Naziv originala: Elizabeth Gilbert STERN MEN

Nevesta mora

U akvarijumu u Vuds Houlu, u leto 1892. godine, koljka je u stavljena isti bazen sa
enkom jastoga, koja je bila dugaka skoro dvadeset pet centimetara i nalazila se u
zatoenitvu oko osam nedelja. koljka koja je bila prosene veliine nije uznemiravana
nekoliko dana, ali ju je, naposletku, kada je ve oseao veliku glad, jastog napao, slomio
joj oklop, deo po deo, i brzo pojeo meke delove.

- Ameriki jastog: studija o njegovim navikama i razvitku

Dr Fransis Hobart Herik, 1895.

Nevesta mora

Uvod

Na trideset dva kilometra od obale Mejna sueljavaju se ostrva Fort Najls

Ajland i Korn Hejven Ajland - dva stara gada u veitom nadmetanju, svaki
ubeen da je uvar onog drugog. Nita drugo ne nalazi se u njihovoj blizini. Ne
lee ni izmeu koga. Stenoviti i oblikom nalik na krompir, obrazuju arhipelag
od dva ostrva. Pronalaenje ta dva ostrva na mapi predstavlja najneoekivanije
otkrie; poput otkrivanja dva blizanaka gradia u preriji, blizanakih logora u
pustinji, blizanakih koliba u tundri. Tako izolovani od ostatka sveta, Fort Najls
Ajland i Korn Hejven Ajland odvojeni su jedan od drugog morskim tesnacem
kroz koji prolazi brza vodena struja, poznatim pod imenom Vorti enel. Vorti
enel, irok skoro kilometar i po, mestimino je toliko plitak kad vlada oseka,
da izuzev ako ne znate ta radite - izuzev ako zaista ne znate ta radite - mogli
biste se ustezati da ga preete ak i u kanuu.
U svojoj specifinoj geografiji, Fort Najls Ajland i Korn Hejven Ajland tako su
zadivljujue slini, da je njihov tvorac morao biti ili izuzetna budala ili veliki
aljivdija. To su gotovo kopije. Ostrva - poslednji vrhovi istog drevnog,
potopljenog planinskog lanca - napravljena su od istovetnog pojasa kvalitetnog
crnog granita i zamraena istim plastom bujnih omorika. Svako ostrvo dugako
je priblino est i po kilometara i iroko tri. Svako ima pregrt malih uvala,
izvestan broj slatkovodnih jezeraca, razbacane kamenite plae, po jednu
peanu plau, jedno veliko brdo i jednu duboku luku koju posesivno taji u
zaleini, poput skrivene vree novca.
Na oba ostrva postoje crkva i kola. Dole u luci protee se glavna ulica (koja se
na svakom ostrvu zove Glavna ulica), s malenom grupom javnih zdanja potom, prodavnicom, gostionicom. Ni na jednom ostrvu ne mogu se nai
asfaltirani putevi. Kue su veoma sline, a brodovi u lukama sasvim bez razlike.
Ostrva dele istu zanimljivu mikroklimu, zimi primetno topliju, a leti primetno
hladniju nego u bilo kom obalskom gradiu, i esto se nadu zarobljena unutar
jedinstvenog sablasnog bedema sainjenog od magle. Isti rodovi paprati,
orhideja, gljiva i divljih rua mogu se otkriti na oba ostrva. I, konano, ostrva
naseljavaju identine vrste ptica, aba, jelena, pacova, lisica, zmija i ljudi.
Penobskot Indijanci ostavili su prve ljudske zapise na Fort Najlsu i Korn
Hejvenu. Otkrili su da su ostrva odlian izvor jaja morskih ptica, a drevno
kameno oruje tih ranih posetilaca jo se moe pronai u nekim zalivima.
Penobskoti se nisu dugo zadrali tako daleko na puini, ali jesu koristili ostrva

Nevesta mora

kao privremene ribarske stanice, to bee praksa koju su vesto usvojili od

Francuza u ranom sedamnaestom veku.
Prvi stalni naseljenici Fort Najlsa i Korn Hejvena bila su dva brata, Holanani
Andreas i Valter van Hevel, koji su namenili po jedno ostrvo svakoj porodici,
poto su na njih doveli svoje ene, decu i stoku. Nazvali su svoje naseobine
Betel i Kanaan. Preostao je temelj kue Valtera van Hevela, mahovinom
prekrivena gomila kamenja na livadi na ostrvu koje je on prozvao Kanaan
Ajlandom - zapravo, tano na mestu Valterovog stradanja od ruke njegovog
brata godinu dana poto su se doselili. Andreas je pobio i Valterovu decu i
preveo bratovijevu suprugu na Betel Ajland, da ivi s njegovom porodicom.
Pria se da je Andreas bio razoaran zato to mu njegova ena nije raala decu
dovoljno brzo. Nestrpljiv da dobije jo potomaka, naumio je da prisvoji jedinu
drugu enu u blizini. Andreas van Hevel slomio je nogu nekoliko meseci
kasnije, dok je gradio talu, i umro od posledica infekcije. ene i decu uskoro je
spa-sao engleski patrolni brod koji je tuda prolazio i ostavio ih u utvrenju u
Fort Pemakvidu. U to vreme, obe ene bile su u drugom stanju. Jedna je rodila
zdravog sina kojem je dala ime Najls. Dete druge ene umrlo je na roenju, ali
je enin ivot spasao Tadeus Korn, neki engleski lekar. Taj dogaaj nekako je
doveo do davanja imena ostrvima - Fort Najls i Korn Hejven - dvama veoma
lepim mestima koja nisu ponovo nastanjena u narednih pedeset godina.
Potom su doli kotski Irci, i oni su ostali. Izvesni Aribald Bojd sa suprugom,
sestrama i njihovim muevima preuzeo je Korn Hejven 1758. godine. Tokom
naredne decenije njima su se pridruili Kobovi, Pome-rojevi i Strakanovi.
Dankan Vinel i njegova porodica osnovali su farmu ovaca na Fort Najlsu 1761,
a Vinel se ubrzo naao okruen susedima po imenu Dalgli, Tomas, Adams,
Liford, Kardovej i O'Donel, kao i nekim Kobovima koji su se tu doselili s Korn
Hejvena. Mlade dame s jednog ostrva udavale su se za mladie s drugog, pa su
porodina imena poela da plove napred-nazad izmeu ta dva mesta, kao
odreene bove. Do sredine devetnaestog veka, pojavila su se nova prezimena
koja su pripadala novopridolicama: Frend, Keson, Jejl i Kordin.
Ovi ljudi delili su skoro iste pretke. Poto ih tamo nije bilo mnogo, ne
iznenauje to su s vremenom stanovnici poeli sve vie da lie jedni na druge.
Za to su bili krivi uestali rodbinski brakovi. Fort Najls i Korn Hejven nekako su
uspeli da izbegnu sudbinu ostrva Malaga, ije je stanovnitvo postalo toliko
meusobno izukrtano, da je drava na kraju morala da se umea i iseli sve
ljude, ali i njihove krvne linije bile su izuzetno zaprljane. S vremenom su se
razvili prepoznatljiva telesna graa (nizak rast, snani miii i zdepasta
konstitucija) i lica (bled ten, tamne obrve i mala brada), uoljivi i na Korn
Hejvenu i na Fort Najlsu. Posle nekoliko generacija, slobodno se moglo rei da
svaki ovek izgleda kao njegov sused i da se na prvi pogled moe ustanoviti
poreklo svake ene.

Nevesta mora

Svi su oni bili poljoprivrednici i ribari. Svi su bili prezbiterijanci i

kongregacionalisti. Po politikom uverenju, svi su bili konzervativci. Tokom
Revolucionarnog rata bili su kolonijalpatriote, a za vreme Graanskog rata slali
su mladie u plavim vunenim aketima da se u dalekoj Virdiniji bore za Uniju.
Nisu voleli da njima neko vlada. Nisu voleli da plaaju poreze. Nisu verovali
strunjacima i nisu ih zanimali ni miljenje ni izgled stranaca. Tokom godina,
ostrva su razliitim prigodama i iz razliitih razloga pripajana nekolikim
kopnenim dravama, jednoj za drugom. Ova politika udruivanja nikad se
nisu dobro zavravala. Svaki sporazum naposletku bi se pokazao kao
nezadovoljavaju za ostrvljane, pa su do poetka dvadesetog veka Korn Hejven
i Fort Najls ostavljeni da obrazuju nezavisno gradsko podruje ili optinu.
Zajedno su stvorili malenu oblast Skilet Kaunti. Meutim, ispostavilo se da je i
to privremeni sporazum. Na kraju su se ostrva meusobno odelila; inilo se da
se ljudi na oba ostrva oseaju najbolje, najsigurnije i najnezavisnije kad ostanu
potpuno sami.
Populacija na ostrvima nastavila je da raste. Negde s kraja devetnaestog veka
dolo je do snane ekspanzije, s pojavom trgovine granitom. Mladi industrijalac
iz Nju Hempira, dr Duls Elis, doveo je svoju kompaniju Elis granit na oba
ostrva, gde je uskoro zaradio bogatstvo od iskopavanja i prodaje svetlucavog
crnog kamena.
Korn Hejven je 1889. godine doiveo vrhunac, dostigavi rekordan broj
stanovnika od est stotina osamnaest. Taj broj obuhvatao je i vedske
doseljenike, koje je kompanija Elis granit zaposlila kao sirovu fiziku radnu
snagu. (Izvesna koliina granita na Korn Hejvenu bila je toliko naprsla i gruba,
daje mogla posluiti jedino za izradu kaldrmskih kocki, to je bio lak posao za
neobuene radnike kakvi su bili veani.) Iste te godine, Fort Najls brojao je
neverovatnih eststo dvadeset sedam dua, ukljuujui italijanske imigrante,
koji behu unajmljeni kao vesti rezbari. (Fort Najls imao je nekakav fini granit
mauzolejske klase, prelep granit s kojim su jedino italijanski majstori mogli da
postupaju pravino.) U kamenolomima granita nikad nije bilo mnogo posla za
domae ostrvljane. Kompanija Elis granit vie je volela da angauje imigrante,
koji su bili jeftiniji i lake ih je bilo kontrolisati. Postojalo je malo meanja meu
radnicima doljacima i metanima. Na Korn Hejvenu, neki lokalni ribari enili
su se veankama i u populaciji tog ostrva pojavila se linija plavuana. Na Fort
Najlsu, meutim, kotska bledolikost i tamna kosa ostali su neukaljani. Niko se
na Fort Najlsu nije venavao s Italijanima. To bi bilo neprihvatljivo.
Godine su prolazile. Tendencije u ribarenju su se menjale, od ilica do mrea i
od bakalara do oslia. Brodii su se razvijali. Farme su za-starevale. Na Korn
Hejvenu izgraena je Gradska venica. Na Fort Najlsu nikao je most preko
Merder Krika. Telefonska sluba stigla je 1895, kroz kabl sproveden ispod mora,
a do 1918. godine nekoliko domova imalo je struju. Industrija granita jenjavala

Nevesta mora

je i konano propala s izumom betona. Stanovnitvo se brojano smanjilo skoro

isto onako brzo kao to se nekad uvealo. Mladi ljudi iseljavali su se s ostrva da
potrae posao u velikim fabrikama i velikim gradovima. Stara prezimena poela su da iezavaju sa spiskova, polako otiui. Poslednji iz porodice Bojdovih
umro je na Korn Hejvenu 1904. godine. Posle 1910. vie se nije moglo nai
O'Donelovih na Fort Najlsu, a sa svakom decenijom dvadesetog veka izvestan
broj porodica na Fort Najlsu i Korn Hejvenu i dalje je opadao. Nekad retko
naseljena, ostrva su jo jednom postala gotovo nenastanjena.
Ono to je ostrvima bilo potrebno - ono to im je uvek bilo potrebno - bee
dobra krv meu njima. Tako udaljeni od ostatka nacije, tako slini po
temperamentu, poreklu i istoriji, stanovnici Korn Hejvena i Fort Najlsa trebalo
je da budu dobri susedi. Bili su potrebni jedni drugima. Trebalo je da nastoje da
jedni drugima dobro slue. Trebalo je da dele bogatstva i terete i koriste se
svakom vrstom saradnje. A moda su mogli biti i dobri susedi. Moda njihova
sudbina nije morala da bude konfliktna. Sasvim sigurno, u priblino prva dva
veka od naseljavanja, postojao je mir izmeu ta dva ostrva. Da su ljudi s Fort
Najlsa i Korn Hejvena ostali prosti poljoprivrednici ili ribari u dubokim
morskim vodama, moda bi bili odlini susedi. Ipak, nema naina da saznamo
ta je moglo biti, zato to su oni naposletku postali lovci na jastoge, a to je bio
kraj dobrosusedskih odnosa.
Jastozi ne poznaju granice, pa otuda to ne mogu ni oni koji ih love. Lovci na
jastoge trae jastoge svuda gde ta bia tumaraju, to znai da gone svoj plen
svuda po pliacima i du obale uz koju tee hladna struja. To, takoe, znai da
se lovci na jastoge neprestano meusobno nadmeu za dobru ribarsku
teritoriju. Oni jedni drugima presecaju put, mrse nanizane zamke, pijuniraju
brodove i kradu informacije. Lovci na jastoge bore se za svaki kubni metar
mora. Svaki jastog kojeg uhvati jedan ovek, jeste jastog kojeg je drugi izgubio.
To je nepoten posao i stvara podmukle karaktere. Naposletku, budui da smo
ljudska bia, postajemo ono za im tragamo. Stoarstvo ini ljude stabilnim,
pouzdanim i umerenim; lov na jelene ini ih tihim, brzim i osetljivim, dok lov
na jastoge stvara osobe koje su sumnjiave, lukave i nemilosrdne.
Prvi rat zbog jastoga izmeu Fort Najls Ajlanda i Korn Hejven Ajlanda poeo
je 1902. godine. Druga ostrva u drugim zalivima Mejna imala su svoje ratove
zbog jastoga, ali nijedan nije pokrenut tako rano kao ovaj. Te godine teko da je
i postojala industrija jastoga; oni jo nisu postali retki delikates: bili su
uobiajeni, bezvredni, ak su predstavljali i smetnju. Posle velikih oluja, stotine i
hiljade tih stvorenja izbacivano je na obale i ljudi su morali da ih raiavaju
pomou vila i kolica. Usvojeni su zakoni koji su zabranjivali bogatijim
domainstvima da hrane svoje sluge jastozima vie od triput nedeljno. U tom
trenutku istorije, ulov jastoga jedva je bio neto ime su se ostrvljani bavili da
dopune prihod od poljoprivrede ili ribarenja. Ljudi su lovili jastoge na Fort

Nevesta mora

Najlsu i Korn Hejvenu tek trideset godina ili priblino toliko i jo su ih hvatali
formalno odeveni. Bila je to nova industrijska grana. Zato je bilo neobino to je
bilo ko dovoljno uloio u posao s jastozima da bi zbog toga otpoeo rat.
Meutim, upravo se to dogodilo 1902.
Prvi rat zbog jastoga izmeu Fort Najlsa i Korn Hejvena poeo je uvenim i
nerazboritim pismom koje je sroio gospodin Valentajn Adams. Do 1902.
godine, Adamsovih je bilo na oba ostrva; Valentajn Adams pripadao je ogranku
s Fort Najlsa. Za njega se znalo da je dovoljno inteligentan, ali i razdraljiv i
moda malice lud. Bilo je prolee 1902. kada je Valentajn Adams napisao
pismo. Ono bee upueno Drugoj meunarodnoj konferenciji o ribarstvu koja se
odravala u Bostonu, i predstavljala prestian dogaaj na koji Adams nije bio
pozvan. Poslao je uredno prepisane kopije izvesnom broju najveih
ribolovakih novina na Istonoj obali. Jedan primerak uputio jc, posredstvom
potanskog brodia, Korn Hejven Ajlandu. Valentajn je pisao:
Gospodo!
S tugom i pokornou moram vas izvestiti o mrskom novom zloinu koji ine
prevarantski pripadnici nae lokalne ribarske zajednice lovaca na jastoge.
Nazvao sam taj zloin Skladitenjem malih jastoga. Ukazujem na praksu po kojoj
neki beskrupulozni lovci na jastoge nou tajno izvlae zamke potenih
ribolovaca i zamenjuju velike jastoge izvesnom koliinom mladih i nedovoljno
izraslih primeraka koje su sami ulovili. Zamislite samo zaprepaenost
potenog ribolovca koji pri dnevnom svetlu izvue svoje kaveze samo da u
njima nae bezvredne prekratke jastoge! Mene su stalno iznova zbunjivali
ovakvi postupci mojih vlastitih suseda s oblinjeg ostrva Korn Hejven! Molim vas
da razmotrite apelo-vanje na vau komisiju da pritvori i kazni ove razbojnike s
malim jastozima s Korn Hejvena. (ija sam vam imena naveo u spisku koji
ovde prilazem.)
Va zahvalni izveta,
Valentajn Adams

U prolee 1903, Valentajn Adams napisao je pismo Treoj meunarodnoj

konferenciji za ribarstvo, koja se ponovo odravala u Bostonu. To savetovanje,
ak i vee od onog prologodinjeg, okupljalo je visoke linosti iz kanadskih
provincija, kotske, Norveke i Velsa. Adam ponovo nije bio pozvan. A i zato
bi trebalo da bude? ta bi obini ribari poput njega imali da trae na jednom
takvom skupu? Bee to sastanak strunjaka i pravnika, a ne prilika za iznoenje
lokalnih nepravdi. Zato bi on trebalo da bude pozvan uz sve velke i kanadske
dostojanstvenike, uz sve uspene masausetske trgovce na veliko i sve poznate
uvare i upravitelje ulovom? Ali ta to mari? On je svejedno napisao:

Nevesta mora

Gospodo!
Uz sve duno potovanje, molim vas da prenesete sledee vaim kolegama:
enka jastoga nosi u svom stomaku nekih dvadeset pet do osamdeset hiljada
jajaca, koja su nama ribarima znana kao bobice. Kao vrsta hrane, ta slana jajaca
nekada su bila popularan dodatak upama. Setiete se da je konzumiranje ove
namirnice zvanino zabranjeno pre nekoliko godina, te da je svako skupljanje
jajaca jastoga radi prodaje stavljeno izvan zakona. Razumno, gospodo! To je
preduzeto u svrhu zdravog reavanja problema jastoga na Istonoj obali i
njihovog ouvanja na tom podruju. Gospodo! Do danas ste morali uti da su
iste te hulje od lovaca na jastoge izbegle zakon struganjem dragocenih jajaca sa
stomaka ovih stvorenja. Motiv tih bezobzirnih ribara jeste da zadre oploene
jastoge za linu prodaju i zaradu!
Gospodo! Tako sastrugana i baena u more, jajaca ovih jastoga ne postaju
zdrava ikra, ve dvadeset pet do osamdeset hiljada malenih zalogaja za gladna
jata bakalara i lososa. Gospodo! Potraite mnotvo jastoga koji su nestali s naih
obala u elucima tih pohlepnih riba! Pogledajte one beskrupulozne ribare koji
gule stomake oploenih jastoga kad razmatrate smanjenje nae populacije
jastoga! Gospodo! Sveto pismo kae: Eda li e im se poklali ovce i goveda da
im dostane? Ili e im se pokupiti sve ribe morske da im bude dosta?"
Iz pouzdanih izvora znam, gospodo, da na meni susednom ostrvu, Korn
Hejvenu, svaki ribar sprovodi skidanje jajaca! Elizabet Gilbert
Dravni agenti zadueni za ulov jastoga nisu voljni da uhapse ili pritvore ove
lopove s Korn Hejvena - jer oni jesu lopovi! - upr-kos mojim prijavama.
Nameravam da odmah lino zaponem suprotstavljanje tim podlacima,
primenom onih mera koje budem smatrao pogodnim, zastupajui tanost svojih
osnovanih sumnji i dobar ugled vae komisije. Gospodo!
Va dobrovoljni agent, Valentajn R. Adams
(Takoe, ovome dodajem imena kornhejvenskih nitkova.)
Koliko narednog meseca, jedino pristanite kornhejvenske luke bee spaljeno.
Nekoliko ostrvskih lovaca na jastoge osumnjiilo je Valentajna Adamsa za
uestvovanje u tom inu, to je bila sumnja koju Adams nije naroito suzbijao,
budui da je prisustvovao poaru u konrhejvenskoj luci u zoru, stojei u svom
amcu blizu obale, pretei pesnicom i viui: Portugalske kurve! Sad gledajte u
katolike prosjake!" dok su se tamonji lovci na jastoge (inae, nimalo vie
Portugalci niti katolici od samog Valentajna Adamsa) borili da spasu svoje
brodove. Nije otad prolo mnogo dana, a Adams je pronaen u zalivu Fajnmen,
odvuen na dno mora dvema vreama s kamenom solju od po dvadeset pet
kilograma. Telo je naao ovek koji je vadio koljke.

Nevesta mora

Agent za ribu i jastoge podveo je davljenje pod samoubistvo. Sasvim poteno.

Na svoj nain, ta smrt jeste bila suicid. Spaljivanje jednog jedinog doka na
susednom ostrvu samoubilaki je in u onolikoj meri koliko ovek moe da
podnese. To su svi znali. Nijedan razborit ovek na Fort Najls Ajlandu ne bi
svesno zavideo kornhej venskim ribarima na njihovom gestu odmazde, premda
je on moda i bio nasilan. Ipak, to je dovelo do nevolja. Adams je za sobom
ostavio trudnu udovicu, to je izazivalo neprijatnost. Ako ostane na Fort Najls
Ajlandu, predstavljae veliku nelagodnost za susede koji e morati da je
izdravaju. Kako se ispostavilo, ona je upravo to i naumila. Bila je mrtav teret
na Fort Najlsu, odvod zajednice ije su radno sposobne porodice jedva uspevale
da prehrane same sebe. Strah od tog tovara izazvao je srdbu zbog smrti
Valentajna Adamsa. tavie, davljenje oveka pomou iste one kamene soli koju
je ovaj koristio za uvanje smrdljivih mamaca bilo je vie nego uvredljivo.
Valjalo je traiti odtetu.
U osveti, mukarci s Fort Najls Ajlanda odveslali su jedne noi do Korn
Hejven Ajlanda i tankim slojem katrana premazali sedita na svakom amcu
usidrenom u luci. Bee to tek gruba ala, napravljena radi smeha. Meutim,
posle toga presekli su sve bove koje su uspeli da nau i koje su oznaavale
zamke za jastoge na ribarskoj teritoriji Korn Hejvena, zbog ega su konopci koji
su vezivali kaveze uz zmijoliko uvijanje potonuli u duboku vodu, a zamke
zauvek nestale. Bilo je to potpuno unitenje privrede te zajednice - ono malo
lova na jastoge koji je postojao 1903, razume se - za celu tu sezonu.
Sasvim poteno.
Posle toga bilo je mirno nedelju dana. Onda su Dozefa Kardoveja, oveka s
Fort Najls Ajlanda kojeg su svi veoma voleli, van gostionice na kontinentu
uhvatila dvanaestorica lovaca na jastoge s Korn Hejven Ajlanda i pretukla ga
hrastovim akijama za privlaenje bova. Kad se Kardovej oporavio od batina,
nedostajalo mu je levo uvo, na levo oko bio je slep, a palac na levoj ruci mu je
visio, labavo i beskorisno poput ukrasa, sa ake s koje su miii bili zderani. Taj
napad razbesneo je sve na Fort Najlsu. Kardovej ak nije ni bio ribar. Vodio je
mali mlin na Fort Najlsu i sekao led. Nije imao nita s ulovom jastoga, ali je ipak
obogaljen zbog njega. U tom trenutku rat zbog jastoga dostigao je vrhunac.
Ribari s Korn Hejven Ajlanda i Fort Najls Ajlanda borili su se deset godina.
Rat je trajao od 1903. do 1913. Ne neprekidno, naravno. Ratovi zbog jastoga ak
ni u ono vreme nisu bili konstantni. Re je o dosadnim raspravama zbog
teritorije, s povremenim naglim odmazdama i povlaenjima. Ipak, dok traje
jedan takav rat, vlada neprestana napetost, stalna opasnost od gubljenja opreme
od strane noa onog drugog oveka. Ljudi postanu u tolikoj meri obuzeti
branjenjem izvora svojih prihoda, da ga u sutini potpuno unite. Troe toliko
vremena na sukobe, uhoenje i meusobno izazivanje, da im, zapravo, ostane
malo vremena za ribarenje.

Nevesta mora

Kao i u svakom sukobu, neki uesnici u ovom ratu zbog jastoga bili suvie
uvueni od drugih. Na Fort Najlsu, mukarci iz porodice Pomeroj bili su
najupleteniji u sporove u vezi s teritorijom i posledino sasvim uniteni tim
razdorom. Osiromaili su. Na Korn Hejvenu, ribari iz porodice Berden takoe
su sasvim propali: zapostavili su svoj rad radi potkopavanja napora, recimo,
Pomerojevih, na Fort Najlsu. Na oba ostrva Kobovi su gotovo potpuno
upropaeni. Henri Dalgli shvatio je da ga je taj rat toliko demoralisao, da je
naprosto spakovao porodicu i preselio se s Korn Hejven Ajlanda na Long
Ajland u Njujorku, gde je postao policajac. Svi koji su rasli na Fort Najlsu ili
Korn Hejvenu tokom te decenije, podizani su u bedi. Svaki Pomeroj, Berden ili
Kob koji je odrastao za vreme te decenije, odgajan je u najveoj nematini. I
mrnji. Za njih to bee istinsko gladovanje.
Kad je re o udovici ubijenog Valentajna Adamsa, ona je 1904. rodila blizance:
jednog runjikavog deka kojem je dala ime Angus, i drugog, bucmastog i
mlitavog, kojeg je nazvala Sajmon. Udovica Adams nije bila mnogo razumnija
od svog pokojnog mua. Nije doputala da se u njenom prisustvu spomenu rei
Korn Hejven. Kad bi ih ula, zakukala bi kao da je neko ubija. Ona bee sila
osvetoljubivosti, ogorena ena s gnevom koji ju je nadrastao, pa je podbadala
susede da preduzimaju drska neprijateljska dela spram ribara s druge strane
Vorti enela. Potpaljivala je njihov bes i ozlojedenost ako bi se oni u njima
ikako stiali. Delimino zbog njenog bodrenja, a delimino zbog neizbenog
tempa bilo kog sukoba, udoviini blizanci imali su punih deset godina pre nego
to se rat zbog jastoga, koji je njihov otac zapoeo, sasvim zavrio.
Postojao je samo jedan ribar meu onima na oba ostrva koji nije uestvovao u
ovim dogaajima, ribar s Fort Najlsa po imenu Ebet Tomas. Posle paljenja
pristanita na Korn Hejvenu, Tomas je tiho izvukao sve svoje zamke za jastoge
iz mora. Oistio ih je i sklonio u podrum na sigurno, zajedno sa svom opremom.
Izvukao je brod iz vode, oistio i njega, i ostavio ga na obali pokrivenog
ceradom. Pre toga nije se odigrao nijedan rat zbog jastoga, pa je nemogue ne
zapitati se kako je uspeo da predvidi predstojee destruktivne dogaaje. Ali on
je bio ovek izuzetne intuicije. Ebet Tomas je oigledno podozrevao da bi moglo
biti mudro izvui taj brod napolje, koristei se oseajem iskusnih ribara za
nailazak loeg vremena.
Poto je bezbedno sakrio opremu za ulov jastoga, Ebet Tomas se popeo uz
jedino veliko brdo na Fort Najls Ajlandu, do kancelarija kompanije Elis granit i
prijavio za posao. Takvo neto bee praktino neuveno - da metanin trai
zaposlenje u kamenolomima - ali je Ebet Tomas, bez obzira na to, uspeo da
dobije nametenje u pomenutoj kompaniji. Uspeo je lino da porazgovara s dr
Dulsom Elisom, osnivaem i vlasnikom preduzea, i ubedi ga da ga primi.
Ebet Tomas postao je nadzornik radionice za izradu velikih kutija i nadgledao
gradnju drvenih sanduka i kutija, u kojima su zatim s ostrva otpremani komadi

10

Nevesta mora

obraenog granita. On je bio ribar i svi njegovi preci bili su ribari, ali Ebet
Tomas nije porinuo svoj brodi nazad u more sve dok nije prolo deset godina.
Njegova velika intuicija omoguila mu je da prebrodi ovu teku epizodu, ne
ispatajui zbog ekonomske propasti koja se sruila na njegove susede. Drao se
po strani i pazio da njegova porodica ostane distancirana od itave zbrke.
Ebet Tomas bio je neobian ovek za vreme i mesto u kojima je i-veo. Nije bio
obrazovan, ali je bio bistar i reit, na svoj nain. Njegovu inteligenciju
prepoznao je dr Duls Elis, koji je smatrao da je teta da se tako pametan ovek
ogranii na malo ostrvo neznalica i na bedan ribarski ivot. Dr Duls Elis esto
je mislio da bi pod drugaijim okolnostima Ebet Tomas bio valjan poslovni
ovek, a moda ak i profesor. Meutim, Ebet Tomas nikad nije imao drugaije
okolnosti, tako da je proiveo svoje dane na Fort Najlsu, postigavi malo toga
osim dobrog ribarenja i pristojne zarade, uvek osloboen beznaajnih svaa
njegovih suseda. Oenio se svojom roakom iz treeg kolena, jednom neverovatno praktinom enom po imenu Pejens Berden, i dobili su dvojicu sinova,
Stenlija i Lena.
Ebet Tomas iveo je dobro, ali nije iveo dugo. U pedesetoj godini umro je od
modanog udara. Nije poiveo dovoljno da vidi Stenlija, svog prvoroenog
sina, kako se eni. Meutim, prava je teta to Ebet Tomas nije iveo dovoljno
dugo da upozna svoju unuku, devojku po imenu Rut, koju je 1958. rodila
Stenlijeva ena. A to je teta, zato to bi Ebet Tomas bio oduevljen njome.
Moda ne bi naroito dobro razumeo svoju unuku, ali bi svakako posmatrao
njen ivot s izvesnom dozom radoznalosti.

11

Nevesta mora

1
Za razliku od nekih ljuskara koji su hladno ravnoduni
prema dobrobiti svojih potomaka, mama jastog uva
svoje mlade uz sebe sve dok mlaani jastozi ne odrastu
dovoljno da sami brinu o sebi.
- Nauka o krabama, kampima i jastozima
Vilijam B. Lord
1867.

ROENJE RUT TOMAS NIJE BILO najlake ikad zabeleeno. Dola je na svet u
sedmici koju su obeleile strahovite oluje za pamenje. Poslednja nedelja maja
1958. nije ba donela uragan, ali tamo na moru ne bee ni mirno, pa je Fort Najls
iban vetrovima. Usred te oluje, ena Stena Tomasa, Meri, pretrpela je neobino
teak poroaj. Bee to njeno prvo dete. Ona nije bila krupne grade, a dete
uporno nije htelo da izae. Trebalo je da Meri Tomas bude prebaena u bolnicu
na kopnu i bude pod budnim okom lekara, ali vreme nije dozvoljavalo
vozikanje amcem sa enom u poroajnim mukama. Na Fort Najlsu nije bilo ni
lekara ni medicinskih sestara. Porodilja u bolovima bila je bez ikakve
medicinske nege. Jednostavno, bee preputena samoj sebi.
Meri je plakala i vritala tokom poroaja, dok su njene susetke, koje su se
ponaale kao kolektiv babica-amaterki, pomagale da joj bude ko-liko-toliko
udobno i davale predloge, pa naputale njeno uzglavlje tek toliko da proire
ostrvom aber o njenom stanju. injenica je da stvari nisu izgledale dobro.
Najstarije i najmudrije ene behu od poetka ubeene da Stenova supruga nee
preiveti. Meri Tomas ionako nije poticala s ostrva, pa ene nisu imale mnogo
poverenja u njenu snagu. U najboljem sluaju smatrale su je donekle
razmaenom, malo previe finom i malo previe sklonom suzama i plahovitosti.
Bile su prilino sigurne da e im izmai usred poroaja i jednostavno umreti od
bolova tu, pred svima. Ipak, komeale su se i uplitale. Raspravljale su se meu
sobom povodom najboljeg postupanja, najboljih poloaja i najboljeg saveta. Kad
bi se okretno vratile do svojih kua da uzmu iste pekire ili led za porodi-Iju,
prenele bi svojim muevima da situacija u domu Tomasovih uistinu deluje
veoma ozbiljno. ,
Senator Sajmon Adams uo je te glasine i resio da pripremi svoju poznatu
zabiberenu pileu supu, za koju je verovao da deluje iscelitelj-ski u toj meri da
moe pomoi eni onda kad joj je to potrebno. Senator Sajmon bio je neenja
koji je ve zalazio u godine, a iveo je s bratom blizancem, Angusom, jo jednim

12

Nevesta mora

neenjom ija je mladost izmicala. Njih dvojica behu sinovi Valentajna Adamsa,
sada ve sasvim odrasli. Angus je bio najilaviji i najagresivniji lovac na jastoge
na ostrvu. Senator Sajmon uopte se nije bavio jastozima. More ga je uasavalo;
nije mogao ni da kroi u amac. Najblie to je Sajmon ikada doao do vode bilo
je dobar korak od talasa na Gavin Biu. Kad je bio tinejder, neki lokalni
siledija pokuao je da ga odvue na pristanite. Sajmon zamalo nije zgulio
kou s lica tog deteta, a malo je nedostajalo da mu slomi i ruku. Davio gaje dok
se deko nije onesvestio. Sasvim je jasno da Senator Sajmon nije voleo vodu.
Meutim, bio je spretan pa je zaraivao novac popravljajui drugima
nametaj i zamke za jastoge, kao i brodie (bezbedno, na obali). Prevladavalo je
miljenje da je ekscentrian, a vreme je provodio u itanju knjiga i prouavanju
mapa koje je naruivao potom. Znao je mnogo toga o svetu, iako nikada nije
mrdnuo s Fort Najlsa. Njegovo znanje o velikom broju tema donelo mu je
nadimak Senator, stoje tek dopola bilo ruganje. Sajmon Adams bio je udan
ovek, ali i obrazovan i obaveten kao da je nekakva vlast.
Senatorovo miljenje bilo je da pilea supa s biberom moe da izlei bilo ta,
pa ak i poroaj, tako da je skuvao jak bujon za enu Stenlija Tomasa. Njoj se
veoma divio, pa je za nju brinuo. Tog popodneva, 28. maja, doneo je iniju tople
supe u kuu Tomasovih. Kominice su ga pustile da ue i obznanile da je
bebica ve dola na svet. Uveravale su ga da su i majka i dete dobro. Beba je bila
srana, a majka na dobrom putu da se oporavi. Naposletku, njoj e verovatno
prijati malo te pilee supe.
Senator Sajmon Adams pogledao je u kolevku od prua i eto nje - male Rut
Tomas. Devojica. Nesvakidanje lepa beba, s vlanim crnim upercima kose i
izrazom lica koji je odavao pomnu panju. Senator Sajmon Adams odmah je
primetio da dete nema crveni i nateeni izgled karakteristian za veinu
novoroenadi. Nije liila na odranog, skuvanog zeca. Imala je prelepu
maslinastu kou i previe ozbiljan pogled za jedno odoje.
O, ona je mila bebica", rekao je Senator Sajmon Adams, a ene ga pustie da
dri Rut Tomas. Izgledao je tako ogroman s bebom u rukama, da su se ene
nasmejale - smejale su se zato to ogroman neenja dri siuno dete. Meutim,
Rut je u njegovom naruju ispustila neku vrstu uzdaha, napuila ustaca i
bezbrino treptala. Senator Sajmon oseti plimu skoro dedovskog ponosa.
Coktao joj je. Drmusao ju je.
,,Oh, zar to nije najdraa beba", dodao je, a ene su se kikotale i kikotale.
On ree: Nije li tek breskvica?"
Rut Tomas bila je lepa beba koja je izrasla u veoma lepu devojicu tamnih
obrva, jakih ramena i izuzetnog dranja. Od najranijeg detinjstva lea su joj bila
prava poput strele. Jo dok je bila dete, bilo je neeg odraslog i upadljivog u
njenoj pojavi. Njena prva re bilo je jedno vrsto i odseno ne. Njena prva

13

Nevesta mora

reenica - Ne, hvala". Igrake je nisu preterano oduevljavale. Volela je da sedi

u oevom krilu i s njim ita novine. Dopadalo joj se da bude u drutvu odraslih.
Ponekad je, zahvaljujui svojoj mirnoi, satima ostajala neprimeena. Bila je
prislukiva svetske klase. Kada su njeni roditelji odlazili u posetu susedima,
Rut bi sedela ispod kuhinjskog stola, mala i tiha kao praina, i s radou sluala
svaku izgovorenu re. Jedna od najeih reenica koju su joj upuivali dok je
bila mala, glasila je: Hej, Rut, uopte nisam znao da si tu!"
Rut Tomas izmicala je panji zbog svoje budne, oprezne naravi, a i zbog
ometajue guve oko nje u vidu Pomerojevih. Pomerojevi su iveli odmah do
Rut i njenih roditelja. Bilo ih je sedmorica deaka, a Rut je roena ba kad je njih
ponestalo. U velikoj meri nestajala je u haosu koji su stvarali Vebster i Konvej i
Don i Fejgan i Timoti i ester i Robin Pomeroj. Pomerojevi deaci bili su
dogaaj na Fort Najlsu. Sasvim je sigurno da su i druge ene u istoriji ostrva
izrodile toliko dece, ali jedino tokom decenija i jedino s oiglednim opiranjem.
Sedam beba roenih u jednoj prevelikoj porodici u samo est godina izgledalo
je gotovo zarazno.
Senatorov brat blizanac, Angus, rekao je za Pomerojeve: To nije porodica. To
je prokleto leglo."
Za Angusa Adamsa moglo se sumnjati da je ljubomoran zato to nije imao
nikoga osim egocentrinog brata blizanca, tako da je svaka pria o tuim
srenim porodicama za njega predstavljala rak-ranu. S druge strane, Senator je
nalazio da je gospoa Pomeroj divna. Bio je oaran njenim trudnoama. Rekao
je da gospoa Pomeroj uvek izgleda kao da je trudna, jer je to jae od nje. Kazao
je da uvek izgleda bremenito na ljubak, pokajniki nain.
Gospoa Pomeroj bila je neobino mlada kada se udala - nije imala punih
esnaest godina - i potpuno je uivala u sebi i svom muu. Bila je prava
nestana devojka. Mlada gospoa Pomeroj pila je kao iparica. Volela je alkohol.
Zapravo, toliko je pila tokom trudnoa, da su se susedi bojali da e kod dece
izazvati oteenje mozga. ta god da je bio razlog, nijedan od sedmorice
Pomerojevih deaka nikad nije nauio dobro da ita. ak ni Vebster Pomeroj,
koji je bio najbistrija glava u porodici, nikad nije uspeo da proita knjigu.
Kao dete, Rut Tomas esto je mirno sedela na drvetu i bacala kamenje na
Vebstera Pomeroja kad bi se za to ukazala prilika. On bi joj uzvraao na isti
nain i govorio joj daje smrdibutka. Ona bi ga upitala: Stvarno? Gde si to
proitao?" Tada bi Vebster Pomeroj svukao Rut s drveta i udario je u lice. Rut je
bila bistra devojica koja se ponekad s mukom uzdravala da ne dobacuje
pronicljive opaske. Primanje udarca u lice, mislila je Rut, spadalo je u stvari koje
su se deavale pametnim devojicama koje su ivele vrata do vrata s tako
mnogo Pomerojevih.

14

Nevesta mora

Kad je Rut Tomas imala devet godina, doivela je jedno vano iskustvo. Njena
majka napustila je Fort Najls. Otac, Sten Tomas, krenuo je s njom. Otili su u
Rokland. Trebalo je da se zadre nedelju ili dve. Plan je bio da Rut nakratko
ostane kod Pomerojevih, samo dok joj se roditelji ne vrate.
Meutim, tamo u Roklandu, desilo se neto zamreno i Rutina majka uopte
se nije vratila. U to vreme, Rut niko nije obavestio o detaljima.
Konano je doao njen otac, ali se nije dugo zadrao, tako da je Rut naposletku
mesecima ostala kod Pomerojevih. Na kraju je ostala celog leta. Taj bitan
dogaaj nije bio preterano traumatian zato to je Rut zaista volela gospou
Pomeroj. Sviala joj se zamisao da ivi s njom. elela je da provede s njom sve
vreme ovog sveta. Isto tako, i gospoa Pomeroj volela je Rut.
Ti si mi kao roena erka!", volela je da kae. Ti mi doe kao prokleta
roena erka koju nikada, nikada nisam dobila!"
Gospoa Pomeroj izgovarala je re era, koja je s divnim paperjastim
prizvukom odzvanjala u Rutinim uima. Kao i svi roeni na Fort Najlsu ili Korn
Hejvenu, gospoa Pomeroj govorila je s akcentom prepoznatljivim u celoj
Novoj Engleskoj kao donjoistoni - to bee tek nagovetaj irskog naglaska
prvih kotsko-irskih doseljenika, karakteristian po gotovo sramnom
izostavljanju slova r. Rut se taj zvuk sviao. Njena majka nije imala ovaj prelepi
naglasak niti je upotrebljavala rei poput prokleti i jebi ga i sranje i seronja, rei
koje su umele tako divno da zaine govor lokalnih lovaca na jastoge i njihovih
ena. Rutina majka, takoe nije ispijala ni ogromne koliine ruma da bi zatim
postala sva nena i puna ljubavi, kao to je to svakog bogovetnog dana bivalo s
gospoom Pomeroj.
Ukratko, gospoa Pomeroj bila je bolja od Rutine majke u svakom pogledu.
Nije se radilo o eni sklonoj neprestanom maenju, ali je i te kako umela da
gurka druge. Stalno je ukala Rut Tomas i naletala na nju, gurkajui je s
oiglednom simpatijom. Ponekad je znala i da je obori, premda uvek s toplinom
i dragou. Prevrnula bi Rut samo zato to je ova bila tako mala. Rut Tomas jo
nije bila sasvim porasla i gospoa Pomeroj bi je oborila na zemlju s istom i
umilnom ljubavlju.
Ti mi doe kao prokleta roena erka koju nikada, nikada nisam dobila!"
kazala bi gospoa Pomeroj, unula Rut i - tras - eto nje na podu.
era!
Gospoi Pomeroj erka bi sasvim izvesno dobrodola posle sedam sinova.
Sigurno je iskreno cenila ensku decu posle godina Vebstera i Konveja i Dona i
Fejgana i tako dalje i tako dalje, koji su jeli kao siroad i drali se kao osuenici.
Ki je gospoi Pomeroj delovala kao prilino zgodna zamisao do trenutka kad
se Rut Tomas uselila kod njih, tako da je prema njoj ve gajila spoznatu,
oivotvorenu ljubav.

15

Nevesta mora

Meutim, vie od ma koga drugog, gospoa Pomeroj volela je svog oveka.

Bila je luda za gospodinom Pomerojem. Gospodin Pomeroj bio je sitan i nabijen,
sa akama velikim i tekim kao zvekiri na vratima. Oi mu behu uske. Hodao je
s pesnicama stisnutim uz bokove. Imao je udno, zbrkano lice. Usne su mu
uvek bile napuene u nekakav polu-poljubac. Mrtio se i mirkao kao neko ko u
glavi obavlja sloene matematike operacije. Gospoa Pomeroj gaje oboavala.
Kad bi nabasala na njega u hodnicima kue, zgrabila bi ga kroz potkoulju za
bradavice, uvrnula ih i dreknula: tip!"
Gospodin Pomeroj uzviknuo bi: Jao!"
Onda bi je epao za zglobove i kazao: Vanda! Prestani, hoe li? To stvarno
mrzim."
Rekao bi: Vanda, da ti ruke nisu uvek tako tople, izbacio bih te iz ove
proklete kue."
Ipak, on ju je voleo. Ako bi tokom veeri sedeli na kauu i sluali radio,
gospodin Pomeroj ponekad bi sisao pramen njene kose kao daje u pitanju
sladi. Nekad bi satima utke sedeli zajedno, pri emu je ona plela vunenu
odeu, a on oice za zamke za jastoge, dok se na podu izmeu njih nalazila flaa
ruma iz koje su oboje potezali. Poto bi neko vreme pila, gospoa Pomeroj
volela je da podigne noge s poda, tabanima pritisne muevljevo bedro i kae:
Stopala na tebi."
Nemoj stopala na mene, Vanda", rekao bi on ravnim glasom, ali se ipak
osmehivao.
Ona bi nastavila da ga pritiska.
Stopala na tebi", bila je uporna ona. Stopala na tebi."
Molim te, Vanda. Nemoj." (Zvao ju je Vanda, iako joj je ime bilo Ronda. ala
se odnosila na njihovog sina Robina koji, osim lokalne navike da ne izgovara
slovo r na kraju rei, nije mogao da izgovori nijednu re koja je njime poinjala.
Robin godinama nije uspevao da savlada sopstveno ime, isto kao ni ime svoje
majke. tavie, dugo su ga oponaali svi na Fort Najls Ajlandu. Du itavog
ostrva mogli ste uti krupne i snane ribare koji se ale kako su morali da kvpe
uad ili popvavljaju pevike ili kupe nov kvatkotalasni vadio. I mogli ste da ujete
krupne, jake ene gde zapitkuju mogu li da pozajme batenske gvabulje.)
Ajra Pomeroj veoma je voleo svoju suprugu, to je bilo lako razumljivo, uzevi
u obzir daje Ronda Pomeroj bila prava lepotica. Nosila je dugake suknje i
podizala ih pri hodu, kao da zamilja sebe u visokom drutvu Atlante. Na licu
joj je neprestano titrao izraz uenja i oduevljenja. Ako bi neko napustio
prostoriju makar i na trenutak, ona bi izvila obrve i milo upitala: Gde si bio?"
kad bi se osoba vratila. Naposletku, bila je mlada uprkos sedmorici sinova i
negovala dugu kosu kao da je devojica. Kosu je podizala i obmotavala oko
itave glave u ambicioznu, zaglaenu punu. Poput svih ostalih na Fort Najlsu,

16

Nevesta mora

i Rut Tomas je gospou Pomeroj smatrala olienjem lepote. Oboavala ju je.

esto se pretvarala da je ona.
Kad je bila mala, Rut su iali kratko kao deaka; kad je glumila gospou
Pomeroj, oko glave je vezivala pekir na nain na koji su neke ene umotavale
glave posle kupanja, s tim to je njen ubrus zamenji-vao blistavu gomilu kose
njenog idola. Rut je birala Robina Pomeroja, najmlaeg meu deacima, da
izigrava gospodina Pomeroja. Robinom bee lako manipulisati, a osim toga,
igra mu se dopadala. Kad je glumio gospodina Pomeroja, nametao je usta u
isto ono puenje tipino za njegovog oca, pa trupkao oko Rut s rukama vrsto
prislonjenim uz bokove. Morao je da psuje i da se mrti i sviao mu se autoritet
koji mu je to davalo. Rut Tomas i Robin Pomeroj uvek su se pretvarali da su
gospoa i gospodin Pomeroj - bila je to njihova stalna igra. Izvodili su je satima
i nedeljama tokom detinjstva. Igrali su je napolju u umi gotovo svakodnevno
tog leta kad je Rut ivela s Pomerojevima. Igra je zapoinjala trudnoom. Rut bi
stavila kamen u dep pantalona da poslui kao jedan od brae Pomeroj koji jo
nije roen. Robin bi stisnuo usta i drao Rut predavanje o roditeljstvu. Sad me
sluaj", rekao bi on, pesnica stegnutih na kukovima. Kad se ta beba vodi, nee
uopte imati zube. Vazume to? Nee biti spvemna da jede vstu hvanu koju mi
jedemo. Vanda! Movae da daje toj bebi sok!" Rut bi pljesnula kamen u svom
depu. Kazala bi: ini mi se da u je roditi upravo sada."
Bacila bi ga na zemlju - beba je roena. Toliko je bilo lako.
Bi li je samo pogledao?" upitala bi Rut. Ova je ba krupna."
Svakog dana, prvi kamen koji bi se rodio dobijao je ime Vebster, zato to on
bee najstariji. Poto bi Vebster bio imenovan, Robin je pronalazio jo jedan
kamen da predstavlja Konveja. Dao bi ga Rut da ga une u dep.
Vanda! ta je to?" upitao bi je onda bespogovornim tonom.
Hoe li samo da pogleda", odgovarala je Rut. Eto, opet imam jednu od tih
prokletih beba."
Robin se mrtio. Sluaj me. Kad se to dete vodi, kosti njegovih stopala bie
pvevie meke za izme. Vanda! Nemoj da si obula toj bebi bilo kakve izme!"
Nazvau ovu bebu Ketlin", rekla bi Rut. (Oduvek je eznula za jo jednom
devojiom na ostrvu.)
Nema anse", kazao bi Robin. ,,I ta e beba da bude deak."
Sasvim sigurno, hoe. Nazvali bi taj kamen Konvej i bacili ga pored njegovog
krupnog brata, Vebstera. Uskoro, i to vrlo uskoro, gomila sinova u umi je
porasla. Rut Tomas raala je sve te deake celog leta. Ponekad bi zgazila na
kamenje i rekla: Stopala na tebi, Fejgane! Stopala na tebi, Done!" Donosila je
na svet svakog deaka svakog bogovetnog dana, s Robinom koji je trupkao oko
nje sa akama pripijenim uz bokove, razmeui se i drei predavanja. A kada
bi i kamen Robin bio roen na kraju igre, Rut je ponekad govorila: Odbacujem
ovu nikakvu bebu. Predebela je. Ne ume lepo ni da pria."

17

Nevesta mora

Onda bi Robin znao da zamahne i svali pekir-kosu s Rutine glave. A tad bi

ona zafijukala pekirom po njegovim nogama, ostavljajui mu crvene tragove
po cevanicama. Ako bi pokuao da bei, umela je da ga tresne pesnicom u lea.
Rut je imala dobar zamah kad je meta bila spori, bucmasti Robin. Pekir bi se
ovlaio od zemlje; postao bi blatnjav i upropaen, tako da bi ga ostavili i
sledeeg dana uzeli ist. Uskoro je u umi narasla i gomila pekira. Gospoa
Pomeroj nikako to nije mogla da razrei.
Recite, kud su nestali oni pekiri? Hej! ta se, dakle, desilo s mojim pekir ima?
Pomerojevi su iveli u velikoj kui nasleenoj od pokojnog deda-ujaka koji je
bio roak oboma. Gospodin i gospoa Pomeroj behu povezani ak i pre nego
to su se venali. Bili su u srodstvu, pa su se oboje, u skladu s tim, preivali
Pomeroj pre nego to su se zaljubili. (Kao prokleti Ruzvel-tovi", rekao je Angus
Adams.) Poteno govorei, naravno, to se na Fort Najlsu nije smatralo
neobinim. Nije preostalo mnogo porodica iz kojih se mogao izabrati
suprunik, pa su svi bili porodica.
Prema tome, poivi deda-ujak Pomeroj otuda je bio deda-ujak kojeg su delili zajedniki roak. Sagradio je veliku kuu blizu crkve, od novca steenog u
prodavnici meovite robe, mnogo pre rata zbog jastoga. Gospodin i gospoa
Pomeroj dvostruko su nasledili kuu. Kada je Rut imala devet godina i prela
tog leta da ivi s njima, gospoa Pomeroj pokuala je da je natera da spava u
sobi pokojnog deda-ujaka. Prostorija je bila pod tihim krovom od crepa i imala
je jedan prozor koji je kradomice gledao na ogromnu omoriku, a pod bee
prekriven daskama od mekog drveta. Divna soba za malu devojicu. Jedini
problem predstavljalo je to to se deda-ujak ubio tu, u toj prostoriji, naciljavi
cevku tano kroz usta, pa su tapete jo bile istakane potamnelim pegama krvi
boje re. Rut Tomas glatko je odbila da spava u toj sobi.
Isuse, Ruti, ovek je mrtav i sahranjen", rekla je gospoa Pomeroj. Nema u
ovoj sobi niega to bi ikoga plailo."
Ne", odgovorila je Rut.
ak i ako vidi duha, Ruti, bio bi to samo duh mog dede, a on ti nikad ne bi
naudio. Voleo je svu decu." Ne, hvala."
Ovo ak i nije krv na tapeti!" lagala je gospoa Pomeroj. To su gljivice. Od
vlage."
Gospoa Pomeroj objasnila je Rut da i ona s vremena na vreme primeuje
gljivice na tapetama u svojoj spavaoj sobi i da spava sasvim fino. Dodala je da
svakog dana u godini spava kao namirena beba. U tom sluaju, obznanila je
Rut, noie u spavaoj sobi gospode Pomeroj. Naposletku, upravo to je i uinila.
Rut je spavala na podu pored kreveta gospodina i gospoe Pomeroj. Imala je
veliki jastuk i neku vrstu dueka napravljenog od ebia koji su se veoma
oseali na vunu. Kad bi Pomerojevi napravili bilo kakav zvuk, Rut je to ula, a

18

Nevesta mora

kad su uz kikotanje vodili ljubav, ula je i to. Takoe, nije joj promaklo ni
njihovo hrkanje u podnapitom snu. Kad bi gospodin Pomeroj svakog jutra
ustao u etiri sata da proveri vetar i izae u lov na jastoge, Rut Tomas ula bi ga
kako se kree po kui. Drala je oi zatvorene i oslukivala njegove jutarnje
rituale.
Gospodin Pomeroj imao je terijera koji ga je pratio kud god da je iao, ak i do
kuhinje u etiri sata svakog jutra, pa su psee kande rav-nomerno kuckale po
patosu kuhinje. Gospodin Pomeroj tiho je razgovarao sa ivotinjom dok je sebi
pripremao doruak.
Vrati se da spava, psu", govorio bi. Zar ne eli da se vrati da spava? Zar
ne eli da se odmori, psu?"
U neka jutra gospodin Pomeroj bi rekao: Prati me naokolo da naui kako
da mi skuva kafu, psu? Pokuava da sazna kako da mi pripremi doruak?"
Neko vreme u kui Pomerojevih nalazila se i maka. Bee to ogromna maka s
pristanita rase mejnski rakun, koja je prela kod Pomerojevih zato to je toliko
mrzela terijera i Pomerojeve deake da je elela neprestano da bude u njihovoj
blizini. Maka je u tui iskopala oko terijeru, a ona jama pretvorila se usled
infekcije u kau koja je zaudarala. Zato je Konvej stavio maku u pletenu korpu
za jastoge, pustio da je ponese talas, pa pucao u nju iz puke svog oca. Posle
toga terijer je svake noi spavao na podu pored Rut Tomas, sa svojim jadnim,
smrdljivim okom.
Rut se svialo da spava na podu, ali je imala udne snove. Sanjala je daje duh
pokojnog dede Pomeroja juri do kuhinje, gde ona trai noeve kojim bi ga
izbola, ali ne uspeva da pronae nita za samoodbranu osim iane mukalice i
ravne lopatice. Imala je i druge snove, u kojima olujna kia pada u zadnjem
dvoritu kue Pomerojevih, a deaci se rvu jedan s drugim. Ona mora da ih
obie, nosei neki kiobrani, i pokriva najpre jednog deaka, zatim jo jednog,
pa jo jednog. Svih sedam Pomerojevih sinova u tui su se zapetljali u klupko,
svud oko nje.
Ujutro, poto bi gospodin Pomeroj izaao iz kue, Rut bi ponovo zaspala i
probudila se nekoliko asova kasnije, kad je sunce bilo visoko na nebu.
Uspuzala bi se u postelju kod gospoe Pomeroj. Ona bi se probudila i golicala
Rutin vrat, pa joj pripovedala prie o svim psima koje je njen otac posedovao jo
davno, kad je i sama bila devojica kao to je Rut sada.
Bili su tu Bidi, Brauni, Kesi, Prins, Tali, Vipet..." govorila je gospoa Pomeroj
i Rut je naposletku nauila imena svih odavno mrtvih pasa tako da je mogla da
uestvuje na kvizu o njima. Rut Tomas stanovala je kod Pomerojevih tri meseca,
a zatim se njen otac vratio na ostrvo bez majke. Zapetljani dogaaj je razreen.
Gospodin Tomas ostavio je Rutinu majku u gradiu koji se zvao Konkord, u
Nju Hempiru, gde e ostati neodreeno vreme. Njoj je bilo prilino jasno da se
njena majka uopte nee vratiti. Otac ju je uzeo od Pomerojevih i ponovo je

19

Nevesta mora

doveo kui, gde je opet mogla da spava u vlastitoj sobi. Rut je nastavila svoj
miran ivot s ocem i ustanovila da joj majka ne nedostaje mnogo. Meutim, i te
kako joj je nedostajalo spavanje na podu pored leaja gospodina i gospoe
Pomeroj. A onda se gospodin Pomeroj udavio.
Mukarci su, svi do jednog, govorili da se Ajra Pomeroj utopio zato to je
pecao sam i pio na svom brodu. Drao je krage s rumom privezane za neke od
nizova zamki koji su se njihali dvadeset hvati duboko u hladnoj sredinjoj vodi
izmeu bova koje su plutale i zamki za jastoge na dnu mora. Svi su to
povremeno radili. Ne bi se moglo rei da je to bila ideja gospodina Pomeroja, ali
ju je on umnogome poboljao, pa se pretpostavljalo daje nastradao upravo zato
stoje preterao u tom usavravanju. Naprosto, previe se napio na dan kad su
talasi bili preveliki, a paluba isuvie klizava. Verovatno se prevrnuo preko ivice
broda i pre nego to je toga bio svestan, izgubivi oslonac kad se more naglo
uzdiglo dok je izvlaio zamku. I nije znao da pliva. Tek je poneki lovac na
jastoge na Fort Najlsu ili Korn Hej venu to umeo. To ipak ne znai da bi plivanje
mnogo pomoglo gospodinu Pomeroju. U izmama s visokim sarama, dugakoj
kabanici i s glomaznim rukavicama, u zloj i hladnoj vodi, brzo bi potonuo. Bar
je brzo zavrio. Plivaka vetina ponekad doprinese jedino tome da umiranje
due traje.
Angus Adams naao je telo posle tri dana, dok je ribario. Truplo gospodina
Pomeroja vrsto se uplelo u Angusove konopce, kao naduvena usoljena unka.
Dakle, tu je zavrio. Morske struje mogu nositi telo, a u vodama oko Fort Najls
Ajlanda bilo je mnogo potopljene uadi koja se ponekad ponaala poput filtera i
hvatala plutajue leeve. Telo gospodina Pomeroja zaustavilo se na Angusovoj
teritoriji. Galebovi su mu ve bili iskopali oi.
Angus Adams povukao je ue da pokupi jednu od svojih zamki i s njom
izvukao i truplo. Imao je mali brod na kom ne bee mesta za jo jednog oveka
na palubi, bio on iv ili mrtav, tako da je preminulog gospodina Pomeroja bacio
u spremnik, povrh ivih, tog jutra ulovljenih jastoga koji su se migoljili i ija je
kleta privrstio pomou klinova, da ne bijedan drugog iskidali na komadie.
Kao i gospodin Pomeroj, i Angus je ribario sam. U tom periodu svoje karijere
Angus nije imao krmanoa da mu pomogne. U to vreme svog bavljenja lovom
na jastoge nije bio raspoloen da deli ulov s nekim pubertetlijskim pomagaem.
Nije ak imao ni radio, to bee neobino za ribara, ali Angus nije voleo da slua
brbljanje. Tog dana trebalo je da izvue na desetine zamki. Uvek je ribario s
dosadom, ali uporno, ne obazirui se na ono to je pronalazio. I tako, uprkos
leu koji je upecao, Angus je nastavio da izvlai preostalu uad, za ta mu je
trebalo nekoliko sati. Premerio je svakog jastoga onako kako se to od njega
oekivalo, vratio u vodu primerke koji su bili mali, a zadrao zakonski

20

Nevesta mora

prihvatljive, pa im vrsto pritegao kleta. Izruio je sve jastoge povrh

utopljenikovog tela u tank s hladnom vodom, van domaaja sunevih zraka.
Oko pola etiri tog popodneva uputio se nazad na Fort Najls. Bacio je sidro.
Hitnuo je telo gospodina Pomeroja u amac, gde mu se nije nalazilo na putu, i
prebrojao ulov dok je ubacivao jastoge u koare, pa zatim napunio kofe
mamcima za sledei dan, crevom isprao palubu i okaio kabanicu. Kad je
zavrio te poslove, pridruio se gospodinu Pomeroju u amcu i krenuo ka
pristanitu. Privezao je amac za lestve i popeo se uz njih. Zatim je svakome
tano preneo koga je tog jutra pronaao na svojoj ribarskoj teritoriji, mrtvog
poput svakog idiota.
Sav se zapetljao u moju uad", rekao je Angus Adams ljutito. ^ Tako se
pogodilo da su se Vebster i Konvej i Don i Fejgan i Timoti i ester Pomeroj
nalazili na dokovima kad je Angus Adams istovario truplo. Tog popodneva
tamo su se igrali. Videli su telo svog oca, poloeno na doku, naduto i bez oiju.
Vebster, koji bee najstariji, prvi gaje ugledao. Poeo je da muca i dahe, a onda
su i ostali deaci videli telo. Posrnuli su kao prestraeni vojnici u nekakav
sumanuti poredak, pa smesta pojurili kui zajedno, u gomili. Trali su uzbrdo
dok nisu napustili luku, pa jurnuli munjevito i plaui pored puteva i ruevne
stare crkve do svoje kue, gde se njihova susetka Rut Tomas tukla na stepenitu
s njihovim najmlaim bratom, Robinom. Pomerojevi sinovi povukli su u toj trci
Rut i Robina sa sobom, tako da je njih osmoro istovremeno nahrupilo u kuhinju,
naletevi pravo na gospou Pomeroj.
Gospoa Pomeroj oekivala je ovu vest jo otkako je tri veeri ranije brodi
njenog mua pronaen bez njenog mua u blizini, kako pluta daleko od svog
uobiajenog kursa. Ve je znala da joj je suprug mrtav i nagaala da nikad nee
videti njegovo telo. Meutim, kad su njeni sinovi i Rut Tomas grunuli u kuhinju
s licima na kojima se itao bol, postalo joj je jasno da je njegov le otkriven, kao i
to da su ga deca videla.
Deaci su gaali u gospou Pomeroj i oborili je na pod, kao da su hrabri
vojnici, a ona aktivirana granata. Pokrili su je i zaguili. Jecali su i pritiskali je
svom teinom. Takoe, preturili su Rut Tomas, pa se sva zbunjena opruila po
kuhinjskom podu. Robin Pomeroj, koji jo nita nije razumevao, obilazio je oko
gomile brae koja su grcala i majke, neprekidno postavljajui pitanje: ta je?
ta je?"
ta bee re koju je s lakoom izgovarao, za razliku od sopstvenog imena, pa
ju je ponovio.
ta je? ta? Vebstere, ta je?" pitao je i mora da se udio tim jadnim deacima
koji su roptali, i majci, tako tihoj pod njima. Bio je isuvie mali da uje ovakve
vesti. Gospoa Pomeroj, na podu, bila je tiha kao kaluerica. Bila je pokrivena
svojim sinovima. Kad se nekako izborila da se podigne, i oni su ustali s njom,
pripijeni uz njene skute. Otresla je deake s dugih sukanja, kao da se radi o trnju

21

Nevesta mora

ili bubama. Meutim, kako bi koji deko pao na pod, ponovo bi se uspuzao uz
nju. Deca su sva bila u stanju histerije, pa ipak, ona je stajala utei i sklanjala ih
sa sebe.
Vebstere, ta je?" ponavljao je Robin. ta, ta?"
Ruti", ree gospoa Pomeroj, idi do kue. Reci svom ocu."
Njen glas podrhtavao je divnom tugom. Reci svom ai... Rut pomisli da je to
najlepa reenica koju je ikada ula.
Senator Sajmon Adams napravio je mrtvaki koveg za gospodina Pomeroja,
ali nije prisustvovao pogrebu, jer se smrtno plaio mora i nikada se nije pojavio
na sahrani nekoga ko se utopio. To je za njega bio nepodnoljiv uas, bez obzira
na to ko je bio pokojnik. Morao je da se dri podalje. Umesto toga, nainio je za
gospodina Pomeroja sanduk od potpuno bele smreke, izbruene i ispolirane
svetlim uljem. Bee to divan koveg.
To je bio prvi pogreb kojem je Rut Tomas prisustvovala i proao je sasvim fino
za prvu takvu priliku. Gospoda Pomeroj ve se pokazala kao izuzetna udovica.
Tog jutra izribala je vratove i nokte Vebsteru, Konveju, Donu, Fejganu,
Timotiju, esteru i Robinu. Uredila im je kose lepim eljem od kornjainog
oklopa, koji je uranjala u visoku au s hladnom vodom. Rut je bila s njima. I
inae nije mogla da se odvoji od gospoe Pomeroj, a kamoli tokom dana koji je
bio znaajan kao taj. Zauzela je mesto na kraju reda, pa je i njena kosa oeljana
mokrim eljem. Nokti joj behu oieni, a vrat izriban etkama. Gospoa
Pomeroj sredila je Rut poslednju, kao daje devojica bila poslednji sin. Teme joj
je od eljanja bilo vrelo i bridelo je. Uinila je da se Rutini nokti sijaju kao
novii. Pomerojevi deaci stajali su nepomino, svi izuzev najstarijeg Vebstera,
koji je nervozno lupkao prstima o bedro. Deaci su se veoma dobro ponaali tog
dana, zbog svoje majke.
Gospoa Pomeroj potom je izvela sjajan posao sa sopstvenom kosom, sedei
za kuhinjskim stolom pred toaletnim ogledalom. Isplela je tehniki sloenu
pletenicu i obavila je oko glave, privrstivi je ukosnicama. Namazala je kosu
nekim zanimljivim uljem, postigavi izvanredan sjaj granita. Prebacila je crnu
maramu preko glave. Rut Tomas i deaci posmatrali su je. Odisala je istinskom
staloenou, upravo onako kako prilii dostojanstvenoj udovici. Imala je pravi
talenat za to. Izgledala je upadljivo tuno i trebalo ju je fotografisati tog dana.
Naprosto, bila je neverovatno lepa.
Fort Najls Ajland morao je da eka due od nedelju dana na sahranu, zato to
je toliko vremena bilo potrebno da privole svetenika da se preveze na
misionarskoj barci Nju houp. Vie nije bilo stalnog pastora na Fort Najlsu ni na
Korn Hejvenu. Na oba ostrva crkve su se uruavale usled nekorienja. Do 1967.
godine nije bilo dovoljno stanovnika ni na Fort Najlsu ni na Korn Hejvenu (tek
neto vie od stotinu dua na oba ostrva) koji bi pomagali pravu crkvu. Otuda

22

Nevesta mora

su metani delili bojeg poslanika s desetak drugih udaljenih ostrva u slinoj

neprilici, elom duinom obale Mejna. Nju houp bio je plovea crkva koja se
neprekidno kretala od jedne daleke primorske zajednice do druge, zadravajui
se kratko da obavi posao. Barka se zadravala u luci tek toliko da se obave
krtenje, venanje ili sahrana, ma kome je obred bio potreban, a potom bi
ponovo otplovila. Takoe, isporuivala je milostinju i dovozila knjige, a
ponekad ak i potu. Nju houp, brod izgraen 1915. godine, nosio je nekoliko
svetenika dok je vrio svoj valjani posao. Trenutno je pastor bio neko roen na
Korn Hejven Ajlandu, ali ga je bilo skoro nemogue tamo nai. Posao ga je
ponekad vodio celim putem do Nove kotske. Uistinu je imao prostranu
parohiju, pa je esto bilo teko brzo pridobiti njegovu panju.
Radilo se o sveteniku Tobiju Vinelu iz istoimene porodice s Korn Hejven
Ajlanda. Na Fort Najls Ajlandu svi su poznavali Vinelove. Bili su uveni kao
lovci na jastoge s najveim ulovom, to je, zapravo, znailo da su bili izuzetno
vesti i neizbeno imuni. Kao poznati lovci na jastoge, bili su daleko iznad lige
ostalih ribara. Behu to dobrostojei, izuzetni ribari, koji su ak uspeli da se
istaknu (relativno) tokom ratova zbog jastoga. Vinelovi su oduvek izvlaili
velike koliine jastoga iz vode svake dubine, tokom svih godinjih doba, zbog
ega su ih nadaleko mrzeli. Drugim ribarima inila se nerazumna koliina
jastoga za koju su Vinelovi tvrdili da im pripada. Bee to kao da su imali neki
poseban ugovor s Bogom. Jo vie od toga, Vinelovi kao da su imali poseban
ugovor s jastozima kao vrstom.
Bez sumnje je izgledalo kao da su jastozi smatrali au i privilegijom da uu
u njihove zamke. Prepuzali bi preko onih koje su postavili drugi ljudi i prelazili
kilometre morskog dna samo da ih ulovi jedan Vinel. Prialo se da Vinel
moe da pronae jastoga pod kamenom u cvetnom vrtu vae bake. Govorilo se
da se porodice jastoga skupljaju u samim zidovima domova Vinelovih, kao to
to ine glodari. Verovalo se da se muka deca u toj porodici raaju s kracima,
kletima i oklopima, koje odbacuju tokom poslednjih dana dojenja.
Srea koja je u ribarenju pratila Vinelove bila je nepristojna, uvredljiva i
nasledna. Njihovi mukarci bili su naroito nadareni za unitavanje
samopouzdanja ljudi na Fort Najlsu. Ako se neki tamonji ribar zatekao na
kopnu, obavljajui posao za dan u, recimo, Roklandu, i ako je susreo nekog
Vinela na obali ili na benzinskoj pumpi, neminovno je hvatao sebe da se
ponaa kao idiot. Izgubivi samokontrolu, poniavao se pred Vinelom. Cerio
bi se i zamuckivao i estitao gospodinu Vinelu na lepoj novoj frizuri i divnom
novom automobilu. Izvinjavao bi se zbog svoje prljave odee. Glupavo bi
pokuavao da objasni gospodinu Vinelu da je imao nekog posla oko barke i da
su te umazane rite tek njegova radna odea koju e uskoro baciti, u ta nema
sumnje. Vinel bi nastavio svojim putem, a ribar s Fort Najlsa izgarao bi od
stida do kraja sedmice.

23

Nevesta mora

Vinelovi su bili sjajni inovatori. Bili su prvi ribari koji su upotrebljavali

najlonsku uad umesto stare uadi od konoplje, koja je morala da bude
mukotrpno prekrivana vrelim katranom da ne bi istrulila u morskoj vodi.
Vinelovi su, takoe, bili prvi koji su poeli da izvlae zamke pomou
mehanikog vitla. U stvari, bili su prvi ribari koji su koristili brodove s
motorom. Tako je bilo s Vinelovima. Uvek su prednjaili i uvek bili najbolji.
Prialo se da su mamac kupili od samog Hrista. Prodavali su ogroman ulov
jastoga svake nedelje, smejui se sopstvenoj pre-teranoj srei.
Pastor Tobi Vinel bio je prvi i jedini mukarac roen u porodici Vinel koji
nije ribario. A kakva je to zla i dobro smiljena uvreda bila! Roditi se kao Vinel
- magnet za jastoge, i prezrivo odbaciti taj dar! Odbiti dobiti te dinastije! Ko bi
bio tolika budala da uradi neto takvo? Tobi Vinel, eto ko. Tobi Vinel odrekao
se svega zarad Gospoda, to je na itavom Fort Najlsu shvatano kao
neoprostivo i patetino. Od svih Vinela, ljudi s Fort Najlsa najvie su mrzeli
Tobija Vinela. On ih je potpuno rasrivao i estoko su se opirali zato to im je
bio pastor. Nisu eleli tog momka u blizini svojih dua.
Postoji neto u vezi s tim Tobijem Vinelom to nam on ne govori", ree Sten,
otac Rut Tomas.
To je pederastija, to je to je", kaza Angus Adams. On je ist peder." Prljavi
laljivac. I roeni skot", dodao je Sten Tomas. Moda se radi i o pederastiji.
Mogao bi biti i peder, po svemu to znamo."
Dan kada je mladi pastor Tobi Vinel stigao na Nju houpu da prisustvuje
pogrebu utopljenog, pijanog, nateenog i bezokog gospodina Pomeroja, bee
lep u tu ranu jesen. Nebo je bilo duboko i plavo i duvali su britki vetrovi. I Tobi
Vinel bio je lep i zgodan. Dranje mu bee elegantno. Na sebi je imao crno
odelo od tankog vunenog tofa, a nogavice je uvukao u teke gumene ribarske
izme da zatiti pantalone od blata.
Postojalo je neto preterano fino u crtama njegovog lica, neto isu-vie lepo u
vezi s tom glatko izbrijanom bradom. Bio je uglaen. Bio je kultivisan. tavie,
bio je plav. Negde usput, tokom porodine istorije, Vinelovi su se izvesno
enili mladim veankama, kerima radnika kompanije Elis granit. To se
dogaalo jo na prelazu izmeu dva veka, a meka plava kosa ipak se odrala.
Nije uopte bilo plavuana na Fort Najlsu, gde su gotovo svi bili bledi i
tamnokosi. Ono neto plave vlasi na Korn Hejvenu bilo je odista prelepo, pa su
se ostrvljani naprosto ponosili time. To je postao prilian problem izmeu dva
ostrva. Na Fort Najlsu, plavi ljudi kasirani su gde god da se nau - to bee jo
jedan razlog da metani mrze svetenika Tobija Vinela.
Pastor Tobi Vinel priredio je Ajri Pomeroju najotmeniji pogreb. Ponaanje mu
bee savreno. Ispratio je gospou Pomeroj do groblja, drei je podruku.
Sproveo ju je do oboda svee iskopane rake. Nju je iskopao Len, stric Rut
Tomas, i kako je radio sam, to je potrajalo nekoliko dana. Njen stric Len, uvek u

24

Nevesta mora

kripcu s novcem, prihvatao je svaki posao. Len je bio nepromiljen i, uopteno

uzevi, nije u ivotu mario ni za ta. Takoe, ponudio se da nedelju dana uva
telo utopljenog gospodina Pomeroja u svom trapu, uprkos protivljenju supruge.
Le je bio dobro prekriven kamenom solju kako bi se predupredio smrad. Lena
nije bilo briga.
Rut Tomas posmatrala je gospodu Pomeroj i pastora Vinela dok su ili ka
groblju. Ritam njihovih koraka bio je savreno usklaen, kao i ostali pokreti,
zbog ega su podseali na klizae na ledu. Kao par lepo su izgledali. Gospoa
Pomeroj hrabro je nastojala da ne plae. Glavu je zabacila unazad, graciozno,
kao neko kome ide krv na nos.
Pastor Tobi Vinel odrao je slovo kraj groba. Govorio je paljivo, odajui
tragove svog obrazovanja.
Razmislite o hrabrom alasu", poeo je, ,,i o opasnosti koju nosi njegovo
more..."
Ribari su sluali nepomini, s oima uperenim u vlastite ribarske izme.
Sedmorica Pomerojevih deaka stajali su poredani po visini pored svoje majke,
mirni kao da su prikovani za zemlju, to nije vailo jedino za Vebstera, koji se
premetao s noge na nogu, kao da se priprema za trku. Vebster nije stajao mirno
od kada je video oevo telo poloeno na doku. Jo od tada neprestano je
pomerao stopala, trupkao i nervozno premetao teite s jednog na drugo. Tog
popodneva neto mu se desilo. Postao je nekako glupav, muiav i uznemiren, i
njegova reakcija na oevu pogibelj nije jenjavala. Kad je re o gospoi Pomeroj,
njena lepota uzburkavala je tihi vazduh oko nje.
Pastor Vinel prizivao je u seanje prisutnih pokojnikove vetine na moru i
njegovu ljubav prema amcima i deci. Izrazio je aljenje to je jedna takva
nesrea snala tako vinog mornara. Preporuio je okupljenim susedima i
porodici da izbegnu nagaanja o bojim pobudama.
Nije bilo mnogo suza. Vebster Pomeroj je plakao i Rut Tomas je plakala, a
gospoa Pomeroj dodirivala je uglove oiju svaki as, meutim, to je bilo sve.
Ostrvljani behu tihi i puni potovanja, ali njihova lica nisu odavala linu
pogodenost minulim dogaajem. Ostrvske supruge i majke premetale su se s
noge na nogu i budno motrile, krajnje otvoreno prosuujui raku i procenjujui
gospou Pomeroj, pa Tobija Vinela i, konano, vlastite mueve i sinove. To je
tragedija, sigurno su mislile. Teko je izgubiti ma kojeg mukarca. Bolno.
Nepoteno. Ipak, ispod ovih saoseajnih misli svaka od tih ena verovatno je
mislila: Ali to nije moj ovek. Bile su skoro sasvim zaokupljene olakanjem.
Naposletku, koliko se ljudi moglo udaviti za godinu dana? Davljenja su bila
retka. Skoro nikada se nisu deavala dva za godinu u tako maloj zajednici.
Sujeverje je govorilo da je smrt gospodina Pomeroja uinila sve druge mukarce
imunim. Njihovi e muevi neko vreme biti bezbedni. I nee te godine ostati
bez nekog od svojih sinova.

25

Nevesta mora

Pastor Tobi Vinel zamolio je okupljene da se prisete kako je i sam Hrist bio
ribar i daje obeao da e primiti gospodina Pomeroja uz mnotvo aneoskih
truba. On je od njih zatraio da kao boja zajednica ne zanemare duhovno
obrazovanje i vodstvo za sedmoricu mladih Pomerojevih sinova. Budui da su
izgubili svog zemaljskog oca, podsetio je prisutne da je utoliko vanije da
Pomerojevi deaci ne ostanu i bez svog nebeskog oca. Njihove due poverene
su na staranje toj zajednici i svaki gubitak vere kod Pomerojevih deaka Gospod
e sigurno videti kao njen propust, zbog ega e na odgovarajui nain kazniti
njene pripadnike.
Pastor Vinel zamolio je okupljene da razmotre iskaz i svedoanstvo Svetog
Mateja kao upozorenje. Iz svoje Biblije proitao je sledee: ,,A koji sablazni jednog
od ovih malih koji veruju mene, bolje bi mu bilo da se obesi kamen vodenini o vratu
njegovom, i da potone u dubinu morsku" Iza pastora Vinela prostiralo se samo
more i tamo se nalazila luka Fort Najls, svetlucava na jarkom popodnevnom
svetlu. Tamo bee i misionarska barka Nju houp, usidrena meu demekastim
ribarskim brodiima, koja je upadljivo blistala i spram njih izgledala dugaka i
vitka. Rut Tomas videla je sve to s mesta gde je stajala, na nagibu brda, odmah
pored groba gospodina Pomeroja. Izuzev Senatora Sajmona Adamsa, svi
ostrvljani doli su na sahranu. Svi behu tu, blizu Rut. Svi behu na broju. Ipak,
dole na doku Fort Najlsa stajao je nepoznati, krupni plavi deak.
Bio je mlad, ali vei od svih Pomerojevih deaka. Rut je uspevala da proceni
njegovu veliinu ak i s te priline udaljenosti. Imao je veliku glavu u obliku
kante za farbu, i dugake, jake ruke. Deko je stajao savreno mirno, leima
okrenut ostrvu. Gledao je u more.
Rut Tomas toliko se zainteresovala za nepoznatog deka, da je prestala da lije
suze nad smru gospodina Pomeroja. Posmatrala je neobinog momia sve
vreme obreda, a on se nije pomerio. Stajao je tako suoen s morem za vreme
itave ceremonije, miran i tih. Tek dugo posle sahrane, kad se pastor Vinel
spustio do pristanita, taj deak se pokrenuo. Bez obraanja sveteniku, krupni
plavi momak siao je niz lestvice mola i amcem na vesla odvezao pastora
Vinela nazad na Nju houp. Rut je to gledala s najveim zanimanjem.
Ipak, sve se to desilo posle sahrane. U meuvremenu, sluba se glatko
nastavila. Naposletku, gospodin Pomeroj, koji je mirno poivao u svom
dugakom sanduku od smreke, napravljenom u skladu s njegovim kra-katim
nogama, sputen je u zemlju. Ljudi su bacali grumenje zemlje na koveg, dok su
ene sputale cvee. Vebster Pomeroj vrpoljio se i tapkao u mestu, ostavljajui
utisak da e se svakog trenutka dati u trk. Gospoa Pomeroj prestala je da se
trudi da deluje staloeno i sada je ljupko plakala. Rut Tomas pratila je s
izvesnom srdbom kako sahranjuju utopljenog supruga osobe koju je volela
najvie na svetu.
Mislila je: Hriste! Zato, naprosto, umesto toga nije plivao?

26

Nevesta mora

Senator Sajmon Adams doneo je te veeri sinovima gospoe Pomeroj jednu

knjigu u zatitnoj platnenoj vrei. Gospoa Pomeroj pripremala je veeru za
svoje deake. Jo je nosila crnu pogrebnu haljinu napravljenu od materijala
debelog za to godinje doba. Skidala je vrhove i ljutila koru s veze argarepe iz
svoje bate. Senator joj je doneo i malu bocu ruma za koju je rekla da je nee
otvarati, mada mu je svejedno zahvalila.
Nisam imao pojma da e odbiti da pije rum", ree Senator Sajmon Adams.
Za mene pijenje vie nije zabavno, Senatore. Neete me vie videti kako
pijem."
Zar je nekad bilo zabave u alkoholu?" upitao je on. Zar je ikada postojala?"
Ah..." uzdahnula je gospoda Pomeroj i tuno se nasmeila. Staje u toj vrei?"
Poklon za tvoje deake." Hoe li da veera s nama?"
Hou. Mnogo hvala."
Ruti!" pozva gospoa Pomeroj, donesi Senatoru au za rum."
Meutim, mlada Rut je to ve uradila, a donela mu je jo i komad leda.
Senator Adams pomilova Rut po glavi svojom velikom, nenom rukom.
Zatvori oi, Ruti", kaza joj on. Imam dar za tebe."
Rut posluno sklopi oi kao to je uvek i inila, jo kad je bila veoma mala
devojica, i on je poljubi u elo. Sono ju je cmoknuo, to je uvek bio njegov
poklon. Otvorila je oi i osmehnula mu se. On ju je voleo.
Sada je Senator sastavio vrhove kaiprsta. ,,U redu, Ruti. Preseci", rekao je.
Rut napravi makazice od prstiju desne ruke i tricnu kroz njegove prste.
Sad golicanje!" uzviknu on, pa stade da je golica po rebrima. Rut je prerasla
tu igru, ali se Senatoru mnogo dopadala. Smejao se i smejao. Ona se smeila da
bi mu povlaivala. Ponekad su izvodili ovu malu rutinu etiri puta na dan.
Rut Tomas je te veeri jela s Pomerojevima, premda je to bilo vee posle
pogreba. Rut je gotovo uvek veerala s njima, to je bilo lepe nego obedovati
kod kue. Njen otac nije bio naroito vian spremanju kuvanih jela. Bio je
dovoljno ist i pristojan, ali se u kui nije posebno snalazio. Nije imao nita
protiv hladnih sendvia za veeru. Nije bio ni protiv krpljenja rubova na njenim
suknjama heftalicom. Tako je vodio domainstvo jo otkad je Rutina majka
otila. Niko nije umirao od gladi niti se nasmrt smrzavao, niti je neko iao bez
dempera, ali njihov dom nije bio naroito udoban. Tako je Rut provodila
najvei deo vremena kod Pomerojevih, gde je bilo daleko toplije i lagodnije.
Gospoa Pomeroj je tog dana pozvala i Stena Tomasa na veeru, ali je on ostao
kod kue. Smatrao je da ovek ne treba da prihvati obrok od ene koja jo pati
zbog nedavne sahrane svog mua.
Sedmorica Pomerojevih deaka bili su ubilaki tmurni za trpezarijskim
stolom. Kuki, Senatorov pas, dremao je iza njegove stolice. Pomerojev bezimeni
i jednooki pas koji bee zakljuan u kupatilu za vreme Senatorove posete,
zavijao je i lajao zbog ljute uvreenosti to se neki drugi pas nalazi u njegovoj

27

Nevesta mora

kui. Meutim, Kuki to nije primeivala. Bila je mrtva umorna. Kuki je s

vremena na vreme pratila brodie za lov na jastoge, ak i onda kad je voda bila
uzburkana, i svaki put bi se zamalo udavila. To bee odvratno. Ona bee
jednogodinja dukela i oito aava, jer je mislila da moe da pliva uz
okeansku struju. Jednom ju je struja odvukla skoro do Korn Hejven Ajlanda, ali
se pogodilo da je naiao potanski brod koji ju je pokupio i doveo nazad gotovo
mrtvu. Bilo je grozno kad bi otplivala za brodiima, lajui. Senator Sajmon
Adams pribliio bi se doku onoliko koliko se usuivao, i molio Kuki da se vrati.
Preklinjao je i preklinjao! Mladi pas plivao je u malim krugovima sve dalje i
dalje, kijajui zbog morske pene koju su pravili vanbrodski motori. Krmanoi u
progonjenim barkama bacali su Kuki velike komade mamaca od haringe,
viui: Gubi se odavde!"
Naravno, Senator nikako nije mogao da krene za svojom kujom. Ne Senator
Sajmon koji se plaio vode isto onoliko koliko je njegov pas njome bio
inspirisan. Kuki!" dovikivao je. Molim te, Kuki, vrati se! Vrati se, Kuki!
Smesta se vraaj, Kuki!"
To bee muno gledati, a deavalo se otkad je Kuki bila tene. Kuki je jurila
brodove skoro svakog dana, pa je bila umorna svake veeri. Ni ovo vee nije
bilo izuzetak. Tako je Kuki spavala, iznurena, iza Senatorove stolice tokom
obeda. Kada su zavrili jelo, Senator Sajmon uzeo je viljukom poslednji zalogaj
svinjetine s tanjira i zanjihao je iza sebe. Meso pade na pod. Kuki se probudi,
temeljno savaka pare svinjetine i ponovo utonu u san.
Zatim Senator izvadi iz platnene vreice knjigu koju je doneo dea-cima na
poklon. Bee to povelika knjiga, teka kao ploa kriljca.
Za tvoju decu", ree on gospoi Pomeroj.
Ona je pogleda pa je prui esteru. ester ju je prouavao. Rut Tomas
pomisli: Knjiga za te deakefNije mogla da ne oseti saaljenje prema nekome ko je
bio kao ester s tako glomaznom knjigom u ruci, koji je u nju zurio bez ikakvog
razumevanja.
Znate", obratila se Senatoru Sajmonu, oni ne umeju da itaju."
Potom ree esteru: Izvini", mislei kako nije u redu izneti takvu injenicu na
dan sahrane deakovog oca, ali nije bila sigurna da li Senator zna da Pomerojevi
deaci nisu savladali tu vetinu. Nije znala da li je uo za njihovu muku.
On uze knjigu od estera. Bee to knjiga njegovog pradede, kako je rekao.
Kupljena je u Filadelfiji onog jedinog puta kad je dobriina uopte napustio Fort
Najls Ajland tokom celog svog ivota. Omot je bio od debele, tvrde smee koe.
Senator otvori knjigu i poe da ita od prve stranice.
Govorio je: Posveeno kralju, lordovima komesarima Admiraliteta i
kapetanima i oficirima Kraljevske mornarice, i itavoj javnosti. Najta-nije,
najelegantnije i najsavrenije izdanje sabranih dela i otkria proslavljenog
moreplovca, kapetana Dejmsa Kuka."

28

Nevesta mora

Senator Sajmon zauta i zagleda se u svakog deaka ponaosob. Moreplovac!"

uzviknuo je.
Svi su mu uzvratili pogled s velikim nedostatkom ikakvog izraza na licu.
Moreplovac, momci! Kapetan Kuk oplovio je itav svet, hej! Da li biste i vi
voleli to da uradite nekad?"
Timoti Pomeroj ustade od stola, ode u dnevnu sobu i lee na pod. Don je
dodao u tanjir jo argarepa. Vebster je sedeo, nervozno dobu-jui stopalima o
kuhinjske ploice.
Gospoa Pomeroj ree utivo: Oplovio je oko celog sveta, zar ne, Senatore?"
On nastavi da ita: Sadri autentinu, zabavnu i kompletnu istoriju prvog,
drugog i treeg putovanja kapetana Kuka."
Osmehnuo joj se. Ovo je izvanredna knjiga za deake. Inspirativna. Dobrog
kapetana ubili su divljaci, zna. Deaci vole te prie. Deaci! Ako elite da
budete mornari, prouavaete Dejmsa Kuka!"
U to vreme samo je jedan od Pomerojevih sinova bio neka vrsta pomorca.
Konvej je radio kao rezervni kormilar za nekog ribara s Fort Naj-Isa po imenu
gospodin Djuk Kob. Nekoliko dana svake sedmice Konvej je odlazio od kue u
pet ujutro i vraao se kasno popodne, zaudarajui na haringu. Izvlaio je
zamke, uvezivao kleta jastozima i punio vree mamcem, dobijajui deset odsto
zarade za svoj rad. Supruga gospodina Koba pakovala je Konveju ruak, koji je
bio deo njegove plate. Brodi gospodina Koba, kao i svi drugi, nikada se nije
udaljavao vie od kilometar i po do tri od Fort Najlsa. Gospodin Kob sasvim
sigurno nije bio nikakav moreplovac. A Konvej, mrzovoljan i lenj klipan, takoe
se nije formirao u velikog moreplovca.
Vebster, koji je s etrnaest godina bio najstariji, bee jedini drugi Pomeroj
dovoljno stasao da radi, ali je predstavljao mrtav teret. Na barci je bio
beskoristan. Morska bolest muila ga je skoro do slepila, umirao je od
glavobolja i povraao niz sopstvene zasukane rukave. Vebster je zamiljao da e
se baviti poljoprivredom. uvao je nekoliko kokoaka.
Imam jedan mali tos da ti pokaem", ree Senator Sajmon esteru, deku
koji mu bee najblie. Rastvorio je knjigu na stolu i otvorio je na sredini.
Prostrani list bee pokriven sitnim tekstom. tampa je bila zbijena, debela i
izbledela, kao sitna ara na staroj tkanini.
ta tu vidi? Pogledaj taj redosled slova."
Grozna tiina dok je ester zurio.
Nigde nema slova s, zar ne, sine? Umesto njega tampari su koristili /, zar ne,
sinak? itava knjiga je takva. To je nekad bilo uobiajeno. Nama ipak izgleda
smeno, zar ne? Nama se ini kao da je re upravljati - re izgubiti*. Nama to
deluje kao daje svaki put kad je kapetan Kuk upravljao brodom, zapravo, izgubio
___________________________
* Neprevodiva igra rei. Re je o glagolima sail i fail.

