Seminarski rad iz predmeta: Zatita ivotne sredine

Tema: Motorna vozila i saobraajna buka kao izvori zagaenja ivotne sredine

Mentor:

Student:

SADRAJ:

1. UVOD......................................................................................................................3
2. MOTORNA VOZILA I ZAGAIVANJE VAZDUHA.....................................4
Izduvni gasovi i efekti zagaivanja vazduha...........................................5
Redukcija olova u benzinu....7

3. SAOBRAAJNA BUKA.......................................................................................8
Pojam, vrste i subjekti zatite ivotne sredine od buke..........................8
Vozilo kao izvor buke................................................................................9
Uticaj buke na organizam.......................................................................10
4. MERE ZATITE OD SAOBRAAJNE BUKE.................................................12
5. ZAKLJUAK......................................................................................................14
6. LITERATURA.......................................................................................................15

1. UVOD

Stanje ekolokih uslova urbanih sredina postalo je svakodnevna tema kojom se bavi
savremeni svet. Sve vea koncentracija stanovnitva u gradovima i mestima sa razvijenim
komunikacijama, razvoj i napredak tehnike i tehnologije, stalna tenja ljudi za brzim
kretanjem, doveli su svetu u situaciju da se sukobljava sa sve ozbiljnijim problemima
zagaenosti atmosfere prouzrokovane, izmeu ostalog, i motornim vozilima.
Saobraaj je bitan preduslov funkcionisanja ljudske zajednice uopte. On svojim
funkcionisanjem stvara uslove, utie i izaziva niz pozitivnih neposrednih i posrednih
efekata na privredu i drutvo u celini. Meutim, isto tako, saobraaj negativno utie na
ivotnu sredinu i stvara niz neeljenih i tetnih efekata.
Saobraaj, kao posledica transporta ljudi i materijalnih dobara, postaje najsloeniji
problem sa kojim se suoavaju savremeni gradovi. Od brojnih nepovoljnosti koje
saobraaj ima na ivotnu sredinu, najznaajniji su zagaivanje vazduha i saobraajna
buka.
Sve oteaniji uslovi odvijanja saobraaja posledica su naglog poveanja broja vozila.
Osnovni pokazatelji poveanja broja vozila u odnosu na broj stanovnika u gradu je stepen
motorizacije koji sa vremenom sve vie raste.
Stanje saobraaja i ekolokih uslova u gradovima se neprekidno pogorava. Izgradnja
saobraajnih povrina ni priblino ne prati porast broja motornih vozila.
Savremena saobraajna politika je danas u svetu podreena novoj, iz ekologije
proizaloj, ideji odrivog razvoja, koja podrazumeva racionalno korienje svih
prirodnih resursa na dui rok.

2. MOTORNA VOZILA I ZAGAIVANJE VAZDUHA

Prirodni izvori zagaivanja atmosfere su: deflacija, poari, vulkani, kosmika praina,
okeani, mineralni i termalni izvori aerozagaenja i sl. Prirodni izvori vre najveu emisiju
toskinih materija, dok je udeo saobraaja u poreenju sa drugim izvorima najmanji.
Motori ugraeni u vozilima, skoro iskljuivo pripadaju grupi motora sa unutranjim
sagorevanjem koji pri transformaciji hemijske energije u mehaniki rad izbacuju u
atmosferu produkte potpunog ili nepotpunog sagorevanja. Pored izduvne cevi na vozilu
postoje i drugi izvori zagaenja, ali je ona ipak najznaajniji emiter i problemi vezani za
nju su najkomplikovaniji i predstavljaju jedino pravo reenje problema smanjivanja
izduvnih gasova. Sastav gasova u produktima sagorevanja zavisi od vie faktora od kojih
su najznaajniji: nain stvaranja meavine goriva i vazduha, konstrukcioni parametri
motora, tip i sastav goriva i sl.1
Emisije iznad propisanih granica mogu biti prouzrokovane:
-

neispravnou ili dotrajalou motora

neispravnou ili dotrajalou jednog od elemenata sistema za paljenje ili

napajanje motora gorivom

neispravnim podeavanjem motora

Znatne koliine tetnih materijala isputaju i vozila sa neispravnim ili beu ikakvih
zatvaraa nalivaka za motorno ulje i benzin. Na ovakve nalivke izlaze znatne koliine
para ugljovodonika i drugi gasovi, koji ne samo da zagauju okolinu, ve predstavljaju i
opasnost od izbijanja poara na vozilu.
Motori ugraeni u vozila iskljuivo pripadaju grupi motora sa unutranjim
sagorevanjem koji izbacuju razliite produkte sagorevanja.
Sa stanovita tetnosti emisija treba istai da motorna vozila najvie emituju
ugljenmonoksid.

