Drako M.

Bosanac

KOMPANIJSKO PRAVO
(Pravo privrednih drutava)

Beograd, 2014. godine

S A D R A J
OPTI DEO KOMPANIJSKOG PRAVA
I IZBOR TERMINA................................................................................................12
II POJAM I PREDMET KOMPANIJSKOG PRAVA...........................................12
III METODI KOMPANIJSKOG PRAVA...............................................................14
IV ISTORIJSKI RAZVOJ KOMPANIJSKOG PRAVA........................................15
1. Meunarodna zajednica...............................................................................................15
2. Srbija............................................................................................................................16
V ZNAAJ KOMPANIJSKOG PRAVA.................................................................17
VI ODNOS KOMPANIJSKOG PRAVA SA DRUGIM GRANAMA PRAVA......18
1. Kompanijsko pravo i graansko pravo........................................................................19
2. Kompanijsko pravo i privredno i trgovinsko pravo.....................................................19
3. Kompanijsko pravo i radno pravo................................................................................20
4. Kompanijsko pravo i ostale srodne grane prava..........................................................20
VII IZVORI KOMPANIJSKOG PRAVA..................................................................21
1. Izvori kompanijskog prava koje utvruje drava.........................................................22
1.1. Ustav.....................................................................................................................22
1.2. Zakoni ..................................................................................................................22
1.3. Podzakonski akti...................................................................................................23
1.4. Sudska praksa........................................................................................................23
2. Autonomni izvori kompanijskog prava.......................................................................24
2.1. Obiaji...................................................................................................................24
2.2. Poslovni kodeksi...................................................................................................24
2.3. Autonomni akti.....................................................................................................25
3. Pravna nauka ili doktrina.............................................................................................25
VIII PRINCIPI I NAELA POSLOVANJA U PRIVREDI......................................26
1. Opti principi privrednog poslovanja...........................................................................26
2. Naela privrednog poslovanja......................................................................................27

POSEBNI DEO KOMPANIJSKOG PRAVA

SUBJEKTI PRIVREDNOG PRAVA
Glava I - PREDUZETNIK
1. Pojam...........................................................................................................................30
2. Imovina i odgovornost za obaveze..............................................................................30
3. Poslovno ime preduzetnika..........................................................................................31
4. Sedite preduzetnika i izdvojeno mesto obavljanja delatnosti....................................31
5. Delatnost preduzetnika................................................................................................31
6. Poslovoa i ostali zaposleni kod preduzetnika............................................................32
7. Gubitak svojstva preduzetnika i kontinuitet obavljanja delatnosti od strane
naslednika...................................................................................................................32
8. Nastavak obavljanja delatnosti u formi privrednog drutva.......................................33
Glava II - PRIVREDNO DRUTVO
1. Osnovni pojmovi.......................................................................................................33
2

1.1. Pojam i osnovna svojstva privrednog drutva.....................................................33

1.2. Delatnost privrednog drutva...............................................................................35
1.3. Registracija privrednog drutva...........................................................................35
1.4. Mesna nadlenost suda........................................................................................35
1.5. Pravne forme i lanovi drutva............................................................................35
1.6. Vreme trajanja privrednog drutva......................................................................36
1.7. Vrste privrednih drutava....................................................................................36
2. Osnivaki akt, statut i ugovori u vezi sa drutvom...............................................37
2.1. Osnivaki akt i statut...........................................................................................37
2.1.1. Izmene osnivakog akta i statuta...............................................................38
2.2. Ugovori u vezi sa drutvom.................................................................................38
3. Odgovornost za obaveze drutva.............................................................................39
3.1. Odgovornost lanova i probijanje pravne linosti...............................................39
4. Sedite drutva i prijem pote..................................................................................39
4.1. Sedite..................................................................................................................39
4.2. Dostavljanje i adresa za prijem pote...................................................................39
5. Poslovno ime privrednog drutva............................................................................40
5.1. Poslovno ime........................................................................................................40
5.2. Skraeno poslovno ime........................................................................................40
5.3. Jezik i pismo poslovnog imena............................................................................40
5.4. Upotreba poslovnog imena, peata i drugih podataka u dokumenatima.............41
5.5. Ogranienja prenosa i korienja naziva.............................................................41
5.6. Ogranienja u pogledu poslovnog imena............................................................41
5.7. Zatita naziva drutva..........................................................................................42
5.8. Ogranienja korienja nacionalnih ili slubenih imena i znakova.....................42
5.9. Ogranienja korienja linih imena...................................................................42
6. Zastupanje privrednog drutva i zastupnici..........................................................43
6.1. Zastupnici............................................................................................................43
6.1.1. Zakonski (statutarni) zastupnici.................................................................43
6.1.2. Ostali zastupnici.........................................................................................43
6.1.3. Punomonici po zaposlenju..................................................................... .44
6.2. Prokura................................................................................................................44
6.2.1. Vrste prokure............................................................................................44
6.2.2. Ogranienja prokure.................................................................................45
6.2.3. Opoziv i otkaz prokure.............................................................................45
6.2.4. Prokura preduzetnika...............................................................................45
6.3. Odgovornost i ogranienja za zastupnike, punomonike po zaposlenju i
prokuriste...........................................................................................................45
6.3.1. Prekoraenje ovlaenja............................................................................45
6.3.2. Ogranienja zakljuenja ugovora u ime privrednog drutva....................45
6.3.3. Potpisivanje zastupnika............................................................................46
7. Imovina i kapital drutva......................................................................................46
7.1. Imovina, neto imovina i osnovni kapital..........................................................46
7.2. Ulozi u drutvo.................................................................................................46
7.2.1. Vrste uloga..............................................................................................46
7.2.2. Obaveza uplate, odnosno unosa uloga....................................................46

7.2.3. Posledice preuzimanja obaveze na uplatu, odnosno unos uloga.................47

7.2.4. Posledice neuplate odnosno neunoenja uloga...........................................47
7.2.5. Odgovornost u sluaju prenosa udela, odnosno akcija...............................48
7.2.6. Utvrivanje vrednosti nenovanog uloga...................................................48
8. Posebne dunosti prema drutvu.............................................................................49
8.1. Dunost panje.....................................................................................................50
8.2. Dunost prijavljivanja poslova i radnji u kojima postoji lini interes.................51
8.2.1. Pojam.........................................................................................................51
8.2.2. Odobravanje pravnog posla ili radnje u sluaju postojanja linog
interesa.......................................................................................................51
8.3. Dunost izbegavanja sukoba interesa..................................................................52
8.4. Dunost uvanja poslovne tajne..........................................................................52
8.4.1. Pojam poslovne tajne................................................................................52
8.4.2. Izuzeci od dunosti uvanja poslovne tajne..............................................53
8.4.3. Posledice povrede dunosti uvanja poslovne tajne.................................53
8.5. Dunost potovanja zabrane konkurencije........................................................ .54
8.6. Pravila za podnoenje tubi zbog povrede posebnih dunosti...................... .....54
8.6.1. Rok za podnoenje tubi..................................................................... .....54
8.6.2. Vrste tubi.......................................................................................... ......55
9. Pravo na informisanje lanova drutva.................................................................56
9.1. Pravo na informisanje i pristup aktima i dokumentima......................................56
9.2. Korienje akata ili dokumenata drutva............................................................56
Glava III - PRAVNE FORME PRIVREDNIH DRUTAVA
1. ORTAKO DRUTVO.........................................................................................57
1.1. Pojam, osnivanje i pravna priroda.....................................................................57
1.1.1. Ugovor o osnivanju.................................................................................58
1.1.2. Ugovor ortaka.........................................................................................58
1.2. Ulozi u drutvo, ortaki udeli i prenos udela.................................................. .58
1.2.1. Ulog i udeo.............................................................................................58
1.2.2. Prenos udela...................................................................................... .... 58
1.3. Poslovoenje................................................................................................... .59
1.4. Prava ortaka......................................................................................................60
1.5. Pravni odnosi drutva i ortaka prema treim licima.........................................61
1.6. Prestanak ortakog drutva...............................................................................61
1.7. Prestanak svojstva ortaka..................................................................................62
1.7.1. Smrt ortaka-nastavljanje drutva s naslednicima....................................62
1.7.2. Iskljuenje ortaka....................................................................................63
1.7.3. Istupanje ortaka.......................................................................................63
2. KOMANDITNO DRUTVO................................................................................64
2.1. Pojam, osnivanje i evidencija podataka............................................................64
2.2. Ulog, udeo, dobit i gubitak...............................................................................65
2.3. Voenje poslova, zastupanje drutva i prava komanditora..............................66
2.4. Odgovornost komanditora................................................................................67
2.5. Prestanak lana komanditnog drutva..............................................................67

2.6. Prestanak drutva komanditnog drutva............................................................68

3. DRUTVO S OGRANIENOM ODGOVORNOU......................................68
3.1. Pojam, odgovornost i sloboda ugovaranja................................................ ......68
3.2. Osnivaki akt....................................................................................................69
3.2.1. Sadrina osnivakog akta.......................................................................69
3.2.2. Izmene osnivakog akta.........................................................................70
3.3. Sticanje svojstva drutva i evidencija podataka o lanovima drutva..............70
3.4. Osnovni kapital......................................................................................... ...... 70
3.5. Udeli.................................................................................................................71
3.5.1. Osnovna pravila.....................................................................................71
3.5.2. Sopstveni udeli drutva..........................................................................72
3.5.3. Sloboda prenosa uloga...........................................................................73
3.5.4. Dodatne uplate i zajam drutvu.............................................................75
3.6. Isplate lanovima drutva................................................................................76
3.6.1. Pravo na isplatu dobiti...........................................................................76
3.7. Prestanak svojstva lana..................................................................................76
3.7.1. Istupanje lana drutva..........................................................................76
3.7.2. Iskljuenje lana drutva.......................................................................78
3.8. Upravljanje drutvom......................................................................................79
3.8.1. Skuptina..............................................................................................79
3.8.2. Direktori...............................................................................................81
3.8.3. Nadzorni odbor....................................................................................82
3.9. Unutranji nadzor poslovanja.........................................................................84
3.9.1. Organizovanje unutranjeg nadzora....................................................84
3.9.2. Poslovi unutranjeg nadzora...............................................................84
3.10. Prestanak drutva............................................................................... .........84
3.10.1. Naini prestanka drutva........................................................... ......84
3.10.2. Prestanak drutva na zahtev lana drutva.......................................85
3.11. Akti i dokumenti drutva.............................................................................85
4. AKCIONARSKO DRUTVO...........................................................................86
4.1. Pojam i odgovornost za obaveze...................................................................86
4.2. Opte karakteristike akcionarskog drutva....................................................87
4.3. Osnivanje drutva..........................................................................................88
4.3.1. Osnivaki akt i prvi statut drutva.......................................................88
4.3.2. Ugovori sa akcionarima nakon registracije drutva............................89
4.4. Akcije i druge hartije od vrednosti................................................................89
4.4.1. Vrste i klase akcija..............................................................................90
4.4.2. Podela i spajanje akcija.......................................................................92
4.4.3. Nominalna vrednost akcija.................................................................92
4.4.4. Utvrivanje trine vrednosti akcija...................................................92
4.4.5. Emisiona cena akcija..........................................................................93
4.4.6. Prenos akcija i prava iz akcija............................................................93
4.4.7. Zamenljive obveznice i varanti.........................................................94
4.5. Odnos drutva i akcionara....................................................................... ....94
4.5.1. Raspodela dobiti.................................................................................94
4.6. Sopstvene akcije...........................................................................................97

4.7. Kapital................................................................................................................98
4.7.1. Poveanje osnovnog kapitala...................................................................98
4.7.2. Smanjenje osnovnog kapitala....................................................... ...........99
4.8. Upravljanje drutvom............................................................................. .........100
4.8.1. Skuptina..................................................................................... ..........100
4.8.2. Jednodomno upravljanje........................................................................104
4.8.3. Dvodomno upravljanje............................................................... ....... ..107
4.9. Akti i dokumenti drutva.................................................................................112
4.10. Prestanak drutva........................................................................................ ..113
Glava IV- STICANJE I RASPOLAGANJE IMOVINOM VELIKE
VREDNOSTI
1. Pojam i osnovne odredbe..........................................................................................114
2. Postupak sticanja, odnosno raspolaganja imovinom velike vrednosti......................115
3. Posledice odredaba o raspolaganju imovinom velike vrednosti...............................115
Glava V- POSEBNA PRAVA NESAGLASNIH AKCIONARA
1. Pravo nesaglasnih akcionara na otkup akcija...........................................................116
2. Postupak ostvarivanja prava na otkup akcija...........................................................116
3. Sudska zatita nesaglasnih akcionara........................................................... ...........116
Glava VI-PROMENE PRAVNE FORME
1. Pojam promene pravne forme drutva......................................................................117
2. Priprema akata i dokumenata u vezi sa promenom pravne forme drutva...............117
3. Sprovoenje postupka promene pravne forme drutva............................................118
4. Registracija promene pravne forme drutva i pravne posledice registracije............118
Glava VII-STATUSNE PROMENE
1. Pojam i vrste statusnih promena drutva.................................................................119
1.1. Pojam statusne promene.......................................................................... .........119
1.2. Vrste statusnih promena.......................................................................... .........119
2. Redovni postupak sprovoenja statusne promene drutva............................ .........120
2.1. Akti i dokumenti u vezi sa statusnom promenom............................................120
2.2. Obavetavanje o sprovoenju statusne promene..............................................121
2.3. Odluka o statusnoj promeni i njeno pravno dejstvo.........................................122
3. Pojednostavljeni postupak statusne promene drutva.............................................123
3.1. Pojednostavljeni postupak u sluaju pripajanja kontrolnom drutvu...............123
4. Promena osnovnog kapitala i nerasporeena imovina i obaveze...........................123
4.1. Poveanje osnovnog kapitala drutva sticaoca................................................123
4.2. Zabrana stvaranja prividnog kapitala...............................................................124
5. Registracija statusne promene i pravne posledice registracije.................................124
6. Zatita prava lanova drutva prenosioca i treih lica..............................................124

Glava VIII-PRINUDNI OTKUP AKCIJA I PRAVO NA PRODAJU

1. Prinudni otkup akcija.................................................................................... ..............125
2. Pravo na prodaju akcija............................................................................................... 126
Glava IX -PRESTANAK PRIVREDNOG DRUTVA
1. Likvidacija.............................................................................................................127
1.1. Pojam i pokretanje likvidacije.........................................................................127
1.2. Likvidacioni upravnik......................................................................................127
1.3. Obavetavanje poverilaca i prijavljivanje potraivanja...................................128
1.4. Likvidacioni bilansi i izvetaji........................................................ ...............129
1.5. Obustava likvidacije i pokretanje steaja......................................... .............. 130
1.6. Dokumenti koji se sastavljaju nakon isplate poverilaca.................... .............130
1.7. Okonanje likvidacije i odgovornost za tetu..................................................131
1.8. Prinudna likvidacija.........................................................................................132
1.8.1. Razlozi za pokretanje postupka.............................................................132
1.8.2. Pokretanje postupka prinudne likvidacije..............................................133
1.8.3. Posledice brisanja drutva iz registra u sluaju prinudne
likvidacije..............................................................................................133
2. Steaj......................................................................................................................134
2.1. Pojam i osnovi steaja.....................................................................................134
2.2. Steajni razlozi................................................................................................136
2.2.1. Pretpostavka trajnije nesposobnosti plaanja........................................136
2.2.2. Posebni sluajevi u kojima se steajni postupak obustavlja
ili zakljuuje bez odlaganja..................................................................136
2.2.3. Sluajevi na koje se ne primenjuje Zakon o steaju.............................137
2.3. Nadlenost i organi steajnog postupka.........................................................137
2.3.1. Nadlenost............................................................................................137
2.3.2. Organi steajnog postupka...................................................................137
2.4. Pravila steajnog postupka.............................................................................143
2.5. Ovlaeni predlagai steajnog postupka.......................................................143
2.6. Pokretanje prethodnog steajnog postupka....................................................144
2.7. Tok steajnog postupka..................................................................................144
2.8. Steajna masa.................................................................................................147
2.9. Utvrivanje potraivanja u steajnom postupku............................................148
2.10 Pobijanje pravnih radnji steajnog dunika..................................................148
2.11. Unovenje i deoba steajne mase................................................................149
2.12. Zakljuenje steajnog postupka...................................................................150
2.13. Reorganizacija.............................................................................................150
2.14. Meunarodni steaj.....................................................................................151
Glava X-POVEZIVANJE PRIVREDNIH DRUTAVA
1. Osnovna pravila.....................................................................................................153
2. Ugovori o kontroli i upravljanju..........................................................................154

2.1. Pojam, zakljuenje, izmene i prestanak..........................................................154

2.2. Prava, obaveze i odgovornosti iz ugovora o kontroli i upravljanju................155
2.3. Zatita akcionara i poverilaca kontrolisanog drutva......................................155
Glava XI-OGRANAK PRIVREDNOG DRUTVA I PREDSTAVNITVO
STRANOG PRIVREDNOG DRUTVA
1. Ogranak privrednog drutva...........................................................................157
2. Predstavnitvo stranog privrednog drutva...................................................158
Glava XII-POSLOVNA UDRUENJA......... ..............................................159
Glava XIII-SPECIJALIZOVANE ORGANIZACIJE I PRIVREDNA
DRUTVA U IREM SMISLU
1. Banke.................................................................................................................159
1.1. Pojam i osnivanje........................................................................................160
1.1.1. Pojam................................................................................................ 160
1.1.2. Osnivanje...........................................................................................160
1.2. Poslovanje banke.........................................................................................163
1.2.1. Poslovi koje banka moe obavljati....................................................163
1.2.2. Kapital banke.................................................................................... 164
1.2.3. Upravljanje rizicima..........................................................................165
1.2.4. Odnos banke s klijentima..................................................................166
1.2.5. Tajnost podataka...............................................................................167
1.2.6. Finansijska evidencija, izvetavanje i objavljivanje podataka i
informacija i spoljna revizija............................................................... 168
1.2.7. Udruenje banaka..............................................................................168
1.3. Organizacije banke i nain upravljanja bankom..........................................169
1.3.1. Organi banke......................................................................................169
1.3.2. Filijale i predstavnitva......................................................................171
1.4. Bankarski poslovi.........................................................................................171
1.4.1. Aktivni bankarski poslovi.................................................................. 172
1.4.2. Pasivni bankarski poslovi...................................................................173
1.4.3. Neutralni bankarski poslovi............................................................... 176
1.5. Prestanak rada banke................................................................................... .178
1.6. Kontrolna funkcija Narodne banke Srbije.....................................................178
1.7. Udruenje banaka Srbije................................................................................179
2. Narodna banka Srbije........................................................................................180
2.1. Osnovne odredbe...........................................................................................180
2.2. Organi Narodne banke Srbije........................................................................181
2.2.1. Izvrni odbor............................................................................... ........181
2.2.2. Guverner i viceguverneri.....................................................................182
3. Drutva za osiguranje..........................................................................................183
3.1. Obavljanje i karakteristike poslova osiguranja.............................................. 183
3.2. Akcionarsko drutvo za osiguranje............................................................ 186

3.2.1. Osnivanje, sticanje i gubitak statusa.......................................... ...........186

3.2.2. Organi drutva.......................................................................................188
3.2.3. Firma drutva.........................................................................................189
3.2.4. Opti akti, godinji plan poslovanja i akti poslovne politike.................189
3.2.5. Saglasnost za ulaganje u druga pravna lica...........................................................189
3.3. Drutvo za uzajamno osiguranje.......................................................................190
3.4. Posrednici i zastupnici u osiguranju.................................................................191
3.4.1. Posredovanje u osiguranju......................................................................191
3.4.2. Zastupanje u osiguranju..........................................................................192
3.5. Agencija za pruanje usluga u osiguranjuu......................................................193
3.6. Imovina i poslovanje drutva za osiguranje......................................................194
4. Drutva za upravljanje investicionim fondovima i investicioni
fondovi....................................................................................................................195
4.1. Drutva za upravljanje investicionim fondovima................................. ...........195
4.2. Investicioni fondovi..........................................................................................197
4.2.1. Otvoreni investicioni fond.......................................................................198
4.2.2. Zatvoreni investicioni fond......................................................................199
4.2.3. Privatni investicioni fond.........................................................................200
5. Zadruge................................................................................................. ..................200
5.1. Osnovna obeleja...............................................................................................200
5.2. Osnivanje zadruge............................................................................... .............201
5.3. Delatnost, sedite i firma zadruge.....................................................................201
5.4. Vrste zadruga....................................................................................................202
5.5. Sticanje i prestanak statusa zadrugara.................................................. ............203
5.6. Upravljanje zadrugom i organi zadruge............................................................203
5.7. Imovina zadruge................................................................................................204
5.8. Raspodela dobiti................................................................................................205
5.9. Zadruni savezi.................................................................................................205
6. Privredne komore...................................................................................................205
6.1. Sistem privrednih komora..................................................................................206
6.2. lanovi komore..................................................................................................206
6.3. Delatnost komore i finansiranje.........................................................................207
6.4. Odnos komore i drugih organa i organizacija....................................................208
6.5. Organi i organizacije privredne komore........................................................... 208
6.6. Akti komore.......................................................................................................208
6.7. Opta udruenja.................................................................................................209
6.8. Specijalizovani sudovi pri privrednim komorama............................................209
7. Slobodne zone..........................................................................................................210
7.1. Odreivanje podruja.........................................................................................210
7.2. Ureenje i upravljanje zonom............................................................................211
7.3. Poslovanje u zoni...............................................................................................212
7.4. Prestanak rada zone............................................................................................213
7.5. Uprava za slobodne zone...................................................................................214
8. Javna preduzea......................................................................................................214
8.1. Delatnosti od opteg interesa.............................................................................215
8.2. Osnivanje i poslovanje javnog preduzea..........................................................215