29

Nevesta mora

brod! Naravno, on to uopte nije uinio. Bio je sjajan moreplovac. Zamisli,

estere, kad bi ti neko rekao da e jednom izgubiti brod? Ha!"
Ha!" saglasio se ester.
Jesu li ve razgovarali s tobom, Ronda?" Senator Sajmon iznenada upita
gospou Pomeroj i sklopi knjigu koja je tresnula poput tekih vrata.
Ko to, Senatore?"
Svi drugi ljudi."
Nisu."
Deaci", ree Senator Sajmon, gubite se odavde. Vaa majka i ja moramo da
popriamo nasamo. Nestanite. Ponesite knjigu. Idite napolje da se igrate."
Deca mrzovoljno napustie prostoriju. Neka se popee uz stepenice, a druga
odoe jedna za drugom napolje. ester je poneo ogroman, nepodesan poklon o
kapetanu Dejmsu Kuku i njegovom oplovljavanju oko sveta. Rut je skliznula
pod trpezarijski sto, neprimeena.
Svratie uskoro, Ronda", kaza Senator gospodi Pomeroj kad se soba
ispraznila. Ubrzo e doi mukarci da razgovaraju s tobom."
Dobro."
eleo sam da te upozorim. Da li zna ta e te pitati?"
Ne."
Pitae te planira li da ostane ovde, na ostrvu. elee da znaju da li ostaje
ili namerava da ode." Dobro."
Verovatno bi voleli da ode."
Gospoa Pomeroj ne ree nita. Sa svog povoljnog poloaja pod stolom Rut u
pljuskanje, za koje je pretpostavljala da potie od toga to je Senator Sajmon
dosuo novu koliinu ruma u au.
Dakle, misli li onda da e ostati na Fort Najlsu?", upita on.
Drim da emo verovatno ostati, Senatore. Ne poznajem nikoga na kopnu.
Ne bih imala kuda da odem."
Bez obzira na to da li ostaje ili ne, oni e hteti da kupe brodi tvog oveka. I
elee da ribare na njegovoj teritoriji."
Dobro."
Trebalo bi da zadri i barku i ribarsku teritoriju za svoje deake, Ronda."
Ne vidim kako bih to mogla, Senatore."
Da ti iskreno kaem, Ronda, ne vidim ni ja."
Deaci su premladi, razume. U ovom uzrastu nisu spremni da budu ribari,
Senatore."
Znam, znam. Ni ja ne vidim kako bi mogla da priuti sebi da zadri barku.
Bie ti potreban novac, i ako ljudi hoe da je kupe, ti e morati da je proda. Ne
moe da je ostavi na obali dok eka da ti sinovi odrastu, niti moe svakog
dana da ide tamo da tera ljude s Pomero-jeve ribarske teritorije."
Tako je, Senatore."

30

Nevesta mora

Nije mi jasno kako e te ljudi pustiti da zadri amac ili teritoriju. Zna li ta
e ti rei, Ronda? Kazae da planiraju da je koriste samo nekoliko godina, jer
nee dopustiti da se ta prilika traci, shvata. Samo dok deaci ne budu dovoljno
veliki daje preuzmu. No, mnogo sree u tome, momci! Nikada je vie neete
videti, momci!"
Gospoa Pomeroj staloeno je sluala sve to.
Timoti", pozva Senator Sajmon, okrenuvi glavu prema dnevnoj sobi, da li
hoe da ribari? eli li ti, estere, da bude ribar? Da li vi, deaci, elite da
postanete lovci na jastoge kad porastete?"
Poslao si ih napolje, Senatore", uzvrati gospoa Pomeroj. Ne mogu da te
uju."
Tako je, tako je. Ali ele li oni da budu ribari?"
Naravno da ele, Senatore", odgovori gospoa Pomeroj. ta bi drugo mogli
da rade?"
Vojska."
Ali zauvek, Senatore? Ko doveka ostaje u vojsci, Senatore? Poelee da se
vrate na ostrvo i ribare, kao i svi mukarci."
Sedmorica deaka." Senator Sajmon gledao je u svoje ake. Ljudi e se pitati
kako e uopte biti dovoljno jastoga oko ovog ostrva za jo sedmoricu njih, i to
tako da od njih mogu da ive. Koliko je godina Konveju?"
Gospoa Pomeroj ree Senatoru da deko ima dvanaest.
Ah, sve e ti oduzeti, sasvim izvesno. To je sramota, sramota. Uzee
Pomerojevu ribarsku teritoriju i podeliti je meu sobom. Kupice brodi i
opremu tvog mua budzato i sav e taj novac nestati za godinu dana, jer mora
da prehrani decu. Oduzee njegovu ribarsku teritoriju, a tvoji deaci borie se
kao sami avo da je povrate. To je sramota. Pri tome, Rutin otac verovatno e se
najvie time okoristiti, smem da se kladim. On i moj pohlepni brat. Lakomi Broj
Jedan i Lakomi Broj Dva."
Rut se namrtila pod stolom, poniena. Lice joj se zaarilo. Nije u celosti
shvatila razgovor, ali se iznenada osetila duboko postieno, zbog sebe i svog
oca.
teta", dodade Senator. Rekao bih ti da se bori za to, Ronda, ali iskreno
govorei, ne vidim nain. Nikako to ne moe sama. Tvoji sinovi su premladi da
pokrenu bitku za bilo koju teritoriju."
Ne elim da se moji sinovi bore ni za ta, Senatore."
Onda je bolje da ih naui novom zanatu, Ronda. Bolje ih naui novom
zanatu."
Dvoje odraslih sedelo je neko vreme u tiini. Rut je priguila disanje. Zatim
gospoda Pomeroj ree: On nije bio naroito dobar ribar, Senatore."
Trebalo je da strada est godina kasnije, umesto to je stradao sada, onda kad
deaci budu spremni za to. To je ono to je zaista trebalo da izvede."

31

Nevesta mora

Senatore!"
Ili moda ni tako ne bi bilo nita bolje. Iskreno, ne mogu da pojmim kako se
ovo uopte moglo dobro zavriti. Razmiljam o tome, Ronda, jo otkad si rodila
sve te sinove. Pokuavam da pretpostavim kako e se sve sloiti na kraju i
nikad nisam video da iz toga proizlazi ita dobro. ak i daje tvoj suprug ostao
iv, nagaam da bi deaci na kraju zavrili tako to bi se tukli meusobno.
Tamo nema dovoljno jastoga za sve, to je injenica. teta. Dobri su to i snani
deaci. Naravno, jednostavnije je s devojicama. One mogu napustiti ostrvo i
udati se. Trebalo je da ima devojice, Ronda! Trebalo je da te drimo
zakljuanu u tali sve dok ne pone da raa erke."
ere!
Senatore!"
ulo se jo jedno nalivanje ae, pa Senator kaza: I jo neto. Doao sam da se
izvinim to nisam bio na sahrani." To je u redu, Senatore."
Trebalo je da budem tamo. Trebalo je da budem. Oduvek sam prijatelj s
tvojom porodicom. Ali ne mogu to da podnesem, Ronda. Ne mogu da
podnesem davljenje."
Ne moe da podnese davljenje, Senatore. Svi to znaju."
Zahvaljujem ti na razumevanju. Ti si dobra ena, Ronda. Dobra ena. I jo
jedna stvar. Doao sam i da me oia."
ianje? Danas?"
Naravno, naravno", odgovori on.
Senator Sajmon nalete na Kuki kad je povukao stolicu unazad da se pridigne.
Kuki se odmah probudila i smesta primetila Rut koja je sedela pod kuhinjskim
stolom. Pas je lajao i lajao sve dok se Senator uz izvestan napor nije sagnuo,
podigao ugao stolnjaka i spazio je. Nasmejao se. Izai, devojice", ree joj on i
Rut poslua. Moe da me gleda dok se iam."
On izvadi novanicu od jednog dolara iz depa koulje i poloi je na sto.
Gospoa Pomeroj donese stari krevetski arav i uze makaze i ealj iz
kuhinjskog pregratka. Rut povue stolicu na sredinu kuhinje, da Sajmon Adams
sedne na nju. Gospoa Pomeroj obavi arav oko Sajmona i stolice, pa ga
uuka oko njegovog vrata. Videli su mu se jedino glava i vrhovi izama.
Uronila je ealj u au s vodom, nakvasila Senatorovu kosu i zaeljala je uz
debelu glavu nalik na bovu, a zatim je izdelila na tanke redove.
Sekla je deo po deo, poravnavi svaki pramen izmeu srednjih prstiju, a onda
rezala pod pravilnom kosinom. Posmatrajui te poznate pokrete, Rut je znala
ta potom sledi. Kad gospoa Pomeroj bude zavrila ianje, rukavi njene crne
pogrebne haljine bie prekriveni Senatorovom kosom. Napraie mu vrat
talkom, skupiti arav i zamoliti Rut da ga iznese napolje i istrese. Kuki e je
pratiti, lajati na arav koji se odseno trese i gristi pramenove mokre kose koji
ispadaju iz njega.

32

Nevesta mora

Kuki!" povikae Senator Sajmon. Vraaj se ovamo odmah, malena!"

Kasnije su, razume se, ljudi zaista posetili gospou Pomeroj.
Bilo je to naredne veeri. Rutin otac otiao je peice do kue Pomerojevih, zato
to mu je bila odmah u susedstvu, ali su se zato ostali dovezli u
neregistrovanim kamionima bez dozvole, koje su koristili za vonju smea i
dece po ostrvu. Doneli su kolae od borovnice i hranu spremljenu u tepsijama,
kao ponude od svojih ena. Smestili su se u kuhinji, a mnogi od njih naslonili su
se na pultove i zidove. Gospoa Pomeroj utivo im je skuvala kafu.
Na travnjaku pred kuom, odmah pod kuhinjskim prozorom, Rut Tomas
pokuavala je da naui Robina Pomeroja da izgovori svoje ime ili ma koju re
koja poinje slovom r. On je ponavljao posle Rut, estoko izgovarajui svaki
suglasnik osim onog nemogueg.
,,RO-bin", rekla je Rut.
,,VO-bin", bio je uporan on. VO-bin!"
,,RA-tan", ree Rut. ,,RA-bar-bara. ROT-kva."
,,VOT-kva", ree on.
Unutra su ljudi iznosili predloge pred gospou Pomeroj. Raspravljali su o
nekoliko stvari. Imali su izvesne ideje o podeli tradicionalne Pomerojeve
ribarske teritorije meu sobom radi korienja i brige, samo dok jedan od
deaka ne pokae interesovanje i vetinu u tom poslu. Sve dok jedan od
Pomerojevih sinova ne bude sposoban da odrava brod i nizove zamki.
,,RU-svaj", upuivala je Rut Tomas Robina ispod kuhinjskog prozora.
,,VU-svaj", izree on.
RUT", kazala mu je. RUT!"
Meutim, njeno ime nije hteo ni da pokua; ono bee preteko. Osim toga,
Robina je ta igra zamorila, jer je sluila iskljuivo tome da ga prikae glupim.
Rut se ionako nije mnogo zabavljala. Trava bee puna crnih pueva, sjajnih i
ljigavih, i Robin se bavio pljeskanjem njihovih glava. Komaraca je te veeri bilo
napretek, jer nije bilo hladnoe koja bi ih oterala. Ujedali su Rut Tomas i svakog
drugog na ostrvu, no Robina Pomeroja su ljutili. Na kraju su ih naterali da se
sklone unutra, gde su se krili u prednjem ormaru sve dok ljudi s Fort Najlsa
nisu poeli da naputaju kuu.
Otac je pozvao Rut i ona ga je uhvatila za ruku. Zajedno su krenuli kui, koja
bee tu pored Pomerojeve. Dobar prijatelj Stena Tomasa, Angus Adams, poao
je s njima. Bio je pozni sumrak i postajalo je hladno, pa je Sten zaloio vatru u
pei sobe za primanje im su uli. Angus posla Rut na sprat do ormara u oevoj
spavaoj sobi da donese tablu za kribid, a zatim do komode u dnevnoj sobi po
dobre pilove karata. On postavi mali starinski sto za kartanje pored pei.
Rut je sedela za stolom dok su dvojica mukaraca igrala. Kao i uvek, kartali su
se u tiini, svaki odluan da pobedi. Rut ih je u svom mladom ivotu gledala

33

Nevesta mora

stotinama puta kako igraju. Umela je da uti i da bude od koristi, tako da nije
bilo potrebe daje teraju od sebe. Donosila im je pivo iz ledare kada bi im bilo
potrebno. Pomerala je za njih klinove po tabli, pa nisu morali da se nagi nj u
napred. Uz to je naglas brojala umesto njih dok je pomerala drvene ekserie.
Oni su jedva progovarali. Ponekad bi Angus upitao: Jesi li ikad video takvu
sreu?" Ponekad bi rekao: Viao sam bolje ruke kod onih bez ruku." Ponekad
bi rekao: Ko je podelio ovu alosnu lakrdiju?" Rutin otac ubedljivo je pobedio,
pa je Angus spustio karte i ispriao im jedan uasan vic.
Neki ljudi su jednog dana otili na pecanje iz zabave i previe su pili", poeo
je on. Rutin otac takoe je odloio karte i zavalio se u naslonja da slua. Angus
je iznosio alu s najveom panjom. Nastavio je: Dakle, ti momci su na moru i
pecaju i zaista se dobro provode i piju. Postaju prilino nacvrckani. U stvari,
toliko su se napili da jedan od njih, onaj po imenu gospodin Smit, pada s palube
i davi se. To kvari sve. Prokletstvo! Nije zanimljivo imati pecaroku zabavu kad
se ovek utopio. I tako ljudi piju jo malo i raspoloenje im sasvim opada, zato
to niko ne eli da ode kui i kae gospoi Smit da joj se suprug udavio."
Grozan si, Anguse", prekinu ga Rutin otac. Kakav je to vic za veeras?"
Angus produi: Onda jedan od momaka dolazi na sjajnu zamisao. Predlae
da moda treba da unajme gospodina Slatkoreivog Dounsa da ode i saopti
vesti gospoi Smit. Tako je. Izgleda da u gradu postoji neki tip koji se zove
Douns, poznat kao veliki laskavac. On je savren za taj zadatak. On e gospoi
Smit rei za njenog mua, ali e to uiniti tako lepo da se ona ak nee ni
uznemiriti. Ostali su pomislili: Hej, odlina ideja! I tako, oni kreu da nau
Slatkoreivog Dounsa i on kae da e obaviti posao, nema problema. Onda
Slatkoreivi Douns oblai svoje najlepe odelo. Stavlja manu i eir. Odlazi do
Smitove kue, kuca na vrata. ena otvara. Slatkoreivi Douns kae: 'Oprostite,
gospoja, ali niste li vi udovica Smit?'"
Na ovo je Rutin otac prasnuo u smeh pravo u svoje pivo i tanak mlaz pene
polete od njegove olje ka stolu. Angus Adams podie ruku, pokazujui dlan.
ala nije bila zavrena. Zato ju je ispriao do kraja.
Gospoa kae: 'Otkud vam to? Ja jesam gospoa Smit, ali nisam nikakva
udovica!' A Slatkoreivi Douns odgovara: 'avola nisi, srce.'"
Rut se u sebi poigravala tom reju: srdace, srculence...
,,Oh, to je strano." Otac je protrljao usta. Ipak se smejao. To je strano,
Anguse. Isuse Hriste, kakav truo vic. Ne mogu da verujem da si ispriao takvu
alu jedne ovakve veeri. Isuse Hriste."
Zato, Stene? Misli da zvui kao neko koga znamo?" ree Angus. Zatim
upita udnim falsetom: Niste li vi udova Pomeroj?"
Anguse, to je grozno", prokomentarisao je Rutin otac, smejui se jo
neobuzdanije.
Nisam ja grozan. Samo se alim."

34

Nevesta mora

Uasan si, Anguse. Uasan."

Njih dvojica su se smejala i smejala, a potom su se malo stiala. Na kraju su
otac i Angus Adams zapoeli jo jednu partiju kribida i zautali. Ponekad bi
Rutin otac rekao: Hriste!"
Ponekad bi Rutin otac rekao: Trebalo bi me ubiti zbog te igre."
Kad se vee zavrilo, Angus Adams pobedio je jednom, a Sten Tomas dva
puta. Razmenili su novac. Mukarci su sklonili karte i rasklopili tablu za
kribid. Rut ju je vratila u ormar u oevoj spavaoj sobi. Angus Adams sklopio
je kartaroki stoi i smestio ga iza sofe. Preli su u kuhinju i seli za sto. Rut je
sila nazad u prizemlje, a otac ju je potapao po stranjici i rekao Angusu: Ne
verujem da je Pomeroj ostavio svojoj supruzi dovoljno novca da ti plati za onaj
lepi sanduk koji je tvoj brat napravio."
Angus Adams ree na to: Zavitlava me? Pomeroj nije ostavio nikakav
novac. Nema nikakvih para u toj prokletoj porodici. Nema dovoljno novca za
smeni pogreb, to ti tvrdim. Nema dovoljno novca za koveg. Nema ak
dovoljno novca ni da se kupi butna kost da se pomakne njegova guzica, tako da
psi mogu da odvuku njegovo telo."
Ba zanimljivo", ree Rutin otac potpuno bezizraajno. Nije mi poznat taj
obiaj."
Tada je Angus Adams poeo da se smeje. Nazvao je Rutinog oca uasnim.
Ja uasan?" upita Sten Tomas. Ja uasan? Ti si taj koji je uasan."
Neto s tim u vezi stalno ih je obojicu razgaljivalo. Rutin otac i gospodin
Angus Adams, koji su bili odlini prijatelji, nazivali su jedan drugog uasnim
itave veeri. Uasan! Uasan! Kao da se radilo o nekoj vrsti neprestanog
uveravanja. Govorili su jedan drugom da su grozni, pokvareni, nepodnoljivi
ljudi.
Ostali su da sede dokasno i Rut je ostala s njima, sve dok joj nisu krenule suze
od napora da se odri u budnom stanju. Bila je to duga sedmica, a ona je imala
tek devet godina. Bila je vrsto dete, ali prisustvovala je sahrani i ula razgovor
koji nije razumela, a sada je prola pono i bila je iscrpljena.
Hej", kaza Angus. Ruti? Ruti? Nemoj da plae. ta? Mislio sam da smo
prijatelji, Ruti." Njen otac ree: Jadni kolai."
Uzeo ju je u krilo. elela je da prestane da plae, ali nije mogla. Ose-ala se
posramljeno. Mrzela je plakanje pred bilo kim. Ipak, plakala je dok je otac nije
poslao u dnevnu sobu po pil karata i dopustio joj da sedi na njegovim
kolenima i mea karte, to bee igra koju su esto izvodili kad je bila mala. Bila
je prestara za sedenje u oevom krilu i meanje karata, ali to je predstavljalo
utehu.
Hajde, Ruti", rekao je Angus, hajde da iz tebe izvuemo osmeh."

35

Nevesta mora

Rut pokua da se nasmei na silu, ali taj osmeh nije bio naroito dobar. Angus
upita nju i njenog oca da li bi hteli da izvedu za njega svoj najsmeniji tos, onaj
koji se njemu mnogo dopadao. Posluali su ga.
Tatice, tatice", ree Rut lanim glasom male devojice. Kako to da sva druga
deca idu u kolu, a ja moram da ostanem kod kue?"
Zavei i deli, dete", zareza njen otac. Angus Adams nije mogao da prestane
da se smeje.
To je strano!" kaza. Oboje ste uasni."

36

Nevesta mora

2
Poto jastog otkrije da se nalazi u zatoenitvu, to se dogaa vrlo brzo, ini se da
gubi svu svoju elju za mamcem i vreme provodi tumarajui oko okna, traei nain da
pobegne.
- Lov na jastoge u Mejnu
Don N. Kob, agent Ribarske komisije Sjedinjenih Drava
1899.

PROLO JE DEVET GODINA.

Rut Tomas zala je u pubertet i poslata s ostrva u privatnu kolu za devojke,
koja se nalazila u dalekoj dravi Delaver. Bila je solidan ak, ali nipoto blistav,
to je shodno svojoj inteligenciji trebalo da bude. Uila je tano onoliko koliko
joj je bilo potrebno za dobijanje dovoljno dobrih ocena i ni makac preko toga.
Vrealo ju je to to su je poslali u toliko udaljenu kolu, mada je bilo jasno da je
s njom neto moralo da se uini. U tom periodu, a sve se deavalo sedamdesetih
godina dvadesetog veka, ljudi s Fort Najls Ajlanda kolovali su decu samo do
trinaeste godine. Za veinu deaka (to jest, za budue lovce na jastoge) to je bilo
dosta. Za sve ostale - pametne devojice i deake s veim ambicijama - morala
se praviti posebna organizacija. Uopteno uzevi, to je znailo da su ih slali na
kopno da ive s porodicama u Roklandu i da pohaaju dravnu srednju kolu.
Vraali su se na ostrvo samo za due praznike i preko leta. Oevi su ih obilazili
prilikom dolaska u Rokland, kada bude vreme da se prodaju ulovljeni jastozi.
Taj bi se sistem vie dopadao Rut Tomas. Pohaanje srednje kole u Roklandu
predstavljalo je uobiajeni put, pa je ona upravo to oekivala. Meutim, za nju
je napravljen izuzetak. Skup izuzetak. Za nju je dogovoreno privatno
kolovanje, daleko od kue. Ideja je, prema Rutinoj majci koja je sada ivela u
Konkordu, u Nju Hempiru, bila da izloe devojku neemu to ne potpada pod
lovce na jastoge, alkoholizam, neznanje i hladnu klimu. Rutin otac je potiteno i
tiho dao svoj pristanak, tako da nije imala izbora. Otila je u kolu, ali je dala
sve od sebe da njen protest bude oigledan. itala je knjige, radila matematiku,
ignorisala ostale devojice i s tim zavrila. Svakog leta vraala se na ostrvo.
Njena majka predlagala je druge aktivnosti, poput odlaska u neki kamp,
putovanja ili pronalaenja kakvog zanimljivog posla, ali je Rut to odbijala s
reenou koja nije ostavljala nimalo prostora za pregovore.
vrst i nepokolebljiv stav Rut Tomas glasio je da joj nigde nije mesto osim na
Fort Najls Ajlandu. Ovo bee stanovite koje je zastupala pred svojom majkom:
ona je istinski srena samo na Fort Najlsu; ostrvo je u njenoj krvi i njenoj dui, a

37

Nevesta mora

jedini ljudi koji je razumeju jesu stanovnici tog ostrva. Nita od toga, istinu
govorei, nije bilo sasvim tano.
U naelu, za Rut je bilo vano da se osea srenom na Fort Najlsu, iako se
tamo uglavnom prilino dosaivala. Ostrvo joj je nedostajalo kad se nalazila
daleko od njega, ali kad bi mu se vratila, odmah bi otkrila daje na gubitku zbog
pomanjkanja razonode. im bi stigla kui, bila je sigurna da je odlazak u dugu
etnju du obale pun pogodak (Razmiljala sam o tome cele godinel", rekla bi
ona), ali etnja bi potrajala samo nekoliko sati. A o emu je razmiljala za to
vreme? O malo emu. Tamo je bio neki galeb; onde pak foka, zatim jo jedan
galeb. Ta joj je scena bila podjednako bliska koliko i tavanica njene spavae
sobe. Odnela bi knjige na obalu, tvrdei kako voli da ita uz gromku jeku talasa,
ali je alosna injenica bila da su mnoga mesta na ovoj planeti nudila bolje
okruenje za itanje od mokrih i koljkama prekrivenih stena. Kad je bila
odvojena od Fort Najlsa, Rut je ostrvu pripisivala osobine dalekog raja, ali kad
bi mu se vratila, otkrila bi da je njen dom hladan, vlaan, vetrovit i neugodan.
Ipak, kad god je bila na Fort Najlsu, Rut je majci pisala pisma u kojima je
govorila: Konano mogu ponovo da diem!"
Vie nego ita drugo, njena strast prema Fort Najlsu bila je izraz pobune. Tako
se ona protivila onima koji su je poslali daleko, navodno, za njeno vlastito
dobro. Rut je vie volela da sama ustanovi ta je dobro za nju. S velikim
samopouzdanjem smatrala je da najbolje poznaje sebe i da bi ispravnije izabrala
da su joj ruke bile odreene. Sigurno ne bi izabrala elitnu privatnu kolu
stotinama kilometara od kue, gde su se devojke prevashodno brinule za negu
koe i za konje. Bez konja za Rut, hvala lepo. Nije bila taj tip devojke. Bila je
nabusitija, bahatija. Nju su zanimali brodovi, ili je bar to stalno govorila. Rut je
volela Fort Najls Ajland. Volela je ribarenje.
U stvarnosti, Rut je provodila vreme radei s ocem na njegovom brodiu za
ulov jastoga, to nikada nije bilo sjajno iskustvo. Bila je dovoljno snana da
obavlja posao, ali ju je jednolinost ubijala. Raditi kao krma-no znailo je stajati
na stranjem delu barke, izvlaiti zamke, vaditi iz njih jastoge, stavljati mamac
u kaveze, vraati ih u vodu, pa izvlaiti jo zamki. I jo zamki, i jo zamki. To je,
takoe, znailo ustajati pre zore i jesti sendvie za doruak i ruak. Znailo je
gledati isti prizor iznova i iznova, dan za danom, a retko su se udaljavali od
obale vie od tri kilometra. Znailo je provoditi sat za satom nasamo s ocem na
malom brodu na kojem se, kako se inilo, njih dvoje nikada nisu slagali.
Bilo je previe stvari zbog kojih su se svaali. Glupih stvari. Rutin otac imao je
obiaj da pojede sendvi i baci kesu pravo u okean, to je Rut izluivalo. Za
njom bi bacio i konzervu od soka. Vikala bi na njega zbog toga, a on bi se
smrknuo i ostatak dana protekao bi u napetom utanju. Ili bi mu pak ponestalo
strpljenja pa bi je sve vreme grdio i korio. Nije radila dovoljno brzo; nije
baratala jastozima dovoljno paljivo; jednog od ovih dana zgazie u tu gomilu

38

Nevesta mora

uadi koja e je odvui u more pa e se udaviti ako ne pone da obraa veu

panju. Takve stvari.
Najednom od njihovih prvih isplovljavanja, Rut je upozorila oca da se jedno
bure zanosi s leve strane broda i on joj se nasmejao u lice.
Leva strana broda?" upitao ju je. Ovo nije mornarica, Rut. Ne mora da
brine o levoj i desnoj strani broda, jedini pravac o kome treba da vodi rauna
jeste taj da se sklanja meni s puta."
inilo se da mu Rut ide na nerve ak i kad se nije trudila, mada je nekad to
radila namerno, tek da uini da vreme bre proe. Recimo, jednog vlanog
letnjeg dana vadili su niz za nizom zamki i nisu pronali nikakve jastoge. Otac
se sve vie i vie ljutio. Nije ulovio nita osim morske trave, kraba i jeeva.
Meutim, posle osam ili devet nizova Rut je izvukla iz zamke jednog jastoga
mujaka propisne veliine.
Tata, staje ovo?", upitala je nevino, podigavi jastoga. Nikad nisam videla
jednog ovakvog. Moda moemo da ga odnesemo u grad i prodamo nekome."
Nije smeno", odgovorio je otac, iako je Rut mislila da je ala veoma dobra.
Brod je zaudarao. Bilo je hladno ak i u leto. Po loem vremenu brodska
paluba poskakivala je i drmusala se i Rut su bolele noge od naprezanja da odri
ravnoteu. Bio je to mali brod i jedva daje pruao ikakav zaklon. Morala je da
mokri u kofu pa da je prosipa preko palube. Ruke su joj se uvek smrzavale, a
otac je dizao larmu ako bi napravila pauzu da ih zgreje u blizini vrele ispune
cevi. On nikada nije radio s rukavicama, ak ni u decembru. Zato nije mogla da
izdri hladnou usred jula?
Ipak, kada je majka pitala Rut ime eli da se bavi tokom leta, neprestano je
odgovarala da eli da radi na brodu za lov na jastoge.
Hou da radim s mojim tatom", rekla je Rut. Zaista sam srena jedino kad
sam na vodi."
Kad je re o njenim odnosima s drugim ostrvljanima, nisu je ba tako dobro
shvatali kako je poverila svojoj majci. Volela je gospou Pomeroj. Volela je
brau Adams i oni su voleli nju. Meutim, usled njenih dugih odsustvovanja
zbog obrazovanja u Delaveru, svi drugi su je u prilinoj meri zaboravili, ili, to
je jo gore, odbacili. Ona im vie nije bila slina. Istinu govorei, ona nikada nije
bila mnogo nalik na njih. Oduvek je bila dete koje se nije toliko interesovalo za
druge ljude koliko za samu sebe, za razliku od Pomerojevih deaka, koji su
vikali i tukli se i svima delovali savreno razumno. Sada je Rut provodila
najvei deo vremena negde veoma daleko i drugaije je govorila. itala je
strano mnogo knjiga. I mnogim svojim susedima delovala je kao snob.
Rut je maturirala u internatskoj koli krajem maja 1976. Nije imala nikakve
planove za budunost, osim plana da se vrati na Fort Najls, kome je tako oito
pripadala. Nije nita preduzela da ode na koled. tavie, nikad nije bacila ni
pogled na fakultetske broure koje behu razasute svuda po koli, nikad nije

39

Nevesta mora

odgovorila na savet svojih nastavnika, niti pokazala da primeuje stidljive

nagovetaje svoje majke.
Tog maja 1976, Rut Tomas napunila je osamnaest godina. Bila je visoka
nepunih metar sedamdeset. Kosa joj je bila sjajna i skoro crna i dopirala joj je do
ramena, a ona ju je svakodnevno vezivala u konjski rep. Vlas joj je bila toliko
debela da je njome mogla da priije dugme na kaputu. Njeno lice bee ovalno,
oi razmaknute, nos lep i neupadljiv, a trepavice dugake i lepe. Ten joj je bio
tamniji nego bilo iji drugi na Fort Najlsu, a kada bi pocrnela, koa bi joj postala
glatka i ujednaena, skoro smea. Bila je miiava i pomalo teka za svoju
visinu. Stranjica joj bee neto vea, ali se time nije previe optereivala, jer je
najmanje od svega elela da zvui kao one devojke u delaverskoj koli, koje su
se brinule za svoju figuru dosadno, neprestano i odvratno. Imala je vrst san.
Bila je nezavisna. Bila je sarkastina.
Kada se Rut vratila na ostrvo u svom nezavisnom i sarkastinom uzrastu od
osamnaest godina, uinila je to na oevom brodiu za ulov jastoga. ekao ju je
na autobuskoj stanici u raspadnutom kamionu koji je parkirao na pristanitu
trajekta, u kamionu koji je koristio za posao i kupovinu kad doe u grad, to se
deavalo otprilike svake druge sedmice. Pokupio je Rut, prihvatio njen blago
ironian poljubac i odmah objavio da e je ostaviti ispred bakalnice da nakupuje
zalihe dok on obavlja prokleti razgovor s njegovim prokletim trgovcem na
veliko, tim bednim skotom. (Zna ta nam sve tamo treba, samo potroi
pedeset dolara.") Onda je ispriao Rut razloge zbog kojih je njegov trgovac na
veliko bedni skot, o emu je ve sluala ranije u svim briljivim pojedinostima.
Izvukla se polako iz tog razgovora takvog kakav je bio, i razmiljala o tome
kako je udno to otac, koji je mesecima nije video, nije ni pomislio da je zapita
kakva je bila maturska ceremonija. Nije za to marila, ne. Samo joj je bilo
neobino.
Plovidba nazad na Fort Najls potrajala je etiri sata, tokom kojih Rut i njen
otac nisu mnogo priali, zato to je motor bio buan i zato to je morala da
obilazi krmu i proverava da se kutije s namirnicama ne pre-vrnu ili ne pokvase.
Razmatrala je svoje planove za leto. Nije ih uopte imala. Dok je tovario stvari
na brod, otac ju je izvestio da je za tu sezonu unajmio krmanoa - Robina
Pomeroja, od svih ljudi. Za svoju erku nije imao posao. Iako gaje napala jer ju
je izostavio, tajno je osetila zadovoljstvo zbog toga to nee opet raditi s njim.
Ona bi iskljuivo iz principa pristala da bude njegov krmano, da ju je pitao, ali
bi tamo bila nesrena.
Dakle, ovo je bilo olakanje. Ipak, to je istovremeno znailo da nee imati ime
da ispuni vreme. Nije imala dovoljno pouzdanja u svoje krmanoke sposobnosti
da bi se obratila nekom drugom ribaru i zatraila posao, ak i da ga je stvarno,
stvarno elela, a stvarno, stvarno nije. Osim toga, kako ju je otac, takoe,
obavestio, i svi ostali na Fort Najlsu ve su obezbedili pomonike. Svi ortakluci

40

Nevesta mora

ve su bili ugovoreni. Nedeljama pre nego to se Rut pojavila, svaki stariji ovek
na ostrvu pronaao je nekog mladia koji e na zadnjem delu broda obavljati
fiziki posao.
Moda moe da se ubaci ako se neki drugi klinac razboli ili bude
otputen", doviknu joj otac iznenada, na pola puta do Fort Najlsa.
Da, moda u tako uraditi", doviknula mu je Rut u odgovor.
Ve je unapred mislila na naredna tri meseca i - koga je ona to zavaravala? - na
ostatak svog ivota, koji uopte nije imao nikakvu formu. Boe! Boe!, mislila je.
Gledala je unazad, sedei na kutiji s konzerviranom hranom. Tog maglovitog
dana Rokland se odavno izgubio s vidika, a druga ostrva, naseljena ili ne, pored
kojih su prolazili tako sporo i buno, izgledala su tako mala, vlana i smea, kao
gomilice izmeta. Ili se bar njoj tako inilo. Pitala se gde bi drugde mogla da se
zaposli na Fort Najlsu, iako je ideja o poslu na tom ostrvu koji nije
podrazumevao lov na jastoge zvuao kao vic. Ha-ha.
ta u, doavola, raditi sa svojim vremenom?, brinula je Rut. Preplavio ju je
grozan i poznat oseaj dosade koja raste u njoj, dok je brodi soptao i angrljao
preko tog hladnog atlantskog zaliva. Dokle joj je pogled sezao, za nju nije bilo
niega ime bi mogla da se bavi, a ona je znala ta to zaista znai. Ne raditi nita
podrazumevalo je bazanje s ono malo drugih ostrvljana koji nisu imali ta da
rade. Rut je videla da se to sprema. Provee leto visei s gospoom Pomeroj i
Senatorom Sajmo-nom Adamsom. Jasno je videla ta sledi. Nije to toliko loe,
ree sama sebi. Gospoa Pomeroj i Senator Sajmon bili su njeni prijatelji i bili su
joj dragi. Imali su da razgovaraju o mnogo emu. Pitae je da im ispria sve o
svojoj maturskoj ceremoniji. Uistinu nee biti previe dosadno.
Meutim, uznemiravajui i neprijatan utisak da se dosada pribliava zadrao
se u Rutinoj utorbi, poput munine. Na kraju je - ve! - potisnula dosadu,
sastavljajui u glavi pismo koje e napisati majci. Napisae ga iste veeri u
svojoj sobi. Pismo e zapoeti sa: Draga mama, im sam ponovo zakoraila na
Fort Najls, sva napetost je nestala iz mog tela i prvi put sam duboko udahnula
posle mnogo, mnogo meseci. Vazduh je imao miris nade!"
Upravo tako ima da kae. Rut je to odluila na oevom brodu za lov na
jastoge, tano dva sata pre nego to se Fort Najls uopte ukazao na vidiku, i
preostala dva sata puta provela je smiljajui pismo koje je u najveem stepenu
bilo poetino. Ta ju je veba ba fino oraspoloila.
Senatoru Sajmonu Adamsu bilo je tog leta sedamdeset tri godine i on je
sprovodio u delo jedan poseban poduhvat. Radilo se o ambicioznom i
ekscentrinom planu. Nameravao je da potrai slonovu kljovu za koju je
verovao da je pohranjena na blatnim zaravnima Poter Bia. Senator je ak
verovao da bi tamo mogle biti zatrpane obe kljove, premda je obznanio da bi
bio srean i kad bi naao samo jednu.

41

Nevesta mora

Senatorova ubeenost da sto trideset osam godina izloenosti uticaju morske

vode nije naudilo materijalu otpornom poput slonovae, opskrbila ga je
samopouzdanjem potrebnim za potragu. Znao je da kljove moraju biti negde.
Moda su odvojene od skeleta i jedna od druge, ali nisu mogle da se razloe.
Nisu mogle da se rastope. Ili su ukopane u pesku daleko na moru, ili su nanete
na obalu. Senator je, takoe, verovao da su i te kako mogle da pronau put do
Fort Najls Ajlanda. Morske struje mogle su da izbace te retke slonove kljove na
Poter Bi, kao to su veko-vima nanosile i olupine. Zato da ne?
Kljove za kojima je Senator tragao poticale su od slona koji je bio putnik na
parobrodu nosivosti etiri stotine tona i nosio naziv Klaris Monro, plovilu koje je
prolazilo odmah izvan Vorti enela negde krajem oktobra 1838. U ono vreme
bio je to poznati dogaaj. Parobrod s drvenim bonim tokovima zapalio se
odmah posle ponoi za vreme iznenadne meave. Samu vatru mogao je izazvati
i neki prost nesreni sluaj poput oborene svetiljke, ali su olujni vetrovi
dohvatili plamen i proirili ga pre nego to je mogao biti ugaen, tako da je
paluba parobroda ubrzo bila sasvim zahvaena poarom.
Kapetan broda Klaris Monro bio je pijanica. Poar skoro sasvim sigurno nije
bio njegova krivica, ali se svakako rasplamsao zahvaljujui njegovoj
neaurnosti. On se sramotno uspaniio. Ne budei ni putnike ni lanove
posade, naredio je jednom mornaru na strai da spusti u more samo jedan
amac za spaavanje u kojem su otplovili on, njegova ena i taj mornar. Kapetan
je ostavio brod osuen na propast, putnike i teret da izgore. Troje preivelih u
amcu za spaavanje izgubilo se u oluji. Veslali su itav dan, izgubili snagu da
veslaju dalje i plutali jo jedan dan. Kada ih je pronaao i pokupio brod
trgovake mornarice, kapetan je bio mrtav usled izlaganja hladnoi, njegova
supruga ostala je bez prstiju, stopala i uiju zbog promrzlina, a mladi mornar
potpuno je izgubio razum.
Bez svog kapetana, brod Klaris Monro, i dalje u plamenu, baen je na stene Fort
Najls Ajlanda, gde se razbio meu talasima. Nijedan od devedeset sedmoro
putnika nije preiveo. Mnogi leevi nasukali su se na Poter Bi, nagomilani u
slanoj vodi i blatu zajedno s nagorelim i ulublje-nim olupinama parobroda.
Ljudi s Fort Najlsa sakupili su tela, zamotali ih u jutu i pohranili u ledaru. Neka
su identifikovali lanovi porodica koji su na trajektima pristizali na Fort Najls
tokom itavog oktobra, da preuzmu svoju brau, ene, majke i decu. One
nesrenike koje niko nije traio sahranili su na ostrvskom groblju ispod malih
granitnih oznaka na koje su urezali samo re utopljenik.
Meutim, parobrod je izgubio drugi teret.
Klaris Monro prevozio je iz Nju Bransvika sve do Bostona omanji cirkus
sainjen od nekoliko neobinih ivotinja: est belih paradnih konja, nekoliko
dresiranih majmuna, kamile, dresiranog medveda, opora pasa za predstavu,
kaveza s tropskim pticama i jednog afrikog slona. Poto se brod raspao,

42

Nevesta mora

cirkuski konji pokuali su da plivaju kroz meavu. Tri su se udavila, a ostala tri
uspela su da dou do obale Fort Najls Ajlanda. Kada se vreme razvedrilo
narednog jutra, ispostavilo se da su svi na ostrvu videli tri velianstvene bele
kobile kako oprezno biraju put preko zavejanih stena.
Nijedna ivotinja vie nije uspela da se spase. Mladi mornar s Klaris Monro,
kojeg su nali u amcu za spaavanje s mrtvim kapetanom i njegovom
osakaenom enom, dovedenog do delirijuma zbog izloenosti oluji, rekao je
posle spaavanja - insistirao, tavie! - da je video slona kako skae preko
ograde olupine zahvaene plamenom i snano pliva kroz talase, a kljove i trup
podiu mu se visoko iznad uskomeane, ledene vode. Kleo se da je video slona
kako pliva kroz slani sneg, dok se on sam udaljavao od olupine. Video je slona
kako pliva i pliva, a onda, jo jednom mono riknuvi, tone ispod talasa.
Mornar je, kao to je navedeno, bio van sebe u vreme spaavanja, ali je bilo
onih koji su poverovali u tu priu. Senator Sajmon Adams uvek je verovao u
nju. Sluao ju je od najranijeg detinjstva i bio opinjen njome. Naravno, Senator
je sada traio kljove tog cirkuskog slona, sto trideset osam godina kasnije, u
prolee 1976.
eleo je da izloi bar jednu u Muzeju istorije prirode Fort Najlsa. Te 1976.
godine Muzej istorije prirode Fort Najlsa nije postojao, ali je Senator radio na
tome. Godinama je prikupljao artefakte i primerke za muzej, uvajui ih u svom
podrumu. itava zamisao bila je njegova. Niko ga nije podravao i bio je jedini
kustos. Bio je uveren da e kljova predstavljati najimpresivniji ukras njegove
kolekcije.
Senator oigledno nije mogao lino da trai kljove. Premda je bio snaan
starac, njegovo stanje nije mu dozvoljavalo da po ceo dan kopa po mulju. ak i
da je bio mlai, ne bi imao hrabrosti da zagazi u prostrani orbuljak morske
vode i nestalnih blatnih zaravni, koji se protezao od Poter Bia. Isuvie se bojao
vode. Tako je uzeo pomonika, Vebstera Pomeroja.
Vebster Pomeroj, koji je tog leta navrio dvadeset tri godine, svakako nije
imao ta drugo da radi. Svakoga dana Senator i Vebster Pomeroj uputili bi se ka
Poter Biu, gde je Vebster traio slonove kljove. Bee to savren zadatak za
Vebstera Pomeroja, zato to nije bio sposoban da se bavi bilo im drugim.
Njegova blagost i sklonost ka morskoj bolesti spreavali su ga da postane lovac
na jastoge ili krmano, ali njegovi problemi bili su dublji od toga. Neto nije bilo
u redu s Vebsterom Pomerojem. Svi su to shvatali. Neto mu se dogodilo onog
dana kad je ugledao truplo svog oca - bez oiju i naduto - isprueno na doku
Fort Najlsa. Vebster Pomeroj se u tom asu skrio, raspao se na komade. Prestao
je da raste, prestao je da se razvija i gotovo sasvim prestao da govori. Pretvorio
se u cimajuu i nervoznu i duboko poremeenu lokalnu tragediju. U dvadeset
treoj godini bio je goljav i sitan kao kad je imao etrnaest. inilo se da je

43

Nevesta mora

zauvek zatoen u deakom ramu. Izgledalo je da je za sva vremena zarobljen u

trenutku kad je prepoznao mrtvog oca.
Senator Sajmon Adams iskreno se brinuo za Vebstera Pomeroja. Hteo je da
mu pomogne. Deak mu je slamao srce. Oseao je da mu je potreban poziv.
Meutim, Senatoru je bilo potrebno sedam godina da otkrije Vebsterovu
vrednost, jer isprva nije bilo jasno ta Vebster Pomeroj ume da radi, ako mu
uopte ita i lei. Senatorova jedina zamisao bila je da ga angauje na svom
projektu osnivanja Muzeja istorije prirode.
Senator je u poetku slao Vebstera u domove suseda na Fort Najlsu, da od njih
trai da priloe za muzej bilo kakav zanimljiv artefakt ili starinu, ali je Vebster
bio stidljiv i taj zadatak bio je potpuni promaaj. Pokucao bi na vrata, ali kad bi
sused otvorio, samo bi stajao tamo bez rei i ner-' vozno trupkao nogama.
Supruga svakog metanina oseala se duboko uznemireno zbog njegovog
ponaanja. Vebster Pomeroj, stojei na pragu i izgledajui kao da e svakog
trena da zaplae, nije bio roeni molitelj.
Potom je Senator pokuao da ga uposli u izgradnji upe u zadnjem dvoritu
svoje kue, u kojoj je nameravao da uva rastuu zbirku predmeta podesnih za
muzej. Ali Vebster, mada savestan, nije bio roeni stolar. Niti je bio snaan, niti
spretan. Drhtavice su ga uinile beskorisnim u graevinskom poslu. Istinu
govorei, i gore nego beskorisnim. Predstavljao je opasnost za sebe i za druge
zato to je stalno isputao testere i burgije i neprestano prebijao prste ekiem.
Tako je Senator udaljio Vebstera s graevinskih dunosti.
Ostali zadaci koje je Senator smislio bili su na slian nain nepodesni za
Vebstera. Poelo je da izgleda da Vebster ne moe nita da radi. Trebalo je da
proe skoro devet godina da bi se pokazalo u emu je deak dobar.
Bilo je to blato.
Dole na Poter Biu nalazio se pravi panjak od mulja, koji bee potpuno
pristupaan jedino za vreme oseke. Za vreme najveih oseka ukazivalo se deset
jutara kaljuge, iroke i ravne, koja je vonjala na usirenu krv. Ljudi su periodino
iskopavali koljke iz blata i esto nalazili skrivena blaga - delove drevnih
brodova, drvene bove, izgubljene izme, udne kosti, bronzane kaike i nestale
gvozdene alatke. Blatna uvala oito je predstavljala prirodni magnet za
izgubljene predmete, pa se Senatoru logino nametnula ideja o pretraivanju
zaravni radi nalaenja kljova. Zbog ega ne bi bile tamo? Gde bi drugde bile?
Pitao je Vebstera da li je zainteresovan za gacanje po kaljuzi, poput maine za
iskop, i sistematsko traganje za artefaktima. Da li bi, moda, mogao da istrauje
plia podruja, nosei duboke izme? Da li bi ga to previe uznemiravalo?
Vebster Pomeroj slegnuo je ramenima. Nije izgledao uznemireno. Tako je
zapoeo svoju karijeru pretraivanja blatnih zaravni i u tome se izvrsno
pokazao.

44

Nevesta mora

Kako se ispostavilo, Vebster Pomeroj umeo je da se kree kroz svaki mulj.

Znao je da savlada blato koje mu je dopiralo skoro do grudi. Kretao se kroz
njega kao plovilo napravljeno za tu svrhu i pronalazio izvanredne vrednosti runi sat, zub morskog psa, lobanju kita, itava kolica 8 jednim tokom. Dan za
danom Senator je sedeo na prljavim stenama kraj obale i posmatrao kako
Vebster napreduje. Gledao ga je kako brlja po blatu svakoga dana tog leta 1975.
Kada se Rut Tomas vratila kui iz internatske kole poznog maja 1976, Senator
i Vebster ponovo su radili na tome. Kako nije imala ime drugim da se bavi, niti
je na ostrvu bilo njenih vrnjaka s kojima bi se druila, Kut Tomas razvila je
hobi da svakog jutra odeta dole do blatnih zaravni Poter Bia i posmatra
Vebsterovo tumaranje kroz mulj. U to vreme znala je satima da sedi na obali sa
Senatorom Sajmonom Adamsom i prati Vebstera. Kad bi se dan zavrio, sve
troje su se zajedno peke vraali u grad.
inili su nesvakidanju trojku - Senator, Rut i Vebster. Vebster je bio udak u
svakom drutvu. Senator Sajmon Adams, neobino krupan ovek, imao je
deformisanu glavu; izgledala je kao da je nekad utnuta, pa je loe srasla. On se
alio na sopstveni raun zbog svog neobinog, irokog nosa. (Nita ne mogu
da uradim s njegovim oblikom. To mi je roendanski poklon.") esto je stiskao
testaste ake. Telo mu bee snano, ali je trpeo estoke nalete straha; nazivao je
sebe ampionom u kukaviluku. Uglavnom je izgledao kao da se boji da e
neko izleteti iza ugla i odalamiti ga. To je bilo u potpunoj suprotnosti s Rut
Tomas, koja je esto izgledala kao da e odalamiti prvu sledeu osobu koja se
pojavi iza oka.
Ponekad, dok bi sedela na obali i posmatrala ogromnog Senatora Sajmona i
sitnog Vebstera Pomeroja, pitala se kako se uopte spetljala s tom dvojicom
slabih i uvrnutih ljudi. Kako je dolo do toga da joj postanu dobri prijatelji? ta
li bi devojke u Delaveru mislile kad bi znale za ovu malu druinu? Nije se
stidela Senatora ni Vebstera, uveravala je sebe. Od koga bi i mogla da se srami
na tako dalekom mestu kao to je Fort Najls Ajland? Ipak, ta dvojica behu
udaci, i svako ko nije s ostrva, a ko bi pogledao tu skupinu, pomislio bi i za nju
da je aknuta.
Ipak, morala je da prizna daje bilo fascinantno gledati Vebstera kako baulja po
kaljuzi i trai kljovu. Ni najmanje nije verovala da e je nai, ali bee zabavno
gledati ga dok radi. Bilo je to zaista neto.
Opasno je to to Vebster tamo radi", rekao joj je Senator dok su gledali
Vebstera koji je sve dublje i dublje zalazio u mulj.
Bilo je stvarno rizino, ali Senator nije imao nameru da se umea ak ni kad je
Vebster tonuo u najitkije, najnestabilnije i najopasnije zone u kojima je blato
pretilo da ga proguta, s rukama zaronjenim u lepu kaljugu, u potrazi za
predmetima. Senator je bio nervozan, i Rut je bila nervozna, ali Vebster se
kretao stoiki, bez straha. U tim trenucima, zapravo, njegovo telo, koje se inae

45

Nevesta mora

stalno trzalo, jedino je i bilo mirno. Bio je smiren u blatu. U blatu se nikad nije
plaio. Nekada se inilo da i sam potanja. Napravio bi prekid u traenju, a
Senator i Rut videli bi kako polako propada. To je bilo zastraujue. S vremena
na vreme de-lovalo je da e ga izgubiti.
Da krenemo po njega?", neubedljivo bi predloio Senator.
,,U tu prokletu klopku? Ne dolazi u obzir", uzvratila bi Rut. ,Ja, bogami, ne."
(Rut je poela pomalo da psuje do svoje osamnaeste godine. Otac je to esto
znao da prokomentarie. Nemam pojma gde si prokleto nauila tako da
govori", kazao bi, a ona bi odgovorila: Eto proklete misterije.")
Sigurna si da je dobro?" upitao bi Senator.
Nisam", rekla bi Rut. Mislim da moda tone, ali neu da idem za njim, a
nee ni ti. Ne ulazim u tu jebenu smrtnu zamku."
Ne, nipoto ne ona. Ne tamo gde zaboravljeni jastozi, koljke, dagnje i morski
crvi rastu do bezbonih veliina i gde jedino sam Hrist zna ta se jo mota po
dnu. Kada su kotski doseljenici prvi put stigli na Fort Najls, nagli su se preko
velikih stena ba iznad tih blatnih zaravni i pomou akiji izvukli ive jastoge
ljudske veliine. Pisali su o tome u svojim dnevnim novinama, opisujui
izvlaenje gnusnih udovinih jastoga od metar i po, drevnih poput aligatora i
oblepljenih blatom, koji su narasli do odvratnih krajnjih razmera tokom vekova
neometanog skrivanja. Vebster je lino, ispitujui mulj golim rukama, pronaao
u istom tom blatu skamenjena kleta jastoga velika poput rukavica za bejzbol.
Iskopao je kleta veliine lubenice, jeeve, male ajkule, mrtve ribe. Nije bilo
anse da Rut Tomas zagazi u to. Ni po koju cenu.
Tako su ona i Senator morali da sede i posmatraju kako Vebster tone. ta su
mogli da urade? Nita. Sedeli su u napetoj tiini. Ponekad bi im galeb proleteo
iznad glava. Ponekad nije bilo nikakvog pokreta. Gledali su i ekali i
povremeno oseali kako im panika treperi u srcu, ali sam Vebster nikada nije
paniio u blatu. Stajao bi, utonuo u mulj iznad bedara i ekao. inilo se da eka
na neto nepoznato to bi posle mnogo vremena i naao. Ili je to moda
pronalazilo njega. Poeo bi da se kree kroz ivo blato.
Rut nije razumela kako mu to uspeva. S obale je izgledalo kao da se neka
platforma uzdigla ispod njega da doeka njegova bosa stopala, i sada je Vebster
bezbedno stajao na toj platformi koja ga je polako i glatko nosila dalje od
opasnog mesta. S obale je to liilo na isto, lebdee spaavanje.
Zato se nikada nije zaglavljivao? Zato se nikad nije posekao na koljke,
staklo, jastoge, mekuce, gvode, kamen? Sve skrivene opasnosti u mulju kao
da su se utivo pomerale u stranu da Vebster Pomeroj proe. Naravno, nije on
uvek bio u opasnosti. Ponekad je dangubio uz obalu, u blatu plitkom do
lanaka, i bezizraajno zurio nanie. To je znalo da postane dosadno. A kada bi
se to desilo, Senator Sajmon i Rut zapodenuli bi razgovor, sedei na stenama.

46

Nevesta mora

Najee su priali o mapama, istraivanjima, brodskim olupinama i skrivenom

blagu, omiljenim Senatorovim temama za konverzaciju. Posebno o olupinama.
Jednog popodneva Rut je poverila Senatoru da e moda pokuati da nae
posao na nekom brodu za lov na jastoge. To nije bila cela istina, ali se sasvim
podudaralo s onim to je prethodnog dana napisala majci u dugakom pismu.
Rut je elela da eli da radi na takvom brodu, ali njene istinske elje nisu bile tu.
Pomenula je Senatoru tu ideju samo zato to joj se svialo kako to zvui.
Razmiljala sam", rekla je, ,,o tome da se zaposlim na brodu za ulov jastoga."
Senator se naljutio istog asa. Mrzeo je da uje od Rut da e kroiti nogom na
bilo koji brod. Ve se dovoljno unervozio kad je s ocem otila do Roklanda na
jedan dan. Svakog od onih dana kad je Rut radila s ocem, oseao je
uznemirenost. Nije proao nijedan dan a da nije zamiljao kako pada s palube u
more i davi se, ili kako brod tone, ili kako je neka uasna oluja naprosto odnosi
s palube. I tako, kad je Rut iznela svoju zamisao, Senator ree da nee tolerisati
rizik da je izgubi u okeanu. Dodao je da e izriito zabraniti Rut da radi na
brodu za lov na jastoge.
Da li eli da umre?, zapitao ju je. Hoe da se utopi?"
Ne, hou da zaradim malo para."
Ne dolazi u obzir. Ne dolazi u obzir. Nisi ti za brod. Ako ti je potreban novac,
ja u ti ga dati."
Teko da je to dostojanstven nain da se zaradi za ivot."
Zato hoe da radi na brodu? S tvojom inteligencijom? Brodovi su za idiote
poput Pomerojevih deaka. Njima treba da prepusti taj posao. Zna li ta bi
zaista trebalo da radi? Da ode na kopno i ne vraa se. Idi i ivi u Nebraski.
To bih ja uradio. Skloni se od okeana."
Ako je lov na jastoge dovoljno dobar za Pomerojeve deake, dobar je i za
mene", uzvrati Rut. Nije u to verovala, ali je zvualo principijelno.
,A za boga miloga, Rut."
Oduvek ohrabruje Pomerojeve da budu pomorci, Senatore. Uvek nastoji da
ih zaposli kao ribare. Stalno im pria da treba da budu moreplovci. Ne
shvatam zato mene ne bi malo bodrio s vremena na vreme."
Ja te bodrim."
Da ne budem ribarka."
Ja u izvriti samoubistvo ako postane ribarka, Rut. Ubijau se svakog
bogovetnog dana."
Ali ta ako bih ja to elela? ta ako bih volela da budem mornar? Ako bih
elela da se pridruim Obalskoj strai? Ako bih htela da budem moreplovac?"
Ti ne eli da postane moreplovac."
Mogla bih da poelim."
Rut nije imala ambicije da bude moreplovac. Samo je askala. Senator i ona
umeli su da provedu sate priajui ovakve kojetarije. Dan za danom. Nijedno

47

Nevesta mora

nije obraalo previe panje na gluposti koje je izgovaralo ono drugo. Senator
Sajmon potapao je svog psa po glavi i rekao: Kuki kae: 'O emu to Rut pria,
o moreplovcima? Rut ne eli da bude moreplovac.' Nisi li to rekla, Kuki? Nije li
tako, Kuki?"
Ne meaj se u ovo, Kuki", dodala je Rut.
Otprilike nedelju dana kasnije, Senator je ponovo naeo tu temu dok su njih
dvoje posmatrali Vebstera u kaljuzi. Senator i Rut uvek su razgovarali na taj
nain, u dugakim venim krugovima. Zapravo, vodili su samo jedan razgovor,
isti onaj koji su zapoeli jo kad je Rut imala deset godina. Kruili su i kruili
oko istih tema. Pretresali su ista pitanja iznova i iznova, kao dve kolske
drugarice.
Zbog ega ti je potrebno iskustvo na ribarskom brodu, za ime sveta?" upita
Senator Sajmon. Nisi doivotno osuena na boravak na ovom ostrvu, kao to
su to Pomerojevi. Oni su jadni primitivci. Ribarenje je jedino to znaju da rade."
Rut je ve i zaboravila da je pominjala posao na ribarskom brodu, ali je sada
branila ideju. ena moe da radi podjednako dobro kao i ma ko drugi."
Ne kaem da ne moe. Kaem da niko to ne treba da radi. Grozan je to
posao. Posao za budale. Osim toga, ako bi svi hteli da postanu lovci na jastoge,
uskoro jastoga nee vie ni biti."
Tamo ima dovoljno jastoga za sve."
Sasvim pogreno, Ruti. Za ime sveta, ko ti je to rekao?"
Moj tata."
Pa, ima ih dovoljno za njega."
ta sad to treba da znai?"
On je Lakomi Broj Dva. Za sebe se uvek snae."
Nemoj tako da ga zove. Mrzi taj nadimak."
Senator je pomazio psa. Tvoj otac je Lakomi Broj Dva. Moj brat je Lakomi
Broj Jedan. Svi to znaju, pa ak i Kuki."
Rut pogleda ka Vebsteru na blatnoj zaravni i ne odgovori nita. Posle nekoliko
minuta, Senator ree: Zna, na brodovima za lov na jastoge nema amaca za
spaavanje. Tamo ne bi bila sigurna."
Zato bi trebalo da ih bude na brodovima za lov na jastoge? Oni ionako nisu
mnogo vei od amaca za spaavanje."
Ne kaem da amac za spaavanje zaista moe nekoga da spase..."
Naravno da moe. amci oduvek spaavaju ljudske ivote", tvrdila je Rut.
ak i u amcu za spaavanje, bolje ti je da se nada da e te neko brzo nai.
Ako te otkriju kako pluta naokolo u njemu nekoliko sati posle brodoloma,
bie dobro, naravno..."
Ko pria o brodolomima?" upita Rut, ali je vrlo dobro znala da je Senator
uvek na tri minuta od razgovora o brodolomu. Godinama joj je priao o njima.

48

Nevesta mora

Senator produi: Ako te ne spasu u amcu u prvih sat vremena, ianse da te

uopte neko izvue postaju veoma slabe. Uistinu veoma slabe, Ruti. Svakim
satom su sve manje. Posle celog jednog dana izgubljenosti na moru, moe
pretpostaviti da te niko nikad nee nai. ta bi tada uradila?"
Veslala bih."
Veslala bi. Ti bi veslala ako bi bila zateena u amcu za spaavanje dok sunce
zalazi, bez ikakvog spasa na vidiku? Ti bi veslala? To je tvoj plan?"
Pretpostavljam da bih morala neto da smislim."
ta da smisli? ta tu ima da se smilja? Kako da odvesla do drugog
kontinenta?"
Isuse, Senatore. Ne nameravam nikad da se izgubim na moru u amcu za
spaavanje. Kunem se."
Kad se jednom nae na brodu koji tone", ree Senator, bie spaena samo
pukom sluajnou - ako se to uopte desi. I zapamti, Ruti, veina preivelih
brodolomnika bude povreena. To nije isto kao da su skoili s ivice broda u
hladnu vodu da malo plivaju. Najvei broj strada-lih ima slomljene noge ili
uasne posekotine ili opekotine. A ta misli, ta je to to te na kraju ubije?"
Rut je znala odgovor. Izloenost?" pretpostavila je pogreno, tek da odri tok
razgovora.
Ne."
Ajkule?"
Ne. Nedostatak vode. e." Je li tako?", upitala je uglaeno.
Meutim, kad je iskrslo pitanje ajkula, Senator je zautao. Konano je kazao:
U tropima, ajkule skau pravo u amac. Guraju gubice unutra, kao psi koji
njukaju naokolo. Ali barakude su gore. Pretpostavimo da si doivela udes.
Dri se za komad olupine. Barakuda prie i zarije zube u tebe. Moe da je
otkine, Ruti, ali e njena glava ostati prikaena za tebe. Kao kornjaa koja
kljoca zubima, Ruti. Barakuda e se jo dugo drati za tebe poto umre. Tako
je."
Ne brinem previe zbog barakuda u ovim krajevima, Senatore. Mislim da ne
bi trebalo da brine ni ti."
Dobro, a ta je onda s tvojom zubaticom? Ne mora da bude u tropima da se
s njom sretne, Ruti. Imamo jata zubatica ba tamo." Senator Sajmon Adams
pokazao je rukom preko blatnih zaravni i Vebstera, na otvoreni Atlantik.
Zubatice love u grupama, kao vukovi. A tek rae s bodljom na repu! Preiveli
brodolomnici priaju da su odmah posle brodoloma ogromne rae doplivale
pod amac i tu kruile itav dan. Imali su obiaj da zovu rau riba-eb. Tamo
daleko moe naii na rae koje su vee od tvog amca za spaavanje. Mrekaju
se pod tvojim amcem kao senka smrti."
To je vrlo ivopisno, Senatore. Bravo."
Senator je upita: Kakav je to sendvi, Ruti?"

49

Nevesta mora

Salata sa unkom. Hoe pola?"

Ne, ne. Potreban je tebi."
Moe da uzme griz."
ta je to preko? Senf?"
Zato ne uzme zalogaj, Senatore?"
Ne, ne, treba tebi. Ispriau ti jo neto. Ljudi izgube razum u amcima za
spaavanje. Izgube pojam o vremenu. Moe se desiti da provedu dvadeset dana
u otvorenom amcu. Onda ih spasu i iznenade se to ne mogu da hodaju.
Stopala im trunu od slane vode i imaju otvorene rane od sedenja u slanim
barama; imaju povrede od brodoloma i opekotine od sunca, i iznenade se, Ruti,
to ne mogu da hodaju. Nikada ne uspe-vaju da shvate svoju situaciju."
Delirijum."
Tako je, delirijum. Tano tako. Neki ljudi u amcima za spaavanje zapadnu
u stanje zajednikog ludila. Recimo da imamo dva oveka u amcu. Obojica
izgube razum na isti nain. Jedan ovek kae: 'Idem do kafane po pivo', izae iz
amca i utopi se. Drugi odgovori: 'Pridruiu ti se, Ede', a onda i sam napusti
amac i takoe se udavi."
,,A ajkule ekaju u zasedi."
,,I zubatice. Evo jo jednog zajednikog ludila, Ruti. Pretpostavimo da su u
amcu samo dva oveka. Kada ih spasu, obojica e se zakleti da je sve vreme s
njima bio i trei. Rei e: 'Gde je moj prijatelj?', a spasioci e im odgovoriti: 'Tvoj
prijatelj je u krevetu pored tvog. Bezbedan je.' A ljudi e zavapiti: 'Ne! Gde je
moj drugi prijatelj? Gde je onaj drugi ovek?' Ali nikad nije bilo tog drugog
oveka. Oni u to nee poverovati. Do kraja ivota pitae se: 'Gde je drugi
ovek?'"
Rut Tomas dodade Senatoru polovinu sendvia i on je brzo pojede.
Na Arktiku, razume se, umiru od hladnoe", nastavio je.
Naravno."
Oni zaspe. Ljudi koji zaspe u amcu za spaavanje nikada se ne probude."
Jasna stvar."
Drugim danima priali su o pravljenju mapa. Senator bee veliki oboavalac
Ptolomeja. Hvalio se njime kao da je Ptolomej njegov nadareni sin.
Niko nije menjao Ptolomejeve mape do 1511. godine!" rekao bi ponosno. To
je neto, Rut: Hiljadu i trista godina taj je momak bio ekspert! Nije loe, Rut.
Uopte nije loe."
Jo jedna omiljena Senatorova tema bila je brodolom Viktorije i Kamperdauna.
Ona je iskrsavala s vremena na vreme i nije zahtevala nikakav poseban okida.
Recimo, jednog subotnjeg popodneva usred jula, Rut je priala Senatoru koliko
je mrzela matursku ceremoniju u koli, a on je rekao: Seti se udesa Viktorije i
Kamperdauna, Ruti!"
,,U redu", uzvratila je pomirljivo. Ako insistira."

50

Nevesta mora

A Rut Tomas jeste se seala stradanja Viktorije i Kamperdauna, jer joj je Senator
o njemu priao otkad je bila dete. Taj ga je brodolom uzne-miravao ak i vie od
onog koji je zadesio Titanik.
Viktorija i Kamperdaun bili su komandni brodovi mone Britanske mornarice,
koji su se 1893. sudarili usred belog dana na mirnom moru, zato to je
komandant izdao budalastu naredbu tokom manevra. Taj brodolom toliko je
uznemiravao Senatora zato to se dogodio na dan kad nijedan brod nije trebalo
da potone i zato to su mornari bili najbolji na svetu. ak su i brodovi bili
najbolji na svetu, a oficiri najpametniji u Britanskoj mornarici, pa ipak, oba
broda otila su pod vodu. Viktoriju i Kamperdaun sudarili su dobri oficiri potpuno svesni toga daje naredba koju su dobili sumanuta: posluali su
komandanta iz oseaja dunosti i zbog toga izgubili ivote. Viktorija i
Kamperdaun dokazivali su da na moru sve moe da se desi. Bez obzira na to
koliko je vreme mirno, bez obzira na to koliko je posada vesta, ovek na brodu
nikad nije bezbedan.by voki
Satima posle udesa Viktorije i Kamperdauna, kako je Senator priao Rut, more je
bilo puno davljenika. Propeleri tonuih brodova stravino su vakali kroz ljude.
Bili su iskidani na komade, uvek je naglaavao.
Iskidani su na komade, Ruti", kazao je Senator.
Nije videla u kakvoj je to bilo vezi s njenom priom o maturi, ali je digla ruke.
Znam, Senatore", odgovorila je. Znam."
Sledee sedmice, ponovo na Poter Biu, Rut i Senator opet su razgovarali o
brodolomima.
,,A staje s MargaretB. RouzV, upitala je Rut posle Senatorovog dugog utanja.
Taj brodolom zavrio se sasvim dobro po sve."
Paljivo je ponudila ime tog broda. Ponekad bi ime Margaret B. Rouz smirilo
Senatora, a ponekad bi ga naljutilo.
Isuse Hriste, Ruti!" eksplodirao je. Isuse Hriste!"
Ovog puta ga je naljutilo.
Margaret B. Rouz bio je natovaren drvnom graom i trebalo je da proe
venost da potone! Ti to zna, Ruti. Isuse Hriste! Zna da je to bio izuzetak.
Zna da obino nije tako lako biti potopljen. A rei u ti jo neto. Nije prijatno
kad te gaaju torpedima pod bilo kakvim okolnostima i s bilo kakvim tovarom,
bez obzira na to ta se desilo s posadom log prokletog broda."
,,A ta se desilo s posadom, Senatore?"
Zna ti sasvim dobro ta se desilo s posadom Margaret B. Rouz."
Veslali su ezdeset kilometara..."
... sedamdeset kilometara."
Veslali su sedamdeset kilometara do Monte Karla, gde su se sprijateljili s
princem od Monaka, i od tog trenutka nadalje iveli u raskoi. To je jedna
srena pria o brodolomu, zar ne?"

51

Nevesta mora

Neuobiajeno lagodan brodolom, Ruti."

Rekla bih."
Izuzetak."
Moj otac kae da je izuzetak kad bilo koji brod potone."
Pa, nije li on pametnjakovi? I nisi li i ti isto tako? Zbog MargaretB. Rouz dri
da je bezbedno da provede ivot na vodi, radei na neijem brodu za lov na
jastoge?"
Neu provesti ivot ni na kakvoj vodi, Senatore. Samo sam rekla da bih
moda mogla da naem posao i budem tri meseca na moru. Najvei deo
vremena nalaziu se na manje od tri kilometra od obale. Rekla sam samo to da
elim da radim na vodi tokom leta."
Zna da je izuzetno opasno izvesti se na ma kojem brodu na otvoreno more.
Tamo je veoma opasno, a veina ljudi nije u stanju da vesla nikakvih
sedamdeset kilometara ni do kakvog Monte Karla."
ao mi je to sam to pomenula."
Pod uobiajenim uslovima, do tada e umreti zbog izloenosti. Unutar
arktikog kruga dogodio se brodolom. Ljudi su bili u amcima za spaavanje tri
dana, do kolena u ledenoj vodi."
Koji brodolom?"
Ne seam se imena broda."
Stvarno?" Rut nikad nije ula za udes broda ije ime Senator nije znao.
Ime nije vano. Unesreeni mornari naposletku su se iskrcali na nekom
islandskom ostrvu. Svi su imali promrzline. Eskimi su pokuali da povrate
njihove promrzle udove. ta su Eskimi radili, Rut? Energino su trljali njihova
stopala uljem. Energino! Ljudi su vritali, preklinjui Eskime da prestanu.
Meutim, oni su istom estinom nastavili da im uljem trljaju noge. Ne mogu da
se setim imena broda. Ipak, ti treba ovoga da se priseti kad zakorai na brod."
Ne nameravam da plovim na Island."
Neki od onih ljudi na islandskom ostrvu onesvestili su se od bola usled
snanog trljanja i umrli su na licu mesta." Ne kaem da su brodolomi dobri,
Senatore." Svima im je na kraju bila neophodna amputacija." Senatore?" Do
kolena, Ruti." Senatore?" ponovo ga pozva Rut. Umrli su od bola usled
trljanja." Senatore, molim te."
Preiveli su morali da ostanu na Arktiku do narednog leta, a jedino to su
imali za jelo bila je kitova mast, Rut." Molim te", ree ona. Molim te. Molim te.
Poto je tu bio Vebster, koji je stajao ispred njih. Bio je prekriven blatom sve do
mravog struka. Krute i tanke lokne znojile su mu se u kosi, a blato mu je u
linijama prekrivalo lice. Drao je slonovu kljovu preko ispruenih, zamazanih
ruku.
Oh, Senatore", ree Rut. ,,Oh, moj boe."

52

Nevesta mora

Vebster poloi kljovu na pesak ispred Senatorovih nogu, kao to bi neko

poloio dar pred vladara. Meutim, Senator nije imao rei za taj poklon. Troje
ljudi na plai - starac, devojka i sitni, blatnjavi mladi -posmatrali su slonovu
kljovu. Niko se nije ni pomerio dok se Kuki nije kruto podigla i krenula
sputene glave i sumnjiavo prema tom predmetu.
Ne, Kuki", ree Senator Sajmon, i pas zauze pozu Sflnge, s njukom
isturenom ka kljovi kao da e da je onjui.
Naposletku, izvinjavajui se i neodluno, Vebster kaza: Pretpostavljam da je
to bio mali slon."
I zaista, kljova je bila mala. Veoma mala za slona koji je narastao do monih
razmera tokom sto trideset osam godina mita. Jedva da je bila dua od
Vebsterove ruke. Bila je tanka, sa skromnim lukom. S jedne strane bee tupi vrh,
nalik na palac. S druge je bio nazubljeni vrh, na mestu gde je kljova odlomljena
od skeleta. U slonovai su se videli crni, napukli lebovi.
To je bio samo mali slon, pretpostavljam", ponovi Vebster, jer Senator jo nije
nita odgovorio. Ovog puta zvuao je skoro oajno. Pretpostavljam da smo
mislili da e biti vea, zar ne?"
Senator je ustao, sporo i s naporom, kao da je sedeo na plai svih sto trideset
osam godina, ekajui na kljovu. Jo neko vreme zurio je u nju, a onda zagrlio
Vebstera.
Obavio si dobar posao, sine", rekao je.
Vebster je pao na kolena, a Senator se spustio kraj njega i stavio ruku na
deakovo suvonjavo rame.
Jesi li razoaran, Vebstere?" upitao ga je. Da li si mislio da u se ja
razoarati? To je prelepa kljova."
Vebster je slegnuo ramenima, a izraz njegovog lica odavao je skrha-nost.
Podigao se vetri i on se blago stresao.
Pretpostavljam da je to bio samo neki mali slon", ponovio je.
Rut ree: Vebstere, ovo je divna slonova kljova. Bio si dobar, Vebstere. Bio si
sjajan."
Tada Vebster ispusti dva teka jecaja.
,,Oh, nemoj sad tako, deko", kaza Senator, ali je i njegov glas bio zaguen.
Vebster je plakao. Rut okrenu glavu. Ipak ga je jo ula kako pravi te alosne
zvuke, pa ustade i odeta daleko od stena prema redu omorika koje su
opasivale obalu. Ostavila je Senatora i Vebstera da sede na plai jo dugo, dok je
ona lutala meu drveem, podizala granice i lomila ih. Komari su je
proganjali, ali nije na njih obraala panju. Mrzela je da vidi mukarce kako
plau. Svaki as bacala je pogled na plau, ali je videla da Vebster jo jeca i da
ga Senator jo tei, u emu nije elela da uestvuje.
Rut sede na neki panj prekriven mahovinom, leima okrenuta plai. Podigla
je pljosnati kamen pred sobom i dadevnjak izjuri iz udubljenja, presekavi je.

53

Nevesta mora

Moda e postati veterinar, razmiljala je odsutno. Nedavno je proitala knjigu

koju joj je dao Senator, o uzgajanju ptiara, i to joj se uinilo divnim. Knjiga je
nastala 1870. godine i pisana je naj-ljupkijim jezikom. Gotovo da je zaplakala,
itajui opis najizvrsnijeg labradora iz zaliva esapik kojeg je autor ikad video,
jednog koji je krenuo za oborenom morskom pticom, skaui preko velikih
napuklih santi leda i plivajui daleko van granice vidljivosti. Pas, ije je ime bilo
Bjugl, vratio se na obalu skoro nasmrt smrznut, ali je ipak neno nosio pticu u
svojoj mekoj gubici. Na njoj ne bee ni traga od ugriza.byvoki
Rut kriom pogleda preko ramena Vebstera i Senatora. inilo se da je momi
prestao da plae. Odetala je dole do obale na kojoj je Vebster sedeo i smrknuto
zurio pred sebe. Senator je odneo kljovu do toplog bazena s plimskom vodom,
daje ispere. Rut Tomas ode do njega i on se ispravi i predade joj kljovu. Osuila
ju je kouljom. Bila je lagana kao kost i uta kao stari zubi, a upljina bee
ispunjena blatom. Bila je topla. Ona nije ak ni videla kad ju je Vebster naao!
Tolike sate provela je sedei na obali i posmatrajui ga kako pretrauje mulj, a
nije primetila kad ju je otkrio!
Ni ti ga nisi video kad ju je naao", rekla je Senatoru. On odmahnu glavom.
Rut je odmeravala teinu predmeta u rukama. Neverovatno", dodade.
Nisam mislio da e je zaista nai, Rut", kaza Senator oajnikim apatom.
ta sad, doavola, da radim s njim? Pogledaj ga, Rut."
Rut poslua. Vebster je podrhtavao poput nekog starog motora u praznom
hodu.
Da li je uznemiren?" upitala je.
Naravno da je uznemiren! Ovaj projekat drao ga je u ivotu celu jednu
godinu. Ne znam", proapta Senator u panici, ta sada da radim s deakom."
Vebster Pomeroj ustao je i stao pored Rut i Senatora. Senator se sasvim
ispravio i iroko se osmehnuo.
Jesi li je oistio?" upita ga Vebster. Da li izgleda 1-1-lepe?" Senator se
okrenu i privi sitnog Vebstera Pomeroja jo blie. Ree: ,,Oh, velianstvena je!
Predivna! Tako se ponosim tobom, sine! Tako se
ponosim tobom!"
Vebster ponovo zajeca i ponovo poe da plae. Rut refleksno zatvori
oi.
Zna li staja mislim, Vebstere?" ula je Senatorovo pitanje. Mislim da je ovo
izuzetan pronalazak. Zaista mislim. I mislim da treba da ga odnesemo
gospodinu Elisu."
Rut naglo otvori oi, u strahu.
A da li zna ta e uraditi gospodin Elis kad nas bude video da dolazimo s
kljovom?" pitao je Senator, dok je njegova ogromna ruka padala preko
Vebsterovog ramena. Zna li to, Vebstere?"
Vebster nije znao i ojaeno je slegnuo ramenima.

54

Nevesta mora

Senator kaza: Gospodin Elis e se iroko osmehnuti. Nije li tako, Ruti? Zar to
nee biti neto? Zar ne misli da e se ovo dopasti gospodinu Elisu?"
Rut nije odgovorila.
Ne misli li tako, Ruti? Ne?"

55

Nevesta mora

3
Jastozi se, po sili instinkta, Ponaaju sebino, bez namere. Njihova oseanja obino su
gruba, Njihova ast uvek istanana.
- Lekar i pesnik
D. H. Stivenson
1718-1785.

GOSPODIN LANFORD ELIS IVEO JE U Elis hausu, koji je poticao iz davne 1883.
godine. Ta kua bila je najbolja graevina na Fort Najls Ajlandu i lepa od ma
koje na Korn Hejvenu. Napravljena je od prvoklasnog crnog granita u stilu
velike banke ili eleznike stanice i u tek neto malo manjim razmerama. Bilo je
stubova, lukova, duboko usaenih prozora i predvorja u blistavim ploicama,
poput velikog, odzvanjajueg rimskog kupatila. Elis haus, smeten na najvioj
taki Fort Najls Ajlanda, bee udaljen od luke onoliko koliko je to bilo mogue.
Nalazio se na zavretku Elis rouda. Zapravo, Elis haus iznenadno je prekidao
Elis roud na njegovim trakama, kao veliki policajac sa zvidaljkom i
ispruenom, zapovednikom rukom.
Pomenuti put postojao je jo od 1880. godine. Bio je to starinski put koji je
povezivao tri kamenoloma kompanije Elis granit na Fort Najls Ajlandu. Jedno
vreme bee to prometni auto-put, ali je ve uveliko bio van upotrebe kada su se
Vebster Pomeroj, Senator Sajmon Adams i Rut Tomas uputili njime ka Elis
hausu tog junskog jutra 1976.
Du Elis rouda protezao se mrtvi krak Elisove eleznice, pruga du-mka tri
kilometra, postavljena 1882. godine, koja je sluila za prevoz tona i tona
granitnih blokova od kamenoloma do barki koje su ekale u luci. Te teke barke
plovile su godinama ak do Njujorka, Filadelfije i Vaingtona. Kretale su se u
sporoj formaciji do gradova kojima su uvek bili potrebni blokovi za
kaldrmisanje s Fort Najls Ajlanda. Decenijama su odnosile granitnu utrobu oba
ostrva i vraale se, nedeljama kasnije, natovarene ugljem potrebnim za stvaranje
energije za iskopavanje jo vie granita, jo dublje podrivanje unutranjosti
ostrva.
Pored drevne Elisove eleznice poivali su razbacani alati kompanije Elis
granit za vaenje kamena i delovi maina narandasti od re - koje niko, pa ak
ni Senator Sajmon, vie nije mogao da raspozna. Veliki kompanijin strug trulio
je u oblinjoj umi, vei od lokomotive, da nikad vie ne bude pokrenut. Strug je
nesreno stajao u pomrini, obavijen puzavicama, kao da je tu ostavljen po
kazni. Njegovih sto etrdeset tona prenosnika sa satnim mehanizmom bili su

56

Nevesta mora

izloeni dejstvu vremenskih uslova u jednom ljutitom i grevitom stisku vilice.

Zarali kablovi pitonske duine vukli su se po travi svuda okolo.
Oni su hodali. Vebster Pomeroj, Senator Sajmon Adams i Rut Tomas hodali su
Elis roudom, odmah pored Elisove eleznice, prema Elis hausu, i nosili slonovu
kljovu. Nisu se osmehivali niti smejali. Elis haus nije predstavljao mesto koje je
bilo ko od njih esto poseivao.
Ne znam zato se maltretiramo", ree Rut. On ak nee ni biti tu. Jo je u Nju
Hempiru. Nee doi do sledee subote."
Ove godine rano se vratio na ostrvo", uzvrati Senator.
O emu pria?"
Ove godine gospodin Elis stigao je 18. aprila."
Zeza me."
Ne zezam te."
Ovde je? Bio je ovde sve vreme? Otkad sam se vratila iz kole?"
Tako je."
Niko mi nije rekao."
Jesi li nekog pitala? Ne bi trebalo da bude toliko iznenaena. Sada je u Elis
hausu sve drugaije nego to je bilo."
Pa, valjda je trebalo to da znam."
Da, Ruti. Pretpostavljam daje trebalo."
Senator je terao komarce s glave i vrata dok je hodao, koristei se lepezom
nainjenom od lia paprati.
Hoe li tvoja majka doi na ostrvo ovog leta, Rut?"
Nee."
Jesi li je videla ove godine?"
Ne ba."
,,Oh, je li tako? Ove godine nisi posetila Konkord?"
Ne ba."
Da li se njoj svia da ivi u Konkordu?"
Oigledno joj se svia. ivi tamo dovoljno dugo."
Kladim se da ima lepu kuu. Da li je lepa?"
Rekla sam ti jedno milion puta da je lepa."
Zna li da ti majku nisam video deset godina?"
I to si mi rekao jedno milion puta."
Dakle, kae da ne dolazi da obie ostrvo ovog leta?"
Ona nikad ne dolazi", ree iznenada Vebster Pomeroj. Ne znam zato svi
stalno priaju o njoj."
To je prekinulo razgovor. Trojka dugo nije ni o emu priala, a onda Rut kaza:
Gospodin Elis stvarno je doao ovamo 18. aprila?"
Stvarno jeste."

57

Nevesta mora

To su bile neobine novosti, tavie zapanjujue. Porodica Elis stizala je na

Fort Najls Ajland tree subote u junu i tako je bilo od tree subote u junu 1883.
Ostatak vremena provodili su u Konkordu, u Nju Hempiru. Prva glava
porodice Elis, doktor Duls Elis, zapoeo je tu praksu 1883. godine, selei tokom
leta svoju rastuu porodicu na ostrvo, da je skloni od bolesti grada i da pazi na
svoju kompaniju koja se bavila granitom. Nikome od metana nije bilo poznato
kakav je to doktor tano bio doktor Duls Elis. Svakako se nije drao kao lekar.
Pre se ponaao kao industrijski poslovoa, no to je bilo za vreme jednog
drugaijeg doba, kako je Senator Sajmon voleo da istakne, kada je mukarac
mogao da bude mnogo toga. Bilo je to davno, kada je ovek mogao nositi
mnogo eira.
Niko od domorodaca na Fort Najlsu nije voleo porodicu Elis, ali su se na neki
udan nain ponosili time to je doktor Elis odluio da sagradi Elis haus na Fort
Najlsu, a ne na Korn Hejvenu, na kojem je kompanija Elis granit takoe
poslovala. Ta stvar s ponosom imala je malo istinske vrednosti; nije trebalo da
ostrvljani budu polaskani. Doktor Duls Elis nije izabrao Fort Najls za svoj dom
zato to mu se to ostrvo vie dopadalo. Odluio se za njega zato to je
podizanjem Elis hausa na njegovim sisokim liticama, okrenutim ka istoku,
mogao da dri na oku i Fort Najls i Korn Hejven tano preko Vorti enela.
Mogao je da ivi na vrhu jednog ostrva i paljivo motri na drugo, a i da uiva u
prednosti posmatranja izlazeeg sunca.
Tokom vladavine doktora Dulsa Elisa, letnji period doveo bi prilinu guvu
na Fort Najls Ajland. S vremenom je svakog leta pristizalo po jedno od petoro
dece u porodici, zajedno s brojnim lanovima ire porodice, neprekidne smene
dobro odevenih letnjih gostiju i poslovnih saradnika, i letnje postave posluge
koja je brojala esnaestoro Elisovih slugu. Sluge su donosile potreptine za
Elisovo domainstvo, najpre vozovima iz Konkorda, a zatim brodiima. Tree
subote u junu, sluge i slukinje pojavile bi se na dokovima, istovarujui itave
sanduke letnjeg kineskog porcelana, platna, kristala i zavesa. Na fotografijama
su te gomile sanduka podseale na graevine za sebe, izgledajui poput nezgrapnih zgrada. Ovaj izuzetan dogaaj, pristizanje porodice Elis, davao je veliki
znaaj treoj suboti u junu.
Elisove sluge takoe su barkama dovozile nekoliko jahaih konja za leto. Elis
haus imao je lepu talu, kao dodatak negovanom ruinjaku, balskoj dvorani,
ledari, gostinskim kolibama, travnatom teniskom igralitu i jezercetu sa zlatnim
ribicama. Porodica i njeni prijatelji leti su na Fort Najls Ajlandu udovoljavali
sebi razliitim vidovima rekreiranja, a na kraju leta, druge subote u septembru,
doktor Elis, njegova supruga, petoro dece, jahai konji, esnaestoro slugu, gosti,
srebrni escajg, kineski porcelan, platna, kristal i zavese - odlazili su. Porodica i
njene sluge nagurali bi se na svom trajektu, a roba je pakovana u sanduke

58

Nevesta mora

naslagane u gomile nalik na kule, i svi zajedno otpremani su brodovima nazad

u Konkord, u Nju Hempiru, da tamo prezime.
Ipak, sve to bilo je davno. To veliko razmetanje nije se desilo godinama.
Do devetnaestog leta Rut Tomas, 1976, jedini Elis koji je jo dolazio na Fort
Najls Ajland bio je najstariji sin doktora Dulsa Elisa, Lanford Elis. Bio je
prastar. Imao je devedeset etiri godine.
Sva druga deca doktora Dulsa Elisa, osim jedne erke, bila su mrtva. Bilo je
unuka, pa ak i praunuka doktora Elisa, koji su mogli da uivaju u velikoj kui
na Fort Najlsu, ali ih Lanford Elis nije voleo ni priznavao, pa ih je drao na
distanci. Ona je bila njegovo pravo. Kua je u celosti bila njegova; samo ju je on
nasledio. Jedina preivela roaka gospodina Lanforda Elisa, Vera Elis, bila je
jedini lan porodice za koju je on mario, ali je Vera Elis prestala da dolazi na
ostrvo pre deset leta. Smatrala je sebe previe boleljivom da putuje. Drala je
da je slabog zdravlja. Provela je mnogo srenih leta na Fort Najlsu, ali je sada
vie volela da se odmara u Konkordu itave godine, sa svojom stalnom
drubenicom koja je o njoj brinula.
Dakle, deset godina je Lanford Elis sam provodio leta na Fort Najlsu. Nije
drao konje niti pozivao goste. Nije igrao kriket niti iao na izlete brodom. Nije
imao pri sebi nikakvo osoblje u Elis hausu, izuzev jednog oveka, Kala Kulija,
koji je istovremeno bio vrtlar i pomonik. Kal Kuli je ak pripremao i hranu za
starca. Kal Kuli iveo je u Elis hausu tokom cele godine i pazio na stvari.
Senator Sajmon Adams, Vebster Pomeroj i Rut Tomas ili su prema Elis
hausu. Hodali su jedno pored drugog, a Vebster je drao kljovu na jednom
ramenu, kao da je musketa iz Rata za nezavisnost. Levo od njih tekla je
nepomina Elisova eleznica. Duboko u umi zdesna stajali su morbidni ostaci
kikiriki kua", malenih koliba koje je vek ranije sagradila kompanija Elis granit
da se u njima smeste italijanski radnici, imigranti. Nekada je bilo tri stotine
italijanskih imigranata koji su se tiskali u tim brvnarama. Oni nisu bili
prihvaeni u celoj zajednici, mada im je doputano da povremeno organizuju
paradu niz Elis roud u vreme svojih praznika. Nekada je postojala mala
katolika crkva na ostrvu, koja je sluila za Italijane. Vie je nije bilo. Do 1976.
godine, katolika crkva ve je odavno bila spaljena do temelja.
Za vreme vladavine kompanije Elis granit, Fort Najls podseao je na pravi
gradi, poslovan i koristan. Bio je nalik na Fabereovo jaje - predmet prekriven
korom ukraenom do najsitnijih detalja. Toliko toga na tako maloj povrini! Na
ostrvu su postojale dve bakalnice. Bili su tu jedan muzej za niu, radniku
klasu, klizalite, preparator ivotinja, novine, trkaka staza za ponije, hotel s
barom u kom se nalazio klavir, a preko puta ulice, tano jedno naspram drugog,
pozorite Elis Eureka i plesna dvorana Elis Olimpija. Sve je izgorelo ili uniteno
do 1976. Gde je sve to nestalo? - pitala se Rut. I kako se, uopte, sve to tu i uklopilo?
Najvei deo zemlje ponovo je bio pod umom. Od Elisovog carstva preostale su

59

Nevesta mora

samo dve zgrade: skladite kompanije Elis granit i Elis haus, a skladite,
trospratna drvena graevina dole u luci, bilo je prazno i uruavalo se. Naravno,
kamenolomi su ostali, rupe u zemlji duboke preko trista metara - glatke i
iskoene - sada ispunjene prolenim vodama.
Otac Rut Tomas nazivao je kikiriki-kuice duboko u umi barakama od
dvadeset jednog ilinga", to je bio izraz koji je najverovatnije uo od svog oca
ili dede, zato to su kikiriki-kuice zjapile prazne jo dok je on bio deak. ak i
kada je Senator Sajmon Adams bio mali, one su se ve praznile. Posao s
granitom jenjavao je do 1910. godine, a potpuno zamro do 1930. Potreba za
granitom nestala je pre nego to je nestalo samog granita. Kompanija Elis granit
kopala bi u kamenolomima doveka da je bilo trita. Vadila bi granit sve dok i
Fort Najls i Korn Hejven ne bi bili opustoeni i dok ostrva ne bi postala tanke
koljke od granita u okeanu. To je, kakogod, bilo ono to su ostrvljani priali.
Govorili su da bi porodica Elis uzela sve, ali uprkos injenici da niko vie nije
eleo materijal od kojeg su ostrva nainjena.
Trojka je peaila Elis roudom i usporila samo jednom kada je Vebster
ugledao mrtvu zmiju na stazi i stao da je bone vrhom slonove kljove.
Zmija", rekao je.
Bezopasna", dodao je Senator Sajmon.
Na drugom mestu Vebster zastade i pokua da preda kljovu Senatoru.
Ti je uzmi", kazao je. Ne elim da se penjem gore ni da vidim nikakvog
gospodina Elisa."
Meutim, Senator Sajmon to odbi. Rekao je da je Vebster naao kljovu i da
treba da primi ast za svoje otkrie. Kazao je da nema ega da se plai u vezi s
gospodinom Elisom. Gospodin Elis je dobar ovek. Iako je u prolosti bilo ljudi
u porodici Elis kojih se trebalo bojati, gospodin Lanford Elis je pristojan ovek
koji je, uzgred budi reeno, mislio o Rut kao o roenoj unuci.
Zar nije tako, Ruti? Zar ti se uvek iroko ne osmehne? I zar nije oduvek bio
dobar prema tvojoj porodici?"
Rut nije odgovorila. Njih troje nastavie da hodaju.
Nisu ponovo progovorili dok nisu stigli do Elis hausa. Nijedan prozor ne bee
otvoren, ak ni zavese ne behu rastvorene. ivice u dvoritu jo su bile umotane
zatitnim materijalom protiv estokih zimskih vetrova.
Mesto je delovalo naputeno. Senator se popeo uz iroko stepenite od crnog
granita do crnih ulaznih vrata i pritisnuo zvonce. Zatim je kucao. I dozivao.
Odgovora nije bilo. Na prilaznom putu u obliku ome stajao je parkiran zeleni
pikap kamionet, koji su sve troje prepoznali kao Kulijev. Pa, ini se daje stari
Kal Kuli ovde", ree Senator. Krenuo je okolo do stranjeg dela kue, a Rut i
Vebster su ga sledili. Proli su pored vrtova koji vie nisu bili toliko vrtovi,
koliko gomile ne-orezanog grmlja. Proli su pored teniskog terena, koji je bio
zarastao i mokar. Proli su pored fontane, koja bee obrasla i suva. Proli su

60

Nevesta mora

pored tale i pronali njena iroka, klizna vrata kako zjape otvorena. Ulaz je bio
dovoljno prostran da dve koije prou jedna kraj druge. Bila je to prelepa staja,
ali toliko dugo nije koriena, da se u njoj vie nije oseao ni trag mirisa konja.
Kale Kuli!" pozva Senator Sajmon. Gospodine Kuli?" Unutar tale kamenih
podova i s hladnim, praznim boksovima bez mirisa, nalazio se Kal Kuli, koji je
sedeo nasred prostorije, na jednostavnoj stoliici ispred neeg ogromnog, i
glaao predmet starom krpom. Boe moj!" uskliknu Senator. Gle ta ima!"
Kal Kuli imao je ogroman komad svetionika, njegov gornji deo. Bilo je to,
zapravo, velianstveno okruglo soivo svetionika, od stakla i mesinga. Predmet
je verovatno bio visok neto preko dva metra. Kal Kuli ustade sa stoliice, a i on
bee skoro isto toliko visok. Kal Kuli imao je gustu kovrdavu plavo-crnu kosu
zaeljanu unazad i previe velike plavetno-crne oi. Bio je krupne etvrtaste
grae i imao debeo nos, pozamanu donju vilinu kost i duboko useenu pravu
liniju tano na sredini ela, koja je inila da izgleda kao da je natrao na icu za
prostiranje vea. Delovao je kao da bi jednim delom mogao biti Indijanac. Kal
Kuli radio je za porodicu Elis oko dvadeset godina, ali se inilo da nije ostario ni
dana, pa bi nekom sa strane bilo teko da proceni ima li etrdeset ili ezdeset
godina.
Hej, pa to je moj dobar prijatelj, Senator", razvukao je Kal Kuli. Kal Kuli
poticao je iz Misurija, mesta za koje je insistirao da se izgovara Misura. Govorio
je jakim junjakim akcentom, za koji je Rut Tomas - premda nikada nije bila na
Jugu - bila ubedena da je preterano izraen. Ona je najveim delom verovala da
je sveukupno dranje Kala Kulija folirantsko. Postojalo je mnogo toga u vezi s
njim to je mrzela, ali su je naroito vreali njegov izlairani naglasak i navika
da o sebi govori kao o starom Kalu Kuliju, kao u reenicama: Stari Kal Kuli ne
moe da eka prolee", ili ini se da starom Kalu Kuliju treba jo jedno pie."
Rut nije mogla da tolerie tu izvetaenost.
,,I gle! To je gospoica Rut Tomas!" nastavio je da otee Kal Kuli. Ona je uvek
takva oaza za posmatranje. A vidi ko je s njom: divljak."
Vebster Pomeroj, blatnjav i utljiv pod pogledom Kala Kulija, stajao je sa
slonovom kljovom u ruci. Pomerao je stopala brzo, nervozno, kao da se
pripremao za trku.
Znam ta je to", ree Senator Sajmon Adams, primiui se ogromnom i
velianstvenom staklu koje je Kal Kuli pre toga glancao. Znam tano staje to!"
Moe li da pogodi, prijatelju moj?" upitao je Kal Kuli, namigujui Rut
Tomas, kao da njih dvoje dele neku divnu tajnu. Sklonila je pogled. Osetila je da
lice poinje da joj se ari. Pitala se da li postoji neki nain da svoj ivot
organizuje tako da zauvek ivi na Fort Najlsu, a da nikad vie ne vidi tog
oveka.
To je fresnel soivo sa svetionika Gouts Rok, zar ne?", upita Senator.

61

Nevesta mora

Da, jeste. Upravo tako. Da li si ga ikada posetio? Mora da si iao do Gouts

Roka, a?"
Ovaj, nisam", priznade Senator, pocrvenevi. Nikad se ne bih izvezao do
mesta kao to je Gouts Rok. Ne ulazim u amce, zna."
to je Kal Kuli znao savreno dobro, pomislila je Rut.
Je li tako?" nevino zapita Kal.
Imam strah od vode, shvata."
Kakva uasna nesrea", promrmljao je Kal Kuli.
Rut se pitala da li je Kal Kuli ikad dobio neke strane batine. Uivala bi da je
to mogla da gleda.
Blagi boe", udio se Senator. Blagi boe. Kako ste uopte dobavili svetionik
s Gouts Roka? To je izuzetan svetionik. Jedan od najstarijih svetionika u zemlji."
Pa, prijatelju moj, kupili smo ga. Oduvek se dopadao gospodinu Elisu. Tako
smo ga kupili."
Ali, kako ste ga dopremili dovde?"
Brodom, a posle kamionom."
Ali, kako ste ga dovezli dovde, a da niko ne zna za to?"
Da li niko ne zna za to?" Predivan je."
Restauriram ga za gospodina Elisa. Glancam svaki centimetar ponaosob i
svaki raf. Radim to ve devedeset sati, po mojoj proceni. Oekujem da e mi
trebati meseci da ga zavrim. No, nee li tada blistati?"
Nisam znao da je svetionik s Gouts Roka na prodaju. Nisam znao da takvo
neto moe da se kupi."
Obalska straa zamenila je ovu lepu rukotvorinu savremenim ureajem. O
novom svetioniku ak ne mora niko ni da brine. Nije li to izvanredno? Sve je
potpuno automatizovano. Njegov rad veoma je skup. Novi svetionik u
potpunosti je elektrini i savreno je ruan."
Ovo jeste rukotvorina", kaza Senator. U pravu si. Ah, podesan je za muzej!"
Tako je, prijatelju moj."
Senator Sajmon Adams prouavao je fresnel soivo. Bila je to divna stvar za
posmatranje, sva od mesinga i stakla, s koninim oknima debelim poput dasaka
i postavljenim slojevito jedno preko drugog. Mali deo koji je Kal Kuli ve
rastavio, ispolirao i sastavio, predstavljao je sjaj zlata i kristala. Kad je Senator
Sajmon Adams proao iza soiva da osmotri celu stvar, njegova slika postala je
iskrivljena i talasasta, kao kada se gleda kroz led.
Nikada nisam video svetionik", rekao je. Glas mu je bio zaguen oseanjima.
Ne uivo. Nikad nisam imao priliku."
Nije to svetionik", ispravi ga Kal Kuli s prezirom. To je tek soivo
svetionika, gospodine."
Rut zakoluta oima.

62

Nevesta mora

Nikad nisam video nijedan. Oh, boe blagi, to je za mene takva ast, takva
ast. Naravno, viao sam slike. Viao sam slike ba ovog svetionika."
Meni i gospodinu Elisu ovo je omiljeni projekat. Gospodin Elis pitao je
dravu da li moe da ga kupi, naveli su cenu i on je prihvatio. I, kao to rekoh,
radim na ovome priblino devedeset sati."
Devedeset sati", ponovi Senator, zurei ufresnel soivo kao da je umrtvljen.
Napravili su ga Francuzi 1929", produi Kal. Teko je dve hiljade dvesta
sedamdeset kilograma, prijatelju moj."
Fresnel soivo postavljeno je na svoje originalno obrtno postolje koje je Kal
Kuli u tom trenutku blago pogurao. itavo optiko staklo poelo je da se okree
na taj dodir s udnom lakoom - ogromno, beumno i izvanredno
uravnoteeno.
Dva prsta", ree Kal Kuli, podigavi dva prsta. Dva prsta je sve to treba da
se okrene teina od dve hiljade dvesta sedamdeset kilograma. Moe li u to da
poveruje? Jesi li ikad video tako izvanredno inenjersko delo?"
Nisam", odgovorio je Senator Sajmon Adams. Ne, nisam."
Kal Kuli ponovo ga zavrte. Ono malo svetlosti to ju je bilo u tali kao da se
bacilo na veliko soivo koje se okretalo, a zatim odskoilo, rasprskavajui se u
iskre po zidovima.
Pogledaj kako prodire svetlost", nastavi Kal. Nekako je izgovorio re svetlost
tako da se rimuje s reju vrelo.
Jednom je na ostrvu Mejn ivela neka ena", kaza Senator, koja je nasmrt
izgorela kad je suneva svetlost prola kroz njega i pogodila je."
Nekada su ljudi praktikovali da pokrivaju soiva crnim vreama od sargije
za vreme sunanih dana", ree Kal Kuli. ,,U suprotnom bi ona sve zapalila;
toliko su jaka."
Uvek sam voleo svetionike."
,,I ja sam, gospodine. Kao i gospodin Elis."
Za vreme vladavine Ptolomeja Drugog, u Aleksandriji je postojao svetionik
koji je smatran jednim od svetskih uda starog sveta. Uniten je u zemljotresu u
etrnaestom veku."
Ili je bar tako zabeleila istorija", uzvratio je Kal Kuli. O tome se vode
rasprave."
Prve svetionike", razmiljao je Senator naglas, sagradili su Libijci u Egiptu."
Poznati su mi njihovi svetionici", nastavio je Kal Kuli.
Antiko fresnel soivo svetionika Gouts Rok vrtelo se i vrrelo u ogromnoj
praznoj staji i Senator je opinjeno piljio u njega. Okretalo se sve sporije i sporije
i tiho se zaustavilo uz meki um. Senator je utonuo u utanje, hipnotisan.
,,A ta vi imate?" naposletku upita Kal Kuli.
Kalje posmatrao Vebstera Pomeroja koji je drao slonovu kljovu. Vebster, sav
prekriven skorelim blatom, izgledao je sasvim jadno i pribio je uza sebe svoj

63

Nevesta mora

mali pronalazak. Nije odgovorio Kalu, ali je nervozno trupkao nogama. Ni

Senator nita nije rekao. Jo je bio u transu zbog fresnel soiva.
Tako Rut Tomas ree: Vebster je danas pronaao slonovu kljovu, Kale. Ona
potie s olupine Klaris Monro od pre sto trideset osam godina. Vebster i Sajmon
traili su je skoro godinu dana. Zar nije divna?"
I bila je. U bilo kojim drugim okolnostima, kljova bi bila priznata za
neporecivo divan predmet, ali ne u senci Elis hausa i ne pored netaknutog i
prelepog fresnel soiva od mesinga i stakla, koje su 1929. izradili Francuzi.
Iznenada je kljova izgledala glupo. Osim toga, Kal Kuli uspe-vao je da umanji
sve svojom visinom i dranjem. Kal Kuli uinio je da njegovih devedeset sati
glancanja deluju herojski i produktivno - ne rekavi, naravno, ni re - dok je
istovremeno postigao da godinu dana koje je deak izgubio od svog ivota,
pretraujui po mulju, izgledaju kao odraz depresije.
Slonova kljova iznenada je podseala na tunu malu kost.
Veoma zanimljivo", ree Kal Kuli posle nekog vremena. Kakav savreno
interesantan poduhvat."
Smatram da bi gospodin Elis moda voleo da je vidi", ree Senator. Otrgnuo
je oi od fresnel optikog stakla i uputio Kalu Kuliju najneprivlaniji pogled pun
preklinjanja. Pomislio sam da bi se moda ozario kad bi video kljovu."
Moda bi."
Kal Kuli nije se obavezivao.
Ako je gospodin Elis danas dostupan..." poe Senator, a onda zauta. Nije
nosio eir, ali da je spadao u one koji ga nose, stiskao bi njegov obod nemirnim
rukama. Ovako je samo stezao ake.
Da, prijatelju moj?"
Ako je gospodin Elis dostupan, voleo bih da popriam s njim o tome. O
kljovi. Vidi, mislim da je ovo vrsta predmeta koja bi na kraju mogla da ga uveri
u nau potrebu za Muzejom istorije prirode na ostrvu. Hteo bih da zamolim
gospodina Elisa da razmotri odobravanje korienja skladita kompanije Elis
granit kao Muzeja istorije prirode. Za ostrvo. U svrhu obrazovanja, zna."
Muzej?"
Muzej istorije prirode. Vebster i ja sakupljamo eksponate ve nekoliko
godina. Imamo prilino veliku kolekciju."
to je Kal Kuli znao. to je gospodin Elis znao. to su svi znali. Rut je sada bila
zvanino besna. Stomak ju je zaboleo. Osetila je kako se mrti i prisilila sebe da
izgladi elo. Odbijala je da pokae bilo kakve emocije pred Kalom Kulijem.
Naterala se da izgleda ravnoduno. Pitala se ta neko treba da uradi da bi Kal
Kuli bio spaljen. Ili ubijen.
Imamo mnogo eksponata", rekao je Senator. Nedavno sam dobio potpuno
belog jastoga sauvanog u alkoholu."

64

Nevesta mora

Muzej istorije prirode", ponovio je Kal Kuli, kao da prvi put razmatra tu
ideju. Kako intrigantno."
Potreban nam je prostor za muzej. Ve imamo artefakte. Ta zgrada dovoljno
je velika da moemo i dalje da prikupljamo predmete. Na pri-mer, to bi bilo
mesto za prikazivanje ovog fresnel soiva."
Ne govori valjda da eli svetionik gospodina Elisa?" Kal Kuli izgledao je
potpuno uasnuto.
O, ne. Ne! Ne, ne i ne! Ne elimo nita od gospodina Elisa, osim dozvole da
koristimo kompanijino skladite. Zakupili bismo ga, razume se. Ponudili bismo
mu za njega izvesnu sumu svakog meseca. Moda bi to cenio, zna, jer se ta
zgrada godinama ne koristi ni za ta. Nije nam potreban nikakav novac od
gospodina Elisa. Ne elimo da uzmemo njegovu imovinu."
Iskreno se nadam da ne traite novac."
Znate ta?" ubaci se Rut Tomas. ekau napolju. Vie mi se ne stoji ovde."
Rut", kaza zabrinuto Kal Kuli. Izgleda uznemireno, duo." Uopte nije
obratila panju na njega. Vebstere, hoe da poe sa mnom?"
Meutim, Vebster Pomeroj vie je voleo da trupka nogama u me-stu pored
Senatora, drei kljovu koja mu je ulivala nadu. Tako je Rut Tomas sama
odetala iz tale, nazad preko naputenih panjaka, prema stenovitoj litici
okrenutoj ka istoku i Korn Hejven Ajlandu. Mrzela je da gleda Sajmona
Adamsa kako puzi pred kuepaziteljem gospodina Lanforda Elisa. Viala je to i
ranije i nije mogla to da podnese. Dola je do ivice grebena i skinula liajeve s
nekih stena. Preko kanala jasno je videla Korn Hejven Ajland. Topli vazduh
stvarao je opsenu koja je leb-dela iznad njega, kao oblak u formi peurke.
Ovo je bio peti put da je Senator Sajmon Adams zvanino posetio gospodina
Lanforda Elisa, to jest, peti put koliko je njoj bilo poznato.
Gospodin Elis nikada nije omoguio Senatoru susret. Moda je bilo i drugih
poseta za koje Rut Tomas nije bilo reeno. Moda je bilo jo vie sati provedenih
u uzaludnom ekanju u prednjem dvoritu Elis hausa, jo sluajeva koje je Kal
Kuli objanjavao uz neiskrena izvinjenja kako mu je ao, ali gospodin Elis se ne
osea dobro i nee primati goste. Svaki put s njim je iao i Vebster, svaki put
nosei neko otkrie ili pronaeni predmet zbog kojeg se Senator nadao da e
ubediti gospodina Elisa u neophodnost osnivanja Muzeja istorije prirode. Muzej
istorije prirode bio bi javno mesto, Senator je uvek bio spreman da objasni
iskreno i srano, gde bi ljudi s ostrva - samo uz jeftinu ulaznicu! - mogli da
istrauju artefakte iz svoje jedinstvene istorije. Senator Sajmon imao je
spremljen najreitiji govor za gospodina Elisa, ali nikada nije dobio priliku da
ga iznese. Deklamovao je taj govor pred Rut vie puta. Sluala gaje utivo,
mada joj je on svaki put pomalo slamao srce.
Manje preklinji", stalno mu je sugerisala. Budi odseniji."

65

Nevesta mora

Istina je da su neki od Senatorovih eksponata bili nezanimljivi. Sakupljao je

sve i nije bio ba dobar kustos, ne onaj koji bira predmete i odbacuje bezvredne.
Mislio je da sve stare stvari imaju vrednost. Na ostrvu ljudi retko bacaju neto
tek tako, pa je u osnovi svaki podrum na Fort Najls Ajlandu ve predstavljao
muzej - muzej zastarele ribarske opreme ili muzej imovine pokojnih predaka ili
muzej igraaka ve davno odrasle dece. Meutim, ti predmeti nigde nisu bili
klasiflkovani, popisani ili objanjeni, pa je Senatorova elja da napravi muzej
bila plemenita.
Uobiajeni predmeti su", stalno je govorio Rut, oni koji postaju retki. Za
vreme Graanskog rata najobinija stvar na svetu bio je plavi vuneni kaput koji
su nosili vojnici Unije. Jednostavan plavi kaput s me-singanim dugmetima.
Svaki vojnik Unije ga je imao. Da li su ih vojnici sauvali posle rata kao
suvenire? Nisu. Oh, uvali su generalske uniforme i lepe konjike pantalone, ali
nikom na pamet nije padalo da sauva prost plavi kaputi. Mukarci su se
vratili iz rata svojim kuama i nosili kapu-tie dok su radili u polju, a kada bi se
kratki kaputi raspali, njihove ene su od njih pravile krpe ili pavork prekrivae
i danas je obian kaput iz Graanskog rata najrea stvar na svetu."
To bi objanjavao Rut dok je smetao neku praznu kutiju od cerealija ili
neotvorenu konzervu s tunjevinom u sanduk s oznakom Za potomstvo.
Mi danas ne moemo znati ta e sutra imati vrednost, Rut", rekao bi.
Pahuljice?" odgovorila bi ona nepoverljivo. Pahuljice, Senatore? Pahuljice?"
Zato nije ni bilo udo to je Senator ostao bez prostora u sopstvenoj kui zbog
kolekcije koja je stalno rasla. Otuda nije iznenaivalo to je doao na ideju da
trai pristup skladitu kompanije Elis granit, koje je stajalo prazno etrdeset
godina. Bilo je to propalo, neupotrebljivo mesto. Ipak, gospodin Elis nijednom
nije odgovorio Senatoru, niti klimnuo glavom, niti pruio nagovetaj da je to
primio k znanju, osim to je sve odlagao. Sticao se utisak da Lanford Elis eka
da Senator odustane. inilo se kao da oekuje da e ga nadiveti, pri emu bi se
ta tema slegla bez neprijatnosti donoenja odluke.by voki
Brodovi za lov na jastoge jo su bili u kanalu, obavljajui svoj posao i kruei.
Sa svoje pozicije na liticama Rut je videla brod gospodina Angusa Adamsa i
brod gospodina Djuka Koba, kao i brod svog oca. Iza njih, primetila je etvrti
brod koji je mogao pripadati nekome s Korn Hejven Ajlanda; nije mogla da
ustanovi kome. Kanal je bio u tolikoj meri prekriven bovama od zamki za
jastoge, da je izgledao kao rasute konfete ili auto-put po kojem su pobacani
otpaci. U kanalu su ljudi postavljali zamke gotovo jedne na druge. Bilo je
rizino tu ribariti. Granica izmeu Korn Hejven Ajlanda i Fort Najls Ajlanda
nikada nije utvrena, ali nigde nije bila toliko sporna kao u Vorti enelu. Ljudi
s oba ostrva oduvek su s mukom utvrivali i branili svoju teritoriju, gurajui
jedni druge dalje ka njihovim ostrvima. Presecali su jedni drugima zamke i
vrili kolektivno nasilje nad suprotnim ostrvom.

66

Nevesta mora

Bacie nam zamke pred proklete pragove ako im dopustimo da uu u nae

vode", rekao je Angus Adams.
Na Korn Hejven Ajlandu govorili su isto to za ribare s Fort Najlsa, i obe izjave
bile su istinite.
Tog dana Rut Tomas pomisli da brod s Korn Hejvena krui malo blizu Fort
Najlsa, ali nije bilo lako biti siguran u to, ak ni gledajui odozgo. Pokuala je da
izbroji nizove bova. Ubrala je vlat trave i pomou nje zviznula, drei je
pritisnutu izmeu paleva. Igrala je igru sama sa sobom, pretvarajui se da
posmatra prizor prvi put u ivotu. Drala je dugo oi zatvorene, a zatim ih
polako otvorila. To more! To nebo! Bilo je prelepo. Zaista je ivela na divnom
mestu. Pokuala je da gleda nanie u brodove za lov na jastoge kao da ne zna
koliko kotaju, iji su i koliko smrde. Kako bi ova scena izgledala nekom
posetiocu? Kako bi Vorti enel izgledao nekoj osobi, recimo, iz Nebraske?
Brodii bi se inili kao igrake, divni i vrsti kao u kadi, s posadom sainjenom
od teaka iz Nove Engleske, odevenih u ivopisne ogrtae, koji prijateljski mau
jedni drugima preko bova.
Ne mo' da prokljuvi odavle...
Rut se pitala da li bi vie uivala u lovu na jastoge ako bi imala svoju barku i
ako bi bila kapetan. Moda je samo rad s njenim ocem bio tako neprijatan. Ipak,
nije mogla da zamisli koga bi uzela za krmanoa. Pretrala je preko imena svih
mladia s Fort Najlsa i brzo potvrdila da su svi idioti. Svaki do poslednje
pijanice medu njima. Nepouzdani, lenji, osorni, neartikulisani, smenog izgleda.
Nije imala strpljenja ni za jednog od njih, osim mogueg izuzetka kad je re o
Vebsteru Pomeroju, kojeg je saaljevala i za kog se brinula kao majka. Meutim,
Vebster je bio nesposoban momak i sasvim sigurno nije bio nikakav krmano.
Ni Rut nije bila odlian lovac na jastoge. Nije mogla da se zavarava time. Nije
znala mnogo o navigaciji, a tek nita o upravljanju brodom. Jednom prilikom
vrisnula je ocu: Vatra!" kad je videla kako dim izlazi iz brodskog skladita, dim
koji je, zapravo, bio para iz prekinute cevi.
Rut", rekao joj je otac, slatka si, ali nisi mnogo pametna."
Ali, ona. jeste bila pametna. Rut je oduvek imala oseaj da je pametnija od svih
drugih oko sebe. Gde li je dobila tu ideju? Ko joj je ikada rekao neto takvo? Bog
zna da Rut nikad ne bi javno priznala ta osea. To bi zvualo uasno, strano,
da prizna kakvo ubeenje ima o svojoj inteligenciji.
Misli da si pametnija od svih ostalih." Rut je esto sluala ovu optubu od
suseda na Fort Najlsu. Neki od Pomerojevih deaka rekli su joj to, kao i Angus
Adams, sestre gospoe Pomeroj i ona stara kuka na Lengli roudu iji je
travnjak kosila jednog leta za dva dolara svaki.
Oh, daj molim te", glasio je njen uobiajeni odgovor.

67

Nevesta mora

Ipak, nije mogla to da porie s vie uverenja od ovoga, zato to je uistinu

verovala daje primetno inteligentnija od drugih. Taj oseaj nije postojao u njenoj
glavi, ve u grudima. Oseala ga je u samim pluima.
Bez sumnje je bila dovoljno pametna da smisli kako da obezbedi sopstveni
brod ako bi ga poelela. Ako je to ono to je htela, mogla je da ga pribavi.
Sigurno. Izvesno nije bila nimalo gluplja od bilo kojeg mukarca s Fort Najlsa ili
Korn Hejvena koji je fino iveo od lova na jastoge. Zato da ne? Angus Adams
poznavao je neku enu na Monhegan Ajlandu, koja je sama ribarila i lepo
zaraivala. enin brat je umro i ostavio joj svoj brod. Imala je troje dece, ali ne i
mua. Ime joj bee Flagi. Flagi Kornvol. Napravila je od toga dobar posao.
Njene su bove, izvestio je Angus, bile obojene u svetloroze sa sitnim utim
srcima. Ipak, Flagi Kornvol je uz to bila i vrsta. Odsecala je bove drugih ljudi
ako bi pomislila da joj se petljaju u posao. Angus Adams veoma joj se divio i
esto je priao o njoj.
Rut je to mogla. Mogla je sama da ribari. Ipak, nikad ne bi obojila bove u
ruiasto sa utim srcima. Isuse Hriste, Flagi, imaj malo samopo-tovanja! Ona bi
ofarbala svoje u lepu, klasinu plavozelenu boju. Rut se pitala kakvo je to ime
Flagi. Mora da je bio nadimak. Florens? Agata? Rut nikada nije imala nadimak.
Odluila je da e, ako postane lovac na jastoge - lovkinja na jastoge? osoba koja
lovi jastoge? - pronai nain da od toga dobro ivi, a da ne ustaje tako prokleto
rano. Iskreno, postoji li bilo koji razlog da pametan ribar mora da se probudi u
etiri ujutro? Sigurno postoji bolji nain.
Uiva u naem pogledu?"
Kal Kuli stajao je tano iza nje. Trgla se, ali to nije pokazala. Polako se
okrenula i mirno ga pogledala. Moda."
Kal Kuli nije seo; stajao je tamo, odmah iza Rut Tomas. Kolena su mu skoro
doticala njena ramena.
Poslao sam tvoje prijatelje kui", rekao je.
Da li je gospodin Elis video Senatora?" upita Rut, iako je ve znala odgovor.
Gospodin Elis nije danas sav svoj. Nije mogao da se vidi sa Senatorom."
Zbog toga nije sav svoj? On se nikada ne sree sa Senatorom." To bi mogla
biti istina."
Vi, ljudi, pojma nemate kako treba da se ponaate. Nemate pojma koliko ste
nepristojni."
Ne znam ta gospodin Elis misli o ovim ljudima, Rut, ali sam ih poslao kui.
Mislio sam daje suvie rano za bavljenje nekim ko je duevno hendikepiran.
Sada je etiri po podne, ti podlace." Rut se svialo kako je to zvualo. Veoma
smireno.
Kal Kuli stajao je iza Rut neko vreme. Stajao je iza nje kao batler, ali mnogo
prisnije. Utivo, ali preblizu. Njegova blizina izazivala je stalan oseaj koji nije
razumela. Osim toga, nije volela da razgovara s njim, a da ga ne vidi.

68

Nevesta mora

Zato ne sedne?", rekla je naposletku.

eli da sednem pored tebe, zar ne?" upitao je.
To potpuno od tebe zavisi, Kale.
Hvala ti", rekao je A zaista seo. Veoma gostoljubivo od tebe. Hvala na
pozivu."
Ovo je tvoje imanje. Ne mogu da budem gostoljubiva na tvom imanju."
To nije moje vlasnitvo, mlada damo, nego gospodina Elisa."
Stvarno? Uvek to zaboravim, Kale. Zaboravljam da nije tvoje imanje. Deava
li se to i tebi?"
Kal nije odgovorio. Upitao je: Kako se zove onaj deki? Deko s kljovom."
On je Vebster Pomeroj."
to je Kal Kuli znao.
Kal je zurio u vodu i tupavo recitovao: Pomeroj, sluga na brodu, bio je gadan
mali deak. Gurnuo je au u zadnjicu i obrezao kapetana." Slatko", ree Rut.
Deluje kao dobro dete." Ima dvadeset tri godine, Kale." ,,I verujem da je
zaljubljen u tebe. Da li je tako?" Boe moj, Kale. To je ba vano."
Posluaj sebe ta govori, Rut! Tako si obrazovana ovih dana. Pravo je
zadovoljstvo sluati te kako koristi sve te velike rei. To je za svaku pohvalu,
Rut. ini nas sve vrlo zadovoljnima to vidimo da se tvoje skupo kolovanje
isplauje."
Znam da nastoji da me naljuti, Kale, ali nije mi jasno ta time dobija."
To nije istina, Rut, ne pokuavam da te naljutim. Ja sam ti najvea podrka."
Rut se otro nasmeja. Zna ta, Kale? Ta slonova kljova zaista je vano
otkrie."
Da. To si ve rekla."
Nisi ak ni obratio panju na priu, na jednu zanimljivu priu o neobinom
brodolomu. Nisi pitao Vebstera kako ju je pronaao. To je neverovatna
pripovest, a ti na nju nisi obratio nimalo panje. To bi moglo da nervira kad ne
bi bilo tako prokleto tipino."
Nije tano. Ja obraam panju na sve."
Posveuje prilino panje nekim stvarima."
Stari Kal Kuli je nesposoban za neobraanje panje."
Onda je trebalo da obrati vie panje na tu kljovu."
Zainteresovan sam za tu kljovu, Rut. U stvari, zadrao sam je da gospodin
Elis moe kasnije da je pogleda. Verujem da e se uistinu zanimati za nju."
Kako to misli - zadrao si je?"
Zadrao sam je."
Uzeo si je?"
Kao to rekoh, kod mene je."
Uzeo sije. Otposlao si ih kui bez njihove kljove. Isuse Hriste. Zato bi iko
uradio neto takvo?"

69

Nevesta mora

Da li bi volela da podeli sa mnom cigaretu, mlada damo?" Mislim da ste

svi vi podlaci." Ako hoe da pui cigaretu, nikome neu rei." Jebeno ne
puim, Kale."
Siguran sam da radi mnoge loe stvari o kojima nikome ne pria."
Uzeo si tu kljovu iz Vebsterovih ruku i poslao ga kui? Pa, to je zaista uasan
postupak. I tipian."
Zaista danas izgleda prelepo, Rut. Mislio sam da ti to odmah kaem, ali nije
iskrsla prilika."
Rut ustade. U redu", ree. Idem kui."
Krenula je, ali Kal Kuli kaza: ,,U stvari, verujem da treba da ostane."
Ona zastade. Nije se okrenula, ali je stajala mirno, jer je znala po njegovom
tonu ta se sprema.
Ako danas nisi previe zauzeta", nastavi on, gospodin Elis voleo bi da te
vidi."
Hodali su zajedno prema Elis hausu. Ili su utke preko panjaka i drevnih
vrtova, a zatim se popeli stepenicama na zadnju verandu i proli kroz velika
dvostruka staklena vrata. Proli su kroz prostranu dnevnu sobu s draperijama,
niz hodnik u pozadinskom delu kue, uz skromno stranje stepenite stepenite za sluge - kroz jo jedan hol, sve dok konano nisu stigli do vrata.
Kal Kuli zaustavio se kao da e pokucati, ali se umesto toga povukao korak
unazad. Nainio je jo nekoliko koraka niz hodnik i povio se da ue u dovratak
uvuenih vrata. Kada je pokazao Rut da ga sledi, posluala ga je. Kal Kuli
spustio je svoje krupne ake na njena ramena i pro-aptao: Znam da me mrzi."
Onda se osmehnuo.
Rut je sluala. .
Znam da me mrzi, ali rei u ti o emu se ovde radi, ako eli da zna."
Nije odgovorila. Da li eli da zna?"
Nije mi stalo do toga ta mi govori ili ne govori", ree Rut. To nita ne
menja u mom ivotu."
Naravno da ti je stalo. Kao prvo", kazao je Kal priguenim glasom,
gospodin Elis, jednostavno, hoe da te vidi. Raspitivao se za tebe nekoliko
sedmica, a ja sam lagao. Rekao sam mu da si jo u koli. Potom sam mu rekao
da radi s ocem na brodu."
Kal Kuli ekao je da Rut neto odgovori, ali je ona utala.
Mislim da bi za to trebalo da mi zahvali", nastavio je. Ne volim da laem
gospodina Elisa."
Onda nemoj", ree Rut.
On e ti dati jedan koverat", rekao je Kal. ,,U njemu je tri stotine dolara."
Ponovo je ekao odgovor, ali Rut mu nije to priutila, tako daje produio.
Gospodin Elis rei e ti da je to novac za neki tvoj hobi, samo za tebe, i to je, do

70

Nevesta mora

izvesne mere, istina. Ali ti zna za staje on zaista, je li tako? Gospodin Elis hoe
da zatrai od tebe jednu uslugu."
Rut je ostala nema.
Tako je", ree Kal Kuli. Hoe da poseti svoju majku u Konkordu. Od mene
se oekuje da te tamo odvedem."
Stajali su u uvuenom dovratku. Njegove velike ruke na njenim irokim
ramenima bile su teke kao strah. Kal i Rut dugo su tu stajali. Konano on kaza:
Obavi to to pre, mlada damo."
Sranje", uzvrati Rut.
Spustio je ruke. Samo uzmi novac. Moj ti je savet da mu se ne suprotstavlja."
Nikad mu se ne suprotstavljam."
Uzmi novac i budi pristojna. Kasnije emo smisliti pojedinosti."
Kal Kuli iskoraio je iz dovratka i vratio se do prvih vrata. Pokucao je i apnuo
joj: To je ono to si htela, zar ne? Da zna? Za tebe nema nikakvih iznenaenja.
eli da zna sve to se deava, zar ne?"
Naglo je otvorio vrata i Rut ue unutra, sama. Vrata se iza nje zatvorie uz
predivan ukav zvuk, nalik na utanje skupe tkanine.
Nala se u spavaoj sobi gospodina Elisa.
Sam krevet bio je zategnut, bez prevoja, kao da nikada nije upotrebljen. Leaj
je nameten tako kao da je posteljina proizvedena u isto vreme kada i komad
nametaja, kao da je privrena ili zalepljena za drvenu konstrukciju. Izgledao
je kao izlobeni krevet u nekoj skupoj radnji. Police za knjige nalazile su se
svuda, nosei redove tamnih knjiga, a svaka je bila istovetne nijanse i veliine
kao one sleva i zdesna, kao da je gospodin Elis posedovao jedan tom, a onda ga
ponavljao po celoj sobi. Kamin je bio podloen, a na njegovoj polici nalazile su
se teke mamac-patke. Plesnive tapete bile su mestimino prekrivene
uramljenim bakrorezima jedrenjaka i visokih brodova.
Gospodin Elis bio je blizu vatre i sedeo u velikoj fotelji s masivnim naslonima.
Bio je veoma, veoma star i veoma mrav. Karirani prekriva bee mu navuen
visoko iznad struka i uukan oko stopala. Bio je potpuno elav, a lobanja mu je
delovala sitno i hladno. Ispruio je ruke prema Rut Tomas. Njegovi ukoeni
dlanovi bili su otvoreni i okrenuti nagore. Oi su mu plivale u plavetnilu,
prepune suza.
Drago mi je to vas vidim, gospodine Elise", ree Rut.
Cerio se i cerio.

71

Nevesta mora

4
U prelasku preko dna, traei plen, jastog hoda hitro na svojim nenim nogama.
Kada je izvaen iz vode, moe samo da puzi, zbog velike teine tela i kleta, koje tanke
noge sada ne mogu da podre.

- Ameriki jastog: studija o njegovim navikama i razvitku

Dr Fransis Hobart Herik
1805.

KAD JE TE VEERI RUT TOMAS ispriala ocu da je bila u Elis hausu, on joj je
rekao: Nije me briga s kim provodi vreme, Rut."
Rut je pola da trai oca odmah poto je ostavila gospodina Elisa. Sila je u
luku i videla da je njegov brodi pristao, ali joj drugi ribari rekoe da je odavno
zavrio posao za taj dan. Potraila ga je kod kue, ali kad ga je pozvala,
nikakvog odgovora nije bilo. Tako se Rut popela na bicikl i odvezla do kue
brae Adams da vidi da li je svratio kod Angusa na pie. Bio je tamo.
Dvojica ljudi sedeli su na tremu, zavaljeni u stolicama na sklapanje, i drali
ae s pivom. Pas Senatora Sajmona, Kuki, leao je na Anguso-vim stopalima,
dahui. Bio je pozni sumrak i zlatni vazduh je svetlu-cao. Slepi mievi leteli su
nisko i brzo iznad njih. Rut je spustila bicikl u dvorite i stupila na trem.
Zdravo, tata."
Zdravo, eeru."
Zdravo, gospodine Adams."
Zdravo, Rut."
Kako ide posao s jastozima?"
Sjajno, sjajno", ree Angus. tedim za pitolj da raznesem sebi jebenu
glavu."
Sasvim suprotno od svog brata blizanca, Angus Adams mravio je sve vie
kako je stario. Koa mu je bila oteena od godina provedenih usred svih vrsta
loeg vremena. mirkao je kao da gleda u sunce. uo je sve slabije posle ivota
provedenog u prevelikoj blizini brodskih motora, pa je govorio glasno. Mrzeo je
gotovo svakoga na Fort Najlsu i nije bilo naina da ga neko uutka kad je eleo
da neto da objasni do tanina.
Veina ostrvljana plaila se Angusa Adamsa. Rutin otac ga je voleo. Kad je bio
deak, radio je kao krmano za Angusa i bio pametan, jak i ambiciozan egrt.
Sada je, jasno, otac imao sopstveni brod i njih dvojica vladali su industrijom

72

Nevesta mora

jastoga na Fort Najlsu. Lakomi Broj Jedan i Lakomi Broj Dva. Ribarili su po
svakakvom vremenu, bez ogranienja na ulov i bez milosti prema svojim
momcima. Mladii na ostrvu koji su krmanili za Angusa Adamsa i Stena
Tomasa obino bi dali otkaz posle nekoliko sedmica, u nemogunosti da prate
njihov ritam. Drugi ribari - koji su se vie opijali, bili deblji, lenji i gluplji (po
miljenju Rutinog oca) - bili su prijatniji poslodavci.
Rutin otac jo je bio najzgodniji mukarac na Fort Najls Ajlandu. Nije se
ponovo enio poto je Rutina majka otila, ali je Rut znala da odrava neke
veze. Imala je nekakvu predstavu o tome ko su mu partnerke, ali joj on nikada
nije priao o njima, a ona je vie volela da ne razmilja previe o tome. Njen otac
nije bio visok, ali je imao iroka ramena i uske kukove. Uopte nemam
zadnjicu" voleo je da kae. Drao je istu kilau u etrdeset petoj kao kad mu je
bilo dvadeset pet. Briljivo je vodio rauna o garderobi i brijao se svakog dana.
Iao je na ianje kod gospode Pomeroj jednom u dve nedelje. Rut je sumnjala
da se neto moda dogaa izmeu njenog oca i gospoe Pomeroj, ali je toliko
mrzela pomisao na to, da se time nikad nije bavila. Kosa njenog oca bila je
tamna, tamnosmea, a oi gotovo zelene. Nosio je brkove.
U svojoj osamnaestoj godini, Rut je smatrala oca dovoljno dobrom osobom.
Znala je da ga prati reputacija krtice i mahera kad je re o jastozima, ali je,
takoe, znala da se to miljenje stvorilo u umovima ostrvljana koji su obino
troili novac od nedeljnog ulova za jednu no u baru. Bili su to ljudi koji su
tedljivost smatrali arogantnom i uvredljivom. Oni nisu bili jednaki s njenim
ocem, toga su bili svesni i ljutili su se. Rut je, takoe, znala da je najbolji oev
prijatelj grub i zadrt, ali joj se Angus Adams, svejedno, oduvek dopadao. Nije
nalazila daje licemer, ni u kom sluaju, to gaje stavljalo iznad mnogih drugih.
Rut se uglavnom dobro slagala s ocem. Najbolje su funkcionisali kad nisu
radili zajedno ili kad nije pokuavao da je neemu podui, kao kad joj je
pokazivao kako da vozi kola, da krpi uad ili da upravlja brodiem pomou
kompasa. U takvim situacijama vikanje je bilo zagarantovano. Ipak, nije vikanje
bilo to to je Rut mnogo smetalo. Nije volela oevo utanje. Potpuno bi zautao
kad bi se zapoela bilo koja tema u vezi s njenom majkom, i to je bilo tipino.
Mislila je da se prema tome postavlja kukaviki. Njegov muk ponekad joj se
gadio.
Hoe pivo?" upitao ju je Angus Adams.
Ne, hvala."
Dobro", odgovorio je on. Goji kao prokleti pakao." Tebe nije udebljalo,
gospodine Adamse." To je zato to ja radim."
I Rut isto tako moe da radi", obrati se Sten Tomas erki. Dola je na
zamisao da ovog leta radi na brodu za lov na jastoge."
Vas dvoje to priate ve ceo prokleti mesec. Leto je skoro gotovo." eli li
daje uzme za kormilara?" Uzmi je ti, Stene."

73

Nevesta mora

Poubijali bismo se meusobno", uzvrati Rutin otac. Ti je uzmi."

Angus Adams odmahnu glavom. Rei u ti istinu", kazao je. Ne volim da
ribarim ni sa kim ako ne moram. Nekada smo ribarili sami. Tako je bolje. Nema
deljenja."
Znam da mrzi deljenje", ree Rut.
Jebeno mrzim da delim, mlada damo. A rei u ti i zato: 1936. zaradio sam
svega trista pedeset dolara za celu godinu, a oteglio sam se od rada. Blizu trista
dolara izneli su trokovi. To mi je ostavilo pedeset dolara za ivot tokom itave
zime. Uz to sam morao da brinem o mom prokletom bratu. Dakle, ne, ne delim,
ako je to mogue."
Hajde, Anguse. Daj Rut posao, ona je jaka", kaza Sten. Prii ovamo, Rut.
Zavrni rukave, duo. Pokai nam koliko si snana."
Rut prie i posluno savi desnu ruku u laktu.
Ovde ima kleta za drobljenje", ree njen otac, stegnuvi joj mii. Zatim Rut
presavi levu ruku i on joj stisnu drugu miicu, rekavi: A kleta za stezanje ima
tu!"
Angus ree: ,,Oh, jebem ti."
Je li ti brat ovde?", upita ga Rut.
Otiao je do kue Pomerojevih", odgovorio je. Sav je prokleto zabrinut za
tog prokletog slinavka." Zabrinut je za Vebstera?"
Trebalo bi, jednostavno, da usvoji tog malog skota." Dakle, Senator je
ostavio Kuki s tobom, zar ne?" upita Rut. Angus opet neto proguna i munu
psa nogom. Kuki se probudi i
strpljivo pogleda okolo.
Makar je pas s nekim ko ga voli", ubaci se Rutin otac, cerei se. Bar je
Sajmon ostavio svog ljubimca s nekim ko e se o njemu dobro starati."
Neno i s ljubavlju", dodade Rut.
Mrzim njegovog prokletog psa", ree Angus.
Stvarno?" upita Rut iroko otvorenih oiju. Je li tako? Nisam to znala. Da li
si ti to znao, tata?"
Nikad nisam uo za to, Rut."
Mrzim njegovog prokletog psa", ponovi Angus. injenica da ja moram da
ga hranim razjeda mi duu." Rut i njen otac prasnue u smeh.
Mrzim njegovog prokletog psa", ree Angus, a glas mu se podie dok je
deklamovao svoje probleme s Kuki. Taj pas ima prokletu infekciju uha i
moram da mu kupim neke proklete kapi i moram da ga drim dvaput dnevno
dok mu ih Sajmon stavlja. Moram da kupim jebene kapi, a vie bih voleo da
vidim kako e da ogluvi. Pije vodu iz klozetske olje. Povraa svakog
bogovetnog dana i ni jedan jedini put u ivotu nije imao tvrdu stolicu."
Da li te jo neto mui?" upita Rut.

74

Nevesta mora

Sajmon hoe da pokaem psu malo proklete ljubavi, ali je to u suprotnosti s

mojim instinktom." Koji je?" ispali Rut novo pitanje. Da ga izgazim tekim
cokulama."
Grozan si", ree Rutin otac, presavijen od smeha. Grozan si, Anguse."
Rut je ula u kuu i sipala sebi au vode. Kuhinja u kui brae Adams bila je
besprekorna. Angus Adams spadao je u aljkave osobe, ali je Senator Sajmon
Adams brinuo o bratu blizancu poput supruge, pa je hromi-rano posue
blistalo, a ledara bila puna. Rut je znala da Senator Sajmon ustaje svakog jutra u
etiri i sprema Angusu doruak (dvopek, jaja ili pare pite), i da mu pakuje
sendvie za ruak na brodu za lov na jastoge. Drugi mukarci na ostrvu voleli
su da zaikavaju Angusa, govorei kako bi voleli da se i kod njih- kod kue
deavaju tako dobre stvari, a Angus Adams voleo je da im kae da zaepe
jebene gubice i da, usput reeno, nije trebalo da se oene tako lenjim, debelim,
prokletim kurvama na prvom mestu. Rut pogleda kroz kuhinjski prozor u
zadnje dvorite, gde su se njihali i suili kaputi i dugaak donji ve. Na pultu se
nalazila vekna slatkog hleba pa ona odreza sebi pare i vrati se na trem,
vaui.
Ja ne mogu, hvala", ree Angus.
Izvini. Jesi li hteo pare?"
Nisam, ali u uzeti jo jedno pivo, Rut."
Doneu ga kad sledei put odem u kuhinju."
Angus podie obrve zagledan u Rut i zviznu. Tako se obrazovane devojke
ponaaju prema prijateljima, zar ne?"
,,Oh, brate."
Tako se Elisove devojke ophode prema prijateljima?"
Rut nije odgovorila, a njen otac oborio je pogled. Postade veoma tiho na
tremu. Rut je ekala da vidi hoe li njen otac podsetiti Angusa Adamsa da je
ona od Tomasovih, a ne od Elisovih, ali on ne ree nita.
Angus spusti praznu flau na pod trema i ree: Pretpostavljam da u se sam
posluiti", pa ue u kuu.
Otac podie oi i pogleda u Rut. ta si radila danas, eeru?" upita je.
Moemo da priamo o tome za veerom."
Veeras u jesti ovde. Moemo sada da razgovaramo."
Tako ona kaza: Danas sam se videla s gospodinom Elisom. I dalje hoe da
priamo sada?"
Njen otac ree ravnim glasom: Nije me briga o emu pria niti kada o tom
pria."
Da li te ljuti to to sam ga srela?"
U tom trenutku, Angus Adams se vratio, ba kada je Rutin otac govorio: Nije
me briga s kim provodi vreme, Rut."
,,S kim ona, doavola, provodi vreme?" upita Angus.

75

Nevesta mora

S Lanfordom Elisom."
Tata. Ne elim sada o tome da priam."
Ponovo ti prokleti kopilani", ubaci Angus.
Rut je s njim imala jedan mali sastanak."
Tata..."
Ne moramo da imamo tajne pred naim prijateljima, Rut."
Lepo", odgovori ona, pa baci ocu koverat koji joj je dao gospodin Elis.
Podigao je preklopnicu i zurio u novanice koje su se nalazile unutra. Poloio je
koverat na naslon stolice.
ta je, dovraga, to?", pitao je Angus. ta je to, gomila gotovine? Gospodin
Elis ti je dao taj novac, Rut?"
Da. Da, jeste."
Pa, jebeno mu ga vrati."
Mislim da ovo nije tvoja stvar, Anguse. eli li da vratim novac, tata?"
Ne tie me se kako ti ljudi razbacuju svoj novac naokolo, Rut", ree Sten
Tomas. Ipak, ponovo je podigao koverat, izvadio novanice i pre-brojao ih. Bilo
ih je petnaest. Petnaest novanica od dvadeset dolara.
Za ta je namenjen prokleti novac?" upitao je Angus. Za koji avo je taj
prokleti novac, u svakom sluaju?"
Ne meaj se u ovo", kaza Rutin otac.
Gospodin Elis rekao je da je namenjen meni za zabavu."
Zabavni novac?" upita njen otac.
Novac za zabavu."
Novac za zabavu? Novac za zabavu?"
Nije odgovorila.
Ovo dosad je sasvim sigurno zabavno", nastavi on. Da li se zabavlja, Rut?"
Ona ponovo ne odgovori nita.
Ti Elisovi izvesno znaju kako da se provode."
Ne znam za ta je, ali odvuci guzicu tamo i vrati ga", ree Angus.
Njih troje sedeli su s novcem koji se pretei nazirao izmeu njih.
,,I jo neto u vezi s tim parama", kazala je Rut.
Njen otac pree rukom preko lica, samo jednom, kao da je iznenada shvatio
da je umoran.
Da?"
Postoji jo jedna stvar u vezi s tim novcem. Gospodin Elis zaista bi vo-leo kad
bih deo te svote iskoristila da odem u posetu mami. Mojoj majci."
Isuse Hriste!" eksplodirao je Angus Adams. Isuse Hriste, nije te bilo celu
godinu, Rut! Tek to si se prokleto vratila ovamo, a oni pokuavaju da te opet
udalje!"
Rutin otac ne ree nita.

76

Nevesta mora

Ta prokleta porodica Elis upravlja tobom svuda, govorei ti ta da radi,

kuda da ide i s kim da se vidi", nastavi Angus. Radi sve to ti ta prokleta
porodica kae da radi. Postae podjednako loa kao tvoja prokleta majka."
Ne meaj se u ovo, Anguse!" dreknu Sten Tomas.
Da li bi se ti s tim sloio, tata?" upita Rut obazrivo.
Isuse Hriste, Stene!" prasnu Angus. Reci svojoj prokletoj erki da ostane
ovde gde prokleto pripada."
Kao prvo" ree Rutin otac Angusu, zaepi prokletu gubicu."
Druge stavke nije ni bilo.
Ako ne eli da je vidim, neu ii", kaza Rut. Ako hoe da vratim novac,
vratiu ga."
Otac je premetao koverat meu prstima. Posle kratkog utanja, on ree svojoj
osamnaestogodinjoj erki: Nije me briga s kim provodi vreme."
Bacio joj je natrag koverat s novcem.
,,U emu je tvoj problem?" zaurla Angus Adams na svog prijatelja. U emu je
va problem, prokletnici?"
Kada je re o Rutinoj majci, u vezi s njom izvesno je postojao veliki problem.
Ljudi na Fort Najlsu uvek su imali tekoa s majkom Rut Tomas. Najvea je
bila u vezi s njenim poreklom. Ona nije bila nalik na sve druge ljude na Fort
Najls Ajlandu, ije su porodice oduvek bile tu. Ona nije bila poput svih ostalih
koji su znali ko su im preci. Majka Rut Tomas roena je na Fort Najlsu, ali nije
bila ba odatle. Majka Rut Tomas predstavljala je problem zato to je bila erka
jednog siroeta i jednog doseljenika.
Niko nije znao pravo ime te ene bez roditelja; niko nije znao apsolutno nita
o tom doseljeniku. Stoga je majka Rut Tomas imala genealogiju koja je spaljena
na oba kraja - dva mrtva kraka informacija. Rutina majka nije imala nikakvih
predaka ni s oeve ni s majine strane, niti zabeleenih porodinih crta pomou
kojih bi odredila sebe. Dok je Rut Tomas mogla da ide unazad dva veka
tragajui za precima svog oca, a da ne napusti groblje Fort Najls Ajlanda, nije
bilo nikakve mogunosti da sazna prolost svoje bake i deke koji su zapoeli i
zavrili nejasnu istoriju njene majke. Njena majka, neobina kao takva, uvek je
gledana popreko na Fort Najls Ajlandu. Nastala je posredstvom dve misterije, a
misterija nije bilo ni u ijoj drugoj istoriji. ovek ne treba tek tako da se pojavi
na Fort Najlsu bez porodine hronike koja bi se raunala. To je inilo da se ljudi
oseaju nelagodno.
Baka Rut Tomas - majka njene majke - bila je siroe s neinspirativ-nim, na
brzinu smiljenim imenom Dejn Smit, i 1884, kao malena beba, ostavljena na
stepenitu bolnice za siroad Bat Nejval. Sestre su je uzele i okupale, i nadenule
joj to obino ime, za koje su zakljuile da je dobro koliko i svako drugo. U to
vreme, bolnica za siroad Bat Nejval bila je relativno nova ustanova. Osnovana

77

Nevesta mora

je odmah posle Graanskog rata, za dobrobit dece koja su za vreme tog rata
ostala bez roditelja, a posebno za decu mornarikih oficira poginulih u bici.
Bolnica za siroad Bat Nejval bila je stroga i dobro organizovana institucija u
kojoj su se podsticali istoa, vebe i redovna stolica. Mogue je da je beba koja
je postala znana kao Dejn Smit bila ki nekog mornara, moda ak i
mornarikog oficira, ali na njoj nije bilo nikakvih znakova koji bi to pokazali.
Nije ostavljeno nikakvo pisamce, nikakav predmet koji bi neto pojasnio,
nikakva naroita, prepoznatljiva odea. Samo dovoljno zdrava beba, vrsto
povijena u pelene i tiho ostavljena na stepenitu sirotita.
Kad je 1894. siroe Dejn Smit napunilo deset godina, usvojio ju je izvesni
gospodin po imenu doktor Duls Elis. Duls Elis bio je mlad ovek, ali je sebi
ve stvorio dobru reputaciju. Bio je osniva kompanije Elis granit u Konkordu, u
Nju Hempiru. Doktor Duls Elis, inilo se, uvek je provodio odmor na
ostrvima Mejna na kojima je imao nekoliko unosnih kamenoloma koji su radili.
Voleo je Mejn. Verovao je da su njegovi stanovnici izuzetno srani i asni, pa je
stoga, kad je odluio da je vreme da usvoji dete, potraio neko iz sirotita u
Mejnu. Smatrao je da e tako dobiti dragu i iskrenu devojicu.
Razlog za usvajanje devojice bio je sledei: doktor Duls Elis imao je erku
miljenicu, devetogodinju Veru, kojoj se ugaalo, a Vera je uporno zahtevala
sestru. Imala je nekoliko brae, ali se s njima nasmrt dosaivala, pa je poelela
da ima drugaricu s kojom e se igrati i koja e joj praviti drutvo tokom tih
dugih, usamljenih leta na Fort Najls Ajlandu. Tako je doktor Duls Elis usvojio
Dejn Smit, da bude sestra njegovoj maloj devojici.
Ovo je tvoja nova sestra bliznakinja", rekao je Veri na njen deseti roendan.
Desetogodinja Dejn bila je krupna, stidljiva devojica. Prilikom procesa
usvajanja dato joj je ime Dejn Smit-Elis, to je bila jo jedna novina koju je
prihvatila s nimalo vie protestovanja nego to ga je pokazala kad su je prvi put
krstili. Gospodin Duls Elis stavio joj je veliku crvenu manu na glavu onog
dana kad ju je predstavio svojoj erki. Tog dana snimljene su fotografije i na
njima mana izgleda smeno na krupnoj devojici u haljini iz sirotita. Mana
deluje kao uvreda.
Od tada je Dejn Smit-Elis svuda pratila Veru Elis. Tree subote svakog juna
devojice su putovale na Fort Najls Ajland, a druge subote svakog septembra
Dejn Smit-Elis pridruivala se Veri Elis u povratku u vilu Elisovih u
Konkordu.
Ne postoji razlog koji bi opravdao zamiljanje kako je i jednog trenutka baka
Rut Tomas smatrana pravom sestrom Vere Elis. Iako je usvajanje pravno inilo
devojice sestrama, pomisao da one zasluuju podjednako potovanje u
Elisovom domainstvu bila bi apsurdna. Vera Elis nije volela Dejn Smit-Elis
kao sestru, ve se potpuno oslanjala na nju kao na slukinju. Iako je Dejn Smit-

78

Nevesta mora

Elis imala odgovornosti sobarice, ona je po zakonu bila lan porodice i zbog
toga nije primala nikakvu platu za svoj rad.
Tvoja baka", uvek je govorio Rutin otac, bila je robinja toj prokletoj
porodici."
Tvoja baka", uvek je govorila Rutina majka, imala je sreu da je usvoji tako
velikoduna porodica kao to su Elisovi."
Gospoica Vera Elis nije bila velika lepotica, ali je imala prednost bogatstva i
provodila je dane izvrsno odevena. Postoje fotografije gospoice Vere Elis
savreno odevene za plivanje, jahanje, klizanje, itanje, i kasnije, kako je rasla,
za ples, vonju i venanje. Ovi kostimi s prelaza jednog veka u drugi bili su
zamreni i teki. Upravo je baka Rut Tomas pazila da gospoica Vera Elis bude
uredno i vrsto zakopana, razvrstavala je njene rukavice od jaree koe,
nametala perje na njenim eirima i ispirala njene arape i ipke. Baka Rut
Tomas birala je, uklapala i pakovala korsete, kombinezone, cipele, krinoline,
suncobrane, kune haljine, pudere, nakit, pelerine, haljine od batista i rune
torbice potrebne za letnji boravak gospoice Vere Elis na Fort Najls Ajlandu
svake godine. Baka Rut Tomas pakovala je pribor gospoice Vere Elis za njen
povratak u Konkord svake jeseni, pri tome ne stavljajui nijedan predmet na
pogreno mesto.
Naravno, gospoica Vera Elis verovatno je nameravala da poseti Boston za
vikend ili dolinu Hadson u oktobru, ili Pariz, radi dodatnog oplemenjivanja
svojih ari, i u tim okolnostima takoe ju je trebalo pratiti. Baka Rut Tomas,
siroe Dejn Smit-Elis, dobro je sluila.
Ni ona sama nije bila nikakva lepotica. Nijedna od ena nije bila posebno
interesantna za posmatranje. Na fotografijama, gospoica Vera Elis makar ima
izdaleka zanimljiv izraz lica - izraz skupe oholosti - ali Rutina baka ne pokazuje
ak ni to. Stojei iza gospoice Vere Elis, kojoj je vidno dosadno, Dejn Smit-Elis
ne pokazuje nita na svom licu. Ni inteligenciju, ni izraenu bradu, ni
natmurena usta. U njoj nema varnice, ali nema ni blagosti, samo dubokog i
tupog umora.
U leto 1905, gospoica Vera Elis udala se za momka iz Bostona, koji se zvao
Dozef Hanson. Venanje nije bilo od male vanosti, to je znailo da je njegova
porodica bila dovoljno dobra, ali da su Elisovi bili mnogo bolji, tako daje
gospoica Vera zadrala svu mo. Nikada o sebi nije govorila kao o gospoi
Dozefa Hansona i zauvek je ostala poznata kao gospoica Vera Elis. Par je
iveo u mladinom domu iz detinjstva, u vili Elisovih u Konkordu. Tree subote
u junu svake godine, par je sledio utvreni obrazac seljenja na Fort Najls Ajland
i vraao se nazad u Konkord druge subote svakog septembra.
tavie, brak sklopljen izmeu gospoice Vere Elis i Doa Hansona ni
najmanje nije promenio ivot Rutinoj baki. Dunosti Dejn Smit-Elis bile su i
dalje jasne. Ona je, prirodno, bila na usluzi gospoici Veri na sam dan venanja.

79

Nevesta mora

(Ne kao deverua. Te uloge preuzele su erke porodinih prijatelja i roaka.

Dejn je bila pratilja koja je oblaila gospoicu Veru, zakopala desetine
bisernih dugmeta haljine na leima, zakopala visoke svadbene izme,
pozabavila se francuskim velom.) Rutina baka takoe je pratila gospoicu Veru
na Bermude, gde je provela medeni mesec. (Da skuplja suncobrane na plai, da
etka pesak iz kose gospoice Vere, da pazi da vuneni kostimi za kupanje ne
izblede prilikom suenja.) A Rutina baka ostala je kod gospoice Vere i posle
svadbe i medenog meseca.
Gospoica Vera i Dozef Hanson nisu imali dece, ali je Vera bila optereena
drutvenim obavezama. Trebalo je da prisustvuje svim tim dogaajima, da
odrava sastanke i da pie pisma. Gospoica Vera imala je obiaj da svakog
jutra lei u krevetu poto bi probrljala doruak koji joj je Rutina baka prethodno
donosila na posluavniku, i da diktira - u razmaenoj imitaciji osobe sa
stvarnim poslom koja govori stvarnom zaposlenom - dunosti za taj dan.
Vidi da li moe da se pobrine za to, Dejn", rekla bi.
Svakog dana, iz godine u godinu.
Taj ustaljeni red sigurno bi se nastavio jo mnogo godina, da se nije desio
jedan naroiti dogaaj. Dejn Smit-Elis je zatrudnela. Kasno 1925. godine, mirno
siroe koje su Elisovi usvojili iz bolnice za siroad Bat Nejval ostalo je u drugom
stanju. Dejn je imala etrdeset jednu godinu i to je bilo nezamislivo.
Nepotrebno je napominjati da nije bila udata i nikom na pamet nije pala
mogunost da bi mogla imati prosca. Naravno, niko u porodici Elis ni na
trenutak nije mislio o Dejn Smit-Elis kao o eni za intimno druenje. Od nje
nikad nisu oekivali da e stei prijatelja, a jo manje ljubavnika. Na to uopte
nisu ni pomiljali. Druge sluge stalno su se uplitale u sve vrste idiotskih
situacija, ali je Dejn bila previe praktina i previe potrebna da bi upala u
nevolju. Gospoica Vera nije tedela Dejn dovoljno da bi ova uopte imala
vremena da pronae nevolju. I zato bi Dejn uopte i traila nevolju?
Porodica Elis uistinu je imala pitanja u vezi s njenom trudnoom. Imali su
mnogo pitanja. I zahteva. Kako se to dogodilo? Ko je odgovoran za tu
katastrofu? Ali baka Rut Tomas, iako pokorna po svojoj prirodi, nije im rekla
nita izuzev jedne pojedinosti.
On je Italijan", rekla je.
Italijan? Italijan? Neuveno! Staje trebalo da pretpostave? ovek koji je
odgovoran oigledno je bio jedan od stotina italijanskih imigrantskih radnika u
kamenolomima kompanije Elis granit na Fort Najlsu. To je bilo neshvatljivo za
porodicu Elis. Kako je Dejn Smit-Elis nala put do kamenoloma? to je jo vie
zbunjivalo, kako je taj radnik naao put do nje? Da li je Rutina baka usred noi
posetila kikiriki-kuice, gde je Italijan iveo? Ili - o, uasa! - da li je italijanski
radnik posetio Elis haus? Nezamislivo. Da li je bilo i drugih susreta? Moda je
trajalo godinama? 1 )a li je bilo i drugih ljubavnika? Je li ovo bila omaka ili je

80

Nevesta mora

Dejn vodila perverzni dvostruki ivot? Da nije bilo silovanje? Hir? Ljubavna
veza?
Italijanski radnici u kamenolomu nisu uopte govorili engleski. Stalno su
premetani i bili bezimeni, ak i za svoje neposredne nadzornike. Za
nadzornike u kamenolomu, Italijani su isto tako mogli imati meusobno
zamenjive glave. Niko o njima nije mislio kao o pojedincima. Bili su katolici.
Nisu imali nikakvu drutvenu interakciju s lokalnom ostrvskom populacijom, a
jo manje s bilo kim ko je imao veze s Elisovima. Itali-jane su veinom
ignorisali. Bivali su stvarno primeivani samo kad su ih napadali. Novine na
Fort Najls Ajlandu, koje su se ugasile ubrzo poto je industrija granita
naputena, povremeno su objavljivale uvodnike u kojima su Italijani estoko
kritikovani.
Iz Fort Najls bjugla u februaru 1905: Ovi garibaldijci predstavljaju
najsiromanija, najpodlija stvorenja Evrope. Njihova deca i ene oboga-ljeni su i
presamieni usled izopaenosti italijanskih mukaraca."
Ovi Napolitanci", kae se u sledeem lanku, okiraju nau decu koja
moraju proi pored njih, jer brbljaju i zastraujue kalju na naim putevima."
Bilo je nezamislivo da je jedan Italijan, garibaldijac, Napolitanac, mogao dobiti
pristup domainstvu Elisovih. Ipak, dok ju je porodica sasluavala u vezi s
ocem deteta, baka Rut Tomas odgovorila je samo to: On je Italijan."
Bilo je nekih pria o tome ta preduzeti. Doktor Duls Elis eleo je da Dejn
momentalno bude otputena, ali ga je supruga podsetila da e biti teko i
pomalo nepristojno oterati enu koja, na kraju krajeva, nije bila zaposlena, ve
legalni lan porodice.
Odreknite je se, onda!", grmela su braa Vere Elis, ali Vera za to nije htela da
uje. Dejn je pogreila i ona se oseala izneverenom, ali je ipak bila preko
potrebna. Ne, nije bilo okolianja: Dejn mora ostati s porodicom, jer Vera Elis
bez nje ne bi mogla da ivi. ak su i Verina braa morala da priznaju da je to
imalo smisla. Vera je, naposletku, bila nemogua, i bez konstantnog Dejninog
dvorenja bila bi ubilaka mala nezajaljivica. Dakle, da - Dejn treba da ostane.
Umesto kazne za Dejn, Vera je zahtevala kaznenu meru za italijansku
zajednicu na Fort Najlsu. Verovatno joj nije bio poznat izraz linovanje rulje, ali
to nije bilo mnogo daleko od onoga to je imala na umu. Pitala je oca da li bi
predstavljalo veliki problem da okupi neke Italijane i dopusti da budu
pretueni, ili da odobri da se do temelja spale jedna ili dve kikiriki-kuice, zar
ne znate? Meutim, doktor Elis bio je isuvie pronicljiv i prodoran poslovni
ovek da bi omeo rad u kamenolomu ili povredio svoje dobre radnike, tako da
je odlueno da se sve to zataka. Ophodie se prema njoj to je diskretnije
mogue.
Dejn Smit-Elis ostala je s porodicom Elis za vreme trudnoe, obavljajui
poslove za gospoicu Veru. Njena beba roena je na ostrvu u junu 1926.

81

Nevesta mora

godine, ba one noi kada su Elisovi doputovali na Fort Najls da tu provedu

leto. Niko nije ni razmotrio ideju o menjanju rasporeda kako bi se prilagodili
Dejn, koja je bila u poodmakloj trudnoi. U svom stanju, ona nije trebalo da
bude nigde u blizini broda, ali ju je Vera naterala da krene na put u devetom
mesecu bremenitosti. Beba je, praktino, roena na doku Fort Najlsa, a devojici
su dali ime Meri. Bila je nezakonita erka siroeta i imigranta, i bila je Rutina
majka.
Gospoica Vera dala je Rutinoj baki sedmodnevni odmor od njenih dunosti
posle komplikovanog poroaja. Na kraju te nedelje, Vera je pozvala Dejn i
rekla, gotovo plaui: Potrebna si mi, mila. Beba je divna, ali potrebna si mi da
mi pomae. Jednostavno, ne mogu nita bez tebe. Sada e morati da
opsluuje mene."
Tako je Dejn Smit-Elis zapoela svoju satnicu, ostajui budna po celu no da
bi pazila na bebu, i radei po itav dan za gospoicu Veru - ijui, presvlaei je,
pletui joj kosu, pripremajui kupke, zakopavajui i otkopavajui haljinu za
haljinom. Sluge u Elis hausu pokuavale su da brinu o bebi preko dana, ali su i
one morale da obavljaju svoje poslove. Rutina majka, iako zakonski i pravno
lan porodice, provela je svoje najranije detinjstvo u odajama za sluinad,
ostavama i trapovima, prelazei iz ruke u ruku tiho, kao da je krijumarena
roba. Bilo je podjednako loe zimi, kada se porodica vratila u Konkord. Vera
nije dala Dejn da predahne.
Poetkom jula 1927, kada je Meri bilo tek malo vie od godine, gospoica Vera
Elis obolela je od boginja i dobila visoku temperaturu. Lekar, koji je bio jedan
od porodinih gostiju tokom leta, leio je Veru morfijumom koji joj je olakavao
nelagodnost i inio da svakodnevno prespava duge sate. Ovi asovi omoguili
su Dejn Smit-Elis prvi period odmora koji je imala otkad je kao dete dola u
Elis haus. Bilo je to njeno prvo iskustvo dokolice, njen prvi predah od dunosti.
I tako je jednog popodneva, dok su gospoica Elis i beba Meri spavale, Rutina
baka sila niz litice strmom stazom na istonu obalu ostrva. Da li je to bio njen
prvi izlet? Prvi slobodni asovi u njenom ivotu? Verovatno je tako. Ponela je sa
sobom pletivo u crnoj torbi. Bio je divan vedar dan i okean je bio miran. Dole na
obali, Dejn Smit-Elis popela se na veliku stenu koja je zadirala u more i tamo se
smestila da plete u tiini. Talasi su se uzdizali i ponirali ujednaeno i blago
daleko ispod nje. Galebovi su kruili. Bila je sama. Nastavila je da plete. Sunce
je sijalo.
U Elis hausu, gospoica Vera probudila se i pozvonila na svoje zvonce. Bila je
edna. Sobarica je dola u sobu s peharom vode, ali gospoica Vera nije htela da
ga uzme.
Hou Dejn", rekla je. Ti si mila, ali ja elim moju sestru Dejn. Hoe li je
pozvati? Gde god da je?"

82

Nevesta mora

Sobarica je prenela zahtev batleru. Batler je poslao po mladog ba-tovanskog

pomonika i rekao mu da dovede Dejn Smit-Elis. Mladi vrtlar etao je obodom
litice dok nije spazio Dejn koja je sedela ispod
na steni i plela.
Gospoice Dejn!" viknuo je i mahnuo joj. Podigla je pogled i odmahnula.
Gospoice Dejn!" viknuo je. Potrebni ste gospoici Veri!"
Klimnula je glavom i nasmeila se. A onda, kako je mladi batovan kasnije
posvedoio, veliki i tihi talas podigao se iz mora i potpuno prekrio ogromnu
stenu na kojoj je sedela Dejn Smit-Elis. Kada se gigantski talas povukao, nje
nije bilo. Plima je ponovila svoju laganu kretnju i od Dejn nije bilo ni traga.
Batovan je pozvao druge sluge koje su jurnule stazom niz liticu da je trae, ali
nisu pronali nita osim cipele. Nestala je. Jednostavno, more ju je uklonilo.
Glupost", izjavila je gospoica Vera kad joj je reeno da je Dejn nestala.
Naravno da nije nestala. Idite i naite je. Odmah. Pronaite je."
Sluge su tragale, i stanovnici Fort Najls Ajlanda su tragali, ali niko nije naao
Dejn Smit-Elis. Danima su spasilake ekipe pretraivale obale, ali nije otkriven
nijedan trag.
Naite je", nastavila je da izdaje nareenje gospoica Vera. Potrebna mi je.
Niko drugi ne moe da mi pomae."
Tako je nastavila nedeljama, sve dok njen otac, doktor Duls Elis, nije doao u
njenu sobu s etvoricom njene brae i obazrivo joj objasnio okolnosti.
Veoma mije ao, draga moja", ree doktor Elis svojoj jedinoj pravoj keri.
Uistinu mi je ao, ali Dejn vie nema. Besmisleno je da je iko i dalje trai."
Gospoica Vera napravila je izraz tvrdoglave namrgoenosti. ,,U najmanju
ruku, zar niko ne moe da nae njeno telo7 Zar ne moe neko da ga potrai
jaruanjem7"
Najmlai Verin brat se narugao. Ne moe se jaruati more, Vera, kao da je
ribnjak."
Odloiemo pogrebnu slubu to due moemo" uveravao je doktor Elis
svoju erku. Moda e se s vremenom Dejnino telo pojaviti. Ipak, mora
prestati da govori slugama da je trae. To je gubljenje njihovog vremena, a o
domainstvu neko mora da se stara."
Shvata", objasnio je Verin najstariji brat, Lanford, oni je nee pronai. Niko
nikada nee nai Dejn."
Porodica Elis odlagala je pogrebnu slubu za Dejn Smit-Elis do prve sedmice
septembra. Tada, poto su morali da se vrate u Konkord za nekoliko dana, nisu
vie mogli da pomeraju datum. Nije bilo govora o ekanju dok se ne vrate u
Konkord, gde su mogli da stave oznaku na porodinu grobnicu; tamo ne bee
mesta za Dejn. Fort Najls inio se podjednako dobar za njenu sahranu kao i
svako drugo mesto. Bez tela koje bi pokopali, pogreb Rutine bake vie je liio na
pomen nego na sahranu. Takva ceremonija nije neobina na ostrvima, gde se

83

Nevesta mora

rtve davljenja esto ne pronau. Na groblju Fort Najlsa postavljena je ploa,

izrezana iz crnog granita. Na njoj je pisalo:
DEJN SMIT-ELIS
? 1884 - 10. JUL 1927.
BOLNO NESTALA
Gospoica Vera prisustvovala je pomenu u rezigniranom raspoloenju. Jo
nije prihvatila da ju je Dejn napustila. U stvari, najvie od svega bila je ljuta.
Kad je obred zavren, gospoica Vera zamolila je nekog od slugu da joj donesu
Dejninu bebu. Meri je tek prevalila prvu godinu. Odrae i postati majka Rut
Tomas, ali je u to vreme bila samo siuna mala devojica. Gospoica Vera
uzela je Meri Smit-Elis u naruje i ljuljala je. Nasmeila se detetu i kazala: Pa,
mala Meri. Odsad e sva naa panja biti usmerena na tebe."

84

Nevesta mora

5
Popularnost jastoga daleko prevazilazi granice naeg ostrva i on putuje po svim
delovima poznatog sveta, poput zarobljenog duha u zalemljenoj, hermetiki zatvorenoj
kutiji.
- Nauka o krabama, kampima i jastozima
V. B. Lord 1867.

KAL KULI UREDIO JE SVE stoje trebalo da Rut Tomas poseti svoju majku u
Konkordu. Poto je sve organizovao, pozvao je Rut i rekao joj da bude na tremu
sa spakovanim torbama sledeeg jutra u est sati. Ona se sloila, ali se
predomislila ba pre est sati tog jutra. Na trenutak ju je uhvatila panika pa je
klisnula. Nije otila daleko. Ostavila je prtljag na verandi oeve kue i otrala u
susedstvo kod gospode Pomeroj.
Rut je pretpostavljala da je gospoa Pomeroj ustala i da e o jednom troku
dobiti i doruak. Gospoa Pomeroj jeste ustala, ali nije bila sama i nije
pripremala doruak. Kreila je kuhinju. Pomagale su joj njene dve starije sestre,
Kiti i Glorija. Sve tri nosile su crne vree za ubre da zatite odeu, a glave i
ruke bile su im provuene kroz plastiku. Rut je odmah shvatila da su te tri ene
bile budne cele noi. Kad je zakoraila u kuu, one su istovremeno krenule ka
njoj, prignjeivi je izmeu sebe i ostavivi boju svud po njoj.
Rut!" uzviknule su. Ruti!"
Sad je est ujutro!" ree Rut. ,,A gle vas!"
Kreenje!", viknu Kiti. Kreimo!"
Kiti zamahnu etkom prema Rut, umazavi joj koulju s jo vie boje, a zatim
pade na kolena, smejui se. Kiti je bila pijana. Kiti je, u stvari, bila pijanica.
(Njena baka bila je ista takva", jednom je Senator rekao Rut. Uvek je skidala
poklopac s rezervoara za benzin starog forda, model T, i njukala isparenja.
itavog ivota teturala se omamljena po ovom ostrvu.") Glorija pomoe sestri
da ustane. Kiti delikatno stavi ruku na usta da obuzda smeh, a zatim prinese
ruke glavi damskim pokretom, da popravi frizuru.
Sve tri sestre Pomeroj imale su velianstvenu kosu koju su nosile prikupljenu
u punu, na isti nain koji je gospou Pomeroj inio tako poznatom lepoticom.
Vlasi gospoe Pomeroj postajale su sve srebrnastije iz godine u godinu. Kosa joj
je posrebrila do te mere da je sijala kao pastrmka koja pliva kad bi okrenula
glavu na suncu. Kiti i Glorija imale su iste predivne kose, ali nisu bile toliko

85

Nevesta mora

privlane kao gospoa Pomeroj. Glorijino lice bilo je teko i nesreno, a Kitino
unakaeno; na jednom obrazu nosila je oiljak od opekotine, debeo poput ulja,
od eksplozije u fabrici konzervi, koja se desila pre mnogo godina.
Glorija, najstarija, nikad se nije udavala. Kiti, srednja sestra, bila je u braku koji
se prekidao i nastavljao s bratom Rutinog oca, Rutinim nemarnim stricem,
Lenom Tomasom. Kiti i Len nisu imali dece. Gospoa Pomeroj bila je jedina od
sestara Pomeroj koja je imala potomstvo, tu veliku gomilu sinova: Vebstera,
Konveja, Fejgana i tako dalje, i tako dalje. Do tog doba, 1976, deaci su ve
odrasli. etvorica su napustila ostrvo, zapoevi ivot na drugim mestima na
planeti, ali su Vebster, Timoti i Robin jo bili kod kue. iveli su u svojim
nekadanjim spavaim sobama u ogromnoj kui pored Rut i njenog oca.
Vebster, naravno, nije imao posao, ali su Timoti i Robin radili na brodovima kao
krmanoi. Pomerojevi deaci nalazili su iskljuivo povremene poslove na
barkama drugih ljudi. Nisu imali svoja plovila niti istinska sredstva za
izdravanje. Svi znaci ukazivali su na to da e Timoti i Robin zauvek biti
iznajmljena radna snaga. Tog jutra obojica su ve bila na moru i ribarila, a otila
su jo pre svitanja.
ta e da radi danas, Ruti?", upita Glorija. Zato si ustala tako rano?"
Krijem se od nekoga."
Ostani, Ruti!" ree gospoa Pomeroj. Moe da ostane da nas gleda!
Da pazim na vas, to bi bilo prikladnije", odgovorila je Rut, pokazujui boju na
svojoj koulji. Kiti je ponovo pala na kolena zbog ove ale, smejui se i smejui.
Kiti je uvek snano primala ale, kao da prima udarce. Glorija je saekala da Kiti
prestane da se smeje i opet joj pomogla da ustane. Kiti uzdahnu i dodirnu kosu.
Svi predmeti iz kuhinje gospoe Pomeroj nalazili su se na hrpi na stolu ili
skriveni pod aravima. Stolice su bile u dnevnoj sobi, baene na sofu da ne
budu na putu. Rut uze jednu i sede nasred kuhinje, dok su sestre Pomeroj
nastavile kreenje. Gospoa Pomeroj farbala je prozorske daske malom etkom.
Glorija je kreila zid jarcem. Kiti je gulila staru boju s drugog zida apsurdnim,
pijanim trzajima.
Kada si resila da krei kuhinju?" upita Rut.
Sino", odgovori gospoa Pomeroj.
Nije li ovo odvratna boja, Ruti?" pitala je Kiti.
Prilino je grozna."
Gospoa Pomeroj odstupi za korak od prozorske daske i zagleda se u svoje
delo. Grozno je", priznade, ali ne nesreno.
Je li to farba za bove?" nagaala je Rut. Boji kuhinju farbom za bove?"
Bojim se da ovo jeste farba za bove, duo. Prepoznaje tu boju?"
Ne mogu da verujem", ree Rut, zato to jeste prepoznala boju. Gospoa
Pomeroj kreila je kuhinju u istu nijansu koju je njen pokojni mu koristio da

86

Nevesta mora

farba bove za zamke - u dreavu boju zelenog limuna koja je tipala za oi.
Lovci na jastoge uvek su upotrebljavali jarke boje za duguljaste bove, kako bi
mogli da uoe zamke spram ravnog morskog plavetnila po svakakvom
vremenu. Bila je to gusta industrijska farba, potpuno nepodesna za posao koji
se tu obavljao.
Boji se da ne izgubi kuhinju u magli?" upitala je Rut.
Kiti pade na kolena od smeha. Glorija se namrti i kaza: Oh, za boga miloga,
Kiti. Saberi se." Povukla je Kiti da ustane.
Kiti dotae kosu i ree: Ako bih morala da ivim u kuhinji kao to je ova,
povraala bih na sve strane."
Da li sme da koristi farbu za bove u zatvorenoj prostoriji?" upita Rut. Zar
ne bi trebalo da uzme boju za prostorije? Hoe li od ovoga dobiti rak ili takvo
neto?"
Ne znam", ree gospoa Pomeroj. Pronala sam sino sve ove konzerve
farbe u upi za alat pa pomislih za sebe: bolje da ne propadnu!
Osim toga, podseaju me na mog mua. Kad su Kiti i Glorija dole na veeru,
poele smo da se kikoemo i sledee ega se seam jeste da smo farbale kuhinju.
ta ti misli?" Iskreno?" upita Rut.
Nije vano", kaza gospoa Pomeroj. Meni se svia." Da ivim u ovakvoj
kuhinji, toliko bih povraala da bi mi otpala glava", obznani Kiti.
Pazi se, Kiti", ree Glorija. Moda e morati da ivi ovde uskoro." Jebeno
neul"
Kiti je uvek dobrodola u ovoj kui", uzvrati gospoa Pomeroj. Kiti, ti to
zna. Zna i ti, Glorija."
Tako si zlobna, Glorija", kaza Kiti. Tako si jebeno zla."
Glorija je nastavila da krei svoj zid stisnutih usta, a njen jarac ostavljao je
iste, ujednaene nanose boje.
Rut upita: Da li te stric Len opet izbacuje iz kue, Kiti?"
Da", odgovori Glorija tiho.
Ne!" uzviknu Kiti. Ne, ne izbacuje me iz kue, Glorija! Tako si jebeno zla,
Glorija!"
Kae da e je izbaciti iz kue ako ne prestane da pije", dodade Glorija istim,
stianim tonom.
Pa zato onda on ne prestane jebeno da pije?" insistirala je Kiti. Len mi kae
da moram da prekinem, ali niko ne pije onoliko koliko on."
Kiti je dobrodola da se preseli kod mene", ree gospoa Pomeroj.
to on mora da pije svakog jebenog dana?" viknu Kiti.
Pa", ubaci se Rut, zato to je gnusni stari alkoholiar."
On je podlac", ree Glorija.
Ima najveu bodlju na ovom ostrvu, to sigurno", kaza Kiti. Glorija nastavi
bojenje, ali se gospoa Pomeroj nasmeja. Sa sprata dopre zvuk bebinog plaa.

87

Nevesta mora

O, boe", ree gospoa Pomeroj.

Sad si zavrila", ree Glorija. Sad si probudila prokletu bebu, Kiti." Nisam
ja!" viknula je ona, a bebin pla pretvori se u urlanje. O, boe", ponovi gospoa
Pomeroj.
Boe, ta beba je glasna", kaza Rut, a Glorija uzvrati: Ma stvarno, Rut."
Onda pretpostavljam da je Opal kod kue?"
Dola je kui pre nekoliko dana, Rut. Valjda su se ona i Robin pomirili, to je
dobro. Sada su porodica i treba da budu zajedno. Mislim da su oboje prilino
zreli. Oboje zaista lepo odrastaju."
Istina je", ubaci Glorija, da se smuila vlastitoj porodici i da su je poslali
nazad."
uli su korake na spratu i pla je utihnuo. Ubrzo zatim Opal sie, nosei bebu.
Uvek si tako buna, Kiti", proguna Opal. Uvek mi probudi Edija."
Opal bee ena Robina Pomeroja, to je, kao injenica, jo predstavljalo izvor
uenja za Rut: debeli, budalasti sedamnaestogodinji Robin Pomeroj imao je
enu. Opal je bila iz Roklanda, a i njoj je isto tako bilo sedamnaest godina. Njen
otac imao je tamo benzinsku pumpu. Robin je upoznao Opal prilikom odlazaka
u grad da puni kante za svoj kamion na ostrvu. Bila je dovoljno lepa (Slatka
prljava mala drolja", izgovorio je Angus Adams), s pepeljastoplavom kosom
vezanom u neuredne pletenice. Ovog jutra imala je na sebi kuni ogrta i
prljave papue i vukla stopala kao starica. Bila je punija nego to ju je Rut
pamtila, ali je ona nije videla od prethodnog leta. Beba je bila u tekoj peleni i
imala jednu arapicu. Deai je izvadio prste iz usta i hvatao vazduh.
Oh, moj boe!" uzviknula je Rut. Ogroman je!"
Hej, Rut", ree Opal snebivljivo.
Hej, Opal. Beba ti je ogromna!"
Nisam znala da si se vratila iz kole, Rut."
Tu sam ve skoro mesec dana."
Drago ti je to si se vratila?"
Naravno da jeste."
Vraanje na Fort Najls je kao pad s konja", ree Kiti Pomeroj. Nikad ne
zaboravlja kako."
Rut je prela preko toga. Beba ti je ba velika, Opal. Hej, zdravo Edi! Hej, Edi,
deko!"
Tako je!" ree Kiti. On je na veliki sjajni mukari! Jesi li, Edi? Jesi li ti na
divni krupni deak?"
Opal postavi Edija na pod izmeu svojih nogu i dade mu oba kaiprsta da se
dri za njih. Pokuao je da ukoi kolena i zaljuljao se poput pijanca. Trbui
mu je komino pao preko pelene, a bedra mu behu napeta i debeljukasta. Ruke

88

Nevesta mora

su mu izgledale kao da su sastavljene iz delova i imao je nekoliko prevoja pod

bradom. Grudi su mu bile klizave, jer je balio.
,,Oh, ba je krupan!" iroko se osmehnula gospoa Pomeroj. Kleknula je
ispred Edija i tipala mu obraze. Ko je moj divni veliki deak? Koliko si veliki?
Koliko je Edi velik?"
Edi oduevljeno uzviknu: ,,Gu!"
,,Oh, krupan je, jeste", ree Opal, zadovoljna. Jedva vie uspevam da ga
podignem. ak i Robin kae da Edi postaje sve tei za noenje. Robin kae da je
bolje da Edi to pre naui da hoda, mislim."
Gle ko e biti odlian veliki ribar", ree Kiti.
Ne verujem da sam ikada videla tako velikog i zdravog deaka", kaza
Glorija. Pogledajte te noge. Taj e deak sigurno biti fudbaler. Zar ovo nije
najkrupnija beba koju si ikada videla, Rut?"
To je najvea beba koju sam ikad videla", sloi se Rut.
Opal pocrvene. Sve bebe u mojoj porodici su krupne. Tako kae moja mama.
A i Robin je bio veliki kao beba. Je li tako, gospoo Pomeroj?"
,,Oh, da, Robin je bio divan krupan deai. Ipak, ne toliko veliki kao divan
krupan gospodin Edi!" Gospoda Pomeroj golicala je Edijev stomak.
Gu!" uzviknu on.
Opal ree: Jedva mogu dovoljno da ga nahranim. Treba da ga vidite kad jede.
Jede vie nego ja! Jue je pojeo pet nitova slanine!"
,,Oh, boe moj!" prokomentarisala je Rut. Slanina! Nije mogla da prestane da
zuri u dete. Nije liio ni na jednu bebu koju je ikad videla. Izgledao je kao
debeli, elav mukarac koji je smanjen na pola metra visine.
Ima dobar apetit, eto ta je. Zar ne? Zar ne, ti divni veliki deae?" Glorija
podie Edija uz stenjanje i obasu njegove obraze poljupcima. Zar ne, bucmasti
obraii? Ima odlian apetit zato to si ti jedan mali drvosea? Ti si na mali
fudbaler, zar ne? Ti si najvei mali deak na elom svetu."
Beba je ciala i snano utirala Gloriju. Opal isprui ruke. Uzeu ga ja,
Glorija. Pelena mu je puna." Ona uze Edija i ree: Otii u gore i srediu ga.
Videemo se kasnije. Vidimo se posle, Rut."
Vidimo se posle, Opal", uzvrati Rut.
Zdravo, veliki mome!" uzviknu Kiti i mahnu Ediju u znak pozdrava.
Zdravo, veliki divni zgodni deko!", uzviknu Glorija.
Sestre Pomeroj posmatrale su Opal kako kree prema stepenicama i iroko su
se osmehivale i mahale Ediju dok im nije nestao s vidika. Zatim su ule Opaline
korake u spavaoj sobi iznad kuhinje i sve su prestale da se cere u istom
trenutku.
Glorija otre ruke, okrenu se ka sestrama i ree, ozbiljno: Ta beba je prevelika."
Previe ga hrani", ree gospoa Pomeroj, mrtei se. To ne valja za njegovo
srce" kaza Kiti. ene se vratie kreenju.