Beara,G. Saobraaj i ivotna sredina, Aranelovac, 1985.god., 19.str.

Izduvni gasovi i efekti zagaivanja vazduha

Ugljenmonoksid, azotni oksidi i formaldehid smatraju se tipinim predstavnicima
zagaenja vazduha poreklom od motornih vozila i mogu ispoljavati razliite efekte na
ljude.
Ugljenmonoksid je gas bez boje, mirisa i ukusa.Vrlo je zapaljiv i sa vazduhom
obrazuje eksplozivnu smeu. U vodi se praktino ne rastvara. Veoma je otrovan, tako da
ima sledee dejstvo na organizam oveka: onesveivanje, kao i akutno i hronino
trovanje, zavisno od koliine CO.
Oksidi azota smea su razliitih oksida azota NO, NO2, N2O4, N2O3 i td.
Azotmonoksid, NO, nastaje direktnom sintezom iz elemenata pri sagorevanju tenih
goriva na visokim temperaturama, u motorima sa unutranjim sagorevanjem. Prouzrokuje
respiratorne probleme i toskian je za ivi svet. Najveu neposrednu opasnost
predstavljaju dioksid azota NO2 i njegov polimer N2O4. Dioksid azota NO2 je gas mrke
boje sa karakteristinim mirisom. Postojan je do granine temperature 620 C. Na toj
temperaturi disocira u azotmonoksid NO i kiseonik O. NO2 kod oveka moe izazvati
otok plua, razdraenje sluzokoe nosa i oiju i sl.
Sumpordioksid je gas bez boje, otrog mirisa. Dobro se rastvara u vodi i pri tome
stvara sumpornu kiselinu. Kod oveka moe izazvati nadraivanje oiju, grla, kaalj,
trovanje.
Formaldehid je bezbojan gas, otrog mirisa. Lako se rastvara u vodi. Lako moe
razdraiti respiratorne puteve i sluzokou oiju i nosa kod oveka.
Ugljovodonici u atmosferu dospevaju najveim delom kao sastojci izduvnih gasova
automobila. To su preteno alkeni. Daju izduvnim gasovima neprijatan miris i
razdraujue osobine. Policiklini aromatini ugljovodonici nosioci su kancerogenog
dejstva izduvnih gasova. Najopasniji meu njima je benzo(a)piren. Unitavaju biljni svet.
Kancerogeni ugljovodonici se izdvajaju iz ai, a a sama po sebi nije toksina.
a je tvrdi filtrat izduvnih gasova koja se u osnovi sastoji od estica ugljenika.
Osnovne smetnje od ai su smanjenje vidljivosti i pojava neprijatnog oseanja prljanja
vazduha.

