ORESTIJA

Eshil

AGAMEMNON
Predradnja:Braa Agamemnon i Menelaj odlaze u Troju da vrate lepu Helenu. Vojska zastaje
na Aulidi zbog nepovoljnog vetra. Agamemnon rtvuje svoju ker Ifigeniju Artemidi za
povoljne vetrove.
Prolog (I in)
Straar eka ve godinu dana da se upale svetionici koji javljaju vest o padu Troje.
Paroda: Starci se ale to nisu ratovali, a zatim kritikuju Agamemnonovu rtvu Ifigenije.
II in
Zborovoa se pita kako Klitemnestra(ena Agamemnona) zna da je pala Troja, a ona mu
objanjava da su joj tu vest doneli svetionici. Klitemnestra se plai da li e se vratiti iz Troje.
Zbor kritikuje rat zbog tue ene i sumnja u verodostojnost svetionika. Kritikuje
Klitemnestrinu sigurnost u pobedu.
III in
Dolazi glasnik radujui se povratku. Jadikuje se na teak put, ali istie pobedu, ne marei vie
na jade. Klitemnestra se raduje povratku mua, istiui svoju vernost (licemerna
prevrtljivica). Narod (zbor) se brine za kralja Maneleja. Glasnik obavetava da ga je odnela
oluja, ali se nada i veruje da e se izbaviti. Sledi stasima u kojoj imamo poreenje lava sa
Helenom slatkom dok ne poraste.
IV in
Zborovoa pridikuje Agamemnonu to se uzdizao do boga. Agamemnon se zahvaljuje
bogovima na pobedi. Klitemnestra pokuava da se latentno opravda za ljubavnika(Egista) pa
odaje poast muu podmetnuvi mu purpurni tepih pod noge. Agamemnon naglaava da takvu
ast zasluuju samo bogovi, ali povlauje eninoj elji i ulazi preko tepiha u palatu(Izvrava
hibris). Zbor sluti da Agamemnonovo rtvovanje Ifigenije nee proi nekanjeno, ali se ne
usuuje da upozorava kralja. Klitemnestra poziva i Kasandru (erku Prijama, koju je
Agamemnon doveo kao robinju i ljubavnicu) da ue kao robinja ali je ona ignorie.
Klitemnestra pomilja da ne razume jezik. Kasandra se jada Apolonu (kome se inae ne
pevaju jadikovke, ali ona je proroica pa se obraa zato Apolonu) gde je to doveo. Osea
prokletstvo predaka i Klitemnestrinu pripremu ubistva Agamemnona. Apolon je nadahnuo i
prokleo prorokim darom. Zbor se uverava u njene sposobnosti. Ona ih podsea na greh
Atreja (koji je svom bratu zaklao decu, iseckao na komade i dao da pojede). Zatim poredi
Klitemnestru sa opakim gujama. Zbor jo uvek ne shvata njen nagovetaj. Kasandra skida
proroku mo i prihvata sudbinu kao neto to se mora prihvatiti boija volja. Prorie
Orestovu osvetu i odlazi predoseajui blisku smrt.
uju se Agamemnonovi jauci i starci iz zbora pojedinano raspravljaju ta im je initi. Otvara
se skena (ekiklema) i vide se mrtvi Agamemnon i Kasandra. Klitemnestra se prikazuje u
pravom svetlu i priznaje da je dugo planirala osvetu. Zbor je zaprepaen i upozorava je da e
platiti. Klitemnestra priznaje javno svog ljubavnika Egista, ali podsea na Agamemnonove
ljubavnice. Zbor proklinje Helenu kao glavnog krivca, a Klitemnestra proklinje kue Atrida.
Dok je napada i jadikuje zbor ali za Ifigenijom i smatra da je ovom osvetom zakljueno
prokletstvo. Dolazi Egist i podsea na oevo ubistvo opravdujui Klitemnestrinu osvetu i
proglaava se kraljem Argivskim. Zbor ga provocira nazivajui ga kukavicom koja je eni
prepustila da odradi muki posao. Klitemnestra spreav sukob Egista i zbora.

RTVA NA GROBU (HOEFORE)

I in
Orest jedikuje na oevom grobu. Ostavlja uvojak svoje kose na grob. Nailazi Elektra sa
robinjama. Orest se skriva. Saznajemo da je Klitemnestra sanjala proroki san, pa alje rtvu
na grobu da smiri savest. Robinje smatraju da joj je uzalud trud: s ruke ljagu, krv svom
vodom je ne oprae.
II in
Elektra se pita ta da radi sa rtvom, tj. Za ta da se ocu moli. Moli se za Oresta. Primeuje
uvojak kose i u njoj se probudi nada. Pojavljuje se Orest. Govori sestri da mu je proroite
proreklo da mora da osveti oca ili e na njega pasti prokletstvo. Orest i Elektra se ale to
Agamemnon nije slavno poginuo pod Trojom. Robinje podstiu Oresta da krvi prolivenom
plati krvlju. Elektra obavetava brata da je bila zatvorena dok su ubijali Agamemnona i da su
ga sahranili uanakaenog. Oni se mole bogovima i ocu na grobu za osvetu. Orest pita robinje
to Klitemnestra alje zakasnelu rtvu. One odgovaraju da je sanjala san da je rodila zmaja
koji jo sie krv. Orest smilja kako e on i Pilad da uu zamaskiranu u grad, i Elektri i
robinjama govore da nita ne govore.
III in
Orest se preruuje i ispred dvora Klitemnestru izvetava da je Orest poginuo. Klitemnestra ga
poziva u dvor. Dadilja Orestova poslata po Egista, oplakuje Oresta, smatrajui da se
Klitemnestra samo pravi da je tuna. Robinje je nagovaraju da javi Egistu da doe bez pratnje
(vojne). Robinje se mole bogovima za uspeh Orestove misije.
IV in
Egist ulazi u dvor elei da sazna da li je istina da je Orest mrtav. Klitemnestra ga po
upozorenju sluginom alje za sekiru. Orest se otkriva. Klitemnestra moli Oresta za milost.
Orest pita Pilada da li da ubije majku, a ovaj ga podsea na zakletvu datu Apolonu.
Klitemnestra ga podsea na oev greh i na majinu kletvu, ali on smatra oevu kletvu
stanijom i pogubljuje je. Zbor robinja se raduje pravdi.
V in
Orest se gadi tkanja kojim je prevaren njegov otac i poredi majku sa gujom. Bei u Delfe,
poto poinju da ga jure Srde (boginje osvete)