8.3. Organi javnog preduzea..................................................................................217

8.4. Odnos prema osnivau.....................................................................................220
8.5. Praenje realizacije programa poslovanja i kontrola redovnosti
plaanja.............................................................................................................221
8.6. Promena delatnosti, sedita i poslovnog imena...............................................221
8.7. Ovlaenja osnivaa.........................................................................................221
8.8. Obezbeivanje zatite opteg interesa.............................................................222
8.9. Javnost u radu..................................................................................................222
8.10. Ostvarivanje prava na trajk..........................................................................222
9. Berze hartija od vrednosti...................................................................................223
9.1. Hartije od vrednosti.........................................................................................223
9.2. Berze hartija od vrednosti................................................................................225
9.3. Centralni registar hartija od vrednosti.............................................................228
Glava XIV-OSNOVI REAVANJA SPOROVA U PRIVREDI
1. Privredni sud........................................................................................................230
2. Arbitrano reavanje spoirova...........................................................................231

OSNOVI KOMPANIJSKOG PRAVA EVROPSKE UNIJE (EU)

1. IZVORI KOMPANIJSKOG PRAVA EU.........................................................234
1.2. Primarni izvori.................................................................................................234
1.2.1. Ugovori o osnivanju.........................................................................................234
1.2.2. Konvencije izmeu drava lanica............................................................234
1.2.3. Sporazumi Unije sa treim dravama i meunarodnim
organizacijama..........................................................................................235
1.3. Sekundarni izvori............................................................................................235
2. DIREKTIVE PRAVA EU...................................................................................236
2.1. Harmonizacija nacionalnih propisa.................................................................236
2.2. Direktive kompanijskog prava EU..................................................................236
2.2.1. Prva direktiva.........................................................................................236
2.2.2. Druga direktiva......................................................................................237
2.2.3. Trea direktiva.......................................................................................239
2.2.4. etvrta direktiva....................................................................................239
2.2.5. esta direktiva.......................................................................................239
2.2.6. Sedma direktiva.....................................................................................240
2.2.7. Osma direktiva.......................................................................................241
2.2.8. Deseta direktiva.....................................................................................241
2.2.9. Jedanaesta direktiva...............................................................................241
2.2.10. Dvanaesta direktiva.............................................................................242
2.2.11. Trinaesta direktiva...............................................................................243
3. PRIVREDNA DRUTVA OSNOVANA OD EU..............................................243
3.1. Evropska kompanija.............................................................................................243
3.2. Evropska ekonomska interesna grupacija (EEIG)...............................................245
3.3. Ostali privredni kolektiviteti EU..........................................................................246
LITERATURA............................................................................................................247

10

OPTI DEO KOMPANIJSKOG PRAVA

11

I IZBOR TERMINA
Za izuavanje predmeta Kompanijskog prava (u daljem tekstu: kompanijsko
pravo) neophodno je studentima pojasniti osnovne odrednice ove grane prava i njene
slinosti i razliitosti sa pravima koja su s njom u odreenoj meuzavisnosti.
Doktrinarne rasprave nisu primerene tivu ove namene, ali njihovi krajnji stavovi mogu
biti korieni za omeenje ovog prava kod nas. Nesumnjivo, ovo pravo je pravo u
nastajanju 1 i za nas u ovom udbeniku sa pretenim svojstvom "prava privrednih
drutava", u odnosu na vie ili manje sline grane prava (privredno, poslovno,
korporacijsko itd.). "U Francuskoj je uobiajen naziv za ovu disciplinu "Pravo drutava"
(Droit des socits) ili "Pravo trgovakih/trgovinskih drutava" (Droit des socits
commerciales), a u Engleskoj "Kompanijsko pravo" (Company Law) i u pravu SAD
"Korporacijsko pravo" (Corporation Law, The Law of Corporations)" 2
Autor se opredeljuje, u mnoini terminolokih i pojmovnih dilema, za
kompanijsko pravo, iji e predmet interesovanja biti pravo privrednih drutava, u uem i
irem smislu, i privrednih subjekata i instituta koji su sa njima u uskoj funkcionalnoj vezi,
uvaavajui svrsishodnost teorijske rasprave oko prava srodnih kompanijskom pravu i
ovog prava, ali u studijskim oblicima koji zahtevaju zakljuke o pretenosti pojedinih
svojstava. U razradi pojedinih elemenata prava privrednih drutava osvnuemo se i na
kontekst meudejstva svojstava pojedinih grana prava prisutnih u njihovom poslovanju.

II POJAM I PREDMET KOMPANIJSKOG PRAVA

Pojam kompanijskog prava mogue je, kao i druge grane prava, definisati na vie
naina, ime se bavi pravna doktrina, bez sutinskih razlika u pristupu ovom pitanju.
Pojam kompanijskog prava, kao i svake grane prava i svakog instituta, odreuje se,
prvenstveno, prema njegovom predmetu, ija osobenost odreuje osobenost samog
pojma. Metodoloki, pojam i predmet subjekta izuavanja se posmatraju i odvojeno, no u
funkciji naeg predmeta, sagledaemo ih jedinstveno, kao meuzavisnu pojavu.
Po jednoj definiciji "predmet Kompanijskog prava (Prava privrednih drutava)
je izuavanje pravnih normi koje ureuju drutvene odnose privatnopravnog udruivanja
lica pravnim poslom radi ostvarivanja odreenog zajednikog ekonomskog interesa
(cilja)" 3, dok po drugoj radi se o "skupu pravnih normi kojima se reguliu ekonomski
odnosi, odnosno celokupnost ekonomskih transakcija koje privredni subjekti i ostali
subjekti ekonomskog procesa obavljaju kako unutar zemlje, tako i izvan njenih granica" 4
Iz obe definicije proizilaze odreene zajednike karakteristike predmeta kompanijskog
prava i to: 1) ostvarivanje odreenog ekonomskog i pravnog posla i odnosa; 2) posredno
proizilazi da se meusobna prava i obaveze uesnika u ovom poslu ureuju na odreeni
nain (to ukazuje na ugovor); 3) pretpostavljena statusna ureenost uesnika ovih
odnosa je posebna pravna zajednica koja nastaje udruivanjem lica (mada se tu statusno
Vasiljevi M., Kompanijsko pravo-Pravo privrednih drutava Srbije i EU, Pravni fakultet Univerziteta u
Beogradu, Slubeni glasnik, Beograd, 2007., str. 22.
2
Isto, str. 23.
3
Isto, str. 25.
4
Kostadinovi S., Kompanijsko pravo, Univerzitet "Braa Kari", Beograd, 2006., str. 40.
1

12

ne uklapa preduzetnik kao fiziko lice, ali i on je institucionalizovani privredni subjekt,

iako ne privredno drutvo-prim. autora). Moemo rei, da se kompanijsko pravo bavi,
prvenstveno, privrednim drutvima i delom ostalih privrednih subjekata i odnosima u
koje oni stupaju u obavljanju privredne delatnosti u cilju sticanja dobiti i ostvarivanja
makisimalnog profita. Pojmovni i znaenjski okvir kompanijskog prava, kako smo
istakli, obitava u postojanju razliitosti terminskih pristupa strune javnosti koja odnose u
privreivanju kvalifikuje kao "privredno pravo", "poslovno pravo" ili "trgovinsko pravo",
sa argumentima za koje tvrdi da su preovlaujui. Smatramo da je termin "poslovno
pravo" iri od pojma "privredno pravo", jer se odreeni vidovi poslovanja odvijaju i
pored privrednih odnosa, sa manjim ili veim uticajem na ove odnose, i opredeljujemo se
za koncept da institute i odnose privrednog prava treba prouavati kroz dve
novodefinisane grane uih prava u odnosu na privredno pravo: kompanijsko pravo
(pravo privrednih drutava), kojim se mi bavimo u ovom udbeniku i trgovako ili
trgovinsko pravo. Ovakvo opredeljenje, u irem znaenju, kompanijsko pravo smatra
delom privrednog prava, sasvim opravdano, ali to ne ograniava njegovo svojstvo
posebne grane prava, sa prisutnim privrednopravnim institutima i odnosima. U naem
ubeniku bie prisutna koegzistencija ovih grana prava u odnosu opteg i posebnog.
Na osnovu ovakvog konceptualnog opredeljenja prava koje ureuje odnose u
privredi moe se rei da u odnosu na pojam privrednog prava i kompanijsko pravo ima
trostruko znaenje, odnosno da ga je mogue pojmovno razliito posmatrati i to: 1) kao
granu pozitivnog prava; 2) kao naunu disciplinu i kao 3) pedagoku disciplinu.
1) Kao grana pozitivnog prava, kompanijsko pravo predstavlja skup pravnih
normi ili pravnih pravila koji ureuju poloaj privrednih subjekata (preduzetnici,
privredna drutva u uem i irem smislu, specijalizovane organizacije i ostali subjekti u
privredi) u poslovanju, odnose u koje oni stupaju u poslovanju, meusobno i sa ostalim
subjektima (prvenstveno dravnim organima), i ostala pitanja vana za obavljanje
privredne delatnosti.
2) U znaenju naune discipline kompanijsko pravo, kroz doktrinarne stavove i
miljenja, izuava i objanjava pravne norme kojima, kao grana pozitivnog prava,
ureuje privredne i ekonomske odnose u drutvu i poloaj privrednih subjekata, posebno
privrednih drutava. Stavovi i miljenja nauke o pojedinim institutima, odnosima,
teorijskim konceptima i ostalim pitanjima privreivanja i privrede uopte, esto
predstavljaju predlog i inicijativu zakonodavcu i nadlenim organima za formulisanje
pravnih normi odgovarajuih potrebama privrednih subjekata i uvaavanju objektivnih
trinih uslova privreivanja u odreenim ekonomskim stanjima drutva, naroito
koristei, koliko je mogue, meunarodna i uporedna reenja. Rezultati teorijske i
doktrinarne rasprave mnogih aktuelnih pitanja, nesporni i praktino primenjivi, trebaju
uticati na poboljanje pretpostavki obavljanja privredne delatnosti. Dinamini trini
odnosi zahtevaju stalno meudejstvo privredne teorije i prakse i njihovih pojavnih oblika.
3) Kompanijsko pravo predstavlja i pedagoku disciplinu, u kojoj se sistemski i
kontinuirano izlau instituti kompanijskog prava u funkciji nastave na visokokolskim i
drugim ustanovama obrazovanja.
Udbenik se predmetom kompanijskog prava bavi u tri osnovne celine. Opti
deo se bavi osnovnim pitanjima i institutima kompanijskog prava koji odreuju i
karakteriu njegovo pravno bie, prvenstveno: pojam, predmet, metode, istorijski razvoj,
znaaj, odnos sa drugim granama prava, izvori, principi i naela poslovanja u privredi.

13

Posebni deo, vri operacionalizaciju vaeih normi i pitanja kompanijskog prava

kao prava privrednih drutava, kroz privredne subjekte, posebno privredna drutva,
njihove pravne norme, statusne promene, njihov prestanak, a zatim razmatranjem
privrednih drutava u irem smislu (banke, drutva za osiguranje, investicioni fondovi,
zadruge, privredne komore, slobodne zone, javna preduzea, berze hartija od vrednosti ).
Osnovi kompanijskog prava Evropske unije, imaju za cilj upoznavanje ovog
oblika kompanijskog prava i osnovnog meoodnosa sa nacionalnim kompanijskim
pravom.
Govorei o predmetu kompanijskog prava treba napomenuti da ni ovo pravnoteorijsko pitanje, kao i mnoga druga iz raznih oblasti prava, nije zaokrueno i da se vode
rasprave oko sadrine predmeta tog prava, ime se on iri ili suava u svom pojmovnom
odreenju. Tranzicioni problemi prisutni su i ovoj oblasti prava, u sukobu ranijih,
tradicionalnih reenja, i potreba trine privrede, pronalaenju prihvatljivih formi i
modela privreivanja i istovremenog pribliavanja, naroito, kompanijskom pravu
Evropske unije.
Ovde treba istai da je kompanijsko pravo pod velikim uticajem javnog prava
(upravnog, finansijskog prava), jer su interesi drave u njemu vrlo izraeni. "Nasuprot
tome, uticaj javog prava na dinamiki deo privrednog prava (trgovinsko pravo-primedba
autora) je manji, to znai da je primena naela autonomije volje privrednih subjekata u
njemu mnogo ira." 5

III METODI KOMPANIJSKOG PRAVA

Svaka nauna disciplina, pa time i pravna, koristi naine postupanja u
prouavanju elemenata svog predmeta koji se nazivaju metodi prouavanja ili
istraivanja. Re metod potie od grke rei mthodos (istraivanje, ispitivanje, put i
nain istraivanja; lat.methodus) i ona predstavlja "misaoni ili praktini postupak koji
omoguava da se doe do znanja o predmetu istraivanja". 6 U kontekstu naeg predmeta
radi se o prouavanju i istraivanju ureivanja pravnog poloaja privrednih subjekata i
odnosa u koje oni stupaju u svom poslovanju i delovanju. Ovo prouavanje i istraivanje
se vri odgovarajuim metodima drutvenih nauka, mada i tu postoje razliita shvatanja
to ini naine, postupke i tehniku izuavanja pojedinih instituta i fenomena.
injenica da je kompanijsko pravo pozitivnopravna disciplina uslovljava vanost
korienja metoda ureenja i obrade privrednopravnih propisa, ali kao nauna disciplina
ovo pravo svoje institute treba posmatrati i u kontekstu drutveno-ekonomskih i
politikih odnosa, kako bi se time potvrivala njihova praktina primenjivost i
adekvatnost privrednim potrebama drutva. U ovim funkcijama primenjuju se odreeni
metodi opteg karaktera i metodi posebnog karaktera, kao: analitiki, deduktivni,
induktivni, ciljni, normativni, uporedni ili komparativni, opisni ili deskriptivni,
istorijsko-razvojni, socioloki i dr. Primena navedenih metoda omoguuje, relativnu,
usklaenost privrednopravnih reenja sa drutveno-ekonomskim i drugim bitnim stanjima
u drutvu, jer se ona koriste i treba da deluju u konkretnom drutvenom i dravnom
Slavko Cari, Miroslav Vitez i Janko P.Veselinovi, Privredno pravo, Privredna akademija-Novi Sad,
Novi Sad, 2006., str.18.
6
Milan Vujakljija, Leksikon stranih rei i izraza, Prosveta, Beograd, 1996/97, str. 541.
5

14

okruenju i time se samopotvruju ili u sluaju neefikasnosti zahtevaju izmene,

korienjem drugih metoda i metodolokih postupanja.
Primena veeg broja metoda u istraivanju i prouavanju privrednih odnosa
doprinosi stvaranju odgovarajue privrednopravne regulative koja privrednim
subjektima osigurava pretpostavke eljenog privrednog delovanja, a dravi mogunosti
za ubrzani i stabilniji razvoj pojedinih privrednih oblasti.

IV ISTORIJSKI RAZVOJ KOMPANIJSKOG PRAVA

1. Meunarodna zajednica
Norme privrednog (trgovinskog) prava razvijale su se paralelno sa razvojem
drutveno-ekonomskih odnosa odreenih tehnolokim razvojem i sveoptim napretkom
drutava. Praoblike trgovinskog prava sadre asirsko, feniansko i vavilonsko pravo, a
Hamurabijev zakonik (iz 18. veka p.n.e) sadri pravila o kupoprodaji, zajmu, kreditu,
posrednitvu i dr. Pravila trgovinskog i pomorskog prava imala je Stara Grka, od kojih
su neke preuzeli Stari Rimljani, mada su pravila graanskog prava zadovoljavala tadanju
potrebu za ureenjem trgovakih odnosa rimskih trgovaca.
U periodu kada su nosioci privrednih aktivnosti bili pojedinci, kao fizika lica, ovi
odnosi su bili ureivani normama graanskog prava. No, razvojem kapitala i njegovom
koncentracijom, promenom oblika privreivanja, intenziviranjem privrednih odnosa,
glavni privredni subjekti postaju odreeni privredni kolektiviteti, paoblici privrednih
drutava (to je i zaetak elemenata kompanijskog prava), potiskujui primat fizikih lica
kao nosioca privrednih aktivnosti. Kratkom hronologijom propratiemo taj proces
pojmovnog zaokruenja i afirmacije privrednih drutava kao kolektiviteta u privrednom
poslovanju.
Rimsko pravo poznavalo je universitas, societas i collegiu, kao oblike
udruivanja radi obavljanja odreenih delatnosti, preteno privrednih. 7 Universitas je
bilo pravno lice sa vlastitom imovinom odvojenom od imovine lanova, koji nisu
odgovarali za obaveze pravnog lica. Societas je bio ortakluk nastao na ugovornoj osnovi
samostalnih lica, nije imao pravni subjektivitet (kao pravna lica), kao ni imovinu
odvojenu od imovine lanova. Imovina namenjena zajednikim ciljevima pripadala je
lanovima u idealnim delovima. Udruenja u koja se udruivalo radi zadovoljenja
profesionalnih potreba (trgovci, zanatlije) zvala su se collegia. Za njihovo osnivanje bila
su potrebna najmanje tri lana, ali ostanak u drutvu sam jednog lana nije znaio,
automatski, i prestanak udruenja.
Srednjovekovno pravo je razvijalo privredna drutva u skladu sa prirodom
poslovanja i potreba koje je nametnuo razvoj trgovakih odnosa, a na temeljima
ugovornih kategorija rimskog prava, i zahvaljujui delovanju tadanjih belenika (notara)
i statutima gradova. Razvila su se tzv. drutva lica: commenda i compagnia. Commenda,
kao drutvo, nastalo je na osnovu ugovora kojim se imalac kapitala (commendator)
udruivao sa preduzetnikom koji je bio pomorski prevoznik ili trgovac (tractator) i
koristei taj kapital obavljao trgovinu u cilju sticanja dobiti i zakljuivao pravne poslove
sa treim licima kojima je commendator ostao nepoznat, jer nije bio ugovorna strana.
7

O tome detaljno: Vasiljevi M., nav. delo, str. 37.

15

Compagnia je nastala u severnotalijanskim gradovima u XIII veku kao societas fratrum

(drutvo brae), a nakon smrti trgovca ija se imovina, po tadanjim obiajima, nije
mogla deliti, nego su njome morala zajedniki upravljati braa. Znaajno je da se u
statutima italijanskih gradova za nastanak ovog drutva traio upis u javni registar koji je
dostupan svakome (mercanzia), to je i pretea konstitutivnosti upisa u registar za
sticanje svojstva pravnog lica. Krajem XV veka u Italiji nastaju prva drutva familije, u
kojima bi glava porodice, koja je dominirala u drutvu-majci, postajala svojim ulogom u
kapitalu glavni lan (senior socius) u drugim drutvima, a u nekim drutvima tu ulogu su
preputali drugom lanu (junior socius), ali su bili podreeni glavnom lanu ime se
obezbeivala veza izmeu svih drutava.
U srednjem veku drutva su bila ureena obiajima i fragmentirano statutima
gradova. Prvi pisani akt koji je uredio drutva datira iz 1673., a donet je u FrancuskojOrdonnance sur le commerce.
Period nakon srednjeg veka (novi vek) bio je karakteristian po velikim
kolonijalnim osvajanjima i intenzivnom razvoju trgovine, jaa sloj trgovaca, iji je
ekonomski uticaj sve izraeniji i koji osnivaju interesna udruenja i vode organizovanu
cehovsku borbu. Poslovno iskustvo i obiaji, koje su trgovci stvorili u prometu roba, kao
i njihova ekonomska snaga uticali su na stvaranje trgovakog prava. Masovnim
meunarodnim prometom roba nastao je prvi oblik meunarodnog, nadnacionalnog,
prava, tzv. lex mercatoria. "Ova faza u razvoju trgovakog prava naziva se faza
integracije trgovakog prava" 8 Kasnije razdoblje lex mercatoria gubi znaaj, jaaju
nacionalna prava kroz kodifikacije trgovakih prava drava, deava se "dezintegracija
trgovakog prava." Prve kodifikacije trgovakog prava izvrene su u Francuskoj u XVIII
veku, a zatim i u drugim zemljama (Nemaka, vajcarska, Italija itd.). Srednjovekovna
drutva zatvorenog tipa nisu odgovarala, ve nastaju praoblici akcionarskoh drutava gde
se kapital udruuje na novim osnovama. Za takva drutva koja se osnivaju u XVII veku
bila je potrebna kraljevska koncesija (charter), to znau da su bila pod dravnim
nadzorom. Razvojem akcionarstva pojavile su se i zloupotrebe prava akcionara.
Uvoenje liberalizma u ekonomiju (XIX vek) akcionarska drutva doivljavaju svoj
trini procvat, ali naputa se sistem koncesija za osnivanje, a ona postaju drutva
privatnog prava.
Period kodifikacija poinje donoenjem prve kodifikacije trgovinskog pravaCode de commerce (1807) godine u Francuskoj, koji je, izmeu ostalog, bio i kodifikacija
privrednih drutava, a samim tim i akcionarskog drutva. Ovakvu kodifikaciju Nemaka
nije izvrila do danas, ve je pitanje trgovakih drutava uredila sa vie posebnih zakona.

2. Srbija
Istorijski razvoj privrednog (kompanijskog) prava u Srbiji mogue je posmatrati
kroz nekoliko karakteristinih perioda i u kontekstu razvoja privrednog prava uopte.
Razvoj ovog prava odvijao se u okolnostima razliitih statusa srpske drava, kako u
fazama njene samostalnosti tako i u situacijama kada je ona bila deo irih dravnih
zajednica.
8

Cari S., Vitez M. i Veselinovi P., nav.delo., str. 22.

(na istom mestu, ibidem), str. 23.

6 Isto

16

Ozbiljniji razvoj privrednog prava u Srbiji zapoinje kodifikacijom trgovakog

prava 1847. godine donoenjem "Esnafske uredbe", a zatim i donoenjem Trgovakog
zakonika 1860. godine, po ugledu na francuski trgovaki zakonik (radi se o skraenom
prevodu Code de commerce iz 1807. godine). Naredne godine po kodifikaciji trgovakog
prava doneti su Zakon o steajnom postupku i Zakon o posrednicima. Zakon o
osiguravajuim drutvima je donet 1892. godine, a Zakon o akcionarskim drutvima
1896. godine. 9
U Kraljevini Jugoslaviji (SHS) kodifikacija trgovinskog prava se sporo odvijala
donoenjem pojedinih zakona kao to su: Zakon o osnivanju akcionarskih drutava iz
1922. godine, Zakon o eku, Zakon o menici i Zakon o steaju iz 1929. godine, Zakon o
suzbijanju nelojalne utakmice i Zakon o javnim skladitima iz 1930. godine. Trgovaki
zakon koji je donet 1937.godine, koji je trebao biti ozbiljan korak ka ubrzanju
kodifikacije trgovinskog prava, nikada nije stupio na snagu, jer nije donet posebni zakon
o njegovom stupanju na snagu. 10
Posle Drugog svetskog rata razvoj trgovinskog prava se odvija u okolnostima
dravnog upravljanja privredom, koje je, sve jaim uticajem trinog naina
privreivanja, prolazilo kroz razliite faze obeleene pojedinim sistemskim zakonima.
Faza izraenog dravnog upravljanja privredom zapoela je Zakonom o preduzeima
1946. godine, da bi Zakon o upravljanju privrednim preduzeima i viim privrednim
udruenjima iz 1950. godine postavio temelje samoupravljanju. Osnovni zakon o
preduzeima je donet 1965. godine u cilju traenja efikasnijih formi privrednog
organizovanja i delovanja, a Zakon o udruenom radu 1976. godine kao pokuaj
uvrenja samoupravljanja u udruenom radu, to nije imalo sistemski uspeh. Zakon o
preduzeima iz 1988. godine je nastojanje da se uini novi korak ka stvaranju pravnog
okvira za trini nain poslovanja.
Zakon o privrednim drutvima iz 2004. godine 11 imao je naglaenu tendenciju
usvajanja meunarodnih i uporednih privrednih reenja u cilju usklaivanju domae
privredne regulative sa tim reenjima. Mnogi od instituta su nekritiki preuzeti i u praksi
nisu mogli biti ostvareni na nain koji bi potvrdio njihovu svrsishodnost u domaim
privrednim odnosima uslovljenim tranzicionim slabostima i promenama. Zbog uoenih
slabosti ovog zakona donet je 2011. godine novi Zakon o privrednim drutvima 12 (u
daljem tekstu: i Zakon), sa naglaenom eljom zakonodavca da stvori bolje i jasnije
uslove za poslovanje domaih i stranih privrednih subjekata.Ovaj udbenik bavie se
vanim pozitivnopravnim reenjima iz ovog zakona.

V ZNAAJ KOMPANIJSKOG PRAVA

Upoznavanje sa pojmom i predmetom kompanijskog prava ukazalo je na njegov
znaaj u ureenju osnovnih privrednih i poslovnih odnosa u drutvu. Okolnosti ubrzanog
privrednog razvoja, nepredvidivost trinih promena i potreba za novim oblicima
9 D. Kostadinovi, Privredno pravo, Ni, 2011., str. 96.
10 Cari S., Vitez M. i Veselinovi J., nav.delo., str. 24.
11
12

"Slubeni glasnik RS", br. 125/04.

"Slubeni glasnik RS", br. 36/11 i 99/11.

17

privreivanja i poslovanja zahtevaju odgovarajue privredno zakonodavstvo i ostalu

regulativu u ovoj oblasti. Kompanijsko pravo, kao skup normi i pravnih pravila koji
ureuje poloaj privrednih subjekata i odnose u koje oni stupaju u svom obavljanju
delatnosti, predstavlja taj regulacioni mehanizam kojim se institucionalizuju pojedini
instituti i odnosi i daje im se pravni legitimitet, pravni osnov i okvir postojanja i
delovanja. Kao deo pravnog sistema drutva kompanijsko pravo se naslanja na mnoge
grane tog sistema, bez obzira da li je iz njih izvedeno (graansko pravo) ili je u odnosu
optije grane prava ili naune discipline u odnosu na posebnu (kompanijsko i trgovinsko
pravo, ali i bankarsko pravo, berzansko pravo, pravo osiguranja, saobraajno pravo itd.) i
ini pravni sistem koji je pretpostavka funkcionisanja drave.
Odnosi koje, izmeu ostalih grana prava, ureuje kompanijsko pravo bitni su za
funkcionisanje svakog drutva, jer ekonomija je odrednica naina ivota drutvene
zajednice i njenog stanovnitva i zbog toga, osim prirodnih i opteljudskih resursa koji
odreuju stepen njene razvijenosti, vano je pravno ureivanje tih potencijala, jer
faktiko odranje odnosa u bilo kojoj drutvenoj oblasti nije mogue, naroito ne
dugorono.
Ureenje delovanja privrednih subjekata, od uslova njihovog osnivanja, pravnog
subjektiviteta, obavljanja delatnosti, korienja pravnih instrumenata zakljuivanja
poslova i ostvarenja svrhe postojanja-sticanje dobiti, do prestanka privrednih subjekata,
zahteva znaajnu pravnu regulativu, koju ini veliki broj pravnih izvora, kojima emo se
baviti u daljem tekstu udbenika. Zakoni predstavljaju osnovne izvore kompanijskog
prava i nosioci su sistemskih reenja, koja se dalje konkretizuju aktima nie pravne
snage, kako bi bili primenjivani na konkretne odnose i situacije. Norme kompanijskog
prava u uslovima, navedenog ubrzanog privrednog razvoja i "nestabilnog privrednog
zakonodavstva" 13 moraju ureivati realne privredne odnose, formulisane na nain da se
izbegne njihovo preiroko tumaenje, ali da poseduju pretpostavke potrebne
fleksibilnosti, kako bi mogle biti primenjene na masovne privredne odnose, koji se esto
razlikuju u svojim ekonomskim i pravnim prirodama. Pri tome, u dinamici odnosa i
normi koje ih ureuju, treba voditi rauna o okolnosti da norme ne budu ograniavajui
faktor privrednog razvoja, ali i da se osigura potreban nivo pravne sigurnosti
privrednog delovanja. Ovaj cilj svrsishodnog normiranja privrednih odnosa u svakom
trenutku funkcionisanja trita nije lako ostvariti.
Znaaj kompanijskog prava sagledaemo i u kontekstu odnosa sa drugim i
srodnim granama prava, to e potvrditi bitnost ove grane prava u pravnom sistemu
zemlje, kroz meuzavisnost njegovih konstitutivnih elemenata-pojmovnu, funkcionalnu i
normativno ureenu.

VI ODNOS KOMPANIJSKOG PRAVA SA DRUGIM

GRANAMA PRAVA
Iz kratkog prikaza znaaja kompanijskog prava vidljivo je da bilo koju granu
pravu ne moemo u bilo kom strunom ili naunom postupanju posmatrati izdvojeno od
drugih grana prava i pravnog sistema u celini, "jer kako su drutveni odnosi koji su
regulisani odgovarajuim pravnim normama isprepleteni, tako su i grane prava koje
13

Ines Besarovi, Poslovno pravo (Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje), Beograd, 2010., str. 44.

18

izuavaju te norme isprepletene, a njihovo dvojenje prvenstveno je u funkciji nastavnonaunih potreba." 14 Utvrdili smo da je kompanijsko pravo grana pozitivnog prava i kao
takvo deo pravnog sistema zemlje, koji mora biti usklaen i harmonian skup svojih
konstitutivnih delova kako bi bila ostvarena zakonitost i pravna sigurnost, kao temelj
funkcionisanja drutva kao skupa javnog i privatnih interesa svojih subjekata.
Iako je kompanijsko pravo mogue sagledati u odnosu na vei broj grana prava,
to ima opti znaaj, jer su veze specifine i odreuju mnoge pravne situacije,
ograniiemo se na odnos sa granama prava koji je neposredno u funkciji naeg
izuavanja. Pri tome, treba istai da pojedini autori 15 u pojedinjavanju odnosa grana
prava razmatraju i odnos uih i irih grana prava (npr. kompanijskog i trgovinskog,
kompanijskog i privrednog).
Polazno stanovite iznoenja odnosa kompanijskog prava sa drugim granama
prava, kao osnova prepoznatljivosti njihovih pravnih priroda, je da ovo pravo pripada
oblasti privatnog i imovinskog prava.

1. Kompanijsko pravo i graansko pravo

Autori iz oblasti kompanijskog prava jedinstveni su u stavu da je ovo pravo
najtenje povezano sa graanskim pravom, jer se razvilo iz privrednog ili trgovinskog
prava, koje je nastalo iz graanskog prava, prilagoavajui njegove institute potrebama
novonastalih uslova privreivanja i razvoju robne proizvodnje i trita. Obe ove grane
prava su, po svojoj prirodi, imovinska prava, to njihov odnos ini specifinim mnogim
zajednikim svojstvima. Principi i instituti graanskog prava su u toj meri univerzalni i
stub su mnogih grana prava tako da njegov uticaj i prisustvo u tim granama prava
predstavljaju stalnu i podrazumevajuu pojavu. Odnos kompanijskog i graanskog prava
odnos je opteg i posebnog prava, odnosno optih i posebnih pravila, to se u praksi
ispoljava i na nain da se u ureenju odreenog privrednog odnosa, u nedostatku pravila
kompanijskog prava, primenjuju pravila graanskog prava kao opteg prava, kao
pomona ili supsidijarna (lat. subsidiarius). Obrnuti postupak nije doputen 16, odnosno
pravilima kompanijskog ili privrednog prava ne mogu se popunjavati pravne praznine u
materiji graanskog prava, ve se moraju primeniti drugi izvori prava. Optost
graanskog prava odnosi se, naroito na opta pravila ugovornog prava: pravni
subjektivitet, graanski ortakluk, ugovor o osnivanju drutva, slobodu ugovaranja,
zastupanje i punomoje, odgovornost za obaveze, opta pravila hartija od vrednosti, opta
pravila naslednog prava i sl.

2. Kompanijsko pravo i privredno i trgovinsko pravo

U kontekstu terminolokih i bitnijih razlika definisanja ovih grana prava
osvrnuemo se na njihov odnos u odreenim nespornim karakteristikama. Privredno
pravo se bavi, prvenstveno, privrednim subjektima i odnosima u koje oni stupaju u
Vasiljevi M., nav.delo, str. 27.
Isto.
16
Cari S., Vitez M. i Veselinovi J., nav. delo, str. 19.
9
Isto, videti opirnije.
14
15

19

obavljanju privredne delatnosti i njihovim odnosom sa dravom. Kako ovo pravo sadri,
uglavnom, imperativne propise, a kompanijsko pravo dispozitivne, pa povezanost tih
prava "postoji posebno na planu ureivanja slobode privreivanja i preduzetnitva kao
domena kompanijskog prava i ogranienja te slobode kao domena privrednog prava, kao
i na planu slobodne konkurencije i njenih ogranienja (nelojalna utakmica,
monopolistiki sporazumi, ogranienje slobode grupisanja privrednih drutava i slobode
statusnih promena, preuzimanje otvorenih akcionarskih drutava i slino)". 17 Iako je
kompanijsko pravo, na odreeni nain, nastalo u okviru trgovinskog prava ova dva
prava nisu u klasinom odnosu opteg i posebnog prava. Istakli smo da se kompanijsko
pravo bavi statikim aspektom privrednih drutava (osnivanje, statusne promene,
upravljanje, odluivanje, ureivanje kapitala, prestanak itd.) trgovinsko pravo se bavi
pravnim poslovima u koje stupaju privredni subjekti u obavljanju svoje delatnosti i
pravnim instrumentima (npr.ugovori) kojima se ti odnosi zasnivaju

3. Kompanijsko pravo i radno pravo

Kompanijsko i radno pravo su dve posebne grane prava koje imaju niz dodirnih
taaka i meuzavisnost u odreenim odnosima i institutima kada se dopunjuju u
osiguranju pretpostavki za funkcionisanje njihovih pojedinih segmenata delovanja. Ovde
se, prvenstveno, radi o statusnim oblicima u kojima deluju privredni subjekti, odnosima
statusnih elemenata (bilo stalnih bilo promenjivih, kao npr. pravne posledice steaja)
prema oblicima angaovanja rada, pitanje participacije zaposlenih u upravljanju
privrednim subjektima, posebno privrednim drutvima, pitanje fleksibilnih oblika
zapoljavanja u praenju potreba za konkretnim radom privrednih subjekata odreenih
uslovima trinog poslovanja i dr. Delovanje privrednih subjekata zavisi od konkretnog
angaovanja rada koji je ureen normama radnog prava, ali i ostvarivanje tih normi
mogue je samo u funkcioniuoj privredi koju ureuje, u najveem delu, privredno
pravo.
Ovaj odnos povezanosti kompanijskog i radnog prava u pojedinim situacijama je
znaajno izraen i potvruje potrebu da se radno pravo kao predmet izuava na svim
fakultetima na kojima se pretenost naunih disciplina odnosi na organizaciju
ekonomskih aktivnosti i privreivanja (ekonomija, menadment). Uspeno upravljanje
privrednim subjektima i ljudskim resursima nije mogue bez poznavanja osnovnih
normi radnog prava koje ureuje oblike angaovanja rada, prava i obaveze zaposlenih
i uticaja rada na poloaj privrednih subjekata na tritu.

4. Kompanijsko pravo i ostale srodne grane prava

Govorei o odnosu kompanijskog prava i drugih grana prava mogue je ovo pravo
staviti, sa razlogom, u odnos sa mnogim granama prava, ali detaljniji osvrt na te odnose
prevazilazi potrebe ovog udbenika. Odnos sa ustavnim pravom, upravnim pravom,
pravom industrijske svojine i nekim procesnim pravima bitno odreuje pojedine
institute i odnose kompanijskog prava.
17

Vasiljevi M., nav.delo, str. 28.

20

Treba spomenuti odnos privrednog prava sa "srodnim" granama prava, koje

srodnost crpe iz injenice da su se izdvojila iz ovog prava i s njim se nalaze u jaoj ili
slabijoj vezi, kao to su: poresko pravo, berzansko pravo, pa i steajno pravo koje se,
postepeno, pretvara u posebnu granu prava.
Berzansko pravo se "bavi tzv.dinamikom privrednog ivota (trgovina serijskim
hartijama od vrednosti koje emituju privredna drutva i drugi privredni subjekti u
zakonom definisanom postupku)" 18, ime se bavi, u irem obimu, trgovinsko pravo, kao
deo privrednog prava, dok se, kompanijsko pravo bavi statikom privrednog ivota.
Berzansko trite kod nas nije dovoljno razvijeno, kao ni propisi koji ga ureuju to je
mogui izvor pravne nesigurnosti.
Poresko pravo, iako javno pravo, ima dodirnih taaka sa kompanijskim pravom,
kao kombinacijom privatnog i javnog prava, sa pretenou ovog prvog. Bitna veza ovih
grana prava ogleda se u injenici da je "izbor pravnih formi organizovanja privrednih
subjekata (od; ad; doo ili ad-primedba autora) u dobroj je meri uslovljen poreskim
propisima za razliite vrste tih subjekata, s jedne strane, a s druge strane, poresko pravo i
polazi od klasifikacije privrednih subjekata koju ini kompanijsko pravo (kao deo
privredenog prava-primedba autora), za odreivanje razliitih vrsta poreza za te
subjekte." 19
Steajno pravo kod nas jo nije posebna grana prava, ali je izuzetno vano, jer se
bavi pravnim aspektom insolventnosti privrednog subjekta, to e u naem drutvu jo
dugo biti ekonomsko-pravna pojava, i mi ga u okviru kompanijskog prava izuavamo
kroz institut zakljuenje steaja drutva, kao oblika i razloga prestanka privrednih
drutava.

VII IZVORI KOMPANIJSKOG PRAVA

Kao i kod drugih grana prava najoptija podela izvora kompanijskog prava je
podela na materijalne i formalne izvore. Materijalne izvore predstavljaju drutvenoekonomski i politiki odnosi u jednom drutvu, odnosno sveukupno stanje u jednom
drutvu odreeno delovanjem snaga na vlasti, stvarno ili faktiko stanje, dok formalni
izvori predstavljaju oblike i forme kroz koje se materijalni izvori institucionalizuju,
pravno oblikuju i konstituiu. Ti formalni izvori u privrednom pravu su opti pravni akti,
akti koji na opti nain ureuju prava, obaveze i odgovornosti, koji se odnose na
neodreen broj sluajeva i lica. Na osnovu ovih optih pravnih akata nastaju pojedinani
pravni akti koji sadre pojedinanu pravnu normu i kojima se ureuju konkretni odnosi
pojedinih uesnika odnosa u privredi. Poznavanje pravnih izvora, bilo koje grane prava,
ima veliki teorijski i praktini znaaj i pretpostavka je razumevanja, odgovarajueg
tumaenja i primene njenih pravnih normi.
Dalja podela izvora kompanijskog prava je mogua po raznim kriterijumima.
Prema poreklu izvori se dele na domae (unutranji ili nacionalne) i meunarodne
izvore (predstavljaju, uglavnom zakljueni sporazumi ili konvencije izmeu dve ili vie
drava kojima se ureuju njihovi privredni odnosi). Domai izvori kompanijskog prava
dele se, zavisno od toga ko ih donosi, na izvore koje utvruje drava-dravni izvori i na
18
19

Vasiljevi M., nav.delo, str. 28.

Isto, str. 30.

21

izvore koje utvruju nedravni, preteno, privredni subjekti-autonomni izvori

privrednog prava.

1. Izvori kompanijskog prava koje utvruje drava

Izvori prava koje utvruje drava (heteronomni ili kogentni izvori) su opte
pravne norme kojima drava ureuje odnose u privredi, a koje uesnici u ovim
odnosima-privredni subjekti moraju primenjivati kako su formulisane, bez mogunosti
da budu drugaije ureene od nedravnih subjekata. Ove izvore predstavljaju: ustav,
zakoni i podzakonski akti.

1.1. Ustav
Ustav, kao najvii pravni akt jedne zemlje ili akt najvee pravne snage,
predstavlja osnovni izvor kompanijskog prava, kao i svih drugih grana prava. Njime se
utvruju naela i principi po kojima funkcionie konkretno drutvo-drava, naroito
ekonomsko i politiko ureenje zemlje. Ustav Republike Srbije 20 u treem delu utvruje
ekonomsko ureenje (osnovna naela, sloboda preduzetnitva, poloaj na tritu,
ravnopravnost svih oblika svojine, dravna imovina, zemljite, uvanje naslea i zatita
potroaa) i javne finansije (porezi i drugi prihodi, budet, javni dug, ujednaavanje
razvoja, Narodna banka Srbije i dravna revizorska institucija). U lanu 82. Ustav
utvruje da "ekonomsko ureenje u Republici Srbiji poiva na trinoj privredi,
otvorenom i slobodnom tritu, slobodi preduzetnitva, samostalnosti privrednih
subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine. Republika Srbija je
jedinstveno privredno podruje sa jedinstvenim tritem roba, rada, kapitala i usluga".
Na ovim principima treba da se zasnivaju instituti i odnosi kompanijskog prava koje
izuavamo u ovom udbeniku.
Ovde treba istai da svi pravni akti dravnih i nedravnih subjekata moraju biti u
saglasnosti sa ustavom, kao i svi potvreni (ratifikovani) meunarodni ugovori,
konvencije i drugi akti meunarodnog karaktera. O saglasnosti ovih akata sa Ustavom
odluuje Ustavni sud Srbije.

1.2. Zakoni
Zakoni, iako nisu najvii pravni akti u hijerarhiji pravnih akata, predstavljaju
najvanije izvore svih grana prava, pa i kompanijskog prava, u zemljama koje pripadaju
sistemu kontinentalnog prava (civil law) kome pripada i naa zemlja. U zemljama
anglo-amerikog prava (common law), gde je pravni sistem zasnovan na precedentnom i
obiajnom pravu, najvaniji izvor kompanijskog prava je sudska praksa (tzv. sluajevicases). Zakoni uopte, a to treba istai i za zakone u oblasti kompanijskog prava, sadre
imperativne (obavezujue ili kogentne) norme, ija je primena obavezna i koje se ne
mogu menjati voljom subjekata na koje se odnose i dispozitivne (potporne) norme, koje
se uvek primenjuju ako ih subjekti odnosa koje ureuju ne iskljue. U tumaenju i
primeni prava bitno je imati u vidu ovu razliitost u obaveznosti pravnih normi.
20

"Slubeni glasnik RS", br. 83/06

22

Zakoni su najvaniji izvori kompanijskog, i drugih grana, prava, zbog toga to se

njima ureuju pojedine pravne oblasti u sutinskim odreenjima njihovih instituta i
pojmova, a konkretizuju se niim pravnim aktima.
Na podruju kompanijskog prava osnovni izvor prava je Zakon o privrednim
drutvima i zakoni vezani za institute iz ovog zakona kao to je Zakon o postupku
registracije u Agenciji za privredne registre 21 i ostali zakoni. Vezano za delatnost i ostalih
privrednih subjekata znaajni su: Zakon o javnim preduzeima; Zakon o zadrugama;
Zakon o steaju; Zakon o deviznom poslovanju; Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju;
Zakon o slobodnim zonama; Zakon o trgovini; Zakon o bankama; Zakon o osiguranju;
Zakon o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata itd. Osim
navedenih zakona koji se neposredno primenjuju na privredno poslovanje postoje i
zakoni koji se posredno primenjuju u ovoj oblasti, kao to su zakoni koji ureuju sudske
postupke i ostali zakoni procesnog karaktera.

1.3. Podzakonski akti

Privredni odnosi se, u odreenoj meri, ureuju osim zakonom i podzakonskim
aktima, koje donose izvrni i upravni dravni organi na osnovu ovlaenja sadranih u
zakonu. Podzakonski akti su: uredbe, naredbe, pravilnici, upustva, odluke i dr.
Podzakonskim aktima konkretizuju se pojedina zakonska reenja privrednih odnosa kako
bi se lake primenjivala u praksi, jer odredbe zakona esto ne mogu biti dovoljno
detaljnje da je njihovim tumaenjem mogua odgovarajua primena na neke faktike
situacije i stanja. Vlada Republike Srbije donosi, uglavnom, uredbe o pojedinim
pitanjima razliitih pravnih oblasti pa tako i privrednopravne, dok ostale podzakonske
akte donose ministarstva, inspektorati, zavodi i dr. Podzakonski akti su potrebni i korisni,
no preterano donoenje ovih akata stvara pravnu nesigurnost, jer su promene este i
privredni subjekti ne mogu svoje poslovanje zasnovati na sigurnijim kriterijumima,
uslovima i pravnim osnovima. Osim mogue "prenormiranosti" podzakonskim aktima
prisutna je i opasnija pojava, u mnogim pravnim oblastima, da dravni organi, izvan
zakonskih ovlaenja, donose odreene akte i time neovlaeno stvaraju pravo, esto
voeni uskim stranakim i linim interesima.

1.4. Sudska praksa

Preovlaujue je miljenje u naoj privrednopravnoj teoriji da sudska praksa nije
formalnopravni izvor kompanijskog prava, kao ni u drugim zemljama kontinentalnog
prava, ali stanovita sudova o pojedinim privrednopravnim pitanjima i odnosima imaju
znaaj za tumaenje i primenu zakona i formiranje jedinstvene sudske prakse."Stanovita
sudske prakse, iako neobavezna za privredne subjekte, u postupanju sudova imaju
obavezujui karakter.Tako postaju neformalni, ali faktiki i dopunski, pomoni izvor
prava, ukljuujui i privrednog prava." 22

21
22

"Slubeni glasnik RS", br. 99/2011

Cari S., Vitez M. i Veselinovi J., nav. delo, str. 26.

23

2. Autonomni izvori kompanijskog prava

U uvodnom izlaganju o izvorima kompanijskog prava istakli smo da autonomne
izvore utvruju nedravni subjekti, uglavnom privredni, slobodnom voljom koja je
ograniena samo obavezujuim dravnim normama. Relativno slobodna volja strana
uesnica privrednog odnosa odreuje pravnu prirodu tog odnosa.
Autonomni izvori kompanijskog prava su: obiaji; poslovni kodeksi i autonomni
23
akti.

2.1. Obiaji
Obiaji su pravila koje stvaraju privredni subjekti dugotrajnim ponavljanjem
istog ili slinog ponaanja u istim ili slinim poslovnim situacijama i njima se ureuju
odnosi uesnika prometa roba i usluga. Radi se o poslovnoj praksi koja je
opteprihvaena i koriena od strane privrednih subjekata prilikom zakljuenja poslova
u delatnostima koje obavljaju. Poslovni obiaji ne smeju biti u suprotnosti sa javnim
poretkom drave i moralom drutva, na to sud, u primeni ovih obiaja, pazi po slubenoj
dunosti (ex officio).
Iako se radi o teorijskom pitanju, obiaje treba razlikovati od obiajnog prava,
jer je u njihovoj primeni vana okolnost da je ona korisna za ugovorne strane, dok je kod
obiajnog prava prisutna obaveznost primene njegovih normi. Obaveznost je svojstvo
pravnih normi koje obiaje, vremenom, pretvaraju u obiajno pravo. Dispozitivnost
obiaja omoguuje ugovornim stranama da njihovu primenu mogu iskljuiti izriito ili
preutno.
U oblasti kompanijskog prava poslovni obiaji nemaju ulogu koju imaju u
trgovinskom pravu, jer se razvijaju tek odskora, u poslednju deceniju, a i zato to ova
nepisana pravila ponaanja, po svojoj prirodi, ne daju potrebnu pravnu sigurnost
uesnicima na tritu kapitala.

2.2. Poslovni kodeksi

Poslovni kodeksi predstavljaju zbornike pravila ponaanja u odreenim
statusnim oblicima i odnosima privrednih subjekata i oni sve vie dobijaju na znaaju
kao izvori kompanijskog prava. Poslovni kodeksi predstavljaju nain ustanovljenja
pravila ponaanja privrednih subjekata u poslovanju sa treim licima i stvaranju
"unutranjeg reda", u smislu organizacije rada i obavljanja delatnosti, pa, tako, imamo
kodekse upravljanja kompanijama, kodekse berzi, kodekse poslovnog ponaanja i slino.
Poslovne kodekse, kao izvore autonomnog prava, donose "udruenja privrednih subjekata
(privredne komore, udruenja berzanskih posrednika, udruenja poslodavaca i sl.), kao i
same grupacije privrednih subjekata (holdinzi, koncerni, grupe drutava)". 24 Ni
relativnost sankcija, koje prate neponaanje privrednih subjekata po prihvaenim
kodeksima, ne umanjuje praktini znaaj ovog izvora kompanijskog prava, jer mnoga
pitanja privrednog poslovanja mogue je reavati u okviru autonomnog prava, a uvek
23

Vasiljevi M., nav.delo, str. 35.

24

Isto.

24

ostaje i mogunost reavanja spornih pitanja pravnim sredstvima pred nadlenim

dravnim organima.

2.3. Autonomni akti

Zakoni, a u naem sluaju Zakon o privrednim drutvima, ostavljaju u okviru
svoje regulative relativnu autonomnost subjektima da urede meusobne odnose.
Osnivaki akti privrednih drutava (ugovor i odluka) ureuju osnovna pitanja
organizacije drutva, odnose drutva prema lanovima, meusobne odnose lanova i
druga pitanja unutranje organizacije i poslovanja. Osim osnivakog akta, kao osnovnog
opteg akta drutva, zakon ostavlja mogunost da lanovi drutva donesu i druge akte
kojima e detaljno urediti pojedina pitanja i odnose u drutvu. Ti akti su u formi
posebnog ugovora koje zakonodavac definie kao "ugovore u vezi sa drutvom" koje
lan drutva moe zakljuiti sa jednim ili vie lanova istog drutva, kojim se ureuju
njihovi meusobni odnosi u vezi sa drutvom, ako zakonom nije drugaije odreeno.
Ovaj ugovor proizvodi dejstvo iskljuivo izmeu lanova drutva koji su ga zakljuili. U
ortakom drutvu ugovor se naziva ugovor ortaka, u komanditnom drutvu i drutvu s
ogranienom odgovornou ugovor lanova, a u akcionarskom drutvu ugovor
akcionara.
Akcionarsko drutvo pored osnivakog akta i ugovora akcionara ima i statut
kojim se ureuje upravljanje drutvom i druga pitanja u skladu sa zakonom, ako
posebnim zakonom nije drugaije propisano.
Autonomni akti su prilika da se zakon optimalno primeni u odreenom
privrednom subjektu i da reenja autonomnog karaktera budu u skladu sa slovom i
duhom zakona, to je pretpostavka zakonitog poslovanja i stvaranja dela uslova za
uspeno poslovanje u konkretnom trinom okruenju. Ovo naroito i iz razloga to
autonomni akti pravno obavezuju uesnike u njihovom donoenju i esto su u njima
sadrane pravne osnove za delovanje dravnih organa u odnosu na ponaanje u
poslovanju privrednih subjekata. Jasno formulisane odredbe autonomnih akata
pretpostavka su eljenog funkcionisanja privrednog subjekta, poverenja potencijalnih
poslovnih partnera i lanova.

3. Pravna nauka ili doktrina

Pravna nauka nigde, osim u vajcarskoj, nije formalni izvor prava, pa ni
kompanijskog, jer ne stvara pravo i njena pravna shvatanja ne obavezuju sudove.
Meutim, uticaj pravne nauke je prisutan u svim pravnim sistemima, jer njena pravna
shvatanja i tumaenja pojedinih instituta, odnosa i pravnih stanja, svojim strunim
autoritetom, utiu na reenja zakonodavca, praksu sudova i ponaanje subjekata pojedinih
grana prava, ovde kompanijskog prava. Zbog tog uticaja pravna nauka predstavlja
pomoni, interpretativni, posredni izvor kompanijskog prava, mada ona nije kod nas
dovoljno razvijena iz razloga sporog formiranja pravne tradicije.

25

VIII PRINCIPI I NAELA POSLOVANJA U PRIVREDI

Primena osnovnih instituta kompanijskog prava, s kojima e se u praksi susretati
studenti koji se bave ovim predmetom, bie odgovarajua samo ukoliko se poznaju
osnovna pravila privrednog poslovanja, sadrana u optim principima i naelima ovog
poslovanja, koje emo upoznati u njihovim osnovnim karakteristikama. 25

1. Opti principi privrednog poslovanja

Opte principe privrednog poslovanja mogue je razliito definisati, no u
uslovima razvijenog tehnolokog razvoja i intenzivnih trinih odnosa radi se o: trinoj
privredi; slobodi privreivanja; slobodi kretanja i regulatornoj ulozi drave.
Trina privreda je u svetu due vreme preovlaujui oblik poslovanja, a u naoj
zemlji, iako sa osetnim zakanjenjem, razvijaju se njeni pojavni oblici sve intenzivije, jer
je to i uslov ukljuivanja u meunarodne privredne tokove. Trina konkurencija, kao
vana karakteristika trine privrede, jedan je od faktora ostvarenja dobiti kao osnovnog
motiva poslovanja. Tenja je da se na tritu potuju osnovne pretpostavke njegovog
funkcionisanja, no prisutan je i itav niz nepravilnosti, kako na mikro tako i na makro
nivou poslovanja. Tako, esto se javlja nelojalna konkurencija u bespotednoj borbi za
primat na odreenom tritu, monopolsko ponaanje zloupotrebom poloaja odreenog
privrednog subjekta u drutvu, razliite vrste pekulativnih radnji i sl.
Naa privreda, tranzicionog karaktera, puna je nepravilnosti koje je potrebno
prevazilaziti razvojem afirmisanih privrednih principa, zakonskim privatizacijama i
javnim nabavkama, razvojem trita kapitala, radne snage, strunosti i znanja i ostalim
aktivnostima koje podravaju i prate primenu novih tehnologija u svim oblastima
delovanja.
Sloboda privreivanja je temelj trine privrede i predstavlja irok pojam
autonomnog nastupa na tritu, izborom oblika u kojem e se delovati, svojinskog
odnosa, vrste delatnosti. Svi privredni subjekti moraju imati iste uslove poslovanja u istim
okolnostima delovanja, koje mora garantovati dravna regulativa i ostala pravna pravila.
Sloboda privreivanja uz prava podrazumeva i obaveze privrednih subjekata da
uvaavaju prava ostalih, ime se stvaraju zdravi trini odnosi u kojima do izraaja
dolaze sposobnosti i kvalitet privrednih subjekata. Sloboda privreivanja nije
neograniena, jer drava intervenie u privredi, ureujui privredni sistem, razvojnu i
socijalnu politiku drutva, ona je "korektor trinog ponaanja privrednih subjekata" 26 Tu
se ispoljava i regulatorna uloga drava, koja mora biti takva da u ureenju odreenih
ekonomskih odnosa podrava objektivno date zakonitosti trinog poslovanja.
Sloboda kretanja odnosi se na kapital, robe, usluge i rad na tritu i bitan je
preduslov funkcionisanja trine privrede.

25
26

Opirnije videti kod Besarovi I., nav.delo, str. 47-52.

Besarovi I., nav.delo, str. 48.

26

2. Naela privrednog poslovanja

Da bi se ostvarili principi privrednog poslovanja u obliku trine privrede
privredni subjekti moraju se pridravati osnovnih naela privrednog poslovanja i to:
naela potenja i savesnosti, naela samostalnosti privrednih subjekata, naela
ravnopravnosti privrednih subjekata, naela teretnosti, naela neformalnosti, naela
zabrane konkurencije i naela zabrane uspostavljanja monopolistikog poloaja.
Naelo potenja i savesnosti ima znaaj za sve ugovorne odnose i sadre ga svi
trgovaki i graanski zakonici. Zakonom nije mogue odrediti sadrinu ovog naela, ali
njenu kvalifikaciju nadleni organi utvruju na osnovu svih okolnosti pojedinog sluaja
ili ugovornog odnosa. Standardi odreivanja potenja i savesnosti razlikuju se u
pojedinim drutvima, ali njegova univerzalnost treba biti prepoznatljiva. Specifinost
privrednih odnosa esto zahteva i posebnu paljivost u pojedinim ugovornim odnosima
pa je tako ustanovljen standard "panja dobrog privrednika" (lanom 714. stav 1. Zakona
o obligacionim odnosima 27 je predvieno da je kod ugovora o ostavi "ostvaroprimac
duan uvati stvar kao svoju sopstvenu, a ako je ostava uz naknadu, kao dobar
privrednik, odnosno dobar domain".), "uredan privrednik" i sl., ime se istie njihova
struna i profesionalna odgovornost.
Naelo samostalnosti privrednih subjekata je bitna pretpostavka ostvarenja
navedenog opteg principa privrednog poslovanja-slobode privreivanja. Privredni
subjekt slobodno i samostalno posluje u okviru registrovane delatnosti i uslova odreenih
imperativnim normama. Samostalnost privrednih subjekata ograniava se povredom
normi i prava treih lica (npr. u steajnom postupku).
Naelo ravnopravnosti privrednih subjekata istakli smo u okviru opteg
principa slobode privreivanja, po kome svi privredni subjekti moraju imati iste uslove
poslovanja u istim okolnostima delovanja, bez obzira na na tip svojine koju imaju ili
pravnu formu u kojoj deluju.
Naelo dvostranosti i teretnosti. Karakteristika privrednopravnih poslova, u
odnosu na graanskopravne, je njihova teretnost, tj. oni se ugovaraju i ostvaruju uz
naknadu, bez obzira da li se zavretkom posla ostvaruje oekivana dobit ili ne. Dobroini
poslovi su mogui, ali su retki i nekarakteristini za privredne odnose.
Naelo neformalnosti. Masovnost i brzina zakljuivanja trgovakih poslova
zahtevaju neformalnost u njihovom zakljuivanju, konsenzualizam, kada se ugovori
zakljuuju prostom saglasnou volja i pristankom ugovornih strana. Obaveznu pismenu
formu zakoni predviaju samo kod sloenih pravnih odnosa sa trajnijim izvrenjem
obaveza (ugovor o graenju; ugovor o zastupanju, ugovor o transferu tehnologija; ugovor
o osnivanju trgovakih drutava; ugovor o stranom ulaganju i dr.). Osim zakonske
pismene forme postoji i ugovorena pismena forma koju predviaju kao obaveznu
ugovorne strane (forma "ad solemnitatem"), ije nepotovanje ima za posledicu apsolutnu
nitavost ugovora.
Za razliku od zakonske i ugovorene pismene forme postoji i dokazna forma
(forma "ad probationem") koja slui za dokazivanje postojanja ugovora i njegove

27

"Slubeni list SFRJ", br.29/78, 39/85, 45/89, 57/89 i 31/93 i "Slubeni list SCG", 1/2003-Ustavna
povelja.

27

sadrine, te se on ne moe dokazivati drugim dokaznim sredstvima. 28 Pismeni oblik

ugovora u naem pravu, kao preteni, je, u pravilu, u funkciji dokaza da je ugovor
zakljuen.
Naelo zabrane nelojalne konkurencije proizilazi iz navedenog znaaja
konkurencije za funkcionisanje trine privrede. Nelojalna konkurencija je svaki vid
ponaanja privrednih subjekata protivan poslovnim obiajima kojim se nanosi ili moe
naneti teta drugom privrednom subjektu. Pitanje zatite konkurencije ureeno je
posebnim zakonom-Zakon o zatiti konkurencije. 29
Naelo zabrane uspostavljanja monopolistikog poloaja na tritu neutralie
pojavne oblike i posledice nelojalne konkurencije. Monopol moe nastati pravnim aktom
(zakljuivanje monopolskog sporazuma) ili faktiki, to je ei sluaj, korienjem
odreenih pogodnosti koje ima privredni subjekt (politike, teritorijalne, itd.).
Monopolsko ponaanje je, kao mana privatizacije u tranziciji, prisutno i u naem
drutvu.

Vasiljevi M., Trgovinsko pravo (deveto izmenjeno i dopunjeno izdanje), Pravni fakultet u Beogradu,
Beograd, 2006., str. 27.
29
"Slubeni glasnik RS", br. 51/09.
28

28

POSEBNI DEO KOMPANIJSKOG PRAVA

29

SUBJEKTI PRIVREDNOG PRAVA

Glava I
PREDUZETNIK
1. Pojam
Pojam i pravni poloaj preduzetnika ranije su bili, istovremeno, ureeni Zakonom
o privatnim preduzetnicima 30 i prethodnim Zakonom o privrednim drutvima 31, bez
bitnih razlika u tom odreenju. Donoenjem vaeeg Zakonom o privrednim drutvima
prestao je da vai navedeni posebni zakon i institut preduzetnika je jedinstveno ureen
novim zakonom. Po ovom zakonu preduzetnik je "poslovno sposobno fiziko lice koje
obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu
sa zakonom o registraciju". Prethodne definicije nisu isticale da se radi o poslovno
sposobnom fizikom licu (osnovano se moe pretpostaviti da je poslovnu sposobnost
zakonodavac podrazumevao, to, pravno, nije najbolje reenje), a govorile su o "sticanju
dobiti", kao cilju obavljanja delatnosti, dok aktuelni zakon govori o "ostvarivanju
prihoda". Isto tako, navedeni Zakon o privatnim preduzetnicima predvia "radnju", kao
institucionalni oblik obavljanja delatnosti preduzetnika (koja je mogla biti: trgovinska i
druga radnja, biro, studio, agencija i sl.), dok ni prethodni ni vaei zakon radnju ne
predviaju izriito. Razlike u definiciji pojma preduzetnika, koje smo istakli, nemaju
sutinski karakter, a aktuela definicija, verovatno, tei da bude jedinstveno odreenje.
Aktuelni zakon preduzetnikom smatra i "fiziko lice upisano u poseban registar,
koje obavlja delatnost slobodne profesije, ureenu posebnim propisom". Individualni
poljoprivrednik nije preduzetnik, u smislu ovog zakona, osim ako posebnim zakonom
nije drugaije ureeno.
U pravnoj teoriji preduzetnik je razliito pojmovno odreen, uz ire prisutnu
konstataciju da je on "individualni trgovac" i "pravna forma za individualno
organizovanje preduzea kao privrednog subjekta" 32, ime je svrstan u individualne
pravne forme privrednog subjekta, zajedno sa jednolanim privrednim drutvom, dok
su dvolana i vielana privredna drutva svrstana u kolektivne privredne subjekte.
Preduzetnik se registruje na neodreeno ili na odreeno vreme.

2. Imovina preduzetnika i odgovornost za obaveze

Preduzetnik, kao individualno organizovan privredni subjekt, nema poseban
pravni subjektivitet, jer nema imovinu odvojenu od imovine preduzetnika kao fizikog
lica, pa za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti odgovara celokupnom
svojom imovinom i u tu imovinu ulazi i imovina koju stie u vezi obavljanja delatnosti.
Ovaj oblik odgovornosti preduzetnika za obaveze ne prestaje brisanjem preduzetnika iz
30

"Slubeni glasnik RS", br. 54/89, sa kasnijim izmenama i dopunama

"Slubeni glasnik RS", br. 125/04
32
Besarovi I., nav.delo, str. 66 i Vasiljevi M., Kompanijsko pravo, "Slubeni glasnik", Beograd, 2007.,
str. 56
31

30

registra. Dakle, preduzetnik za obaveze odgovara neposredno i neogranieno celom

svojom imovinom, bez mogunosti ogranienja takve odgovornosti.

3. Poslovno ime preduzetnika

Preduzetnik obavlja delatnost pod poslovnim imenom. Poslovno ime preduzetnika
obavezno sadri: ime i prezime preduzetnika, opis pretene delatnosti, oznaku
"preduzetnik" ili "pr" i sedite. Ovakvo poslovno ime moe da sadri i poseban naziv kao
i oznake kojima se blie odreuje predmet poslovanja preduzetnika.
Poslovno ime preduzetnika mora da se razlikuje od naziva drugog preduzetnika
tako da ne izaziva zabludu o identitetu sa drugim preduzetnikom, odnosno zabludu o
predmetu poslovanja preduzetnika.
Poslovno ime preduzetnika registruje se u skladu sa zakonom o registraciji
(Zakono o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, dalje: zakon o
registraciji).
Na poslovno ime preduzetnika shodno se primenjuju odredbe Zakona o
privrednim drutvima kojima je ureeno pitanje poslovnog imena privrednog
drutva (lanovi 23. do 27. i lanovi 29. i 30.-skraeno poslovno ime; jezik i pismo
poslovnog imena, upotreba poslovnog imena, peata i drugih podataka u dokumentima;
ogranienja prenosa i korienja naziva, ogranienja u pogledu poslovnog imena;
ogranienja korienja nacionalnih ili slubenih imena i znakova i ogranienja
korienja linih imena), o emu e detaljnije biti rei u delu udbenika koji se bavi
privrednim drutvima.

4. Sedite preduzetnika i izdvojeno mesto obavljanja delatnosti

Sedite preduzetnika je mesto iz koga preduzetnik upravlja obavljanjem
delatnosti. Preduzetnik moe obavljati delatnost i izvan sedita u skladu sa zakonom
(izdvojeno mesto). Izdvojeno mesto se registruje u skladu sa zakonom o registraciji.
Preduzetnik moe obavljati delatnost i van odreenog prostora (po pozivu
stranke, od mesta do mesta i sl.) kada je po prirodi same delatnosti takvo obavljanje
delatnosti jedino mogue ili uobiajeno. Preduzetnik je duan da istakne svoje poslovno
ime u svom seditu, kao i na svakom izdvojenom mestu, osim u sluaju rada van
odreenog prostora.
Mesto obavljanja delatnosti mora ispunjavati uslove utvrene propisima za
obavljanje te delatnosti.
Adresa sedita preduzetnika registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.

5. Delatnost preduzetnika
Preduzetnik ima pretenu delatnost, koja se registruje u skladu sa zakonom o
registraciji, a moe obavljati i druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene, za
koje ispunjava propisane uslove, ukljuujui i stare i umetnike zanate i poslove domae
radinosti. Ministar nadlean za poslove privrede blie odreuje poslove koji se u smislu

31

zakona smatraju starim i umetnikim zanatima, odnosno poslovima domae radinosti,

nain sertifikovanja istih i voenje posebne evidencije izdatih sertifikata.
Posebnim zakonom moe se usloviti registracija ili obavljanje odreene
delatnosti izdavanjem prethodnog odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadlenog
organa.
Preduzetnik je u obavezi da o periodu prekida obavljanja delatnosti istakne
obavetenje na mestu u kome obavlja delatnost. Prekid obavljanja delatnosti se registruje
u skladu sa zakonom o registraciji i ne moe se utvrivati retroaktivno.

6. Poslovoa i ostali zaposleni

Preduzetnik moe pisanim ovlaenjem poveriti poslovoenje poslovno
sposobnom fizikom licu-poslovoi. Poslovoenje moe biti opte ili ogranieno na
jedno ili vie izdvojenih mesta obavljanja delatnosti. Poslovoa mora biti u radnom
odnosu kod preduzetnika, osim u sluaju ako je preduzetnik iz opravdanih razloga
privremeno odsutan (bolest, kolovanje, izbor na funkciju i sl.), a nema zaposlenog
poslovou, on moe opte poslovoenje poveriti lanu svog porodinog domainstva za
vreme tog odsustva, bez obaveze da ga zaposli.
Poslovoa ima svojstvo zakonskog zastupnika u skladu sa Zakonom o privrednim
drutvima i registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.
Lica koja rade za preduzetnika moraju kod njega biti u radnom odnosu (zaposleni)
ili angaovana po drugom osnovu u skladu sa zakonom (ugovor o radu van radnog
odnosa). Izuzetno, lan porodinog domainstva moe raditi kod preduzetnika bez
zasnivanja radnog odnosa: 1) povremeno tokom dana i to iskljuivo u seditu, ako je
njegovo prisustvo neophodno zbog prirode delatnosti preduzetnika (da se trgovaka
radnja preduzetnika ne bi zatvarala tokom radnog vremena, da bi se utovarila roba, da bi
se oistio poslovni prostor i sl.); 2) privremeno tokom osposobljavanja za obavljanje
delatnosti starih i umetnikih zanata, odnosno poslova domae radinosti, ako preduzetnik
obavlja tu delatnost; 3) u vreme kada preduzetnik koristi godinji odmor u skladu sa
zakonom.
Zakon o privrednim drutvima ovako detaljnije ureuje pitanja radno angaovanih
kod preduzetnika kako bi se smanjila mogunost faktikog radnog odnosa ili "rada na
crno", bez pravnog osnova angaovanja, emu pogoduje nain i forma obavljanja
delatnosti preduzetnika.

7. Gubitak svojstva preduzetnika i kontinuitet obavljanja

delatnosti od strane naslednika
Preduzetnik gubi svojstvo preduzetnika brisanjem iz registra privrednih
subjekata, zbog prestanka obavljanja delatnosti. Preduzetnik prestaje sa obavljanjem
delatnosti odjavom ili po sili zakona. Preduzetnik odjavu ne moe izvriti sa danom koji
je raniji od dana podnoenja prijave o prestanku rada nadlenom registracionom organu.
Brisanje iz registra se ne moe vriti retroaktivno.
Preduzetnik prestaje sa radom po sili zakona u sledeim sluajevima: 1) smru ili
trajnim gubitkom poslovne sposobnosti; 2) istekom vremena, ako je obavljanje delatnosti

32

registrovano na odreeno vreme; 3) ako mu je poslovni raun u blokadi due od dve

godine, na osnovu zahteva za brisanje preduzetnika iz registra koji podnese Narodna
banka Srbije ili Poreska uprava; 4) ako je pravosnanom presudom utvrena nitavost
registracije preduzetnika; 5) ako mu je pravosnanom presudom, izvrnom odlukom
nadlenog organa ili suda asti komore u koju je ulanjen izreena mera zabrane
obavljanja delatnosti; 6) u sluaju prestanka vaenja odobrenja, saglasnosti ili drugog
akta nadlenog organa, koji je, u skladu sa Zakonom o privrednim drutvima, posebnim
zakonom propisan kao uslov za registraciju; 7) u drugim sluajevima propisanim
zakonom.
U sluaju smrti ili gubitka poslovne sposobnosti preduzetnika, naslednik,
odnosno lan njegovog porodinog domainstva (brani drug, deca, usvojenici i
roditelji) koji je pri tome i sam poslovno sposobno fiziko lice moe nastaviti
obavljanje delatnosti na osnovu reenja o nasleivanju ili meusobnog sporazuma o
nastavku obavljanja delatnosti, koji potpisuju svi naslednici, odnosno lanovi porodinog
domainstva. Ovo lice duno je da u roku od 30 dana od dana smrti preduzetnika prijavi
nastavak obavljanja delatnosti registru u skladu sa zakonom o registraciji.
Poslovno sposobni naslednik moe nastaviti obavljanje delatnosti preduzetnika i
za ivota preduzetnika ako to pravo vri na osnovu raspodele zaostavtine za ivota, u
skladu sa propisima kojima se ureuje nasleivanje.

8. Nastavak obavljanja delatnosti u formi privrednog drutva

Preduzetnik moe doneti odluku o nastavku obavljanja delatnosti u formi
privrednog drutva, pri emu se shodno primenjuju odredbe Zakona o osnivanju date
forme drutva. Ako dva ili vie preduzetnika obavljaju delatnost slobodne profesije,
ureenu posebnim zakonom, zajedniku odluku o nastavku obavljanja delatnosti donose
jednoglasno.
Na osnovu odluke preduzetnika o nastavljanju obavljanja delatnosti u formi
privrednog drutva vri se istovremeno brisanje preduzetnika iz registra privrednih
subjekata i registracija osnivanja privrednog drutva, koje preuzima sva prava i obaveze
preduzetnika nastale iz poslovanja do trenutka osnivanja tog privrednog drutva.
Nakon gubitka svojstva preduzetnika zbog osnivanja privrednog drutva
preduzetnik kao fiziko lice ostaje odgovoran celokupnom svojom imovinom za sve
obaveze nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti do trenutka brisanja preduzetnika iz
registra.

Glava II
PRIVREDNO DRUTVO
1. Osnovni pojmovi
1.1. Pojam i osnovna svojstva privrednog drutva
Zakon o privrednim drutvima je u lanu 2. privredno drutvo (u daljem tekstu i:
drutvo) definisao kao "pravno lice koje obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti", dok

33

definicija prethodnog Zakona o privrednim drutvima glasi: "Privredno drutvo je pravno

lice koje osnivaju osnivakim aktom pravna i/ili fizika lica, radi obavljanja delatnosti u
cilju sticanja dobiti". U ovim definicijama nema bitne razlike i pitanje je teorijskog
pristupa koliko i da li ova definicija treba biti sadrajnija, to bi podrazumevalo da bude
sastavljena od svih elemenata i svojstava instituta privredno drutvo. Za udbeniki nivo
bavljenja definicijom pojmova za raspravu o ovom pitanju nema prostora, a ni potrebe,
ali svakako je dobro i ovde ukazati na mogunost razliitog pristupa odreivanju
pojedinog pojma. Pozitivnopravno reenje definicije je ono koje emo dalje koristiti u
razradi prouavanog instituta
Osnovno svojstvo privrednog drutva je, svakako, da je ono pravno lice, imajui
u vidu da postoje i privredni subjekti koji nisu pravna ve fizika lica, kao preduzetnici.
Isto tako, treba napomenuti da nije svako pravno lice koje uestvuje u privrednopravnom
prometu privredno drutvo, jer pored privrednog drutva postoje i druge pravne forme u
kojima deluju pravna lica kao privredni subjekti (privredna drutva u irem smislu, razni
oblici preduzea i sl.).
Privredno drutvo stie svojstvo pravnog lica registracijom u skladu sa zakonom
kojim se ureuje registracija privrednih subjekata, a sada je to pomenuti Zakon o
postupku registracije u Agenciji za privredne registre.
Smatramo korisnim da se osvrnemo na teorijski koncept pravnog poloaja
privrednih drutava uopte, koji odreuju njegova svojstva koja ga ine specifinim
privrednim subjektom i institucionalnim oblikom privrednog delovanja. Osnovna
svojstva privrednog drutva su: 1) pravni subjektivitet; 2) samostalnost; 3) voljni nain
nastanka; 4) racionalno organizovano jedinstvo materijalnih i personalnih elemenata 33
1) Pravni subjektivitet privrednog drutva se ispoljava kroz njegov status pravnog
lica, sa svim karakteristikama tog statusa, kao to su prava, obaveze i odgovornosti koje
izviru iz zakona, akta o osnivanju i drugih pravnih akata. Pravna teorija razlikuje pravni
subjektivitet privrednog drutva od njegove pravne i poslovne sposobnosti. Kako
smo videli, pravni subjektivitet je svojstvo drutva da bude subjekt u pravu, pravna
sposobnost je da bude nosilac prava i obaveza, a poslovna sposobnost da svojo voljom
stie prava i preuzima obaveze u pravnom prometu. Postoje miljenja da je razlikovanje
pravne i poslovne sposobnosti kod pravnih lica prevazieno. 34
U kontekstu pravnog subjektiviteta privredno drutvo je institucionalizovani oblik
obavljanja privredne delatnosti u cilju sticanja dobiti.
2) Privredno drutvo je u pravnom pogledu samostalno kao subjekt u pravu u
odnosu na njegove osnivae, lica koja mu naknadno pristupe, druge privredne subjekte i
dravu. Samostalnost privrednog drutva ograniena je zakonom, javnim poretkom i
moralnim normama drutva i u tom omeenju drutvo je samostalno, bez mogunosti
dodatnih ogranienja njegovog delovanja na tritu. Samostalnost privrednog drutva je
bitna pretpostavka njegovog pravnog subjektiviteta.
3) Privredno drutvo je nastalo slobodnom voljom njegovih osnivaa, koja je
materijalizovana u odredbama osnivakog akta (ugovor ili odluka).

33

Cari S., Vitez M.,Veselinovi J., nav.delo, str. 34.

34

Isto

34

4) Racionalno organizovano jedinstvo materijalnih i personalnih elemenata

odnosi se na organizaciju i jedinstvo imovine i lica usmerene na bavljenje odreenom
privrednom delatnou u cilju sticanja dobiti.

1.2. Delatnost privrednog drutva

Zakon je pitanje delatnosti uredio sa nekoliko odredaba, ime je otvorio iroke
mogunosti privrednim subjektima za izbor delatnosti i obavljanje privrednih poslova,
pod uslovom da ispune uslove predviene posebnim zakonima i ostalim propisima. Isto
tako privredno drutvo moe menjati delatnost u toku svog privrednopravnog statusa.
Drutvo ima pretenu delatnost, koja se registruje u skladu sa zakonom o
registraciji, a moe obavljati i sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene,
nezavisno od toga da li su odreene osnivakim aktom, odnosno statutom.
Posebnim zakonom moe se usloviti registracija ili obavljanje odreene delatnosti
izdavanjem prethodnog odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadlenog organa.

1.3. Registracija privrednog drutva

Registracija privrednog drutva (i preduzetnika), odnosno registracija podataka i
dokumenata, propisanih zakonom obavlja se u skladu sa zakonom o registraciji.
Dejstvo registracije prema treim licima. Trea lica koja se u pravnom
prometu pouzdaju u registrovane podatke ne mogu snositi tetne pravne posledice
proistekle iz netano registrovanih podataka. Smatra se da su trea lica upoznata sa
registrovanim podacima poev od narednog dana od dana objavljivanja registracije tih
podataka u skladu sa zakonom o registraciji. Ova lica mogu dokazivati da je za njih bilo
nemogue da se tokom perioda od 15 dana od dana objavljivanja registrovanih podataka
upoznaju sa tim podacima. S druge strane, drutvo moe dokazivati da su trea lica bila
upoznata ili su morala biti upoznata sa dokumentima drutva i podacima o drutvu i pre
njihove registracije u skladu sa zakonom o registraciji.

1.4. Mesna nadlenost suda

Zakon je pitanje mesne nadlenosti suda, vezano za oblast koju ureuje,
normativno smestio uz pitanje registracije, mada je to bilo mogue i u kontekstu sedita
privrednog drutva. Tako se istie, da je u parninim i vanparninim postupcima
pokrenutim u sluajevima predvienim Zakonom o privrednim drutvima, kao i u
sporovima koji proizilaze iz ovog zakona, nadlean sud odreen zakonom kojim se
ureuje nadlenost sudova prema seditu privrednog drutva i preduzetnika, odnosno
prema mestu poslovanja ogranka stranog pravnog lica, osim ako je ovim zakonom
predviena mesna nadlenost drugog suda.

1.5. Pravne forme i lanovi privrednog drutva

Pravne forme privrednog drutva, koje postoje u naem privrednopravnom
sistemu su: 1) ortako drutvo; 2) komanditno drutvo; 3) drutvo s ogranienom

35

odgovornou i 4) akcionarsko drutvo. Ovakav redosled pravnih formi privrednog

drutva nije uslovljen njihovim znaajem i zastupljenou u naem privrednom sistemu,
ve je zadat normativnim konceptom zakonodavca.
lanovi drutva su lica koja ga osnivaju ili mu naknadno pristupe, kao osnivai,
i to:1) u ortakom drutvu-ortaci; 2) u komanditnom drutvu-komplementari i
komanditori; 3) u drutvu s ogranienom odgovornou-lanovi drutva s ogranienom
odgovornou i 4) u akcionarskom drutvu-akcionari. Zajedniki naziv za ova lica je
lan drutva. lan drutva moe biti fiziko i pravno lice.
Ortaci, komplementari, komanditori i lanovi drutva s ogranienom
odgovornou i podaci o njima, registruju se u skladu sa zakonom o registraciji. Ovo se,
zbog specifinosti statusa ne odnosi na akcionare kao lanove akcionarskog drutva.

1.6. Vreme trajanja privrednog drutva

Privredno drutvo se moe osnovati na odreeno ili neodreeno vreme. Smatra
se da je drutvo osnovano na neodreeno vreme ako osnivakim aktom, odnosno
statutom akcionarskog drutva, nije drugaije odreeno.
Ako osnivakim aktom odnosno statutom nije drugaije odreeno, privredno
drutvo koje je osnovano na odreeno vreme moe produiti vreme trajanja drutva ili
nastaviti poslovanje kao drutvo osnovano na neodreeno vreme ako do isteka vremena
na koje je osnovano, odnosno do okonanja postupka likvidacije, u skladu sa zakonom:
1) u sluaju ortakog drutva i komanditnog drutva o tome odluku donesu svi
ortaci, odnosno komplementari i da odluka bude u istom roku registrovana u skladu sa
zakonom o registraciji;
2) u sluaju drutva s ogranienom odgovornou i akcionarskog drutva o
tome odluku donese skuptina dvotreinskom veinom glasova svih lanova drutva i ta
odluka bude u istom roku registrovana u skladu sa zakonom o registraciji.

1.7. Vrste privrednih drutava

Privredna drutva je mogue klasifikovati razliitim kriterijumima i time se bavi
pravna nauka, a ne zakonodavac. Razliite klasifikacije privrednih drutava, zanimljive
za pravnu teoriju, poznaju strana prava, posebno nemako (npr. individualistika i
kolektivistika drutva; drutva-ugovori i drutva-institucije; drutva s javnim upisom
akcija i drutva bez javnog upisa akcija itd.), englesko (npr. inkorporisana drutva
/spadaju u osnovi u drutva-institucije/ i neinkorporisana drutva /spadaju u osnovi u
drutva-ugovore/; zavisno od nekih osobenosti osnivanja i statusa kompanije se dele na
privatne i javne; zavisno od naina osnivanja kompanije se dele na: chartered kompanije
/osnovane na osnovu "kraljevske povelje"/; statutory kompanije /osnovane specijalnim
aktom parlamenta / itd.) i ameriko (partnership-u uem smislu-odgovara javnom
trgovakom drutvu, a u irem smislu-kada se javlja u raznim formama: limited
partnership-odgovara komanditnom drutvu; closely held corporations-najvie odgovara
drutvu s ogranienom odgovornou i zatvorenom akcionarskom drutvu, s tim to moe
biti i na udele i na akcije (bez javnog upisa); joint ventures-drutvo za jedan odreeni

36

posao i publicly held corporations-konstrukcija im je akcionarskog tipa (sa javnim

upisom akcija) 35.
Smatramo da je, u cilju boljeg upoznavanja sa privrednim drutvima i njihovim
karakterom, potrebno istai jo neke vrste ovih drutava i kriterijume koji ih opredeljuju.
Prema kriterijumu organizaciono-pravne forme privredna drutva se dele na:
1) privredna drutva u uem smislu (ortako drutvo, komanditno drutvo, drutvo
s ogranienom odgovornou i akcionarsko drutvo)
2) privredna drutva u irem smislu (tzv. posebna privredna drutva ili drutva sa
specijalizovanim statusom-banke, osiguravajua drutva, zadruge, berze, dravna i javna
preduzea i dr.);
Prema kriterijumu vremena na koje se drutvo osniva postoje:
1) drutva osnovana na neodreeno vreme i
2) drutva osnovana na odreeno vreme;
Prema kriterijumu broja lanova drutva se dele na:
1) jednolana, koja jedno lice osniva odlukom o osnivanju
2) vielana, koja dva ili vie lica osnivaju ugovorom o osnivanju;
Prema kriterijumu odgovornosti lanova postoje:
1) drutva s ogranienom odgovornou i
2) drutva s neogranienom odgovornou;
Prema kriterijumu znaaja veze pri osnivanju (veze kapitala ili line veze, s
obzirom na lina svojstva osnivaa-odnos intuitu personae) privredna drutva se
dele na:
1) drutva kapitala (akcionarska drutva i drutva s ogranienom odgovornou) i
2) drutva lica (personalna drutva) u obliku ortakog ili komanditnog drutva;
Prema kriterijumu naina nastanka drutva se dele:
1) drutva koja nastaju slobodnom voljom osnivaa i
2) drutva koja se osnivaju zakonom ili upravnim aktom (akt dravnog organa ili
organa lokalne samouprave);
Prema kriterijumu povezanosti s drugim privrednim drutvima postoje:
1) povezana drutva (matino holding drutvo i zavisna drutva) i
2) nepovezana (samostalna) drutva;
Osim navedenih vrsta privrednih drutava postoji jo vrsta po razliitim
kriterijumima (nacionalna i nadnacionalna privredna drutva; registrovana privredna
drutva i faktika privredna drutva; opta i specijalizovana privredna drutva i dr.).

2. Osnivaki akt, statut i ugovori u vezi sa drutvom

2.1. Osnivaki akt i statut
Osnivaki akt je konstitutivni akt drutva koji ima formu odluke o osnivanju
ako drutvo osniva jedno lice ili ugovora o osnivanju ako drutvo osniva vie lica.

O tome vidi detaljnije: Vasiljevi M., Kompanijsko pravo, "Slubeni glasnik", Beograd, 2007., str. 64 do
68. i Cari S., Vitez M., Veselinovi J., nav.delo, str. 35.
35

37

Prilikom osnivanja drutva, potpisi na osnivakom aktu overavaju se u skladu sa

zakonom kojim se ureuje overa potpisa.
U ortakom drutvu, komanditnom drutvu i drutvu s ogranienom
odgovornou osnivakim aktom se ureuje upravljanje drutvom i druga pitanja u
skladu sa zakonom za svaku pojedinu formu drutva. Akcionarsko drutvo pored
osnivakog akta ima i statut kojim se ureuje upravljanje drutvom i druga pitanja u
skladu sa Zakonom, ako posebnim zakonom nije drugaije propisano.
Lice koje naknadno pristupi drutvu osnivaki akt drutva, odnosno statut drutva
obavezuje od dana sticanja svojstva lana drutva u skladu sa Zakonom.
Osnivaki akt i statut sainjavaju se u pisanoj formi i registruju se u skladu sa
zakonom o registraciji.
2.1.1. Izmene osnivakog akta i statuta
Osnivaki akt ortakog drutva, komanditnog drutva i drutva s ogranienom
odgovornou menja se odlukom ortaka, komanditora i komplementara, odnosno
skuptine u skladu sa Zakonom. Odluku potpisuju lanovi drutva koji su za nju glasali i
ona se overava u skladu sa zakonom kojim se ureuje overa potpisa, ako je to predvieno
osnivakim aktom i ako je obaveza registrovana u skladu sa zakonom o registraciji.
Osnivaki akt akcionarskog drutva ne menja se. Statut akcionarskog drutva
menja se odlukom skuptine, odnosno drugog organa odreenog Zakonom, u skladu sa
njegovim odredbama.
Zakonski zastupnik drutva je u obavezi da nakon svake izmene osnivakog akta,
odnosno statuta saini i potpie preieni tekst tih dokumenata. Izmene osnivakog akta
i statuta, kao i preieni tekstovi tih dokumenata nakon svake izmene, registruju se u
skladu sa zakonom o registraciji.
Osnivaki akt se moe oglasiti nitavim samo po osnovima predvienim
Zakonom, a nitavost utvruje nadleni sud. Nitavost osnivakog akta drutva nema
dejstvo na pravne poslove drutva sa savesnim treim licima, to je garant pravne
sigurnosti privrednog poslovanja.

2.2 Ugovori u vezi sa drutvom

lan drutva moe zakljuiti ugovor sa jednim ili vie lanova istog drutva
kojim se reguliu njihovi meusobni odnosi u vezi sa drutvom ako ovim zakonom
nije drugaije odreeno. Ovaj ugovor se zakljuuje u pisanoj formi, a njime lanovi
drutva mogu urediti: 1) posebne obaveze tih lanova prema drutvu; 2) prava i obaveze
tih lanova u vezi sa prenosom udela odnosno akcija; 3) kako e glasati u skuptini, po
odreenim ili svim pitanjima; 4) nain preraspodele dobiti izmeu tih lanova; 5) nain
reavanja blokade u odluivanju; 6) druga pitanja od znaaja za njihove meusobne
odnos.
Ugovor proizvodi dejstvo iskljuivo izmeu lanova drutva koji su ga zakljuili.
Istakli smo da se u sluaju ortakog drutva ovaj ugovor naziva ugovor ortaka, u sluaju
komanditnog drutva i drutva s ogranienom odgovornou ugovor lanova, a u sluaju
akcionarskog drutva ugovor akcionara.

38

3. Odgovornost za obaveze drutva

3.1. Odgovornost lanova i probijanje pravne linosti
lanovi drutva odgovaraju za obaveze drutva u skladu sa odredbama Zakona
koje ureuju pojedine pravne forme drutva, kao i u sluajevima koje Zakon smatra
probijanjem pravne linosti.
Komanditor, lan drutva s ogranienom odgovornou i akcionar, kao i zakonski
zastupnik tog lica ako je ono nesposobno fiziko lice, koji zloupotrebi pravilo o
ogranienoj odgovornosti, odgovara za obaveze drutva. Zloupotreba prava postoji ako
neko od navedenih lica: 1) upotrebi drutvo za postizanje cilja koji mu je, inae,
zabranjen; 2) koristi imovinu drutva ili njome raspolae kao da je njegova lina
imovina; 3) koristi drutvo ili njegovu imovinu u cilju oteenja poverilaca drutva; 4)
radi sticanja koristi za sebe ili trea lica umanji imovinu drutva iako je znalo ili moralo
znati da drutvo nee moi da izvrava svoje obaveze.
Poverilac drutva moe podneti tubu protiv lica navedenih u prethodnom stavu
nadlenom sudu prema seditu drutva u roku od est meseci od dana saznanja za
zloupotrebu, a najkasnije u roku od pet godina od dana zloupotrebe. U sluaju da
potraivanje ovog poverioca nije dospelo u trenutku saznanja za zloupotrebu, rok od est
meseci poinje da tee od dana dospea potraivanja.

4. Sedite drutva i prijem pote

4.1. Sedite
Sedite drutva je mesto na teritoriji Republike Srbije iz koga se upravlja
poslovanjem drutva i koje je kao takvo odreeno osnivakim aktom ili odlukom
skuptine. Ako drutvo trajno obavlja svoju delatnost u mestu razliitom od svog sedita,
trea lica mogu protiv drutva zasnovati nadlenost suda i prema tom mestu.
Odluku o promeni sedita donosi skuptina drutva, ako osnivakim aktom,
odnosno statutom nije drugaije odreeno.
Adresa sedita drutva registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.
Sedite drutva je vaan kriterijum za njegovu individualizaciju i ima viestruki
znaaj. Prema seditu se odreuje:
- mesto zakljuenja i izvrenja ugovora i drugih pravnih poslova;
- nadlenost suda i drugih dravnih organa, naroito poreske uprave i sl.

4.2. Dostavljanje i adresa za prijem pote

Dostavljanje, optih predmeta dostavljanja, se vri na adresu sedita drutva.
Izuzetno, drutvo moe da ima posebnu adresu za prijem pote koja je registrovana u
registru privrednih subjekata na koju se vri dostavljanje.
Ako je dostava pismena drutvu na adresu za prijem pote, odnosno na adresu
sedita drutva ako drutvo nema registrovanu adresu za prijem pote, putem preporuene
poiljke u smislu zakona kojim se ureuju potanske usluge, bila bezuspena, smatrae se
39

da je dostava te poiljke uredno izvrena istekom roka od osam dana od dana drugog
slanja te poiljke, pod uslovom da je izmeu ta dva slanja proteklo najmanje 15 dana.
Dostava pismena u sudskom, upravnom, poreskom i drugim postupcima vri se
u skladu sa posebnim zakonima.
Drutvo moe da ima adresu za prijem elektronske pote, koja se registruje u
skladu sa zakonom o registraciji. Urednost dostavljanja elektronskog dokumenta drutvu
odreuje se u skladu sa zakonom koji ureuje elektronski dokument.

5. Poslovno ime privrednog drutva

5.1. Poslovno ime
Privredno drutvo mora uestvovati u pravnom prometu pod posebnim imenom,
koje se naziva poslovno ime (raniji termin je bio "firma", i on se u praksi jo koristi).
Poslovno ime privrednog drutva je naziv, odnosno ime pod kojim ono posluje.
Privredno drutvo posluje i uestvuje u pravnom prometu pod poslovnim imenom koje je
registrovalo u skladu sa zakonom o registraciji.
Poslovno ime obavezno sadri naziv, pravnu formu i mesto u kome je sedite
drutva.
Naziv je karakteristini deo poslovnog imena po kome se to drutvo razlikuje od
drugih drutava.
Pravna forma se u poslovnom imenu oznaava na sledei nain: 1) za ortako
drutvo: "ortako drutvo" ili skraenicom "o.d." ili "od"; 2) za komanditno drutvo:
"komanditno drutvo" ili skraenicom "k.d." ili "kd"; 3) za drutvo s ogranienom
odgovornou: "drutvo s ogranienom odgovornou" ili skraenicom "d.o.o." ili "doo";
4) za akcionarsko drutvo: "akcionarsko drutvo" ili skraenicom "a.d." ili "ad".
Uz poslovno ime privrednog drutva u postupku likvidacije dodaje se oznaka "u
likvidaciji".
Poslovno ime moe da sadri i opis predmeta poslovanja drutva. Poslovno ime
sadri i druge elemente ako je to propisano zakonom.

5.2. Skraeno poslovno ime

Drutvo moe u poslovanju, pored poslovnog imena, da koristi i skraeno
poslovno ime, pod istim uslovima pod kojim koristi poslovno ime.
Skraeno poslovno ime obavezno sadri naziv i pravnu formu i registruje se u
skladu sa zakonom o registraciji.

5.3. Jezik i pismo poslovnog imena drutva

Poslovno ime privrednog drutva je na srpskom jeziku, na irilikom ili
latinikom pismu. Izuzetno, naziv drutva moe biti na stranom jeziku ili moe da sadri
pojedine strane rei ili karaktere, na latinikom pismu engleskog jezika, kao i arapske ili
rimske brojeve.

40

Drutvo moe u poslovanju koristiti prevod poslovnog imena ili prevod skraenog
poslovnog imena na jeziku nacionalne manjine ili stranom jeziku, pri emu se naziv ne
prevodi. Prevod poslovnog imena registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.

5.4. Upotreba poslovnog imena, peata i drugih podataka u

dokumentima
Poslovna pisma i drugi dokumenti drutva, ukljuujui i one u elektronskoj formi,
koji su upueni treim licima sadre poslovno ili skraeno poslovno ime, sedite, adresu
za prijem pote ako se razlikuje od sedita, matini broj i poreski identifikacioni broj
drutva (u praksi tekst memoramduma drutva).
Privredno drutvo moe uz poslovno ime da upotrebljava grb, zastavu, amblem,
oznaku ili drugi simbol Republike Srbije ili strane drave, domae teritorijalne jedinice i
autonome pokrajine, meunarodne organizacije, uz saglasnost nadlenog organa te
drave, domae teritorijalne jedinice i autonomne pokrajine ili meunarodne
organizacije.
Drutvo nije duno da upotrebljava peat u poslovnim pismima i drugim
dokumentima drutva, ako zakonom nije drugaije propisano.
Drutvo ne moe isticati prema treim savesnim licima nedostatke u pogledu
forme poslovnih pisama i drugih dokumenata propisane Zakonom.

5.5. Ogranienja prenosa i korienja naziva

Naziv privrednog drutva ne moe se preneti na drugo drutvo, osim kao
posledica statusne promene u kojoj taj naziv preuzima drutvo sticalac od drutva
prenosioca koje statusnom promenom prestaje da postoji.
Ako pravno lice lan privrednog drutva, iji je naziv sadran u nazivu drutva,
prestane da bude lan tog drutva, naziv tog drutva moe nastaviti da sadri taj naziv
samo uz saglasnost tog lica.

5.6. Ogranienja u pogledu poslovnog imena

Poslovno ime privrednog drutva ne moe biti takvo da: 1) vrea javni moral; 2)
moe izazvati zabludu u pogledu pravne forme drutva; 3) moe izazvati zabludu u
pogledu pretene delatnosti drutva. Poslovno ime koje ne ispunjava navedene uslove ne
moe se registrovati u registru privrednih subjekata.
U sluaju da poslovno ime vrea javni moral republiki javni pravobranilac moe
tubom nadlenom sudu protiv privrednog drutva koje vri tu povredu (drutvo
prekrilac) zahtevati promenu naziva drutva. Postupak po tubi je hitan. Presudu kojom
se nalae promena naziva drutva prekrioca sud po pravosnanosti, po slubenoj
dunosti (ex officio), dostavlja registru privrednih subjekata radi registracije.
Ako drutvo prekrilac u roku od 30 dana od pravosnanosti presude ne izvri
presuenu promenu naziva, registar privrednih subjekata po slubenoj dunosti pokree
postupak prinudne likvidacije drutva prekrioca.

41

5.7. Zatita naziva drutva

Naziv privrednog drutva ne sme biti istovetan nazivu drugog drutva, ve se
mora razlikovati od naziva drugog pravnog lica tako da ne izaziva zabludu o identitetu
sa drugim drutvom. U sluaju povrede ove obaveze zainteresovano lice moe tubom
protiv privrednog drutva prekrioca zahtevati: 1) promenu naziva drutva prekrioca i/ili
2) naknadu nastale tete. Tuba se moe podneti u roku od tri godine od dana registracije
naziva drutva prekrioca u skladu sa zakonom o registraciji, a postupak po ovoj tubi je
hitan.
Pravna posledica, ukoliko drutvo prekrilac u predvienom roku ne izvri
promenu naziva je pokretanje postupka prinudne likvidacije drutva prekrioca.

5.8. Ogranienja korienja nacionalnih ili slubenih imena i

znakova
Poslovno ime privrednog drutva moe da sadri naziv Republike Srbije ili njene
teritorijalne jedinice i autonomne pokrajine, uz prethodnu saglasnost nadlenog organa
u skladu sa zakonom, kao i naziv strane drave ili meunarodne organizacije, uz
saglasnost nadlenog organa te drave ili meunarodne organizacije. Prethodna
saglasnost, kao obavezan uslov, se odnosi i na nazive na stranom jeziku, kao i na
pridevske oblike tih naziva. Izuzetno, prethodna saglasnost nije potrebna ako poslovno
ime osnivaa sadri naziv te drave, domae teritorijalne jedinice i autonomne pokrajine
ili meunarodne organizacije, jer se pretpostavlja da je taj uslov ispunjen kod registracije
poslovnog imena osnivaa.

5.9. Ogranienja korienja linih imena

Poslovno ime privrednog drutva moe da sadri lino ime fizikog lica uz
njegovu saglasnost, a ako je to lice umrlo uz saglasnost njegovih zakonskih
naslednika. Ako lan privrednog drutva ije je lino ime sadrano u nazivu drutva
prestane da bude lan tog drutva, naziv tog drutva moe nastaviti da sadri to lino ime
samo uz saglasnost tog lica, a ako je to lice umrlo uz saglasnost njegovih zakonskih
naslednika.
U sluaju povrede odredbe o ogranienju korienja linih imena u poslovnom
imenu privrednog drutva, ako je to lice umrlo njegovi zakonski naslednici, ostvaruju
zatitu kao u sluajevima povrede odredbi o nazivu privrednog drutva.
Bez obzira na prethodnu saglasnost fizikog lica ili njegovih naslednika da
poslovno ime privrednog drutva sadri njegovo lino ime ako privredno drutvo svojim
poslovanjem ili na drugi nain povreuje ast i ugled lica ije je ime uneto u njegovo
poslovno ime, to lice, a ako je ono umrlo njegovi zakonski naslednici, moe tubom
nadlenom sudu da zahteva brisanje njegovog imena iz poslovnog imena drutva i
naknadu eventualne tete koja mu je priinjena.

42

6. Zastupanje privrednog drutva i zastupnici

Zastupanje, u najirem smislu te rei, pa i u kotekstu privrednog prava i njegovog
pravnog prometa, moemo definisati kao preduzimanje pravnih radnji u ime i za raun
zastupanog.

Istakli smo da su privredna drutva pravna lica i ona kao takva ne mogu
neposredno nastupati u pravnom prometu u obavljanju svoje delatnosti, ve to mogu
samo preko svojih zastupnika i lica koja ih predstavljaju, dok preduzetnik, kao privredni
subjekt fiziko lice, moe neposredno sklapati poslove, to je pravilo, ili to initi preko
zastupnika ili punomonika, to je, u praksi, izuzetak. Dakle, privredni subjekti
preuzimaju obaveze u pravnom prometu putem zastupanja, posredno, a u nekim pravnim
formama i neposredno.
Privredna drutva zastupaju zastupnici drutva, po samom zakonu ili po optem
aktu drutva, indvidualno ili kolektivno.

6.1. Zastupnici
6.1.1. Zakonski (statutarni) zastupnici
Zakonski (statutarni) zastupnici privrednog drutva, u smislu Zakona o
privrednim drutvima, su lica koja su tim zakonom kao takva odreena za svaki pojedini
oblik drutva. Zakonski zastupnik drutva moe biti fiziko lice ili drutvo registrovano
u Republici Srbiji.
Drutvo mora imati najmanje jednog zakonskog zastupnika koji je fiziko lice.
Drutvo koje ima funkciju zakonskog zastupnika, tu funkciju vri preko svog
zakonskog zastupnika koji je fiziko lice ili fizikog lica koje je za to ovlaeno
posebnim punomojem izdatim u pisanoj formi.
Zakonski zastupnici privrednog drutva registruju se u skladu sa zakonom o
registraciji.
6.1.2. Ostali zastupnici
Osim zakonskih zastupnika, zastupnici privrednog drutva, u smislu Zakona, su i
lica koja su aktom ili odlukom nadlenog organa drutva ovlaena da zastupaju
drutvo i kao takva su registrovana u skladu sa zakonom o registraciji..
Ako neko privredno drutvo u kontinuitetu prihvata da neko lice postupa kao
zastupnik na nain kojim se tree lice dovodi u uverenje da ima pravo na zastupanje,
smatrae se da je drutvo konkludentno to lice ovlastilo za zastupanja, osim ako drutvo
ne dokae da je tree lice znalo ili je moralo znati za nepostojanje ovlaenja za
zastupanje tog lica (ovlaenje konkludentnom radnjom).
Zastupnik je duan da postupa u skladu sa ogranienjima svojih ovlaenja koja
su utvrena aktima drutva ili odlukama nadlenih organa drutva. Ogranienja
ovlaenja zastupnika ne mogu se isticati prema treim licima. Izuzetno od ovoga,
ogranienja ovlaenja zastupniku u vidu obaveznog supotpisa mogu se isticati prema
treim licima, ako su registrovana u skladu sa zakonom o registraciji.

43

6.1.3. Punomonici po zaposlenju

Lica koja kao zaposleni u privrednom drutvu rade na poslovima ije obavljanje u
redovnom poslovanju ukljuuje i zakljuenje ili ispunjenje odreenih ugovora ili
preduzimanje drugih pravnih radnji, ovlaena su da kao punomonici drutva zakljuuju
i ispunjavaju te ugovore, odnosno preduzimaju te pravne radnje u granicama poslova na
kojima rade bez posebnog punomoja.
Pod pojmom zaposlenog u smislu Zakona o privrednim drutvima smatra se
fiziko lice koje je u radnom odnosu u drutvu, kao i lice koje nije u radnom odnosu u
drutvu, ako obavlja funkciju u drutvu, za razliku od Zakona o radu, kao matinog
zakona u oblasti radnih odnosa, koji pod zaposlenim smatra fiziko lice koje je u radnom
odnosu kod poslodavca. Dakle, Zakon pod zaposlenim smatra i lica koja su angaovana u
radu van radnog odnosa.

6.2. Prokura
Prethodni Zakon o privrednim drutvima ponovo uvodi u na privrednopravni
sistem institut prokure, poto jedno vreme on nije bio predmet pozitivnopravnog
reenja. 36 Inae, ovaj institut je kod nas preuzet iz nemakog trgovakog prava i prvi put
je bio normativno ureen u Trgovakom zakonu za Kraljevinu Jugoslaviju iz 1937.
godine. "Prokura je zakonska forma ovlaenja kojim privredno drutvo ovlauje jedno
ili vie lica za zakljuivanje pravnih poslova i radnji u vezi sa delatnou drutva." 37.
Zakon o privrednim drutvima, u lanu 35. definie prokuru kao "poslovno punomoje
kojim drutvo ovlauje jedno ili vie fizikih lica (prokuristi) da u njegovo ime i za
njegov raun zakljuuju pravne poslove i preduzimaju druge pravne radnje". Izuzetno,
prokura se moe izdati i samo za ogranak drutva.
Prokura je neprenosiva i prokurista ne moe dati punomoje za zastupanje
drugom licu.
Prokura se izdaje odlukom ortaka, komanditora i komplementara, odnosno
skuptine, ako osnivakim aktom odnosno statutom nije drugaije odreeno. Prokurista
se registruje u skladu sa zakonom o registraciji.
6.2.1. Vrste prokure
Prokura moe biti pojedinana ili zajednika prokura. Ako je prokura izdata za
dva ili vie lica bez naznake da se radi o zajednikoj prokuri, svaki prokurista postupa
samostalno.
Ako je prokura izdata kao zajednika prokura, pravni poslovi koje zakljuuju ili
pravne radnje koje preduzimaju prokuristi punovani su uz izriitu saglasnost svih
prokurista, osim ako je u prokuri navedeno da je za punovanost dovoljna saglasnost

"Prokuru je poznavao i Osnovni zakon o preduzeima iz 1965. godine, ali ne i Zakon o udruenom radu
iz 1976. godine i Zakon o obligacionim odnosima"-kod Vasiljevia M., nav.delo, str.125
37
Cari S., Vitez M., Veselinovi J., nav.delo, str. 54.
36

44

tano odreenog broja prokurista. Ova saglasnost prokurista moe biti data kao
prethodna ili naknadna.
Izjava volje ili pravna radnja uinjena prema jednom prokuristi ima pravno
dejstvo kao da je uinjena prema svim prokuristima.
6.2.2. Ogranienje prokure
Prokurista ne moe bez posebnog ovlaenja da: 1) zakljuuje pravne poslove i
preduzima pravne radnje u vezi sa sticanjem, otuenjem ili optereenjem nepokretnosti i
udela i akcija koje drutvo poseduje u drugim pravnim licima; 2) preuzima menine
obaveze i obaveze jemstva; 3) zakljuuje ugovore o zajmu i kreditu; 4) zastupa drutvo u
sudskim postupcima ili pred arbitraom.
Ogranienja prokure koja nisu izriito predviena Zakonom nemaju dejstvo
prema treim licima. Izuzetno, dozvoljeno je ograniiti ovlaenja prokuriste supotpisom
zakonskog zastupnika drutva ili drugog prokuriste (zajednika prokura).
6.2.3. Opoziv i otkaz prokure
Privredno drutvo moe opozvati prokuru u svako doba. Drutvo ne moe da se
odrekne prava da opozove prokuru, niti se to pravo na bilo koji nain moe ograniiti ili
usloviti.
Prokurista moe otkazati prokuru u svako doba, uz obavezu da u narednih 30
dana raunajui od dana dostave otkaza drutvu zakljuuje pravne poslove i preduzima
druge pravne radnje ako je to potrebno radi izbegavanja nastanka tete za drutvo.
6.2.4. Prokura preduzetnika
Preduzetnik izdaje prokuru lino i ne moe preneti ovlaenje za izdavanje
prokure na drugo lice.

6.3. Odgovornost i ogranienja za zastupnike, punomonike

po zaposlenju i prokuriste
6.3.1. Prekoraenje ovlaenja
Zastupnik privrednog drutva, punomonik po zaposlenju i prokurista odgovaraju
za tetu koju nanesu drutvu prekoraenjem granica svojih ovlaenja. Izuzetno, ova lica
ne odgovaraju za tetu ako su postupala u skladu sa odlukom nadlenog organa drutva,
odnosno ako su njihove radnje naknadno odobrene od strane tog organa.
6.3.2. Ogranienja zakljuenja ugovora u ime privrednog drutva
Zastupnik drutva, punomonik po zaposlenju i prokurista ne moe bez posebnog
ovlaenja nastupati kao druga ugovorna strana i sa privrednim drutvom zakljuivati
ugovore u svoje ime i za svoj raun, u svoje ime, a za raun drugog lica, niti u ime i za

45

raun drugog lica. Ovo ogranienje ne primenjuje se na zakonskog zastupnika koji je

istovremeno i jedini lan drutva.
Posebno ovlaenje za nastupanje kao druga ugovorna strana daje se odlukom
ortaka, komplementara, odnosno skuptine, osim ako je osnivakim aktom, odnosno
statutom drugaije odreeno.
6.3.3. Potpisivanje zastupnika
Svaki zastupnik drutva i prokurista prilikom potpisivanja dokumenata u ime
drutva duan je da uz svoj potpis navede svoju funkciju u drutvu. Navoenje funkcije
nije formalni uslov za validnost potpisanog dokumenta.

7. Imovina i kapital drutva

7.1. Imovina, neto imovina i osnovni kapital
Imovinu privrednog drutva, u smislu Zakona, ine stvari i prava u vlasnitvu
drutva, kao i druga prava drutva. Neto imovina (kapital) privrednog drutva jeste
razlika izmeu vrednosti imovine i obaveza drutva. Osnovni (registrovani ) kapital
drutva je novana vrednost upisanih uloga lanova drutva u drutvo koje je
registrovano u skladu sa zakonom o registraciji.

7.2. Ulozi u drutvo

7.2.1. Vrste uloga
Ulozi u privredno drutvo mogu da budu novani i nenovani i izraavaju se u
dinarima.
Ako se uplata novanog uloga vri u stranoj valuti, u skladu sa zakonom koji
ureuje devizno poslovanje, dinarska protivvrednost uloga obraunava se po srednjem
kursu Narodne banke Srbije na dan uplate uloga.
Nenovani ulozi mogu biti u stvarima i pravima, ako Zakonom za pojedine
forme privrednih drutava nije drugaije odreeno. Mogunost drugaijeg odreenja se,
prvenstveno, odnosi na rad i usluge kao oblik nenovanog uloga, koji je mogu kod
drutva s ogranienom odgovornou, dok kod akcionarskog drutva, u pravilu, ne moe
biti ulog, osim ako zakonom nije drugaije predvieno.
7.2.2. Obaveza uplate, odnosno unosa uloga
Lica koja su osnivakim aktom ili na drugi nain preuzela obavezu da uplate
odnosno unesu u drutvo odreeni ulog odgovaraju drutvu za izvrenje te obaveze i u
obavezi su da naknade tetu koja je drutvu prouzrokovana proputanjem ili kanjenjem
izvrenja te obaveze.
Novani i nenovani ulog prilikom osnivanja privrednog drutva ili poveanja
osnovnog kapitala mora se uplatiti, odnosno uneti u roku odreenom u osnivakom

46

aktu, odnosno odluci o poveanju kapitala, s tim da se taj rok rauna od dana donoenja
osnivakog akta, odnosno odluke o poveanju kapitala i ne moe biti dui od:
1) u sluaju poveanja kapitala akcionarskog drutva, koje je javno drutvo po
osnovu uspeno izvrene javne ponude akcija, ili ije su akcije ukljuene u trgovanje na
regulisanom tritu, odnosno na multilateralnoj trgovakoj platformi, u smislu zakona
kojim se ureuje trite kapitala (dalje i: javno akcionarsko drutvo) novanim ulogom
putem javne ponude-odmah po okonanju roka za upis akcija, u skladu sa zakonom koji
ureuje trite kapitala, a u ostalim sluajevima dve godine;
2) pet godina za ostala drutva, osim kada se akcije izdaju u postupku javne
ponude u smislu zakona kojim se ureuje trite kapitala kojom akcionarsko drutvo
postaje javno akcionarsko drutvo, kada se ulog mora uplatiti odmah po okonanju
roka za upis akcija.
Privredno lice ne moe osloboditi lica koja su osnivakim aktom ili na drugi
nain preuzela obavezu da uplate odnosno da unesu u drutvo odreeni ulog, obaveze da
uplate odnosno unesu taj ulog, osim u postupku smanjenja kapitala uz primenu odredbi
Zakona o zatiti poverilaca (lan 319.). Izuzetno od navedenog, jednoglasnom odlukom
ortaka, komplementara, odnosno skuptine, osim ako je drugaija veina, ali ne manja od
obine veine glasova svih lanova drutva, predviena osnivakim aktom, odnosno
statutom, moe se obaveza lica, koja su osnivakim aktom ili na drugi nain preuzela
obavezu da uplate odnosno da unesu u drutvo odreeni ulog, uz njihovu saglasnost,
zameniti drugom obavezom i to: 1) obaveza na uplatu novanog uloga u drutvo
obavezom na unos nenovanog uloga iste vrednosti, osim u sluaju javne ponude akcija;
2) obaveza na unos nenovanog uloga u drutvo obavezom na uplatu novanog uloga iste
vrednosti; 3) obaveza na unos jednog nenovanog uloga u drutvo obavezom na unos
drugog nenovanog uloga iste vrednosti.
7.2.3. Posledice preuzimanja obaveze na uplatu, odnosno unos uloga
Po osnovu preuzete obaveze lica, koja su osnivakim aktom ili na drugi nain
preuzela obavezu da uplate odnosno unesu u drutvo odreeni ulog, stiu udeo u drutvu,
odnosno akcije drutva. Ulozi koji su uplaeni, odnosno uneti u drutvo postaju
imovina drutva.
7.2.4. Posledice neuplate, odnosno neunoenja uloga
Osnivakim aktom, odnosno statutom u sluaju akcionarskog drutva moe se
predvideti i obaveza plaanje ugovorne kazne za sluaj neblagovremenog izvrenja,
odnosno neizvrenja preuzete obaveze lica koja su osnivakim aktom ili na drugi nain
preuzela obavezu da uplate odnosno unesu u drutvo odreeni ulog, kada je u pitanju
nenovani ulog. Ukoliko ova lica ili lice propusti da izvri obavezu uplate odnosno
unoenja uloga privredno drutvo moe da ga pozove pisanim putem da tu obavezu izvri
u naknadnom roku koji ne moe biti krai od 30 dana od dana slanja tog poziva.
Izuzetno, javno akcionarsko drutvo je duno da ovaj poziv uputi u roku od 90 dana
od dana isteka roka za izvrenje obaveze lana drutva, ako krai rok nije odreen
osnivakim aktom, odnosno statutom.

47

Ako vie lanova drutva nije izvrilo svoju obavezu uplate ili unoenja uloga u
privredno drutvo istovremeno im se dostavlja poziv kojim se odreuje rok za izvrenje
obaveze, kojim se i upozoravaju da e u sluaju proputanja izvrenja obaveze u
naknadnom roku biti iskljueni iz drutva. Privredno drutvo je obavezno da pozive za
ispunjenje preuzete obaveze, u roku od tri dana od slanja lanovima drutva, objavi i na
internet stranici registra privrednih subjekata, u trajanju najmanje jednakom duini
trajanja rokova iz prethodnog stava ove tematske jedinice.
Ako lan privrednog drutva nije izvrio obavezu uplate odnosno unoenja u
drutvo odreenog uloga i u naknadnom roku, drutvo moe doneti odluku o iskljuenju
tog lana iz drutva, a javno akcionarsko drutvo je u obavezi da donese tu odluku.
7.2.5. Odgovornost u sluaju prenosa udela, odnosno akcija
U sluaju prenosa udela, odnosno akcija, prenosilac i sticalac udela ili akcija
odgovorni su solidarno prema privrednom drutvu za obaveze prenosioca u vezi sa
ulogom nastale do tog prenosa, u skladu sa odredbama Zakona za svaku pojedinu formu
drutva. Prava privrednog drutva u odnosu na obaveze prenosioca i sticaoca udela ili
akcija ostvaruju se tubom nadlenom sudu, koju osim drutva mogu podneti i lanovi
drutva koji poseduju ili predstavljaju najmanje 5% osnovnog kapitala drutva.
7.2.6. Utvrivanje vrednosti nenovanog uloga
Vrednost nenovanog uloga utvruje se: 1) sporazumno od strane svih lanova
drutva; 2) putem procene, u skladu s odredbama Zakona. U javnim akcionarskim
drutvima vrednost nenovanog uloga utvruje se iskljuivo putem procene u skladu sa
odredbama Zakona.
Procena vrednosti nenovanog uloga-Vrednost nenovanog uloga u drutvu
procenjuje ovlaeni sudski vetak, revizor ili drugo struno lice koje je od strane
nadlenog dravnog organa Republike Srbije ovlaeno da vri procene vrednosti
odreenih stvari ili prava. Ovu procenu moe vriti i privredno drutvo koje ispunjava
zakonom propisane uslove da vri procene vrednosti stvari ili prava koja su predmet
procene. Procena vrednosti, ne moe biti starija od godinu dana od dana unosa
nenovanog uloga i registruje se i objavljuje u skladu sa zakonom o registraciji.
Sadraj procene vrednosti- Procena vrednosti nenovanog uloga sadri naroito:
1) opis svake stvari odnosno prava koji ine nenovani ulog; 2) koriene metode
procene; 3) izjavu da li je procenjena vrednost najmanje jednaka: (1) nominalnoj
vrednosti udela koji se stiu, u sluaju ortakog drutva, komanditnog drutva i drutva s
ogranienom odgovornou ili (2) nominalnoj vrednosti akcija koje se stiu, odnosno
raunovodstvenoj vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti, uveanoj za premiju
koja se plaa za te akcije ako ona postoji, u sluaju akcionarskog drutva.
Izbor procenitelja- U sluaju procene vrednosti nenovanog uloga prilikom
osnivanja drutva ovlaene procenitelje biraju sporazumno lanovi drutva, a u ostalim
sluajevima to lice bira odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje
drutvom dvodomno, ako osnivakim aktom, odnosno statutom nije drugaije odreeno.
Izmenjene okolnosti- U sluaju da su od dana vrenja procene nenovanog uloga
po odredbama Zakona pa do momenta unoenja ovog uloga u drutvo nastupile okolnosti

48

koje umanjuju vrednost tog nenovanog uloga, drutvo je u obavezi da pre unosa tog
uloga izvri novu procenu vrednosti u skladu sa odredbama Zakona.
Pravo lanova drutva ako nova procena nije izvrena- Ako drutvo iz razloga
utvrenih Zakonom nije izvrilo novu procenu nenovanog uloga lanovi drutva koji su
posedovali udele ili akcije koji predstavljaju najmanje 5% osnovnog kapitala drutva na
dan donoenja odluke o upisu udela odnosno izdavanju akcija putem tog nenovanog
uloga imaju pravo da sve do njegovog unosa u drutvo pisanim putem od drutva
zahtevaju da izvri procenu vrednosti tog nenovanog uloga u skladu s odredbama
Zakona, pod uslovom da i u trenutku podnoenja tog zahteva poseduju udele ili akcije
koji predstavljaju najmanje 5% osnovnog kapitala drutva. Ako drutvo ne postupi u
skladu sa zahtevom lanova drutva za novom procenom nenovanog uloga u roku od 15
dana od dana prijema tog zahteva lanovi drutva imaju pravo da zahtevaju da nadleni
sud u vanparninom postupku utvrdi vrednost predmetnog nenovanog uloga. Zahtev
nadlenom sudu moe da se podnese do isteka roka od 90 dana od dana unosa
nenovanog uloga u drutvo.
Zakon posebno predvia i ureuje izuzetak od obaveze procene vrednosti
nenovanog uloga koji ne ine hartije od vrednosti i instrumenti trita novca, kao i
utvrivanje vrednosti hartija od vrednosti i instrumenata trita novca (lan 56. do 58.
Zakona)
Pobijanje sporazumno utvrene vrednosti nenovanog uloga- Ako je vrednost
nenovanog uloga utvrena sporazumno od strane lanova drutva u skladu sa
odredbama Zakona, a drutvo nije u mogunosti da izmiruje svoje obaveze u redovnom
toku poslovanja, poverilac drutva ima pravo da zahteva da nadleni sud u vanparninom
postupku utvrdi vrednost nenovanog uloga u vreme unoenja tog uloga. Ako sud u
postupku utvrdi da je vrednost nenovanog uloga bila manja od sporazumno utvrene
naloie lanu drutva koji je uneo taj nenovani ulog da razliku do sporazumno utvrene
vrednosti tog uloga isplati drutvu i da solidarno sa drutvom snosi trokove sudskog
postupka.
lan drutva koji je uneo nenovani ulog za koji je sporazumno utvrena
vrednost, snosi teret dokazivanja vrednosti tog nenovanog uloga.
Zahtev nadlenom sudu da u vanparninom postupku utvrdi vrednost nenovanog
uloga u vreme unoenja tog uloga ne moe se podneti po isteku roka od pet godina od
dana unosa nenovanog uloga u drutvo.
Zabrana povraaja uloga- lanovima drutva ne moe se izvriti povraaj
uplaenih, odnosno unetih uloga, niti im se moe platiti kamata na ono to su uloili u
drutvo. Plaanje cene kod sticanja sopstvenih udela odnosno akcija, kao ni druga
plaanja lanovima drutva koja se vre u skladu sa Zakonom, ne smatraju se vraanjem
uloga lanovima drutva.

8. Posebne dunosti prema drutvu

Lica koja imaju posebne dunosti prema drutvu su osnivai privrednih
drutava, kojima status osnivaa, uz prava koja ostvaruju u drutvu, namee i odreene
obaveze ili dunosti prema drutvu koje nemaju druga lica. Posebne dunosti prema
drutvu imaju: 1) ortaci i komplementari; 2) lanovi drutva s ogranienom
odgovornou koji poseduju znaajno uee u osnovnom kapitalu drutva ili lan

49

drutva s ogranienom odgovornou koji je kontrolni lan drutva, u skladu s

odredbama Zakona; 3) akcionari koji poseduju znaajno uee u osnovnom kapitalu
drutva ili akcionar koji je kontrolni akcionar drutva u skladu s odredbama Zakona; 4)
direktori, lanovi nadzornog odbora, zastupnici, prokuristi; 5) likvidacioni upravnik.
Osnivakim aktom odnosno statutom mogu se i druga lica odrediti kao lica koja imaju
posebne dunosti prema drutvu.
Povezana lica- Povezanim licem u smislu Zakona u odnosu na odreeno fiziko
lice smatra se: 1) njegov krvni srodnik u pravoj liniji, krvni srodnik u pobonoj liniji
zakljuno sa treim stepenom srodstva, suprunik i vanbrani partner ovih lica; 2) njegov
suprunik i vanbrani partner i njihovi krvni srodnici zakljuno sa prvim stepenom
srodstva; 3) njegov usvojilac ili usvojenik, kao i potomci usvojenika; 4) druga lica koja sa
tim licem ive u zajednikom domainstvu.
Povezanim licem u smislu Zakona u odnosu na odreeno pravno lice smatra se:
1) pravno lice u kojem to pravno lice poseduje znaajno uee u kapitalu, ili pravo da
takvo uee stekne iz konvertibilnih obveznica, varanata, opcija i slino; 2) pravno lice
u kojem je to pravno lice kontrolni lan drutva (kontrolisano drutvo); 3) pravno lice
koje je zajedno sa tim pravnim licem pod kontrolom treeg lica; 4) lice koje u tom
pravnom licu poseduje znaajno uee u kapitalu, ili pravo da takvo uee stekne iz
konvertibilnih obveznica, varanata, opcija i slino; 5) lice koje je kontrolni lan tog
pravnog lica; 6) lice koje je direktor, odnosno lan organa upravljanja ili nadzora tog
pravnog lica.
Znaajno uee u osnovnom kapitalu postoji ako jedno lice, samostalno ili sa
drugim licima koja sa njim deluju zajedno, poseduje vie od 25% prava glasa u drutvu.
Veinsko uee u osnovno kapitalu postoji ako jedno lice, samostalno ili sa
drugim licima koja sa njim deluju zajedno, poseduje vie od 50% prava glasa u drutvu.
Kontrola, u kontekstu posebnih dunosti prema drutvu, podrazumeva pravo ili
mogunost jednog lica da samostalno ili sa drugim licima koja sa njim zajedniki deluju,
da vri kontrolni uticaj na poslovanje drugog lica putem uea u osnovnom kapitalu,
ugovora ili prava na imenovanje veine direktora, odnosno lanova nadzornog odbora.
Smatra se da je odreeno lice kontrolni lan drutva uvek kada to lice samostalno ili sa
povezanim licima poseduje veinsko uee u osnovnom kapitalu drutva.
Zajedniko delovanje postoji kada dva ili vie lica, na osnovu meusobnog
izriitog ili preutnog sporazuma, koriste glasaka prava u odreenom licu ili
preduzimaju druge radnje u cilju vrenja zajednikog uticaja na upravljanje ili poslovanje
tog lica.

8.1. Dunost panje

Direktori, lanovi nadzornog odbora, zastupnici, prokuristi i likvidacioni
upravnik duni su da u tom svojstvu izvravaju svoje poslove savesno, sa panjom
dobrog privrednika, i u razumnom uverenju da deluju u najboljem interesu drutva.
Pod panjom dobrog privrednika podrazumeva se stepen panje sa kojom bi postupalo
razumno paljivo lice koje bi posedovalo znanje, vetine i iskustvo koje bi se osnovano
moglo oekivati za obavljanje te dunosti u drutvu.
Ako lica koja imaju dunost panje poseduju odreena specifina znanja, vetine
ili iskustvo, prilikom ocene stepena panje uzee se u obzir i ta znanja, vetine i iskustvo.

50

Lica koja po Zakonu imaju dunost panje mogu da svoje postupanje zasnivaju i
na informacijama i miljenjima lica strunih za odgovarajuu oblast za koju razumno
veruju da su u tom sluaju savesno postupala.
Lice koje dokae da je postupalo u skladu sa odgovarajuom odredbom Zakona
nije odgovorno za tetu koja iz takvog postupanja nastane za drutvo.
Privredno drutvo moe podneti tubu protiv lica koja imaju dunost panje u
skladu sa Zakonom za naknadu tete koju mu to lice prouzrokuje povredom dunosti
panje iz odredbi Zakona.

8.2. Dunost prijavljivanja poslova i radnji u kojima

postoji lini interes
8.2.1. Pojam
Lice koje ima posebne dunosti prema privrednom drutvu, na osnovu Zakona,
duno je da odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom
dvodomno, obavesti o postojanju linog interesa (ili interesa sa njim povezanog lica) u
pravnom poslu koji drutvo zakljuuje, odnosno pravnoj radnji koju drutvo preduzima.
Izuzetno od ovog reenja, u sluaju drutva koje ima jednog direktora obavetenje o
postojanju interesa upuuje se skuptini, odnosno nadzornom odboru, ako je upravljanje
drutvom dvodomno.
Smatrae se da postoji lini interes lica koje ima posebne dunosti prema drutvu
u sluaju: 1) zakljuivanja pravnog posla izmeu privrednog drutva i tog lica (ili sa njim
povezanog lica) ili 2) pravne radnje (preduzimanje radnji u sudskim i u drugim
postupcima, odricanje od prava i slino) koju drutvo preduzima prema tom licu (ili
prema sa njim povezanim licem) ili 3) zakljuivanja pravnog posla izmeu drutva i
treeg lica, odnosno preduzimanja pravne radnje drutva prema treem licu, ako je to
tree lice sa njim (ili sa njim povezanim licem) u finansijskom odnosu i ako se moe
oekivati da postojanje tog odnosa utie na njegovo postupanje ili 4) zakljuivanja
pravnog posla, odnosno preduzimanja pravne radnje drutva iz koje tree lice ima
ekonomski interes, ako je to tree lice sa njim (ili sa njim povezanim licem) u
finansijskom odnosu i ako se moe oekivati da postojanje tog odnosa utie na njegovo
postupanje.
8.2.2. Odobrenje pravnog posla ili radnje u
sluaju postojanja linog interesa
U sluajevima koje Zakon smatra postojanjem linog interesa lica koja imaju
posebne dunosti prema drutvu, kao i u drugim sluajevima odreenim Zakonom,
zakljuivanje pravnog posla, odnosno preduzimanje pravne radnje odobrava se, ako
drugaija veina nije odreena osnivakim aktom, odnosno statutom: 1) u sluaju
ortakog drutva, odnosno komanditnog drutva, veinom glasova svih ortaka, odnosno
komplementara koji nemaju lini interes, 2) u sluaju drutva s ogranienom
odgovornou, ako postoji lini interes direktora, obinom veinom glasova svih lanova
drutva, odnosno od strane nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, a
ako postoji lini interes lana nadzornog odbora, odnosno lana drutva, obinom

51

veinom glasova svih lanova drutva koji nemaju lini interes, odnosno obinom
veinom glasova svih lanova nadzornog odbora koji nemaju lini interes; 3) u sluaju
akcionarskog drutva, ako postoji lini interes direktora, obinom veinom glasova svih
direktora koji nemaju lini interes, odnosno od strane nadzornog odbora ako je
upravljanje drutvom dvodomno, a ako postoji lini interes lana nadzornog odbora,
obinom veinom glasova svih lanova nadzornog odbora koji nemaju lini interes.
U odreenim sluajevima postojanja linog interesa osnivakim aktom ili
statutom se drugaije ureuje veina koja odobrava zakljuivanje pravnog posla,
odnosno preduzimanje pravne radnje lica koje ima lini interes. Odobrenje nije potrebno
u sluaju: 1) postojanja linog interesa jedinog lana drutva; 2) postojanja linog
interesa svih lanova drutva; 3) upisa, odnosno kupovine udela, odnosno akcija po
osnovu prava preeg upisa, odnosno prava pree kupovine lanova drutva; 4)
pribavljanja sopstvenih udela, odnosno akcija od strane drutva, ako se to pribavljanje
vri u skladu sa odredbama Zakona koje se odnose na sopstvene udele, odnosno akcije ili
zakona kojim se ureuje trite kapitala.
Ako nije pribavljeno odobrenje pravnog posla, odnosno pravne radnje, u smislu
napred navedenog, bez obzira na razloge i okolnosti sluaja drutvo moe podneti tubu
za ponitaj tog pravnog posla, odnosno radnje i naknadu tete od lica iz Zakona koje je
imalo lini interes u tom poslu, odnosno pravnoj radnji.

8.3. Dunost izbegavanja sukoba interesa

Lica koja imaju posebne dunosti prema drutvu, prema odredbama Zakona, ne
mogu da u svom interesu ili u interesu sa njima povezanih lica: 1) koriste imovinu
drutva; 2) koriste informacije do kojih su doli u tom svojstvu, a koje, inae, nisu javno
dostupne; 3) zloupotrebe svoj poloaj u drutvu; 4) koriste mogunosti za zakljuenje
poslova koji se ukau drutvu. Dunost izbegavanja sukoba interesa postoji nezavisno od
toga da li je drutvo bilo u mogunosti da iskoristi imovinu, informacije ili zakljui
navedene poslove.
Mogu je izuzetak od povrede dunosti izbegavanja sukoba interesa ako je lice
koje ima posebne dunosti prema drutvu pribavilo prethodno ili naknadno odobrenje
pravnog posla ili radnje u sluaju postojanja linog interesa.
Privredno drutvo moe podneti tubu protiv lica koja imaju posebne dunosti
prema drutvu koja povrede dunost izbegavanja sukoba interesa iz odredbi Zakona,
kao i protiv sa njim povezanog lica, kojom moe traiti: 1) naknadu tete i 2) prenos na
drutvo koristi koju je to lice, odnosno povezano lice, ostvarilo kao posledicu te povrede
dunosti.

8.4. Dunost uvanja poslovne tajne

8.4.1. Pojam poslovne tajne
Poslovna tajna predstavlja vaan institut zatite poslovnog organizovanja i
delovanja privrednih subjekata i poslovnih subjekata uopte. to se tie pravne prirode
poslovne tajne postoje razliita shvatanja, pa tako "poslovna tajna je u osnovi
intelektualna svojina privrednog drutva, iji se domen utvruje autonomnim aktima

52

svakog konkretnog privrednog drutva" 38 ili "poslovna tajna je pravo na odreeni

intimitet i svrstava se u lina prava privrednog drutva". 39 Zakon o privrednim
drutvima definie poslovnu tajnu kao "podatak ije bi saoptavanje treem licu moglo
naneti tetu drutvu, kao i podatak koji ima ili moe imati ekonomsku vrednost zato to
nije opte poznat, niti je lako dostupan treim licima koja bi njegovim korienjem ili
saoptavanjem mogla ostvariti ekonomsku korist i koji je od strane drutva zatien
odgovarajuim merama u cilju ouvanja njegove tajnosti" (lan 72.) Istovremeno, u
istom lanu Zakon daje i optiju definiciju poslovne tajne kvalifikujui je kao "podatak
koji je zakonom, drugim propisom ili aktom drutva odreen kao poslovna tajna", s tim
da se aktom drutva: 1) kao poslovna tajna moe odrediti samo podatak koji ispunjava
uslove sadrane u detaljnoj zakonskoj definiciji poslovne tajne i 2) ne mogu se kao
poslovna tajna odrediti svi podaci koji se odnose na poslovanje drutva.
Podatak koji ini osnov poslovne tajne moe biti proizvodni, tehniki,
tehnoloki, finansijski ili komercijalni, studija, rezultat istraivanja, kao i dokument,
formula, crte, objekat, metod, postupak, obavetenje ili uputstvo internog karaktera.
Lica koja imaju posebne dunosti prema drutvu duna su po Zakonu da uvaju
poslovnu tajnu privrednog drutva. Ova lica duna su da poslovnu tajnu uvaju i nakon
prestanka tog svojstva, u periodu od dve godine od dana prestanka tog svojstva.
Osnivakim aktom, statutom, odlukom drutva ili ugovorom zakljuenim sa tim licima
moe se predvideti da taj period bude dui, ali ne dui od pet godina.
Iako se krug lica koja Zakon smatra licima koja imaju posebne dunosti prema
drutvu moe aktom drutva proiriti i na druga lica, u kontekstu uvanja poslovne tajne
zakodavac je trebao izriito predvideti obavezu uvanja poslovne tajne svim zaposlenim i
radno angaovanim po drugim pravnim osnovima u privrednom drutvu.
8.4.2. Izuzeci od dunosti uvanja poslovne tajne
Ne smatra se povredom dunosti uvanja poslovne tajne saoptavanje podataka
predvienih Zakonom kao poslovna tajna ako je to saoptavanje: 1) obaveza propisana
zakonom; 2) neophodno radi obavljanja poslova ili zatite interesa drutva; 3) uinjeno
nadlenim organima ili javnosti iskljuivo u cilju ukazivanja na postojanje dela kanjivog
zakonom.
8.4.3. Posledice povrede dunosti uvanja poslovne tajne
Privredno drutvo moe podneti tubu protiv lica koje ima posebne dunosti
prema drutvu, koje povredi dunost uvanja poslovne tajne. Drutvo moe tubom
traiti: 1) naknadu tete; 2) iskljuenje tog lica kao lana drutva, ako je to lice lan
drutva; 3) raskid radnog odnosa za to lice, ako je to lice zaposleno u drutvu.
Podnoenje tube u navedenom sluaju ne iskljuuje i ne uslovljava mogunost otkaza
ugovora o radu u skladu sa Zakonom o radu i prestanka radnog odnosa.
38

Vasiljevia M., nav.delo, str.152.

39

Cari S., Miroslav Vitez M.,Veselinovi J., nav.delo, str. 58.

53

Privredno drutvo je duno da prui potpunu zatitu licu koje postupajui savesno
u dobroj veri ukazuje nadlenim organima na postojanje informacije koja je izuzeta od
uvanja poslovne tajne po uslovima utvrenim Zakonom.

8.5. Dunost potovanja zabrane konkurencije

Konkurencija je konstitutivni element trinog naina privreivanja. Ona treba
biti korektna, fer i potena, temeljena na sposobnosti privrednih subjekata da pronalaze
najbolja reenja u delatnosti koju obavljaju. Meutim, u sluaju da lanovi drutva
razvijaju sopstvene delatnosti, u bilo kojoj formi i statusnom obliku, koje postaju
konkurentske svom privrednom drutvu radi se o konkurenciji koja nije dozvoljena, jer
se ne radi o zdravom takmienju na tritu, ve zloupotrebi poloaja, na bilo koji od
moguih naina (zloupotreba informacija, iskustva, poslovnih poznanstava i partnerstva,
sredstava i sl.).
Lice koje, prema Zakonu, ima posebne dunosti prema privrednom drutvu (osim
likvidacionog upravnika, iji je poloaj u drutvu odreen specifinim statusom drutva)
ne moe bez pribavljenog odobrenja pravnog posla ili radnje u sluaju postojanja
linog interesa: 1) imati svojstvo lica koje ima posebne dunosti u drugom drutvu koje
ima isti ili slian predmet poslovanja i predstavlja konkurentsko drutvo; 2) biti
preduzetnik koji ima isti ili slian predmet poslovanja; 3) biti zaposlen u konkurentskom
drutvu; 4) biti na drugi nain angaovan u konkurentskom drutvu; 5) biti lan ili
osniva u drugom pravnom licu koje ima isti ili slian predmet poslovanja.
Osim navedenih zabrana mogue je osnivakim aktom odnosno statutom: 1)
zabranu proiriti i na druga lica, osim lica koja imaju posebne dunosti prema drutvu,
ime se ne moe dirati u steena prava tih lica; 2) odrediti da navedene zabrane vae i
posle prestanka svojstva lica koja imaju posebne dunosti prema drutvu, ali ne due od
dve godine; 3) odrediti poslove, nain ili mesto njihovog obavljanja koji ne predstavljaju
povredu dunosti potovanja zabrane konkurencije. Navedena zabrana ne odnosi se na
jedinog lana drutva, u sluaju jednolanih drutava, jer je kod njega institut prethodnog
odobrenja u kontekstu linog interesa nema smisla.
Privredno drutvo moe podneti tubu protiv lica koje ima posebne dunosti
prema drutvu, a koje povredi pravila o zabrani konkurencije delovanjem bez
pribavljenog odobrenja pravnog posla ili radnje u sluaju postojanja linog interesa.
Tuba se moe podneti za: 1) naknadu tete; 2) prenos na drutvo koristi koju je to lice,
odnosno konkurentsko drutvo, ostvarilo kao posledicu te povrede; 3) iskljuenje tog lica
kao lana drutva, ako je to lice lan drutva; 4) meru zabrane obavljanja delatnosti za to
lice, odnosno konkurentsko drutvo; 5) raskid radnog odnosa za to lice, ako je ono
zaposleno u drutvu.

8.6. Pravila za podnoenje tubi zbog povrede posebnih dunosti

8.6.1. Rok za podnoenje tubi
Tuba zbog povrede dunosti panje, tuba zbog povrede pravila o odobravanju
poslova u kojima postoji lini interes, tuba zbog povrede dunosti izbegavanja sukoba
interesa, tuba zbog povrede dunosti uvanja poslovne tajne i tuba zbog povrede
54

pravila o zabrani konkurencije, moe se podneti u roku od est meseci od dana saznanja
za uinjenu povredu (subjektivni rok), a najkasnije u roku od pet godina od dana
uinjene povrede (objektivni rok).
8.6.2. Vrste tubi
Uporedna zakonodavstva poznaju, uglavnom, dve vrste tubi koje mogu podii
ortaci, komplementari, lanovi i akcionari i to: individualnu i derivativnu tubu. Ove
tube koristi i nae zakonodavstvo.
Individualna tuba- U Zakonu o privrednim drutvima to je tuba lana drutva
zbog povrede posebnih dunosti. Naime, lan privrednog drutva moe podneti tubu
protiv lica koje ima posebne dunosti prema drutvu za naknadu tete koju mu to lice
prouzrokuje povredom posebnih dunosti prema drutvu.
Derivativna tuba- Ako postupak protiv lica koja u skladu sa zakonom imaju
posebne dunosti prema privrednom drutvu, ijom povredom vrenja prouzrokuju tetu
drutvu, ne pokrene samo drutvo (blokada odluke kontrolnog akcionara o ijoj
odgovornosti je re i slino), ovaj postupak po principu derivacije u svoje ime, a za raun
drutva (actio pro socio-tuba za drutvo), moe pokrenuti kao tuilac svaki komanditor,
lan ili akcionar koji pojedinano ili skupno poseduje propisani procenat kapital uea
(prema naem zakonu, to je najmanje pet odsto osnovnog kapitala drutva) 40
Vaei Zakon o privrednim drutvima predvia da jedan ili vie lanova drutva
mogu podneti tubu zbog povrede dunosti panje, tubu zbog povrede pravila o
odobravanju poslova u kojima postoji lini interes, tubu zbog povrede dunosti
izbegavanja sukoba interesa, tubu zbog povrede dunosti uvanja poslovne tajne i tubu
zbog povrede pravila o zabrani konkurencije, u svoje ime, a za raun drutva (derivativna
tuba), ako u trenutku podnoenja tube: 1) poseduju udele ili akcije koje predstavljaju
najmanje 5% osnovnog kapitala drutva, nezavisno od toga da li je osnov za podnoenje
derivativne tube nastao pre ili nakon sticanja svojstva lana drutva; 2) ako su pre
podnoenja derivativne tube pisanim putem zahtevali od drutva da podnese tubu po
tom osnovu, a taj zahtev je odbijen, odnosno po tom zahtevu nije postupljeno u roku od
30 dana od dana podnoenja zahteva.
lan drutva koji je stekao udeo ili akcije u drutvu od lica koje je podnelo
derivativnu tubu moe, uz saglasnost tog lica, stupiti na njegovo mesto u sporu po toj
tubi do njegovog pravosnanog okonanja, kao i u postupku po vanrednom pravnom
leku.
Ako je privredno drutvo podnelo tubu zbog povrede dunosti panje, tubu
zbog povrede pravila o odobravanju poslova u kojima postoji lini interes, tubu zbog
povrede dunosti izbegavanja sukoba interesa, tubu zbog povrede dunosti uvanja
poslovne tajne i tubu zbog povrede pravila o zabrani konkurencije lan drutva koji je
od drutva zahtevao podnoenje te tube, moe od suda pred kojim se vodi postupak
zahtevati da mu dozvoli da stupi u parnicu kao umea na strani tuioca.
Ako je lan drutva podneo neku od navedenih tubi, kao aktivno legitimisan da
podnese derivativnu tubu, drugi lan drutva koji je, takoe, aktivno legitimisan za
podnoenje ove tube moe od suda pred kojim se postupak vodi zahtevati da stupi u
parnicu kao umea na strani tuioca.
40

Vasiljevi M., nav. delo, str. 154.

55

Ako se istovremeno podnesu individualna i derivativna tuba, tuilac moe

istovremeno voditi oba postupka i u tom sluaju ogranienja, koja se odnose na
derivativnu tubu ne primenjuju se na individualnu tubu.

9. Pravo na informisanje lanova drutva

9.1. Pravo na informisanje i pristup aktima i dokumentima
lan drutva ima pravo na pristup aktima i dokumentima drutva u skladu s
odredbama Zakona. lan drutva moe pisanim putem zahtevati od drutva pristup
aktima ili dokumentima drutva, pri emu je u obavezi da u tom zahtevu navede: 1) svoje
line podatke i podatke koji ga identifikuju kao lana drutva; 2) dokumente, akte i
podatke koji se trae na uvid; 3) svrhu radi koje se trai uvid; 4) podatke o treim licima
kojima lan drutva koji trai uvid namerava da saopti taj dokument, akt ili podatak, ako
postoji takva namera.
Privredno drutvo moe uskratiti pristup svim ili nekim od traenih akata ili
dokumenata iz razloga propisanih Zakonom za svaku pojedinu pravnu formu drutva.
Ako drutvo ne postupi po zahtevu lana drutva da pristupi aktima ili
dokumentima u roku od osam dana od dana prijema tog zahteva, lan drutva u narednom
roku od 30 dana moe traiti od nadlenog suda da u vanparninom postupku naloi
drutvu da mu omogui pristup tim aktima ili dokumentima. Postupak pred nadlenim
sudom je hitan i sud je duan da odluku po zahtevu donese u roku od osam dana od dana
prijema zahteva.

9.2. Korienje akata ili dokumenata drutva

lan drutva koji u skladu sa Zakonom ostvari pristup aktima ili dokumentima
drutva duan je da ih koristi iskljuivo u svrhe navedene u zahtevu. lan drutva ne
moe da objavi ili saopti treim licima akte odnosno dokumente koje je koristio,
suprotno svrsi radi koje mu je pristup omoguen, niti na nain koji nanosi tetu drutvu,
osim ako je na to obavezan zakonom. Ako lan drutva akte odnosno dokumente kojima
je ostvario pristup koristi suprotno toj svrsi ili ih saopti treim licima suprotno
ogranienjima navedenim u prethodnom stavu, odgovara za tetu koju je time naneo
drutvu.
Ne smatra se povredom odredaba o svrsi korienja akata odnosno dokumenata
objavljivanje ili saoptavanje treim licima akata odnosno dokumenata kojima je lan
drutva ostvario pristup ako je to saoptavanje obaveza propisana zakonom.

56

Glava III
PRAVNE FORME PRIVREDNIH DRUTAVA
1. ORTAKO DRUTVO
1.1. Pojam, osnivanje i pravna priroda
Zakon o privrednim drutvima definie ortako drutvo kao drutvo dva ili vie
ortaka koji su neogranieno solidarno odgovorni celokupnom svojom imovinom za
obaveze drutva (lan 93.). Iz definicije je vidljiva konstitutivnost neograniene solidarne
odgovornosti ortaka za obaveze drutva za pojam drutva, pa Zakon u narednom stavu
predvia da ako ugovor o osnivanju drutva ili drugi ugovor izmeu ortaka sadri
odredbu o ogranienju odgovornosti ortaka prema treim licima, ta odredba nema
pravno dejstvo.
Prethodni Zakon o privrednim drutvima definie ortako drutvo kao privredno
drutvo koje osnivaju dva ili vie fizikih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka drutva radi
obavljanja odreene delatnosti pod zajednikim poslovnim imenom. Iako nema sutinske
razlike u definiciji pojma ortakog drutva moe se primetiti da oblik odgovornosti ortaka
za obaveze nije sastavni deo pojma ortako drutvo, mada se u narednim odredbama
definie ova odgovornost. Vaei zakon govori o ortacima kao osnivaima drutva bez
izriitog isticanja da to mogu biti i fizika i pravna lica, to, pretpostavljamo, smatra
podrazumevajuim u kontekstu pojma i zakonskih reenja. Po ranijim zakonskim
reenjima kod nas pravna lica nisu mogla da osnuju ortako drutvo.
Prema naim Zakonima o privrednim drutvima ortako drutvo ima pravni
subjektivitet, koji stie od momenta registracije osnivakog akta (uz ispunjenje ostalih
potrebnih uslova). Ovo reenje je preuzeto iz francuskog prava. Neke zemlje, kao
Nemaka, Engleska i Maarska ne priznaju ovom drutvu pravni subjektivitet, ali mu
priznaju svojstva koja su mu veoma bliska (moe biti nosilac prava i obaveza, titular
svojine i drugih stvarnih prava, biti predmet steaja i sl.). Pitanje pravnog subjektiviteta
ortakog drutva je teorijski raspravno pitanje, ali treba istai da ako ovo drutvo nema
pravni subjektivitet, njegova imovina ne moe pripadati drutvu ve pripada ortacima i
nalazi se u reimu tzv. imovine zajednike ruke 41 (pojedinani ortak nema nikakakav
udeo na pojedinanom predmetu koji je uloio u drutvo, ve svaki ortak ima udeo u
celokupnom ulogu u drutvo, zajedno s ostalim ortacima, to znai da ortaci samo
zajedno, po principu zajednike ruke, raspolau imovinom drutva i upravljaju njome).
Znai, ortaci ne mogu raspolagati predmetom svog uloga u imovini drutva, ali mogu
udelom (pravom) steenim na osnovu tog uloga. Poverioci mogu sprovesti izvrenje na
pravu-izvrenje na udelu, a ne na stvarima i pravima koje je ortak uneo u imovinu
drutva 42
Pitanje pravnog subjektiviteta ortakog drutva (koji proizvodi mnoge pravne
posledice), koje podrazumeva da drutvo ima svoju imovinu kojom odgovara za svoje
G. Morse, Partnership Law, Oxford, 2001, str.176-191-kod Vasiljevi M., nav. delo, str.165.
Kostadinovi, Ljubojevi, Rai, Poslovno pravo, Beograd , 2000, str. 154-kod Besarovi I., nav. delo.,
str. 115
41
42

57

obaveze i koja je odvojena od imovine svakog ortaka drutva iako se odgovornosti

drutva prema poveriocima pridodaje i odgovornost ortaka drutva, vano je kako
bismo u njegovom kontekstu upoznavali institut ortakog drutva kroz zakonsko reenje,
ime se bavi tematska celina ovog udbenika.

1.1.1. Ugovor o osnivanju

Ugovor o osnivanju ortakog drutva, kao osnivaki akt, sadri naroito: 1) ime,
jedinstveni matini broj i prebivalite ortaka koji je domae fiziko lice, odnosno ime,
broj pasoa ili drugi identifikacioni broj i prebivalite ortaka koji je strano fiziko lice,
odnosno poslovno ime, matini broj i sedite ortaka koji je domae pravno lice, odnosno
poslovno ime, broj registracije ili drugi identifikacioni broj i sedite ortaka koji je strano
pravno lice; 2) poslovno ime i sedite drutva; 3) pretenu delatnost drutva; 4)
oznaenje vrste i vrednosti uloga svakog ortaka. Ugovor o osnivanju moe da sadri i
druge elemente od znaaja za drutvo i ortake.
Izmene i dopune ugovora o osnivanju drutva vre se jednoglasnom odlukom
svih ortaka drutva, ako ugovorom o osnivanju nije drugaije odreeno.

1.1.2. Ugovor ortaka

Govorei, u prednjem delu udbenika, o osnovnim pojmovima privrednog drutva
istakli smo da lan drutva moe zakljuiti ugovor sa jednim ili vie lanova istog
drutva, kojim se reguliu njihovi meusobni odnosi u vezi sa drutvom, ako zakonom
nije drugaije odreeno. Izuzetno od ovog reenja ugovor ortaka zakljuuju svi ortaci
drutva.

1.2. Ulozi u drutvo, ortaki udeli i prenos udela

1.2.1. Ulog i udeo
Ortaci u drutvo unose uloge jednake vrednosti, ako ugovorom o osnivanju nije
drugaije odreeno. Izuzetno, od odredbi Zakona koje ureuju da nenovani ulozi u
privrednom drutvu mogu biti u stvarima i pravima, nenovani ulog ortaka moe biti i u
radu i uslugama.
Ortaci stiu udele u drutvu srazmerne svojim ulozima u drutvo, ako ugovorom
o osnivanju nije drugaije predvieno. