1.

PRIMARNA ZDRAVSTVENA ZATITA

Ustanove za ovu zatitu su domovi zdravlja, koji se nalaze u svakoj optini.Oni u svom
sastavu imaju brojne jedinice:deji dispanzeri i savetovalita, dispanzeri i
savetovalita za ene, dispanzeri medicine rada, ambulante za odrasle,
apoteke,laboratorije itd.Primarna zdravstvena zatita treba da obezbedi:
- unapreenje zdravlja jedinke, porodice i ire zajednice i njihovo
osposobljavanje za uvanje sopstvenog zdravlja;
- vaspitanje i obrazovanje svih stanovnika jedne optine u vezi sa zdravljem,
zdravstvenim problemima i putevima za prevenciju i kontrolu;
- unapreenje ishrane i snabdevanje vodom;
- unapreenje higijenskih uslova i svestranu zatitu ivotne i radne sredine;
- povoljne uslove za pravilan razvoj dece i omladine, zatitu ivotne sredine za
vreme trudnoe, poroaja i posle poroaja, zatitu radnika i drugih lica;
- leenje i lekove i druga medicinska sredstva za prevenciju, terapiju i
rehabilitaciju;
- zatitu od zaraznih bolesti(vakcinacija);
- zdravstveno vaspitanje, planiranje porodice itd.
2.SEKUNDARNA ZDRAVSTVENA ZATITA
Tu se svrstava bolnika (hospitalna) i specijalistiko-konsultativna delatnost.Ove
delatnosti i zajednike medicinske delatnosti, organizuju se za podruje dve ili vie
optina (meuoptinski nivo) i podruje regiona (regionalni nivo), s tim to se:
- za meuoptinsko podruje obezbeuju specijalistiko- konsultativne delatnosti
najmanje iz oblasti interne medicine, neuropsihijatrije, pedijatrije, opte hirurgije,
otorinolaringologie, one bolesti, fizikalne medicine,rehabilitacije, zatim zajednike
medicinske delatnosti iz oblasti rendgenske i laboratorijske dijagnostike i
zbrinjavanja urgentnih stanja. hospitalna delatnost organizuje se za oblasti internih
bolesti, neuropsihijatrije, dejih bolesti, opte hirurgije, ginekologije i akuerstva,
otorinolaringologije, onih bolesti i fizikalne medicin i rehabilitacije.
- podruje regiona , pored nabrojanih, najmanje i sledee delatnosti iz oblasti
pneumofiziologije, kardiologije, reumatologije, zaraznih bolesti, konih i venerinih
bolesti, traumatologije, ortopedije, urologije, deje hirurgije.
U okviru optih bolnica obezbeuje se stacionarno leenje obolelih i povreenih,
obavlja specijalistika sluba i uestvuje u sprovoenju preventivnih mera u okviru
svoje delatnosti.
Osnovni zadaci: da obavljaju preglede i lee obolele i povreene, kao i da sprovode
njihovu rehabilitaciju; da primaju i zbrinjavaju hitne sluajeve; da u svojim
ordinacijama ili u stanu bolesnika obavljaju specijalistiku slubu za spoljne
bolesnike; da obavljaju kuno leenje; da sarauju sa zdravstvenim ustanovama na
poboljanju dijagnostike, leenja i rehabilitacije obolelih i povreenih; da uestvuju
u sprovoenju preventivnih mera za spreavanje i suzbijanje zaraznih bolesti i
drugih masovnih oboljenja; da rade na zdravstvenom vaspitanju u bolnici i van nje;
da rade na strunom usavravanju zdravstvenih radnika i da pruaju strunu
pomo zdravstvenim ustanovama u pogledu usavravanja zdravstvenih radnika.

3.TERCIJALNA ZDRAVSTVENA ZATITA

Ovde spada specijalizovana zdravstvena zatita. Zavodi i instituti, klinike i zavodi za
zatitu zdravlja. Oni obavljaju specijalizovanu zdravstvenu zatitu iz jedne grane
medicine ili za pojedine grupacije stanovnitva. One svojom delatnou treba da
zadovolje zajednike potrebe i interese u oblasti zdravstvene zatite na nivou
republike.Pod poslovima i zadacima podrazumevaju se one aktivnosti zdravstvene zatite
koje proizilaze iz zakona, planova i programa, a kojima se obezbeuje razvoj drutvenoekonomskih odnosa i reavaju struni i organizacioni problemi u zdravstvenoj zatiti. To
su i poslovi na ukazivanju najsloenijih visokospecijalizovanih dijagnostikih i
terapeutsih metoda leenja i rehabilitacije. Ove poslove i zadatke obavljaju zdravstvene
organizacije, republike strune komisije, humanitarna drutva, udruenja itd. Ove
organizacije treba da rade na unapreivanju strunog rada, efikasnosti i racionalnosti i
ostvarivanju i sprovoenju zdravstvene zatite, strunometodolokom doktrinarnom
usmeravanju zdravstvene delatnosti, strunom usavravanju i specijalizaciji zdravstvenih
radnika, da vre nadzor na strunim radom zdravstvenih organizacija i radnika u
usavravanju postojeih, usvajanju, prmeni i irenju novih metoda i postupaka u
zdravstvenoj zatiti stanovnitva. Interesi koji se zadovoljavaju delatnou
zdravstvenih organizacija u oblasti zdravstvene zatite:
- socijalno-medicinskoj, analitiko-planskoj, zdravstveno-vaspitnoj,
higijensko-epidemiolokoj delatnosti;
- proizvodnja seruma i vakcina, obezbeivanju krvi i krvnih produkata i
unapreenju proizvodnje postojeih i osvajanju proizvodnje novih lekova,
lekovitih i dijagnostikih sredstava i pribora.
- Specijalizovanoj, specijalistiko-poliklinikoj i stacionarnoj zatiti (klinike,
zavodi, instituti).