EUMENIDE
I in
Pitija ulazi u proroite gde zatie Oresta sa krvavim maem i maslinovom granicom(?!) i
zaspale erinije(srde). Apolon alje Oresta u Paladin da zatrai oda Atine presudu. alje ga uz
zatitu glasnika Hermesa. Klitemnestrin duh budi srde da nastave poteru za Orestom. Srde se
ale na nepotovanje Apolonovo prema njima.
II in
Apolon isteruje Srde iz hrama. One ga optuuju to titi rodoskrvnika. On ih kritikuje to jure
Oresta a nisu gonili Klitemnestru. Pritom istie vanost braka i brane zajednice. One odlaze
za Orestom. Apolon polazi za Orestom kao njegov tienik.
Orest grli Atinin kip. Srde pronalaze Oresta pratei krvavi trag. Pripremaju se da mu isru krv
III in
Orest se zaklinje boginji Atini da ga spase da mu sudi. Srde se okupljaju oko njega spremne
da mu isru krv
IV in
Atina dolazi i u udu gleda na Oresta i Srde. Srde joj objanjavaju ko su (deca noi) i zato
jure Oresta. Trae Atininu presudu. Atina insistira na pravdi pa trai da uje i Orestovu
verziju. Orest izjavljuje da je ist doao na njen kip i iznosi svoju situaciju. Atina izjavljuje da
joj je teko da donese presudu, ali poto joj je u cilju da se to pre otarasi Srda dovodi
graanski savet da presudi (aeropag). Srde predoseaju promenu
V in
Atina otvara suenje. Dolazi Apolon i preuzima krivicu s Orestom. Sledi ispitivanje Srda, koji
su u ulozi tuilaca, Oresta ukazuju mu da je rodoskrvnik i da je nejgovo ubistvo drukije od
Klitemnestrinog ubistva mua. Apolon napominje da je njega njegov otac Zevs nadahnuo
prorokim sposobnostima i naglaava da je ubistvo oca stranije, pritom istie da je Atina
roena od oca. Atina poziva aeropag da glasa i naglaava da e od sad na dalje da oni glasaju i
predstavljaju sudsko telo Atine. Apolon i Srde lobiraju graane i prete im, a zatim se
meusobno posvaaju. Graani glasaju pola-pola. Atina daje poslednji presudni glas i Orest
biva osloboen. Orest, presrean se zahvaljuje Zevsu, Atini i Aopolonu i zaklinje se na
vernost Atini, a zatim odlazi. Srde se ljute to je stari zakon pobeen. Atina im ukazuje da je
morala da se izvri Zevsova volja i ponudila im poasti, pokuvajui da ih odgovori od osvete
i mrnje. One prihvataju Atinin predlog i odluuju da prestanu da se svete i postaju Eumenide
(milostive)

KRALJ EDIP
Sofokle
I in
Edip izlazi iz dvora i zatie narod kod rtvenika koji ga moli da ih izbavi od kuge. Edip je
poslao Kreonta kod Pitije, u proroite, da sazna ta treba da uradi da spasi grad. Kreont se
vraa sa veu iz proroita koje kae da e grad biti spaen kada se otkrije Lajev ubica.
Dosad su mislili da ga je napala grupa razbojnika. Edip se zaklinje da e otkriti ubicu i
pogubiti ga.
Paroda: Zbor stareina jadikuje nad sudbinom Tebe i mole se bogovima za spas
II in
Edip trai od zbora (stareina) i od naroda tebanskog da ako znaju ko je ubica ukau na njega
ili da se sam javi i bie poteen smrti, ali prognana iz grada. Niko ne zna ko je ubica, ali
savetuju Edipa da pita Febu (Apolona) ili vraa Tiresiju, koji vidi to i bogovi. Dolazi Tiresija
iz Apolonovog hrama ali ne eli da izgovori ta je uo. Edip se razgnevi pa pone da optuuje
Tiresiju za sauensnitvo. Tiresija mu saopti da je ubica on. Edip ne poveruje i optui
Tiresiju da je sklopio zaveru sa Kreontom da ga zbace sa prestola. Tiresija mu u zagonetkama
ukazuje na njegovu propast to Edipa razljuti. Tiresija mu na kraju sve otkriva (ali zagonetno)
Stajaa pesma: Zbor sa strahom eka razreenje i ne eli da osuuje Edipa jer je bio dobar
vladar.
III in
Kreont se ali stareinama zbog Edipove neopravdane optube. Dolazi Edip i ponu raspravu.
Edip nee da bude razborit, trai od Kreonta da prizna zaveru uz pretnju da e ga pogubiti.
Dolazi Jokasta i moli ih za razumnost. Edip progoni Kreonta i on odlazi. Jokasta pita oko ega
su se raspravljali. Tada joj Edip ispria ta mu je Tiresija rekao. Ona mu kae da ne veruje
prorocima i ispria mu Lajevo proroanstvo (da e sin da ga ubije i da e se oeniti majkom).
Edipa obuzme slutnja. Pita Jokastu za mesto smrti Laja i kako je izgledao (dolazi do
prepoznavanja). Edip provali da je to bio on. Trai da se nae glasnik koji je preiveo iz
Lajove povorke koji je pobegao na selo. Ispria Jokasti celo proroanstvo. Ostaje im jedino
nada u svedoenje glasnikovo.
IV in
Jokasta donosi rtvu Apolonu za spas, poto Edip gubi razum. Dolazi glasnik iz Korinta da
javi za Polipovu smrt. Zovu Edipa da vlada Korintom. Glasnik obavetava Edipa o Polipovoj
smrti i razotkriva mu da mu Polip i Neropa nisu njegovi pravi roditelji i kako su ga nali. (da
ga je Korintski pastir naao i doneo Polipu i Neropi). Edip trai da mu dovedu tog pastira koji
ga je predao (ispostavlja se da je to pastir po kojeg je ve poslao jedini preiveli Lajov
pratilac) Jokasta ga preklinje da prekine istragu.
V in
Dovode starca pastira. Glasnik ga ispituje za dete ostavljeno na Kiteronu, a sarac porie da je
imao veze sa time. Kada ga Edip pritisnuo priznao je da mu je Jokasta dala dete da ubije, ali
se on saalio i potedeo ga.
VI in
Glasnik obavetava zbor da se Jokasta obesila, a da je Edip iskopap samom sebi oi da
poznaz nee kog nije smio i kog je elio. Edip trai vodia jer planira da napusti grad. Sledi
tubalica. Dolazi Kreont. Ne osuuje Edipa. Edip ga moli da ga odvede na Kiteron i da
preuzme vlast. Pokazuje neiskazanu elju da vidi erke. Savetuje ih, a zatim naputa Tebu.

