PANEVROPSKI UNIVERZITET APEIRON

FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE

ESEJ
iz predmeta: Ekonomska diplomatija i pijunaa
Naziv teme: EKONOMSKA PIJUNAA

Predmetni nastavnik:
Doc. dr Dragan Kolev
VBFT

Student:
Relji Goran 249/12-

Banjaluka, oktobar, 2014.

Sadraj
Sadraj.........................................................................................................................................2
Uvod............................................................................................................................................3
O pijunai..................................................................................................................................4
Industrijska pijunaa..................................................................................................................4
Industrijska pijunaa oima eike...............................................................................................5
Informacija koja predstavlja interes pri sakupljanju i analizi podataka u ekonomskoj pijunai
.....................................................................................................................................................6
Ekonomska pijunaa kroz istoriju.............................................................................................7
Motivi..........................................................................................................................................7
Pretnja.........................................................................................................................................8
Metode i tehnike prikupljanja ekonomskih informacija.............................................................8
Vrednost kompanija treba da odredi vrednost informacija koje eli zatiti..............................11
Poslovna tajna...........................................................................................................................12
Zakljuak...................................................................................................................................13
Literatura...................................................................................................................................14

Uvod
Industrijska pijunaa - pijunaa koja se preduzima zbog ostvarivanja
odreenih poslovnih ciljeva, za razliku od klasine pijunae koja se obino
preduzima u cilju poveanja nacionalne bezbjednosti. Industrijskom
pijunaom se bave i vlade drava i privatne organizacije. Industrijska
pijunaa podrazumijeva otkrivanje nacrta za novi proizvod konkurenta,
otkrivanje tehnologije proizvodnog procesa konkurenta, otkrivanje ostalih
ponuda na tenderu Jedan od najee navoenih primjera je razvoj
ruskog supersoninog putnikog aviona, Tupoljev Tu-144 (Tupolev Tu-144),
koji je nastao kao rezultat industrijske pijunae francuske fabrike
Aerospatiale, u kojoj se proizvodio uveni avion, Konkord (Concorde). 1

Milenko A. Perovi, ETIKA, strana 33.

O pijunai
pijunaa kao pojam oznaava obavetajne delatnosti koje se sastoje od
odavanja ili saoptavanja drugoj osobi (ili ratnoj strani, dravi ili
organizaciji) prikupljenih podataka ili injenica koje predstavljaju tajnu
(vojnu, slubenu, ekonomsku, industrijsku...). Meunarodno pravo regulie
pijunau iskljuivo u oblasti meunarodnog humanitarnog prava dok
pijunaa u mirnodopskim uslovima spada pod krivino pravo pojedine
drave.
Osobe koje se bave pijunaom nazivamo pijunima, a sredstva i naini
kojima oni dolaze do podataka su razni: praenje, tajno motrenje kretanja,
rada ili neke druge aktivnosti posmatrane strane, dostavljanje podataka,
potkazivanje ili cinkarenje i slino.
Ekonomska (ili industrijska pijunaa, kako se jo naziva) predstavlja deo
svakodnevnih aktivnosti ekonomskog diplomate. Prve asocijacije vezane za
pojam pijunae dolaze iz brojnih romana i filmova koji se bave ovom
temom (Agata Kristi, Don Le Kare i drugi). Gledano iz ugla ekonomske
diplomatije moramo se osloboditi ovih nasleenih predstava.
Ekonomska pijunaa je zbir delikatnih, planiranih i struno izvedenih
aktivnosti na pribavljanju poverljivih informacija od koristi za poslovne
projekte sopstvene firme ili zatitu ekonomskih interesa svoje drave.

Industrijska pijunaa
Ciljevi industrijske pijunae su:
1. prouavanje poslovne strategije konkurentskih firmi ili drava,
2. novih poslovnih projekata,
3. planova i istraivanje novih proizvoda ili mogunosti nastupa na
stranom tritu,
4. nadvladavanje konkurenata u potrazi za novim tritima ili u
nadmetanju za nove poslove i
5. suzbijanje konkurencije na novom tritu.2
Ekonomska (industrijska) pijunaa predstavlja skup dobro planiranih i
veoma struno izvedenih aktivnosti u cilju pribavljanja poverljivih
ekonomskih informacija, koje su od koristi za poslovne projekte firme ili
zatitu ekonomskih interesa svoje drave.
U sutini ekonomska ili industrijska pijunaa znai nelegalno prikupljanje
ekonomskih (industrijskih) podataka i informacija, koje konkurentske firme
uvaju u tajnosti. U tu svrhu koriste se sredstva kao to su zapoljavanje
svojih ljudi u konkurentskim kompanijama, angaovanje specijalizovanih
agencija, korienje diplomatskih predstavnika u inostranim zemljama gde
kompanija ima poslovne interese itd.
Krajnji cilj firme koja kree u ekonomsku pijunau jeste doi do poslovne
tajne. Poslovna tajna se moe definisati kao skup dokumenata i podataka
2

