Вы находитесь на странице: 1из 11

Fakultet za Obrazovanje diplomiranih

pravnika i diplomiranih
ekonomista za Rukovodeće Kadrove

Seminarski rad

Predmet: Uvod u pravo

Tema: Tiranija i despotija

Mentor Student

Prof. Dr Zoran Jerotijević Ljubimković Ljubica

Novi Sad, 2009


Sadržaj

Sadržaj........................................................................................................................ 2
Uvod........................................................................................................................... 2
Pojam tiranije.............................................................................................................. 3
Vrste tiranina..............................................................................................................5
Pojam despotije.......................................................................................................... 6
Podela staroegipatske historije prema dinastijama ...................................................8
Zaključak.................................................................................................................. 10
Literatura.................................................................................................................. 11

Uvod
Tiranija je vladavina jednog političkog poretka za rad svog interresa, a despotija je
samovoljna i vladavina jednog političkog poretka bez zakona.
2
Tiranija je despotska vladavina u državi ili društvu a jednako je moguća i u drugim
oblicima zajednica, organizacija i udruženja. Ovakav oblik vladavine nije zasnovan
na sistemu zakona ili pravde već na arbitrarnom ispoljavanju moći tiranina.

Pojam tiranin označava pojedinca koji ima apsolutnu vlast u državi ili organizaciji.
Reč vodi poreklo od latinskog tyrannus odosno grčkog τύραννος. Tiranin
primenjuje svoju vlast i moć putem nasilja. Despot i diktator su srodni pojmovi.

Despotija je jedinstvo vlasti u ličnosti (odsustvo pluralizma), apsolutna samovolja


vladara, spojena božanska i svetovna vlast. Njen princip je strah,

Pojam tiranije

Tiranija kao politička kategorija i oblik vladavine su prvi put opisani kroz snažnu
kritiku u radovima filozofa Platona.

3
U Staroj Grčkoj tiranin je bio onaj koji se proglašavao gospodarom jednom grada,
preuzimajući svu vlast, i vojnu i civilnu. Inače, korijen reči "tiranin" vuče poreklo
iz Male Azije i doslovno zači "gospodar". Već u IV stoljeću pojam se odnosi na
vlast koja se ispoljava bez odobravanja građana.

Uzrok pojave tiranina i tiranije još se povezuje i sa čestim sukobima bogatih


porodica u antičkoj Grčkoj koji su bili glavni povod za krize i dekadenciju kod
grčkih aristokrata. Tiranije su donekle bile uspješne jer su njeni predstavnici znali
iskoristiti društvena previranja i dio stanovništva nezadovoljnog, na primjer,
raspodelom zemlje.

Uopšteno govoreći, iako se vlast u tiraniji izvršava samovoljom i nasiljem,


pojedinac (koji će kasnije postati tiranin) može biti prvobitno biti izabran kao
vladar na legitiman način, bilo putem demokratskih izbora ili po nasljednom pravu.
Vlast u tiraniji se vrši isključivo u interesu vlastodršca i otpor prema takvoj vlasti
se silom i često na brutalan način uništava. Sila i brutalnost su sredstva pomoću
kojih je tiranija jedino moguća a istovremeno je i određuju kao takvu.

Kada govorimo o tiraniji u državi, antički filozofi Platon i Aristotel su je


karakterisali kao "pokvaren oblik države".

Historijski izvori navode nekolicinu tirana koji su vladali delovima Starog sveta; u
antičkoj Grčkoj i njenim kolonijama, Starom Rimu i drugde.

U proširenom smislu riječi može se reći da se u društveno-političkim sistemima


poput robovlasništva i feudalizma vladalo i ratovalo ognjem i mačem i da su, u
značajanom broju, tadašnje vođe bili tirani, despoti ili diktatori na više ili manje
očigledan način.

I u historiji suvremenog doba često se javljaju ličnosti koje su vladale na sličan


način. Pri opisivanju njihove vladavine u upotrebi je još i termin režim.

U prenesenom značenju pojam tiranija se može primeniti na bilo koji sistem ili
oblik ljudskog udruživanja: "direktor škole je zaveo tiraniju", "majka se odnosila
kao tiranin prema svojoj deci", "poglavica je poput tiranina sprovodio svoju
samovolju u plemenu".

