Hotel Bertram

(At Bertram`s hotel)

Agatha Christie

Hariju Smitu
zbog toga to cenim
njegov nauni pristup
mojim knjigama

Linosti
PUKOVNIK DEREK LASKOMB - dobroudni stariji udovac. Njegovi staromodni stavovi o enama
neminovno su ga inili lakovernim...
LEDI SELINA HEZI - vremena plemkinja. Memorija joj je bila otrija od vida.
G-ICA ORINZ - Savrena recepcionarka, tako ravnodune prirode da ostaje mirna ak i kada se
kua rui...
HAMFRIS - Savreni direktor najuglednijeg hotela. Prua svojim gostima ta god ele. bez obzira na
rizik...
G-ICA DEJN MERPL - Dama koja je umela da predvidi zlo, koja je videla zlo gde kog bi
pogledala - nije mogao da je /buni ni prepredeni varalica...
BEZ SEDVIK - Pripadala je neobuzdanim ljudima, nije prezala ni od kakvih uzbuenja...
ELVIRA BLEJK - Besina ki, imala je uglaenost licejke i nagone jedne tigrice...
LADISLAV MALINOVSKI - voza na trkama, dete sree i Don uan, sklon da se suvie esto drui
sa pogrenim enama...
KANONIK PENIFADR - rasejani naunik koji je odlazio na prava mesta u pogreno vreme i jedva
preiveo da bi zbog toga mogao da zaali...
GLAVNI INSPEKTOR FRED DEJVI - imao je oinski izgled i instinkt pomou koga je pronalazio i
iglu u senu...
MAJKL DORMAN - Jednostavan ovek koji se oenio iz zabave i zatim otkrio da se igra zove
ubistvo...
BRIDIT - U prkos njenoj majci uspevalo joj je da bude u centru deavanja - i da ak pomogne da se
ona dogode...
G. ROBINSON - Ni njegovo ime kao ni bilo ta drugo u vezi sa njim nije bilo stvarno - osim
informacija koje je mogao da da ako je hteo...
ROBERT HOFMAN - Tako bogat ovek da je pljaku od milion dolara smatrao samo trivijalnim
incidentom...

U ovoj knjizi su lica, mesta, dogaaji i situacije izmiljeni i nemaju veze ni sa jednom linou, ni
sa kojim mestom niti istinitim dogaajem.

1.
U srcu Vest Enda ima mnogo mirnih delova za koje ne zna niko osim taksista koji, spretno krstarei
uskim uliicama, stiu do njih iz Park Lejna, Berkli Skvera ili Sout Edli Strita.
Ako iz Hajd Parka skrenete u jednu od skromnijih ulica, pa jo nekoliko puta levo i desno, nai ete
se u mirnoj uliici u kojoj se na desnoj strani smestio hotel Bertram". Hotel Bertram" se tu nalazi
ve dui niz godina. Za vreme rata mnoge kue u njegovoj blizini su bile sruene, ali sam hotel je
ostao netaknut. Naravno, i na njemu su ostali tragovi, ali sa skromnim ulaganjima ubrzo mu je vraen
nekadanji izgled. Hotel je ve 1955. godine po svemu bio isti kao i onaj iz 1939. Bio je otmen,
neupadljiv i nenametljivo skup.
Gosti hotela Bertram" su godinama pripadali istoj klasi, sastojali su se od viih svetenika, otmenih
udovica iz aristokratskih porodica iz unutranjosti, dcvojaka koje su za praznike dolazile iz skupih
devojakih kola (Ima tako malo mesta u Londonu gde pristojna devojka moe da odsedne, ali u
hotelu Bertram" to je sasvim u redu. Mi tamo ve godinama odsedamo.")
Bilo je, naravno, mnogo hotela koji su se, kao i Bertram", uspeli odrati, ali su skoro svi bili
zahvaeni talasom promena. Morali su mnogo toga da promene da bi zadovoljili potrebe novih
gostiju. Menjao se i hotel Bertram", ali je to bilo tako lukavo izvedeno da se na prvi pogled nije
moglo ni primetiti.
Pred stepenicama koje su vodile do velikih vrata na okretanje stajao je ovck koji je izgledao kao da
je. u najmanju ruku, feldmaral. Zlatni gajtani i medalje krasili su mu muevne grudi. Dranje mu je
bilo savreno. Pnhvatao bi vas ncno dok biste rcumatino izlazili iz taksija ili sopstvcnih kola,
vodio bi vas paljivo uz stepenice i sigurno vas proveo kroz vrata na okretanje.
Ulazei, ako vam je to prva poseta Bertramu", osetili biste, gotovo sa strahom, da ste se vratili u
jedan davno iezli svet. Vremc se vratilo unazad. Ponovo ste se nalazili u Engleskoj u doba kralja
Edvarda.
Hotel je, naravno, imao centralno grejanje, ali to niste mogli da osetite. U velikom centralnom
predvorju, po dobrom starom obiaju, plamtela je vatra u dva kamina, pored kojih su, napunjene
kockama uglja odreenih dimenzija, sijale dve bakarne posude za ugalj, ba kao u doba
edvardijanskih sobarica. Sve je bilo upotpunjeno prisustvom bogatog crvenog plia i neodreenom
mekom toplinom. Fotelje nisu pripadale ovom periodu. Bile su prilino uzdignute od poda, tako da se
starije reumatine darne nisu morale nepristojno mekoljiti da bi se podigle iz njih. Sedita im se
nisu, kao kod toliko hvaljenih, modernih fotelja, zavravala na polovini bedra, izazivajui agoniju
kod onih koji boluju od artritisa i iijasa; a nisu bile ni sve istog modela. Bilo ih je raznih veliina, s
uspravnim kao i sa oblim naslonima. U hotelu Bertram" svako je mogao da za sebe nae udobnu
stolicu.
U vreme popodnevnog aja u prostranom predvorju obino su svi stolovi bili zauzeti. Predvorje,
naravno, nije bilo jedino mesto gde se sluio aj. Bio je tu jo salon (sa satenskim presvlakama),

zatim salon za puenje (po nepisanom pravilu rezervisan za mukarce) s ogromnim konim foteljama
i, konano, jo dva salona za pisanje gde ste s prijateljicom uz aj mogli mirno da ogovarate
zajednike poznanike, ili ak da napie pismo. Uz ove prednosti edvardijansko doba bilo je tu i
drugih tajnih mesta, za one sa modernijim prohtevima. Dole je bio dvostruki bar sa dva barmcna,
jednim amerikim, koji se brinuo za Amerikance, toei im viski i meajui koktele i drugim,
engleskim, koji je bio zaduen za seri i diskusije o trkaina u Askotu i Njubcriju sa sredovcnom
gospodom koja su punila hotel u dane ozbiljnih trka. Dobro skriven u dnu hodnika, nalazio se i salon
sa televizorom.
Ali gosti su ipak najrade pili popodnevni aj u velikom predvorju. Starije dame su uivale dok su
pratile dolaenje i odlaenje gostiju, prepoznajui stare prijatelje i zgraavajui se kako su ti isti
ostareli. Bilo je i gostiju iz Amerike, koji su zadivljeno gledali plemenite Engleze kako zaista pristaju
uz svoj tradicionalni popodnevni aj. Jer popodnevni aj je bio pravi specijalitet hotela Bertram".
Bio je prosto sjajan. Obredom je upravljao Henri, snana i zadivljujua pojava pedesetih godina,
oinski brian, usluan i otmenog dranja, pripadnik one davno izumrlc vrste savrenih batlera. Pod
strogim Henrijevim nadzorom goste je posluivalo nekoliko mladih konobara. Gaj se sluio na
ogromnim- ukraenim srebrnim posluavnicima iz georgijanskih srebrnih ajnika. Mada nije bio
pravi, porcelan je izgledao kao originalan Riingem" ili Dejvnport". Imali su najbolje vrste
indijskih, cejlonskih i slinih ajeva, a to se pak jela tie, mogli ste da naruite sve to vam padne
na pamet... oni su to sigurno imali.
Dana sedamnaestog novembra ledi Selina Hezi, ezdeset i pet godina, iz Leiesterira, jela je, s
uivanjem koje je karakteristino za starije dame. divan topli hlepi sa puno maslaca, koga Englezi,
sa puno ljubavi nazivaju muffin''.
Ipak nije bila ba toliko okupirana muffinom", a da ne bi mogla da pogleda prema vratima svaki put
kada bi se ona otvorila da bi propustila novog gosta.
Tako se desilo da je, smeei se, klimnula glavom pukovniku Laskombu - koji se pojavio na vratima
uspravnog, vojnikog dranja, nosei dogled. Kretnjom roenog vladara smesta ga je pozvala da
prie i Laskomb je /.a tren bio pored nje.
- Zdravo, Selina, ta tebe dovodi u London?
- Zubar - odgovori gospoda Selina, prilino nerazgovetno zbog muffin". Usput, rekoh, kada sam ve
ovde, idem do onog oveka u Ulici Harlcj. zbog mojih artritisa. Zna na koga mislim.
Mada su u Ulici Harlej ordinacije imali mnogi pomodni doktori, specijalisti za sve mogue bolesti,
Laskomb je tano znao na koga ona misli.
- Da li ti je bar neto pomogao?
- Rekla bih da jeste - nerado je priznala ledi Selina. - Neobian ovck. Iznenada me je iz ista mira
uhvatio za vrat i zavrnuo ga. -Oprezno je okretala vratom.

- Da li je bolelo?
- Svakako, mora da je bolelo, zavrnuti oveku vrat na takav nain, ali nisam imala vremena da
osetim. - I dalje je oprezno pomerala glavu. - Izgleda da je u redu. Posle toliko godina, ponovo mogu
da okrenem glavu.
Pokuavajui to da izvede, odjednom uzviknu:
- Oh, zar je mogue, pa to je stara Dejn Marpl. Mislila sam da je ve davno umrla. Izgleda kao da
joj je sto godina.
Pukovnik Laskomb bez preteranog interesovanja pogleda prema vaskrsloj Dejn Marpl; hotel
Bertram" uvek je imao po neki primerak onih koje je on nazivao smotanim starim kokama.
Gospoda Selina je nesmetano nastavila:
- Ovo je jedino mesto u Londonu gde jo moe dobiti prave muffine". Zamisli, kad sam prole
godine bila u Americi, dali su mi za doruak neto to su zvali muffin". Ni nalik muffinu". Pa zato
ih, kaem, uopte zvati muffin". Ugurala je u usta i poslednji soni zalogaj i neodreeno pogledala
oko sebe. Henri se u tren oka stvorio pored stola. Bez urbe i jurnjave. Jednostavno je bio tu.
- Gospoda bi moda jo neto clela? Moda neki kola?
- Kola? - neodluno e Selina.
- Imamo izvrstan kola sa kimom, mogu da vam ga preporuim, gospoo.
- Kola sa kimom? Godinama nisam jela kola sa kimom. To je pravi kola sa kimom?
- Svakako, gospodo. Kuvar ima taj recept vrlo dugo. Siguran sam da e vam se svideti. - Na Henrijev
znak, jedan od konobara smesta je krenuo po kola sa kimom.
- Ti si bio u Njuberiju, zar ne Derek?
- Jesam. Odvratno hladno. Nisam doekao dve poslednje trke. Nemogu dan. Ona Harisova drcbica
je zaista loa.
- To sam i oekivala. Kako je prola vanhilda?
- Stigla je etvrta - Laskomb je ustao. - Moram da se pobrinem za sobu.
Uputio se preko predvorja do recepcije. Prolazei, posmatrao je goste za stolovima. Stvarno
neverovano koliko ljudi ovde pije aj! Skoro kao nekad. Posle rata aj je, kao i jelo, potpuno bio
izaao iz mode. Ali u hotelu Bertram" to oigledno nije bio sluaj. Ko su samo bili svi ti ljudi? Dva
kanonika i akon izlehemptona. Da, i jo jedan par nogu u mantiji, tamo preko u uglu, verovatno
biskup, nita manje! Obini svetenici su bili retkost. Trebalo je biti najmanje kanonik, razmiljao je

pukovnik, da bi se odselo u hotelu Bertram". Nii nivoi svetenstva nisu to, jadnici, mogli sebi da
priute. Uopte, kada se ve o tome radi, udio se kako to sebi mogu da dopuste ljudi kao to je ledi
Selina. Ona skoro i da nije imala prohode. A tu su bile i gospoe Beri i Poseltvejt iz Somerseta i
Sibil Ker - sve siromane kao crkveni mievi.
Razmiljajui tako stigao je i do recepcije, gde ga je najljubaznije pozdravila gospoica Zorin.
Gospoica Zorin je bila neto poput starog prijatelja. Poznavala je sve goste i, kao dobra vladarka,
nije nikada zaboravljala lica. Izgledala je staromodno, ali vrlo dostojanstveno. Kovrdava, ukasta
kosa oeljana na staromodan nain, crna svilena haljina i visoko uzdignute grudi na kojima se
nalazila velika zlatna kopa i bro sa kamejom.
- Soba broj etrnaest - ree gospoica Zorin. - Mislim da ste i proli put imali broj etrnaest,
pukovnie Laskomb, i da vam se sviala. Vrlo je mirna.
- Kako samo uspevate da uvek sve zapamtite, gospoice Zorin.
- Trudimo se da to udobnije smestimo nae stare goste.
- Hotel Bertram" me uvek vraa u daleku prolost. Izgleda kao da se nita nije promenilo. - Uutao
je, jer se gospodin Hamfris pojavio iz svoje privatne kancelarije da mu poeli dobrodolicu.
Neupueni su verovali da je gospodin Hamfris, sam Bertram. Ko je bio Bertram, ako je uopte i
postojao, to niko nije znao. Hotel Bertram" postoji od 1840. godine, ali se za njegovu istoriju nikada
nisu posebno interesovali. Jednostavno je bio tu, postojao je, bio je opipljiva injenica. Kad bi ga
oslovljavali sa gospodine Bertram", gospodin Hamfris se nije suprotstavljao. Kada je trebalo da
bude gospodin Bertram, bio je gospodin Bertram. Pukovnik Laskomb je znao njegovo pravo ime,
mada nije bio siguran da li on samo upravlja hotelom ili je i vlasnik hotela. Ovo poslednje mu se
nekako vie dopadalo.
Gospodin Hamfris je imao blizu pedeset godina, besprekorno ponaanje i izgled ministra. Uvek, u
svakom trenutku, mogao je da bude ono to se od njega oekivalo. Mogao je da pria o trkama,
kupovini, spoljnoj politici, da pria anegdote o kraljevskoj porodici, daje instrukcije o moto-trkama
ili pak o najzanimljivijim predstavama na repertoaru, mogao je da posavetuje Amerikance ta da
pogledaju u Engleskoj, bez obzira koliko planiraju da se zadre, znao je da za svakog gosta odabere
restoran po njegovom ukusu. Sve ga to nije inilo jeftinim. On se uvek drao malo po strani.
Gospoica Zorin je sama i imala sve to u malom prstu i sasvim se dobro snalazila i bez njega. Kao
sunce, pojavio bi se s vremena na vreme na horizontu i poastio nekog smrtnika svojom linom
panjom.
Ta ast je ovoga puta pripala pukovniku Laskombu. Razmenili su nekoliko komentara o trkama, ali je
pukovnik Laskomb jo uvek razmiljao o svom problemu. Sada je imao nekoga ko mu nesumnjivo
moe pomoi.
- Recite mi, Hamfris, kako se ove dobre stare due uspevaju odrati ovde kod vas?

- Ah, to bi vas, znai, zanimalo? - Izgledalo je kao da se gospodin Hamfris zabavlja.

- Odgovor je vrlo jednostavan. One to ne bi mogle da im mi ne...
- Da im vi ne dajete poseban popust, zar ne?
- Da, tako nekako. One zapravo ne znaju da je to popust, a ako i primete, veruju da ga dobijaju kao
stari gosti.
- Ali to nije jedini razlog?
- Pa, znate, pukovnie Laskomb, ja vodim hotel i ne mogu da dozvolim da izgubim novac.
- Ali kako vam se to onda isplati?
- To je pitanje pogodnosti... Stranci, posebno Amerikanci s dubljim depom, imaju nekakve udne
predstave o Engleskoj. Ne govorim, naravno, o poslovnim ljudima, koji stalno putuju. Oni svejedno
odsedaju u Savoju" ili Doresteru", oni ele savremeni izgled, ameriku hranu i sve ono to ih
podsea na sopstveni dom. Ali veina, retko putuje, oni od ove zemlje oekuju da bude... dakle, da se
ne vraamo ba do Dikensa, ali svakako su proitali Henrija Dejmsa i ne ele da se razoaraju,
otkrivi da je ovde zapravo isto kao i u Americi. Kad se vrate kuci, priaju prijateljima: U Londonu
ima jedan divan hotel, zove se Bertram'". To vam je kao da ste se vratili sto godina unazad. Prava
Stara Engleska! A tek gosti, takve ljude vie nigde ne moe da sretne. Divne stare vojvotkinje.
Posluuju prava starinska jela, ak i prekrasnu staromodnu patetu od mesa, tako neto jo niste jeli; i
nezamislivo velik oviji but i odreske, i staromodni engleski aj i prcdivni engleski doruak. Pored
toga imaju, naravno, i ostale uobiajene stvari. I divno je udobno. I toplo. Kamini u kojima gore pravi
panjevi.
Gospodin Hamfris je prekinuo sa imitiranjem, dozvolivi sebi neto slino posprdnom smeku.
- Ah, sada shvatam - zamiljeno e pukovnik Laskomb. - Svi ovi propali aristokrati, osiromaeni
pripadnici starog seoskog plemstva, svi oni ine, u stvari, mis en scenel.
Gospodin Hamfris je potvrdno klimnuo.
- udim se da i drugi nisu doli na istu ideju. Ja sam, naravno, zatekao hotel Bertram", moglo bi se
rei, spremnim. Bilo je, dodue, potrebno neto skupih popravki. Sada svi koji dolaze ovde ive u
uverenju da su ga ba oni otkrili i da niko drugi ne zna za njega.
- Pretpostavljam - ubaci se pukovnik Laskomb - da je renoviranje bilo prilino skupo.
- Ah, naravno. Hotel je morao da zadri edvardijanski izgled, ali je konfor morao da zadovolji
dananje uslove. Za nae drage starice, oprostite mi to ih tako zovem, ovde se nita nije promenilo
od poetka veka. dok istovremeno, gosti iz inostranstva moraju da zakljue da je kod nas mogue
iveti okruen stilskim nametajem i jesti starinska jela, a da se pri tom ne mora odrei udobnosti na

koju si navikao kod kue i bez koje vie ne moe.

- Ponekad je to uasno teko uskladiti, zar ne? - zanimalo je pukovnika Laskomba.
- Kako kada. Uzmimo centralno grejanje. Amerikanci zahtevaju, ili bolje reeno, moraju imati po
nekoliko stepeni viu temperaturu u sobi od Engleza. Zato imamo dve vrste soba, jedne za Engleze,
druge za Amerikance. Sobe su naizgled sline ali se u mnogome razlikuju - u neke spavae sobe smo
morali da stavimo elektrine aparate za brijanje, zatim tueve i slino. Pobrinuli smo se i za ameriki
doruak, peninu kau, ledeni sok od narande i ostalo. A moete, ako elite, naruiti i engleski
doruak.
- Slaninu sa jajima?
- Tano - ali i mnogo toga drugog. Dimljene losose, bubrege sa slaninom ili hladnog fazana,
jorkirsku unku kao i oksfordsku marmeladu.
- Moram to da zapamtim za sutra ujutro. Te stvari se vie ne rade ni kod kue.
Hamfris se smekao. Veina gospode naruuje samo slaninu sa jajima. Oni su - pa, zaboravili su kako
je nekada bilo.
- Da, da... seam se kad sam bio mali... - s tugom ree Laskomb - stolovi su bili puni toplih jela. Da,
nekada se dobro ivelo.
- Mi se trudimo da goste potpuno zadovoljimo, pokuavamo da svakome damo ono to mu treba.
- Ukljuujui i kola sa kimom i muffine", da, shvatam. Svakome prema potrebama - vrlo
jednostavno. Vrlo marksistiki.
- Oprostite?
- Oh, nita, samo sam razmiljao, Hamfris. Krajnosti se dodiruju. - Pukovnik se okrenuo i uzeo klju
koji mu je gospoica orin spremno pruila. Konobar je skoio i otpratio ga do lifta. Krajikom oka
je video ledi Selinu u drutvu njene prijateljice Dejn.

2.
- Nadam se da jo uvek ivi u onom arobnom St. Meri Midu? - pitala je ledi Selina. - Tako slatko,
neiskvareno seocc. Cesto mislim o njemu. Nepromcnjeno, kao i uvek, nadam se?
- Pa. ne ba sasvim - gospoica Merpl je razmiljala o novom izgledu svog prebivalita.
Novoizgraeni stanovi. Dogradnja optine, izgled Glavne ulice koji je potpuno izmcnjen novim
izlozima... Uzdahnula je.
- Izgleda da ovek mora da prihvata promene.
- Napredak - poe gospoda Selina neodreeno. - esto mi se ini da to uopte nije napredak. Svi ti
divni novi sanitarni ureaji. U svim moguim bojama, najboljeg kvaliteta" - kako to danas
reklamiraju - ali koji od njih stvarno radi? Gde god da ode u posetu nai e u kupatilu upozorenje
Pritisni kratko i pusti" ili Povuci u levo" ili Otpusti naglo". A u dobra stara vremena, jednostavno
si stisnuo ruicu na bilo koji nain i sve bi bilo u redu. - Oh, tu je i simpatini biskup iz Medmenhama
- primed ledi Selina usred reenice, pratei pogledom visokog prosedog svetenika.
- Skoro je potpuno lep, Odlian, borbeni svetenik.
Upustile su se u krai razgovor o svetenstvu, koji je s vremena na vreme prekidan upadicama ledi
Selene, kada bi joj se uinilo da vidi razne prijatelje i poznanike, od kojih mnogi nisu bili oni za koje
ih je drala. Ona i gospoica Merpl su pretresle malo dobra stara vremena", a poto je vaspitanje
gospoice Merpl bilo sasvim drugaije od ledi Selene, njihova zajednika seanja su se odnosila na
period od nekoliko godina, koje je gospoa Selina, posle smrti svog mua, provela u usamljenoj
kuici u St. Meri Midu, pravei drutvo svom sinu dok ie ovai bio stacioniran na oblinjem
aerodromu.
- Zar uvek odseda ovde kada si u Londonu, Dejn? udi me da te nisam jo ranije srela.
- Oh, ne, nikako. Ne bih to mogla sebi da priutim, a osim toga u poslednjc vreme gotovo i ne izlazim
iz kue. Ne, ovo mogu da zahvalim svojoj dragoj neaki, koja je bila ubedcna da bi me jedan krai
put u London razveselio. Doan je vrlo draga devojka - zapra: vo, ne ba devojka. Tu gospoica
Merpl s oseajem teskobe pomisli kako je Doani skoro pedeseta.
- Ona je, zna, slikar. Dosta je poznata. Doan Vest. Imala je nedavno izlobu.
Slikari su gospodu Selinu ba zanimali, kao, uostalom, sve to je bilo vezano za umetnost. Glumce,
pisce i muziare je smatrala inteligentnim dresiranim ivotinjama, iskazujui prema njima neto
slino nezainteresovanoj sklonosti, ali se u sebi pitala zbog ega sve to.
- Verovatno neto moderno - ree, dok su joj oi neodreeno lutale. - Evo i Sesil Longurst - opet je
ofarbala kosu, kako vidim.
- Plaim se da je draga Doan ba moderna. - Ali tu se gospoica Merpl grdno varala. Doan Vest je

bila moderna pre dvadesetak godina, danas su je, meutim, mladi umetnici smatrali potpuno
zastarelom.
Bacivi kratak pogled na ofarbanu kosu Sesil Longhurst, gospoiica Merpl se ponovo prepustila
prijatnom seanju na Doaninu dobrotu. Doan je zapravo rekla svom muu: ,.Volela bih da neto
uinim za jadnu staru tetku Dejn. Nikada nikuda ne ide. ta misli da li bi joj bilo drago da ode u
Bornemont na nedelju-dve?
- Odlina ideja - sloio se Rejmond Vest. Poslednja knjiga mu se vrlo dobro prodavala i bio je
spreman na izvesnu velikodunost.
- Mislim da je slino uivala na onom izletu u Indiju, mada je prava teta to je bila umeana u onaj
sluaj ubistva. Vrlo neprijatno za njene godine.
- Izgleda da se njoj uvek tako neto dogodi. - Rejmond je neobino volco staru gospodu i neprestano
joj je smiljao zabave i slao knjige za koje je vcrovao da e je zanimati. esto bi ga iznenadila
svojim pristojnim odbijanjem poklona, i mada je uvek tvrdila da su knjige neobino zanimljive,
sumnjao je da ih ona uopte i ita. Ali. konano, i vid ju je pomalo naputao.
Kod ovog poslednjeg se varao. Gospoica Merpl je za svoje godine imala izvrstan vid i s istinskim
uivanjem je pratila i upijala sve to se oko nje dogaalo.
Na Doaninu ponudu da nedelju-dve provede u jednom od najskupljih hotela u Bornmotu promrmljala
je. oklevajui:
- Zaista si vrlo ljubazna, draga, ali mislim...
- Ali to bi ti, teta Dejn, izuzetno dobro prijalo. Dobro je da se ponekad ode od kue. Tako ovek
malo provetri ideje i nade nove teme za razmiljanje.
- Oh, potpuno si u pravu, zaista bih rado nekud otputovala, za promenu. Moda ne ba u Bornmout.
Doan je bila iznenaena. Smatrala je da bi Bornmout za tetku Dcjn bio prava Meka.
- Da li bi ti radije u Istborn, ili moda Turkvej?
- Ono to bi me zaista radovalo - oklevala je gospoica Merpl.
- Da?
- Plaim se da u ti izgledati detinjasto...
- Ne, sigurno nee - (Kuda to eli da ide draga starica?")
- Volela bih da idem u London u hotel Bertram".

- Hotel Bertram"? - Ime joj se uinilo poznato. Gospoica Merpl se raspriala:

- Imala sam etrnaest godina kada sam bila tamo sa ujakom i ujnom. Ipak Tomas ie bio kanonik u
Eliju, Uvek se seam tosa. Kada bih mogla tamo da odsednem... nedelju dana bilo bi mi sasvim
dovoljno - dve nedelje bi, moda, bilo preskupo.
- Ah. to je u redu. Naravno da e ii. Trebalo je i sama da se setim da bi te boravak u Londonu
radovao, prodavnice i sve ostalo. Srcdicmo to - ako hotel Bertram" jo postoji. Mnogi hoteli su
nestali, neki su srueni u ratu, a neki su jednostavno zatvoreni.
- Ne, sluajno znam da hotel Bertram" jo postoji. Pisala mi je o njemu prijateljica iz Amerike, koja
je tamo odsela sa svojim muem.
- Divno, u tom sluaju u odmah da rczcrviem sobu - dodala je blago. - Plaim se da e otkriti da
se mnogo izmenio. Nemoj da te to suvie razoara.
Hotel Bertram", meutim, nije se bio izmenio. Bio je isti kao nekad. Bio je ba neverovatno
nepromenjen, potpuno isti, zakljuila je gospoica Merpl. ali zapravo, pitala se...
Zahvaljujui svom zdravom razumu, bila je svesna da je ovdc dola da osvei stare uspomene,
dodajui im neto originalnih boja. Vei deo ivota je provodila, na alost, u uspomenama na minule
dogaaje, na davno proivljena zadovoljstva. Nai nekoga sa kim to moete da podclite, znailo je
pravu sreu. Sada to vie nije bilo tako lako. Njena generacija je polako odlazila. A ona je ostala i
seala se. Pomisao na to na udan nain joj je pomogla da opet ivne - Dejn Merpl je bila opet
nena, rumena, mlada devojka... u mnogo emu razborita... da, kako li se zvao onaj nesrenik - oh,
boe, vie mu ni ime nije znala! Majka je mudro postupila unitivi to prijateljstvo jo u povoju.
Srela ga je bila posle mnogo godina... i, izgledao je zaista grozno! A u ono vreme plakala je za njim
sigurno nedelju dana!
Danas, naravno... mislila je na sadanjost... Ova jadna mlada stvorenja. Neke su od njih imale majke,
ali, izgledalo je kao da to nita ne znai - to nisu bile majke koje bi mogle da zatite svoju kerku od
glupih skandala, vanbrane dece i rane i nesrene udaje. To je zaista vrlo tuno.
Iz razmiljanja je trgnu prijateljiin glas:
- To je, zamisli, to je... Bez Sedvik! Od svih najneverovatnijih mesta.
Gospodiea Merpl nije sluala primedbe koje je gospoda Selina sipala na raun prisutnih gostiju. Njih
dve su se kretale u potpuno razliitim drutvenim krugovima pa tako gospoica Merpl nije mogla da
ueStvLjuje u ogovaranju raznih prijatelja i poznanika koje je ledi Selinana prepoznavala ili mislila
da prepoznaje.
Medutim, u sluaju Bez Sedvik bilo je drugaije. Bez Sedvik je bilo ime koje je znala itava
Engleska. Ve vie od trideset godina novine su izvetavale o njenim neuvenim i ncverovatnim
avanturama. Dobar deo rata je provela kao lan Pokreta otpora u Francuskoj i prialo se da na drci

od pitolja ima urezano est znakova koji simbolizujuu est ubijenih Nemaca. Pre mnogo godina je
sama preletcla Atlantik., na konju je prela elu Evropu. Vozila je trkaka kola, jednom je prilikom iz
kue koja je gorela spasila dvoje dece, imala je za sobom nekoliko brakova, smatrali su je, uz sve to,
i najbolje obuenom enom u Evropi. Prialo se, takoe, da se bila prokrijumarila na nuklearnoj
podmornici kada je ova kretala na probnu vonju.
Zbog svega toga se gospoica Merpl s najveim interesovanjem podigla u stolici i dopustila sebi
jedan dugi neskriveno znatieljan pogled u njenom pravcu.
Sve je mogla da oekuje od hotela Bertram", ali ne i pojavu Bez Sedvik. Skupi noni bar ili kafana
u kojoj su se sastajali vozai kamion - bilo koje od ta dva mesta bi vie odgovaralo irokom krugu
interna Bez Sedvik. Ali ovaj pristojni starinski hotel izgledao je neobino nepodesnim Ipak, ona je
bila ovde, u to se nije moglo sumnjati. Nije moglo da proe ni mesec dana a da se slika Bez Sedvik
ne pojavi u novinama ili u nekom asopisu. A sada je iznenada sedela tu medu njima, gotovo na
dohvat ruke i, nestrpljivo puei, iznenaeno je gledala u veliki posluavnik koji su izneli pred nju,
kao da neto slino nikada nije videla. Bila je, kao to je to gospoica Merpl, zbog udaljenosti, s
mukom uspela videti, da, bila je naruila utipke. Vrlo zanimljivo.
Dok ju je posmatrala. Bez Sedvik je ugasila cigaretu u pepeljari, uzela jedan utipak i odgrizla
ogroman zalogaj. Pravi, bogati, crveni dem od jagoda joj je potekao niz bradu. Bez se, zabacivi
glavu, glasno nasmejala, bio je to najglasniji i najveseliji zvuk koji je ikada odjeknuo predvorjem
hotela Bertram".
Henri se odmah stvorio pored nje nudei joj malu belu maramicu. Ona je uze i, muki snano briui
bradu, uzviknu:
- To je za mene pravi utipak. Boanstveno.
Spustila je maramicu na tanjir i ustala. Sve oi su bile uprte u nju. Ko zna da li joj je to laskalo ili
prosto nije ni primeivala. Bila je vredna panje, bila je vie zanimljiva nego lepa. Kosa boje platine
koja je bila glatka i ravna sputala joj se do ramena. Lice joj je bilo savrenog oblika, nos malo
orlovski, a duboko usaene oi su bile izrazito sive. Krajnja jednostavnost njene haljine mogla je da
zbuni veinu mukaraca. Izgledala je kao najprostija vrea, bila je bez ukrasa i inilo se kao da nigde
nije bila sastavljena. Ali ene su o tome mnogo vie znale. ak je i dobrim starim duama sa sela
bilo jasno da je kotala itavo bogatstvo!
Prelazei predvorjem prema liftu, prola je pored stola za kojim su sedele ledi Selina i gospoica
Merpl. Pozdravila je ledi Selinu:
- Zdravo Selina, nisam te videla jo od Cruftsa". Kako naa buroazija?
- ta, zaboga, radi ovde. Bez?
- Uzela sam sobu ovde. Upravo se vraam iz kotske. etiri sata. Nije loe.

- Jednog dana e ubiti ili sebe ili nekog drugog.

- Oh, nadam se da neu.
- Ali zato si odsela ovde?
Bez Sedvik se osvrnula oko sebe. inilo joj se da je shvatila na ta Selina cilja i priznala je to
podrugljivim smekom:
- Neko mi je rekao da moram i to da probam. Mislim da je bio u pravu. Upravo sam pojela divan
utipak.
- Draga moja, ovde imaju i prave muffine".
- Muffine" - ledi Sedvik se zamislila. - Da... - izgledalo je kao da se udubila u problem. - Muffin"!
Klimanula je i nastavila prema liftu.
- Izvanredna devojka! - ree ledi Selina. Za nju su, kao i za gospoicu Merpl, sve ene ispod
ezdesete bile dcvojke. - Poznavala sam je jo dok je bila detc. Nikoga nije sluala. Pobegla je sa
konjuarem, Ircem, kada je imala esnaest. Njeni su uspeli na vreme da je pronau... ili moda, ne
ba sasvim na vreme. U svakom sluaju, momka su isplatili, a nju udali za starog Konistona... bio je
trideset godina stariji od nje, grozna stara raga, ali je bio' lud za njom. To nije dugo trajalo. Pobegla
je sa Donijem Sedvikom. Taj brak bi verovatno potrajao da on nije slomio vrat na trkama. Posle
toga se udala za Ridgveja Bekera. Amerikanca sa jahtom. Razveo se od nje pre tri godine. Sad se
pria da ivi sa nekim vozaem na trkama.. mislim da je Poljak ili neto slino. Ne znam da li je
uopte za njega i udata. Posle razvoda je ponovo uzela prezime Sedvik. Kree se medu
najneobinijim ljudima. Kau da se drogira... ali ja ne znam, u to ne vcrujem.
- Pitanje je, da li je srena - ree gospoica Merpl.
Ledi Selina, kojoj takvo pitanje nikada ne bi palo na pamet, izgledala je malo zateeno.
- Ima mnogo novca, pretpostavljam - pokuala je nesigurno. -Alimentacija i ostalo. Ali, naravno, nije
sve u tome...
- Ne, zaista nije.
- Oko nje se uvck mota po nekoliko mukaraca.
- Da?
- Jasno, kad ene dou u njene godine to je sve to ih zanima... Ali nekako... - zautala je.
- Ne - odluno e gospoica Merpl. - Ni ja u to ne verujem. Ima ljudi koji bi se podrugljivo
nasmejali na raun stare dame, od koje se ne bi moglo oekivati da bude strunjak kada je

nimfomanija u pitanju, a to, istini za volju, nije ni bila re kojom bi se gospoica Merpl posluila njen vlastiti izraz bio bi uvek suvie sklona mukarcima"; ali ledi Selina je prihvatila njeno
miljenje kao potvrdu svog vlastitog.
- Bilo je mnotvo mukaraca u njenom ivotu - naglasila je.
- Oh, sasvim sigurno, ali zar se i ti ne bi sloila da su za nju mukarci vie avantura nego potreba?
I, konano, koja bi ena dola u hotel Bertram" na ljubavni sastanak. Ali moda ga je Bez Sedvik
ba zato i odabrala.
Uzdahnula je, pogledala na starinski sat koji je kucao na kaminu i s oprezom reumatiara ustala sa
stolice. Polako se uputila ka liftu. Ledi Selina, ostavi sama, odmah se baci na starijeg gospodina
vojnikog dranja, koji je itao Spectator":
- Neobino mi je drago da vas opet vidim. Ovaj, vi ste general Arlington, zar ne?
Kad je to stariji gospodin vrlo utivo porekao, gospoda Selina se izvmila. ali nije bila suvie
zbunjena. Udruivi svoju kratkovidost sa optimizmom, a poto je najvie uivala u prepoznavanju
starih prijatelja i poznanika, ona je esto ovako greila. Ovde se to, istini za voljju, mnogima
dogaalo, uglavnom zbog zamraenih prozora i prijatno priguenog svetla. Ljudi se, meutim, nisu
vredali, ak je izgledalo kao da ih to zabavlja.
Stojei pred liftom, gospoica Merpi se smekala u sebi:
- Tipino za Sclinu! Ubcdena je da svakog poznaje. Nije po tome mogla da se uporcdi sa njom. Njen
jedini uspeh na tom polju je bio naoiti, elegantno obueni biskup od Veslestera. Njemu se neno
obraala sa dragi Robi", a on joj je odgovarao na isti nain, seajui se detinjstva na Hempirskom
upskom dvoru, kad je pomamno vikao: Tetie Deni, hou da bude krokodil! Budi krokodil i
pojedi me!"
Lift je doao i uniformisani momak je otvorio vrata. Gospoica Merpi se iznenadila videvi Bez
Sedvik, koja je samo minut pre toga otila gore.
A tada, jo uvek na, vratima lifta, Bez Sedvik zastade kao ukopana, gledajui netremice preko
ramena gospoice Merpi, tako da se konano i stara dama morala okrenuti.
Vratar je upravo otvorio vrata da bi propustio nove goste. Bile su to dve ene. Jedna od njih je bila
smotanija sredovena dama s dosta nespretno odabranim eirom sa ljubiastim cveem, a draga
visoka, jednostavno ali elegantno obuena devojka od svojih sedamnaest godina, duge, ravne, svetle
kose. Pribravi se malo. Bez Sedvik se naglo okrenu i vrati u lift. Poto je pri tom ponovo naletela
na gospoicu Merpi. morala je da joj se izvini:
- Neobino mi je ao. Skoro da sam vas sruila - imala je topao prijateljski glas. - Ba sam se setila
da sam neto zaboravila -zvui dosta glupo, ali je istina.

- Drugi sprat? - pitao je lift boj.

Gospoica Merpi je potvrdno klimnula glavom i nasmeila se prihvatajui izvinjenje. Izala je na
drugom spratu i na putu do svoje sobe se zabavljala pokuavajui, po svom starom obiaju, da rei
neke male i potpuno nebitne probleme koji su joj se motali po glavi.
Na primer, ono to je ledi Sedvik rekla nije bilo istina. Samo to se popela u svoju sobu i verovatno
se tada setila da je neto zaboravila" (ako je to uopte bila istina) i sila dole da to nade. Ili je
moda sila da se sastane sa nekim'? Ako je tako, ta li je to vidcla dok je izlazila iz lifta? ta li ju je
to toliko pogodilo da se odmah vratila u lift. Oigledno je da je po svaku centi htela da izbcgne susret
sa nekim, ko god to bio. Mora da su to bili om novodoli gosti. Sredovena ena i devojka. Majka i
ki? Ne, zakljuila je gospoica Merpi, nisu bile majka i ki.
ak i u hotelu Bertram", sreno je razmiljala gospoica Merpi, moe da se dogodi neto
zanimljivo.

3.
- Molim vas, da li je pukovnik Laskomb...? - ena sa ljubiastim eirom bila je na recepciji.
Gospoica orin joj se ljubazno nasmeila, a deak koji je stajao tu pored bio je odmah poslat sa
porukom za pukovnika Laskomba. Trud mu je ovoga puta bio uteen jer je pukovnik Laskomb u tom
trenutku upravo ulazio u predvorje i urno se uputio na recepciju.
- Kako ste. gospoice Karpenter? - uljudno se rukovao, a zatim okrenuvi se devojci. uzviknuo:
- Draga moja Elviro! - uhvatio ju je toplo za obc ruke. - Tako, tako, to je zaista lepo. Sjajno... sjajno.
Doite da sedncmo. - Poveo ih je do fotelja i tamo ih smestio.
- Tako, tako - ponovio je. - To je lepo.
Napor koji je uloio bio je skoro isto opipljiv kao i njegov oseaj neprijatnosti. Nije mogao stalno da
ponavlja kako je to lepo. Dve ene nisu nokazivnle nikakvu nameru da mu nomognu. Elvira se vrlo
draesno smekala, a i gospoica Karpenter se potrudila da usta razvue u bezlian osmeh,
popravljajui rukavice.
- Da li ste dobro putovale?
- Da, jesmo. Hvala na pitanju - odgovorila je Elvira.
- Nije valjda bilo magle?
- Ne, nije.
- Avion je stigao pet minuta pre vremena - primetila je gospoica Karpenter.
- Da, da. Dobro, vrlo dobro. - Prisilio se da nastavi. - Nadam se da e vam se ovde dopasti.
- Oh, svakako, ovde je veoma lepo... - toplo je odgovorila gospoica Karpenter ogledajui se. - Vrlo
je prijatno.
- Hotel je dosta staromodan, plaim se - izvinjavao se pukovnik.
- Prilian je broj fosila. Nema, ovaj... plesa ili neeg slinog.
- Oh, pretpostavljam da nema - sloi se Elvira. Nezainteresovano se ogledala. Bilo je potpuno
nemogue dovesti hotel Bertram" u bilo kakvu vezu sa plesom.
- Ovde je sve puno fosila - ponavljao je pukovnik Laskomb. -Moda je trebalo da vas odvedeni u
neki moderniji hotel. Ne snalazim se ba najbolje u ovim stvarima, znate.
- Ovde je sasvim lepo - odgovori Elvira pristojno.

- To je samo za nekoliko dana - nastavio je pukovnik Laskomb.

- Mislio sam da bismo veeras mogli da odemo na predstavu. Mogli bismo da pogledamo mjuzikl...
izgovorio je to oprezno, kao da nije siguran da je to pravi izraz. Mislim da se zove Raspustite kosu,
devojke." Nadam se da nemate nita protiv?
- Divno - oduevila se gospoica Karpenter. - Bie to pravo uivanje, zar ne, Elvira?
- Divno - ree Elvira bezlino.
- Posle vas vodin na veeru. u hotel "Savoj"?
Gospoica Karpenter se rastapala. Pukovnik Laskomb se malo razvedrio, pogledavajui Elviru malo
ispod oka. Izgleda da je Elvira zadovoljna, ali to ne eli da pokae pred gospoicom Karpenter. To
nije ni mogao da joj zameri.
Obratio se gospoici Karpenter: . - Moda biste hteli da pogledate sobe, da li je sve u redu...
- Oh, sigurna sam da je sve kako treba.
- Ako ipak bude neto to vam se ne svia, zameniemo ih. Ovde me vrlo dobro znaju.
Na recepciji ih je doekala uvek ljubazna gospoica orin. Imale su sobe dvadeset osam i dvadeset
devet na drugom spratu. sa zajednikim kupatilom.
- Idem gore, izvadiu stvari iz kofera - ree gospoica Karpenter. - Moda biste ti, Elvira i pukovnik
Laskomb, popriali malo nasamo.
Taktika, mislio je pukovnik Laskomb, suvie oigledna, ali ipak e je se osloboditi bar za trenutak.
Nije, dodue, znao ta bi rekao Elviri. Bila je vrlo lepo vaspitana devojka, ali on nije bio navikao na
ensko drutvo. ena mu je umrla na poroaju, a dete, deaka, odhranili su njeni roaci. Pukovniku je
domainstvo vodila njegova starija sestra. Sin mu se oenio i otiao u Keniju, imao je unuke od
jedanaest, pet i dve godine. Poseivali su ga s vremena na vrcmc i on ih je tada zabavljao fudbalom i
razgovorima o svemirskim letovima, elektrinim vozom ili jahanjem na njegovoj nozi. To je bilo
zaista jednostavno. Ali mlade devojke!
Pitao je Elviru da li eli neto da popije. Mislio je da joj predloi biter ili limunadu, ali ga je Elvira
preduhitrila:
- Hvala - ree - uzeu din sa vermutom.
Pukovnik Laskomb ju je pogledao. udio se da devojke od, koliko je njoj bilo, esnaest, sedamnaest
godina, ve piju din sa vermutom. Omao je, meutim, puno poverenje u njeno dobro vaspitanje. Ona
je sigurno znala drutveno vreme po Grinviu. Stoga je naruio din s vermutom i eri.
Proistio je zatim grlo i upitao je:

- Kako je bilo u Italiji?

- Vrlo lepo, hvala.
- A tamo gde si bila kod, kako se ono zove, grofice? Nije bilo previe sigurno?
- Ona je dosta stroga. Ali nisam previe obraala panju na to. Pogledao ju je ispod oka, nije bio
sasvim siguran da odgovor nije pomalo dvosmislen.
Nastavio je, zapinjui, ali neto prirodnije nego to mu je to do tada uspevalo.
- ao mi je to se nas dvoje ne poznajemo tako dobro kao to bi to trebalo, konano ja sam tvoj kum i
staratelj. Meni je teko, /.na... za nekoga ko je ovako strogih moralnih naela teko je da pogodim s
ta jedna devojka eli, ili bar... ono to bi trebalo da ima. Nekada je to bilo osnovno obrazovanje i
posle toga ono to se u moje vreme zvalo devojaka kola. Ali danas je to, pretpostavljam, sve
mnogo ozbiljnije. Karijera, zar ne? Posao? Moraemo jednog dana da ozbiljno porazgovaramo o
tome. Da li si ve odluila ta bi htela da radi?
- Mislim da u da idem na kurs za sekretarice? - rekla je Elvira bez posebnog oduevljenja.
- On. znai hoe da bude sekretarica?
- Ne naroito.
- Ali. pa... u tom sluaju...
- To je samo za poetak - strpljivo je objanjavala Elvira.
- A moji roaci. Melfordovi, da i misli da e ti odgovarati kod njih? Ako misli...
- Oh, ubeena sam da hoe. Nensi je vrlo mila, a i roaka Mildred je simpatina.
- To je, znai, u redu?
- Potpuno u redu, za sada.
Laskomb nije znao ta bi odgovorio na to. Dok je razmiljao ta bi rekao, javila se Elvira. Postavila
je vrlo direktno pitanje:
- Imam li ja novca'.'
utao je trenutak pre nego to joj je odgovorio, zamiljeno je prouavajui. Zatim se odlui:
- Da, ima sasvim dovoljno novca. Odnosno, imae ga kada napuni dvadeset i jednu godinu.
- A iji je on sada? Nasmeio se:

- uvaju ga za tebe; jedan deo se svake godine odvaja za tvoje izdravanje i obrazovanje.
- A vi ste mi staratelj?
- Jedan od staratelja. Ima nas troje.
- ta bi se dogodilo da umrem?
- Hajde, Elvira, ti nee umreti. Kakve su to gluposti!
- Nadam se da neu... ali nikad se ne zna, zar ne? Prole nedelje se sruio avion, svi su poginuli.
- Tebi se to sigurno nee dogoditi - odgovorio je Laskomb ubedljivo.
- Nikad se ne zna - rekla je Elvira. - Ba sada razmiljam ko bi nasledio moj novac, ako ja umrem?
- Nemam pojma - odgovorio je pukovnik Laskomb nervozno. -Zato to pita9
- Bilo bi zanimljivo to da saznam! - rekla je zamiljeno Elvira. - Pitam se kome bi se isplatilo da me
ubije.
- Dakle, Elvira! Ovo je zaista udan razgovor. Nije mi jasno odakle ti uopte takve misli.
- Oh, samo razmiljam. ovek voli da zna na emu je.
- Valjda ne misli na Mafiju ili neto slino?
- Oh, ne. To bi bilo glupo. Ko bi dobio moj novac da sam udata?
- Tvoj mu, pretpostavljam. Ali zaista...
- Da li ste sigurni u to?
- Ne, nisam siguran. Zavisi od testamenta. Ali ti nisi udata, zato se brine oko toga?
Elvira nije odgovorila. Bila je odlutala u mislima. Posle nekog vremena opet je upitala:
- Viate li moju majku?
- Ponekad, ne esto.
- Gde je sada?
- Oh.... u inostranstvu.
- Gde u inostranstvu?

- U Francuskoj ili Portugaliji. Zaista ne bih znao.

- Da li je nekada poelela da me vidi? - Njen bistar pogled se sreo sa njegovim. Nije eleo da
odgovori. Da li je to bio trenutak da se kae istina, ili neto neodreeno, ili moda dobra, utena la?
ta rei devojci koja vas pita neto tako jednostavno, kad je odgovor na to jednostavno pitanje
beskrajno zamren.
- Ne znam - konano ree nesretno.
Njene oi su ga ozbiljno prouavale. Laskombu je bilo uasno neprijatno. Sve je sada pokvario.
Devojka se sigurno udi. Svako bi se zaudio...
Zatim pokua ponovo:
- Verovatno misli... - zna, to je teko objasniti. Tvoja majka je, pa. prilino razliita od... Elvira je
energino potvrivala glavom.
- Znam. Stalno itam o njoj u novinama. Ona je sasvim neto posebni, zar ne? Zapravo, mora da je
divna osoba.
- Da - sloio se pukovnik. - To je potpuno tano. Ona je divna osoba. - Zastao je. a onda nastavi. Nije ba uvek najsranije imati za majku divnu osobu. To moe da mi vcruje, jer je to istina.
- Vi nerado govorite istinu, zar ne? Ali ovo to ste sada rekli, to je istina.
Oboje su sedcli pogleda uprtih u velika, metalom okovana vrata na okretanje koja su vodila napolje.
Odjednom se vrata naglo otvorie, sa ustrinom koja je neuobiajena za hotel Bertram", propustivi
mladia koji se uputio pravo na recepciju. Nosio je kratki kaput od crne koe. Njegova vitalnost je
bila tako snana da je, po zakonu suprotnosti, mirni hotel Bertram" poprimio izgled nekog muzeja.
Gosti su bili pranjavi ostaci prolih vremena. Sagnuo se prema gospoici orin:
- Da li je ovde odsela ledi Sedvik?
U ovakvoj situaciji gospoica orin se nije smekala. Oi su joj bile tvrde kao da su od kamena:
- Da - odgovori, nevoljno poseui za telefon. - elite li...?
- Ne - odgovori mladi. - Hteo bih da joj ostavim poruku. Izvadio je papiri iz depa konog kaputa i
pruio ga preko pulta od mahagonije prema gospoici orin.
- Hteo sam samo da budem siguran da je to pravi hotel. Moda mu je u glasu bilo malo uenja dok je
gledao po predvorju, zatim krene prema izlazu. Hladnim je pogledom preao po ljudima koji su
sedeli okolo, istim je pogledom obuhvatio Laskomba i Elviru, tako da je Laskomb osetio da ga
sasvim neoekivano obuzima bes. Do avola", mislio je u sebi, Elvira je zgodna devojka. Kad sam
ja bio momak ne bi mi ovakva devojka promakla, naroito meu ovim fosilima." Ali mladi, izgleda,

nije gubio vrcme sa zgodnim devojkama. Okrenuo se prema recepciji i lagano podiui glas, kao da
eli da privue panju gospoice orin, upitao:
- Koji je va telefonski broj... 1129, zar ne?
- Ne - odgovori gospoica orin. - 3925.
- Regent?
- Ne, Mejfejr.
Klimnuo je potvrdno. Zatim se okrenuo i izaao, zatvorivi vrata jednako snano kao to ih je bio i
otvorio.
Svi su, tako se inilo, duboko odahnuli, s mukom nastavljajui zapoete razgovore.
- Dakle - rekao je pukovnik Laskomb kao da mu nedostaju reci... - Dakle, zaista! Ovi mladi ljudi...
Elvira se smekala.
- Prepoznali ste ga, zar ne? - upitala je. - Sigurno znate ko je.
- U glasu joj se osetilo divljenje. Pokuala je da mu pomogne. - Ladislav Malinovski.
- Ah, to je... - Uinilo se poznatim to ime pukovniku Laskombu. - Voza na trkama.
- Da. Bio je svetski prvak pre dve godine. Pre godinu dana je imao teku nesreu. Sav se slomio. Ali.
mislim da sada ponovo vozi.
- Podigla je glavu oslukujui.
- Ovo su njegova trkaka kola.
S ulice se u hotel Bertram" probio zvuk snanog motora.
Pukovnik Laskomb je shvatio da je Ladislav Malinovski jedan od Elvirinih idola. Pa", zakljuio je u
sebi, bolje on, nego neki upavi pop-peva, neki Bitls, ili kako ih ve zovu." Laskombova shvatanja
su bila dosta zastarela.
Vrata na okretanje su se opet otvorila. Elvira i pukovnik Laskomb pogledae ih puni oekivanja, ali
hotel Bertram" se ve bio vratio u normalu. Ovoga puta je to bio samo prosedi stariji svetenik. Na
trenutak je zastao zbunjeno se osvrui, kao da ne zna gde se nalazi i kako je ovde stigao. Ovaj oseaj
kanoniku Penifadru nije bio nepoznat. S vremena na vreme mu se deavalo da ne moe da se seti
odakle dolazi, kuda ide i zato! Dogaalo bi mu se to dok seta ulicom ili dok bi sedeo na sastancima.
Jednom mu se to dogodilo i u crkvi. Jednostavno nije znao da li je propoved ve odrao ili se tek
sprema da to uini.

- ini mi se da poznajem ovog starog momka - ree pukovnik Laskomb. - Da vidimo... ko je to?
Odseda ovde esto, mislim... Aberkromb? Arhiakon Aberkromb... ne, nije Aberkromb, mada dosta
podsea na njega.
Elvira je nezainteresovano pogledala u kanonika Penifadra. U poredenju sa vozaem na trkama, nije
joj bio posebno privlaan. Svctenici je uopte nisu zanimali, mada je, otkako se vratila iz Italije,
morala da prizna da se pomalo divi kardinalima, priznajui im bar dolinu slikovitost.
Lice kanonika Penifadra se u meuvremenu razvedrilo. Klimnuo je sa odobravanjem. Setio se gde je.
Naravno, bio je u hotelu Bertram"; ovde e prespavati na putu za... ali, kuda je on ono bese krenuo?
U Cadminstcr? Ne, ba je doao iz Cadminstera. Uputio se u... naravno, na Kongres u Lucern. Sav
blistajui, krenuo je ka recepciji. Ovde ga je doekao smeak dobrodolice gospoice orin:
- Tako mi je drago to vas vidim, kanonie Pcnifadr. Divno izgledate.
- Hvala, hvala, prole nedelje sam bio mnogo prehlaen, ali sada se dobro oseam. Imate li sobu za
mene? Ja sam vam pisao, zar ne?
Gospoica orin je pourila da ga umiri:
- O, da, kanonie Penifadr, primili smo vae pismo. Rezervisali smo vam sobu broj devetnaest, imali
ste je i proli put.
- Hvala vam. Znate, mislim da u... ekajte... trebae mi etiri dana. Zapravo idem u Lucern i neu
biti tu iedan dan, ali vas molim da mi zadrite sobu. Stvari u ostaviti ovde, u vajcarsku idem samo
sa malom putnom torbom. Nadam se da nee biti problema?
Gospoica Zorin ponovi:
- Sve e biti u potpunom redu. U pismu ste sve jasno napisali.
Neko drugi bi umesto reci jasno" sigurno rekao opirno", jer je pismo zaista bilo podugako.
Sada kada se konano oslobodio svih sumnji, kanonik Pcnifadr je duboko odahnuo, dozvoljavajui da
ga zajedno sa prtljagom otpreme u sobu broj devetnaest.
U sobi dvadeset osam gospoica Karpenter je bila skinula svoju krunu od ljubiastog cvca i upravo
je paljivo slagala spavaicu preko kreveta. Podigla je glavu kad je u sobu ula Elvira:
- Ah, tu si, draga moja. Hoe li da ti pomognem da se raspakuje?
- Ne, hvala - odbila je Elvira pristojno. - Neu sve da vadim iz kofera.
- Koju spavaicu eli? Kupatilo je u sredini. Rekla sam im da tvoje stvari ostave u drugoj, udaljenoj
sobi. Mislila sam da ova moe da bude dosta buna.

- Vrlo ljubazno od vas - odvrati Elvira suvo.

- Da li si sigurna da ti ne treba moja pomo?
- Ne, hvala. Zaista mi ne treba. Mislim da u da se okupam.
- Dobra ideja. Hoe li prva da se okupa? Ja bih rado zavrila raspremanje.
Elvira je klimnula. Otila je u kupatilo, zatvorila vrata i povukla zavesu. Iz kofera je izvukla nekoliko
stvari i stavila ih na krevet, zatim se svukla i obukla kunu haljinu, otvorivi usput slavine nad
kadom. Vratila se u svoju sobu i sela na krevet oslukujui jedan trenutak, a zatim je podigla
slualicu:
- Ovo je broj dvadeset devet. Moete li mi dati Regent 1129.

4.
U Skotland Jardu se odravao sastanak. Nije bio zvanian u pravom smislu, ali svaki od sedmorice
ljudi koji su nemarno sedeli zavaljeni oko stola, bio je strunjak na svom polju. Problem koji je
zaokupljao panju ovih uvara zakona u poslednjih nekoliko godina naglo je dobio na znaenju.
Odnosio se na jednu od grana kriminalne dclatnosti iji je nagli procvat postao krajnje
zabrinjavajui. Pljake na visokom nivou su postajale sve ee. Napadi na banke, pljake vozova,
krade poiljki dragog kamenja. Ne bi proao ni mesec dana a da kriminalci ne bi pokuali i uspeno
izveli neki vei zahvat.
Ser Ronald Grejvs, zamenik komesara Skotland Jarda, je predsedavao sastankom. Po starom obiaju
vie je sluao nego to je priao. U ovakvim prilikama nije bilo referata, oni su potpadali u redovni
postupak Istranog odeljenja. Ovo je, meutim, bilo savetovanje na visokom nivou, opta razmcna
ideja i misli medu ljudima razliitih gledita. Pogled Sera Ronalda Grejvsa je polako prelazio po
sakupljenim ljudima. Zatim je dao znak oveku u dnu stola:
- Dakle, Oe. Daj da i od tebe ujemo neku pametnu.
Covek koga je tako oslovio bio je glavni inspektor Fred Dejvi. Nije bio daleko od penzije, ali je
izgledao jo starije nego to je to i bio. Tako je i dobio nadimak. Bio je visok i snaan, a zbog
njegovog dobroudnog i blagog izgleda mnogi kriminalci su se prevarili, otkrivi da je manje prijatan
i lakoveran nego to izgleda.
- Da, Oe, daj da i tebe ujemo - rekao je jedan od inspektora.
- To je veliko - rekao je glavni inspektor Dejvi uzdahnuvi. -Da, veliko je. A izgleda da jo uvek
raste.
- Misli li na broj. kad kae veliko?
Jedan od ljudi, Komstok, otrog lisijeg lica i budnih oiju, upade: - Misli li da je to za njih
prednost?
- l jeste i nije - odgovori Otac. - To bi /a njih mogla da bude prednost. Jer do sada. nek ih avo nosi,
jo sve dre vrsto u rukama.
Vii inspektor Andtjus, plav, krhko graen policajac sanjarskog izgleda, ree zamiljeno:
- Uvek sam smatrao da mnogo vie zavisi od veliine nego to se to obino misli. Uzmite, na primer,
posao koji ovek obavlja sam. Ako je dobro voden i ako je pravog obima, dobitak je zagarantovan.
Ako se proiri, povea ga, zaposli vie ljudi, posao e u jednom trenutku prei odreenu veliinu,
i odjedanput, ode sve niz brdo. Isti je sluaj i sa robnim kuama, ako su dovoljno velike, isplatie se.
Ako nisu dovoljno velike nee se odrati. Sve ima svoju odreenu veliinu. Ako postigne odreenu
veliinu i dobro je voden, posao mora da se isplati.

- S ta misli, koliko je ovo veliko? - proceclio je Ser Ronald.

- Vee je nego to smo u poetku mislili - odgovori Komstok. ovek grubog izgleda, inspektor Mek
Nil, ubaci:
- Rekao bih da raste. Otac je u pravu. To neprestano raste.
- Moda je to i dobro - razmiljao je Dejvi naglas - Moda e prebrzo da naraste, a onda bi moglo da
im se izmakne iz kontrole.
- Pitanje je - javi se Mek Nil - koga da pokupimo i kada?
- Ima ih desetak koji su u to umeani. koje bismo mogli da pokupimo - odgovori Komstok. - Tu su
Harisovi, to znamo. Postoji zgodno malo skrovite na putu za Luton. Ima garaa u Epsomu, krma
blizu Meidheda i konano vila uz Grejt Nort Road.
- Da li bi se isplatilo da nekoga od njih pokupimo?
- Sumnjam. To je sve sitna riba. Veza. Samo karike u lancu. Mesto gde se na brzinu preureuju kola,
gde im se menja registracija; pristojan lokal gde se ostavljaju poruke; prodavnica polovnih odela, u
kojoj se za tren moe promeniti lini opis, pozorini minker u Ist Endu. je takoe vrlo koristan. Svi ti
ljudi su plaeni. I to dobro plaeni, ali oni nita ne znaju!
- Inspektor sanjalica, Andrjus, ponovi:
- Naleteli smo na izvanredno dobro organizovanu bandu. Jo im se nismo pribliili. Znamo za neke
njihove isporuke, ali to je sve. Kao to rekoh, Harisovi su umeani, a i Marks, s finansijske strane.
Inostrana strana je u vezi sa Veberom, ali on je samo agent. Protiv tih ljudi nemamo nikakve dokaze.
Znamo da nekako kontaktiraju meusobno, kao i sa raznim granama organizacije, ali ne znamo na koji
nain to izvode. Mi ih posmatramo i pratimo i oni to znaju. Centralni, vitalni deo, mozak koji sve to
pokree, negde je dobro sakriven. Mi moramo da se trudimo da doemo do onoga koji sve to planira.
- To deluje kao ogromna mrea - ree Komstok. - Slaem se da negde mora da postoji glavni
operativni tab. Mcsto gde se svaki potez planira do najsitnijeg detalja. Negde neko sve smilja i
daje taan radni nacrt Operacija potanska poiljka" ili Operacija banka ta i ta." Tih ljudi mi
elimo da se doepamo.
- Moda ak ne rade u samoj zemlji - dobacio je Otac mirno.
- Da, rekao bih da je to mogue. Moda su u nekom iglou, ili u atoru u Maroku, ili pak u planinskoj
kuici u vajcarskoj.
- Ja ne verujem u te velike mozgove - odmahnuo je glavom Mek Nil. - Oni dobro zvue u knjigama.
Naravno, glava mora da postoji, ali ja ne verujem u vrhunskog kriminalca. Pre bih rekao da se iza
svega toga krije jedan mali lukavi diktatorski savet. Centralistiki ureen, s predsednikom. Zapoeli

su sa neim mnogo unosnim i sada samo dalje usavravaju svoju tehniku. Pa ipak...
- Da? - hrabrio ga je Ser Ronald.
- ak i u malom, dobro ureenom timu ima onih bez kojih se moe. To ja zovem princip ruskog
splava. S vremena na vreme, kad im se uini da smo neto nanjuili, odbace nekoga izmeu sebe,
onoga ko e im najmanje nedostajati.
- Zar bi se usudili da to uine? Ne bi li to ipak bilo suvie rizino za njih?
- Verovatno to tako rade da ovek ni ne primcti da je gurnut sa splava. Ubedcn je da se okliznuo. On
uti, jer zna da se to isplati. A tako i jeste. Oni imaju dovoljno novca i mogu da dozvole sebi da budu
velikoduni. Briga za porodicu, ako je ima, moda organizovano bekstvo.
- Toga imamo i suvie - ubaci Komstok.
- Verujem da ste svesni da nema mnogo koristi od prepriavanja svih tih mogunosti - ree Ser
Ronald. Uvek isto priamo.
Mek Nil se nasmejao:
- Zato ste nas, u stvari, zvali, Ser?
- Dakle - Ser Ronald je za trenutak zastao - mi smo svi saglasni oko nae osnovne politike, oko toga
ta nam je zadatak. Mislim da bi nam dosta koristilo da se malo osvrnemo na sitnije stvari, detalje
koji naizgled ne znae mnogo, koje su samo malo iznad uobiajenog. Teko je objasniti na ta mislim
ali, kao u onom sluaju Silver, pre mnogo godina, seate li se? Mrlja od mastila. Mrlja od mastila
oko mije rupe. Pitanje je zato bi neko istresao flaicu mastila u miju rupu? Izgledalo je nebitno.
Ali kada smo nali odgovor, to nas je negde i odvelo. To je... grubo reeno... ono na ta sam mislio.
udne stvari. Nemojte da se ustruavate, ako naiete na neto to vam je zapalo za oko, da spomenete
to samo zato to je malo uobiajeno. Neka sitnica, da tako kaem, ali koja se nigde ne uklapa. Vidim
da Otac klima glavom.
- Potpuno se slaem sa vama - ree glavni inspektor Dejvi. -Idemo, momci, pokuajte da se setite
neega. ak i ako je to samo neko sa smenim eirom.
Odgovora nije bilo. Svi su bili nesigurni i pomalo zbunjeni.
- Idemo - hrabrio ih je Otac. - Evo. ja u prvi da se rtvujem. Ovo je samo smena pria, moete da
je shvatite kako hoete. Pljaka Londonske i Metropoliten banke. Filijala u Karmoli Stritu. Seate se?
itava lista automobilskih registracija, boja i tipova. Molili smo da se jave svedoci i ljudi su se
javljali... itekako su se odazivali! Oko sto pedeset pogrenih informacija! Konano smo iz toga
izvukli jedno sedam automobila, koji su u kritino vremc bili vieni u blizini i od kojih je svaki
mogao da uestvuje u pljaki.

- Da - ree Ser Ronald. - Nastavi.

- Ostala su jedno dva automobila do kojih nismo mogli da doemo, izgleda da su im registracije bile
izmenjene. Nita neobino, to se esto deava. Veinu ih na kraju ipak pronaemo. Podsetiu vas
samo na jednog od njih. Automobil Mori Oksford, crna limuzina, registracija CMG 256, prijavio ga
je deurni policajac. Rekao je da ga je vozio sudija Ludgrov. - Pogledao je oko sebe. Sluali su ga,
ali bez vidnog interesovanja.
- Znam - nastavio je - pogrean podatak, kao i obino. Gospodin sudija Ludgrov je dosta upadljiv
starkelja, ruan kao greh. Dakle, to nije bio sudija Ludgrov, jer je on ba u to vrcme bio u sudu. On
ima Mori Oksforda ali njegova registracija nije CMG 256 - opet je pogledao prisutne. - Dobro,
dobro. Rei ete, nema veze. Broj njegovih kola je CMG 265. Vrlo slian, ha? Ba tip greke koja se
esto deava kada se eli zapamtiti neki broj.
- ao mi je - ree Ser Ronald. - Nisam ba shvatio...
- Ne - ree glavni inspektor Dejvi - pa tu i nema ta da shvati, zar ne? Samo... broj je bio vrlo
slian pravom broju, zar ne? 265 - 256 CMG. Zaista prava sluajnost, to se u kritino vreme i na
kritinom mestu naao Moris Oksford, prave boje s registracijom razliitom za samo jednu cifru od
prave, i s vozaem neverovatno slinom vlasniku kola.
- Ne misli valjda...?
- Samo jedan mali broj je razliit. Danas se to zove namcrna greka". Izgleda upravo tako.
- Izvini Dejvi, jo uvek mi nije jasno.
- Oh, mislim da nema ta da ti bude jasno. Imamo Mori Oksforda, broj CMG 256, koji prolazi dva
minuta posle pljake banke. Za volanom deurni policajac prepoznaje sudiju Ludgrova.
- Tvrdi da je to zaista bio sudija Ludgrov?
- Ne, neu da kaem da je sudija Ludgrov bio umean u pljaku banke. On je bio odseo u hotelu
Bertram" u Pond Stritu, a u vreme koje nas interesuje bio je na sudu. Sve je tano provereno.
Tvrdim da je broj kola, tip i boja, kao i injenica da je deurni policajac prepoznao sudiju Ludgrova,
koga je dobro znao iz vienja, sluajnost, koje bi ipak trebalo da neto znae. Izgleda, meutim, da ne
znae nita. To je loe.
Komstok se neprijatno vrpoljio:
- Bio je jedan slian sluaj u vezi sa onom pljakom dragog kamenja u Brajtonu. Bio je neki stari
admiral, zaboravio sam kako se zove. Jedna ena ga je prepoznala, tvrdila je da je on bio tamo.
- Zar nije bio tamo?

- Ne, nije. Te noi je bio u Londonu. Bio je na nekakvoj proslavi, mislim.

- I odseo je u svom klubu?
- Ne, bio je odseo u hotelu... ba mi se ini da je to bio onaj koga ste upravo spomenuli, Oe,
Bertram", zar ne? Miran oak. Tamo, izgleda, odsedaju mnogi penzionisani oficiri.
- Hotel Bertram" - ponovi inspektor Dejvi zamiljeno.

5.
I
Gospoica Merpl, kao i obino, vrlo rano se probudila. Bila je zadovoljna sa svojim krevetom, bio
je zaista udoban.
Odskakutala je do prozora i razmakla zavcsu, putajui u sobu svetlost bledog londonskog dana.
Svetio u sobi joj je i dalje gorelo. Dali su joj divnu sobu, potpuno u stilu hotela Bertram". Tapete sa
cvetnim dezenom, veliki sjajni ormari od mahagonije s toaletnim stoiem koji se tu dobro uklapao.
Dvc uspravne stolice i fotelja razumne visine. Vrata su vodila u kupatilo koje je bilo moderno, ali su
ploice koje su bile posute ruama uspevale da izbriu svaki oseaj preterane higijene.
Gospoica Merpl se vratila u krevet, malo je protresla i podigla jastuke, zatim je pogledala na sat,
bilo je osam, uzela molitvenik koji ju je svuda pratio i, kao i obino, proitala stranu ipo predvienu
za taj dan. Posle toga je uzela pletivo i dala se na posao. U poetku je plela sporo, jer su joj ujutro
prsti ukoeni od reume, ali joj se ubrzo ritam popravio, a prsti izgubili bolnu ukoenost.
- Jo jedan dan - ree gospoica Merpl u sebi, pozdravljajui tu injenicu sa svojsvtenim blagim
zadovoljstvom. Jo jedan dan... a ko zna ta on nosi.
Opustila se i. ostavivi pletivo, pustila da joj misli lutaju... Selina Hezi... kakvu li je simpatinu
kuicu imala u St. Men Midu... a sada je neko stavio onaj runi zeleni krov... muffini"... prepuni
maslaca... ali vrlo dobri... I zamisli, imaju i starinski kola sa kimom! Ko bi jo mogao da se ponada
da e ovde sve biti kao nekad... jer, konano, vreme nije stajalo u mestu. Zaustaviti ga na ovaj nain
mora da je kotalo puno novca... Nigde nema ni komadia plastike!... Verovatno da im se isplati.
Staromodno se uvek ponovo vraa... Eto, Ijudi uporno uzgajaju starinske rue i ne ele vie hibride!...
Ovo mesto joj se inilo nestvarnim... Uostalom, zar je udno?... Prolo je ve pedeset, ne ezdeset
godina otkako je poslcdnji put bila ovdc. A nije joj se moglo initi stvarnim jer se bila saivela sa
ovom godinom gospodnjom. Zaista, bilo je tu nekoliko vrlo zanimljivih problema... Udobnost i
ljudi... prsti gospoice Merpl su jo dalje odgurnuli pletivo.
- Duboki depovi - ree naglas... - Duboki depovi, pretpostavljam... A dosta teko se danas nalaze...
Da li bi to mogao da bude razlog za onaj udan oseaj neprijatnosti koji ju je bio obuzeo prole noi?
Onaj oseaj da neto nije u redu...
Svi ti stari ljudi... vrlo slini onima kojih se sec'ala od pre pedesetak godina. Oni su tada izgledali
prirodno... ali danas... Stariji ljudi ne izgledaju vie kao nekad... oni danas na licu imaju onaj napeti,
uurbani izraz, koji im daju nereeni ivotni problemi, oni jure po sastancima nastojei da ostave
utisak zaposlenosti i vanosti, ili farbaju kosu u plavo, ili nose perike, a ruke im nisu uske i negovane,
kao one kojih se seala... njihove su grube od pranja i deterdenata...
Ba zbog tih sitnica su ljudi u hotelu Bertram" bili nestvarni. Ali injenica je da oni ipak postoje.

Selina Hezi je bila itekako stvarna. I onaj zgodni stariji pukovnik je bio stvaran... Selina ih je bila
upoznala, ali nije mu se vie seala imena... i naravno biskup (dragi Robi), ali on je ve bio mrtav.
Gospoica Merpl pogleda na svoj sati. Bilo je osam i trideset. Vreme za doruak.
Prouavala je uputstva za goste (slova su bila sjajna, velika, mogli ste da itate i bez naoara).
Obroke ste mogli telefonski da naruujete ili pritiskom na dugme s natpisom Sobarica".
Gospoica Merpl je uradila ono drugo. Nerado se sluila telefonom.
Rezultat je bio odlian. Ubrzo se zaulo kucanje i na vratima se pojavila savrena sobarica. Prava
sobarica, i ona skoro nestvarna, u svojoj prugastoj plavoj utirkanoj uniformi sa svee ispeglanom
kapicom, nasmejana, ruiasta, oito seljakog porekla. Gde li su nalazili te ljude?
Gospoica Merpl narui doruak. aj, kuvana jaja, svee pecivo. Sobarica je bila tako savreno
uigrana da nije ni spomenula peninu kau ili sok od narande.
Doruak je stigao za tren oka. Na velikom, prikladnom posluavniku koio se izboeni ajnik. zatim
posuda sa mlckom, srebrni bokal s vrelom vodom. Bila su tu i dva kuvana jajeta na prenom hlebu,
kuvana ba onako kako treba, zatim maslac, pa marmelada, med i dem od jagoda. Pecivo je mirisalo
na svee peeni hleb i niim nije podsealo na one uobiajene tvrde loptice s papirnatom sredinom.
Na posluavniku su se nale i po jedna jabuka, kruka i banana.
Gospoica Merpl je neno i sa poverenjem presekla kuvano jaje. Nije se razoarala. Bogato, gusto
umance je poteklo na hleb. Prava jaja!
Sve je bilo vrue. Pravi doruak. Tako ga je ona kod kue spremala, ali ovde to nije morala. Bio je
donet pred nju kao da je bila... ne kraljica... kao da je bila starija gospoda u dobrom, ne preskupom
hotelu, verovatno ncgde 1909. godine. Gospoica Merpl je izrazila svoje zadovoljstvo sobarici koja,
smeei se, odgovori:
- Oh, da, gospoo, na ef vrlo pomno priprema doruak. Gospoica Merpl ju je prouavala sa
odobravanjem. U hotelu Bertram'' su se oigledno mogla oekivati uda. Prava sobarica. Sujeverno
se utinula za ruku.
- Da li ste ve dugo ovde?
- Skoro tri godine, gospodo.
- A pre toga?
- Bila sam u hotelu Istborn". Vrlo moderan hotel... ali su meni staromodna mesta kao to je ovo
mnogo draa.
Gospoica Merpl otpi gutljaj aja. Uhvatila se kako neodreeno pcvui. Reci davno zaboravljene

pesme same su navirale: Oh. gdc si bio itavog ivota..."

Izgledalo je kao da je sobarica pomalo zbunjena.
- Upravo sam se setila jedne stare pesme - cvrkutala je gospoica Merpl, izvmjavajui se. - Nekada
je bila veoma popularna.
I ponovo je tiho zapevala: Oh, gdc si bio itavog ivota..."
- Prepoznajete li je?
- Pa, u stvari... - poe sobarica da se izvinjava.
- To je bilo jako davno. Oh, znate, oveku se ovde vraaju stare uspomene...
- Svakako, gospodo, verujem da mnoge gospode koje dolaze ovde isto oscaju.
- Moda zbog toga i dolaze...
Sobarica je otila. Oigledno je navikla na stare dame i njihove uspomene.
Gospoica Merp] je zavrila sa dorukom i ustala. Oscala se prijatno lenjom. Ve je bila napravila
plan za dopodnevni izlazak. Nameravala je da ide u kupovinu. Ne suvie daleko da se ne bi umorila.
Danas, moda, Oksford Strit. A sutra, Njugsbrid. Unapred se zadovoljno smekala.
Bilo je skoro deset kada se pojavila na hodniku u punoj opremi: eir, kiobran... za svaki sluaj,
mada je vremc bilo lepo... runa torbica... najlepa koju je imala.
Druga vrata do njenih su se naglo otvorila, na njima se pojavila Bez Sedvik da bi isto tako brzo opet
iza njih nestala.
Gospoica Merpl je razmiljala silazei niz stepenice. Ujutru je uvek koristila stepenice, to bi je
malo razgibalo. Hodala je sve sporije... i konano stala.

II
Pukovnik Laskomb je prolazio hodnikom prema liftu, kad su se jedna vrata naglo otvorila i na njima
se pojavi Bez Sedvik:
- Ah, tu li si! Ve satima te ekam u zasedi. Gde bismo mogli da razgovaramo a da nam se ovi fosili
ne motaju neprekidno oko nogu.
- Pa, zaista, nisam sasvim siguran... Mislim da na meduspratu ima neto nalik na salon za pisanje.

- Doi radije ovde. Brzo, dok sobarice ne primete.

Nakon to je pukovnik uao oklevajui u sobu, vrata su se za njim odluno zalupila.
- Nije mi uopte palo na pamet da bih tebe, Bez, mogao da naem u ovom hotelu.
- To ti verujem.
- Hou da kaem, ne bih doveo Elviru ovamo. Elvira je ovde, to zna?
- Sino sam je videla sa tobom.
- Ali ja zaista nisam znao da si ovde. Ovo mesto ti nikako ne odgovara.
- Ne znam samo zato - ree Bez Sedvik hladno. - Ovo je najudobniji hotel u Londonu. Zato ne bih
mogla tu da odsednem?
- Mora mi verovati da nisam ni sanjao... mislim... ogledala ga je i nasmeiala se. Bila je obuena za
izlazak. U tamnom kompletu s pantalonama i bluzom boje smaragda izgledala je neobino mladoliko i
ivahno. Pored nje pukovnik Laskomb se oseao star i izbledeo.
- Dragi Derek, nemoj da me zabrinjava. Ja te ne optuujem da si hteo da uprilii sentimentalni
susret majke i kerke. Ljudi se esto sreu na najneverovatnijim mestima. Ali svakako mora Elviru
da odvede odavde. Odvedi je odavde odmah, jo danas!
- Oh, pa ona svejedno odlazi. Hou da kaem, doveo sam je samo na nekoliko dana. Sutra ide u
Melford.
- Jadnica, tamo e joj biti smrtno dosadno. Laskomb ju je zabrinuto pogledao:
- Misli li da e joj biti jako dosadno? Bez ga je bilo ao.
- Verovatno nee posle Italije. Moda joj se ak uini divlje uzbudljivim.
Iznenada Laskomb, skupivi hrabrost, ree:
- Sluaj Bez, zaprepastio sam se kada sam te ugledao ovde... ali zar ne misli... pa, zna. moda je to
sudbina. Mislim da bi to mogla da bude prilika... siguran sam da ti ne moe ni da zamisli kako se
jadna devojka osea.
- ta ti to pokuava da kae, Derek?
- Pa, ti si joj majka. zna.
- Naravno da sam joj majka. Ona je moja ki. I ta smo ona ili ja ikada od toga imale... ili emo
imati?

- Ne moe unapred da zna. Ja mislim... mislim da ona pati zbog toga.

- ta te navodi na tu pomisao? - otro upita Bez Sedvik.
- Neto je jue spomenula. Pitala je gde si i ta radi.
Bez se nasloni na prozor. Stajala je tako neko vrcme lupkajui noktom po staklu.
- Ti si tako mio, Derek. Tvoje ideje su divne. Ali one su neizvodljive, jadni moj anele. To utuvi
sebi u glavu. Ne mogu da se sprovedu, a mogu da budu i vrlo opasne.
- Ali molim te, Bez. Opasne?
- Da, da, da. Opasne. Ja sam opasna. Uvek sam bila opasna.
- Kad se samo setim ta si sve radila...
- To su moje stvari - odvrati Bez Sedvik. - ivot u stalnoj opasnosti mi je postao navika. Ne, moda
ne navika. Moda potreba. Neto slino kao doza heroina koju narkomani moraju da uzmu s vremena
na vremc da bi im ivot izgledao lep i vredan ivljenja. Ali to je u redu. To se tie samo mene. Ja
nisam nikad uzimala drogu... nije mi trebala. Opasnost je moja droga. Meutim, ljudi koji ive kao ja
predstavljaju opasnost za druge. Zato ne budi tvrdoglava stara budala, Derek. Dri tu devojku to
dalje od mene. Od mene ne moe da naui nita dobro. Ja mogu samo da joj naudim. Nemoj da joj,
ako ne mora, nikada kae da smo bile u istom hotelu. Nazovi Melfordove i odvedi je kod njih jo
danas. Nadi nekakav izgovor za iznenadnu urbu...
Pukovnik Laskomb je gladio brkove oklevajui.
- Mislim da grei, Bez - uzdahnuo je. - Pitala je gde si. Rekao sam da si u inostranstvu.
- I biu tamo za dvanaest sati, tako se sve slae.
Prila mu je, poljubila ga u vrh brade, zatim ga je blago okrenula, otvorila vrata i neno ga gurnula iz
sobe. Dok su se vrata za njim zatvarala, pukovnik Laskomb je primetio stariju gospodu kako ide
hodnikom prema njemu, mrmljajui neto nerazgovetno i preturajui po staroj torbici.
- Boe, boe. Verovatno sam ga ostavila u sobi. Oh boe. Prola je pored pukovnika Laskomba
uopte ga ne gledajui. Stigavi, meutim, do vrata svoje sobe, gospoica Merpl se okrenu i
prodornim pogledom isprati pukovnika do stepenica, zatim joj pogled sklizne prema vratima sobe
Bez Sedvik.

III

Osnaen dorukom, u predvorju se pojavio kanonik Penifadr, zaboravio je da treba da ostavi klju na
recepciji, proao je kroz vrata na okretanje i odmah je bio smeten u taksi uz pomo vratara, Irca,
ija je to bila dunost.
- Kuda gospodine?
- Oh boe - zavapi kanonik Penifadr na muci. - Dakle, da vidimo... gde sam se ono uputio?
Dok su vratar i kanonik Penifadr pokuavali da rese ovaj zamreni problem, u Pond Stritu je nastao
krai zastoj u saobraaju. Konano je kanoniku Penifadru sinulo i taksi je bio upuen prema Briti
Museumu.
Vratar je ostao na trotoaru iroko se cerei, a poto je izgledalo da drugih gostiju nema, odetao je
neto dalje zvidei iskrivljeno nekakav stari spev. Dok je tako etao, jedan od prozora u prizemlju
hotela se naglo otvorio. Vratar to ne bi ni zapazio da se kroz prozor nije zauo enski glas:
- Tako si, dakle, zavrio, Miki. ta te je, zaboga, dovelo u ovaj hotel?
Vratar se iznenadno okrenuo i zagledao u prozor, na kome se pojavila glava ledi Sedvik.
- Ne prepoznajc me?
Vratarevo lice izgubi zaueni izraz i on uzviknu:
- Pa, ako to nije Bezi! Zamisli ovo! Posle svih ovih godina, mala Bezi!
- Niko osim tebe me nije zvao Bezi! To je odvratno ime. ta si radio sve ove godine?
- Svata pomalo - odgovori Miki suzdrano. - Nisam bio stalno po novinama kao ti. Stalno piu o
tvojim avanturama.
Bez Sedvik se nasmejala:
- Svakako se drim bolje od tebe. Ti suvie pije. Uvek si previe pio.
- Dobro se dri jer si uvek imala para.
- Tebi novac nita ne bi pomogao. Samo bi jo vie pio i otiao bi dodavola, u to sam ubcena. elim
da ujem ta te je dovelo ovamo.
- Trebao mi je posao. Imam ovo ovde... preao je rukom preko odlikovanja.
- Ah, vidim - rekla je. - Sva su prava, zar ne?
- Sigurno da su prava. A kakva bi bila?

- O, verujcm ti. Bio si uvek hrabar. Uvek si bio dobar borac. Da, vojska ti je, sigurna sam, dobro
odgovarala.
- Vojska je dobra dok se bori, posle u miru...
- A onda si poeo ovo da radi. Nisam mogla ni da zamislim... Zautala je.
- ta nisi mogla da zamisli. Bezi?
- Nita, udno je to sam te srela posle toliko godina.
- Ja nisam nita zaboravio - ree ovek. Nisam te nikad zaboravio, mala Bezi. Oh, bila si slatko
devoje. Dobar komadi.
- Prokleta glupaa, to sam bila - odvrati ledi Sedvik.
- To je, dodue, istina. Nisi bila ba pametna. Inae nikad ne bi pola sa mnom. Kako si samo znala
sa konjima. Sea se one kobile. Kako se zvala...? Moli O'Flin, ah, bila je pravi avo.
- Ti si bio jedini koji je smeo da je uzjae - seala se gospoa Sedvik.
- Zbacila bi ona mene da je mogla! Kad je videla da ne moe. predala se. bila je prava lepotica.
Samo, ako priamo o jahanju, nije u elom kraju bilo bolje jahaice od tebe. Kako si se ti drala u
sedlu, kako si drala uzde! Nikad u tebi nije bilo straha, ni trena! Takva si i ostala, reko'bi. Avioni,
trkaka kola...
Bez se s me jala.
- Moram da zavrim svoje pismo - povukla se s prozora. Miki se podigao na prste:
- Nisam zaboravio Beligovlan - ree znaajno. - Nekoliko puta sam hteo da ti piem...
Iznutra je dopirao otar enski glas Bez Sedvik:
- I ta time hoe da kae, Miki Gormanc?
- Samo kaem, kako nita nisam zaboravio... samo te podseam. Glas Bez Sedvik je i dalje bio
otar:
- Ako misli na ono to ja mislim da misli, dau ti jedan savct: zaboravi sve to. Ako bude pravio
neke probleme, ubiu te kao takora. Nekoliko ljudi ve imam na dui.
- to nije isto, to je bilo u ratu...
- Rat ili ne... meni je to svejedno.

- O, dobri boe, ti bi to i uinila! - u glasu mu se oscalo divljenje. - U Beligovlanu...

- U Beligovlanu - prekinula ga je - su ti platili da dri jezik za zubima, dobro su ti platili. Uzeo si
novac. Od mene nemoj nita vie da oekuje.
- To bi bila lepa romantina priica za novinare...
- uo si ta sam ti rekla.
- Ah - smejao se. - Ne mislim ja to ozbiljno. Samo sam se alio. Ne bih ja nikad povredio moju malu
Bczi. Drau jezik za zubima.
Zatvorila je prozor. Zagledala se u sto pred sobom. Tu je jo uvek stajalo nedovreno pismo. Ona ga
uze i, napravivi od njega lopticu, baci u ko za otpatke. Zatim, ne osvrnuvi se, izae iz sobe.
Salon za pisanje u hotelu Bertram" inio se pustim i kada to nije bio. Dva pisaa stola su bila
zgodno smetcna pod prozorom, desno je stajao stoi sa asopisima, levo su bile dve fotelje s vrlo
visokim naslonima koje su bile okrenute prema kaminu. To su bila omiljena mesta starije gospode
koja bi tu, sakrivena, odremala do popodnevnog aja. Oni koji su dolazili da piu nisu ih ni
primeivali. Do podneva su fotelje bile obino slobodne.
Ali desilo se da su ba tog jutra obe bile zauzete. U jednu se bila smestila starija gospoda, dok je
drugu zauzela vrlo mlada devojka. Onda je devojka ustala. Stajala je trenutak, nesigurno gledajui
prema vratima koja su se upravo zatvorila iza ledi Sedvik, a zatim i sama krene prema njima. Lice
Elvire Blejk bilo je smrtno belo.
Prolo je jo pet minuta pre nego to se stara gospoda pomakla. Gospoica Merpl je konano
odluila da je pauza, koju je planirala izmeu oblaenja i izlaska, trajala dovoljno dugo. Bilo je
vreme da izae i uiva u arima Londona. Mogla bi da odeta do Pikadelija i da tamo sedne na
autobus broj devet za Haj Strit Kensington, ili bi pak mogla da proeta do Bond Strita i da sedne na
broj dvadeset pet i doveze se do robne kue Maral & nelgrov", ili bi moda ak mogla da ode u
suprotnom pravcu do prodavnice Armi & Nevi". Dok je prolazila kroz vrata na okretanje jo nije
bila odluila gde e. Vrata!, Irac, koji se u meuvremenu vratio na svoje mesto, odluio je umesto
nje.
- Trebae vam taksi, gospodo - rekao je odluno. - Ne, mislim da nee - branila se gospoica Merpl.
- Mogu da sednem na broj dvadeset pet, ili na broj dva u Park Lineu.
- Ne. Autobus ne valja - odluno je nastavio vratar. - U vaim godinama je vrlo rizino voziti se
autobusom. Kako oni koe i kreu!... Jednostavno vas srue s nogu, ozbiljno. Danas vie niko nema
ob/ira... Pozvau vam taksi, moete da idete kud god elite, kao kraljica.
Gospoica Merpl je bila prisiljena da popusti:
- Dobro, moda je bolje da idem taksijem.

Vratar nije trebalo ni da zvidi, samo je pucnuo prstima i taksi se smesta, kao zaaran, stvorio pred
njima.
Ulazei u taksi, gospoica Merpl iznenada promeni plan i odlui da se odveze do prodavnice sa
garderobom Robinson & Kalver", s namerom da pogleda njihovu bogatu ponudu lanene posteljine.
Sva srena je sedela u taksiju, oseajui se, kao to joj je vratar i obeao, kao kraljica. U mislima je
ve unapred uivala u lanenim aravima, lanenim jastunicama i pravim kuhinjskim krpama, na
kojima nisu bile naslikane banane, smokve ili psi koji dube na glavi, to oveku kod pranja suda
samo smeta.
Na recepciji se iznenada pojavi ledi Sedvik:
- Da li je gospodin Hamfris u kancelariji?
- Jeste, ovde je, ledi Sedvik - gospoica Zorin je izgledala malo uznemirena.
Ledi Sedvik je prola iza njenog pulta, zakucala na vrata i upala u kancelariju.
Gospodin Hamfris podie pogled:
- ta...
- Ko je zaposlio onog Majkla Gormana? Gospodin Hamfris poe da muca:
- Posle Parfitovog odlaska... imao je udes sa kolima, pre mesec dana. Morali smo odmah da mu
naemo zamenu. Izgledalo je da je ovek u redu. Preporuke su bile dobre... bivi vojnik... dobro
ponaanje u vojsci... Nije moda naroito bistar, ali ponekad je tako bolje. Imate li neto protiv
njega?
- Dovoljno da ga ne elim ovde.
- Ako elite - spremno odgovori Hamfris. - Moemo odmah da mu damo otkaz...
- Ne - ree ledi Sedvik - za to je ve prekasno. Nije vano.

6.
I
- Elvira!
- Zdravo. Bridit.
Plemenita Elvira Blejk ulazila je na vrata kue u Onslou Skveru. Tu ju je ve ekala prijateljica, jer
ju je videla kako dolazi, motrei na nju sa prozora svoje sobe.
- Idemo gore - ree Elvira.
- Da, to je pametnije, inae e nas mama zarobiti.
Devojke su pojurile uz stepenice izbegavi tako za dlaku Briditinu majku, koja je ba tada izlazila iz
svoje sobe.
- Ti si zaista srena jer nema majku - ree Bridit zadihano, putajui prijateljicu u svoju sobu i
vrsto zatvarajui vrata. - Mislim, mama je srce i tako dalje, ali ta sve ne pita! Ujutro, u podne,
uvee, neprestano. Gde ide? Gde si bila? S kim si bila? I, jesu li oni ljudi roaci porodice s istim
prezimenom iz Jorkira? Kad pomislim samo na ispranost svega toga!
- Verovatno nemaju na ta drugo da misle - zakljui Elvira neodreeno. - Sluaj me sada, Bridit,
moram da obavim neto vrlo vano, morae da mi pomogne.
- Pomoi u ti ako mogu... U emu je problem? Da li je u pitanju mukarac?
- Ne, nije. - Bridit je izgledala razoarano. - Moram na jedan dan u Irsku, a ti mora da mi
pomogne.
- U Irsku? Zbog ega?
- Ne mogu sada da ti objanjavam. Nemamo vremena. U jedan i trideset imam kod Praniera"
sastanak sa mojim staraocem.
- Kako si se oslobodila Karpcnterice?
- Pobegla sam joj kod Debenhama". Bridit se kikotala.
- Posle ruka me vode kod Melferdovih. Kod njih ostajem do punoletstva.
- Sablasno!
- Nadam se da u izdrati. Roaku Mildred je vrlo lako prevariti. Dogovoreno je da u u kolu ii u

Londonu. Postoji nekakav teaj, zove se Svet danas". Vode te na predavanja, u muzeje, galerije i
crkve. Bitno je da niko ne proverava gde si! Moi emo sasvim pristojno da udesimo sebi ivot.
- Nadam se - smejuljila se Bridit. - To nam je uspevalo u Italiji, zar ne? Stara Marokanka je mislila
da je strano stroga. Nije imala pojma ta smo sve u stanju da uradimo kada hoemo.
Obe devojke su se nasmejale, uivajui u seanju na uspene akcije.
- Ipak, dosta toga je trebalo smisliti - seala se Elvira.
- Koliko genijalnih lai! Ima li novosti od Gvida?
- Napisao mi je dugako pismo i potpisao se kao Ginerva. Ali, molim te, prestani malo da pria.
Treba jo dosta toga da se uradi, a imamo samo sat i po vremena. Sada, za poetak, samo sluaj.
Sutra dolazim u London kod zubara. To je jednostavno, mogu da ga otkacm telefonski, a to moe i ti
da uradi. Zatim oko podne treba nazvati Melfordove, mora da se pravi kao da si tvoja mama i da
im kae da i naredni dan moram opet kod zubara i da u prespavati kod vas.
- To bi trebalo da progutaju. Jo e nam biti zahvalni to te primamo. Ali, recimo ta ako ne uspe da
se vrati za jedan dan? - poe Bridit nesigurno.
- Imaemo dosta vremena da do tada neto smislimo - nestrpljivo joj je odbrusila Elvira. - Ono to
me trenutno najvie zabrinjava je novac. Ti ga verovatno nema?
- Imam skoro dve funte.
- To nije nita. Moram da kupim avionsku kartu. Proverila sam letove. Stiem za dva sata. Sve zavisi
od toga koliko e mi tamo trebati vremena.
- Zar ne moe da mi kae zbog ega ide?
- Ne, ne mogu. Ali je strano vano.
Elvirin glas se toliko promenio da ju je Bridit zaueno pogledala.
- Zar je toliko ozbiljno?
- Da, vrlo je ozbiljno.
- Da li je to neto za ta niko ne sme da zna?
- Ba tako. Uasno je, uasno poverljivo. Moram da proverim da li je neto istina ili ne. Glupo je to
sa novcem. Najgluplje je to to i sam ja, u stvari, prilino bogata. Ali sve to mi daju jedva je
dovoljno za garderobu. Taj novac nestane im ga dobijem.
- Mogao bi ti tvoj staratelj, pukovnik... Kako se ve zove... pozajmiti malo novca.