89

Nevesta mora

Kiti odmah poe ponovo da pria o svom muu, Lenu Tomasu.

O, da, udara me, sigurno", rekla je ona Rut. Ali rei u ti neto. Ne moe on
meni da uini nita gore od onoga to zauzvrat ja mogu da uinim njemu."
ta?" upita Rut. ta pokuava da kae, Glorija?"
Kiti hoe da kae da Len ne moe da je udari nimalo jae nego to ona moe
da udari njega."
Tako je", kaza s ponosom gospoa Pomeroj. Kiti ume dobro da zamahne."
Tako je", dodade Kiti. Proturiu mu glavu pravo kroz jebena vrata ako mi se
tako efne."
I on e uraditi isto to tebi, Kiti", ree Rut. Lep dogovor."
Lep brak", ubaci Glorija.
Tako je", ree Kiti zadovoljno. To je fini brak. Ne bi se reklo da ti zna ita o
tome, Glorija. I niko nee nikoga da iutira ni iz ije kue."
Videemo", kaza Glorija, sasvim stianim glasom.
Gospoa Pomeroj bila je nestana kad je bila mlada devojka, ali je prestala da
pije kad se gospodin Pomeroj udavio. Glorija je uvek bila mirna. Kiti je, takoe,
bila avolak kao mlada devojka, ali se i dalje tako ponaala. Bila je doivotna
pijanica, prosta radnica, tupoglava. Kiti Pomeroj bila je primer onoga to je
gospoa Pomeroj mogla da postane da je nastavila da se drui s flaom. Kiti je
neko vreme, dok je bila mlaa, ivela van ostrva. Radila je godinama i
godinama u fabrici za konzerviranje haringi i tedela sav novac da kupi brzi
kabriolet. Osim toga, imala je odnose s desetinama mukaraca - ili je bar tako
Glorija priala. Kiti je imala abortuse, rekla je ona, zbog ega sada nije mogla da
ima decu.
Posle eksplozije u fabrici konzervi, Kiti Pomeroj vratila se na Fort Najls.
Udruila se s Lenom Tomasom, jo jednim okorelim alkoholiarem, i jo od
tada su se meusobno prebijali. Rut nije mogla da podnese svog strica Lena.
Imam ideju, Kiti", ree Rut.
,,Oh, zaista?"
Zato ne ubije Lena jedne noi na spavanju?" Glorija se nasmejala, a Rut je
nastavila: Zato ga ne izubija nasmrt, Kiti? Mislim, pre nego to on to uradi
tebi. Zaskoi ga." Rut!", uzviknu gospoa Pomeroj, ali se i ona smejala. Zato
ne, Kiti? Zato da ga ne izudara?" Zavei, Rut. Nita ti ne zna."
Kiti je sedela na stolici koju je Rut unela i palila cigaretu, a Rut joj prie i sede
joj u krilo.
Skloni mi se iz prokletog krila, Rut. Ima koatu guzicu, ba kao i tvoj stari."
Kako ti zna da moj stari ima koatu zadnjicu?" Zato to sam ga jebala,
gluperdo", ree Kiti.
Rut se smejala kao da se radi o nekakvoj velikoj ali, ali ju je obuzeo leden
oseaj da bi to moglo biti istina. Smejala se da prikrije nelagodnost i skoila s
Kitinog krila.

90

Nevesta mora

Rut Tomas", ree Kiti, ti vie nita ne zna o ovom ostrvu. Ti vie ne ivi
ovde i zato nema prava da ita kae. Ti ak i nisi odavde."
Kiti!" povika gospoa Pomeroj. To je runo!"
Izvini, Kiti, ali ja i te kako ivim ovde."
Nekoliko meseci godinje, Rut. ivi ovde kao turista, Rut."
Ne bih rekla da je to moja krivica, Kiti."
Tako je", ree gospoa Pomeroj. Nije Rut kriva."
Ti misli da Rut ni za ta nije kriva."
A ja mislim da sam zalutala u pogrenu kuu", kaza Rut. Mislim da sam
danas dola u kuu mrnje."
Ne, Rut", rekla je gospoa Pomeroj. Nemoj se ljutiti. Kiti te samo zaikava."
Nisam ljuta", odgovori Rut, u kojoj je ljutnja rasla. Mislim da je to smeno;
to je sve."
Ja ne zaikavam nikoga. Ti vie nita ne zna o ovom mestu. Praktino nisi
bila ovde etiri proklete godine. Desile su se mnoge promene ovde, Rut."
Da, posebno na mestu kao to je ovo", uzvrati Rut. Velike promene, gde god
da pogledam."
Rut nije elela da ode", ree gospoda Pomeroj. Gospodin Elis poslao ju je u
udaljenu kolu. Nije imala nikakvog izbora, Kiti."
Tano tako", rekla je Rut. Prognana sam."
Tako je", kaza gospoa Pomeroj, pa prie do Rut i lako je gurnu. Prognana
je! Odveli su je od nas."
Ja elim da me bogati milioner otera u neku milionersku privatnu kolu",
promrmlja Kiti.
Ne, ne eli, Kiti. Veruj mi."
Volela bih da je neki milioner prognao mene u privatnu kolu", ree Glorija,
glasom malo jaim nego to je govorila njena sestra.
,,U redu, Glorija", kaza Rut. Ti bi to mogla da eli, ali Kiti to ne eli."
ta, doavola, to treba da znai?" uzviknu Kiti. ta? Da sam ja previe glupa
za kolu?"
Ti bi se nasmrt dosaivala u toj koli. Gloriji bi se moda i svidelo, ali ti bi je
mrzela."
ta to treba da znai?" upita Glorija. Da meni ne bi bilo dosadno? Zato ne
bi, Rut? Zato to sam ja dosadna? Naziva me dosadnom, Rut?"
Upomo", ree Rut.
Kiti je i dalje mumlala da je veoma prokleto pametna za bilo koju prokletu
kolu, a Glorija je prikovala Rut pogledom.
Pomozi mi, gospoo Pomeroj", ree Rut, i gospoa Pomeroj usrdno ree:
Rut nikoga nije nazvala glupim. Samo kae daje Glorija malice pametnija od
Kiti."
Dobro", kaza Glorija. To je u redu."

91

Nevesta mora

,,Oh, boe moj, spasi me", rekla je Rut i podvukla se pod kuhinjski sto kad je
Kiti krenula ka njoj preko sobe. Kiti se sagla i poela snano da udara Rut u
glavu.
,,Au", izusti Rut, ali se smejala. Ovo je bilo apsurdno. Samo je svratila na
doruak! Gospoa Pomeroj i Glorija takoe su se kikotale.
Ja nisam jebeno glupa, Rut!" Kiti ju je ponovo zviznula.
,,Au."
Ti si ta koja je glupa, Rut, i ak vie nisi ni odavde."
,,Au."
Prestani da kuka", ree Kiti. Ne moe da primi udarac u glavu? Ja sam
imala pet kontuzija u ivotu." Kiti je na trenutak ostavila Rut na miru, da izbroji
primljene udarce na prste. Pala sam sa stolice za hranjenje kad sam bila dete.
Pala sam s bicikla. Pala sam u kamenolomu i dve kontuzije dobila sam od Lena.
Zatim sam dignuta u vazduh u fabrikoj eksploziji. I imam ekcem. Stoga mi
nemoj govoriti kako ne moe da podnese prokleti udarac, devojko!" Ponovo je
tresnula Rut. Ovog puta komino, neno.
,,Au", ponovi Rut. Ja sam rtva. Au."
Glorija Pomeroj i gospoa Pomeroj i dalje su se smejale. Kiti konano prestade
i ree: Neko je na vratima."
Nisko otezanje proe prostorijom: Dame..." Rut ostade pod stolom, s glavom
zabijenom u ruke. To je Kal Kuli, narode", viknu gospoa Pomeroj. Traim
Rut Tomas", rekao je.
Kiti Pomeroj podie ugao arava sa stola i povika: ,,Ta-da!" Rut pokrenu
prste prema Kalu mahnuvi mu kao dete.
Tu je ta jedna mlada dama koju traim", ree on. Krije se od mene, kao i
uvek."
Rut ispuza i ustade.
Zdravo, Kale. Naao si me." Nije je uznemiravalo to ga vidi; osetila je
olakanje. Kao da joj je Kiti razbistrila glavu. Izgleda da si u poslu, gospoice
Rut." Zapravo, i jesam pomalo zauzeta, Kale."
ini se da si zaboravila na na dogovor. Trebalo je da me eka kod kue.
Moda si bila prezauzeta da ispuni svoju obavezu?"
Zadrala sam se", kaza Rut. Pomagala sam prijateljici da krei kuhinju."
Kal Kuli pomno je posmatrao prostoriju, primetivi dreavu zelenu boju za
bove, neuredne sestre zamotane u kese za smee, arav u urbi prebaen preko
kuhinjskog stola, boju na Rutinoj koulji.
Stari Kal Kuli mrzi da te odvlai od posla", otegnuto ree Kal Kuli.
Rut se isceri. Ja mrzim da me odvlai stari Kal Kuli."
Rano si ustao, prijatelju", rekla je Kiti Pomeroj i udarila Kala u miicu.
Kale" ree Rut, Verujem da poznaje gospou Kiti Pomeroj? Verujem da ste
se vas dvoje upoznali? Jesam li u pravu?"

92

Nevesta mora

Sestre se nasmejae. Pre nego to se Kiti udala za Lena Tomasa - i tokom

nekoliko narednih godina - ona i Kal Kuli bili su ljubavnici. Bila je to
informacija koju je, smeno, Kal Kuli voleo da smatra za najveu tajnu, ali je
svako na ostrvu znao za to. Takoe, svi su znali da su oni jo povremeni
ljubavnici, uprkos Kitinom braku. Svi izuzev Lena Tomasa, naravno. Ljudi su se
tome mnogo smejali.
Drago mi je to te vidim, Kiti" ree Kal ravnim glasom.
Kiti pade na kolena od smeha. Glorija je podie. Kiti dotaknu usne, a zatim
kosu.
Mrzim to te odvodim s tvoje urke za kokoke, Rut", ree Kal, a Kiti snano
zakokodaka. On se trgnu. Sada moram da idem", kaza Rut. Rut!" uzviknu
gospoa Pomeroj. Ponovo sam izgnana."
Ona je rtva!" kriknu Kiti. uvaj se ovog, Rut. On je pevac i uvek e biti
pevac. Dri noge prekrtene." Na ovo se ak i Glorija nasmejala, ali gospoda
Pomeroj nije. Pogledala je u Rut Tomas - zabrinuto.
Rut je zagrlila sve tri sestre. Kada je dola do gospoe Pomeroj, dugo ju je
grlila i proaputala joj na uvo: Teraju me da posetim majku."
Gospoda Pomeroj uzdahnu. Drala je Rut vrsto i apnula joj na uvo: Dovedi
je ovamo sa sobom, Rut. Vrati je ovamo gde i pripada."
Kal Kuli esto je voleo da govori glasom umornog oveka kad je u blizini Rut
Tomas. Voleo je da se pretvara da ga ona ini iscrpljenim. esto je uzdisao i
odmahivao glavom, kao da Rut nije mogla da pone da shvata i potuje patnju
koju mu je stvarala. I tako, dok su ili od kue gospoe Pomeroj prema
kamionu, on je uzdisao, odmahivao glavom i rekao, kao potpuno poraen
umorom: Zato uvek mora da se skriva od mene, Rut?"
Nisam se skrivala od tebe, Kale."
Nisi?"
Samo sam te izbegavala. Skrivanje od tebe je uzaludno." Uvek krivi mene,
Rut", alio se Kal Kuli. Prestani da se smei, Rut. Ozbiljan sam. Uvek si me
krivila."
Otvorio je vrata kamiona i zastao. Nema nikakav prtljag?" upitao je.
Odmahnula je glavom i ula u kamion.
Kal ree, uz dramatian umor: Ako ne ponese nikakvu odeu u kuu
gospoice Vere, gospoica Vera morae da ti kupi nove stvari."
Kada Rut nije odgovorila, on dodade: Ti to zna, zar ne? Ako je ovo protest,
obie ti se o tu tvoju lepu glavu. Neizbeno ini stvari teim za sebe nego to
mora."
Kale", apnu Rut zavereniki i nae se ka njemu u kabini kamiona, ne volim
da nosim prtljag kad idem u Konkord. Ne volim da bilo ko u vili Elis pomisli da
u ostati."

93

Nevesta mora

Je li to tvoj trik?"
To je moj trik."
Vozili su se prema pristanitu, gde je Kal parkirao vozilo. On ree Rut: Danas
izgleda veoma lepo." Sada je ona dramatino uzdahnula.
Jede i jede", nastavio je Kal, i nikad ne dobije na teini. To je udesno.
Oduvek sam se pitao kada e te tvoj veliki apetit sustii, pa e se naduti kao
balon preko svih nas. Mislim daje to tvoja sudbina."
Ona ponovo uzdahnu. Tako me prokleto zamara, Kale."
Pa, i ti mene tako prokleto zamara, duice."
Izali su iz kamiona i Rut pogleda niz pristanite i preko zaliva, ali brod
Elisovih, Stounkater, nije bio tamo. To je bilo iznenaenje. Ona je poznavala
redosled. Kal Kuli godinama je vozio Rut, u kolu i kod majke. Uvek su
naputali Fort Najls Stounkaterom, to bee znak ljubaznosti gospodina Lanforda
Elisa. Meutim, ovog jutra Rut je primetila samo stare brodove za lov na
jastoge, koji su postavljali mamce. Videla je i neto neobino: tu je bio Nju houp.
Misionarska barka poivala je dugaka i ista na vodi, s motorom koji je radio u
praznom hodu.
ta Nju houp radi ovde?"
Pastor Vinel povee nas do Roklanda", odgovorio je Kal Kuli.
Zato?"
Gospodin Elis ne eli da se Stounkater vie koristi za kratka putovanja. Uz to,
on i pastor Vinel su dobri prijatelji. Radi se o usluzi."
Rut nikad nije bila na Nju houpu, iako ga je godinama viala kako krstari. Bio
je to najbolji brod u toj oblasti, podjednako dobar kao i jahta gospodina Elisa.
Taj brod bio je ponos pastora Tobija Vinela. On se mogao u ime Boga odrei
ogromnog ribarskog naslea porodice Vinel, ali je zadrao oko za lep brod.
Restaurirao je Nju houp stvorivi neodoljivu barku od stakla i mesinga dugu
dvanaest metara, tako da su ak i ljudi s Fort Najls Ajlanda, koji su svi do
jednog bili protiv Tobija Vinela, morali da priznaju da je Nju houp lepotica.
Svejedno, izvesno su mrzeli da vide taj brod u svojoj luci.
Ipak, nisu ga mnogo viali. Pastor Tobi Vinel retko kad je dolazio. Plovio je
obalom od.Kaska do Nove kotske, obavljajui svetenike dunosti u svim
mestima du tog puta. Skoro uvek bio je na moru, i mada je bio stacioniran
odmah preko kanala na Korn Hejven Ajlandu, nije esto obilazio Fort Najls.
Dolazio je da odri sahrane i venanja, to se podrazumevalo. Dolazio je zbog
povremenih krtenja, iako je veina stanovnika Fort Najlsa preskakala ba taj
obred, da bi izbegli da ga zovu. Dolazio je na Fort Najls samo kad je bio pozvan,
a to je bilo retko. Zato je Rut bila zaista iznenaena to vidi njegov brod. Tog
jutra neki mladi stajao je na kraju doka na Fort Najlsu i ekao ih. Kal Kuli i Rut
Tomas krenuli su ka njemu, i Kal protrese njegovu ruku. Dobro jutro, Ouni."

94

Nevesta mora

Mladi nije odgovorio, ve se spustio niz pristanine lestve do lepog malog

belog amca na vesla. Kal Kuli i Rut Tomas spustili su se za njim i amac se
blago zaljuljao pod njihovom teinom. Momak je odvezao konopac, smestio se
na krmu i poeo da vesla ka Nju houpu. Bio je krupan - moda mu je bilo
dvadeset godina, i velike, etvrtaste glave. Telo mu je bilo nabijeno i kockasto, s
kukovima irokim koliko i ramena. Nosio je odeu od impregnirane koe, kao
lovac na jastoge, i imao visoke gumene ribarske izme. Iako je bio obuen poput
lovca na jastoge, njegova garderoba bila je nezaprljana i izme mu nisu smrdele
na mamac. Njegove ake na veslima bile su etvrtaste i jake kao u ribara, pa
ipak su bile iste. Nije imao posekotine ni vorove ni oiljke. Bio je u ribarskom
kostimu i imao grau ribara, ali oigledno nije to bio. Kada je privukao vesla,
Rut spazi njegove ogromne podlaktice koje su se ispupile kao urei bataci i
bile prekrivene plavim maljama rasutim na svetlu nalik na pepeo. Imao je
uredno podianu plavu kosu koja se nikad ne via na Fort Najls Ajlandu.
vedska kosa. Svetloplave oi. Kako se bee zove?", upita ga Rut. Oven?"
Ouni", odgovori Kal Kuli. Zove se Ouni Vinel. Pastorov neak."
Ouni?" kaza Rut. Ouni, zar ne? Zaista? Zdravo, Ouni."
Ouni pogleda Rut, ali joj ne uzvrati pozdrav. Veslao je utke sve vreme do Nju
houpa. Popeli su se uz lestve i Ouni podie amac iza sebe, pa ga ostavi na
palubi. Bio je to najistiji brod koji je Rut ikada videla. Ona i Kal Kuli vratie se
do kabine i tu zatekoe pastora Tobija Vinela kako jede sendvi.
Ouni", ree pastor Vinel, krenimo."
Ouni izvue sidro i pokrenu brod. Izveo ih je iz luke i svi su ga po-smatrali,
mada nije izgledalo da ih je uopte svestan. Isplovio je iz plitkih voda oko Fort
Najlsa i proao pored bova koje su se sa zvonima za upozorenje njihale na
talasima. Proao je blizu broda za lov na jastoge koji je pripadao Rutinom ocu.
Jo je bilo rano jutro, ali je Sten Tomas bio na moru ve tri sata. Naginjui se
preko ograde, Rut je videla oca kako akijom hvata bovu od zamke. Videla je
Robina Pomeroja na krmi kako isti zamku, vraajui u vodu previe kratke
jastoge i krabe naglim trzajem zgloba. Magla ih je obavijala kao utvara. Rut im
nije doviknula. Robin Pomeroj prestao je na trenutak da radi i pogledao navie
u Nju houp. Sasvim oigledno okirao se to vidi Rut. Stajao je tako nekoliko
sekundi s donjom vilicom koja je visila i zurio u nju. Rutin otac uopte nije
podigao pogled. Nije bio zainteresovan da gleda Nju houp i svoju erku na
palubi.
Neto dalje prooe pored Angusa Adamsa, koji je ribario sam za sebe. Ni on
nije podigao pogled. Drao je glavu pognutu, potajno gurajui haringu koja je
trulila u vree za mamac, kao da trpa plen u dak tokom pljake banke.
Kada se Ouni Vinel naao na kursu, isplovivi na otvoreno more prema
Roklandu, pastor Tobi Vinel konano se obratio Kalu Kuliju i Rut Tomas. Nju
je pozdravio utke, a Kalu ree: Kasnili ste."

95

Nevesta mora

ao mije."
Rekao sam u est sati."
Rut nije bila spremna u est."
Trebalo je da poemo u est da bismo bili u Roklandu do ranog po-podneva,
gospodine Kuli. To sam vam objasnio, jesam li?" To je krivica mlade dame."
Rut je pratila njihov razgovor s izvesnim zadovoljstvom. Kal Kuli obino je
bio arogantni podlac; bilo je zabavno videti ga kako poputa pred svetenikom.
Nikada nije videla da se Kal nekom potinjava. Pitala se da li e Tobi Vinel
progristi Kalu novi mar. Veoma bi volela da to posmatra.
Meutim, Tobi Vinel zavrio je s Kalom. Okrenuo se da kae neto svom
neaku, a Kal Kuli pogleda u Rut. Ona podie obrvu. To je bila tvoja greka",
rekao je. Ti si hrabar ovek, Kale."
On se smrknu. Rut posveti panju pastoru Vinelu. I dalje je bio izuzetno
zgodan ovek, sada u srednjim etrdesetim. Verovatno je proveo na moru isto
onoliko vremena kao i ma koji ribar s Fort Najlsa ili Korn Hejvena, ali nije
izgledao kao ijedan ribar kojeg je Rut poznavala. Odisao je finoom koja se
slagala s finoom njegovog broda: s lepim linijama, racionalnou detalja,
uglaenou, lakom. Njegova plava kosa bila je tanka i prava, glatko zaeljana,
i nosio je razdeljak sa strane. Imao je uzan nos i svetloplave oi. Nosio je male
naoari s metalnim ramom. Pastor Tobi Vinel izgledao je kao neki elitni
britanski oficir: privilegovan, hladan, briljantan.
Dugo su plovili, uopte ne razgovarajui.
Zatekli su se u najgoroj vrsti magle, u hladnoj magli koja nalee na telo poput
vlanih pekira, kodljivoj za plua, zglobove i kolena. Ptice ne pevaju u magli,
tako da nije bilo krika galebova i bee to plovidba u tiini. Kako su se udaljavali
od ostrva, magla se proreivala i zatim nestala, pa je dan postao vedar. Ipak,
bio je to i pored toga udan dan. Nebo je bilo plavo, vetar slab, ali je more
predstavljalo uzburkanu masu - ogromni talasi, burni i neprestani. To se
ponekad deava kada dalje na puini besni oluja. More postaje nasilno, ali na
nebu nema nikakvog znaka oluje. To je kao da komunikacija izmeu mora i
neba ne funkcio-nie ba najbolje. Oni ne primeuju jedno drugo, kao da se
nikada nisu upoznali. Mornari to zovu nadimanjem mora. Dezorijentiue je biti
na tako uzburkanom okeanu pod izletniki plavim nebom. Rut je stajala
naslonjena na ogradu i posmatrala kako voda kipi i pui se.
Ne smeta ti nemirno more?", upita je pastor Tobi Vinel.
Ne patim od morske bolesti."
Ti si srena devojka."
Ne bih rekao da danas imamo sree", otegnu Kal Kuli. Ribari kau da je
nesrea imati na brodu ene ili sveteno lice, a mi imamo oboje."
Pastor se bledo osmehnu. Nikad ne krei na put u petak" deklamovao je.
Nikad ne idi na brod koji je imao nesreno porinue. Nikad ne plovi brodom

96

Nevesta mora

ije je ime menjano. Nikada nita na brodu ne farbaj u plavo. Nikad ne zvidi
na brodu, ili e podii vetar. Nikad ne ukrcavaj ene ili duhovnike. Nikad na
brodu ne diraj ptije gnezdo. Nikad ne izgovaraj re trinaest na brodu. Nikad ne
koristi re svinja."
Svinja?" upita Rut. To nikad nisam ula."
Pa, sada je izgovoreno ve dvaput", ree Kal Kuli. Svinja, svinja, svinja.
Imamo duhovnika; imamo ene; imamo ljude koji viu svinja. Dakle, sada smo
propali. Hvala svima koji su uestvovali."
Kal Kuli je takva jedna stara so", kaza Rut pastoru Vinelu. Budui da je iz
Misure i sve to, on se tek potapa u nauku o moru."
Ja sam stara so, Rut."
U stvari, Kale, mislim da si ti farmer", ispravila se Rut. Verujem da si ti
kreker."
Ne znai da ne mogu da budem ostrvljanin u srcu samo zato to sam roen u
Misuri."
Ne verujem da bi se ostali ostrvljani neizostavno sloili s tim, Kale."
Kal slegnu ramenima. ovek ne moe da utie na to gde e se roditi. Maka
moe da se omaci u penici, ali to maie ne ini kolaima."
Rut se nasmejala, iako Kal Kuli nije. Pastor Vinel paljivo je gledao u Rut.
Rut?" kaza. Tako se zove? Rut Tomas?"
Da, gospodine", odgovori ona i prestade da se smeje. Nakaljala se u pesnicu.
Ima poznato lice, Rut."
Ako vam izgledam poznato, to je iskljuivo stoga to izgledam tano kao i
svako drugi na Fort Najlsu. Mi smo svi meusobno slini, gospodine. Znate
kako kau za nas: previe smo siromani da kupimo nova lica, tako da delimo
jedno. Ha."
Rut je mnogo lepa od svih ostalih na Fort Najlsu" dodade Kal. Mnogo je
tamnoputija. Pogledajte te lepe crne oi. To je italijansko u njoj. To je dobila od
dede Italijana."
Kale", prasnu Rut, prestani da pria ovog trenutka." Uvek je vrebao priliku
da je podseti na sramoenje njene bake.
Italijana?" rekao je pastor Vinel, namrtivi se. Na Fort Najlsu?"
Ispriaj oveku o svom deki, Rut", ree Kal.
Rut se ne obazre na njega, kao ni na pastora. Pastor Vinel jo je posmatrao
Rut s velikom panjom. Konano kaza: Ah..." Klimnuo je glavom. Setio sam
se odakle te znam. Verujem da sam sahranio tvog oca, Rut, kada si bila
devojica. To je to. Ubeden sam da sam odrao njegov pogreb. Zar ne?"
Nije, gospodine."
Sasvim sam siguran da jeste."
Nije, gospodine. Moj otac nije umro."

97

Nevesta mora

Pastor Vinel promisli o tome. Tvoj otac se nije udavio? Pre skoro deset
godina?"
Nije, gospodine. Uverena sam da mislite na oveka po imenu Ajra Pomeroj.
Pre deset godina odrali ste pogreb gospodina Pomeroja. Proli smo pored mog
oca koji je bacao mamce za jastoge kad smo naputali luku. I te kako je iv."
Pronaen je u ribarskim mreama drugog oveka, taj Ajra Pomeroj?"
Tako je."
A on je imao nekoliko dece?"
Sedmoricu sinova."
,,I jednu erku?"
Ne."
Ali ti si bila tamo, zar ne? Na sahrani?"
Jesam, gospodine."
Dakle, nisam to umislio."
Niste, gospodine. Bila sam tamo. Niste umislili."
Ti si sigurno izgledala kao lan porodice."
Pa, nisam, pastore Vinele. Nisam lan te porodice."
,,A ona ljupka udovica?"
Gospoa Pomeroj?"
Da, gospoa Pomeroj. Nije ti majka?"
Nije, gospodine. Ona mi nije majka."
Rut pripada porodici Elis", ubaci Kal Kuli.
Ja sam lan porodice Tomas", ispravi ga Rut. Glas joj je odavao smirenost, ali
je bila besna. ta je to bilo u vezi s Kalom Kulijem to je u njoj budilo
momentalne misli o ubistvu? Nikad ni na koga drugog nije tako reagovala. Sve
to je Kal morao da uradi bilo je da otvori usta pa da ona pone da zamilja
kako kamioni prelaze preko njega. Neverovatno.
Rutina majka je privrena sestriina gospoice Vere Elis", objasnio je Kal
Kuli. Rutina majka ivi s gospoicom Verom Elis u vili Elis u Konkordu."
Moja majka je sluavka gospoice Vere Elis", ree Rut, iskontrolisanim
tonom.
Rutina majka je privrena sestriina gospoice Vere Elis", ponovi Kal Kuli.
Sada idemo da ih posetimo."
Je li tako?" upita pastor Vinel. Bio sam ubeen da si od Pomerojevih, mlada
damo. Bio sam siguran da je ljupka mlada udovica tvoja majka."
Pa, nisam. I nije."
Da li je ona jo na ostrvu?"
Jeste", odgovorila je Rut.
Sa svojim sinovima?"
Neki od njih pristupili su vojsci. Jedan radi na farmi u Oronu. Trojica su kod
kue."

98

Nevesta mora

Kako ona preivljava? Kako zarauje novac?"

Sinovi joj alju novac. Osim toga, bavi se ianjem."
Moe da opstaje s tim primanjima?"
Svi sa ostrva iaju se kod nje. Odlina je u tome."
Moda bi trebalo da se i ja jednom oiam kod nje."
Sigurna sam da biste bili zadovoljni", ree Rut zvanino. Nije mogla da
veruje kako razgovara s tim ovekom. Sigurna sam da biste bili zadovoljni? ta je
to govorila? ta se nje tie da li e pastor Vinel biti zadovoljan frizurom?
Zanimljivo. A ta je s tvojom porodicom, Rut? Da li je onda i tvoj otac lovac
na jastoge?"
Jeste."
Uasno zanimanje." Rut nije odgovorila.
Surovo. Raa pohlepu u oveku. Nain na koji brane teritoriju! Nikad nisam
video takvu gramzivost! Bilo je vie ubistava na ovim ostrvima zbog granica
ulova jastoga..."
Pastor zauta. Rut ponovo nije nita uzvratila. Posmatrala je njegovog neaka,
Ounija Vinela, koji joj je bio okrenut leima. Stojei za kormilom, Ouni je jo
upravljao Nju houpom prema Roklandu. Bilo bi lako pretpostaviti da je Ouni
Vinel gluv, zbog naina na koji ih je zanemarivao itavog jutra. Ipak, kad je
pastor Vinel zapoeo priu o lovu na jastoge, inilo se da se u njegovom
dranju neto promenilo. Delovalo je da su mu se lea nekako ukrutila, kao kod
make koja se sprema za lov. Jedva primetan drhtaj napetosti. Sluao je.
Prirodno", nastavio je pastor Vinel, ti to ne vidi kao ja, Rut. Ti via jedino
lovce na jastoge na tvom ostrvu. Ja viam mnoge. Sreem ljude kao to su tvoji
susedi elom duinom ove obale. Gledam te divljake drame koje se odvijaju na
- na koliko ostrva, Ouni? Koliko smo ratova zbog jastoga videli? U koliko sam
sukoba zbog teritorije jastoga posredovao samo tokom poslednje decenije?
Ali Ouni Vinel nije odgovorio. Stajao je savreno mirno, s glavom u obliku
konzerve za farbu okrenutom napred, krupnim akama koje su poivale na
kormilu Nju houpa i velikim stopalima - velikim poput lopata - posaenim u
iste, visoke izme kakve nose lovci na jastoge. Brod je pod njegovim
upravljanjem pobedivao talase.
Ouni zna koliko je grozan takav ivot", rekao je pastor Vinel posle nekog
vremena. Bio je dete 1965, kada su neki ribari na Korn Hej venu pokuali da
obrazuju zadrugu. Sea li se tog dogaaja, Rut?"
Seam se da sam sluala o tome."
Bila je to sjajna zamisao, naravno, na papiru. Ribarska zadruga jedini je nain
da se uspe u ovom poslu umesto to se umire od gladi. Zadruga se cenka s
prodavcima na veliko, zadruga se cenka s dilerima mamaca, zbog utvrivanja
cena i sklapanja dogovora o granici postavljanja zamki. To bi bilo veoma mudro
uraditi, ali reci to onim upljoglavcima koji ive od ribarenja."

99

Nevesta mora

Njima je teko da veruju jedni drugima", kazala je Rut. Njen otac bio je
neumoljivo protiv svake zamisli o ribarskoj zadruzi. Kao i Angus Adams. Kao i
stric Len Tomas. Kao i veina ribara koje je znala.
Kao to rekoh, oni su upljoglavci."
Ne", ree Rut. Oni su nezavisni i za njih je teko da menjaju ustaljene naine.
Oseaju se sigurnije kad rade stvari onako kako su ih odu-vek radili, brinui o
sebi."
A tvoj otac?", upita pastor Vinel. Kako preteruje ulov do Roklanda?"
Svojim brodiem." Nije joj bilo jasno kako se taj razgovor pretvorio u
ispitivanje.
,,A kako dovozi mamac i gorivo?"
Dovozi ih u povratku iz Roklanda svojim brodiem."
I tako rade svi drugi ljudi na ostrvu, zar ne? Svaki ovek u svom malom
brodu koji breke do Roklanda, sam, zato to ne mogu da veruju jedni drugima
dovoljno da kombinuju ulov i da se smenjuju na tim putovanjima. Tano?"
Moj otac ne eli da bilo ko na svetu zna koliko jastoga hvata, niti koju cenu
za njih dobija. Zato bi hteo da svi to znaju?"
Znai, dovoljno je upljoglav da nikada ne ue u partnerstvo sa svojim
susedima."
Vie mi se svia da o mom ocu ne razmiljam kao o upljoglavcu", ree Rut
tiho. Osim toga, niko nema sredstva da osnuje zadrugu."
Kal Kuli frknu. Umukni, Kale", dodade ona, manje tiho.
Pa, moj neak Ouni video je izbliza rat proistekao iz pokuaja da se oformi
zadruga, zar ne? Na Korn Hejvenu, za zadrugu se zalagao De-nis Berden.
Zaloio je svoj ivot za to. I bila su to deca Denisa Berdena kojoj su donoeni
hrana i odea poto su mu susedi - njegovi vlastiti susedi - zapalili brod, pa
jadnik vie nije mogao da zarauje za ivot."
ula sam da je taj Denis Berden sklopio tajni dogovor s trgovcem na veliko,
Sendijem Pointom" rekla je Rut. ula sam daje prevario svoje susede."
Zautala je, a onda, oponaajui pastorov ton, dodala: Svoje vlastite susede."
Svetenik se namrtio. To je mit."
To nije ono to sam ja ula."
Jesi li ti zapalila njegov brod?"
Ja nisam bila tamo."
Ne. Ti nisi bila tamo. Ali ja jesam i Ouni jeste. To je svakako bila pouna
lekcija za Ounija o stvarnosti posla s jastozima. Video je te sred-njovekovne
bitke i sukobe na svakom ostrvu odavde do Kanade. On razume izopaenost,
opasnost, pohlepu. I dovoljno je pametan da ne bude uvuen u takvo jedno
zanimanje."
Ouni Vinel nita nije prokomentarisao.
Konano, pastor ree Rut: Ti si bistra devojka, Rut."

1 00

Nevesta mora

Hvala."
ini se da si stekla dobro obrazovanje."
Kal Kuli ubaci: Previe obrazovanja. Kotalo je jebeno bogatstvo." Pastor mu
uputi tako strog pogled, da Rut skoro zadrhta. Kal okrenu lice. Rut oseti da je to
bio poslednji put da uje re jebeno na Nju houpu.
,,I, ta e postati od tebe, Rut?" upita je pastor Tobi Vinel. Ima zdrav razum,
zar ne? ta e uraditi sa svojim ivotom?"
Rut Tomas pogleda u lea i vrat Ounija Vinela koji je, to joj je bilo jasno, jo
paljivo sluao.
Koled?" predloio je pastor Tobi Vinel.
Kakva je samo nunost postojala u dranju Ounija Vinela!
Zato Rut odlui da se zaloi za njega. Ona kaza: Vie od ma ega drugog,
gospodine, volela bih da postanem lovac na jastoge."
Pastor Tobi Vinel pogledao ju je hladno. Uzvratila mu je pogled.
Zato to je to tako plemenit poziv, gospodine", rekla je.
Bio je to kraj razgovora. Rut ga je zavrila. Nije mogla da se uzdri. Nikad nije
uspevala da se obuzda da ne kae ta misli, ne osvrui se na druge. Obamrla je
zbog naina na koji se obraala ovom oveku. Ipak, osetila se i pomalo
ponosnom. Da! Mogla je biti drska prema najboljem meu njima! Ali, dobri
boe, kakva neprijatna tiina. Moda bi trebalo da pripazi na svoje ponaanje.
Nju houp se ljuljao i poskakivao na uzburkanom moru. Kal Kuli bio je
samrtniki bled i brzo je izaao na palubu, gde se prilepio uz ogradu. Ouni je
plovio dalje, utljiv, a potiljak mu je bio obliven modrim crvenilom. Rut Tomas
oseala se veoma nelagodno kad je ostala nasamo s pastorom Vinelom, ali se
nadala da to nije bilo oigledno. Pokuavala je da izgleda oputeno. Nije
nastojala da dalje razgovara s njim, mada je on imao da joj kae jo jednu stvar.
Nalazili su se na jo sat vremena od Roklanda, kad pastor Tobi Vinel ree Rut
poslednje to je imao.
Sagnuo se ka njoj i kazao: Da li si znala da sam ja prvi mukarac iz porodice
Vinel koji nije postao ribar, Rut? Da li si to znala?"
Jesam, gospodine."
Dobro", nastavio je. Onda e razumeti kad ti kaem ovo. Moj neak Ouni
bie drugi Vinel koji nee ribariti."
Osmehnuo se, ispravio i posmatrao je pomno ostatak puta. Uspela je da
izvue mali, prezrivi osmeh. Nije nameravala da pokae tom oveku svoju
nelagodnost. Ne, gospodine. On je prikovao svoj hladan, inteligentan pogled za
nju narednih sat vremena. Ona mu se, zauzvrat, samo smekala. Bila je oajna.

* * *

1 01

Nevesta mora

Kal Kuli odvezao je Rut Tomas u Konkord u dvotonskom bjuiku koji je

pripadao porodici Elis jo od vremena kad je Rut bila devojica. Poto je rekla
Kalu da je umorna, ispruila se na zadnjem seditu i pretvarala se da spava. On
je zvidao Diksi bukvalno sve vreme vonje. Znao je da je Rut budna i znao je
da je strahovito nervira.
Stigli su u Konkord u suton. Padala je kiica i bjuik je proizvodio itei zvuk
na mokroj kaldrmi - zvuk koji Rut nikad nije imala priliku da uje na
pranjavom putu na Fort Najlsu. Kal je skrenuo na dugaak prilaz do vile Elis i
pustio da se vozilo kree po inerciji do zaustavljanja. Rut se jo pravila da
spava, a Kal se pretvarao da je budi. Okrenuo se na prednjem seditu i bocnuo
je u bedro.
Pokuaj da se dovue nazad u svest."
Polako je otvorila oi i protegla se uz veliku dramatinost. Ve smo tu?"
Izala je iz kola, otila do ulaznih vrata, a Kal je pozvonio. Gurnuo je ruke u
depove jakne.
Tako si prokleto besna to si ovde", ree i nasmeja se. Toliko me mrzi."
Vrata se otvorie i na njima se pojavi Rutina majka. Uzdahnula je i stala na
prag da obavije ruke oko erke. Rut poloi glavu na majino rame i ree: Evo
me."
Nikad nisam sigurna da li stvarno dolazi."
Tu sam."
Drale su jedna drugu u zagrljaju.
Majka ree: Izgleda divno, Rut", premda nije stvarno mogla da je vidi, jer je
Rutina glava bila na njenom ramenu. Tu sam", ree Rut. Tu sam." Kal Kuli se
prikladno nakalja.

1 02

Nevesta mora

6
Mlade ivotinje koje se izleu iz jaja jastoga drugaije su u svakom pogledu,
ukljuujui oblik, navike i nain prenoenja, od odraslih.
Vilijam Sevil-Kent
1897.

GOSPOICA VERA ELIS NIKAD nije elela da se Rutina majka uda.

Kada je Meri Smit-Elis bila devojica, gospoica Vera je govorila: Ti zna
koliko mi je bilo teko kad je tvoja majka umrla."
Da, gospoice Vera", odgovarala je Meri.
Jedva sam ostala iva bez nje."
Znam, gospoice Vera."
Izgleda ba kao ona."
Hvala."
Nita ne mogu da uradim bez tebe!" Da, znam." Moja pomonica!" Da,
gospoice Vera."
Rutina majka imala je veoma neobian ivot s gospoicom Verom. Meri SmitElis nikada nije imala bliske prijatelje ili dragane. Njen ivot bio je ogranien
slubom - popravkama, odgovaranjem na pisma, pako-vanjem, kupovinom,
pletenjem, uveravanjima, pomaganjem, kupanjem i tako dalje. Nasledila je isti
onaj tovar obaveza koji je nekad pritiskao njenu majku i odgajana je u ropstvu,
isto kao i ena koja ju je rodila.
Zime u Konkordu, leta na Fort Najlsu. Meri je ila u kolu, ali samo dok nije
napunila esnaestu godinu, i iskljuivo zato to gospoica Vera nije elela
potpunog idiota za drubenicu. Izvan tih godina kolovanja, ivot Meri SmitElis sastojao se od dunosti koje je obavljala za gospoicu Veru. Tako je Meri
proivela detinjstvo i pubertet. Onda je postala mlada ena, pa zatim vie ne
tako mlada. Nikad nije imala prosca. Nije bila neprivlana, ali je bila zauzeta.
Imala je mnogo posla.
Bilo je to krajem leta 1955. kada je gospoica Vera Elis odluila da priredi
piknik za ljude s Fort Najlsa. Imala je goste iz Evrope koji su po-seivali Elis
haus, tako da je planirala da organizuje peenje jastoga na Gavin Biu, gde je
trebalo pozvati sve stanovnike s ostrva. Ta odluka bila je bez presedana. Nikada
nije bilo drutvenih prilika kojima su prisustvovali metani Fort Najlsa i
porodica Elis, ali je gospoica Vera smatrala da e to biti zabavan dogaaj.
Novina.

1 03

Nevesta mora

Naravno, Meri je sve organizovala. Razgovarala je sa enama ribara i uredila

da ispeku pite od borovnica. Drala se skromno i tiho, i supruge ribara dovoljno
su je zavolele. Znale su da dolazi iz Elis hausa, ali nisu to upotrebljavale protiv
nje. Delovala je kao dobra devojka, iako pomalo bojaljiva i stidljiva. Meri je,
takoe, naruila kukuruz, krompire, umur i pivo. Pozajmila je dugake stolove
iz gimnazije na Fort Najlsu i uredila da se klupe iz ostrvske crkve odnesu dole
na plau. Razgovarala je s gospodinom Fredom Berdenom s Korn Hejvena, koji
je bio sasvim pristojni violinista, i unajmila ga da obezbedi muziku. Konano,
trebalo je da narui nekoliko stotina kilograma jastoga. ene ribara predloile
su joj da popria s gospodinom Angusom Adamsom koji je bio najproduktivniji
ribar na ostrvu. Reeno joj je da saeka njegov brod, Sali estnat, na doku u toku
popodneva.
Tako je Meri sila do pristanita tog vetrovitog avgustovskog dana i birala put
oko baenih gomila upropaenih drvenih zamki za jastoge, mrea i burica.
Kako je koji ribar prolazio pored nje, zaudarajui u svojim visokim izmama i
lepljivim kabanicama, ona je pitala: Izvinite, gospodine? Jeste li vi gospodin
Angus Adams? Izvinite? Jeste li vi kapetan Sali estnat, gospodine?"
Svi su odmahivali glavom ili brundali gruba poricanja, i prolazili dalje. ak je
i sam Angus Adams proao kraj nje, sputene glave. Nije imao predstavu ko je,
dovraga, ta ena i ta, dovraga, hoe, a njega nije zanimalo da to sazna. Otac
Rut Tomas bio je jo jedan od ljudi koji su proli pored Meri Smit-Elis, a kad ga
je upitala da li je on Angus Adams, on je progunao slino poricanje kao i ostali
mukarci. Osim toga, poto je produio dalje, usporio je hod i okrenuo se da je
pogleda. Da je dobro i dugo osmatra.
Bila je lepa. Bila je privlana. Nosila je ivene zagasite pantalone i belu bluzu
kratkih rukava s malom bubi-kragnom ukraenom izvezenim cvetiima. Bila je
bez minke. Imala je tanak srebrni sat oko zgloba, a njena tamna kosa bee
kratka i u urednim talasima. Drala je belenicu i olovku. Dopao mu se njen
tanki struk i istoa kojom je odisala. Delovala je pedantno. Stenu Tomasu,
izbirljivom mukarcu, to se svidelo.
Da, Sten Tomas ju je zaista vrlo paljivo odmerio.
Jeste li vi gospodin Angus Adams, gospodine?", pitala je u tom trenutku
Vejna Pomeroja, koji je posrtao sa slomljenom zamkom na ramenu. Vejn je
delovao posramljeno, a zatim ljutito zbog te nelagodnosti, pa se progurao pored
nje, ne odgovorivi.
Sten Tomas ju je jo prouavao kada se okrenula i uhvatila njegov pogled.
Osmehnuo se. Ona mu je prila, i sama se osmehujui, s izvesnim ljupkim
izrazom nade. Bio je to lep osmeh.
Sigurni ste da niste gospodin Angus Adams?" upitala je.
Jesam. Ja sam Sten Tomas."

1 04

Nevesta mora

Ja sam Meri Elis", rekla je i pruila mu ruku. Radim u Elis hausu." Sten
Tomas nije odgovorio, ali nije izgledao neprijateljski nastrojen, pa je nastavila:
Moja tetka Vera u sledeu nedelju prireuje zabavu za celo ostrvo i volela bi
da kupi nekoliko stotina kilograma jastoga."
Zaista?"
Tako je."
Od koga eli da ih kupi?"
Ne mislim da je to bitno. Rekli su mi da potraim Angusa Adamsa, ali meni
to nije vano."
Mogao bih ja da joj ih prodam, ali morala bi da plati po maloprodajnoj ceni."
Imate li vi toliko jastoga?"
Mogu da nabavim. Sve je tamo." Mahnuo je rukom prema okeanu i iroko se
osmehnuo. Samo treba da ih pokupim."
Meri se nasmejala.
Ipak, morala bi da bude maloprodajna cena", ponovio je. Ako joj ja budem
prodavao jastoge."
,,Oh, sigurna sam da bi to bilo u redu. Ona eli da se uveri da e ih biti
mnogo."
Ne elim da izgubim nikakav novac za tu pogodbu. Imam distributera u
Roklandu koji od mene svake nedelje oekuje izvesnu koliinu jastoga."
Sigurna sam da e vaa cena biti prihvatljiva."
Kakav vam je plan za pripremanje jastoga?"
Pretpostavljam... ao mi je... Zaista ne znam."
Ja u to obaviti za vas."
,,Oh, gospodine Tomase!"
Zaloiu veliku vatru na plai i kuvau ih u buriima za otpad, s algama."
O, boe mili! Tako se spremaju?"
Tako."
O, boe! Burici za otpad! Ne priajte."
Porodica Elis moe da kupi nove. Naruiu ih za vas. Pokupite ih u
Roklandu za nekoliko dana."
Stvarno?"
Kukuruz dolazi odozgo. I koljke. Zavriu sve za vas. Sestro, to je jedini
nain!"
Gospodine Tomase, mi emo vam sigurno platiti za sve to i biti vam veoma
zahvalni. Ja zaista nemam predstavu kako bih to izvela."
Nema potrebe", ree Sten Tomas. Prokletstvo, obaviu to besplatno."
Iznenadio je samog sebe tom velikodunom reenicom. Sten Tomas nikad nije
radio nita za dabe.
Gospodine Tomase!"

1 05

Nevesta mora

Ti moe da mi pomogne. ta kae na to, Meri? Moe da bude moj

pomaga. To e za mene biti dovoljna plata."
Spustio je ruku na Merinu miicu i nasmeio se. Ruke su mu bile prljave i
zaudarale na trulu haringu koja se koristila kao mamac, ali ta mari. Dopadala
mu se nijansa njene koe koja bee tamnija i meka nego to je imao prilike da
vidi na ostrvu. Nije bila tako mlada kako mu se isprva uinilo. Poto joj je bio
blie, primetio je da nije dete. Ipak, bila je vitka i imala lepe zaobljene grudi.
Svidelo mu se njeno ozbiljno, nervozno jedva primetno mrtenje. Imala je i lepa
usta. Stegnuo joj je ruku.
Mislim da e biti stvarno dobar pomaga" kazao je.
Nasmejala se. Ja stalno pomaem!" uzvratila je. Verujte mi, gospodine
Tomase, ja sam veoma dobar asistent!"
Kia je lila na dan izleta i bee to poslednji put da je porodica Elis pokuala da
zabavi itavo ostrvo. Dan je bio nikakav. Gospoica Vera ostala je na plai samo
sat vremena i sedela pod najlonom, uurena. Njeni gosti iz Evrope otili su da
proetaju obalom i na vetru izgubili kiobrane. Jedan od gospode iz Austrije
alio se da mu je kia upropastila kameru. Gospodin Berden, violinista, napio se
u neijim kolima i u njima svirao violinu, s podignutim prozorima i
zakljuanim vratima. Satima nisu uspeli da ga izvade odatle. Vatra u rupi koju
je pripremio Sten Tomas nikad se, zapravo, nije razbuktala zbog natopljenog
peska i jake kie, a ene s ostrva drale su kolae i pite priljubljene uz tela, kao
da tite bebe. itav dogaaj bio je katastrofa.
Meri Smit-Elis uurbano je tumarala naokolo u pozajmljenoj ribarskoj
kabanici, sklanjajui stolice pod kronje drvea i pokrivajui stolove krevetskim
aravima, ali nije postojao nain da se taj dan spase. Odgovornost za
organizaciju zabave bila je na njoj i desila se propast, ali se Stenu Tomasu
sviao nain na koji je primila poraz bez zaustavljanja. Dopadalo mu se kako se
bez prestanka kree svuda, pokuavajui da ostane vedra. Bila je nervozna
ena, ali se njemu sviala njena energinost. Bila je dobar radnik. To mu se
mnogo dopadalo. I sam je bio vredan i prezirao lenjost kod svakog mukarca i
ene.by voki
Treba da doe kod mene i ugreje se", rekao joj je kad je urno prola pored
njega na kraju tog popodneva.
,,Oh, ne" odgovorila je. Ti treba da poe sa mnom u Elis haus i zagreje se."
Kasnije je ponovila taj poziv, poto joj je pomogao da vrati stolove u kolu i
klupe u crkvu, pa ju je odvezao do Elis hausa, na najvioj taki ostrva. Naravno,
znao je gde se kua nalazi, iako nikad u njoj nije bio.
To je sigurno lepo mesto za ivot" kazao je.

1 06

Nevesta mora

Sedeli su u njegovom kamionu parkiranom na krunom prilazu kui, a

prozorska stakla bila su zamagljena od njihovog daha i vlane odee koja je na
njima isparavala.
Oh, oni ostaju ovde samo tokom leta", uzvratila je Meri.
A staje s tobom?"
Naravno da i ja tu ostajem. Ja sam uvek tamo gde i porodica. Vodim rauna o
gospoici Veri."
Vodi rauna o gospoici Veri Elis? Sve vreme?"
Ja sam joj drubenica", ree Meri uz bled osmeh.
Kako si rekla da se preziva?"
Elis."
Elis?"
Tako je."
Nije mu to bilo ba najjasnije. Nije mogao da razume ko je ta ena. Slukinja?
Svakako se ponaala kao slukinja i primetio je kako se ona kuka, Vera Elis,
iskaljivala na njoj. Ali kako to da njeno prezime glasi Elis? Elis? Da li je ona neka
siromana roaka? Ko je ikada uo da ijedan lan te porodice tegli stolice i
klupe i tumara svuda naokolo u pozajmljenoj kabanici? Pomislio je da je upita
kakva je, doavola, njena pria, ali je bila draga i nije hteo da kod nje stvara
otpor. Umesto toga, uzeo ju je za ruku. Ona mu je to dozvolila.
Sten Tomas je, naposletku, bio zgodan mlad ovek, s uredno podianom
kosom i lepim crnim oima. Nije bio visok, ali je imao finu, vitku figuru,
privlanu snagu, neposrednost koja se Meri veoma sviala. Uopte joj nije
smetalo to ju je uzeo za ruku, ak ni posle tako kratkog poznanstva.
Koliko e dugo biti tu?" pitao je.
Do druge nedelje u septembru."
Tako je. Tada oni - vi - uvek odlaze."
Jeste."
elim ponovo da te vidim." Ona se nasmeja.
Ozbiljan sam" rekao je. Poeleu ovo opet da uradim. Svia mi se da te
drim za ruku. Kada ponovo mogu da te vidim?"
Meri je nekoliko minuta razmiljala u tiini, a zatim rekla, sasvim otvoreno: I
ja bih vas volela jo da viam, gospodine Tomase."
Dobro. Zovi me Sten."
Da."
Dakle, kada te mogu videti?"
Nisam sigurna."
Verovatno u hteti da te vidim sutra. ta kae za sutra? Kako bih mogao
sutra da te vidim?"
Sutra?"
Postoji li ijedan razlog da te ne vidim sutra?"

1 07

Nevesta mora

Ne znam", ree Meri i iznenada se okrenu ka njemu s izrazom koji je gotovo

odavao paniku. Ne znam!" Ne zna? Zar ti se ne sviam?"
Da, sviate mi se. Sviate mi se, gospodine Tomase. Stene."
Dobro. Svratiu po tebe sutra oko etiri. Ii emo da se provozamo."
,,Oh, boe."
Eto ta emo da radimo", ree Sten Tomas. Reci kome god mora da kae."
Ne znam da li moram ikome da kaem, samo ne znam da li u imati
vremena da idem da se vozim."
Onda uradi sve to mora da uradi. Smisli neki nain. Zaista elim da te
vidim. Hej! Insistiram na tome!"
Dobro!" Nasmejala se.
,,U redu. Jesam li jo pozvan unutra?"
Naravno!" odgovori Meri. Molim te ui."
Izali su iz kamiona, ali se Meri nije uputila stazom koja je vodila do velikih
prednjih vrata. urei kroz kiu, obila je bonu stranu kue, a Sten Tomas ju je
jurio. Trala je uz granitni obod vile, pod zatitom strehe, pa proe pognute
glave kroz obina drvena vrata, drei ih otvorenim za Stena. Nalazili su se u
zadnjem hodniku i ona skide kabanicu i okai je na klin na zidu.
Idemo u kuhinju", rekla je i otvorila druga vrata. Niz spiralnih gvozdenih
stepenica savijao je nadole do ogromne, staromodne kuhinje u podrumu. U njoj
bee masivno kameno ognjite s gvozdenim kukama, zdelama i pekarskim
lopatama koje su izgledale kao da se jo koriste za peenje hleba. Uz jedan zid
nizale su se sudopere, a uz drugi poreti i penice. Veze bilja visile su s
tavanice, a pod bee poploan i ist. Za irokim stolom od borovine na sredini
prostorije sedela je sitna sredovena ena kratke crvene kose i ljubaznog lica,
koja je spretno seckala boraniju u srebrnu iniju.
Zdravo, Idit", ree Meri.
ena klimnu glavom u znak pozdrava i kaza: Trai te."
Trai me!"
Uporno te doziva."
Od kada?"
Celo popodne."
,,Oh, ali bila sam zauzeta vraanjem svih stolica i stolova", uzvrati Meri, pa
brzo ode do jedne od sudopera, opra ruke u uurbanoj zaboravnosti i obrisa ih
o pantalone.
Ona jo ne zna da si se vratila, Meri", ree ena po imenu Idit, tako da
slobodno moe da uzme solju kafe i sedne."
Zaista bi valjalo da vidim ta joj treba."
,,A ta je s tvojim prijateljem ovde?"

1 08

Nevesta mora

Sten!" uzviknu Meri i okrenu se da ga pogleda. Bilo je jasno da je zaboravila

da je on tu. ao mi je, ali naposletku neu moi da sedim ovde s tobom i
grejem se."
Sipaj kafu i sedi, Meri", kazala je Idit, i dalje seckajui boraniju. Glas joj je bio
zapovedniki. Ne zna da si se ve vratila."
Da, Meri, uzmi kafu i sedi", ree Sten Tomas, a Idit, kuvarica, osinu ga
pogledom sa strane. Bio je to brz pogled, ali je pokupio mnogo informacija.
,,A zato vi ne sednete, gospodine?" upita Idit.
Hvala, gospoja, hou." Seo je.
Donesi svom gostu solju kafe, Meri."
Meri zadrhta. Ne mogu", rekla je. Moram da se javim gospoici Veri."
Nee umreti ako sedi ovde pet minuta i osui se" ree Idit.
Ne mogu!" zavapila je. Projurila je pored Stena Tomasa i Idit, pravo kroz
vrata kuhinje. uli su njene brze korake kako dobuju uz stepenice kad im je
doviknula: Izvinite!" a zatim nestala.
Pretpostavljam da mogu sam sebi da sipam kafu", ree Sten Tomas.
Ja u vam je doneti. Ovo je moja kuhinja."
Idit ostavi boraniju i nasu Stenu solju kafe. I ne pitajui ga kakvu voli, dodade
lag i ne ponudi da stavi eer, to je njemu odgovaralo. Istu takvu kafu
pripremila je i sebi.
Da li joj se udvarate?" upitala ga je poto je sela. Gledala ga je s podozrenjem
koje uopte nije nameravala da prikrije. Samo to sam je upoznao." Jeste li
zainteresovani za nju?"
Sten Tomas nije odgovorio, ali je podigao obrve u ironinoj iznenaenosti.
Nemam nikakav savet za vas, znate", rekla je Idit.
Ne morate da mi dajete nikakav savet."
Neko bi trebalo."
Ko to, na primer?"
Znate, ona je ve udata, gospodine..."
Tomas. Sten Tomas."
Ve je udata, gospodine Tomase."
Nije. Ne nosi prsten. Nita nije rekla."
Udata je za onu staru kuku gore na spratu." Idit pokaza na tavanicu
mravim poutelim palcem. Vidite kako je pourila da ide ak i pre nego to je
pozvana?"
Mogu li neto da vas pitam?" ree Sten. Ko je, doavola, ona?"
Ne svia mi se kako se izraavate", uzvrati Idit, mada se po njenom tonu nije
moglo zakljuiti da joj to toliko smeta. Uzdahnula je. Meri je, tehniki,
sestriina gospoice Vere, no uistinu je njena robinja. To je porodina tradicija.
Isto je bilo i s njenom majkom, a ta se jadna ena spasla ropstva tako to se

1 09

Nevesta mora

udavila. Merina majka je ona koju je talas zbrisao jo davne dvadeset sedme.
Njeno telo nikad nije pronaeno. uli ste za to?"
uo sam za to."
Oh, boe, ispriala sam ovu priu milion puta. Doktor Elis usvojio je Dejn
da bude drubenica njegovoj devojici - koja je sada ta beskrajno iritantna osoba
na spratu. Dejn je Merina majka. Zatrudnela je s nekim italijanskim radnikom
u kamenolomu, to je bio skandal."
Nauo sam neto o tome."
Pa, pokuali su da sauvaju stvar u tajnosti, ali ljudi vole dobru bruku."
Ovde je sigurno tako."
Tako se ona udavila, znate, pa je gospoica Vera preuzela bebu i odgajala
devojicu da joj bude pomagaica, da zameni majku. Eto ko je Meri. Ja, na
primer, ne mogu da verujem da su ljudi koji brinu o deci to dozvolili."
Koji ljudi koji brinu o deci?"
Ne znam. Samo ne mogu da verujem da je zakonski da se dete rodi u ropstvu
u ovom naem vremenu." Ne mislite bukvalno na ropstvo."
Znam tano na ta mislim, gospodine Tomase. Svi smo bili ovde u ovoj kui i
gledali ta se sprema i pitali sami sebe zato niko to nije spreio."
Zato vi niste to spreili?"
Ja sam kuvarica, gospodine Tomase. Nisam policajac. A ime se vi bavite?
Ne, sigurna sam da znam. ivite na ostrvu, prema tome ste, normalno, ribar."
Jesam."
Dobro zaraujete?"
Dovoljno dobro."
Dovoljno dobro za ta?"
Dovoljno dobro za ovdanje prilike."
Da li je va posao opasan?"
Nije previe lo."
Da li biste eleli jedno pravo pie?" Kako da ne."
Idit, kuvarica, ode do ormara, ispomera neke flae i vrati se s jednom
srebrnom. Sipala je ilibarski utu tenost u dve iste olje za kafu. Jednu dade
Stenu. Niste pijanica, zar ne?", upita ga.
Jeste li vi?"
Ba smeno, uz sav moj posao. Ba smeno." Idit je paljivo zurila u Stena
Tomasa. ,,I nikad se niste oenili ni sa kim s ovih ostrva?"
Nikad se nisam enio ni sa kim ko je odavde" ree Sten i nasmeja se.
Izgleda da imate dobru narav. Sve je velika ala. Koliko se dugo udvarate
Meri?"
Niko se nikome ne udvara, gospoja."
Koliko se dugo zanimate za nju?"

1 10

Nevesta mora

Tek sam je upoznao ove nedelje. Valjda je ovo vei posao nego to sam
smatrao. Mislim da je ona dobra devojka."
I jeste. Ipak, zar nema dobrih i finih devojaka i ovde na vaem ostrvu?"
Hej, polako, molim vas."
Dakle, rekla bih da je neobino to niste oenjeni. Koliko vam je godina?"
,,U dvadesetim sam. Poznim dvadesetim." Sten Tomas imao je dvadeset pet.
Zgodan mukarac s dobrom naravi poput vas, i sa solidnim poslom? Koji nije
alkoholiar? I jo nije oenjen? Koliko shvatam, ljudi na ovom ostrvu rano
stupaju u brak, posebno ribari."
Moda se ovde nikome ne dopadam."
Pametno govorite. Moda imate vee ambicije."
Sluajte, samo sam vozikao Meri naokolo da pozavrava svoje obaveze."
elite ponovo da je vidite? Da li je to vaa zamisao?"
Razmiljao sam o tome."
Njoj je skoro trideset godina, znate."
Mislim da izgleda jedro."
Osim toga, ona je Elis - zakonski nosi to prezime - ali nema nikakav novac,
pa nemojte u vezi s tim putati mati na volju. Oni joj nikada nee dati ni novi
od deset centi, osim za odeu i hranu."
Ne znam kakve to ideje mislite da imam."
To pokuavam da dokuim."
Pa, jasno mi je da pokuavate neto da shvatite. To vidim prilino jasno."
Ona nema majku, gospodine Tomase. Smatraju je vanom u ovoj kui zato
to je potrebna gospoici Veri, ali niko u kui ne pazi na nju. Ona je mlada ena
bez majke koja bi o njoj brinula, pa nastojim da otkrijem vae namere."
Dobro, ne govorite kao majka. Uz duno potovanje prema vama, gospoja,
ali vi nastupate kao otac."
To je godilo Idit. Meri nema ni oca."
To je nesrea."
Kako zamiljate da izvedete da viate Meri, gospodine Tomase?"
Mislim da u s vremena na vreme dolaziti po nju da je tu i tamo provozam."
,,Hoete li?" Kako vi to tumaite?"
To se mene ne tie."
Sten Tomas prasnu u glasan smeh. ,,Oh, kladim se da od svega moete da
napravite va posao, gospoja."
Veoma smeno", rekla je ona. Otpila je jo jedan gutljaj estokog pia. Vama
je sve velika ala. Meri odlazi za nekoliko sedmica, znate, i nee se vratiti do
sledeeg juna."
Onda u, pretpostavljam, morati da dolazim po nju i vodim je da se vozimo
svakog dana."
Sten Tomas poklonio je Idit svoj najvei osmeh, koji je bio izuzetno armantan.

1 11

Nevesta mora

Idit ree: Uleete u veliku nevolju. Ba teta, jer mi niste nesimpatini,

gospodine Tomase."
Hvala. Niste ni vi meni."
Nemojte nauditi toj devojci."
Ne nameravam nikome da naudim", odgovorio je.
Idit je oito smatrala njihov razgovor zavrenim, tako da se vratila povru.
Kako nije zamolila Stena Tomasa da ode, on je jo malo sedeo u kuhinji Elis
hausa, u nadi da e se Meri vratiti i posedeti s njim. ekao je i ekao, ali se ona
nije pojavila, pa je konano otiao kui. Do tada je ve pao mrak i jo je kiilo.
Shvatio je da e morati da je vidi nekog drugog dana.
Venali su se sledeeg avgusta. To nije bilo brzopleto venanje. Nije bilo
neoekivano, jer je Sten rekao Meri jo u junu 1956 - onog dana poto se vratila
na Fort Najls Ajland s porodicom Elis - da e se venati do kraja leta. Kazao joj
je da e odsad biti s njim na Fort Najlsu i da moe da zaboravi na robovanje
prokletoj gospoici Veri Elis. Tako je sve bilo dobro organizovano unapred.
Ipak, sama ceremonija odisala je izvesnom urbom.
Meri i Sten venali su se u dnevnoj sobi Stena Tomasa, a obred je obavio Mort
Bikman koji je tada bio putujui svetenik za ostrva Mejna. Mort Bikman bio je
prethodnik Tobija Vinela. On je u to vreme bio kapetan Nju houpa. Za razliku
od Vinela, pastor Mort Bikman bio je dobro prihvaen. Okruivala ge je
atmosfera ravnodunosti, to je bilo u redu za sve kojih se to ticalo. Bikman nije
bio nikakav fanatik, to mu je, takoe, obezbeivalo dobre odnose s ribarima u
njegovim iroko rasprostranjenim parohijama.
Sten Tomas i Meri Smit-Elis nisu na svom venanju imali svedoke ni prstenje
ni goste, ali je pastor Mort Bikman, veran svojoj prirodi, odmah pristupio
obredu. Za ta su vam, doavola, uopte potrebni svedoci?" upitao je. Desilo
se da se Bikman zadesio na ostrvu zbog nekog krtenja, i ta je mario za zvanice
ili burme ili svedoke? To dvoje ljudi svakako su izgledali odrasli. Mogu li da
potpiu venani list? Mogu. Jesu li dovoljno stari da to obave bez iijeg
pristanka? Jesu. Da li e to biti velika gnjavaa? Nee.
elite li sve molitve i Sveto pismo i takve stvari?", pitao ih je pastor Bikman.
Ne, hvala", odgovorio je Sten. Samo deo s venanjem."
Moda malo molitve..." snebivljivo je predloila Meri.
Pastor Mort Bikman uzdahnuo je i objedinio ceremoniju venanja s kratkom
molitvom, dami za ljubav. Nije mogao da ne primeti da ona izgleda uasno, uz
svu prebledelost i drhtanje. itav obred zavren je za otprilike etiri minuta.
Sten Tomas unuo je sveteniku novanicu od deset dolara dok je izlazio iz
kue.
Veoma sam vam zahvalan", rekao je Sten. Hvala to ste svratili."

1 12

Nevesta mora

To se podrazumeva", uzvratio je pastor i uputio se dole ka amcu, da bi

napustio ostrvo pre mraka; za njega nikada nije bilo pristojnog prenoita na
Fort Najlsu, a nije nameravao da prenoi na negostoljubivoj steni.
Bilo je to najnerazmetljivije venanje u istoriji porodice Elis, ako bi se, to jest,
Meri Smit-Elis mogla smatrati lanom porodice Elis, to je sada bilo ozbiljno
dovedeno u pitanje.
Kao tvoja tetka", rekla je prethodno gospoica Vera Meri, moram ti rei da
mislim da e za tebe brak predstavljati greku. Mislim da je za tebe velika
greka da se vee za jednog ribara i za ovo ostrvo."
Ali vi volite ovo ostrvo", kazala je Meri.
Ne u februaru, draga."
Ali mogla bih da vas obiem u februaru."
Draga, ima mua o kojem treba da brine i nee biti vremena za poseivanje.
I ja sam jednom imala supruga, pa znam. Bilo je u najveoj meri ograniavajue",
izjavila je, iako to ni najmanje nije bilo tano.
Na iznenaenje mnogih, gospoica Vera nije se dalje bunila protiv Merinih
planova za udaju. Za one koji su bili svedoci njenog besa zbog trudnoe Merine
majke trideset godina ranije i nastupa gneva zbog njene smrti pre dvadeset
devet godina (a da ne pominjemo njene svakodnevne napade histerije zbog
raznih beznaajnih stvari), ova mirnoa posle suoavanja s Mednom veu
predstavljala je misteriju. Kako je Vera to mogla da podnese? Kako je mogla da
izgubi jo jednu drubenicu? Kako je uspela da tolerie ovu nelojalnost, ovo
naputanje?
Mogue je da niko nije bio vie iznenaen tom reakcijom od same Meri, koja je
izgubila pet kilograma tokom leta zbog uznemirenosti u vezi sa Stenom
Tomasom. ta da radi sa Stenom Tomasom? On je nije pritiskao da se viaju,
nije je odvlaio od njenih odgovornosti, ali je neprestano insistirao na tome da
se venaju do zavretka leta. To je govorio od poetka juna. inilo se da
prostora za pregovaranje nije bilo.
,,I ti misli da je to dobra ideja", podseao ju je, a ona jeste tako mislila. Zaista
joj se dopadala zamisao da se venaju. Nije to bilo neto o emu je ranije mnogo
razmiljala, ali se sada inilo potpuno ispravnim. A on je bio tako lep i zgodan. I
bio je tako pouzdan.
Ne postajemo mlai s godinama", podseao ju je, i stvarno je imao pravo.
Ipak, Meri je dvaput povratila onog dana kada je morala da saopti gospoici
Veri da e se udati za Stena Tomasa. Nije vie mogla da odlae i naposletku je
iznela novost sredinom jula. Meutim, razgovor uopte nije bio teak. Vera se
nije naljutila, iako se esto ljutila zbog mnogo manjih nevanijih stvari. Vera je
kao zabrinuta tetka izjavila da je to velika greka, a onda se potpuno pomirila s
tom idejom, ostavivi Meri da postavlja sva panina pitanja.
ta ete da radite bez mene?" pitala je.

1 13

Nevesta mora

Meri, ti draga, draga devojko. Nemoj na to ni da pomilja." Ovaj odgovor

bio je praen toplim osmehom i tapanjem po ruci. Ali ta u ja da radim?
Nikad se nisam udaljavala od vas!" Ti si ljupka i sposobna mlada ena. Bie
dobro bez mene." Ali vi ne mislite da treba ovo da radim, zar ne?" Oh, Meri,
zato je vano ta ja mislim?" Vi mislite da e on biti lo mu." Nikad ni re
nisam rekla protiv njega." Ali vam se ne dopada." Ti si ona kojoj mora da se
dopada, Meri." Mislite da u zavriti kao siromana i sama."
Oh, to se nikad nee desiti, Meri. Uvek e imati krov nad glavom. Nikad
nee doiveti da prodaje ibice u gradu ili neto tako uasavajue."
Mislite da neu stei prijatelje ovde na ostrvu. Mislite da u biti usamljena,
kao i to da u na zimu skrenuti pameu." Ko se s tobom ne bi sprijateljio?"
Vi smatrate da sam laka, da jurim naokolo s nekim ribarom. Mislite da
postajem kao moja majka."
Staja mislim!" ree gospoica Vera i nasmeja se. Biu srena sa Stenom",
kaza Meri. Hou."
Onda ne mogu biti srenija zbog tebe. Srena mlada je mlada koja zrai."
Ali gde emo se venati?"
,,U crkvi bojoj, iskreno se nadam."
Meri zauta, kao i gospoica Vera. Bio je obiaj da se mlade iz porodice Elis
udaju u vrtovima Elis hausa, uz prisustvo episkopalnog biskupa iz Konkorda,
kojeg su dovozili brodom za tu priliku. Elisove mlade imale su raskona
venanja kojima su prisustvovali svi dostupni pripadnici porodice Elis i svi
najblii porodini prijatelji. Elisove mlade imale su otmene prijeme u Elis
hausu. Zato je Meri imala razlog da se uuti kad je gospoica Vera Elis
predloila venanje u neimenovanoj crkvi bojoj".
Ali ja elim da se udam ovde, u Elis hausu."
Oh, Meri, ne eli tu glavobolju. Treba da ima jednostavan obred i da
zavri s tim."
Ali hoete li vi biti tamo?" upitala je Meri posle podue tiine.
Oh, draga."
Hoete li?"
Ja bih samo plakala i plakala, draga, i pokvarila bih tvoj posebni dan."
Kasnije tog popodneva, gospodin Lanford Elis - Verin stariji brat i glava
porodice - pozvao je Meri Smit-Elis u svoju sobu da joj estita predstojeu
udaju. Izrazio je nadu daje Sten Tomas astan mladi ovek. Rekao je: Treba da
kupi sebi lepu venanicu", i pruio joj koverat. Ona je podigla preklop, a on
dodade: Ne otvaraj ga ovde." Poljubio ju je. Stisnuo joj je ruku i rekao: Uvek
smo prema tebi gajili najlepa oseanja." I nije rekao nita vie.
Meri nije otvorila koverat dok se te veeri nije nala sama u svojoj sobi.
Izbrojala je hiljadu dolara u gotovini. Deset novanica od sto dolara, koje je
stavila pod jastuk. Bilo je to mnogo novca za venanicu te 1956. godine, ali se

1 14

Nevesta mora

Meri naposletku udala u cvetnoj pamunoj haljini koju je saila sebi dva leta
ranije. Nije elela da troi novac. Umesto toga, odluila je da preda koverat i
njegov sadraj Stenu Tomasu.
Taj novac unela je u brak, zajedno sa svojom odeom i posteljinom s njenog
kreveta. Bilo je to sve to je imala posle decenija sluenja porodici Elis.
U vili Elis u Konkordu, majka je odvela Rut Tomas do njene sobe. Nisu se
videle izvesno vreme. Rut nije volela da odlazi u Konkord i retko je to inila.
Bilo je, zapravo, nekih Boia kada je izabrala da ostane u svojoj sobi u
internatu. To joj se vie dopadalo, nego da bude u Konkordu i vili Elis. Prolog
Boia, na primer.
Izgleda divno, Rut", rekla je njena majka.
Hvala. I ti izgleda dobro."
Zar nema nikakve torbe?"
Nemam. Ovog puta ne."
Zalepili smo ti nove tapete."
Lepo izgledaju."
,,A evo i tvoje slike kad si bila devojica."
Vidi ti to", ree Rut i nae se prema uramljenoj fotografiji koja je bila okaena
na zidu pored garderobera. To sam ja?" To si ti."
ta to drim u rukama?"
Oblutke. Oblutke s prilaza Elis hausu."
Boe, pogledaj te pesnice!"
,,A tu sam i ja", rekla je majka.
Tu si."
Pokuavam da te ubedim da mi da oblutke."
Ne deluje kao da e ih dobiti."
Ne, ne deluje. Kladim se da ih nisam dobila."
Koliko sam imala godina?"
Oko dve. Tako si divna."
A koliko si ti imala?"
Oh. Trideset tri ili tu negde."
Nikada nisam videla ovu sliku."
Ne, mislim da nisi."
Pitam se ko ju je napravio."
Gospoica Vera je slikala."
Rut Tomas sede na krevet, lep mesingani komad nametaja prekriven
ipkanim prekrivaem. Majka sede pored nje i upita je: Da li se ovde pomalo
osea plesan?"
Ne, dobro je."

1 15

Nevesta mora

Neko vreme sedele su u tiini. Rutina majka ustade i podie roletne na

prozorima. Moemo, takoe, da pustimo malo svetlosti", ree ona, pa ponovo
sede.
Hvala", ree Rut.
Kada sam kupovala te tapete, mislila sam da su trenjini cvetovi, ali sad, kad
ih gledam, mislim da su od jabuke. Nije li to smeno? Ne znam zato to odmah
nisam primetila."
Cvetovi jabuke su lepi."
To ne ini nikakvu razliku, pretpostavljam."
Fino je i ovako i onako. Obavila si dobar posao s tapetama."
Platili smo oveka da ih zalepi."
Izgleda stvarno lepo."
Posle jo jednog dugog utanja, Meri Smit-Elis Tomas uze erkinu ruku i ree:
Da odemo sada da vidimo Rikija?"
Riki je bio u dejem krevecu, iako je imao devet godina. Bio je uzrasta malog
deteta, moda trogodinjaka, a prsti na rukama i nogama bili su mu savijeni
poput kandi. Kosa mu je bila crna i kratka, bez sjaja na potiljku zbog naina na
koji je pomerao glavu napred-nazad, napred-nazad. Neprestano je trljao glavu o
madrac, neprestano trzao lice sjedne strane na drugu, kao da oajniki neto
trai. Njegove oi takoe su se okretale ulevo i udesno, uvek traei. Proizvodio
je kretave zvuke i visoko cviljenje i jauke, ali kad se Meri pribliila, smirio se i
ravnomerno mrmljao.
Evo je mama", ree ona. Tu je mama."
Podigla ga je iz kreveca i poloila ga poleuke na podnu prostirku od ovjeg
krzna. Nije mogao da sedi niti da podigne ruke. Nije mogao sam da se hrani.
Nije mogao da govori. Na prostirci od ovje koe, njegove male, krive noge pale
su na jednu, a ruke na drugu stranu. Njihao je glavu napred-nazad, a prsti su
mu mahali i grili se, treperei u vazduhu na nain na koji se morske trave njiu
u vodi. Da li se oporavlja?" upita Rut.
Pa", uzvratila je majka, mislim da se oporavlja, Rut. Uvek mislim da mu je
pomalo bolje, ali niko drugi to nikad ne primeuje." Gde je sestra?"
,,Oh, tu je negde. Moda je dole u kuhinji, na pauzi. Nova je i deluje veoma
fino. Voli da peva Rikiju. Zar ne, Riki? Zar ti Sandra ne peva? Zato to zna da ti
to voli. Zar ne?"
Meri mu se obraala na nain na koji se majke obraaju novoroenadi, ili na
nain na koji se Senator Sajmon Adams obraao Kuki, umilnim glasom koji ne
oekuje odgovor.
Vidi li tvoju sestru?" upitala ga je. Vidi li tvoju veliku sestru? Dola je da
te poseti, deaiu. Dola je da pozdravi Rikija."
Zdravo, Riki", ree Rut, pokuavajui da prati kadencu majinog glasa.
Zdravo, mali brate."

1 16

Nevesta mora

Rut oseti muninu. Nagla se nad Rikijem i pomilovala ga po glavi, koju je on

cimnuo ispod njenog dlana, i ona oseti njegovu beivotnu kosu kako u trenutku
isklizava - nestaje. Povukla je ruku, a on je na trenutak mirno drao glavu.
Onda ju je iznenadno trgao, tako da se Rut cimnula.
Riki je roen kad je Rut bilo devet godina. Doao je na svet u bolnici u
Roklandu. Nije ga viala dok je bio beba, zato to se njena majka nije vratila na
ostrvo posle njegovog roenja. Otac je otiao s majkom u Ro-kland kad je
trebalo da se porodi, a Rut je ostala s gospodom Pomeroj iz susedstva. Trebalo
je da se majka vrati s bebom, ali nikada nije. Nije se vratila zato to s detetom
neto nije bilo u redu. To niko nije oekivao.
Prema onome to je Rut ula, im je video ozbiljno retardirano odoje, njen
otac poeo je da svaljuje krivicu, naglo i sa zlobom. Bio je zgaen i bio je ljut. Ko
je to uradio njegovom sinu? Odmah je prelomio da je beba nasledila to alosno
stanje od Merinih predaka. Konano, ta je iko znao o siroetu iz sirotita Bat
Nejval ili o onom italijanskom imigrantu? Ko je znao kakva su se udovita
skrivala u toj mranoj prolosti? S druge strane, preci Stena Tomasa znali su se
unazad deset generacija, i nikada se nita takvo nije pojavljivalo. U Stenovoj
porodici nikada nije bilo nakaza. Oigledno, rekao je Sten, to je ono to dobije
kad uzme za enu nekoga ija se pozadina ne zna. Jeste, to je ono to ti se desi.
Meri, jo iscrpljena u bolnikoj postelji, uzvratila je sopstvenom bezumnom
odbranom. U normalnim situacijama nije bila borac, ali se ovog puta borila.
Uzvratila je prljavo. Oh, da, rekla je ona, svi Stenovi preci mogu da se prate
kroz vreme, upravo zato to su svi bili u meusobnom srodstvu. Svi su bili braa
i sestre i roaci iz drugog kolena, i ne treba biti genije pa shvatiti da posle
dovoljno generacija meusobnog ukrtanja i incesta doe do ovog do ega je
dolo. Do ovog deteta, deaka Rikija, s glavom koja se cimala i rukama nalik na
kande.
Ovo je tvoj sin, Stene!" rekla je.
Bila je to runa, jadna bitka i uznemirila je sestre na porodiljskom odeljenju,
koje su ule svaku surovu re. Neke od mlaih sestara su plakale. Nikada nisu
ule neto takvo. Glavna sestra dola je na dunost u pono i izvela Stena
Tomasa iz enine sobe. Glavna sestra bila je krupna ena koju nije bilo lako
uplaiti, ak ni kada to pokua ribar otar na jeziku. Odgurala ga je, dok je Meri
i dalje vikala na njega.
Za ime boje", prasnula je sestra na Stena, eni je potreban odmor."
Nekoliko popodneva kasnije, posetilac je doao u bolnicu da vidi Meri i Stena
i novu bebu; bio je to gospodin Lanford Elis. Nekako je saznao vesti. Doputovao
je na Rokland Stounkaterom, da Meri i Stenu iskae potovanje i aljenje
porodice Elis zbog njihove tragine situacije. Do tog momenta Sten i Meri
hladno su se pomirili. Makar su mogli da budu u istoj prostoriji.

1 17

Nevesta mora

Lanford Elis ispriao je Meri za razgovor sa svojom sestrom Verom, i za

njihov sporazum. On i njegova sestra raspravljali su o goruem problemu i
usaglasili se da Meri ne bi trebalo da vodi bebu na Fort Najls Ajland. Ona tamo
ne bi imala nikakvu medicinsku podrku, nikakvu profesionalnu pomo za
Rikija. Lekari su ve obznanili da e mu biti potrebna dvadesetetvoroasovna
nega do kraja ivota. Da li Meri i Sten imaju neki plan?
Meri i Sten priznali su da nemaju. Lanford Elis bio je saoseajan. Ra-zumeo je
da je to teko vreme za par i imao je predlog. Zbog privrenosti porodice Elis
Meri, bili su spremni da pomognu. Lanford Elis plaae za Rikijevu negu u
odgovarajuoj ustanovi. Doivotno. Bez obzira na cenu. On je saznao za jednu
odlinu privatnu instituciju u Nju Dersiju.
Nju Dersi?", rekla je Meri Tomas nepoverljivo.
Nju Dersi jeste delovao daleko, priznao je Lanford Elis. Meutim, za taj dom
reeno je da je najbolji u zemlji. Razgovarao je s upravnikom tog jutra. Ako se
Sten i Meri ne sloe s tim sporazumom, postojala je druga mogunost...
Ili...
Ili ta?
Ili, ako se Meri s porodicom preseli u Konkord, gde je mogla da obnovi svoju
poziciju drubenice gospoice Vere, porodica Elis obezbedie Rikiju privatnu
negu ba tu, u vili Elis. Lanford Elis pretvorio bi deo krila za sluge u udoban
prostor za mladog Rikija. Platio bi dobre privatne sestre i najbolju zdravstvenu
negu. Doivotno. Takoe, naao bi Stenu Tomasu dobar posao i poslao Rut u
dobru privatnu kolu.
Da se jebeno nisi usudio", rekao je Sten Tomas opasno sputenim glasom.
Da se jebeno niste usudili da uzmete nazad moju enu."
To je samo predlog", rekao je Lanford Elis. Odluka je vaa." Zatim je otiao.
Da li ste je vi, ljudi, jebeno otrovali?" vikao je Sten Tomas za Lan-fordom dok
je starac odlazio niz bolniki hodnik. Sten ga je sledio. Da li ste trovali moju
enu? Da li ste vi doveli dotle da se ovo desi? Odgovorite mi! Jeste li vi, prokleti
ljudi, namestili itavu ovu jebenu stvar da biste je vratili?"
Ali Lanford Elis nije vie imao ta da kae, a krupna sestra ponovo se
umeala.
Prirodno, Rut Tomas nikad nije saznala pojedinosti rasprave koja je voena
izmeu njenih roditelja posle ponude gospodina Elisa. Ipak, znala je daje
nekoliko taaka odmah postalo jasno, odmah tu u bolnikoj sobi. Nije postojala
apsolutno nikakava ansa da Meri Smit-Elis Tomas, dete jednog siroeta, smesti
svog sina, bez obzira na stepen njegove nesposobnosti, u neku ustanovu.
Takoe, nije bilo izgleda na svetu da Sten Tomas, ostrvljanin s pozadinom
dugom deset kolena unazad, pree da ivi u Konkordu, u Nju Hempiru, niti bi
dozvolio da se njegova erka preseli tamo gde bije mogli pretvoriti u robinju
gospoice Vere Elis, kao to su pre toga uinili s njenom majkom i bakom.

1 18

Nevesta mora

Kada su te stavke utvrene, bilo je malo prostora za pregovore. I ma koliko da

je sporazum bio teak i surov, odluka je bila brza i konana.
Meri je otila u Konkord sa svojim sinom. Vratila se u vilu Elis i svom sluenju
Veri Elis. Sten Tomas vratio se na ostrvo da se, sam, pridrui svojoj keri.
Meutim, ne odmah. Izgubio se na nekoliko meseci.
Kuda si otiao?" upitala ga je Rut kad joj je bilo sedamnaest godina. Kuda si
pobegao na sve to vreme?"
Bio sam besan", odgovorio joj je. ,,I to nije tvoja briga."
Gde mi je majka?" pitala je Rut oca jo kad je imala devet godina i kad se on
konano vratio na Fort Najls Ajland, sam. Njegovo objanjenje bilo je
katastrofalno - neto o tome kako nije vano i kako nije vredno pitanja i kako to
treba da se zaboravi. Rut je razmiljala o tome, a onda se gospodin Pomeroj
udavio i ona je zakljuila - to je savreno imalo smisla - da se moda i njena
majka utopila. Naravno. To je bio odgovor. Nekoliko sedmica postoje dola do
tog zakljuka, Rut je poela da dobija pisma od svoje majke, to je bilo
zbunjujue. Neko vreme mislila je da pisma stiu s neba. Kako je odrastala,
manje-vie sklopila je delie prie. Naposletku je osetila da je potpuno razumela
taj dogaaj.
Sada, u Rikijevoj sobi koja je mirisala na lekove, Rutina majka uzela je bocu s
losionom s ormara i sela na pod pored sina. Utrljavala je losion u njegova udna
stopala, masirajui i isteui njegove prste, pritiskajui paleve u savijene
lukove.
Kako ti je otac?" upitala je.
Riki je kriao i mumlao.
Dobro je", rekla je Rut.
Da li se dobro brine o tebi?"
Moda se ja dobro brinem o njemu."
Nekada sam brinula to ne dobija dovoljno ljubavi."
Dobila sam dovoljno."
Meutim, Rutina majka delovala je toliko zabrinuto, daje Rut pokuala da
smisli neto to bi je uverilo, neki ljupki dogaaj u vezi s ocem. Rekla je: Za
roendane, kad mi daje poklone, uvek kae: 'Sad, nemoj da koristi tvoj
rendgenski pogled, Rut'."
Rendgenski pogled?"
Pre nego to otvorim darove, razume? Kad gledam u kutiju? Uvek to kae.
'Nemoj da koristi tvoj rendgenski pogled, Rut.' Veoma je smean."
Meri Smit-Elis Tomas polako je klimnula glavom, ali nije delovala nimalo
manje zabrinuto.
Daje ti lepe roendanske poklone?"
Naravno."
To je dobro."

1 19

Nevesta mora

Za roendane, kad sam bila mala, imao je obiaj da me postavi na stolicu i da

kae: 'Da li se danas osea iole veom? Sigurno je da izgleda vea.'"
Seam se daje to radio."
Stvarno se lepo provodimo", dodade Rut.
Da li je Angus Adams jo tu?"
,,Oh, svakako. Viamo Angusa skoro svakodnevno."
Mene je plaio. Jednom sam ga videla kako prebija neko dete bovom. Jo kad
sam se tek udala."
Zaista? Dete?"
Nekog jadnog deaka koji je radio na njegovom brodu."
,,Oh, onda ne dete, ve verovatno svog krmanoa. Nekog lenjog pu-bertetliju.
Angus je strog kao gazda, u to nema sumnje. Ovih dana ne moe ni sa kim da
ribari. Ni sa kim se ne slae."
Ne verujem da je ikada mnogo razmiljao o meni."
Ne voli da pokazuje da mnogo razmilja o bilo kome."
Mora da razume, Rut, da nikada nisam poznavala takve ljude. Zna, tokom
moje prve zime na Fort Najlsu, Angus Adams ostao je bez prsta dok je ribario.
Sea li se te prie? Bilo je tako hladno vreme, a on nije nosio rukavice, pa su mu
se ruke smrzle. Pretpostavljam da je zaglavio prst u - kako se ono zove?"
Kalem vitla."
Zaglavio je prst u kalemu vitla i upleo se u neki konopac koji mu je u
trenutku iupao prst. Drugi ljudi na brodu rekli su da je Angus Adams bacio
prst preko palube i nastavio da ribari do kraja dana."
Ja sam ula", ree Rut, da je sprio ranu arom cigarete, kako bi mogao da
nastavi da ribari ceo dan."
,,Oh, Rut."
Ne znam da li u to verujem, ipak. Ni jedan jedini put nisam videla Angusa
Adamsa s cigaretom u ustima koja je stvarno zapaljena." ,,Oh, Rut."
Jedno je sigurno: svakako mu nedostaje prst." Majka ne uzvrati nita. Rut
spusti pogled na svoje ruke. Izvini", kazala je. Pokuavala si da kae neto
vano?"
Samo to da se nikad nisam kretala medu tako grubim ljudima."
Rut pomisli da istakne kako mnogi smatraju gospoicu Veru Elis grubom, ali
se ujede za jezik i ree: Shvatam."
Bila sam na ostrvu samo godinu dana, zna, kad je Angus Adams svratio u
nau kuu sa Snupijem, njegovom makom. Rekao je: 'Smu-ila mi se ova
maka, Meri. Ako mi je ne uzme iz ruku, ubiu je odmah ovde, pred tobom.' A
nosio je pitolj. Zna koliko mu je glas krupan i kako besno uvek zvui? Dakle;
poverovala sam mu i, naravno, uzela maku. Tvoj otac se raestio i rekao mi da
je odmah vratim, ali je Angus ponovo zapretio da e je ubiti preda mnom. Tvoj

1 20

Nevesta mora

tata kazao je da on to nee uraditi, ali ja nisam bila sigurna. Ta maka bila je
lepa. Da li se sea Snupi?"
ini mi se."
Tako lepa, velika, bela maka. Tvoj otac rekao je da Angus blefira pred nama
i da je to njegov nain da se rei ivotinje. Valjda to i jeste bio tos, jer je
nekoliko nedelja kasnije Snupi omacila petoro maia, a ti maii ostali su na
problem. Tada sam ja postala ljuta, ali su tvoj otac i Angus mislili da je sve to
velika ala. Osim toga, Angus je smatrao da je bilo mudro od njega da me tako
prevari. On i tvoj otac mesecima su me zaikavali zbog toga. Na kraju je, zna,
tvoj otac podavio maie."
To je ba teta."
Jeste bila. Ipak, mislim da s njima neto nije bilo u redu u svakom sluaju."
Da", rekla je Rut. Nisu znali da plivaju." Rut."
Samo se alim. Izvini. Bila je to glupa ala." Rut je mrzela sebe. Jo jednom je
samu sebe zadivila zbog brzine kojom je sa svojom majkom dostigla tu taku u
kojoj zbija okrutne ale na raun ene koja je bila toliko osetljiva. Uprkos svojim
najboljim namerama, u roku od nekoliko minuta kazala bi neto to povreuje
majku. U majinom drutvu, Rut je mogla da oseti kako se pretvara u nosoroga
u napadu. U nosoroga u pro-davnici kineskog porcelana. Ali zato je bilo toliko
lako povrediti majku? Zato je uopte njena majka bila prodavnica kineskog
porcelana? Rut nije navikla na ene poput nje. Navikla je na one poput sestara
Pomeroj, koje su gazile kroz ivot kao da su nepobedive. Rut se lagodnije
oseala u prisustvu surovih ljudi. Surovi ljudi inili su da se osea kao...
nosorog.
Meri je trljala sinovljeve noge i neno okretala oba njegova stopala, isteui
mu lanke. Oh, Rut", rekla je, bila sam toliko pogoena onog dana kad su
maii podavljeni."
ao mi je", ree Rut, i zaista joj je bilo ao. Izvini."
Hvala ti, duo. Hoe li da mi pomogne oko Rikija? Hoe li da mi
pomogne da ga istrljam?"
Naravno", rekla je Rut, iako nije mogla da zamisli nita manje privlano.
Ti moe da mu istrlja ruke. Kau da je to dobro da mu se ne bi previe
uvrtele, jadni mali deko."
Rut je sipala malo losiona na dlan i poela da masira jednu Rikijevu ruku.
Odmah je osetila kretnju u elucu, rastui talas munine. Takva atrofirana,
beivotna mala ruka!
Jednom je ribarila s ocem, kad je on izvukao zamku s jastogom koji se ljutio.
Nije bilo neobino u letnjem periodu pronai jastoge s novim, mekim oklopima
starim svega nekoliko dana, ali ovom se oklop verovatno oljutio samo sat ili
neto ranije. Njegov savren i prazan oklop leao je pored njega u zamci, sada
kao beskoristan i uplji tit. Rut je drala golog jastoga na dlanu i to joj je

1 21

Nevesta mora

izazvalo muninu kao i sada, dok je drala ruku svog brata. Jastog bez oklopa
bio je meso bez kostiju; kad ga je podigla, savitljivi jastog mlitavo joj je leao u
ruci, pruajui otpor koliko i mokra arapa. Obesio se tu kao neto to se topi,
kao da e na kraju iscuriti izmeu njenih prstiju. Uopte nije liio na normalnog
jastoga, ni nalik na jednog od onih ivahnih divljih malih tenkova. Ipak, mogla
je da oseti u ruci njegov ivot, njegovu krv koja joj umi na dlanu. Njegovo
meso bilo je plavkasti ele, kao sirova koljka kapica. Stresla se. Ve samim tim
to ga je drala, ubijala ga je, ostavljajui svoje otiske na njegovim tanunim
osetljivim organima. Zavrljaila ga je preko ograde broda i posmatrala kako
tone, prozraan. Nije imao anse. Nije imao nikakve anse. Neto ga je
verovatno pojelo pre nego to je uopte stigao do dna.
Tako", kaza Rutina majka. To je lepo od tebe." Jadan malia", prisilila se
Rut da kae, utrljavajui losion u udne bratovljeve prste, runi zglob,
podlakticu. Glas joj je zvuao napeto, ali inilo se da majka to ne primeuje.
Jadan malia."
Da li si znala da su nastavnici, kad je tvoj otac bio deak i iao u kolu na Fort
Najlsu, jo tokom etrdesetih, uili decu da vezuju vorove? Bio je to vaan deo
nastavnog programa na ostrvu. Takoe, uili su ih da itaju plimske grafikone.
U koli! Moe li to da zamisli?"
Verovatno je to bila dobra zamisao", ree Rut. Ima smisla da ostr-vska deca
znaju te stvari. Posebno u to vreme. Trebalo je da postanu ribari, zar ne?"
Ali u koli, Rut? Zar nisu najpre mogli da naue decu da itaju, a da vorove
ostave za posle podne?"
Sigurna sam da su nauili i da itaju."
Zbog toga smo eleli da te poaljemo u privatnu kolu."
Tata to nije eleo."
Mislila sam na Elisove i na mene. Veoma se ponosim tobom, Rut. Ponosim se
time koliko si dobra bila. Jedanaesta u razredu! I ponosna sam to si nauila
francuski. Hoe li da mi kae neto na francuskom?"
Rut se nasmeja.
ta?" upita je majka. Staje smeno?"
Nita. Samo to da kad god govorim francuski u prisustvu Angusa Adamsa,
on kae: 'ta? ta te boli?'"
,,Oh, Rut." Zvuala je tuno. Nadala sam se da e za mene rei neto na
francuskom."
Nije vredno toga, mama. Imam glup akcenat."
Dobro. Kako god ti eli, duo."
utale su neko vreme, a onda Rutina majka ree: Tvoj otac je verovatno eleo
da si ostala na ostrvu i nauila da vezuje vorove!"
Sigurna sam da je eleo upravo to", uzvratila je Rut.

1 22

Nevesta mora

I plimu i oseku! Ubeena sam da je hteo da to naui. Ja nikad nisam uspela

da ih nauim, iako sam pokuavala. Tvoj otac nastojao je da me naui kako da
upravljam brodom. Voziti brod bilo je lako, ali nekako je trebalo da znam gde se
nalaze sve stene i grebeni i koji se uzdiu za vreme kojih oseka. Tamo,
praktino, nije bilo bova, a one koje su postojale uvek su plutale van kursa, pa je
tvoj otac vikao na mene kada sam pokuavala da se upravljam prema njima.
Nije verovao bovama, ali kako sam ja mogla da znam? I struje! Mislila sam da
treba da usmeri brod i ubaci u brzinu. Nisam znala nita o strujama!"
Kako si i mogla da zna?"
Kako sam mogla da znam, Rut? Mislila sam da poznajem ostrvski ivot zato
to sam tamo provodila leta, ali nisam znala nita. Nisam imala predstavu o
tome kako vetrovi zimi postaju strani. Da li si znala da su zbog njih neki ljudi
izgubili razum?"
Mislim da je veina na Fort Najlsu izgubila razum", ree Rut i nasmeja se.
Vetar ne prestaje! Za vreme moje prve zime tamo, poeo je da duva krajem
oktobra i nije prestao do aprila. Te zime imala sam najneobinije snove, Rut.
Drvee je na ostrvu imalo duboko, duboko korenje koje je sezalo sve do
okeanskog dna i jedino je ono dralo ostrvo da ne otplovi na vetru."
Jesi li bila uplaena?"
Bila sam uasnuta."
Zar niko nije bio dobar prema tebi?"
Jeste. Bila je gospoa Pomeroj."
Zaulo se kucanje na vratima i Rutina majka se trgla. Riki se, takoe, cimnuo i
poeo da bacaka glavu napred-nazad. Kretao je; bio je to uasan zvuk, poput
kripe loih konica na starom automobilu.
", ree njegova majka. ."
Rut otvori vrata deje sobe i na njima se ukaza Kal Kuli.
Nadoknaujete proputeno?" upitao je. Uao je i spustio svoje veliko telo u
stolicu za ljuljanje. Osmehnuo se Meri, ali nije pogledao Rikija.
Gospoica Vera eli da se provoza", rekao je.
,,Oh!" uzviknu Meri i skoi. Pozvau sestru. Uzeemo mantile. Rut, idi uzmi
svoj mantil."
Hoe da ide u kupovinu", kaza Kal, i dalje se osmehujui, ali sada gledajui u
Rut. ula je da je Rut stigla bez prtljaga."
,,A od koga je to ula, Kale?" upitala je Rut.
Nemam pojma. Znam samo da eli da ti kupi neto nove garderobe, Rut."
Ne treba mi nita."
Tako sam ti i rekao", kazao je s najveim zadovoljstvom. Rekao sam ti da
ponese svoju odeu ili e na kraju gospoica Vera da ti nakupuje nove stvari i
da te pritom razbesni."

1 23

Nevesta mora

Vidi, nije me briga", odgovorila je Rut. Na ta god da me vi, ljudi, terate, ne

tie me se. Zabole me. Samo zavrite s tim."
Rut!" viknu Meri, ali Rut nije marila. Doavola sa svima njima. Izgledalo je
da se to ne tie ni Kala Kulija. Samo je slegnuo ramenima.
Odvezli su se do prodavnice odee u starom dvotonskom bjuiku. Meri i Kalu
trebalo je skoro sat vremena da obuku gospoicu Veru, da je uukaju i spuste
stepenicama do kola, gde je sela na suvozako mesto, s izvezenom torbom na
krilu. Meri je rekla da nije izlazila iz kue nekoliko meseci.
Gospoica Vera bila je toliko sitna; bila je poput ptice uurene na prednjem
seditu. Ruke su joj bile majune, a prsti blago podrhtavali preko izvezene
tane, kao da ita Brajevo pismo ili da se moli uz pomo neke beskrajne
brojanice. Ponela je sa sobom ipkane rukavice, koje je spustila pored sebe na
sedite. Kad god bi Kal Kuli skrenuo za ugao, ona bi stavila levu ruku preko
njih, kao da se boji da e skliznuti na pod. Dahtala je pri svakom skretanju, iako
je Kal vozio brzinom priblinom onoj kojom hoda zdrav peak. Gospoica Vera
nosila je dugaku bundu od kuninog krzna i eir s crnim velom. Glas joj je bio
veoma tih, s blagim treperenjem. Osmehivala se dok je govorila, izgovarajui
rei s tragom britanskog akcenta, a njene reenice odisale su enjom.
Oh, ii u vonju...", rekla je.
Da", sloila se Rutina majka.
Da li ti ume da vozi, Rut?"
Umem", odgovorila je ona.
Oh, kako si pametna. Ja nikad nisam bila vesta. Uvek sam pravila udese..." To
seanje je kod gospoice Vere izazvalo kikot. Stavila je ruku na usta, kao to
rade devojice. Rut nije pamtila gospoicu Veru kao nekoga ko se smejulji. To
mora da je dolo sa starou, to zakasnelo prenemaganje. Rut je gledala u
staricu i pomislila na to kako je gospoica Vera, tamo na Fort Najls Ajlandu,
primoravala lokalne mukarce koji su ureivali njeno dvorite da piju vodu s
batenskog creva. Nije im doputala da uu u kuhinju po au vode. Ne ni po
najvrelijem danu. Ta njena praksa bila je u toj meri omraena, da je otuda na
ostrvu potekla jedna izreka:pijenje s creva. Ona je ukazivala na najniu uvredu.
Moja supruga dobila je i kuu i decu. Ta kuka stvarno me je ostavila da pijem s creva.

1 24

Nevesta mora

Na etvorosmernoj raskrsnici, Kal Kuli zaustavio se ispred znaka stop i

propustio druga kola. A onda, kada je ponovo krenuo, gospoica Vera viknu:
ekaj!"
Kal stade. Na vidiku nije bilo drugih vozila. Ponovo je krenuo.
ekaj!" ponovila je gospoica Vera.
Imamo pravo kretanja", ree Kal. Na nas je red da idemo." Mislim da je
smotrenije da saekamo. Moda nailaze drugi automobili."
Kal se parkirao i ekao pred znakom za zaustavljanje. Nikakva druga kola
nisu se pojavila. Nekoliko minuta sedeli su u tiini. Naposletku se iza njih
zaustavio neki kombi i voza je nakratko pritisnuo sirenu. Kal ne ree nita.
Meri ne ree nita. Gospoica Vera ne ree nita. Rut utonu u sedite i pomisli
kako je svet pun kretena. Voza kombija zatrubi ponovo, dvaput, a gospoica
Vera kaza: Ba je nepristojan."
Kal je otvorio prozor i mahnuo vozau kombija da proe. Sedeli su u bjuiku
pred znakom stop. Jo jedno vozilo zaustavilo se iza njih, i Kal i njemu pokaza
da proe. Crveni zarali pikap proe kraj njih iz drugog pravca. Potom, kao i
pre toga, nigde se nisu mogla videti nikakva kola.
Gospoica Vera stisnu rukavice u levoj ruci i ree: Kreni!"
Kal je sporo vozio preko raskrsnice i produio auto-putem. Gospoica Vera
opet se zakikota. Podvig!" kazala je.
Odvezli su se do centra Konkorda i Meri uputi Kala Kulija da parkira
automobil ispred prodavnice enske garderobe. Naziv Bler bee ispisan na
izlogu zlatnim elegantnim iskoenim slovima.
Ja neu ulaziti", obznani gospoica Vera. To bi me kotalo previe napora.
Ipak, recite gospodinu Bleru da doe ovamo. Rei u mu ta nam je potrebno."
Meri ue u radnju i uskoro se iz nje pojavi s nekim mladim ove-kom.
Delovala je prestraeno. Mladi je priao do suvozakog sedita i pokucao na
prozor. Gospoica Vera se namrti. On se iroko osmehnu i pokaza joj da spusti
prozor. Rutina majka stajala je iza njega s izrazom velike strepnje.
Koji avo?'' upita gospoica Vera.
Moda bi trebalo da otvorite prozor i vidite ta hoe", predloio je Kal.
Neu uraditi nita takvo!" Zurila je u momka. Lice mu je sijalo na jutarnjem
suncu i osmehivao joj se, ponovivi pokret kojim joj je dao znak da spusti
prozor. Rut se pomeri na zadnjem seditu i otvori svoj prozor.
Rut!" uzviknu gospoica Vera.
Mogu li da vam pomognem?" upita Rut mladia.
Ja sam gospodin Bler", ree on. Pruio je ruku kroz prozor da se rukuje s Rut.
Drago mije, gospodine Bler", uzvrati ona. Moje ime je Rut Tomas."
Nije to on!" izjavila je gospoica Vera. Okrenula se na svom mestu s
iznenadnom i zapanjujuom spretnou, i besno zagledala u mladog oveka.
Vi niste gospodin Bler. Gospodin Bler ima srebrne brkove!"

1 25

Nevesta mora

To je moj otac, gospoo. On je u penziji i ja vodim radnju."

Recite vaem ocu da gospoica Vera Elis eli da razgovara s njim."
Bilo bi mi zadovoljstvo da mu to prenesem, gospoo, ali on nije ovde. Moj
otac ivi u Majamiju, gospoo."
Meri!"
Rutina majka brzo prie bjuiku i proturi glavu kroz Rutin prozor.
Meri, kada se ovo desilo?"
Ne znam. Ne znam nita o tome."
Ne treba mi nikakva odea", kaza Rut. Nita mi ne treba. Hajdemo kui."
Kada se va otac povukao?" upita Meri mladog gospodina Blera. Bila je
bleda.
Pre sedam godina, gospoo."
Nemogue! Mene bi obavestio!" rekla je gospoica Vera.
Moemo li da odemo na neko drugo mesto?" upita Rut. Zar ne postoji neka
druga prodavnica u Konkordu?"
Nema druge prodavnice u Konkordu osim ove", odgovori gospoica Vera.
Pa, drago nam je to ujemo da tako mislite" ree gospodin Bler. ,,I siguran
sam da vam moemo pomoi, gospoo."
Gospoica Vera nije odgovorila.
Otac me je nauio svemu stoje znao, gospoo. Sve njegove muterije sada su
moje muterije. Zadovoljne kao i uvek!"
Izvadi glavu iz mojih kola."
Gospoo?"
Skloni svoju prokletu glavu iz mojih kola."
Rut poe da se smeje. Mladi izvue glavu iz bjuika i brzim i ukoenim hodom
vrati se u radnju. Meri ga je pratila, pokuavajui da mu dotakne miicu,
pokuavajui da ga smeka, ali je on otrese.
Mlada damo, ovo nije zabavno." Gospoica Vera ponovo se okrenu na
seditu i sa zlobom se zagleda u Rut.
Izvinite."
Zamislite!"
Hoemo li da krenemo kui, gospoice Vera?" upitao je Kal.
Treba da saekamo Meri!" prasnu ona.
Prirodno. To sam i mislio."
To, meutim, nije ono to ste rekli."
Oprostite mi."
,,Oh, gluperdel", uskliknu gospoica Vera. Na sve strane!"
Meri se vratila i utke sela pored svoje erke. Kal sie s plonika, a gospoica
Vera ogoreno kaza: Paljivo! Paljivo, paljivo, paljivo."
Niko nije progovorio na putu kui sve dok nisu stigli. Tada se gospoica Vera
okrenula i nezdravo osmehnula Rut. Jo jednom se zakikotala. Sabrala se. Lepo

1 26

Nevesta mora

smo se provodile, tvoja majka i ja", rekla je. Posle svih ovih godina ivljenja s
mukarcima, konano smo same zajedno. Nemamo mueve da ih dvorimo, niti
brau ni oeve da paze na nas. Nezavisne dame, i radimo ta mi hoemo. Zar
nije tako, Meri?"
Jeste."
Nedostajala mi je tvoja majka kada je pobegla i udala se za tvog oca, Rut. Da
li si to znala?"
Rut je utala. Majka je u nju gledala s nervozom i tihim glasom rekla: Sigurna
sam da Rut to zna."
Seam je se kako je izala iz kue poto mi je saoptila da se udaje za nekog
ribara. Gledala sam je kako odlazi. Bila sam na spratu u mojoj spavaoj sobi.
Poznata ti je ta soba, Rut? Kako gleda na stazu u prednjem dvoritu? Oh, moja
mala Meri izgledala je tako mala i hrabra. Oh, Meri. Tvoja mala ramena bila su
tako ispravljena, kao da govore: Mogu da uradim bilo ta! Ti, draga devojko,
Meri. Ti, jadna, draga, mila devojko. Bila si tako odvana."
Meri je zatvorila oi. Rut je osetila strahovit, jedak bes kako joj se penje uz
grlo.
Da, posmatrala sam tvoju majku kako odlazi, Rut, i to me je raspla-kalo.
Sedela sam u sobi i prolivala suze. Moj brat je uao i obavio ruke oko mene. Ti
zna koliko je dobar moj brat Lanford. Da?"
Rut nije mogla da govori. Vilice su joj bile tako estoko stisnute, da nije mogla
da zamisli da ih opusti i prozbori i jednu jedinu re. Sigurno ne neku
civilizovanu re. Mogla bi da izrui niz masnih psovki. Mogla bi to da uradi za
ovu uvrnutu kuku.
,,A moj divni brat mi je rekao: 'Vera, sve e biti dobro'. Zna li ta sam mu
odgovorila? Rekla sam: 'Sada znam kako se oseala jadna gospoda Lindberg!'"
Sedeli su u tiini toliko dugo da se inilo da je prola godina, pustivi da ta
reenica visi nad njima. Rutin um se pomutio. Da li bi mogla da udari ovu
enu? Da li bi mogla da izae iz tih drevnih kola i peke se vrati na Fort Najls?
Ali sada je sa mnom, tu gde pripada", ree gospoica Vera. ,,I nas dve
radimo ta nam je volja. Nema mueva da nam govore ta treba da radimo.
Nema dece o kojoj se treba starati. Izuzev Rikija, naravno, jadni Riki. Meutim,
on ne trai mnogo, nebo zna. Tvoja majka i ja smo nezavisne ene, Rut, i dobro
nam je zajedno. Uivamo u naoj nezavisnosti, Rut. Ona nam se mnogo
dopada."
Rut je ostala s majkom nedelju dana. Nosila je istu odeu svakog dana i niko
vie ni re nije prozborio o tome. Nije vie bilo izleta u kupovinu. Spavala je u
svom odelu i navlaila ga ponovo na sebe poto bi se okupala. Nije se alila.
Staje ona marila?
Ovo je bila njena strategija za opstanak: jebe to.

1 27

Nevesta mora

Jebe sve to. ta god bi od nje traili, ona bi to uradila. Kakav god da je
neuveni in iskoriavanja gospoica Vera sprovodila nad njenom majkom,
ona je to ignorisala. Rut je sluila zatvorsku kaznu u Konkordu. Privodila ju je
kraju. Pokuavala je da sauva zdrav razum, jer da je reagovala na sve to ju je
nerviralo, bila bi u neprekidnom stanju gaenja i gneva, to bi njenu majku jo
vie inilo nervoznom, gospoicu Veru jo grabljivijom, a Kala Kulija jo
samozadovoljnijim. Zato se uzdravala. Jebe to.
Svake veeri pre odlaska na poinak poljubila bi majku u obraz. Gospoica
Vera pitala je srameljivo: Gde je poljubac za mene?" i Rut bi prela preko sobe
na elinim nogama, savila se i poljubila taj obraz koji je mirisao na lavandu.
Radila je to za ljubav majci. Radila je to zato to je to predstavljalo manji
problem od bacanja piksle preko sobe. Mogla je da vidi olakanje koje je to
donosilo njenoj majci. Dobro. ta god moe da uradi da pomogne, u redu je.
Jebe to.
Gde je moj poljubac?" pitao bi Kal svake noi.
I svake noi Rut bi promrmljala neto poput: Laku no, Kale. Probaj da se
seti da nas ne ubije na spavanju."
A gospoica Vera rekla bi: Takve rei pune mrnje za dete tvog uzrasta."
Ma da, mislila je Rut. Vai, ta god. Znala je da treba da dri usta potpuno
zatvorena, ali je uivala da jednom ili dvaput ubode Kala Kulija, s vremena na
vreme. To je inilo da se osea svojom. Poznato, na neki nain. Uteno. Ponela
bi to zadovoljstvo sa sobom u postelju i zgrila se oko njega, kao da je pliani
meda. Njena nona peckanja Kala pomagala su Rut Tomas da zaspi bez
viesatnog muenja nad veitim, upornim pitanjem: Kakva ju je to sudbina
gurnula u ivote porodice Elis? I zato?

1 28

Nevesta mora

7
U svakoj skupini jaja jastoga, ovek e se izvesno susresti s nepravilnim oblicima, a u
nekim sluajevima ini se daje vei broj abnormalan.
- Ameriki jastog: studija o njegovim navikama i razvitku
Dr Fransis Hobart Herik
1895.

KRAJEM TE NEDELJE, Kal Kuli i Rut odvezli su se nazad do Roklanda, u Mejnu.

Sve vreme padala je kia. Rut je sedela na prednjem seditu bjuika s Kalom, a on
nije zatvarao usta. Zaikavao ju je zbog jedne kombinacije odee i izleta u
kupovinu u Bleru, i izvodio groteskna oponaanja servilne brige njene majke za
gospoicu Veru. Umukni, Kale", rekla je Rut.
Oh, gospoice Vera, da li da vam sada nastruem kukuruz? Oh, gospoice
Vera, hoete li da vam sada obriem guzicu?"
Ostavi moju majku na miru", dodala je. Radi ono to mora da radi."
Oh, gospoice Vera, da se sada bacim pod kola?"
Ti si gori, Kale. Ti vie ljubi guzicu Elisovima nego bilo ko drugi. Vara tog
starca za svaki peni i kao lud se uvlai gospoici Veri."
Oh, ja ne mislim tako, srce. Mislim da tvoja majka osvaja nagradu."
Zaepi jebenu gubicu, Kale."
Ba si reita, Rut."
Zaepi jebenu gubicu, ti ulizice."
Kal prasnu u smeh. To je ve bolje! Hajde da jedemo."
Rutina majka otpratila ih je s korpom hleba, sira i okolade, i Rut ju je sada
otvorila. Sir je bio u obliku malog kotura, mekan i prekriven voskom, i kad ga je
Rut zareala, oslobodio je ubistveni smrad, poput neega to truli na dnu
vlane rupe. Posebno je vonjao kao izbljuvak na dnu te rupe.
Isuse, sranje!" uzviknu Kal.
,,O, boe!" ree Rut pa unu sir nazad u korpu, zalupivi poklopac od prua.
Navukla je okovratnik dukserice preko nosa. Dve beskorisne mere.
Izbaci to napolje!", viknu Kal. Izbaci to odavde."
Rut je otvorila korpu, spustila prozor i zavrljaila sir. Odskoio je i okrenuo se
na auto-putu iza njih. Izbacila je glavu napolje i duboko udisala.
ta je to bilo?" insistirao je Kal. ta je to bilo?"
Moja mama rekla je da je to sir od ovjeg mleka", odgovori Rut kad je dola
do daha. Domaa proizvodnja. Neko ga je poklonio gospoici Veri za Boi."

1 29

Nevesta mora

Da je ubije!"
To je oigledno specijalitet."
Specijalitet? Ona je rekla da je to specijalitet?"
Ostavi je na miru."
elela je da mi to jedemo?"
To je bio poklon. Nije znala."
Sad znam odakle potie izraz isei sir*."
,,Oh, za boga miloga."
Pre nisam znao zato to govore, ali sada znam", ree Kal. Isei sir. Nikad na
to nisam pomislio."
Rut ree: To je dovoljno, Kale. Uini mi uslugu i nemoj mi se obraati ostatak
puta."
Posle dugog utanja, Kal Kuli ree zamiljeno: Odakle dolazi izraz putati
gasove, pitam se?"
Rut je rekla: Ostavi me na miru, Kale. Molim te, za ime boga, samo me pusti
na miru."
* * *
Kada su stigli na pristanite u Roklandu, pastor Vinel i njegov neak ve su
bili tu. Rut je mogla da vidi Nju houp usidren na ravnom sivom moru
istakanom od kie. Nije bilo pozdrava.
Pastor Vinel ree: Odvezi me do prodavnice, Kale. Potrebni su mi ulje,
namirnice i kancelarijski materijal."
Naravno", ree Kal. Nema problema."
Ostani ovde", ree pastor Vinel Ouniju, a Kal, imitirajui sveteni-kovu
intonaciju, pokaza na Rut i kaza: Ostani ovde."
Dvojica ljudi su se odvezla, ostavljajui Rut i Ounija na doku, na kii. Tek
tako. Mladi je nosio potpuno novu utu kabanicu, uti eir za kiu i ute
izme. Stajao je miran i irok, gledajui u more, s krupnim akama stisnutim za
leima. Rut se dopadala njegova veliina. Telo mu je bilo nabijeno i puno
gravitacije. Sviale su joj se njegove plave obrve.
Jesi li imao dobru nedelju?" upita Rut Ounija Vinela.
On klimnu.
ta si radio?"
Uzdahnuo je. Na licu mu se pokazala grimasa kao da pokuava naporno da
misli. Ne mnogo toga", konano je rekao. Glas mu je bio nizak i tih.
,,Oh", ree Rut. Ja sam ila kod majke u Konkord, u Nju Hempiru."
Ouni klimnu, namrti se i duboko udahnu. inilo se da e neto rei, ali
umesto toga ponovo prekrsti ruke iza lea i nastavi da uti, s bezizraajnim
______________________
* Na argonski izraz glasi pustiti goluba.

1 30

Nevesta mora

licem. On je neverovatno stidljiv, pomisli Rut. Nalazila je daje to armantno. Tako

veliki i tako stidljiv!
Da ti pravo kaem", kaza Rut, rastuuje me kad je vidim. Ne svia mi se na
kopnu; elim da se vratim nazad na Fort Najls. ta je s tobom? Da li bi ti radije
bio tamo negde? Ili ovde?"
Lice Ounija Vinela postade ruiasto, zatim svetlocrveno, opet ruiasto, a
zatim povrati normalnu boju. Rut, fascinirana, posmatrala je ovaj izvanredni
prizor, pa upita: Da li te gnjavim?"
Ne." Ponovo je pocrveneo.
Moja majka uvek me pritiska da se sklonim s Fort Najlsa. Ne pritiska me
stvarno, ali me je naterala da idem u kolu u Delaveru, a sad eli da se preselim
u Konkord. Ili da idem na koled. Ipak, meni se tamo dopada." Rut pokaza na
okean. Ne elim da ivim s porodicom Elis. elim da me ostave na miru." Nije
razumela zastoje nastavljala da brblja pred ovim
krupnim, tihim, srameljivim mladiem u istoj utoj kabanici; pomislila je da
zvui kao dete ili kao budala. Ali kad je pogledala u Ounija, primetila je da je
slua. Nije je gledao kao da je dete ili budala. Siguran si da te ne davim?"
Ouni Vinel nakalja se u pesnicu i zagleda u Rut, a njegove svetlo-plave oi
svetlucale su usled naprezanja. Hm", ree on i ponovo se nakalja. Rut."
Da?" Uzbuivalo ju je to ga uje kako izgovara njeno ime. Nije znala da ga je
uopte bio svestan. Da, Ouni?"
Da li eli neto da vidi?" upitao ju je. Ispalio je tu reenicu kao da je
ispovest. Izrekao ju je s najveom urbom, kao da se sprema da otkrije mesto
gde se nalazi ukradeni novac.
Oh, da", ree Rut, volela bih."
Delovao je nesigurno, napeto.
Pokai mi", produi Rut. Pokai mi neto. Naravno. Pokai mi ta god da
eli da mi pokae."
Moramo da pourimo", ree Ouni i odjednom ivnu. Brzo je krenuo ka kraju
doka, a Rut je pourila za njim. Hitro se spustio niz stepenice, pa u amac na
vesla, odvezao ga u trenutku i pokazao Rut da ga sledi. Ve je veslao, inilo se,
kad se ona skotrljala u amac. Povlaio je vesla divnim, vrstim udarima - svi,
svi, svi - i amac je poskakivao preko talasa.
Proao je pored Nju houpa, pa pored svih drugih brodova usidrenih u luci, ne
usporavajui ritam. Njegovi zglobovi na veslima bili su beli, a usta - stisnuta
linija usled usredsreenosti. Rut se drala za ivice amca, jo jednom zadivljena
njegovom snagom. Ovo uopte nije bilo ono to je mislila da e da radi trideset
sekundi ranije, dok je stajala na doku. Ouni je veslao sve dok se nisu nali izvan
zatienog zaliva, i talasi postadoe breuljci koji su poskakivali i odbijali se od
malog amca. Stigli su do ogromne granitne stene - uistinu, do malog granitnog

1 31

Nevesta mora

ostrva - i on odveze amac iza nje. Sa obale se uopte nisu mogli videti. Talasi
su oblizivali stenu.
Ouni je gledao napred u okean, mrtei se i teko diui. Odveslao je desetak
metara dalje od ostrva ka puini, i stao. Uspravio se u amcu i zagledao u vodu,
zatim seo i veslao jo tri metra i ponovo se zagledao u vodu. Rut se nagla preko
oboda, ali nita nije videla.
Ouni Vinel posegnu na dno amca za ribarskom akijom, dugakim tapom s
kukom na jednom kraju. Polako ju je uronio u vodu i poeo da izvlai i Rut vide
da je zakaio kuku za bovu poput one koju ribari koriste da oznae mesta na
kojima su postavili zamke. Ipak, ova bova bila je bela, bez ikakvih jarkih
ribarskih boja za prepoznavanje. I ume-sto da se njie na povrini, ova je bila na
kratkom uetu koje ju je dralo skrivenom nekoliko metara ispod. Niko je ne bi
mogao nai, a da ne zna tano gde da trai.
Ouni ubaci bovu u amac i zatim, prebacujui ruku preko ruke, izvue ue za
koje je bila prikaena, dok nije doao do kraja. Na zavretku konopca nalazila se
runo izraena drvena zamka za jastoge. Ubacio ju je u amac; bila je krcata
velikim jastozima koji su kljocali kletima.
ija je ovo zamka?", upita Rut.
Moja!" odgovori Ouni.
Brzo je otvorio vrata zamke i izvadio jastoge, jednog po jednog, podiui
svakog posebno da ih Rut pogleda, pa poe da ih baca u vodu.
Hej!" uzviknu ona posle treeg. Nemoj da ih vraa! Dobri su!"
Vratio ih je u more, sve do jednog. Jastozi su bili uistinu dobri. Bili su
ogromni. Bili su spakovani u zamci kao ribe u mrei u dubokom moru.
Meutim, udno su se ponaali. Kad ih je Ouni dodirnuo, nisu kljocali niti su
se borili. Leali su mirno u njegovoj ruci. Rut nikad nije videla nita slino ovim
poslunim jastozima. Niti je ikada videla nita ni blizu ovom mnotvu u jednoj
jedinoj zamci.
Zato ih je tako mnogo? Zato te ne napadaju?" upitala je.
Zato to je tako", uzvratio je. Bacio je jo jednog u okean.
Zato ih ne zadri?", upita Rut.
Ne mogu!" zavapi Ouni.
Kada si postavio zamku?"
Prole sedmice."
Zato dri bovu pod vodom, gde ne moe da je vidi?"
Krijem je."
Od koga?"
Od svih."
Kako si je onda pronaao?"
Jednostavno sam znao gde je", rekao je. Znam gde su."
Oni?"

1 32

Nevesta mora

Bacio je poslednjeg jastoga u more i prebacio zamku preko ivice amca uz

moni pljusak vode. Dok je brisao ruke o ogrta, rekao je s traginom hitnou:
Znam gde su jastozi."
Zna gde su jastozi."
Da."
Ti si zaista jedan Vinel", rekla je. Zar ne?"
Jesam."
Gde su ti ostale zamke, Ouni?"
Svuda."
Svuda?"
Du cele obale Mejna?"
Da."
Tvoj stric zna?"
Ne!" Izgledao je prestraeno, uasnuto.
Ko je pravio zamke?"
,,Ja.
Kada?"
Nou."
Sve si ovo radio iza strievih lea?"
Da."
Zato to bi te ubio, zar ne?"
Nije bilo odgovora. Zato ih vraa, Ouni?"
Stavio je ruke preko lica, a onda ih spustio. inilo se kao da e da zaplae.
Mogao je samo da zatrese glavom.
Oh, Ouni."
Znam."
Ovo je sumanuto."
Znam."
Mogao bi da bude bogat! Boe moj, kad bi imao brod i neku opremu, mogao
bi da se obogati!"
Ne mogu."
Zato to bi neko..."
Moj stric." ... saznao."
Da."
On hoe da postane svetenik ili neto jadno nalik na to, zar ne?" Da."
Pa, to je veliki jebeni gubitak, nije li?" Ne elim da budem svetenik."
Ne krivim te, Ouni. Ni ja to ne elim. Ko jo zna za ovo?"
Moramo da poemo", ree Ouni. Zgrabio je vesla i okrenuo amac pravo
natrag ka obali, i poeo da vesla prelepim dugim udarima, kao neka
velianstvena maina.
Ko jo zna, Ouni?**

1 33

Nevesta mora

Prestao je da vesla i pogledao je. Ti."

Uzvratila mu je direktan pogled, gledajui pravo u njegovu veliku etvrtastu
glavu, u njegove plave vedske oi. Ti", ponovio je. Samo ti."

1 34

Nevesta mora

8
Kako jastog dobija na veliini, postaje smeliji i povlai se dalje od obale, iako nikada
zaista ne gubi instinkt za ukopavanje i nikada ne naputa naviku da se skriva ispod
kamenja, kada se za to ukae potreba.
- Ameriki jastog: studija o njegovim navikama i razvitku
Dr Fransis Hobart Herik
1895.

S KRAJA LEDENOG DOBA, Dordis Benk bila je uma, bujna, gusta i prastara.
Imala je reke, planine i bila nastanjena sisarima. Onda ju je prekrilo more i to
podruje postalo je jedno od najboljih ribarskih teritorija na planeti.
Transformacija je trajala milionima godina, ali Evropljanima nije trebalo dugo
da otkriju to mesto kad su jednom stigli u Novi svet, pa su silu boju ribe lovili
tamo.
Veliki brodovi plovili su s mreama i uadima lovei sve vrste riba crvenperke, haringe, bakalare, skue, kitove mnogih vrsta, lignje, tune,
sabljarke, morske pse - a bilo je i ribarskih brodova koji su vukli mree po dnu
okeana, za koljke kapice. Do kraja devetnaestog veka, ta obala postala je
plovei meunarodni grad; nemaki, ruski, ameriki, kanadski, francuski i
portugalski brodovi izvlaili su na tone ribe. Svaki brod imao je na palubi ljude
koji su lopatama zgrtali i ubacivali praakajuu ribu u spremita, tako
bezobzirno kao ljudi koji utovaraju ugalj. Svako plovilo zadravalo se nedelju
dana, pa ak i dve u kontinuitetu. Nou su svetla sa stotina brodova obasjavala
vodu kao svetla malog grada.
amci i brodovi na vodi, zarobljeni na otvorenom moru na dan plovidbe od
obale, bili su savrena meta za loe vremenske prilike. Oluje su se podizale brzo
i zlobno i mogle su da zbriu celu flotu, unitavajui zajednicu kojoj je
pripadala. Neko selo moglo je poslati nekoliko ribarskih amaca na rutinski put
do Dordis Benka i za nekoliko dana postalo bi selo udovica i siroia. Novine
su navodile spiskove nastradalih, kao i preivelih lanova njihovih porodica
koji su od njih zavisili. To je moda i bila sr tragedije. Imperativ je bilo
prebrojati ko je preostao, da se proceni koliko je dua ostalo na obali bez oeva,
brae, mueva, sinova, ujaka i strieva da ih izdravaju. ta e s njima biti?
etrdeset est mrtvih, glasio bi naslov. Preostalo 197 izdravanih lica.
Bio je to stvarno tuan broj. To je bio broj koji je svako morao da zna.

1 35

Nevesta mora

Lov na jastoge nije ni nalik na to, niti je ikada bio. Veoma je opasan, ali nije
smrtonosan kao ribolov u dubokom moru. Uopte ne. Gradii koji se bave tom
delatnou ne gube ljude u velikom broju. Lovci na jastoge ribare sami, retko
kad su van dometa obale, obino su se vraali kui do kasnog popodneva da
jedu pitu, piju pivo i spavaju na kauu u izmama. Udovice i siroad nisu
stvarani u gomilama. Ne postoje udruenja udovica niti njihove grupe. Udovice
se u zajednici koja se bavi lovom na jastoge pojavljuju pojedinano, usled
sluajnih nesrea, udnih davljenja i neobinih magli i oluja koje dolaze i odlaze
bez nanoenja drugih pustoenja.
Takav je bio sluaj s gospoom Pomeroj koja je, 1976, bila jedina udovica na
Fort Najlsu; odnosno, jedina udovica ribara. Ona je bila jedina ena koja je
izgubila supruga na moru. ta joj je taj status priutio? Vrlo malo toga. injenica
da joj je mu bio pijanica koji je pao preko palube po mirnom sunanom danu
umanjila je katastrofalne dimenzije tog dogaaja, i dok su godine prolazile,
prolazila je i njena tragina sudbina i bila uveliko zaboravljena. Gospoa
Pomeroj i sama je bila neto od mirnog, sunanog dana, i bila je toliko ljupka
daje ljudima bilo teko daje saaljevaju.
Osim toga, ona se dobro snalazila bez mua koji bi je izdravao. Pre-ivela je
bez Ajre Pomeroja i nije svetu pokazivala nikakve znake patnje zbog
pretrpljenog gubitka. Imala je svoju veliku kuu koja je napravljena i otplaena
mnogo pre nego to je ona bila roena, i sagraena je toliko vrsto daje
zahtevala malo odravanja. Niko nije ni mario za odravanje.
Imala je svoju batu. Imala je sestre koje su bile iritantne, ali odane. Imala je
Rut Tomas koja joj je pravila drutvo erke. Imala je sinove koji su bili, iako u
velikoj meri opor lentina, nita vei lendovi od ma ijih tuih sinova, i oni su
joj zaista finansijski pomagali.
Pomerojevi momci koji su ostali na ostrvu imali su, naravno, male prihode,
zato to su mogli da rade jedino kao krmanoi na brodovima drugih ljudi.
Primanja su bila niska zato to su Pomerojevi amci, teritorija i oprema za
ribolov bili izgubljeni posle smrti njihovog oca. Drugi ljudi na ostrvu
pokupovali su sve za milostinju, i to se nikada nije moglo povratiti. Zbog toga i
zbog njihove prirodne lenjosti, Pomerojevi deaci nisu imali budunost na Fort
Najlsu. Nisu mogli, kad su ve postali odrasli mukarci, da zaponu ribarski
posao. Odrasli su s tim saznanjem, tako da nije bilo nikakvo iznenaenje to je
njih nekoliko napustilo ostrvo za sva vremena. A zato i ne bi? Nisu imali
perspektivu kod kue.
Fejgan, srednje dete, bio je jedini Pomerojev sin s ambicijama. Bio je jedini koji
je imao neki cilj u ivotu i uspeno ga je sledio. Radio je na zaputenoj maloj
farmi krompira u udaljenoj zatvorenoj oblasti u severnom Mejnu. Oduvek je
eleo da se udalji od okeana i upravo je to i uinio. Oduvek je hteo da bude
zemljoradnik. Bez galebova, bez vetra. Slao je novac kui, svojoj majci. Zvao ju

1 36

Nevesta mora

je na svake dve nedelje da je obavesti kako napreduje usev krompira. Rekao je

da se nada da e jednog dana postati nadzornik imanja. Bezoseajno joj je
dosaivao, ali se ona ponosila njime jer ima posao, i bila je srena to dobija
novac koji joj je slao.
Konvej, Don i ester Pomeroj pristupili su vojsci, a Konvej (ovek mornarice
na svaki nain, kako je voleo da govori, kao da je bio admiral) imao je dovoljno
sree da zakai otprilike poslednju godinu Vijetnamskog rata. Bio je mornar na
renom patrolnom brodu u nezgodnom spornom podruju. Dvaput je po
dunosti bio u Vijetnamu. Prvi put proao je bez povreda, iako je slao
razmetljiva i gruba pisma majci, objanjavajui u eksplicitnim pojedinostima
koliko je njegovih drugova nastradalo i tano kakve su glupe greke ti idioti
napravili, koje su i dovele do stradanja. Takoe, opisivao je majci kako su
njihova tela izgledala posle zadobijanja rana, i uveravao je da se to njemu
nikada nee desiti zato to je prepametan za takvo sranje.
Konvej je, 1972, drugi put u Vijetnamu zamalo i sam poginuo, zadobivi
metak u blizini kime, ali se oporavio posle est meseci provedenih u vojnoj
bolnici. Oenio se udovicom jednom od svojih idiotskih drugova, koji je izgubio
ivot jo na renom patrolnom brodu, i preselio se u Konektikat. Koristio je tap
za kretanje. Bio je onesposobljen. Konvej je bio dobar. Konvej nije iscrpljivao
svoju obudovelu majku.
Don i ester pridruili su se vojsci. Don je poslat u Nemaku, gde je i ostao
poto se njegova vojna sluba okonala. ta je jedan Pomerojev deak mogao da
radi sam sa sobom u nekoj evropskoj dravi, bilo je izvan mate Rut Tomas, ali
niko nita nije uo o Donu, pa su svi pretpostavljali daje dobro. ester je
odsluio svoje u vojsci, preselio se u Kaliforniju, odao mnogim drogama i
sprijateljio s nekim udacima koji su sebe smatrali prorocima sudbine. Sebe su
nazivali Ciganskim banditima s redenicima.
Ciganski banditi s redenicima putovali su naokolo u nekom starom kolskom
autobusu, zaraujui novac itanjem s dlana i iz tarot-karata, mada je Rut
naula daje novac zaista poticao od prodaje marihuane. Rut bee prilino
zainteresovana za taj deo prie. Nikada nije probala marihuanu, ali ju je ona
zanimala. ester je jednom doao da poseti ostrvo - bez svoje brae iz grupe
Ciganskih bandita s redenicima - kad je Rut bila na kolskom raspustu, i
pokuao da joj da neki od svojih uvenih duhovnih saveta. Bilo je to jo 1974.
On je bio izgubljen.
Kakav savet eli?" upitao ju je ester. Mogu ti dati savete svih vrsta."
Nabrajao je razliite vidove na prste. Mogu te posavetovati u vezi s poslom, u
vezi s ljubavnim ivotom, u vezi s tim ta da radi, da ti dam specijalan savet, ili
obian savet."
Ima li neto trave?" pitala je Rut.
Oh, da."

1 37

Nevesta mora

Mogu li da je probam? Mislim, da lije prodaje ljudima? Imam novac. Mogla

bih da kupim malo."
Znam jedan trik s kartama."
Nije mi do toga, estere."
Da, znam jedan kartaroki trik." Podmetnuo joj je pil karata pred lice i
nejasno izgovorio: Saberi kartu."
Ona nije htela da izabere.
Saberi kartu!", viknuo je ester Pomeroj, ciganski bandit s redenikom.
Zato bih?"
Saberi jedenu kartu! Hajde! Ja sam ve postavio jebenu kartu, i znam da je
trojka srce, zato saberi jedenu kartu, 'oe li?"
Nije htela. Bacio je pil o zid.
Ona upita: Mogu li sada da probam travu?"
Namrgodio se i mahnuo da je otera od sebe. utnuo je sto i nazvao je glupom
kukom. Stvarno se preobrazio u kretena, zakljuila je Rut, pa se drala podalje
od njega do kraja te nedelje. Sve se to desilo kad je imala esnaest godina i bio je
to poslednji put da je videla estera Pomeroja. ula je da ima gomilu dece, ali
da nije oenjen. Nikada nije dobila nimalo njegove marihuane.
Kako su etvorica Pomerojevih sinova zauvek otili s ostrva, trojica su ostala
da ive kod kue. Vebster Pomeroj, koji bee najstariji i najbistriji, bio je sitan,
zakrljao, depresivan, stidljiv i talentovan iskljuivo za preoravanje blatnih
zaravni, u potrazi za artefaktima za Muzej istorije prirode Senatora Sajmona
Adamsa. Vebster nije donosio majci nikakve prihode, ali je nije mnogo ni
kotao. Jo je nosio odeu iz detinjstva i jedva da je ita jeo. Gospoa Pomeroj
volela ga je najvie i najvie je za njega brinula, pa nije marila to ne doprinosi
za porodicu, sve dok ne bi provodio dan za danom na kauu s jastukom preko
glave, alostivo uzdiui.
Na drugom kraju, bio je dobro znani idiot Robin Pomeroj, najmlai sin. U
sedamnaestoj godini venao se sa Opal koja je bila iz grada, i postao otac
izuzetno krupne bebe, Edija. Robin je radio kao krmano na brodu oca Rut
Tomas. Rutin otac je manje ili vie mrzeo Robina Pome-roja, zato to klinac po
ceo dan nije prestajao da trtlja. Kako je preva-zilazio govornu manu, pretvorio
se u usta koja neprestano govore. I ne samo to se obraao Rutinom ocu ve je
govorio i sam sa sobom i priao jastozima. Za vreme pauza uzimao bi radio i
obraao se svim drugim brodovima za lov na jastoge. Kad god bi ugledao neki
drugi brod, zgrabio bi prijemnik i rekao kapetanu koji se pribliavao: Zar ne
izgledate lepo dok prilazite?" Onda bi iskljuio mikrofon i ekao odgovor, koji
bi obino glasio: Zabij ga sebi, klinac." Tuno, upitao bi Rutinog oca: Kako to
da nama niko nikad ne kae da mi izgledamo lepo kad nailazimo?"
Robin je uvek sluajno isputao predmete preko palube. Nekako bi pustio da
mu ribarska akija isklizne iz ruku, a onda bi trao elom duinom broda da je

1 38

Nevesta mora

uhvati. Prekasno. Nije se to deavalo svakog dana, ali deavalo se skoro

svakodnevno. To je stvarno nerviralo Rutinog oca, koji bi vratio brod i pokuao
da sustigne alat. Preduzeo je mere da uvek ima alate u rezervi, za svaki sluaj.
Rut je predloila da prikai malu bovu za svaku alatku, kako bi makar plutala.
To je nazvala otpornost na Robina.
Robin je bio zamoran, ali ga je Rutin otac trpeo, jer je bio jeftin, jeftin, jeftin.
Robin je prihvatao mnogo manje novca od bilo kog drugog krmanoa. Morao je
da pristane na malu sumu zato to niko nije hteo da radi s njim. Bio je glup i
lenj, ali i dovoljno snaan da obavlja posao, a Rutin otac tedeo je mnogo novca
na Robinu Pomeroju. Tolerisao je tog klinca zbog krajnje raunice.
Tako je ostao jo Timoti. Uvek najtii, Timoti Pomeroj nikad nije bio loe dete i
izrastao je u prilino pristojnog momka. Nikoga nije davio. Izgledao je kao
njegov otac, s pesnicama poput okruglih kvaka za vrata, nabijenim miiima,
crnom kosom i razrokim oima. Radio je na brodu Lena Tomasa, Rutinog strica,
i bio je vredan radnik. Len Tomas bio je brbljivac i usijana glava, ali je Timoti
utke izvlaio zamke, brojao jastoge, punio vree mamcem i stajao na krmi dok
se brod kretao, ne gledajui u Lena i zadravajui svoje misli za sebe. Bee to
dobar sporazum za Lena koji je obino imao problema s pronalaenjem
krmanoa koji bi znali da se nose s njegovim legendarnim temperamentom.
Jednom je priao krmanou s francuskim kljuem u ruci i bacio deka u nesvest
na celo popodne. Meutim, Timoti nije provocirao Lenov bes. Timoti je sasvim
pristojno i lepo zaraivao. Davao je majci sve, osim dela koji je koristio da sebi
kupuje viski, koji je sam pio svake noi, u svojoj spavaoj sobi s vrsto
zatvorenim vratima.
Sve to govorilo je da brojni sinovi gospoe Pomeroj nisu postali fi-nansijsko
optereenje za nju i zaista su bili dovoljno ljubazni da joj daju izvesnu sumu.
Kad se sve uzme u obzir, bili su dobri, svi izuzev Vebstera. Gospoa Pomeroj
dodavala je zaradu od sisanja na novac koji su joj sinovi obezbeivali.
Bila je dobra u tome. Imala je dara. Uvijala je i farbala kosu enama i inilo se
da poseduje prirodan instinkt za oblik, ali se specijalizovala za ianje
mukaraca. iala je ljude koji su pre toga imali samo tri frizure u svom ivotu:
onu koju im je pravila majka, onu koju im je pravila vojska i onu koju im je
pravila supruga. To su bili ljudi nezainteresovani za stil, ali su gospoi Pomeroj
doputali da izvodi nestane stvari s njihovom kosom. Sedeli su pod njenom
rukom s nepatvorenom tatinom, uivajui u panji ba kao bilo koja starleta.
injenica je da je umela da uini da svaki mukarac izgleda divno. Gospoa
Pomeroj magino je skrivala elavost, podsticala bradu onima kod kojih nije
bila izraena i gusta, stanjivala divlje bunje nekontroli-sanih lokni i krotila
zaliske. Laskala im je i alila se svakim ovekom, ukala ga laktom i
zadirkivala dok mu je sreivala kosu, i flert je smesta inio svakoga
privlanijim, donosio boju u obraze i vraao sjaj u oima. Gotovo da je mogla da

1 39

Nevesta mora

spase ljude od njihove stvarne runoe. Mogla je ak da napravi da Senator

Sajmon i Angus Adams izgledaju ugledno. Kad bi zavrila sa starim
osobenjakom kao to je bio Angus, ak bi i njemu potiljak pocrveneo od
zadovoljstva to je u njenom drutvu. Kad bi zavrila s prirodno naoitim
ovekom poput Rutinog oca, on bi bio posramljujue lep, lep kao idol matinefilma.
Idi da se sakrije", rekla bi mu ona. Gubi se odavde, Stene. Ako pone da se
etka naokolo tako izgledajui, tvoja je krivica ako bude silovan."
Iznenaujue, gospoe s Fort Najlsa nisu imale nita protiv da gospoa
Pomeroj doteruje njihove mueve. Moda je to bilo zbog toga to su rezultati
bili tako dobri. Moda je to bilo zato to su elele da pomognu udovici, a to je
bio lak nain da se to uradi. Mogue je da su se te ene oseale krivima to
uopte imaju supruge, to imaju mukarce koji su do tada uspeli da izbegnu da
se napiju i padnu preko palube. Ili su ene tokom godina toliko omrzle svoje
mueve, da im je i sama pomisao da provlae sopstvene prste kroz prljave kose
tih smrdljivih, masnih, lenj ih ribara bila muna. One su vie volele da puste da
gospoa Pomeroj to obavi, poto se inilo da joj se to mnogo svia, i zato to je
to dovodilo njihove mueve u prokleto dobro raspoloenje, makar tada.
Tako se dogodilo da je Rut po povratku iz posete majci u Konkordu otila
pravo u kuu gospoe Pomeroj i zatekla je kako ia celu porodicu Rasa Koba.
Gospoa Pomeroj okupila je tamo sve Kobove: gospodina Rasa Koba, njegovu
enu, Ajvi, i njihovu najmlau erku, Floridu, koja je imala etrdeset godina i
jo ivela s roditeljima.
Oni su bili nesrena porodica. Rasu Kobu bilo je skoro osamdeset, ali je i dalje
svakodnevno odlazio u ribolov. Oduvek je govorio da e ribariti sve dok bude
mogao da spusti nogu u amac. Prethodne zime izgubio je pola desne noge do
kolena, jer mu je amputirana zbog dijabetesa ili eera", kako ga je on zvao, ali
je i dalje svakog dana odlazio u ribolov, prebacujui ono to mu je ostalo od te
noge preko ivice amca. Njegova supruga, Ajvi, bila je ena razoaranog
izgleda, koja je bojila ukrasne grane, svece i lica Deda Mrazova na koljkama
poznatim kao peani dolari, i pokuavala da ih proda susedima kao boine
ukrase. Njihova erka, Florida, nikada nije prozborila ni re. Bila je poraavajue utljiva.
Gospoda Pomeroj ve je navila Ajvinu tanku sedu kosu na viklere i
nameravala da pree na zulufe Rasa Koba, kada je Rut ula.
Kako je gusta!" govorila je gospoa Pomeroj gospodinu Kobu. Kosa vam je
tako jaka da izgledate kao Rok Hadson!"
Keri Grant!", prodrao se on.
Keri Grant!" nasmejala se gospoa Pomeroj. ,,U redu! Izgledate kao Keri
Grant!"

1 40

Nevesta mora

Gospoa Kob prevrnu oima. Rut pree preko kuhinje i poljubi gospou
Pomeroj u obraz. Ona joj uze ruku i zadra je u svojoj neko vreme. Dobro
dola kui, duo."
Hvala." Rut je osetila da je kod kue.
Jesi li se lepo provela?"
Imala sam najgoru sedmicu u svom ivotu." Rut je nameravala da to kae
sarkastino i na aljiv nain, ali joj je taj odgovor sluajno izleteo kao neulepana
istina.
Ima tamo pitu."
Hvala mnogo."
Jesi li videla oca?"
Nisam jo."
Jo malo pa u ovde da zavrim", ree gospoa Pomeroj. Ti sedi, duo."
Tako je Rut sela, odmah do neme Floride Kobs, na stolicu koja bee ofarbana
onom uasnom zelenom bojom za bove. Kuhinjski sto i ugaoni ormar takoe
behu ofarbani tom zastraujuom zelenom, tako daje cela kuhinja bila u
strahovitom skladu. Rut je posmatrala kako gospoa Pomeroj izvodi svoju
uobiajenu magiju na runom gospodinu Kobu. Njene ruke bile su bez
prestanka uposlene u njegovoj kosi. ak i kada je nije sekla, lako je jagodicama
udarala njegovu glavu, provlaila mu prste kroz kosu, tapala ga i vukla za ui.
On je zabacio glavu unazad i prepustio se njenim rukama, kao maka koja se
trlja o nogu omiljene osobe.
Gledaj kako je lepo", mrmljala je, poput ohrabrujue ljubavnice. Vidi kako
dobro izgleda."
Podrezala mu je zulufe i obrijala potiljak u lukovima kroz sapunicu, pa ga
obrisala pekirom. Naslonila se telom na njegova lea. Bila je nena s
gospodinom Kobom, kao da je on poslednja osoba na svetu koju e ikada
dodirnuti, kao da je njegova runa lobanja trebalo da bude njen poslednji
ljudski kontakt na svetu. Gospoa Kob, sa svojim elinim sivim viklerima,
sedela je i posmatrala. Posivele ruke poivale su joj u krilu, a eline oi na
muevljevom istroenom licu.
ta ima novo, gospoo Kob?", upita Rut.
Imamo proklete rakune po elom prokletom dvoritu", ree gospoa Kob,
pokazujui svoj izvanredni trik govorenja bez pokretanja usana. Kad je Rut bila
dete, imala je obiaj da navodi gospou Kob na razgovor, samo da bi to gledala.
Istinu govorei, i sa osamnaest godina, Rut je radila isto to iz istog razloga.
ao mi je to to ujem. Da li ste ikad pre imali problema s raku-nima?"
Nikad ih uopte nismo imali."
Rut je zurila u enina usta. Stvarno se nisu pomerala. Neverovatno. Je li
tako?" upitala je.
Volela bih da ustrelim jednog."

1 41

Nevesta mora

Zar rakuni ne postoje na ovom ostrvu od 1958?" upita Ras Kob. Bilo ih je na
Korn Hejvenu, ali ovde ne."
Zaista? ta se dogodilo? Kako su dospeli ovamo?" upitala je Rut, znajui
tano ta se sprema da kae.
Doneli su ih ovde."
Ko ih je doneo?"
Ljudi s Korn Hej vena! Ubacili su nekoliko skotnih raku na u vreu. Dovezli
su ih ovamo u amcu. Usred noi. Izbacili ih na nau obalu. To je video tvoj
deda, Dejvid Tomas. Kad je krenuo kui od svoje devojke. Video je nepoznate
ljude na plai. Video kako putaju neto napolje iz daka. Video gde odlaze u
amcu na vesla. Nekoliko nedelja kasnije, rakuni su bili svuda. Svud po
prokletom ostrvu. Jeli su ljudima pilie. Smee. Sve."
Naravno, pria koju je Rut ula od lanova porodice glasila je da je Doni
Pomeroj bio taj koji je primetio tuince na obali, ba pre nego to je otiao da
pogine u Koreji 1954, ali je pustila da to proe.
Ja sam imala malog rakuna za mezimca kad sam bila mala", ree gospoa
Pomeroj, osmehujui se pri tom seanju. Taj me je rakun ujeo za miicu,
zamisli, pa gaje moj otac ubio. Mislim daje bio mujak. Uvek sam mu se
obraala kao njemu, kakogod."
Kada je to bilo, gospoo Pomeroj?" upita Rut. Pre koliko?"
Gospoa Pomeroj se namrti i pritisnu paleve duboko u potiljak gospodina
Koba. On protenja, tako sreno. Ona neduno kaza: Oh, pretpostavljam da je
to bilo tokom ranih etrdesetih, Rut. Boe, toliko sam stara. etrdesete! Pre tako
mnogo vremena."
Onda nije bio rakun", prokomentarisao je gospodin Kob. Nije mogao da
bude."
Oh, jeste bio mali rakun, sigurno. Imao je prugast rep i najslau malu masku.
Zvala sam ga Maski!"
Nije bio rakun. Nije mogao biti. Nije bilo rakuna na ovom ostrvu do 1958",
ponovio je gospodin Kob. Ljudi s Korn Hejvena doneli su ih ovamo 1958."
Pa, ovo je bila beba rakun", ree gospoa Pomeroj, kao objanjenje.
Verovatno tvor."
Volela bih da ustrelim rakuna!" kaza gospoa Kob s takvom estinom da su
joj se usne, zapravo, pomerile, a njena nema erka, Florida, zaista se trgla.
Moj otac sigurno je ubio Maskija", dodade gospoa Pomeroj.
Otrla je pekirom kosu gospodina Koba i oetkala mu potiljak malom etkom
za peciva. Utapkala je puder pod izlizanu kragnu njegove koulje i utrljala
uljani tonik u njegovu kosu jaku poput ice, oblikujui je u ekskluzivni talasasti
pompadur.
Pogledaj se!" rekla je i pruila mu staro ogledalo sa srebrnom drkom.
Izgleda kao zvezda kantri muzike. ta ti misli, Ajvi? Zar nije zgodni avo?"

1 42

Nevesta mora

Smeno" kaza Ajvi Kob, ali je njen mu sijao, a i obrazi, kao i njegov
pompadur. Gospoa Pomeroj skide arav s njega, paljivo ga prikupi da ne
prospe dlake svud po sjajnom kuhinjskom podu, a gospodin Kob ustade, jo se
divei sebi u starom ogledalu. Polako je okretao glavu s jedne strane na drugu i
osmehivao se sam sebi, cerei se kao zgodni avo.
ta ti misli o svom ocu, Florida?", upita gospoa Pomeroj. Zar ne izgleda
lepo?"
Floridu Kob obli duboko rumenilo.
Ona nee rei nita", ree gospodin Kob, iznenada zgaen. Spustio je runo
ogledalo na kuhinjski sto i izvadio neto novca iz depa. Nikada ne progovori
nijednu prokletu re. Ne bi rekla ni govno, sve da su joj ih usta puna."
Rut se nasmeja i odlui da naposletku uzme pare pite.
Sada u ti skinuti viklere, Ajvi", ree gospoa Pomeroj.
Kasnije, poto su Kobovi otili, gospoa Pomeroj i Rut sedoe na prednju
verandu. Tamo je bio jedan stari kau, tapaciran tofom s desenom velikih
krvavih rua, koji je vonjao kao daje pokisao, ili gore. Rut je pila pivo, a
gospoa Pomeroj voni pun, i Rut poe da joj pria o poseti majci.
Kako je Riki?", upita gospoda Pomeroj.
Oh, ne znam. On samo, zna... Bacaka se okolo."
To je bila najtunija stvar, kad se ta beba rodila. Zna, nikad nisam videla
tako jadnu bebu."
Znam."
Nikad nisam videla tvoju jadnu majku posle toga."
Tvoju jadnu mater... Rut je nedostajao akcenat gospoe Pomeroj.
Znam."
Pokuavala sam da je pozovem. Jesam je zvala. Rekla sam joj da donese bebu
ovamo na ostrvo, ali je rekla da je previe bolestan. Naterala sam je da mi opie
ta s njim nije u redu, i da ti kaem neto, meni nije zvualo previe strano."
Oh, strano je."
Nije mi zvualo kao neto s im mi ovde ne bismo mogli da se nosimo. ta
mu je bilo potrebno? Nije mu trebalo mnogo toga. Neki lek. To je lako. Isuse,
gospodin Kob uzima lek svakog bogovetnog dana za eer, i uspeva. ta je jo
trebalo Rikiju? Neko da ga pazi. Mi smo to mogli da radimo. To je neije dete;
nae se mesto za njega. To sam joj rekla. Plakala je i plakala."
Svi drugi kazali su da mu je mesto u nekoj ustanovi." Ko je rekao?
Gospoica Vera je to rekla. Ko jo?" Lekari."
Trebalo je da dovede tu bebu ovamo, gde joj je dom. Bilo bi mu tu sasvim
dobro. Jo moe da ga dovede. Mi bismo brinuli o tom detetu jednako dobro
kao i bilo ko drugi."

1 43

Nevesta mora

Rekla je da si joj ti bila jedini prijatelj. Rekla je da si bila jedina osoba koja je
ovde bila dobra prema njoj."
To je slatko. Ali nije istina. Svi su bili fini prema njoj."
Nije Angus Adams."
Oh, on ju je voleo."
Voleo? Voleo?"
Dopadala mu se isto koliko mu se dopada bilo ko." Rut se nasmejala. Onda je
rekla: Jesi li ikad upoznala nekog po imenu Ouni Vinel?"
Ko je to? S Korn Hejvena?"
Neak pastora Vinela."
Oh, da. Onaj krupan plavi deko."
Da."
Znam ko je on." Rut ne ree nita.
Zato?" upita gospoa Pomeroj. Zato pita?" Onako", odgovori Rut.
Vrata trema naglo su se otvorila; utnula ih je ena Robina Pomeroja, Opal,
ije su ruke bile toliko pune njenog ogromnog sina, da nije mogla da koristi
kvaku. Beba ispusti luaki uzvik kad je videla gospou Pomeroj, kao
oduevljeno mladune gorile.
Evo ga moj mali unuk", ree gospoa Pomeroj.
Hej, Rut" pozdravi se Opal snebivljivo.
Hej, Opal."
Nisam znala da si ovde."
Hej, veliki Edi", obrati se Rut bebi. Opal prinese dete i savi se, pa malo
podie dete da bi Rut mogla da poljubi ogromnu bebinu glavu. Rut se pomerila
na sofi da napravi mesta za Opal, koja sede, podie majicu kratkih rukava i
dade dojku Ediju. On posegnu za njom i poe da sisa usredsreeno i uz mnogo
sonih zvukova. Vukao je iz te sise kao da iz nje uzima vazduh za disanje.
Zar to ne boli?" upitala je Rut.
Da", uzvrati Opal. Ona zevnu ne pokrivi usta, pokazujui rudnik srebrnih
plombi.
Sve tri ene na kauu posmatrale su tu krupnu bebu, koja se divljaki zakaila
za Opaline grudi.
Vue kao prava stara drenana pumpa", ree Rut. Uz to i grize", ree tiha
Opal. Rut uzdrhta.
Kada si ga poslednji put hranila?" upita gospoa Pomeroj. Ne znam. Pre sat
vremena. Pola sata."
Trebalo bi da se pridrava njegovog rasporeda za hranjenje, Opal." Ona
slegnu ramenima. Uvek je gladan."
Naravno da jeste, draga. To je zato to ga hrani sve vreme. Jaa mu apetit.
Zna kako kau: ako je mama voljna, beba e uzimati." To kau?" upita Rut.
Upravo sam to izmislila", odgovori gospoa Pomeroj.

1 44

Nevesta mora

Lepo si to smislila", ree Rut, a gospoa Pomeroj se iroko osmehnu i udari

je. Rut je nedostajalo zadirkivanje ljudi bez bojazni da e pred njom briznuti u
pla. Zauzvrat, i ona je udarila gospou Pomeroj.
Moja je zamisao da ga pustim da jede kad god hoe", kazala je Opal.
Raunam da je gladan ako jede. Jue je pojeo tri hot-doga."
Opal!" ciknu gospoa Pomeroj. On ima samo deset meseci!"
Staja tu mogu?"
ta ti tu moe? Sam je pribavio sebi hot-dog?" upita Rut. Gospoda Pomeroj i
Opal se nasmejae, a beba se iznenada otkai sa sise, uz glasan zvuk pucanja
vrsto pritegnutog zatvaraa. Zabacila je glavu kao pijanica, a zatim se i sama
nasmejala.
Ispriala sam bebi vic!" ree Rut.
Edi te voli", kaza Opal. Voli Ruf ? Voli tvoju tetku Ruf, Edi?" Stavila je Rut
bebu u krilo i ona se iskrivljeno isceri, pa ispljunu utu supu na Rutine
pantalone. Rut je vrati majci.
Oh", ree Opal. Ona podie dete i ue u kuu, vrativi se trenutak kasnije da
baci pekir na Rut. Mislim da je Ediju vreme za dremku", prokomentarisala je i
ponovo nestala u kui.
Rut obrisa toplu, penastu baricu s noge. Bebina povraka", ree ona.
Previe hrane to dete", uzvratila je gospoa Pomeroj.
On se, jednostavno, prilagoava, rekla bih."
Hranila ga je okoladnim kremom pre neki dan, Rut. Kaikom. Direktno iz
tegle. Videla sam svojim oima!"
Ta Opal nije mnogo pametna."
Ipak, ima lepe i velike sise."
Oh, blago njoj."
Blago bebi Ediju. Kako moe da ima tako velike grudi kad joj je samo
sedamnaest? Ja ak nisam ni znala ta su to sise kad sam imala sedamnaest."
Da, jesi. Isuse, gospoo Pomeroj, ve si bila udata u sedamnaestoj."
Da, tako je. Ali nisam znala ta su grudi kad mi je bilo dvanaest. Videla sam
grudi moje sestre i pitala je ta su te velike stvari. Rekla je da je to bebino salo."
Glorija je to rekla?"
Kiti je to rekla."
Trebalo je da ti kae istinu."
Verovatno nije znala istinu."
Kiti? Kiti je roena znajui istinu."
Zamisli da mi je rekla kako jeste? Zamisli da je rekla: To su sise, Ronda, i
jednog dana odrasli mukarci elee da ih sisaju."
Odrasli mukarci i mali deaci. I tui muevi, znajui Kiti."
Zato si me pitala za Ounija Vinela, Rut?"

1 45

Nevesta mora

Rut brzo pogleda gospou Pomeroj, a onda se zagleda u dvorite. Ona kaza:
Bez razloga."
Gospoa Pomeroj dugo je posmatrala Rut. Nakrenula je glavu. ekala je.
Nije istina da si bila jedina osoba na ovom ostrvu koja je bila dobra prema
mojoj majci?" upitala je Rut.
Ne, Rut, rekla sam ti. Svi smo je voleli. Bila je divna. Bila je pomalo osetljiva,
ipak, i ponekad je imala problem da razume kakvi su ljudi ovde."
Angus Adams, na primer."
,,Oh, mnogo njih. Nije mogla da shvati sve to napijanje. Imala sam obiaj da joj
kaem: 'Meri, ovim ljudima je hladno i mokri su deset sati dnevno itavog svog
ivota. To stvarno moe da razdrai ljude. Potrebno im je da piju, ili ne bi nikako
s tim mogli da se bore.'" Moj otac nikad nije toliko pio."
Niti je s njom mnogo priao. Bila je usamljena ovde. Nije mogla da podnese
zime."
Mislim da je usamljena u Konkordu."
,,Oh, sigurna sam u to. Da li eli da se preseli kod nje?"
Da. eli da upiem koled. Kae da je to ono to Elisovi ele. Kae da e to
platiti gospodin Elis, naravno. Vera Elis smatra da u zatrud-neti ako due
ostanem ovde. Hoe da se preselim u Konkord, a zatim da idem u neku malu,
uglednu ensku kolu, gde Elisovi znaju direktora."
Ljudi ovde stvarno ostaju u drugom stanju, Rut."
Ja mislim da Opal ima dovoljno veliku bebu da pokrije sve nas. I osim toga,
neko treba da upranjava seks da bi ovih dana ostao trudan. Tako bar kau."
Treba da bude sa svojom majkom ako ona to eli. Nita te ovde ne zadrava.
Ljudi ovde, Rut, oni nisu stvarno tvoji ljudi."
Rei u ti ta je. Ne nameravam da uradim nijednu stvar sa svojim ivotom
koju od mene trae Elisovi. To je moj plan."
To je tvoj plan?"
Za sada."
Gospoa Pomeroj izu cipele i podie stopala na staru drvenu zamku za
jastoge koju je koristila kao sto na tremu. Uzdahnula je. Reci mi neto vie o
Ouniju Vinelu", kazala je.
Pa, upoznala sam ga", ree Rut.
I?"
I on je jedna neobina osoba."
Ponovo je gospoa Pomeroj ekala, a Rut se upiljila u prednje dvorite. Galeb
je stajao na dejem kamioniu i zauzvrat zurio u nju. I gospoa Pomeroj zurila
je u nju.
ta?" upita Rut. ,,U ta svi pilje?"
Mislim da tu ima jo neto da se ispria" ree gospoa Pomeroj. Zato mi ne
ispria, Rut?"

1 46

Nevesta mora

Tako je Rut poela da govori gospoi Pomeroj o Ouniju Vinelu, iako joj nije
bila poetna namera da ikome pria o njemu. Ispriala joj je o istoj ribarskoj
odori Ounija Vinela i o njegovoj spretnosti s amcem i brodom i o tome kako ju
odvezao iza stene da joj pokae svoje zamke za jastoge. Poverila joj je pretei
govor pastora Vinela o zlu i venosti lova na jastoge i o tome kako je Ouni
umalo zaplakao kad joj je pokazao svoju krcatu, beskorisnu zamku s jastozima.
To jadno dete", rekla je gospoa Pomeroj.
Nije ba dete. Mislim da je mog uzrasta."
Blagoslovena da mu je dua."
Moe li u to da poveruje? Ima zamke du cele obale i baca jastoge nazad u
vodu. Treba da vidi kako njima rukuje. To je najudnije od svega. Na neki
nain ih baca u trans."
Izgleda kao jedan Vinel, zar ne?"
Da."
Onda je lep?"
Ima veliku glavu."
Svi oni imaju."
Ounijeva glava je stvarno ogromna. Podsea na meteoroloki balon s uima."
Ubedena sam da je lep. Svi, takoe, imaju razvijena prsa, ti Vinelovi, izuzev
Tobija Vinela. Mnogo miia."
Moda je to bebino salo", ree Rut.
Miii", uzvratila je gospoa Pomeroj i nasmeila se. Svi su oni krupni stari
veani. Osim pastora. Oh, koliko sam samo elela da se udam za Vinela."
Kojeg?"
Bilo kojeg od njih. Za bilo kog Vinela. Rut, oni toliko zarauju. Videla si
njihove kue tamo preko. Najlepe kue. Najlepa dvorita. Uvek imaju te
ljupke male cvetne vrtove... Meutim, mislim da nikad nisam razgovarala ni sa
jednim Vinelom dok sam bila devojka. Veruje li ti to? Ponekad sam ih viala
u Roklandu i bili su tako zgodni."
Trebalo je da se uda za nekog Vinela."
Kako, Rut? Iskreno. Obini ljudi ne venavaju se s Vinelovima. Osim toga,
moja bi me porodica ubila da sam se udala za bilo koga s Kom Hejvena. Uz to,
nikad u ivotu nisam upoznala Vinela. Nisam mogla da ti kaem za kojeg bih
volela da se udam."
Mogla si da izabere jednog od njih", ree Rut. Takva seksi lepotica kao to
si ti?"
Volela sam mog Ajru", kazala je gospoa Pomeroj. Ipak je pomilovala Rutinu
miicu zbog komplimenta koji joj je dala.
Naravno da si volela tvog Ajru. Ali on ti je bio brat."

1 47

Nevesta mora

Gospoa Pomeroj uzdahnu. Znam. Ipak, bilo nam je dobro zajedno. Imao je
obiaj da me vodi do morskih peina na Bun Roku, zna. Sa sta-laktitima, ili ta
god da su bili, koji vise na sve strane. Boe, to je bilo lepo."
On ti je bio roakl Ljudi ne bi trebalo da se venavaju s roacima! Imala si
sreu to se tvoja deca nisu rodila s lenim perajima!"
Uasna si, Rut! Uasna si!" Ipak se smejala.
Rut kaza: Ne bi verovala koliko se taj Ouni plai pastora Vinela."
Ja sve verujem. Da li ti se svia taj Ouni Vinel, Rut?"
Da li mi se svia? Ne znam. Ne. Sigurno. Ne znam. Mislim da je... zanimljiv."
Ti nikad ne pria o momcima."
Nikad nisam srela nikakve momke o kojima bih priala."
Da li je zgodan?" ponovo zapita gospoa Pomeroj.
Rekla sam ti. Krupan je. Plav je."
Jesu li mu oi veoma plave?"
To zvui kao naslov neke ljubavne pesme."
Da li su veoma plave ili nisu, Rut?" Zvuala je pomalo iznervirano. Rut
promeni ton. Jesu. Veoma su plave, gospoo Pomeroj."
eli li da uje neto smeno, Rut? Uvek sam se potajno nadala da e se
udati za jednog od mojih deaka."
,,Oh, gospoo Pomeroj, ne."
Znam. Znam."
Samo..."
Znam, Rut. Pogledaj ih. Kakva gomila! Ne bi mogla da bude ni sa jednim od
njih. Fejgan je farmer. Moe li to da predstavi sebi? Devojka poput tebe nikad
ne bi mogla da ivi na farmi krompira. Don? Ko zna ita o Donu? Gde je on?
Mi to i ne znamo. U Evropi? Jedva da mogu da se setim kako izgleda. Prolo je
toliko vremena otkad sam ga videla, da teko mogu da mu se setim lika. Zar
nije strano da majka kae takvo neto?"
I ja se jedva seam Dona."
Ti mu nisi majka, Rut. A onda, tu je i Konvej. Tako nasilna osoba, iz nekog
razloga. A sada hoda hramljui. Nikad se ne bi udala za nekog ko gelja."
Nema takvih za mene!"
A ester? Oh, boe."
Oh, boe."
Misli da zna da prorie budunost? Voza se naokolo s onim hipicima?"
Prodaje dop."
Prodaje dop?" upita gospoda Pomeroj iznenaeno.
Samo se alim" laga Rut.
Verovatno prodaje." Gospoa Pomeroj uzdahnu. I Robin. Pa, moram
priznati da nikad nisam pomislila da bi se udala za Robina. ak ni dok ste oboje
bili mali. Nikad nisi mnogo razmiljala o Robinu."

1 48

Nevesta mora

Verovatno si smatrala da ne bi bio sposoban da me pita da se udam za njega.

Ne bi bio sposoban da to izgovori. Zvualo bi poput: Hoe li, pveklinjem te, da se
udaza mene, Vut? To bi za sve bilo krajnje neprijatno."
Gospoa Pomeroj odmahnu glavom i brzo otre oi. Rut je primetila taj pokret
i prestala da se smeje.
ta je s Vebsterom?" upita ona. Ostaje jo on."
O tome se radi, Rut", kaza gospoa Pomeroj, a glas joj bee tuan. Oduvek
sam smatrala da e se udati za Vebstera."
Oh, gospoo Pomeroj." Rut se pomeri na kauu i zagrli prijateljicu.
ta se dogodilo s Vebsterom, Rut?"
Ne znam."
Bio je najbistriji. On je bio moj najpametniji sin."
Znam."
Poto mu je otac umro..."
Znam."
ak vie nije ni rastao."
Znam. Znam."
Tako je stidljiv. On je kao dete." Gospoa Pomeroj nadlanicom obrisa suze s
oba obraza - brz, gladak pokret. Ja i tvoja mama imamo sinove koji nisu
porasli, pretpostavljam", rekla je. Oh, brate. Takva sam cmizdravica. ta kae
na to?" Otrla je nos rukavom i osmehnula se Rut. Na trenutak su prislonile ela
jedno uz drugo. Rut je poloila ruku na potiljak gospoe Pomeroj, a ona je
sklopila oi. Onda se povukla i rekla: Mislim da je neto oduzeto mojim
sinovima, Ruti."
Da."
Mnogo je oduzeto mojim sinovima. Njihov otac. Njihovo nasledstvo. Njihov
brod. Njihova ribarska teritorija. Njihova oprema za ribolov."
Znam", rekla je Rut i osetila nalet krivice koju je imala godinama, kad god bi
pomislila na svog oca i njegov brod sa zamkama gospodina Pomeroja.
Volela bih da sam imala jo jednog sina za tebe." ta? Za mene?"
Za brak. Volela bih da sam imala jo jednog sina i da sam ga nainila
normalnim. Dobrim."
Ma daj, gospoo Pomeroj. Svi tvoji sinovi su dobri." Draga si, Rut."
Izuzev estera, naravno. On nije dobar."
Na svoj nain, svi su oni dovoljno dobri, ali nisu dovoljno dobri za pametnu
devojku kao to si ti. Kladim se da bih to mogla da ispravim, zna, da imam jo
jednu priliku." Oi gospoe Pomeroj ponovo se ispunie suzama. Sad, staja to
govorim, ena sa sedmoro dece."
,,U redu je."
Uz to, ne mogu da oekujem od tebe da eka da beba poraste, zar ne? Sluaj
me."

1 49

Nevesta mora

Sluam."
Govorim ludosti."
Pomalo", priznade Rut.
Oh, stvari se ne ree uvek, pretpostavljam."
Ne uvek. Mislim da ponekad moraju da izau na dobro."
Valjda. Zar ne misli da bi trebalo da ode da ivi sa svojom majkom, Rut?"
Ne."
Ovde nema niega za tebe." To nije istina."
Istina je da volim da bude tu negde, ali to nije fer. Ovde nema nieg za tebe.
Ovo je kao zatvor. Ovo je tvoj San Kventin. Uvek sam mislila: 'Oh, Rut e se
udati za Vebstera, i uvek sam mislila: 'Oh, Vebster e preuzeti tatin brod za lov
na jastoge.' Verovala sam da sam sve smislila. Ali nema broda."
A jedva da ima i Vebstera, pomislila je Rut.
Zar nikad ne pomisli da ne bi trebalo ovde da ivi?" Gospoa Pomeroj
isprui ruku i pokaza u daljinu. Bez sumnje je elela da ukae na zapad, prema
obali i zemlji koja se prostirala iza nje, ali je pokazivala u potpuno pogrenom
smeru. Pokazivala je ka otvorenom moru. Rut je ipak znala ta je pokuavala da
kae. Gospoda Pomeroj bila je uvena po tome to nije imala sjajan oseaj za
orijentaciju.
Zna, ne moram da se udam ni za jednog od tvojih sinova da bih ostala ovde
s tobom", ree Rut.
,,Oh, Rut."
Volela bih da mi ne govori da treba da odem. To dovoljno sluam od moje
mame i Lanforda Elisa. Pripadam ovom ostrvu isto kao i svako drugi. Zaboravi
na moju majku."
,,Oh, Rut. Nemoj to da govori."
,,U redu, ne mislim da je zaboravimo, ali svejedno je gde ona ivi ili s kim ivi.
Meni to nije vano. Ja u ostati ovde s tobom; biu tamo gde ti bude." Rut se
smeila dok je to govorila, i gurkala je gospodu Pomeroj onako kako je gospoda
Pomeroj esto gurkala nju. Malo zadirkujue bockanje, koliko da se iskae
ljubav.
Ali ja ne idem nikud", uzvratila je gospoda Pomeroj.
Lepo. Ni ja. To je reeno. Ne mrdam se. Ovde ostajem odsad pa ubudue.
Nema vie odlazaka u Konkord. Nema vie sranja zbog koleda."
Ne moe da obea takvo neto."
Mogu da radim sve to hou. Mogu da dam jo i vea obeanja."
Lanford Elis ubio bi te kad bi te uo da tako pria."
Doavola s tim. Dodavola s njima. Od sada, ta god da mi Lanford Elis kae
da uradim, ja u uraditi suprotno. Jebe Elisove. Gledaj me! Gledaj me, svete!
uvaj se, duo!"

1 50

Nevesta mora

Ali zato eli da provede ivot na ovom jebenom ostrvu? Ovo ovde nisu
tvoji ljudi, Rut."
Naravno da jesu. Tvoji i moji. Ako je ovo tvoj narod, onda je i moj!" Slua li
sebe!"
Danas se oseam prilino velianstveno. Danas mogu da dam velika
obeanja."
Pretpostavljam daje tako!" Misli da ne mislim nita od toga."
Mislim da govori najslae stvari. I mislim da e naposletku uraditi ta god
ti hoe."
Sedele su na kauu na verandi jo otprilike jedan sat. Opal je ietala napolje s
Edijem jo nekoliko puta, s dosadom i bez cilja, a gospoa Pomeroj i Rut
podizale su ga na smenu u krilo i pokuavale da ga ljuljukaju i da se pritom ne
povrede. Poslednjeg puta Opal je otila. Nije ula u kuu; odetala je nizbrdo
prema luci, da ode niz ulicu do radnje", kako je rekla. Sandale su joj lupkale o
tabane, a njena krupna beba coktala je usnama dok je tako teka sedela na
njenom desnom kuku. Gospoa Pomeroj i Rut posmatrale su majku i dete kako
se sputaju nizbrdo.
Da li ti se ini da izgledam staro, Rut?"
Izgleda kao milion dolara. Uvek e biti najlepa ena na ostrvu."
Pogledaj ovo", ree gospoa Pomeroj, pa podie bradu. Vrat mi je potpuno
omlitaveo."
Nije."
Jeste, Rut." Gospoda Pomeroj povue labavo meso pod bradom. Zar nije
odvratan nain na koji tu visi? Izgledam kao pelikan."
Ne izgleda kao pelikan."
Izgledam kao pelikan. Mogla bih tu da nosim itavog lososa, kao neki ljutiti
stari pelikan."
Izgleda kao veoma mlad pelikan", ree Rut.
,,Oh, to je ve bolje, Rut. Mnogo ti hvala." Gospoa Pomeroj pomilova svoj
vrat i upita: O emu si razmiljala dok si bila sama s Ounijem Vinelom?"
,,Oh, ne znam."
Naravno da zna. Reci mi."
Nemam ta da kaem."
Hm", promrmlja gospoda Pomeroj. udim se." Utipnula je kou na
nadlanici. Pogledaj kako sam suva i usukana. Ako bih ita kod sebe mogla da
menjam, pokuala bih da povratim nekadanju kou. Imala sam prelepu kou
kad sam bila tvojih godina."
Svako ima prelepu kou kad je mojih godina."
ta bi ti menjala u vezi sa svojom pojavom kada bi mogla, Rut?"
Bez ustruavanja i oklevanja, Rut odgovori: Volela bih da sam via. Volela
bih da imam manje bradavice. I volela bih a umem da pevam."

1 51

Nevesta mora

Gospoa Pomeroj se nasmeja. Ko ti je rekao da su ti bradavice prevelike?"

Niko. Hajde, gospoo Pomeroj. Nikad ih niko osim mene nije video."
Da li si ih pokazala Ouniju Vinelu?" Nisam", ree Rut. Ali bih volela."
Onda bi trebalo."
Ta mala razmena obe ih je zatekla; okirale su jedna drugu. Iznesena ideja
visila je na verandi jo dugo, dugo. Rutino lice je planulo. Gospoda Pomeroj je
utala. inilo se da vrlo paljivo razmilja o Rutinoj primedbi. Dobro", kazala
je na kraju, pretpostavljam da ga eli."
Oh, ne znam. udan je. Jedva da ikada govori..."
Ne, eli ga. On je taj kojeg eli. Razumem se, u te stvari, Rut. Dakle,
moraemo da ti ga dovedemo. Smisliemo kako."
Niko ne mora nita da smilja."
Smisliemo, Rut. Dobro. Srena sam to eli nekoga. To je sasvim normalno
za devojku tvojih godina."
Nisam spremna ni za kakvu glupost nalik na to", ree Rut. Pa, onda se bolje
spremi."
Rut nije znala ta da odgovori na to. Gospoda Pomeroj zanjiha noge na kauu
i spusti bosa stopala u Rutino krilo. Stopala na tebi, Rut", rekla je, i zvuala je
veoma tuno.
Stopala na meni", kaza Rut, i oseti iznenadnu i otru nelagodnost u vezi sa
svojim priznanjem. Oseala je krivicu zbog svega to je izgovorila: krivicu zbog
svoje otvorene seksualne zainteresovanosti za Vinela, krivicu zbog naputanja
majke, krivicu zbog uvrnutog obeanja da nikad nee napustiti Fort Najls,
krivicu zbog ispovesti da se nikad, ni za milion godina, ne bi udala ni za jednog
od sinova gospode Pomeroj. Boe, ali to je ipak bila istina! Gospoa Pomeroj
mogla je dobijati po jednog svake godine do kraja svog ivota, a Rut se nikad ne
bi udala ni za jednog od njih. Jadna gospoa Pomeroj!
Ja te volim, zna", rekla joj je. Ti si moja omiljena osoba."
Stopala na tebi, Rut", tiho odgovori gospoa Pomeroj.
Kasnije tog popodneva, Rut ostavi gospou Pomeroj i odeta do kue
Adamsovih, da vidi ta radi Senator. Jo nije bila raspoloena za odlazak kui.
Nije joj se prialo s ocem kad je bila tuna, tako da je pomislila da je bolje da
umesto toga pria sa Senatorom. Moda e joj pokazati neke stare fotografije
ljudi koji su preiveli brodolom, i razvedriti je. Meutim, kada je stigla do kue
brae Adams, zatekla je samo Angusa. Pokuavao je da zavije lozu na dugaku
cev i bio grozno raspoloen. Rekao joj je da je Senator ponovo dole na Poter
Biu s onim mravim prokletim glupanom, Vebsterom Pomerojem, koji trai
prokletu slonovu kljovu.
Ne", rekla je Rut, slonovu kljovu su ve pronali."

1 52

Nevesta mora

Za boga miloga, Ruti, trae drugu prokletu kljovu." Rekao je to kao da je iz

nekog razloga ljut na nju.
Isuse", uzvratila je. Izvini."
Kada se spustila na Poter Bi, videla je Senatora kako nesreno hoda po
otrom pesku, s Kuki koja mu je ila za petama.
Ne znam ta da radim s Vebsterom, Rut", rekao je. Ne mogu da ga
odgovorim od toga."
Vebster Pomeroj nalazio se daleko u blatnim zaravnima, koprcajui se
nespretno naokolo, uznemiren i uspanien. Rut ga ne bi prepoznala. Delovao je
kao neko dete koje se vrpolji u daljini, glupo malo dete u velikoj nevolji.
Nee da odustane", dodade Senator. Ovakav je itavu nedelju. Pre dva dana
padala je piljiva kia i nije hteo da ue. Plaim se da e se po-vrediti. Jue je
isekao ruku na limenu konzervu, dok je kopao tamo. To ak nije bila ni stara
konzerva. Potpuno je pocepao palac. Ne dozvoljava mi da pogledam ranu."
ta e se desiti ako ode?"
Neu ga ostaviti tamo, Rut. Ostao bi tamo cele noi. Kae da hoe da nae
drugu kljovu, da zameni onu koju je uzeo gospodin Elis."
Onda idi do Elis hausa i trai kljovu nazad, Senatore. Kai tim kretenima da
ti je potrebna."
Ne mogu to da uradim, Rut. Moda gospodin Elis zadrava kljovu dok ne
donese odluku o muzeju. Moda ju je dao na procenu ili takvo neto."
Gospodin Elis verovatno nije ni video tu stvar. Kako zna daje nije
zadrao Kal Kuli?"
Gledali su kako Vebster jo mlatara rukama naokolo.
Senator ree tihim glasom: Moda bi ti mogla da ode do Elis hausa
i pita za kljovu?"
Ne idem ja gore", odgovori Rut. Nikada vie neu otii tamo."
Zato si danas dola ovamo, Rut?" upita Senator posle bolne tiine. Da li ti
neto treba?"
Ne, samo sam elela da se javim."
Pa, zdravo, Ruti." Nije gledao u nju; posmatrao je Vebstera s izrazom velike
zabrinutosti.
Zdravo tebi. Ovo za tebe nije dobro vreme, zar ne?" upita Rut.
,,Oh, dobro sam. Kako ti je majka, Rut? Kako je proao put u Kon-kord?"
Dobro je, pretpostavljam."
Jesi li joj prenela moje pozdrave?"
Mislim da jesam. Mogao bi da joj napie pismo ako stvarno hoe da joj
ulepa dan."
To je dobra ideja, dobra ideja. Da li je lepa kao i uvek?"

1 53

Nevesta mora

Ne znam koliko je ranije bila lepa, ali fino izgleda. Ipak, mislim da je tamo
usamljena. Elisovi joj stalno govore da ele da se upiem na koled; oni bi to
platili."
To je rekao gospodin Elis?"
Meni ne. Ali moja majka govori o tome, i gospoica Vera, pa ak i Kal Kuli.
Sprema se, Senatore. Kladim se da e gospodin Elis to uskoro obznaniti."
Pa, to zvui kao prilino dobra ponuda."
Da potie od bilo koga drugog, bila bi izvanredna ponuda."
Tvrdoglavo od tebe, tvrdoglavo."
Senator je prepeaio plau elom duinom. Rut gaje pratila, a Kuki je pratila
Rut. Senator je bio veoma odsutan. Da li ti dosaujem?" upitala ga je Rut.
Ne", odgovorio je. Ne, ne. Ali moe da ostane. Moe da ostane tu i
posmatra."
Ne brini za to. To nije nita", rekla je Rut. Ipak, nije mogla da podnese da
gleda Vebstera kako se s takvom mukom bori s muljem. Osim toga, nije elela
da sledi Senatora po plai, ako je sve to namerava da radi bilo da koraa goredole po obali i kri ruke. Ionako sam krenula kui."
I tako se uputila kui. Ponestale su joj ideje, a na Fort Najlsu nije bilo nikoga
vie s kim bi elela da razgovara. Nije bilo niega to bi volela da radi na Fort
Najlsu. Isto tako, mogla je da se javi ocu, odluila je. Takoe, mogla bi da
spremi neku veeru.

1 54

Nevesta mora

9
Ako je neko baci u vodu repom ili glavom napred, ta ivotinja, osim ako je
iscrpljena, momentalno se ispravlja i, uz jedan ili dva snana uvijanja repom,
brzo ponire nakoso ka dnu, kao da klizi nekom kosom ravni.
- Ameriki jastog: studija o njegovim navikama i razvitku
Dr Fransis Hobart Herik
1895.
DRUGI RAT ZBOG JASTOGA izmeu Korn Hejvena i Fort Najlsa voen je izmeu
1928. i 1930. Bio je to bedan rat, nimalo vredan razgovora.
Trei rat zbog jastoga izmeu Korn Hejvena i Fort Najlsa bio je runa, kratka,
etvoromesena afera koja je besnela 1946. godine i na neke ostrvljane imala
vei uticaj od bombardovanja Perl Harbora. Taj sukob spreio je ostrvljane da
love jastoge u godini koja se pokazala kao najprofitabilnija zbog najveeg ulova
ikad zabeleenog u ribolovu Mejna: est hiljada licenciranih ribara ulovili su te
godine rekordnih dvadeset tona jastoga. Meutim, ljudi s Fort Najlsa i Korn
Hejvena propustili su ovu premiju, jer su bili isuvie zaokupljeni borbom.
etvrti rat zbog jastoga izmeu Korn Hejvena i Fort Najlsa poeo je sredinom
pedesetih godina dvadesetog veka. Uzrok ovog rata nije bio jasno odreen. Nije
bilo nijednog podbadanja niti ijednog ljutitog dogaaja koji je zapalio fitilj.
Dakle, kako je otpoeo? Pritiskanjem. Sporim, tipinim, svakodnevnim
pritiskanjem.
Prema zakonu Mejna, svaki ovek s licencom za lov na jastoge srne da postavi
zamku bilo gde u vodama te drave. Tako kau propisi. Stvarnost je drugaija.
Izvesne porodice ribare na odreenim teritorijama zato to su oduvek tako
inile; izvesna podruja pripadaju izvesnim ostrvima zato to oduvek jesu;
odreeni vodeni putevi nalaze se pod kontrolom odreenih ljudi, zato to je
tako oduvek bilo. Okean, budui da nije oznaen ogradama i ugovorima, strogo
je podeljen tradicijom, i za novajliju bi bilo mudro da obrati"panju na te
obiaje.
Barijere, premda nevidljive, stvarne su i neprestano iskuavane. U prirodi je
oveka da pokuava da proiri svoju imovinu, a lovci na jastoge ne
predstavljaju izuzetak. Oni guraju. Oni proveravaju dokle mogu da idu, a da
prou nekanjeno. Oni pomeraju i guraju granice kad god to mogu, nastojei da
pomere svako carstvo stopu ovamo, stopu tamo.
Moda je gospodin Kob zaustavljao svoj niz zamki na uu odreenog zaliva.
Ali ta bi se desilo ako bi jednog dana gospodin Kob odluio da postavi
1 55

Nevesta mora

nekoliko zamki nekoliko desetina metara dalje, do take gde je gospodin Tomas
tradicionalno ribario? Kakva bi teta mogla nastati zbog nekoliko metara?
Moda bi taj potez proao nezapaeno. Gospodin Tomas nije vie bio tako
marljiv kao nekada, razmilja gospodin Kob. Moda je gospodin Tomas
bolestan, ili je imao lou godinu, ili je izgubio suprugu i ne obraa tako mnogo
panje kao pre, i moda - samo moda - pomeranje moe da proe
neprimeeno.
I moglo je. Gospodin Tomas mogao je da ne oseti proboj. Ili, iz ma kojih
razloga, mogue je da ne mari dovoljno da izazove gospodina Koba. A opet,
moda e mariti. Moda e biti strano iznerviran. Moda e gospodin Tomas
poslati poruku nezadovoljstva. Moda e, kad gospodin Kob sledee nedelje
ode da izvue zamke, otkriti da je gospodin Tomas zavezao poluvor na sredini
svakog ueta, kao znak upozorenja. Moda su gospodin Tomas i gospodin Kob
susedi koji u prolosti nikad nisu imali sukoba. Moda su se oenili dvema
sestrama. Moda su dobri prijatelji. Ti bezopasni vorovi moda su nain na
koji gospodin Tomas kae: Vidim ta pokuava ovde da uradi, prijatelju, i
molim te da se prokleto povue s moje teritorije, dok jo imam strpljenja s
tobom."
A moe biti da e se gospodin Kob zaista povui i da e se sve na tome
zavriti. Ili moda nee. Ko zna kakvi su njegovi razlozi za istrajavanje? Moda
je gospodin Kob ogoren to se gospodin Tomas osea ovlaenim za tako veliki
komad okeana, kad gospodin Tomas ak nije ni posebno talentovan ribar. A
moda je gospodin Kob ljut zbog glasine koju je nauo o tome kako gospodin
Tomas nezakonito zadrava kratke jastoge, ili je moda sin gospodina Tomasa
spreen u razvratnom inu nad privlanom trinaestogodinjom erkom
gospodina Koba vie nego jednom prilikom. Moda je gospodin Kob imao
svojih problema kod kue i potreban mu je novac. Moda je njegov deda
nekada polagao pravo na isto to ue, pa gospodin Kob uzima nazad ono za ta
s pravom smatra da pripada njegovoj porodici.
Tako on sledee nedelje ponovo postavlja zamke na teritoriji gospodina
Tomasa, samo to sada o njoj vie ne misli kao o tuoj teritoriji, ve kao o
slobodnom okeanu i njegovoj vlastitoj imovini kao slobodnog Amerikanca. Uz
to je pomalo ljut, da pravo kaemo, na tog gramzivog skota Tomasa to vezuje
vorove na neijim ribarskim konopcima, za boga miloga, kad ovek samo
pokuava da prokleto preivi. ta je to, dovraga, trebalo da znai vezivati
vorove na uadi? Ako gospodin Tomas ima neki problem, zato o njemu ne
porazgovara kao mukarac? I do tog trenutka gospodin Kob ne haje ni ako
gospodin Tomas pokua da mu odsee zamke. Neka see! Doavola s tim!
Unitie tog skota.
Kada gospodin Tomas otkrije da susedove bove u obliku burica ponovo
plutaju na njegovoj teritoriji, on mora da donese odluku. Da odsee zamke?

1 56

Nevesta mora

Gospodin Tomas pita se koliko je gospodin Kob ozbiljan. Ko su njegovi prijatelji

i saveznici? Moe li Tomas da dopusti sebi da izgubi zamke ako mu gospodin
Kob bude vratio milo za drago? Da li je to, naposletku, tako velika teritorija? Da
li je vredna sukoba? Da li je ijedan Kob nekada imao zakonsko pravo daje
zatrai? Da li je Kob zloban ili je neuk?
Postoji toliko mnogo razloga koji nekoga mogu da navedu da sluajno postavi
zamke na podruju drugog ribara. Da li su te zamke sluajno dospele tu u oluji?
Da li je Kob mlada i usijana glava? Treba li se buniti protiv svake uvrede? Da li
neprestano mora da se pazi od svojih suseda? S druge strane, treba li da sedi i
uti dok neki pohlepni skot jede iz njegovog tanjira, za ime boga? Treba li da
bude lien svojih sredstava za preivljavanje? ta ako Kob rei da preuzme celu
teritoriju? ta ako Kob izgura Tomasa u neije tue zamke i stvori mu jo vie
nevolja? Mora li ovek da provede sate svakog radnog dana donosei takve
odluke?
U stvari, mora.
Ako je lovac na jastoge, onda svakodnevno mora da donosi takve odluke.
Tako funkcionie njegov posao. I tokom godina, lovac na jastoge razvije
politiku, reputaciju. Ako se ribolovom bavi da bi opstao, ribari da prehrani
porodicu, ne moe priutiti sebi da bude pasivan, i s vremenom e postati
poznat ili kao gura ili kao seka. Teko je izbei da se postane jedno ili drugo.
On se mora boriti da proiri svoju teritoriju tako to gura nizove zamki drugog
ribara, ili se mora boriti da odbrani svoju teritoriju tako to e presecati zamke
svakoga ko potiskuje njegove.
I gura i seka pogrdni su nazivi. Niko ne eli da mu prilepe nijedan od njih, ali
je skoro svaki ribar jedno ili drugo. Uopteno uzevi, gurai su mladi ljudi, a
sekai stariji. Gurai imaju malo zamki u svojoj floti; sekai ih imaju mnogo.
Gurai imaju malo toga da izgube; sekai imaju sve da brane. Napetost izmeu
guraa i sekaa neprekidna je, ak i unutar jedne jedine zajednice, ak i unutar
jedne porodice.
Na Fort Najls Ajlandu, Angus Adams bio je najuveniji stalni seka. Odsecao
je sve i svakoga ko bi mu priao blizu, i time se hvalio. Govorio je o svojim
roacima i komijama: Guraju moju zadnjicu ve pedeset godina i isekao sam
svakog od tih prokletih idiota, sve do poslednjeg." Po pravilu, Angus je sekao
bez upozorenja. Nije gubio vreme na vezivanje prijateljski opominjuih vorova
na konopcima ribara koji su, ne znajui ili sluajno, zalutali u tu oblast. Nije ga
bilo briga koje bio zabludeli ribar niti kakvi su njegovi motivi. Angus Adams
sekao je besno i dosledno, psujui dok je testerisao mokro ue klizavo od
morske trave, psujui one koji su pokuali da uzmu ono to je po pravu
njegovo. Bio je dobar ribar; znao je da ga stalno prate i posmatraju slabiji ljudi
koji su eleli deo onoga to je on imao. Za ljubav Isusovu, nije nameravao da im
to prepusti.

1 57

Nevesta mora

Angus Adams ak je odsekao i zamku Rutinog oca, Stena Tomasa, koji mu je

bio najbolji prijatelj na svetu. Sten Tomas nije bio neki naroiti gura, ali je
jednom postavio zamke proavi Deti Rok, gde su jedine bove koje su ikad tu
poskakivale na povrini bile prugaste uto-zelene bove Angusa Adamsa. Sten je
primetio da Angus mesecima nije polagao zamke na tom mestu i doao je na
ideju da pokua. Nije smatrao da e Angus primetiti. Ipak, Angusu to nije
promaklo i odsekao je najboljem prijatelju sve do poslednje zamke u nizu,
izvukao pokidane crveno-plave Tomasove bove, zavezao ih jednu za drugu
pomou metarskog ueta i zavrio ribolov za taj dan, koliko je prokleto bio
besan. Naotrio se da pronae Stena Tomasa. Vozio se po svim uima i
ostrvima unutar i izvan Vorti enela dok nije ugledao Mis Ruti kako pluta pred
njim, okruena galebovima koji su pohlepno eleli mamac. Angus je ubrzao do
broda. Sten Tomas prestao je da radi i pogledao preko u svog prijatelja. Neto
nije u redu, Anguse?" upitao ga je.
Angus Adams zavrljaio je pokidane bove na Stenovu palubu, ne rekavi ni
re. Bacio je bove trijumfalnim pokretom, kao da se radi o odseenim glavama
njegovih najveih neprijatelja. Sten ih je ravnoduno pogledao.by voki
Neto nije u redu, Anguse?", ponovio je.
Ponovo me potiskuje", ree Angus. Sledea stvar koju u prerezati jeste tvoj
prokleti grkljan."
To je bila Angusova standardna pretnja. Sten Tomas uo ju je desetinama
puta, ponekad upuenu nekom zlotvoru, a ponekad tokom veselog
prepriavanja prie uz pivo i kribid. Ipak, Angus je nikada nije uputio Stenu.
Dva oveka, dva najbolja prijatelja, gledali su jedan u drugog. Njihovi brodii
njihali su se pod njima.
Duguje mi dvanaest zamki", rekao je Sten Tomas. Ove su bile potpuno
nove. Mogao bih ti rei da zasue rukave i napravi mi dvanaest novih zamki,
ali moe da mi da dvanaest tvojih starih, pa emo ovo da zaboravimo."
Ma teraj se."
Nisi tamo postavljao zamke celog prolea", ree Sten.
Nemoj jebeno da misli da moe ikako da se zeza sa mnom zato to imamo
prokletu istoriju, Stene."
Ljubiasta boja oblila je vrat Angusa Adamsa, ali ga je Sten Tomas netremice
gledao, ne pokazujui nikakvu ljutnju. Da si bilo ko drugi", ree on, udario
bih te odmah pesnicom u zube, zbog naina na koji razgovara sa mnom."
Nemoj da me tretira ni na kakav poseban jebeni nain."
Tako je. Nisi ni ti mene."
Tako je. Niti u se ikad prema tebi ponaati drugaije, tako da dri svoje
proklete zamke to dalje od moje guzice."
Odvezao je brod, pokazavi Stenu Tomasu srednji prst dok je dodavao gas.
Sten i Angus nisu razgovarali skoro osam meseci, a to je bio sukob dobrih

1 58

Nevesta mora

prijatelja, dvojice mukaraca koji su veerali zajedno nekoliko veeri nedeljno,

dvojice suseda, uitelja i njegovog tienika. Bila je to arka izmeu dva oveka
koja nisu verovala da onaj drugi danonono radi na tome da ga uniti, to su
ljudi s Fort Najls Ajlanda i Korn Hejven Ajlanda verovali jedni za druge.
Tanije, veina jeste.
To je riskantan posao. Upravo je takva vrsta potiskivanja i seenja dovela do
etvrtog rata zbog jastoga tokom poznih pedesetih godina dvadesetog veka. Ko
ga je zapoeo? Teko je rei. Neprijateljstvo se osealo u vazduhu. Bilo je ljudi
koji su se vratili iz Koreje i koji su ponovo hteli da se bave ribolovom, pa
ustanovili da je njihova ribarska teritorija pojedena. U prolee 1957. pojavilo se
nekoliko mladih ljudi koji su upravo stasali i kupili sopstvene brodove.
Pokuavali su da pronau mesto za sebe. Ribolov je bio dobar prethodne
godine, tako da su svi imali dovoljno novca da kupe vie zamki i vee brodove
sa snanijim motorima, pa su ribari potiskivali jedni druge.
Bilo je izvesnog odsecanja zamki na obe strane; bilo je guranja. Preko pramaca
nekih brodova dovikivane su psovke. Naposletku, posle nekoliko meseci, gnev
je postao intenzivniji. Angus Adams umorio se od pre-secanja zamki Korn
Hejvena na svojoj teritoriji, pa je poeo da se petlja s neprijateljem na matovitije
naine. Ukrcao je sve smee iz svoje kue na brod, i kad bi pronaao tue zamke
na svom putu, izvukao bi ih i napunio ubretom. Jednom je ugurao neki stari
jastuk u neiju zamku, tako da u nju nije mogao da ue nijedan jastog, a jednom
je utroio celo popodne na zabadanje eksera u zamku. Naposletku je liila na
instrument za muenje sa iljcima. Angus je imao jo jedan trik: napunio bi
neiju zalutalu zamku kamenjem i vratio je nazad u more. Taj je tos zahtevao
mnogo posla. Morao je da utovari kamenje na svoj brod, koristei dakove i
runa kolica, to je oduzimalo mnogo vremena. Meutim, Angus je smatrao to
vreme dobro utroenim. Voleo je da misli na tog skota s Korn Hejvena koji se
napinje i bori da izvue zamku, samo da bi naposletku otkrio da je puna
kamenja.
Angus je mnogo uivao u tim igrama sve dok jednog dana nije izvadio
vlastitu zamku i u njoj naao deju lutku sa zaralim makazama zabodenim u
grudi. Bila je to uznemiravajua, nasilna poruka izvaena iz mora. Krmano
Angusa Adamsa vrisnuo je poput devojice kad je to ugledao. Lutka je uasnula
ak i Angusa. Plava kosa bila joj je mokra i rasuta preko lica koje je izgledalo
kao slomljeni porcelan. Lutkine ukoene usne obrazovale su zaprepaeno O.
Kraba je pronala put do unutranjosti zamke i prikaila se za lutkinu haljinu.
ta je, jebote, ovo?", viknuo je Angus. Izvadio je probodenu lutku iz zamke i
istrgao makaze. ta je ovo, jebote, neka vrsta jebene pretnje?"
Poneo je lutku sa sobom na Fort Najls i pokazao je svima, gurajui je ljudima u
lice na nain koji je bio prilino prokleto uznemirujui. Ljudi s Fort Najlsa inae
su s prezirom otpisivali benjenja Angusa Adamsa, ali su ovog puta obratili

1 59

Nevesta mora

panju. Bilo je neeg divljakog u probodenoj lutki, stoje svakog razgnevilo.

Lutka? Staje to, dovraga, trebalo da znai? Smee i ekseri bili su jedno, ali
ubijena lutka? Ako je neko na Korn Hej-venu imao problema s Angusom, zato
taj ovek ne kae ta ima njemu u lice? I ija je to lutka? Verovatno je pripadala
sirotoj erki nekog ribara. Kakav bi to ovek zabo no u lutku svoje devojice,
samo da bi time neto rekao? I ta je bilo to to je hteo da porui?
Oni ljudi s Korn Hejvena bili su ivotinje.
Sledeeg jutra, mnogi lovci na jastoge s Fort Najlsa okupili su se na doku,
mnogo ranije nego inae. Do svitanja je ostalo jo neto vie od sat vremena. Na
nebu je bilo zvezda, a mesec je bled stajao nisko na horizontu. Ljudi su zaplovili
prema Korn Hejvenu u maloj grupi. Njihovi motori izbacivali su ogroman,
smrdljivi oblak pare dizela. Oni nisu imali neku naroitu nameru, ali su
odluno ili preko kanala ka Korn Hejvenu i zaustavili brodove odmah izvan
luke. Bilo ih je dvanaestorica ribara s Fort Najlsa, mala blokada. Niko nije
govorio. Njih nekoliko puili su cigarete.
Posle pola sata, primetili su aktivnost na pristanitu Korn Hejvena. Dok su
silazili da otponu svoj ribarski dan, ljudi s tog ostrva pogledali su prema moru
i videli red brodova. Okupili su se u malu grupu na molu i nastavili da ih
posmatraju. Neki od njih pili su kafu iz termosa i pramenovi pare dizali su se
oko njih. Grupa je rasla kako je jo ljudi dolazilo da otpone svoj radni dan, i
otkrilo gomilu na doku.
Neki od ljudi pokazivali su prstom. Neki su, takode, puili cigarete. Posle
otprilike petnaest minuta, postade jasno da ne znaju ta da rade zbog te
blokade. Niko nije nainio pokret prema svom brodu. Svi su se muvali naokolo,
razgovarajui meusobno. Preko vode, ljudi s Fort Najlsa, u svojim barkama,
mogli su uti odjeke razgovora s Korn Hejvena.
Ponekad bi se kaalj ili smeh jasno razabirao. Taj smeh ubijao je Angusa
Adamsa.
Jebene pikice", rekao je, ali ga je samo mali broj ljudi okolo moglo uti, zato
to je to promrmljao sebi u bradu.
ta je ono?" upitao je ovek u brodu do njegovog, Angusov roak Barni.
Sta je toliko smeno?", upitao je Angus. Ja u im pokazati ta znai smeno."
Ne mislim da se nama smeju", ree Barni. Mislim da se smeju onako."
Pokazau im ja ta znai smeno."
Angus Adams ode do kormila i pokrenu motor, usmerivi brod na-pred,
pravo ka luci Korn Hejvena. Projurio je izmeu brodia, ostavljajui zlu vodenu
brazdu na svom putu. Zatim je usporio blizu pristanita. Bila je oseka i njegov
brod bio je daleko, daleko ispod okupljenih korn-hejvenskih ribara. Oni se
primakoe ivici mola, da pogledaju nanie u Angusa Adamsa. Nijedan od
ostalih ribara s Fort Najlsa nije ga sledio; i dalje su stajali na ulazu u luku. Niko
nije znao ta da radi.

1 60

Nevesta mora

VI, LJUDI, VOLITE DA SE IGRATE LUTKAMA?", zaurlao je Angus Adams.

Njegovi prijatelji na brodiima jasno su ga uli preko vode. Podigao je i
protresao ubijenu lutku. Jedan od ljudi s Korn Hejvena ree neto to je nateralo
njegove pajtae da se nasmeju.
SII DOLE!" viknuo je Angus. SII DOLE I RECI TO!"
Sta je rekao?" upitao je Barni Adams Dona Pomeroja. Jesi li uo staje taj tip
rekao?"
Don Pomeroj slegnu ramenima.
Upravo tada, neki krupni mukarac sie stazom do doka i ribari se razdvojie
da mu naprave prolaz. Bio je visok i irok i nije nosio eir na glavi prekrivenoj
sjajnom, plavom kosom. Preko ramena nosio je vrsto namotan kotur konopca, i
limenu kutiju za ruak. Smeh na pristanitu Korn Hejvena prestade. Angus
Adams ne ree nita, odnosno, nita to su njegovi prijatelji mogli uti.
Plavokosi ovek, ne gledajui u Angusa, spusti se lestvama niz dok, s
limenom kutijom za ruak unutom pod pazuh, i zakorai u amac na vesla.
On ga odveza sa stuba i poe da vesla. Njegovi zamasi veslima bili su prelepi za
gledanje: dugaka povlaenja koja su pratili brzi, bodri izbaaji. Za veoma
kratko vreme stigao je do svog broda i ukrcao se na njega. Do tog momenta,
ljudi na ulazu u luku primetili su da je to Ned Vinel, istinski ribar visoke klase
i tadanja glava dinastije Vinel. Gledali su u njegov brod sa zaviu. Bio je
dugaak sedam i po metara, bespre-koran, beo, s jasnom plavom linijom okolo.
Ned Vinel pokrenu motor i uputi se ka puini, naputajui luku.
Kuda, doavola, ide?" upita Barni Adams.
Don Pomeroj ponovo slegnu ramenima.
Ned Vinel iao je pravo na njih, pravo prema njihovoj barikadi, kao da nje tu
i nema. Ribari s Fort Najlsa oprezno su se zgledali meu sobom, pitajui se da li
treba da zaustave tog oveka. Nije im se inilo ispravnim da ga puste da proe,
ali Angus Adams nije bio s njima da im da uputstva. Posmatrali su, paralisani,
dok je Ned Vinel prolazio izmeu njih, prolazei pored Dona Pomeroja i Djuka
Koba, ne gledajui ni levo ni desno. Brodii s Fort Najlsa poskakivali su na
njegovoj brazdi. Don je morao da se uhvati za ogradu, ili bi pao u more. Ljudi
su gledali kako Ned Vinel ubrzava, postajui sve manji i manji dok je odlazio
na puinu.
Kuda, doavola, ide?" Barni je oigledno jo oekivao odgovor.
Mislim da ide u ribolov", ree Don Pomeroj.
Vraja primedba", prokomentarisa Barni. mirkao je ka okeanu. Zar nas nije
video?"
Naravno da nas je video."
Zato nita nije rekao?"
ta, doavola, misli da bi rekao?"
Ne znam. Neto kao: Hej, momci! ta se deava?"

1 61

Nevesta mora

Zavei, Barni."
Ne vidim zato bih", uzvratio je Barni Adams, ali je umuknuo.
Drskost Neda Vinela potpuno je rasprila svaku pretnju koju su ljudi s Fort
Najlsa mogli da predstavljaju, tako da su ostali ribari s Korn Hejvena, jedan po
jedan, sili s doka, uli u amce i krenuli u lov na jastoge. Poput njihovog
suseda Neda, proli su kroz blokadu Fort Najlsa, ne gledajui ni levo ni desno.
Angus Adams vritao je na njih jo neko vreme, ali je to posramilo ostale ribare
s Fort Najlsa, koji su postepeno okrenuli brodove i zaplovili kui. Angus je
poslednji poao. On je, kako je Barni kasnije izvestio, pokazivao nervozu s
dozom straha, psovao sve zvezde, zadravao ljude protiv njihove volje, i sve
ostalo". Angus je bio gnevan to su ga napustili njegovi prijatelji i besan to je
ono to je moglo da bude sasvim pristojna barikada postalo komino i
beskorisno.
Ovo je mogao biti zavretak etvrtog rata zbog jastoga izmeu Korn Hejvena i
Fort Najlsa, odmah tu. Da su dogaaji od tog jutra zakljuili svau, u stvari, on
ak ne bi ni bio zapamen kao rat zbog jastoga, ve pre kao jo jedan spor i
sukob u dugom nizu. Kako je leto prolazilo, potiskivanje i odsecanje zamki se
nastavilo, ali sporadino. U veini sluajeva bio je to Angus Adams koji je sekao
tue zamke, a ljudi s oba ostrva privikli su se na to. Angus Adams drao se
onoga to je njegovo kao pitbul terijer. Za sve druge, postavljene su nove
granice. Poneka teritorija je zamenjena; neki novi ribari preuzeli su stara
podruja; neki stari ribari smanjili su obim posla; neki koji su se iz rata vratili
kui nastavili su svoja zanimanja. Sve se stabilizovalo do normalnog, napetog
mira.
Na nekoliko sedmica.
Krajem aprila, desilo se da je Angus Adams otiao u Rokland da proda jastoge
u isto vreme kad i Don Pomeroj. Don, neenja, vaio je za budalu. On je bio
meki brat Ajre Pomeroja, namrgoenog i nabijenog mua Ronde Pomeroj, oca
Vebstera, Konveja, Dona, Fejgana i tako dalje. Angus Adams nije posebno
uvaavao nijednog Pomeroja, ali je na kraju proveo no pijui s Donom u hotelu
Vejsaj, zato to je bilo previe nezgodno vreme i previe mrano da se uputi
kui, a osim toga, bilo mu je dosadno. Angusu se moda vie dopadalo da pije
sam u svojoj hotelskoj sobi, ali to nije ono to se naposletku zbilo. Njih dvojica
srela su se kod trgovca na veliko i Don je kazao: Hajdemo da se osveimo,
Anguse", a Angus se sloio s tim.
Te noi u Vejsajduje bilo nekih ljudi s Korn Hejvena. Fred Berden, violinista,
bio je tu sa svojim zetom, Karlom Kobom. Poto je padala ledena kia i duvao
vetar i poto su ljudi s Korn Hejvena i ljudi s Fort Najlsa bili jedini u baru,
zapodenuli su razgovor. Nije to bio neprijateljski razgovor. U stvari, zapoeo je
kad je Fred Berden naruio pie za Angusa Adamsa.

1 62

Nevesta mora

To je da sauva snagu", doviknuo je Fred, posle dugog dana pre-secanja

naih zamki."
Bila je to agresivna uvodna reenica, tako da je Angus Adams uzvratio: Onda
mi bolje poalji celu flau. Odsekao sam ih danas prokleto vie nego to jedno
pie vredi."
I ovaj odgovor bio je agresivan, ali nije odveo u svau. Umesto toga izazvao je
sveopti smeh. Svi mukarci popili su dovoljno pia da budu raspoloeni, ali
nedovoljno da zaponu tuu. Fred Berden i Karl Kob pomerili su se niz ank da
sednu pored svojih suseda s Fort Najlsa. Naravno, oni su se poznavali.
Potapali su jedan drugog po leima, naruili jo piva i viskija, razgovarali o
svojim novim brodovima i novom otku-pljivau jastoga i najnovijem dizajnu
zamki. Priali su o novim ogranienjima u ribolovu koje je drava nametala, te o
tome kakvi su idioti novi uvari. Imali su apsolutno sve zajedniko, pa je imalo
o mnogo emu da se raspreda.
Karl Kob je tokom Korejskog rata bio stacioniran u Nemakoj i izvadio je
novanik da se hvali nekim nemakim novcem. Svi su pogledali patrljak
Angusa Adamsa na mestu gde je u vitlu izgubio prst, i naterali ga da im ispria
priu o bacanju prsta preko palube i spaljivanju rane cigaretom. Fred Berden
ispriao je ostalima kako su letnji turisti na Korn Hejvenu zakljuili daje ostrvo
previe siledijsko, pa su uloili sopstveni novac da angauju policajca za jul i
avgust. Policajac je bio riokosi pu-bertetlija iz Bangora i triput je pretuen
tokom prve nedelje na ostrvu. Turisti su mu ak pribavili i policijska kola, koja
je glupi klinja prevrnuo u sumanutoj poteri preko ostrva, u pokuaju da uhvati
tipa bez registarskih tablica na automobilu.
Sumanuta potera!" uzviknuo je Fred Berden. Na ostrvu koje je dugako est
kilometara! Za boga miloga, koliko daleko je taj momak mislio da ide? Prokleti
klinac mogao je nekog da ubije."
Kako se inilo, produio je Fred Berden, nepouzdani mladi policajac izvuen
je iz slupanih kola i ponovo prebijen; ovog puta to je uinio neki sused koji je
pobesneo jer se policijski automobil prevrnuo u njegovu batu. Posle tri
sedmice, mladi policajac vratio se u Bangor. Policijska kola jo su bila na ostrvu.
Jedan od Vinela kupio ih je i popravio, da bi se njegov mali vozikao naokolo.
Letnji turisti bili su razjareni, ali su im Henri Berden i svi ostali rekli da ako im
se ne svia na Korn Hejvenu, treba da se vrate u Boston, gde mogu da imaju
sve policajce koje hoe.
Don Pomeroj kazao je da je to jedna dobra stvar u vezi s Fort Najlsom - nema
letnjih turista. Porodica Elis posedovala je skoro celo prokleto ostrvo i elela ga
samo za sebe.
Ipak, to je jedna dobra strana Korn Hejvena", nastavio je Fred Berden. Nema
porodice Elis."
Svi se nasmejae. Bila je to dobra primedba.

1 63

Nevesta mora

Angus Adams ispriao je o starim danima na Fort Najlsu, dok je industrija

granita jo cvetala. Tamo su jo onda imali policajca i on je bio savren za
ostrvo. Prvo i osnovno, bio je jedan od Adamsovih, tako daje poznavao svakoga
i znao je kako stvari funkcioniu. Ostavljao je ostrvljane na miru i uglavnom se
starao da Italijani ne prave previe problema. Zvao se Roj Adams; unajmila gaje
porodica Elis da odrava red. Elisovi nisu marili ta Roj radi, sve dok niko ne
bude ubijen ili opljakan. Imao je patrolna kola - veliki pakard sedan s drvenom
komandnom tablom - ali ih nikad nije vozio. Roj je imao sopstvenu ideju o
policijskom poslu. Sedeo bi kod kue, sluao radio, i ako se bilo ta desi na
ostrvu, svi su znali gde mogu da ga nadu. Kada bi saznao za neki zloin, otiao
bi da porazgovara s poiniocem. To je bio dobar ostrvski policajac, rekao je
Angus. Fred i njegov zet su se sloili.
ak nije postojao ni zatvor", ree Angus. Upadne u nevolju i onda neko
vreme mora da sedi u dnevnoj sobi starog Roja."
To zvui otprilike ispravno", uzvrati Fred. Tako bi trebalo da bude s
policijom na jednom ostrvu."
To jest, ako e biti ikakve policije", kaza Angus.
Tako je. Ako."
Angus je zatim ispriao vic o mladunetu polarnog medveda koje je htelo da
sazna da li u njegovoj porodici tee krv koale, a Fred Berden ree da ga je to
podsetilo na jedan o tri Eskima u pekari. Don Pomeroj izloio je vic o Japancu i
ledenom bregu, ali je uprskao, tako da je Angus Adams morao da ga ispria
kako treba. Karl Kob ubaci da jc taj uo, ali drugaije, pa je izneo celu svoju
verziju, koja je bila praktino ista. Bilo je to traenje vremena. Don je dodao vic
o katolikoj dami i abi koja govori, ali ga je, takoe, veoma loe ispriao.
Angus Adams otiao je u toalet, a kad se vratio, Don Pomeroj i Fred Berden su
se svaali. Stvarno su se raestili. Neko je neto rekao. Neko je neto poeo.
Sigurno nije dugo trajalo. Angus Adams priao im je ne bi li shvatio zbog ega
se vodi rasprava.
Nema anse", govorio je Fred Berden, pocrvenelog lica i prskajui pljuvaku
dok je priao. Nema anse da moe! On bi te ubiol"
Samo kaem da bih mogao", uzvratio je Don Pomeroj, polako i
dostojanstveno. Ne tvrdim da bi bilo lako. Samo kaem da bih to mogao da
uradim."
O emu pria?" upita Angus Karla.
Don se kladio s Fredom Berdenom u sto zelembaa da moe da prebije u tui
majmuna od metar i po", odgovori Karl. ta?"
Napravio bi pire od tebe!" vikao je sada Fred. Majmun od metar i po
napravio bi pire od tebe!"
Ja sam dobar borac", kaza Don.

1 64

Nevesta mora

Angus prevrnu oima i sede. Bilo mu je ao Freda Berdena. Fred Berden jeste
bio s Korn Hejvena, ali nije zasluio da upadne u glup razgovor poput ovoga s
poznatom budalom kao to je Don Pomeroj.
Jesi li ti ikada video prokletog majmuna?" insistirao je Fred. Kako je majmun
graen? Majmun od metar i po imao bi raspon ruku od dva metra. Da li zna
koliko je majmun jak? Ne bi uspeo da pretue ni nekog od pola metra. Unitio
bi te!"
Ali on ne bi znao kako da se tue", kaza Don. ,,U tome lei moja prednost. Ja
umem da se bijcm."
,,E to ti je sad ba glupo. Pretpostavljamo da on zna da se tue."
Ne, ne pretpostavljamo."
O emu mi onda priamo? Kako moemo da priamo o tui s majmunom od
metar i po, ako taj majmun ak ne ume ni da se bije?"
Samo kaem da bih mogao da sredim jednog ako bi znao da se bije." Don je
govorio vrlo smireno. Bio je princ logike. Ako bi majmun od metar i po umeo
da se tue, mogao bih da ga pobedim."
A ta je sa zubima?", upitao je Karl Kob, sada ve iskreno zainteresovan.
Umukni, Karle", ree urak Fredu.
To je dobro pitanje", kaza Don i razborito klimnu glavom. Majmunu ne bi
bilo doputeno da koristi zube."
Onda se on ne bi boriol", viknu Fred. Tako bi se majmun borio! Ujedanjem!"
Ujedanje nije dozvoljeno", rekao je Don, i njegov zakljuak bio je konaan.
On bi boksovao? To hoe da kae?" bio je uporan Fred Berden. Govori da
bi uspeo da pretue majmuna od metar i po u boks-meu?" Upravo tako",
odgovori Don.
Ali majmun ne bi znao da boksuje", primeti Karl Kob, mrtei se.
Don klimnu glavom s mirnim zadovoljstvom, Upravo to je razlog" ree,
zbog kojeg bih pobedio."
Ovo Fredu Berdenu nije ostavilo nikakav drugi izbor nego da pesnicom
nadvlada Dona, pa je to i uradio. Angus Adams rekao je kasnije da bi to lino
uradio da je Don rekao jo jednu prokletu re o boks-meu s majmunom od
metar i po, ali je Fred bio prvi koji to vie nije mogao da podnese, pa je Dona
zalepio preko uha. Karl Kob delovao je toliko iznenaeno, da je to stvarnoiznerviralo Angusa, pa je Angus udario Karla. Potom je Fred tresnuo Angusa. I
Karl ga je udario, ali ne jako. Don je ustao s poda i bacio se, sagnuvi se i
urliui, pravo u Fredov stomak, usled ega se Fred prevrnuo unazad i pao na
neke prazne barske stolice, koje su zakloparale, zaljuljale se i pale.
Dva oveka - Fred i Don - poela su da se valjaju po podu bara. Nekako su
nalegli jedan na drugog naopake, s glavom jednog na stopalima drugog, to
nije bila efikasna poza za borbu. Izgledali su kao velika nespretna morska

1 65

Nevesta mora

zvezda - s mnogo ruku i nogu. Fred Berden bio je odozgo i zario je vrh izme
duboko u pod, pa je zavrteo sebe i Dona ukrug, pokuavajui da ga stegne.
Karl i Angus prestali su da se tuku. Ionako za to nisu imali posebno jaku
motivaciju. Svaki je primio udarac i to je resilo problem. Sada su stajali jedan
pored drugog, s leima prema baru, i posmatrali svoje prijatelje na podu.
Sredi ga, Frede!" povikao je Karl, pa uputio tupav pogled Angusu.
Angus slegnu ramenima. Nije se naroito brinuo ako Don Pomeroj popije
batine. Zasluio je to, idiot. Majmun od metar i po. Za boga miloga.
Fred Berden zari zube u Donovu cevanicu i stisnu vilicu. Don jauknu da je to
nepravda: Nema ujedanja! Nema ujedanja!" inilo se da se razbesneo zato to
je to pravilo izneo savreno jasno u vezi s borbom sa majmunom. Angus
Adams, stojei pored anka, posmatrao je neko vreme nezgrapno koprcanje na
podu, a zatim je uzdahnuo, okrenuo se oko sebe i upitao barmena da li moe da
izravna raun. Barmen, sitan i slabaan ovek s nervoznim izrazom lica, drao
je palicu za bejzbol koja je iznosila polovinu njegove visine.
To ti ne treba", ree Angus, klimnuvi glavom prema palici.
ankera je, ini se, preplavilo olakanje, pa je unuo palicu ispod pulta.
Treba li da pozovem policiju?"
Ne mora da brine. Ovo nije nita krupno, drugar. Samo ih pusti da se
izmore."
Zbog ega se svaaju?", upita barmen.
Ah, oni su stari prijatelji", ree Angus, a barmen se osmehnu s olakanjem,
kao da je to sve objanjavalo. Angus je izmirio svoj raun i proao pored ljudi
(koji su se rvali i roktali na podu), pa se popeo na sprat i otiao na spavanje.
Kuda ide?" kriknu Don Pomeroj, na podu, za Angusom dok je odlazio.
Kuda, doavola, ide?''

Angus je iznenadno napustio tuu zato to je mislio da to nije nita, ali se

naposletku pokazalo da jeste bilo neto.
Fred Berden bio je uporan i ilav skot, a Don je bio tvrdoglav jednako koliko i
glup, i nijedan nije ostavio drugog na miru. Tua je trajala dobrih deset minuta
poto je Angus otiao na poinak. Onako kako je Karl Kob to opisao, Fred i Don
bili su dva psa u polju", koja su se ujedala, ritala, udarala. Don je pokuao da
slomi nekoliko flaa o Fredovu glavu, a Fred je polomio Donu nekoliko prstiju
tako estoko da se moglo uti kako pucaju. anker, koji nije bio mnogo pametan
ovek i kojem je Angus rekao da ne brine za tuu, nije brinuo.
ak ni kada je Fred sedeo na Donovim grudima, punih aka njegove kose, i
udarao njegovom glavom o pod, barmen nije intervenisao. Fred je lupao sve
dok Don nije izgubio svest, a onda se zavalio unazad i ustao. anker je brisao
pikslu pekirom kad je Karl rekao: Moda bi trebalo da pozove nekoga."

1 66

Nevesta mora

Pogledao je preko anka i video da se Don ne mie i da mu je lice sve smrskano.

I Fred je bio krvav, a jedna ruka visila mu je na smean nain. Barmen je pozvao
policiju.
Angus Adams nije znao ni za ta od toga sve do narednog jutra, kad je ustao
da dorukuje i da se spremi za povratak na Fort Najls. Saznao je da je Don
Pomeroj u bolnici i da ne izgleda dobro. Nije se probudio, uo je Angus. Imao je
neku unutranju povredu", a kruio je tra da su mu plua probuena.
Kukin sin", rekao je Angus, duboko impresioniran.
Nikad ne bi pomislio da e se ta tua pretvoriti u neto tako ozbiljno. Policija
je imala pitanja za Angusa, ali ga je pustila. Jo su drali Freda Berdena, ali je i
on sam bio u tolikoj meri isprebijan, da jo ni za ta nije okrivljen. Policija nije
bila sigurna ta da radi, zato to je barmen - jedini trezan i pouzdan svedok insistirao na tome da su ta dva oveka stari prijatelji i da su se samo malo alili.
Angus je stigao na ostrvo kasno tog popodneva i otiao da potrai Donovog
brata, Ajru, ali je Ajra ve uo vesti. Primio je telefonski poziv od roklandske
policije, koja ga je izvestila da mu je brat pao u komu poto ga je u baru
pretukao neki ribar s Korn Hejvena. Ajra je podivljao. Besneo je okolo, stezao i
oputao miie i mahao pesnicama kroz vaz-duh, viui. Njegova supruga,
Ronda, pokuavala je da ga smiri, ali on nije hteo da je saslua. Nameravao je da
ponese puku preko, na Korn Hejven, i izazove neku nevolju". Planirao je da
nekome neto pokae". Nameravao je da ih naui jednoj lekciji ili dvema".
Naao se s nekim prijateljima i naveo ih na ozbiljno trabunjanje. Na kraju niko
nije ukrcao na brod nikakvo oruje, ali je napeti mir koji je postojao izmeu dva
ostrva razbijen u paramparad i poeo je etvrti rat zbog jastoga izmeu Korn
Hejvena i Fort Najlsa.
Svakodnevne pojedinosti tog rata nisu od znaaja; bio je to tipian rat zbog
jastoga. Bilo je borbe, seenja, potiskivanja, vandal izama, krae, agresije,
optubi, paranoje, zastraivanja, terora, kukaviluka i pretnji. Praktino nije bilo
trgovine. Dovoljno je teko zaraditi za ivot ribolovom, ali je jo tee kada ribari
moraju da provode dane u odbrani svoje imovine ili u napadu na imovinu
drugih ljudi.
Rutin otac, uz malo muke i nimalo oklevanja, izvadio je svoje zamke iz vode,
ba kao to je uinio i njegov otac za vreme prvog rata zbog jastoga izmeu
Korn Hejvena i Fort Najlsa, davne 1903. Izvukao je brod iz mora i smestio ga u
prednje dvorite. Ja se ne petljam u ove stvari", rekao je susedima. Ne zanima
me ta je ko kome uradio." Sten Tomas sve je smislio. Ako ne uestvuje u tom
ratu, izgubie manje novca nego njegove komije. Znao je da nee trajati
doveka.
Rat je trajao sedam meseci. Sten Tomas iskoristio je to vreme da popravi brod,
napravi nove zamke, namaze uad katranom i ofarba bove. Dok su se njegovi
susedi stalno borili i ponovo doveli sebe i jedni druge do siromatva, on je

1 67

Nevesta mora

glancao pribor za rad do svetlucajueg savrenstva. Naravno, oni su preuzeli

njegovu ribarsku teritoriju, ali je on znao da e se umoriti od toga i da e uspeti
da je povrati - pa ak da zauzme i vee podruje nego pre. Oni e biti poraeni.
U meuvremenu, popravljao je opremu i uinio svaki komad mesinga i svako
bure velianstvenim. Njegova nova ena, Meri, mnogo mu je pomagala i veoma
ljupko ofarbala bove. Nisu imali problema s novcem; kua je odavno bila
otplaena, a Meri je bila divno tedljiva. ivela je itavog ivota u sobi od tri
kvadratna metra i nikad nita nije posedovala. Nita nije oekivala i nita nije
traila. Umela je da napravi dobar paprika od jedne arga-repe i jedne pilee
kosti. Zasadila je batu, prisila zakrpe na muevljevu odeu, zakrpila mu
arape. Bila je naviknuta na tu vrstu rada. Nije bilo prevelike razlike izmeu
krpljenja vunenih sokni i sparivanja i uklapanja svilenih arapa.
Meri Smit-Elis Tomas pokuala je, neno, da ubedi svog mua da prihvati
posao u Elis hausu i da se ne vraa lovu na jastoge, ali on za to nije hteo ni da
uje. Nije eleo da bude blizu nikome od tih upaka, rekao joj je. Mogao bi da
radi u talama", objasnila je, ,,i da ih nikada ne vidi." Meutim, on nije eleo
da lopatom izbacuje ni izmet konja bilo koje od tih guzica. Tako je ona odustala.
Meri je potajno matala da e se njen suprug i Elisovi jednom zavoleti i da e
nju s dobrodolicom ponovo primiti u Elis haus. Ne kao slukinju, ve kao lana
porodice. Moda bi Vera Elis poela da se divi Stenu. Moda bi Vera zvala
Stena i Meri na sveane rukove. Moda bi Vera sipala Stenu solju aja i rekla:
Toliko sam srena to se Meri udala za tako spretnog i snalaljivog kavaljera."
Jedne noi u postelji u njenom novom domu, s njenim novim muem, Meri je
poela, na najpokorniji nain, da upuuje na tu fantaziju. Moda bismo mogli
da odemo u posetu gospoici Veri..." krenula je, ali ju je mu prekinuo
informacijom da e pre pojesti sopstvena govna nego to e posetiti Veru Elis.
,,Oh", rekla je Meri.
Tako je odustala od toga. Uloila je svu svoju vetinu u pomaganje suprugu
tokom oskudnih meseci rata zbog jastoga i zauzvrat dobijala mala, dragocena
priznanja svoje vrednosti. Voleo je da sedi u dnevnoj sobi i gleda je dok ije
zavese. Kua je bila besprekorna, a on je nalazio da su njeni pokuaji
ukraavanja armantni. Meri je stavila ae s divljim cveem na ispuste prozora.
Uglaala je njegove alate. To je bilo neto najdostojnije ljubavi.
Doi ovamo", rekao bi joj na isteku dana i potapao bi se po kolenu.
Meri bi dola do njega i sela mu u krilo. Rairio bi ruke. Doi unutra" kazao
bi, i ona bi se pripila uz njega. Kada bi se lepo obukla ili namestila kosu na neki
lep nain, on ju je zvao Mint, zato to je izgledala tek iskovano, sjajna kao novi
novi.
Doi ovamo, Mint", rekao bi.
Ili bi, dok ju je posmatrao kako pegla njegove koulje, kazao: Lepo to radi,
Mint."

1 68

Nevesta mora

Po ceo dan provodili su zajedno, zato to on nije izlazio na more. Postojao je

oseaj u njihovoj kui da rade zajedno za zajedniki cilj, i da su tim, nezatrovan
podlim svaama ostatka sveta. Oko njih je besneo rat zbog jastoga izmeu Korn
Hejvena i Fort Najlsa, izazivajui koroziju kod svakoga, osim kod njih. Oni su
bili gospodin i gospoa Tomas. Meri je verovala da su jedno drugom potpuno
dovoljni. inili su svoju kuu jaom, dok su se domovi drugih tresli.
Tih sedam ratnih meseci predstavljali su najsrenije vreme njihovog braka. Tih
sedam meseci pruili su Meri Smit-Elis Tomas uzvienu radost, oseaj da je
donela nesumnjivo ispravnu odluku da ostavi Veru Elis kako bi se udala za
Stena. Imala je istinski oseaj da vredi. Bila je dobro naviknuta na rad, ali uopte
nije na rad za vlastitu budunost, za sopstvenu korist. Imala je mua i on ju je
voleo. Ona je za njega bila od sutinske vanosti. Tako joj je rekao.
Ti si veliko dete, Mint."
Posle sedam meseci svakodnevne nege, ribarska oprema Stena Tomasa bila je
za primer. Poeleo je da protrlja ruke kao milioner kad je pregledao svoju
opremu i brod. eleo je da se smeje kao tiranin dok je posmatrao prijatelje i
susede kako se meusobnom borbom survavaju u propast.
Borite se do kraja, nemo je bodrio ostale. Hajde. Borite se do kraja.
to su se drugi due borili, to su postajali slabiji. Utoliko bolje za Stena
Tomasa kada konano ponovo porine brod u vodu. eleo je da se rat nastavi, ali
se etvrti rat zbog jastoga izmeu Korn Hejvena i Fort Najlsa zavrio u
novembru 1957. Ratovi zbog jastoga imaju tendenciju da zamru tokom zime.
Mnogi ribari pod najboljim okolnostima prestaju da rade u novembru, zato to
je vreme previe otro. S manje ribara na moru, anse za sukob naposletku se
smanjuju. Rat moda moe sam da se ugasi zbog vremenskih prilika. Oba
ostrva mogu da utonu u zimski san, a kada doe prolee, stari sporovi mogu
nestati. Ali to se nije desilo 1957.
Osmog novembra, neki mladi s Korn Hejven Ajlanda, po imenu Dim
Berden, spremao se za novi dan lova na jastoge. Nameravao je da odmah ujutro
napuni brod gorivom, ali pre nego to je mogao da stigne do pumpi, pronaao
je tue bove obojene u odvratnu dreavu zelenu, kako poskakuju meu
njegovim zamkama. Bile su to bove Ajre Pomeroja s Fort Najls Ajlanda. Dim ih
je smesta prepoznao, a znao je i ko je Ajra Pomeroj. Ajra Pomeroj, ija je ena
Ronda Pomeroj, otac Vebstera, Konveja, Dona i tako dalje, bio je brat Dona
Pomeroja, koji se nalazio u bolnici u Roklandu i ponovo uio da hoda, to je bila
sposobnost koju je izgubio poto ga je pretukao Fred Berden. Koji je bio otac
Dima Berdena.
Ajra Pomeroj mesecima je maltretirao Freda Berdena i mladog Dima, a
Dimu je toga bilo dosta. Dim Berden postavio je zamke blizu severne obale
Korn Hejvena samo dan ranije. Bile su toliko blizu ostrva, da je Dim praktino
mogao da ih vidi iz svoje kue. Nalazile su se na mestu na kojem ribari s Fort

1 69

Nevesta mora

Najlsa nisu imali ta da trae. Da bi postavio te lupeke zamke, Ajra Pomeroj

mora da je doao preko kanala usred noi. ta bi nekoga moglo da natera na to?
Zar taj ovek nikad nije spavao?
Treba napomenuti da su bove koje je Ajra Pomeroj postavio na Di-movoj
maloj obali bile samo privid. Na kraju tih konopaca nije bilo zamki; umesto njih,
bili su cementni blokovi. Plan Ajre Pomeroja nije bio da uzme jastoge Dima
Berdena. Plan je bio da ga izludi, i to je urodilo plodom. Dim,
devetnaestogodinjak blage naravi, koji je bio u velikoj meri zaplaen ovim
ratom zbog jastoga, u trenutku je izgubio svaku trunku smernosti i krenuo za
Ajrom Pomerojem. Dima je obuzeo straan bes. Obino nije psovao, ali dok je
terao brodi preko talasa, upola glasa govorio je stvari poput: Prokletstvo,
prokletstvo, prokletstvo. Proklet da je."
Stigao je do Fort Najlsa i poeo da trai brod Ajre Pomeroja. Nije bio siguran
da li e ga prepoznati, ali je bio prokleto reen da ga nae. Manje-vie poznavao
je vodene puteve oko Fort Najlsa, ali je ipak imao nekoliko bliskih susreta sa
stenovitim grebenima koje nije uspeo da uoi sa svog poloaja iza menjaa. Isto
tako nije posveivao mnogo panje dnu niti orijentirima koji e mu pomoi da
se vrati kui. Nije razmiljao o povratku kui. Traio je bilo koji brod koji
pripada nekom ribaru s Fort Najlsa.
Paljivo je posmatrao horizont da uoi jata galebova, a zatim ih sledio do
brodia za lov na jastoge. Kad god bi pronaao neki brod, uputio bi se pravo ka
njemu, usporio i zagledao se u njega, nastojei da vidi ko je na palubi. Nije nita
govorio ribarima, a ni oni nisu nita govorili njemu. Prestali bi da rade i
pogledali ga. ta ovaj deko namerava? ta, doavola, nije u redu s njegovim licem?
Ljubiasto je, za boga miloga.
Dim Berden nije rekao ni re. Otiao bi u urbi, da trai Ajru Pomeroja. Nije
tano isplanirao ta e da uradi kad ga bude naao, ali su se njegove misli
kretale nekud du ideja o ubistvu.
Na nesreu, Dim Berden nije razmiljao o tome da potrai brod Ajre
Pomeroja u luci Fort Najlsa, gde se on i nalazio, tiho se ljuljukajui na vodi.
Ajra Pomeroj uzeo je slobodan dan. Bio je iscrpljen od noi provedene u bacanju
cementnih blokova nadomak Korn Hejvena, pa je tog jutra spavao do osam.
Dok je Dim Berden jurio naokolo po Atlantiku traei ga, Ajra je bio u postelji
sa svojom enom, Rondom, i pravio jo jednog sina.
Dim Berden otplovio je daleko na puinu. Otiao je mnogo dalje na more nego
to bilo koji brod za lov na jastoge mora da ode. Proao je pored svih bova ma
koje vrste. Sledio je neto za ta je verovao da je jato galebova, daleko, daleko na
puini, ali su ptice nestale kada se pribliio. Rastvorile su se na nebu kao eer u
vodi. Dim Berden usporio je brodi i osvrnuo se oko sebe. Gde se nalazio?
Mogao je da vidi Fort Najls Ajland kako treperi u daljini, kao bledosiva utvara.
Njegov gnev pretvorio se u frustriranost, ali je ak i to poelo da nestaje,

1 70

Nevesta mora

ustupajui mesto neemu to je podsealo na zebnju ili teskobu. Vreme se

pogoravalo. More je bilo visoko. Nebo su zastrli brzi, crni oblaci, koji su brzo
dolazili. Dim uopte nije bio siguran gde je.
Prokletstvo", rekao je. Proklet da je."
A onda mu je nestalo goriva.
Prokletstvo", kazao je ponovo, i ovog puta to je i mislio.
Pokuao je da pokrene motor, ali nita nije postigao. Nije iao nikuda. Nije mu
ni na pamet palo da bi ovo moglo da se desi. Nije razmiljao o rezervoaru za
gorivo.
,,Oh, boe", rekao je devetnaestogodinji Dim Berden.
Sada se plaio u istoj meri u kojoj je bio postien. Ba je bio neki ribar. Ribar
koji nije ni pomislio na rezervoar. Koliko glupo to moe da bude?
Dim dograbi radio i ukljui statiki poziv za pomo. Upomo", ree on,
nestalo mi je benzina." Nije bio naisto postoji li nautiki nain da se to kae.
Uistinu nije znao mnogo o upravljanju brodom. Bila je to prva godina da je iao
da lovi sam. Godinama je radio kao krmano za oca, tako da je mislio da zna
sve o okeanu, ali je sada shvatio da je ranije bio samo putnik. Njegov tata
brinuo je o svemu, dok je on samo obavljao fiziki posao na brodskoj krmi. Za
sve te godine nije obraao panju, i naao se sam na brodu usred nedoije.
Upomo!" opet je rekao u radio-predajnik. Onda se setio rei. Mej-dej!"
viknuo je. Mejdej!"
Prvi glas koji mu je uzvratio bio je glas Neda Vinela, zbog ega je mladi Dim
zadrhtao. Ned Vinel bio je najbolji ribar u Mejnu, govorilo se. Neto poput
ovoga nikada se ne bi dogodilo Nedu Vinelu niti bilo kom Vinelu. Dim se u
podsvesti nadao da e se izvui iz ovoga, a da Ned Vinel za to ne sazna.
Je li to Dimi?", zapucketao je Nedov glas.
Ovde Majti Dej", odgovorio je Dim. Uinilo mu se da e zvuati zrelije ako
kae ime broda. Meutim, istog trena posramio se zbog tog imena. Majti* Dej?
Da, kako da ne.
Da li je to Dimi?" ponovo se oglasio Ned.
Ovde Dimi", odgovori momak. Ostao sam bez goriva. Izvinite."
Gde se nalazi, sine?"
Ja sam... uh... ne znam." Mrzeo je to da kae, mrzeo da prizna. I to Nedu
Vinelu, od svih ljudi! Nisam razumeo, Dimi."
Ne znam!" uzviknuo je sada Dim. Poniavajue. Ne znam gde sam!"
Nastupila je tiina. A zatim nerazumljivo grgotanje.
Nisam razumeo, Nede", ree Dim. Pokuavao je da zvui kao stariji ovek i
imitirao njegov ton.
_____________
* Mighty na engleskom znai moan.

1 71

Nevesta mora

Pokuao je da sauva malo dostojanstva. Vidi li ma kakav orijentir?", upita

Ned.
Fort Najls je, hm, moda tri kilometra zapadno", kaza Dim, ali dok je to
govorio, shvatio je da vie ne vidi udaljeno ostrvo. Spustila se magla i postajalo
je mrano kao da je vee, iako je bilo samo deset sati ujutro. Nije imao pojma na
koju je stranu pokazivao.
Baci sidro. Ne pomeraj se", rekao mu je Ned i iskljuio se.
Ned je pronaao klinca. Trebalo mu je nekoliko sati, ali je pronaao Dimija.
Obavestio je druge ribare i svi su ga oni traili. ak su i neki ribari s Fort Najlsa
isplovili u potragu za Dimom Berdenom. Vreme je bilo uasno. Po obinom
danu, svi bi se povukli s mora zbog vremenskih neprilika, ali su svi ostali na
okeanu traei mladog Dimija. ak je i Angus Adams isplovio da se pridrui
potrazi. To je bilo ispravno. Mali je imao svega devetnaest godina i izgubio se.
Ipak, Ned Vinel bio je taj koji ga je pronaao. Kako, nikom nije bilo jasno.
Meutim, momak je bio Vinel - nadareni ribar, junak na vodi - tako da niko
nije bio iznenaen to je on otkrio mali brod u magli na velikom okeanu, bez
najblae predstave o tome gde da trai. Svi su bili naviknuti na nautika uda
od strane Vinelovih.
Dok je Ned stigao do Maj ti Deja, vreme je postalo zaista pakleno i Dim
Berden je odvuen - uprkos malenom sidru - daleko od mesta s kojeg je poslao
poziv u pomo. Ned nije znao ni gde se nalazio u poetku. Dim je uo brod
Neda Vinela pre nego to je mogao da ga vidi. uo je motor kroz maglu.
Upomo!" prodrao se. Mejdej!"
Ned je kruio oko njega i izronio iz magle u tom svom velikom, sjajnom
brodu, s tim svojim lepim, muevnim licem. Bio je ljut. Bio je ljut i utljiv.
Njegov dan za ribolov bio je upropaen. Dim Berden smesta je primetio gnev
i osetio gr u stomaku. Ned Vinel primakao je svoj brod odmah do Majti Deja.
Poela je da pada kia. Bilo je toplo za novembar u Mejnu, to je znailo da je
bilo odvratno i ledeno i mokro. Vetar je nanosio kiu postrance. Dimove ruke
u rukavicama bile su ispucale i skerletnocrvene, ali Ned Vinel nije nosio
rukavice. Nije nosio eir. Videvi to, Dim brzo smae svoj i baci ga pod noge.
Istog asa zaalio je zbog te odluke, kad je ledena kia poela da mu dobuje po
temenu.
Zdravo", rekao je slabano.
Ned mu je dobacio konopac i rekao: Zakai se." Glas mu je bio zgusnut zbog
iznerviranosti.
Dim je privezao dva broda - svoj mali i jeftin uz Vinelovog lepotana. Majti
Dej je poskakivao, tih i beskoristan, dok je Nedov brod brektao i brektao u
stanju mirovanja.
Siguran si da je nestalo goriva?" upitao je Ned.

1 72

Nevesta mora

Prilino sam siguran."

Prilino siguran?" Ned je bio zgaen.
Dim nije odgovorio.
Ne radi se o nekom drugom problemu s motorom?" Mislim da ne", uzvrati
Dim, ali njegov glas nije imao nikakav autoritet. Znao je da je izgubio sva
prava da zvui upueno.
Ned je izgledao zastraujue. Ti ne zna da li je tvoj brod ostao bez benzina?"
Ja - nisam siguran." Pogledau."
Sagnuo se preko ograde da privue Majti Deja blie, da ga privede uz bok
svog broda. Upotrebio je ribarsku akiju da cimne Dimov brodi i uinio je to
naglim pokretom. Bio je zaista iznerviran. Obino je bio velianstveno vest s
brodovima. Dim se, takoe, nagnuo da primakne plovila. Oba su skakutala na
nemirnom moru. Razdvajala su se i udarala jedno o drugo. Ned je spustio jednu
nogu u izmi na svoju ogradu i napravio pokret da se prebaci preko na Majti
Dej. Bio je to glup potez. Bio je to izuzetno glup potez za prvoklasnog mornara
kao to je Ned Vinel, ali Ned je bio nervozan i nije vodio rauna. Neto se
desilo. Vetar je dunuo, talas se uzdigao, izma je proklizala i ruka izgubila
stisak. Neto se dogodilo.
Ned Vinel naao se u vodi.
Dim je piljio dole u tog oveka i njegova prva reakcija bila je gotovo
zabavljenost. Ned Vinel bio je u vodi! To je bila najprokletija stvar. Kao kad
neko vidi kaluericu nagu. Da li biste gledali uto? Ned je usled pada nestao pod
povrinom, a kad je iskoio iz vode, dahtao je. Njegova usta nainila su
neupeatljiv, slabaan mali krug. Ned je u panici pogledao u Dima Berdena,
to je bio izraz sasvim neprilian na jednom Vinelu. Ned Vinel delovao je
oajniki, ophrvano. To je pruilo Dimu Berdenu trenutak uivanja u drugoj
reakciji, koja je bila ponos. Nedu Vinelu bila je potrebna pomo Dima
Berdena. Pa, zar to nije bilo avolski mono?
Moete li to da zamislite?
Dimove reakcije bile su trenutne, ali su ga spreile da preduzme munjevitu
akciju koja je mogla da spase ivot Nedu Vinelu. Da je dohvatio ribarsku
akiju i odmah je pruio Nedu, da je posegnuo nadole da spase Neda jo dok je
ovek padao, sve je moglo biti drugaije. Ali Dim je stajao tamo u tom brzom
trenutku zabavljenosti i ponosa - i talas je naiao, sudarivi dva broda. Razbio
ih je jednog o drugi silinom koja je zamalo izbacila Dima iz ravnotee. Izmeu
dva broda nalazio se, naravno, Ned Vinel, i kad su se brodovi razdvojili posle
sudara, vie ga nije bilo. Potonuo je.

1 73

Nevesta mora

Mora biti da je bio gadno udaren. Nosio je dugake izme koje su se verovatno
napunile vodom, tako da nije mogao da pliva. ta god da se dogodilo, Ned
Vinel je nestao.
To je oznailo kraj etvrtog rata zbog jastoga izmeu Fort Najlsa i Korn
Hejvena. To je i te kako okonalo rat. Gubitak Neda Vinela bio je tragian za
oba ostrva. Reakcija na Fort Najlsu i Korn Hejvenu bila je gotovo kao reakcija
irom zemlje nekoliko godina pre, kada je ubijen Martin Luter King mlai.
okirano graanstvo suoilo se s neverovatnou istine - i svako je osetio da ga
je ta smrt promenila (moda ak i da je u njoj pomalo sudelovao). Na oba ostrva
postojao je utisak da je neto temeljno loe kad je ovakva stvar mogla da se desi,
kad je borba otila toliko daleko da zbog nje strada ovek kakav je bio Ned
Vinel.
Nije izvesno da bi smrt nekog drugog ribara uzburkala takvo oseanje. Ned
Vinel bio je glava dinastije koja je delovala nepovredivo. On nije uestvovao u
ovom ratu zbog jastoga. Nije sklonio svoju opremu iz vode kao to je to uradio
Sten Tomas, ali je Ned Vinel oduvek bio iznad te vrste sukoba, poput
vajcarske. Kakvu bi on potrebu imao da potiskuje ili see? Znao je gde su
jastozi. Drugi ribari nastojali su da ga prate, da saznaju njegove tajne, ali Ned
nije mario. Nije pokuavao da ih najuri. Jedva da ih je i primeivao. Oni nikada
nisu mogli da postignu ulove kao to su njegovi. Nikoga se nije bojao. Nije bio
zloban. Mogao je sebi da priuti da to uopte ne bude.
injenica da se Ned Vinel udavio dok je pokuavao da pomogne deaku koji
je bio uvuen u rat podjednako je pogodila svakoga. Ua-snula je ak i Ajru
Pomeroja, koji je, u osnovi, bio odgovoran za tu tragediju. Ajra je poeo mnogo
da pije, mnogo vie nego obino, i to je bio trenutak kada se iz obine pijanice
preobrazio u ozbiljnog alkoholiara. Nekoliko nedelja posle utapanja Neda
Vinela, Ajra Pomeroj zamolio je svoju enu Rondu da mu pomogne da napie
pismo sauea gospoi Neda Vinela. Meutim, nije bilo naina da se dospe
do udovice Vinel. Vie nije bila na Korn Hejven Ajlandu. Nestala je.
Za poetak, ona nije ni bila odatle. Kao i svi Vinelovi, i Ned se oenio
lepoticom izdaleka. Gospoa Neda Vinela bila je crvenokosa, dugonoga,
inteligentna devojka poreklom iz ugledne porodice sa severoi-stoka, koja je leta
uvek provodila u Kenebankportu, u Mejnu. Nije bila ni nalik na ene drugih
ribara, to je bilo sigurno. Zvala se Alison i srela je Neda dok je jedrila s
porodicom uz obalu Mejna. Videla je tog oveka na ribarskom brodu i postala
opinjena njegovim izgledom, njegovom fascinantnom utnjom, njegovom
vetinom. Ohrabrila je roditelje da slede njegov brod do luke Korn Hejvena i
prila mu s najveom smelou. Veoma ju je uzbuivao; zbog njega je drhtala.
Nije podseao ni na jednog mukarca kojeg je znala i za njega se udala - na
zaprepaenje porodice - za nekoliko nedelja. Bila je luda za tim ovekom, ali na

1 74

Nevesta mora

Korn Hejven Ajlandu nije bilo niega to bi je zadralo posle pogibelji njenog
mua. Bila je izmuena ratom i njegovim utapanjem.
Prelepa Alison Vinel saznala je pojedinosti muevljeve smrti, osvrnula se oko
sebe i zapitala se ta, doavola, radi na toj steni usred okeana. Bilo je to jezivo
oseanje. Bilo je kao buenje u stranevom prljavom krevetu posle pijane noi.
Kao buenje u zatvoru u nekoj stranoj zemlji. Kako je dospela ovamo?
Osmotrila je svoje susede i zakljuila da su ivotinje. I ta je bila ta kua, koja je
vonjala na ribu, a u kojoj je ona ivela? I zbog ega na ostrvu postoji samo jedna
prodavnica, radnja u kojoj se ne prodaje nita izuzev robe u pranjavim
konzervama? I kakvo je ovo uasno vreme? ija je to ideja?
Gospoa Neda Vinela bila je vrlo mlada, tek je prela dvadesetu kada joj se
suprug udavio. Odmah posle pogreba vratila se svojim roditeljima. Odbacila je
venano prezime. Ponovo je postala Alison Kavana i upisala koled Smit, gde je
studirala istoriju umetnosti i nikad nikom nije ispriala da je bila supruga
jednog lovca na jastoge. Sve je ostavila iza sebe. Ostavila je ak i svog sina iza
sebe, na ostrvu. inilo se da nije bilo mnogo pregovaranja u pogledu donoenja
te odluke, a jo manje traume. Ljudi su priali da gospoa Neda Vinela nikad
nije ni bila mnogo vezana za svog sina, da ju je neto u vezi s tim detetom
plailo. Vinelovi na Korn Hejvenu izgradili su jak sluaj da beba treba da
ostane s porodicom, i to je bilo gotovo. Ona ga se odrekla.
Deaka je trebalo da odgaja stric, mladi koji samo to je izaao iz bogoslovije,
mladi koji je imao ambiciju da postane putujui svetenik za sva nepoznata
ostrva Mejna. Strievo ime glasilo je Tobi. Pastor Tobi Vinel. Bio je najmlai
brat Neda Vinela i podjednako lep, samo na prefinjeniji nain. Tobi Vinel bio
je prvi Vinel koji nije postao ribar. Beba - mali deak Neda Vinela - bie
njegovo zaduenje. Deai se zvao Ouni i imao je svega jednu godinu.
Ako je Ouniju Vinelu nedostajala majka kad je otila, on to nije pokazivao.
Ako je Ouniju Vinelu nedostajao otac koji se utopio, on ni to nije pokazivao.
Bio je krupna, plava, tiha beba. Nikome nije stvarao probleme, osim kada su ga
vadili iz kade. Onda bi vritao i borio se, a njegova snaga bila je udo. Kako se
inilo, jedino to je Ouni Vinel eleo, bilo je da sve vreme bude u vodi.
Nekoliko sedmica poto je Ned Vinel sahranjen, kada je postalo oigledno da
je rat zbog jastoga zavren, Sten Tomas vratio je svoj brod u vodu i nadmono
poeo da ribari. Ribario je s jednim jedinim ciljem koji mu je uskoro doneo
nadimak Lakomi Broj Dva (prirodnog naslednika Angusa Adamsa, koji je dugo
bio poznat kao Lakomi Broj Jedan). Njegov kratak period porodinog ivota sa
enom bio je zavren. Meri Smit-Elis Tomas oigledno vie nije bila njegov
partner. Njegov partner bio je bilo koji tinejder koji je naporno radio kao
njegov krmano.

1 75

Nevesta mora

Sten se vraao kui kod Meri svakog popodneva, iscrpljen i zadubljen u svoje
misli. Vodio je dnevnik svakog dana ribolova, kako bi mogao da napravi tabelu
obilja jastoga u svakom podruju okeana. Provodio je duge noi s mapama i
digitronima i nije ukljuivao Meri u posao.
ta radi?" pitala ga je ona. Na emu radi?"
Na ribarenju", uzvratio bi.
Za Stena Tomasa, svaki posao u vezi s ribolovom sam po sebi bio je in
ribarenja, ak i ako se deavao na kopnu. A kako njegova ena nije bila ribar,
njena gledita nisu mu koristila. Prestao je da je poziva u krilo, a ona se nije
usuivala da se tamo smesti nepozvana. Bio je to turoban period njenog ivota.
Meri je poinjala da shvata neto o svom muu to nije bilo prijatno. Za vreme
rata zbog jastoga, kada je izvukao brod i opremu iz vode, ona je njegove
postupke protumaila kao ponaanje oveka s vrlinama. Njen mu drao se
izvan tog rata, verovala je, zato to je bio miroljubiv. Duboko je pogreila i sada
joj je to postajalo jasno. Drao se izvan rata da bi zatitio svoje interese i da bi
napravio pomor kada se rat okona pa on pone ponovo da ribari. A kad je
uhvatio maha, teko da je mogao da prestane da likuje makar na minut.
Provodio je veeri u prepisivanju beleaka koje je vodio na svom brodu, u
knjige salda ispisane dugakim, sloenim ciframa. Izvetaji su bili pedantni i
datirani godinama unazad. Ponekih veeri listao je unazad kroz knjige i
meditirao nad izuzetno velikim koliinama jastoga u minulim danima. Govorio
bi svojim knjigama. Voleo bih da cele godine bude oktobar", rekao bi
kolonama punim brojeva.
Ponekad bi nou razgovarao s digitronom dok je radio. Kazao bi: ujem te,
ujem te." Ili: Prestani da me zafrkava!"
U decembru je Meri saoptila muu da je u drugom stanju.
Samo nastavi, Mint", rekao je, ali nije bio onoliko uzbuen koliko se nadala
da e biti.
Meri je potajno poslala pismo Veri Elis, rekavi joj za trudnou, ali nije dobila
nikakav odgovor. To ju je unitilo, pa je plakala i plakala. Jedina osoba koja je,
zapravo, uopte bila zainteresovana za njenu trudnou, bila je njena susetka
Ronda Pomeroj, koja je, kao i obino, i sama bila trudna.
Ja u verovatno dobiti deaka", rekla je Ronda pripito.
Ronda je bila pijana, kao i obino. Pijana na armantan nain, kao i obino, kao
da je mlada devojka i da je to prvi alkohol koji je ikada probala. Pijana kao
zvezda. Verovatno u dobiti jo jednog deaka, Meri, tako da ti mora da rodi
devojicu. Jesi li osetila kad si ostala trudna?"
Mislim da nisam", odgovorila je Meri.
Ja to osetim svaki put. To je kao klik. I ovaj je deak. To uvek znam. A tvoje e
biti devojica. Kladim se da je devojica! ta kae na to? Kad poraste, moe da

1 76

Nevesta mora

se uda za jednog od mojih deaka! A nas dve moemo postati roakel" Ronda
unu Meri tako jako daju je umalo preturila.
Mi smo ve u srodstvu", uzvratila je Meri. Preko Lena i Kiti."
Dopae ti se da ima bebu", ree Ronda. To je najsmenija stvar."
Ali nije bila najsmenija stvar, ne za Meri. Tokom poroaja ostala je zarobljena
na ostrvu i to je bio komar najavi. Njen mu nije mogao da podnese krike i sve
te ene okolo, tako daje otiao u ribolov i ostavio je da donese bebu na svet bez
njegove pomoi. Bio je to surov in na mnogo nivoa. Cele nedelje besnele su
uasne oluje i nijedan od ostalih mukaraca s ostrva nije se usuivao da isplovi
na more. Tog dana, Sten i njegov prestravljeni krmano isplovili su sami. Vie je
voleo da rizikuje svoj ivot, inilo se, nego da pomogne svojoj eni ili ak slua
njen bol. Oekivao je deaka, ali je bio dovoljno pristojan da sakrije razoaranje
kada je iz ribolova doao kui i upoznao malu devojicu. Isprva nije mogao da
je uzme, jer je Senator Sajmon Adams bio tamo, pohlepno drei dete.
,,Oh, nije li ovo najdraa mala beba?", pitao je Sajmon iznova i iznova, dok su
se ene smejale njegovoj razneenosti.
Kako da je nazovemo?" upitala je tiho Meri svog mua. Da li ti se svia ime
Rut?"
Nije me briga kako e da je nazove", odgovorio je Sten Tomas, mislei na
erku staru tek jedan sat. Daj joj koje god hoe ime, Mint." eli li da je
pridri?" upitala ga je Meri. Moram da se operem", rekao je. Smrdim kao
vrea s mamcem."

1 77

Nevesta mora

10
ta kaete na etnju meu bajkovitim kamenim bazenima, korovom prekrivenim
zaravnima i pupoljcima ukraenim nizijama koje tvore granicu morskih vrtova?
- Nauka o krabama, kampima i jastozima
V. B. Lord
1867.

JUL JE STIGAO NA FORT NAJLS. Sada je bila sredina leta 1976. To nije bio tako
uzbudljiv mesec kakav je mogao biti.
Dvestogodinjica je prola na Fort Najlsu bez ikakve posebne terevenke. Rut je
razmiljala o tome kako ivi u jedinom mestu u Americi u kojem nije bilo
organizacije za pristojno slavlje. Njen otac je, tavie, tog dana otiao u lov na
jastoge, premda je zbog nekakvog patriotskog uzbuenja dao slobodan dan
Robinu Pomeroju. Rut je provela praznik s gospoom Pomeroj i njenim dvema
sestrama. Gospoa Pomeroj pokuavala je da saije kostime za sve njih. elela
je da se njih etiri obuku kao kolonijalne dame i da uestvuju u gradskoj paradi,
ali je uspela da zavri samo Rutin do jutra tog etvrtog jula, a Rut je odbila da se
samo ona odene u kostim. Stoga je gospoa Pomeroj kostim navukla na Opal, a
beba Edi odmah je povratila svud po njemu.
Haljina sada izgleda mnogo autentini)e", rekla je Rut.
Jeo je puding jutros", uzvratila je Opal, slegnuvi ramenima. Edi od njega
uvek bljucka."
Kroz Glavnu ulicu prola je mala parada, ali je bilo vie onih koji su u njoj
uestvovali nego onih koji su je posmatrali. Senator Sajmon Adams recitovao je
Linkolnov govor u Getisburgu po seanju, ali on ga je uvek interpretirao iz
glave, za svaku priliku. Robin Pomeroj ispalio je malo jeftinog vatrometa koji
mu je poslao njegov brat ester. Toliko je ozbiljno opekao ruku, da nije bio
sposoban da ide u ribolov naredne dve nedelje. To je dovoljno razbesnelo
Rutinog oca, da je otpustio Robina i unajmio drugog krmanoa, desetogodinjeg
unuka Djuka Koba, koji je bio mrav i slabaak poput devojice uzrasta treeg
razreda, i uz to se beznadeno plaio jastoga. Ipak, deko je bio jeftin.
Mogao si da zaposli mene", rekla je Rut ocu. Neko vreme bila je potitena
zbog toga i on je to znao.
Tako je jul skoro proao, a onda je jednog popodneva gospoda Pomeroj
primila najneobiniji telefonski poziv. Poziv je bio s Korn Hejven Ajlanda. Na
vezi je bio pastor Tobi Vinel.

1 78

Nevesta mora

Svetenik Vinel eleo je da zna da li bi gospoda Pomeroj mogla da provede

dan ili dva na Korn Hejvenu. Izgleda da je na tom ostrvu bila neka velika
svadba i ne vesta mu je poverila da je zabrinuta za svoju frizuru. Na Korn
Hejvenu nije bilo profesionalnih frizera. Mlada vie nije bila mlada, pa je elela
da izgleda najbolje to moe.
Ja nisam profesionalni frizer, pastore", rekla je gospoa Pomeroj.
Pastor Vinel odgovorio je da je to sasvim u redu. Nevesta je angaovala
fotografa iz Roklanda, po prilinoj ceni, da dokumentuje venanje, i htela je da
izgleda lepo na tim slikama. Oslonila se na svetenika da joj pomogne. Bio je to
udan zahtev upuen jednom pastoru, spremno je priznao Tobi Vinel, ali je
ipak primio neke koji su bili neuobiajeni. Ljudi su od svojih svetenika
oekivali da budu izvori informacija za sve vrste tema, kazao je pastor Vinel
gospoi Pomeroj, a ta dama nije bila nikakav izuzetak. Kako je dalje objasnio, ta
mlada oseala je da je na neki nain ovlaenija od drugih da zatrai od njega
tako udnu i linu uslugu, zato to je i sama bila Vinel. Zapravo, radilo se o
roaci iz drugog kolena, Doroti Vinel, poznatoj kao Doti. Doti je trebalo da se
tridesetog jula uda za najstarijeg sina Freda Berdena, arlija.
U svakom sluaju, produio je pastor, pomenuo joj je jo pre da postoji jedna
talentovana modna stilistkinja odmah preko, na Fort Najlsu. To je bar bilo ono
to je uo od Rut Tomas. Rut Tomas mu je rekla da je gospoa Pomeroj veoma
vesta s frizurama. Gospoa Pomeroj je na to kazala da ona uistinu nije nita
posebno, da nikad nije ila u kolu, niti bilo ta tome slino.
Pastor je odgovorio: Vi ete sasvim odgovarati. I jo jedna stvar..." Ispostavilo
se da se Doti, budui da je ula da je gospoa Pomeroj tako dobra u pravljenju
frizura, pitala da li bi oiala i mladoenju. I kuma, ako nema nita protiv. I
deveruu, zatim nevestinu majku i oca, devojke koje kae cvee i neke lanove
mladoenjine porodice. Ako joj to ne bi predstavljalo preveliki problem. I, ree
pastor Vinel, kad ve razmilja o tome, mogao bi i sam malo da se podia.
Poto je fotograf koji dolazi poznat po tome to je skup", nastavio je on, ,,i
budui da e na venanju biti skoro svi ljudi s ostrva, oni ele da izgledaju to je
bolje mogue. Tamo ne dolazi esto profesionalni fotograf. Naravno, mlada e
dobro platiti. Njen otac je Bejb Vinel."
,,Oh", ree gospoa Pomeroj, impresionirana.
Hoete li vi to onda obaviti?"
To je zaista mnogo frizura, pastore Vinel."
Mogu da poaljem Ounija da vas poveze Nju houpom", uzvrati svetenik.
Moete ostati ovde dokle god ste potrebni. To bi za vas mogao biti lep nain
da zaradite neto dodatnog novca."
Ne seam se da sam ikada iala toliko ljudi odjednom. Ne znam da li mogu
sve to da uradim za jedan dan."
Moete povesti nekog da vam pomogne."

1 79

Nevesta mora

Mogu li da povedem neku od mojih sestara?"

Svakako."
Mogu li da povedem Rut Tomas?" upita gospoa Pomeroj.
Na to je pastor malo poutao. Pretpostavljam da moete", ree on posle
uzdrane pauze. Ako nije previe zauzeta."
Rut? Zauzeta7." Gospoa Pomeroj nae da je ta ideja zabavna. Na-smejala se
iz glasa, pravo u pastorovo uvo.
Ba u tom trenutku, Rut je ponovo bila dole na Poter Biu sa Senatorom
Sajmonom Adamsom. Poinjala je tamo da se osea deprimirano, ali nije znala
ta bi drugo radila sa sobom. Zato je nastavila da svakodnevno svraa na plau
i ostaje dole po nekoliko sati, da pravi drutvo Senatoru.
Takoe, volela je da pazi na Vebstera za ljubav gospoe Pomeroj, koja je
neprestano brinula za svog najstarijeg i najudnijeg sina. Ila je tamo zbog jo
jednog razloga: bilo joj je teko da razgovara s ma kim drugim na ostrvu. Nije
mogla ni da visi sve vreme s gospoom Pomeroj.
Posmatrati Vebstera kako kopa po blatu nije vie bilo zabavno. Bilo je bolno i
tuno gledati ga. Izgubio je svu svoju gracioznost. Batrgao se. Traio je tu drugu
slonovu kljovu kao da je istovremeno umirao da je pronae i bio prestraen daje
nae. Rut pomisli kako bi Vebster jednog dana mogao da potone u mulj i da se
nikada vie ne izvue. Pitala se da li je to, zapravo, njegova namera. Pitala se da
li to Vebster Pomeroj smilja najstranije samoubistvo na svetu.
Vebsteru je potreban smisao u ivotu", rekao je Senator.
Pomisao na to da Vebster Pomeroj traga za svrhom ivota jo vie je
deprimirala Rut Tomas. Zar ne postoji nita drugo na ta bi mogao da ga
natera da troi vreme?"
ta drugo, Rut?"
Zar ne postoji nita to moe da radi za muzej?"
Senator je uzdahnuo. Imamo za muzej sve to nam je potrebno, osim zgrade.
Dok to ne dobijemo, ne postoji nita to moemo da radimo. Kopanje u mulju,
Rut, to je ono u emu je on dobar."
Vie nije dobar u tome."
Da, sada ima nekih potekoa s tim."
ta e da uradi ako Vebster pronae drugu kljovu? Bacie jo jednog slona
unutra za njega?"
Prihvatiemo to kakogod, Rut."
Vebster u skorije vreme nije otkrio nita dobro na blatnim zaravnima. Nije
naao nita drugo osim mnogo otpadaka. Jeste pronaao jedno veslo, ali ono
nije bilo staro. Bilo je od aluminijuma. (Ovo je velianstveno]", govorio je
Senator Vebsteru, koji je izgledao mahnito kad ga je predao Sajmonu. Kako je
ovo retko veslol") Osim toga, Vebster je ispod mulja otkrio veliki broj rasparenih

1 80

Nevesta mora

izama i rasparenih rukavica, koje su utnuli i odbacili nebrojeni lovci na

jastoge. I flae. Poslednjih dana Vebster je naao mnogo boca, i to ne starih.
Plastine flae od deterdenata za ve. Ipak, nije otkrio nita vredno sveg tog
vremena provedenog u hladnom, itkom mulju. Svakog dana delovao je sve
mravije i uznemirenije.
Misli li da e umreti?" upitala je Rut Senatora.
Nadam se da nee."
Da li bi mogao skroz da pukne i ubije nekog?"
Ne verujem", odgovorio je Senator.
Tog dana kada je pastor Vinel pozvao gospou Pomeroj, Rut je ve satima
bila na Poter Biu sa Senatorom i Vebsterom. Ona i Senator gledali su neku
knjigu, koju je Rut kupila za Senatora u radnji Vojske spasa u Konkordu mesec
dana ranije. Poklonila mu je knjigu im se vratila iz posete majci, ali je on jo
nije proitao. Rekao je da nalazi da mu je teko da se usredsredi, zato to je
toliko brinuo za Vebstera.
Siguran sam da je to sjajna knjiga, Rut", kazao je. Hvala ti to si je danas
donela ovamo."
Naravno", odgovorila je. Sedela sam na tvojoj verandi i pomislila da e
moda hteti da je pogleda. Zna, ako ti postane dosadno, ili neto slino."
Knjiga je nosila naslov Skriveno blago: kako i gde ga pronai. Vodi za nalazae
nestalog svetskog blaga. To je bilo neto to bi Senatoru, u normalnim
okolnostima, donelo svakovrsna uzbuenja.
Zaista ti se svia?" upitala je Rut.
,,Oh, da, Rut. To je odlina knjiga."
Saznaje neto?"
Ne previe, Rut. Nisam je zavrio. Oekivao sam od autora malo vie
obavetenja, da ti pravo kaem. Na osnovu naslova", ree Senator Sajmon,
premeui knjigu po rukama, pomislila bi da e ti spisateljica rei kako da
otkrije specifina blaga, ali ona o tome ne daje mnogo informacija. Do sada
kae da ako ita pronae, to e biti sluajnost. I navodi primere nekih ljudi
kojima se posreilo da otkriju blago onda kada nita nisu traili. Meni se to ne
ini kao neki sistem."
Koliko si dosad proitao?"
Samo prvo poglavlje."
,,Oh. Pomislila sam da e ti se moda svideti zbog lepih ilustracija u boji.
Mnogo fotografija izgubljenih dragocenosti. Jesi li ih video? Jesi li video one
slike Fabereovih jaja? Verovala sam da e ti se te dopasti."
Ako postoje fotografije predmeta, Rut, onda oni nisu stvarno izgubljeni. Pa,
jesu li?"

