Ne fund mund t& konstatojmé, a8, edhepse ky botim sé Skénderbeut” né Zagreb ka pasur géllime pragmati fe njerdewe shtetdroré, dhe né arritjen e reallzimit té amb + prapéseprapé Jehona e tij éshte e madhe 4 ti) &shté me i doyatshim né letérsiné Kroate. Sidom veprés sé Marin Barletit shihet m& s8 miri né veprimtarins Andrija Kacig¢-Miocigit” § eili Skénderbeun na te patrembur né betela kundér ordhive osmane if Dy ANDRIJA LAINOVIC Skoplie JEDNA BIBLIOGRAFIJA RADOVA 0 SKENDERBEGU XIX VEKA r © Skenderbegovom divotu 1 radu objavijen Je do sada vadova na raznim jericima sto, pored ontalog, ikansje na pularnost koju je uzivao u Evropl, Sreditt 1 radove u jedno} posebno} bibliogralijt bilo bh rijsle nauiku. Jedan takay rid‘eiuranajo]_stani yore de) at pe el nes ol oan pie 2a sc (ore Ses out papier verge de Holande; 15 sur papier wee Sree fr lata ae Pl ha “sd primeraka, od Kojih 30 na posebnom papini, pia tipo w 150 4 Sn ee Eee erasan sarior Ne 1auta] stat aoe jen hasloe s orica, 1 to crvenom bojom, a na. slededem lis ot ea aoe : Ue eet er rreosia balvan ore arse ea ae a am ce mentagarde gu coserent fer Balan da Fag et Sn wer Noe Gcalt bat Vent, Ho cont dat Plaaeg eee ee ee aa tans anu aa sabre natan od todeandbog do Grog rer oodn deo, iol je bee nasiova, paginiran je, kao Bo smo ree col Vit do SCD trae | data ‘u aria, 37 opens Ia suo sfnal 1 potetiu obieinjara kako Jo aie da afty pe aoa toms dodovod ate! Raded! Yee vito godina nn eee) opm) Dotografeko) stad onjerienim radovima’ na 2aphdenereapaa Jentli © narodima ‘Batkanstoy poluostrva (a u prvem Redo eens Hratima, Albwocime i Bugarins) ja sam edvollo Is Wg raga joe rratak ali saokrulen deo Koll govori o.fednom. od najeuveniia fr taka medu hriiansiim narodina u XV wk, KO jo, Bratt ena chadbinu od fada mocnin Turan ostavio 6 Seb sista unpemeeee Zatin Je nabrojio bbloteke u Koiim Je radio, pomle Opts Bis grate kojim se stuto, nauénike 1 niihove radove oe Jp konetio FFhajeadobjasio svt ‘atin rads, Pored uvoda, Rais ante fl room dew (sts, 1, do 8) nabrojent au levers Maco Skenderbegu koji su se pojavili od 1480. do 1880. godine zakljuéno. To jo.1 udinjeno hronoloskim redom po godinama Wako. si 69 Kae 0 pojallvale. Potetna Je 140, godin, Tada Jo, po Petsovleu bine tlean pron ign 0 Skenderbept pod naslovons:’Scoaderbeol oto ria, Petrové navodl da jo na araja ove ienlige reSonoy epielé Hi toria Scander-bep! edita'ner quendam Albanansam. Wendi tmpressa ‘desir ‘atque tmpenea rhardi Ratdolt fe Auguste anna, Goma 4140 ie 2 mensa doris, ducanie Joanne Mocenseo' incite Dine: fa de pp Petrovié zalim ianos!neke zanimljlve podatke 0 ovo) prvol ob Javieno}kniil 0 Skenderbegu, aa osnova tadasnje nautne Rioriture, {n 0 nj} kate: Prvi put sam 2a ovaj rad doanao kod Harlessa CR 4 hlegovo) knjel Die Literatur der ersten id daha maak ing der Thopographie, Leinay' 1840. Hares Jo o nol Tekad da, fo 00 Doe Sere ak ad. 1G zbog toga verovatno imao mnogo Citalaca u ‘svoje vreme, li da je original napisao na grékom neki o¢e- duc dogndaja.” Dalje isle da Je nalao neke detslie & ovel Kival ‘kod Biemmia Giammaria w njegovoj knjizi o Kastriotu; Istoria di anced PT I" RAW, Duet seit Shederong 4 Abani w XY sakn. Some Arab tect Halas gotsil Moe peimekom Koll ae malas w paso) Neelonina} iil m4 —_—_=_ °°» © jee je Soleo ne ater ee tw askum fea u Parten Stefan Zanowie 5 ree Srece u studijama Bime Ljublea/” a Niksla Valle je eolere tien dine mupravu_.Dured Katbotons Shaner eae a flariona WuvarcaDurad. Vukowe, despot sep 1 Borde Skanderbeg, vod arbanask, godine etd" (Now! Sadat) jromente Skenderbegore akiivaoat! obradio je pa osnowa de Jovan Radonlé u svolo) pownato) studi, Zapedna feenskl narod! prema Turelma u preo} polovnt XV wks” ( 1505). 