ANTIGONA
Sofokle
I in
Antigona predosea prokletstvo Edipovo. Obavetava sestru Ismenu o Kreontovoj odluci da
sahrani Eteokla ali ne i Polinika i pita je da li e da joj pomogne da ispotuje boiji zakon i
sahrani i drugog brata. Ismena je odgovora od odluke, ali Antigona ostaje pri svome.
Zbor pripoveda o borbi Polinika i Eteokla (Edipovi sinovi, Polinik je napao Tebu sa jo 6
ratnika da bi zbacio Eteokla sa prestola. Na kraju su poginuli obojca u meusobnoj borbi) .
II in
Kreont ne eli da sahrani Polinika jer se borio protiv grada i zabranjuje, pod smrtnom
kaznom, njegovo sahranjivanje. Dolazi straar i obavetava da je neko Polinika prekrio
tankim slojem zemlje, a da ne znaju krivca. Zbor se pita da li su bogovi to uinili, ali Kreont
ne veruje da bogovi potuju zlotvora. Zahteva da se smesta sazna krivac.
III in
Straar dovodi Antigonu, uhvaenu lukavstvom na delu kako sahranjuje brata. Ona priznaje
da je, svesna Kreontove zabrane, poinila to delo jer su boiji zakoni vaniji i jai od
Kreontovih. Kreont osuuje i Ismenu. Antigona mu napominje da bi se svi sloili sa njom da
ih nije strah od njega. Govori da je Had ravnopravan prema svim mrtvima: Ali na za mrnju,
ve za ljubav rodih se!. Dolazi uplakana Ismena. Ona eli da deli krivicu sa Antigonom ali je
Antigona odgovara jer je ona odabrala smrt sama. Kreont misli da su obe lude. Ismena ga
moleivo podsea da je Antigona verenica njegovog sina i da je potedi. On ipak ne odustaje i
nareuje da se obe veu.
IV in
Dolazi Hemon (sin Kreontov) koji kae da e uvek da podri oca. Kreont mu objanjava
ispravnost svoje odluke kao vladara da ne sme da popusti. Hemon ga savetuje, kao
nepristrasni posmatra (jes malo sutra, a ivot verenice mu o koncu), da dobro razmisli o
svojoj odluci jer je uo da narod potuje Antigoninu astitost i hrabrost. Kreont potcenjuje
njegov savet zbog njegove mladosti. Svaaju se. Hemon pokuav diplomatski da oslobodi
verenicu uveravajui oca da e i za njega biti bolje, zbog potovanja prema bogovima. Kreont
preti da e da pogubi Antigonu ispred njega. Hemon odlazi zaklinjui se da ga otac vie nikad
nee videti. Kreont odluuje da nee ubiti Ismenu, a da e Antigonu da ivu zakopa.
Zbor peva o poigravanju Erosa (boga ljubavi) sa Hemonom
V in
Antigona dolazi na grob i kree njena tubalica koja je izraz udnje za ivotom, a ne
kolebanje u svojoj odluci. Narod odaje poast Antigoni za njenu hrabrost i tei je. Ona se ali
na prokletstvo Edipovo. Odvode Antigonu.
VI in
Dolazi vra Tiresija sa loim predoseajem (ptice na rtveniku). Kreont ga ne slua i to
razgnevi Tiresiju i ona ga napusti. Zbor podsea Kreonta da je Tiresija dosad uvek bio u pravu
i savetuje ga da promeni miljenje. On se premilja i u urbi alje da se sahrani Polinik, a on
sam kree da izbavi Antigonu.
VII in
Glasnik javlja da je Hemon poinio samoubistvo. Izlazi Euridika (Kreontova ena) i trai od
glasnika da joj ispria ta je bilo. On ispria kako je Kreont, poto je sahranio Polinika, kod
Antigoninog groba zatekao sina mrtvog. Hemon se probio do Antigoninog mrvog tela, a zatim
izvrio samoubistvo. Euridika ulazi u dvor. Dolazi Kreont sa telom Hemonovim. Postaje
svestan svoje greke, ali prekasno. Glasnik mu javlja da je i Euridika izvrila samoubistvo.
Kreont kuka.

HIPOLIT
Euripid
Ovo je preiena verzija u kojoj Hipolit ne odgovara na ljubav svoje maehe
I in
Afrodita sprema osvetu Hipolitu jer ne potuje njen kult, nego potuje Artemidin kult ednosti, poto
odbija Fedrinu ljubav i zbog toga e platiti. Dolazi Hipolit i stavlja venac pred Artemidin kip slavei
je.Istupa starac iz dvora i pita ga zato ne daje poast Afroditi. On odgovara da vie voli svoju ednost
i odlazi da jede. Starac se moli Afroditi da mu oprosti nepotovanje jer je mlad.
II in
Dvorkinje dovode bolesnu Fedru. Ona je u vruici ali izraava elju da ide u lov. Zatim dolazi sebi.
Dvorkinja zna da Fedra boluje zarad ljubavi, ali ne zna ko je uzrok njene patnje, a ni njen mu nita ne
zna i ne primeuje. Fedra sve vreme gladuje, uti i eli da umre.Dvorkinja je upozorava da ako umre
presto e zauzeti kopile Amazonkino Hipolit (Hipolit je sin Amazonke i Fedrinog mua). Fedra se
trgne na pomenu Hipolita i zatim priznaje da je zaljubljena u njega. Radije e umreti nego biti
sumanuto zaljubljena. Proklinje Afroditi u slavu ednosti. Dvorkinja je savetuje da potuje Afroditu jer
je blagoslovena da voli. Zbor hvali njenu odluku na ednost, a dvorkinja je podstie na ljubav. Fedra
smatra da e veu slavu stei ednou. Dvorkinja trai uvojak ili vrpcu Hipolitovu za neku vradbinu
koja e pomoi Fedri. Fedra je moli da je nipoto ne oda.
III in
Fedra prislukuje u kui svau dvorkinje i Hipolita. Saznaje da je dvorkinja Hipolitu sve rekla. Dolazi
Hipolit sa pretnjom da e sve razlgasiti. Proklinje ene i bogove to su ih stvorili. Odlazi do Teseja
(oca)da mu sve kae. Proklinje dvorkinju to mu nudi oevu enu. Vrea Afroditu to lukavstvo daje
mudrim enama. Fedra jadikuje i grdi dvorkinju. Ona priznaje greku. Fedra joj oprata i odluuje da
se ubije i spasi decu od ljage ali se zaklinje da Afrodita kazni Hipolita.
IV in
Dvorkinja trai pomo iz dvora jer se Fedra obesila. Dolazi Tesej sa pratnjom i vencem. Saznaje za
Ferdrinu smrt. Skida vecac. Otvara se dvor i cidi se Fedra mrtva sa sluknjama oko nje. Tesej tuguje za
enom koju je voleo i pita se zato je umrla. Nalazi joj pismo u ruci u kojem pie da je Hipolit spavao
sa njom.Tesej ga proklinje i moli Posejdona da ga ubije ili e ga on proterati kad se vrati. Zbor ga moli
da prvo saslua Hipolita da se ne bi kajao posle. Nailazi Hipolit i pita ta se desilo. Tesej nee ni da ga
pogleda nego ga oslovljava besnim dosetkama. Misli da je Hipolita spasla Fedrina smrt. Pita se kako je
tako moralan mladi podlegao Afroditinoj ludosti. Progoni ga iz zemlje. Hipolit ga uverava u svoju
nevinost. Uverava ga da nikad nije poeleo vlast nad gradom niti njegovu enu, mada smatra da je
lepa (hvala bogu, nije gej). Zaklinje se bogovima u svoju nevinost. Zbor naglaava da to dokazuje
njegovu nevinost. Tesej mu kazuje za pismo i proteruje ga maem. Hipolit se oprata od Atene i
odlazi.
V in
Dolazi glasnik i javlja Teseju da je Hipolit umro na moru. Tesej se poraduje to mu je Posejdon usliio
elju. Glasnik mu opisuje dogaaj. Naglaava da su Hipolita svi potovali i da veruju u njegovu
estitost. Tesej je ravnoduan, ali poto mu je rod, zatrai da mu donesu telo.
VI in
Javlja se Artemida i razotkriva Teseju njegove dve greke: to je optuio sina bez validnih dokaza i to
je jednu od 3 elje koje je dobio od Posejdona iskoristio da ubije sina. Tezej kuka. Artemida ga tei,
govorei mu da nije skroz kriv da je to bila volja Kiprankina (Afroditina) i da ne moe protiv volje
bogova.. Donose Hipolita. Tesej kuka i prieljkuje svoju smrt. Hipolit se na samrti obraa Artemidi
koja mu kazuje da je Afrodita zakuvala nesreu njih troje. Tesej govori da bi da bude mrtav umesto
Hipolita. Hipolit krene da prokune bogove, ali ga Aretemida upozorava da to ne radi, da e se ona
osvetiti Afroditi, a da e on biti posle smrti astan. Pomiruje oca i sina, a zatim odlazi. Hipolit prata
ocu i sledi potresna scena u kojoj otac pridrava mrtvog sina i proklinje Afroditu.

