Univerzitet u Beogradu

- Fakultet Bezbednosti -

POLITIKI SISTEM ITALIJE

Mentor:
Prof. Dr eljko Ivani

Studenti:
Ivanovi Uro 240-1/06
Stojanovi Milica 221/06

Beograd,novembar 2007

1. Uvod
Italija je juna Evropska republika koju ine veliko Apeninsko poluostrvo i dva velika ostrva: Sicilija i
Sardinija.
Povrina Italije iznosi 301.230 km, broj stanovnika Italije iznosi 58.057.477, a duina kopnene granice je
1932 km. Vanije prirodne odlike Italije su:najvii vrh Monterosa (4807m), najdua reka je Po (620 km), a
najvee jezero je Garda (370 km). Najvei gradovi Italije su Rim, Milano, Napulj... Slubeni jezik je
italijanski. Dravno uredjenje je viestranako,a republika je sa dvodomnim parlamentom. Etniki sastav ine
preteno Italijani (94,1%), Sardinci (2,7 %) ostali (1,9 %).Valuta je euro, nacionalni bruto proizvod po
stanovniku iznosi 26000 dolara,nezaposlenost je 11 %.
U starom veku Grci su u Junoj Italiji i na Siciliji imali Veliku Grku a na severu su vladali Etruani.
Rim je postao centar Rimskog carstva koje je do 5. veka vladalo najveim delom Evrope. Nakon srednjeg
veka Italija je bila glavno sredite humanizma i renesanse, bila je rascepkana u gradove-dravice pod tudjom
vlau. Pod vodjstvom dravice Pijemont 17. marta 1861. godine dolazi do ujedinjenja celog poluostrva
zajedno sa dva ostrva u jednu kraljevinu. Grad Rim se pridruuje tek 20. juna 1870. godine to predstavlja
konaan datum ujedinjenja Italije.
2. Politiko uredjenje Italije
Italija je po Ustavu Republika, podeljena na regione, pokrajine i komune, u koje su ukljueni gradovi,
urbane i ruralne oblasti. Regioni su konstituisani kao autonomne teritorijalne zajednice sa sopstvenim
nadlenostima i funkcijama uskladjenim sa principima Ustava. Posebni oblici i uslovi autonomije, u skladu
sa specijalnim statusima prihvaenim od Ustavnog prava, dodjeljeni su Siciliji, Sardiniji, Trentinu, FriuliVenecija Djulija i Vale d' Aosta. U okviru fundamentalnih principa uspostavljenih zakonima drave, regioni
imaju pravo da donose zakone o organizaciji regionalnih kancelarija i administrativnih tela: gradskoj granici,
urbanoj i ruralnoj policiji, urbanizmu, obrazovanju, kulturi, turizmu, saobraaju, lovu, poljoprivredi i
drugom. Regioni imaju finansijsku autonomiju, propisanu zakonom Republike Italije. Regionima su takodje
propisani porezi i kvote Ministarstva finansija, na osnovu njihovih normalnih funkcija. Regioni u Italiji ne
smeju da ubiraju uvozne i izvozne takse ili dabine u tranzitu izmedju oblasti. Zvanina tela regiona su
Regionalni savet, Regionalni izvrni savet i njegov predsednik. Regionalni savet vri zakonodavne i
administrativne delatnosti dodeljene regionu i predlae Parlamentu zakone. Izvrni savet je izvrno telo
regiona. Svaki region u Italiji donosi svoj statut, koji mora biti u skladu sa Ustavom Italije.
Ustav iz 1948. godine ustanovio je dvodomni Parlament koji ima Zastupniki dom i Senat, zasebno sudstvo i
izvrnu vlast ustanovljenu u Veu ministara. Predsednik republike se bira na svakih 7 godina, a bira ga
2