Tiranija nije sredstvo da se stvori nešto izvan ili posle nje. Ona svojim
sprovođenjem već označava krajnji cilj do koga jedno despotsko društvo može da
dopre. Tiranija kao sredstvo nužno uspostavlja tiraniju kao cilj. Tiranija kao

4
privremeno sredstvo za postizavanje slobode, postaje trajan cilj društva.
*****
Tiranija se ne utemeljuje jedino srećnim susretom nečije žudnje za moć i pogodne
prilike da se ona ugrabi, nego se uzrocima pridružuje i rašireno ubeđenje (ili
uobraženje) da je neophodna, da je samo u njoj spasenje.
Za takvo ubeđenje (uobraženje) pogodno tle pruža svaka kriza, naročito ako joj se
ne protivi jaka tradicija suprotnog smera. Pojačanje terora ide s krizom. Taj je teror
po intenzitetu i razlozima sličan onom s kojim apsolutizam vladavinu počinje.
Početni je utemeljuje. Završni ima za cilj da je odbrani. I zato nagoveštava njen
kraj. (Ponekad, nažalost, ne uvek.
U “Duhu zakona” Montesquieu je strah i strepnju uzeo kao obeležje despotije.
Dodaćemo im i neizvesnost, iz kojeg strah i strepnja dobijaju svoju zemaljsku
hranu. Slobodu ne odlaže terror. Uvek je odlaže strah od terora.
Vladavina terora, da bi uopšte opstala, mora biti zasnovana na saradnji građana.
Kako se ona dobrovoljno ne može obezbediti, vlast se služi silom (ucenom) ili
mitom (povlasticama.
Primeran građanin jedne despotije nije onaj koji se savesno pridržava njenih i
najbesmislenijih zakona i načela ponašanja, nego ko je od pomoći vlastima i
njihovoj promociji. Pasivna lojalnost nije dovoljna. “Građanska ravnodušnost” je –
još za jakobince bila – krivično delo. Zahteva se aktivna saradnja.

Vrste tiranina
Tiranija se održava koncentrično šireći impulse straha, od uplašenog vođe sve do
nas, prestravljenih građana. Užasavajući se tiranije, mi i ne osećamo kako smo
tiranima postali. A to je njen najviši trujumf i naš najdublji pad.

Iščežavanje socijalnih manira, građanske društvene uglađenosti, konvencija u


ponašanju zapaža se i u tiranijama. Posle 1944. nije iz oslovljanja nestala samo
“buržoaska” titular gospodina i gospođe. Zajedno s njom nestali su svi oblici javne
učtivosti, pa i konvencionalne ljubaznosti, koja je, ma kako formalna, život činila
ugodnijim.
U prosvećenom dobu glavna se bitka tiranija vodi protiv vlastitog naroda, pa tek
potom protiv svih drugih neprijatelja.
Postoje dve vrste tiranina:

5
- prvi su došli na vlast bespravno, sa njima narod nije sklopio nikakav ugovor
iprotiv njih
narod i svaki pojedinac može dići oružje.
- drugi su došli na vlast zakonitim putem i sa njima postoji ugovor, ali su ga oni u
toku
vršenja vlasti prekršili. Protiv njih ne treba odmah dići oružje, nego ih treba
pokušati vratiti
na pravi put, a ako to ne uspe, oni se mogu zbaciti. Kralj se može zbaciti i zbog
povrede
interesa države i pojedinca (dostojanstvenika).
Strani vladari treba da pomognu narodni otpor protiv tiranina koji krši pravu veru
(jer su i oni dužni da je brane) ili krši narodna prava. Cilj ovoga je opravdanje
pomoći koju su franc. hugenoti dobijali od Engleske i Nemačke.
Katolički pisci u Francuskoj usvajaju slične teorije posle sukoba sa kraljem
Henrijem III. Najtipičnije francusko katoličko delo je knjiga “O opravdanoj
abdikciji Henrija III” kaluđera Bušea, koje nije originalno niti od velike vrednosti,
jer uglavnom ponavlja ideje protestantskih pisaca i stare srednjovekovne ideje o
prevlasti crkve nad državom

Pojam despotije

Smatra se da je despocija bila najstarije političko uređenje, a klasični primer su


hidraulički imperiji na početku civilizacije poput drevnog Egipta, čijem su faraonu
su svi podanici bili robovi. Takav oblik despotije se ponekad naziva orijentalnom
despotijom.