OSOBENOST FIZIKOG, PSIHIKOG I SOCIJALNOG RASTA I RAZVOJA DECE

1.OPTI PRINCIP RASTA I RAZVOJA
Rast i razvoj ine kontinuirani proces od zaea do zrelog doba, sa fazama ubrzanja i
usporenja. Taj proces prolazi kroz mnoge faze razvoja a osoblje koje radi sa decom i
roditeljima duno je da u svakoj od tih faza zna da proceni stepen zrelosti na tom stupnju
razvoja a u tome pomau statistika izuavanja na velikom broju dece pa su tako
stvoreni i standardi. Razvoj deteta zavisi od zrelosti i mijelinizacije nervnog
sistema.Pojedini vidovi razvoja isti su kod sve dece ali se razlikuje stepen tog razvoja od
deteta do deteta. Npr.sva dece naue da sede pre nego prohodaju ali sva dece ne sede i ne
prohodaju u isto vreme.Dete stalno raste i razvija se, to utie na sve aspekte nege i
zatite dece.Pedijatrijska sestra mora da zna i razume tok rastenja i razvoja dece i da u
granicama svoje uloge, utie na to. Svako dete ima sopstveni tempo rasta i razvoja i
spostvenu konanu masu, visinu, inteligenciju itd. Rast i razvoj je proces koji zahvata
celo telo, i dete se razvija-fizilki, mentalno, emocionalno i socijalno.
2.FIZIKI RAST
Rast je uveanje fizike stukture organizma i meri se centrimetrima i kilogramima.
Razvoj je poveanje sposobnosti deteta da koristi svoj organizam, a to znai da je
razvoj telesno vezan sa funkcijom tela.
3.FAZE RASTA I RAZVOJA
Faze rasta i razvoja ine periode ivota deteta koji ima odreene fizike, psihike i
socijalne karakteristike. Relativno odvojene faze rasta:
- prenatalni period-od zaea do roenja;
- neonatalni-od roenja do mesec dana;
- period odojeta-od mesec dana do jedne godine;
- period malog deteta-od navrenje prve do kraja tree godine;
- period prekolskog deteta-od poetka etvrte godine do polaska u kolu;
- period ranog kolskog uzrasta-od kraja este godine do puberteta;
- period puberteta do adolescencije, koji se zavrava oko 20 godine.
Maturacija (zrelost) oznaava zavretak fizikog, emocionalnog, intelektualnog i
socijalnog razvoja i uglavnom kod svih ljudi okonava se oko 25.godine ivota.
U pokazatelje fizikog rasta ubrajaju se: masa, visina, proporcija tela, razvoj kostiju,
zuba i motorni razvoj.

4.TELESNA MASA
Masa je najbolji pokazatelj rasta. Prosena teina deteta na roenju iznosi za muko dete
3 500g a za ensko 3 300g. Prvih nekoliko dana dete gubi na masi 10% od ukupne mase
na roenju,a poinje da dobije na masi na sledei nain:
- prvo tromeseje-proseno meseno 800-1000g;
- drugo tromeseje-proseno meseno 600-800g;
- tree tromeseje-proseno meseno 400-600g;
- etvrto tromeseje-proseno meseno 350-450g.
Deca, masu koju su imala na roenju, udvostrue od 4,5 do 5 meseci, a utrostrue za
godinu dana. Posle godinu dana,deca dobijaju proseno godinje 1,5 do 3,5kg osim u
pubertetu, kada dobijaju znatno vie -5 do 6kg godinje.
5.TELESNA VISINA
Visina,tj duina deteta je drugi pokazatelj fizikog rasta. Prosena duina deteta na
roenju je 52-54mm. U periodu detinjstva deca najvie rastu u dobaodojeta i u
pubertetu. Svoju duinu na roenju udvostrue oko etvrte, a utrostrue oko trinaeste
godine.
6.PROPORCIJE TELA
Na roenju, glava deteta zauzima jednu etvrtinu ukupne duine tela dok kod
odraslog jednu osminu. Ruke i noge su relativno kratke, a abdomen i grudni ko su
bavastog oblika. Na roenju sredina tela je iznad pupka, u drugoj godini na mestu
pupka, u estoj godini ispod pupka i u pubertetu sredina tela je na gornjoj ivici
zgloba kuka. Obim glave kod novoroeneta je za 2mm vei od grudnog koa. Obim
glave iznosi oko 34cm, a obim grudnog koa oko 32cm. Obim svih delova se
izjednauje krajem prve godine. Kasnije je obim grudnog koa sve vei i vei.
7.RAZVOJ KOTANOG SISTEMA
Veoma je vaan za procenu tempa rastenja.Okotavanje cevastih kostiju je
intrauterine, stvaranjem kotanih naslaga oko hrskaviave osnove.Skelet
novoroeneta u odnosu na odraslog oveka, ima vie hrskaviavog i vezivnog tkiva,
upljikaviji je, a periost je jae vakuolizovan. U kotanom sistemu se stvaraju centri
okotavanja,odreenim redosledom njihov broj slui za rendgensko odreivanje
kotanog razvoja.Za to odreivanje postoje tabele i atlasi sa tanim oznakama, kada
se, u proseku, stvaraju pojedini centri, kada je najranija, a kada njihova najkasnija
pojava.
8.DENTICIJA
Postoji mlena i stalna (nicanje zuba).Dete ima 20 mlenih zuba I 32 stalna zuba.

9.MOTORNI RAZVOJ
Je process u toku kojeg se dete ui da kontrolie i sinhronizuje pokrete svojih miia
svrsishodno od jednostavnih do sloenijih..Takoe pokazuje steepen sazrevanja
nervnog sistema.Kada se rodi,dete je bespomono bie.Zatim ui da puzi, sedi, stoji,
hoda, dodiruje i hvata.Skoro sva deca poinju dizanjem i dranjem glave.Pa da hvataju
predmete, pa da puze.Do kraja prvog meseca, pravi nekontrolisanje i nekoordinisane
pokrete rukama i nogama.Sve radnje su refleksne.U drugom mesecu poinje da
kordinira pokrete i fizioloka razrokost iezava.Pokreti su mu svrsishodniji.Moe za
kratko vreme da die glavu i hvata predmete akom.U treen mesecu die glavu, pa i deo
trupa, prati pogledom, okree glavu.Rukama hvata predmete i stavlja u usta.U etvrtom
mesecu uspravno dri glavu, hvata predmete obem arukama,dosta grubo.Moe da se
prevre po krevetu.U petom mesecu sedi uz pridravanje i igra se zvekom.U estom
mesecu sedi bez pridravanja.U sedmom, stoji uz pridravanje, a u devetom, bez
pridravanja.Puzi slobodno i moe se dii pridravajui se rukama. U desetom mesecu,
ve poinje da obavljakomplikovanije pokrete i shvata njihovo znaenje.Krajem prve
godine dete prohoda, pri emu u poetku pada a kasnije je stabilno.Posle prve godine
motorni razvoj se sve vie usavrava uporedo sa svim funkcijama organizma.
10.PSIHIKI RAZVOJ
Mentalni i emocionalni.Ovo su integralni delovi jednog tela, koje se naziva linou
deteta.
11.MENTALNI RAZVOJ
Proces osposobljavanja deteta da reava probleme i da normalno reaguje na
situacije u ivotu.Na ovaj razvoj utiu nasleeni mentalni potencijali i mnogi faktori
okoline u postnatalnom ivotu.On se meri koeficijentom (IQ).Koeficijent
inteligencije jeste odnos izmeu mentalngo doba i hronolokog doba i pomnoite sa
sto. IQ=mentalno doba x 100/hronoloko doba.
Proseno normalna deca imaju koeficijent inteligencije izmeu 90 i 100.Vei od 110 do
140 su inteligentna deca, a vei od 140 su izuzetno nadarena.Deca iji je IQ manji od 90
retardirana su u razliitim stepenima.