Parlament tajnim glasanjem zajedno sa malim brojem regionalnih poslanika. Predsednik predlae
predsednika Vlade koji predlae ostale ministre. Vee ministara mora zadrato poverenje oba doma.
3. Zakonodavna vlast
3.1. Parlament Italije
ItalijanskiParlament (lan 55,stav1Ustava) sastojiseoddva doma:Veaposlanika (Cameradei
deputati) i Senata (Senato). Italija je jedina drava Evropske unije koja je, odluujui se za dvodomu
strukturuparlamenta,primenilaegalitarnibikameralizamu odnosimaizmedjudvadoma.Tajednakostu
nadlenostimaproizilazi,presvega,izinjenicedaseiVeeposlanikaiSenatbirajunaneposrednim,optim
izborima.Sistempreraunavanjaglasovauposlanike,odnosnosenatorskemandateuredjenjeizbornim
zakonimausvojenim1993.godine. Njimajeuvedennoviizbornisistem,vrloslianzaobadoma,kojise
svrstava,kakojereeno,ukategorijumeovitihizbornihsistemasanaglaenimobeleijimaveinskihizbora.
Karakter meovitog izbornog sistema ogleda se u povezivanju glasanja u uninominalnim izbornim
jedinicamasasistemompredstavnitva,kojimsepostieuravnoteavanjeukupnihrezultataizbora.
Vee poslanika broji ukupno 630 lanova (lan 56, stav 2 Ustava). Izbori za ovo vee sprovode se
kombinovanjemveinskogizbornogsistema,uokviruuninominalnihjedinica,iproporcionalnogizbornog
sistema,kojiseprimenjujenanacionalnomnivou.Veinskimputembirase75%lanovaVea(odnosno
475poslanika),aproporcionalnimsistemom25%(odnosno155poslanika).Uninominalneizbornejedinice
(collegielettorali)grupiuseuokruge(circoscrizioni)kojihukupnoima26.Graniceokrugapodudarajuse
sa podrujima regiona, jedinicama politikoteritorijalne decentralizacije Italije, izuzev nekoliko
najnaseljenijihregionakojisedelena2,odnosno3okruga..Naizborimabirairaspolausdvaglasaka
listia.Jednimseopredeljujuizmedjupojedinanihkandidatauokviruuninominalnihizbornihjedinica,dok
drugimglasakimlistiembirajuizborneliste,istaknutenanivouokruga.Izbornelistesukruteibirai
nemajupravopersonalnogglasa,kaotojetobiosluajsaizborimakojisuseorganizovalidousvajanja
Zakonaoizborimaod1993.godine.Uuninominalnimizbornimjedinicamapobediojeonajkandidatkojije
osvojionajveibrojvaeihglasova. Raspodelapreostalih25%mandataobavljasenanivouceleItalije,
primenommetodeizbornogkolinika.Deljenikseutvrdjujesabiranjemglasovakojesuizbornelisteosvojile
napodrujuceleItalije,dokdeliteljodgovarabrojuposlanikihmestakojaseraspodeljujuproporcionalnim
putemiiznosi155.Takodobijenizbornikolinikpredstavljabrojglasovakojilistamoradaosvojidabi
ostvarilapravo naposlanikomesto.Koliinaglasova (cifraelettorale) kojalistipripadananacionalnom
nivouinaosnovukojeonauestvujeuraspodelipreostalih155mandatapredmetjeposebnogpostupka
raunanja.Ovajbrojse utvrdjujetakotoseodzbiraglasovakojejelistaosvojila,urazliitimizbornim
okruzima, oduzme broj glasova, koji je osvojio drugoplasirani kandidat, uvean za jedan (augmente de
l'unite),uuninominalnimizbornimjedinicamaukojimajepobeduostvariokandidatkojinjoj(izbornojlisti)
pripada.Ovaraunskaoperacijaseobjanjavatimeto
broj,kojimseoduzima,predstavljakoliinuglasovakojajeneposrednopotrebnazaosvajanjeposlanikog
mesta.
3.2. Italijanski Senat
3

Italijanski Senatsesastojiod315lanova(lan57,stav1Ustava).Poredovih,neposrednoizabranih
lanovaSenata,UstavItalijepoznajeikategorijudoivotnihsenatora.Funkcijadoivotnogsenatorapripada
predsedniku Republike kome je istekao mandat, kao i gradjanima koje predsednik Republike postavlja
(najvie pet) zbog izuzetnih zasluga na polju drutvenog delovanja, nauke i umetnosti(lan 59 Ustava).
Izabrani senatori se, takodje, biraju u skladu sa pravilima meovitog izbornog sistema, ali u neto
jednostavnijem postupkunego to je to sluaj s poslanicima. U uninomonalnim izbornim jedinicama, u
skladusajednokrunimveinskimsistemom,birase238senatora(75%odukupnogbrojaizabranihlanova
Senata),a77senatorskihmesta(preostalih25%)dodeljujesepremapravilimaproporcionalnogizbornog
sistema na nivou regiona. Obrazovanje izbornih jedinica, jo u veoj meri nego kada je re o izboru
poslanika,uslovljenojeregionalnimoblikomdravnoguredjenja.TajprincipjepostavljensamimUstavom
(lan57,stav1)kojipropisujedasesenatoribirajunaregionalnojosnovi.Vieuninominalnihizbornih
jedinicagrupieseuokvirujednogregiona.Ustav(lan57,stav2)utvrdjujedaseusvakomregionubira
najmanje7senatora,saizuzetkomdvaregionakojiimajuposebanreim.
ZarazlikuodizborazaVeeposlanika,biraiglasajuzasenatorenajednomglasakomlistiu.Svaki
kandidat,kojiuestvujenaizborimauokviruuninominalnihizbornihjedinica,vezanjezajednuodlistakoje
sudelujeuraspodelimandatananivouregiona,kaojedneizbornejedinice.Kaoikadajereoposlanicima,
pojedinanikandidatibirajuseposistemurelativneveine.Zasenatorajeizabranonajkandidat,kojijeu
uninominalnoj izbornoj jedinici osvojio najvei broj glasova. U sluaju izjednaenosti glasova mandat
pripadaonomkandidatukojijestariji.Preostalih25%mandata,kojisedelerasporedjujuseprimenom
D'Ontovogmetoda.Ukupanbrojglasova kojipripadasvakojlisti,nanivouregiona,utvrdjujesesabiranjem
glasovakojesuosvojilinjenikandidatiuuninominalnimizbornimjedinicama.Odtakodobijenogbroja
oduzimajuseglasovikandidatakojisuveosvojilimandate,naveinskimizborima.Razlikaovadvabroja
predstavljaizbornusumu(cifraelettorale)svakelistenakojuse,zatim,primjenjujeD'Ontovmetod.Nakon
tosesenatorskamestaraspodelemedjulistama,vriserasporedjivanjeosvojenihmandataunutarlista.
Regionalnaizbornakomisijaproglaavazasenatorekandidatekojisuosvojilinajveibrojglasova,nanivou
regiona,neuzimajuiuobzironekandidatekojisuvesteklimandatuuninominalnimizbornimjedinicama.

4.Izvrnavlast
4.1.Vlada

Premijer Italije
U Italiji Predsednik Vea Ministara (Italijanski: Presidente del Consiglio dei Minstri) je premijer zemlje
ili predsedavajui vlade, i zauzima etvrti po dunosti poloaj. Predsednitvo Vea je ustavno
(konstitucionalno) telo, ustanovljeno lanovima 92, 93, 94, 95, i 96 Italijanskog Ustava. Predsednika Vea
postavlja Predsednik republike Italije, ef drave. Sadanji premijer Italije je Romano Prodi, bivi Predsednik
Evropske komisije i voa Koalicije levog centra.
4