1 81

Nevesta mora

Dobro, Senatore, shvatam na ta misli. Ali te fotografije su slike izgubljenih

dragocenosti koje su obini ljudi ve nali, sami za sebe. Kao onaj tip koji je
otkrio pehar Pola Revira. Jesi li ve stigao do tog dela?"
Ah, nisam jo", kaza Senator. Rukom je zaklanjao oi i gledao prema blatnim
zaravnima. Mislim da e poeti kia. Nadam se da nee, jer Vebster nee da
ue u blato kad pada. Ve je dobio uasnu prehladu. Treba da uje kako mu
plua ite."
Rut uze knjigu od Senatora. Ree: Videla sam ovde jedan deo - gde li je? Kae
da je dete pronalo u Kaliforniji oznaku koju je ostavio ser Fransis Drejk.
Napravljena je od gvoa i obeleavala je zemlju koja je pripadala kraljici
Elizabeti. Bila je tamo, recimo, tri veka."
Nije li to neto?"
Rut ponudi Senatora vakaom gumom. Odbio je, pa ju je sama sa-vakala.
Autorka kae da se najvea lokacija zakopanog blaga u svetu nalazi na
Kokosovom ostrvu."
To kae tvoja knjiga?"
To je tvoja knjiga, Senatore. Pregledala sam je dok sam se vraala iz
Konkorda i videla sam to za Kokosovo ostrvo. Spisateljica pria da je Kokosovo
ostrvo pravi rudnik za ljude koji trae zakopano blago. Tvrdi da se kapetan
Dejms Kuk stalno zaustavljao na tom ostrvu s plenom. Veliki moreplovac!"
Veliki moreplovac."
Tako je inio i gusar Benito Bonito. I kapetan Riard Dejvis i pirat an Lafit.
Mislila sam da e biti zainteresovan..." Oh, zainteresovan sam, Rut."
Zna li za ta sam mislila da e se zanimati? U vezi s Kokosovim ostrvom,
hou da kaem? To ostrvo je otprilike veliine Fort Najlsa. ta kae na to7. Zar
to ne bi bilo ironino? Zar se tamo ne bi oseao sasvim kao kod kue? Sa svim
tim zakopanim blagom koje treba nai. Ti i Vebster mogli biste da odete tamo i
da ga zajedno iskopate. ta kae na to, Senatore?"
Poela je da pada kia, u velikim, tekim kapima.
Kladim se da je na Kokosovom ostrvu vreme svakako bolje", produi ona i
nasmeja se.
Senator ree: Oh, Rut, ne idemo mi nikuda. Vebster i ja. Ti to zna. Ne bi
trebalo da govori takve stvari, ak ni u ali."
Rut oseti ubod. Povratila se i odgovorila: Sigurna sam da biste se vas dvojica
vratili kui bogati kao kraljevi, ako biste ikada stigli na Kokosovo ostrvo."
On nije uzvratio.
Pitala se zato se time bavi. Hriste, kako je samo zvuala oajno. Koliko eljno
razgovora. To je bilo jadno, ali nedostajalo joj je sedenje na plai sa Senatorom,
satima i satima u neprekidnom blebetanju, i nije navikla da je on ignorie.
Iznenada je bila ljubomorna na Vebstera Pomeroja koji je dobijao svu njegovu

1 82

Nevesta mora

panju. Tada je stvarno poela da se osea jadno. Ustala je i navukla kapuljau,

pa upitala: Idete li?"
To e odluiti Vebster. Ne verujem da je primetio da pada kia."
Ne nosi vodootpornu jaknu, zar ne? Da li eli da ti donesem jednu?"
Dobro mi je."
,,I ti i Vebster trebalo bi da krenete ako ne elite da budete skroz mokri."
Ponekad Vebster krene kad pada kia, ali ponekad ostane tamo i bude sve
mokriji i mokriji. To zavisi od njegovog raspoloenja. Pretpostavljam da u
ostati sve dok on ne poeli da poe. Imam arave na ici kod kue, Rut. Hoe
li da ih unese unutra umesto mene, pre nego to se iskvase?"
Kia se sada sputala u brzom i otrom ritmu.
Mislim da su aravi ve mokri, Senatore."
Verovatno si u pravu. Zaboravi."
Rut je otrala nazad do kue gospoe Pomeroj, kroz kiu koja se ve pretvorila
u pljusak. Zatekla je gospou Pomeroj s njenom sestrom Kiti, u spavaoj sobi na
spratu, kako vadi odeu iz ormara. Kiti je sedela na krevetu i posmatrala sestru.
Pila je kafu za koju je Rut znala da je preseena dinom. Rut prevrnu oima.
Poelo je da joj biva dosta Kitinog napijanja.
Treba odmah da saijem neto novo", govorila je gospoa Pomeroj. Ali
nemam vremena!" A zatim: Evo moje Rut. Oh, mokra si kao mi."
ta to radi?"
Traim neku lepu haljinu."
Za koju priliku?"
Pozvana sam negde."
Gde?" upita Rut.
Kiti Pomeroj poe da se smeje, a za njom i gospoa Pomeroj.
Rut", ree ona, nikad u to nee poverovati. Idemo na venanje na Korn
Hejvenu. Sutra."
Reci joj ko je to rekao!" uzviknu Kiti Pomeroj.
Pastor Vinel!", dodade gospoa Pomeroj. Pozvao nas je preko."
Ma gubite se odavde."
Gubimo se odavde!"
Ti i Kiti idete na Korn Hejven?"
Naravno. A ide i ti."
Ja?"
Hoe te tamo. Udaje se erka Bejba Vinela, a ja joj pravim frizuru! Vas dve
ste mi pomagaice. Idemo da otvorimo mali privremeni salon."
Pa, ba se pravimo vani", ree Rut.
Tano tako", ree gospoa Pomeroj.

1 83

Nevesta mora

Te noi Rut je pitala oca da li da ide na veliko venanje Vinelovih. Nije joj
odmah odgovorio. U poslednje vreme govorili su sve manje i manje, otac i
erka.
Pozvao me je pastor Vinel", rekla je.
Radi ta god hoe", uzvratio je Sten Tomas. Ne tie me se s kim provodi
vreme."
Sledeeg dana, to je bilo u subotu, pastor Vinel poslao je Ounija po njih. U
sedam sati ujutro, na dan venanja Doti Vinel i arlija Berdena, gospoa
Pomeroj, Kiti Pomeroj i Rut Tomas doetale su do kraja doka i pronale Ounija
koji ih je ekao. Odvezao je Kiti i gospou Pomeroj na Nju houp. Rut je uivala
posmatrajui ga. Vratio se po nju i ona se spustila niz lestve, pa uskoila u
amac. Gledao je u dno amca, ne u nju, a Rut nije mogla da se doseti nijedne
jedine stvari koju bi mogla da mu kae. Ali svialo joj se da ga gleda. Veslao je
prema strievom sjajnom misionarskom brodu, gde su gospoa Pomeroj i Kiti,
nagnute preko ograde, mahale kao turisti na krstarenju. Kiti doviknu: Dobro
izgleda, mali!"
Kako stoje stvari?" upita Rut Ounija.
Toliko se trgnuo na njeno pitanje da je prestao da vesla; samo je pustio vesla
da poivaju na vodi.
Dobro sam", odgovorio je. Zurio je u nju. Nije crveneo i nije izgledao
postieno.
Dobro", ree Rut.
Na trenutak su poskakivali na vodi.
,,I ja sam dobro", dodala je Rut..
,,U redu", ree Ouni.
Moe da nastavi da vesla ako eli."
,,U redu", uzvratio je i ponovo poeo da vesla.
Jesi li u srodstvu s mladom?" upita ga Rut, a Ouni prestade da vesla.
Ona mi je sestra", kazao je. Njihali su se na vodi.
Moe istovremeno da vesla i da pria sa mnom", ree Rut, i Ouni je tada
zaista pocrveneo. Pomogao joj je da se popne na brod, ne rekavi vie ni re.
Sladak je", apnu gospoa Pomeroj Rut kada se popela na palubu Nju houpa.
Vidi ko je ovde!" kriknu Kiti Pomeroj, a Rut se okrenu i vide Kala Kulija kako
se pojavljuje s kapetanskog mosta.
Rut ispusti vrisak pun uasa, koji je samo delimino bio ala. Za boga
miloga", rekla je. On je svuda."
Kiti se baci oko vrata svom starom ljubavniku, a Kal se izvue. To je sasvim
dovoljno."
ta, doavola, ti radi ovde?", upita Rut.
Nadgledam", ree Kal. ,,I meni je drago to tebe vidim."
Kako si dospeo ovde?"

1 84

Nevesta mora

Ouni me je dovezao ranije. Stari Kal Kuli sigurno nije plivao."

Bilo je to brzo putovanje do Korn Hejven Ajlanda, a kad su se iskrcali s broda,
Ouni ih povede do limun-utog kadilaka parkiranog kraj pristanita.
ija su ovo kola?", pitala je Rut.
Mog strica."
Kako se pokazalo, odgovarala su njegovom domu. Pastor Vinel iveo je
nedaleko od kornhejvenskog doka, u prelepoj kui, utoj, s podianom
lavandom kao dekoracijom. Bila je to dvospratna graevina u viktorijanskom
stilu, s kulom i krunom verandom. Procvale biljke sa svetlim cvetovima visile
su sa kuka, poredane na rastojanju od jednog metra oko itavog trema.
Poljunani prilaz do kue bio je omean ljiljanima. Pastorov vrt u pozadini
kue predstavljao je mali muzej rua, opasan niskim zidom od cigala. Na putu
preko kanala, Rut je zapazila nekoliko drugih domova na Korn Hejven Ajlandu,
podjednako lepih. Nije dolazila na Korn Hejven jo otkad je bila devojica,
premala da bi primetila razlike izmeu tog ostrva i Fort Najlsa.
Ko stanuje u tim velikim kuama?" upitala je Ounija.
Letnji turisti" odgovorio je Kal Kuli. Sreni ste to ih nemate na Fort Najlsu.
Gospodin Elis dri ih na odstojanju. Jedna od mnogih lepih stvari koju
gospodin Elis ini za vas. Letnji turisti su tetoine."
Letnji turisti su, takoe, posedovali jedrilice i glisere koji su okruivali ostrvo.
Na prelasku preko kanala, Rut je videla dva srebrna glisera koji su se brzo
kretali preko vode. Bili su toliko blizu jedan drugom, da se inilo da glava
jednog amca ljubi stranjicu drugog. Izgledali su kao dva vilina konjica koji
jure jedan drugog naokolo, pokuavajui da se pare u slanom vazduhu.
Pastor Vinel uredio je da gospoa Pomeroj pravi frizure u zadnjem dvoritu,
tano ispred bele senice obavijene ruiastim ruama. Izneo je stolicu i mali
pomoni sto, gde je ona spustila makaze, eljeve i au s vodom u kojoj e ih
kvasiti. Kiti Pomeroj sela je na niski zid od cigala i popuila nekoliko cigareta.
Zakopala je opuke u zemlju ispod rua, kad je mislila da je niko ne gleda. Ouni
Vinel sedeo je na stepenicama zadnjeg trema u svom neobino istom
ribarskom odelu i Rut ode da sedne pored njega. Drao je ruke na kolenima i
ona spazi zlatne ko-vrdave malje na njegovim zglavcima. Bile su to tako iste
ruke. Nije bila naviknuta da via mukarce ije su ruke iste.
Koliko dugo tvoj stric ivi ovde?" upita ga.
Oduvek."
Ovo ne lii na kuu u kojoj bi on iveo. Da li tu ivi neko drugi?"
,,Ja."
Jo neko?"
Gospoa Post."
Ko je gospoa Post?"
Ona vodi rauna o kui."

1 85

Nevesta mora

Zar ti ne bi trebalo da pomae svojim prijateljicama tamo preko?", upitao ju

je Kal Kuli. Priao im je otpozadi na verandi, potpuno neujno. Sada je povio
svoje visoko telo i seo pored Rut, tako da se nala izmeu dvojice mukaraca.
Mislim da im ne treba nikakva pomo, Kale."
Tvoj stric eli da se vrati do Fort Najlsa, Ouni", rekao je Kal Kuli. Potreban
si mu da doveze gospodina Elisa na venanje."
Gospodin Elis dolazi na venanje?" upita Rut.
Dolazi."
On nikad ne dolazi ovamo."
Bez obzira. Ouni, vreme je da krene. Ja idem s tobom." Mogu li ja da
poem s tobom?" obrati se Rut Ouniju. Naravno da ne moe", ree Kal.
Nisam pitala tebe, Kale. Mogu li da krenem s tobom, Ouni?"
Ali pastor Vinel je prilazio, i kad ga je Ouni ugledao, brzo je skoio sa
stepenica i rekao stricu: Idem. Odmah polazim."
Pouri" rekao je svetenik dok se peo uz stepenice na trem. Pogledao je preko
ramena i dodao: Rut, gospoi Pomeroj bie potrebna tvoja pomo."
Nisam od velike pomoi kad se radi o ianju", uzvrati Rut, ali su pastor i
Ouni nestali. Svaki u svom pravcu.
Kal pogleda u Rut i zadovoljno izvi obrvu. Pitam se zato toliko eli da se
muva oko tog momka."
Zato to me on ne nervira do belog usijanja, Kale."
Ja te nerviram do belog usijanja, Rut?"
,,Oh, ne ti. Nisam mislila na tebe."
Uivao sam u naem malom putovanju za Konkord. Gospodin Elis imao je
za mene mnogo pitanja kad sam se vratio. Hteo je da zna kako ste se ti i tvoja
majka slagale i da li si se tamo oseala kao kod kue. Rekao sam mu da ste se
lepo druile i da si se oseala veoma prijatno, ali sam ubeen da e eleti da
razgovara s tobom o tome. Kad sam ve kod toga, moda bi mogla da mu
napie pisamce kad bude bila u prilici, i da mu zahvali to je finansirao tvoj
put. Za njega je vano da vas dvoje imate dobar odnos, s obzirom na to koliko
su tvoja majka i baka bile bliske s porodicom Elis. Za njega je, takoe, znaajno
da to je mogue manje vremena provodi na Fort Najlsu, Rut. Kazao sam mu
da u biti srean da te u bilo kom trenutku odvezem u Konkord, i da smo se
dobro proveli putujui zajedno. Stvarno uivam u tome, Rut." Sada joj je uputio
pogled ispod tekih i nabreklih kapaka. Iako ne mogu da izbacim iz glave tu
ideju da emo jednog dana nas dvoje zavriti u nekom motelu pored Rute 1,
uivajui u prljavom seksu."
Rut se nasmeja. Izbaci je sebi iz glave."
Zato se smeje?"
Zato to je stari Kal- Kuli vrlo smean ovek", odgovori Rut. to uopte nije
bila istina. Istina je bila da se Rut smejala zato to je odluila - kao to je esto

1 86

Nevesta mora

inila s razliitim stepenom uspeha - da stari Kal Kuli nee daje se doepa. Ona
to nee dozvoliti. Mogao je daje optereti tovarima svojih najpodmuklijih
zloupotreba, ali ona nee zapeti da ih iznese. Svakako ne danas.
Znam da je samo pitanje vremena pre nego to uleti u prljavi seks s nekim,
Rut. Sve ukazuje na to."
Sada emo igrati drugaiju igru" ree Rut. Sad ti mene ostavi neko vreme na
miru."
A ti bi trebalo se dri podalje od Ounija Vinela, usput", rekao je Kal dok je
silazio niz stepenice verande i odlazio u batu. Oito je da smera neto s tim
dekom, to se nikome ne svia."
Nikome?" viknu Rut za njim. Zaista, Kale? Nikome?"
Doi ovamo, ti veliki stari ovee", ree Kiti Pomeroj Kalu kad ga je ugledala.
Kal Kuli okrenuo se na peti i krutim koracima otiao u drugom pravcu. Krenuo
je nazad na Fort Najls da dovede gospodina Elisa.
Nevesta, Doti Vinel, bila je dopadljiva plavua u srednjim tridesetim. Ranije
je bila udata, ali joj je mu umro od raka testisa. Ona i njena erka, Kendi, kojoj
je bilo est godina, bile su prve na redu za friziranje. Doti Vinel prela je do
kue pastora Vinela u bademantilu, s mokrom i neoeljanom kosom. Rut je
pomislila kako je to prilino oputen nain etkanja jedne mlade na dan svadbe,
i zbog toga joj se ena smesta svidela. Dotino lice bilo je dovoljno privlano, ali
je izgledala iscrpljeno. Jo je bila bez minke i vakala je vaku. Imala je duboke
bore preko ela i oko usta.
erka Doti Vinel bila je izuzetno tiha. Kendi je trebalo da bude majina
deverua, za ta je Rut pomislila da je uasno ozbiljno zaduenje za
estogodinju devojicu, ali Kendi je, izgleda, tome bila dorasla. Za jedno dete
imala je ozbiljan i zreo izraz lica, lice koje nije ni izbliza podsealo na deje.
Jesi li nervozna to e biti deverua?" upitala je Kendi gospoa Pomeroj.
Oigledno nisam." Kendi je imala odluno stegnuta usta kao ostarela kraljica
Viktorija. Na licu joj se itala osuda, a usne su joj bile vrsto stisnute. Ve sam
kitila svatove na svadbi gospoice Dorfman, s kojom ak nismo ni u srodstvu."
Ko je gospoica Dorfman?"
Oigledno je ona moja nastavnica."
Oigledno", ponovila je Rut, a i Kiti Pomeroj i gospoa Pomeroj se nasmejae.
I Doti se nasmejala. Kendi je pogledala u etiri ene, kao da se grupno
razoarala u njih.
Oh, sjajno", ree Kendi, kao da je ve doivela takav iritirajui dan, pa se nije
radovala jo jednom. Zasad sve ide loe."
Doti Vinel zamolila je gospou Pomeroj da prvo sredi Kendi i da vidi moe li
njenu smeu kosu da uvije u lokne. Doti Vinel elela je da njena erka izgleda

1 87

Nevesta mora

ljupko". Gospoa Pomeroj na to ree da e biti lako izvesti da tako ljupko dete
izgleda ljupko, te da e dati sve od sebe da svakoga usrei.
Mogu da joj napravim najslae ikice", rekla je.
Neu ike", insistirala je Kendi. Nikako."
Ona ak i ne zna ta su ike", kaza Doti.
Znam, mama", uzvrati Kendi.
Gospoda Pomeroj poe da ureuje Kendinu kosu, dok je Doti stajala i
posmatrala. Dve ene prijazno su razgovarale meu sobom, iako se nikad pre
nisu srele.
Dobra stvar je to", ree Doti gospoi Pomeroj, to Kendi ne mora da menja
prezime. Kendin otac bio je Berden, a njen novi tata takoe je od Berdenovih.
Moj prvi mu i arli bili su, verovala ili ne, braa iz drugog kolena. arli je bio
jedan od razvodnika na mom prvom venanju, a danas je mladoenja. Jue sam
mu kazala: 'Nikad se ne zna kako e neto ispasti', a on mi je odgovorio: 'Nikad
se ne zna.' Rekao je da e usvojiti Kendi."
I ja sam izgubila prvog mua", rekla je gospoa Pomeroj. ,,U stvari, on je bio
moj jedini mu. Bila sam mlada tako kao ti. Istina je; nikad se ne zna."
Kako ti je umro mu?''
Utopio se."
Kako se preivao?"
Pomeroj, duo."
Mislim da se toga seam."
Bilo je to 1967. Ali ne moramo o tome danas da priamo, jer je danas srean
dan."
Jadnice moja."
Ti si jadnica. Oh, nemoj da brine zbog mene, Doti. To to se meni dogodilo
bilo je pre mnogo, mnogo vremena, ali ti si izgubila mua tek prole godine, zar
ne? Tako je bar rekao pastor Vinel."
Prole godine", kaza Doti, zurei ispred sebe. ene su malo poutale.
Dvadesetog marta 1975."
Moj tata je umro", ubaci se Kendi.
Ne treba da razgovaramo o tome danas", kaza gospoda Pomeroj, pravei
vlanim prstom jo jedan savreni prsten u Kendinoj kosi. Danas je srean dan.
Danas je mamino venanje."
Pa, danas dobijam novog mua, to je izvesno", ree Doti. Dobijam novog.
Ovo ostrvo nije mesto gde treba iveti bez supruga. A ti e dobiti novog taticu,
Kendi. Nije li tako?"
Kendi nije pokazala nikakvo miljenje o tome.
Da li na Korn Hejvenu ima drugih malih devojica s kojima Kendi moe da
se igra?" upita gospoa Pomeroj.

1 88

Nevesta mora

Nema", odgovorila je Doti. Ima u okolini nekih devojica koje su u

pubertetu, ali nisu previe zainteresovane da se igraju s Kendi. Sledee godine
otii e na kopno u kolu. Ovde uglavnom ima malih deaka."
Bilo je potpuno isto i s Rut kad je bila mala! Sve to je imala bili su moji
sinovi s kojima je mogla da se igra."
Je li to tvoja erka?" upita Doti gledajui u Rut.
Ona je praktino moja erka" uzvratila je gospoda Pomeroj. Moja era... ,,I
odrasla je iskljuivo s deacima u okruenju."
Da li ti je to teko palo?", upita Doti Rut.
Nije moglo gore", ree Rut. To me je potpuno unitilo."
Dotino lice preplavi briga. Gospoa Pomeroj ree: ali se. Bilo je dobro. Rut je
volela moje deake. Bili su joj kao braa. Kendi e biti u redu."
Mislim da Kendi ponekad eli da bude prava devojica i da se, za promenu,
igra enskih igara", kaza Doti. Ja sam jedina devojica s kojom moe da se igra,
a ja nisam zabavna. Nisam bila naroito zanimljiva cele godine."
To je zato to mi je tata umro", ree Kendi.
Ne treba danas da priamo o tome, duo", ponovi gospoa Pomeroj. Danas
ti se mama udaje. Danas je radostan dan, srce."
Ja bih volela da ovde ima nekih malih deaka mog uzrasta", kazala je Kiti
Pomeroj. inilo se da to nije uo niko osim Rut, koja je zgadeno frknula.
Oduvek sam elela devojicu", nastavila je gospoa Pomeroj. Ali sam dobila
itavu gomilu deaka. Da li je zabavno? Da li je zabavno lepo odevati Kendi?
Moji deaci nisu doputali da ih taknem. A Rut je uvek imala kratku kosu, pa
nije bilo zabavno igrati se s njom."
Ti si ta zbog koje je stalno bila kratka", uzvrati Rut. elela sam da mi kosa
bude ba kao tvoja, ali ti si je stalno iala."
Nisi htela da je elja, duo."
Ja umem sama da se obuem", rekla je Kendi.
Sigurna sam da ume, mila."
Bez iki."
Tako je", ree gospoa Pomeroj. Neemo ti praviti nikakve ike, premda bi
bile divne." Vesto je irokom belom trakom obavila vazdu-aste lokne koje je
napravila na Kendinom temenu. Ljupko?" upitala je devojicinu majku.
Ljupko", ree Doti. Prelepo. Obavila si sjajan posao. Ja nikad ne mogu daje
nateram da sedi mirno i nita ne znam o sreivanju kose. to je oigledno.
Mislim, pogledaj me. Ovo je otprilike najbolje to umem."
Tako, gotova si. Hvala ti, Kendi." Gospoa Pomeroj sae se i poljubi
devojicu u obraz. Bila si veoma hrabra."
Oigledno", ree Kendi.
Oigledno", ree Rut.

1 89

Nevesta mora

Ti si sledea, Doti. Doteraemo mladu, pa moe ii da se obue, a onda

emo srediti tvoje prijatelje. Neko bi trebalo da im kae da ponu da dolaze. ta
eli da ti uradim s kosom?"
Ne znam. Pretpostavljam da samo elim da izgledam sreno", uputila ju je
Doti. Moe li to da uradi za mene?"
Ne moe se sakriti srena nevesta, ak ni ispod loe frizure", odgovorila je
gospoda Pomeroj. Mogla bih da ti obmotam glavu pekirom, i ako si srena, i
dalje e izgledati prelepo dok se udaje za svog mukarca."
Samo bog moe napraviti srenu nevestu", kaza Kiti Pomeroj veoma ozbiljno
iz nekog razloga.
Doti razmotri ovu opasku i uzdahnu. Pa", ree ona i ispljunu vaku u
iskorienu maramicu koju je izvukla iz depa bademantila, vidi ta moe da
uini za mene. Samo daj sve od sebe."
Gospoa Pomeroj poela je da radi na svadbenoj frizuri Doti Vinel, a Rut
ostavi ene i poe da paljivije razgleda kuu pastora Vinela. Nije nalazila
nikakav smisao u njenom istananom, enskom stilu. Proetala je elom
duinom dugakog, zakrivljenog trema s nametajem ispletenim od prua i
svetlim jastucima. To mora da je bilo delo tajanstvene gospoe Post. Ugledala je
hranilicu za ptice napravljenu u obliku kuice i ofarbanu u veselu nijansu
crvene. Svesna da zalazi na tuu teritoriju, ali savladana radoznalou,
dopustila je sebi da ue u kuu kroz staklena balkonska vrata koja su se
otvarala s verande. Knjige u povezima vedrih boja poivale su na stoiima do
zida, a ustikle su prekrivale naslone sofe i stolica.
Potom je prola kroz dnevnu sobu s tapetama itampanim bledozelenim
ljiljanima. Keramika figura persijske make uala je odmah do kamina, a
prava maka svilenkastog krzna leala je opruena na naslonu ruiastog
kaua. Maka je pogledala u Rut i, ne iskazavi nikakvu zabrinutost, nastavila
da spava. Rut dodirnu runo pletenu prostirku na stolici za ljuljanje. Pastor
Vinel iveo je ovde? Ouni Vinel iveo je ovde? Nastavila je dalje. Kuhinja je
mirisala na vanilu, a na pultu je bio kolai koji se slui uz kafu. Primetilaje
stepenice u zadnjem delu kuhinje. ta je gore? Nije bila pri sebi kad se tako
unjala okolo. Morae svima da objasni ta je radila na spratu u kui pastora
Tobija Vinela, ali je umirala od elje da pronae spavau sobu Ounija Vinela.
elela je da vidi gde on spava.
Popela se uz strme drvene stepenice na sledei sprat, dugo zurila u
besprekorno kupatilo s paprati u saksiji okaenoj u prozoru i u mali komad
sapuna od lavande u posudici iznad lavaboa. Tu se nalazila uramljena
fotografija deaka i devojice koji se ljube, ispod koje je ruiastim slovima bilo
ispisano Najbolji prijatelji.

1 90

Nevesta mora

Rut krenu u hodnik spavae sobe, ukraene prepariranim ivotinjama

naslonjenim na jastuke. Sledea spavaa soba imala je divan krevet u obliku
saonica i sopstveno kupatilo. U poslednjoj bee samo jedan krevet s jorganom u
desenu rua. Gde je Ouni spavao? Sigurno ne s plianim medvediima. Ne u
postelji u obliku sanki. To nije mogla sebi da predstavi. Uopte nije oseala
Ounija u celoj toj kui.
Ali Rut nastavi da istrauje. Popela se na drugi sprat. Tu je bilo veoma toplo, a
tavanica je bila kosa. Videvi delimino zatvorena vrata, ona ih po inerciji
otvori. I nalete pravo na pastora Vinela.
Oh", izusti Rut.
Gledao je u nju preko daske za peglanje. Bio je u crnim pantalonama. Nije
nosio koulju. Ona je bila stvar koju je peglao. Torzo mu bee dugaak i inilo se
da nema ni miie, ni salo niti malje. Podigao je koulju s daske, provukao ruke
kroz utirkane rukave i stao da zakopava dugmad polako, odozdo nagore.
Traim Ounija", ree Rut.
Otiao je na Fort Najls da uzme gospodina Elisa."
Oh, stvarno? Izvinite."
To si dobro znala."
Oh, dobro. Jesam, znala sam. Izvinite."
Ovo nije tvoja kua, gospoice Tomas. Zbog ega si pomislila da sme
slobodno da luta naokolo?"
,,U pravu ste. ao mi je to sam vam smetala." Rut krenu u hodnik.
Pastor Vinel ree: Ne, gospoice Tomas. Ui."
Rut zastade, a onda se vrati u sobu. Pomislila je u sebi: Sranje, i osvrnula se
oko sebe. Pa, ovo je izvesno bila soba pastora Vinela. Bila je to prva soba u kui
koja je delovala smisleno. Bila je ista i prazna. Zidovi i plafon bili su beli; ak je
i nezastrt drveni pod bio izbeljen. Soba je blago mirisala na imalin. Svetenikova
postelja imala je uzan mesingani okvir, s plavim vunenim ebetom i tankim
jastukom. Pod njom su se nalazile kone papue. Na nonom stoiu nije bilo ni
lampe ni knjiga, a jedini prozor u sobi imao je samo roletne, ali ne i zavese. U
sobi je bio garde-rober, a na njemu mali kalajni tanjir s nekoliko novia.
Prostorijom je dominirao veliki sto od tamnog drveta, pored koga su se nalazile
police s knjigama, ispunjene tekim tomovima. Na stolu su stajali elektrina
pisaa maina, tabak hartije i konzerva od supe s olovkama.
Iznad njega bee okaena mapa obale Mejna, prekrivena oznakama iscrtanim
olovkom. Rut je instinktivno potraila Fort Najls. Bio je neobeleen. Pitala se ta
li to znai. Nespasen? Neblagodaran?
Pastor iskljui peglu iz struje, obavi kabl oko nje i spusti je na sto.
Imate lepu kuu", ree Rut. Zavukla je ruke u depove, pokuavajui da
ostavi utisak oputenosti, kao daje tu dola po pozivu. Pastor Vinel sklopi
dasku za peglanje i ubaci je u ormar.

1 91

Nevesta mora

Da li si dobila ime po Rut iz Biblije?" upitao ju je. Sedi."

Ne znam po kome sam dobila ime."
Zar ne poznaje Bibliju?"
Ne ba."
Rut je bila jedna izvanredna ena koja se pominje u Starom zavetu. Bila je
primer enske odanosti." Oh, stvarno?"
Moda bi uivala u itanju Biblije, Rut. Ona sadri mnogo predivnih pria."
Rut pomisli: Tano tako. Prie. Akciono-avanturistike. Rut je bila ateista. Tako je
odluila godinu dana ranije, kada je nauila tu re. Jo se zabavljala tom idejom.
Nikome nije rekla, ali ju je to saznanje uzbuivalo.
Zato ne pomae gospoi Pomeroj?" upitao ju je.
Idem da joj pomognem ovog trenutka", odgovori Rut i pomisli da izjuri
napolje.
Rut", ree pastor Vinel, sedi. Moe da sedne na krevet."
Na elom svetu nije bilo kreveta na koji je Rut manje elela da sedne od
kreveta pastora Vinela. Ipak sede.
Zar se nikada ne umori od Fort Najlsa?" upitao ju je. Zadenuo je koulju u
pantalone u etiri glatka i odsena pokreta, glatkim dlanovima. Kosa mu je bila
vlana i mogla je na njoj da vidi tragove koje su ostavili zupci elja. Koa mu je
bila bleda kao fino laneno platno. Naslonio se na bonu stranu stola, prekrstio
ruke i pogledao je.
Nisam bila u mogunosti da provedem dovoljno vremena na ostrvu da bih
ga se zasitila", uzvratila je Rut.
Zbog kole?"
Zato to me Lanford Elis uvek nekud alje", rekla je. Mislila je da e ta izjava
uiniti da zvui pomalo patetino, pa je veselo slegla ramenima, u nastojanju da
pokae kako to nije nita vano.
Mislim daje gospodin Elis zainteresovan za tvoju dobrobit. Shvatio sam da je
platio tvoje kolovanje i ponudio da ti plati obrazovanje na koledu. On ima
ogromne izvore i oito brine ta e postati od tebe. To nije tako loe, zar ne? Ti si
predodreena za bolje stvari nego to je Fort Najls. Zar ne misli tako?"
Rut nije odgovorila.
Zna, ni ja ne provodim ba mnogo vremena na mom ostrvu, Rut. Jedva da
sam ikada ovde, na Korn Hejvenu. Tokom poslednja dva meseca odrao sam
dvadeset jednu slubu, posetio dvadeset devet porodica i prisustvovao na
jedanaest molitvenih okupljanja. esto izgubim raun o venanjima, sahranama
i krtenjima. Za mnoge od tih ljudi ja sam jedina njihova veza s Gospodom, ali
od mene se, takoe, zahteva da im dajem svetovne savete. Potreban sam im u
tumaenju poslovnih dokumenata ili da im naem nov auto. Za mnogo toga. Ti
bi se iznenadila. Reavam sporove izmeu ljudi koji bi se u suprotnom fiziki

1 92

Nevesta mora

meusobno obraunali. Ja sam mirotvorac. To nije lak ivot; ponekad volim da

ostanem kod kue i uivam u svom lepom domu."
Nainio je pokret, pokazujui na svoju lepu kuu. Bio je to mali gest, ipak, i
inilo se da obuhvata samo spavau sobu, koja, koliko je Rut do tog trenutka
videla, i nije bila neko posebno mesto za uivanje.
Meutim, ja naputam svoj dom", nastavio je pastor Vinel, zato to,
razumee, imam dunosti. Bio sam na svakom ostrvu Mejna u svom
dosadanjem ivotu. Ima perioda kada mi sva izgledaju isto, to moram da
priznam. Ipak, od svih ostrva koja sam obiao, verujem da je Fort Najls
najizolovanije. Sigurno je najnereligioznije."
To je zato to te ne volimo, pomisli Rut.
Je li tako?" upitala ga je.
to je teta, zato to su izolovani ljudi sveta upravo oni kojima je drutvo
najpotrebnije. Fort Najls je udno mesto, Rut. Tamo su godinama imali priliku
da se vie ukljue u svet izvan njihovog ostrva, ali oni su spori i sumnjiavi. Ne
znam da li si dovoljno stara da pamti vreme kada se prialo o pravljenju
trajektnog terminala."
Naravno."
Znai, ti zna za taj propust. Sada su jedini turisti koji mogu da posete ova
ostrva ljudi koji dolaze sopstvenim plovilima. A svaki put kad neko treba da
ode s Fort Najlsa u Rokland, mora da ide svojim brodom za lov na jastoge.
Svaki mogui ekser, svaka konzerva pasulja, svaka pertla za cipele na Fort
Najlsu mora stii brodom za ulov jastoga nekog ribara." Imamo prodavnicu."
Oh, molim te, Rut. Jedva da je tako. I svaki put kada neka dama s Fort Najlsa
treba da ide u kupovinu namirnica ili posetu lekaru, mora da se vozi na neijem
brodu za lov na jastoge."
Ista je stvar i preko na Korn Hejvenu", rekla je Rut. Pomislila je kako je ve
ula svetenikovo gledite, pa nije bila zainteresovana da ga ponovo slua.
Kakve je to veze imalo s njom? Bilo je jasno da uiva u svojoj maloj propovedi.
Blago meni, pomislila je Rut smrknuto.
Pa, blagostanje Korn Hejvena u najblioj je vezi s blagostanjem Fort Najlsa. A
Fort Najls je spor na delu; tvoje ostrvo poslednje je koje e prigrliti bilo kakvu
promenu. Veina ljudi na Fort Najlsu jo pravi sopstvene zamke, zato to je bez
razloga skeptina prema ianima."
Nisu svi."
Zna, Rut, irom svih ostalih delova Mejna, lovci na jastoge poinju da
razmatraju ideju o brodovima od fiberglasa. To uzimam samo kao primer.
Koliko e vremena proi dok fiberglas ne stigne na Fort Najls? Tvoje nagaanje
dobro je koliko i moje. Lako mogu da zamislim reakciju Angusa Adamsa na
takvu novinu. Fort Najls se uvek opire. Fort Najls se opirao ogranienjima u

1 93

Nevesta mora

veliini jastoga vie od bilo kojeg ostrva u dravi Mejn. Sada se u ostatku Mejna
govori o postavljanju dobrovoljnih granica za zamke."
Mi nikada neemo postaviti granice za zamke", ree Rut.
One bi mogle biti postavljene za vas, mlada damo. Ako tvoji ribari nee to da
urade dobrovoljno, ovo moe prerasti u zakon, pa e biti uvara koji e gmizati
svud po vaim brodovima, ba kao to se desilo kad su zadate granine
vrednosti za veliinu. Tako inovacije stiu na Fort Najls. Neko mora da ih na
silu progura niz vaa tvrdoglava grla dok se njima ne zagrcnete."
Da li je on to upravo rekao? Zurila je u njega. Blago se osmehivao i govorio
jednolinim, blagim tonom. Rut je bila zgroena njegovim malim sarkastinim
govorom, izreenim s takvom lakoom. Sve to je rekao, naravno, bilo je istina,
ali taj arogantni, bahati nain! Ona je sama svojevremeno mogla da prospe neke
loe stvari o Fort Najlsu, ali je ona imala pravo da govori kritiki o vlastitom
ostrvu i sopstvenom narodu.
uti takvo sputanje od nekoga tako samozadovoljnog i neprivlanog, bilo je
nepodnoljivo. Osetila je srditi poriv da iznenada brani Fort Najls. Kako se
samo usuuje!
Svet se menja, Rut", produio je on. Postojalo je vreme kada su mnogi ljudi
na Fort Najlsu lovili oslie. Sada ih u Atlantiku nije ostalo dovoljno ni da se
nahrani cica-maca. Ostajemo i bez crvenperke i vrlo brzo e jedini mamac za
jastoge biti haringa. A neke od haringi koje ljudi u dananje vreme
upotrebljavaju toliko su loe da ak ni galebovi nee da ih jedu. Nekada je ovde
postojala industrija granita od koje su se svi obogatili, a sada vie nema ni nje.
Kako ljudi na tvom ostrvu oekuju da zarauju za ivot kroz deset, dvadeset
godina? Da li misle da e svaki naredni dan do svretka vremena biti isti? Da
zauvek mogu da raunaju na ulove velikih jastoga? Oni e ih loviti i loviti sve
dok jednog dana ne bude ostao samo jedan jastog, a onda e se, zbog tog
jednog, boriti do smrti. Ti to zna, Rut. Ti zna kakvi su to ljudi. Nikada se nee
sloiti da rade neto to je u njihovom najveem interesu. Misli da e te budale
da se dozovu pameti i oforme ribarsku zadrugu, Rut?"
To se nikada nee desiti", odgovorila je. Budale?
Je li to ono to kae tvoj otac?"
To je ono to svi kau."
Dobro, moda su svi u pravu. Sigurno su se za to netedimice borili u
prolosti. Tvoj prijatelj Angus Adams doao je jednom na kooperativni sastanak
na Korn Hejvenu, jo kad je na Deni Berden skoro doveo svoju porodicu do
bankrota i umalo nastradao, pokuavajui da napravi kolektiv izmeu dva
ostrva. Bio sam tu. Video sam kako se ponaao Angus Adams. Doao je s kesom
kokica. Seo je u prvi red dok su neki veoma napredni pojedinci raspredali o
nainima kako da oba ostrva rade zajedno za dobrobit svakoga. Angus Adams
sedeo je tamo, cerio se i jeo kokice. Kad sam ga pitao ta to radi, odgovorio je:

1 94

Nevesta mora

'Uivam u predstavi. Ovo je smenije od sinhronizovanog filma.' Ljudi poput

Angusa Adamsa smatraju da im je bolje da rade sami zauvek. Jesam li u pravu?
Da li je to ono to svaki ovek misli preko, na tvom ostrvu?"
Ne znam ta misli svaki ovek na mom ostrvu", uzvrati Rut.
Ti si pametna mlada ena. Ubeen sam da tano zna ta oni misle."
Rut se ugrize za usnu. Mislim da bi sada trebalo da idem da pomognem
gospoi Pomeroj", rekla je. by voki
Zbog ega gubi vreme s takvim ljudima?" upita je pastor Vinel. Gospoa
Pomeroj je moja prijateljica."
Ne govorim o gospoi Pomeroj. Govorim o lovcima na jastoge s Fort Najlsa.
Govorim o Angusu Adamsu, Sajmonu Adamsu..."
Sajmon Adams nije lovac na jastoge. Nikad nije kroio na brod."
Govorim o ljudima kao to su Len Tomas, Don Pomeroj, Sten Tomas..."
Sten Tomas je moj otac, gospodine." Savreno dobro znam da ti je Sten
Tomas otac." Rut ustade.
Sedi", ree pastor Tobi Vinel.
Ona sede. Lice joj je gorelo. Smesta je poalila to ga je posluala. Trebalo je da
izae iz sobe.
Ti ne pripada Fort Najlsu, Rut. Raspitivao sam se o tebi i razumem da ima
druge mogunosti. Trebalo bi da ih iskoristi. Nema svako takvu sreu. Ouni,
na primer, nema izbore koje ti ima. Znam da se na neki nain zanima za ivot
mog neaka."
Rutino lice pocrvene jo jae.
Pa, da porazmislimo o Ouniju. ta e postati od njega? To je moja briga, ne
tvoja, ali hajde da to razmotrimo zajedno. Ti si u mnogo boljoj poziciji nego on.
injenica je da za tebe nema budunosti na tvom ostrvu. To potvruje svaka
tvrdoglava budala koja tamo ivi. Fort Najls osuen je na propast. Tamo nema
nikakvog vodstva. Nema moralne sri. Nebesa, pogledaj samo tu trulu, oronulu
crkvu! Kako je doputeno da se to desi?"
Zato to te jebeno mrzimo, pomisli Rut.
Za dve decenije celo ostrvo bie naputeno. Ne budi toliko iznenaena, Rut.
To je neto to se i te kako moe dogoditi. Godinu za godinom oplovljavam ovu
obalu i gledam zajednice koje pokuavaju da opstanu. Ko na Fort Najlsu uopte
i pokuava? Imate li bilo koji oblik vlade, nekog izabranog zvaninika? Ko je
va voa? Angus Adams? Ona zmija? Ko e to biti u sledeoj generaciji? Len
Tomas? Tvoj otac? Kada je tvoj otac ikada uzimao u obzir tue interese?"
Rut je upala u zamku. Vi ne znate nita o mom ocu", rekla je, nastojei da
zvui odmereno koliko i pastor Vinel, ali je, zapravo, zazvuala nekako
piskavo.
Pastor Vinel se osmehnuo. Rut", rekao je, zapamti moje rei. Znam mnogo
toga o tvom ocu. I ponoviu svoje predvianje. Za dvadeset godina, tvoje

1 95

Nevesta mora

ostrvo bie grad duhova. Tvoji ljudi dovee sami sebe do toga svojom
tvrdoglavou i izolovanou. Da li se dvadeset godina ini dalekom
budunou? Ne."
Uperio je hladan pogled u Rut. Ona pokua da mu uzvrati istim takvim.
Nemoj misliti da e uvek biti ljudi na Fort Najlsu zato to je uvek bilo. Ova
ostrva su krhka, Rut. Da li si ikada ula za olska ostrva, s poetka devetnaestog
veka? Populacija se smanjivala i sve vie meusobno ukrtala, i zajednica se
raspala na delie. Stanovnici su spalili venicu, polno optili sa svojim sestrama
i braom, obesili jedinog svetenika i poeli da praktikuju vradbine. Kada je
veleasni Dedidija Mors posetio ostrvo 1820, naao je samo aicu ljudi.
Odmah ih je sve venao, da sprei dalji greh. To je bilo najbolje to je mogao da
uradi. Jednu generaciju kasnije, ostrvo je bilo naputeno. To bi moglo da se desi
Fort Najlsu. Ti ne misli tako?"
Rut nije imala komentar.
Jo neto", kaza pastor Vinel, to mi je privuklo panju pre neki dan. Neki
lovac na jastoge na Frenmens Ajlandu ispriao mi je kako je izve-sni ribar po
imenu Dim imao obiaj da zadri kratke jastoge i prodaje ih letnjim turistima
na svom ostrvu, jo kada je drava prvi put uvela granice za veliinu jastoga.
Vodio je lep mali nezakonit posao, ali se re pronela, zato to se re uvek
pronese, i neko je obavestio ribarskog nadzornika. Ribarski nadzornik poeo je
da prati starog Dima, pokuavajui da ga uhvati na delu. ak je nekoliko puta
kontrolisao njegov brod. Ali, Dim je drao male jastoge u vrei oteanoj
kamenom, koja je bila okaena za krmu njegovog broda. Tako nikada nije
uhvaen.
Jednoga dana, ipak, ribarski nadzornik pijunirao je Dima kroz do-gled,
video kako puni dak i baca ga preko krme. Onda je jurio Dima u policijskom
amcu, a Dim, znajui da e uskoro biti uhvaen, dao je gas da ide najbre to
moe, i otiao kui. Doplovio je do same obale, zgrabio vreu i dao se u beg.
Nadzornik ga je jurio, tako da je Dim bacio dak i popeo se na drvo. Kada je
nadzornik otvorio vreu, pogaaj ta je naao, Rut?"
Tvora."
Tvora. Tako je. Ve si ula tu priu ranije, shvatam."
To se desilo Angusu Adamsu."
To se nije desilo Angusu Adamsu. Nije se desilo nikome. Ta je pria
apokrifna."
Rut i pastor piljili su jedno u drugo, ispitujui snage. Da li zna ta znai
apokrifno, Rut?"
Da, znam ta to znai", ispali Rut, koja se ba tog trenutka pitala ta li je to
apokrifna pria.
Priaju je na svim ostrvima u Mejnu. Priaju je zato to ona ini da se oseaju
dobro zato to je jedan stari lovac na jastoge nadmudrio zakon. Ali nisam ti je

1 96

Nevesta mora

zbog toga ispriao, Rut. Ispriao sam ti je zato to je to dobra bajka o tome ta se
desi svakome ko previe njuka okolo. Nisi uivala u naem razgovoru, zar ne?"
Nije htela da odgovori na to.
No, mogla si sebe da potedi ovog neprijatnog razgovora, drei se izvan
moje kue. Sama si sebi to priredila, zar ne, istraujui mesto na koje nisi imala
pravo. A ako se osea kao da te je isprskao tvor, zna koga treba da krivi. Nije
li tako, Rut?"
Sada idem da pomognem gospodi Pomeroj", ree Rut. Opet je ustala.
Mislim da je to odlina ideja. I uivaj na svadbi, Rut."
Rut je poelela da istri iz te sobe, ali nije htela da pokae pastoru Vinelu
koliko ju je njegova bajka" uznemirila, tako da je ietala s izve-snim ponosom.
Ipak, kad se nala izvan sobe, jurnula je niz hol pa niz stepenice do prizemlja,
zatim kroz kuhinju, pa kroz dnevnu sobu i konano kroz salonska vrata. Sela je
u jednu pletenu stolicu na tremu. Jebeni kreten, razmiljala je. Neverovatno.
Trebalo je da zbrie iz te prostorije istog trena kad je zapoeo svoju malu
besedu. O emu je, dodavola, bila? On je ak nije ni poznavao. Raspitivao sam se
o tebi, Rut. Ne moe on da joj odreuje s kim treba i s kim ne treba da se drui,
da joj govori da se kloni roenog oca. Rut je se-dela na verandi u vlastitoj,
ljutitoj groznici. Bilo je sramno, vie nego ita drugo, sluati predavanje tog
svetenika. Kao to je, takoe, bilo udno posmatrati ga kako oblai koulju ili
sedeti na njegovom krevetu. Bilo je neobino videti njegov prazan kaluerski
sobiak i njegovu bednu dasku za peglanje. udak. Trebalo je da mu kae da je
ateista.
Preko vrta, gospoa Pomeroj i Kiti jo su se bavile enskim frizurama. Doti
Vinel i Kendi bile su otile, verovatno da se obuku za venanje. Tu je bila mala
grupa kornhejvenskih ena koje su jo ekale da dobiju panju gospode
Pomeroj. Svima su im kose bile vlane. Gospoa Pomeroj uputila ih je da operu
kosu kod kue, da bi ona mogla da posveti vreme ianju i friziranju. U
ruinjaku je bilo i nekoliko mukaraca koji su ekali supruge ili moda da
dou na red da se i sami oiaju.
Kiti Pomeroj raeljavala je dugaku plavu kosu jedne lepe mlade
tinejderke, devojke koja je izgledala kao da joj je trinaest godina. Bilo je toliko
plavih ljudi na tom ostrvu! Svi ti veani iz industrije granita. Pastor Vinel ju
je pomenuo, kao da svi jo za to mare. Pa ta ako se industrija granita ugasila?
Koga je jo bilo briga za to? Niko na Fort Najlsu nije umirao od gladi zato to te
industrije vie nije bilo. Sve to je taj tip rekao bilo je crno da crnje ne moe biti.
Jebeni kreten. Jadan Ouni. Rut je probala da zamisli detinjstvo provedeno s
takvim stricem. Svirepim, zlobnim, tekim.
Gde si ti bila?'' doviknu joj gospoa Pomeroj.
,,U kupatilu."
Jesi li dobro?"

1 97

Nevesta mora

Dobro sam", ree Rut.

Onda dolazi ovamo."
Rut prie i sede na niski zid od cigala. Oseala se izmodeno i usporeno, i
verovatno je tako i izgledala, ali niko, pa ak ni gospoa Pomeroj, nita nije
primetio. Grupa je bila previe zauzeta askanjem. Rut je shvatila da je uletela
usred potpuno besmislenog razgovora.
Glupo je", ree tinejderka o kojoj se starala Kiti. On gazi po svim morskim
jeevima i itav njegov brod prekriven je neim kao iznutrice."
Nema potrebe za tim", kaza gospoa Pomeroj. Moj mu je jeeve uvek
vraao u vodu. Jeevi nikome ne nanose zlo."
Jeevi jedu mamac!", ree jedan od mukaraca s Korn Hejvena u ruinjaku.
Penju se na dak s mamcem, pojedu mamac i vreu."
Celog ivota dobijam bodlje u prstima od prokletih morskih jeeva", dodade
drugi ovek.
Ali zato Tak mora da staje na njih?" upita lepa devojka. To je glupo. I
oduzima vreme od ribolova. Sav se uivi u to; ima stvarno gadnu narav. Zove
ih kurvinim jajima." Zakikotala se.
Svi ih zovu kurvinim jajima" ree ribar s bodljama u prstima.
Tako je", ree gospoa Pomeroj. Gadna narav oduzima vreme od rada.
Ljudi bi trebalo da se primire."
Mrzim one grabljivice s dna koje ponekad izvue, a one su skroz nadute kad
ih brzo podigne", ree devojka. Te ribe? S velikim oima? Svaki put kad
isplovim s bratom da vadimo zamke, dobijemo ih na tone."
Godinama nisam bila na brodu za lov na jastoge", ree gospoda Pomeroj.
Izgledaju kao abe" nastavi tinejderka. Tak i njih gazi." Nema razloga da
se bude okrutan prema ivotinjama" kaza gospoa Pomeroj. Za to uopte
nema razloga."
Tak je jednom uhvatio ajkulu. Prebio ju je." Ko je Tak?" upita gospoda
Pomeroj.
On je moj brat", odgovorila je tinejderka. Pogledala je u Rut. Ko si ti?"
Rut Tomas. Ko si ti?"
Mendi Adams."
Jesi li u srodstvu sa Sajmonom i Angusom Adamsom? Braom?"
Verovatno. Ne znam. Da li ive na Fort Najlsu?"
Da."
Jesu li slatki?"
Kiti Pomeroj se tako jako nasmejala, da je pala na kolena. Ma da", ree Rut.
Umilni su."
Oni su u svojim sedamdesetim, draga", objasni gospoa Pomeroj. I, istini za
volju, jesu umilni."

1 98

Nevesta mora

ta je njoj?" upita Mendi gledajui u Kiti koja je brisala oi i kojoj je gospoa

Pomeroj pomogla da se podigne.
Pijana je", odgovori Rut. Sve vreme pada."
Ja sam pijana!" viknu Kiti. Ja jesam pijana, Rut! Ali ne mora to svima da
kae." Kiti je povratila kontrolu nad sobom i nastavila da elja devojinu kosu.
Isuse, mislim da mi je kosa dovoljno raeljana", kaza Mendi, ali je Kiti
nastavila da je elja prilino grubo.
Hriste, Rut", ree ona. Takva si torokua. I ne padam sve vreme."
Koliko ima godina?", upita Mendi Adams Rut. Njen pogled poivao je na
Rut, ali joj se glava cimala kako ju je vukao ealj Kiti Pomeroj.
Osamnaest."
Jesi li ti s Fort Najlsa?"
Jesam."
Nikako te nisam viala."
Rut uzdahnu. Nije joj bilo do toga da objanjava svoj ivot ovoj glupai.
Znam. Bila sam u srednjoj koli."
Ja u otii odavde u srednju kolu sledee godine. Gde si ti ila? U Rokland?"
,,U Delaver."
Je li to u Roklandu?"
Ne ba", ree Rut, a kada je Kiti ponovo poela da se trese od smeha, dodala
je: Polako, Kiti. Ovo e biti dugaak dan. Prerano je da pone da pada na
svaka dva minuta."
Da li je to u Roklandu?" naricala je Kiti i otirala oi. Ribari s Korn Hejvena i
njihove ene, okupljeni u Vinelovoj bati oko sestara Pomeroj, takoe su se
smejali. Pa, to je dobro, pomislila je Rut. Bar znaju da je ta mala plavua idiot. Ili
se moda smeju Kiti Pomeroj.
Rut se setila ta je pastor Vinel rekao o nestajanju Fort Najlsa kroz dvadeset
godina. Bio je van pameti. Uvek e biti dovoljno jastoga. Jastozi su praistorijske
ivotinje, one koje preivljavaju. Ostatak okeana moe biti istrebljen, ali jastozi
za to ne bi marili. Oni mogu da se ukopaju u blato i da tamo ive mesecima.
Mogu da jedu stene. Ne daju oni ni pet para, pomisli Rut s divljenjem. Jastozi bi
uspevali i da u moru ne ostane nita drugo za jelo osim drugih jastoga.
Poslednji jastog na svetu verovatno bi pojeo samog sebe, ako bi bio jedina
dostupna hrana. Nije bilo nikakve potrebe uopte brinuti zbog jastoga.
Pastor Vinel nije bio pri sebi.
Tvoj brat je zaista pretukao ajkulu?" upita gospoa Pomeroj Mendi.
Naravno. Isuse, mislim da nikad za jedan dan nisam toliko eljala kosu!"
Svako ponekad ulovi ajkulu", ree jedan od ribara. Svi mi izubijamo ajkulu
na ovaj ili onaj nain."
Naprosto ih ubijete?" upita gospoa Pomeroj. Svakako."
Nema potrebe za tim.

1 99

Nevesta mora

Nema potrebe da se ubije ajkula?" Ribar je zvuao zabavljeno. Gospoa

Pomeroj bila je dama i tuinka (privlana nepoznata dama), i svi mukarci oko
nje u vrtu bili su dobro raspoloeni.
Nema razloga da se bude svirep prema ivotinjama", ponovila je ona.
Govorila je drei dve ukosnice u uglu usta. Radila je na glavi srebrno-kose
stare dame koja je izgledala potpuno nesvesna tog razgovora. Rut je nagaala
daje bila ili majka neveste, ili mladoenje.
Tako je", ree.Kiti Pomeroj. Ja i Ronda smo to nauile od oca. On nije bio
okrutan ovek. Nikad nije spustio ruku ni na jednu od nas. Nije nam bio mnogo
privren, ali nikad nikog nije udario."
Obina je okrutnost kanjavati ivotinje", ree gospoa Pomeroj. Sve
ivotinje su boja stvorenja isto koliko i svako od nas. Mislim da to pokazuje da
s ovekom neto stvarno nije u redu ako bez razloga mora da bude surov prema
ivotinji."
Ne znam", ree ribar. Siguran sam da volim da ih jedem."
Jesti ivotinje nije isto to i iivljavati se nad njima. Okrutnost prema
ivotinjama je neoprostiva."
Tako je" ponovila je Kiti. Mislim da je to odvratno."
Rut nije mogla da poveruje o emu priaju. Bila je to vrsta razgovora kakvu
ljudi na Fort Najlsu vode sve vreme - glup, isprazan razgovor koji se vrti ukrug.
Oigledno je bio onakav kakav se dopadao i ljudima na Korn Hejvenu.
Gospoa Pomeroj izvadi nalicu iz usta i napravi staroj dami koja je sedela na
stolici malu sedu loknu. Mada", ree ona, moram da priznam da sam stavljala
petarde abama u usta i raznosila ih."
I ja", ree Kiti.
Ali ja nisam znala ta e to proizvesti."
Naravno", kaza jedan od kornhejvenskih ribara. Kako si mogla da zna?"
Ponekad sam bacala zmije ispred kosilice i prelazila preko njih", ubacila se
Mendi Adams, lepa tinejderka.
,,E to je krajnje okrutno" ree gospoa Pomeroj. Nema razloga da se to radi.
Zmije su dobre, jer teraju tetoine."
Oh, i ja sam imala obiaj da to radim", prokomentarisala je Kiti Pomeroj.
Doavola, Ronda, pa mi smo to radile zajedno, ti i ja. Uvek smo komadale
zmije."
Ali bile smo samo deca, Kiti. Nismo znale za bolje." Ma da", uzvrati Kiti,
bile smo samo deca." Nismo znale bolje."
Tako je", nastavi Kiti. Sea se kad si pronala gnezdo tek roenih miia
ispod sudopere i podavila ih?"
Deca ne znaju kako da se ponaaju prema ivotinjama, Kiti" rekla je gospoa
Pomeroj.

2 00

Nevesta mora

Davila si ih jednog po jednog u razliitim oljama za aj. To si nazvala

mijom ajankom. Neprestano si govorila: 'Oh! Tako su slatki! Tako su slatki!'"
Ja nemam tako veliki problem s mievima", kaza jedan od ribara s Korn
Hejvena. Rei u vam s im imam veliki problem. S pacovima."
Ko je sledei?" upita veselo gospoa Pomeroj. Na koga je red da bude lep?"
Rut Tomas napila se na svadbi.
Kiti Pomeroj pomogla joj je u tome. Kiti se sprijateljila s barmenom,
pedesetogodinjim kornhejvenskim ribarom po imenu Caki Strakan. aki
Strakan dobio je tu veliku ast da slui pie uglavnom zahvaljujui tome to je
bio velika pijanica. aki i Kiti odmah su se nali, na nain na koji se dva brbljiva
alkoholiara u uurbanoj gomili uvek pronau, i poeli su lepo da se zabavljaju
na Vinelovoj svadbi. Kiti se imenovala za akijevu asistentkinju i postarala se
da parira njegovim muterijama od jednog pia do drugog. Zamolila ga je da
smuka neto lepo za Rut Tomas, neto to e duicu malo opustiti.
Daj joj neto vono", uputila ga je. Daj joj neto to je slatko koliko i ona."
Tako je aki smukao za Rut visoku au viskija i maleni komad leda.
Evo jednog pia za damu", rekao je on.
Mislila sam na neki koktel!" uzviknula je Kiti. Ovo e za nju imati bezvezan
ukus! Ona nije na to navikla! Ila je u privatnu kolu!"
Da vidimo", ree Rut Tomas i ispi viski koji joj je aki dao, ne u jednom
gutljaju, ali prilino brzo.
Veoma vono", rekla je. Veoma slatko."
Pie je irilo prijatnu toplinu u njenoj utrobi. Imala je utisak da su joj usne
vee. Popila je jo jedno pie i poela da se osea neverovatno ispunjeno
ljubavlju. Grlila je Kiti Pomeroj dugo i snano, i rekla: Ti si mi oduvek bila
omiljena sestra Pomeroj", to nije moglo biti dalje od istine, ali je bio dobar
oseaj to rei.
Nadam se da e se stvari u tvom ivotu resiti, Ruti", promrmljala je Kiti.
O, Kiti, slatka si. Uvek si bila tako ljubazna prema meni." Svi elimo da se
sve zavri dobro po tebe, mila. Svi smo ukrstili prste da sve ispadne dobro."
Ukrstili prste?" Rut se namrtila.
Ukrstili dah*, htedoh rei", kaza Kiti i obe umalo ne popadae od smeha.
aki Strakan pripremi Rut jo jedno pie. Da li sam sjajan barmen?" upitao je.
Stvarno zna kako da pomea viski i led u ai", priznade Rut. To je
sigurno."
Ta to se udaje moja je roaka", nastavio je. Moramo da proslavimo. Doti
Vinel mije roaka! Hej! I arli Berden mi je roak!"
_____________________
* Htela je rei da su zadrali dah.

2 01

Nevesta mora

aki Strakan iskoi iza anka i epa Kiti Pomeroj. Zario je lice u njen vrat.
Ljubio je Kiti svuda po licu, svuda po dobroj strani njenog lica, onoj na kojoj nije
bilo oiljka od opekline. aki je bio mrav tip, pa su mu pantalone padale sve
nie i nie preko koate zadnjice. Svaki put kad bi se makar malice savio,
pokazivao bi lep novoengleski ras-cep. Rut je pokuavala da ne gleda. Neka
krupna ena u cvetnoj suknji ekala je na pie, ali je aki nije primeivao. ena
se osmehivala u njegovom pravcu puna nade, ali on je pljesnuo Kiti Pomeroj po
stranjici i otvorio sebi pivo.
Jeste li oenjeni?" upita Rut akija, dok je on lizao Kitin vrat.
Odmakao se, izbacio pesnicu u vazduh i objavio: Moje ime je Klarens Henri
Strakan i ja sam oenjen!"
Mogu li, molim vas, da dobijem pie?" utivo je upitala krupna dama.
Obrati se barmenu!" viknuo je aki Strakan i izveo Kiti na plesni podijum od
perploa, nasred atora.
Sam obred venanja bio je bez ikakvog znaaja za Rut. Jedva da ga je ispratila i
jedva da je obratila panju. Bila je zadivljena veliinom dvorita Dotinog oca i
njegovom lepom batom. Ti Vinelovi nesumnjivo su imali novca. Rut je
navikla na svadbe na Fort Najlsu, na koje su gosti donosili tepsije i lonce s
pasuljem i pite. Posle slavlja, nastalo bi veliko razvrstavanje posua za
posluenja. iji je ovo posluavnik? iji je ovo aparat za kafu?
S druge strane, svadbu Doti Vinel i arlija Berdena organizovali su strunjaci
s kopna. Tu je bio, kako je pastor Vinel i obeao, profesionalni fotograf.
Nevesta je bila odevena u belo, a neki od gostiju koji su prisustvovali Dotinom
prvom venanju, rekli su da joj je ta haljina ak i lepa nego ona prva. arli
Berden, zdepast lik s alkoholiarskim nosem i sumnjiavim oima, ostavljao je
utisak neveselog mladoenje. Izgledao je deprimirano, jer stoji tamo ispred svih
i izgovara formalnosti. Dotina mala erka, Kendi, kao deverua, plakala je, a
kad je majka pokuala da je utei, drsko je rekla: Ne plaem!" Pastor Vinel
unedogled je rastezao govoranciju o odgovornostima i nagradama.
Poto se to zavrilo, Rut se opila. A poto se opila, poela je da igra. Igrala je s
Kiti Pomeroj, gospoom Pomeroj i mladoenjom. Igrala je s akijem
Strakanom, barmenom i dvojicom zgodnih mladia u zagasitim pantalonama,
koji su, kako je kasnije saznala, bili letnji turisti. Letnji turisti na ostrvskom
venanju! Zamislite to! Igrala je s obojicom nekoliko puta i stekla je utisak da ih
je nekako uinila smenima, mada se posle nije mogla setiti ta je rekla. Prosula
je mnogo sarkastinih komentara koje oni kao da nisu razumeli. ak je zaigrala
i s Kalom Kulijem kad ju je zamolio. Orkestar je svirao kantri muziku.
Da li je orkestar odavde?" upitala je Kala, a on joj je odgovorio da su muziari
doplovili na brodu Bejba Vinela.
Dobri su", rekla je Rut. Iz nekog razloga doputala je sebi da je Kal Kuli
prisno dri. Volela bih da umem da sviram neki instrument. Vo-lela bih da

2 02

Nevesta mora

sviram violinu. Ne umem ak ni da pevam. Ne znam nita da sviram. Ne znam

ni radio da ukljuim. Da li se zabavlja, Kale?"
Mnogo bih se vie zabavljao kad bi ti klizala gore-dole po mojoj nozi, kao da
je podmazana vatrogasna ipka."
Rut se nasmejala.
Lepo izgleda", rekao joj je. Trebalo bi ee da nosi pink."
Trebalo bi ee da nosim pink7. Sad sam u utom."
Rekao sam da treba ee da pije. Svia mi se kakva si kad popije. Sva
nena i popustljiva."
ta ja to proputam?" upita Rut, ali se samo pretvarala da ga ne razume.
Omirisaojoj je kosu. Dopustila mu je. Zakljuila je da joj njuka kosu zato to je
osetila njegov dah na temenu. Prislonio se uz njenu nogu i ona oseti njegovu
erekciju. I to mu je dozvolila. Pa ta, doavola, mislila je. Navalio se na nju.
Polako ju je njihao. Drao je ruke nisko na njenim leima i privukao njeno
bedro uza sebe. Pustila gaje da sve to uradi. Pa ta, doavola, ponavljala je u sebi
i dalje. To je stari Kal Kuli, ali je oseaj bio prilino dobar. Poljubio ju je u teme i
ona kao da se najednom probudila.
To je bio Kal Kuli!
Oh, boe, moram da pikim", ree Rut i odmae se od Kala, to nije bilo lako,
jer se on borio da je zadri. Zato je uopte igrala s Kalom Kulijem? Isuse Hriste.
Krivudala je izmeu sveta i pronala put da izae iz atora, a potom i iz
dvorita. Krenula je niz ulicu, sve dok se ulica nije zavrila, a onda poela uma.
Sklonila se iza nekog drveta, zadigla haljinu i ispikila se na glatki kamen,
ponosno uspevi da ne isprska noge. Nije mogla da veruje da je osetila penis
Kala Kulija, ak i neodreeno, kako je pritiska kroz njegove pantalone. To je bilo
odvratno. Napravila je pakt sama sa sobom da ostatak ivota preduzima sve to
je potrebno da zaboravi daje ikada osetila penis Kala Kulija.
Kada je izala iz ume, pogreno je skrenula i obrela se u nekoj ulici oznaenoj
kao Ulica pei. Ovde imaju uline oznake?, udila se. Kao i ostale ulice na Korn
Hejvenu, i ova nije bila poploana. Bila je pranjava. Prola je pored bele kuice
s verandom, na kojoj je sedela starica u flanelskoj suknji. Drala je upavu utu
pticu. Rut je piljila u nju i u enu. Oseala se nesigurno na nogama.
Traim kuu Bejba Vinela", rekla je. Moete li da mi kaete gde se nalazi?
Mislim da sam se izgubila."
Godinama sam brinula o bolesnom muu", rekla je ena, ,,a moje pamenje
nije ba onakvo kakvo bi trebalo da bude."
Kako vam je mu, gospoo?"
Ne proivljava vie mnogo lepih dana."
Ba je bolestan, zar ne?"
Mrtav je."

2 03

Nevesta mora

Oh." Rut poea mesto na lanku gde ju je ujeo komarac. Da li znate gde je
kua Bejba Vinela? Trebalo bi da budem tamo na svadbi."
Mislim daje odmah uz sledeu ulicu. Posle staklenika*. Skreni levo" odgovori
ena. Prolo je neko vreme otkad sam bila ovde."
Staklenik? Vi na ovom ostrvu imate staklenik?"
,,Oh, mislim da nemamo, draga."
Rut je na trenutak bila zbunjena; zatim je shvatila. Mislite da treba da
skrenem levo posle kue koja je obojena u zeleno?"
Mislim da bi trebalo, da. Ali moje pamenje nije kakvo bi trebalo da bude."
Mislim da je vae pamenje sasvim dobro." Zar nisi srce? Ko se udaje?"
erka Bejba Vinela." Ta mala devojica?"
Valjda. Izvinite me, gospoo, ali da li to drite pae?"
To je pile, draga. Oh, uasno je mekano." ena se iroko osmehnula Rut, a
Rut joj je uzvratila istim takvim osmehom.
Pa onda, hvala vam na pomoi", kaza Rut. Uputila se niz ulicu do kue koja
je bila zelena i pronala put do dvorita u kojem se odravalo slavlje.
Kad je zakoraila pod ator, neka vrela i suva ruka zgrabila ju je za miicu.
Ona ree: Hej!" Bio je to Kal Kuli.
Gospodin Elis hoe da te vidi", rekao je, i pre nego to je stigla da se pobuni,
Kal ju je odveo do gospodina Elisa. Rut je zaboravila da on dolazi na svadbu, ali
bio je tu, sedei u invalidskim kolicima. Odozdo joj se iscerio, i Rut, koja se u
poslednje vreme mnogo osmehivala, isceri se njemu. Dragi boe, bio je mrav.
Nije mogao da ima vie od etrdeset kilograma, a nekada je bio visok i snaan
ovek. Glava mu bee elavi, uti globus, uglaan poput mnogo korienog
pruta. Nije imao obrve. Nosio je prastaro crno odelo sa srebrnim dugmetima.
Rut je, kao i uvek, bila zaprepaena kako je jadno ostario u poreenju sa
svojom sestrom, gospoicom Verom. Gospoica Vera volela je da oponaa
slabost, ali je bila savreno zdrava i ila. Gospoica Vera bila je sitna, ali vrsta i
otporna kao cepanica. Njen brat bee pramen. Rut nije mogla da veruje, videvi
ga ranije tog prolea, da je uspeo da doputuje te godine iz Konkorda na Fort
Najls. Sada nije mogla da veruje da je doao s Fort Najlsa na Korn Hejven zbog
svadbe. Imao je devedeset etiri godine.
Drago mi je to vas vidim, gospodine Elise" rekla je.
Gospoice Tomas", odgovorio je, dobro izgleda. Kosa ti je vrlo lepa kad je
skloni s lica." mirnuo je u nju vodenastoplavim oima. Drao ju je za ruku.
See?"
Duboko je udahnula i sela kraj njega na drvenu stolicu na rasklapanje. Pustio
ju je. Pitala se da li se osea na viski. ovek je morao da sedi strano blizu
_____________________________________
* Greenhouse, bukvalan prevod bio bi zelena kua"

2 04

Nevesta mora

gospodina Elisa da bi ga uo i da bi gospodin Elis uo njega, a ona nije elela da

je dah izda.
Moja unuka!" uzviknuo je i razvukao usta u irok osmeh koji je pretio da mu
napravi naprsline na koi.
Gospodine Elise."
Ne ujem te, gospoice Tomas." Rekla sam: Zdravo, gospodine Elise. Zdravo,
gospodine Elise."
Neko vreme nisi dolazila da me obie."
Ne, otkako sam svraala sa Senatorom Sajmonom i Vebsterom Pomerojem."
Rut je imala neke tekoe s izgovaranjem rei Senator i Sajmon. inilo se da
gospodin Elis to nije primetio. Ali razmiljala sam da navratim. Bila sam
zauzeta. Doi u do Elis hausa vrlo skoro i obii u vas."
Obedovaemo zajedno."
Hvala vam. To je veoma lepo, gospodine Elise."
Da. Doi e u etvrtak. U sledei etvrtak."
Hvala. Radujem se tome." etvrtak!
Nisi mi rekla kakva je bila tvoja poseta Konkordu."
Bilo je divno, hvala vam. Hvala to ste me podrali da idem."
Divno. Dobio sam pismo od sestre u kome mi govori skoro isto to. Moda .ti
ne bi bilo nezgodno da joj napie pisamce i zahvali joj na gostoprimstvu?"
Hou" odgovorila je Rut, ak se i ne udei kako on zna da to nije uradila.
Gospodin Elis uvek je znao takve stvari. Naravno da e sastaviti pisamce poto
joj je to sugerisano. A kad ga zaista bude napisala, gospodin Elis e, bez sumnje,
to doznati i pre nego to ga njegova sestra bude primila. To je bio njegov nain:
sveznanje. Gospodin Elis poe da vrlja po depu odela i izvadi maramicu.
Razvio ju je i prevukao ukoenom rukom preko nosa. ta misli da e se
dogoditi s tvojom majkom kad moja sestra umre?" upitao ju je. Pitam samo
zato to je gospodin Kuli postavio to pitanje pre neki dan."
Rut oseti kako joj se eludac stee kao da ju je neko pritegnuo. ta je, dodavola,
to trebalo da znai? Razmiljala je malo, a onda rekla ono to sigurno ne bi rekla
da nije pila.
Samo se nadam da e se za nju neko postarati, gospodine."
Kako si rekla?"
Rut nije odgovorila. Bila je potpuno ubeena da ju je gospodin Elis uo. Zaista
i jeste, jer je naposletku kazao: Veoma je skupo starati se o ljudima."
Rut se, kao i uvek, oseala nelagodno u drutvu gospodina Elisa. Nikad nije
mogla da nasluti kakav e biti ishod njihovog susreta: ta e joj narediti da
uradi, ta e joj preutati, ta e joj dati. Tako je to bilo otkad je bila dete od
osam godina, a gospodin Elis pozivao je u svoju radnu sobu, davao joj gomilu
knjiga i govorio: Proitaj ovo po redosledu po kojem sam ih sloio, od vrha ka
dnu. Treba da prestane da pliva u kamenolomima s Pomerojevim deacima,

2 05

Nevesta mora

osim ako ne nosi kupai kostim." U tim instrukcijama nikada nije bilo naznaka
pretnje. On bi ih jednostavno izdao.
Rut je sledila naredbe gospodina Elisa zbog toga to je bila svesna moi koju
taj ovek ima nad njenom majkom. Imao je veu vlast nad njom nego to ju je
imala gospoica Vera, zato to je kontrolisao porodini novac. Gospoica Vera
vebala je svoj uticaj nad Meri Smit-Elis Tomas uz beznaajne svakodnevne
okrutnosti. S druge strane, gospodin Elis ni jedan jedini put nije na surov nain
zapretio Rutinoj majci. Rut je toga bila svesna. Iz nekog razloga to saznanje
oduvek ju je ispunjavalo panikom, a ne spokojem. Tako je Rut u svojoj osmoj
godini itala knjige koje joj je davao gospodin Elis. Radila je onako kako joj je
reeno. Nije je propitivao u vezi s tim delima, niti je traio da mu ih vrati. Ona
nije nabavila kupai kostim za plivanje u kamenolomima s Pomerojevim
sinovima; samo je prestala da pliva s njima. inilo se da je to prihvatljivo
reenje, jer nikad vie nita o tome nije ula.
Sastanci s gospodinom Elisom bili su, takoe, znaajni i zato to su bili retki.
Zvao je Rut u svoje drutvo svega dvaput godinje ili otprilike toliko, i
zapoinjao svaki razgovor iskazivanjem ljubavi. Zatim bije blago korio to ne
dolazi da ga poseti na svoju ruku. Nazivao ju je unukom, ljubavi, duom. Bila je
svesna, i to jo od ranog detinjstva, daje smatraju njegovom mezimicom, i otuda
je imala sree. Bilo je drugih na Fort Naj-lsu - ak i odraslih ljudi - koji su
prieljkivali prijem kod gospodina Elisa makar jednom, ali ga nisu mogli dobiti.
Senator Sajmon Adams, recimo, godinama je pokuavao da se sastane s njim.
Mnogi na Fort Najlsu smatrali su da Rut ima nekakav poseban uticaj na tog
oveka, iako ga je ona jedva i viala. Najee se deavalo da uje za njegove
zahteve, naloge i nezadovoljstvo ili zadovoljstvo od Kala Kulija. Kad bi ga ipak
videla, njegova uputstva obino su bila jednostavna i neposredna.
Kad je napunila trinaest godina, pozvao ju je da joj kae da e pohaati
privatnu kolu u Delaveru. Nije rekao nita o tome kako ili zato treba tako da
bude, niti ija je to odluka. Niti je traio njeno miljenje. Jeste naglasio da e
njeno kolovanje biti skupo, ali e se to srediti. Rekao joj je da e je Kal Kuli
odvesti u kolu poetkom septembra i da e se od nje oekivati da provodi
boine praznike s majkom u Konkordu. Nee se vraati na Fort Najls do
sledeeg juna. To su bile injenice, a ne teme za raspravu.
Povodom jednog manje vanog pitanja, gospodin Elis pozvao je Rut kad joj je
bilo esnaest godina, da zahteva od nje da od sada treba da sklanja kosu s lica.
Bilo je to jedino njegovo uputstvo za nju za tu godinu. Ona ga je sledila i tako je
inila sve vreme od tada, vezujui kosu u konjski rep. On je to oigledno
odobravao.
Gospodin Elis bio je jedina odrasla osoba u Rutinom ivotu koja je nikada nije
nazvala tvrdoglavom. Ovo je bilo stoga to u njegovom prisustvu ona to nije
bila.

2 06

Nevesta mora

Pitala se da li e joj veeras rei da vie ne pije. Da li je to sutina ovoga? Hoe

li joj kazati da prestane da igra kao neka razvratnica? Ili se tu radilo o neem
krupnijem, o objavi da joj je vreme da poe na koled? Ili da se preseli u
Konkord kod majke? Rut nije elela da uje nita od toga.
Uopteno uzevi, s naporom je izbegavala gospodina Elisa, zato to se
uasavala onoga to bi od nje mogao da zahteva i izvesnosti da e ga posluati.
Jo nije ula direktno od gospodina Elisa kakvi e joj biti planovi za jesen, ali je
imala snaan predoseaj da e se od nje traiti da napusti Fort Najls. Kal Kuli
ve je napomenuo da gospodin Elis eli da ona ide na koled, a Vera Elis
pomenula je neki enski koled na kojem im je dekan bio prijatelj. Rut je bila
sigurna da e ta tema uskoro iskrsnuti. Dobila je ak i poruku o naputanju
ostrva od pastora Vinela, od tolikih ljudi, i znaci su ukazivali na skoru odluku
koja je poticala od gospodina Elisa lino. Nije postojalo nita to je Rut vie
mrzela u svom karakteru od pokorne poslunosti gospodinu Elisu. I dok je, s
jedne strane, resila da se od sada nee obazirati na njegove elje, s druge se nije
oseala spremnom da veeras dokazuje svoju nezavisnost.
Kako provodi dane u poslednje vreme, Rut?" upitao ju je gospodin Elis.
Ne elei te veeri nikakve instrukcije od njega, Rut odlui da skrene njegovu
panju. Bila je to nova taktika, smela taktika. Ali ona je pila alkohol i za rezultat
oseala veu odvanost nego inae.
Gospodine Elise", rekla je, seate li se one slonove kljove koju smo vam
doneli?"
Klimnuo je glavom.
Da li ste imali priliku da je pogledate?"
On ponovo klimnu. Vrlo dobro", kazao je. Shvatam da provodi veliki deo
vremena s gospoom Pomeroj i njenim sestrama."
Gospodine Elise", nastavi Rut, pitam se da li moemo da porazgovaramo o
slonovoj kljovi. Samo nakratko."
Tako je. Ona e biti ta koja e usmeravati ovaj razgovor. Koliko to moe da
bude teko? Izvesno je da je to inila sa svima drugima. Gospodin Elis podie
jednu obrvu. Odnosno, podigao je kou ispod mesta gde bi trebalo da bude
obrva, da ju je kojim sluajem imao.
Mom prijatelju trebalo je nekoliko godina da pronae tu kljovu, gospodine
Elise. Onaj mladi, Vebster Pomeroj, on ju je otkrio. Naporno je radio. A moj
drugi prijatelj, Senator Sajmon?" Rut je ovog puta izgovorila njegovo ime bez
zapinjanja. Sada se oseala potpuno treznom. Senator Sajmon Adams?
Poznajete ga?"
Gospodin Elis nije odgovorio. Ponovo je naao maramicu i preao njome
preko nosa.
Rut je produila: On ima mnogo interesantnih artefakata, gospodine Elise.
Sajmon Adams godinama prikuplja neobine predmete. Voleo bi da otvori

2 07

Nevesta mora

muzej na Fort Najlsu. Da prikae to to je sakupio. Nazvao bi ga Muzej istorije

prirode Fort Najlsa i veruje da bi skladite kompanije Elis granit bilo pogodno
za muzej. Budui daje prazno. Moda ste uli za tu zamisao? Mislim da
godinama trai vau dozvolu... Mislim da on... Mogue je da se vama to ne ini
kao neki zanimljiv projekat, ali njemu bi to znailo sve, a on je dobar ovek.
Takoe, voleo bi da dobije slonovu kljovu nazad. Za svoj muzej. Ako bi mogao
da ga ima, to jest."
Gospodin Elis sedeo je u invalidskim kolicima, s rukama na bedrima. Butine
mu nisu bile mnogo deblje od zglobova na rukama. Ispod crnog odela nosio je
debeli, crni demper. Posegnuo je u unutranji dep odela i izvadio mali
mesingani klju, koji je drao izmeu palca i kaiprsta. Klju je podrhtavao kao
arobni tapi. Pruajui ga Rut, rekao je: Evo kljua skladita kompanije Elis
granit"
Rut oprezno uze klju. Bio je hladan i otar i nije mogao predstavljati vee
iznenaenje. Ona izusti: ,,Oh!" Bila je zaprepaena.
Gospodin Kuli donee slonovu kljovu u tvoju kuu sledee nedelje."
Hvala vam, gospodine Elise. Cenim ovo. Ne morate da..."
Pridruie mi se na veeri u etvrtak."
Hou. Da. Sjajno. Treba li da kaem Sajmonu Adamsu... Uh, ta da kaem
Sajmonu Adamsu o toj zgradi?"
Ali gospodin Elis zavrio je razgovor s Rut Tomas. Zatvorio je oi i ignorisao
je, pa je ona otila.
Rut Tomas ode do druge strane atora, koliko god je mogla dalje od
gospodina Elisa. Bila je trezna i bilo joj je pomalo muka, pa se nakratko zadrala
kod stola za kartanje koji je sluio kao bar i zamolila akija Strakana da joj
smuka jo jednu au viskija s ledom. Uzimajui u obzir pastora Vinela i
gospodina Elisa, bio je to dan udnih razgovora, i sada je poelela daje ostala
kod kue sa Senatorom i Vebsterom Pomeroj em. Pronala je neku stolicu u
uglu, iza orkestra, i zaplenila je. Kada je spustila laktove na kolena i lice meu
dlanove, ula je pulsiranje krvi u glavi. Na prolamanje aplauza, podigla je
pogled. Neki ovek u srednjim ezdesetim, plavo-sede kose oblikovane poput
etke i s licem isluenog vojnika, stajao je na sredini atora i s aom ampanjca
u podignutoj ruci. Bio je to Bejb Vinel.
Moja erka!", uzviknuo je. Danas je svadba moje erke i voleo bih da kaem
nekoliko rei!"
Usledio je jo jedan aplauz. Neko je dobacio: Poni, Bejb!" i svi se nasmejae.
Moja ki ne udaje se za najlepeg oveka na Korn Hejvenu, ali zatim, nije
zakonski da se uda za sopstvenog oca! arli Berden? Gde je arli Berden?"
Mladoenja je ustao, izgledajui izmueno.

2 08

Nevesta mora

Danas si sebi pribavio jednu dobru Vinelovu devojku, arli!" Bejb Vinel je
urlao, potom se prolomio jo jedan aplauz. Neko viknu: Idi je uzmi, arli" a
Bejb Vinel zagleda se u pravcu odakle je taj glas dopirao. Smeh prestade.
Meutim, on slegnu ramenima i kaza: Moja erka je skromna de-vojka. Kada
je bila u pubertetu, bila je toliko skromna da ak nije htela da hoda preko
zasada krompira. Da li znate zato? Zato to krompiri imaju okca! Mogli bi da
pogledaju pod njenu suknju!"
Govorei to, imitirao je devojku koja paljivo zadie skute. Ruka mu je
podrhtavala na enstven nain. Rulja se smejala. Mlada, koja je u krilu drala
svoju erku, pocrvene.
Moj novi zet podsea me na Kejp Kod. Hou da kaem, njegov nos podsea
me na Kejp Kod. Da li neko zna zato me njegov nos podsea na Kejp Kod?
Zbog svoje isturenosti!" Bejb Vinel gromko se nasmejao sopstvenoj ali. arli,
samo se poigravam s tobom. Moe sada da sed-ne, arli. On je prokleto dobra
zabava. E sad, ovo dvoje idu na medeni mesec. Idu u Boston na nedelju dana.
Nadam se da e se dobro provesti."
Jo tapanja, pa isti onaj glas povika: Idi i zgrabi je, arli!" Ovog puta, Bejb
Vinel ga je ignorisao.
Nadam se da e se prokleto dobro provesti. Zasluuju to. Posebno Doti, jer je
imala teku godinu poto je izgubila mua, tako da se nadam da ete se
prokleto dobro zabaviti, arli i Doti." Podigao je au. Gosti su mrmljali i
takoe digli ae. Dobro je za njih da se malo sklone", ree Bejb Vinel.
Ostavljaju dete s Dotinom majkom i sa mnom, ali ta to prokleto mari? Mi
volimo to dete. Hej ti, mala!"
Mahnuo je detetu. Dete, Kendi, u krilu svoje majke, dralo se kraljevski i
nedokuivo kao lavica.
To me pak podseti na vreme kad sam ja odveo Dotinu majku na na medeni
mesec."
Neko iz gomile zaklikta i svi se nasmejae. Bejb Vinel zapreti prstom u stilu
no-no-no, pa nastavi: Kad sam vodio Dotinu majku na na medeni mesec, ili
smo na Nijagarine vodopade. To je bilo za vreme Amerike revolucije! Ne, bilo
je 1945. Samo to sam izaao iz rata. Drugog svetskog rata, to jest! Zadobio sam
gadnu prostrelnu ranu u brodolomu u junom Pacifiku. Nagledao sam se nekih
vrlo ozbiljnih akcija tamo, na Novoj Gvineji, ali sam bio spreman za akciju na
mom medenom mesecu! U to moete da se kladite! Bio sam spreman na
drugaiju vrstu akcije!"
Svi pogledae u Gledis Vinel, koja je odmahivala glavom.
Tako smo otili na Nijagarine vodopade. Morali smo da uzmemo brod, Mejd
ofmist. Sad, nisam znao da li je Gledis od onih koji pate od morske bolesti.
Mislio sam da e moda biti sva opijena mnome ispod vodopada, zato to se
prolazi - znate, prolazi se tano ispod te prokleti-nje. Zato sam otiao u apoteku i

2 09

Nevesta mora

kupio flau - kako se ono zove? Bocu drambija?. Kako se zove ono to se daje
protiv munine?"
Dramamin!", doviknu Rut Tomas.
Bejb Vinel piljio je kroz zamraeni ator u Rut. Uputio joj je strog,
sveproimajui pogled. Nije znao koje ona, ali je prihvatio njen odgovor.
Dramamin. Tako je. Kupio sam bocu dramamina od apotekara. A poto sam
se ve naao tamo, kupio sam i paketi gumica."
Ovo je izazvalo poklie radosti i aplaudiranje gostiju na svadbi. Svi su
pogledali u Doti Vinel i njenu majku, Gledis, a obe su imale nepro-cenjiv izraz
lica koji je odavao nevericu i uas.
Da, kupio sam dramamin i kutiju gumica. Tako mi apotekar da dramamin.
Da mi gumice. Gleda u mene i pita: 'Ako joj je toliko prokleto loe u stomaku,
zato joj to i dalje radite?'"
Gosti na svadbi zaurlae. Aplaudirali su i zvidali. I Doti Vinel i njena majka
presamitie se od smeha. Rut oseti ruku na svom ramenu. Podigla je pogled.
Bila je to gospoa Pomeroj.
Hej", ree Rut.
Mogu li tu da sednem?"
Naravno, naravno." Rut potapa mesto do sebe i gospoa Pomeroj sede.
Krije se?" upita ona Rut.
Da. Umorna?"
Da."
Znam da arli Berden misli da e postati bogat uzimajui za enu Vinelovu
curu", nastavio je Bejb Vinel kad se smeh stiao. Znam da veruje kako je ovo
njegov srean dan. Verovatno je bacio oko na neke moje brodove i opremu. Pa,
moe da ih dobije. Moe da uzme sve moje brodove na kraju. Ipak, postoji
jedan za koji ne elim da ih Doti i Carli ikada imaju. Da li znate koji je to brod?
Hardip."
Gomila izusti: Auuu..." Gledis Vinel obrisa oi.
Moj novi zet ne spada u najpametnije na ostrvu. Nauo sam da su hteli da ga
postave za upravitelja svetionika na Kript Roku na neko vreme. Pa, to nije
ispalo ba tako dobro. arli je iskljuio svetio u devet sati. Upitali su ga zato je
to uradio, a on je odgovorio: 'Svi valjani ljudi treba da budu u krevetu do devet.'
Tako je! Gasi svetla, arli!"
Gosti su se smejali od srca. arli Berden ostavljao je utisak kao da e da
povrati.
Da, estitajmo arliju i Doti. Nadam se da e se zaista dobro proveseliti. I
nadam se da e zauvek ostati ovde na Korn Hejvenu. Moda e im se dopasti
tamo u Bostonu, ali ja nisam ovek za gradove. Uopte ih ne volim. Nikad i
nisam. Postoji samo jedan grad koji mi se svia. To je najbolji grad na svetu.
Znate li koji je to grad? Velikodunost."

2 10

Nevesta mora

Masa ponovo zadivljeno huknu.