MEDEJA
Euripid
Medeja je arobnica koja je pomogla Jasonu da se domogne zlatnog runa, tako to je raskomadala
svoga brata, a posle i kralja Jolka. Posle se naselila sa Jasonom u Korint.
I in
Ispred Medejinog dvora izlazi dadilja i proklinje trenutak kada je Jason krenuo na zlatno runo. Jason
planira da oeni Kreontovu ker, a Medeja tuguje i preti da e ili sebi oduzeti ivot ili e pogubiti
Jasona i Kreontovu ker. Dolazi uitelj sa traem da Kreont planira da istera Medeju i njenu decu iz
Korinta. Javlja se Medeja iz kue. Dadilja alje decu da ih skloni od majinog besa. Medeja kuka iz
kue i moli bogove za osvetu i pravdu. Ona je sve rtvovala za Jasona a on joj tako vraa. Javlja se
zbor gospoa korintskih koje zovu Medeju da izae jer imaju za nju dobru vest. (zbor kod Euripida
postaje akter, a ne samo komentator radnje).
II in
Medeja izlazi i ali se na sudbinu ena. Ona nema nikog u ovom gradu sem Jasona, a on je izneverio.
Moli gospoe korintske da joj pomognu da se osveti Jasonu, Kreontu i njegovoj erci (ena za boj
nije, sem kad joj brak neko dira). One pristaju da joj pomognu. Dolazi Kreont i progoni Medeju jer se
plai za svoju ker. Ona uverava Kreonta da ne eli da naudi njegovoj erci nego Jasonu i moli ga da
je pusti i ona e utati i trpeti okolnosti. Kreont nepokolebljivo odbija. Ona uspeva da ga namoli da
zarad dece ostane jo jedan dan. Dobija jedan dan, ali ako ostane i sekund vie bie pogubljena. Odlazi
Kreont. Medeja smilja kako e ih ubiti. Odluuje da eka prigodnu situaciju. Dolazi Jason i grdi
Medeju zbog oholih rei za kraljevu porodicu. On se zalagao da ostanu u Korintu. Doneo joj je novac
za put. Medeja mu prebacuje sve to je uinila za njega. Podsea ga da imaju zajedniku decu. Pita se
kakvi su to zakoni koji dozvoljavaju takvo zlo (da mu napusti enu i decu zarad druge). Podsea ga
da ona nema gde da ode poto je zbog Jasona ubila svog brata i izneverila porodicu. Jason joj se
zahvaljuje ali joj prebacuje da je on izbavio iz divljine i doveo u civilizaciju. Osim toga eni se da bi
poboljao finansijsko stanje i budunost svoje dece. Zbor mu estita na kitnjastom govoru, ali smatra
da ipak ne sme da naputa enu. Medeja mu zamera to je krio prosidbu. On kae da nije hteo jer bi
ona osujetila prosidbu. Kae da je hteo da oplemeni svoju decu sa kraljevskom braom. Nudi joj
pratnju i novce za beg. Ona tvrdoglavo odbija. On odlazi govorei joj da uvek moe da rauna na
njegovu pomo.
III in
Nailazi Egej i ali se Medeji da nema poroda, a samim tim i naslednika. Ona se nudi da je povede i da
bude nejgova. On pristaje. Ona ga nagovara da se zakune da e je primiti i zatiti. Sada moe da
smilja plan kada ima utoite. Smilja da se pomiri sa Jasonom i da mu ostavi decu koju e da
rtvuje, tj. preko dece e poslati otrovane darove kraljici. Zbor gospoa je odgovara smatrajui da e
ispasti bedna ako to uini. Ona alje dadilju po Jasona.
IV in
Medeja se ulizuje Jasonu i pokazuje lano razumevanje. Moli ga da zamoli Kreonta da deca ostanu.
alje svadbene dare preko dece. Zbor gospoa kritikuje Medejin in i tuguje nad sudbinom dece.
Vraa se uitelj sa decom i veu da je kraljica primila pokolon i prihvatila decu. Medeja kuka to joj
deca s dumaninom ostaju pa se neka ta da radi sa njima. Odluuje da ih vodi u Atinu i tamo da ih
ubije, ali se premilja nekoliko puta oko te odluke.
V in
Dolazi glasnik i javlja Medeji da bei jer su Kreont i kraljica mrtvi. Ona se na tu vest
poraduje.Glasnik joj ispria ivopisno smrt Kreonta i ker i tera je da bei. Medeja odlazi da pogubi
svoju decu. Zbor gospoa kuka zbog zlobe Medejine. Dolazi Jason da izbavi decu ali zakasni.
Pojavljuje se Medeja sa mrtvom decom na helijevim kolima. Jason je proklinje i kuka za decom.
Medeja ga podsea na nepravdu koju je uinio njoj smatrajui ga takoe odgovornim za smrt dece. On
trai njihova tela da ih sahrani, ali ona mu ne da, jer ih ona voli i ona ih je usmrtila zbog Jasonovog
braka. On trai da mu da barem da dodirne decu, a zatim proklinje bogove zbog sudbine koju su mu
dodelili.

BAHANTKINJE
Euripid
Deavanja kod starog dvora Tebe koji je spalio Zevs nakon to je oplodio Semenu koja rodi Dionisa
I in
Dionis se ali na sudbinu svoje majke Semene koju je oplodio, a zatim spalio Zevs. eli da se osveti
Penteju i Kadmu (kraljevima Tebe) zato to ne potuju njegovo boanstvo (po njima Semenu je
oplodio smrtnik pa je zato spalio Zevs, da je kazni). Dionis alje bakhe da bude Penteja. On uzima
ljudsko oblije i odlazi na Kiteron. Bakhe pozivaju narod na bahanalije.
II in
Tiresija (vra) poziva Kadma na bahanalije to on sa oduevljenjem prihvata. Dolazi Pentej i osuuje
orgijanje ena i slavljenje novog boga. Preti da e sve ene okovati, ukljuujui i svoju majku. Sramoti
Tiresiju i Kadma to pod stare dane slave Bakha(drugi naziv za Dionisa). Tiresija ga savetuje da ne
potcenjuje boga Dionisa i da bolje da se i on pridrui zabavi. Kadmo podrava Tiresiju i savetuje sina
da se barem pravi da je Dionis bog da ga ne bi sustigla kazna boija zbog nepobonosti. Pentej srdito
preti da e ubiti tog Dionisa i odlazi. Tiresija i Kadmo odlaze na bahanalije.
III in
Sluga dovodi preruenog Dionisa Penteju kao zaetnika bahanalija. Napominje da je to uradio preko
volje, ali da se Dionis nije opirao. Bakhe su se oslobodile i trae boga Bromija (jo jedan naziv za
Dionisa). Pentej se raspravlja sa Dionisom nesvestan da je on sam bog Dionis. Dionis mu odgovara u
zagonetkama koje Pentej ne shvata pa mu se ruga, a zatim naredi da ga odvedu. Dionis preti da e se
bog Dionis osvetiti. Na to njemu Pentej pripreti da e sve bakhe robinjama nainiti.
IV in
Dionis se javlja iz Pentejevog dvora i od bakha trai da zapale dvor. One se bacaju na tlo. Izlazi Dionis
(u ljudskom obliju) i pria kako ga je bog Dionis oslobodio i zapalio dvor. Dolazi Pentej udei se
kako je ovaj izaao. Dionis mu se izrugava. Dolazi glasnik i javlja da se i Agava (Pentejeva majka)
pridruila orgijanju bahantkinja i da ine uda na Kieteronu. Pokuali su da oslobode Agavu ali su se
ene uspeno odbranile i zaleile uz boiju pomo. Glasnik moli Penteja da pusti tog boga u grad jer
on daruje smrtnika vino. Pentej priprema vojsku na bakhe. Dionis ga odgovara od oruanog napada, da
e ga on odvesti na Kiteron ali mora da se preobue u ensko da ga ne bi bakhe rastrgle. Pentej odlazi.
Dionis razotkriva da e Penteja prvo izvrgnuti ruglu pred gradom, a zatim e ga roena majka pogubiti
(bog Dionis ima proroke moi: in vino veritas) Naglaava da je on ljudima najblii bog. Odlazi u
dvor da udesi Penteja.
V in
Izlazi Pentej preobuen u ensko. Sada vidi Dionisa sa rogovima (koja su njegovo obeleje). Pentej se
licka kao prava dama. Dionis ga upuuje na Kiteron. Pentej hoe da proe kroz sredinu grada. Dionis
mu govori da e ga majka vratiti. Odlaze
VI in
Glasnik dolazi da obavesti o Pentejovoj pogibiji: kad su se pribliili bakhama Pentej je hteo da im se
prikrade, ali ga je Dionis nadmudrio magijom i bakhe su ga prve videle i poele da ga gaaju
kamenjem. On se penje na drvo. One rue drvo na kojem je i prva ga rastrgla majka Agava
natprirodnom boanskom snagom a zatim sestre. On je skinuo vrpcu, ali ga mati nije prepoznala jer je
obuzeta. Agava mu je nabila glavu na kolac. Dolazi Agava sa glavom sreno kliui sa svojim
plenom (mislei da je lavlja glava). Bakhe joj se rugaju, ali ona ne shvata. Poziva grad da se pohvali
ta je ulovila. Zove Kadma i Penteja. Kadmo dolazi, poto je saznao ta se dogodilo, sa Pentejevim
telom. Zakljuuje da ih je Dionis pravedno izigrao. Kazuje Agavi da bolje da ne doe sebi. Ona dolazi
sebi i vidi Pentejevu glavu u rukama ne znajui ta se dogodilo. Kadmo joj objasni. Zakljuuje da je to
njihova kazna zbog nepotovanja Dionisa i tuguje za voljenim sinom. Dolazi Dionis sa
proroanstvom da e Kadmo krenuti u vojnike pohode, a Agava e napustiti grad sa sestrama nikad
da se ne vrati.

ABE
Aristofan
Poinje ulaskon Dionisa i njegovg sluge Ksantije u Had. Oni se prvo obraaju publici. Tu
Aristofan ismeva svoje kolege komediografe i sofiste Ksantija se ali to je on natovaren,
iako on jae, a Dionis peai. ali se i to nije ratovao pa da ga oslobode ropstva. Lupaju na
vrata. Javlja se Herakle i poinje da se smeje na Dionisovu pojavu (Dionis je preruen u
Herakla) Dionis mu iskazuje svoju elju da dovede iz podzemnog sveta Euripida (njegovog
omiljenog pesnika). Herakle koje deluje kao banalni grubijan pokazuje svoje poznavanje
poezije i pita Dionisa zato ba Euripida kada ima jo dobrih pesnika. Dionis i Herakle se ne
slau u ukusu, ali obojca smatraju da savremeni pesnici vie nisu dobri.
Dionis eli da se podrobno raspita za put u donji svet, i to za najbru vezu - sa polarizovanim
odrednicama: da put nije ni prevru, niti isuvie hladan. Herakle mu predlae sledee naine:
veanje(vrue), trovanje (hladno); odbijen je i trei predlog da skoi sa kule (najkrai put) i
Dionis se odluuje za put kojim je nekada Herakle siao u Had. Herakle ga iscrpno
obavetava o svemu ta e uz put naii dok ne stigne do svog cilja Plutonove kue.
Kreu na put. Ksantija odustaje da nosi prtljag, pa se Dionis pogaa sa mrtvacem da mu nosi
prtljag, ali ne uspeva da se pogodi. Dionis se ukrcava u Haronov amac, a Ksantija mora
okolnim putem peke jer nije rob koji je uestvovao u bici kod Arginuza (pacifistiki stavovi).
Dionis ui da vesla. Hor aba poinje da mu peva da mu olaka veslanje. Dionis ih tera da
prestanu. One ne prestaju. Dionis ih uutkuje tako to pone I on da im krekee dok im ne
dosadi. Stie na drugu obalu I nalazi Ksantiju. Obraaju se publici i aludiraju na pad morala u
Atini prilikom pominjanja krivokletnika.
Na svom putovanju kroz Had nai putnici su do sada sreno proli kroz predeo udovita i
kraj blata u kome ispataju teki grenici. Dionis se triput molio, poto se tri put obraa
mrtvima. Sada nailaze na mrtve koju u Hadu vode blaen ivot, jer su za ivota pripadali
tajnom kultu (misti, tijasi). Korifej osuuje graanski moral. Pozovu Ksantiju da se prikljui
horu, a za njim se pridruuje i Dionis. Pitaju za Plutonovu kuu i dolaze do nje. Dionis kuca
na vrata. Javlja se Eak (vratar). Dionis se predstavi kao Herakle. Eak poinje da ga ljutiti
psuje. Dionis se preplai i upiki u gae. Rei da se menja odee sa Ksantijom.
Samo to su Dionis i Ksantija izmenili uloge, pojavljuje se Persefonina slukinja i po nalogu
svoje gospodarice poziva Herakla-Ksantiju na bogatu gozbu. To je za Dionisa razlog da trai
natrag svoje gospodarsko pravo. Ksantija se buni, ali najzad ipak izmene kostime. Sudei po
pripremama za Heraklov doek, Aristofan ne veruje mnogo u Persefoninu uvenu ednost.
Ulaze u Plutonovu kuu. Slede banalne aluzije na atinski graanski svet pojavljuju se
krmarice napadajui Dionisa jer misle da je Herakle (prodrljivi koji se proli put najeo a
nije platio) Prete advokatom.
Dionis u paninom strahu pristaje na najgora mogua ponienja ne bi li privoleo Ksantiju da
opet promene uloge: priznaje da nikada nije bio u pravu, pristaje i na batine, zarie se da vie
nikada nee traiti da promene uloge. Poto je uvideo da to kod Ksantije ne pali, Dionis u
oajanju pribegava formuli proklinjanja samog sebe, svoje ene i dece(iako ih nema). Ksantija
pristaje.Eak izlazi da ostvari svoje pretnje. Ksantija-Herakle nudi, prema obiajima atinskog
sudskog postupka, svoga roba (Dionisa) da bude, umesto njega, podvrtnut istrazi za
muenjem. Dionis odbija da ga stavljaju na muke, pozivajui se na to da je bog. Test
batinanjem treba da odlui: onoga ko je stvarno bog udarci ne mogu boleti. Proba se zavrava
nereeno. Stoga ih Eak puta u kuu Plutona i Persefone koji e, kao bogovi, moi prepoznati
pravog boga izmeu njih dvojice.
U sluaju da je rob umesto gospodara podvrgnut muenju u cilju istrage, suprotna strana bila
je duna da poloi izvestnu sumu novaca kao kauciju za sluaj da rob podlegne muenju ili
bude tee povreen sa trajnim posledicama koje bi mu umanjile radnu sposobnost. Ksantija