Naziv ef (predsednik) italijanske vlade se odnosi na italijanski reeno Presidente del Consiglio dei
Ministri. Doslovce prevedeno ovo znai Predsednik Vea Ministara. Meutim premijer je uobiajeni naziv
za efa vlade na engleskom govornom podruju, Oni koji govore engleski jezik esto koriste naziv premijer
Italije. Meutim Italijanski naziv za premijera je primo ministro.
Pored dunosti dodeljenih njemu kao lanu vlade, premijer predlae Predjedniku Republike spisak Minstara i
potpisuje sve akte koji imaju snagu zakona nakon potpisivanja od strane Predsednika Republike.lan 95
Italijanskog Ustava odreuje da Predsednik Vea ministara upravlja i koordinira aktivnostima ministara;
ovu mo koristio je u prilino promenljivom obimu kroz istoriju italijanske drave, to je zavisilo od snage
ministara kao pojedinaca i partija koje su predstavljali.Premijerove aktivnosti se esto vie sastoje od
posredovanja izmeu razliitih partija u veinskoj koaliciji, nego da rukovodi aktivnostima Vea Ministara.
Njegova mo obraanja, osim toga, je ograniena u tome, barem formalno, on nema autoritet da otpusti one
ministre sa kojima je u neslaganju. Primena rimpasto, ili ree individualanog glasanja o nepoverenju u delu
Pralamenta, moe se smatrati kao zamena za tu formalnu odsutnost moi. Uspon novog naina politike, koji
je prema nekima ak jo vie povezan, nego ikada, sa vetinom posredovanja politiara, i u velikoj meri sa
veinskim izbornim zakonom. (Zakonom o izboru na osnovu punoletstva) daje, u praksi, Predsedniku Vea
veu mo da donosi odluke i da rukovodi unutranjom vladinom dinamikom , to predstavlja znaajanu
novinu za Italijanski politiki sistem.
4.2. Predsednik Italije
(Italijanski: Presidente della Repubblica Italiana) je ef drave Italije i isto tako, namera mu je da
predstavlja nacionalno jedinstvo vie nego odreenu politiku tendenciju. Njegov mandat traje sedam
godina.Sadanji predsednik Republike je Djordjio Napolitano, izabran na etvrtom glasanju 10 maja 2006.
On je postao jedanaesti Predsednik republike Italije 15. maja 2006. Predsednik stanuje u Rimu u Kuirinal
Palati i takoe ima na svom raspolaganju predsednika dobra tj. imanja Kastelporciano, pored Rima I Villa
Roseberzy u Napulju.
Predsednik Italije mora biti italijan, stariji od 50 godina i ne sme biti prepreka koje se odnose na politika
i gradjanska prava.
Predsednika Republike bira Parlament na zajednikoj sednici, zajedno sa tri predstavnika svakog regiona
(osim za Aosta Valley, koja daje samo jednog predstavnika) i to na nain koji garantuje zastupljenost
manjina.
Da bi se dobio maksimalni konsenzus, institucije moraju da garantuju da se pridravaju Ustava, u prva tri
glasanja zahteva se dvotreinska veina. Posle toga prosta veina je dovoljna.
Predsedniki mandat traje 7 godina; ovo spreava da bilo koji predsednik moe biti izabran od istog doma
koji ima petogodinji mandat i daje slobodu od prekomerne politike povezanosti sa odreenim telom.
Glasanje se odrava u pomonikovom odeljenju. Predsedniku poinje mandat poto poloi zakletvu pred
Parlamentom i odri predsedniki govor.
Ustav Italije daje dunosti I mo Predsednika republike koje se ogledaju u:
5

1. vezi sa sa predstavljanjem u inostranstvu:

-akredituje i prima diplomatske funkcionere;
-ratifikuje meunarodne ugovore pod ovlaenjem Pralamenta;
- odlazi u zvanine posete u inostranstvo u pratnji sa lanovima vlade;
-proglaava stanje rata, razmotreno od strane Parlamenta.
2. vezi primjene parlamentnih funkcija:
-nominuje do 5 senatora za ivota:
-alje poruke odeljenjima/domovima, pozivajui ih na vanredne sednice,rasputajui ih u zadnjih 6 meseci
njegovog mandata ( beli semestar)obezbeujui da se oni ne podudaraju u celosti ili u delu sa polsednjih
6 meseci zakonodavnog tela.
-Saziva izbore i utvruje datum prvog sastanka novog doma.
3. vezi zakonodavnih funkcija:
-obezbeuje predstavljanje U Parlamnetu predlog zakona u delu vlade;
-objavljuje zakone odobrene od strane Parlamenta;
-Podsea Domove parlamenta sa objanjenjima i zahteva ponovna razmatranja (ipak, predsednik zahteva
objavljivanje zakona, ako je isti ponovo razmatran bez modifikacije);
4. sluaju popularizovanja suvereniteta:
-saziva referendum i u sluaju da je razmatran od strane glasaa, proglaava ukinue zakona
5. sluaju funkcija izvrne vlasti i politikih direktiva:
-imenuje premijera Italije, i na predlog kasnije ministre,
-prihvata zakletvu i ostavke vlade;
-protee zakone koji proizilaze iz odluka dekreta predloenih od strane vlade bez odobrenja parlamenata,
oni ostaju vaei samo na odreeno vreme)kao i administrativane akte i regulativu valadinu;
-imenuje neke visoke dravne funkcionere;
-predsedava Visokim veem odbrane I komanduje oruanim sanagama;
-odluuje o rasputanju regionalnih vea I uklanjanju predsednika regiona;
6. vezi primene nadlenosti:
-predsedava viim sudskim veem;
-imenuje jednu treinu Ustavnog suda;
-odobrava pomilovanja i razmjene.
5. Sudska vlast
Italijansko sudstvo se zasniva na Rimskom pravu, Napoleonskom kodu i statutima. Ustavni sud koji
odluuje o ustavnosti zakona osnovan je tak nakon Drugog Svetskog rata. Ustavni sud se sastoji od petnaest
sudija (jednu treinu bira predsednik, drugu Parlament, a treu Vrhovni sud). Opte pravo glasa imaju svi oni
koji su stariji od osamnaest godina.
6

Ustavni sud donosi odluke o sledeim stvarima:

o problemima u legitimitetu zakona i pravnih akata koji se javljaju u odnosu drave i regiona;
o konfliktima u raspodjeli moi izmedju drave i regiona i izmedju samih regiona;
Sudije Ustavnog suda se biraju od velikog broja sudija, ukljuujui i one koji su penzionisani, a takodje i
od univerzitetskih profesora prava i advokata koji poseduju najmanje dvadeset godina prakse. Sudije se
nominuju na devet godina. Kada sud donese nekakvu odluku, ona stupa na snagu od onoga dana kada je
odluka objavljena i mora biti prosledjena u oba doma i regionalnim sudovima. Protiv odluke Ustavnog suda
nije dozvoljeno pravo albe.
5.1. Vrhovni kasacioni sud
(Italijanski: Suprema Corte di Cassacione) je glavni sud kome se pribegava kao zadnjem u Italiji.
(poslednja sudska distanca). On ima svoje sedite u Rimskoj palati pravde.
Naziv suda se ponekad prevodi kao vrhovni sud, ali ovo je nekako varljivo, jer Kasacioni sud ne odluuje o
ustavnosti zakona. Ta funkcija pripada Corte costituzionale (Ustavnom sudu).
Uloga ovoga suda jeda osigura opservaciju i pravilno tumaenje zakona, obezbeivanjem
iste primene zakona u niem apelacionom (albenom) sudu.Pored toga, kasaciono stanje u kojem sud ima
jurisdikciju i kompetetnost je kada nije jasno koja vrsta suda se mora pozvati da bi se odluilo o sudskom
sluaju (krivina/kaznena, adminitsrativna/upravna, graanska, vojna jurisdikcija).
Vrhovni sud Italije ne moe postupati bez naroitih pribegavanja. I javni tuilac i privatne stranke (uz
pomoi svojih advokata) se mogu obratiti sudu. Kasacioni sud ne moe izneti tumaenje injenica
obuhvaenih sudjenjem, jedina stvar koju moe da radi je da poniti nepravilnu presudu ( doneenu usled
netanog tumaenja zakona ili nadlenosti i pravila kompetentnosti) od strane apelacionog suda, i to iznosei
pravo tumaenje zakona primenljivog na sluaj, ili iznosei koji sud ima nadlenosti i kompetencije.
Normalno (standardno), ima izuzetaka, kasacione presude mogu biti zatraene samo nakon odluka
apelacionog suda, ne direktno nakon niih sudskih presuda.
U svakom sluaju, Kasacioni sud je sud koji se primjenjuje kao zadnja distanca. Odluka Vrhovnog suda se
uzima kao obavezujua samo za njemu podneseni sluaj. Ovo je opte objanjenje, i nekoliko stvari mogu se
izmeniti izmeu Kasacione uloge u graanskim, krivinim i administrativnim suenjima.
Ipak, kasacioni sud iznoenjem tanih tumaenja zakonskih tekstova, pokuava da zatiti, ma koju vrstu
problema koja mu je postavljena, na isti nain tumaei zakone od strane niih i apelacionih sudova (ne samo
za one koje preuzima odluku za podneseni mu sluaju): ako ti sudovi u budue nee da se povinuju
kascionom tumaenju, njihove presude mogu biti uinjene nevaeim. Naravno, oni nisu obavezujui da
prate prethodna tumaenja vrhovnih sudova, i oni mogu da pokuaju da predloe razliite solucije ka
vrhovnom sudu.
Kasacioni sud je podeljen na razliite odseke, prema razliitim vrstama sluajeva koji mu mogu biti
podneseni. Na primer, postoje razliiti odseci za graanski sudski proces i krivini sudski proces. Sud ima
glavnog predsedavajueg (predsednika), a takoe i svaki odsek ima tog glavnopredsedavajueg. Obino,
7

dovoljno je, da samo jedan odsek (sa pet sudija) ispituje sluaj da bi doneo odluku; ali ima sluajeva ( na
primer u sluaju stvarno problematinog tumaenja) u tom sluaju sud treba da odlui ujedinjujue odseke
( sa devet sudija).
Pored toga, javni tuilac, u svakom sudskom postupku poverenom sudu, mora da kae svoje tumaenje
zakona primenjivog na taj sluaj, da bi pomogao sudijama da daju svoju sopstvenu presudu/kaznu.
Kasacioni sud je ustanovljen kraljevom odlukom (dekretom) broj 12 , 30 januara 1941. godine, zamenivi
raniji Italijanski graanski zakonik iz 1865. potreba za ovom vrstom suda u Evropi je postala oigledna sa
staro reimskim tekoama u odravanju jednolikosti tumaenja i prevlasti centralnih zakona u donosu na
lokalne privilegije i prava. Prvo pojavljivanje ove vrste suda je bilo za vreme Francuske revolucije. Vredno
panje je to da su se nekoliko izmena desilo od njegove prve implementacije 1790. godine, i od tada sud je
uvek bio mnogo vie poetno zakonsko telo nego sudsko.

Literatura

-www.wikipedia.org
-http://imej.wfu.edu/articles/1999/1/02/demo/country_profiles/italy/govt.htm
-www.ambbelgrado.esteri.it/ambasciata_belgrado/
-www.cia.gov/librarz/publications/the-world-factbook/geos/italy.html

Sadraj
1. Uvod ..................................................................str.2
2. Politiko uredjenje Italije ................................str.2
3. Zakonodavna vlast ...........................................str.2
3.1. Parlament Italije ........................................str.2
3.2. Italijanski Senat............................................str.3
4. Izvrna vlast ......................................................str.4
4.1. Vlada ..........................................................str.4
4.2. Predsednik Italije ......................................str.4
8

5. Sudska vlast ......................................................str.5

5.1.Vrhovni kasacioni sud...................................str.6
6. Literaturastr.7