Ba je aljivdija", kaza Rut gospoi Pomeroj.
On voli te igre recima", sloila se ona.
Gospoa Pomeroj uzela je Rutinu ruku dok su gledale Bejba Vinela koji je
zavravao svoju zdravicu s jo dosetki i jo podbadanja svog novog zeta.
Taj ovek moe da kupi i proda svakog od nas", ree zamiljeno gospoa
Pomeroj.
Po okonanom govoru, nazdravljalo se Bejbu Vinelu i on se dramatino
pokloni i kaza: ,,A sada, zaista sam poastvovan zato to je Lan-ford Elis s
nama. On eli da kae nekoliko rei i verujem da svi elimo da ujemo ta god
da ima da kae. Tako je. Ne viamo gospodina Elisa previe esto. Za mene je
istinska ast to je doao na venanje moje erke. Dakle, eto njega, tamo preko.
Sada hajde da svi budemo stvarno tihi. Gospodin Elis. Veoma vaan ovek. Rei
e nekoliko rei."
Kal Kuli doveze gospodina Elisa u invalidskim kolicima do sredine prostorije.
Pod atrom nastade tiina. Kal bolje namesti ebe preko njegovih nogu.
Ja sam srean ovek", poe gospodin Elis, to imam ovakve susede." Veoma
polako on se osvrnu i pogleda sve prisutne. Bilo je to kao da je svakoga
prebrajao. Neka beba poe da plae i nastade ukanje dok je majka iznosila
dete napolje. Postoji obiaj na ovom ostrvu - isto kao i na Fort Najlsu - da se
naporno radi. Seam se kad su veani na Korn Hejvenu pravili kaldrmu za
kompaniju Elis granit. Tri stotine dobrih radnika u kamenolomu mogli su za
dan da naprave dvesta kocki za kaldrmu svaki, za pet centi dnevno. Moja
porodica uvek je cenila teak rad." Ovo je interesantna svadbena zdravica",
apnu Rut gospoi Pomeroj. Gospodin Elis je nastavio: Sada ste svi vi lovci na
jastoge. I to je lep posao. Neki od vas su veani, naslednici vikinga. Vikinzi su
imali obiaj da nazivaju okean Stazom jastoga. Ja sam star ovek. ta e se desiti
s Korn Hejvenom i Fort Najlsom kad mene ne bude bilo? Ja sam star. Volim ova
ostrva."
Gospodin Elis prestade da govori. Gledao je u zemlju. Lice mu bee
bezizraajno, a neko sa strane mogao bi pomisliti da taj ovek nema predstavu
o tome gde se nalazi i da je zaboravio da se obraa publici. Tiina je dugo
trajala. Gosti na venanju poee da se meusobno zgledaju. Slegali su
ramenima i gledali u Kala Kulija koji je stajao na oko metar iza gospodina Elisa.
Ipak, Kal nije delovao zabrinuto; imao je svoj uobiajeni izraz umornog gaenja.
Negde se neki ovek nakaljao. Bilo je tako tiho da je Rut mogla uti vetar u
kronjama. Posle nekoliko minuta Bejb Vinel ustade.
elimo da zahvalimo gospodinu Elisu to je prevalio itav put do Korn
Hejvena", rekao je. ta kaete svi vi na to? Nama to mnogo znai. ta kaete na
veliki aplauz za gospodina Lanforda Elisa? Hvala mnogo, Lanforde."

2 11

Nevesta mora

Masa s olakanjem stade da tape. Kal Kuli odgura svog gazdu u stranu.
Gospodin Elis i dalje je gledao u zemlju. Orkestar poe da svira, a neka ena
nasmeja se suvie glasno.
Pa, i ovo je bila neuobiajena zdravica", prokomentarisala je Rut.
Da li zna ko je ispred kue pastora Vinela i sedi sasvim sam na stepenitu?"
upita je gospoa Pomeroj.
Ko?"
Ouni Vinel." Gospoa Pomeroj dade Rut baterijsku lampu. Zato ne ode
da ga nae? Nemoj da uri."

2 12

Nevesta mora

11
Od gladi do kanibalizma samo je jedan korak, i premda je ikra jastoga sauvana od
skupljanja, jo postoje anse da jedinke koje svaki as dolaze u kontakt jedne s
drugima, i ako su gladne, isko-riavaju najvei deo svojih mogunosti.
- Metoda uzgajanja jastoga
Dr A. D. Mid
1908.

RUT, S VISKIJEM U JEDNOJ RUCI i baterijskom lampom gospode Pomeroj u drugoj,

pronala je put do kue pastora Vinela. Unutra nisu bila upaljena svetla. Otila
je do zadnjeg dela kue i otkrila Ounija, kako joj je gospoa Pomeroj i rekla da
hoe. Sedeo je na stepenicama. Bacao je veliku senku u tami. Kad je polako
snopom svetlosti prela preko njega, videla je da nosi sivu duksericu s
rajsferlusom i kapuljaom. Prila mu je i sela pored njega, pa iskljuila lampu.
Neko vreme sedeli su u mraku.
Hoe malo?" upita ga Rut. Ponudila je Ouniju svoju au s viskijem.
Prihvatio ju je i otpio dug gutljaj. inilo se da ga sadraj ae nije iznenadio.
Bilo je to kao da je u tom trenutku oekivao viski od Rut Tomas, kao da je sedeo
tamo i ekao na njega. Predao joj je au, ona je malo popila i vratila je njemu.
Pia je uskoro nestalo. Ouni je bio toliko tih, da je jedva ula njegovo disanje.
Spustila je au na stepenik, pored baterijske lampe.
Da li eli da odemo u etnju?" upitala ga je.
Da", odgovorio je Ouni i ustao.
Ponudio joj je ruku i ona ju je prihvatila. vrst stisak. Poveo ju je nazad kroz
batu, preko niskog zida od cigala, pored rua. Ostavila je baterijsku lampu na
stepenitu kue, tako da su oprezno birali put. Bila je vedra no i mogli su da
vide kuda idu. Proli su kroz susedno dvorite, a onda su se obreli u umi.
Ouni je poveo Rut ka nekoj stazi. Sada je bilo mrano zbog nadne-tih kronji i
senki omorika. Puteljak je bio uzan i Ouni i Rut hodali su svako za sebe. Poto
nije elela da padne, spustila je desnu ruku na njegovo desno rame, da odri
ravnoteu. Kako je postajala sigurnija u sebe, skinula je ruku s njegovog
ramena, ali je posezala za njim svaki put kad bi bila nesigurna.
Nisu govorili. Rut je zaula oglaavanje sove.
Nemoj da se plai", rekao je Ouni. Ostrvo je puno zvukova."
Ona ih je poznavala. uma joj je istovremeno bila i poznata i dezorijentiua.
Sve je mirisalo, izgledalo i zvualo kao Fort Najls, ali nije bilo Fort Najls.

2 13

Nevesta mora

Vazduh je bio sladunjav, ali to nije bio njen vazduh. Nije imala predstavu o
tome gde su, sve dok iznenada nije osetila veliki otvor sa desne strane i shvatila
da se nalaze visoko, pored oboda kopa kamenoloma. Bio je to neki stari oiljak
kompanije Elis granit, poput onih na Fort Najlsu. Sada su se kretali vrlo
obazrivo, zato to je staza koju je Ouni izabrao bila samo pola metra od onoga
to se inilo kao ozbiljan spust. Rut je znala da su neki od kamenoloma bili
duboki i nekoliko stotina metara. Pravila je malene korake jer je na nogama
imala sandale, a donovi su bili veoma klizavi. Bila je svesna klizanja pod
stopalima.
Hodali su pored ivice kamenoloma neko vreme, a onda su ponovo bili u umi.
Zatitniko drvee, zatvoren prostor i ta tama koja ih je obgrlila predstavljali su
olakanje posle irokog otvora kamenoloma. Na jednom mestu preli su preko
neke stare pruge. Kako su zalazili dublje u umu, postalo je teko videti, i poto
su pola sata ili u tiini, mrak je odjednom postao gui, a Rut je shvatila zato.
Ba njoj sleva granitni greben sezao je navie u tamu. To je mogao biti zid visok
tridesetak metara, sainjen od dobrog, crnog granita, i gutao je svetlost. Pruila
je ruku i prela prstima preko njegove povrine. Bio je vlaan, hladan i obrastao
mahovinom.
Ona ree: Kuda idemo?" Zaista je jedva uspevala da vidi Ounija.
U etnju."
Nasmejala se, a tihi lepi zvuk uopte nije putovao.
Je li tamo odredite?" upitala je.
Nije", rekao je i nasmejao se, na njeno veliko oduevljenje. Rut mu se
pridruila; dopadao joj se zvuk njihovog smeha u tim umama.
Zatim su se zaustavili. Rut se naslonila na granitni zid. Bio je blago nagnut i
ona se pripila uz njega. Mogla je samo da razabere da Ouni stoji ispred nje.
Posegnula je ka njegovoj ruci i prela preko nje sve do ake. Lepe ake.
Doi ovamo, Ouni", ree ona i ponovo se nasmeja. Ui ovamo."
Privukla ga je blizu i on ju je obrgrlio, pa su tako stajali. Iza njenih lea bio je
hladan tamni granit; spram nje bilo je toplo telo Ounija Vinela. Privukla ga je
jo blie i prislonila lice na njegove grudi. Zaista, zaista joj se sviao taj oseaj.
Lea su mu bila iroka. Nije marila ako to bude jedino to rade. Nije marila ako
se tako dre i satima i ne rade nita drugo.
Ne, u stvari, jeste marila.
Sada e se sve promeniti, znala je to. Podigla je lice i poljubila mu usta. Tanije
reeno, poljubila ga je u usta, paljivim i dugim, vlanim poljupcem i - kakvo
lepo iznenaenje! - kako je debeo, izvrstan jezik imao Ouni Vinel! Boe, kako
divan jezik. Sav spor i slan. Bio je to velianstven jezik.
Rut se, naravno, i pre ljubila s momcima. Ne s mnogo njih, zato to mnogima
nije imala pristup. Da li je nameravala da se ljubi s Pomeroje-vim sinovima? Ne,
nije bilo mnogo poeljnih mladia u Rutinom ivotu, ali se poljubila s nekoliko

2 14

Nevesta mora

njih kad je za to imala priliku. Jednog Boia poljubila se s nekim nepoznatim

mladiem u autobusu za Konkord i poljubila je sina roaka Djuka Koba iz Nju
Dersija, koji je tu bio u poseti na nedelju dana, ali te epizode nisu bile nita u
poreenju s ljubljenjem velikih, mekih usana Ounija Vinela.
Moda je to bio razlog to je Ouni sve vreme govorio tako sporo, pomisli Rut;
njegov jezik bio je previe veliki i mekan da oblikuje brze rei. Pa, to nije vano.
Stavila mu je ruke na lice i on je svojima obuhvatio njeno, pa su se ljubili do
besvesti. Svako od njih drao je vrsto glavu onom drugom, kao kad se dri lice
zabludelog deteta, kad mu se unese u lice i kae: Sluaj!" Ljubili su se i ljubili.
Bilo je sjajno. Njegova butina bila je tako snano gurnuta u njene prepone, da ju
je umalo podigla od zemlje. Imao je jako, miiavo bedro. Dobro po njega,
pomislila je Rut. Lepa butina. Nije marila ako se budu samo ljubili i nita vie.
Da, jeste. Jeste marila.
Sklonila je njegove ruke sa svog lica, uhvatila ga za krupne zglobove i
pritisnula ih nanie niz svoje telo. Poloila mu je dlanove na svoje kukove, a on
se jo jae pribio uz nju i - sada je prodro duboko u njena usta tim
velianstvenim, slatkim jezikom - pomerio ruke uz njeno telo dok mu dlanovi
nisu pokrili njene grudi. Rut je shvatila da e, ako uskoro ne primakne njegove
usne svojim bradavicama, umreti. Tako je, mislila je, umreu. Zato je otkopala
dugmeta na prednjoj strani letnje haljine, pomakla tkaninu i pritisnula mu
glavu nadole i - bio je izvanredan! Dirljivo, neno je zastenjao. Imala je oseaj da
joj je cela dojka u njegovim ustima. Osetila je to sve do plua. Poelela je da rei.
Poelela je da se izvije unazad, ali nije bilo prostora za to, s tom stenom iza
njenih leda.
Postoji li neko mesto na koje moemo da odemo?" upitala ga je.
Gde?"
Na neko mesto meke od ove stene?"
U redu", odgovorio je, ali im je bila potrebna venost da se odvoje jedno od
drugog. Trebalo im je nekoliko pokuaja, zato to ga je ona stalno privlaila
nazad, a on je neprestano pritiskao prepone uz njene. To je trajalo i trajalo. A
kad su se konano odmakli jedno od drugog i uputili uz stazu, trali su. Kao da
su plivali pod vodom, zadravajui dah i pokuavajui da stignu do povrine.
Zaboravili su na korenje i kamenje i na Rutine sandale koje su se klizale;
zaboravili na njegovu pomagaku ruku pod njenim laktom. Nije bilo vremena
za te finese, zato to su bili u urbi. Rut nije znala kuda su ili, ali je znala da e
to biti mesto gde e moi da nastave, i to saznanje oboma im je diktiralo korak.
Imali su posao da obave. Praktino su trali da ga zavre. Nije bilo razgovora.
Konano su izbili iz ume na malu plau. Rut je videla svetla preko vode i
znala je da gledaju u Fort Najls, to je znailo da su daleko od svadbenog slavlja
na drugoj strani Korn Hejvena. Dobro. to dalje, to bolje. Postojala je neka
koliba na grebenu iznad sloja peska, koja nije imala vrata, pa su odmah uli u

2 15

Nevesta mora

nju. Gomile starih zamki u uglu. Veslo na podu. Deji radni sto, s malom,
dejom stolicom uz njega. Prozor prekriven vunenim ebetom, koje je Ouni
Vinel strgnuo bez ustruavanja. Istresao ga je od praine, utnuo staru staklenu
bovu koja se nalazila nasred poda i rairio ebe. Sada je meseina prolazila kroz
nezaklonjen prozor.
Kao da je sve to bilo dobro razraeno unapred, Rut Tomas i Ouni Vinel
skinuli su odeu sa sebe. Rut je bila bra, jer je sve to je imala na sebi bila letnja
haljina koja je ve dobrim delom bila raskopana. Spala je, a za njom plave
pamune gaice. utnula je sandale s nogu i - eto! - bila je gotova. Ali Ouniju je
bila potrebna venost. Ouni je morao da skine duksericu i flanelsku koulju
koju je nosio ispod nje (s dugmetima na manetnama s kojima se trebalo
pozabaviti), i potkoulju ispod svega toga. Morao je da skine kai, razvee
visoke radnike izme, i arape. Resio se farmerica i -to je trajalo dugo konano bele gae, i zavrio sa svlaenjem.
Nisu ba prionuli jedno na drugo, ali su se vrlo brzo dograbili, a onda shvatili
da e to biti mnogo lake ako su na podu, pa se i to desilo gotovo odmah. Rut je
bila na leima, a Ouni na kolenima'. Gurnuo joj je kolena unazad i rairio joj
noge, s rukama na njenim cevanicama. Pomislila je na sve one ljude koji bi se
razbesneli kada bi saznali za ovo -na svoju majku, oca, Angusa Adamsa (kada
bi znao da je gola s jednim Vineloml), pastora Vinela (prestraila ju je i sama
pomisao na njegovu reakciju), Kala Kulija (on bi izgubio razum), Veru Elis,
Lanforda Elisa (on bi je ubio. Doavola, on bi dao da ih oboje ubiju!) - i
osmehnula se. Ispruila je ruku napred izmeu svojih nogu i uzela njegov ud,
pomogavi mu da ue u nju. Tek tako.
Izvanredno je ta sve ljudi mogu da urade, ak i ako to nikada nisu radili.
Rut je poslednjih godina mnogo razmiljala o tome kako bi to bilo imati seks.
Ipak, od svih stvari o kojima je mislila u vezi s tim, nikad joj nije palo na pamet
da bi to moglo biti tako jednostavno i tako momentalno vrue. Razmiljala je o
tome kao o neemu to se razreava s tekoom i uz mnogo razgovora. I nikada
nije uspela vizuelno da predstavi sebi seks, zato to nije mogla da zamisli s kim
e ga prouavati. Mislila je da e njen partner morati da bude mnogo stariji,
neko ko zna ta radi i koje strpljiv i spreman da joj daje instrukcije. Ovo ide ovde;
ne, ne tako; pokuaj ponovo, pokuaj ponovo. Verovala je da e seks isprva biti
komplikovan, kao uenje vonje. Mislila je da je seks neto to e je polako
obuzimati, posle mnogo loe prakse, i da e verovatno mnogo boleti u poetku.
Da, zaista je izvanredno ta sve ljudi mogu da urade, ak i ako to nikada nisu
radili.
Rut i Ouni pristupili su tome kao profesionalci, odmah od poetka. Tamo, u
toj kolibi, na prljavom vunenom ebetu, radili su jedno drugom nepriline,
potpuno zadovoljavajue stvari. Radili su ono za ta su moda drugim
partnerima potrebni meseci da se dosete. Ona je bila na njemu; on je bio na njoj.

2 16

Nevesta mora

Izgleda da nije bilo nijednog dela tela koje nisu bili spremni da stave u usta
onom drugom. Ona je sedela na njegovom licu; on se naslanjao na deji sto dok
je ona uala ispred njega i sisala ga dok joj je on grabio kosu. Ona je leala na
boku, s nogama u poloaju trkaa upola koraka, dok ju je on zadovoljavao
prstom. Gurao je prste u njene klizave uzane pukotine ponovo i stavljao joj
prste u usta, tako da moe da okusi sebe na njegovim rukama.
Neverovatno, ali ona je govorila: Da, da, jebi me, jebi me, jebi me."
Okrenuo ju je na stomak i podigao joj kukove u vazduh, i da, da, jebao ju je i
jebao i jebao.
Rut i Ouni su zaspali, a kada su se probudili, bilo je vetrovito i hladno.
Pourili su da se obuku i s mukom otpeaili nazad do gradia, kroz umu i
pored kamenoloma. Rut je jasnije videla kamenolom, poto je nebo poelo da se
rasvetljava. Bila je to ogromna rupa, vea od ma ega na Fort Najlsu. Mora da
su pravili katedrale od te stene.
Izali su iz ume u dvorite Ounijevog suseda, preli preko niskog zida od
cigala i uli u vrt pastora Vinela. Na stepenitu trema stajao je pastor Vinel,
ekajui ih. U jednoj ruci drao je Rutinu praznu au od viskija. U drugoj,
baterijsku lampu gospoe Pomeroj. Kad ih je video kako dolaze, obasjao ih je
njome, iako uistinu za tim nije bilo potrebe. Napolju je u tom trenutku bilo
dovoljno svetio da savreno dobro vidi ko su oni. Bez obzira. Uperio je lampu u
njih.
Ouni je ispustio Rutinu ruku. Ona ju je odmah gurnula u dep svoje ute
letnje haljine i obuhvatila klju, klju skladita kompanije Elis granit, onaj koji joj
je gospodin Elis predao samo nekoliko sati ranije. Nije razmiljala o tom kljuu
otkad je ula u umu s Ounijem, ali je sada bilo od izuzetnog znaaja to ga je
nala, to se uverila da nije izgubljen. Rut se drala za klju tako vrsto da joj se
urezao u dlan, dok je pastor Vinel silazio s trema, krenuvi prema njima.
Prilepila se za klju. Nije mogla da kae zato.

2 17

Nevesta mora

12
Za vreme ljutih zima, jastozi se ili povlae u dublje vode ili, ako nastanjuju luke, trae
zatitu, ukopavajui se u mulj kada je to mogue.
- Ameriki jastog: studija o njegovim navikama i razvitku
Dr Fransis Hobart Herik
1895.

RUT JE NAJVEI DEO JESENI 1976. provela u skrivanju. Otac je nije izriito izbacio
iz kue, ali joj nije dozvoljavao da se tamo osea dobrodolom posle incidenta.
Incident nije podrazumevao to to je pastor Vinel uhvatio nju i Ounija kako
izlaze iz kornhejvenske ume u praskozorje posle svadbe Doti Vinel. To je bilo
neprijatno, ali se incident desio etiri dana kasnije, za veerom, kada je Rut
upitala oca: Zar ak ne eli ni da zna ta sam radila u umi s Ounijem
Vinelom?"
Rut i njen otac danima su zaobilazili jedno drugo, ne razgovarajui i nekako
uspevajui da izbegnu zajednike obroke. Te noi Rut je ispekla pile i
pripremila ga kad je otac doao iz ribolova. Nemoj da brine za mene" rekao je
kad je video da Rut postavlja sto za dvoje. Veerau neto kod Angusa", a Rut
je uzvratila: Ne, tata, hajde da jedemo ovde, ti i ja."
Nisu mnogo priali za veerom. Obavila sam dobar posao s ovim piletom,
zar ne?" upitala ga je ona, a otac joj je odgovorio da sigurno jeste obavila
stvarno dobar posao. Pitala ga je kako se stvari odvijaju s Robinom Pomerojem,
kojeg je otac nedavno ponovo unajmio, a Sten je kazao da je klinac glup kao i
uvek; ta je oekivala? Takva vrsta razgovora. Zavrili su jelo u tiini.
Kad je Sten Tomas podigao svoj tanjir i poao ka sudoperi, Rut gaje upitala:
Tata, zar ak ne eli ni da zna ta sam radila u umi s Ounijem Vinelom?"
Ne."
Ne?"
Koliko puta moram da ti kaem? Nije me briga s kim provodi vreme, Rut,
niti ta s tim nekim radi."
Sten Tomas isprao je svoj tanjir, vratio se do stola i uzeo Rutin tanjir, ne
pitavi je da li je zavrila veeru i ne pogledavi u nju. Isprao je njen tanjir, sipao
sebi au mleka i isekao sebi komad pite od borovnica gospoe Pomeroj, koji se
nalazio na pultu, ispod plastine folije oznojene od pare. Jeo je kola rukama,
nagnut iznad sudopere. Otro je mrvice s farmerica obema rukama i ponovo
pokrio kola folijom.

2 18

Nevesta mora

Idem do Angusa", rekao je.

Zna, tata", poela je ona, rei u ti neto." Nije ustala sa stolice. Mislim da
bi trebalo da ima neko miljenje o ovome."
Pa", kazao je, ja ne mislim."
Pa, trebalo bi. Zna zato? Zato to smo imali seks."
Uzeo je jaknu s naslona stolice, obukao je i poao ka vratima.
Kuda e?" upita ga Rut.
Do Angusa. To sam ve rekao."
To je sve to ima da kae? To je tvoje miljenje?"
Nemam nikakvo miljenje."
Tata, rei u ti jo neto. Okolo se deavaju mnoge stvari o kojima bi trebalo
da ima neko miljenje."
Pa", ree on, nemam."
Lazove", uzvrati Rut.
Pogledao ju je.To nije nain na koji se razgovara s ocem."
Zato? Ti jesi laov."
Tako se ne razgovara ni sa kim."
Samo sam malo umorna od tvog prianja kako te nije briga ta se okolo
deava. Mislim da je to prilino prokleto maloduno."
Ne donosi mi nikakvo dobro da marim o onome to se dogaa."
Nije te briga da li u otii u Konkord ili u ostati ovde", rekla je. Nije te briga
ako mi gospodin Elis daje novac. Nije te briga da li u zauvek raditi na brodu za
lov na jastoge ili otii na koled. Nije te briga ako ostanem cele noi i imam
odnose s jednim Vinelom. Zaista, tata? Nije te briga za to?"
Tako je."
,,Oh, ma daj. Kakav si ti laov."
Prestani to da govori."
Govoriu ono to hou."
Nije vano za ta je mene briga, Rut. ta god da se desi tebi ili tvojoj majci,
nee imati nikakve veze sa mnom. Veruj mi. Ja nemam nita s tim. Nauio sam
to odavno."
Sa mnom ili s mojom majkom?"
Jeste. Ja nemam nikakav uticaj ni na kakvu odluku koja ukljuuje bilo nju ili
tebe. Dakle, kakve veze ima?"
Moju majku? Da li me ti to zeza? Mogao si potpuno da dominira nad
mojom majkom da si se pomuio. Ona nikad u svom ivotu nije samostalno
donela odluku, tata."
Nemam moi nad njom."
Ko je onda ima?"
Zna ti ko."

2 19

Nevesta mora

Rut i njen otac gledali su jedno u drugo ceo jedan dugi minut. Mogao si da se
pobuni protiv Elisovih da si eleo, tata."
Ne, nisam mogao, Rut. A ne moe ni ti."
Laove."
Rekao sam ti da prestane to da govori." Piko", ree Rut na sopstveno
ogromno iznenaenje.
Ako ne pripazi na svoje jebeno izraavanje...", ree njen otac i izae iz kue.
To je bio taj incident.
Rut je zavrila raspremanje kuhinje i uputila se do gospode Pomeroj. Plakala
je otprilike sat vremena na njenom krevetu, dok ju je gospoa Pomeroj mazila
po kosi, i rekla: Zato mi ne ispria ta se desilo?"
Rut je odgovorila: On je samo takva pika."
Gde si nauila tu re, duo?"
On je takva jebena kukavica. To je jadno. Zato ne moe da bude vie nalik
na Angusa Adamsa? Zato ne moe da se bori za neto?"
Ti ne bi zaista htela Angusa Adamsa za oca, zar ne, Rut?"
To je Rut navelo da jo vie plae, pa gospoa Pomeroj kaza: Oh, mila. Ba
prolazi kroz teke stvari ove godine."
Robin ue u sobu i ree: Kakva je ovo buka? Ko to jeca?" Rut povika: Izbaci
ga odavde!" Robin na to kaza: Ovo je moja kua, kuko." A gospoa Pomeroj
dobaci: Vas dvoje ste kao brat i sestra."
Rut prestade da plae i ree: Ne mogu da verujem u ovo jebeno mesto."
Koje mesto?" upita gospoa Pomeroj. Koje mesto, duo?"
Rut je ostala u kui Pomerojevih tokom jula i avgusta, kao i poetkom
septembra. Ponekad je odlazila u susedstvo do svoje kue, do kue svog oca,
kad je znala da je isplovio na more da izvlai zamke, da uzme istu bluzu ili
neku knjigu, ili je pak pokuavala da pogodi ta on jede. Nije imala ime da se
bavi. Nije imala posao. Odustala je ak i od pretvaranja da eli da radi kao
krmano i vie je niko nije pitao kakvi su joj planovi. Bilo je jasno da joj nikada
nee biti ponuen posao na nekom brodu, a za ljude koji nisu radili na
brodovima na Fort Najlsu 1976. nije postojalo mnogo toga ime bi se bavili.
Rut nije imala nikakvu zanimaciju. Gospoa Pomeroj bar je mogla da veze
goblene. Kiti Pomeroj nalazila je drutvo u alkoholizmu. Vebster Pomeroj imao
je blatne zaravni koje je preeljavao, a Senator Sajmon -svoj san o Muzeju
istorije prirode. Rut nije imala nita. Ponekad je mislila da u najveoj meri
podsea na ostarele stanovnike Fort Najlsa, na tanune stare ene koje su sedele
kraj eonih prozora i razdvajale zavese da vide ta se napolju dogaa, u retkim
trenucima kad bi neko proao pored njihovih domova.
Delila je dom gospoe Pomeroj s Vebsterom, Robinom i Timotijem
Pomerojem, i s Robinovom debelom enom, Opal, i njihovom velikim bebom,

2 20

Nevesta mora

Edijem. Takoe, delila ga je i s Kiti Pomeroj, koju je iz njene kue izbacio Rutin
stric, Len Tomas. Len je doveo Floridu Kob, od svih oajnih ena. Florida Kob,
odrasla erka Rasa i Ajvi Kob, koja je retko kad progovarala re i koja je
provodila ivot dobijajui na teini i oslikavajui peane dolare, sada je ivela s
Lenom Tomasom. Kiti je zbog toga bila u loem stanju. Pretila je Lenu pitoljem,
ali joj ga je on oduzeo i ispalio ga u njen tednjak.
Verovala sam da mi je Florida Kob prokleta prijateljica", ree Kiti Rut, iako
Florida Kob nikad nikome nije to bila.
Kiti je ispriala gospoi Pomeroj celu priu o svojoj poslednjoj noi u kui s
Lenom Tomasom. Rut je uspela da uje dve ene kako razgovaraju u spavaoj
sobi gospoe Pomeroj, iza zatvorenih vrata. ula je Kiti kako jeca i jeca. Kada je
gospoa Pomeroj konano izala, Rut ju je upitala: ta je rekla? Kakva je
pria?"
Ne elim daje sluam dva puta,.Rut", odgovorila joj je gospoa Pomeroj.
Dva puta?"
Ne elim da je ujem jednom iz njenih usta i jednom iz mojih. Naprosto,
zaboravi to. Ona e od sada biti ovde."
Rut je poinjala da shvata da se Kiti Pomeroj svakog dana budi pijanija nego
to to bude veina ljudi u elom svom ivotu. Nou bi besomuno plakala, a
gospoa Pomeroj i Rut smetale bi je u postelju. Udarala ih je dok su se borile s
njom uz stepenice, i to se deavalo gotovo svakodnevno. Kiti je ak jednom
tresnula Rut posred lica i raskrvarila joj nos. Opal nikad nije pomagala oko Kiti.
Bojala se da je ne udari, tako da je sedela u oku i plakala dok su se gospoa
Pomeroj i Rut starale o svemu.
Opal ree: Ne elim da mi beba raste u svem ovom vikanju."
Onda se preseli u svoju prokletu kuu", odgovorila joj je Rut.
Ti se preseli u svoju prokletu kuu!" dreknuo je Robin na Rut.
Vi ste svi kao braa i sestre" ubacila se gospoa Pomeroj. Uvek zadirkujete
jedno drugo."
Rut nije mogla da vida Ounija. Nije ga srela jo od venanja. Za to se pobrinuo
pastor Vinel. Svetenikje odluio da provede jesen u velikom obilasku ostrva
Mejna, s Ounijem kao kapetanom, pristajui Nju houpom uz svaki dok u
Atlantiku od Portsmuta do Nove kotske, da propoveda, propoveda,
propoveda.
Ouni nikad nije pozvao Rut, ali kako je i mogao? Nije imao nikakav njen broj,
niti predstavu da ona ivi s gospoom Pomeroj. Rut nije toliko smetalo to je ne
zove; verovatno su imali malo toga da kau jedno drugom telefonom. Sam
Ouni nije bio posebno priljiv, a ona nije mogla da zamisli da s njim satima
razglaba na taj nain. Nikad nisu ni imali o mnogo emu da razgovaraju. Ona
ionako nije elela da aska s njim. Nije bila radoznala u tom smislu da s njim
razmenjuje lokalne traeve, ali to nije znailo da joj on ne nedostaje ili pre da za

2 21

Nevesta mora

njim ne udi. elela je da bude s njim. elela ga je u sobi sa sobom, pa da opet

oseti ugodnost njegovog tela i njegovog utanja. Htela je opet da ima odnos s
njim, na najgori nain. elela je da bude gola s Ounijem, i razmiljanje o tome
ispunjavalo joj je dobar deo vremena. Mislila je o tome dok je leala u kadi i u
postelji. Iznova i iznova priala je gospoi Pomeroj o tom jednom jedinom putu
kada je imala odnos s njim. Gospoa Pomeroj elela je da uje sve razliite
delove, sve to su njih dvoje radili, i inilo se da odobrava.
Rut je spavala na poslednjem spratu velike kue Pomerojevih, u spavaoj sobi
koju je gospoa Pomeroj isprva htela da joj dodeli kad joj je bilo devet godina u sobi s izbledelom krvlju boje re isprskanom po zidu, tamo gde je davnih
dana Pomerojev stric oduzeo sebi ivot, ispa-livi metak iz puke sebi u usta.
Onoliko dugo koliko tebi ne smeta", rekla joj je gospoda Pomeroj.
Ne smeta mi ni najmanje."
Na podu se nalazio otvor za grejanje i ako bi Rut legla s glavom blizu njega,
mogla je da uje razgovore u celoj kui. Prislukivanje joj je donosilo utehu.
Mogla je da se sakrije i obrati panju. Rutino zanimanje se te jeseni najveim
delom svodilo na skrivanje. Krila se od oca, to je bilo lako, jer je on nije traio.
Krila se od Angusa Adamsa, to je bilo neto malo tee, jer je Angus prelazio
ulicu ako bi je ugledao, i govorio joj kakva je prljava mala kurva poto se jebe
naokolo s Vinelom, llagao njenog oca i beao po varoici.
Ma da" rekao bi. uo sam za to. Nemoj misliti da nisam jebeno uo za to."
Ostavi me na miru, Anguse", odgovorila bi Rut. To se tebe ne tie."
Droljasta mala droljo."
Samo te zaikava", kazala bi gospoa Pomeroj Rut ako bi se desilo daje i ona
tu, svedoei uvredi. To bi rasrdilo i Rut i Angusa. Ti to zove zaikavanjem?"
rekla bi Rut.
Ja prokleto nikog ne zaikavam" kazao bi Angus, podjednako zgaen.
Gospoa Pomeroj, odbijajui da se uznemiri, odvratila bi: Naravno da to radi,
Anguse. Ti si samo jedno veliko zadirkivalo."
Zna ta moramo da uradimo?" ponavljala je ona Rut. Moramo da pustimo
da se praina slegne. Ovde te svi vole, ali su ljudi malo uznemireni."
Najvei deo Rutinog bavljenja skrivanjem tokom avgusta obuhvatao je
gospodina Elisa, to je znailo da se krije od Kala Kulija. Vie od svega drugog
elela je da ne vidi gospodina Elisa, a znala je da e je Kal Kuli jednog dana
uhvatiti i odvesti je u Elis haus. Znala je da e gospodin Elis imati neki plan za
nju, a ona nije htela nita od toga. Gospoa Pomeroj i Senator Sajmon pomagali
su joj da se sakrije od Kala. Kad je on dolazio u kuu gospoe Pomeroj da je
trai, ona mu je govorila da je Rut sa Senatorom Sajmonom, a kad bi Kal otiao
Senatoru, on bi mu kazao da je kod gospoe Pomeroj. Ipak, ostrvo je bilo
dugako samo est kilometara. Koliko dugo je ta igra mogla da traje? Rut je
znala da e je Kal uloviti kada to bude zaista eleo. Tako je i bilo jednog jutra

2 22

Nevesta mora

krajem avgusta u skladitu kompanije Elis granit, gde je pomagala Senatoru da

napravi vitrine za svoj muzej.
Unutranjost skladita kompanije Elis granit bila je mrana i neprijatna. Kada
je zatvoreno, skoro pedeset godina ranije, sve je oguljeno s tog mesta i sada je
ono predstavljalo razruenu, hladnu zgradu s daskama preko prozora. Ipak,
Senator Sajmon nije mogao biti sreniji kad je od Rut dobio neobian poklon
posle svadbe u porodici Vinel, klju od katanca koji ga je toliko dugo drao na
odstojanju od te zgrade. Nije mogao da poveruje u svoju srenu sudbinu. Bio je
toliko uzbuen zbog stvaranja muzeja, da je, zapravo, privremeno napustio
Vebstera Pomeroj a. Bio je spreman da ostavi Vebstera samog dole na Poter
Biu, da pretrauje mulj u potrazi za poslednjom slonovom kljovom. Tih dana
nije imao energije da brine za Vebstera. Sva njegova energija bila je uloena u
sreivanje zgrade.
Ovo e biti sjajan muzej, Rut."
Sigurna sam da hoe."
Da li je gospodin Elis stvarno rekao da je lepo da se ovo mesto pretvori u
muzej?"
Nije to rekao u tako mnogo rei, ali poto sam mu saoptila ta eli, dao mi
je klju."
Znai da se on s tim slae." Videemo."
Bie oduevljen kad ga bude video", ree Senator Sajmon. Oseae se kao
pokrovitelj."
Rut je poela da uvia da e najvei deo muzeja Senatora Sajmona biti
biblioteka za njegovu pozamanu kolekciju knjiga - knjiga za koje vie nije imao
prostora u svojoj kui. Senator je imao vie knjiga nego artefakata. Zato je
morao da napravi police. Ve je to isplanirao. Postojae odeljak za knjige o
brodogradnji, odeljak za knjige o gusarenju, odeljak za knjige o istraivanjima.
Nameravao je da pretvori celo prizemlje u muzej. Ulina strana bie nekakva
galerija za rotirajue izlobe. Stare kancelarije i skladine prostorije sadrae
knjige u stalnoj postavci. Podrum e sluiti kao magacin. (Kao arhiva", kako je
rekao.) Nije imao planove za gornji sprat zgrade, koji je predstavljao naputeni
trosobni stan u kojem je iveo upravnik skladita sa svojom porodicom. Ali
prizemlje je bilo u centru panje. Senator je imao plan da posveti itavu
prostoriju prikazivanju i raspravama" u vezi s geografskim mapama. Koliko je
Rut razumela, sama postavka nije se odvijala ba brzo. Rasprava je, ipak, bila i
te kako prioritetna.
ta ne bih dao", ree Senator Sajmon Rut tog avgustovskog popodneva, da
vidim original mape koju su radili Merkator i Hondijus." Pokazao joj je njenu
reprodukciju u delu koje je pre mnogo godina naruio od nekog prodavca
antikvarnih knjiga iz Sijetla. To Senatorovo navaljivanje da pokae Rut svaku

2 23

Nevesta mora

knjigu koju je uzimao, da popria s njom o svakoj zanimljivoj ilustraciji, znatno

je usporavalo pripremu muzeja. Hiljadu eststo trideset trea. Moe da
primeti da su dobro ucrtali Farska ostrva i Grenland. Ali ta je ovo? Oh, boe.
ta bi ta kopnena masa uopte mogla da bude? Da li zna, Rut?"
Island?"
Ne, ne. Ovo je Island, Rut. Tano tamo gde treba da bude. Ovo je mitsko
ostrvo po imenu Frislant. Prikazuje se na svim vrstama starih geografskih
mapa. Takvo mesto ne postoji. Nije li to ba udno? Iscrtano je tako detaljno,
kao da je kartograf bio siguran u to. Verovatno se radi o nekoj pogreci u
izvetaju mornara. Tako su tvorci mapa dobijali informacije, Rut. Nikad nisu
naputali svoje domove. To je neto izvanredno, Rut. Bili su poput mene."
Senator proaka nos. Ipak, ponekad su imali pogrene podatke. Moe da
vidi da je Gerardus Merkator jo ubeen da postoji severoistoni prolaz za
zemlje Istoka. Oigledno nije imao predstavu o faktoru polarnog leda! Da li
smatra da su kartografi bili heroji, Rut? Ja smatram."
Oh, svakako, Senatore."
Mislim da jesu bili. Gledaj kako su oblikovali kontinent, poevi od spolja ka
unutra. Na primer, mape severne Afrike iz esnaestog veka tane su u pogledu
ivica. Znali su kako da ubelee ove obale, ti Portugalci. Ali nisu znali ta se
deava unutar kontinenta, niti koliko je on veliki. O ne, Rut, sasvim je sigurno
da to nisu znali."
Nisu. Da li misli da bismo mogli da skinemo neke daske s prozora?"
Ne elim da iko vidi ta radimo. Hou da to bude iznenaenje za sve kad
budemo zavrili."
ta mi radimo, Senatore?"
Pravimo izlobu." Senator je listao jo jednu od svojih knjiga s kartama i lice
mu je bilo neno i puno ljubavi kad je rekao: Oh, za ljubav mulja, jesu li ikad
kod ovog pogreili? Meksiki zaliv je ogroman"
Rut pogleda preko njegovog ramena u reprodukciju neke aljkavo uraene
stare mape, ali nije mogla da razabere nita od onog to je bilo ispisano na toj
stranici. Moramo da obezbedimo vie svetla ovde, mislim. Zar ne misli da bi
trebalo da ponemo pomalo da istimo ovo mesto, Senatore?"
Sviaju mi se prie o tome kako su greili. Kao Kabral. Pedro Ka-bral. Plovio
je na zapad 1520, pokuavajui da pronae Indiju, i naleteo pravo na Brazil! A
Don Kabot hteo je da pronae Japan i zavrio na Njufaundlendu. Verazano je
traio zapadni prolaz za Zainska ostrva i obreo se u njujorkoj luci. Mislio je da
se radi o morskoj putanji. Koliko su samo rizikovali! Oh, kako su se samo
trudili!"
Senator je sada bio na niskom stupnju ekstaze. Rut je poela da ras-pakuje
kutiju s oznakom Brodolomi: fotografije/lanci III. Bila je to jedna od mnogih kutija
koja je sadrala predmete za izlobu koju je Senator nameravao da nazove ili

2 24

Nevesta mora

Neptunove nagrade ili Kanjeni smo, za izlobu u potpunosti posveenu

nesreama na moru. Prvi predmet koji je izvadila bila je fascikla s nalepnicom
Medicinski, ispisana izvanrednim, starinskim rukopisom Senatora Sajmona.
Znala je tano ta je u njoj. Seala se da ju je pregledala kad je bila mala, zurei u
avetinjske slike ljudi koji su preiveli brodolom, dok joj je Senator Sajmon
priao o svakom oveku i svakoj olupini.
Ovo bi moglo da se dogodi tebi, Rut", rekao bi. To bi moglo da se desi
svakome na brodu."
Sada je Rut otvorila fasciklu i zagledala svaku poznatu staru nonu moru:
inficirani ujed zubatice; ir na nozi veliine tanjira; oveka ija je zadnjica
istrulila postoje tri nedelje sedeo na mokrom kalemu ueta; rane od morske
vode; opekotine od sunca koje su crnele; stopala nateena od vode koja ih je
nagrizala; amputacije; mumificirani le u amcu za spaavanje.
Evo jedne divne slike!" uskliknu Senator Sajmon. Pretraivao je po drugoj
kutiji, koja je bila obeleena kao Brodolomi: fotografije/lanci VI. Iz dosijea s
nalepnicom Heroji Senator je izvukao bakrorez koji je prikazivao neku enu na
plai. Kosa joj je bila podignuta u labavu punu, a teak namotaj konopca bee
joj prebaen preko jednog ramena.
Gospoa Vajt", ree on s ljubavlju. Zdravo, gospoo Vajt. Iz kotske. Kada
se brod razbio o stene blizu njene kue, zamolila je mornare na palubi da joj
dobace konopac. Onda je ukopala stopala u pesak i izvlaila na obalu jednog po
jednog mornara. Zar ne deluje snano i ilo?"
Rut se sloila da gospoa Vajt deluje tako, i kopala dalje po fascikli koja se
odnosila na povrede. Pronala je indeksirane kartice ivrljane kratkim
belekama Sajmonovim rukopisom.
Na jednoj kartici pisalo je samo: Simptomi: drhtavica, glavobolja, opiranje
pokretanju, mamurluk, tromost, smrt."
Na drugoj je stajalo: e: piti urin, krv, tenost iz sopstvenih priteva, tenost
iz kuita kompasa."
Na treoj: Dec. 1710, Notingam doiveo brodolom, ostrvo Bun, 26 dana.
Posada pojela brodskog stolara."
Na jo jednoj: Gospoa Roders, stjuardesa Stele. Pomogla damama da uu u
brodove za spaavanje, skinula sa sebe prsluk. UMIRE! TONE ZAJEDNO S
BRODOM!
Rut predade tu poslednju karticu Senatoru Sajmonu i kaza: Mislim da ova
spada u fasciklu o herojima." mirnuo je da je pogleda i rekao: Apsolutno si u
pravu, Rut. Kako je gospoa Roders ikad dospela u medicinsku datoteku? A
pogledaj ta sam ja upravo naao u Herojima, to uopte ne pripada tu."
Pruio je Rut karticu na kojoj je pisalo: Ogasta M. Got, prevrnut, Golfska
struja, 1868. Erazmus Kazins (iz BRUKSVILA, U MEJNU!) izabran od strane
veine da bude pojeden. Spaen samo zahvaljujui spasilakom brodu na

2 25

Nevesta mora

vidiku. E. Kazins gadno je mucao do kraja ivota; E. Kazins - NIKAD SE NIJE

VRATIO NA MORE!"
Ima li fasciklu za kanibalizam?" upita Rut.
Ovo je mnogo loije organizovano nego to sam mislio", ree alobno Senator
Sajmon.
Ba u tom trenutku, Kal Kuli preao je prag skladita kompanije Elis granit,
bez prethodnog kucanja.
Tu je moja Rut", ree on.
Sranje", ree Rut jednostavno i s uasom.
Kal Kuli dugo se zadrao u skladitu kompanije Elis granit tog po-podneva.
Preturao je po imovini Senatora Sajmona, poremetivi red mnogim stvarima i
vraajui ih na pogreno mesto. Beskrajno je uznemiravao Senatora Sajmona,
grubo baratajui nekim eksponatima. Rut je nastojala da dri jezik za zubima.
eludac ju je zaboleo. Pokuavala je da bude mirna i da se sklanja s puta kako
joj se ne bi obraao, ali ga je u njegovoj misiji bilo nemogue izbei. Posle jednog
sata ometanja, Kal ree: Uopte nisi otila na veeru u julu kod gospodina
Elisa, kad te je pozvao da doe."
ao mi je zbog toga."
Sumnjam da jeste."
Zaboravila sam. Prenesi mu da mi je ao." Reci mu to sama. Hoe da te
vidi."
Senator Sajmon razvedri se i kaza: Rut, moda moe da pita gospodina
Elisa za podrum."
Senator Sajmon je malo pre toga otkrio red za redom zakljuanih ormara s
poverljivim dokumentima u podrumu skladita kompanije Elis granit. Bili su
puni, Senator Sajmon je u to bio siguran, fascinirajuih dokumenata te
kompanije, pa je eleo doputenje da ih pregleda i moda izloi nekoliko
izabranih u muzeju. Napisao je pismo gospodinu Elisu, traei u njemu
dozvolu, ali nije dobio nikakav odgovor.
Ne mogu danas da odem tamo, Kale", rekla je Rut.
Sutra e biti u redu."
Neu moi da odem ni sutra."
eli da razgovara s tobom, Rut. Ima neto da ti kae." Nisam
zainteresovana."
Mislim da bi ti ilo u prilog da svrati. Poveu te, ako ti to olakava." Ne
idem, Kale", ponovi Rut.
Zato ne ode da ga vidi, Rut?" upita je Senator Sajmon. Mogla bi da ga
pita za podrum. Moda bih mogao da poem s tobom..."
Kako ti se ini ovaj vikend? Moda moe da doe na veeru u petak? Ili na
doruak u subotu?"
Ne idem, Kale."

2 26

Nevesta mora

Kako ti zvui sledea nedelja ujutro? Ili nedelja posle te?" Rut je razmiljala
nekoliko trenutaka. Gospodin Elis otii e do tree nedelje odsad."
ta te navodi da to misli?"
To to uvek naputa Fort Najls druge subote u septembru. Bie ve u
Konkordu u tu nedelju."
Ne, nee. Jasno mi je stavio do znanja da nee otii s Fort Najlsa dok te ne
vidi."
Ovo je Rut nateralo da zauti.
Blagi boe", ree Senator Sajmon sav uasnut. Gospodin Elis ne planira
valjda da provede zimu ovde, zar ne?"
Pretpostavljam da to zavisi od Rut", ree Kal Kuli.
Ali to bi bilo zaprepaujue", nastavi Senator Sajmon. To bi bilo neuveno!
Nikad nije ostajao ovde." Senator Sajmon panino pogleda Rut. ta bi to
znailo?" upita. Boe moj, Rut. ta e da radi?"
Rut nije imala odgovor, ali joj on nije ni bio potreban, zato to je razgovor
naglo prekinuo Vebster Pomeroj koji je banuo u skladite kompanije Elis granit s
nekim odvratnim predmetom u rukama. Bio je prekriven blatom od grudi
nadole, a lice mu je bilo toliko iskrivljeno, da je Rut pomislila kako je sigurno
pronaao drugu slonovu kljovu. Ali ne, ono to je nosio nije bila kljova. Bio je to
okrugli, prljavi predmet koji je predao Senatoru. Rut je bilo potrebno nekoliko
trenutaka da shvati o emu se radi, a kad je shvatila, telo joj je proela hladnoa.
ak je i Kal Kuli pobeleo kad je uvideo da je to to je Vebster Pomeroj nosio bila
ljudska lobanja.
Senator ju je okretao i premetao po svojim krofnastim rukama. Lobanja je bila
netaknuta. U vilicama su jo postojali zubi, a gumasta, sme-urana koa s
dugakom, blatnjavom kosom visila je s nje, pokrivi kost. To je bio uas.
Vebster se divljaki tresao.
ta je to?" upita Kal Kuli i bar jednom njegov glas bio je lien sarkazma. Ko
je to, doavola?"
Nemam pojma", odgovori Senator.
Meutim, on jeste imao neku predstavu, kako se ispostavilo. Nekoliko dana
kasnije - poto je Roklandska policija izala na uviaj, doavi brodiem
Obalske strae da pregleda lobanju i odnese je na forenziko ispitivanje uznemireni Senator Sajmon izneo je uasnutoj Rut Tomas svoju sumnju.
Ruti", rekao je, kladim se u koju god hoe sumu na svetu da je to lobanja
tvoje bake, Dejn Smit-Elis.To je ono to e otkriti, ako uopte ita otkriju.
Ostatak njenog tela verovatno je jo tamo na blatnim zarav-nima, gde truli
otkad ju je talas odneo 1927." Stisnuo je Rutina ramena neobino snano.
Nemoj nikad da kae majci da sam to rekao. Bila bi unitena."
Pa zbog ega si to onda rekao meniV\ zahtevala je odgovor Rut. Bila je besna.

2 27

Nevesta mora

Zato to si ti jaka devojka", odgovorio je Senator. I moe to da podnese.

Osim toga, uvek si elela da zna ta se deava."
Rut poe da plae; njene suze provalile su iznenadno i obilno. Zato me svi vi
ne ostavite na miru?" uzviknula je.
Senator je izgledao slomljeno. Nije nameravao da je potrese. I ta je mislila
time svi vi? Pokuao je daje utei, ali ona to nije dozvoljavala. Bio je odnedavno
tuan i zbunjen zbog nje; sve vreme bila je razdraljiva. Tih dana uopte nije
uspevao da razume Rut Tomas. Nije mogao da shvati ta eli, ali je delovala
uasno nesreno.

Bila je to teka jesen. Vreme je prebrzo postalo hladno, iznenadivi svakoga.

Dani su prebrzo okraali, zakljuavajui celo ostrvo u stanju iri-tiranosti i bede.
Ba kao to je Kal Kuli i predvideo, doao je i proao drugi vikend septembra,
a gospodin Elis nije mrdnuo. Stounkaterje ostao u luci, ljuljajui se tu gde je
svako mogao da ga vidi, i uskoro se ostrvom proirila glasina da gospodin Elis
ne odlazi i da je to u nekoj vezi s Rut Tomas. Do kraja septembra, Stounkater je
predstavljao muno prisustvo. Bilo je uvrnuto imati Elisov brod u luci u kasnu
jesen. Bilo je to nalik na neku prirodnu anomaliju - potpuno pomraenje sunca,
crvenu plimu, albino jastoga. Ljudi su eleli odgovore. Koliko dugo je gospodin
Elis nameravao da bude tu? ta je traio? Zato se Rut nije njime pozabavila i
zavrila s tim? Kakve su bile posledice?
Do kraja oktobra, Kal Kuli unajmio je nekoliko lokalnih ribara da izvuku
Stounkater iz vode, oiste ga i smeste na kopno. Lanford Elis oigledno nije iao
nikuda. Kal Kuli nije ponovo doao da potrai Rut Tomas. Znala je uslove. Bila
je pozvana i znala je da je gospodin Elis eka. To je znalo i itavo ostrvo. Sada je
njegov brod bio na suvom u drvenoj kolevci, gde je svaki ovek na ostrvu
mogao da ga vidi kad je silazio do pristanita svakog jutra radi izlaska na more.
Ljudi se nisu zaustavljali da ga gledaju, ali su bili svesni njegovog prisustva dok
su prolazili kraj njega. Oseali su njegovu veliku, skupu neobinost. Ona ih je
plaila i uznemiravala, na nain na koji novi predmet na poznatoj stazi unervozi
konja.
Sneg je poeo da pada sredinom oktobra. Spremala se rana zima. Ljudi su
izvukli zamke iz vode do prolea, mnogo ranije nego to im se to svialo, ali je
postajalo sve tee isplovljavati na okean i petljati se smrznutim rukama s
opremom obavijenom ledom. Lie je opalo s drvea i svi su mogli jasno da
vide Elis haus na vrhu brda. Nou su gorela sveti a u sobama na spratu.
Sredinom novembra Rutin otac doao je u kuu gospoe Pomeroj. Bilo je etiri
sata po podne i potpuni mrak. Kiti Pomeroj, ve mrtva pijana, sedela je u
kuhinji i zurila u gomilu delia slagalice na stolu. Robinov i Opalin mali deak,
Edi, koji je nedavno prohodao, stajao je nasred kuhinje u mokroj peleni. Drao

2 28

Nevesta mora

je otvorenu teglu putera od kikirikija i veliku drvenu kaiku, koju je umakao u

teglu, a zatim sisao. Lice mu bee umazano puterom od kikirikija i pljuvakom.
Nosio je jednu od Rutinih majica s kratkim rukavima - na njemu je izgledala
kao haljina - na kojoj je pisalo Univerzitet. Rut i gospoa Pomeroj pekle su
zemike, a okantno zelena kuhinja zraila je toplotom i mirisom hleba, piva i
mokrih pelena.
Rei u ti", govorila je Kiti. Koliko godina sam bila udata za tog oveka i ni
jedan jedini put ga nisam odbila? To je ono to ne mogu da razumem, Ronda.
Zastoje morao da mi bude neveran? Staje to Len e-leo to ja nisam mogla da
mu pruim?"
Znam, Kiti", rekla je gospoa Pomeroj. Znam, duo." Edi je umoio kaiku u
puter od kikirikija, a zatim ju je uz ciku bacio preko kuhinjskog poda. Skliznula
je pod sto.
Isuse, Edi", ree Kiti. Podigla je stolnjak, traei kaiku.
Ja u je dohvatiti", kaza Rut, kleknu na kolena i savi se ispod stola. Stolnjak
pade iza nje. Pronala je kaiku pokrivenu puterom od kikirikija i majom
dlakom, a otkrila i paklicu cigareta koja mora da je bila Kitina.
Hej, Kit", poela je da govori, ali se zaustavila, jer je zaula oev glas kako
pozdravlja gospou Pomeroj. Njen otac je stvarno doao! Nije svraao
mesecima. Rut je sela ispod stola i naslonila se na centralni stub, pa se veoma
primirila.
Stene", rekla je gospoa Pomeroj, ba mi je drago to te vidim."
Pa, krajnje je jebeno vreme da svrati i vidi sopstvenu prokletu erku", ubaci
se Kiti Pomeroj.
Hej, Kiti", ree Sten. Da li je Rut tu negde?"
Negde je", kaza gospoa Pomeroj. Negde. Ona je uvek tu negde. Lepo je
videti te, Stene. Mnogo je prolo. Hoe vruu zemiku?"
Naravno. Probau jednu."
Jesi li izlazio danas da vadi zamke, Stene?"
Pogledao sam ih."
Jesi li zadrao neku?"
Jesam nekoliko. Mislim daje otprilike gotovo za sve druge, ali ja u
verovatno isplovljavati cele zime. Da vidim ta mogu da naem. Kako kod vas
ovde stoje stvari?"
Nastupila je tiina puna panje. Kiti se nakaljala u pesnicu. Rut se skupila
koliko je mogla ispod velikog stola od hrastovine.
Nedostajalo nam je tvoje navraanje na veeru", rekla je gospoa Pomeroj.
Ovih dana jede kod Angusa Adamsa?"
Ili sam."
Mi ovde uvek imamo mnogo hrane, Stene. Dobrodoao si kad god poeli."

2 29

Nevesta mora

Hvala, Ronda. To je lepo od tebe. Nedostaju mi tvoja jela" odgovorio je.

Pitao sam se da li zna kakvi bi mogli biti Rutini planovi."
Ruti. uvi ovo, Rut oseti probadanje u grudima zbog svog oca.
Pretpostavljam da sam treba da pria s njom o tome."
Da li ti ita govori? Bilo ta u vezi s koledom?"
Verovatno bi trebalo sam s njom da razgovara, Stene."
Ljudi se pitaju", ree Sten. Primio sam pismo od njene majke."
Rut je bila iznenaena. tavie, impresionirana.
Je li tako, Stene? Pismo. Putovalo je ba dugo."
Tako je. Kae da dugo nije bilo nikakvih vesti od Rut. Rekla je da su ona i
gospoica Vera razoarane njenim nedonoenjem odluke u vezi s koledom. Da
li je neto reila?"
Ne bih znala da kaem, Stene."
Naravno, za ovu godinu je prekasno. Meutim, njena majka ree da bi mogla
da krene posle Boia. Ili bi mogla da se upie sledee jeseni. To zavisi od Rut,
ne znam. Moda ima druge planove?"
Treba li ja da odem?" upita Kiti. Hoe da mu kae?"
ta da mi kae?"
Ispod stola, Rut oseti nelagodnost.
Kiti", ree gospoa Pomeroj. Molim te."
On ne zna, zar ne? eli da mu kae to nasamo? Ko e mu rei? Da li e mu
ona rei?" ,,U redu je, Kiti."
ta da mu kae?" upitao je Sten Tomas. ta da mi kae nasamo?"
Stene", kaza gospoa Pomeroj, Rut ima neto da ti kae. Neto to ti se nee
svideti. Morae uskoro da porazgovara s njom."
Edi je posrtao preko kuhinje do trpezarijskog stola, podigao ugao stolnjaka i
zavirio ispod u Rut, koja je sedela s kolenima privuenim uz prsa. unuo je u
svojoj velikoj peleni i piljio u nju. Njegovo deje lice imalo je zbunjen izraz.
Nee mi se svideti ta?", upitao je Sten.
To je zaista neto o emu bi Rut trebalo da popria s tobom, Stene. Kiti je
govorila previe slobodno." O emu?"
Kiti kaza: Pa, pogodi o emu, Stene. Doavola. Mislimo da e Rut dobiti
bebu."
Kiti!" uskliknu gospoa Pomeroj.
ta? Ne vii na mene. Za boga miloga, Ronda, Rut nema petlje da mu to kae.
Zavrimo ve jednom s tim. Pogledaj tog jadnog momka kako se pita ta se,
dovraga, dogaa."
Sten Tomas ne ree nita. Rut je oslukivala. Nita.
Nije rekla nikome osim nama", rekla je gospoa Pomeroj. Niko za to ne zna,
Stene."
Saznae vrlo brzo", uzvratila je Kiti. Deblja se kao sami avo."

2 30

Nevesta mora

Zato?" upita Sten Tomas tupo. Zato mislite da e moja erka imati bebu?"
Edi je otpuzao pod kuhinjski sto kod Rut, i ona mu prui prljavu kaiku
zamazanu puterom od kikirikija. Iscerio joj se.
Zato to nije dobila menstruaciju etiri meseca i zato to postaje sve deblja",
odgovorila je Kiti.
Znam da je ovo uznemiravajue", ree gospoa Pomeroj. Znam
da je teko, Stene."
Kiti zgadeno frknu. Ne brini za Rut!" dobacila je glasno, odluno.
To nije nita strano!" Tiina je visila u sobi.
Ma daj!" ree Kiti. Nije to nita doneti bebu na svet! Reci mu, Ronda! Ti si ih
porodila dvadesetak! Oas posla! Svako s istim rukama i zdravim razumom
moe to da obavi!"
Edi je gurnuo kaiku u usta, izvukao je i ispustio oduevljeni krik. Kiti podie
stolnjak i virnu ispod. Poela je da se smeje.
Nisam ak ni znala da si tu, Rut!" viknu ona. Skroz sam zaboravila na tebe!"

2 31

Nevesta mora

Epilog
Dinovski primerci sreu se kod svih viih ivotinja. Oni nas zanimaju ne samo sa
stanovita njihove apsolutne veliine ve i zbog pokazivanja do kojeg stepena
individue mogu da premae prosean rast svoje vrste. Moe se postaviti pitanje da li
jastoge koji tee od devet do jedanaest kilograma treba posmatrati kao gigante u
tehnikom smislu, ili jednostavno kao zdrave i snane primerke na ijoj je strani srea
uvek bila u borbi za opstanak. Lino sam naklonjen potonjem stavu, te shvatanju daje
ogromni jastog, naprosto, miljenik prirode, koji je vei od svoje sabrae zato to je
njihov predvodnik. Dobra srea nikad ga nije napustila.
- Ameriki jastog: studija o njegovim navikama i razvitku
Dr Fransis Hobart Herik
1895.

Do LETA 1982, RIBARSKA ZADRUGA okruga Skilet prilino je dobro poslovala za

tridesetak lovaca na jastoge Fort Najls Ajlanda i Korn Hejven Ajlanda, koji su joj
pristupili. Kancelarija Zadruge nalazila se u sunanoj prednjoj prostoriji onoga
to je nekada bilo skladite kompanije Elis granit, ali je sada predstavljalo
Unutarostrvski memorijalni muzej istorije prirode. Osniva i direktor Zadruge
bila je sposobna mlada ena po imenu Rut Tomas Vinel. Tokom poslednjih pet
godina, Rut je naterala i nagovorila svoje roake i najvei broj suseda da uu u
delikatnu mreu sigurnosti i poverenja koja je Zadrugu okruga Skilet uinila
uspenom. Prosto reeno, to nije bilo jednostavno.
Ideja o zadruzi pala je Rut na pamet prvi put kad je videla svog oca i
Ounijevog strica, Bejba Vinela, zajedno u istoj prostoriji. Bilo je to na krtenju
Rutinog i Ounijevog sina, Dejvida, poetkom juna 1977. Krtenje se odvijalo u
dnevnoj sobi kue gospoe Pomeroj, a obred je vrio natmureni pastor Tobi
Vinel. Bila je prisutna nekolicina neraspoloenih stanovnika kako Fort Najlsa,
tako i Korn Hej vena. Beba Dejvid povratila je svud po pozajmljenoj drevnoj
haljini za krtenje, svega nekoliko trenutaka pre poetka ceremonije, tako daju
je Rut odnela na sprat da je presvue u neto manje elegantno, ali mnogo istije.
Dok je presvlaila sina, on je poeo da plae, pa je neko vreme sedela s njim u
spavaoj sobi gospoe Pomeroj, pustivi ga da se umiri na njenoj dojci.
Kada se posle petnaest minuta Rut vratila u dnevnu sobu, primetila je da su
njen otac i Bejb Vinel - koji jedva da su tokom tog jutra i pogledali jedan
drugog i sve vreme sumorno sedeli u suprotnim uglovima prostorije - izvadili
male belenice koje su nosili sa sobom. vrljali su neto u te sveske identinim
olovkama i delovali krajnje zaokupljeno, namrteni i utljivi.

2 32

Nevesta mora

Rut je tano znala ta njen otac radi, zato to ga je videla takvog milion puta,
pa nije morala da se mui da pogodi ime se bavi Bejb Vinel. Raunali su.
Starali su se o svom poslu s jastozima. Petljali su s brojevima, uporeivali cene,
planirali gde da spuste zamke, dodavali trokove, pravili novac. Motrila je
obojicu sve dok je trajala kratka i nedirljiva ceremonija, i nijedan od njih
nijednom nije podigao pogled sa svojih redova cifara.
Rut je poela da razmilja.
Razmiljala je jo napornije nekoliko meseci kasnije, kad se Kal Kuli
nenajavljen pojavio u Muzeju istorije prirode, gde su Rut, Ouni i Dejvid sada
stanovali. Kal se uspeo uz strme stepenice do stana iznad rastueg dumbusa
ogromne kolekcije Senatora Sajmona i pokucao na Rutina vrata. Izgledao je
jadno. Rekao joj je da ga je poslao gospodin Elis koji je, kako se inilo, imao
neto da ponudi. Gospodin Elis poeleo je da pokloni Rut francusko fresnel
soivo sa svetionika Gouts Rok. Kal Kuli jedva je uspeo da prenese tu vest a da
ne zaplae. Rut je u tome mnogo uivala. Kalje proveo mesece i mesece
glancajui svaki centimetar mesinga i stakla na tom dragocenom soivu, ali je
gospodin Elis bio nesalomiv. eleo je da ga Rut ima. Kal nije mogao da zamisli
zato. Gospodin Elis posebno je uputio Kala da prenese Rut da s tim
predmetom moe da radi ta god hoe, premda je, rekao je Kal, podozrevao da
bi gospodin Elis voleo da vidi fresnel soivo izloeno kao centralni eksponat u
novom muzeju.
Uzeu ga", rekla je Rut i smesta zamolila Kala da ode.
Usput, Rut", kazao je on, gospodin Elis jo eli da te vidi."
Lepo", odgovori ona. Hvala ti, Kale. Sad izai."
Poto je Kal otiao, Rut je razmislila o poklonu koji joj je upravo ponuen.
Pitala se o emu se tu radi. Ne, jo se nije nakanila da poseti gospodina Elisa
koji je ostao na Fort Najlsu itave prethodne zime. Ako je pokuavao da je
namami u Elis haus, mislila je, mogao je da se oprosti od toga; ona nee otii,
mada se nije oseala potpuno prijatno pri pomisli da je gospodin Elis tu i da
eka da ga poseti. Znala je da je uzburkalo strasti na ostrvu to to je gospodin
Elis na Fort Najlsu u svojstvu stalnog stanovnika, i znala je da su njene komije
svesne injenice da ona s tim ima neke veze. Ipak, nije nameravala da ide tamo.
Nije imala nita da mu kae i nije bila zainteresovana ni za ta to je on imao da
kae njoj. Meutim, prihvatie fresnel soivo. I da, uradie s njim ta god joj
bude volja.
Te noi dugo je razgovarala sa svojim ocem, Senatorom Sajmonom i Angusom
Adamsom. Ispriala im je za poklon, a oni su pokuavali da pretpostave koliko
ta stvar vredi. Meutim, nisu imali ni blagu predstavu. Sledeeg dana Rut je
poela da zove aukcijske kue u Njujork Sitiju, za ta behu potrebni izvesno
istraivanje i snalaljivost, ali ona je to uradila. Tri meseca kasnije, posle
zamrenih pregovora, neki bogata iz Severne Karoline otkupio je fresnel soivo

2 33

Nevesta mora

sa svetionika na Gouts Roku, a Rut Tomas Vinel imala je u rukama ek na

dvadeset dve hiljade dolara.
Imala je jo jedan dug razgovor.
Ovaj je vodila sa svojim ocem, Senatorom Sajmonom, Angusom Adamsom i
Bejbom Vinelom. Namamila je Bejba Vinela da doe s Korn Hejvena, obeavi
veliku nedeljnu veeru koju je na kraju spremila gospoa Pomeroj. Bejb Vinel
nije ba voleo da dolazi na Fort Najls, ali je bilo teko odbiti poziv mlade ene
koja je, naposletku, sada bila i deo porodice. Rut mu je rekla: Tako sam se
dobro provela na svadbi vae erke, da oseam da treba da vam zahvalim lepim
obedom", i on nije mogao da joj kae ne.
To nije bila najoputenija veera, ali bi bila jo manje oputena da nije bilo
gospoe Pomeroj, koja je svima laskala i ugaala. Posle obroka, gospoa
Pomeroj posluila je vru rum. Rut je sedela za stolom i, cupkajui sina u krilu,
iznela svoju zamisao Bejbu Vinelu, ocu i brai Adams. Rekla im je da eli da
postane diler mamaca. Saoptila im je da e uloiti novac u izgradnju zgrade u
pristanitu Fort Najlsa, te da e kupiti vage i zamrzivae, kao i jedan veliki brod
za prevoz mamaca na svake dve nedelje iz Roklanda do ostrva. Pokazala im je
brojke koje je nedeljama proraunavala. Sve je smislila. Sve to je elela od oca,
Angusa Adamsa i Bejba Vinela bilo je da se obaveu da e kupovati mamce od
nje, ako im ponudi dobru i nisku cenu. Mogla je odmah da im utedi deset centi
po buelu. Mogla je, tavie, da ih potedi muke dopremanja mamaca iz
Roklanda svake nedelje.
Vas trojica ste najugledniji lovci na jastoge na Fort Najlsu i Korn Hejvenu",
rekla je, prelazei lako prstom preko desni svog sina, napipavajui novi zubi.
Ako svi vide da to radite, znae da je re o dobrom poslu."
Ti si jebeno poludela" rekao je Angus Adams.
Uzmi taj novac i preseli se u Nebrasku", rekao je Senator Sajmon.
Pristajem", rekao je Bejb Vinel, bez ma i najmanjeg ustezanja.
,,I ja", rekao je Rutin otac, i dvojica prvorazrednih ribara razmenie pogled
pun prepoznavanja. Shvatili su. Odmah su razumeli ideju. Cifre su izgledale
dobro. Njih dvojica nisu bili idioti.
Posle est meseci, kad je postalo jasno da je trgovina mamcima izuzetno
uspena, Rut je osnovala zadrugu. Postavila je Bejba Vinela za predsednika, ali
je zadrala kancelariju na Fort Najlsu, to je zadovoljavalo svakoga. Izabrala je
vee direktora, sastavljeno od najrazboritijih ljudi s oba ostrva. Svaki ovek koji
je postao lan Zadruge okruga Skilet mogao je dobiti posebne pogodbe za
mamce i mogao je da proda ulov jastoga Rut Tomas Vinel odmah tu, na
pristanitu Fort Najlsa. Unajmila je Vebstera Pomeroja da radi na vagama. On je
bio toliko prostoduan da ga nikad niko nije optuio da vara. Postavila je oca da
svakodnevno odreuje cene jastoga, koje je dobijao cenkanjem s dilerima putem
telefona, raunajui i one koji su se nalazili ak na Menhetnu. Zaposlila je nekog

2 34

Nevesta mora

potpuno neutralnog - jednog osetljivog mladia iz Friporta - da rukovodi

jezercetom koje je napravila za skladitenje ulovljenih jastoga pre njihovog
prebacivanja do Roklanda.
Svakome ko se pridruio Zadruzi to se dobro isplatilo i tedelo je svakom
ribaru nekoliko sedmica godinje zato to vie nisu morali da prevoze ulov u
Rokland. Naravno, isprva je bilo odbijanja. Rutinom ocu razbijali su kamenjem
prozore na kui, a Rut upuivali hladne poglede na ulici, a jednom je neko
zapretio da e do zemlje spaliti Muzej istorije prirode. Angus Adams nije
govorio ni s Rut ni s njenim ocem otprilike dve godine, ali se na kraju ak i on
pridruio. To su, na kraju krajeva, bila ostrva sledbenika, i jednom kad su
najbolji ribari pristupili organizaciji, nije bilo teko nai lanove. Taj sistem je
funkcionisao. Sve se naposletku sasvim dobro zavrilo. Gospoa Pomeroj
obavljala je sve sekretarske poslove u kancelariji skiletske zadruge. To joj je ilo
od ruke, jer je bila strpljiva i organizovana. Takoe, bila je izvrsna u stiavanju
lovaca na jastoge kad bi se previe uznemirili ili postali isuvie paranoini ili
takmiarski raspoloeni. Kad god bi neki ribar nahrupio u kancelariju, grmei
kako ga Rut potkrada ili kako mu neko sabotira zamke, sasvim sigurno izlazio
bi odatle srean i smiren - i uz to s lepom, novom frizurom.
Rutini mu i otac pravili su bogatstvo ribarei zajedno. Ouni je bio Stenov
krmano dve godine. Onda je kupio sopstveni brod (od fiber-glasa, prvi takav
na oba ostrva, na ta ga je Rut nagovorila), ali su on i Sten i dalje delili zaradu.
Osnovali su vlastito preduzee. Sten Tomas i Ouni Vinel inili su sjajan par.
Bili su ribarski magovi. Nije bilo dovoljno asova u danu za sve jastoge koje su
izvlaili iz okeana. Ouni je bio nadareni ribar, prirodni talenat. Dolazio je kui
svojoj Rut svakog popodneva obavijen nekom vrstom sjaja, brujanja, tihog
zujanja zadovoljstva i uspeha. Stizao je svakog popodneva kui zadovoljan,
ponosan i eljan seksa u njegovom najprljavijem vidu, i Rut se to svialo. To joj
se mnogo svialo.
I Rut je bila ispunjena. Bila je zadovoljna i neverovatno ponosna. Bila je veoma
efikasna. Rut je volela svog mua i svog malog deaka, ali je najvie volela svoj
posao. Volela je jezerce s jastozima i trgovinu mamcima i bila je zadovoljna
sobom to je uspela da osnuje zadrugu i ubedi te velike i jake lovce na jastoge
da joj pristupe. Sve te mukarce koji nikada nisu imali da kau nijednu lepu re
jedan za drugoga! Ponudila im je neto toliko pametno i delotvorno, da su ak i
oni uvideli vrednost toga. A posao je cvetao. Sada je Rut razmiljala o
postavljanju benzinskih pumpi na dokovima oba ostrva. To bi bila skupa
investicija, ali bi se sigurno brzo isplatila. Ona je to sebi mogla da priuti.
Zaraivala je mnogo novca. I zbog toga je, takoe, bila ponosna. Pitala se, vie
nego malo samozadovoljno, ta li je bilo sa svim njenim smotanim drugaricama
iz razreda iz one smene kole u Delaveru. Verovatno su tek zavrile koled i
ba se u tom asu verile s nekim razmaenim idiotima. Ko zna? Koga je briga?

2 35

Nevesta mora

Vie od iega drugog, Rut je oseala ponos kad je mislila na svoju majku i na
Elisove, koji su se toliko trudili da je oteraju s tog ostrva. Uporno su tvrdili da
za nju nema budunosti na Fort Najlsu, kad je, kako se ispostavilo na kraju, Rut
postala budunost ostrva. Da, bila je vrlo, vrlo zadovoljna.
Rut je ponovo zatrudnela poetkom zime 1982, kad je imala dvadeset etiri
godine, a Dejvid bio mirno dete od svojih pet, koje je najvei deo dana
provodilo u pokuajima da ga ne pregazi Edi, ogromni sin Opal i Robina
Pomeroj a.
Sada emo morati da se iselimo iz ovog stana", rekla je Rut muu kad se
uverila da je u drugom stanju. Pritom ne elim da ivim ni u jednom od onih
starih klozeta dole u luci. Smuilo mi se da se sve vreme smrzavam. Hajde da
sagradimo nau kuu. Hajde da napravimo kuu koja ima smisla. Jednu
veliku."
Znala je tano gde eli da bude kua. elela je da ivi skroz gore na Elisovom
brdu, na samom vrhu ostrva, iznad kamenoloma, s pogledom koji see preko
Vorti enela i Korn Hejvena. Htela je prostranu kuu i nije se stidela da to
prizna. elela je vidik i presti tog vidika. Naravno, gospodin Elis posedovao je
zemlju. Bio je vlasnik najveeg dela sve dobre zemlje na Fort Najlsu, tako da je
Rut morala s njim da porazgovara ako je ozbiljno elela da se nastani gore. A
jeste. Kako je njena trudnoa napredovala, a stan poeo da joj se ini sve manji i
manji, Rut je postajala jo ozbiljnija.
Zato je jednog popodneva u junu 1982, u sedmom mesecu trudnoe, i sa
svojim malim deakom kojeg je povela, Rut Tomas Vinel sela u oev kamion i
odvezla se uz Elis roud, konano zatraivi sastanak s gospodinom Lanfordom
Elisom.
Te godine Lanford Elis napunio je stotu. Njegovo zdravlje bilo je u velikoj
meri narueno. Bio je sasvim sam u Elis hausu, u toj masivnoj graevini od
crnog granita, pogodnoj za mauzolej. Nije napustio Fort Najls est godina.
Provodio je dane pored kamina u svojoj spavaoj sobi, s ebetom obavijenim
oko nogu, u fotelji koja je nekada pripadala njegovom ocu, doktoru Dulsu
Elisu.
Svakog jutra Kal Kuli postavljao je sto na rasklapanje pored njegove fotelje i
donosio njegove albume s markama, snanu lampu i mone, uve-liavajue
naoari. Neke od potanskih maraka u tim albumima bile su stare i dragocene, a
sakupio ih je doktor Duls Elis. Svakog jutra Kalje loio vatru u kaminu, bez
obzira na godinje doba, zato to je gospodinu Elisu uvek bilo hladno. Tu je,
dakle, sedeo onog dana kad je Kal Kuli uveo Rut.
Zdravo, gospodine Elise", rekla je ona. Drago mi je to vas vidim."
Kal je uputio Rut da zauzme mesto u plianoj fotelji, prodarao vatru i
napustio prostoriju. Rut je podigla svog sinia u krilo, to nije bilo lako, jer joj

2 36

Nevesta mora

tih dana nije ostalo mnogo od krila. Pogledala je starca. Nije mogla da veruje da
je iv. Izgledao je mrtvo. Oi su mu bile sklopljene, a ruke modre.
Unuko?" upita gospodin Elis. Naglo je otvorio oi, groteskno uveliane iza
ogromnih, insektoidnih naoara.
Rutin sin, koji nije bio kukavica, ustuknu. Rut izvadi lizalicu iz tane, odmota
je i stavi je Dejvidu u usta. eerni umiriva. Zapitala se zato je dovela sina da
vidi ovu avet. To je moda bila greka, ali navikla je da svuda vodi Dejvida sa
sobom. On je bio tako dobro dete, nikad se ni na ta nije alio. Trebalo je o tome
bolje da promisli. Sad je bilo prekasno.
Trebalo je da doe na veeru u etvrtak, Rut" rekao je stari ovek.
,,U etvrtak?"
,,U etvrtak u julu 1976." Prepredeno se iskezio.
Bila sam zauzeta", odgovorila je i osmehnula se pobedniki, ili se bar nadala
da jeste.
Oiala si se, devojko."
Jesam."
Ugojila si se." Glava mu je blago poskakivala sve vreme.
Pa, imam prilino dobar izgovor. Oekujem drugo dete."
Jo nisam upoznao ni prvo."
Ovo je Dejvid, gospodine Elise. To je Dejvid Tomas Vinel."
Drago mi je to smo se upoznali, mladiu." Gospodin Elis isprui drhtavu
ruku prema Rutinom sinu, ponudivi da se rukuju. Dejvid se, uasnut, pribi uz
majku. Lizalica ispade iz njegovih okiranih usta. Rut je podie i unu mu je
ponovo. Ruka gospodina Elisa se povue.
elim da razgovaram s vama o kupovini neto zemlje", rekla je Rut. Ono to
je zaista elela bilo je da ostavi taj susret iza sebe to je bre mogue.
Moj suprug i ja voleli bismo da sagradimo kuu ovde, na ovom brdu, ba u
blizini vae. Mogu da ponudim razumnu sumu..."
Rut je zautala zato to ju je neto uzbunilo. Gospodin Elis iznenada je poeo
da kalje uz zvuke davljenja. Guio se i lice mu je poprimalo ljubiastu boju.
Nije zrtala ta da radi. Da li da pozove Kala Kulija? Kroz glavu joj je prola brza
i sraunata misao: nije elela da gospodin Elis umre pre nego to dogovor o
zemlji bude postignut.
Gospodine Elise?" rekla je i krenula da ustane.
Drhtava ruka ponovo se pruila, terajui je. Sedi", rekao je. Duboko je
udahnuo i kaljanje je ponovo poelo. Ne, shvatila je Rut, on nije kaljao. On se
smejao. Kako savreno uasno.
Konano je prestao i obrisao oi. Zatresao je glavom koja je liila na glavu
stare kornjae. Rekao je: Sigurno je da me se vie ne boji, Rut."
Nikad se nisam bojala."

2 37

Nevesta mora

Gluposti. Bila si prestravljena." Mala bela kapljica pljuvake poletela je od

njegovih usta do jednog od njegovih albuma s markama. Ali vie nisi. Dobro
za tebe. Moram rei, Rut, zadovoljan sam tobom. Ponosan sam zbog svega to si
postigla ovde na Fort Najlsu. Posmatrao sam tvoj napredak s najveim
interesovanjem."
Izgovorio je poslednju re razdvojivi je na nekoliko slogova.
Hvala vam", ree Rut. Ovo je bio udan obrt. Znam da nikad niste planirali
da ostanem ovde, na Fort Najlsu..."
,,Oh, upravo mi je to i bila namera."
Rut je gledala u njega, ne trepui.
Oduvek sam se nadao da e ostati tu i organizovati ova ostrva. Do-neti im
malo razuma. Kao to i jesi, Rut. Izgleda iznenaeno."
I bila je. A onda, i nije. Vraala je film unazad.
Um joj se usporio, paljivo tragajui za nekim objanjenjem, zagledajui se
pomno u pojedinosti njenog ivota. Ponovo se setila nekih davnih razgovora,
nekih davnih susreta s gospodinom Elisom. Staje on tano oekivao od nje?
Kakvi su bili njegovi planovi za nju kad se njeno kolovanje zavrilo? Nikada
nije rekao.
Uvek sam smatrala da ste eleli da odem s svog ostrva i upiem koled."
Rutin glas zvuao je mirno u velikoj prostoriji. I bila je mirna. Sada je bila
ivotno ukljuena u taj razgovor.
Ja nisam rekao nita od toga, Rut. Jesam li ikada s tobom priao o koledu?
Da li sam ikad rekao da elim da ivi negde drugde?"
Zaista nije, shvatila je. Vera je to rekla; njena majka je to rekla; Kal Kuli je to
rekao. ak je to rekao i pastor Vinel. Ali ne i gospodin Elis. Kako je to samo
bilo zanimljivo.
Volela bih da znam neto", zamolila ga je Rut, poto smo ve tako otvoreni.
Zato ste me naterali da idem u kolu u Delaveru?"
To je bila odlina kola, i oekivao sam da je mrzi."
ekala je, ali on nije dalje obrazlagao.
Pa", kazala je, to objanjava sve. Hvala."
Izdahnuo je krkljajui. Uzevi u obzir i tvoju inteligenciju i tvoju
tvrdoglavost, zamiljao sam da e ta kola ispuniti dva cilja. Obrazovae te i
poslati nazad na Fort Najls. Ne treba to da ti ralanjavam, Rut."
Rut klimnu glavom. To jeste objasnilo sve.
Jesi li ljuta, Rut?"
Slegnula je ramenima. Zaudo, nije bila. Jaka stvar, pomislila je. Dakle, on je
manipulisao itavim njenim ivotom. Manipulisao je ivotom svakoga nad kim
je imao vlast. To nije bilo nikakvo iznenaenje, stvarno; zapravo, bilo je pouno.
I, na kraju - pa ta s tim7. Rut je dola do tog zakljuka brzo i bez uzbuivanja.
Volela je to je konano saznala ta se deavalo svih tih godina. Postoje trenuci

2 38

Nevesta mora

u ovekovom ivotu kada veliko razumevanje naie u sekundi, a ovo je bio

takav trenutak za Rut Tomas Vinel.
Gospodin Elis opet je progovorio: Nisi se mogla bolje udati, Rut." Gle, gle,
gle", rekla je ona. Stiu iznenaenja! Pa, kako vam se to svia?"
Vinel i Tomas? Oh, to mi se mnogo svia. Osnovala si dinastiju, mlada
damo." Pa, jesam li?"
Jesi. To bi mom ocu pruilo oseaj nadmonog zadovoljstva, kad bi video ta
si ovde postigla u poslednje dve-tri godine sa zadrugom, Rut. Nijedan drugi
metanin ne bi uspeo u tome."
Nijedan drugi metanin nikad nije imao kapital, gospodine Elise."
Pa, ti si bila dovoljno pametna da pribavi taj kapital. I mudro si ga potroila.
Moj otac bio bi ponosan i oduevljen uspenou tvog posla. Uvek se brinuo za
budunost ovih ostrva. Voleo ih je. Kao i ja. Kao i itava porodica Elis. Poto je
cela moja porodica ulagala u ova ostrva, ne bih eleo da vidim kako Fort Najls i
Korn Hejven tonu zbog toga to im nedostaje kvalitetan voa."
Rei u vam neto, gospodine Elise", ree Rut, a iz nekog razloga nije mogla
da prestane da se osmehuje. Nikad nisam imala nameru da uinim vau
porodicu ponosnom. Verujte mi. Nikad nisam bila zainteresovana da sluim
porodici Elis."
Bez obzira."
Da, pretpostavljam." Rut se oseala udno i lagano - i sve je potpuno
shvatala. Bez obzira."
Ali dola si da govori o poslu." Jesam."
Ima neki novac." Imam."
,,I hoe da ti prodam moju zemlju." Rut je oklevala.
Ne-e", kazala je, oteui. Ne, ne ba. Ne elim da mi prodate vau zemlju,
gospodine Elise. elim da mi je poklonite."
Sada je gospodin Elis bio taj koji je prestao da trepe. Rut je naherila glavu i
uzvratila mu pogled.
Pa?" upitala je. Da li razumete?"
Nije odgovorio. Dala mu je vremena da razmisli o onome to je rekla, a onda
to i objasnila paljivo i strpljivo. Vaa porodica mnogo duguje mojoj porodici.
Vano je i ispravno da vaa porodica isplati neku naknadu mojoj porodici za
ivote moje majke i moje bake. Kao i za moj ivot. Sigurno razumete?"
Rut je bila zadovoljna tom reju - naknada. To je bio pun pogodak.
Gospodin Elis razmatrao je ovo neko vreme, a zatim rekao: Ne preti mi
zakonskim postupkom, zar ne, gospoice Tomas?"
Gospoo Tomas Vinel", ispravi ga Rut. ,,I ne budite smeni. Ne pretim ja
nikome."
Vie bih voleo da ne."

2 39

Nevesta mora

Samo objanjavam da ovde imate mogunost, gospodine Elise, da ispravite

neke nepravde koje je vaa porodica godinama nanosila mojoj."
Gospodin Elis nije odgovorio.
Ako ste ikada imali potrebu da malo olakate svoju savest, ovo bi mogla da
bude vaa velika ansa."
Gospodin Elis jo nita nije uzvraao.
Ne moram sve ovo da vam crtam, gospodine Elise."
Ne", rekao je. Ponovo je uzdahnuo, skinuo naoari i sklopio ih. Ne mora."
Onda razumete?"
Klimnuo je jednom i okrenuo glavu da gleda u vatru. Rut ree: Dobro."
Sedeli su u tiini. Do tog asa Dejvid je ve bio zaspao, a njegovo telo
utiskivalo se, toplo i vlano, u Rutino. Bio je teak. Ipak, Rut se oseala udobno i
prijatno. Mislila je da je ta kratka i otvorena razmena s gospodinom Elisom bila
istovremeno i znaajna i ispravna. I istinita. Dobro je prola. Naknada. Da. I bilo
je krajnje vreme. Oseala se sasvim oputeno.
Rut je posmatrala gospodina Elisa dok je on posmatrao vatru. Nije bila ni ljuta
ni tuna. Niti se inilo da se on tako osea. Nije se uopte srdila na njega. To je
lepa vatra, mislila je. Bilo je neobino, ali ne i neprijatno, imati tako veliku,
boinu vatru koja plamti usred juna. S draperijama navuenim preko prozora,
s mirisom dima od drva u prostoriji, nije se nikako moglo znati da je napolju
vedar i svetao dan. Kamin je bio prelep, ponos te sobe. Napravljen je od tekog,
crnog drveta - moda od mahagonija - dekorisanog nimfama, groem i
delfinima. Bio je pokriven mermernom policom zelenkaste boje. Rut se neko
vreme divila majstorski izraenom kaminu.
Takoe u uzeti kuu", konano je rekla.
Naravno", odgovorio je gospodin Elis. Ruke su mu bile prekrtene na stolu
na rasklapanje ispred njega. Bile su prekrivene starakim pegama i suve poput
papira, ali se sada nisu tresle.
Dobro."
Lepo."
Sa mnom ste?" Jesam."
,,I zaista razumete ta sve ovo znai, gospodine Elise? To znai da ete morati
da napustite Fort Najls." Rut to nije izrekla na neki neljubazan nain.
Jednostavno je bila korektna. ,,I vi i Kal sada bi trebalo da se vratite u Konkord.
Zar ne mislite tako?"
Klimnuo je glavom. Jo je gledao u vatru. Kazao je: Kada vreme bude
dovoljno dobro da isplovimo na Stounkateru..."
Oh, nema potrebe za urbom. Ne morate da odete danas. Ipak, ne elim da
preminete u ovoj kui, razumete? I ne elim da umrete na ovom ostrvu. To ne bi
bilo u redu i svi bi se previe uznemirili. Ne bih time da se bavim. Dakle, Vi
zaista morate da odete. Nema prevelike urbe. Ipak, negde tokom sledee dve

2 40

Nevesta mora

nedelje spakovaemo vas i iseliemo vas odavde. Ne verujem da e to biti

previe teko."
Gospodin Kuli moe da se potara za sve to."
Naravno", ree Rut. Nasmeila se. To e biti savren posao za Kala."
Sedeli su, utei, jo dugo. Vatra je pucketala i treperila. Gospodin Elis
rasklopio je naoari i vratio ih na nos. Zagledao se u Rut.
Tvoj mali deak je pospan", rekao je.
Zapravo, mislim da spava. Trebalo bi da ga odvedem kui, njegovom ocu.
Voli da ga vida tokom popodneva. eka ga, znate, da doe kui iz ribolova."
On je lep deak."
Mislimo da jeste. Volimo ga."
Naravno da ga volite. On je va sin."
Rut ispravi leda. Onda ree: Sada bi trebalo da se vratim u luku, gospodine
Elise." Nee solju aja?"
Ne. Ali postigli smo dogovor, zar ne?" Izuzetno se ponosim tobom, Rut."
Dobro." iroko se osmehnula i odmahnula levom rukom pomalo ironino.
Sve je to deo slube, gospodine Elise."
Uz izvestan napor Rut se podigla iz duboke fotelje, i dalje drei Dejvida.
Njen sin ispusti mali zvuk protesta, a ona promeni teite, pokuavajui da ga
dri na nain koji e biti udoban za oboje. U toj taki bremenitosti nije trebalo da
ga nosi naokolo, ali je uivala u tome. Volela je da dri Dejvida i znala je da za
to ima samo jo neku godinu, pre nego to postane suvie veliki i suvie
samostalan da joj to dozvoli. Rut je zagladila deakovu plavu kosu i podigla
svoju platnenu torbu, punu grickalica za Dejvida i njenih dokumenata za
zadrugu. Krenula je prema vratima, a onda se predomislila.
Okrenula se da potvrdi svoju sumnju. Pogledala je preko sobe u gospodina
Elisa i da, ba kao to je i oekivala, on se kezio i kezio. Nije nainio nikakav
pokuaj da sakrije svoj iroki osmeh od nje; zapravo, pustio je da postane jo
iri. Videvi to, Rut oseti najudniju, najneobjanjiviju ljubav prema tom
oveku. Tako nije izala iz prostorije. Ne jo. Umesto toga, prila je do fotelje
gospodina Elisa i - nespretno se nagnuvi preko teine svog sina i svoje
trudnoe - sagla se i poljubila starog zmaja pravo u elo.

- kraj -

2 41