odbija ak i ovaj novac preputajui tako Dionisa potpuno na milost i nemilost izvriocu
Eaku.
Parabaza- intermeco koji nema veze sa radnjom komedije, ve komentarie aktuelne politike
dogaaje.
Ksantija pria sa Plutonovim robom. Ksantijino razmetanje pred Plutonovim robom izaziva
divljenje ovoga, pa poinje da se hvalie kako i sam prelazi svoga gospodara, u ta Ksantija
sumnja. Ksantija saznaje da se Eshil i Euripid svaaju, nadmeu oko privilegija u podzemnom
svetu. Eshil je sedeo na prestolu tragiara dok nije doao Euripid. Ksantija i rob ulaze da
gledaju agon.
Kontrasno prikazivanje jednog i drugog pesnika sprovedeno je strogo do kraja agona. Evripid
pokazuje, za razliku od Eshila, odlike pravog sofistikog intelektualca. Eshilovo utanje je
vrlo efektno, kao i utanje njegovih likova u tragedijama. Euripid napada sporost i previe
hora u Eshilovim tragedijama.
Evripid prvo nabraja svoje izraajne kvalitete i metrike vrednosti svoje poezije. Zatim istie
svoje teme i stil. Posle toga prebacuje Eshilu visokoparni stil i udovine likove nepostojee u
stvarnosti, dok sam bira likove iz svakodnevnog ivota koji govore jezikom obinih ljudi,
atinskih graana.
Evripid peva slavopojku samom sebi u kojoj ponovo istie svoje prednosti: u poeziji on vlada
zdravim razumom, proverava i posmatra. Usvajanjem ovih odlika ima, po njemu, poseban
praktian znaaj u svakodnevnom ivotu graana. Aristofan nagovetava da je nova sofistika
racionalnost delovala u stvari samo na karakter obinog graanina: postao je sitniar i
cepidlaka. Hor podstie Eshila da se brani. Poinje rasprava oko uloge pesnika koja je po
Eshilu pedagoka i moralna. Istie da je on Euripidu predao sve junaine a da ih je on
iskvario.
Uoljivo je da Eshilu ozbiljnije prigovore pravi Dionis, nego Evripid. injenica da ti
prigovori dolaze od merodavnog sudije boga teatra istie osnovnu ideju: Eshil treba da
pobedi u pesnikom agonu i postane spasilac Atine ne toliko zbog svojih poetskih kvaliteta,
koliko zbog moralnog efekta podsticaja na hrabrost i tenja ka veliini koje izazivaju
njegove drame.
Prvi deo pesnikog agona zavren je, izgleda, u korist Eshila. Poetak drugog dela takmienja
najavljuje hor parodirajui sofiste koji termine iz sporta metaforiki primenjuju u filozofskim
diskusijama. Sledi kritika prologa.
Analiza Eshilovih prologa je zavrena. Sada su na redu Evripidovi prolozi. Kod njega nema
tautologija i pleonazama ni skrpljenih sloenica, to mu Dionis i priznaje.
Najuspelija komina partija u kojoj se pomou refrena uturicu zaturi ismejava slaba taka
Evripidova uvek isti metriki kliei njegovih prologa.
Cela ova partija predstavlja i kritiku Eshilove nejasnosti i nepovezanosti: muzika stiha i
uzvien ton esto su vaniji od sadraja i zato je svejedno da li se ita redom ili preko reda.
Zavravaju sa lirikom. Donosi se velika vaga kojom Dionis vaga dvojcu pesnika i Eshil tri
puta prevagne. Dolazi Pluton. Dionis, bog poezije, vie voli Evripida kao pesnika, ali ne i kao
oveka. Dionis trai da daju savet Atinskim graanima koji e presuditi. Euripid savetuje da
se obrnu struje u Atini, a Eshil osuuje to Atina ne moe da se odlui izmeu demokratije i
oligarhije i da je Atina postala sama sebi neprijatelj. Dionis odabira Eshila na ta se Euripid
uvredi. Zatim ih Pluton poziva u goste. Eshil nalae da Sofokle treba da ga nasledi na
prestolu.
Eshil, mudar pesnik po miljenju Aristofana, razlikuje se od pesnika iz Sokratove kole i od
sofista koji, kao Evripid, ne priznaju pravu misiju tragikog pesnitva, nego samo
prepriavaju mrane afere i neto dokazuju.

NAMOR
Menandar
Deavanja su na kamenjaru. U sredini je Panov hram. Levo je Knemonova kua.
I in
Pan nas uvodi u priu (prolog). Levo od svetilita ivi Knemon (namorasti starac). Njegov pastorak Gorgije je
vrlan mladi, a erka edna i pobona. Zbog toga je Pan nagradio tako to je Sostrata (bogatog mladia iz grada)
zaarao da se zaljubi u nju. Nailaze Sostrat i njegov ortak Hajrea (hvalisavac i ankoliz). Sostrat je poslao roba
Piriju da odnese poruku ocu devojke. Nailazi Pirija koga je starac jurio i gaao kamenjem oteravi ga iz kue.
Hajrea odgovara Sostrata da odloi prosidbu. Nailazi Knemon, Pirija se skriva. Sostrat priznaje da se preplaio.
Knemon guna na svet i na Sostrata koji stoji kod njegove kue. Sostrat shvata da mu treba ozbiljna pomo oko
devojke. Nailazi devojka. Sostrat se nudi da donese vode umesto nje. Nailazi Davos (tob Gorgijin) koji nasluuje
Sostratove namere pa tri da obavesti Gorgiju.
II in
Gorgija kritikuje Davosa to nije nadgledao Sostrata. Trai od njega da nadgleda kuu jer se brine da ne padne
bruka na njegovu polusestru i ukalja se njihovo ime. Nailazi Sostrat. Sostratova majka je takoe vrlo pobona.
Gorgija popuje Sostratu o srei i zloupotrebi srei. Bezazlenost i iskrenost Sostratovi su u kontrastu prema
strogosti i povienom tonu Gorgijinom. Uspeva da ubedi Gorgiju u svoje dobre namere. On mu savetuje da moe
da osvoji devojku samo ako postane ovek slian Knemonu (ne namorast nego radan). Zato ga savetuje da se
okane devojke. Davos ubeuje Sostrata da kopa s njim pa e se moda svideti starcu. Pod uticajem onog to je o
Knemonu rekao Gorgija Sostrat uvia da stareva narav nije liena dobrih strana i idealizuje devojino potenje.
Odlazi na njivu. Nailazi Sikon (kuvar) sa Getom (robom oca Sostratova). Pripremaju rtvu jer je Sostratina
majka usnila da je Sostrata Pan naterao njivu da kopa.
III in
Knemon naputa kuu i poruuje slukinji da nikom ne otvara. Knemon kritikuje pobonosti ljudi tj.
preterivanju. Ulazi u kuu. Geta kuca na njegova vrata da trai kazan. Knemon ga odbija. Sikon se hvalie
svojim kulinarskim umeima, a zatim i sam zakuca Knemonu na vrata. Knemon pomisli da je to Geta pa ga
skoro istue. Napominje da ne eli da ima veze sa svetom. Nailazi Sostrat alei se na bolove u leima usled
tekog rada, koji je bio uzaludan poto starac nije naiao. Nailazi Geta i ali se na rad, ne prepoznaje odma
Sostrata. Sostrar odluuje da pozove Gorgiju i njegovog roba na gozbu. Odlazi. Izlazi Simiha (robinja stareva) i
kuka za kofom koja je pala u bunar, zajedno sa motikom. Izlazi Knemon i besni na nju. Geta se nudi da
pomogne, ali ovaj ga opsuje i ue u kuu. Geta saaljeva starevu sudbinu i bes jer se zlopati po ovom
kamenjaru. Nailazi Sostrat sa Gorgijom i Davosom i poziva ih na gozbu.
IV in
Izlazi Simiha i ali se da je starac upao u bunar. Sikon podsmeljivo komentarie da je to najpametnije to je
mogao uiniti. Nailazi Gorgija i poziva Sostrata da pomogne. Ulaze u kuu. Sikon podsmeljivo komentarie da
starac nije zasluio da ga vade. Izlazi Sostrat sa izvetajem da je Gorgija izvukao starca, dok je on oaran gledao
devojku. Pobegao je iz kue jer se jedva suzdravao da je ne poljubi. Iznose Knemona u zavojima. Knemon se
opameuje i shvata da ne moe sam da bude. Zove Gorgijinu majku. Sostrat se povlai. Dolaze Gorgija i njegova
majka. Knemon pravda svoju namorost zbog sebinosti sveta. Ali mu je Gorgija svojim nesebinim postupkom
(oni su bili u svai) vratio veru u ljude. Njemu poklanja imanje i imenuje ga kao naslednika i staratelja devojke
kojoj treba da odabere mua. Gorgija upoznaje Sostrata sa Knemonom i nudi ga za zeta. Knemon ga pita da li je
seljak, ali ipak pristane da da devojku. Odlazi u kuu. Ostaje samo jo da Sostrat pita oca (koji je imuan
graanin). Kalipid (Sostratov otac) nailazi i ali se na glad. Sostrat pita oca i dobija dozvolu da oeni devojku.
Zatim pokuava da ubedi oca da da svoju sestru Gorgiji za enu na ta Kalipid ne pristaje da mu i snaja i zet
budu siromasi. Sostrat mu moralizuje o nestalnosti novca i srei kao glavnom faktoru: Prijatelj koga svako vidi
je nesravljeno vredniji od skrivenog blaga koje si negde zakopao. Uspeva da ubedi oca. Nailazi Gorgija koji je
sve uo i prvo odbija da uzme Sostratovu sestru mislei da je nije dostojan. Uspevaju da ga nagovore. Planiraju
dvostuko venanje. Gorgija dovodi majku i devojku. Starac odbija da doe. Gorgija se snebiva, ali ipak ulazi u
peinu. Izlazi Simiha, a zatim izlaze svirai i Geta. Zove Sikona i planiraju da smeste starcu. Sikon izvlai
zaspalog Knemona. Lupaju i trae od njega razne stvari. Koriste nemo starce jer ne moe da ih pojuri zbog
slomljene noge. Na kraju nagovaraju starca da ue u peinu.

