Вы находитесь на странице: 1из 9

1.

Privredni sistem je nain na koji se drutvo organizuje da na osnovu primarnih


faktora proizvodnje, kljunih socijalno istorijskih faktora i medjusobno povezanih
aktivnih elemenata (oblika svojine, tipova radnih odnosa, institucionalnih okvira u
kojima se odvijaju ekonomski procesi, naina upravljanja, metoda uredjivanja
privrednih kretanja i ciljeva privredjivanja) odgovori na kljuna pitanja ta, kako, gde,
kada i za koga proizvoditi. Privredni sistem je skup mehanizama i institucija za
donoenje i implementaciju odluka koja se tiu proizvodnje, raspodele, razmene i
potronje u jednoj zemlji i u odredjenom vremenskom periodu.
2.Primarni faktori su osnovni elementi bez kojih se ne moe obavljati proces
proizvodnje. Primarni faktori se pojavljuju u obliku prirodnih, ljudskih i proizvodnih
resursa, a kojima se kao elementi mogu pridruiti i veliina zemlje i njen geografski
poloaj, odnosno ve postignuti nivo drutveno ekonomske razvijenosti. Ekonomska
valorizacija primarnih faktora (zemlje, rada i kapitala) zavise i od veliine njene
teritorije, geografskog poloaja, broja stanovnika i stepena privredne razvijenosti.
3.Institucije se odredjuju kao relativno trajni i pravno regulisani odnosi izmedju ljudi
koji imaju za cilj da obezbede vrenje neke delatnosti radi ega se formira posebna
organizacija ili jedan isti drutveni odnos. S aspekta njihove uloge u privrednom
sistemu institucije emo razvrstati u 4 osnovne grupe: privredne organizacije
( institucije privrednog sistema u kojima se izvravaju aktivnosti proizvodnja,
transport, promet, obuhvataju firme, korporacije, dravna preduzea), dravne i
drutvene organizacije (institucije privrednog sistema specijalizovane za globalno
regulisanje privrednih kretanja, makroekonomsko planiranje i koordinaciju, dravne
administrativnog karaktera, a drutvene imaju savetodavnu i informativnu uslugu),
drutveno politike organizacije i udruenja (partije, sindikati, udruenja;
institucije ukupnog drutvenog tj politikog sistema preko kojih drutveno
ekonomske grupe i slojevi vre uticaj na izbor smera i intenziteta privrednog razvoja,
nain upravljanja i uredjivanja privrednih kretanja..) domainstva (najmanja
institucionalna jedinica privrednog sistema i mogu se razvrstati u 3 osnovne grupe:
potroaka, proizvodna i meovita u zavisnosti od preovladjujue delatnosti, u veoma
su sloenoj interakciji sa ostalim elementima privrednog sistema).
4.SLIKA U zavisnosti od tipa svojine i privredne organizacije izvode se naini
upravljanja koje moe biti: preduzetniko (karakteristino za liberalnu fazu
kapitalizma i znai da kapitalista lino upravlja svojim firmom, obeleava ga visoki
stepen poslovne ekonomske i tehnoloke inovativnosti jer su preduzetnici spremni da
preuzmu rizik ulazei u valorizaciju rezultata tehnikog progresa) menadersko
(karakteristino za monopolske i dravno kapitalistike privredne sisteme gde
akcionari upravljanje prenose na struna lica - menadere) tehnokratsko
(karakteristino za preduzea u dravnom vlasnitvu u kapitalistinim privrednim
sistemima) administrativno (karakteristino za preduzea u administrativnim
socijalistikim privrednim sistemima, obeleava ga inkrementalno ponaanje prema
potroaima, konkurenciji i poslovnim ekonomskim i tehnolokim inovacijama uz
izbegavanje rizika) i kolektivno upravljanje (karakteristino za kooperativni sektor,
a korieno je i u samoupravnom socijalistikom privrednom sistemu). Oblici svojine
odreuju sledee metode: trini mehanizam (spontano regulisanje privrednih
procesa nezavisno od volje ljudi kroz varijaciju cena, pad ili rast koji se reflektuje na
proizvodnju i potronju), monopolska i oligopolska kontrola (odlika monopolske
faze razvoja kapitalistikih privrednih sistema), tekua ekonomska politika
(kombinacija mehanizama makroekonomskog planiranja, trinog mehanizma i
monopolske i oligopolske kontrole), makroekonomsko planiranje (karakteristino
za administrativne socijalistike privredne sisteme), dogovaranje i
sporazumevanje (pokuaj da se poboljaju performanse samoupravnog