Milenko A. Perovi, ETIKA, strana 40.

ije saoptavanje treem licu moe naneti tetu poslovnim interesima i

poslovnom ugledu kompanije. Poslovna tajna se odreuje optim aktima i
odreenim propisima preduzea, i sa sobom nosi krivinu odgovornost u
sluaju odavanja.
U praksi, najee se kao poslovne tajne sreu originalni proizvodni
postupci, nove tehnologije, sastojci specifinih proizvoda, poslovni ugovori
sa klijentima i njihov sadraj, know-how, sastav i kvalitet menadmenta.
Znaajan vid poslovne tajne je proizvodna tajna. Proizvodna tajna
podrazumeva svaku emu, formulu, izum ili informaciju koja se primenjuje
u poslovanju i time stie konkurentska prednost nad kompanijama iz istih
ili slinih delatnosti koje ih ne znaju i ne primenjuju.
Svi zaposleni u kompaniji duni su da uvaju poslovnu tajnu za vreme
radnog odnosa u kompaniji i posle njegovog prestanka. Poslovna tajna se
moe otkriti samo na opravdani zahtev ovlaenih osoba i nadlenih
organa i to mogu uraditi osobe koje su ovlaene optim aktima
preduzea.

Industrijska pijunaa oima etike

Kako je biznis postao globalan, tako su i problemi uvanja informacija i
krae informacija postali stvar ne samo jedne firme koja se nadmee sa
drugom, ve i pijunae koju sponzoriu naionalne vlade. Neobino je da
se okonanjem Hladnog rata, pijuniranje koje je bilo karakteristino za
meusobne odnose vlada bar delom preobrazilo u uhoenje industrijskih
kompanija sveta koje prednjae u tehnolokom razvoju. Poslednjih nekoliko
godina problem je izaao na videlo, kako se otvorila rasprava o pravoj ulozi
amerike Centralne obavetajne agencije-CIA u uhoenju kompanija u
drugim zemljama, i kako je vlada SAD optuila obavetajne slube drugih
zemalja za pijunau.3
Kao to je najee sluaj u vojnoj pijunai, i industrijska pijunaa za
dobavljanje informacija u velikoj meri zavisi od izvora podataka.
Informacije se briljivo skupljaju, razvrstavaju i analiziraju do kojih su doli
putem javnog informisanja na legalan nain. Ovako se sakupi i do 90%
potrebnih informacija.
Drugi veoma efikasan nain dobavljanja poverljivih podataka o poslovnim
tajnama neke kompanije, jeste korienje njenih nametenika. Postoje
brojne tehnike koje nisu prosto preotimanje nametenika ili kupovanje tajni
od njih. Kina je svojevremeno optuivana da kinezima zaposlenim u
kljunim amerikim kompanijama poklanjala bezplatne letove za Kinu
kako bi ojaala lojalnost i odobrovoljila ih za razgovor o poslu. Takoe alje
studente da studiraju na onim katedrama amerikih univerziteta, na
kojima e imati pristupa znanju i informacijama za koje je vlada
zainteresovana.4
Nesumljivo su neetini agresivni ili podmukli metodi ozvuavanja telefona,
ugroavanja kompjuterskih sistema, i izravne krae tajni. Manje su jasni
kakvi granini postupci elektronskog prislukivanja kao to je praenje
3
4

Riard T. De Dord, POSLOVNA ETIKA 311.