Pojam despotizma je s vremenom stvorio negativnu konotaciju te se često


poistovećuje s tiranijom.

Kao takav, treba ga razlikovati od srednjovekovne titule despota, odnosno izraza


despotovina.

Pojam države se može definisati po međunarodnoj i unutrašnjoj ulozi. Na


međunarodnom nivou država je suvereno telo. Suverenitet čine definisane i
međunarodno priznate granice i potpuna vlast države na toj teritoriji (kao i
6
stanovništvo koje stalno naseljava teritoriju države). Kada teritorija ne ispunjava te
osnovne uslove ona postaje neuspela država. Primer neuspele države je Somalija,
gde ne postoji vlast koja ima suverentitet nad teritorijom okruženom granicama.

Dve najzastupljenije teorije na našim prostorima o unutrašnjoj ulozi države su:

1. Država je aparat za prinudu. Po ovoj teoriji država postoji da bi osigurala da


svako ispuni svoje zakonske obaveze, kao što su isplata dugova, poštovanje
privatne svojine itd.
2. Država ispunjava principe društvenog ugovora. Društveni ugovor je
podrazumevani ugovor između svakog pojedinca i države. Otac ovog izraza
je Žan Žak Ruso. Društveni ugovor se zasniva na tome da država treba da
zaštiti prirodna prava svake osobe. Prirodna prava su pravo na život, pravo
na slobodu i pravo na imovinu. U zamenu za tu zaštitu, svaka osoba mora da
ispunjava određene dužnosti prema državi, kao što je plaćanje poreza.
Ovakva udeja uloge države u društvenom ugovoru je prihvaćena u svim
zapadnim demokratijama.

Stari Egipat ili Drevni Egipat je naziv koji se koristi za civilizaciju koja je
nastala oko godine 3300. p.n.e. u dolini Nila, na području današnje države Egipat.
Ona predstavlja jednu od najstarijih civilizacija u historiji, te je imala značajan
uticaj na razvitak Antičke Grčke, Rimskog Carstva i zapadne civilizacije uopšte.

Nijedna druga civilizacija u vreme egipatskih faraona nije se mogla takmičiti sa


drevnim Egiptom - moćnom državom poznatom po velelepnim građevinama i
izuzetnim bogatstvom. Osnovni razlog nadmoći Egipta u to doba bila je velika
geografska prednost, oličena u moćnoj reci Nil. Desetinama hiljada godina centar
života i razvoja u Egiptu bila je upravo ova reka. Za Egipat se i danas sa pravom
kaže da je dar reke Nil, jer su dve najvažnije oblasti u Egiptu velika delta (ušće)
Nila i dolina Nila.

Reč "faraon" znači "onaj koji živi u palati". Egipćani su se odnosili prema svojim
faraonima kao prema bogovima oličenim u različitim oblicima - predstavnicima na
Zemlji.

Oni su verovali da zahvaljujući njihovom služenju vladar uspeva da svako jutro


podigne Sunce na nebo i natera Nil da naplavi široka područja plodnim muljem
krajem svakog leta. Faraon je bio svemoćan, a njegova moć apsolutno neosporna.
Osnovna dužnost faraona bila je da gradi i održava hramove bogova. Dodirivanje
faraonove krune ili skiptara, čak i slučajno, donosilo je smrtnu kaznu za počinioca.

7
Egipćani su verovali u zagrobni život. Preminule su balzamovali i sahranjivali u
piramidama. Rec 'mumija' dolazi iz arapskog jezika i znači 'telo sacuvano pomocu
voska ili katrana'. Balzamovanje je pocinjalo vađenjem mozga, creva, srca i pluća
koji su čuvani u cetiri zasebne vaze. Zatim su u telo stavljane soli, koje su u
delovanju sa suvim pustinjskim suncem, izvlacile vlagu. Osušeni leš umotali bi u
stotine metara pamucnog platna. Čitav proces trajao je 70 dana.

Najimpresivnije građevine Egipta svakako su piramide koje su građene kao


grobnice faraona. Do sada je pronađeno ukupno 46 piramida, a pretpostavlja se da
ima i još neotkrivenih pod nepreglednim peskom pustinja. U 27. veku pre nove ere
izgrađena je prva piramida i od tada su one postale osnovni način sahranjivanja
vladara. Jedan od razloga što su piramide toliko fascinantne je taj što su to bile
prve građevine ikada sagrađene samo slaganjem precizno isečenih ogromnih
kamenih blokova jednih na druge.