- To ne bi moglo. Postavljao bi mi gomilu pitanja i hteo bi da zna zato mi treba.

- Oh, boe, naravno. Nikako ne mogu da shvatim zato svi postavljaju toliko pitanja. Zamisli, kada
me neko nazove, mama odmah mra da pita ko je. A uopte je se to ne tie!
Elvira se odsutno sloila.
- Da li si ikada neto zaloila, Bridit?
- Nisam, ne bih ni znala kako se to radi.
- To je jednostavno. Ode kod odreenog zlatara, koji i/nad vrata ima tri kugle, zar ne?
- Sumnjam da bi neto od onoga to imam moglo da interesujc zalagaonicu.
- Zar tvoja majka nema nikakav nakit?
- ini mi se da je bolje od nje ne traiti pomo.
- Da. moda. Ali mogli bismo neto da joj ukrademo.
- Oh. sumnjam da bismo uspele - zaprepaeno e Bridit.
- Zato? Pa... moda si u pravu. Ali kladim se da ne bi primetila da joj neto nedostaje. Setila sam se.
Idemo kod gospodina Bolarda.
- Ko je gospodin Bolard?
- Oh, neto kao porodini zlatar. Kod njega uvek nosim sat na popravku. Poznaje me jo od moje
este godine. Hajde. Bridit, idemo odmah tamo. Imamo jo samo toliko vremena.
- Bolje da izaemo na zadnja vrata, tako nas majka nee pitati kuda idemo.
Pred odavno osnovanom zlatarom Bolard & Vajtli" u Bond Stritu. devojke su jo jedanput proverile
dogovor.
- Sigurna si da si sve shvatila. Bridit?
- Mislim da jesam - odgovori Bridit glasom koji je bio daleko od srenog.
- Prvo treba - ree Elvira - uskladiti satove.
Bridit se malo razvedri. Poznata fraza iz detektivskih romana nekako ju je ohrabrila. Sveano su
uskladile satove. Bridit je svoj pomakla za minut napred.
- Akcija poinje tano u dvadeset pet minuta posle dvanaest -ponovi Elvira. - Tako u imati i vie

vremena nego to mi treba, ali je bolje tako.

- Recimo, ta? - pitala ju je Elvira s nestrpljenjem.
- Pa. mislim, pretpostavimo da me pregazi?
- Naravno da te nee pregaziti - smirivala ju je Elvira. - Zna i sama kako si spretna, a svi vozai u
Londonu su navikli da koe. Sve e biti u redu.
No Bridit nije bila tako sigurna u to.
- Nee me valjda sada izneveriti, Bridit, zar ne?
- Dobro - ree Bridit. - Neu te i/neveriti.
- Odlino - zavri razgovor Elvira.
Dok je Bridit prelazila na drugu stranu ulice, Elvira je ula u prodavnicu ,.Bolard & Vajtli". Unutra
je vladala sveana tiina. Ugledan ovek sa frakom priao je Elviri i zapitao je ta eli.
- Htela bih kod gospodina Bolarda.
- Do gospodina Bolarda. vae cenjeno ime, molim?
- Gospoica Elvira Blejk.
Dostojanstveni ovek je nestao, a Elvira je prila stolu gde su pod debelim staklom, na
odgovarajuoj podlozi od plia, svoju lepotu pokazivali razliiti ukrasi, kope, prstenje i narukvice.
Gospodin Bolard se ubrzo pojavio. On je bio stariji ortak firme, imao je negde oko ezdeset godina.
Pozdravio je srdano Elviru:
- Oh, gospoice Blejk, vidim da ste u Londonu. Vrlo mi je drago sto vas ponovo vidim. Izvolite, ta
bih mogao da uinim za vas?
Elvira je iz torbice izvadila divan sati za veernje izlaske.
- Ne ide ba kako treba. Da li biste mogli da ga pogledate?
- Svakako. Tu nee biti nikakvih problema - gospodin Bolard ga Uze i zapita: - Gde da ga
poaljemo?
Elvira mu dade adresu Melfordovih.
Ali ima jo neto - ree Elvira. - Moj staratelj, pukovnik Laskomb... znate ga. zar ne?
- Da, da, naravno.

- Pitao me je ta bih elela za Boi. Predloio je da zajedno doemo do vas i izaberemo neto
adekvatno. Ali ja sam radije dola sama... jer, nekako mi je to neprijatno, zar ne? Hou da kaem,
cena i slino.
- Potpuno normalno - odobravao je gospodin Bolard prijatno se smeei. - Pa, imate li ve neku
ideju? Moda neki bro, ili narukvicu, ili prsten...?
- Rado bih uzela bro - rekla je Elvira. - Ali bih htela da pogledam vie toga, ako mogu? - pogledala
ga je umiljato. On se smekao sa razumevanjem.
- Naravno, naravno. Kakvo je to zadovoljstvo ako ovek mora odmah da se odlui, zar ne?
Sledeih pet - est minuta prolo je veoma prijatno. Gospodin Bolard je bio neumoran. Donosio je
primerke nakita sad iz ove sad iz one kutije; broevi, prstenje i narukvice gomilali su se na pliu koji
je za tu priliku bio postavljen pred Elviru. Ona bi se okretala prema ogledalu da vidi kako joj stoji
bro ili privezak. Konano, prilino nesigurno, uspela je da odvoji divan privezak. mali runi sat s
dijamantima i dva broa.
- To emo lepo da zabeleimo, - ree gospodin Bolard - pa kad pukovnik Laskomb bude opet u
Londonu moe i sam da doe i odlui ta e od ovoga da uzme.
- Mislim da je tako najbolje - ree Elvira. - Tako e imati oseaj da je sam odabrao poklon, zar ne? Podigla je prema njemu svoje plave bistre oi. Trenutak ranije je istim tim plavim oima proverila
vreme na svom satu. Bilo je tano dvadeset pet minuta posle dvanaest.
Spolja se zau kripa konica i glasni enski vrisak. Sve oi u prodavnici su bile okrenute prema
izlozima koji su gledali na Bond Strit. Pokret Elvirine ruke, prema stolu i nazad do depa njenog
elegantnog kostima, bio je toliko brz da bi, ak da je neko i gledao, sigurno ostao neprimeen.
- Tja, tja - negodovao je gospodin Bolard, okreui se od izloga. - Bilo je vrlo blizu nesree. Glupa
devojka! Ovako tri preko ulice!
Elvira se ve bila uputila prema vratima. Pogledala je na sat i uzviknula:
- Oh, boe. predugo sam se zadrala kod vas. Zakasniu na voz. Hvala vam, gospodine Bolard, neete
zaboraviti ta sam izabrala, zar ne?
Za tren oka je bila napolju. Skrenuvi dva puta levo. priekala je da joj se zadihana Bridit pridrui.
- Oh - ree Bridit. - Tako sam se uplaila. inilo mi se da sam gotova. Jo sam pocepala i arapu.
- Nije vano - odvrati Elvira i povue prijateljicu za sobom. -Pouri, Bridit!
- Da li... je li bilo... u redu?
Elvira bez reci spusti ruku u dep, a kad ju je izvukla na dlanu joj zabljesnu narukvica s dijamantima i

safirima.
- Oh. Elvira, kako si se usudila!
- Sada e da ide u zalagaonicu. Mora da ue i sazna koliko za ovo moemo da dobijemo. Trai
sto funti.
- Da li si sigurna... recimo da kau... hou rei... mogla bi da bude na popisu ukradenog nakita...
- Ne budi glupa. Kako bi ve sada mogla da bude na popisu? Jo nije ni primeeno da je nema.
- Ali. Elvira, kad vide da je nestala, pomislie da... moda e znati da... da si je ti uzela.
- To e sigurno pomisliti... ako otkriju. - Ali, zaboga, otiie u policiju i...
Zautala je jer je Elvira odmahivala glavom, dok joj se uta kosa vijorila kao na vetru, a zagonetan
osmeh joj je podizao krajeve usana: - Oni nee otii u policiju. Bridit. Sasvim sigurno nee, ako
budu mislili da sam je ja uzela.
- Kako... misli... ?
- Ono to sam rekla. Kad postanem punolctna imau mnogo para. Moi u mnogo nakita da kupujem
kod njih. Om nee iza/vati skandal. Pouri i donesi taj novac. Zatim idi u poslovnicu Eir Lingusa i
kupi mi kartu... ja moram da uzmem taksi do ..Pruniera". Kasnim ve itavih deset minuta. Doi u
kod tebe sutra ujutro u deset i trideset.
- Oh, Elvira, tako bih volcla da se ne uputa u sve to - jadikovala je Bridit.
Ali Elvira je ve sedala u taksi.

II
Gospoica Mcrpl je provela veoma prijatno vreme u prodavnici Robinson & Kliver". Uivala je u
lanenim tkaninama zbog njihove mekoe i sveine pa je kupila nekoliko skupih i finih arava i
pravih, crveno oivienh kuhinjskih kipa. Ostavivi prodavcu svoju adresu u St. Mcri Midu, odvezla
se autobusom do robne kue Ermi & Nejvi".
Robna kua Ermi & Nejvi'' je oduvek bila prava opsesija gospoice Merpl. Dananji njen izgled
nije niim podseao na prodavnicu koju je ona poseivala sa tetkom Helen. Misli gospoice Merpl
su se vratile na tetku Helen. Ona je kupovala samo kod odreenog prodavca. Kod njega bi se udobno
smcstila na stolici, a zatim bi usledio as kada se nikome nije urilo i kad je tetka Helen smiljala
stvari koje bi mogle da se kupe i koje e joj koristiti u dalekoj budunosti, za Boi ili ak za Uskrs.
Kad bi mala Dejn poela da se vrpolji, odveli bi je u odeljenje sa staklom da se malo zabavi

razgledanjem.
Kada bi zavrila sa kupovinom, tetka Helen bi onda poela nairoko da se raspituje o zdravlju majke
svog odreenog trgovca, o njegovoj eni, starijem sinu i hromoj snahi. Posle ovako prijatno
provedenog dopodneva, rekla bi u ali tipinoj za ono vreme:
- A ta bi naa mala devojica rekla na jedan ruak? - Posle ega bi se liftom popele na evrti sprat i
naruile ruak koji se uvek zavravao sladoledom od jagoda. Kupile bi zatim za pola funte
okoladnih bombona sa kafom i otile u bioskop.
Naravno, otada su robnu kuu mnogo puta renovirali, sada je bila veselija i mnogo vie osvctljena.
Gospoica Mcrpl, mada se rado seala prolosti, nije imala nita protiv oitih prednosti sadanjice.
Restoran je jo uvek bio na starom mestu pa je odluila da tu i rua.
Prouavajui meni. usput je bacala poglede po prostranom restoranu. Iznenada joj se obrve
neprimetno podigoe. Kakva neobina sluajnost! Nedaleko od nje sedela je ena koju je poznavala
iz novinskih fotografija. Slikali su je... na trkama, na Bermudima... kako stoji pored svojih kola ili
sopstvenog aviona. Tu enu je jue prvi put videla izbliza, a sada je, kao to joj se esto deavalo,
opet na nju naletela i to na potpuno neoekivanom mestu. Jer gospoica Merpl nikako nije uspevala
da povee Bez Sedvik s rukom u restoranu prodavnice Ermi & Nejvi". Ne bi je iznenadilo da je
videla kako Bez Sedvik izlazi iz neke jazbine u Sohou, ili pak iz opere Kovent Garden u veernjoj
haljini s dijademom na glavi, ali u prodavnici Ermi & Nejvi" nikako nije pristajala, jer ovo mesto je
u glavi gospoice Merpl bilo neraskidivo vezano za vojnike, njihove ene, kerke, majke i bake. Pa
ipak je Bez Sedvik, divna kao i uvek u svom kompletu i bluzi boje smaragda, sedela ovde i ruala u
drutvu nekog mukarca. Njen pratilac je bio mladi uskog lica orlovskog izgleda u kratkom crnom
konom kaputu.
Da li je to ljubavni sastanak? Najverovatnije nije. Mukarac mora da je bio petnaestak godina mlai
od nje... ali Bez Sedvik je bila izvanredno privlana ena.
Gospoica Mcrpl, paljivo odmerivi mladia, zakljui da je, kako bi ona rekla, naoit momak", ali
da joj nije simpatian, isti Henri Rasel", ree u sebi. izvlaei, po starom obiaju, prototip iz
prolosti. Sigurno nema potene namere, od njega ni jedna ena ne moe da oekuje nita dobro."
Ona ne bi posluala moj savet", govorila je u sebi gospoica Merpl. Ali bih joj ja ipak mogla dati
po neki." Meutim, tue ljubavne brige nisu bile njena stvar. Osim toga, Bez Sedvik se, sasvim
sigurno, moe i sama snai kad su mukarci u pitanju.
Gospoica Merpl uzdahnu. Pri kraju ruka je ve poela da planira kako e da ide u knjiaru.
Znatielja, ili kako je to ona radije nazivala interesovanje za probleme blinjih", nesumnjivo je
pripadala medu istaknutija interesovanja gospoice Merpl.
Namerno ostavljajui rukavice na stolu, ustala je i uputila se prema blagajni putem koji je vodio
pored stola ledi Sedvik. Plaajui raun otkri" nestanak rukavica i vrati se po njih... na nesreu

ispusti svoju torbicu, iz koje se na pod prosu hiljadu sitnica. Pred konobaricom koja je pritekla u
pomo gospoica Merpl je morala da glumi staraku nespretnost te da i po drugi put ispusti novanik
i kljueve. Nije mnogo dobila ovim manevrom, ali nije sve ipak bilo uzalud... bilo je zanimljivo to
to Bez Sedvik i njen pratilac uopte nisu primetili drhtavu staricu koja je pored njihovog stola
stalno neto kupila po podu.
Sputajui se u prizemlje, gospoica Merpl se priseala odlomaka razgovora koje je uspela da
nauje.
- Kakva je prognoza?
- O. K. Nee biti magle.
- Za Lucern je sve sreeno?
- Da, avion polee u devet i etrdeset.
Toliko je uhvatila prvi put. Na povratku je ula neto vie. Bez Sedvik je ljutilo govorila:
- Kako ti je samo palo na pamet da jue doe u hotel Bertram"... nisi smeo tamo da se pojavi.
- To je u redu, pitao sam samo da li si tamo. I onako svi znaju da smo prijatelji...
- Nije to u pitanju. Hotel Bertram" je dobar za mene, ali ti tamo izgleda kao uljez. Svi su buljili u
tebe.
- Neka bulje!
- Pravi si idiot! Zato... zbog ega? ta te je navelo na to? Ti si imao neki razlog... koliko ja tebe
znam.
- Smiri se, Bez.
- Grozan si laov!
To je bilo sve, ali se to gospoici Merpl inilo veoma interesantnim.

7.
Uvee devetnaestog novembra kanonik Penifadr je zavrio sa ranom veerom u klubu Ateneum i
pozdravio se sa nekolicinom prijatelja nakon prijatne diskusije o zapisima naenim uz Mrtvo more.
Pogledavi na sat, ustanovio je da je vremc da krene na aerodrom. U predvorju je naleteo na doktora
Vajtejkera koji ga je veselo pozdravio:
- Kako si, Penifadr? Nisam te dugo video. Kako je bilo na Kongresu? Da li ste otkrili neto
zanimljivo?
- Verovatno hoemo.
- Ba se vraa odande, zar ne?
- Ne, upravo sam se tamo uputio. Idem veeras avionom.
- Ah, je li? - Vajtejker je bio malo zbunjen. - Bio je sasvim ubeen da je Kongres danas.
- Ne, ne. Sutra, devetnaestoga.
Kanonik Penifadr je ve bio na ulici kad mu je prijatelj dobacio:
- Ali, dragi ovee, pa danas je devetnaesti.
To kanonik Penifadr vie nije uo. Na Pal Malu je pozvao taksi i odvezao se na terminal u
Kensingtonu. Tu je bila velika guva. Napokon je i na njega doao red. Uspeo je da pokae kartu i
paso. Devojka na alteru, koja je ve htela da na sve to udari ig, odjednom je zastala:
- Oprostite, gospodine, ova karta ne vai.
- Ne vai? Nemogue, ona je potpuno u redu. Let sto i... pa, ne mogu da proitam bez naoara... sto i
neto, za Lucern.
- Pogrean je datum, gospodine. Na njoj je jueranji datum: sreda, osamnaesti.
- Ne, ne nikako. Uostalom... mislim... danas je sreda, osamnaesti.
- ao mi je, gospodine, danas je devetnaesti.
- Devetnaesti! - kanonik je bio oajan. Pronaao je svoj kalendar i napeto je listao po njemu.
Konano je i sam mogao da se uveri. Bio je devetnaesti. Njegov avion je jue odleteo.
- To znai... to znai... oh, boe, to znai da je Kongres u Lucernu ve odran.
U dubokom oajanju je zurio u slubenicu na alteru; ali iza njega je bilo jo mnogo putnika; kanonik i
njegova zbunjenost su bili odgurani u stranu. Tuno je stajao drei neiskorienu kartu. Pokuavao je

da nade reenje. Moda bi mogao da zameni kartu? Ali to ne bi imalo smisla... uopte ne... koliko je
sati? Skoro devet? Sednica je ve, to mislio. On je bio ubeen da je kanonik Penifadr ve bio na
Kongresu.
- O boe, o boe - ponavljao je kanonik Penifadr u sebi. - Kakvu sam zbrku napravio od svega! Pokunjeno je odlutao do ulice Kromvel, koja ni sama nije bila veselija.
Hodao je polagano nosei putnu torbu i u mislima je prebirao po svojoj zbunjenosti. Kad je, na svoje
veliko zadovoljstvo, uspeo da pronae razloge zbog kojih je pobrkao datume, odmahnuo je glavom i
rekao u sebi:
- Sada je, pretpostavljam... da vidimo... sada je prolo devet, mislim da bi trebalo da pojedem neto.
udilo ga je to to nije gladan.
Lutajui neuteno Kromvel Roudom konano se odluio za mali indijski restoran. Mada nije bio
gladan, odluio je da ipak neto pojede a zatim je potraio neki hotel... ali ne, to nije bilo potrebno.
Hotel je ve imao! Naravno. Pa odseo je bio u hotelu Bertram", imao je tamo sobu rezervisanu za
etiri dana. Kakva srea! Znai, soba ga je ekala. Trebao je samo da uzme klju sa recepcije... tu se
setio neega. Sta mu je to teko u depu?
Izvukao je iz depa jedan od onih pozamanih kljueva kojima hoteli pokuavaju da obeshrabre svoje
rasejane goste u nameri da ih odnesu sa sobom. Meutim to na kanonika uopte nije uticalo!
- Broj devetnaest! - ree kanonik, sreno se priseajui. - Tako je. Prava je srea to ne moram da
traim sobu. Kau da je sve popunjeno.
Malo zadovoljniji sobom i svojom organizacijom puta, kanonik ostavi svoj rioto sa karijem. seti se
da treba da plati i ponovo izae na Kromvel Roud.
Nije mu se jo ilo u hotel, napokon sada bi trebalo da bude u Lucernn i Ha rayunvara sa vrhunskim
naunicima o neverovatno zanimljivim problemima. Prolazei pored bioskopa, pogled mu zapazi
naslov: Zidovi Jerihona." Naslov mu se uini sasvim prihvatljivim. Zanimalo ga je da li se reditelj
drao Biblije.
Kupio je kartu i, spotiui se u tami, naao svoje mesto. Film mu se svidco, mada je imao oseaj da
nema ba mnogo veze sa Biblijom. Nije dodue, bio izriito namenjen starijim svetenicima, ali
kanonik je u njemu silno uivao, smatrajui da mu je pomogao da bolje shvati ivot.
Film se zavrio i odsvirana je himna, te kanonik, spotiui se, izae opet u londonsku no.
No bese lepa i on se peice uputio u hotel Bertram", poto je prethodno seo u pogrean autobus i
zavrio na drugom kraju grada. Kad je stigao do hotela bila je pono. U to doba je hotel Bertram"
svojim pristojnim i mirnim izgledom davao na znanje da svi spavaju. Lift je bio na spratu pa se
kanonik posluio stepenicama. Stigavi napokon do svoje sobe otkljua vrata i ude.

Blagi boe, zar je imao privienje? Ali ko... kako... prekasno je opazio podignutu ruku...
Hiljadu zvezda se, poput vatrometa, rasprsnu u kanonikovoj glavi.

8.
Ekspres Irska pota" jurio je kroz no. Ili, bolje, kroz tamu ranog jutra. U pravilnim razmacima
elektrina lokomotiva je opominjala svojim divljim indijanskim krikom. Voz je jurio dobrih
osamdeset kilometara na sat. Drao se tano voznog reda.
Onda se brzina naglo smanjila. Tokovi su zacvileli. Voz se kretao sve sporije i sporije... Pratilac
voza, provirivi kroz prozor, ugleda crveni signal pred kojim se voz konano zaustavio. Neki putnici
su se probudili. Veina je, meutim, i dalje mirno spavala.
Probuena naglim koenjem, jedna starija dama je otvorila vrata i pogledala niz hodnik. Na kraju
hodnika vrata vagona su bila otvorena i kroz njih se upravo penjao stariji svetenik sa jednim
uperkom. Pretpostavila je da je bio izaao iz voza da vidi ta se dogaa.
Jutarnji vazduh je bio prilino sve. Na hodniku je neko rekao:
- Samo signal. - Stara gospoda se vratila u svoj kupe i pokuala da opet zaspi.
Prema vozu je iz pravca signalnc kuice dolazio ovek maui lampom. Pomonik mainovode je
siao sa lokomotive. Pratilac voza je takoe siao i pridruio mu se. ovek sa lampom stie do njih i
poe zadihano da im objanjava:
- Gadan udes... iskoio je teretni voz...
Voza lokomotive ih je gledao iz svoje kabine, a onda i on sie medu njih.
Na drugom kraju kompozicije estoro ljudi se popelo kroz otvorena vrata poslednjeg vagona. Tu su ih
doekala estorica putnika. S dobro prikrivenom urbom krenuli su da zauzmu potanski vagon i da
ga odvoje od ostatka kompozicije. Dva oveka sa lemovima su uvala pristup vagonu s pukama u
ruci.
ovek u eleznikoj uniformi je objanjavao putnicima koji su bili u hodniku:
- Pruga ispred nas je blokirana. Zastoj od moda desetak minuta, verovatno nee due trajati. Zvualo je prijateljski i smirujue.
Voza i njegov pomonik su leali vrsto svezani uz lokomotivu. ovek sa lampom je viknuo u
mraku:
- Da li je sve O. K.?
Uz nasip ie leao nratilac voza, takoe vezan.
Profesionalni pljakai su struno obavili svoj posao u potanskom vagonu. Jo dva vrsto vezana
tela su leala u oku. Specijalne potanske vree su preneli do pruge, gde su ih drugi spremno

doekali.
U svojim kupeima su putnici, negodujui, zakljuili da ni vozovi nisu vie..."
Kada su ve hteli ponovo da zaspu, kroz mrak je do njih dopro urlik motora.
- Boe - uplaeno ree neka ena - ta je ovo, avion?
- Trkaka kola, rekao bih - uputi je saputnik. Urlik je zamirao u daljini...
Devet kilometara dalje, na putu za Bedhampton, lagana reka nonih kamiona je tekla prema severu.
Pored nje munjevitom brzinom projurie velika bela trkaka kola.
Ista kola su deset minuta kasnije napustila glavnu cestu i skrenula prema garai na uglu ceste B, na
kojoj je stajala tabla ZATVORENO. Vrata garae se otvorie pred belim kolima, da bi se odmah za
njima opet zatvorila. Ljudi su radili brzo i spretno. Kola su dobila nove tablice. Dok se voza
presvukao u kratki crni kaput od koe, sve je ve bilo spremno. Mogao je da krene dalje. Tri minuta
posle njegovog odlaska, iz garae je na cestu, sipljivo kaljucajui, izaao stari Mori Oksford. Stari
svetenik koji je sedeo za volanom skrenuo je kolima na neravni seoski put.
Karavan koji se sporo kretao seoskom cestom zaustavi se naiavi na starog Mori Oksforda
parkiranog uz cestu. Kraj njega je bespomono stajao stariji svetenik.
Voza karavana pogleda kroz prozor:
- Da li vam je potrebna pomo?
- Oh, hvala, vrlo ste ljubazni. Izgleda da neto nije u redu sa svetlima.
Dva vozaa su se pribliila... napeto su oslukivali...
- Vazduh je ist.
Nekoliko skupih amerikih kovega prelo je iz Mori Oksforda u karavan.
Kilometar - dva od tog mesta karavan je preao na neravni put koji se zavravao u zadnjem dvoritu
raskone provincijske kue. Tu je u senci nekadanje konjuarnice stajao veliki beli mercedes. Voza
karavana je otkljuao svoj prtljanik, prebacio kovege u prtljanik mercedesa i odmah nastavio put.
U oblinjem seoskom dvoritu je glasno zakukurikao petao.

9.
I
Elvira Blejk pogleda nebo i, uverivi se da je vedro, ue u telefonsku govornicu. Okrenula je
Briditin broj u Anslov Skveru i kad joj se glas s druge strane javio, ree:
- Halo? Bridit?
- Oh, Elvira, jesi li ti? - Briditin glas je zvuao uzbueno.
- Ja sam. Da li je sve prolo kako treba?
- Oh, nije. Bilo je strano. Tvoja roaka, gospoda Melford, nazvala je mamu jue popodne...
- ta, zbog mene?
- Da. Verovala sam da sam dobro izvela ono s telefonskim pozivom. Ali, izgleda da se ona zabrinula
zbog tvog zuba. Uplaila se da nije krunica ili neto slino. Zato je nazvala zubara i, naravno,
ustanovila da uopte nisi bila kod njega. Odmah je nazvala mamu, koja Je> na nesreu, ba bila kraj
telefona. Nisam mogla da stignem pre nje. I, naravno, mama je rekla da ni o emu nema pojma i da
nisi kod nas. Nisam znala ta da radim.
- I ta si uradila?
- Pravila sam se da nita ne znam. Rekla sam samo da mislim da si spominjala neke prijatelje u
Vimbldonu.
- Zato ba u Vimbldonu?
- To mi je prvo palo na pamet. Elvira je uzdahnula:
- Pa. dobro, mislim da u neto smutiti. Mogla bih da izmislim dadilju koja ivi u Vimbldonu. Kako
te nepotrebne gluposti komplikuju oveku ivot. Nadam se da roaka Mildred nije napravila budalu
od sebe i otila u policiju ili neto slino.
- Ide. li sada kod njih?
- Iu u veeras. Moram da obavim jo mnogo toga.
- Jesi li dobro stigla u Irsku? Je li... sve u redu?
- Saznala sam ono to me je zanimalo.
- Glas ti je nekako mraan.

- Tako se i oseam.
- Da li mogu nekako da ti pomognem? Treba li neto da se uradi?
- Niko mi ne moe pomoi. To moram sama da resim. Nadala sam se da neto nije istina... zapravo ne
znam ta bi trebalo da uinim.
- Jesi li u nekoj opasnosti, Elvira?
- Ne dramatizuj, Bridit. Moram prosto da budem oprezna, to je sve. Morau da budem jako oprezna.
- Znai da si ipak u opasnosti. Elvira posle krae pauze odvrati:
- Moda samo uobraavam neke stvari...
- Elvira, ta e biti sa onom narukvicom?
- Oh, to je u redu. Pozajmila sam neto novca, tako da mogu da odem i... kako se ono kae?... otkupim
je. Onda u da je odnesem Bolardu.
- Misli da e on da prede preko toga?... Ne, mama, to je perionica vea. Kau da onaj arav nismo
ni poslali. Da, mama, rei u vlasnici. Sve je u redu.
Na drugom kraju ice Elvira se, sputajui slualicu, malo zlobno nasmeila. Otvori novanik,
izdvoji novac za telefon, uredno ga poslae pred sebe i nastavi da zove. Kad je dobila traeni broj,
ubaci novie, pritisnu dugme i progovori tihim, malo uplaenim glasom:
- Halo, teta Mildred. Da, to sam ja... Beskrajno mi je ao... Da, znam... nameravala sam... da, to je
draga stara Madi, seate se nae stare Madmazele... Da, napisala sam razglednicu, ali sam zaboravila
da je poaljem. Jo je imam u depu... Pa, znate, bila je bolesna, a nije bilo nikosa da ie neguje.
skoila sam samo da vidim da li je sve u redu. Da, imala sam nameru da idem Kod Bridit, ali se
onda sve promenilo... Nije mi jasno odakle ste mogli da dobijete poruku. Verovatno je neko sve
pobrkao... Da, sve u vam objasniti kada doem... da, popodne. Ne, saekau samo da doe
bolniarka... pa, u stvari, nije bolniarka. Jedna od onih dobrovoljnih negovateljica ili neto tako.
Ne, ona nije ni htela u bolnicu... Oh, zaista mi je ao. - Spustila je slualicu i iscrpljeno uzdahnula. Samo kada ovek ne bi morao svima toliko da lae.
Izlazei iz govornice, primetila je na zidu velike novinske naslove:
VELIKA PLJAKA VOZA. RAZBOJNICI NAPALI IRSKU POTU".

II

Kad su se vrata otvorila, gospodin Bolard, koji je ba razgovarao sa jednim kupcem, podie pogled i
vide kako ulazi plemenita Elvira Blejk.
- Ne, hvala - odbila je Elvira pomonika koji joj je poao u susret. - Radije bih saekala da gospodin
Bolard bude slobodan.
Ubrzo je gospodin Bolard obavio svoj posao sa strankom i sa ljubaznim se smekom okrenuo prema
Elviri:
- Dobro jutro, gospodine Bolard - pozdravi ga Elvira.
- Plaim se da va sat jo nije gotov, gospoice Blejk - rekao je Bolard.
- Oh, nisam dola zbog sata... Dola sam da se izvinim. Dogodilo mi se neto grozno. - Otvorila je
torbicu i iz nje izvadila kutijicu sa narukvicom. - Sigurno se seate da sam dola zbog sata i ujedno
odabrala poklon za Boi, na ulici se dogodila neka nezgoda, ne znam... neko je zamalo bio pregaen,
ini mi se... Mora da sam narukvicu imala u ruci i verovatno sam je ne razmiljajui stavila u dep.
Pronala sam je tek jutros. Smesta sam dojurila ovamo. Strano mi je neprijatno, gospodine Bolard,
ne shvatam kako je to moglo da mi se dogodi.
- Oh, to je sasvim u redu, gospoice Elvira - polako joj odgovori gospodin Bolard.
- Sigurno ste mislili da ju je neko ukrao - ree Elvira, gledajui Bolarda svojim bistrim plavim
oima.
- Primetili smo da nedostaje - potvrdio je gospodin Bolard. -Hvala vam, gospoice Elvira, to ste je
odmah vratili nazad.
- Bilo mi je strano kad sam je nala. Hvala vama, gospodine Bolard, to imate razumevanja kako se
oseam...
- Mnogo se udnih greaka moe dogoditi - umirivao ju je gospodin Bolard. Dobroudno se smeio. Neemo vie misliti na to. Ali vas molim da to vie ne inite - nasmejao se ovoga puta glasno, kao da
je rekao neto duhovito.
- Iskljueno - uveravala ga je Elvira. Ubudue u biti vrlo paljiva. - Nasmeila mu se kada je
izlazila.
- Zanimalo bi me... - ree Bolard u sebi. - Ba bi me zanimalo...
Njegov mlai ortak, koji je stajao u blizini, sada mu je priao:
- Dakle, ipak je to bila ona.
- Jasno da je bila ona - potvrdi gospodin Bolard.

- Ali, vratila ju je nazad - naglasi njegov ortak.

- Donela ju je nazad - sloi se gospodin Bolard. - To nisam oekivao.
- Hoete da kaete da niste verovali da e je vratiti?
- Ne, nisam. Ako ju je ve uzela...
- Verujte li u njenu priu? - znatieljno e ortak. - To, da ju je sluajno stavila u dep i ostalo...?
- Pria bi i mogla da bude istinita.
- Mogla bi to da bude i kleptomanija.
- Da, mogla bi biti i kleptomanija - sloio se Bolard. - Verovatnije je, meutim, da ju je namerno
uzela... Ali zato ju je tako brzo vratila? To je zanimljivo...
- Dobro je to nismo obavestili policiju. Priznajem da bih ja to uinio.
- Znam, znam. Vi nemate mnogo iskustva. U ovom sluaju je ovako najbolje. - Blago je dodao, vie
za sebe:
- Ipak, sluaj je zanimljiv. Vrlo zanimljiv. Pitam se koliko li moe imati godina? Sedamnaest ili
osamnaest. Moda se u neto upetljala.
- ini mi se da ste rekli da je puna para.
- Moe da bude naslednica i da ima mnogo novca - pouio ga je gospodin Bolard - a da u
sedamnaestoj nema ni prebijene pare. Najsmenije je, znate, to bogate naslednice, dok ne postanu
punoletne, imaju esto manje novca od onih mnogo siromanijih. To nije uvek pametno. Ali, sumnjam
da emo ikada saznati istinu o ovom sluaju.
Stavio je narukvicu na njeno mesto u kutiji i spustio poklopac.

10.
Advokatska kancelarija Egerton, Forbes & Vilbrout" bila je na jj jednom od onih otmenih trgova u
Bluzberiju koje jo nije zahvatio talas promena. Mesingani natpis na ulazu je bio, kako se ini, izlizan
toliko da je bio neitak. U poslednjih sto godina zapisana su u pomno voenu kartoteku firme mnoga
imena iz najviih aristokratskih i vcleposednikih krugova Engleske. Forbesa i Vilbrouta vie nije
bilo, zamenili su ih Etkinson, otac i sin, Velanin Lojd i kotlananin MekAlister. Ostao je samo
Egerton, naslednik osnivaa Egertona. Ovaj Egerton o kome je re imao je pedeset i dve godine i uz
kancelariju je nasledio i nekoliko starih porodica, kojima su pravne savete davali njegov deda, otac i
stric. Sada je sedeo za velikim pisaim stolom od mahagonije u lepoj sobi na prvom spratu i blago,
ali odluno tumaio neto jednom od svojih klijenata utuenog izgleda. Riard Egerton je bio
privlaan mukarac, visok, tamnokos, prosedih zalisaka i vrlo pronicljivih sivih oiju. Njegovi
pravni saveti su uvek bili dobri, ali se on retko kada trudio da ulepa stvari.
- Sasvim iskreno, Fredi, ti nema na ta da se osloni. A jo manje posle onih pisama...
- Ne misli moda... promrmljao je utueno Fredi.
- Ne, ne mislim - rekao je Egerton. - Spasila bi te jedino nagodba. Ako se dogovorite bez sudskog
procesa. Jer zbog ovoga bi mogli i sudski da te gone.
- Ali, sluaj, Riarde. to je ipak malo preterano... Na Egertonovom stolu zau diskretno zujanje. On
namrteno uze slualicu:
- Mislim da sam naglasio da ne elim da me niko uznemirava. Sasluavi odgovor sa druge strane,
Egerton ree:
- Oh, da... da, svakako. Zamolite je da saeka, molim vas.
Spusti slualicu i ponovo se okrenu svom klijentu:
- Sluaj, Fredi - ree. - Ja poznajem zakon, za razliku od tebe. U gadnom si sosu. Uiniu sve da te
izvuem, ali to e te prilino kotati. Sumnjam da u se zadovoljiti sa manje od dvanaest hiljada.
- Dvanaest hiljada! - nesrcni Fredi je zinuo. - Oh, zaboga! Ali ja ih nemam, Riarde.
- Znai da e morati da ih stvori. Ima bezbroj naina za to. Ako se ona smiri sa dvanaest hiljada,
moe da govori o srei, jer ako stvar doe na sud, ja u te kotati mnogo vie.
- Ah, pravnici! - uzdahnu Fredi. - Svi ste vi derikoe!
Ustao je:
- Dobro, Riarde, starino, uini kako misli da je najbolje.

Oprostio se tiho odmahujui glavom. Riard Egerton smesta zaboravi na Fredija i njegove probleme i
spremi se da doeka novog klijenta.
- Plemenita Elvira Blejk - promrmlja tiho pred sebe. - Ba me zanima kako izgleda... - Podie
slualicu. - Lord Fredcrik je otiao. Poaljite gospoicu Blejk gore, molim vas.
ekajui, pokuao je neto da izrauna. Koliko je godina prolo...? Mora da joj je esnaest ili
sedamnaest... moda ak i vie. Kako vreme brzo prolazi. Konistonova ki... i Bezina ki. Zanima me
na koga lii.
U razmiljanju ga prekide kucanje i na vratima se pojavi gospoica Elvira Blejk. Egerton ustade i
poe joj u susret. Po izgledu", zakljuio je, ne lii ni na jednog roditelja". Visoka, vitka, svetle
kose i oiju bila je slina Bezi, ali joj je nedostajala ona Bezina vitalnost, izgledala je nekako
staromodno, mada se to ne bi moglo rei s obzirom na haljinu s naborima i visokim strukom, to je
opet bilo u modi.
- Vidi, vidi - govorio je dok su se rukovali. - Ovo je iznenaenje. Kad smo se poslednji put videli
imala si jedanaest godina. - Ponudio joj je stolicu i ona je sela.
- Pretpostavljam - ree Elvira nesigurno - trebalo je da se najavim i ugovorim sastanak. Ali mi je to
iznenada palo na pamet, a evo, i prilika je povoljna, s obzirom da sam u Londonu.
- A ta radi u Londonu?
- Leim zube.
- Sa zubima ovek ima samo probleme. Ali ja sam im zahvalan, jer su mi doveli tebe. Da se setim,
bila si u Italiji, zar ne, u jednoj od onih devojakih kola kakve su danas moderne?
- Da - odgovori Elvira - kod grofice Martineli. Ali sada sam se vratila, ostajem u Engleskoj. Biu u
Kentu sa Melfordovima, dok ne odluim ta u da radim.
- Nadam se da e odabrati neto to voli. Namerava li da studira?
- Ne, mislim da za to nisam dovoljno pametna. - Zautala je, a zatim upita:
- Vi morate da date pristanak za ono to izaberem, zar ne? Egerton se paljivo zagleda u nju:
- Ja sam jedan od tvojih staratelja i izvrilac testamenta tvog oca. Od mene u svako doba moe da
zatrai bilo kakav savet. Vrlo rado u ti pomoi.
Elvira pristojno ree:
- Hvala.
- Ima li neki problem?

- Ne, u stvari, ga nemam. Ali vidite, ja nita ne znam. Niko mi nita ne govori, a nije uvek prijatno
postavljati pitanja.
Ozbiljno ju je posmatrao:
- Ne zna nita o tvojoj situaciji, zar ne?
- Da - ree Elvira. - Drago mi je to me razumete. Ujak Derek... - oklevala je.
- Misli na Dereka Laskomba?
- Da, oduvek ga zovem ujakom.
- Da, da, naravno...
- Vrlo je drag - nastavi Elvira. - Ali on nije osoba sa kojom se moe razgovarati. On sve sam sreuje
i uvek se ini da je pomalo zabrinut, jer se plai da to moda nije ono to se meni svia. Naravno, on
pita za savet sve koje zna... naroito ene, one ga uglavnom u sve upuuju. Tako sam i stigla do
grofice Martineli. Uvek mi je on birao kole i sve ostalo.
- Ali to nije bilo po tvom ukusu, je li tako?
- Ne, nisam to htela da kaem. To je sve bilo u redu. Slao me je tamo gde ide veina devojaka... ali...
- Nastavi samo - hrabrio ju je Egerton.
- Ali ne znam nita o sebi. Ne znam odakle mi novac, koliko ga imam, ta mogu da radim sa njim.
- Znai - ree Egerton, sa njemu karakteristinim privlanim osmehom. - Znai, hoe da razgovara
poslovno. Da li sam u pravu? Mislim da si potpuno u pravu. Da vidimo. Koliko ima godina?
esnaest... sedamnaest?
- Blizu dvadeset.
- Oho, nisam verovao da ti je ve toliko!
- Morate da me razumete - nastavi Elvira. - Celoga ivota se brinu za mene i uvaju me, To je
naravno prijatno, ali jednoga dana pone da vam ide na ivce.
- Takvo vaspitanje je odavno iezlo - sloio se Egerton - ali savreno odgovara principima Dereka
Laskomba.
- On je zaista zlatan - uveravala ga je Elvira - ali je sa njim nemogue ozbiljno razgovarati.
- Da, mogu da zamislim... Dakle, Elvira, koliko zna o sebi i svojoj porodinoj situaciji?

- Znam da mi je otac umro kada sam imala pet godina i da nas je majka ostavila kada mi je bilo dve
godine. Uopte je se ne seam. Jedva da i oca pamtim. Seam se da je bio vrlo star i da je nogu drao
na stolici. Znao je strano da psuje. Prilino sam ga se plaila. Posle njegove smrti sam ivela sa
jednom roakom dok i ona nije umrla. Zatim sam ivela sa ujakom Derekom i njegovom sestrom. I
ona je umrla, a ja sam otila u Italiju. Sada me je ujak Derek smestio kod Melfordovih, oni su mu
roaci i imaju dve kerke mojih godina.
- Kako ti se tamo svia?
- Jo ne znam. Tek sam stigla. Svi su vrlo dosadni. Htela bih i konano da /nam koliko imam novca.
- Znai, eli informaciju o svojoj finansijskoj situaciji, tano?
- Ba tano - odluno e Elvira. - Znam da u naslediti neki novac. Da li je to mnogo?
Sada se Egerton uozbiljio:
- Da, Elvira, ima mnogo novca. Otac ti je bio veoma bogat. Ti si jedinica. Kad je umro, ime i imanje
je nasledio njegov brati. Tvoj otac nije voleo svog bratia i zato je svu svoju linu imovinu ostavio
svojoj kerci... tebi, Elvira. Ti si vrlo bogata, odnosno, postae kada napuni dvadeset i jednu
godinu.
- Znai li to da sada nisam bogata?
- Jesi - odvrati Egerton - i sada si bogata, ali ne moe da raspolae novcem dok ne bude punoletna
ili dok se ne uda. Do tada novac ostaje u rukama tvojih staratelja. Nasmeio joj se:
- Nismo ga proneverili ili neto tome slino. Jo je sve ovde, ak smo ti, spretnim ulaganjima, znatno
poveali glavnicu.
- Koliko u imati?
Kad napuni dvadeset jednu godinu ili se uda dobija iznos koji, prema gruboj proceni, mora biti
blizu sedamsto hiljada funti.
- To je mnogo - ree Elvira zadivljeno.
- Zaista je mnogo. To je verovatno i razlog zbog ega ti o tome nisu govorili.
Posmatrao ju je dok je razmiljala o tome. Vrlo zanimljiva devojka. Izgledala je kao da ne zna da
izbroji do tri, ali bi ovek mogao da se prevari... Zapita je sa pomalo ironinim osmehom:
- Jesi li zadovoljna? Ona mu dobaci smeak.
- Tebalo bi da budem, zar ne?

- Ipak je bolje nego igrati lutriju - doda on u ali. Odsutno je potvrdila glavom. Onda iznenada upita:
- Ko dobija novac ako ja umrem?
- Koliko znam, novac bi dobio tvoj prvi roak.
- Ja sada ne mogu da napravim testament, zar ne? Dok ne budem punoletna. Tako su mi barem rekli.
- Dobro si obavetena.
- To je prilino nezgodno. Da sam udata, u sluaju moje smrti, sve bi nasledio moj mu, zar ne?
-Da.
- A kada bih umrla neudata, moja majka, kao moj najblii rod, dobila bi sve, je li tako? Izgleda da
imam tako malo roaka... majku ak ni ne poznajem. Kakva je ona?
- Ona je izvanredna ena - ree kratko Egerton. - U tome se svi slau.
- Zar nikada nije poelela da me vidi?
- Moda i jeste... Skoro sam siguran da to ponekad zaeli. Ali poto je od svog ivota, u izvesnom
smislu, napravila pravu zbrku, verovatno je mislila da je za tebe bolje da si to dalje od nje.
- Da li ste sigurni da ona tako misli?
- Ne bih mogao da se zakunem u to, ali je to vrlo verovatno.
Elvira je ustala:
- Hvala. Ljubazno je od vas to ste mi sve to rekli.
- To je ve odavno trebalo da ti kau.
- Poniavajue je ne znati nita. Ujak Derek, naravno, misli da sam ja jo uvek dete.
- On sam nije ba mlaahan. On i ja smo, zna, u poodmaklom dobu. Mora da nam oprosti ako
stvari posmatramo iz drugaije perspektive.
Elvira ga je neko vreme posmatrala, zatim se nasmejala:
- Ali valjda i vi ne mislite da sam ja jo uvek dete? Rekla bih da vi o devojkama znate neto vie od
ujaka Dereka. On je iveo sa svojom sestrom - dodala je lukavo. Zatim prui ruku i draesne se
nakloni. - Mnogo vam hvala. Nadam se da vas nisam prekinula u nekom vanijem poslu.
Egerton je stajao i gledao u vrata koja su se za njom zatvorila. Napuio je usne i zazvidao, zatim je

zamiljeno odmahnuo glavom i seo za sto. Poeo je rasejano da pregleda po nekim dokumentima,
zatim ih odgurnu i uze slualicu:
- Gospoice Kardel, molim vas, nazovite mi pukovnika Laskoraba. Pokuajte prvo u klubu, a zatim na
broj u Sokspiru.
Spustio je slualicu. Vratio se svojim papirima, ali nije mogao da se dovoljno sabere. Ubrzo je
zazvonilo.
- Imate pukovnika Laskomba, gospodine Egerton.
- Hvala, dajte mi ga. Halo, Derek? Riard Egerton ovde. Kako si? Upravo me je posetio neko koga
poznaje. Tvoja tienica. :
- Elvira? - Derek Laskomb je bio iznenaen.
- Upravo ona.
- Ali zbog ega... ta zaboga... zato je dolazila kod tebe? Nije vljda u nekoj opasnosti?
- Ne, ne bih rekao, Naprotiv, ostavlja utisak kao da je... pa, kao da je vrlo zadovoljna sa sobom.
Htela je da sazna sve o svojoj finansijskoj situaciji.
- Nadam se da joj nisi rekao? - pitao je sa strahom pukovnik Laskomb.
- Zato da ne? emu to kriti od nje?
- Imam oseaj da je krajnje neodgovorno dozvoliti devojci da sazna koliko tano ima novca.
- Ako joj mi to ne kaemo, rei e joj neko drugi. Ona mora da bude spremna na to, shvata. Novac je
velika odgovornost.
- Naravno, ali ona je jo pravo dete.
- Jesi li u to ba siguran?
- Kako to misli? Naravno da je jo dete.
- Ne bih ba rekao. Ko je taj momak?
- Molim?
- Pitao sam ko joj je momak? Ona ima momka, zar ne?
- Ne, nikako. Ni sluajno. ta te, zaboga, navodi na tu pomisao?