Riard T. De Dord, POSLOVNA ETIKA 312.

razgovora sa mobilnih telefona. Kako ovi telefoni nisu bezbedni a rade

korienjem radio talasa koji se mogu uhvatiti ili omakom ili namerom.
Ovakvo prislukivanje nije nezakonito, te stoga kompanije i vlasnici
telefona vane razgovore gledaju da zatite, tako to e samo turo
govoriti o njima.
Drugo pitanje se tie preturanja po kompanijskom smeu. Veina
kompanija secka u otpad osetljive papire. Sama procedura ovakvog
unitavanja poverljivih dokumenata privlai panju zaiteresovanih za
pijuniranje. Etika ne ograniava preturanje po smeu, niti podstie
moralnost takvog postupka, pa samim tim i ispravnost obavljanja
procedure seckanja, u kojoj meri je svesno pristupljeno izvravanju
zadatka.5

Informacija koja predstavlja interes pri

sakupljanju i analizi podataka u
ekonomskoj pijunai
a) Informacije komercijalne sadrine:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

podaci o konkurenciji, njihove slabe strane;

podaci o dobavljaima;
podaci o tritu;
uslovi finansijskog poslovanja;
tehnoloke tajne;
mere koje preduzima konkurencija prema svojim protivnicima;
podaci o potencijalnim partnerima, provera njihovog potenja;
informacija o mestu uvanja tereta, vremenu i marruti prevoza;
otkrivanje osetljivih odnosa meu saradnicima; otkrivanje lica
pogodnih za vrbovanje putem otkupa, ucene ili na drugi nain;
10.
veze i mogunosti rukovodstva;
11.
utvrdjivanje kruga stalnih posetilaca.
b) Informacije line prirode:
1. izvori prihoda;
2. pravi odnosi prema ovim ili onim drutvenim dogadjajima, prema
vladajuim strukturama;
3. nain linog ivota rukovodioca i lanova njegove porodice;
4. raspored i mesta susreta - poslovnih i linih;
5. podaci o veliini finansijskog blagostanja;
6. informacija o ljudskim slabostima;
7. opasne sklonosti;
8. tetna seksualna orijentacija;

Riard T. De Dord, POSLOVNA ETIKA 313.

9. podaci o prijateljima, prijateljicama, mestima odmora, putanjama

kretanja;
10.
informacije o mestima uvanja dragocenosti;
11.
adresa prebivalita;
12.
brana neverstva;
13.
problemi izmedju roditelja i dece.

Ekonomska pijunaa kroz istoriju

Ekonomska pijunaa vodi poreklo iz vojne pijunae. pijuniranje je
zabeleeno jo 1500 godine pre n.e. kada je Mojsije odabrao 12 pijuna i
poslao ih u drugu zemlju sa zadatkom da razgledaju zemlju, narod da li je
jak ili slab, koliko ih ima, da li su dobri ili zli, kakvi su gradovi da li su
utvreni ili ne (po Starom zavetu, Biblija).
Dolaskom Hitlera na vlast i stvaranjem nacistike Nemake, poinje veliki
uspon ratne a samim tim i industrijske pijunae. Primenjuje se naelo
totalne pijunae koje glasi:
Nema podatka koji nije vaan, nema mesta koje nije interesantno i
za pijuna su sposobni svi deca, odrasli, vojnici, seljaci,
intelektualci.
Posle drugog svetskog rata dolazi do usavravanja industrijske pijunae. U
ilegalnom istraivanju konkurentskih aktivnosti na meti su visoke
tehnologije, industrija naoruanja, elektronika, informacione tehnologije,
farmaceutika, svemirski programi, automobilska industrija itd.

Motivi
Motiv savesti je najkompleksniji, opti, socijalni, sintetiki motiv. Savest
dolazi do izraaja kada se ovek nae u situaciji zadovoljenja potrebe
motivisane radnom aktivnou. Tada motiv savesti uslovljava koji e se
motiv ostvariti, koji odloiti. Ovaj motiv u direktnoj je vezi sa poslovnim
moralom.6
Motiv sa kojim odreena kompanija kree u industrijsku pijunau je doi
do bilo koje informacije (informacija je mo) koja e pomoi kompaniji da
ostvari zacrtane ciljeve. Cilj moe biti osvajanje novog proizvoda ili
imitacija, razvoj nove tehnologije, poveanje trinog uea, poveanje
konkurentske prednosti itd. Kompanije idu do te mere da smiljeno ulaze u
bazu podataka konkurentske kompanije sa ciljem da joj nanesu odreenu
tetu u poslovanju. Mesta na kojima se mogu nai informacije interesantne
ekonomskim pijunima su sledea:
Formalni dokumenti (strategijski planovi, izvetaji, specifikacije
proizvoda i proizvodnih procesa, radni papiri, tehnika
dokumentacija)
6

Prof. Dr. Savo Trifunovi, POSLOVNA ETIKA, strana 98.