12.EMOCIONALNI RAZVOJ
To je proces u toku koga se detetu formiraju oseanja i njegov odnos prema drugim
osobama i stresnim situacijama u ivotu.Na osnovu posmatranja velikog broja dece,
yna se da je u proseku normalno sledee:
- U prvom mesecu ivota svako dete svoje nezadovoljstvo izraava
plaem.Razvijena su ula pipanja,vida, sluha, ukusa i mirisa.Ne smeje se
svesno i nema emotivni odnos prema okolini;
- U drugom mesecu pravi mimike pokrete i time saoptava prijatna i
neprijatna oseanja.Gue i smeje se kad mu prie recimo majka da ga
podoji;
- U treem mesecu gue i smeje se naglas, mimika mu je ivlja.Razvija
pamenje (reakcija na poznate ljude,flaicu i prepoznaje glas majke);
- U etvtom mesecu, glasnim smehom i na drugi nain, izraava radost ako
vidi poznata lica, a obratno plae i izraava nezadovoljstvo.Poinje da gue
- U petom mesecu uspostavlja odnos prema sredini koja ga okruuje. Pokazuje
vie znakova emocijalnog ivota, to se vidi po mimici na licu.Moe da se igra
sa zvekom itd;
- U estom mesecu i sedmom nastavlja sve vie da se interesuje ta je oko
njega.Mimikom izraava radost, strah, uenje,alost.Pamenje je sve
bolje.Ako se neko ljuti,dete to opaa i plae.Poinje da izgovara slova.
- U narednim periodima emocionalni ivot je sve burniji i bogatiji novim
pojavama, to zavisi da li se neko permanentno detetom bavi.
U periodu malog deteta, dete spoznaje svoje ja, izraava volju negacijom, a u
predkolskom uzrastu njegov ivot je igra.
13.SOCIJALNI RAZVOJ
Poinje od roenja i to je integralni deo ukupnog rasta i razvoja dece. Moe se
meriti samo uporeivanjem sa drugom decom slinog uzrasta.Za vreme prvih
nedelja,odoje samo spava i hrani se.Svest postoji kod njega samo na instiktivnom
nivou.Postepeno poinje da se socijalizuje i na uzrastu od 3 meseca ve poznaje
majku i bliske osobe.Tada postaje svesno svog postojanja, U daljem razvoju
uspostavlja kontakte sa drugim osobama i stvarima.Socijalni razvoj napreduje kada
dete prohoda i progovori.U toku druge i tree godine ivota dete osea rodbinske
veze sa decom u porodici, voli da se igra sa licima koja poznaje.Raspolae fondom od
oko 300 rei i sposobno je najjednostavnije da komunicira sa drugim osobama, ali mu
je majka jo uvek sredite panje. U etvrtoj i petoj godini postaje drutvena
linost.I njegov fond rei godinje iznosi 600 rei.Poinje da se igra sa vrnjacima,
postavlja pitanja itd.Pored majke se vezuje i za oca.Uporeuje sa sa braom i
sestrama i moe se javiti ljubomora ali i prijateljstvo.U kolskom periodu je kola
centar socijalizacije umesto kue.Uglavnom se drue deaci sa deacima a devojice
sa devojicama, a u pubertetu je pojaano druenje razliitih polova.Javlja se
nezavisnost i potreba za slobodnim socijalnim ivotom.

14.FAKTORI KOJI DELUJU NA RAST I RAZVOJ DETETA

Unutranji faktori (koje dece donosi sa roenjem):
- genetski faktori- prenose se oplodnim elijama od oba roditelja;
- endokrini faktori-itav sistem lezda sa unutranjim luenjem direktno ili
meusobnom povezanou i uticajem utie na razvoj i rast.Hipofiza ima
centralno mesto, lui poseban hormon rasta i time direktno utie, a i lui
hormone koji indirektno deluju preko tireoide, nadbubrega i polnih
lezdi;
- nervni faktori-nalaze se u hipotalamusu i u okolini hipofize;
Spoljanji faktri su mnogobrojni i na njih se moe uticati:
- razna i uestala oboljenja koja prouzrukuju smanjenje imunobioloke
otpornosti deteta to sve ima za posledicu psihofiziko zaostajanje;
- socijalni i kulturni inioci ima veliki uticaj: sredina u kojoj dete ivi,
nepravilna ishrana, porodina sredina, materijalne mogunosti porodice i
drutva imaju veliki znaaj u zdravlju, rastu i razvoju deteta;
- higijenski uslovi ivota, nega deteta, uslovi stanovanja, vlaga, nain
oblaenja, prehlade itd;
- elementarni i klimatski faktori:klima, godinje doba, varijacija
vremenskih prilika, rejon u kome dete ivi;
- ostali faktori kao to su mentalno-higijenski inioci, posebne konstrukcije
i dijateze(alergina,neurotina itd deca), rad sa decom i njihova aktivnost
u uenju, fizike vebe, mentalne anoreksije i povraanje, nesposobnost
adapcije itd.

15.MEUSOBNI ODNOSI UTICAJNIH FAKTORA

Na fiziki rad i motorni razvoj odluujui uticaj ima naslee, intrauterini ivot
ploda, poroaj, ishrana i endokrine funkcije.
Na mentalni razvoj dominantan uticaj imaju nasleeni intelektualni potencijali.Ali i
ishrana i uticaj okoline.(Ako se dete hrani nepravilno a naroito ako ne unosi kvalitetne
belanevine (njegovi mentalni kapaciteti se stalno oteuju).(Isto tako ako ivi u sredini
gde se potuje rad i uenje, gde postoje kulturne navike, gde se ui da se misli i
rezonuje), u takvoj sredini dete se ui redu i radu.Pravi greke, prepoznaje
probleme, ne propisuje mu se svaki korak, ve mu se dozvoljava uz opreznost da
samo eksperimentie, time razvija kreativnost. Dok obrnuto, detetova motivacija bi
se smanjila da sam trai neke odgovore i time bi mu se usporio mentalni razvoj.
U emocionalnom razvoju , posebnu ulogu imaju faktori koji formiraju linost
deteta:
- zadovoljenje osnovnih emocionalnih potreba;
- dranje i ponaanje roditelja i drugih lanova porodice prema detetu;
- psiholoki uticaj porodine sredine:
- odnos deteta prema osobama u porodici i van nje;
- uticaj bolesti na detetovu linost.
U osnovne emocionalne potrebe deteta ubrajaju se ljubav, nenost i naklonost,
sigurnost, prihvatanje deteta kao nove i posebne individue, samopotovanje,
potreba za delovanje, priznanjem; nezavisnost i potreba za autoritetom.Odsustvo
bilo kojih od ovih potreba, ini da dete bude nesigurno, nervozno, agresivno, depresivno,
ljubomorno na brau i sestre, nesposobno da formira tople humane odnose, pa kad
odraste postane hladna i introvertna osoba.Pored toga mogu se javiti nesigurnost,
nesposobnost prilagoavanja i sklonost ka stvaranju konflikta, nepotovanje svoje
linosti, lenjost, zavisnost, odsustvo potovanja autoriteta ili preterano potovanje svih
koji su iznad njega.
Na socijalni razvoj utiu brojnni faktori.Naglasiemo igrake i igre. Igre i igrake su
nezamenjivi deo socijalizacije deje linosti.Pomou njih deca spoznaju sebe i svet u
kome ivi. Igrom poboljavaju fiziki rast i motorni razvoj. Aktivnosti jaaju miie i
poboljavaju kordinaciju pokreta, jer je cleo telo ukljueno u igru. U igri se stvara
prijateljstvo, razvija drugarstvo.Dete se ui da potuje pravila igre, tako e znati da
potuje pravila igre u ivotu. To se moe nauiti u drutvu sa vrnjacima.Igra i grake
pomau detetu da formira emocionalni odnos, razvija intelektualne sposobnosti, da se ui
moralnim normama ponaanja (istinoljubivost, asnost, lojalnost itd).

USTANOVE ZA ZDRAVSTVENU ZATITU DECE

Osnovna ustanova za zdravstvenu zatut dece i omladine jeste deji dispanzer sa
savetovalitem za decu, odnosno kolski dispanzer. Deji dispanzeri su u razliitim
mestina organizovani raznoliko ali imaju jedinsvene zadatke:
- da obezbeuju vanbolnike vidove zatite dece, primenjujui dispanzerski
nain rada;
- da prate i prouavaju zdravstveno stanje, higijenske prilike u u slove ivota
dece;
- da sprovode utvrene programe mera za zdravstvenu zatitu odojadi, male,
predkolske i pkolske dece i omladine;
- da sprovode mere za sreavanje, suzbijanje, rano otkrivanje i leenje
zaraznih i drugih masovnih oboljenja;
- da obavljaju patronanu slubu i rade na zdravstvenom vaspitanju;
- da sprovode mere i spreavanje oboljena usta i zuba i da obavljaju leenje.
1.DEJI DISPANZER
STRUKTURA RADNIH JEDINICA
Dispanzer treba da ima sledee jedinice:
- pedijatrijske ordinacije za rad sa bolesnom decom;
- savetovalite za zdravu decu;
- sluba zubno-zdravstvene zatite sa ortodoncijom;
- demonstacionu kuhinju;
- prirunu laboratoriju;
- terensku slubu za kuno leenje dece;
- mediko-psiholoko savetovalite.
KADROVI U DEJEM DISPANZERU
Polazi se od toga da deca od 0 do 6 godina proseno ine 12% ukupnog stanovnitva
podruja i da njihova zdravstvena zatita ima specifine zahteve. Na 600-1000 dece
postoji jedan lekar.Uz svakog lekara u dispanzeru treba da rade tri medicinske
sestre. Isto tako se smatra da se moe postii optimum zatite zuba ako jedan
stomatolog radi na 1500-2000 dece.
OPREMA I PRIBOR ZA RAD
Treba da poseduju ormar za lekove i instrumente, medicinski stoi za instrumente,
vaga za odojad, korito za merenje duine deteta, decimalna vaga za merenje mase,
visinometar, otoman za pregled, ormar za kartoteku, ormar za rublje, pisai sto,
stolice, aparat za merenje krvnog pritiska, reflektor sa stativom, celokupan pribor
za rad lekara i sestara itd. Oprema za demonstriranje ishrane obuhvata: kuhinjsku
radni sto, ormar ua sudove, poret, friider, kuhinjskiu vagu i odgovarajui
kuhinjsku pribor i posue.