Dizel motori imaju znatno manju emisiju ugljenmonoksida i ugljovodonika, ali

uporedivu emisiju azotovih oksida, kao i znaajno veu emisiju estica ai. Emisija
estica je poseban problem kod dizel motora. Zbog znatno loijeg meanja goriva i
vazduha, nego u sluaju benzinskog motora, dizel motori emituju mnogo estica dima
naroito pri ubrzavanju i veim optereenjima. Poto u smei nema dovoljno kiseonika za
kompletno sagorevanje proizvodi se dosta ai.2
Pored pomenutih zagaujuih supstanci za rad benzinskih motora vezan je problem
zagaivanja olovom. Za razliku od metala kao to su cink, bakar ili gvoe, olovo nema
prirodnu funkciju u telu. U organizam dospeva preko disajnih, odnosno organa za
varenje. Do trovanja olovom dolazi posle dugotrajne apsorpcije malih koliina ovog
metala a vrlo retko se dogodi akutno trovanje, kada se odjednom unesu velike koliine.
Iako je olovo opasnost za celokupnu populaciju, naroito su ugroena deca do este
godine, jer im se mozak i nervni sistem razvijaju. Raste i razvija se i njihov skelet, pa
mnogi naunici smatraju da viak olova dospeo u organizam u detinjstvu ostaje
deponovan u kostima tokom celog ivota.3
Olovo izaziva opte toksino delovanje, a naroito na nervnim elijama menjajui
prolaznost elijske membrane.
Strunjaci Instituta "Batut" redovno ispituju kvalitet vazduha u Beogradu i mere i
koliinu olova na svim vanijim gradskim raskrsnicama. Rezultati pokazuju da koliina
ovog metala na svim mernim mestima prelazi dozvoljenu granicu, a ponegde je vee i do
95 odsto. Dokazano je da se tokom sagorevanja 1.000 l olovnog benzina stvara 98 kg
ugljen-monoksida i kg olova.4
Zagaenom vazduhu velikih gradova doprinosii lo kvalitet goriva. Rafinerije u naoj
zemlji, prevenstveno zbog nemogunosti ulaganja u nove postupke prerade, ubrzo bi se u
odnosu na Evropu mogle nai u ekolokom embargu. Koliina sumpora u dizel-godivu je
20 puta vea nego u zapadno-evropskom, a tek odnedavno je smanjen i procenat olova u
benzinu (sa 0,6 na 0,4), iako je u ravzijenim zemljama ono izbaeno iz goriva. Na ovaj
povean sadraj ove dve, po zdravlje i okolinu izuzetno opasne materije, nadovezuju se i
2

http://www.apeironsrbija.edu.rs/icama2009/034_Momcilo%20Zatezic%20-%20Saobracaj%20i
%20zivotna%20sredina%20u%20sistemu%20.pdf
3
http://www.biljeizdravlje.rs/code/navigate.php?Id=331&editionId=23&articleId=126
4
http://www.biljeizdravlje.rs/code/navigate.php?Id=331&editionId=23&articleId=126

emisije vrstih estica karakteirina za nepotpuno sagorevanje goriva u istroenim

motorima.
Redukcija olova u benzinu
Visoke koncentracije olova zabeleene u urbanism sredinama I nepovoljno dejstvo
olova na zdravlje ljudi ukazuje na potrebu da se znaajno smanji doputena koliina
olova u benzinu.
Poznato je da se aditivi koji sadre olovo dodaju benzinu radi boljeg I ekonominijeg
rada motora. Ono poveava mogunost otpora goriva na nekontrolisan fenomen
sagorevanja, koji moe rezultirati znaajnim gubljenjem snage motora, ozbiljnim
posledicama na motor I poveanjem koncentracije azotnih oksida. Upotreba olova
predstavlja najjeftinije reenje da se spree ove nepovoljnosti.
Procenjuje se da su male koliine olova od 0,1 g/l dovoljne da spree bre propadanje
sedita ventila. S druge strane, olovo moe imati nepovoljno dejstvo na sveice I izduvni
sistem motora, imajui u vidu da 25-40% olova biva zadrano u izduvnom sistemu, ulju
za podmazivanje I filteru za ulje.5
Zahtevi za smanjenje sadraja olova u benzinu mogu se ostvariti na dva naina:
1. Izmena na motoru tako da radi sa gorivom sa manjim procentom olova, i
2. Izmena na gorivu tako da ono primenom drugih aditiva zadri sadanji oktanski
broj, koji zavisi od stepena kompresije motora.
Pored negativnosti koje olovo ima na ovekovo zdravlje, treba istai da se olovom iz
motornih vozila zagauje I zemljite pored puta, podzemne vode I poljoprivredne kulture.
Nesumnjiva je uloga I znaaj prisustva olova u gorivu, meutim, sa sloenijim
uslovima proizvodnje I veim finansijskim ulaganjima, funkciju olova mogu obaviti I
drugi aditivi. To ukazuje na mogunost ogranienja olova u gorivu koje e doprineti
poveanju cene proizvodnje goriva I njegove potronje.
Opredeljujui se izmeu veih ulaganja u proizvodnju I iskorienje goriva I
zdravstvenih efekata ogranienja olova u gorivu, nesumnjivo je da prioritet treba dati
zdravlju graana, posebno mlaih, koji su od prekomernih koncentracija olova
najugroeniji.
5

Beara,G. Saobraaj i ivotna sredina, Aranelovac, 1985.god., 33.str.