ZLATNI UP (AULULARIJA)
Plaut
Prolog: Domai lar zatitnik kue objanjava priu o zakopanom blagu koje generacija nisu mogle da nau i
o devojci koja ga potuje pa je zato on njenom ocu otkrio blago da je dobro uda. Jedan mladi je prevario i
napumpao. Njegov stic se nudi da je oeni.
I in
Euklijon (starac) grubo isteruje Stafru iz kue da bi proverio svoje blago. Stafra se pita ta je to sa starcem.
Ispoveda se da uva tajnu o devojcinoj nesrei (trudna je). Euklijon izlazi i nareuje Stafri da ue u kuu i da je
uva i nikog da ne puta. Ide da primi novac iz optine da ljudi ne bi posumnjali da ima skrivenog novca, mada
on ve sumnja da oni sumnjaju jer ga lepo pozdravljaju.
II in
Eulomija opanjkuje svome bratu Megadoru (mladievom stricu) kako su ene brbljive i loe, a zatim ga
nagovara da se oeni i predlae mu neku njenu emu sa nekom srednjovenom enom. On odbija jer njemu nije
stalo do miraza. Ve je odluio da oeni Euklijonovu ker. Euklijon se vraa i sree Megadora koji mu
nagovetava svoje namera, ali Euklijon misli da je ovaj namirisao blago pa mu se zato nudi. ak pomilja da je
ukrao blago pa utrava u kuu da proveri. Megador trai od njega njegovu ker. Euklijon pomilja da ga ovaj
zeza pa mu napominje da ne daje nikakav miraz uz nju. Tek kada se uverio da ovaj ne zna za njegovo blago
pristaje (pritom jo jednom utrava da proveri blago). Ugovaraju svadbu za danas i Megador odlazi. Euklijon
zove Stafru i obavetava je o svadbi, zatim odlazi na pijacu. Stafra kuka jer je devojka pred poroaj. Dolazi
Megadorov rob Strobil i kuvari i sviraice. Po Megadorovoj naredbi pola ide kod starca da sprema. Komentariu
Euklijonov tvrdiavu narav (glad da potrai, pa nee da ti je da). Sujetni kuvari se svaaju ko e da ide kod
starca. Strobil tei Kongrijuma(kuvara koji je izgubio) da kod starca barem nemaju za ta da ga optue da je
ukrao Zovu Stafru da im otvori. Strobil se zeza da Kongrija zapali tarabu umesto drva. Euklijon dolazi sa pijace
praznih ruku jer je reio da utedi i uje Kongriju u kui pa pomisli da je lopov. Ulee u kuu. Antraks (drugi
kuvar) dolazi da trai da pozajmi od Kongrije neku testiju.
III in
Starac ih izbacuje iz kue uz batine i pogrde. A zatim izlazi iz kue nosei testiju sa blagom, a zatim uteruje
Kongriju da radi svoj posao. Euklijon sumnjii da je Megador neto umesio. Megador nailazi i govori o enama
raspikuama i tednji. Euklijon ga kriom prislukuje i impresionira se njegovom mudrou, ali i dalje sumnjii.
ali se Megadoru na kuvare, a Megador ga nagovara da se napiju. Euklijon se uplai za testiju koju ve
oslovljava kao ivo bie.
IV in
Strobil podsmeljivo besedi kako sluga treba da bude veran gospodaru i da mora uvek da slua njegova
nareenja. Njegova nareenja su da uhodi starca. Euklijon izlazi iz kue sa blagom i Strobil ga uhodi. Starac se
odaje za blago koje je sakrio u hramu. Strobil ulee u hram da nae blago. Euklijon videvi gavrana predoseti da
se neko nameraio na blago i uleeu u hram. Izvlai Strobila iz hrama i trai od njega da mu vrati ta mu je uzeo.
Strobil se pravi lud. Euklijon pomisli da postoji i drugi lopov pa ga puta i vraa se u hram. Strobil ga ponovo
prati i saznaje gde je premestio blago.
V in
Likonid (mladi) moli majku da popria sa stricem Megadorom i da ga nagovori da odustane od devojke.
Devojka se poraa u kui. Saznajemo da je Likonid naredio Strobilu da uhodi starca. Strobil je ukrao blago i bei
kui. Euklijon kuka za blagom (obraa se publici oslovljavajui je kao dobar ovek). Nema vie elju za
ivotom. Likonid slua to iz prikrajka i pomisli da starc kuka zbog obesaene devojke. Poplai se. Dolazi do
komine rasprave usled nesporazuma: Likonid misli da Euklijon kuka zbog erke pa mu se izvinjava pravdajui
se, a Euklijon misli da ga je ovaj unesreio ukravi mu blago i da se zato pravda. Likonid izjavljuje: kad sam je
ve dirao, onda u lepo i da je zadrim (misli na devojku, a Euklijon na testiju sa blagom). Euklijon zahteva
testiju. Likonid se udi i govori da ne zna za nikakvu testiju. Obavetava ga da je Megador odustao od enidbe u
njegovu korist: da bi on oenio Fedru (devojku) koja je upravo rodila njegovo dete. Starac ne veruje. alje ga u
kuu da se uveri. Nailazi Strobil i istrtljava se Likonidu za blago zahtevajui da otkupi slobodu. Likonid trai od
njega da vrati novac. Ovaj se pravi lud.
Svretak Aulularije nije sauvan, ali se iz preostalih fragmenata moe naslutiti: Likonid je Strobilu oduzeo testiju
(u naknadu za to mu je poklonio slobodu) i vratio Euklijonu koji mu je dao ker za enu i kao miraz poklonio
zlato iz testije.