Skice (Smatra se da je posle izrade formalnog dokumenta skica

nevana i bezvredna. Meutim, informacije koje se nalaze na
skicama su od znaaja i to ekonomski pijuni znaju)
Nevani komadii papira (rauni, putne karte, salvete i sl. naizgled
deluju nevano i bezazleno ali ipak mogu pomoi u odreivanju
daljeg toka akcije konkurenata)
Interna korespondencija (zapisnici sa sastanka, odluke, reenja,
bilteni i sl. prepuni su detalja o poslovanju kompanije i buduim
namerama)
Dravne ustanove (Zavodi za statistiku, Zavodi za patente, poslovna
udruenja i drugo, sakupljaju od preduzea razne informacije koje
mogu biti interesantne ekonomskim pijunima)
Javni servisi (veliki izvori informacija su dnevne i nedeljne novine,
specijalizovani asopisi, Internet)
Formalni sastanci (kompanije u odreenim periodima organizuju
sastanke sa svojim zaposlenima, gde osim dnevnog reda ima i
drugih materijala koji mogu doi do konkurenata)
Neformalni sastanci (zaposleni se sastaju posle radnog vremena i
raspravljaju o poslu u restoranu, kafiu, preko telefona i sl.
Kompanije se u dananjim uslovima trinog privreivanja i galopirajue
konkurencije moraju suoiti sa rizikom, tj. moraju shvatiti opasnost od
ekonomske pijunae da bi mogle preduzeti akcije za zatitu svojih vanih
podataka od sluajnih posetilaca

Pretnja
Pretnju kompaniji mogu predstavljati pojedinci, organizacija, dogaaj,
okolnosti. Najznaajnije potencijalne pretnje kompaniji su:

Loa obuka kadrova,

Lica koja svakodnevno dolaze u kompaniju (tzv. insajderi),
Konkurentske kompanije,
Strane obavetajne slube,
Organizovani criminal,
sitni criminal,
Terorizam,
Dobavljai,
Potroai,
Novinari,
Prirodne katastrofe,

Izloenost kompanije riziku slabe strane obezbeenja kompanije.

Razlikujemo ukupno etiri kategorije a to su:
Operativne (propusti u poslovanju, sluajne greke zaposlenih, nain
davanja informacija, upotreba Interneta, telefona, faksa itd.)

Fizike (slaba obuenost ljudi iz obezbeenja, nepostojanje ulazno/izlazne

kontrole, neuredni stolovi, raunari bez ifri, nezakljuane kancelarije itd.)
Kadrovske (propusti pri zapoljavanju novih kadrova obrazovanje,
iskustvo, lini problemi itd.)
Tehnike (nezatiena baza podataka u raunarima, prenos podataka,
prislukivanje telefona i sl.

Metode i tehnike prikupljanja ekonomskih

informacija
1. Slanje upita firmi ili nadlenom ekonomskom udruenju ili
resoru. Ovo je prilika da se diplomata zvanino predstavi i pokae
svoju kompetentnost. Na ovaj nain dobijaju se informacij iz prve
ruke, tane, svee i proverene. To je iroko koriena tehnika za
legalno prikupljanje ekonomskih informacija.
2. Razgovor na zahtev (zakazani razgovor) Moe ga zatraiti
ekonomski diplomata putem slubi ambsade, ili ree direktno sa
odreenim kompetetnim sagovornikom iz firme ili resora koji ga
interesuje. Zakazanom razgovoru moe prisustvovati i zvanini
zapisniar. Prilikom ovog razgovora diplomata ima priliku da
uspostavi trajnije, kolegijalne odnose sa sagovornikom i ostvari
poverenje na osnovu koga moe dobiti i vie od zvaninih
informacija.
3. Poslovni susret Podrazumeva krai, neformalni, esto sluajni
susret. Vet ekonomski diplomta mudro koristi ovu priliku da bez
najavljene teme i zakazanog razgovora doe do vrednih informacija.
Poslovni susret moe biti prilika za zakazivanje zvaninog i
pripremljenog razgovora.
4. Diplomatski (poslovni) ruak Zakazuje se posredstvom slube
protokola ili direktno (ukoliko dobro poznajete sagovornika). Ovaj
susret podrazumeva potovanje protokolarnih pravila, ali ima i
izvesnu dozu prisnosti i neposrednosti meu sagovornicima. Tekoa,
ali i dra ove tehnike jeste to se uvek mora neto prodati, da bi se
zauzvrat kupilo. zato je poznata izreka da u diplomatiji nema
besplatnog poslovnog ruka.
5. Diplomatska (poslovna) veera Ova tehnika se od prethodne
razlikuje ne samo po vremenu odravanja, ve i po drugim
okolnostima i detaljima. Poslovnu veeru diplomata obino
organizuje u svom domu za vei broj zvanica koje dolaze u pratnji
svojih supruga. Sveane toalete, oseaj zavretka napornog radnog
dana i brojnost prisutnih gostiju oteavaju posao prikupljanja
informacija u ovim okolnostima, ali se prua mogunost za
slobodno askanje i neto leerniji pristup sagovornicima.
6. Diplomatski prijem esta praksa masovnijih susreta diplomata
jesu diplomatski prijemi koje ambasade organizuju razliitim
povodima (dravni praznici, jubileji i sl.) To je prilika da se na jednom
mestu sretne veliki broj diplomata, potencijalnih sagovornika, a

iskusni diplomata veto koristi i ovu prilku za prikupljanje

ekonomskih informacija.
7. Protokolarna poseta fabrici (ili regionu) Cilj ove aktivnost
diplomate je upoznavanje sa ekonomskom stvarnou jedne zemlje.
Posetu organizuje protokolarna sluba zemlje prijema, I to u
regionima ili firmama koji su najrazvijenije, najreprezentativnije i
najznaajnije sa ekonomskog, kulturnog ili istorijskog stanovita. Ovu
priliku diplomata moe da iskoristi da vidi li uje i ono to organizator
nije planirao.
8. Poseta fabrici ili regionu po sopstvenom izboru Osim poseta
koje organizuju slube u zemlji prijema, diplomata moe i sam
zatraiti da poseti neku fabriku, region, grad ili neki drugi privredni ili
industrijski lokalitet koji smatra posebno interesantnim.Zatraena
poseta se obino ne odbija, a onda se briljivo priprema (bezbednost
i druge organizacione mere)
9. Poseta privrednoj izlobi ili sajmu Ovo je odlina prilika za
ekonomskog diplomatu da na jednom mestu vidi glavne izloene
proizvode i proizvodne programe kompanije zemlje u kojoj slubuje,
da se uveri u njihov kavlitet, da prikupi podatke o proizvodnim
rezultatima i prospekte njihovih firmi. Takoe, brojini susreti sa
znaajnim privrednicima mogu da budu prvi korak ka uspostavljanju
razliitih izvoznih i drugih poslovnih aranmana izmeu dveju
zemalja.
10.
Poseta delegacije jedne firme zemlji prijema Finalizaciju
procesa prikupljanja ekonomskih informacija predstavljaju konkretni
poslovni poduhvati izmeu dve firme ili dve zemlje. Posle niza
pregovora, istraivanja, sortiranja, analize i razmene ekonomskih
informacija, poseta delegacije jedne zemlje dolazi kao kruna
obostranih napora.
11.
Neoficijelni razgovor (intervju) ekonomskog diplomate
sa zaposlenim iz firme Razgovori sa zaposlenima u nekoj firmi
omoguava ekonomskom diplomati da do informacija doe
neposredno, bez zvaninih filtera i ulepavanja situacije.
Diplomata se briljivo priprema i za ovu vrstu prikupljanja nformaca:
izbor sagovornika, priprema tema i pitanja, pogodnog mesta i
vremena sastanka itd. Tehnika nezvaninih razgovora nije u principu
nelagalna, ali mnoge zemlje ne gledaju blagonaklono na ovakve
aktivnosti stranih diplomata, iako na to podstiu svoje diplomate
shvatajui moguu vrednost ovako dobijenih informacija.
12.
Pretraivanje Web sajtova firmi ili zemlje na Internetu
Ova tehnika iziskuje od ekonomskog diplomatu vetinu pronalaenja
Potrebnih informacija koje se na Internetu nalaze. Diplomata mora
da zna kako da do informacija doe brzo, ali i da njihovom analizom i
razvrstavanjem bude siguran u njihovu autentinost, tanost i
aktuelnost. Zvanine informacije kompanije i zemlje objavljuju u
okviru svojih Internet prezentacija, ali se po pravilu poverljivi (a
timenajzanimljiviji i najvaniji) podaci mogu otkriti tek po ulasku u
kompjuterske baze podataka i druge briljivo uvane sisteme za
skladitenje vanih informacija (poslovnih tajni).

10

13.
Angaovanje (plaanje) posrednika za pribavljanje
ekonomskih informacija Ekonomski diplomata koristi ostvarene
kontakte i poznanstva da bi njihovim angaovanje doao do
poverljivih informacija. Angaovani posrednici su dobro obueni,
pripremljeni poverljivi saradnici koji znaju gde mogu doi do pravih
informacija, a da pri tom ne budu otkriveni. Stoga, diplomata mora
biti dodatno oprezan u obavljanju ovih poslova koje predstavlju zonu
rizika u njegovim Aktivnostima.
14.
Potkupljivanje funkcionera firme ili zemlje Ovo je kalsina
ema ekonomsko-obavetajnog rada sa Plaenom krticom unutar
odreene firme, koja redovno dostavlja poverljive ekonomske
informacije stranom diplomati i za to biva plaana. Potkupljivanje
funkcionera je delikatna operacija koja zahteva maksimalnu
opreznost diplomate koji se u sluaju otkrivanja nelegalnih aktivnosti
izlae opasnosti da iz te zemlje bude proteran, a za otkrivenog
informatora predviene su stroge sankcije prema krivinom zakonu
te zemlje.
15.
Razgovor sa otputenim ili prebeglim kadrovima
firme ili zemlje Ovo je manje riskantan, ali takoe neprihvatljiv
metod za zemlju prijema. Ekonomski diplomata koristi situaciju i od
otputenih radnika nastoji da izvue to vie informacija razlozima
za njihovo otputanje, ali i o poslovnim rezultatima i planovima. U
situaciji kada je bez stalnog prihoda informator rado prihvata izvesnu
materijalnu nadoknadu za pruene informacije. Manjkavost ove
metode je to je teko odrati diskreciju u sluaju kada otputeni
radnik ne mari za posledice, dok diplomata tei da razgovor sa
otputenim li pregeglim kadorvima ostane daleko od oiju javnosti,
ukovodilaca i vlasnika firme, kao i vlasti zemlje prijema.
16.
Kupovina tajnih dokumenata Tehnika prikupljanja
informacija kupovinom tajnih dokumenata je najrizinija i
najdelikatnija aktivnost diplomate. Prilikom izvoenja ove dobro
organizovane aktivnosti neophodno je proveriti validnost
dokumenata i izbei mogue provokacije i nametaljke. Vet
ekonomski diplomnata mora da izbegne obostrano kompromitovanje
i otre sankcije koje bi usledile.
17.
Razgovor sa ekonomskim diplomatom iz druge zemlje
Ovo je sasvim legalna i veoma esta tehnika koji ekonomski
diplomata koristi skoro svakodnevno u prikupljanju ekonomskih
informacija. U zvanini i nezvaninim kontaktima sa kolegama iz
drugih, obino prijateljskih zemalja, diplomata dolazi do informacija
na elegantan, diplomatski uobiajen nain. Slabost ove tehnike je to
su informacije do kojih se dolazi uglavnom zvanine, javne, a ne
moe se doi do bog zna kakvih poverljivih informacija.
18.
Sinteza na bazi prikupljenih saznanja Kruna rada
ekonomskog diplomate na prikupljanju ekonomskih informacija
predstavlja ova tehnika, koja podrazumeva svestrano poznavanje
problema i celokupne situacije neke firme ili privrede jedne zemlje. U
izvetaju koji podnosi diplomata nastoji da na bazi prikupljenih
informacija i linog iskustva u analitiko-sintetikoj formi obradi i
predstavi stanje kompanije koja ga interesuje ili zemlje slubovanja.
11

Koristei ovu tehniku diplomata pokazuje i svoju profesionalnu

zrelost i spremnost da se suoi i sa najozbiljnijm zadacima u
diplomatskoj slubi.7