- Nita od onoga to je rekla. Ali ja, zna, imam neto iskustva. Mislim da e ubrzo otkriti da momak
postoji.
- Ali, uveravam te, nisi u pravu. Ona je najpaljivije odgajana, u najboljim kolama, u izabranom
internatu u Italiji. Da se neto slino dogaa, ja bih to sigurno znao. Naravno, upoznala je neke
pristojne mlade ljude, ali nita vie, nita od onoga na ta ti sumnja.
- Ipak, moja dijagnoza je: momak.
- Ali, na osnovu ega, Riarde? ta ti zna o mladim devojkama?
- Sasvim dovoljno - odgovori suvo Egerton. - U poslednje vreme ra lmao tri slina sluaja, dve
devojke su stavljene pod starateljstvo, a trea je uspela da prisili roditelje da joj dozvole da sklopi
brak, Koji je ve unapred osuen na propast. Danas devojke vie ne uvaju kao nekad. Uslovi su
takvi da ih je uopte i teko sauvati.
- Ali, uveravam te da se na Elviru zaista pomno pazilo - ponavljao je pukovnik Laskomb.
- enska dovitljivost nadmauje sve to ti moe da predvidi. Pripazi malo na nju, Derek. Pokuaj
da sazna ta smcra.
- Gluposti, ona je jednostavna i draga devojka. .
- Ono to ti zna o jednostavnim i dragim devojkama bi stalo u mali prst! Njena majka je svojim
begom izazvala pravi javni skandal... sea li se?... a bila je mlaa od Elvire. A to se pak starog
Konistona tie, on je bio jedan od najgorih enskaroa Engleske.
- Zbunjuje me, Riarde. Zaista me zbunjuje.
- Bolje je da te upozorim. Meutim, ono to mi se nije svidclo bilo je jedno drugo pitanje. Zato je
toliko zanima ko bi je nasledio ako bi ona umrla?
- udno je to to spominje, jer je i mene isto pitala.
- Ah, zaista? Zato li se ona bavi milju o ranoj smrti? Pitala me je, izmeu ostalog, i o majci.
Glas pukovnika Laskomba je zvuao zabrinuto kad je rekao:
- Voleo bih kada bi se Bez malo pribliila devojci.
- Jesi li sa njom razgovarao o tome... s Bez, mislim?
- Pa... da, jesam. Sreo sam je potpuno sluajno. Bili smo odseli u istom hotelu. Ja sam pokuao da je
nagovorim da se sastane sa devojkom.
- ta je odgovorila? - zanimalo je Egertona.

- Odbila je. Rekla je neto o tome kako ona nije pouzdana osoba, kako bi njen uticaj mogao da bude
poguban po devojku...
- U izvesnom smislu bih se sloio sa njom - ree Egerton i doda. - Sada ivi sa onim trkakim asom,
zar ne?
- uo sam neke prie.
- I ja takoe. Ne znam da li su istinite. Mogle bi da budu. To bi mogao da bude razlog to se ona tako
odnosi prema maloj. Bezini prijatelji su vrlo udni ljudi! Ali kakva je to ena, ha, Derek? Kakva
ena!
- Uvek je sama sebi bila najgori neprijatelj - odgovori pukovnik Laskomb zajedljivo.
- Zaista lepa konvencionalna primedba - ree Egerton. - Eh, pa, ao mi je to sam te gnjavio, Derek,
ali pripazi da ne bi bilo neeljenih posledica. I nemoj da kae da te nisam upozorio.
Spustio je slualicu i nagnuo se nad papire pred sobom. Ovoga puta se potpuno usredsrcdio na svoj
posao.

11.
Gospoica Mekri, domaica kanonika Penifadra, za kanonikov povratak je bila naruila doverskog
lista. Prednosti dobrog doverskog lista su bile mnogobrojne. Nije trebao da pone da se sprema pre
nego to kanonik stigne kui, a mogla ga je, prema potrebi, mirno ostaviti i za sledei dan. Kanonik
Penifadr je voleo doverski list, ali ako bi se odnekud javio da odreene veeri nee biti kod kue,
gospoica Mekri i sama bi ga rado pojela. Tako je dakle sve bilo spremno za kanonikov povratak. Uz
doverski list napravie mu i palainke. List je leao na kuhinjskom stolu, a testo za palainke je bilo
pripremljeno u iniji. Sve je ekalo spremno. Mesing se sijao, srebro je blistalo, nigde nije bilo ni
zrna praine. Nedostajalo je samo jedno: sam kanonik.
Kanonik je trebalo da se vrati vozom iz Londona u est i trideset. U sedam i trideset ga jo nije bilo.
Gospoica Mekri uzdahnu. Pretpostavljala je da e to biti opet jedan od onih sluajeva. U osam
kanonika jo nije bilo. Gospoica Mekri je postala nervozna. Ubrzo e, bez sumnje, nazvati, ali se
moglo dogoditi i da ne nazove. Moda joj je pisao. Sigurno joj je pisao, ali je zaboravio da poalje
pismo.
- Boe, boe! - ree gospoa Mekri poluglasno.
U devet je sebi napravila tri palainke. List je paljivo stavila u friider.
- Pitam se gdc je otiao ovaj put. - Iz iskustva je znala da bi mogao biti bilo gde. Zaudo, obino bi
uspevao da povrati pamenje i javi joj se gde se nalazi pre nego to bi ona legla.
- Ostau budna do jedanaest, ni trenutka due - odluila je gospoa Mekri. U krevet se uvek ilo u
deset sati, ali je ovaj ustupak od sat vremena smatrala svojom dunou. Ali, ako ni u jedanaest ne
bude nikakvih vesti od kanonika, ona e da zakljua kuu i ode u krevet.
Ne bi moglo da se kae da je bila zabrinuta. Takve stvari su se deavale i ranije. Nita se nije moglo,
trebalo je ekati. Mogunosti su bile brojne. Kanonik Penifadr je mogao da sedne na pogrean voz i
da to kasno uvidi, ili je moda jo uvek u Londonu, ubeen da se sutra vraa. Mogao je na Kongresu
da sretne prijatelja i ovaj ga je nagovorio da ostane kod njega preko vikenda. Verovatno je imao
nameru da pie, ali je to skroz smetnuo sa uma. I tako, kao to smo ve rekli, ona nije bila zabrinuta.
Za dva dana, kanonikov prijatelj, arhiakon Simons, dolazio im je u goste. To je bilo neto ega se
kanonik seao, zato e sutra, sasvim sigurno, ili stii ili poslati telegram, ili e, u najgorem sluaju,
prekosutra doi ili pisati.
Drugo jutro je, meutim, osvanulo bez ikakvih vesti. Po prvi put gospoa Mekri je poela da se osea
neprijatno. Izmeu devet ujutro i jedan po podne neodluno je pogledavala u telefon. Gospoa Mekri
je o telefonu imala svoje miljenje. Sluila se njime i priznavala da je potreban, ali ga nije volela.
Nikada nije naruivala stvari telefonom. To je radije obavljala lino, uverena da e je trgovac,
ostavljen bez nadzora, pokuati prevariti. Ali, telefon je ipak bilo dobro imati u kui. S vremena na
vreme, iako vrlo retko, nazvala bi nekog roaka ili prijateljicu u komiluku. Telefonirati na veoj
udaljenosti ili ak u London je za nju bilo krajnje neshvatljivo. Smatrala je to sramotnim

razbacivanjem novca. Sada je. meutim, poela da razmatra i tu mogunost.

Konano, kada je i trei dan osvanuo bez vesti od kanonika, ona se odluila za akciju. Znala je da je
kanonik odsedao u hotelu Bertram". Lepi staromodni hotel, kako je rekao kanonik. Moda bi mogla
njih da zove i da se raspita. Oni e sigurno znati gde je kanonik. To nije bio obian hotel. Traie da
je spoje sa gospoicom orin. Gospoica orin je bila vrlo sposobna i usluna. Kanonik bi moda
mogao da se vrati do devet i trideset, U tom sluaju mogao bi da stigne svakog trena.
Minute su prolazile a kanonik se nije pojavljivao. Gospoa Mekri duboko uzdahnu, skupi hrabrost i
zatrai da je spoje sa Londonom. ekala je na vezu grizui usnice i stiui slualicu vrsto na uho.
- Hotel Bertram", izvolite - zaulo se s drugog kraja.
- elela bih, ako je to mogue, da razgovaram sa gospoicom orin.
- Samo trenutak. Vae ime, molim?
- Ovde domaica kanonika Penifadra, gospoa Mekri.
- Samo trenutak, molim.
Ubrzo se zauo mirni, usluni glas gospoice orin.
- Ovde gospoica orin. Jeste li rekli domaica kanonika Penifadra?
- Tako je. Gospoa Mekri ovde. Molim vas, da li je kanonik Penifadr jo u hotelu?
- Drago mi je to ste nazvali - ree gospoica orin. - Ve smo bili zabrinuti, nismo znali kako da
postupimo.
- Zar se kanoniku Penifadru neto dogodilo? Da li je doiveo neku nesreu...?
- Ne, ne, nita tako se nije dogodilo. Ali smo oekivali da e se u petak ili subotu vratiti iz Lucerna.
- Da, tako je bilo predvieno.
- Ali nije stigao. To, naravno, nije toliko neobino. On je rezervisao sobu... da, u stvari, do jue. Ali
se jo nije vratio niti se javio, a stvari su mu jo ovde. Ne znamo ta bismo uradili. Naravno - dodala
je gospoica orin - poznato nam je da je kanonik, pa... ovaj, malo zaboravan.
- To je prava istina.
- To nam predstavlja mali problem, znate. Hotel je pun. Soba je ve rezervisana za sledeeg gosta. Vi
ne znate gde bi on mogao biti?
Gospoda Mekri ree ogoreno:

- Taj bi mogao da bude bilo gde! - Zatim se sabrala i dodala mirnije:

- Pa, hvala vam, gospoice orin.
- Ako mogu neto da uinim... - ponudila se gospoica orin.
- Ubeena sam da u ubrzo saznati... - odgovori gospoda Mekri te, zahvalivi jo jednom gospoici
orin, brzo spusti slualicu.
Sedela je uzrujano pored telefona. Nije se plaila za kanonikovu linu bezbednost. Da se dogodila
neka nesrea, do sada bi je ve bili obavestili. Osim toga, kanonik nije bio od onih kojima se nesree
deavaju. Pripadao je onim ljudima kakve je gospoda Mekri u sebi nazivala smuenim, za njih se,
kako se inilo, brinula sama Providnost. Ne, nija mogla da zamisli kanonika kako u mukama lei u
bolnici. On je negde udobno i nevino brbljao s nekim prijateljem. Moda je jo bio u inostranstvu.
Problem je bio u tome to je veeras trebalo da stigne arhiakon Simons, a arhidakon Simons oekuje
da ga domain doeka. Nije mogla da odloi ovu posetu jer nije znala gde se arhiakon sada nalazi.
Sve je bilo prilino zamreno, ali kao u svemu i ovde je postojala jedna svetla taka...
Ta svetla taka je bio arhiakon Simons. On e znati ta treba da se uradi. Njemu e da prepusti brigu
o svemu.
Arhiakon Simons je bio suta suprotnost njenom poslodavcu. Znao je uvek gde ide i ta radi, bio je
uvck raspoloen i stabilan, siguran da uvek radi ba ono to treba. Vrlo pouzdan svetenik", bila je
opta ocena.
Sasluavi, jo na vratima, izvinjenja i objanjenja gospoe Mekri, arhiakon Simons ostade potpuno
miran.
Nije ga sve to previe zabrinulo.
- De, de, samo se vi lepo smirite, gospoo Mekri - prijatno je rekao, sedajui da jede ono to mu je
ona spremila za ruak. - Pronaiemo mi tog rasejanog momka. Jeste li uli anegdotu o piscu
estertonu? Kad je bio na jednoj turneji drei predavanja, poslao je eni telegram: Ja sam na
stanici Kriv. Gde bi trebalo da budem?"
Nasmejao se. Gospoa Mekri se nasmei po dunosti. Nije joj se to inilo posebno smenim, posle
njenog iskustva sa kanonikom.
- Ah - pohvalio ju je arhiakon Simons - vai telei odresci su izvrsni! Vi ste divna kuvarica,
gospoo Mekri, Nadam se da to moj Prijatelj zna da ceni.
Posle teleih odrezaka i pudinga s prelivom od borovnice, dobriina se najozbiljnije dao na traenje
nestalog prijatelja. Bacio se na telefon sa mnogo energije i ne obazirui se na troak. Gospoa Mekri
Je zbog toga malo napuila usne, ali se suzdrala od komentara jer je zaista bilo krajnje vreme da se
njen poslodavac pronae.

Nakon to je nazvao kanonikovu sestru, koja je slabo vodila rauna o putovanjima svog brata te kao i
obino nije imala pojma gde to kanonik mogao da se nalazi, arhidakon Simons je proirio krug svog
istraivanja.
Ponovo je nazvao hotel Bertram" i od njih dobio najdetaljnije mogue informacije. Kanonik je bio
napustio hotel devetnaestog uvee. Sa sobom je poneo samo malu torbu, dok mu je prtljag ostao u
hotelu, jer je sobu bio zadrao. Spomenuo je da ide na nekakvu konferenciju u Lucern. Iz hotela nije
otiao pravo na aerodrom. Vratar, koji ga poznaje, tvrdio je da je taksijem otiao u klub Atcneum.
Tada je kanonik Penifadr poslednji put vien u hotelu. I... da, jedna sitnica,... zaboravio je bio da
ostavi klju na recepciji. Ali to mu nije bilo prvi put.
Arhidakon Simons je zastao i malo razmislio pre nego to je okrenuo sledei broj. Mogao je da
nazove aerodrom u Londonu. Ali to bi dugo trajalo. Moda uspe da skrati postupak. Nazvao je
doktora Vejsgertena, uenog Jevreja, verujui da je on bio na Kongresu.
Dr Vejsgerten je bio kod kue. im je uo ko zove izbacio je pregrt uenih reci, koje su se uglavnom
odnosile na dva dokumenta proitana na Kongresu.
- Onaj momak Hogarov je krajnje udan. Nije mi jasno kako prolazi sa tim! Uopte nije naunik.
Znate li ta se on usuuje da tvrdi...?
Arhidakon Simons je uzdahnuo, morae da bude odluan sa njim. U suprotnom e vee provesti na
telefonu sluajui kritike na Kongres u Lucernu. Uz malo napora je uspeo da svog sagovornika spusti
na zemlju.
- Penifadr? - zamislio se. - Penifadr? Trebalo je da bude tamo. Ne znam zbog ega nije doao. Rekao
je da ide. Kada smo se pre nedelju dana videli u Ateneumu to mi je i potvrdio.
- Hoete da kaete da uopte nije bio na Kongresu?
- Ba to sam upravo rekao. Trebalo je da bude tamo.
- Znate li zato nije doao? Da li se moda izvini?
- To ne znam. Govorio je da e doi. Da, seam se. Oekivali su ga. Mnogi su primetili da ga nema.
Verovatno se prehladio ili tako neto. Vreme je zaista nemogue. - Ve se spremao da se vrati na
razgovor o Kongresu, ali arhiakon Simons je brzo spustio slualicu.
Doao je do injenice, ali je ona u njemu po prvi put probudila neprijatnu slutnju. Kanonik Penifadr
nije bio na Kongresu u Lucernu. A poto je znao da je on nameravao da ode tamo, arhiakonu se
uinilo udno to nije stigao tamo. Mogao je, naravno, da sedne na pogrean avion, mada su na takve
stvari na aerodromu budno pazili. Zar je kanonik Penifadr mogao da zaboravi na datum odravanja
Kongresa? I to je bilo mogue. Ali gde je u tom sluaju otiao?
Nazvao je terminal. To je iziskivalo mnogo strpljivog ekanja i traenja po alterima. Na kraju je

uspeo da sazna da je kanonik kupio kartu za avion u dvadeset jedan i trideset, za Lucern, za
osamnaesti, ali da nije bio u avionu.
- Napredujemo - ree arhiakon Simons gospodi Mekri, koja se nije micala od telefona. - Da vidimo,
koga sada da nazovemo?
- Ovo telefoniranje e strano mnogo novca kotati - napomenula je gospoa Mekri.
- Plaim se da hoe. Plaim se da hoe - odgovori joj arhiakon. - Ali mi moramo da ga pronaemo,
znate. Ipak on vie nije u cvetu mladosti.
- Oh, gospodine, ne mislite valjda da mu se neto moglo dogoditi?
- Pa, nadam se da mu se nita nije dogodilo... Ne verujem, o tome bi vas verovatno obavestili. On
je... on je, ovaj, uvek sa sobom nosio isprave, zar ne?
- Oh, naravno, gospodine, imao je vizitkarte. Verovatno ima i pisma i razne druge stvari.
- U tom sluaju, sumnjam da je u bolnici. Idemo redom. Iz hotela je taksijem otiao u Ateneum.
Nazvau njih.
I ovde su odgovori bili vrlo odreeni. Kanonik Penifadr, koga su tamo svi znali, veerao je kod njih
devetnaestog u sedam i trideset. Arhiakon Simons je shvatio neto to mu je do tada bilo promaklo.
Avionska karta je bila za osamnaesti, ali kanonik je otiao iz hotela Bertram" u Ateneum, spominjui
da ide u Lucern, devetnaestoga. Situacija je poela da se razjanjava. Stari glupi magarac", rekao je
u sebi arhiakon Simons, pazei da to ne kae na glas Pobrkao je datume. Kongres je odran
devetnaestog, u to sam siguran. On je verovao da putuje osamnaestog. Zabunio se za jedan dan."
Jo jednom je sve polagano proao. Kanonik je verovatno otiao u Ateneum, tamo je veerao, zatim
je otiao do terminala u Kensingtonu. Tamo su ga bez sumnje upozorili da mu karta ne vai i morao je
da shvati da je zakasnio na Kongres.
- Eto kako se sve odigralo - ree arhiakon Simons. Objasnio je sve gospodi Mekri i njoj se to inilo
prilino verovatnim.
- Dobro. A ta bi onda uinio?
- Vratio bi se u hotel - ree gospoa Mekri.
- Zar ne bi odmah krenuo kui?
- Ne bi. Prtljag mu je bio u hotelu. Svakako bi se najpre vratio po njega.
- Tano - priznade arhiakon Simons. - Uzeemo, dakle, kao da se tako neto dogodilo. S terminala
se, nosei torbu, uputio nazad u hotel. Moda je negde veerao... ah, ne, ve je bio veerao u

Ateneumu. Dobro, krenuo je prema hotelu, ali tamo nije stigao - zastao je trenutak, a tada neodluno
ree:
- Ili moda i jeste? Izgleda, meutim, da ga u hotelu niko vie nije video. ta mu se, dakle, moglo
dogoditi na putu?
- Moda je sreo nekoga - pokuavala je gospoa Mekri nesigurno.
- Priznajem da je to mogue. Moda starog prijatelja, koga godinama nije video... Mogao je da ode sa
prijateljem kod njega kui, ali tamo ne bi ostao tri dana, zar ne? Ne bi mu trebalo tri dana da se seti
da mu ie prtljag jo uvek u hotelu. Sigurno bi nazvao i poslao po njega, ili bi se u krajnjem sluaju
vratio pravo kui. Tako dugo se ne javlja. To je neobjanjivo...
- Ako mu se dogodila nesrea...?
- Da, gospoo Mekri, ostaje, konano, i ta mogunost. Pokuaemo po bolnicama. Kaete da je sa
sobom imao dovoljno dokumenata za identifikaciju? Hm... mislim da tu moemo samo jedno da
uinimo.
Gospoa Mekri ga je sa strahom gledala.
- Sigurno uviate - ree arhiakon blago - da moramo da se obratimo policiji.

12.
Gospoica Merpl se u Londonu divno zabavljala. Sve to je na prolim kratkim posetama velegradu
propustila, htela je sada da nadoknadi. Moramo, na alost, da napomenemo da se mje ukljuila u
kulturni ivot, to je naravno, mogla sebi da priuti. Nije poseivala muzeje i galerije slika. Nije joj
uopte padalo na pamet da ode u pozorite ili na koncert. Bila je stalni posetilac odeljenja sa
porculanom i staklom u velikim robnim kuama, ili pak onim sa lanenom posteljinom, ak je bila
kupila i neto tkanine za presvlake kod jedne od poznatijih firmi. Kada je potroila za kune
potreptine ono to je smatrala razumnom cifrom, dopustila je sebi, nekoliko izleta iz istog
zadovoljstva. Obila je mesta i prodavmice kojih se iz mladosti seala, ponekad samo da bi se
uverila da su jo uvek tu na mestu. Za ovakve etnje ranije nikad nije imala vremena zato je sada
zaista uivala u njima. Izlazila bi posle popodnevnog odmora, izbegavajui vratara, koji je bio
ubeen da gospoa njenih godina mora da ide taksijem, i otila do autobuske stanice ili do podzemne
zelezmce. U tu svrhu je bila je bila nabavila Vodi za autobuske linije i Plan podzemne eleznice, pa
bi uvek unapred i paljivo planirala svoje izlete.
Viali bi je kako sa blagom nostalgijom seta oko Ivlin Gardensa ili Anslou Skvera, mrmljajui tiho:
- Da, ovo je bila kua gospode Van Dilan. Vidi kako se izmenila. Izgleda da su je renovirali. Oh
boe, imaju ak etiri zvona, sigurno za etiri stanara. A ovo je uvek bio divan starinski trg.
Stidljivo je posetila muzej votanih figura Madam Tiso, koga se dobro seala jo iz detinjstva. U
Vestbornu je uzalud traila Bredlijevu prodavnicu koe. Tetka Helen je samo kod njega kupovala
svoje kaputie od fokine koe.
Razgledanje izloga nije privlailo gospoicu Merpl. Ali je volela da gleda nove modele, vunice i
konce za runi rad. Jednog jutra se odvezla ak do Rimonda da bi videla kuu u kojoj je stanovao
njen praujak Tomas, admiral u penziji. Lepa ulica je jo uvek bila na mestu, ali su i tu kue, izgleda,
bile podeljene na stanove. Jo tunija sudbina je zadesila kuu daleke roake, gospoe Merdju, koja
je nekada ivela u raskonom zdanju na Loudens Skveru. Na njenom mestu se sada dizao ogroman
soliter od armiranog betona. Gospoa Merpl je tuno odmahivala glavom, govorei tiho za sebe:
- Verujem da je napredak potreban. Ali kada bi roaka Itel ovo znala, sigurna sam da bi se okrenula u
grobu.
Jednog posebno blagog i vedrog popodneva gospoica Merpl je sela na autobus za Betersi Brid.
Odluila je da o istom troku poseti i Betersi Park i Prinsez Tirs, gde je nekada ivela njena stara
dadilja. Deo plana joj je propao, jer je stara dadiljina kua bila nestala, a zamenila ju je gomila
stakla i betona. Pola je tada u Betersi Park. Uvek je mogla dosta da peai, ali je morala da prizna
da ju je ta sposobnost pomalo naputala. Posle pola kilometra osetila je umor. Planirala je da proe
preko parka i doe ponovo do autobuske stanice, ali su joj koraci postajali sve sporiji i jedva je
doekala da stigne do kafanice na jezeru.
Uprkos jesenjoj sveini aj se jo uvek pio na otvorenom. Nije bilo mnogo ljudi, samo nekoliko

majki s decom i dva-tri para mladih zaljubljenih parova. Gospoica Merpl je paljivo ponela
posluavnik sa ajem i kolaiima do stola uz jezero. aj je bio ba ono to joj je trebalo. Vru i jak
i prijatno okrepljujui. Ovako osveena, ona se malo osvrnula oko sebe. Pogled joj se zaustavio na
paru za jednim od stolova i ona se naglo ispravi na stolici. udne li sluajnosti. Zaista neobino. Sve
se ponavljalo. Prvo u robnoj kui, a sada i ovde. Ovo dvoje su birali neverovatna mesta za sastanke.
Ali ne! Pogreno. Gospoica Merpl brzo uze drugi par naoara. Da, bila se prevarila. Ta duga, ravna
plava kosa, ali to nije bila Bez Sedvik. Bee to neko mnogo mlai. Naravno! Bezina kerka. Mlada
devojka koja je bila u hotelu Bertram s prijateljem ledi Seline. Ali je mukarac bio isti. Tu nije
moglo biti zabune, isto privlano lice s izrazitim nosom, isti stas, isti tvrdi pogled grabljivice i... da,
ista snana muka privlanost.
- Pokvaren je - ree gospoica Merpl. - Do sri je pokvaren! Okrutan! Bezobziran! Ne mogu to da
gledam. Prvo majka, a sada kerka. Kuda to vodi?
Dobrom nije moglo da vodi. U to je na. Ona je veoma retko doputala i druge mogunosti, uvek je
mislila na najgore, i, u devet od deset sluajeva, kako je sama tvrdila pkazalo se da je bila u pravu.
Oba ova sastanka su sigurno bili tajni. Posmatrala je ovo dvoje kako razgovaraju dok su im se glave
dodirivale iznad stola, uoila je ozbiljnost kojom su govorili. Devojino lice, Gospoica Merpl
skine naoare, paljivo obrisa stakla, novo pogleda. Da, devojka je bila zaljubljena. Oajniki
zaljubljena, kako to samo mladi mogu da budu. Ali kako su je staratelji mogli pusttiti da sama luta
Londonom i tajno se sastaje po parkovima? Tako dobro vaspitana i pristojna devojka. I predobro
vaspitana! Njeni sasvim sigurno misle da je ona na nekom dragom mestu. Znai, morala je da lae.
Izlazei, gospoica Merpl je prola pored njih neprimctno usporavajui korak. Na njenu najveu
alost, razgovarali su tiho i nije mogla nita da uhvati. Mukarac je govorio, a devojka je sluala s
meavinom zadovoljstva i straha. Moda planiraju beg", mislila je gospoica Merpl. Ona je jo
maloletna."
Gospoica Merpl je kroz otvor na ogradi ponovo izala u park. Tu su bila parkirana kola i ona se kod
jednih zaustavi. Nije bila naroiti poznavalac, ali se kola kao to su ova nisu esto viala, zbog toga
ih je i zapamtila. O kolima ove vrste je saznala poneto od svog praneaka. Bila su to trkaka kola
strane proizvodnje... sada vie nije znala ije. I ne samo to, ova ili slina kola je videla jue u uliici
hotela Bertram". Zapazila ih je zbog izgleda i veliine, ali i zbog registracije koja joj je probudila
uspomene: jedan trag u seanju. FAN 2266. Setila se roake Fcni Gadfri. Jadne Feni koja je mucala:
D-d-dva --est..."
Obila je kola i pogledala registraciju. Bila je u pravu: FAN 2266. Razmiljajui, krenula je preko
parka. Noge su je sve vie bolele. Napokon, iscrpljena, stie do druge strane i u nastupu
samosaaljenja pozove taksi. Uznemiravao ju je oseaj da neto mora da preuzme. Ah ta preduzeti i
kako? Sve je bilo tako neodreeno... Odsutno se zagledala kroz prozor taksija. Na zidu kraj koga su
se vozili mogla je da proita ogromne natpise:
SENZACIONALNE NOVOSTI O PLJAKI VOZA, pisalo je na jednom, IZJAVA MAINOVOE,
stajalo je na drugom.

Zaista!" pomisli u sebi gospoica Merpl. Izgleda da se svakoga dana dogaaju pljake vozova i
banaka i prepadi na blindirana kola."
Zloin je, izgleda, nadmaio samog sebe.

13.
Podseajui na ogromnog bumbara, glavni inspektor Dejvi je tumarao Odeljenjem za kriminalistika
istraivanja, pevuio i mumlao neto za sebe. Niko vie nije obraao panju na tu njegovu poznatu
naviku, samo bi poneko usput dobacio:
- Otac je opet na tragu.
Turnaranje ga je konano dovelo do sobe u kojoj je, s izrazom dosade na licu, sedeo inspektor
Kembel. Kembel, mlad i vrlo ambiciozan inspektor, veinu svakodnevnih poslova je smatrao krajnje
dosadnim. Uprkos tome svoje dunosti je obavljao savesno i prilino uspeno. Pretpostavljeni su mu
predviali dobro napredovanje i povremeno bi mu uputili koju ohrabrujuu pohvalu.
- Dobro jutro, gospodine - pozdravi inspektor Kembel s potovanjem kad se Otac dogegao u sobu.
Naravno, i on je iza lea glavnog inspektora Dejva nazivao Ocem, ali jo nije bio dovoljno star da bi
to mogao initi pred njim.
- Mogu li neto da vam pomognem, gospodine? - pitao je.
- La, la, tra, tram - pevuio je glavni inspektor Dejvi, malo pogreno. Zato me zovu Meri kad mi je
ime gospoa Gibs? - Nakon sto je tako neoekivano oiveo prastaru operetu, uze stolicu i sedne:
- Zaposleni? - raspitivao se.
- Umereno.
- Imate neki sluaj nestanka osobe, zar ne, iz nekog hotela? Kako se ono zvae? Bertram", je li tako?
- Tano, gospodine. Hotel Bertram".
Kre zakon? Toe pie i posle zatvaranja? Bave se podvoenjem?
Ne, zaboga, gospodine - s laganirn negodovanjem odvrati inspektor Kembel. Bertram je vrlo len i
miran starinski hotel.
- Ah, je li? - ree Otac. - To je ba zanimljivo. Inspektor Kembel se pitao ta je tu zanimljivo. Dobro
je, meutim, pazio da to glasno ne zapita, jer je bilo opte poznato kakvo je raspoloenje u gornjim
slojevima hijerarhije, posle poslednje pljake voza. Pljake, koja je predstavljala pravi trijumf
kriminalaca. Gledao je Oevo iroko i teko volovsko lice i pitao se, po ko zna koji put, na koji je
nain inspektor Dejvi doao do svog dananjeg poloaja i zato su ga svi u Odeljenju tako visoko
cenili. Verovatno je to u njegovo vreme bilo u redu", mislio je inspektor Kembel, ali danas ima
toliko mladih ambicioznih momaka koji ekaju da budu unapredeni im se ovi suvi panjevi oiste."
Ali suvi panj je" zapoeo novu pesmu, mumlajui i samo tu i tamo ubacujui poneku re: Reci mi,
ljubazni strance, ima li kod vas jo slinih tebi?" Uhvatio je temu, a zatim nastavio da falira:
Mnogo, ljubazni gospodine, a lepe devojke niste jo sreli."

- Ne, ekaj, pobrkao sam polove. Floradora". Bila je to sjajna opereta.

- Mislim da sam uo za nju, gospodine - ree inspektor Kambel.
- Sigurno te je mama uspavljivala sa njom - ree glavni inspektor Dejv. - Dakle, ta se dogaa u tom
hotelu Bertram"? Ko je nestao, kako i zbog ega?
- Kanonik Penifadr, gospodine. Svetenik, stariji.
- Dosadan sluaj, ha? Inspektor Kembel se nasmeio:
- Da, gospodine, u izvesnom smislu, prilino dosadan.
- Kako izgleda?
- Kanonik Penifadr?
- Da,... imate njegov lini opis, pretpostaljam?
- Svakako - Kembel je potraio po papirima i proitao: Visina pet stopa osam ina. Veliki uperak
sede kose... pognut..."
- I nestao je iz hotela Bertram"... kada?
- Pre blizu nedelju dana... devetnaestog septembra.
- Tek sada su prijavili. Trebalo im je ba vremena, zar ne?
- Pa, mislim da su verovali da e se sam vratiti.
- Da li ste pokuali da otkrijete ta se iza toga krije? - pitao je Otac. - Da li je pristojan, bogobojazni
ovek iznenada pobegao sa crkvenjakovom enom? Ili moda tajno pije, ili je proneverio novac od
milosra? Ili je od onih rasejanih ljudi kojima se to esto deava?
- Po svemu to sam uspeo da saznam, rekao bih da je ovo poslednje. To mu se ve dogodilo.
- ta? To da nestane iz pristojnog hotela u Vest Endu?
- Ne, ne ba to isto, ali je znao da ne doe kui na vreme. Deavalo se da ode kod prijatelja u goste
kada ga ne oekuju, ili da se ne pojavi kada je pozvan.
- Da - prizna Otac. - Da, to zvui vrlo zgodno i prirodno. Uklapa se u program, zar ne? ta ste rekli,
kada je zapravo nestao?
- U etvrtak, devetnaestog novembra. Trebalo je da uestvuje na Kongresu u... - sagnuo se da pogleda
u papire pred sobom -... oh da, u Lucernu. Drutvo za istorijsko prouavanje Biblije. To je engleski

prevod. Mislim da je Drutvo inae nemako.

- I odravao se u Lucernu? Stari se momak... pretpostavljam da je stari momak?
- Ima ezdeset i tri godine, izgleda.
- Stari momak se nije pojavio, je li tako?
Inspektor Kembel, sluei se papirima na stolu, dade Ocu sve proverene injenice.
- Ne zvui kao da je pobegao sa deakom iz crkvene grupe -primeti glavni inspektor Dejvi.
- Verujerno da e se sam vratiti, ali emo nastaviti da se bavimo sluajem. Jeste li... ovaj... posebno
zainteresovani za ovaj sluaj, gospodine. - Nije mogao da obuzda znatielju.
- Ne - odvrati Dejvi zamiljeno. - Ne, sluaj me ne zanima. Ne vidim ta bi tu moglo da me zanima.
Nastala je pauza, koja je oigledno znaila: Pa, onda?" Kembel je, meutim, bio predobro vaspitan
da bi to glasno izgovorio.
- Ono to me zanima - napokon e Otac - to je datum nestanka. I hotel Bertram", naravno...
- Uvek je imao izvrsnu upravu, nije sa njim bilo nikakvih problema.
- Drago mi je - ree Otac, a zatim doda, jo uvek zamiljeno:
- Rado bih malo pogledao to mesto.
- Svakako, gospodine - spremno e inspektor Kembel. - Kadgod elite. Ja sam i sam mislio da ga
obiem.
- U tom sluaju bih mogao sa vama - prihvati Otac. - Ali bez pretresa. Samo bih hteo da pogledam
malo okolo, a ovaj va nestali arhiakon, ta li je, prua divan povod za to. Nije potrebno da me
oslovljavate sa gospodine" kad budemo tamo... vi preuzmite ulogu efa. Ja u vam biti neto kao
zatita.
Inspektora Kembela je sluaj poeo da intrigira.
- Mislite li da tu ima neeg bitnog, gospodine, neeg to bi moglo da se povee sa neim drugim?
- Za sada nema razloga da tako neto oekujem - ree Otac. -Ali, znate kako je. Covek ima... kako bih
to nazvao... predoseaj. Hotel Bertram" je predobar da bi bio stvaran.
Opet se pretvorio u bumbara, mumlajui: Idemo svi na trand..."
Dva inspektora su se zajedno uputila u hotel Bertram". Kembel, vrlo elegantan u popodnevnom

odelu i Dejvi u svom odelu od tvida, ostavljajui utisak da je upravo doao sa sela. Bili su izvrstan
par. Izgledali su ubedljivo. Samo je gospoica orin, svojim pronicljivim pogledom mogla tano da
odredi gde pripadaju. Ona je lino prijavila nestanak kanonika Penifadra, pa nije bila iznenaena
ovom posetom.
apatom je pozvala pomonicu da je zameni na recepciji, dok se sama pomakla malo dalje da bi
mogla da razgovara sa dvojicom mukaraca. Inspektor Kembel joj je pokazao svoje isprave, na ta je
ona klimnula, gledajui u iroku priliku odevenu u tvid koja je stajala iza njega. Opazila je da ovaj
drugi, okrenut sa strane prema predvorju, posmatra prostoriju i goste sa oiglednim naivnim
zadovoljstvom, divei se ovolikom otmenom svetu.
- Da li biste poli sa mnom u kancelariju? - predloi gospoica orin. - Tamo nas niko nee
uznemiravati.
- Da, mislim da je to najbolje.
- Imate lep hotel - ree ovaj sa irokim licem i volovskim izrazom, okreui svoju veliku glavu
prema njoj. - Prijatno - doda, gledajui veliku vatru u kaminu. - Divna starinska udobnost.
Gospoica orin se ponosno smekala:
- Da, zaista se ponosimo time to gostima pruamo pun komfor. - Obrati se zatim pomonici:
- Hoe li, molim te, da me zameni, Elis? Ovo su rezervacije, oada e stii ledi ozelin. Ona e
sigurno hteti drugu sobu, ali mora da joj objasni da smo zaista puni. Ako bude uporna, pokai joj
broj trista etrdeset na treem spratu. Ta nije neto posebno, pa e verovatno zadrati ovu.
- U redu, gospoice orin. Uiniu tako, gospoice orin.
- I podseti pukovnika Mortimera da mu je dogled ostao ovde. On me je zamolio da mu ga priuvam.
Nemoj da dozvoli da ode bez njega.
- Neu, gospoice orin.
Zavrivi s tim, gospoica orin povede dvojicu mukaraca do a od mahagonije, na kojima nije bilo
natpisa. Ona ih otvori i svo troje uoe u malu kancelariju tunog izgleda. Seli su.
- Nestala osoba je kanonik Penifadr, kako sam shvatio - zapoe inspektor Kembel. Pogledao je u
svoje beleke. - Imam ovde izvetaj narednika Vedela. Moda biste mi vi mogli svojim recima
ponoviti ta se zapravo dogodilo.
- Ne verujem da je kanonik Penifadr nestao u pravom smislu te reci - ree gospoica orin. - Znate,
ja mislim da je negde sreo nekog prijatelja i moda sa njim otiao na neku sednicu ili nauni
simpozijum ili slino, moda negde u Evropi. On je tako smuen.

- Vi ga ve dugo poznajete?
- Oh, da, on kod nas odseda ve blizu est godina, rekla bih.
- A vi, koliko ste dugo ovde, gospoo? - iznenada ubaci glavni inspektor Dejvi.
- Ja sam ovde, da se setim... etrnaest godina.
- Lep hotel - nastavi Dejvi. - Kanonik Penifadr je obino ovde odsedao kad je bio u Londonu. Je li
tako?
- Tako je. Uvek je dolazio kod nas. Javio bi se unapred i rezervisao sobu. U pismima je bio mnogo
odreeniji nego u ivotu. Traio je da mu rezerviemo sobu od sedamnaestog do dvadeset prvog.
Oekivao je da e u tom periodu biti dan-dva odsutan, ali je traio da mu sobu zadrimo. esto je to
inio.
- Kada ste se zabrinuli za njega? - nastavio je sada inspektor Kembel.
- Ja se zapravo nisam zabrinjavala. Naravno, bilo je malo neobino. Shvatate, njegova soba je bila
rezervisana za drugog gosta od dvadeset i treeg nadalje, i kada smo otkrili... da se nije vratio iz
Lugana.
- Ovde kod mene pie Lucern - ubaci inspektor Kembel.
- Da, da, valjda je bio Lucern. Neki skup arheologa ili neto slino. U svakom sluaju, kada sam
ustanovila da se nije vratio i da su mu stvari jo uvek gore u sobi, postalo mi je to nekako udno.
Shvatite, mi smo u ovo doba puni i u sobu je ve trebalo da ue drugi gost. Plemenita gospoica
Sanders iz Lime Regisa. Ona uvek ima tu sobu. Onda je zvala njegova kuna pomonica. Ona je bila
zabrinuta.
- Kanonikova kuna pomonica se zove Mekri, ako sam dobro razumeo arhiakona Simonsa.
Poznajete li je?
- Ne, lino je ne poznajem, ali smo dva-tri puta razgovarale telefonom. Ona je, mislim, vrlo pouzdana
osoba, ve nekoliko godina je kod kanonika Penifadra. Izgleda da su ona i arhiakon nazvali roake i
prijatelje kanonika Penifadra, koji o njemu, meutim, nisu nita znali. A poto je kanonik za te dane u
goste bio pozvao arhiakona Simonsa, bilo je, zapravo je jo uvek... udno to se nije vratio kui.
- Da li je kanonik i inae toliko zaboravan? - pitao je Otac. Gospoica orin se pravila da ga ne
uje. Taj ogromni policajac, verovatno narednik, malo se previe gurao napred.
- Posle svega sam saznala - nastavi gospoica orin zlovoljno - da kanonik uopte nije bio na onoj
Konferenciji u Lucernu.
- Da li je poslao neku poruku u Lucern i obavestio ih da nee doi?

- Ne verujem... odavde nije. Nije poslao nikakav telegram ili neto slino. Ja zaista ne znam nita o
Lucernu, mene se tie samo naa strana problema. Sluaj je bio u novinama. Nisu spomenuli da je
odseo kod nas, a nadam se da ni nee. Mi ovde ne elimo novinare. To se naim gostima nikako ne bi
dopalo. Inspektore Kembel, biemo vam vrlo zahvalni ako uspete da nas potedite toga. Hou da
kaem, on ipak nije nestao iz naeg hotela.
- Stvari su mu jo uvek ovde?
- Da, u garderobi. Ako nije otiao u Lucern, jeste li pomislili na mogunost saobraajne nesree ili
neeg slinog?
- Nita mu se nije dogodilo, to smo proverili.
- To zaista izgleda veoma udno, vrlo neobino - potvrdila je gospoica orin, dok joj se na licu
pojavi neznatan traak interesovanja. - To navodi oveka da se zapita gde je mogao da ode i zbog
ega.
Otac ju je promatrao s razumevanjem:
- Vi to posmatrate samo sa stanovita hotela. Potpuno prirodno.
- Obaveten sam - ree Kembel gledajui u beleke - da je kanonik napustio hotel u est i trideset
uvee, u etvrtak, devetnaestog. Imao je sa sobom samo putnu torbu. Navodno se taksijem odvezao u
klub Ateneum.
Gospoica orin potvrdi glavom:
- Da, veerao je u Ateneumu... arhiakon Simons mi je rekao da su ga tamo poslednji put videli.
U glasu gospoice orin osetila se odlunost da odgovornost za kanonikov nestanak prebaci na
Ateneum.
- Izvrsno, drago mi je da smo uspeli da utvrdimo injenice - ree Otac blagim glasom. - Do sada smo
ustanovili sledee: kanonik je otiao nosei malu putnu torbu, zar ne? Otiao je i nije se vratio i to je
sve.
- Eto, vidite i sami da vam ne mogu mnogo pomoi - pokua da zavri razgovor gospoica orin.
- Vi nam, izgleda, zaista ne moete pomoi - prihvati Otac - ali moda bi nam mogao pomoi neko
drugi - doda.
- Neko drugi?
- Da, moda neko od posluge.
- Sumnjam da neko neto zna; do sada bi mi ve to rekli.

- Verujem da bi to uinili, Naime, mislim da bi nam sigurno bili javili da su neto konkretno znali.
Ali moda je on pred njima neto rekao...
- ta na primer? - pitala je gospoica orin zbunjeno.
- Oh, neku primedbu koja bi mogla da poslui kao trag. Neto kao: Veeras u se sastati sa starim
prijateljem, koga nisam video jo od Arizone." Ili: Idem u nedelju kod svoje neake, ki joj se
krsti." Sa rasejanim ljudima kao to je on ovakve sitnice su veoma korisne. One odaju ta im se mota
po glavi. Moda je posle veere u Ateneumu seo u taksi i pomislio: Pa, kuda u sada?"... i ako je,
recimo, pomislio na krtenje... mogao je da ode pravo kod neake.
- Oh, shvatam na ta mislite - ree gospoica orin sa sumnjom. - Ipak se to ini malo neverovatnim.
- Ali, nikad se ne zna - ree Otac. - Osim toga, tu su i gosti. Moe se pretpostaviti da je kanonik
poznavao neke od njih, jer, kako ste rekli, i sam je bio va stalni gost.
- Da, imate pravo - saglasi se gospoica orin. - Da pokuam da se prisetim. Videla sam ga sa ledi
Selinom Hczi. Zatim... tu je i biskup od Norvia, oni su stari prijatelji, verujem da su zajedno bili u
Oksfordu. Pa gospoa Dejms i njene kerke, oni su iz istog kraja. Prilian broj ljudi.
- Znate - ree Otac - moda je sa nekim od njih razgovarao, moda je rekao neto to bi moglo da nam
pomogne. Da li je neko od njih sada ovde?
Gospoica orin zamiljeno nabra elo:
- Da, mislim da je general Redli jo kod nas. A tu je i jedna stara gospoa iz unutranjosti, kae da je
jo kao devojka boravila u hotelu. Ne mogu da se setim kako se zove, ali bih mogla da pogledam...
ah, da. gospoica Merpl. I ona ga je, izgleda, poznavala.
- Mogli bismo, dakle, da ponemo sa ovo dvoje... I sobarica je ovde, nadam se?
- Svakako - ree gospoica orin. - Ali je nju narednik Vedel ve sasluao.
- Znam. Ali verovatno ne u ovom smislu. Gde je konobar koji posluuje za njegovim stolom? Ili
moda imate glavnog konobara?
- Naravno, imamo Hernija - odvrati malo uvredeno gospoica Zorin.
- Ko je Henri? - Otac je hteo da zna.
Gospoica Zorin je bila zaprepaena. Nemogue je ne znati ko je Henri.
- Henri je u ovoj kui due od mene - ree. - Mora da ste ga primetili u predvorju, upravo posluuje
aj.
- Zanimljiva pojava - priseti se Dejvi. - Zaista sam ga primetio dok sam ulazio.

- Ne znam ta bismo bez Henrija, jednostavno je divan - ree oseajno gospoica Zorin. - Oh, znate,
elom hotelu daje odreeni ton.
- Moda bi i meni mogao da donese jedan aj. Video sam da imate muffine" - ree glavni inspektor
Dejvi i doda. - Rado bih ponovo pojeo dobar muffin".
- Ako elite... - prihvati gospoica Zorin hladno. - Mogu li naruiti da vam serviraju dva aja u
predvorju? - upitno pogleda inspektora Kembela.
- To bi... - poe Kembel, kad se vrata naglo otvorise i na njima se pojavi uzvieni lik gospodina
Hamfrisa.
Kao da se malo trgnuo, a zatim je upitno pogledao gospoicu Zorin. Ona brzo objasni:
- Ovo su gospoda iz Skotland Jarda.
- Istrani inspektor Kembel - predstavi se Kembel.
- Oh, da. Da, naravno - ree gospodin Hamfris. - Sluaj kanonika Penifadra, pretpostavljam?
Neverovatna stvar. Nadam se da se nita nije dogodilo, jadnom starkelji.
- Oh, i ja se nadam - ubaci gospoica Zorin. - Tako je sirnppatian starac.
- Jedan od stare garde - nastavi gospodin Hamfris.
- Rekao bih da ovde imate prilino stare garde - ree glavni inspektor Dejvi.
- Oh, imate puno pravo - odgovori gospodin Hamfris. - Mi smo u mnogo emu uspeli da odrimo
tradiciju.
- Imamo, znate, stalne goste - objanjavala je gospoica Zorin s ponosom. - Ve godinama nas
poseuju uvek isti ljudi. Ima i Amerikanaca. Ljudi iz Bostona i Vaingtona. Vrlo miran i prijatan svet.
- Oboavaju na engleski komfor - dodade gospodin Hamfris, otkrivajui svoje jake belc zube.
Otac ga je zamiljeno posmatrao. Inspektor Kembel ponovi:
- Potpuno ste sigurni da od kanonika nije stigla neka poruka? Moda je neko zabeleio da je pribelei
ili prenese.
- Telefonske poruke se najpaljivije belee - odvrati gospoica Zorin ledenim glasom. - Nemogue
je, jednostavno se ne moe dogoditi da se poruka ne prenese meni ili nekom ko je na dunosti.
Streljala ga je oima.
Izgledalo je kao da je inspektor Kembel malo zaplaen.