EVNUH
Terencije
U prologu se Terencije brani od optubi za plagijat, napominjui da ne moe se rei nita to
je bilo reeno ranije. Zatim moli publiku za panju i tiinu.
I in
Fedrija je zaljubljen u heteru Taidu. Razmilja ta da radi sa njom, poto ga je zadnji put
iskulirala zbog nekog vojnika. Da li da je napusti ili da joj ode. Parmenon (njegov rob) ga
savetuje da vie ne komplikuje stvari. Da pone da se ponaa kao muko i da je ignorie i
izbegava poto je previe slab prema njoj. Nailazi Taida i pravi se da je sve ok meu njima.
Objanjava mu zato ga je iskulirala: u poverenju im odaje da je nala izgubljenu devojku,
sestru Hremetovu. Nju je otkupio njen bivi ljubavnik vojnik Trason. Ona mora da mu se
umili da bi dobila devojku na poklon. Zato je ignorisala Fedriju. Parmenon sumnja da je to
istina. Moli Fedriju da je prepusti na par dana vojniku da bi ga pridobila i oslobodila devojku.
Fedrija se osili i naljuti nazivajui je bednicom, napominjui kako je on sve radio za nju:
kupio joj je evnuha i etiopsku robinju. Tadia uspeva da ga obrlati govorei mu da ona voli
samo njega. On pristaje da je prepusti molei je da bude samo telom vojnikova, a da duom
ostane njegova. Odlazi. Fedra priznaja publici da zaista voli samo Fedriju. Napominje da je
nala brata devojinog.
II in
Fedrija daje uputstva Parmenonu da odnese evnuha i etiopsku robinju Taidi i da pripazi na
njegovog suparnika. On odlazi na selo da se skloni kao to je i obeao. Parmenon komentarie
da Fedrija nee izdrati i da e se jo danas vratiti. Nailazi ankoliz Gnaton (uliziva
Trasonov) sa devojkom koju Trason alje Taidi kao poklon. Parmenon primeuje da je veoma
lepa. Vraa se Gnaton sa tipinim govorom za ankoliza: jednom siromahu je dao savet kako
da se snae za novac tako to e se ulizivati egoistima. On se ponosi to je ankoliz jer ga
tako svi potuju. Parmenon mu se ironino podsmeva. Gnaton likuje ispred Parmenona jer je
njegov gazda Fedrija ispao iz igre kod Taide. Parmenon ga upozorava da se lako stvari mogu
ponovo obrnuti. Nailazi Hajreja (Fedrijin brat) i kuka kako je izgubio prelepu devojku u koju
se strano zaljubio. Parmenon saaljeva Fedrijinog i Hajrejinog oca poto su se obojca
zatreskali. Hajreja ga moli da mu pomogne da nae i osvoji devojku. Objanjava kako ju je
izgubio jer ga je zaustavio neki glupavi starac poznanik i zadrao ga. Parmenon shvata da je
to devojka koju su doveli kod Taide i objanjava Hajreji da nema anse. U ali predlae da
mogu da ga prepobuku u evnuha i poalju ga kao poklon Taidi. Hajreja se oduevi i nagovori
Parmenona da urade to kao osvetu pohlepnim heterama.
III in
Gnaton se ulizuje Trasonu koji se hvalie kako ga svi vole i potuju. Gnatonovo ulizivanje je
dvolino, ali glupi Trason to ne primeuje. Parmenon prislukuje njihov razgovor. Trason se
pita dali da razuveri Taidu od toga da je zaljubljen u Pamflitu (devojku koju joj je poklonio).
Gnaton ga savetuje da koristi devojku da bocka Taidu kada ona njega bocka sa Fedrijom.
Nailazi Taida. Parmenon koristi priliku da preda Taidi Fedrijine poklone: preruenog Hajreju
u evnuha i etiopsku slukinju. Trason i Gnaton se podsmevaju jeftinim Fedrijinim poklonom.
Taida odlazi sa njima kod vojnika na veeru. Daje uputsta slukinji Pitiji da ako doe devojin
brat Hremet da ga poalej kod nje. Ulazi Hremet koji misli da mu Taida sprema naku zamku.
Slukinja ga alje kod vojnika i Taide. Antifon trai svog drugara Hajreju jer su se dogovorili
da organizuju neku veeru sa ortacima. Primeuje ga kako izlazi sav ushien iz Taidine kue
obuen kao evnuh. Hajreja mu oduevljeno pria kako je kao evnuh dospeo do devojke. Kako
mu je Taida naredila da je uva i on je to iskoristio i .... ta rei.... Odlazi sa ortakom na
veeru.

IV in
Slukinja Dorija pripoveda deavanja kod Trasona: kako je doao Hremet i Trason je pomisli
oda mu je on suparnik. Nailazi Fedrija (puno je izdrao). Iz Taidine kue izlee Pitija traei
evnuha koji je obesastio devojka. Fedrija se udi kako je evnuh mogao da obesasti devojku.
Ulazi u svoju kuu i dovodi evnuha Dorusa. Pitija porie da je to evnuh kojeg su njima doveli.
Napominje da je onaj bio mlai. Dorus otkriva da je zamenio odelo sa Hajrejom. Fedrija
odlui da zatiti brata i natera Dorusa da porekne. Slukinje sumnjaju da je ovo sve
Parmenonovo delo. Odluuje da za sada kriju. Dolazi Hremet pijan i obavetava o svai koja
je izbila izmeu Taide i Trasona. Dolazi Taida zabrinuta jer Trason dolazi s vojskom po
devojku. Obavetava Hremeta da je devojka njegova sestra i da je ona poklanja njemu.
Predaje mu stvari za prepoznavanje (kutiju sa nakitom) da ima da se odbrani da je njegova
sestra. Dolazi Trason sa vojskom (kuvara i lopova) i sprema se da otme devojku silom.
Hremet, ohrabren vinom i Taidinim podstrekom mu se suprotstavlja i preti mu da mu ne dira
sestru koja je sada slobodna graanka. Trason odlazi, uveren da e Taida da doe da trai
oprotaj od njega.
V in
Taida grdi Pitiju zbog obesaene devojke i saznaje da je Hajreja obescastio. U tom
trenutku nailazi Hajreja. Napadaju ga za zlodelo. On se ne brani nego priznaje da je to uradio
iz ljubavi. Taida mu oprosti i obea da e da mu pomogne da je oeni. Dolazi Hremet sa
dadiljom koja je prepoznala nakit i ulaze svi u kuu. Nailazi Parmenon hvalei se svojim
poduhvatom kojim se osvetio alavim heterama. Pitija izlazi iz kue i prevari ga da su uhvatili
Hajreju i da e biti kanjen jer je nasrnu na slobodnu graanku. Nailazi starac i Parmenon mu
odaje da su mu sinovi zaljubljeni u ene iz heterine kue i da je Hajreja zatoen zbog
bludnienja. Starac ulazi u kuu. Pitija izlazi iz kue smejui se Parmenonu i odajui mu kako
ga je prevarila i uvalila u sos poto je odao Hajreju ocu. Dolazi Trason sa odlukom da slui
Taidi.Izlazi Hajreja oduevljen poto je devojka slobodna graanka i verena za njega, a Taida
je postala starev klijent tako da moe da se vrati Fedriji. Dolazi Fedrija i raduje se. Trason
preklinje Gnatona da mu pomogne da ostane uz Taidu pa makar i kao sluga. Gnaton ubeuje
Fedriju da e svi imati koristi od toga da podeli Taidu sa bogatim vojnikom. On ne treba da se
boji jer se Taida ne moe zaljubiti u takvog glupavog hvalisavca. Fedrija pristaje. Trason se
hvalie kako ga svi oboavaju, a ostali se ale na njegov raun.