0 Skenderbogn tlmode govort 4 avolin radoviais albanolog Milan Suflaj. Albanologija, koja je u Beogradu job ostavila solidne temelje, dasa je do norlh podata ‘mena albanologija radi takode na tome. Ipak, najznatajnijs piilotenom levernom dokimentaeliom, objawo Je skaderl Ur Jovan Radonlé 1942, godine, u tzdanja Srpske aksdemije Beogradu, pod naslovorn ,Dured Kastsot Skenderbeg 1 Albania ‘oka, Provcavafudlalbansia {nai prosos, 9 Skenderbegs Scolim radovima {strani nauénie, kao Sto su Siri, Tloei, Maley Tarug. Remo se upuilal u detale, Dodirnull smo ovo pltanje s name rom dasa ov prin ukalero olka Jo ila Skenderbesovs OPS om it 24 sim parodia | kakav nedosiatak. sade ova inate soln Peirovieva aie On na {duh Coulvata sve. Zatim, vié, na primer, nije uotio falsifikat koji Treslians Halder Bijomt Damaria svolim ‘em a Chtioto detio"Soener beat areca 142.0 ovo aii, Bs ‘mi kage da je ova istorija italijanski prevod I i et An ace dn fe oma) BUerjer 1480, godine. Tek mnogo docnije 4 io 1. one kak, vee tarade od éoveks, Roll Jou tome, posts coker majstor, jer {e falsifikova i neke druge ‘Petrovie “= a eae il i ul—— : tie 2 a anya 0 alerore cdaoyatost san en Tem ate ee einen oe ee Ste re ake ae te eater u tromera ta pe peje Fetover gigi suai poral rat Gert koe Jo) ssh Hn ou sayeenage a ee oe en, naasah oe eee eee eg aes eed a ore oe cee Ie eats saan coosetoge on Pane Co ee erates Re ee ee ee By geass ies efertcatgh io at orup te cred a Ba a as Les ee a bones ee Ce a ee ae ar ae a Se Ter teely trfens atschen 67. Batre ear Retake Becoatiped une te tahen Ornette 9], cane Pu tees bn pie eel eens ae ee fotoopis pate, Nacloesne Wloka sem oeroe a Delied coe ae tian Maa std gaa pote mate O pend sae fe on uo sat ness © je feoom Sou Oui aaa 2 Shasta meno) tenet oe Jos Sa Se se i patent ea On fc Prater a tat id au nauénom pogieds putokec {trey we ney Oe ns iblogale eases Sues aes ae pr IGNACIS VOsE, ‘pjubljana JURIJ KASTRIOT SKENDERBEG I NJEGOVA EPOHA U SLOVENACKOJ ISTORIOGRAFIJI I KNJIZEVNOSTI U svom saopStenju naveléu nekoliko misll o tome, kakay su odie nasil Jurij Kastriot 1 mjegovi junacki podviai u slovensblka) storm grafiji { kn{ievnosti. U tom smisiu moje suopstenje predstavij priloe bibliografiji radova o Juriju Kastriotu Skénderberu. scum, jo" Ooo Ea eee ees eh ee razumljivo, jer slover ne ° tici. Tanimel su nei radovi Milla Kosa 1 Grogora Cremosnika. Znat jan prilog prouéavanju albanske diplomatice, u ojo) se ogleda sinte= 2a grckowieantijekin 1 sapadnih ulicaja, prvenstyeno mietadlch, dao je slovenacki istoriéar Milko Kos u raspravi .Dratke privatnoprame isprave u XI stoleéu””. Gregor Cremosniic Je 1 dolcument i 1210, godine, u kome Dimitrije, 1 i arhont ‘ebanuma,"daje Dubrovédnima very ds mois Deena tapas me ‘jogovo} drdavkopnom 1 merer, es Misdarcpey icletan viasti toga Dimitrija, 20 Koga je Cremoénile utvedlo 3 ee et sone = Holl des ee 2 {sti autor pombavio se u jednoj pripadnosti nekoliko notara na otoka ‘nom arhiva u Dubrovniku Cuva se vrikom eth ul Bl Sua a 1 se radi o Srbima li Afbancima i