2.KOLSKI DISPANZER
PROSTORIJE
Preventivna zatita:
- ekaonica napravljena tako da primi dva odeljenja uenika u sezoni
sistematskih i kontrolnih poregleda;
- ordinacija lekara;
- prostorija za merenje uenika;
- prostorija za vakcinaciju i intervencije.
Kurativna zatita:
- ulazni hol sa tirjaom- trijaa mora da bude povezana sa ekaonicom za
bolesno dete i izolacionim boksevima;
- ekaonicu;
- izolacione bokseve- ine ih tri boksa sa zajednikim pretprostorom, wc muki
i enski, ostava za rpibor za ienje i poseban izlaz;
- ordinaciju lekara- pregled i svlaenje pacijenata vre se u samoj ordinaciji:
- prostor za injekcije i intervencije. Porsotrije specijalistikih slubi treba da
budu postavljenje tako da budu pristupane deci oba dispanzera.
DELATNOST KOLSKOG DISPANZERA
Obavljaju se sledei poslovi:
- preduzimaju se odgovarajue higijenske i socijalno-medicinske mere radi
spreavanja i suzbijanja akutnih bolesti;
- ustanovljaca se evidencija i prati kretanje zaraznih bolesti po kolama i
drugim slinim ustanovama;
- prati se fiziki i psihiki rast i razvoj uenika putem redovnih sistematskih
pregleda i antropometrijskih i psihometrijskih merenja;
- postavljaju se indikacije i odabiraju uenici za deja oporavita i letovalita;
- sarauje se sa odgovarajuim ustanovama radi ispitivanja i utvrivanja
sposobnosti uenika za odreene pozive;
- vre se sistematski pregledi osoblja zaposlenog u kolskim ustanovama;
- procenjuje se i daje miljenje o zdravstvenom stanju i funkcionalnoj
sposobnosti uenika za nastavu fizikog vaspitanja;
- aktivno se uestvuje u organizovanju i obezbeenju higijenskih uslova u
kolama i drugim objektima, odravanju i ureivanju line i opte higijene
uenika;
- vrise lekarski pregled i sprovodi se leenje uenika u ordinacijama ili kod
kue;
- radi se na sprovoenju odgovarajuih mera radi kirekcije senzorskih,
fizikih i psihikih poremeaja kod kolske dece i omladine.

10

SISTEMATSKI PREGLEDI
Svrha sistematskih pregleda je mera prevencije, profilakse i saniranja poremeaja
zdravstvenog stanja uenika ukoliko su ustanovljeni.Podrazumeva niz savetovanja i
specijalistikih konsultacija, kontrolnih pregleda itd.
Njime se omoguava:
- utvrivanje opteg zdravstvenog stanja uenika i ocene njegovog fizikog i
psihikog razvoja;
- prevencija oboljenja vakcinacijama i drugim metodama;
- rano otkrivanje i rano dijagnostikovanje bolesti i njihovo blagovremeno
leenje;
- socijalno-medicinska sanacija sredine u kojoj se oboleli koluje, ivi i radi;
- odravanje nespecifine otpornosti organizma pravilnom ishranom u kui i
koli.
Sistematski se obavlja jednom godinje, na poetku kolske godine.
kolski dispanze obavlja sistematski pregled uenika zavrne etvrte godine i uruuje
karton ueniku pre upisa na fakultet.Sistematske preglede obavlja lekat kolskog
dispanzera-pedijatar ili lekar opte prakse uz asistenciju medicinske sestre.Posle
zavrenog sistematskog pregleda sainjavaju analizu i obavetavaju roditelje i upravu
kole.Zbirni izvetaji se dostavljaju pkoli i zavodu za zdravstvenu zatitu.
ORGANIZACIJA, KADROVI I OPREMA U KOLSKOM DISPANZERU
Vre se u:
- ordinacijama lekara, pedijatra i drugih za rad sa obolelom decom;
- savetovalite za zdravu decu;
- savetovalite za roditelje;
- sluba za kuno leenje i neodlonu pomo;
- medicinsko-psiholoko savetovalite;
- specijalistiki kabinet (oftamoloki,ginekoloki i fizijatrijski);
- kabinet za zdravstveno vaspitanje;
- priruna laboratorija;
- kabinet za ortopedsku stomatologiju.
U ovim radnim jedinicama kolskog dispanzera, treba da rade:
- lekari specijalisti ili lekar opte prakse osposobljen za rad sa kolskom
decom;
- zubni lekar;
- medicinske sestre sa viom ili srednjom kolom;
- psiholog;
- pedagog;
- socijalni radnik;
- laborant i
- drugo osoblje.
Jedan lekar na 1500 kolske dece. Jedan stomatolog na 2000 kolske dece i jedna
medicinska sestra na 1000 uenika.
Oprema kao i u dejem dispanzeru uz instrumente za stariju decu.