Vrednost kompanija treba da odredi

vrednost informacija koje eli zatiti
Protivmere kompanije proizilaze iz slabosti:
Operativne protivmere (upoznavanje zaposlenih sa postojanjem
pretnji i njihova obuka; klasifikovanje informacija na one koje su
poverljive; stroga uputstva o informacijama koje se mogu iznositi
u javnost, po sektorima PR, Marketing, Prodaja; izvetaji o osobama
sa kojima se stupa u kontakt i provera boniteta potencijalnih
poslovnih partnera; odvojene telefonske linije za vane poslovne
razgovore itd.)
Fizike protivmere (svakodnevno zakljuavanje kancelarija, stolova;
instaliranje ifri na vanim raunarima (serverima); postavljanje
video ureaja; zapoljavanje dobro obuenih ljudi za posao
obezbeenja)
Kadrovske protivmere (provera diplome o obrazovanju; provera
postojanja policijskog dosijea; uvoenje polaganja psiho-testova;
uvoenje intervjua sa zaposlenima; kategorizacija zaposlenih jer ne
mogu svi imati pristup vanim informacijama)
Tehnike protivmere (instalacija antivirus programa; kontrola
pristupa programima i raunarima; izbor pouzdanog partnera za
servisiranje raunarskih mrea).

Poslovna tajna
Posle definisanja termmina industrijske pijunae i sa etikog i sa isto
poslovnog aspekta, neophodno je utvrditi i ostalu preostalu kariku u lancu,
a to je poslovna tajna
Re tajna podrazumeva skup znanja i informacija koje su dostupne samo
odreenom, uem krugu pojedinaca. Posednici tajne ne smeju ove
informacije i znanja da otkriju drugim licima.
Poslovna tajna se definie kao injenice u vezi sa poslovanjem
privredneorganizacije koje su posebno vane sa gledita poslovanja te
organizacije ili sa gledita privrede il zajednice u celini, a koje mogu biti
poznate samo ogranienom krugu lica.
Poslovne tajne dakle obuhvataju one vrste informacija i znanja na koje
firma ima svojinsko pravo, koje moralno i zakonski moe da titi i po istom
osnovu odbija da otkrije.

Milenko A. Perovi, ETIKA, strana 60.

12

Svako interesovanje konkurenata za poslovnu tajnu smatra se povredom

poslovne etike, a moe biti i krivino delo kanjivo predvienim krivinim
zakonom.
Ukoliko diplomata bude uhvaen u nedozvoljenom pribavljanju poslovne
tajne posledice mogu biti razliite (zavisno od vanosti otkrivene tajne i
nanete tete) od upuivanja protestne note MIP-u drave iz koje
diplomata dolazi, poziva ambasadora na razgovor u MIP drave prijema, a
diplomata moe biti i proteran iz zemlje slubovanja (u sluaju ponavljanja
greke).

13

Zakljuak
Na osnovu prethodno iznetog moemo konstatovati da poslovna pijunaa
sve vie uzima maha. Svi svetski, najsavremeniji, informacioni sistemi su
podloni upadima, pa se da zakljuiti da nema ni jednog sigurnosnog
sistema za koji se moe tvrditi da je potpuno siguran. Privredni subjekti
moraju poslovnu pijunau prihvatiti kao realnost i nastojati da svoje
informacije to bolje sauvaju od ,,znatieljnih ociju. U protivnom, ce
njihovi napori, u svakodnevnom poslovanju i razvoju novih proizvoda, biti
uzaludni a njihovi prodori u nova poslovna podrucja i na nova trita
onemoguceni. Upravo su i prethodno objanjene metode i specificnosti
poslovne (industrijske) pijunae imale za cilj razgranienje pojmova
poslovne pijunae.
Kao protiv tea industrijskoj pijunai, brojne kompanije kao Motorola i
Intel, su uvele sopstvene obavetajne jedinice, prouavaju konkurenciju i
spreavaju pijunau od strane konkurencije. Niu i pojedinane
obavetajne kompanije, koje su angaovale bive operativce iz CIA i KGBa.

14

Literatura
[1]

Prof. Dr. Savo Trifunovi, POSLOVNA ETIKA, ICIM +, Kruevac, 2005. godina

[2]

Riard T. De Dord, POSLOVNA ETIKA, 5. izdanje, IP Filip Vinji, Beograd,

2003. godina

[3]

Milenko A. Perovi, ETIKA, Grafomedija, Novi Sad, 2001. godina

[4]

Don Dramond i Bil Bein, POSLOVNA ETIKA, Clio, Beograd, 2001. godina,

15