- Mi smo, znate, na sva ta pitanja ve odgovarali - objasni pomalo hladno gospodin Hamfris. - Sve
to znamo rekli smo vaem naredniku... ne znam kako se zove.
Otac se malo udobnije smesti u stolici i poe svojim mirnim glasom:
- Pa vidite, sluaj postaje sve ozbiljniji. Izgleda da to nije samo puka rasejanost. Zato mislim da bi
ipak bilo bolje da razgovaramo sa ono dvoje koj je gospoica Zorin spomenula... general Ridli i
gospoica Merpl, zar ne?
- Hocete li da ih pozovemo...? - tuno izusti gospodin Hamfris.
- General Ridli je gluv.
- Nije potrebno da to bude zvanino - ree glavni inspektor Dejvi. - Ne bismo hteli da uznemirimo
ljude. Prepustite to samo nama. Dovoljno je da nam samo pokaete ovo dvoje koje ste spomenuli.
Postoji mala mogunost da je kanonik Penifadr pred njima svoj neki plan spomenuo ili nekog
prijatelja u Lucernu. Vredi bar pokuati.
Ovo malo umiri gospodina Hamfrisa.
- Moemo li jo neto da vam pomognemo? - raspitivao se. -Morate da nas razumete, mi elimo da
vam pomognemo, ali, shvatate, ne bimo cleli da to doe u javnost.
- Naravno - sa razumevanjem prihvati Kembel.
- Ja bih hteo da razgovaram i sa sobaricom - podseti ih glavni inspektor Dejvi.
- Ako elite... Sumnjam da e vam ona rei neto novo.
- Verovatno nee. Ali moda ima neka sitnica... neka primedba koju je kanonik rekao o sastanku...
ili... Nikad se ne zna.
Gospodin Hamfris baci pogled na svoj sat.
- Ona preuzima dunost u est. Na drugom je spratu. Moda biste u meuvremenu popili aj?
- Odlino - prihvati Otac. Kancelariju su svi zajedno napustili. Gospoica orin ih uputi:
- Generala Ridlija ete nai u salonu za puenje. Prva soba u hodniku levo. Nai ete ga s novinama
ispred kamina. Moda se dogodi da drema - dodala je diskretno. - Sigurni ste da ne elite... da ja...?
- Ne. najlepe vam hvala, to u ja preuzeti - ree Otac. - A ta je sa onom starijom gospodom?
- Ona sedi preko uz kamin - pokaza mu gospoica orin.
- Zar je to ona sa kovrdavom kosom i pletivom? - pitao je Otac pogledavi gospoicu Merpl. -

Mogla bi da igra u pozoritu, zar ne? Bila bi idealna kao staramajka.

- Danas staramajke ne izgledaju vie tako - ree gospoica orin - ni bake, ni prabake, ako smo ve
kod toga. Zamislite, ovde je jue bila markiza od Barlova. Ona je ve prabaka. asti mi! Nisam je
prepoznala. Stigla je pravo i/, Pariza. Lice joj je ruiasta maska, kosa platinasta. a obline... sve,
naravno, lano... ali je izgledala
divno.
- Ah - ree Otac - ja lino vie volim ovu starinsku vrstu. Pa, hvala vam lepo, gospoo - okrenuo se
Kembelu:
- Ovo dalje u ja da obavim, znam da vas ekaju na sastanku.
- To je u redu - ree Kembel shvativi mig. - Sumnjam da e nam biti od velike koristi, ali treba
pokuati.
Gospodin Hamfris, krenuvi u svoju kancelariju, pozva gospoicu orin:
- Jedan trenutak, molim... gospoice orin. Ona mu se pridrui, zatvarajui vrata za sobom. Hamfris
je nervozno hodao gore-dole po maloj prostoriji.
- Zato hoe da razgovaraju sa Rouz? - pitao je otro. - Vedel joj je ve postavio sva potrebna
pitanja.
- Pretpostavljam da je to deo uobiajenog postupka - nesigurno pokua gospoica orin.
- Bolje da je, za svaki sluaj, pripremite. Gospoica orin je bila malo uzbuena.
- Ali, inspektor Kembel...
- Nisam zabrinut zbog Kembela. Problem je onaj drugi. Znate li ko je to?
- Mislim da se nije predstavio. Izgleda mi prilino primitivno.
- Primitivan, eh! - grubo e Hamfris. - To je glavni inspektor uejvi, stari lisac, kakav samo moe da
se zamisli. U Jardu ga puno cene. Voleo bih da znam ta on radi ovde, njukajui i izigravajui
dobrodunu seliainu. Ni malo mi se to ne dopada.
- Ne mislite...
- Ne znam ta da mislim. Ali, kaem vam, stvar mi se ne dopada. Da li je osim sa Rouz traio da
razgovara jo sa nekim?
- Mislim da namerava da razgovara s Henrijem.

Gospodin Hamfris se nasmejao. Gospoica orin se takoe smejala.

- Za Henrija ne moramo da se plaimo.
- Ali gosti, oni koji su poznavali kanonika Penifadra? Gospodin Hamfris se opet nasmejao:
- elim mu dobru zabavu sa starim Ridlijem. Vikom moe da srui hotel, a nita nee saznati. Ba je
dobro doao Ridliju i onoj staroj kokoki, gospoici Merpl. Ipak... ne volim to je poeo da njuka
okolo...

14.
- Znate - ree glavni inspektor Dejvi - ovaj Hamfris mi se nimalo ne dopada.
- Mislite li...? Izgleda vam sumnjivo? - pitao je Kembel.
- Ne znam... - Otac se izvinjavao - znate, imam neki predoseaj. Umiljat momak. Pitam se da li je
vlasnik ili samo upravnik.
- Mogao bih da ga pitam - Kembel je ve krenuo ka recepciji.
- Ne, nemojte - zaustavi ga Otac. - Ustanovite to bez buke... Kembel ga je znatieljno gledao.
- Mislite li na neto odreeno, gospodine?
- Ne, nita posebno. Samo bih hteo da prikupim to vie informacija o ovom hotelu. Hteo bih da znam
ko stoji iza svega, kakva mu je finansijska podloga... i sve u tom smislu.
Kembel ie odmahivao glavom.
- Zakleo bih se da je ovo jedino mesto izvan svake sumnje...
- Znam, znam - ree Otac. - A kako je tek korisno imati takvu reputaciju!
Kembel je odlazei, jo jednom odmahnuo glavom. Otac se uputio niz hodnik prema salonu za
puenje. General Ridli se upravo probudio. Tajms" mu je bio skliznuo na pod i tamo se raspao. Otac
pokupi rasute stranice, sloi ih i prui nazad vlasniku.
- Hvala vam, gospodine. Vrlo ste ljubazni - zlovoljno mu zahvali Ridli.
- General Ridli? -Da.
- Oprostite mi - poe Otac podiui glas - hteo bih da razgovaram sa vama o kanoniku Penifadru.
- Eh... ta kaete? - general stavi ruku na uho.
- Kanonik Penifadr? - zaurla Otac.
- Kanarinci... da, imam nekoliko kanarinaca.
- KANONIK PENIFADR.
- Oh, ta je sa njim? Video sam ga pre neki dan. Bio je ovde.
- Trebalo je da mi ostavi jednu adresu. Rekao je da e je ostaviti kod vas.

Sa ovim se jo vie namuio, ali uspeh nije izostao.

- Nita mi nije dao. Mora da me je sa nekim pobrkao. Smuena stara budala. Uvek je bio takav. On je
naunik, znate. Oni su svi rasejani.
Posle jo nekoliko pokuaja Otac zakljui da je razgovor sa Ridlijem nemogu i potpuno beskoristan.
Vratio se u predvorje i seo za sto tik uz onaj gospoice Merpl.
- aj, gospodine?
Otac je digao pogled. I njega je, kao i sve druge, zadivila Henrijeva. Moda visok i snaan ovek,
Henri se pojavio iznenada kao neka ogromna verzija Arijela, koji moe da se pojavljuje i nestaje po
volji. Otac je naruio aj.
- Ako sam dobro video, imate muffine" - ree Otac.
- Naravno, gospodine. Imamo divne muffine", ako smcm da primetim. Svi ih oboavaju. elite li,
gospodine... indijski ili kineski aj?
- Indijski - ree Otac. - Ili cejlonski, ako imate.
- Imamo cejlonski aj, gospodine.
Neprimetnim pokretom ruke je otposlao konobara po cejlonski aj i muffine", a sam je elegantno
odetao do sledceg gosta.
"Ti si zaista neko", ree u sebi Otac. Zanimalo bi me gde su te nali i koliko te plaaju. Milion,
mogao bih da se kladim, a toliko i vredi." Promatrao je Henrija kako se zatitniki naginje nad jednu
stariju damu. Pitao se ta Henri misli o njemu, ako o tome, naravno, uopte razmilja. Otac je za sebe
mislio da se prilino dobro uklapa u hotel Bertram". Mogao je da bude kao dobrostojei posednik iz
unutranjosti, ili pak plemi sa izgledom sitnog inovnika, i sam je poznavao dvojicu koja su tako
izgledala. Verovao je da je poloio ispit, ali je isto tako doputao mogunost da nije uspeo da prevari
Henrija. Da, da. Ti jesi neko", opet je pomislio.
Stigao je aj sa muffinama". Otac duboko zagrize i niz bradu mu potee topli maslac. On se obrie
velikom salvetom i popije zatim dve oljice aja sa mnogo eera. Kada je ovo obavio, nagnu se
napred i ree svojoj susetki:
- Izvinite, niste li vi gospoica Dejn Merpl?
Gospoica Merpl podie pogled s pletiva i zagleda se u glavnog inspektora Dejva.
- Da - ree - ja sam gospoica Merpl.
- Nadam se da se ne ljutite to sam vas oslovio. Ja sam, u stvari, iz policije.

- Zaista? Nije se valjda ovde desilo neto ozbiljno?

Otac odmah poe da je smiruje svojim najoinskijim glasom:
- Nemojte da se brinete, gospoice Merpl. Nije uopte re o onome to vi mislite. Nije bilo nikakvih
provala ili neeg slinog. Samo mali problem sa rasejanim svetenikom, to je sve. Mislim da ga
poznajete, to je kanonik Penifadr.
- Oh, kanonik Penifadr, bio je ovde pre par dana. Znam ga ve dugo vremena. Kao to rekoste, vrlo je
rasejan - zatim zainteresovano doda - ta je sada uinio?
- Pa, moglo bi se rei da se izgubio.
- Oh, boe, a gde je trebalo da bude?
- Trebalo je da bude kod kue u Katedral Klousu - ree Otac - ali ga tamo nema.
- Rekao mi je da ide na Konferenciju u Lucern. Neto u vezi sa zapisima s Mrtvog mora, mislim. On
se bavi naunim radom.
- Da, i mi znamo da je trebalo da ide u Lucern.
- Znai li to da se ni tamo nije pojavio?
- Ne, nije se pojavio.
- Oh - ree gospoica Merpl - da nije pobrkao datume.
- Vrlo verovatno, vrlo verovatno.
- Plaim se da mu to nije prvi put. Jednom me je pozvao na aj, ali kada sam dola nije ga bilo kod
kue. Njegova kuna pomonica mi je tada ispriala da je on veoma zaboravan..
- Nita vam nije rekao, dok je bio ovde, to bi nam moglo posluiti kao polazna taka u traganju? pitao je glavni inspektor Dejvi, govorei potpuno smireno i poverljivo. - Znate na ta mislim, nije
spominjao nekog prijatelja ili svoje planove u Lucernu?
- Ne, nije. Spomenuo je samo Kongres u Lucernu. ini mi se da je rekao da se odrava devetnaestog,
zar ne?
- Da, to ie bio taan datum Kongresa.
- Nisam posebno obraala panju na datum, hou da kaem... - I kao i veina starih dama, ovde se
gospoica Merpl malo zanela... - Hou da kaem, on je rekao devetnaesti, a moglo je, u stvari, da se
odrava i dvadesetog. Hou da kaem, on je mogao da misli da je dvadeseti devetnaesti ili je mogao
da misli da je devetnaesti dvadeseti.

- Pa... - poe Otac, dok mu se u glavi vrtelo.

- Loe se izraavam - ree gospoica Merpl - ali, znate, ljudi kao to je kanonik Penifadr, ako kau
da nekuda idu u etvrtak, moete uvek da oekujete da ne misle na etvrtak ve petak ili sredu.
Obino svoju zabludu na vreme otkriju, ali ponekad... Ja sam lino pomislila da se moralo dogoditi
tako neto.
Izgledalo je kao da je Otac iznenaen.
- Govorite kao da ste znali da kanonik Penifadr nije otiao u Lucern.
- Znala sam da u etvrtak nije bio u Lucernu - potvrdi gospoica Merpl - jer je ceo dan bio ovde u
hotelu. Zato sam zakljuila, mada je bio rekao etvrtak, da je zapravo mislio na petak. Odavde je, u
svakom sluaju, otiao u etvrtak uvee. Imao je samo putnu torbu.
- Upravo tako.
- Smatrala sam da je krenuo na aerodrum - ree gospoica Merpl - zato me je iznenadilo kada sam
videla da se vratio.
- Izvinite, kako to mislite vratio"?
- Pa, mislim, vratio se ovde u hotel.
- ekajte da ovo malo razjasnimo - ree glavni inspektor Dejvi, pazei da se u glasu ne oseti koliko
je to vano. - Vi ste videli starog idio... videli ste kanonika kako odlazi, prilino rano uvee, nosei
malu putnu torbu, i pretpostavili ste da ide na aerodrom. Je li tako?
- Tako je. Otiao je izmeu est i trideset i petnaest do sedam.
- Ali kaete da se vratio.
- Moda je zakasnio na avion. To bi sve objasnilo.
- Kada se vratio?
- Pa, to ne znam. Nisam ga videla kada se vratio.
- Oh - ree Otac razoarano. - inilo mi se da ste rekli da ste ga videli.
- Da, videla sam ga kasnije - potvrdi gospoica Merpl. - Nisam ga videla kada je uao u hotel.
- Videli ste ga kasnije. Kada? Gospoica Merpl je razmislila.
- ekajte, bilo je oko tri nou. Nisam mogla da spavam. Neto me je probudilo. Neki zvuk. Ima
udnih zvukova u Londonu. Pogledala sam na sat, bilo je tri i deset. Zbog neeg... ne znam tano zbog

ega... oseala sam se neprijatno. Moda zbog koraka na hodniku. Znate, mi na selu smo vrlo osetljivi
na none zvuke. Za nas koraci pred vratima uvek neto znae. Postala sam nervozna. Zato sam
otvorila vrata i pogledala niz hodnik. Videla sam kanonika Penifadra sa leda, njegova soba je do
moje, bio se uputio prema stepenicama... Na sebi je imao kaput.
- Izaao je iz svoje sobe u kaputu i siao niz stepenice?
- Da - potvrdila je gospoica Merpl. - Priznajem da je to i mene u tom trenutku prilino iznenadilo.
Otac ju je neko vreme gledao, a onda je upitao:
- Gospoice Merpl, zato to nikome do sada niste rekli?
- Niko me nije ni pitao - prostoduno odgovori gospoica Merpl.

15.
Otac je duboko uzdahnuo.
- Da, verujem da vas to niko nije pitao.
Ponovo ie zautao.
- Mislite da mu se neto dogodilo, zar ne? - pitala je gospoica Merpl.
- Prolo je ve nedelju dana - ree Otac. - Nije ga udarila kap na ulici. Nije zavrio u bolnici. Dakle,
gde je? Njegov nestanak je objavljen u novinama, a niko se nije odazvao.
- Moda ljudi nisu proitali. Ja nisam.
- Izgleda... zaista izgleda - Otac je pratio svoju misao - kao da je namcravao da nestane. Otii u sred
noi iz hotela! Vi ste potpuno sigurni da ste ga videli, zar ne? - otro je upita. - Niste to sanjali?
- Potpuno sam sigurna - ree ona odluno. Otac se pokrenu.
- Moram da razgovaram sa tom sobaricom.
Naao je Rouz Seldon na dunosti i s odobravanjem je pogledao njenu prijatnu pojavu.
- Zao mi je to vam smetam - izvinio se. - Znam da ste ve razgovarali sa naim narednikom. Ali re
je o onom gospodinu koji je nestao, o kanoniku Penifadru.
- Oh, da, vrlo simpatian gospodin. esto je ovde odsedao, gospodine.
- Rasejan? - pokua Otac.
Rouz Seldon dopusti da joj se na pristojnoj maski pojavi diskretan osmeh.
- Dakle, da vidimo - Otac se pretvarao da gleda u beleke. - Poslednji put ste videli kanonika
Penifadra...
- U etvrtak ujutro, gospodine. etvrtak devetnaestog. Rekao mi je da se te noi nee vratiti, a moda
ni sledee. Rekla bih da je putovao u enevu. Negde u Svajcarsku, mislim. Dao mi je dve koulje za
pranje, rekla sam mu da e ga ekati sledeeg jutra.
- I tada ste ga poslednji put videli, ha?
- Da, gospodine. Znate, ja nisam na dunosti popodne. Vraam se na posao tek u est. Do tada mora
da je bio otputovao, ili je bio u prizemlju. U sobi ga nije bilo. Ostavio je dva kofera.
- To je u redu - potvrdi Otac. - Ve smo ih pregledali, nismo nali nita bitno. Jeste li ga sledeeg

jutra budili?
- Jesam li ga budila? Ne, gospodine, bio je otputovao.
- ta ste obino radili... donosili mu aj? Doruak?
- aj, gospodine. Dorukovao je dole.
- Znai, sledeeg jutra uopte niste ulazili u njegovu sobu?
- Ali jesam, gospodine - protestovala je Rouz. - Ula sam u njegovu sobu kao i obino. Morala sam
da mu odnesem koulje i, naravno, obrisala sam prainu. Sobe se spremaju svaki dan.
- Da li je krevet bio razmeten? Zagledala se u njega.
- Krevet, gospodine? Ne, nije.
- Da li je bio zguvan... ili neuredan? Odmahnula je glavom.
- A kupatilo?
- Tamo je bio vlaan pekir, gospodine, koji je, pretpostavljam, bio korien prethodne veeri.
Moda je oprao ruke pre odlaska.
- I nita nije ukazivalo na to da se on vraao u sobu... moda veoma kasno... posle ponoi?
Gledala ga je krajnje zbunjeno. Otac je hteo neto da kae, ali se predomislio. Ili nije nita znala o
kanonikovom povratku, ili je bila izvrsna glumica.
- A njegova odela? Da li su sva bila spakovana u kofere?
- Ne, gospodine, odela su visela u ormaru. Bio je, znate, zadrao sobu.
- Ko ih je pokupio?
- Ne znam, to je odredila gospoica orin. Soba je bila potrebna za novog gosta.
Otvoren i neodreen izvetaj. Ali ako je ona stara dama videla kanonika kako u tri po ponoi izlazi iz
sobe, znai da je pre toga morao biti u sobi. Zar je iz nekog nepoznatog razloga hteo da ostane
nezapaen? U sobi nije ostavio tragova. Nije ak ni spavao na krevetu. Da li je gospoica Merpl sve
to sanjala? To je u njenim godinama bilo itekako mogue. Odjednom mu je sinula ideja:++++
- ta je bilo sa njegovom torbom?
- Oprostite, gospodine?

- Mala torba, tamno plava... mora da ste je videli?

- Ah, to... da, gospodine. Ali nju je odneo sa sobom u inostranstvo.
- Ali uopte nije otiao u inostranstvo. Nije ni bio u Svajcarskoj. Dakle, mora da ju je ovde ostavio.
Ili se kasnije vratio i ostavio je s ostalim prtljagom.
- Da... da... mislim... ovaj, nisam sasvim sigurna... da, verujem da ju je ostavio.
Potpuno neoekivano mu sine misao: Na ovo te nisu pripremili, je li?"
Rouz Seldon, koja je do tada odgovarala vrlo struno i sabrano, sada je bila zbunjena. Na ovo pitanje
nije znala odgovor. A trebalo ga je znati.
Kanonik je torbu poneo sa sobom na aerodrom, ali nije otputovao. Ako se vratio u hotel Bertram''
sigurno je torbu doneo sa sobom nazad. Ali, gospoica Merpl nije spomenula nikakvu torbu, kad je
opisivala kanonikov odlazak iz hotela.
Moe da se pretpostavi da ju je ostavio u sobi, ali zato je onda nije bilo u garderobi zajedno sa
ostalim stvarima? Zbog toga to se mislilo da je kanonik otputovao u vajcarsku?
Srdano se zahvalio Rouz i vratio se u prizemlje.
Kanonik Penifadr? Prava je zagonetka taj kanonik Penifadr. Priao je mnogo o putu u vajcarsku, sve
je pobrkao tako da nije ni otiao u vajcarsku, tajno se vratio u hotel i ponovo ga napustio u rane
jutarnje sate? Gde li je otiao? S kakvom namerom?
Da li je mogue da se sve to pripie rasejanosti?
Ako nije, ta li je kanonik Penifadr planirao? I, to je jo vanije, gde se sada nalazi?
S vrha stepenica Otac je bacio zavidan pogled na goste. Poeo se pitati da li je iko od njih ono za ta
se izdaje. Dotle je ve bio dogurao! Tu su mahom sedeli stariji ili sredoveni ljudi (niko previe
mlad), dobra stara garda", svi imuni, nesumnjivo ugledni. Bilo je meu njima oficira, svetenika;
jedan par Amerikanaca sedeo je pored vrata, francuska porodica se smestila uz kamin. Niko nije
upadljiv, niko nije odudarao. Veina je mirno uivala u starinskom engleskom popodnevnom aju.
Zar je moglo da bude ita sumnjivo tamo gde se jo uvek sluio starinski engleski aj?
Francuz je upravo rekao neto to je savreno odgovaralo prilici.
- Le Five - o'clock - govorio je eni oduevljeno. - C'est bien Anglais ca, n'est - pas?
Le Five - o'clock", mislio je Dejvi prolazei kroz vrata na okretanje. Taj momak ni ne sluti da je
popodnevni aj davno mrtav!
Pred vratima su u taksi tovarili nekoliko velikih amerikih kofera. Gospodin i gospoa Elmer Kabot

su putovali u Pariz.
Pored taksija gospoa Kabot je tumaila suprugu neke svoje ideje.
- Pendlebirijevi su bili potpuno u pravu, Elmer, ovaj hotel je prava Stara Engleska". Tako je divno
edvardijanski. Prosto osea da bi Edvard VII svakog asa mogao da ue i da zatrai da mu se
donese aj! Yaista sam odluila da sledee godine ponovo doemo ovde...
- Da, ako dobijemo na lutriji - odvrati njen suprug suvo.
- Ma, Elmer, pa nije bilo tako strano.
Prtljag je bio smeten i visoki vratar im je pomogao da uu u taksi, promrmljavi: - Hvala, gospodine
- kad je gospodin Kabot ispunio njegova oekivanja u vezi sa napojnicom.
Taksi se odvezao, a vratar je priao Ocu.
- Taksi, gospodine? Otac ga je promatrao.
Preko est stopa. Zgodan momak. Malo prerano je ostario. Bivi vojnik. Mnogo odlikovanja...
verovatno pravih. Malo se trese. Previe pije.
Naglas ree:
- Bivi vojnik?
- Da, gospodine. Irska garda.
- Vidim da imate odlikovanja. Gde ste ih dobili?
- U Burmi.
- Kako se zovete?
- Majki Gorman, narednik.
- Svia vam se ovaj posao?
- Miran oak.
- Zar radije ne biste radili u Hiltonu?
- Zapravo ne bih. Ovde je prijatno. Ovde dolazi pristojan svet, samo ozbiljna gospoda, ljudi koji idu
na trke u Askot ili Njuvburi. Daju mi povremeno dobre savete.
- Vi ste, znai, Irac i kockar, je li tako?

- Ah, kakav je to ivot bez kocke?

- Miran i dosadan - ree Dejvi - kao to je moj.
- Je li, gospodine?
- Moete li da pogodite ta ja radim? - pitao je Otac. Irac se nacerio.
- Bez uvrede, gospodine, al` rekao bih da ste pandur.
- Pun pogodak. Seate li se kanonika Penifadra?
- Kanonik Penifadr, ini mi se da se ne seam imena...
- Stariji svetenik. Majki Gorman se nasmeje.
- Pa ovde ima svetenika ko' blata.
- Onaj koji je odavde nestao.
- A, taj! - vratar je izgledao malo zbunjeno.
- Da li ste ga poznavali?
- Ne bih se seao da me stalno ne pitaju za njega. Znam da sam ga ugurao u taksi i da je otiao u
Ateneum. Tu sam ga zadnji put video. Neko mi je rekao da je u Svajcarskoj, ali sada kau da tamo
nije ni stigao. Izgubio se, izgleda.
- Vi ga kasnije niste vie videli?
- Kasnije... ne, nisam.
- Kada odlazite sa dunosti?
- Jedanaest i trideset.
Glavni inspektor Dejvi je klimnuo glavom, odbio taksi i poao niz Pound Strit. Jedna kola su
zakripala prolazei tik uz trotoar i zaustavila su se pred hotelom. Glavni inspektor Dejvi pribrano
pogleda za njima i zapamti registraciju: FAN 2266. To ga je podsetilo na neto, ali nije odmah
mogao da se seti na ta.
Lagano se vraao istim putem. Ba je bio stigao pred ulaz u hotel, kada se voza kola, koji je trenutak
ranije uao u hotel, pojavio na vratima na okretanje. On i kola su pristajali jedno uz drugo. Kola su
bila niska, bela, dugih sjajnih branika i voza je neobino podseao na njih, s onim izrazom napetog
hrta na privlanom licu i sa vitkim telom bez ijednog suvinog grama mesa.

Vratar otvori vrata kola, mladi mu, uskaui, dobaci napojnicu i nestade uz buku stranog motora.
- Poznajete li ovog? - pitao je Majki Gorman Oca.
- Vrlo opasan voza, rekao bih.
- Ladislav Malinovski. Pre dve godine je dobio Grand Pri... bio je svetski prvak. Lane se gadno
slupao. Kau da se ve dosta oporavio.
- Nemojte mi rei da je odseo u hotelu Bertram". Majki Gorman se cerio, namigujui Ocu:
- On nije kod nas. Ovde mu odseda prijateljica.
Nosa u prugastoj kecelji je donosio jo luksuznih amerikih kofera. Otac je rasejano gledao kako ih
tovare u iznajmljeni Dajmler, pokuavajui da se seti ta zna o Ladislavu Malinovskom. Lakomislen i
bezobziran tip. Pria se da odrava vezu sa jednom poznatom enom. Kako li se zove? Jo uvek je
gledao u elegantne kofere, ve je hteo da se udalji, ali se iznenada predomisli i ue u hotel.
Otiao je na recepciju i od gospoice orin zatraio knjigu gostiju. Gospoica orin, zaposlena
oko Amerikanaca koji su upravo odlazili, bez reci je stavila knjigu pred njega na pult. Poeo je da
lista. Imena u knjizi su tano odgovarala prizoru u predvorju. Bilo je tu i plemia i porodica iz
unutranjosti, a bilo je i neto stranaca s titulama i bez njih. Listajui, primeti da imena stvaraju neku
vrstu modela koji se ponavlja. Dok je zaklapao knjigu, oko mu zapadne za jedno poznato ime: Sir
Vilijam Ludgrou. Sudija Ludgrou, isti onaj koga je deurni policajac prepoznao u blizini banke
neposredno posle pljake. Sudija Ludgrou... kanonik Penifadr, obojica su gosti hotela Bertram".
- Nadam se da vam je prijao aj, gospodine? - bio je to Henri, koji se neprimetno pojavio pored
njega. Govorio je ljubazno, s briljivou pravog domaina.
- Najbolji aj koji sam ikad pio - odgovori glavni inspektor Dejvi. Setio se da nije platio. Pokuao je
to sada da uini, ali Henri odbijajui die ruku.
- Oh, nikako, gospodine. Dali su mi na znanje da je to na raun kue. Nareenje gospodina Hamfrisa.
Henri se udaljio, a Otac ostade da razmilja da li je trebalo da mu da napojnicu ili ne. Ljutila ga je
pomisao da bi Henri taj drutveni problem sigurno resio bolje od njega.
Na ulici zastane da bi u svoj notes zapisao jedno ime i adresu... nije bilo vremena za gubljenje. Uao
je u telefonsku govornicu. Odluio se za akciju. Nije hteo da misli na posledice. Krenuo je u napad
voen samo svojom intuicijom.

16.
Kanonika Penifadra je muio ormar. Poeo je da ga mui jo pre nego to je sasvim otvorio oi.
Zatim ga je zaboravio i opet zaspao. Kad se opet probudio, ormar je jo uvek bio tamo, na pogrenom
mestu. Leao je na levoj strani i gledao u prozor, a ormar je morao da stoji izmeu njega i prozora, na
levom zidu. Ali, ne, bio je na desnoj strani. To ga je zabrinulo. Toliko ga je muilo da ga je poelo
umarati. Oseao je da ga glava mnogo boli, a sada jo i taj ormar na pogrenom mestu... Tu su mu se
oi potpuno zaklopile.
Kada se sledei put probudio u sobi je bilo mnogo svetlije. Jo nije bio dan. Kroz prozor je dopiralo
samo slabano svetio rane zore.
- Boe moj - ree kanonik Penifadr, iznenada reivi problem ormara. - Kako sam glup! Pa uopte
nisam kod kue.
Nesigurno se pomerio. Ne, to nije bio njegov krevet. Bio je van kue. Bio je... gde je bio? Oh,
naravno. U Londonu, zar ne? Mora da je u hotelu Bertram", i... ali ne, ovo nije hotel Bertram".
Tamo mu je krevet bio nasuprot prozoru. Znai i to je pogreno.
- Boe, gde bih mogao biti? - pitao se kanonik Penifadr.
Setio se planiranog puta u Lucern.
- Ah, znam, ja sam u Lucernu. - Poeo je da razmilja o referatu koga je trebalo da izloi. Nije dugo
razmiljao. Uini mu se da mu to naprezanje pojaava glavobolju i on ponovo zaspi.
Kada se sledei put probudio osetio je da mu se u glavi malo razbistrilo. Soba je bila neto bolje
osvetljena. Oito nije bio kod kue, nije bio ni u hotelu Bertram", a bio je gotovo siguran da nije ni
u Lucernu. Ovo nije bila hotelska soba. Pomno ju je prouio. Bila je skoro prazna. Video je neto
slino ormaru za posude i prozor sa zavesama sa cvetnim dezenom, kroz koji je dopiralo malo svetla,
zatim sto, stolicu i ormari sa fijokama. To je bilo sve.
- Boe - ponavljao je kanonik Penifadr apatom - ovo je vrlo neobino. Kako sam dospeo ovamo?
Pokuao je da ustane kako bi to ustanovio, meutim kada se uspravio u krevetu glava ga opet zaboli
tako da je morao da legne.
- Mora da sam se razboleo - zakljui kanonik. - Da, sigurno sam bolestan. - Malo je promislio, a
onda nastavi u sebi: Zaravo, kad bolje razmislim, mora da sam jo uvek bolestan. Moda imam grip.
Kau da grip dolazi iznenada. Moda me je uhvatio kada sam veerao u Ateneumu. Da, tako je.".
Seao se da je veerao u Ateneumu.
Ispod njega su poeli da se kreu ljudi. Moda je u bolnici. Ali ovo nije izgledalo kao da je bolnica.
Na dnevnom svetlu se prikazala siromano, prilino jadno nametena spavaa soba. I dalje su se uli
zvui iz prizemlja. Sada je neko vikao:

- Dovienja, pilence. Za veeras kobasice i krompir. - To mu je zvualo neobino privlano.

Mislim", ree u sebi, da sam gladan".
Odjednom se otvorie vrata. Pojavi se sredovena ena, ode do prozora i, razmaknuvi malo zavesu,
pogleda prema krevetu.
- Ah, budni ste - ree. - I, kako se oseate?
- Zapravo... - slabanim e glasom kanonik Penifadr - nisam sasvim siguran.
- Ne bi me ni udilo. Bilo vam je prilino loe, znate. Neto vas je dobro udarilo po glavi, kae
doktor. Ti vozai! Nisu se uoptc zaustavili kada su vas sruili!
- Zar sam doiveo saobraajnu nesreu? - pitao je kanonik.
- Ba tako. Nali smo vas pored puta. Prvo smo mislili da ste pijani. - Smejuljila se kada se selila
toga. - Onda je moj mu rekao da je ipak bolje da on pogleda. Rekao je da je moda nesrea. Nije se
oseao zadah pia. Nije bilo ni krvi. Jedino ste vi tamo leali kao panj. Onda je moj mu rekao da ne
moemo da vas ostavimo tamo da leite, pa vas je uneo u kuu. Razumete?
- Ah - ree kanonik Penifadr tiho, pomalo uzbuen ovim otkriem. - Dobri Samarianin.
- Videvi da ste svetenik, moj mu je rekao da je onda sve pristojno i u redu. Jo je rekao, da radije
nee da zove policiju, da se vama, jer ste svetenik, to ne bi svialo. U sluaju, mislim, da ste bili
pijani, iako se nita nije osealo na pie. Tako smo pozvali doktora Stroksa da doe i da vas
pregleda. Mi ga jo uvek zovemo doktor Stroks mada su mu uzeli dozvolu. On je dobar ovek, malo
je, znate, ogoren, jer su mu uzeli dozvolu. Ali to je sve bilo zbog njegove prevelike dobrote, zato to
je pomagao devojkama koje to nisu zasluile. U svakom sluaju, on je dobar doktor i mi smo ga
pozvali da vas pregleda. Odmah je rekao da nije nita ozbiljno i da ste samo udareni po glavi. Rekao
je da morate da mirujete i da ne smete da pomerate glavu. Zapamtite", rekao je, ja ne dajem
miljenje ili tako neto. Ovo je potpuno nezvanino. Ja nemam pravo da prepiem lek ili da dajem
savete. Po pravilu, moram da vam kaem, trebalo biste da zovete policiju, ali ako ne elite, nemojte."
Dajte jadnom starom pijancu priliku da se izvue", tako je rekao. Oprostite ako govorim sa
nepotovanjem. On je zaista grub, na doktor. A sada biste mogli da pojedete malo vrue supe ili
mleka sa hlebom. ha?
- Bilo koje - slabano e kanonik - dobro e mi doi. Spustio se nazad na jastuke. Nesrea? Znai to
je bilo. Doiveo je nesreu, a niega nije mogao da se seti! Dobra ena se ubrzo vratila nosei
posluavnik s toplom supom.
- Posle ovoga e vam biti bolje, znate, stavila bih vam ja tu i koju kap viskija, ali doktor je rekao da
ne smete da pijete.
- Nikako, ako je kontuzija - ree kanonik Pcnifadr. - Ne, to nije preporuljivo.

- Staviu vam jo jedan jastuk pod leda, pilenee. Eto, tako, jel' tako dobro?
Kanonik Penifadr je bio malo zaprepaen kad je uo ono pilenee", ali rekao je u sebi da je to iz
najbolje namere.
- Eh, sjajno - ree ena - sad smo smeteni.
- Da, ali gde smo smeteni? - pitao je kanonik Penifadr. - Hou da kaem, gde sam? Gde smo to?
- Milton St. Don. - odgovori ena. - Zar niste znali?
- Milton St. Don? - zaudi se kanonik. Odmahivao je glavom. - Nikada nisam uo za to mesto.
- Pa, i nije neko naroito mesto. Obino selo.
- Bili ste vrlo ljubazni - ree kanonik. - Mogu li vas zapitati za ime?
- Gospoa Viling. Ema Viling.
- Vrlo ste ljubazni - ponovo e kanonik.
- Ali ta nesrea... Naprosto se niega ne seam...
- Samo se vi, zlato, oporavite, odmah ete se lake svega setiti. Milton St. Don", u udu je u sebi
ponavljao kanonik. Ime mi nita ne znai. Kako je to neobino!

17.
Sir Ronald Grejvs crtao je nnaku na svom upijau, zatim pogleda na krupnu priliku glavnog
inspektora Dejva i nacrta buldoga.
- Ladislav Malinovski - ree. - Moglo bi biti. Ima li dokaze?
- Nemam. On bi savreno odgovarao, zar ne?
- Roeni avanturista. Bez ivaca. Prvak sveta. Gadan udes pre blizu godinu dana. enskaro. Izvori
prihoda sumnjivi. Na veliko rasipa pare. Stalno putuje po inostranstvu. Veruje li da bi on mogao
stajati iza ovih velikih pljaki?
- Sumnjam da je on mozak. Ali sam uveren da sarauje.
- Zbog ega to misli?
- Kao prvo, ima Mercedes, trkaki model. Kola takvog opisa su viena u blizini Bedhamptona onog
jutra kada je napadnut "voz. Imala su drugu registraciju... ali na to smo navikli. Broj je drugaiji, ali
ne suvie... FAN 2299, umesto FAN 2266. Nema ba mnogo Mercedesa ovog tipa. Ledi Sedvik i
mladi lord Mervil imaju takva kola.
- Znai, misli da je Malinovski voda?
- Ne... rekao bih da na vrhu ima boljih mozgova nego to je njegov. Pogledao sam podatke u
kartoteci. Uzmimo pljaku banke Midlend & Vest London". Tri vozila Su sluajno... sasvim sluajno
blokirala odreenu ulicu. Mercedes koji je uestvovao u pljaki uspeo je da se izvue zahvaljujui
ba blokadi.
- Kasnije je bio zaustavljen.
- Da, ali je ispalo da je ist jer ljudi koji su ga prijavili nisu bili sigurni koji mu je pravi broj. U
prijavi je stajalo FAM 2266. To se sve stalno ponavlja.
- I ti to eli po svaku cera da povee sa hotelom Bertram"? Mislim da su nali neke podatke za
tebe...
Otac se potapa po depu.
- Imam to ovde. Uredno registrovano preduzee. Bilans... uloena glavnica... direktori... itd... itd.
Nita ne znai. Ove igre su uvek iste... nita nije jasno. Preduzea, pa deoniarska preduzea... da ti
se zavrti u glavi.
- Nemoj da se uzbuuje. To je njihov nain da se izbegne plaanje poreza.

- Ja hou pravu informaciju, sir. Kada biste mi dali pismeni nalog, otiao bih da se malo raspitam
kod onih na vrhu.
Pomonik komesara je zurio u njega.
- ta zapravo misli kad kae vrh"? Otac je spomenuo ime.
Pomonik komesara je bio zaprepaen.
- Ne znam. Sumnjam da bismo smeli da idemo tako daleko. Pojaviti se kod njega...
- To bi moglo da bude veoma korisno.
Nastala je pauza. Dva oveka su se gledala u oi. Otac je bio odluan, smiren i strpljiv. Sir Ronald je
popustio.
- Ti si tvrdoglavi stari avo, Frede - ree. - Neka bude po tvome. Idi i uznemiri vrhunski mozak
meunarodnih finansija.
- On e znati - ree glavni inspektor Dejvi. - On mora da zna. A ako ne bude znao, saznae jednim
pritiskom dugmeta ili telefonskim razgovorom.
- Ne znam da li e biti ba oduevljen kada te ugleda?
- Verovatno nee. Ali u pokuati da budem to krai. Neu ga dugo zamarati. Ali, moram iza sebe
ipak da imam neki autoritet.
- Ti ozbiljno misli na onaj hotel, Bertram", zar ne? Ali na ta se u stvari oslanja? Voden je dobro,
ima pristojne i ugledne goste..ne kri zakone...
- Znam, znam. Nema pia, nema droge, nema kockanja, ne sakrivaju kriminalce. isti su ko suza.
Nema bitangi i maloletnih delikvenata. Samo trezvene stare vojvotkinje, viktorijanske porodice iz
unutranjosti, posetioci iz Bostona i slinih otmenih delova SAD-a. Meutim, ugledni kanonik
naputa hotel u tri ujutro na prilino tajanstven nain...
- Ko je to video?
- Jedna stara gospoa.
- Kako je uspela da ga vidi? Zato nije spavala u to doba...?
- Stare gospoe su vam takve, sir.
- Ne govori valjda o... kako mu je ime... kanoniku Penifadru?

- Ba o njemu, sir. Prijavili su njegov nestanak i sluajem se bavi Kembel.

- udna sluajnost... ime mu se ba pojavilo u vezi sa onom pljakom voza u Bedhamptonu.
- udno, a u kom kontekstu, sir?
- Videla ga je jedna druga stara gospoa, ili bolje, sredovena. Kad je voz stao na onom signalu koga
su namerno pokvarili, mnogi su se putnici probudili i izali na hodnik. Ta ena, koja inae ivi u
Cedminsteru i poznaje kanonika iz vienja, kae da ga je videla kako ulazi u voz. Pomislila je da je
iao da vidi ta se deava i da se vraa u svoj kupe. Imali smo nameru da to malo bolje ispitamo, jer
je njegov nestanak ve prijavljen...
- Da vidimo... voz je bio zaustavljen u pet i trideset ujutro. Kanonik Penifadr je izaao ih hotela u tri.
Da, mogue je, ako je stigao... recimo... trkakim kolima...
- Tako smo se opet vratili na Ladislava Malinovskog! Pomonik komesara gledao je crte na svom
upijau.
- Fred, pravi si buldog.
Pola sata kasnije glavni inspektor Dejvi ulazio je miran i pomalo otrcan u kancelariju.
Krupan ovek irokih ramena ustao je od stola i pruio mu ruku.
- Glavni inspektor Dejvi? Izvolite sedite - ree pokazujui na stolicu. - Mogu li vas ponuditi
cigaretom?
Glavni inspektor Dejvi odmahnu glavom.
- Moram da vam se izvinim - ree svojim dubokim glasom oveka sa sela - to vam oduzimam
dragoccno vreme...
Gospodin Robinson se smeio. Bio je debeo. To nije moglo da sakrije ni skupo ni dobro skrojeno
odelo. Lice mu je bilo ukasto, oi tamne i tune, a usta iroka i velikoduna. Rado se smekao
pokazujui prevelike zube. Da te bolje mogu pojesti" mislio je glavni inspektor Dejvi sasvim bez
veze. Govorio je engleski vrlo dobro, bez ikakvog naglaska, ali nije bio Englez. Otac se, kao i mnogi
pre njega, pitao ta li je po nacionalnosti gospodin Robinson.
- Dakle, ta mogu da uinim za vas?
- Hteo bih da saznam ko je vlasnik hotela Bertram".
Izraz lica gospodina Robinsona je ostao nepromenjen. Nije se iznenadio uvi ime hotela, nije niim
odao da mu ime neto znai. Rekao je zamiljeno:
- Hoete da saznate ko je vlasnik hotela Bertram". To je onaj u Pand Stritu na Pikadiliju?

- Tako je, gospodine.

- Bio sam tamo. Mirno mesto, vrlo dobro voeno.
- Da, gospodine - potvrdi Otac - izuzetno dobro vodeno.
- A vi biste hteli da znate ko je vlasnik? Zar to nije lako ustanoviti?
Iza njegovog smeka se skrivala laka ironija.
- Preko uobiajenih kanala, mislite? O, da - Otac je izvukao komadi papira iz depa i proitao
nekoliko imena i adresa.
- Vidim da se neko svojski potrudio. Zanimljivo. A vi ipak dolazite kod mene?
- Ako neko sazna, moete biti samo vi, pospodine.
- Meutim, ja ne znam. Istina je, dodue, da bih mogao saznati. ovek ima... - slegnuo je irokim,
tekim ramenima... ovek ima veza...
- Da, gospodine - potvrdi Otac gledajui ga netremice. Gospodin Robinson baci jedan pogled na
njega, a zatim podie slualicu.
- onja? Spoj me sa Karlosom - saekao je minut-dva, a onda ree:
- Karlos? - izgovorio je nekoliko brzih reenica na stranom jeziku, koga Otac nije razumeo.
Otac je prilino dobro znao francuski s britanskim naglaskom. Znao je neto (talijanski i nemaki, a
mogao je da prepozna panski, ruski i arapski, mada ih nije razumeo. Ovaj jezik nije bio nijedan od
pomenutih. Pokuao je da pogodi: ruski, persijski ili jermenski, ali nije bio siguran. U meuvremenu
je gospodin Robinson spustio slualicu.
- Mislim da neemo morati dugo da ekamo. Znate, stvar i mene zanima. Vrlo me zanima... I sam sam
se pitao ponekad...
Otac je utao oekujui da nastavi.
- Zanima me finansijska strana problema, znate. ovek se pita kako to moe da se isplati. Ali,
konano, to me se nije ticalo. A ovek rado uiva - slegnuo je ramenima - u dobrom i udobnom hotelu
s prvoklasnom poslugom. Da, pitao sam se... - pogledao je Oca. -yi ve znate kako i zato?
- Jo ne - odvrati Otac - ali imam nameru da saznam.
- Ima nekoliko mogunosti - ree zamiljeno gospodin Robinson. To vam je kao muzika, znate.
Lestvica ima ogranien broj nota, ali se one mogu spojiti u neogranien broj zvukova. Jedan muziar
mi je tvrdio da isti zvuk ne moete dva puta da dobijete. Vrlo zanimljivo, zar ne?

Telefon je zazujao i on uze slualicu.

- Da. Da, bio si vrlo brz. Drago mi je. Da, sluam. Oh, Amsterdam, da... Ah... Hvala... Da, to mi
polagano proitaj. Dobro.
Pisao je brzo po papiru pred sobom.
- Nadam se da e vam ovo koristiti - govorio je kidajui papiri iz svog notesa i pruajui ga preko
stola Ocu, koji proita naglas: Vilhelm Hofman".
- Svajcarske nacionalnosti - doda gospodin Robinson. - Mada, verujem, nije roen u vajcarskoj.
Vrlo je uticajan u bankarskim krugovima, pa i ako se strogo dri zakona, ipak se povremeno pojavi
iza vrlo sumnjivih poslova. Deluje uglavnom u Evropi.
- Je li?
- Ali ima brata - ree gospodin Robinson. - Robert Hofman, ivi u Londonu... trgovac dijamantima...
vrlo dobar posao. ena mu je Holananka. On ima kancelariju u Amsterdamu. Vai ljudi sigurno
znaju za njega. Kao to rekoh, uglavnom se bavi dijamantima, ali je vrlo bogat i ima mnogo
nekretnina. Nisu sve na njegovo ime. On stoji iza mnogih akcija. Brat i on su pravi vlasnici hotela
Bertram''.
- Hvala vam, gospodine. - Glavni inspektor Dejvi je ustao. - Ne mogu da vam kaem koliko sam vam
zahvalan. Ovo je divno - ree, pokazujui vie oduevljenja nego to se od njega oekivalo.
- ta je divno? To da sve znam? - pitao je gospodin Robinson s jednim od svojih irokih osmeha. Ali to je moja specijalnost. Informacije. Volim sve da znam. Zato ste i doli kod mene, zar ne?
- Da - prizna glavni inspektor Dejvi - mi naravno znamo za vas. Ministarstvo unutranjih poslova i
Specijalno odeljenje i svi ostali -zatim skoro naivno doda:
- Trebalo mi je hrabrosti da doem kod vas. Gospodin Robinson se opet nasmejao.
- Glavni inspektore Dejvi, otkrio sam da ste vrlo zanimljiva osoba. elim vam mnogo sree u ovom
ooduhvatu.
- Hvala vam, gospodine. Mislim da e mi biti potrebna. Usput, ova braa Hofman, jesu li oni nasilni
ljudi?
- Uopte nisu - spremno odgovori gospodin Robinson. To bi se kosilo sa njihovom politikom. Braa
Hofman se ne slue nasiljem u poslovnim stvarima. Za to imaju druge, bolje metode. Svake godine su
sve bogatiji, barem mi tako javljaju iz Svajcarske.
- vajcarska je veoma korisna - napomenu glavni inspektor Dejvi.
- Da, zaista. Ne znam ta bismo bez nje! vajcarci su tako poteni. Imaju toliko poslovnog duha! Da,

mi poslovni ljudi trebalo bi da budemo sreni to postoji vajcarska. Ali ja lino - dodao je -imam
vrlo visoko miljenje i o Amsterdamu. - vrsto je pogledao glavnog inspektora Dejvija i nasmeio
se. Razgovor je bio zavren.
Vrativi se u glavni tab, Otac je zatekao poruku: "Kanonik Penifadr se pojavio... iv, mada ne i
zdrav. Navodno je imao saobraajnu nesreu kod Milton St. Dona. Ima kontuziju."

18.
Kanonik Penifadr je gledao glavnog inspektora Dejvija i inspektora Kembela, a glavni inspektor
Dejvi i inspektor Kembel su gledali njega. Kanonik je opet bio kod kue. Sedeo je u ogromnoj fotelji
u svojoj biblioteci. Glava mu je bila podboena jastucima, a preko nogu je imao prebaen prekriva,
to je posebno isticalo njesov bolesniki status.
laim se - pristojno je ponavljao - da se niega ne seam.
- Ne seate se da su vas udarila kola?
- Ne, bojim se da se ne seam.
- Pa, kako uopte znate da su vas udarila? - pitao je inspektor Kembel otroumno.
- ena kod koje sam bio, gospoa... da li se zvala Viling?... mi je ispriala.
- A odakle je ona znala? Kanonik Pcnifadr se zbunio.
- Boe, vi ste u pravu. Ona nije mogla da zna, zar ne? Mora da je samo pretpostavljala da se neto
tako moglo dogoditi.
- I vi se zaista niega ne seate? Kako ste stigli do Milton St. Dona?
- Nemam pojma - odvrati kanonik. - ak mi je i to ime potpuno nepoznato.
Inspektor Kembel je postao nestrpljiv, ali tada glavni inspektor Dejvi ree svojim umirujuim
glasom:
- Ponovite nam ono ega se seate, gospodine.
Kanonik Penifadr se sada obrati njemu sa oitim olakanjem. Nepoverenje inspektora Kembela ga je
inilo smetenim.
- Trebalo je da otputujem u Lucern na Kongres. Uzeo sam taksi do aerodroma... zapravo do terminala
u Kensingtonu...
- Da. I onda?
- To je sve. Dalje nita ne pamtim. Sledea stvar koje se seam je ormar.
- Kakav ormar? - pitao je glavni inspektor Dejvi.
- Bio je na pogrenom mestu.
Inspektor Kembel je hteo da produbi taj problem ormara na pogrenom mestu, ali ga je Dejvi

prekinuo.
- Seate li se dolaska na aerodrom, gospodine?
- Pretpostavljam - odvrati kanonik, s izgledom nekoga ko u to sumnja.
- I lepo ste odleteli u Lucern?
- Jesam li? Uopte se ne seam toga.
- Mozete li da se prisetite povratka u hotel Bertram" te noi?
- Ne, ne mogu.
- Pamtite li uopte hotel Bertram"?
- Naravno, tamo sam bio odsco. Vrlo je prijatan. Rakao sam im da mi zadre sobu.
- Znate li da ste putovali vozom?
- Vozom? Ne, voza se ne seam.
- Voz je zaustavljen i opljakan. Toga biste morali da se setite, kanonie Penifadr.
- Morao bih. Zar bih morao? - pitao je kanonik. - Ali nekako... dodao je izvinjavajui se... nekako se
ne seam. - Gledao je u policajca sa blagim smekom.
- Dakle, vi tvrdite da ne pamtite nita posle odlaska na terminal, pa sve dok se niste probudili u kui
Vilingovih u Milton St. Donu.
- Nema tu nieg neobinog - uvcravao ga je kanonik. - Takve stvari se deavaju kod kontuzija.
- ta ste mislili kada ste se probudili?
- Toliko me je bolela glava da uopte nisam mogao da mislim. Zatim sam poeo da se pitam gde sam.
Onda mi je gospoa Viling sve objasnila i donela mi divnu supu. Obraala mi se sa ljubavi" i
pilence" i zlato" - ree kanonik s laganom odvratnou - ali je bila veoma ljubazna. Zaista
ljubazna.
- Trebalo je nesreni sluaj da prijavi policiji. Oni bi vas odvezli u bolnicu i negovali kako treba ree Kembel.
- Ona me je sasvim dobro negovala - bunio se kanonik - uostalom, koliko mi je poznato, kod kontuzije
nema druge nego mirno leati.
- Ukoliko se jo neega prisetite, kanonie Penifadr... Kanonik ga prekinu.

- Imam oseaj da sam izgubio ela etiri dana svog ivota. Vrlo udno. Zaista, vrlo udno. Stalno
razmiljam gde sam to mogao biti i ta sam radio. Doktor misli da mi se pamenje moe vratiti
kasnije, ali nije potpuno siguran. Moda nikada neu saznati ta se sa mnom zbilo u ta etiri dana. Poeo je da trepe oima. - Morate mi oprostiti. Prilino sam umoran.
- Za sada je ovo dosta - ree gospoda Mekri. koja je deurala pred vratima, spremna da priskoi u
pomo ako se ukae potreba. -Doktor kae da ne sme da se zamara - zavri odluno.
Policajci su se oprostili. Gospoa Mekri ih je ispratila do vrata s gostoljubivou psa ovara.
Ostavi sam, kanonik poe neto da mrmlja i glavni inspektor Dejvi, koji je bio poslednji, brzo se
vrati u sobu.
- ta ste rekli? - pitao je napeto, ali kanonikove oi su se ve bile sklopile.
- ta mislite, ta je rekao? - pitao je inspektor Kembel, utivo odbivi mlaki poziv za aj.
Otac ree zamiljeno:
- Mislim da je rekao zidovi Jerihona".
- ta li mu to znai?
- Zvui biblijski. - ree Otac.
- Da li mislite da emo ikada saznati kako je ovaj stari momak stigao iz Kromvel Rouda u Milton St.
Don?
- Izgleda da od njega ne moemo da oekujemo veliku pomo.
- Da li je bila u pravu ona ena koja je tvrdila da ga je videla u vozu za vreme pljake? Zar bi on
mogao da bude na neki nain umean u pljaku? ini se nemoguim. Tako ugledan starac. Ne moe
tek tako osumnjiiti kanonika edminster Katedrale da je uestvovao u pljaki voza, zar ne?
- Ne - sloio se Otac zamiljeno - ne, nikako. Nita vie nego to se sudija Ludgrov moe sumnjiiti
da je napao banku.
Inspektor Kembel je sa uenjem gledao svog pretpostavljenog.
Ova akcija se zavrila kratkim i beskorisnim razgovorom sa doktorom troksom.
Dr troks je bio grub i nepristupaan.
- Ve prilino dugo znam Vilingove. Oni su mi neto kao komije. Pokupili su nekog starca sa puta.
Nisu znali da li je mrtav - pijan ili bolestan. Pozvali su me da ga pogledam. Rekao sam im da nije
pijan i... da ima kontuziju.

- I leili ste ga?

- Ni sluajno. Nisam ga ni leio niti sam mu bilo ta prepisao. Ja nisam doktor... nekada sam bio, ali
vie nisam... rekao sam im da treba da zovu policiju. Ne znam da li su to uradili ili ne. To me se ne
tie. Oni su inae malo priglup, ali vrlo ljubazan svet.
- Zar se vi sami niste selili da pozovete policiju?
- Ne nisam. Ja nisam doktor. To nema nikakve veze sa mnom. Kao ovek sam im savetovao da mu ne
daju alkohol i da ga smeste u krevet, po mogunosti u zamraenu sobu, dok ne stigne policija.
Neprijateljski ih je posmatrao i, mada nerado, morali su da smatraju kao da je razgovor zavren.

19.
Gospodin Hofman bese visok i snano graen. Ostavljao je utisak kao da je isklesan od drveta, od
bukve, najverovatnije. v mao Je tako bezizraajno lice da su se ljudi pitali da li on moe da misli i
osea. Izgledalo je to kao malo verovatno.
Ponaanje mu je bilo krajnje uglaeno.
Ustao je i naklonio se, pruajui ogromnu ruku. Glavni inspektor Dejvi? Prolo je nekoliko godina
otkako sam poslednji put imao zadovoljstvo... vi se verovatno ne seate...
- O, da, sedam se, gospodine Hofman. Sluaj sa dijamantima Eronberg. Bili ste glavni svedok... i to
dobar svedok, ako mi dozvolite da primetim. Odbrana nije mogla da vas pokoleba.
- Mene je teko pokolebati - potvrdi ozbiljno gospodin Hofman. Zaista je izgledalo kao da se nije
mogao pokolebati.
- ta mogu da uinim za vas? - nastavi. - Nije, nadam se, nekakva neprilika... ja volim da budem sa
policijom u dobrim odnosima. Ja se beskrajno divim vaim policijskim snagama.
- Oh, nema nikakvih neprilika. eleli bismo samo da nam potvrdite jednu informaciju.
- Rado u vam pomoi ako mogu. Kao to rekoh, imam veoma visoko miljenje o engleskoj policiji.
Imate toliko divnih ljudi. Toliko su ozbiljni, poteni, pravini...
- Oh, zbuniete me - ree Otac.
- Stojim vam na raspolaganju. ta biste hteli da znate?
- Hteo sam da vas pitam neto o hotelu Bertram".
Lice gospodina Hofmana se nije promenilo. Jedino mu je moda telo postalo jo nepominije... to je
bilo sve.
- Hotel Bertram"? - upita. Pitanje je pomalo odavalo zbunjenost, kao da nikada nije uo za hotel
Bertram", ili kao da nije sasvim siguran da li je uo za njega ili ne.
- Vi imate neke veze sa hotelom Bertram", gospodine Hofman, zar ne?
Gospodin Hofman slegnu ramenima.
- Ima toliko toga - ree. ovek ne moe sve da ih pamti. Toliko poslova, zaista mnogo... strano sam
zaposlen.
- Imate udela u mnogo emu, znam.

- Da - gospodin Hofman se drvenasto nasmei. - Ja se bavirfl mnogim poslovima, ako na to mislite.

Znai, verujete da imam neke veze s tim... kako se zove... hotelom Bertram"?
- Ne bih to ak nazvao vezom. Vi ste, u stvari, vlasnik, zar ne? Sada se gospodin Hofman zaista
ukipio.
- Ko vam je to rekao, pitam se? - ree lagano.
- To je istina, zar ne? - nastavi glavni inspektor Dejvi. - Zgodno mestance, rekao bih. Morali biste da
budete ponosni na njega.
- Oh da - prihvati gospodin Hofman. - Nisam u prvi mah mogao da se setim... znate - smeio se
smerno... posedujem mnoge nekretnine u Londonu. Smatram da je to dobra investicija... Ako se neto
pojavi na tritu i moe da se dobije jeftino, ja rado ulaem.
- Zar je hotel Bertram" bio jeftin?
- Kao hotel bio je na ivici propasti - potvrdi gospodin Hofman.
- Ali, sada se oporavio - ree Otac. - Bio sam tamo pre par dana. Neobino mi se svideo komfor.
Divni starinski gosti, prijatne starinske prostorije, vrlo je tih i raskoan, ali na jedan nenametljiv
nain.
Lino malo znam o njemu - objasnio je gospodin Hofman. -To je samo jedna u nizu investicija...
verujem da dobro radi.
- Da, izgleda da ste uspeli da naete prvoklasnog upravnika. Kako se zove? Hamfris? Da, da,
Hamfris.
- Izvrstan ovek - prizna gospodin Hofman. - Sve njemu preputam. Ja samo pregledam bilans stanja
jednom godinje, da budem siguran da je sve u redu.
- Hotel je prepun aristokratije i stranaca, Amerikanaca uglavnom. ' nnuo je zamiljeno glavom. Sjajna kombinacija.
- Kaete da ste pre neki dan bili tamo? - interesovao se gospodin Hofman. - Niste valjda bili...
slubeno?
- Nita ozbiljno. Samo smo pokuali da objasnimo malu enigmu.
- Enigmu? U hotelu Bertram"?
- Izgleda. Sluaj Nestalog svetenika", tako nekako bi mogao da se nazove.
- To mora da je ala - ree gospodin Hofman s nevericom. - To je sigurno iz vaeg repertoara
erloka Holmsa.

- Taj svetenik vam je jedne veeri odetao iz hotela i niko ga vie posle toga nije video.
- udnovato - primeti gospodin Hofman - ali se ipak deava. Jo uvek pamtim jednu senzaciju od pre
mnogo godina. Pukovnik... ekajte da se setim kako se zove... pukovnik Ferguson, mislim, jedan iz
Garde. Jedne noi je izaao iz svog kluba i nikada ga vie nisu videli.
- Naravno - ree Otac - veina tih nestanaka je namerna.
- O tome vie znate vi nego ja, dragi moj glavni inspektore. Nadam se da su u hotelu Bertram" bili
predusretljivi?
- Krajnje na usluzi. - uverio ga je Otac. - Gospoica orin, ona je kod vas ve due vreme, kako sam
shvatio?
- Mogue je, ja zaista malo znam o tekuim stvarima. Ja se za to uopte ne interesujem, znate. U
stvari... nasmeio se obeshrabrujuim smekom. - udi me da ste uopte saznali da sam ja vlasnik.
To nije bilo postavljeno kao pitanje, ali mu se u oima pojavila skoro neprimetna teskoba. Otac je to
primetio, ali nije se odao.
- U finansijskim krugovima informacije se sklapaju od delova kao to je velika slagalica, to je
neobino komplikovano. Na samu pomisao koliko je sve isprepleteno, prosto mi se zavrti u glavi.
Registrovani vlasnik hotela je recimo firma Mejfeir Holding Trust" ili neka slina. Oni pak
pripadaju nekoj drugoj firmi i tako dalje, i tako dalje... Istina je zapravo jednostavna: vlasnik ste vi,
zar ne?
- Tako je. Ja i nekoliko direktora stojimo iza toga, kako biste vi to rekli - morao je da prizna
gospodin Hofman.
- Direktori? A ko su oni? Vi i, verovatno, va brat?
- Moj brat Vilhem je zajedno sa mnom u ovom poslu. Morate* naime, da znate, da je hotel Bertram"
samo karika u lancu, koga ine razni razni hoteli, klubovi i druge nekretnine po Londonu.
- A ko su drugi direktori?
- Lord Pomfret, Ebel Jakstein - Hofmanov glas je iznenada dobio na otrini. - Zar su vam zaista
potrebni svi ovi podaci? Samo zbog sluaja Nestalog svetenika"?
Otac je odmahnuo glavom, izgledalo je kao da mu je zaista ao. - To je ista znatielja. Sluaj
nestalog svetenika" me je doveo u hotel Bertram", ali sam tamo... pa, tamo sam postao znatieljan,
znate na ta mislim. Jedna stvar povlai drugu, zar ne?
- Pretpostavljam da se to deava. A sada - nasmeio se - da li je vaa znatielja zadovoljena?
- Najbolje je doi na sam izvor, kada je re o informacijama, zar ne? - ree blago Otac. Ustao je sa

stolice. - Ima samo jo jedna sitnica koja me zanima... ali sumnjam da ete to hteti da mi kaete.
- Da? - glas gospodina Hofmana je bio oprezan.
- Gde hotel Bertram" nalazi svoju poslugu? Divna je! Onaj, kako se zove... Henri. Onaj koji izgleda
kao vojvoda ili biskup, ukratko, onaj koji slui aj i muffine"... najdivnije muffine", nezaboravno
iskustvo!
- Sviaju vam se muffini" sa mnogo maslaca, zar ne? - pogled gospodina Hofmana se s
negodovanjem zaustavi na Oevoj krupnoj pojavi.
l o se i vidi - ree Otac. - Pa, neu vas vie zadravati. Sigurno ste mnogo zauzeti preprodajom i
slinim.
- On, ponaate se kao da se ne razumete u posao. Ne, nisam prezauzet. Ja ne dozvoljavam da me
poslovi zague. Imam malo prohteva. ivim jednostavno i u miru, uzgajam rue, u krugu porodice
kojoj sam neizmerno odan.
- Zvui idealno - voleo bih da mogu tako da ivim. Gospodin Hofman ustade sa smekom i prui Ocu
ruku.
- Nadam se da ete brzo nai svog nestalog svetenika.
- Oh, to je ve reeno. ao mi je to nisam bio jasniji. Nali smo ga... pravo razoaranje. Imao je
saobraajnu nesreu, kontuzija, nita naroito.
Na vratima, otac se jo jednom okrenu.
- Uzgred, da li je ledi Sedvik jedan od direktora vae firme?
- Ledi Sedvik? - Hofmanu je trebalo neko vreme. - Ne, zato bi bila?
- Tako, svata se pria. Ona je, znai, samo deoniar?
- Pa... da.
- E, pa, dovidcnja i mnogo vam hvala, gospodine Hofman. Otac je odjurio u Jard, pravo do
pomonika komesara.
- Braa Hofman stoje finansijski iza hotela Bertram".
- ta? Oni lopovi? - zaudi se ser Ronald.
- Upravo oni.
- Drali su to u velikoj tajnosti.

- Da... a Robertu Hofmanu se ni najmanje nije svidelo to smo to otkrili. To je za njega bio mali
udarac.
- ta je rekao?
- Oh, sve smo to izveli vrlo formalno i pristojno. Pokuao je, naravno ne suvie oigledno, da otkrije
ko mi je to rekao.
- Nisi ga zaduio tom informacijom, nadam se?
- Nije mi bilo ni na kraj pameti.
- Kakav si izgovor naao za tu posetu?
- Nikakav - jednostavno odvrati Otac.
- Zar mu to nije bilo udno?
- Oh, verujem da jeste. Ali takav nain mi je najvie pogodovao, ser.
- Ako iza ovoga stoje Hofmanovi, to objanjava mnoge stvari. Oni nikada nisu bili upleteni u neto
nezakonito, a, to ne! Oni ne ogranizuju zloine... samo ih finansiraju!
- Vilhelm vodi sve bankarske transakcije u vajearskoj. On je bio sa onim poznatim bandama koje su
se neposredno posle rata bavile krijumarenjem valute. Mi smo to znali, ali nismo mogli nita da
dokaemo. Ova dva brata rade sa velikim koliinama novca, koriste ga za sve mogue poduhvate...
Neki od njih su zakoniti, a ostali... Ali su oni vrlo opezni. poznaju sve trikove u svom zanatu. Robert
je kao trgovac dijamantima uvek na granici zakona, ali to sve zajedno stvara zaista uzbudljivu sliku:
dijamanti, banke, nekretnine... klubovi, kancerarijske zgrade, restorani, hoteli... i sve to prividno
poseduje neko drugi.
- Da li verujete da je Hofman organizator ovih napada i pljaki?
- Ne, ubeden sam da se ova dvojica bave samo finansijskim problemima. Onoga ko tebe zanima e
morati drugde da trai. Negde punom parom radi jedan prvoklasan mozak. Za njim treba tragati.

20.
I
Te veeri je na London iznenada pala gusta magla. Skreui u Pond Strit, glavni inspektor Dejvi je
morao da podigne kragnu svog jesenjeg kaputa. etao je lagano, naizgled besciljno, kao da je
udubljen u svoje misli. Meutim, onima koji suja poznavali odmah bi bilo jasno da mu mozak itekako
napeto radi. unjao se kao maka koja vreba plen.
Ulica Pond Stnta je bila neobino tiha. Vozila skoro da i nije bilo. Magla, u poetku rastrgana, sada
se opet zgusnula. Buka od saobraaja s Park Linea je postajala sve slabija. Veina autobusa je
prestala da se kree, samo bi povremeno po neka privatna kola prola s odlunim optimizmom.
Glavni inspektor Dejv je uao u lepu uliicu, stigao do kraja i vratio se nazad. Proao je ponovo
istim putem, prividno bez odreene namere, ali samo prividno. Njegovo maje unjanje ga je zapravo
vodilo u krug oko jedne odreene zgrade. Tano je prouio ono to je okruuje sa istoka, sa zapada, s
juga i severa. Pregledao je kola parkirana u sporednoj ulici, kao i ona koja su stajala u slepoj ulici.
Posebno je paljivo obiao dvorite zgrade. Sada je opet bio na ulici. Tu su ga jedna kola posebno
zanimala. Napuio je usne i tiho rekao: - Opet si ovde, lepotice. - Proverio je registraciju i klimnuo
glavom. - Veeras si opet FAN 2266, je li? - Sagnuo se i neno prstima preao preko tablice, zatim je
zadovoljno jo jednom klimnuo glavom. - Dobar posao - ree u sebi.
Nastavio je da seta i, skrenuvi desno, opet se naao u Pond Stritu, na pedesetak metara od ulaza u
hotel Bertram". Tu se zaustavio, i ovog puta zbog trkakih kola.
- I ti si lepotica - ree glavni inspektor Dejvi. - Tvoj broj je isti kao i kad sam te video proli put.
Mogao bih da se kladim da se tvoja registracija nikada ne menja. A to bi trebalo da znai... prekinuo se - ili moda ne bi? Pogledao je gore, tamo gde je trebalo da se nalazi nebo. - Magla
postaje sve gua - ree za sebe.
Pred ulazom u hotel je stajao vratar, Irac, i snano trljao ruke kako bi ih malo zagrejao. Glavni
inspektor Dejvi mu je poeleo dobro vee.
- Dobro vee, gospodine. Gadna no.
- Siguran sam da veeras niko nee izai iz kue, ako ne mora. Vrata na okretanje se tog trenutka
otvore i na stepenicama se nesigurno zaustavi starija ena.
- elite li taksi, gospoo?
- Oh, boe. Htela sam da proetam.
- Ne bih to uinio da sam na vaem mestu, gospodo. Ova magla je zaista odvratna. ak ni sa taksijem
nee biti ba jednostavno.

- Mislite li da moete da mi naete taksi? - upita gospoa sumnjiavo.

- Uiniu sve to mogu. Vratite se vi samo lepo u hotel, da se ne smrznete, ja u vam ve javiti kada
ga naen. - Zatim mu glas dobi uverljiv ton. - Ako ne morate, bolje da uopte ne izlazite, gospoo.
- Oh, moda ste u pravu. Ali ekaju me prijatelji u elziju. I sama ne znam. Na povratku e biti jo
gore. ta vi mislite?
Majki Dorman nastavi da je briljivo ubeuje:
- Da sam na vaem mestu, gospoo - ree - ja bih se vratio u hotel i telefonirao prijateljima. Nije to
za gospou vaih godina, da bude napolju po ovoj magli.
- Da... u stvari... pa, moda ste u pravu. Vratila se nazad u hotel.
- Moram da pazim na njih - objanjavao je Majki Dorman Ocu. - Ovoj bi iza prvog ugla ukrali
torbicu. Izlaziti po ovoj magli i lutati ulicama po elziju ili gde se ve uputila!
- Vidim da imate mnogo iskustva sa starijim damama - ree Dejvi.
- Sasvim dovoljno. Ovo mesto im je kao draga kua, neka im je Bog u pomoi. A vi, gospodine? Da
H ste hteli taksi?
- Sumnjam da biste ga nali - ree Otac - nisam nijednog video veeras. A nije ni udo po ovoj
maglutini.
- Nema problema. Imam ja tu jedno mesto iza ugla, gde se vozai parkiraju, unutra se greju i gucnu po
koju za zagrevanje.
- Nee mi trebati taksi - konano e Otac s uzdahom. Pokazao je palcem na hotel Bertram". - Moram
unutra, Imam posla.
- Svarno? Jo se bakete sa onim nestalim svetenikom?
- Ne, njega smo pronali.
- Pronali ste ga? - ovek je znatieljno gledao u njega. - Gde ste ga pronali?
- Lutao je uokolo sa kontuzijom, posle saobraajne nesree.
- Ah, to se i moglo oekivati. Prelazio je put neoprezno, ha?
- Tako neto.
Klimnuo je glavom u znak pozdrava i uao u hotel.

U predvorju veeras nije bilo mnogo ljudi. Spazio je pored kamina gospoicu Merpl, a i gospoica
Merpl je videla njega, meutim niim nije pokazivala da ga je prepoznala. Krenuo je na recepciju.
Gospoica orin je, kao i obino, sreivala svoje knjige. Ocu se uini da se malo uznemirila kada
ga je ugledala. Reakcija je bila skoro neprimetna, ali Ocu nije mogla da promakne.
- Vi me se seate, gospoice orin? - pitao je i dodao: - Bio sam ovde pre neki dan.
- Naravno da vas se seam, glavni inspektore. Ima li jo neto to biste eleli da znate? Moda elite
da razgovarate sa gospodinom Hamfrisom?
- Ne, hvala, mislim da nee biti potrebno. Samo bih jo jednom hteo da pogledam vau knjigu gostiju,
ako nemate nita protiv?
- Ali, svakako, samo izvolite - dodala mu je knjigu.
Otvorio ju je i polako pregledao stranicu po stranicu. Gospoici orin se uini da trai neko
odreeno ime. Meutim, varala se. Otac je imao jedan trik koji je davno nauio i upornim vebanjem
razvio do pravog umea. Pamtio je imena i adrese fotografskom tanou, a tako zapameni podaci bi
mu ostajali u seanju po dvadeset i etiri ili ak etrdeset osam sati. Odmahnuo je glavom zatvarajui
knjigu.
- Kanonik Penifadr verovatno jo nije bio ovde? - upita obinim glasom.
- Kanonik Penifadr?
- Ne znate da su ga pronali?
- Ne, ne znam. Niko mi nije rekao. Gse su ga nali?
- Negde u nekom selu. Izgleda da je imao saobraajnu nesreu. Nisu obavestili policiju. Neki Dobri
Samarianin ga je jednostavno pokupio i negovao.
- Oh, drago mi je. Zaista mi je drago. Bila sam zabrinuta zbog njega.
- I njegovi prijatelji takoe - ree Otac. - Ba sam hteo da vidim da li je jedan od njih odseo ovde
kod vas. Arhiakon... ne mogu da se setim kako se zove, ali kada bih video napisano setio bih se.
- Tomlinson - pokuala je da bude predusretljiva gospoica orin. - On sledee nedelje dolazi iz
Salzburija.
- Ne, nije Tomlinson. Ali nije vano. - Okrenuo se prema predvorju.
Veeras je bilo nekako tiho. Jedan sredoveni ovek asketskog izgleda je itao neki gusto kucani tekst
i povremeno se smekao s kiselim zadovoljstvom, vrljajui po marginama neitke komentare.
Tu su bila jo dva starija para koja su, zahvaljujui dugom branom stau, izgubila potrebu da

razmenjuju misli. Tu i tamo su sedele grupice gostiju ivo raspravljajui o vremenu, pitajui se
zabrinuto kako e oni i njihove porodice stii tamo gde moraju.
- ...ja sam nazvao Suzan i zamolio je da ne dolazi kolima... To je suvie opasno po ovoj magli.
- Kau da je u Midlensu magla reda...
Glavni inspektor Dejvi je uhvatio u prolazu ove komentare. Bez urbe i kao sluajno stigao je do
svog cilja. Gospoica Merpl je sedela uz vatru i pratila njegovo napredovanje.
- Gospoice Merpl, jo ste ovde? Drago mi je to vas ponovo vidim.
- Sutra odlazim - odgovori gospoica Merpl.
To se nesumnjivo i videlo iz njenog ponaanja. Sedela je ukoeno, kao to se sedi u ekaonici na
stanici. Pretpostavljao je da su joj gore u sobi stvari ve spremljene, sve osim toaletnog pribora i
spavaice, to e spremiti tek sutra ujutro.
- Ovo je kraj mog dvonedeljnog odmora - objasnila je.
- Nadam se da vam je bilo lepo? Gospoica Merpl nije odmah odgovorila.
- U neku ruku... da - Zastala je.
- Ali...?
- Teko je objasniti ta mislim...
- Zar niste preblizu vatre? Ovde je prilino vrue. Zar se ne biste radije premestili... tamo u oak,
moda?
Gospoica Merpl je pogledala predloeni ugao, pa onda glavnog inspektora Dejva, u ree:
- U pravu ste.
Pomogao joj je da ustane, poneo joj torbicu i knjigu i smestio se u mirni ugao koji je bio odabrao.
- Sve u redu?
- Potpuno u redu.
- Znate li zbog ega sam ovo predloio?
- Mislili ste, vrlo ljubazno, da je za mene prevrue uz kamin. Osim toga - doda - ovde niko ne moe
da nas uje.

- ta imate da mi kaete, gospoice Merpl?

- Ne znam ta vas je navelo na to da imam neto da vam kaem?
- Izgledali ste kao... Video sam to na vama.
- Izvmjavam se to sam to toliko jasno pokazala, nije mi to bila namera.
- Dakle, ta je bilo?
- Ne znam da li sam dobro postupila. Morate da mi verujete, inspektore, da ne volim da se meam.
Izrazito sam protiv toga. Meanje sa strane, mada u najboljoj nameri, moe da ima tetne posledice.
- Tako je to, znai. Potpuno vas razumem. Mora da vam to zadaje velike probleme.
- Ponekad gleda ljude kako rade neto to se tebi ini nerazumnim... ak i opasnim. Meutim, ima li
iko pravo da se uplie? Smatram da nema.
- Da li je re o kanoniku Penifadru?
- Kanonik Penifadr? - gospoica Merpl je bila vrlo iznenaena. - Oh, ne. Ne zaboga, ovo nema
nikakve veze sa njim. Tie se... devojke.
- Znai u pitanju je devojka. A ja sam mislio da mogu neto da pomognem.
- Ne znam - ree gospoica Merpl - nisam dovoljno pametna.
Ali sam vrlo zabrinuta.
Otac je nije pourivao. Sedeo je tu onako velik, umirujueg i priglupog izgleda. Dao joj je vremena.
Ona je bila pokazala dobru volju da mu pomogne, sada je bio red na njemu. Bio je spreman da joj
vrati uslugu. Nije ga, dodue, problem zanimao. Ali, s druge strane, nikad se ne zna.
- ovek ita po novinama - ree gospoica Merpl tihim, jasnim glasom - izvetaje sa suenja mladim
ljudima, deci, ili devojkama, kojima je potrebna nega i zatita". To je najverovatnije samo pravni
izraz, ali to moe da ima i pravo znaenje.
- Smatrate da su devojci, koju ste spomenuli, potrebne briga i zatita?
- Da. Upravo tako.
- Sama na svetu? Nema nikog?
- Ah ne, nije - ree gospoica Merpl. - Ba suprotno, moglo bi se rei. Ona prividno ima svu moguu
negu i zatitu.

- Zvui zanimljivo - primeti Otac.

- Bila je ovde u hotelu s gospoicom Karpenter, mislim. Pregledala sam knjigu gostiju da vidim kako
se zove. Ime joj je Elvira Blejk.
Otac je brzo pogleda s izrazom interesovanja.
- Ona je vrlo zgodna devojka. Vrlo mlada, vrlo, kako rekoh, zatiena. Staratelj joj je pukovnik
Laskomb, vrlo fin gospodin, stariji, naravno. Izgleda veoma naivno.
- Devojka ili staratelj?
- Mislila sam na staratelja - ree gospoica Merpl. - Za devojku ne znam. Ali sam sigurna da je u
opasnosti. Potpuno sluajno sam je videla u Beatris Parku. Pila je aj sa jednim mukarcem.
- Ah, tako znai! - ree Otac. - Nepoeljan za mua, pretpostavljam. Bitanga ili tako neto?
- Vremean mladi - nastavi gospoica Merpl. - Nije vie mlad. Blizu trideset, pripada onoj vrsti
mukaraca koja ene neodoljivo privlai, ali lice mu odaje loeg oveka. Okrutno je, pravo lice
grabljivice.
- Moda ipak nije tako lo kao to izgleda - teio ju je Otac.
- I gori je nego to izgleda, u to sam ubeena. Vozi velika sportska kola.
Otac brzo upita:
- Sportska kola?
- Da. Jednom ili dva puta sam ih videla ispred hotela.
- Sigurno niste zapamtili registraciju?
- Jesam. FAN 2266. Jedna moja roaka muca - objasni gospoica Merpl. - To me je podsetilo.
Otac je bio zbunjen.
- Znate li ko je on? - pitala je gospoica Merpl.
- Znam - ree polagano Otac. - Pola Francuz pola Poljak. Poznati voza na trkama, bio je pre tri
godine prvak sveta. Zove se Ladislav Malinovski. Neka vaa zapaanja o njemu su sasvim tana. Bije
ga lo glas kada je re o enama. To znai da nikako nije pogodno drutvo za mladu devojku. Ali u
takvim stvarima je teko bilo ta uiniti. Pretpostavljam da se tajno sastaju, je li tako?
- Oh, naravno - potvrdi gospoica Merpl.

- Da li ste razgovarali sa njenim starateljem?

- Ne poznajem ga lino. Ne bih elela da pomisli kako sam od onih to ire traeve. Pitam se ne biste
li vi mogli neto da uinite.
- Mogao bih da pokuam - pristade Otac. - Usput, mislim da e vam biti drago da ujete, va prijatelj,
kanonik Penifadr, je pronaen.
- Zaista! - gospoica Merpl je ivnula. - Gde?
- U Milton St. Donu.
- Neverovatno. ta je tamo radio? Da li on zna?
- Navodno je... - glavni inspektor Dejvi posebno naglasi tu re - doiveo saobraajnu nesreu.
- Kakvu saobraajnu nesreu?
- Sruila su ga nekakva kola... ima kontuziju... druga mogunost je... udarac po glavi.
- Da, razumem - ree gospoica Merpl. - Ali zar on to sam ne zna?
- On tvrdi... - re je opet bila naglaena - da nita ne zna.
- Prilino neobino.
Poslednje to pamti je vonja taksijem na terminal u Kensingtonu.
Gospoica Merpl je zbunjeno odmahivala glavom.
- Znam da se to kod kontuzije dogaa... - mrmljala je pred sebe. - Zar nita nije rekao... korisno?
- Mrmljao je neto o zidovima Jerihona.
- Isus? - pokuavala je gospoica Merpl - ili arheologija?... ili... secam se jedne stare drame...
mislim da je autor Sutro.
- Ove nedelje u bioskopu Doumont, u Kromvel Roudu, igra film Zidovi Jerihona, s Olgom
Rodborn i Bertom Levinom - ree Otac.
Gospoica Merpl ga je gledala podozrivo.
- Ako je gledao taj film, izaao je oko jedanaest i vratio se u hotel... ali u to doba bi ga videli... to je
moralo biti mnogo pre ponoi.
- Ako je, meutim, seo na pogrean autobus - pogaala je gospoica Merpl.

- Recimo da je ovamo stigao posle ponoi. Mogao je da se popne do svoje sobe a da ga niko ne vidi.
Ali ta se onda posle dogodilo... i zato je u tri posle ponoi ponovo izaao napolje?
Gospoica Merpl je traila reci.
- Jedino to mi ovoga trenutka pada na pamet to je... Oh! Poskoila je sa stolice jer se sa ulice zauo
otar prasak.
- Auspuh automobila - ree, umirujui je, Otac.
- Izvinite to sam tako nervozna. Veeras imam oseaj da e se neto dogoditi.
- ta bi moglo da se dogodi? Mislim da nemate razloga za zabrinutost.
- Nikad nisam volela maglu.
- Hteo sam da vam kaem - poe glavni inspektor Dejvi - da ste mi mnogo pomogli. Stvari koje ste vi
ovde primetili... sitnice... sada su dobile odreeno znaenje.
- Znai, ipak je bilo neto sumnjivo u ovom hotelu.
- Sve je ovde sumnjivo. Gospoica Merpl je uzdahnula.
- U poetku se sve inilo tako divnim... sve je bilo nepromenjeno, znate... kao da si se vratio u
prolost... u prolost koja ti je veoma draga.
Zastala je.
- Ali to, u stvari nije dobro. Shvatila sam (a verujem da sam to i pre znala) da povratka nema, da ne
treba ni ookuavati da se vratite unazad... da je sutina ivota da se ide uvek napred. ivo je zapravo
jednosmerna ulica, zar ne?
- Neto slino - sloio se Otac.
- Seam se - zapoe gospoica Merpl, udaljujui se, po starom obiaju, od teme - seam se kada sam
sa majkom i bakom bila u Parizu. Pile smo aj u hotelu Eliz. Tada moja baka, osvrui se oko sebe,
iznenada ree: Klaro, mislim da sam ovde jedina sa kapicom." Bila je to iva istina! Kad se vratila
kui skupila je sve svoje stare kapice i ogrtae s naivenim ukrasima i nekome ih je poklonila...
- Verovatno nekom dobrotvornom drutvu? - pitao je Otac sa simpatijom.
- Oh, ne. Tamo nisu hteli da ih uzmu. Poslala ih je jednoj glumakoj trupi. Njima je dobro dolo. Gospoica Merpl je opet uhvatila izgubljenu nit. - Ali ekajte, gde smo ono stali...?
- Priali ste o svojim utiscima odavde.

- Da. Izgledalo je kao da je sve u najboljem redu, meutim... Tu je bila itava zbrka... pravi ljudi i
oni koji to nisu, i svi su izmeani. Nisam uvek mogla da ih razlikujem.
- Kako to mislite pravi" i oni koji to nisu"?
- Pa, bilo je, na primer, oficira u penziji ali je bilo i onih koji su izgledali kao oficiri u penziji, ali
nikada nisu bili u vojsci. Bilo je zatim i svetenika, koji to nisu bili, pa kapetana i admirala koji nisu
ni videli more. Recimo, na primer, moja prijateljica Selina Hezi, koja mnogo dri do toga da
prepozna sve svoje prijatelje i poznanike, vrlo esto zna da se prevari. esto se deavalo da ljudi
koje je prepoznala nisu uopte oni za koje ih je ona smatrala. Mene je to u poetku zabavljalo. Ali
se to deavalo malo preesto. I tako... poela sam da se pitam... ak i Rous, sobarica, ... bila je tako
simpatina... ali sam konano i u nju poela da sumnjam.
- Ako vas zanima, ona je biva glumica, vrlo dobra karakterna glumica. Ovde zarauje mnogo vie
nego u pozoritu.
- Ali zbog ega sve to?
- To je uglavnom dekor. A moda ima i drugih razloga.
- Drago mi je to odlazim - ree gospoica Mcrpl, lako se trgnuvi - pr nego to se neto dogodi.
Glavni inspektor Dejvi je gledao u staru gospodu sa zanimanjem.
- Ali ta, zaboga, oekujete da e da se dogodi?
- Nekakvo zlo - odvrati ona.
- Zlo je vrlo teka re...
- Mislite li da je suvie patetina? Ali ja imam neko iskustvo. ini mi se da sam prilino esto
nailazila na ubistva.
- Ubistva? - glavni inspektor Dejvi odmahne glavom. - Sumnjam da bi moglo da se dogodi ubistvo.
Nadamo se da emo pohvatati nekoliko vrhunskih kriminalaca, to je sve...
- To, naravno, nije isto. Ubistvo... elja za ubijanjem... to je neto sasvim drugo. To je... kako bih
rekla... to je protiv bojih zakona.
Otac je, smirujui je odmahivao glavom.
- Nee biti nikakvog ubistva - ree.
Otar prasak, glasniji od prethodnog, dopro je sa ulice. Sledio je enski vrisak i jo jedan pucanj.
Glavni inspektor Dejvi je skoio na noge brzinom zauujuom za tako krupnog oveka. U asu je bio

na ulici.

II
Maglu je probijao enski vrisak s prizvukom uasa. Glavni inspektor Dejvi je trao niz Pond Strit u
pravcu zvuka. Kroz maglu je nazirao enska siluetu naslonjenu na ogradu. U nekoliko koraka je stigao
do nje. ena je na sebi imala dugaak svetao krzneni kaput, a sa obe strane lica joj se sputala sjajna
plava kosa. Na trenutak mu se uini da ju je prepoznao, ali je odmah potom shvatio da se prevario.
Bila je skoro devojica. Pred njom je na zemlji lealo isprueno telo u uniformi. Glavni inspektor
Dejvi je u njemu prepoznao Majkla Dormana.
Kad se pribliio devojci, ona se grevito uhvati za njega i poe da muca neto skroz nerazgovetno.
- Neko je pokuao da me ubije... Neko je pucao na mene... Da nije bilo njega... - pokazala je na
nepominu priliku na zemlji. - Stao je pred mene... a onda su opet pucali... i on je pao. Spasao mi je
ivot. Mora da je teko ranjen.
Glavni inspektor Dejvi se spustio na kolena i izvukao depnu lampu. Visoki Irac je pao kao vojnik.
Na levoj strani uniforme se videla vlana mrlja, koja se polako sve vie irila. Dejvi mu podie
kapke i pogleda beonjau. Potom se uspravi.
- Dobro je dobio - ree. Devojka je prodorno vrisnula.
- Zar je mrtav! Oh, ne, ne! Ne moe biti mrtav".
- Ko je pucao u vas?
- Ne znam... kola sam upravo ostavila tu iza ugla... i samo to sam krenula prema hotelu Bertram"
odjeknuo je pucanj.., i metak mi Je prozujao pored glave a onda... je on... vratar hotela... dojurio i
gurnuo me iza sebe, a onda je doao drugi hitac... mislim... da se, ko god on bio, skrivao na onom
mestu tamo.
Glavni inspektor Dejvi je pogledao za ispruenom rukom. Na toj strani hotela se nalazilo staro
dvorite u koje se sputalo preko nekoliko stepenica. Nekada se ovuda prolazilo do dubrita. Sada se
nije vie koristilo kao ulaz, ali je moglo dobro da poslui kao skrovite.
- Da li ste videli?
- Nisam mogla da ga vidim. Projurio je pored mene kao senka. Ova magla je toliko gusta ...
Dejvi je potvrdio.
Dcvojka je poela histerino da jeca.

- Ali zato su pucali na mene? Zato bi mene neko pokuavao da ubije? To je ve drugi put. Ne
shvatam... zato?
Obgrlivi jednom rukom devojku, glavni inspektor Dejvi je drugom rukom traio neto po depu.
Onda se kroz maglu zaue prodorni zvui policajske pitaljke.

III
U predvorju hotela Bertram" gospoica orin je naglo podigla svoj pogled sa posla. Neki od
gostiju su takoe podigli glave. Stariji i oni sa slabijim sluhom nita nisu primetili. Henri, koji je ba
u tom momentu pred gosta stavljao au konjaka, zastao je sa rukom u vazduhu. Gospoica Merpl se
nagla napred drei se vrsto za naslon svoje stolice.
- Saobraajna nesrea - ree odluno admiral u penziji. - Kola su se sudarila u magli.
Vrata na okretanje se otvore i na njima se pojavi ogroman policajac.
Pridravao je devojku u svetio krznenom kaputu. Izgledalo je kao da se ona jedva dri na nogama.
Policajac je zbunjenim pogledom potraio pomo.
Gospoica orin je ustala i pola prema njima. Meutim, u tom trenutku se spustio lift i iz njega je
izala visoka enska prilika. Spazivi je, devojka se otrgne od policajca i mahnito, preko predvorja,
pojuri k njoj.
- Majko - uzviknu. - Oh majko,... - i baci se jecajui u naruje Bez Sedvik.

21.
Glavni inspektor Dejv se smestio na stolicu i zagledao se u dve ene pred sobom. Bese prola pono.
Policija je ve bila otila. Doktori i tehniari su obavili svoj posao, kola hitne pomoi su odvezla
telo; i sada se sve svelo na ovu prostoriju koju je hotel Bertram" stavio na raspolaganje Zakonu.
Glavni inspektor Dejvi je sedeo sa jedne strane, a Bez Sedvik i Elvira sa druge strane stola. Jedan
policajac je neupadljivo sedeo uz zid piui zapisnik. Narednik Vadel se smestio pored vrata.
Otac je zamiljeno posmatrao majku i ker. Bese medu njima, primetio je, prilino povrne slinosti.
Postalo mu je jasno zato je u magli Elviru pomeao sa Bez Sedvik. Ali izbliza gledano, vie od
slinosti upadala je u oi velika razlika medu njima. Osim boje kose i GIJU, zapravo i nisu imale
druge slinosti. Dejvi ipak nije mogao da se otme utisku da pred sobom ima pozitiv i negativ iste
linosti. Kod ez Sedvik sve je bilo pozitivno. Njena vitalnost i energija kao i njena magina
privlanost. Divio se njenoj hrabrosti i akcijama; itajui nedeljne novine, govorio bi: Ovaj put se
nee izvui", a ona bi se Uvek izvukla! Mislio bi da nee stii do cilja, a ona bi stizala. Posebno mu
se sviala njena neunitivost. Preivela je avionsku i nekoliko tomobilskih nesrea, dva puta je
veoma nezgodno pala sa konja, ali Posle svega toga ona je bila jo tu. Treptava i puna ivota, linost
^JU ni na trenutak ne moe da zanemari. U mislima joj je skidao lr' Jednog dana e, naravno,
doiveti neuspeh. Ovakvim zaaranim ivotom se moglo iveti samo odreeno vreme, a onda...
Pogled mu s majke prede na ker.
Kod Elvire Blejk sve je, meutim, bilo skriveno. Bez Sedvik se nametala ivotu. Ali Elvira je to
izvodila na dragi nain. Ona se pokorava", mislio je, posluna je". Ona se smeka sa
odobravanjem, ali vam izmie iz ruku. Podmukla je", ree u sebi, procenjujui tu injenicu. To je,
verujem, jedini nain da opstane". Ona nije umela da bude drska i da se nametne. Zbog toga oni koji
su se starali o njoj nisu ni sanjali na ta je sve spremna.
Pitao se zato se vraala kroz onu maglu onako kasno uvce. Planirao je da je to i pita. Bio je ubeen
da odgovor koji e dobiti nee biti pravi. Na taj nain se, mislio je, sirotica brani. Da li je ovde
dola da bi pronala majku? Bilo je mogue, ali je on u to sumnjao. Setio se velikih sportskih kola, tu
iza ugla hotela... kola ija je registracija bila FAN 2266. Ladislav Malinovski mora da je negde u
blizini.
- Pa - obrati se Otac Elviri svojim najblaim i najoinskijim glasom - pa, i kako se sada oseate?
- Sasvim mi je dobro - odvrati Elvira.
- Izvrsno. Hteo bih da vam postavim nekoliko pitanja, ako mislite da moete da izdrite - jer, znate,
vreme je u ovakvim situacijama veoma bitan faktor. Na vas su pucali dva puta i jedan ovek je
ubijen. Nama valja znati to vie o osobi koja ga je ubila.
- Rei u vam ta znam, ali sve se tako brzo odigralo. Ona magla... Ja nemam pojma ko bi to mogao
da bude... ili pak kako je izgledao.