socijalistinog privrednog sistema i da se decentralizacijom funkcija planiranja


supstituie mehanizam trita).
5.Ekonomske aktivnosti predstavljaju realizaciju odredjenih ciljeva determinisanih
karakterom produkcionih odnosa. Osnovni cilj svih ekonomskih aktivnosti u okvirima
trine robne privrede je ostvarivanje trine dobiti putem koje se ostvaruju svi drugi
ciljevi. Osnovni ciljevi ekonomskog privredjivanja su: maksimiranje profita u
liberalnom kapitalizmu, ekspanzija u monopolskom kapitalizmu, ouvanje sistema u
dravnom kapitalizmu. Kao osnovni cilj u politikoj ekonomiji socijalizma odreeno je
zadovoljavanje rastuih potreba stanovnitva, dok u praksi administrativnih
socijalistikih privrednih sistema kao osnovi cilj je preovladao drutveni i privredni
razvoj. U politikoj teoriji samoupravnog socijalizma kao osnovni cilj ekonomske
aktivnosti odreen je porast dohotka bez preciznog izdvajanja dobiti kao osnovnog
instrumenta za realizaciju drutveno ekonomskog razvoja.
6.Stanje opte ravnotee u privrednom sistemu se postie ako se istovremeno na
svim tritima roba i faktora proizvodnje postigne ravnotea. Privredni sistem koji
nema sposobnost da povremeno prolazi kroz stanje opte ravnotee, se ne moe
odrati kao sistem. Stabilnost privrednog sistema je njegova sposobnost da
periodino prolazi kroz stanja opte ravnotee koja se nalaze na viem nivou
razvijenosti od prethodnog. Optimalnost privrednog sistema se definie kao
reim funkcionisanja ukupne privrede u kome se ostvaruje maksimizacija svih
rezultata i minimizacija svih utroaka. Za razumevanje celog mehanizma razvoja i
kretanja privrednog sistema razlikujemo sistem povratnih sprega: pozitivnih ili
stabilizatora koji uveavaju uticaj inputa na autput i negativnih ili kumulatora koji
smanjuju uticaj inputa na autput.
7.Kao najznaajnije se izdvajaju: prvo-kruno kretanje materijalnih i
monetarnih tokova u privrednom sistemu (materijalna dobra i novac krue
izmedju subjekata privrednog sistema uz pomo susretnih kanala ponude i tranje,
domainstva poseduju rad koji nude privrednim organizacijama direktno ili
posredstvom finansijskog trita, privredne organizacije kupuju rad i druge faktore
proizv.na odredjeno vreme i za to plaaju zarade, profite, kamate i rente, a drava se
pojavljuje i kao samostalni kupac potronih roba i usluga i faktora proizv.), drugoodnos akumulacija potronja u privrednom sistemu (raspodela novostvorene
vrednosti na akumulaciju i potronju odredjuje ivotni standard, dinamiku privrednog
razvoja, dinamiku poveanja produktivnosti, zaposlenost,..akumulacija je odvajanje
dela novostvorene vrednosti za potrebe proirene reprodukcije i istovremeno
oznaava odricanje od upotrebe svih sredstava za potronju) tree-odnos plana i
trita u privrednom sistemu (trite daje proizvodnji informacije o novim
proizvodima, a boljom organizacijom omoguava plasman proizvedene robe i usluga,
proizvodnja daje dravi informacije o novim proizvodnim mogunostima) etvrtoodnos informacije odluivanje (za efikasno funkcionisanje neophodno je da
informacije budu pravovremene, sveobuhvatne, kvalitetne i pravilno obradjenje, a
odluke pravovremene, realne, ispravne).
8.SLIKA
9.SLIKA
10.Ekonomska politika je deo opte politike kojom se vri uobliavanje institucija
privrednog sistema, ekonomske strukture i regulacija privrede. Sutinski je zavisna
od 3 faktora: 1.konkretnog drutvenog sistema posebno njegovih kljunih
podsistema privrednog, politikog i pravnog, 2.nivoa opte privredne razvijenosti i
ekonomske strukture, 3.medjunarodnog ekonomskog i politikog okruenja. Osnovni
subjekat odluivanja u ekonomskoj politici je vlada. Aktivni inioci, ciljevi i upravljaki
mehanizmi se oznaavaju zajednikim pojmom atributi ekonomske politike.