Jedna od najpoznatijih piramida je Velika piramida faraona Keopsa - sagrađena od


2 miliona i 300 hiljada kamenih blokova, a svaki blok teži oko 2,5 tone. Ispred ove
piramide nalazi se divovska skulptura lava s Božjim licem oblikovana po uzoru na
boga-kralja Kefrena (Keopsa). Sfinga je nekad bila prekrivena gipsom i obojena
žarkim bojama. Visoka je 20 m, a isklesana od jednog komada kamena oko 2.500
g. pre nove ere. Nos i brada su otpali (ostaci se cuvaju u Britanskom muzeju u
Londonu), ali deo ukrasa u obliku kobre još uvek je vidljiv na čelu.

Dolina kraljeva (Valley of the kings) danas je, zajedno s piramidama u Gizi,
najznamenitije i najviše posećeno mesto u Egiptu. Tu se nalaze brojne grobnice
razlicitih kraljevskih dinastija Egipta. Grobnice su imale brojne jednostavne ili
kompleksne samoobrambene mehanizme koji su trebali obeshrabriti i onemogućiti
eventualne provalnike i pljačkaše grobova. Uglavnom su to bile lažne dvorane,
lažni zidovi ili vrata, iskopane provalije, smrtonosne zamke i sl. Nažalost, pljačkasi
grobova su uvek bili dovoljno sposobni da savladaju sve prepreke.

Podela staroegipatske historije prema dinastijama

• prahistorijska vremena
• Najstarije doba. Vreme božanskih dinastija
• Prve države u Donjem Egiptu. Kraljevi poštivaoci Horusa
• Tinijske dinastije (I. i II.) oko 3315. – 2895. god. p.n.e.

8
Stara država

• III. Memfiska dinastija 2895.-2840.


• IV. Memfiska dinastija 2840.- 2680.
• V. Memfiska dinastija 2680.-2540.
• VI.,VII. i VIII. Memfiska dinastija 2540.-2360.

• X. i XI. Herakleopolska dinastija 2360. 2180.

Srednja država

(2160.-1580.)

• XI. tebanska dinastija 2160. – 2000.


• XII. Tebanska dinastija 2000. – 1785.

Raspad države i vladavina stranaca 1785.-1680.

• XIII. dinastija 1785.-1680.

• Od XIV: do XVII. dinastije – vladavina Hiksa 1680.-1580.

Nova država

• XVIII: Tebanska dinastija 1580.- 1310.


• XIX. Tebanska dinastija 1310.- 1200.
• XX. Tebanska dinastija 1200. – 1085.

• Egipat pod vlašću Libijskih plaćenika , Etiopljana i Asiraca. 1085. – 663.

• XXI. Taniska dinastija 1085. – 950.


• XXII. Bubastika dinastija 950.-730.
• XXIII. Taniska dinastija 817.-730.
• XXIV. Saiska dinastija 730. – 715.

• XXV. dinastija – Prevlast Etiopije 751.-656.

• Prevlast Asiraca. 670.-663.

Saiska država
9
• XXVI: saiska dinastija 663. – 525.

• XXVII. dinastija – Prva perzijska vladavina 525.-404.

• XXVIII. dinastija 404.- 398.


• XXIX. dinastija 398.-378.
• XXX. dinastija378.-341.

• Druga perzijska vladavina – 341.- 333.

• Ptolomejevići 331.- 30. prije Krista.

Zaključak
Despotija je jedinstvo vlasti u ličnosti (odsustvo pluralizma), apsolutna samovolja
vladara, spojena božanska i svetovna vlast. Njen princip je strah,

Tiranija je ličnost, lični interes (bogaćenje), uništava kritiku (razdor i klevete),


pretvara građane u poslušnike, duhovna tiranija.

10
Literatura

• Krbek: Prilog teoriji o pojmu prava, Zagreb, 1959.;

• E. Pusić: Društvena regulacija; Zagreb, 1981.;

'' Pravo Evropske unije '' R.Vukadinović, Instutut za međunarodnu politiku i


preivredu, Beograd, 1996. str. 31-67

11