11

INTRAHOSPITALNE INFEKCIJE
Svaka infekcija nastala u ustanovi stacionarnog tipa naziva se intrahospitalnabolnika infekcija. Moe se ispoljiti tokom ili posle hospitalizacije.
Posle tifusa, dizenterije, sepse, arlaha, difterije, variele koje su kosile bolnice, nova
grupa koja se iri i ugroava bolesnike u bolnicama su (virus infektivnog hepatitisa,
Staphilococus pyo genes aureus, Salmonella tyhi murium i Klebsiella proteus) i virusne
infekcije respiratornih puteva (grip i influenca).
Infekcija je bioloki proces koji nastaje ulaskom patogenih i virulrntnih
mikroorganizama u makroorgannizam. Dolazi do oteenja tkiva zbog delovanja
mikroorganizma i do reakcije makroorganizma u vidu upale, te do pojave humoralnog i
celularnog imuniteta.
Da bi dolo do infekcije, potrebni su sledei faktori:
Izvor infekcije-putevi irenja infekcije, ulazno mesto-patogeni mikroorganizmisklonost organizma za tu bolet (dispozocija), to znai VORGANIKOV LANAC.
Izvor infekcije su ovek ili ivotinja u ijem organizmu se razmnoavaju organizmi, a
koje oni kasnije izbacuju u spoljnu sredinu.
U bolnici izvor zaraze su:
- bolesnici i njihovi pratioci,
- posetioci u bolnici
- bolniko osoblje, studenti medicine i uenici medicine na praksi.
Put irenja je nain na koji se uzronici bolesti prenose od ozvora zaraze oveka kao
domaina, do osetljive osobe:
- direktno i kontaktom (vazduh, hrana i voda);
- kontaktom preko prljavih ruku i predmetoa zajednike upotrebe (kupatilo, esma);
- kapljinom infekcijom (doprinosi irenju virusa i nastanka oboljenja);
- inokulacijom (ubrizgavanjem leka u organizam preko igala, brizgalica i
nesterilnih lekova i infuzija);
- zagaenim zemljitem koje se preko obue unosi u bolnicu;
- posredstvom insekata(vektori).
Ulazno mesto je mesto prodora mikroorganizma u makroorganizam:
- respiratorni sistem,
- digestivni sistem,
- koa i vidljiva sluzokoa,
- polni organi.
Dispozojica(sklonost) bolesnika prema intrahospitalnim infekcijama je veliki i javlja
se najee kod:
- bolesnika koji se lei citostaticima, kortikosteroidima i imunosupersivnim
sredstvima.
- bolesnika sa poremeajem imuniteta,
- bolesnika u kojih se esto pprimenjuju medicinske intervencije, kao to su
hemodijaliza, uvoenje instrumenata u mokrane puteve itd.
Najee se javljaju na odeljenjima intezivne nege, odeljenje za hemodijalizu,
neuropsihijatrija i odeljenje za hronine bolesti itd.

12

Virulencija mikroorganizama- Svi uzronici infekcije dele se na potogene i

saprofitne. Patogene bakterije razmnoavaju se u organizmu, stvaraju toksine i
svojim prisustvom izazivaju patoloke promene. Saprofiti nemaju ova svojstva, ali
se granice izmeu njih ne mogu tano odrediti. Infekcija moe biti endrogenom i
egzogenog porekla.
Endogenu infekciju izazivaju bakterije koje se nalaze u koi, sluzokoi ili u crevima
i ponaaju se kao saprofiti. Ukoliko su funkcije pojedinih organa u toku bolesti
oteene, postojea latentna infekcija u organizmu se aktivira.
Egzogena infekcija(iz spoljne sredine) nastaje pordorom mikroorganizama:
- sa orua koji je povreda naneta;
- ako nisu sprovedene aseptine mere, mikroorganizmi prodiru u organizam
sa koe bolesnika, ruku sestre, instumenata i aparata koji se koriste tokom
rada.
esta intrahospitalna infekcija je hepatitis, koji se iri svim do sada poznatim
putevima: parenteralno, inokulacijom, direktnim i indirektnim kontaktom, hranom,
vodom itd. Bolesnici mogu biti ugroeni stafilokokom i streptokokom, salmonelom
klebsijama itd.
OPTE MERE PROFILAKSE
Obuhvataju osnovne mere izolacije:
- strukturalna,
- prostorna
- antiseptina nega bolesnika.
Ove mere se moraju sprovoditi u svakoj klinici. Odeljenja moraju biti odvojena.Ako
graevinska struktura bolnice ne dogovara nameni, primenjuje se prostorna
izolacija.Pregraivanje paravanima,bksevima,grupisanjem boelsnika itd. Aseptina
nega pdorazumeva da istaice ne smeju da raspodeljuju hranu, medicinski radnici koji
imaju infekciju digestivnog trakta ne smeju da neguju i lee bolesnike. Zaposleni treb da
ulaze i zlaze kroz posebne ulaze da se ne meaju sa graanima. Zabranjeno je da se
osoblje eta sa jednog odeljena na drugo. Svaki posetilac pri ulasku na odeljenje mora da
obue ist mantil,kapu,masku radi spreavanja prenoenja bolnike infekcije sa odeljenja
na odeljenje. Posete bolesnicima su dozvoljene svakog dana ili tri puta nedeljno od 1112h ili od 13-15h. I to kod jednog bolesnika moe ui samo jedan ili dva posetioca.U
vreme epidemije gripa nema poseta.