Ciljevi ekonomske politike izraavaju potrebe, namere, a u posebnim sluajevima


i elje za izmenu postojeeg stanja u privredi u celini ili u njenim delovima(puna
zaposlenost, niska inflacija, ravnotea platnog bilansa). Instrumenti su sredstva
pomou kojih aktivni inioci ekonomske politike ostvaruju postavljene ciljeve(porez,
obavezne rezerve). Mere ekonomske politike se definiu kao postupci, koji su
namenjeni za promenu ili ukidanje postojeih odnosno uvodjenje novih instrumenata
ekonomske politike(poveanje poreza, smanjenje obaveznih rezervi).
11.Praktina ekonomska politika je osnova istraivanja za naunu ekonomsku
politiku. To nije dovoljno, pa je potrebno ostvariti preciznije odredjivanje objekta
istraivanja, kako bi se istraio sadraj i efekti praktine ekonomske politike.
Ekonomska politika se mora tretirati kao sinteza praktine i naune ekonomske
politike. Jedan se tretira kao aktivnost aktivnih inilaca, pre svega drave u regulaciji
privrede i privrednog razvoja, a drugi za oznaavanje oblasti ekonomske nauke koja
izuava ekonomske ciljeve i metode njihove realizacije. U prvom sluaju koristimo
pojam praktine, dok u drugom pojam naune ekonomske politike.
12.Prvo, osnovni ciljevi ukupne drutvene politike su porast ivotnog standarda
celokupnog stanovnitva, sloboda, pravda, mir, sigurnost, demokratija, optimalno
korienje faktora proizvodnje. Drugo, u sadraj ciljeva i akcija ekonomske politike
ugradjene su ekonomske potrebe, no one imaju istovremeno veoma snani drutveni
uticaj, visok nivo zaposlenosti uvruje demokratiju, stabilnost nacionalne valute
obezbedjuje lino i drutveno blagostanje. Tree, realizacija globalnih drutvenih
ciljeva direktno utie na kretanja u privrednoj sferi.
13.Osnovne zajednike karakteristike aktivnih inilaca su definisani interes,
sposobnost odluivanja od ireg znaaja u procesu drutvene reprodukcije,
sposobnost akcije i sposobnost samostalnog delovanja. Prva klasifikacija, razvrstava
sve aktivne inioce u dve osnovne grupe: nosioci politike vlasti i samoorganizovana
tela objekata regulacije. Na osnovu ekonomsko pravnog pristupa podelu aktivnih
inilaca ekonomske politike moemo izvriti na 4 osnovne grupe. 1.makroekonomske
subjekte s pravom donoenja obavezujuih ekonomskih odluka kao to su parlament,
vlada, centralna banka i sudovi. 2.makroekonomske subjekte koji reprezentuju neije
kolektivne privredne interese kao to su politike partije, udruenja poslodavaca,
sindikati, privredne komore. 3.makroekonomske subjekte nosioce velikog
pojedinanog ekonomskog interesa koji imaju direktan formalan ili neformalan uticaj
na akcije ekonomske politike kao to su banke i druge finansijske institucije, berze,
transnacionalne korporacije i nacionalni monopoli. 4.makroekonomske subjekte
inspiratore ekonomske politike koji nisu direktno nosioci ekonomskog interesa ali
stvaraju javno mnjenje i time vre znatan uticaj na strukturiranje ciljeva ekonomske
politike kao to su nauka, sistem masovnih informacija i crkva. U ove podele kao
zasebnu grupu aktivnih inilaca u kreiranju i operacionalizaciji ciljeva treba ukljuiti i
medjunarodne makroekonomske subjekte sa pravom donoenja obavezujuih
makroekonomskih odluka.
14.Ciljevi ekonomske politike se formuliu pod snanim uticajem politikog
faktora odnosno osnovnih drutvenih ciljeva: porasta ivotnog standarda
stanovnitva, slobode, pravde, sigurnosti, mira, demokratije i optimalnog korienja
faktora proizvodnje. Razlikujemo: 1.etike i moralne vrednosti u ekonomskoj politici
(obuhvataju filozofske i religiozne principe) 2.ideoloke vrednosti u ekonomskoj
politici: ideoloke vrednosti socijalne trine privrede, ideoloke vrednosti neoliberalne trine privrede i ideoloke vrednosti neo-socijalizma, 3.teleoloke
vrednosti u ekon.politici, 4.pragmatine i egoistino grupne vrednosti.
15.Prema sadrini ciljeve ekonomske politike moemo razvrstati: 1.isto
materijalno proizvodni ciljevi (obezbeenje pune zaposlenosti, stabilnost cena i