3. SAOBRAAJNA BUKA
3.1. Pojam, vrste i subjekti zatite ivotne sredine od buke
Buka predstavlja svaki neeljen ili tetan zvuk. Ublaavanje buke u gradovima, a time
i otklanjanje posledica koje ona izaziva, danas je vrlo znaajan zadatak svih strunjaka
koji se bave pitanjem poboljanja uslova ivota. Buka koju proizvodi saobraaj motornih
vozila u gradu sa izuzetkom naselja bliih aerodromu, velikim gradilitima i specifinim
industrijskim zonama, svakako je glavni uzronik ometanja svakodnevnog ivota oveka
koji ivi u urbanoj sredini.
Buka moe biti trajna, isprekidana i impulsna. Najea buka je isprekidana buka.
Buka u urbanim sredinama moe se podeliti na :
1. Buku u radnoj sredini
buka koju stvara ureaj na kome radnik direktno radi
buka koju stvaraju ostali ureaji
buka koju stvaraju tzv. neproizvodni izvori npr. ureaji za ventilaciju i
klimatizaciju i zvuci iz okoline npr. saobraaj
2. Buku u ivotnoj sredini
saobraajna buka
buka koja se uje iz industrijskih postrojenja
ulina buka razliitog porekla (kafii, igralita i sl.)
buka u domainstvima6
Pored motornih vozila problem saobraajne buke jo sloenijim ine uslovi odvijanja
saobraaja u gradu, u kojima se u ve formiranim urbanim celinama kree znatno vei
broj vozila od onoga za koji su ulice projektovane, a fasade zgrada, poreane u
neprekidnom nizu sa obe strane kolovoza, omoguuju viestruku refleksiju buke.

, , :

http://www.vtszr.edu.rs/legacy/images/stories/Predmeti/ekologija/ekologija_buka_kao_zagadjivac_zivotne_sredine_28032
011.pdf

1) ;
2) ;
3) , ,
4) ,

5) , ,
, .7
3.2. Vozilo kao izvor buke
Buka motornih vozila rezultat je rada velikog broja ureaja i sistema od kojih svaki
proizvodi buku manjeg ili veeg intenziteta. Iako jedan ili dva elementa odlino
predstavljaju dominantne izvore, svi ostali doprinose stvaranju ukupne emisije buke
vozila. Kao najznaajniji izvor buke izdvajaju se:
-

izduvni sistem

usisni sistem

motor buka sagorevanja i mehanika buka

sistem za hlaenje, i

gume.

Izduvni sistem je potencijalno najvei izvor buke na vozilu.Buka usisnog sistema je

proizvod otvaranja i zatvaranja usisnih ventila, odnosno prolaska i zaustavljanja protoka
vazduha u cilindar.
Buka motora sa unutranjim sagorevanjem je proizvod sila mehanikog porekla i
dejstva gasova na klip, koje rezultira od procesa kompresije i sagorevanja u cilindru
motora, to proizvodi vibracije spoljnih zidova bloka koji emituju buku.
Proces sagorevanja predstavlja najznaajniji izvor buke motora. Efekti sagorevanja na
nivou buke kod dizel i benzinskih motora znaajno zavise od pritiska u cilindru. Kod oba
tipa motora buka se menja za oko 10 dB u zavisnosti od promene pritiska.8
Motorska konica, takoe, moe biti znaajan izvor buke.
7
8

lan 4 Zakona o zatiti od buke u ivotnoj sredini, Slubeni glasnik RS, br. 36/2009 I 88/2010
Beara,G. Saobraaj i ivotna sredina, Aranelovac, 1985.god., 47.str.