- Kaete da je to ve drugi put kako neko pokuava da vas ubije. Znai da vam se neto slino ve
desilo ranije?
- Zar sam tako neto rekla? Ne seam se. - Neprijatno se ogledala. - Ne verujem da sam to rekla.
- Ali Jeste - uporno e Otac.
- Verovatno sam bila... pala u histeriju.
- Ne - Otac nastavi - uveravam vas da niste. Mislim da ste rekli ba ono to ste mislili.
- Moda sam neto uobrazila - ree Elvira. Nije gledala u njega. Bez Sedvik se pokrene i mirno
ree:
- Bolje je da mu kae, Elvira.
Elvira baci kratak, nesiguran pogled na majku.
- Ne treba da se plaite, mi u policiji vrlo dobro znamo da devojke ne kau sve majci ili staratelju.
Mi to ne uzimamo toliko ozbiljno, ali moramo da znamo o emu je re, jer shvatate, to moe biti
odluujue.
- Da li je to bilo u Italiji? - pitala je Bez Sedvik.
- Da - odgovori Elvira. Otac upita:
- Tamo ste bili u internatu, zar ne?
- Da. Bila sam kod grofice Martincli. Bilo nas je dvadesetak.
- I verujete da je neko hteo da vas ubije. Kako se to dogodilo?
- Dobila sam bila veliku kutiju sa slatkiima. Nala sam na njoj kanu. Kitnjastim italijanskim
rukopisom je stajalo napisano Za najlepu", uobiajene stvari, znate. Moje prijateljice i ja smo se
smejale i pitale smo se ko bi to mogao da bude ...
- Da li je stiglo potom?
- Ne. Ne, nije moglo da doe potom. Jednostavno sam ga nala u sobi. Neko ga je doneo tu.
- Ah, pretpostavljam da su potplatili nekoga od osoblja. Treba li da zakljuim da grofici, kako ste
rekli da se zvala, niste nita o tome rekli?
Slabi smeak joj se pojavi na licu:
- Ne. Ne. Sigurno da nismo. Otvorile smo kutiju. Bila je puna svih vrsta, ali su meni najdrae bile

okoladne sa ueerenom ljubiicom na vrhu. Naravno, odmah sam pojela nekoliko. Posle mi je te
noi pozlilo. Nisam posumnjala na bombone, mislila sam da sam za veeru neto pojela.
- Da li se jo neko loe oseao?
- Nije, samo ja, ali mi je to naredni dan prolo. Onda sam posle dva dana pojela opet jednu bombonu
i sve se ponovilo. Onda smo Bridit i ja pregledale bombone i izgledalo je kao da su oni sa
ljubiicom na vrhu naknadno punjeni. Tako sam pomislila da je u njih neko stavio otrov.
- Niko drugi nije bio bolestan?
- Ne.
- Znai da niko drugi nije jeo bombone s Ijubiicama?
- Mislim da nije. Bombone su, znate, bile poklonjene meni, a sve devojke su znale da volim one sa
ljubiicom i ostavile su ih meni.
- Momak je dosta rizikovao - ree Otac. - Mogli ste svi da se otrujete.
- Ovo je apsurdno - ubaci ledi Sedvik otro. - Potpuno apsurdno! Nikad nisam ula neto
neverovatnije.
Glavni inspektor Dejvi ju je uutkao laganim pokretom ruke.
- Molim vas - ree, a zatim se vrati Elviri. - Pa, gospoice Blejk, nailazim da je ovo vrlo zanimljivo.
Zar ni tada niste nita rekli grofici?
- Oh, ne nismo. Ona bi oko toga napravila itavu frku.
- Sta ste uradili sa bombonama?
- Bacile smo ih - odvrati Elvira. - Bile su divne, teta - dodade sa aljenjem.
- Niste pokuali da otkrijete ko ih je poslao? Elvira se zbunila.
- Pa, ovaj, mislila sam da bi to mogao da bude... Gvido.
- Da? - upitao je glavni inspektor Dejvi raspoloeno. - A ko je Gvido?
- Oh, Gvido... - Elvira je zastala. Pogledala je majku.
- Ne budi glupa - ree joj Bez Sedvik. - Reci glavnom inspektoru Dejvu sve o Gvidu, ko god bio.
Svaka devojka u tvojim godinama ima nekog Gvida. Srela si ga u Italiji, zar ne?
- Da. Kada su nas vodili u pozorite. On mi se prvi obratio. Bio je simpatian i veoma zgodan.

Viala sam ga ponekad kad smo ile na predavanja. Slao bi mi poruke.

- I pretpostavljam - doda Bez Sedvik - da si izmiljala pregrt lai i organizovala s prijateljicama
izlaske da biste se mogli viati. Da li je tako?
Elviri je, izgleda, laknulo.
- Da. Bridit i ja bismo izlazile zajedno, a Gvido bi ponekad uspeo ...
- Kako se preivao? - prekine je Otac.
- Ne znam, nikada mi nije rekao. Glavni inspektor se smekao.
- Ne elite da nam ga kaete? Nije vano. Kladim se da emo ga lako pronai, ako nam to bude
potrebno. Ali zato mislite da bi vas taj mladi, koji je po svemu sudei bio zaljubljen u vas, pokuao
ubiti?
- Oh, zato to je uvek pretio. Znate, ponekad bismo se posvaali. Dovodio je sa sobom prijatelje, a ja
sam se pretvarala da mi se sviaju vie od njega i on bi zbog toga poludeo. Govorio je da pazim ta
radim. Da ne mogu samo tako da ga ostavim. Da e me ubiti ako ga izneverim. Izgledao mi je toliko
patetino. - Elvira se neoekivano nasmei. - Ali je sve to bilo prilino zabavno. Nisam verovala da
to misli ozbiljno.
- Ali - ree glavni inspektor Dejvi - ne mogu da poverujem da bi vam ovakav mladi poslao otrovne
bombone.
- I ja sumnjam u to - priznala je Elvira. - Ali mora da je bio on, jer ne znam ko bi drugi mogao da
bude. Svojevremeno me je to prilino zabrinjavalo. A kada sam se vratila ovamo dobila sam
poruku... Zastala je.
- Kakvu poruku?
- Stigla je u koverti, slova su bila otkucana na maini. Pisalo je: uvaj se. Neko eli da te ubije."
Glavni inspektor Dejvi malo nabra elo.
- Zaista, veoma zanimljivo. Zaista zanimljivo. I vi ste se tada zabrinuli? Uplaili ste se?
- Da, poela sam da razmiljam... ko bi to mogao da bude. Zato neko pokuava da me ubije. Zato
sam pokuala da saznam da li sam zaista bogata.
- Nastavite.
- A pre neki dan, ovde u Londonu, dogodilo se neto strano. ekala sam na stanici podzemne
eleznice, oko mene je bilo mnogo ljudi. Uinilo mi se da je neko pokuao da me gurne dole na ine.

- Drago moje dete - prekine je Bez Sedvik. - Nemoj da izmilja.

Otac ju je ponovo uutkao rukom.
- Da - Elvira e izvinjavajui se. - Pretpostavljam da sve to samo umiljam, ali ne znam... mislim,
posle ovoga veeras, izgleda, zar ne, da bi sve to moglo da bude istina? - Okrenula se prema Bez
Sedvik i upitala je zabrinuto:
- Majko! Moda ti zna. Zar je mogue da neko eli da me ubije? Imam li ja neprijatelje?
- Naravno da nema - nestrpljivo odgovori Bez Sedvik. - Ne budi gluna. Nilco nee da te ubije.
Zbog ega bi to neko eleo?
- Ko je, u tom sluaju, pucao na mene veeras?
- Mogli su u magli da te pobrkaju sa nekim poznatim. Zar to nije mogue? - pitala je Oca.
- Da, dozvoljavam i tu mogunost.
Bez Sedvik mu je dobacila znaajan pogled. Na usnama joj je skoro pisalo kasnije''.
- Pa - ree vedro - mogli bismo da nastavimo. - Odakle ste dolazili veeras? Sta ste tako kasno i po
ovakvoj magli radili u Pond Stritu?
- Bila sam na predavanju u galeriji Tejt. Posle sam ruala kod Bridit. Ona stanuje u Anslov Skveru.
Bile smo u bioskopu, a kada smo izale, napolju je bila magla... prilino je bila gusta i postajala je
sve gora. Pomislila sam da je moda bolje da se ne vozim po ovakvom vremenu ...
- Vozite kola?
- Da. Letos sam poloila vozaki ispit. Ali nisam ba neki voza i plaim se da vozim kada je
magla... Zbog toga je Briditina majka nazvala roaku Mildred u Kentu...
Otac je klimnuo glavom.
- ... i rekla joj da u ostati kod njih.
- I, ta se desilo posle toga?
- Posle se meni uinilo da se magla poela dizati pa sam odluila da se ipak odvezem u Kent. Ali
sam na putu kroz London ula u jedan veoma gust oblak i vie nisam znala gde sam. Onda sam videla
da sam na uglu kod Hajd Parka; bojala sam se da dalje vozim, prvo sam isplanirala da se vratim do
Bridit, ali sam se, iz straha da opet ne zalutam, predomislila. Sreom, setila sam se da je u blizini
ovaj lep starinski hotel, u koji me je ujak Derek bio doveo na povratku \7, Ttaliip i tnko am odluila
da doem ovamo. Prilino lako sam pronala put dovde, ak sam nala i mesto za kola... onda sam
krenula prema hotelu ...

- Da li ste koga sreli ili uli u blizini?

- udno je to to spominjete, zaista, mislim da sam iza sebe ula korake. Naravno, to nije nita
neobino, London je milionski grad konano; ali po ovoj magli... poelo je da me nervira. Zastala
sam nekoliko puta i oslukivala, ali se nije nita ulo, zakljuila sam onda da mi se samo priinjava.
Ve sam bila sasvim blizu hotela.
- Da, i ta je dalje bilo?
- Odjednom se uo prasak. Kao to sam ve rekla, metak mi je prozujao kraj glave. Vratar hotela je
dotrao niz ulicu i stao pred mene... i tada... tada se uo i drugi pucanj... on, on se sruio, a ja sam
vrisnula. - Poela je da drhti. Majka ju je smirivala.
- Polako, devojko - ree Bez tihim, odlunim glasom. - Samo polako. - Ovakav glas, kakvim je Bez
smirivala svoje konje, bio je i u ovom sluaju isto delotvoran. Elvira je zatvorila oi, malo se
sabrala i ponovo primirila.
- Tako je bolje - ree Bez.
- Onda ste doli vi - ree Ocu. - Zazvidali ste, rekli ste policajcu da me uvede u hotel. I kada sam
ula ugledala sam... ugledala sam majku. - Okrenula se i pogledala Bez Sedvik.
- To bi uglavnom bilo sve to se dogodilo - ree Otac. Malo se udobnije smestio u stolici.
- Poznajete li nekoga po imenu Ladislav Malinovski? - pitao ju je pazei da mu glas ostane
ravnoduan. Nije je gledao, ali je, napeto oslukujui, osetio da je na trenutak zaustavila dah. Ni sada
nije gledao ker, posmatrao je majku.
- Ne - odgovori Elvira s neznatnim oklevanjem.
- Oh? - ree Otac. - Mislio sam da ga poznajete. Mislio sam da je moda veeras ovde.
- Zbog ega bi bio ovde?
- Ostavio je kola ovde iza ugla - objasni joj Otac. - Zato sam mislio da je tu negde.
- Ne znam ga - ponovi Elvira.
- Znai da sam pogreio - izvini se Otac. - Vi ga, meutim, poznajete, zar ne? - obratio se Bezi
Sedvik.
- Naravno - odgovori Bez Sedvik - ve due vreme. - Zatim doda, smekajui se. - On je luak,
znate. Vozi ko avo... slomie vrat kad-tad. Imao je jednu nesreu pre osamnaest meseci.
- Da, seam se, bilo je u novinama - odvrati Otac. - Jo uvek ne vozi na trkama, zar ne?

- Ne, jo ne vozi. Moda nikada vie nee ni voziti na trkama.

- Mogu li sada da idem u krevet? - pitala je plano Elvira. Zaista sam... strano umorna.
- Naravno. Verujem da ste umorni - ree Otac. - Rekli ste nam sve ega se seate, zar ne?
- Oh, da.
- Idem gore sa tobom - ree Bez. Majka i kerka su izale zajedno.
- Itekako ga poznaje - ree Otac.
- Mislite li ozbiljno? - pitao je narednik Vadel.
- Ne, ne mislim. Ja to znam. Pre nekoliko dana je bila sa njim na aju u Beatris Parku.
- Kako ste to otkrili?
- Rekla mi je jedna starija dama ...bila je alosna sva. Ona smatra da Malinovski nije drutvo za
mladu devojku. Rekao bih da je sasvim u pravu.
- Naroito ako on i njena majka... - Vadel je taktino zautao.
- To se uveliko pria.
- Moda je istina, a moda i nije. Verovatno je da ipak jeste.
- Ako je tako, za kojom on zapravo juri? Otac je ovo preuo.
- Hou njega da se doepam. Moram! - ree Otac. - Kola su mu ovdc... odmah iza ugla.
- Mislite li da je u hotelu?
- Ne bih rekao. To se ne bi uklapalo u optu sliku. Ne bi trebalo da on bude ovde. Ako je ipak u
hotelu, znai da je doao na sastanak sa devojkom. Siguran sam da je ona dola zbog sastanka sa
njim.
Na vratima se ponovo pojavila Bez Sedvik.
- Vratila sam se - ree ona jednostavno - jer elim da razgovaram sa vama. - Pogledala je onu
dvojicu. - Moemo li nasamo da razgovaramo? Ja sam ve rekla sve to znam, ovo je potpuno
nezvanino...
- Ali naravno - ree Otac, dajui glavom znak naredniku Vadelu i onom mlaem policajcu da se
udalje.

- Dakle? - upita je Dejvi kada su ostali sami. Ledi Sedvik se smestila sa druge strane stola.
- Ona glupa pria o otrovnim okoladnim bombonama... - ree. - To je nonsens. Apsolutno smeno.
Ne verujem da se tako neto uopte dogodilo.
- Ne verujete, ha?
- Zar vi verujete?
Otac je odmahivao glavom u nedoumici.
- Mislite li da je to vaa ki izmislila?
- Upravo tako. Ali emu?
- Pa, ako vi to ne znate - ree glavni inspektor Dejvi - kako bih ja to mogao da znam? Ona je vaa ki.
Smatram da je poznajete bolje nego ja.
- Ja je uopte ne poznajem - odgovori Bez Sedvik gorko. - Nisam je videla niti sam sa njom imala
bilo kakav kontakt sve od njene druge godine. Tada sam, naime, pobegla od mua.
- Da, znam. Poznato mi je. Smatram da je to ipak udno. Znate, ledi Sedvik, sud obino poverava
dete majci, ak i kada je kriva. Pretpostavljam, dakle, da dete niste ni traili.
- Verovala sam da je... tako bolje.
- Zato?
- Mislila sam da za nju ne bi bilo dobro...
- U moralnom smislu?
- Ne. Ne u moralnom smislu. Danas ima mnogo prevara. Dcca to moraju da shvate, moraju da odrastu
sa tim. Ne. Jednostavno, dete sa mnom ne bi bilo sigurno. ivot koji vodim nije bezbedan. Ne moete
se boriti protiv svoje prirode. Ja se ne pridravam ni zakona ni konvencija. Verovala sam da e za
Elviru biti bolje i sigurnije ako dobije pravo patrijarhalno englesko vaspitanje. Zatiena, na
sigurnom...
- Ali bez majinske ljubavi?
- Mislila sam da bi joj, ako me zavoli, to moglo prouzrokovati mnogo bola. Ah, moda mi neete
verovati, ali zaista sam tako oseala.
- Shvatam. Verujete li jo uvek da ste dobro postupili?
- Ne - ree Bez. - Ne verujem. Mislim da sam moda ipak pogreila.

- Poznaje li vaa ki Ladislava Malinovskog?

- Sigurna sam da ga ne poznaje. Sama je to rekla, uli ste je.
- Da, uo sam je.
- Pa... i?
- Bila je uplaena, znate, dok je ovde sedela. U ovoj profesiji smo nauili da znamo da prepoznamo
strah. Ona se bojala... ega? S bombonama ili bez njih, neko je pokuao da je ubije. Pria sa
podzemnom eleznicom bi takoe mogla biti istinita...
- To je smeno. Podsea na krimi romane ...
- Moda. Ali se takve stvari dogaaju, ledi Sedvik, ee nego to to mislite. Postoji li neko, koliko
je vama poznato, ko bi mogao da eli smrt vae kerke?
- Niko... ba niko! - odgovori Bez Sedvik.
Glavni inspektor Dejvi je uzdahnuo i odmahnuo glavom.

22.
Glavni inspektor Dejvi je strpljivo ekao da gospoa Melford prestane da pria. Bese to isuvie
beskoristan razgovor. Roaka Mildred je zvuala povrno, neubedljivo i uglavnom praznoglavo.
Tako se ba Ocu inilo. Prie o Elvirinom pristojnom ponaanju, divnom karakteru, o njenim
problemima sa zubirria, o udnim izgovorima preko telefona, navele su Oca da se zapita da li je
Bridit ba pravo drutvo za Elviru. Gospoa Melford je sve to servirala Ocu u obliku kae, ona
nita nije znala, nita videla, nita ula, a jo manje je zakljuila.
Kratak razgovor sa Elvirinim starateljem je bio jo nekorisniji, mada, sreom, manje opiran.
- Sve sami kineski majmuni - promrmljao je svom naredniku spustivi slualicu. - Ne vide zlo, ne
uju zlo i ne govore o zlu.
- Problem je u tome to su svi koji imaju neke veze sa ovom devojkom, vrlo pristojni ljudi, suvie
pristojni... Pristojni ljudi koji o zlu ne znaju nita. Za razliku od moje starice.
- One iz hotela Bertram"?
- Da, ba nje. Ona je proivela dug ivot pun "iskustva, mnogo puta se sretala sa zlom, ona zlo
primeuje, sluti zlo, ona predvia zlo, ali ona se i bori protiv zla. Da vidimo sada ta e nam rei
prijateljica Bridit.
Glavnu potekou u ovom razgovoru je predstavljala Briditina majka. Glavni inspektor Dejvi je
primenio svu svoju spretnost i lukavost da bi razgovarao nasamo sa Bridit. Mora se rei da mu je
Bridit pri tome zduno pomagala. Posle uobiajenih pitanja i odgovora i uzvika uasa od strane
Briditine majke, Bridit ree:
- Zakasnie na onaj sastanak, mama, rekla si da je vaan.
- Oh, boe, boe - uzviknu ona.
- Zna da se bez tebe nee snai.
- Oh, snai e se, sasvim sigurno e se snai, ali bi moda trebalo...
- Sve je u redu, gospoo - priskoi u pomo glavni inspektor Dejvi poprimajui svoj dobroudni
oinski izgled. - Nita se ne brinite, samo vi mirno idite na sastanak. Ja sam skoro zavrio, rekli ste
mi sve to sam hteo da znam. Hteo bih da postavim jo nekoliko pitanja o Italiji, a tu e mi vaa ki
sigurno pomoi.
- Pa, Bridit, ako misli da e moi ...
- Ali naravno, mama... - jedva doeka Bridit.

Konano, uz mnogo buke, Briditina majka ode na sastanak.

- Oh, boe - uzdahnu Bridit vraajui se u sobu. - Zaista mislim da je sa majkama teko!
- Svi se ale na to - ree glavni inspektor Dejvi. - Mnoge mlade dame koje poznajem imaju velike
probleme sa svojim majkama.
- Od vas bi ovek oekivao da na to drugaije gledate.
- Ja? Nesumnjivo - ree glavni inspektor Dejvi. - Ali to je miljenje mladih dama. Sada i, nadam se,
moete rei neto vie.
- Da, nisam mogla otvoreno da govorim pred mamom - objanjvala je Bridit. Ali potpuno razumem
da morate da saznate to vie o svemu. Znam da je Elvira bila grozno zabrinuta i uplaena. Nije htela
da przna, ali znam da je bilo neto ozbiljno.
- Neto slino sam pretpostavljao. Nisam vas, naravno, hteo pitati pred vaom majkom.
- Ne, zaboga. Ne elimo da majka za to sazna. Ona se oko svega toliko uzbuuje i odmah bi svima
ispriala. Hou da kaem, Elvira ne eli da se neke stvari saznaju ...
- Prvo bih hteo da ujem o bombonjeri u Italiji. Ako sam dobro razumeo Elviru, postojala je sumnja
da su otrovne.
Bridit je razrogaila oi.
- Otrovani? Oh, ne. Ne bih rekla. Barem ...
- Neto je ipak bilo?
- Da. Dola je kutija sa okoladnim bombonama i Elvira ih je pojela malo vie pa joj je tu no
pozlilo.
- Ali nije posumnjala da su otrovne?
- Ne, nije. Osim... da, rekla je bila da neko pokuava da nas otruje, pa smo pogledale da li je u
bombone neto stavljeno.
- No i...? ta ste otkrile?
- Nita - ree Bridit. - Nita sumnjivo nismo otkrile.
- Ali moda je vaa prijateljica i dalje sumnjala...
- Mogue, ali nita nije govorila.

- Vi, meutim, mislite da se ona nekoga plaila?

- Tada to nisam mislila. Tek kasnije, ovde u Londonu, uinilo mi se...
- ta je sa Gvidom? Bridit se smekala.
- Bio je ludo zaljubljen u Elviru.
- Vas dve ste se tajno sastajale sa njim?
- Pa, vama mogu da kaem. To za vas nije bitno, vi ete to razumeti. Grofica Martineli je bila strano
stroga... tako je bar ona mislila. A mi devojke smo stalno smiljale neke podvale. Drale smo se
zajedno. Shvatate?
- I lagale jedna za drugu, pretpostavljam?
- Pa. bojim se da jesmo - prizna Bridit. - Ali ta smo drugo mogle, kada vas stalno za neto
sumnjie.
- Znai, sastajale ste se sa Gvidom. Da li je on pretio Elviri?
- Ne bih rekla da je to bilo ozbiljno.
- Moda se Elvira sastajale i sa nekim drugim?
- Oh to... ne znam.
- Molim vas, recite mi, gospoice Bridit. To moe biti od ivotne vanosti.
- Da. Da, znam. Dakle... bio je jo neko. Ne znam ko, ali je bio neko do koga joj je zaista bilo stalo.
Bila je smrtno ozbiljna. Mislim da je to bilo ono pravo".
- Sastajala se sa njim?
- Pretpostavljam. Znate, rekla bih da je bila sa Gvidom, ali je ponekad to bio onaj drugi.
- Znate li ko je to bio?
- Ne - Bridit je izgledala pomalo nesigurno.
- Da nije moda vozaki as Ladislav Malinovski? Bridit ga je zapanjeno gledala.
- Znai, vi znate!
- Jesam li pogodio?
- Da... mislim da jeste. Imala je njegovu sliku izrezanu iz novina. Drala ju je u ormaru ispod arapa.

- Ali, mogao je to da bude samo jo jedan vie idol, zar ne?

- Moda, ali sumnjam ...
- Da li su ovde, u Londonu, nastavili da se viaju?
- Ne znam. Vidite, uopte ne znam ta je radila otkako smo se vratile iz Italije.
- Bila je ovde kod zubara - podseti je Dejvi. - Tako bar tvrdi. Umesto kod zubara dola je kod vas.
Pozvala je gospou Melford i ispriala joj priu o staroj.dadilji.
Bridit se tiho smejuljila.
- Sve je bilo izmiljeno, zar ne? - sa smekom upita glavni inspektor Dejvi. - Gde je, u stvari, bila?
Bridit je oklevala, a onda ree:
- Bila je u Irskoj.
- U Irskoj? A zbog ega?
- Nije htela da mi kae. Ila je, navodno, neto da proveri.
- Znate li gde je bila u Irskoj?
- Ne znam tano. Neko mesto je bila spomenula. Neto kao Beli. Belidovlan, pretpostavljam.
- Sigurni ste da je bila u Irskoj?
- Otpratila sam je do terminala u Kensigtonu. Letela je avionom Eir Lingiza".
- Kada se vratila?
- Narednog dana.
- Avionom?
- Da.
- Potpuno ste sigurni, zar ne, da se vratila avionom?
- Pa pretpostavljam...
- Imala je povratnu kartu?
- Ne, nije, tano se seam.

- Znai, mogla je da se vrati i na drugi nain, je li tako?

- Mogue je, ali...
- Mogla je, recimo, da se vrati vozom. Irskom potom", na primer?
- Nita mi nije rekla.
- Ali nije tvrdila da se vratila avionom, ne?
- Nije - ree Bridit. - Ali zato bi se umesto avionom, vraala brodom ili vozom?
- Moda je obavila ono zbog ega je ila i nije imala gde da ostane, moda je mislila da e
jednostavnije biti da se vrati Irskom potom".
- Ne znam...
Dejvi se slabo smeio.
- Dananje devojke ne mogu da zamisle putovanje bez aviona, izgleda.
- U pravu ste - saglasi se Bridit.
- Elvira se vratila u Englesku. ta se zatim dogodilo? Dola je kod vas? Nazvala vas je?
- Nazvala je.
- U koje doba dana.
- Bilo je ujutro oko jedanaest, mislim.
- I ta je rekla?
- Pitala je da li je sve u redu?
- Pa... i?
- Nije ba sve bilo kako treba... jer, znate, gospoa Milford je nazvala i mama se javila na telefon,
tada se sve iskomplikovalo, ja nisam znala kako da se izvuem. Zato je Elvira rekla da e sama da
nazove roaku Mildred i ispriae joj neku priu.
- To je sve ega moete da se setite?
- To je sve - odvrati Bridit. Mislila je na gospodina Bolarda i narukvicu. To nije planirala da
ispria glavnom inspektoru Dejvu.
Otac je znao da od njega neto krije. Mogao je samo da se nada da nije neto vano. Jo jednom je

proverio:
- Vi verujete da se vaa prijateljica zaista nekoga ili neega plaila?
- Da.
- Da li vam je to sama rekla ili ste joj to vi spomenuli?
- Ja sam je otvoreno pitala. U poetku je poricala, ali je na kraju ipak priznala da se boji. Verovala
sam joj - nastavila je uzbueno Bridit. - Bila je u opasnosti, ali ne znam u kakvoj.
- Vae tvrdnje se zasnivaju na dogaajima odreenog jutra, zar ne, onog jutra kada se vratila iz Irske?
- Da. Da, tada sam se potpuno uverila.
- Onog jutra kada je dola iz Irske, moda ,,Irskom potom"?
- Ne znam da li se vratila Irskom potom". Ali zato nju ne pitate?
- Mislim da u morati. Ali ne bih hteo da na to sada obraam panju, bar za sada. To bi moglo jo
vie da joj otea poloaj.
Bridit razrogai oi.
- Kako to mislite?
- Moda ste zaboravili, gospoice Bridit, ali to je bilo one noi, ili bolje onog jutra kad je ,.Irska
pota" napadnuta.
- Zar mislite da Elvira, da je bila u tom vozu, ne bi to nijednom reju spomenula?
- Priznajem da je malo verovatno - ree Otac. - Ali upravo mi je palo na pamet da joj se moda
dogodilo neto u vezi sa Irskom potom". Moda je nekoga vidcla, na primer, a to moe da bude
opasno.
- Oh! - uzviknu Bridit posle kraeg razmiljanja. - Mislite da je neko, koga Elvira poznaje, bio
umean u pljaku?
Glavni inspektor Dejv ustade:
- Mislim da je to sve - ree. - Vi ste mi sve rekli, zar ne? Nije li moda vaa prijateljica, tog ili
prethodnog dana, jo negde bila?
Pred Briditinim oima se pojavi slika gospodina Bolarda i prodavnice u Bond Stritu, ali ree:
- Ne, koliko je meni poznato.

- Oseam da mi niste sve rekli.

- Oh, zaboravila sam - ree. - Bila je kod advokata. On joj je staratelj i htela je neto da ga pita.
- Znai bila je kod advokata, odnosno staratelja. Verovatno ne znate kako se zove?
- Firma mislim da se zove Egerton... Forbes i jo neko...
- A ta je to htela da zna?
- Zanimalo ju je koliko novca ima. Oeve obrve se iznenaeno podigoe.
- Zaista! - ree. - Zanimljivo. Zar ona to nije znala?
- Oh, o novcu joj nikada nisu govorili. Verovatno misle da to loe utie...
- Ali nju je to ba mnogo interesovalo, je li?
- Da - odgovori Bridit. - Mislim da joj je to bilo vano.
- E, pa hvala vam - oprosti se glavni inspektor Dejv. - Mnogo ste mi pomogli.

23.
Riard Egerton baci jo jedan pogled na dokumenta pred sobom na stolu, a zatim pogleda glavnog
inspektora Dejva.
- udan sluaj.
- Da, gospodine - ree Dejv - udan sluaj.
- Hotel Bertram" - ree Egerton - u magli. Noas je magla prilino gadna. Pretpostavljam da se po
magli svata dogaa. Sigurno imate dosta kraa torbica i slinih stvari?
- Ovaj sluaj ne spada u uobiajene - ree Otac. - Gospoici Blejk nisu pokuali da ukradu torbicu?
- Odakle ie doao metak?
- Zbog magle nismo mogli tano da utvrdimo. Ni ona sama nije tano znala. Mislimo... da je ovek
stajao u dvoritu.
- Kaete da je dva puta pucao na nju?
- Da. Prvi metak je promaio. Na njen vrisak je dotrao vratar sa svog mesta ispred hotela. On je stao
pred nju... a tada je pao i drugi metak.
- Tako je on bio pogoen umesto nje.
- Da.
- Hrabar momak.
- Bio je hrabar - ree Dejv. - Njegove vojnike preporuke su bile izvrsne. Bio je Irac.
- Kako se zvao?
- Dorman. Majki Dorman.
- Majki Dorman? - Egerton se malo zamisli. - Ne, - ree. -Na trenutak mi se ime uinilo poznato.
- To je prilino esto ime. Ali je devojci spasao ivot.
- I zato ste vi, u stvari, doli kod mene?
- Nadao sam se da u neto saznati. Mi pokuavamo da sakupimo to vie podataka o rtvama
ovakvih napada.
- Da, razumem. Ali ja sam Elviru video samo dva puta otkako je odrasla.

- Poslednji put pre nedelju dana, zar ne?

- Potpuno tano. S ta vas zanima? Ako vas zanima neto lino o njoj, o njenim prijateljima,
prijateljicama i slinim stvarima, bolje idite kod neke ene. Moda kod gospoice Karpenter, ona je
dopratila iz Italije, ili kod gospode Melford kod koje sada ivi u Saseksu.
- Razgovarao sam sa gospo]om Melford.
- Je li?
- Nikakve koristi. Apsolutno nikakve koristi, gospodine. Ali mene devojka lino ba i ne zanima.
Video sam je... uo sam ta je imala da mi kae, ili bolje... ta je htela da mi kae...
Po naglom podizanju Egertonovih obrva, Dejvi zakljui da je advokat uoio ono htela".
- Reeno mi je da je bila zabrinuta, uzrujana, uplaena zbog neega. Ubeena ak da joj je ivot u
opasnosti. Da li je i va utisak bio takav kada ste je videli?
- Ne, nije - ree Egerton. - Ne bih iao ba tako daleko, mada je rekla neto to me je zaudilo.
- ta to?
- Htela je da zna ko e naslediti novac ako ona umre.
- Aha? - ree Dejv. - Znai i ta mogunost joj je pala na pamet, je li? Zanimljivo.
- Imala je neto na umu, ali ne znam ta. Pitala je koliko para ima, odnosno, koliko e naslediti kad
napuni dvadeset i jednu godinu. To je, moda, razumljivije.
- Radi se o mnogo novca, pretpostavljam?
- To je ogromno bogatstvo, glavni inspektore.
- ta mislite, zbog ega ju je to zanimalo?
- O novcu?
- Da, i ko e ga naslediti?
- Nemam pojma - slegnu Egerton ramenima. - Neto je govorila o braku...
- Da li ste stekli utisak da ima nekoga?
- Nemam dokaz, ali... da... ba to sam zakljuio. Osetio sam da iza svega stoji neki mukarac. Uvek je
tako! Laskomb... pukovnik Laskomb, njen drugi staratelj, izgleda... da nita ne zna. Ali to me od
dobrog starog Lakomba i ne iznenauje. Strano se potresao kada sam mu nabacio da se moda tako

neto deava iza njegovih lea... i da momak, verovatno, nije partija" za Elviru.
- Potpuno se slaem.
- O, znai vi znate ko je u pitanju?
- Ladislav Malinovski, ako se ne varam.
- Voza na trkama? Zaista! Privlana bitanga. ene lude za njim. Pitam se kako je naleteo na Elviru.
Moda u Italiji... da, ini mi se da je pre nekoliko meseci bio u Rimu. Sigurno ga je tamo srela...
- Vrlo mogue. Ali mogla je i preko majke da ga upozna.
- Sta, preko Bez? Rekao bih da je to nemogue. Dejv se znaajno nakaljao:
- Ledi Sedvik, ovaj... pria se da su ona i Malinovski bliski prijatelji.
- Znam, uo sam za te traeve. Moda je istina, a moda i nije. Oni su prijatelji jer ih je zbliio isti
nain ivota. Bez je, naravno, imala svojih avantura, ali zapamtite, nije nikakva nimfomanka. Te prie
esto kolaju o enama, ali u njenom sluaju nisu osnovane. Ali, bez obzira na to, koliko znam, Bez i
njena kerka se uopte ne poznaju.
- uo sam to od ledi Sedvik. Vi to, znai, moete da potvrdite? Egcrton je potvrdno klimnuo.
- Ima li gospoica Blejk drugih roaka?
- Nema. Oba majina brata su ubijena u ratu... a ona je Konistonovo jedino dete. Gospoa Melford,
koju zove roakom, u stvari, je Laskombova neaka. Laskomb je, na njemu stvojstven staromodan
nain, za devojku uinio sve to je mogao... ali teko je to... za samog mukarca.
- Kaete da je gospoica Blejk spomenula brak? Nadam se da ne postoji mogunost da je ve udata?
- Jo je maloletna, morala bi da trai dozvolu staratelja.
- U naelu, da. Ali ne eka se uvek na to - primeti Otac. - A kada su jednom venani, onda... Recimo
da je udata i da naglo umre, nasledio bi je suprug, zar ne?
- Ideja o udaji je vrlo neverovatna. Na nju se veoma pomno pazilo... - Zautao je videvi Dejvov
cinian osmeh.
Uz svu veliku panju, Elvira je uspela da upozna krajnje opasnog Ladislava Malinovskog.
- Njena majka je pobegla, to je istina, ali... - nastavio je Egerton malo zbunjeno.
- Majka je pobegla, to je odgovaralo njenom znaaju... ali je gospoica Blejk drugaija. Ona je isto
toliko uporna u onome ta zamisli, ali to postie na drugi nain.

- Valjda ne mislite...?
- Jo nita ne mislim - odgovori Dejv.

24.
Ladislav Malinovski pogleda policajce, zatim se, zabacivi glavu, glasno nasmeje:
- Vrlo ste zabavni - ree. - Izgledate ozbiljno kao sove. Smesno je da me zovete ovde da bih
odgovarao na nekakva pitanja. Nemate protiv mene nikakve dokaze, ba nita.
- Mislimo da moete da nam pomognete u istrazi, gospodine Malinovski - govorio je Dejv sa
slubenom utivou. - Vi imate kola, Mercedes sa registracijom FAN 2266?
- Da li postoji razlog zbog koga ne bih smeo da imam takva kola?
- Naravno da ne postoji. Postoji samo sumnja u ispravnost registracije Vaa kola su viena na putu
M-7 i tada je registracija bila drugaija.
- Gluposti. Znai da su to bila druga kola.
- Nema mnogo kola ovog tipa. Proverili smo sva koja postoje.
- Vcrujcte u sve to prolaznici kau! Ba smeno. A gde se to navodno dogodilo?
- Mcsto gde su vas zaustavili nedaleko je od Bedhamptona. To je bilo one noi kada je napadnuta
Irska pota".
- Zaista me zabavljate.
- Vi imate revolver?
- Svakako, imam revolver i automatski pitolj. Imam i dozvolu, ako vas zanima.
- Oba su jo uvek kod vas?
- Naravno.
- Ja sam vas ve upozorio, gospodine Malinovski.
- uveno policijsko upozorenje. Ono to kaete moe se na sudu iskoristiti protiv vas.
- Citat nije potpuno taan - blago e Otac. - Koristiti", da. Protiv", ne. Ne elite da izmenite svoju
izjavu?
- Ne.
- I sigurni ste da ne elite da pozovete advokata?
- Ne volim advokate.

- Neki ljudi ih ne vole. Gde je to oruje sada?

- Mislim da vrlo dobro znate gde je, glavni inspektore. Mali pitolj je u desnom depu mojih kola,
Mercedesa sa registracijom, kao to rekoh, FAN 2266. Revolver je u fijoci ormara u mom stanu.
- U redu je, kada je re o revolveru - potvrdi Otac. - Ali, drugi... pitolj... nije u vaim kolima.
- Ja tvrdim da jeste. Nalazi se u depu u desnim vratima. Otac odmahne glavom.
- Nekad je, moda, i bio tamo. Sada ga nema. Da li je tano, Malinovski?
Gurnuo je mali automatski pitolj prema Malinovskom, koji ga uze sa vidnim iznenaenjem.
- Aha, da. To je on. Znai da ste ga uzeli iz kola?
- Ne - ree Otac - to nismo bili mi. Mi smo ga ncgde nali.
- Gde ste ga mogli nai?
- Nali smo ga - polako e Otac - u Pond Stritu, u ulici koja se, kao to znate, nalazi uz Park Lejn.
Mogao ga je ispustiti neko etajui se onuda, ili moda trei.
Ladislav Malinovski je slegnuo ramenima.
- To sa mnom nema nikakve veze... ja ga tamo nisam ostavio. Jo pre nekoliko dana je bio na svom
mestu. Ne moe ovek neprestano da proverava gde mu je ta. Prosto veruje da su stvari tamo gde si
ih ostavio.
- Znate li, gospodine Malinovski, da je ovim orujem ubijen, u noi dvadeset i estog novembra,
Majki Dorman?
- Ne znam ko je Majki Dorman.
- Vratar hotela Bertram".
- Ah, da. Onaj to je ubijen. itao sam o tome. I vi tvrdite da je ubijen iz ovog pitolja? Gluposti!
- Nije to nikakva glupost. Balistiki strunjaci su ga pregledali. Znate, ubeen sam, dovoljno o
vatrenom oruju, da biste verovali u njihov nalaz.
- Pokuavate da me uhvatite na trik. Poznate su meni vae policijske metode.
- Verujem da policija ove zemlje zasluuje vie poverenja, gospodine Malinovski.
- Optuujete li vi to mene da sam ja ubio Majkla Dormana?

- Za sada nam treba samo va iskaz. Optunica nije podignuta.

- Ali ipak mislite tako. Mislite da sam ja ubio onu smenu spodobu maskiranu u vojnika. Zato bih to
uinio? Nisam mu nita dugovao, niti sam se svaao sa njim. Nita nisam imao protiv njega.
- Metak je bio namenjen mladoj dami. Dorman je dotrao da je zatiti i tako je sam bio pogoen.
- O kojoj mladoj dami je re?
- Mislim da je poznajete. To je gospoica Elvira Blejk.
- Zar vi tvrdite da je neko pokuao da ubije Elviru Blejk iz mog pitolja?
Zvualo je kao da ne veruje.
- Moda ste se posvaali.
- Mislite da sam se posvaao sa Elvirom i pucao na nju? Kakva ludost! Zato bih ubio devojku koju
nameravam da oenim?
- Vi, znai, izjavljujete da se enite gospoicom Blejk? Trenutak-dva Ladislav je oklevao. Tada ree:
- Ona je jo vrlo mlada. Treba o tome jo da se razmisli.
- Moda je obeala da e se udati za vas, a onda... promenila planove. Ona se nekoga plaila. Da li
ste to vi, gospodine Malinovski?
- Zato bih je ubio? Ili sam u nju zaljubljen i elim da je oenim, ili ne elim da je oenim. To je vrlo
jednostavno. Zato bih, dakle, eleo njenu smrt?
- Nema ih mnogo koji bi joj bili dovoljno bliski da to poele. -Dejv saeka trenutak, a onda, skoro
usput, ree:
- Naravno, ostaje njena majka.
- ta - skoi Malinovski - Bez? Da Bez ubije svoju roenu kerku? Vi ste ludi! Zato bi Bez ubila
Elviru?
- Moda zbog nasledstva.
- Bez? Hoete da kaete da bi Bez ubila zbog novca? Poslednji mu joj je ostavio prilino para. U
svakom sluaju, dovoljno.
- Dovoljno nije isto to i ogromno bogatstvo. - ree Otac. - Ljudi ubijaju i za manje stvari. Nije retko
da se ljudi meusobno poubijaju zbog nasledstva.

- Kaem vam, ludi ste!

- Tvrdite da ete se oeniti gospoicom Blejk. Moda ste ve i venani. U tom sluaju biste vi
nasledili to ogromno bogatstvo.
- Koliko ete jo tih gluposti izmisliti?! Ja nisam oenjen sa Elvirom. Ona je zgodna devojka.
Zaljubljena je u mene. Sreli smo se u Italiji, priznajem da mi se svidela. Bilo nam je lepo... ali to je
sve. To je gotovo, zavrilo se, razumete.
- Zaista? Upravo ste potpuno decidirano tvrdili da ete se oeniti sa njom.
- Oh, to.
- Da... to. ta je od toga, u stvari, istina?
- Rekao sam jer je to... zvualo pristojnije. Vi ste toliki licemeri u ovoj zemlji ...
- Nije ba neki ubedljiv argument.
- Nita ne razumete. Majka i ja smo... ljubavnici... nisam to htco da vam kaem... umesto toga, rekao
sam da sam veren sa kerkom i da u je oeniti. To zvui vrlo engleski, vrlo pristojno.
- Meni to izgleda kao raun bez krmara. Vama je hitno potreban novac, zar ne?
- Dragi moj glavni inspektore, novca nikad dosta. To je najtunije.
- Pa ipak, koliko sam obaveten, pre nekoliko meseci ste ga imali na bacanje.
- Oh, srea mi se bila nasmeila. Ja sam, znate, kockar. Priznajem...
- Nije mi teko da poverujem u to. A gde vam se to srea nasmeila"?
- O tom?
- O tome se ne prria. Ne moete oekivati da vam to kaem.
- Tako sam i mislio.
- Da li je to sve to ste hteli da znate?
- Za sada jeste. Prepoznali ste oruje. To e nam mnogo pomoi.
- Ne razumem... ne mogu da zamislim... Zauti, a onda prui.ruku prema pitolju. - Molim vas, dajte
mi ga.
- Oh, mislim da emo vam ga neko vreme zadrati. Napisau vam priznanicu.

Glavni inspektor Dejv mu prui potvrdu, on je uze i izae zalupivi vratima.

- Temperamentan momak - ree Otac.
- Niste ga pritegli zbog lanih tablica i Bedhemptona?
- Ne, samo sam ga malo uplaio, ne suvie. Nateraemo ga da malo razmilja, sada je ve dosta
zabrinut.
- Matori vas eka, gospodine, im zavrite.
Glavni inspektor Dejv klimnu glavom i uputi se kod ser Ronalda.
- Kako je Oe? Napredujemo?
- Izvrsno napredujemo... mrea je puna. Sitna riba, uglavnom. Ali sada zatvaramo krug oko one
krupnije. Lov je poeo...
- Sjajan si Frede - ree zamenik komesara.

25.
I
Silazei sa voza u Bedmingtonu, gospoica Merpl vide krupnu pojavu glavnog inspektora Dejva kako
joj ide u susret.
- Vrlo lepo od vas, gospoice Merpl, to ste se odazvali naem pozivu - ree i, uhvativi je pod ruku,
povede je prema policijskim kolima koja su ga ekala pred ulazom u stanicu.
- Kuda me to vodite? - upita gospoica Merpl kada su kola krenula.
- U hotel Bertram".
- Oh, boe. Zar opet Bertram"? Zbog ega?
- Zvanini odgovor je: Zato to mislimo da moete da nam pomognete u istrazi?"
- Ovo mi zvui nekako poznato a i prilino zlokobno. To je uvod u hapenje, zar ne?
- Neemo vas uhapsiti, gospoice Merpl - ree Otac. - Vi imate alibi.
Gospoica Merpl je na ovo samo utala a onda e jednostavno:
- Razumem.
Odvezli su se do hotela Bertram". Gospoica Zorin ih je pogledala kada su ulazili, ali je glavni
inspektor Dejv poveo gospoicu Merpl pravo do lifta.
- Drugi sprat.
Lift se zaustavio na drugom spratu. Otac je krenuo niz hodnik, a kada se zaustavio pred sobom broj
osamnaest, gospoica Merpl ree:
- Ovu sam i poslednji put imala. . - Da - ree Otac.
U sobi se gospoica Merpl odmah spustila u fotelju.
- Vrlo udobna soba - primetila je s uzdahom, ogledajui se.
- Ovde se zaista udobno ivi - saglasio se Otac.
- Izgledate umorno, glavni inspektore - iznenada e gospoica Merpl..
- Dosta sam jurio. Upravo se vraam iz Irske.

- Zaista? Iz .Belidovlana?
- Otkud, doavola, znate za Belidovlan? Oh, izvinite gospoo,... izvinjavam se.
Gospoica Merpl se smekala opratajui mu.
- Sigurno vam je Majki Dorman rekao da je tamo roen, zar ne?
- Ne, nije ba tako.
- Kako ste, u tom sluaju, saznali, ako smem da pitam?
- Oh, boe - ree gospoica Merpl - to je prilino neprijatno pitanje. Ja sam... neto... ovaj... neto
sam ula.
- Ah, shvatam.
- Nisam prislukivala. Bilo je dole, u salonu za pianje. Moram da priznam: ja prosto uivam da
sluam dok ljudi priaju. Divna zabava. Pogotovo kada ste stari i kada se ne kreete mnogo. Hou da
kaem, ako ljudi pored vas razgovaraju, vi jednostavno sluate.
- Razumljivo - umirivao ju je Otac.
- Donekle i jeste, jer ako ljudi glasno priaju, moraju da oekuju da e ih neko uti. Ali, naravno,
problemi mogu da se pojave i u meuvremenu. Ponekad se desi da ste svesni da ste na javnom mestu,
ali ne znate da u njoj niste sami. Onaj drugi je tada u neprijatnoj situaciji. Mora da se odlui. Da li da
ustane ili se nakalje, ili da pak ostane tamo ge jeste, nadajui se da ga nee primetiti. Oba reenja
su jednako neprijatna.
Glavni inspektor Dejv je pogledao na sat:
- Sluajte - prekide je - hteo bih da ujem neto vie o tome, ali sad bi trebalo da stigne svakog
trenutka kanonik Penifadr i moram da ga doekam. Neete se ljutiti?
Gospoica Merpl ga ubedi da se nee ljutiti pa on pouri u prizemlje.

II
Ulazei kroz vrata na okretanje, kanonik Penifadr se malo namrti, pitajui se ta li se to u hotelu
Bertram" promenilo. Da li su ga renovirali? Odmahnuo je glavom. Nije to bilo u pitanju. Ali se
promena oseala. Nije bio svestan da je to razlika izmeu nekadanjeg visokog, plavookog i
crnokosog vratara i ovog niskog oveka uskih ramena, ute kose i pegavog lica, koji je sada nosio
uniformu portira. Poto nije uspeo da otkrije ta se promenilo, kanonik, na sebi svojstven neodreen

nain, krene prema recepciji, gde ga je, ljubazno se smeei, ve oekivala gospoica Zorin.
- Kanonie Penifadr, drago mi je to vas vidim. Jeste li doli po svoje stvari? Sve vas spremno eka.
Ali trebalo je jednostavno da se javite, mi bismo vam to poslali kui.
- Hvala vam - ree kanonik Penifadr - mnogo vam hvala. Vi ste uvek toliko ljubazni, gospoice
Zorin. Ali danas sam svakako morao u London, pa sam odluio da ih sam uzmem kada sam ve
ovde.
- Bili smo mnogo zabrinuti zbog vas - ree gospoica Zorin -kad ste ono bili nestali. Niko nije znao
gde ste. ujem da ste imali saobraajnu nesreu?
- Da - potvrdi kanonik. - Danas se zaista prebrzo vozi, ovck je u stalnoj opasnosti. Ne scam se
tano kako se dogodilo... Doktor kae da je to posledica kontuzije. Ah, znate, to je ovek stariji,
pamenje... - tuno je odmahnuo glavom. - A kako ste vi, gospoice Zorin?
- Dobro, hvala.
Tu se kanoniku Penifadru uinilo da se i gospoica Zorin promenila. Zagledao se u nju ne bi li
otkrio u emu se sastoji promena. Kosa? Bila je kao i obino. Moda je malo vie kovrdava. Crna
haljina, velika kopa, kameja... Sve je bilo na svom mestu. Pa ipak... Da li je malo smrala? Ili je...
da, tano... bila je zabrinuta. Kanonik Penifadr nije ba esto primeivao tuu zabrinutost, nije bio od
onih koji razaznaju oseanja na tuim licima, ali mu je ovo ipak zapalo za oko, moda zato to je
gospoica Zorin sve ove godine izgledala tako savreno nepromenjena.
- Nadam se da niste bili bolesni --pitao ju je brino. - Izgledate kao da ste oslabili?
- Oh, imali smo prilino briga, kanonie Penifadr.
- Zaista? ao mi je. Nije valjda zbog mog nestanka?
- Oh, ne - odvrati ona. - Naravno, i to nas je zabrinulo, ali ira smo uli da vam je dobro... Prekinula se, a zatim nastavi. - Ne, ne... to je zbog, moda ste proitali u novinama. Ubijen je
Dorman, na portir.
- Da - naglo e kanonik - sada se seam, bilo je u rtovinarria... imali ste ubistvo u hotelu.
Gospoica orin je zadrhtala na ovo otvoreno pominjanje ubistva. Jeza joj je prola kroz itavo
telo.
- Grozno, - ree - grozno. Nikad se nita slino nije dogodilo u hotelu Bertram". Hou da kaem, mi
nismo od onih hotela gde se dogaaju ubistva.
- Ne, ne, nikako - brzo e kanonik Penifadr. Ubeen sam da niste. Verujte, nikad mi ne bi palo na
pamet da se to moe ovde dogoditi.