dohodaka, ravnotea u platnom bilansu, zatita ivotne sredine), 2.drutveno


ekonomske ciljeve (promene prava svojine, promene organizacione strukture
privrede na makro i mezo nivou, promene karaktera ciljne funkcije preduzea,
promene u metodima ureenja privrednih kretanja), 3.socijalno politike ciljeve
(poboljanje optih uslova ivota, obezbeenje nacionalne nezavisnosti). Prema
vremenskom trajanju ciljeve ekonomske politike delimo : na kratkorone (puna
zaposlenost, stabilnost cena, ravnotea platnog bilansa) i dugorone (skraenje
radnog vremena, zadovoljenje kolektivnih potreba, visoku i dugoronu stabilnu stopu
privrednog rasta). Prema prirodi njihovih odnosa ciljevi mogu biti: nezavisni
(kada realizacija jednog cilja ne dovodi u pitanje realizaciju drugog), komplementarni
(kada ostvarenje jednog doprinosi deliminom ili potpunom ostvarenju drugog) i
konfliktni (kada ostvarenje jednog delimino ili u potpunosti oteava ostvarenje
drugog cilja). Prema znaaju za operacionalizaciju privrednog i politikog
sistema: osnovne (visoka i dugorono stailna stopa privrednog rasta, zadovoljenje
kolektivnih potreba) i sporedne (skraenje radnog vremena, poboljanje modela line
potronje).
16.Sredstva pomou kojih aktivni inioci ekonomske politike ostvaruju postavljene
ciljeve nazivaju se instrumentima ekonomske politike. Moemo ih podeliti u 4
osnovne grupe: 1.instrumenti direktne kontrole koji imaju imperativno
administrativno prinudni karakter (neposredno zakonsko regulisanje uslova
poslovanja subjekata, normativne obaveze u pogledu standarda i kvaliteta,
kontigentiranje). 2.instrumenti posredne kontrole koji delovanjem na
ekonomske uslove i podsticaje utiu na ponaanje privrednih subjekata
(instrumenti fiskalne fiskalne prihode i rashode, porezi, takse, doprinosi i
monetarno kreditne politike sferu emisije novca, opticaja, ponude novca, ponude
kredita), 3.moralni instrumenti koji poivaju na autoritetu vlasti zasnovanom
na njenom moralnom kredibilitetu u smislu pravednosti i uverljivosti njenih
akcija (pozivi domaim i stranim investitorima da investiraju kapital u nerazvijenim
regionalnim celinama, pozivi domaim i stranim turistima da letuju u odreenim
turistikim destinacijama), 4.dobrovoljni sporazumi i dogovori izmedju drave,
privrednih subjekata, udruenja poslodavaca, sindikata koji nisu
formalizovani ugovorom ili su to posredno i delimino (razne vrste kolektivnih
sporazuma, formiranje izvoznih klastera tj virtuelnih koorporacija).
17.Mere se definiu kao postupci koji su namenjeni za promenu ili ukidanje
postojeih tj uvodjenje novih instrumenata ekonomske politike. Podela: Prvo
zavisno od obuhvata mere mogu biti opte i posebne. Drugo prema poreklu
mogu biti nacionalne i nadnacionalne. Tree prema stepenu delovanja na
privredne subjekte i drutveno ekonomske grupe mogu biti linearne ili
horizontalne i selektivne ili vertikalne. etvrto prema objektu delovanja na
realne mere i finansijske mere. Peto prema nainu delovanja mogu biti direktne
mere, posredne mere i indikativne usmeravajue mere ekonomske politike. esto
prema objektu dejstva razlikujemo iroki spektar mera kao to su mere
industrijske, agrarne, trgovinske, spoljno trgovinske, regionalne, urbane, ruralne,
razvojne, tehnoloke i demografske politike.
18.10 instrumenata: dravne investicije, subvencije i transferi kapitala preduzeima,
nadnice i plate, direktni porezi na dohotke domainstva, carine, zajmovi
domainstava i preduzea, kontrola uvoza, kontrola dobara i usluga, kontrola
investicija, alokacija sirovina. Kiren je za 12 ciljeva ekonomske politike (puna
zaposlenost, stabilnost cena, ravnotea u platnom bilansu, visoka i dugorono
stabilna stopa privrednog rasta, poboljanje alokacije faktora proizvodnje,
zadovoljenje kolektivnih potreba, poboljenje raspodele dohotka i bogatstva, zatita i

podsticanje regionalnog i industrijskog razvoja, poboljanje modela line potronje,