13

PRIMENA METODA ASEPSE I ANTISEPSE U BORBI PROTIV EPIDEMIJSKIH

INFEKCIJA
Sterilno ili aseptino stanje zznai odsustvo ivih begetativnih i dugotrajnih formi
apatogenih i patogenih mikroorganizama.
Prljavo oznaava stanje kontaminiranosti infektivnim i neinfektivnim materijalom
razliitog porekla i hemijske grae.
Sepsa oznaava prisustvo mikroorganizama ili njihovih toksina.
Asepsa je skup mera za odravanje sterilnih uslova rada. Osnovna asepsa je
sterilizacija. Aseptini deo mora biti osloboen od patogenih slojeva. Operacioni blok
mora imati ,,cistu sobu u kojoj se obavlja punjenje medicinske tenosti i rasvora u
farmaceutskoj industriji.
Antisepsa je skup svih metoda koje uzrokuju redukciju broja patogenih uzronika i
apatogenih saprofita na instrumentima, yavojnom materijalu i ostalim predmetima,
na koi i sluzokoi. Mere antisepse su ienje, dezinfekciju i sterilizaciju. Antiseptici
deluju bakteriostatski i primenjuju se na koi, sluzokoi,ranama. Najee se koriste
antiseptiki sapuni.
DEZINFEKCIJA
Je ciljana redukcija neeljenih mikroorganizama hemijskim ili fizikim postupcima
tako da oni u datim okolnostim nisu u stanju da izazovu infekciju.
Danas, kliconoe su meu pacijentima, novoroenadima i personalu kao vanom izvoru
za nastajanje infekcije u bolnikoj praksi.
Putevi prenoenja infekcije su: AEROGENI, ALIMENTARNI, KONTAKTNI,
TRANSMISIVNI.
Patogene klice dospevaju u organizam kroz: organe disanja, organa za varenje, preko
sluzokoe, preko povreene koe. Kada se infekcija utvrdi utvrenim klinikim
metodama ili laboratorijskim metodama, pristupa se dezinfekciji svega to je bilo u
kontaktu sa bolesnikom i kliconoom.
Dezinfekcija se moe izvoditi na vie naina to zavisi od:
- predmeta i materijala koji se dezinfikuje;
- postojeih dezinfekcionih sredstava;
- mesta gde se infekcija pojavila;
- vrste uzronika i njihove osetljivosti na odreena dezinfekciona sredstva i
nain primene.
Postoj fiziki i hemijski postupak dezinfekcije.
Fiziki postupci dezinfekcije su:
- dejstvo toplote;
- ultraljubiasto zraenje;
- pasterizacija;
- kuvanje;
- dezinfekcija parom;
- spaljivanje;
- arenje;
- prelaenje plamenom.

14

Pasterizacijom se inaktiviraju vegetativni oblici bakterije i gljivica. Moe biti

kratkotrajna (71-74 stepena tokom sekunde), dugotrajna (62-65 srtepeni tokom 30
minuta) i ultra pasterizacija (135-150 stepeni za manje od 1 sekunde).Koristi se i za
dezinfekciju laboratorijskih podloga koje se u toku tri dana izlau temperaturi od 70
stepeni po 15 minuta.
Dejstvo tople vode najbolje se vidi uj primeni maine za pranje sudova i rublja na
temperaturi od 100 stepeni.Prokuvavanje se vri u trajanju od 30 minuta, uz dodatak 2%
tne sode.
Dezinfekcija parom zasnovana je na dejstvu pare koja struji. Na temperaturi od 140
stepeni i pritisku od 0,2 bara, ili na 75 stepeni i pritisku 0,6 bara.
Spaljivanje se vri u specijalnim peima. Spaljuju se papirne maramice, ubrusi i
kartonski podmetai.
arenje se koristi za jednostavne metalne instrumente.
Prelaenje plamenom je postupak pri kome se plamenom prelazi iznad odreenih
povrina.

15