Buka mehanikog porekla prouzrokovana je radom zupanika za pogon mehanizma

za razvoenje smee, ventila, pumpe za dovod goriva, sistema za podmazivanje, menjaa,
sistema za prenos i drugih pomonih ureaja.
Pumpa za gorivo emituje buku visokih frekvencija koja se pri radu motora mea sa
bukom drugih izvora, pa stoga ukupnu buku motora, praktino ne uveava.
Prenosni mehanizam motornih vozila takoe vri emisiju buke.
Buku sistema za hlaenje uglavnom stvara ventilator. Problem buke ventilatora stalno
se zaotrava sa porastom snaga motora, jer se motori vee snage moraju intenzivnije
hladiti. Zbog toga buka sistema za hlaenje znaajno zavisi od konstrukcije ventilatora,
njegove obodne brzine, kao i od hladnjaka za vodu, odnosno oblika saa. Ostali
komponentni izvori buke rashladnog sistema su od drugorazrednog znaaja.
Buka od dodira gume i puta nastaje usled poveanja pritiska vazduha i njegovog
strujanja kroz protektore guma i neravnine na putu. Za brzine ispod 50 km/h buka nije
znaajno izraena, dok pri brzinama veim od 80 km/h ona postaje dominantna.9

3.3. Uticaj buke na organizam

Buka, kao jedna od najrasprostranjenijih i najneprijatnijih teta koja se sreu u naselju
utie na: panju, sniava radnu sposobnost, deluje na neurovegetativni sistem, oteuje
sluh i izaziva niz razliitih promena u organizmu.
Najpoznatije proueno tetno dejstvo je dejstvo buke na uvo. Najvie se oteuje
prijem zvuka za visoke uestanosti. Buka nanosi ozbiljnu tetu organizmu u celini i
pojedinim sistemima.
Buka veeg intenziteta, sama, ili udruena sa drugim agensima, dovodi do niza
poremeaja i tegoba kao to su glavobolja, zujanje u uima, vrtoglavica, oseanje straha,
poveana razdraljivost i emocionalne labilnosti. Takoe, pod dejstvom buke, nastaju i
poremeaji endokrinih lezda ( tireoidne, hipofize i nadbubrene lezde ), a motorne
funkcije eluca.
Buka moe uticati i na san. Hronini poremeaj sna moe dovesti do:
9

Beara,G. Saobraaj i ivotna sredina, Aranelovac, 1985.god., 51.str

10

- psihosomatskih oboljenja, posebno kardiovaskularnih bolesti,

- neuroze,
- straha,
- agresivnosti.
U spavaoj sobi jaina buke ne sme prelaziti sledee parametre:
LAeq.8h = 30 dB, a maksimalna jaina ne bi smela premaiti LA = 45 dB.10
Buka, takoe utie I na pojavu drugih oboljenja I patolokih stanja kao to su:
ulkusna bolest, povienje nivoa eera u krvi I sl., kao posledica neurohumoralnih uticaja
na rad organa, tkiva I lezda.
U sledeoj tabeli navedeni su najvii dozvoljeni nivoi spoljanje buke.

Najvii dozvoljeni nivo spoljanje buke db(A)

dan
no

Napomena prostora
Podruja za odmor I rekreaciju, bolnike zone I
oporavilita, kulturno-istorijski lokaliteti, veliki
parkovi
Turistika podruja, mala I seoska naselja,
kampovi I kolske zone
isto stambena naselja
Poslovno-stambena podruja, trgovinsko-stambena
podruja, deija igralita
Gradski centar, zanatska, trgovaka,
administrativno-upravna zona sa stanovima, zone
du auto-puteva I magistralnih saobraajnica
Industrijska, skladina I servisna podruja I
transportni terminali bez stanovanja

50

40

50

45

55

45

60

50

65

55

Na granici zone buka ne sme da prelazi nivoe u

zoni s kojom se granii

4. MERE ZATITE OD SAOBRAAJNE BUKE

Treba napomenuti da se obino pogreno misli da je za smanjenje ukupnog nivoa
buke vozila neophodno sve izvore buke reducirati na priblian nivo. Ovo ne samo da je
10

http://www.vtszr.edu.rs/legacy/images/stories/Predmeti/ekologija/ekologija_buka_kao_zagadjivac_zivotne_sredine_28032
011.pdf

11

tehniki nepotpuno izvodljivo ve ne bi doprinelo eljenim efektima. Zbog toga, mnoge

metode usmerene su na priguenje buke izduvnog sistema.
Veoma znaajan korak u sniavanju buke izduvnog sistema je izbor priguivaa kao I
njegovog mesta u sistemu. Od vie principa guenja buke izduvnog sistema najee se
koriste dva tipa priguivaa: aktivni I reaktivni. Takoe, sve ea su nastojanja da se
izmeu motora I izduvnih sistema ugrade zvuno izolovani elementi ija je osnovna
funkcija da odvoje vibracije motora od izduvnog sistema.
Osnovni zadatak usisnog sistema motora sa unutranjim sagorevanjem jeste
snabdevanje cilindra motora dovoljnom koliinom preienog vazduha. Dakle, pred
ovim sistemom postavljaju se dva vrlo stroga zahteva: efikasno preiavanje I minimalni
pad pritiska usisnog I preienog vazduha. Za savremeni neprehranjivani motor najvei
dozvoljeni pad pritiska iznosi 300- 400 mm VS. Dalje poveavanje pada pritiska dovodi
do znaajnog smanjenja snage motora, do poveanja specifine potronje goriva, porasta
dima I temperature izduvnih gasova.11 Vrlo esto dovoljno je da se samo promeni mesto
usisa pa da se dobije znaajno poboljanje buke, pri emu se mora voditi rauna da
preista nije u struji zaprljanog i pranjavog vazduha.
Smanjenje nivoa emitovane buke znaajno zavisi od dizajna i strukture motora.
Smanjenje buke motora vri se oblaganjem pojedinih zidova motorskog prostora masama
za izolaciju i apsorpciju buke i priguenje vibracija. Dosadanja istraivanja su pokazala
da se na ovaj nain mogu oekivati efeti smanjenja buke motora i do 10 db(A).
Buka sistema za hlaenje rezultat je rada ventilatora, odnosno njegove obimne
brzine, stoga se kao jedno od reenja namee smanjenje obimne brzine ventilatora ali do
nivoa koji e prevashodno zadovoljiti osnovni zadatak ovog sistema dobro hlaenje
motora.
Intervencije da bi se smanjila buka guma mogu biti usmerene u sledeem pravcu:

11

ogranienje brzine kretanja vozila,

izbor odgovarajueg oblika protektora,

smanjenje preoptereenja vozila, i

izbor odgovarajue podloge puta.

Beara,G. Saobraaj i ivotna sredina, Aranelovac, 1985.god., 75.str.

12

Ograniavanje brzine kretanja vozila u urbanoj sredini znaajno doprinosi

smanjenju buke. Nivo buke u funkciji promene brzine menja se po zakonu 40 log V,
odnosno dvostruko smanjenje brzine kretanja vozila dovodi do smanjenja buke za 12
db(A).12
Zatita ivotne sredine od buke obezbeuje se utvrivanjem uslova i
preduzimanjem mera zatite koje su deo integralnog sistema zatite ivotne sredine i
odnose se na:
1) prostorno, urbanistiko i akustiko planiranje;
2) zvunu zatitu;
3) strateku procenu uticaja plana i programa, odnosno procenu uticaja projekata
na ivotnu sredinu, kao i na izdavanje dozvole za izgradnju i rad postrojenja,
odnosno obavljanje aktivnosti;
4) propisivanje graninih vrednosti buke u ivotnoj sredini;
5) proizvodnju, promet i upotrebu izvora buke;
6) akustiko zoniranje;
7) izradu stratekih karata buke;
8) izradu akcionih planova zatite od buke u ivotnoj sredini;
9) merenje i ocenu buke u ivotnoj sredini;
10) procenu tetnih efekata buke na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu;
11) informisanje javnosti o buci i njenim tetnim efektima u ivotnoj sredini.13

5. ZAKLJUAK

12
13

Beara,G. Saobraaj i ivotna sredina, Aranelovac, 1985.god., 77.str.

lan 2 Zakona o zatiti od buke u ivotnoj sredini, Slubeni glasnik RS, br. 36/2009 I 88/2010

13

Posledice intenzivnih klimatskih promena poslednjih decenija odraavaju se gotovo u

svim delovima sveta. Sve ee katastrofe usled vremenskih neprilika izazivaju
zabrinutost ljudskog drutva, ali i spremnost da se dalje klimatske promene ublae ili
spree. U tu svrhu neophodno je smanjiti emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene
bate, a ija je koncentracija u atmosferi naglo poveana, pre svega kao posledica
korienja fosilnih goriva u saobraaju i industriji.
Kada je re o saobraajnom sektoru, jednu od osnovnih mera za postizanje ovog cilja
predstavlja preusmeravanje robnih tokova ka ekoloki prihvatljivijim saobraajnim
granama. Razvoj kombinovanog kopnenog transporta koji na optimalan nain istie
prednosti dva razliita vida transporta. eleznikog i drumskog, dobija sve vei znaaj.
Kombinovani kopneni transport je ekoloki prijateljski vid transporta i efekti njegove
primene su mnogostruki kao to su smanjenje emisije tetnih gasova, nivoa buke i
smanjene potronje goriva, redukcija broja drumskih vozila, odnosno smanjenje
zakrenja i optereenja drumske mree, poveanje bezbednosti saobraaja i dr.
Za efikasni razvoj i implementaciju tehnologije kombinovanog kopnenog transporta u
Srbiji neophodno je stvoriti odgovarajuu institucionalnu, tehniku i tehnoloku bazu.
Buka koju prave motorna vozila predstavlja znaajan faktor koji utie na smanjenje
kvaliteta ivota u stambenim naseljima. Kako kvalitet ivota ne bi bio ugroen bukom,
neophodna su redovna regularna merenja nivoa buke, izrada mapa urbane buke, analiza
uticaja koje ta buka ima na zdravlje ljudi, informisanje i konsultovanje javnosti o
izloenosti buci, efektima te izloenosti, propisivanje odreenih mera za smanjenje buke
u gradu i stambenim naseljima i izrada akcionih planova za smanjenje buke, gde je to
neophodno.
Domai standardi i zakoni o zatiti ivotne sredine treba da pretrpe odreene izmene
kako bi se krenulo putem odrivog ekonomskog razvoja, ostvarilo pribliavanje EU i
ispunile meunarodne obaveze, shodno brojnim multilateralnim sporazumima vezanim
za zatitu radne i ivotne sredine.

6. LITERATURA

14

Zakoni:
1. Zakona o zatiti od buke u ivotnoj sredini, Slubeni glasnik RS, br. 36/2009 I
88/2010
2. Zakon o zatiti ivotne sredine, Slubeni glasnik RS, br. 135/2004, 36/2009
dr- zakon, 72/2009 dr. zakon
Knjige:
1. Beara,G. Saobraaj i ivotna sredina, GIRO Napredak, Aranelovac, 1985.god.
2. Bajin, D. Saobraaj u gradskoj ulici ekoloki aspekt, Zadubina Andrejevi,
Beograd, 1996.god.
3. Cvetanovi O., Novakovi S. Eksterni trokovi saobraaja - ekoloki aspekti
razvoja saobraaja i saobraajne politike, Saobraajni institut, Beograd,
1997.god.
Internet izvori:
1. http://www.vtszr.edu.rs/legacy/images/stories/Predmeti/ekologija/ekologija_buka_k
ao_zagadjivac_zivotne_sredine_28032011.pdf
2. http://www.apeironsrbija.edu.rs/icama2009/034_Momcilo%20Zatezic
%20-%20Saobracaj%20i%20zivotna%20sredina%20u%20sistemu
%20.pdf
3. http://www.biljeizdravlje.rs/code/navigate.php?
Id=331&editionId=23&articleId=126

4. http://www.chem.bg.ac.rs/~grzetic/predavanja/Osnovi%20hemije
%20atmosfere%20i%20zagadjivaci%20vazduha/AUTOMOBILSKI
%20SAOBRACAJ%20I%20ZASTITA%20ZIVOTNE%20SREDINE.pdf

15