osiguranje stabilnog snabdevanja trita egzistencijalnim materijalnim dobrima i
uslugama, poveanje veliine i poboljanje strukture stanovnitva i skraenje radnog
vremena) naveo 303 instrumenata ekonomske politike od kojih su 40 vani. Grupe
instumenata: instrumenti javnih finansija, novca i kredita, direktne kontrole i
promene institucionalnog okvira.
19.Vri se po osnovu: podruja delovanja ekonomske politike, ekonomske strukture tj
kombinacije proizvodnih faktora po regionima sektorima i delatnostima, karaktera
sadraja ciljeva ekonomske politike, obuhvatnosti ciljeva instrumenata i mera
ekonomske politike, vremenske dimenzije, intenziteta tj broja primenjenih mera i
instrumenata, hijerarhijske organizacije drave i sistema svesne regulacije
privrednog ivota i namene tj svrhe delovanja ekonomske politike i slino.
20.Prvo, ekonomska politika za osiguranje opte ekonomske ravnotee moe se
razvrstati u parcijalne ekonomske politike (anticiklina politika, politika cena, spoljno
trgovinska, devizna, politika zapoljavanja, politika javnih nabavki). Drugo,
ekonomska politika za osiguranje uslova za razvoj i odravanje trinog mehanizma
(antimonopolska, politika regulacije prirodnih monopola, trgovinska i politika zatite
potroaa). Tree osnovni zadatak politika neutralizacije efekata trinog
mehanizma je da koriguje pojave u ekonomskom ivotu na koje trite sporo reaguje
(socijalna politika, politika zatite i unapredjivanja ivotne sredine, politika
regionalnog razvoja i urbanizacije, politika razvoja stambeno komunalne delatnosti i
politika razvoja neproizvodnih delatnosti). etvrto ekonomsku politiku privrednog
razvoja odnosno za osiguranje dugorone stope privrednog rasta obuhvata parcijalne
ekonomske politike ( investiciona, tehnoloka i obrazovna politika).
21.Defanzivna ekonomska politika prua zatitu pojedinim sektorima,
delatnostima, grupacijama, pa ak i pojedinim preduzeima od spoljne konkurencije s
ciljem prilagoavanja i stvaranja uslova za uspeno sueljavanje sa konkurencijom.
(Preteno) defanzivni karakter imaju na primer: 1.agrarna politika,
2.spoljnotrgovinska politika u funkciji selektivne zatite od meunarodne
konkurencije i slino. Ofanzivna ek.pol.inicira promene i podstie razvoj pojedinih
sektora, delatnosti, grupacija, a u posebnim sluajevima i pojedinih preduzea s
ciljem prevazilaenja razvojnih barijera i stvaranja uslova za ukupan privredni razvoj.
(Preteno) ofanzivni karakter imaju na primer: politika razvoja sistema proizvodnotehnolokih standarda i sl. Stabilizaciona ek.pol.obuhvata aktivnosti rada
odravanja i uspostavljanja unutranje i spoljne ravnotee, pune zaposlenosti radne
snage i ostalih proizvodnih resursa, obuhvata: 1.politiku zapoljavanja, 2.anticiklinu
politiku, 3.antiinflacionu politiku, 4.spoljno-trgovinsku politiku u funkciji odravanja
ravnotee u spoljno-ekonomskim odnosima, 5.deviznu politiku u funkciji odravanja
fiksnog deviznog kursa i sl.
22.Kratkorone ili stabilizacione ekonomske politike se najee odreuju u
trajanju od jedne godine, mada mogu biti neto krae ili due. Koriste se za
postizanje privredne ravnotee u kratkom roku. Primeri su: 1.antiinflaciona politika,
2.anticiklina politika u cilju smanjenja nezaposlenosti u fazi depresije,
3.spoljnotrgovinska i devizna politika ogranienja uvoza u cilju uspostavljanja
ravnotee u tekuim transakcijama s inostranstvom i sl. Dugorone ek.pol.se
odreuju u vremenskom periodu trajanja od dve do etiri-pet godina, u nekim
sluajevima i do deset god. U periodu veim od deset god.praktino je nemogue
izvriti precizno definisanje sadraja ek.politika. Ek.politike se razlikuju po
intenzitetu, kada sadraj obuhvata samo jedan instrument promotivnog karaktera,
odn.kada su programi kompleksni. U jednostavne ek.politike spadaju: 1.politika