- Znate, nije se to desilo u samom hotelu - objasni brzo gospoica orin. Ta injenica ju je, izgleda,
malo oraspoloila. -.Dogodilo se napolju, na ulici.
- Znai da to sa vama nema nikakve veze, zar ne? - uljudno e kanonik.
Ali to oito nije trebalo rei.
- Ali kako da ne. Dola je policija i ispitivala ljude, jer je rtva bio na vratar.
- Ah, znai ovaj pred vratima je novi. Znate, odmah sam primetio neto udno.
- Nismo ba naroito zadovoljni sa njim. Ali, naravno, morali smo brzo nekoga da uzmemo.
- Sada se seam - iznenada e kanonik Penifadr, sakupivi sva svoja prilino mutna seanja na ono
to je proitao u novinama. - Ali, zar nisu pucali u devojku?
- Mislite na ker ledi Sedvik? Sigurno se seate da je ovde bila sa svojim starateljem, pukovnikom
Laskombom. Verovatno su hteli da joj otmu torbicu. Uglavnom, pucali su na nju, a Dorman, koji je
nekada bio vojnik, bio je pribran, dotrao, stao pred nju i tako su njega pogodili, jadnika.
- Vrlo tuno, vrlo tuno - odmahivao je glavom kanonik.
- To sve toliko oteava stvari - alila se gospoica orin. - Policija stalno ulazi i izlazi. Verovatno
se to ne moe izbei, ali mi ovde nismo navikli na to... mada se glavni inspektor Dejvi i narednik
Vade! ine kao veoma pristojni. Nose jednostavna odela, dobro skrojena; nisu od onih u izmama i
kabanicama kakvi se viaju u filmovima. Ovi izgledaju skoro kao neki od nas.
- Ovaj... da - saglasi se kanonik.
- Jeste li bili u bolnici? - raspitivala se gospoica orin.
- Nisam - odvrati on - neki vrlo ljubazni ljudi su me, pravi Dobri Samariani... piljari, mislim,
pokupili, i ena me je negovala. Divno je saznanje da jo ima dobrih ljudi na svetu. I vi tako mislite,
zar ne?
Gospoica orin potvrdi da je to divno.
- Nakon svega to ovek ita o porastu kriminala - doda - svi ti mladi ljudi koji pljakaju banke i
vozove i napadaju ljude iz zasede... - Pogledala je prema stepenicama na kojima se upravo pojavio
Otac.
- Evo glavnog inspektora Dejvija. Mislim da eli da razgovara sa vama.
- Ne znam o emu - zbunjeno e kanonik Penifadr. - Ve je bio kod mene u adminsteru; bio je
prilino razoaran, jer nisam mogao niega da se setim.

- Zar se ne seate?
Kanonik je tuno odmahnuo glavom.
- Niega se ne seam. Nesrea se, izgleda, dogodila u blizini Bedhamtona, uopte mi nije jasno ta
sam tamo radio, l glavni inspektor Dejv je hteo da zna zato sam bio tamo, ali... Vrlo udno, zar ne?
On, i/gleda, misli da sam vozio kola od eleznike stanice prema svojoj kui.
- Zar to nije mogue?
- Nikako - odgovori kanonik. - Zato bih se vozio po kraju koga uopte ne poznajem?
Sada stie i glavni inspektor Dejv.
- Ah, tu ste, kanonie Penifadr - ree. - Jeste li se oporavili?
- Ve se prilino dobro oseam, ali jo uvek imam glavobolje. Doktor mi je zabranio svako
naprezanje. Pamenje mi se, meutim, nije vratilo; doktor kae da moda ni nee.
- Ne treba gubiti nadu - ree glavni inspektor vedro i nastavi, upravljajui kanonika prema liftu. Imamo jedan mali ogled. Molio bih vas da uestvujete u njemu. Nee vam biti teko da nam malo
pomognete, zar ne?

III
U sobi broj osamnaest je zatekao gospoicu Merpl kako se odmara u fotelji kraj prozora.
- Danas je nekako ivo na ulici - primetila je. - Izgleda vie nego obino.
- Oh, ovo je put za Berkli Skver i efards Market.
- Ne mislim na prolaznike. Pred hotelom, izgleda, popravljaju put, a tu su i kola za popravku
telefonskih instalacija, ima i nekoliko privatnih kola...
- I ta... ako smem da pitam... zakljuujete iz toga?
- Nisam tvrdila da neto zakljuujem. Otac je pogleda, zatim ree:
- eleo bih da mi pomognete.
- Svakako, zato sam ovde, zar ne? ta bih trebala da uinim?
- Molio bih vas da tano ponovite svoje kretanje one noi devetnaestog novembra. Spavali ste...
probudili se... probudila vas je, moda, neka neobina buka. Upalili ste svetio, pogledali na sat,

ustali iz kreveta, otvorili vrata i pogledali napolje u hodnik. Moete li to da ponovite?

- Ako je potrebno... - prihvati gospoica Merpl i poe prema krevetu.
- Samo trenutak.
Glavni inspektor Dejv je pokucao na zid susedne sobe.
- Treba jae da se pokuca, ovo su solidne graevine. Glavni inspektor kucne jae.
- Rekao sam kanoniku Penifadru da broji do deset - objasni joj gledajui na sat. - Evo, ponite sada.
Gospoica Merpl dodirne prekida kod kreveta, pogleda na nepostojei sat, ode do vrata, otvori ih i
pogleda napolje. Iz sobe do njene je upravo izaao kanonik Penifadr i krenuo hodnikom. Kad je
stigao do kraja stepenica i poeo da silazi, gospoica Merpl zaustavi dah. Pogledala je glavnog
inspektora Dejvija.
- Dakle?
- ovek koga sam videla one noi nije mogao biti kanonik Penifadr, ako je ovo on, naravno - ree
odluno.
- Mislim da ste rekli...
- Znam. Izgledao je kao kanonik Penifadr. Imao je istu kosu, odelo i sve ostalo. Ali nije ovako hodao.
Mislim da je... morao je biti neko mnogo mlai. ao mi je, vrlo mi je ao, to sam vas navela na
pogrean trag, ali one noi nisam videla kanonika Penifadra. U to sam sigurna.
- Gospoice Merpl, jeste li ovaj put potpuno sigurni?
- Jesam - odvrati ona. - ao mi je - ponovi - to sam vas navela na pogrean trag.
- Bili ste vrlo blizu istine. Kanonik Penifadr se zaista vratio u hotel one noi. Niko ga nije video, ali
to nije bitno. Vratio se posle ponoi. Popeo se stepenicama, otvorio vrata svoje sobe i... Ono to je
video, ili to se zatim dogodilo, ne znamo, jer nam on ne moe, ili ne eli rei. Kada bismo mu bar
nekako mogli vratiti pamenje...
- Ima za to ona nemaka re - nastavila je gospoica Merpl svoju misao.
- Kakva nemaka re?
- Oh, boe, imam je na vrh jezika, ali... Zau se kucanje.
- Mogu li da uem? - pitao je kanonik Penifadr.
- Kako je bilo?

- Izvrsno - pohvali ga Otac. - Ba govorim gospoici Merpl - poznajete li gospoicu Merpl?

- Oh, da, svakako - ree kanonik neubedljivo.
- Ba sam govorio gospoici Merpl kako smo uspeli da rekonstruiemo vae kretanje one noi.
Vratili ste se u hotel. Doli ste gore i otvorili vrata svoje sobe i uli... - tu je Dejv zastao.
Gospoica Merpl uzviknu:
- Setila sam se koja je to re: Doppelganger! Kanoniku Penifadru se ote uzvik:
- Tako je - ree - jasno! Kako sam to mogao da zaboravim! Potpuno ste u pravu, znate. Posle onog
filma, Zidovi Jerihona", vratio sam se ovamo i popeo do svoje sobe. Kad sam otvorio vrata ugledao
sam... izvanredno jasno sam sebe video kako sedim na stolici. Kao to rekoste, draga gospodo,
doppelganger". Zaista izvanredno! A tada... ekajte da se setim... Pogledao je, napreui se, u
plafon.
- A tada su vas, - ubaci Otac - uplaeni to vas vide ovde kad su bili ubeeni da ste u Lucernu,
zviznuli po glavi.

26.
Kanonika Penifadra su poslali taksijem u Briti Muzeum. Gospoicu Merpl je glavni inspektor Dejv
otpratio do predvorja, gde ju je ostavio uz molbu da ga malo saeka, to njoj uopte nije teko palo.
Udobno se smestila i iskoristila priliku da malo razmisli o proteklim dogaajima.
- Hotel Bertram". Koliko uspomena... Prolost se ovde mesala sa sadanjou. Setila se francuske
izreke: Plus qa change, plus c est la meme chose." Pokuala je da je izokrene: Plus c'est la meme
chose, plus qa change." I jedno i drugo je istinito", pomisli.
Iznenada se rastui nad hotelom Bertram"... i nad sobom. Pitala se ta li e sad od nje traiti glavni
inspektor. Videlo se na njemu da je ponesen i uzbuen zbog uspeha. Konano su planovi poeli da mu
se ostvaruju. Ovo je bio Dan D" glavnog inspektora Dejvija.
ivot hotela je tekao, naizgled, uobiajenim tokom. Ali je gospoica Merpl ipak zakljuila da je
neto neobino. Osealo se neto u vazduhu, neto neodreeno. Ona nije mogla da otkrije ta je to, ali
ju je poeo obuzimati neobjanjiv oseaj neprijatnosti.
Pokretna vrata se opet otvorie, proputajui snanog oveka seljakog izgleda, koji se uputi pravo
ka njoj.
- Jesmo li spremni? - upitao ju je Otac raspoloeno.
- Gde emo sada?
- Idemo u posetu kod ledi Sedvik.
- Zar je u hotelu?
- Da, zajedno sa kerkom.
Ustajui gospoica Merpl baci pogled oko sebe i promrmlja:
- Jadni hotel Bertram".
- Kako mislite... jadni hotel Bertram"?
- Znate vi dobro ta ja mislim.
- Moda, ako stvar posmatram sa vaeg gledita.
- Uvek je tuno kad se mora unititi umetniko delo.
- Vi ovo nazivate umetnikim elom?
- Svakako. Kao i vi, uostalom.

- Da, znam na ta mislite - prizna Otac.

- To je isto kao kada vam drvo u bati pone ruiti kuu. Morate da ga iskopate zajedno sa korenom,
nema drugog izlaza.
- Nisam strunjak za bate, ali sam ubeen da se razumemo. Popeli su se do apartmana ledi Sedvik.
Glavni inspektor Dejv zakuca, saeka poziv i ue, a gospoica Merpl ga je pratila.
Bez Sedvik je sedela uz prozor. Na krilu joj je leala otvorena knjiga koju nije itala.
- Opet vi, glavni inspektore? - pogledala je upitno prema gospoici Merpl.
- Ovo je gospoica Merpl - objasni Dejv. - Gospoice Merpl... ledi Sedvik.
- Ve smo se srele - ree Bez Sedvik. - Bili ste sa Selinom Hezi, zar ne? Izvolite sedite - doda, a
zatim se obrati glavnom inspektoru Dejviju. - Imate li novosti o oveku koji je pucao na Elviru?
- Ne verujem da su ba novosti...
- Sumnjam da ete ih ikada imati. Po onoj magli! Onakvo vreme je kao stvoreno za lopove. Samo
ekaju da se pojavi neka usamljena ena.
- Da, moda - ree Dejvi. - Kako je gospoica Blejk?
- Oh, Elvira se potpuno oporavila.
- Ovde je kod vas?
- Da, nazvala sam pukovnika Laskomba... njenog staratelja. Bio je presrean to sam odluila da
preuzmem brigu o njoj. Iznenada se nasmejala. - Dragi stari deko. Uvek se nadao ovom zbliavanju
majke i kerke!
- Moda je to dobro - primeti Otac.
- Oh, ne, nije. Ovo je samo privremeno. Verujem da je, za sada, tako najbolje.- Pogledala je kroz
prozor. Neko vreme je utala, a zatim e promenjenim glasom:
- ujem da ste uhapsili jednog mog prijatelja... Ladislava Malinovskog? Za ta je optuen?
- Nismo ga uhapsili - ispravi je glavni inspektor Dejv. - On nam je potreban u istrazi.
- Poslala sam mu svog advokata.
- Vrlo mudro - odobri Otac. - Ako imate bilo kakve probleme sa policijom, najbolje je odmah uzeti
advokata. U protivnom se lako moe dogoditi da kaete pogrenu stvar.

- ak i ako ste potpuno nevini?

- Naroito ako ste nevini - odvrati Otac.
- -Vi ste cinik, zar ne? ta, u stvari, elite da saznate od njega?
- Hteli bismo, pre svega, da znamo gde je bio one noi kada je ubiien Maikl Dorman?
Bez Sedvik se naglo uspravi u stolici.
- Da vam sluajno nije pala na pamet ideja da je Ladislav pucao na Elviru? Oni se ak i ne poznaju.
- On je to mogao da uradi. Kola su mu bila odmah tu iza ugla.
- Bez veze - izjavi ledi Sedvik grubo.
- Da li vas je pucnjava prole noi jako uzrujala? Bila je iznenaena.
- Naravno, bila sam uzbuena. Zaboga, ki mi je za dlaku izbegla smrt. Sta ste oekivali?
- Nisam mislio na to. Moje pitanje se odnosilo na smrt Majkla Dormana.
- Bilo mi ga je ao. Bio je hrabar ovek.
- I to je sve?
- ta bi jo trebalo da kaem?
- Vi ste ga poznavali, zar ne?
- Naravno, bio je zaposlen u hotelu.
- I malo bolje od toga, zar ne?
- Kako to mislite?
- Nemojte, ledi Sedvik. Bio vam je suprug, zar ne?
Nije odmah odgovorila, ali nije ni pokazivala znake uzbuenja ili iznenaenja.
- Mnogo toga vam je poznato, je li? - uzdahne i zavali se natrag u stolicu. - Nisam ga videla, mislim
oko... pa veoma dugo. Dvadeset i vie godina. A onda sam jednog dana pogledala kroz prozor i
videla Majkla.
- On je vas takoe prepoznao?
- Da. Iako je pravo udo to smo se uopte prepoznali - ree ledi Sedvik. - Bili smo zajedno jedva

nedelju dana. Zatim nas je pronala moja porodica; isplatili su Majkla, a mene, osramoenu, odveli
kui.
uzdahnula je.
- Bila sam vrlo mlada kada sam pobegla sa njim. Nita nisam znala. Prava mala budala sa glavom
punom romantinih matanja. Za mene je bio pravi junak, uglavnom zbog naina na koji je jahao. Bio
je neustraiv, uz to zgodan i veseo. Duhoviti Irac! Mislim da sam, u stvari, ja pobegla sa njim! Ne
verujem da bi to njemu ikada palo na pamet. Ali ja sam bila divlja i tvrdoglava i ludo zaljubljena! odmahne glavom. - Nije dugo trajalo... Prva dvadeset i etiri sata su bila dovoljna da se razoaram.
Mnogo je pio, a uz to je bio i neotesan i grub. Kad su se moji pojavili i odveli me kui, ja sam im
bila zahvalna. Nisam vie nikada poelela da ga vidim.
- Jesu li znali da ste bili venani?
- Nisu.
- Niste im to rekli?
- Ja i nisam verovala da smo venani.
- Ali kako je to mogue?
- Venali smo se u Belidovlanu, ali kad su moji doli, Majki me je ubedio da je venanje bilo lano.
Tvrdio je da su to on i njegov prijatelj sredili. Smatrala sam da je sposoban za tako neto, u to vreme.
Ne znam zato je to rekao, moda zbog novca ili zbog straha. Ja sam bila jo maloletna, znate.
injenica je, meutim, da tada u njegove reci nisam uopte posumnjala.
- A kasnije? Izgubila se u mislima.
- Da... mnogo godina kasnije, kad sam ve znala poneto o ivotu i pravnim stvarima, bilo mi je jasno
da sam, najverovatnije. ipak "data za Majkla Dormana!
Znai da ste udajom za lorda Konistona poinili bigamiju.
- Da, jesam, i kad sam se udala za Donija Sedvika i kasnije, kad sam se udala za Ridvija Bekera. Pogledala je glavnog inspektora i prasnula u smeh.
- Toliko bigamije - ree smejui se. - To je zaista previe.
- Da li ste ikada pomiljali na razvod? Slegla je ramenima.
- inilo mi se da je sve glupi san. Zato akati po tome? Rekla sam Doniju, naravno. - Glas joj je
postao blai dok je izgovarala ovo ime.
- Kako je on to primio?

- Bilo mu je svejedno. Ni Doni ni ja nismo ba marili za zakone.

- Bigamija je kanjiva, ledi Sedvik. Pogledala ga je i ponovo se nasmejala.
- Ko bi se jo zabrinjavao zbog neega to se dogodilo pre toliko godina i to jo u Irskoj. itava
pria kad se zavrila bila je i zaboravljena. Majki je uzeo novac i otiao. Oh, zar ne shvatate? Bila je
to samo mala epizoda. Epizoda koju sam htela da zaboravim. Gurnula sam to u stranu zajedno sa
drugim stvarima... sa svim onim stvarima... koje nisu vie vane u ivotu.
- A tada... - nastavi Otac mirnim glasom. - Jednog lepog dana u decembru, Dorman se opet pojavio i
poeo da vas ucenjuje.
- Gluposti! Ko kae da me je ucenjivao?
Otac polako skrene pogled na staru gospodu koja je vrlo uspravno sedela na svojoj stolici.
- Vi? - Bez Sedvik s nevericom pogleda gospoicu Merpl. -ta vi moete da znate o tome?
U glasu joj je bilo vie znatielje nego optube.
- Fotelje u ovom hotelu imaju veoma visoke naslone - zapoe gospoica Merpl. - Vrlo su udobne.
Sedela sam u jednoj od njih u salonu za pisanje. Odmarala sam se pre izlaska u grad. Vi ste doli da
napiete pismo. Mora da ste mislili da ste sami u sobi. I tako sam ja... ula va razgovor sa onim
Dormanom.
- Sluali ste, znai?
- Jesam - ree gospoica Merpl. - Zato da ne? Prostorija je javna. Kad ste otvorili prozor i pozvali
tog oveka, ja nisam mogla da pretpostavim da e to biti privatan razgovor.
Bez je trenutak gledala u nju, tada malo odmahnu glavom.
- Sasvim poteno - ree. - Da, shvatam. Ali ste ipak pogreno protumaili ono to ste uli. Majki me
nije ucenjivao. Moda je imao nameru... ali sam ga ja upozorila, jo pre nego to je pokuao! Nasmejala se onim irokim velikodunim osmehom koji ju je inio toliko privlanom. - Zaplaila
sam ga.
- Da - sloila se gospoica Merpl, - rekla bih da jeste. Zapretili ste mu revolverom. To ste,... ako
dozvolite da primetim,... vrlo dobro izveli.
Bez Sedvik podie obrve, poneto iznenaena. inilo se da se dobro zabavlja.
- Ali nisam vas samo ja sluala.
- Dobri boe! Zar je itav hotel sluao?

- Druga fotelja je takoe bila zauzeta.

- I ko je tamo bio sedeo?
Gospoica Merpl je stisla usne. Pogledala je sa molbom glavnog inspektora Dejvija. Ako mora da
se kae, recite joj to vi", govorio je to njen pogled, ja ne mogu".
- U drugoj fotelji je bila vaa ki - ree Dejv.
- Oh, ne! - ote se ledi Sedvik glasan uzvik. - Oh, ne. Ne Elvira! Shvatam... da, shvatam. Mora da je
pomislila...
- Dovoljno je ozbiljno shvatila ono to je ula. Otila je ak u Irsku da bi to proverila. Nije joj bilo
teko da otkrije..
- Oh, ne... jadno dete! Nije me uopte nita pitala. Sve dri u sebi. Da mi je bar rekla, sve bih joj bila
objasnila... shvatila bi da uopte nije vano.
- Moda se ona ne bi sa vama sloila - ree glavni inspektor Dejvi. - Smeno je, znate - nastavi sa
izgledom starog seljaka koji razgovara o itu - nauio sam posle mnogo godina pokuaja i greaka...
nauio sam da sumnjam u jednostavna reenja. Jednostavna reenja su suvie dobra da bi bila prava.
Devojka tvrdi da je neko pucao na nju i promaio. Vratar dojuri da je spasi i dobija drugi metak.
Moglo bi to da bude i tano. To bi moglo da bude ono to devojka misli. Ali iza privida, sve bi
moglo da bude i potpuno drugaije.
- Malo pre ste estoko tvrdili da Ladislav Malinovski nije mogao imati nikakav razlog da puca na
vau ker. Dobro, tu se slaemo. On je od onih ljudi koji kada se posvaaju sa devojkom. izvuku no
i ubiju je. Ali se ne bi skrivao u mraku ekajui hladnokrvno da ona naie. Ali, recimo, da on hoe da
ubije nekog drugog. Vrisak, pucnjava... ali ta se zapravo dogodilo? Majki Dorman je mrtav.
Recimo da je tako i trebalo da bude. Malinovski je sve pomno isplanirao. Bira maglovitu no,
sakriva se u senci, eka da vaa ki naie. On zna da e ona doi, jer ju je sam pozvao. Puca iz
zasede. To nije namenjeno devojci. Vrlo dobro pazi da metak ne proe ni blizu nje, ali ona ipak misli
da neko puca na nju. Ona vriti. Vratar hotela, uvi pucanj i vrisak, dojuri niz ulicu, a tada
Malinovski ponovo puca na onoga zbog koga je i doao. Na Majkla Dormana.
- Ne verujem ni re u ovo sve! Zato bi, zaboga, Ladislav Malinovski pucao na Majkla Dormana?
- Moda mala uena - ree Otac.
- Verujete da je Majki ucenjivao Ladislava. Ali ime?
- Moda - mirno e Otac - Dormanu dogaaji u hotelu nisu bili nepoznati. On je mogao prilino da
zna o tome.
- Dogaaji u hotelu? Kako to mislite?

- To vam je izvanredno organizovan posao - poe Otac. - Dobro planiran, struno izveden, ak vrlo
umetniki, ako mogu da se izrazim tako. Ali nita ne traje veno. Gospoica Merpl me je pre
nekoliko dana pitala ta nije u redu sa hotelom Bertram". Sada mogu da joj odgovorim. Hotel
Bertram" je glavni tab jednog od najveih i najboljih zloinakih udruenja u poslednjih nekoliko
godina.

27.
Minut-dva je vladala tiina, a onda se javi gospoica Merpl:
- Neobino zanimljivo - ree priljivo. Bez Sedvik je pogledala i ree:
- Ne izgledate da ste ba iznenaeni, gospoice Merpl.
- I nisam. U stvari, nisam. Bilo je suvie toga neobinog, previe stvari koje se nisu uklapale u optu
sliku. Sve je bilo prelepo da bi bilo istinito... mislim da shvatate ta elim da kaem. U pozoritu se
to zove dobra predstava. Ali to je i bila samo dobra predstava... ne stvarnost.
- A bilo je i bezbroj sitnica. Ljudi su, na primer, prepoznavali svoje poznanike i prijatelje koji to nisu
bili.
- Takve zabune su mogue - ree glavni inspektor Dejvi - ali su se ovde deavale malo preesto. Da
li je tako, gospoice Merpl?
- Potpuno tako - sloi se ona. - Ljudima kao to je Selina Hezi to moe da se desi. Ali bilo je i drugih
kojima se to stalno deavalo. ovek je to morao da primeti.
- Ona mnogo toga vidi - ree glavni inspektor Dejvi obraajui se Bez Sedvik. kao da je gospoica
Meipl njegov pas ljubimac.
Ali Bez Sedvik se otro baci na njega:
- ta mislite kada kaete da je ovaj hotel glavni tab zloinake organizacije? Ja bih rekla da je hotel
Bertram" jedno od najpristojnijih mesta na svetu.
- Naravno - potvrdi Otac. - Tako je moralo da bude. Mnogo je novca, vremena i razmiljanja uloeno
da bi Bertram postao ovo to je danas. Pravo i lano je vrlo paljivo izmeano. Imate izvrsnog
voditelja predstave, Henrija. Imate onog momka Hamfrisa, i on je veoma ubedljiv. U Engleskoj o
njemu nemamo nita u kartoteci, ali je zato umean u neke udne poslove s hotelima u inotranstvu. Ima
jo nekoliko izvrsnih karakternih glumaca, koji ovde igraju glavne uloge. Priznau, ako hoete, da se
ne mogu oteti oseaju divljenja pred itavom ovom inscenacijom. Ovu zemlju je to mnogo kotalo.
Zadalo je Centralnom istranom odeljenju i drugim policijskim slubama velike muke. Svaki put kad
smo pomislili da smo napokon doli do neega, da smo jedan sluaj resili... uvek bi se pokazalo da
taj sluaj nema veze ni sa im. Ali smo mi uporno nastavljali da kopamo malo ovde, malo tamo.
Otkrili smo mnogo toga. Nali smo garae u kojima se odreenim kolima mogu za tren oka promeniti
registracija: kamione prevoznikih preduzea, mesarski kombi, ak i nekoliko lanih potanskih
kombija. Bio je tu i voza na trkama sa svojim sportskim kolima, kojima prelazi neverovatne
razdaljine u neverovatno kratkom vremenskom periodu, dok ga na drugoj strani eka stari svetenik u
otrcanom Mori Oksfordu. U blizini ima i kuica sa batovanom, koji prua prvu pomo ako je
potrebno i u vezi je sa korisnim doktorom. I, uostalom, da ne nabrajam vie. Sve se to grana u

beskraj. Ovo je samo deo jedne celine, drugi dco ine strani gosti hotela Bertram'. Om su bili
Amerikanci ili su iz kolonija. Bogati su, na njih niko ne bi posumnjao. Dolaze sa gomilom skupih
kofera i odlaze sa istom gomilom kofera. Koferi nisu isti. ali to niko ne primeuje. To su bogati turisti
koji se, dolazei u Francusku, ne plae carinika, jer carinici ne gnjave previe bogate turiste koji
unose novac u zemlju. Turisti se menjaju, nisu preesto isti. Vr ne srne na vodu preesto... Nita od
toga nije bilo lako povezati i dokazati, ali smo napokon ipak uspeli. Sada smo upravo u toj fazi...
Kabotovi. na primer...
- ta je sa Kabotovim? - hladno upita Bez.
- Seate ih se. zar ne? Vrlo simpatian par Amerikanaca. Bili su ovde prole godine, ove godine su
se vratili. Trei put nee doi. Niko ovde ne doe vie od dva puta istim poslom. Da, uhapsili smo ih
u Kalaisu. Vrlo dobar posao. U koferu su imali oko tri hiljade funti, uredno sloenih. Potiu od
pljake u Bedhamtonu. To je, naravno, samo kap u moru.
- Sada znamo da je hotel Bertram" glavni tab organizacije. Polovina posluge sarauje. Neki gosti
takoe sarauju. Neki od gostiju su stvarno oni kojima se predstavljaju... drugi nisu. Pravi Kabotovi
su sada na Jukatanu. Osim toga, nekoliko puta su se posluili i veoma uspenom zamenom osoba.
Uzmite, na primer, sudiju Ladgrova. Poznato lice, crveni nos sa bradavicom. Vrlo ga je jednostavno
imitirati. Ili, kanonik Penifadr, miran seoski svetenik s velikim belim uperkom, pored toga jo i
rasejan, to je opte poznato. Njegovi pokreti, nain na koji gleda preko naoara... sve to dobar
glumac oponaa.
- Ali emu to slui? - pitala je Bez.
- To me ozbiljno pitate? Zar to nije oigledno? Sudija Ladgov je vien u blizini banke koja je
opljakana. Neko ga prepoznaje i prijavljuje. Mi istraujemo, meutim to je pogrean trag. U to
vreme je on bio na drugom mestu. Ali dugo nam je trebalo da shvatimo kako su to sve, kako ih danas
zovu, namerne greke". Niko se ne pita ko je koji na njega toliko lii. Ali taj i nije tako naroito
slian. On jednostavno skine masku i prestane da igra ulogu. Sve to stvara zabunu. Imali smo tako
sudiju Vrhovnog suda, arhiakona, admirala, general-majora, i svi su bili vieni u kritino vreme u
blizini mesta zloina.
- Posle pljake u Bedhamtonu najmanje etvorica su uestvovala u Prenoenju plena u London.
Trkaka kola, koja je vozio Malinovski, zatvoreni kombi neke izmiljene firme, staromodni Dajmler,
koga je vozio admiral i, napokon, stari svetenik s uperkom bele kose u starom Mori Oksfordu.
Cela akcija je zaista bila dobro isplanirana.
- A onda, jednog dana drutvo naputa srea. Onaj smueni kanonik Penifadr ide na avion u pogreno
vreme, na terminalu mu objasne zabunu, on seta Kromvel Roudom, ide u bioskop. U hotel se vraa u
pono, penje se u svoju sobu, klju od sobe nosi sa sobom u depu; otvara vrata, ulazi u sobu i... tu
dobija najvei udarac u svom ivotu, ugledavi pred sobom samog sebe. Banda koja je bila
zaprepaena pojavom kanonika Penifadra, jer veruje da je u vajcarskoj. Dvojnik je ve spreman za
predstavu u Bedhamtonu. Ne znaju ta bi sa pravim kanonikom. Meutim, jedan od njih, verovatno

Hamfris, brzo je odreagovao. On udara starog po glavi i tako privremeno reava problem. Zbog toga
je neko bio veoma ljut. Ali kada su pogledali staroga i ustanovili da se samo onesvestio, odluili su
da nastave sa pripremama. Lani kanonik Penifadr naputa hotel i vozi se do mesta gde e odigrati
svoju ulogu u tafeti... ta su uinili sa pravim kanonikom? To moemo samo da nagaamo.
Pretpostavljam da su i njega kasnije uklonili iz hotela. Nekako su ga dovezli do batenske kuice,
nedaleko od mesta gde je planiran napad na voz. Ako policija, kako su oekivali, sazna da je kanonik
vien u opljakanom vozu. njegovo prisustvo u okolini e povezati sa pljakom voza, to je bandi
savreno odgovaralo. Mora da su zainteresovani prilino zabrinuti sve dok se kanonik nije probudio i
otkrio da su mu etiri dana potpuno izbrisana iz seanja.
- Zar bi ga u suprotnom ubili? - pitala je gospoica Merpl.
- Sumnjam da bi ga ubili - ree Otac. - Neko bi ih spreio u tome. Od samog poetka je jasno da onaj
to sve ovo vodi izbegava nasilje.
- To zvui fantastino - ree Bez Sedvik. - Krajnje neubedljivo. Ne verujem da imate ikakve dokaze
da je Ladislav Malinovski pomean sa ovom smenom priom.
- Protiv Ladislava Malinovskog imamo mnogo dokaza - uveravao ju je Otac. Vrlo je lakomislen,
znate. Muvao se oko hotela kada nije trebalo. Prvi put je doao da uspostavi vezu sa vaom kerkom.
Imali su dogovorenu ifru.
- Gluposti. Sama mi je rekla da ga ne poznaje.
- Znam, ali to nije istina. Zaljubljena je u njega do uiju. Hoe da je oeni!
- To ne verujem!
- Vi to ne moete da znate - naglasio je glavni inspektor Dejv. - Malinovski nije od onih koji se
poveravaju, a svoju kerku uopte ne poznajete. Sami ste to rekli. Bili ste ljuti, zar ne, kad ste saznali
da je Malinovski bio u hotelu Bertram"?
- Zato bih bila ljuta?
- Jer ste vi mozak ele stvari. Vi i Henri. Finansijski su to vodila braa Hofman. Oni su sreivali
stvari sa inostranim bankama, ali ef organizacije, mozak koji je njome upravljao, koji je ovo sve
planirao bili ste vi, ledi Sedvik.
Bez ga je gledala i smejala se:
- Nikada nisam ula nita srnenije!
- Oh, ne uopte nije smeno. Vi ste pametni, hrabri i odluni. Sve ste ve probali; hteli ste sada i ovo
da iskusite. Ima mnogo uzbuenja u ovome ali i rizika. Vas nije privlaio novac, rekao bih, privlailo
vas je uzbuenje. Niste doputali ubistva, niti grubosti, samo zgodne male neznatne udarce po glavi,

ako bi to bilo neophodno. Vi ste vrlo zanimljiva ena, znate. Jedan od retkih zaista zanimljivih
kriminalaca.
Zavladala je tiina. Bez Sedvik naglo ustane:
- Mislim da ste ludi - pruila je ruku prema telefonu.
- Zovete onog advokata? To je najbolje, pre nego to suvie toga kaete.
Ona ustrim pokretom ponovo spusti slualicu.
- Kad bolje razmislim, u stvari, mrzim advokate... U redu. Neka hnHp nn vaem. Da. ia sam to vodila.
U pravu ste kada kaete da je bilo uzbudljivo. Uivala sam u svakom trenutku. Bilo je beskrajno
zabavno dizati pare iz banaka, vozova, potanskih kancelarija i takozvanih blindiranih kola! Bilo je
zabavno planirati i odluivati. Bila je to kraljevska zabava i drago mi je to sam je doivela. Vr ide
na vodu... To ste malo pre rekli, zar ne? Mislim da je to tano. Ja sam imala dosta zabave za svoj
novac. Ali greke ako mislite da je Ladislav Malinovski ubio Dormana! Nije on, ja sam ga ubila iznenada se glasno i uzbueno nasmejala. - Nije vano ta je uinio, ime mi je pretio... rekla sam da
u ga ubiti... gospoica Merpl me je ula... i ubila sam ga. Sve se odigralo skoro ba onako kako ste
opisali. Sakrila sam se u dvoritu hotela. Kad je Elvira naila pucala sam u vazduh, i kad je vrisnula,
a Majki dojurio iz pravca hotela, jednostavno sam ga ubila. Ja, naravno, imam klju od svih ulaza,
ula sam kroz dvorite i uvukla se u svoju sobu. Nisam se mogla setiti da biste mogli nai Ladislavov
pitolj. Ukrala sam mu ga iz kola, on uopte nije znao. Ali, uveravam vas, ne sa namerom da sumnju
prebacim na njega.
Okrenula se prema gospoici Merpl.
- Vi ste svedok onoga to upravo govorim, zapamtite. Ja sam ubila Dormana.
- Ili to moda kaete zato to ste zaljubljeni u Malinovskog? -ispitivao je glavni inspektor Dejv.
- Ne - odgovor je doao naglo. - Mi smo dobri prijatelji. Oh, da, bili smo ljubavnici, svojevremeno,
ali nisam zaljubljena u njega. Volela sam samo jednog mukarca u ivotu... Dona Sedvika. - Glas
joj je postao tih i mek dok je ovo govorila.
- Ali Ladislav mi je prijatelj. Ne elim da ga jure za neto to nije uinio. Ja sam ubila Majkla
Dormana. Gospoica Merpl je ula moju izjavu... A sada, dragi glavni inspektore Dejvi... - glas joj
se uzbueno povisi. - Uhvatite me ako moete!
Neverovatnom brzinom ona dohvati telefonski aparat i snanim zamahom ruke razbi njime prozor. Pre
nego to je Otac uspeo da skoi na noge ona je ve bila napolju i, drei se /.a zid, odmicala po uskoj
izboini ispod prozora. Glavni inspektor Dcjv je pojurio do drugog prozora, otvorio ga i dao znak
pitaljom.
Gospoica Merpl, kojoj je trebalo neto vie vremena da ustane, pridrui mu se pored prozora.

Zajedno su, nagnuti kroz prozor, napeto posmatrali fasadu hotela Bertram".
- Pae. Penje se po ivici, - uzviknula je gospoica Merpl. - Ali zato se penje?
- Penje se na krov. Svesna je da je to jedina mogunost. Dobri boe, pogledajte je! Penje se kao
maka. Kako je odvana!
Gospoica Merpl je mrmljala napola murei:
- Pae. Nee uspeti ...
Prilika koju su posmatrali nestala je iz vida. Otac se povukao u sobu. Gospoica Merpl ga upita:
- Ne biste li se i vi pridruili...? Otac odmahnu glavom.
- Ovako ogroman nisam ni od kakve koristi. Moji ljudi su spremni za ovakve dogaaje. Oni znaju ta
treba da rade. Za koji trenutak emo saznati... Ne bih se iznenadio da ih dobro namui! Ona je jedna u
hiljadu ena. - Uzdahnuo je. - Jedna od divljih. Ima ih u svakoj generaciji. Ne moete da ih ukrotite,
ne moete da ih vratite u zajednicu i naterate da ive u skladu sa zakonom i poretkom. One idu
vlastitim putem. Ako su svetice, odlaze da neguju gubavce, ili postaju muenice po dunglama. Ako
su zle, ine zlodela od kojih vam se die kosa na glavi. A ponekad su samo divlje. Verovatno bi bile
sasvim u redu da su se rodile u nekom drugom periodu, u vreme kada ie, svalrn mnran r\ p hnri
svni ?ivot. Onasnost ie svuda oko niih, a one same predstavljaju opasnost za druge. Takav svet bi im
odgovarao, u njemu bi se verovatno oseale kao kod kue. Ovaj na nije za njih.
- Da li ste znali da e to uiniti?
- Nisam. To je jedna od njenih vrlina. Iznenada. Sedela je tamo. gledala nas i priala... pokuavajui
da dobije na vremenu. Za to vreme je grozniavo smiljala... ah ...
- Zautao je jer je iznenada uo zvuk motora i kripu konica. -Nagnuo se kroz prozor.
- Uspela je! Doepala se kola.
Opet se ula kripa, kad su kola na dva toka uletela u krivinu, a zatim je zvuk poeo da se pribliava
i prekrasno belo udovite projuri ulicom ispred hotela.
- Ubie nekoga - ree Otac - ubie mnoge... ak i ako sama ne pogine.
- Ne znam... - poe gospoica Merpl.
- Ona je, naravno, izvrstan voza. Prokleto dobar voza. Auh, ovo je bilo blizu!
uli su urlik motora i zvuk automobilske sirene. inilo se da se kola udaljuju. Zatim su uli vrisak i
koenje i konano stranu kripu guma i urlik auspuha...

- Udarila je - ree Otac.

Stajao je tamo vrlo spokojno, ekajui sa strpljivou tako karakteristinom za njegovu mirnu pojavu.
Gospoica Merpl je stajala tiho kraj njega. Zatim se vest, kao da je prenose tafetom, probila niz
ulicu. ovek na suprotnom trotoaru kretanjem ruku prenese je glavnom inspektoru Dejviju.
- Mrtva je - ree Otac mrano. - Zaletela se u ogradu parka sa blizu devedeset brzinom. Niko drugi
nije stradao, samo mala teta na ogradi. Divna vonja. Da, mrtva je.
Povukavi se sa prozora. Otac ree namrteno:
- Ali, prethodno je ispriala svoju priu. uli ste je?
- Da - odvrati gospoica Merpl. - ula sam je. - Nastala je tiina. - To nije istina, naravno - odree
gospoica Merpl mirno.
Otac je pogleda.
- Niste joj poverovali, ha?
- A vi?
- Ne, ni ja - odvrati Otac. - Ne, to nije bila prava pria. Izmislila je da bi se to pre uklopila u ceo
sluaj, ali to nije istina. Ona nije ubila Majkla Dormana. Znate li ko ga je ubio?
- Svakako - odgovori gospoica Merpl. - Devojka.
- O, kako ste doli do toga?
- Uvek mi je neto bilo sumnjivo...
- I meni - ree Dejvi. - Bila je veoma uplaena one noi. I lai koje je izmislila su bile prozirne. Ali
nisam mogao da otkrijem njen motiv.
- To je i mene u poetku zbunilo - prihvati gospoica Merpl. -Otkrila je da joj je majka bigamista, ali
zar bi neko zbog toga izvrio ubistvo? Danas sigurno vie ne! Verujem... da je u pitanju novac.
- Upravo tako - potvrdi Dejv. - Otac joj je ostavio ogromno bogatstvo. Kad je otkrila da joj je majka
bila udata za Majkla Dormana, shvatila je da brak sa njenim ocem nije bio pravosnaan. Pomislila
je, ako se to otkrije, nee naslediti novac, jer iako je Konistonova ki, nije zakonita. Nije bila u
pravu, znate. Imali smo ve takav sluaj. Sve zavisi od testamenta. Koniston je sve ostavio ba njoj,
navodei je po imenu. Sve bi ionako pripalo njoj, ali to ona nije znala. Nije htela da se odrekne tako
velikog bogatstva.
- Zato joj je bio potreban toliko veliki novac?

Glavni inspektor Dejvi namrteno odgovori:

- Htela je da kupi Ladislava Malinovskog. Oenio bi se sa njom zbog novca, ali bez toga nije
dolazilo u obzir. Mala nije glupa, bila je potpuno svesna toga. Ali htela je da ga ima po svaku cenu.
Bila je oajniki zaljubljena.
- Znam - ree gospoica Merpl. - Videla sam joj to na licu onoga dana u Beatris Parku.
- Znala je da e ga novcem pridobiti - ree Otac. - Zato je smislila hladnokrvno ubistvo. Nije se
skrivala u dvoritu. Jednostavno je stala uz ogradu, ispalila metak i vrisnula. Kad je Majki Dorman
dotrao do nje pucala je iz bliza u njega. Zatim je opet vrisnula. Zaista je hladnokrvna. Nije htela da
svali krivicu na Malinovskog. Ukrala mu je pitolj, jer je to bio jedini nain da doe do oruja, nije
ni sanjala da bi on mogao biti okrivljen za zloin. Verovala je da e sve da se pripie nekoj skitnici
koja je htela da iskoristi maglu. Da, vrlo je hladnokrvna. Ali kasnije ju je ipak obuzeo strah. I majka
se za nju zabrinula.
- ta ete preduzeti? - pitala je gospoica Merpl.
- Znam da je to uinila - ree Otac - ali nemam dokaze. Moda je poslui poetnika srea... ini mi
se da ak i zakon danas deluje u tom pravcu. Psu se dozvoljava da jedanput ugrize... Dobar advokat
od ovoga moe da napravi tunu priu... mlada devojka, pogreno vaspitana... osim toga ona je, znate,
lepa...
- Da - sloila se gospoica Merpl. - Luciferova deca su esto prelepa. A poznato je da napreduju kao
korov.
- Ali, kao to rekoh, do suda verovatno nee nikada doi. Dokaza nema. Uzmite sebe... vas e sigurno
pozvati kao svedoka... moraete da potvrdite izjavu njene majke... njeno priznanje krivice.
- Znam - ree gospoica Merpl. - Ona mi je to ostavila u amanet, zar ne? Izabrala je smrt da bi
spasila ker. Nametnula mi je to kao elju pokojnika...
Vrata koja su vodila u kupatilo otvorie se i na njima se pojavi Elvira Blejk. Nosila je svetloplavu,
vrlo jednostavnu haljinu, plava kosa joj je padala sa obe strane lica. Izgledala je kao aneo sa neke
italijanske slike ranog perioda. Pogledala ih je.
- ula sam kola i udarac i viku sa ulice - ree. - Zar se neto dogodilo?
- ao mi je to moram da vam saoptim, gospoice Blejk - ree glavni inspektor Dejv slubenim
tonom - da je vaa majka umrla.
Elvira se malo strese.
- Oh, ne - ree uz bledi pokret negodovanja.

- Pre nego to je pobegla - nastavi glavni inspektor - ona je, naime beala,... priznala je da je ubila
Majkla Dormana.
- Hoete da kaete... da je rekla... da je ona...?
- Da - potvrdi Otac. - Upravo to je rekla. Imate li ta da dodate?
Dugo ga je gledala, a zatim gotovo nevidljivo odmahnu glavom:
- Ne - odgovori - nemam ta da dodam. Zatim se okrenula i napustila sobu.
- Dakle - pitala je gospoica Merpl - pustiete je da se izvue? Nastao je tajac, zatim Otac tresne
pesnicom o sto.
- Ne - zaurla. - Ne, tako mi boga, neu!
Gospoica Merpl je polagano i ozbiljno klimnula glavom.
- Neka se Bog smiluje njenoj dui - ree.

Beleka o piscu
Agata Kristi je najpoznatiji svetski pisac misterija i s pravom je zovu kraljicom zloina". Njene
knjige su prodate u bilionskom tirau na engleskom jeziku, i isto toliko na drugih 45 svetskih jezika.
Jedino su Biblija i ekspirova dela doivela veu prodaju od romana Agale Kristi.
Agata Miler je roena u Torkaju, u Engleskoj, 15. septembra 1880. Godine 1914, udala se za
pukovnika Aribalda Kristija, avijatiara pri Kraljevskim avio trupama. Ovaj zanimljivi par je dobio
i jednu erku, Rosalinu, pre nego to su se razveli 1928. godine. U svojoj knjievnoj karijeri, koja je
trajala vie od pola vcka. Agata Kristi je napisala 79 romana i kolekcija malih pria. Takoe je
napisala desetine pozorinih komada, ukljuujui Miolovku, koja je premijerno izvedena u Londonu
25. novembra 1952, i to delo je do sada najdue konstantno igran komad u istonji pozorita. Agatin
prvi roman. Misteriozna afera u Stajliu (1920), takoe je bio prva ekranizacija njenog ekscentrinog
belgijskog detektiva Hcrkula Poaroa. Sa sigurnou jedna od najpoznatijih izmiljenih kreacija svih
vremena, Poaroove sive elije" su trijumfovale u borbi protiv opakih zloina u preko 33 romana.
Njen posecdnji objavljen roman, Uspavano ubistvo (1976), takoe je ekranizovan, ime je jo jedan
od svetski poznatih literarnih likova, gospoica Dejn Marpl, dobila svoju ulogu i na filmu.
Gospoica Marpl se pojavila u preko 12 romana, poevi od Ubisna u Vikarijatu 1930. Oboje,
Herkul Poaro i gospoica Marpl, su nairoko poznati zahvaljujui ekranizaciji u filmovima i kratkim
TV serijama. Ubistvo u Orijent-ekspresu (1974), Svedok optube (1957), Smrt na Nilu (1978) su
samo neki od uspenih filmova baziranih na njenom radu. Agata Kristi je takoe napisala est
romantinih romana pod pseudonimom Meri Vestmakot. Napisala je i etiri autobiografske knjige,
kao i zabavne pustolovine na mnogim arheolokim ekspedicijama koje je poseivala sa svojim
drugim muem. Godine 1971, dobila je najvee nacionalno priznanje, kada je primila orden
Britanskog kraljevstva.