centralne banke u odreivanju visine diskontne stope, a u kompleksne: 1.budetska


pol, 2.industijska pol., 3.tehnoloka pol.
23.Federalna organizacija drave i sistema svesne regulacije privrednog ivota po
regionalnim celinama pretpostavlja i odgovarajui stepen samostalnosti u
formulisanju ciljeva, instrumenata i mera ek.pol. Na taj nain se otvaraju problemi:
1.stepena decentralizacije ili centralizacije, 2.koordinacije, 3.prevazilaenja konflikata
zbog tenji pojedinih aktivnih inilaca ek.pol.da nametnu svoje kao opte ciljeve kako
bi obezbedili iru drutvenu i ekonomsku podrku. Razlikujemo sledee ek.pol.:
1.globalne ek.pol., 2.nadnacionalne ek.pol., 3.centralne ek.pol., 4.regionalne ek.pol.,
5.subregionalne ek.pol., 6.lokalne ek.pol. U skladu sa realnom politikom i
teritorijalnom organizacijom Srbije, razlikujemo: 1.globalne ek.pol.koja se realizuju na
osnovu saradnje Vlade Srbije i NBS sa Meunarodnim monetarnim fondom (MMF),
2.nadnacionalne ek.pol. koje se realizuju u saradnji sa odgovarajuim institucijama
EU, 3.centralnu ekonomsku politiku koju sprovodi Vlada Srbije i NBS, 4.(regionalnu)
ekonomsku politiku koju sprovodi Vlada AP Vojvodine, 5.gradske ek.pol., 6.ek.pol.i
lokalne samouprave. Prema delovanju drave na materijalne i monetarne tokove u
privrednom sistemu razlikujemo: 1.fiskalnu pol., 2.monetarno-kreditnu pol., 3.politiku
javne potronje, 4.politiku dohotka. Centralno mesto zauzimaju fiskalna i monetarnokreditna politika.
24.LEP predstavljaju praktine aktivnosti lokalne samouprave i njenih institucija
kojima se vri regulacija lokalne privrede i privrednog razvoja. U praksi lokalna
ekonomija se vezuje za ekonomske aktivnosti koji se odvijaju u okviru jednog
geografskog prostora ureenog administrativnim granicama. Lokalne ek.pol. se
moraju tretirati kao svojevrsna sinteza praktine i naune ek.pol. Njenu osnovu ine
aktivni inioci lokalne ek.pol., ciljevi lokalne ek.pol.i upravljaki mehanizmi (mere i
instrumenti) lokalne ek.pol.
25.Aktivni inioci: graani, organi upravljanja lokalne samouprave, upravne slube
i organi lokalne samouprave, slube za upravljanje javnim i lokalnim dobrima,
komunalna preduzea, lokalne finansijske organizacije i nevladine organizacije.
Ciljevi: Porast ivotnog standarda svih. Drugo, porast bogatstva lokalne sredine.
Tree, smanjenje hijerarhije i autoritarnosti u obezbeenju javnih dobara. etvrto,
otvorenost lokalne sredine. Peto, fleksibilnost lokalnih kadrova i organizaconih
struktura u odnosu na promene i prihvatanje promena. Upravljaki mehanizmi
lokalne ekon.politike: opteg karaktera, selektivni upravljaki mehanizmi, opti ili
selektivni upravljaki mehanizmi koji su od bitnog znaaja za realizaciju ciljeva
lokalne ekonomske politike.
26. Prvo, teite aktivnosti treba da bude na kvalitativnom razvoju, a ne na
kvantitativnom razvoju. Drugo, orijentacija u lokalnom razvoju treba da bude od
odozgo na dole. Tree, decentralizacija, kao proces podele nadlenosti i
odgovornosti sa centranog na lokalni razvoj. etvrto, potovanje principa da se
savremeni razvoj zasniva na diferenciranim procesima. Peto, shvatanje lokalne
teritorije kao skupa potencijanih resursa, koji se moraju najefikasnije iskoristiti.
esto, potrebno je stvoriti uslove za samoodrivi razvoj.
27.Osnovni nedostaci trita proizilaze iz: 1.privrednih ciklusa, 2.negativnih
eksternih efekata, 3.problema besplatnog jahanja kod javnih dobara, 4.monopola,
5.asimetrinih informacija i 6.nejednakosti u raspodeli dohodaka. Pravi uzroci nisu u
njegovoj unutranjosti nego u deformacijama koje unosi drava svojim aktivnostima
u regulaciji ekonomskih i drutvenih procesa. Ekonomske f-je drave su:
1.obezbeenje pravnog sistema
2.realizacije alokacione f-je u domenu velikih infrastrukturnih sistema,

3.realizacija
funkcionie,
4.realizacija
5.realizacija
6.realizacija

regulacionih f-ja u onim podrujima u kojima mehanizam trita ne


stabilizacione f-je, kada to trini mehanizam nije u stanju da obezbedi,
redistributivne i socijalne f.
razvojne f-je u skladu sa osnovnim drutvenim i socijalnim ciljevima.

28. SLIKA
29.SLIKA
30.Potreba za javnom regulacijom proirene reprodukcije u infrastrukturnim i drugim
delatnostima sa velikim eksternim efektima proistie iz:
1.zahteva za visokim nivoom drutvene koordinacije njihovog razvoja,
2.velikih trokova i dugog vremenskog perioda izgradnje,
3.obezbeivanje materijalne i tehnike osnove za razvoj ovih sektora,
4.usaglaavanja interesa i ostvarivanja konsenzusa u uslovima visokokoncentrisanog
interesa subjekata ponude
31.Javna regulacija privrede i privrednog razvoja u savremenim trinim privredama
se zasniva na makroekonomskom planiranju. Makroekonom.planiranje obeleava:
Prvo, makroekon.plan.je svesna aktivnost koja se zasniva na procesu spoznaje i
neprestanog istraivanja drutvenih potreba i naina njihovog zadovoljenja
Drugo, makroekon.plan.se odvija na nivou ukupne privrede, a time i drutva na
ureenoj institucionalnoj osnovi.
Tree, osnovni zadatak makroekon.plan. jeste da realizacijom vanih ciljeva,
ukljuujui i odreenu realokaciju resursa u prostoru i vremenu, omogui dostizanje
odreene ravnotee.
etvrto, ciljevi makroekon.plan.se izvode iz preferencija interesa artikulisanih kroz
politike procese, te se manifestuju na nivou sistema kao celine.
Peto, realizacija ciljeva makroekon.plan.se vri preko odgovarajueg sadraja ciljeva
i akcija ekon.pol., koje zbog toga, moraju biti konzistentno integrisane u jedinstven
sistem regulacije.
32.Infrastruktura za javnu regulaciju privrede i privrednog razvoja u
komplementarnom sadejstvu sa tritem stvara spoljne uslove za funkcionisanje
privrednog sistema i privrednih subjekata i pretpostavlja veoma razvijenu
administrativnu, informacionu, inovacionu, neproizvodnu i proizvodnu infrastrukturu
koje funkcioniu u okvirima:
1. stabilnog, preciznog politikog pravnog sistema i
2. mobilnog, fleksibilnog i adaptabilnog institucionalnog sistema.
Infrastrukturu za javnu regulaciju privrede i privrednog razvoja u savremenim
trinim privrednim sistemima obrazuju:
I Javna (dravna) proizvodna infrastruktura,
II Javna (dravna) infrastruktura za obezbeenje nesmetanog funkcionisanja trita
roba i usluga,
III Javna (dravna) infrastruktura trita rada,
IV Informaciona (dravna, javna) infrastruktura,
V Javna (dravna) inovaciona infrastruktura,
VI Javna dravna, administrativna) upravljaka infrastruktura,
VII Ekoloka infrastruktura,

VIII Neproizvodna infrastruktura,


IX Organi zakonodavne vlasti,
X Organi sudske vlasti,
XI Meunarodni makroekonomski subjekti.
34. U okvirima trine infrastrukture razvijene su mnoge potpuno nove institucije,
kao to su: 1.konsultantske firme,
2.konsalting firme,
3.strategijske alijanse i poslovne mree,
4.investicioni fondovi,
5.centri za podrku razvoja malih i srednjih preduzea, malog biznisa i
preduzetnitva,
6. berze malog biznisa.
Za razliku od trine infrastrukture, na reformi infrastrukture za javnu regulaciju
privrede i privrednog razvoja je malo uraeno u smislu njenog sutinskog
redizajniranja. Veina specijalizovanih institucija su likvidirane ili su njihove f-je u
smanjenom obimu alocirane u okviru drugih institucija, dok je njihova kadrovska
osnova, praktino unitena odlivom u druge delatnosti ili odlaskom u inostranstvo, a
znanja i sposobnosti su zastarela.
35.Raskorak izmeu osnovnih drutveno-ekonomskih opredeljenja i realinih tokova je
posledica odsustva konzistentnosti izmeu normativne i institucionalne strukture.
Srbija ima dualni privredni sistem u kome je mehaniki spojena samoregulacija
privrede na osnovu trinog mehanizma sa nejasno i neprecizno regulisanim
svojinskim odnosima i ekonomskim i politikim monopolom u sferi
makroekonomskog odluivanja. Problem nekonzistentnosti izmeu fundamentalnih
drutveno-ekonomskih opredeljenja o odreenju moderne drave kao partnera
privrednim subjektima i autonomnog ponaanja preduzea kao osnovnog subjekta
trine privrede razmotriemo na osnovu analize funkcionisanja institucija
privrednog sistema grupisanih u karakteristine podsisteme: svojinski podsistem,
organizacioni podsistem, upravljako-poslovodni podsistem, motivacioni
podsistem=koordinacioni podsistemi, trite i javna regulativa.
36. Problem nepravilno i nejasno formulisanih podsistema privrednog sistema, se
direktno nadovezuje s tekoama u operacionalizaciji njegovih osnovnih analitikih
kategorija: vrednost, novac, cene, raspodela, reprodukcija, javne finansije,
spoljnoekonomski odnosi. Analitika kategorija novca, cena i deviznog kursa su
sistemski nerazraene, odn.i dalje su u znaajnoj meri instrument politikog i
ekonomskog pogaanja upravljanja, a ne neutralne ekonomske kategorije za
odravanje makroekonomske stabilnosti. Aktuelna strategija za odreivanje ovih
analitikih kategorija se zasniva na: 1.reimu kontrolisanog fleksibilnog deviznog
kursa, 2.velikoj spoljno-ekonomskoj neravnotei i 3.dinaminom poveanju cena
javnih dobara. Aktuelni sadraji analitikih kategorija reprodukcije, raspodele i javnih
finansija su koncipirani i operacionalizovani u formi, kojom se prikriva nemo
nacionalne politike i ekonomske elite da raspoloivo nacionalno bogatstvo iskoristi
za strukturno prilagoavanje i obnovu razvojne propulzije. Analitika kategorija
spoljnoekonomski odnosi je operacionalizovana u nejasnoj i nepreciznoj formi.
37. Modeliranje ekonomskih politika se realizuje u odgovarajuem politikom i
pravnom okviru, u kome aktivni inioci ekonomske politike vre preslikavanje ciljeva
ekonomske politike na odgovarajue nivoe privredn aktivnosti preko odabranog
sadraja mera i instrumenata ek.pol. Uloga i vanost politikog i pravnog okvira u

modeliranju ek.pol.obradie se na osnovu sistematizovanog logistikog pristupa u


odreivanju i povezivanju elemenata ek.pol.kroz karakteristine procese: 1.analize
nacionalne, odn.parcijalne privredne situacije, 2.postavljanje optih, odn.parcijalnih
ekonomskih ciljeva, 3.analize i izbora mera i instrumenata ek.pol., 4.odreivanja
konkretnog sadraja akcija ek.pol., 5.sprovoenja ex ante javne kontrole efekata i
drutvenih trokova konkretnog sadraja ek.pol.i 6.integracije ek.pol.u globalne
nacionalne privredno-politike koncepcije. Prednost u merenju problema,
odn.trendova u privredi svakako imaju kvantitativni indikatori koji su rezultat
statistikih informacija, popisa, anketa i sl. 38.Modeliranje ek.pol.obeleava konflikt
interesa ekonomskih, socijalnih i politikih grupa. Konflikti interesa u tekuoj
ek.pol.se, uglavnom ispoljavaju u : 1.trouglu: vei porezi-vei transferi-zatita
interesa poreskih obveznika (manji porez), koji je manje vie vidljiv svim akterima
ekonomskih procesa jer se lako odreuju trokovi (kroz plaene poreze) i dobici
(subvencije, socijalna davanja) i 2.domenu strukturnog prilagoavanja, jer se
trokovi i dobici neravnomerno rasporeuju izmeu sektora, delatnosti, privrednih i
neprivrednih subjekata i drutveno-ekonomskih grupa i slojeva, koji su manje vidljivi
zbog njihove strukture, dinamike i konanih rezultata. Prioritet u javnim rashodima
treba da imaju zdrastvo, obrazovanje, spoljna i unutranja zatita, rashodi za
podsticanje regionalnog i tehnolokog razvoja, kao i transferna davanja stanovnitva,
s tim da postoje ozbiljne politike razlike u utvrivanju nivoa prava, posebno u
zdrastvu, obrazovanju, kao i strukture i vremenskog trajanja transfernih davanja
stanovnitvu. 39.Ekonomski procesi se ostvatruju uz oscilacije privrednih aktivnosti u
vremenu u kojima se izdvajaju 4 osnovne faze: 1.kriza hiperprodukcije, 2.depresija,
3.oivljavanje privredne aktivnosti i 4.privredni polet. E.S.Kiren je podelio
mehanizme ek.pol.u odnosu na vremensku dimenziju i druge posebne uslove za
njihovo donoenje u 4 grupe. Prvu grupu obrazuju mehanizmi sa automatskim
delovanjem. To su tzv.automatski stabilizatori u privrednom sistemu. Drugu grupu
obrazuju mere ekonomske pol.koji se nakon neke odreene pojave u ekonomskom
ivotu donose manje-vie automatski. Treu grupu obrazuju razne naredbe, zabrane,
dozvole i odluke koje donosi vlada ili centralna banka bez posebne zakonske
procedure i konsultacije sa drugim aktivnim iniocima ek.pol. etvrta grupa
obuhvata mehanizme ek.pol.u obliku zakona, zabrana, dozvola i odluka-koje se
odnose uz saglasnost drugih aktivnih inilaca ek.pol.ilik drugih drava i sl.
40. Eksterne drutvene faktore u procesu kontrole moemo grupisati u 3 osnovne
grupe: 1. Parlament, iji je osnovni zadatak zakonodavna kontola sadraja ciljeva i
trokova akcija ek.pol., 2. Nauka, iji je osnovni zadata da preko nezavisnih
eksperata obezbedi strunu raspravu o sadraju ciljeva i akcija ek.pol. i drutvenim
trokovima njihove realizacije, 3. Politike partije i savezi iji je osnovni zadatak
politika kontrola sadraja akcija ek.pol. veina ciljeva ek.pol.ima univerzalno
znaenje i malo se razlikuje u pojedinim dravama. Problem evaluacije je direktno
povezan sa problemom verodostojnosti ek.pol Verodostojnost ima: 1.kvalitativni i
2.intuitivni aspekt.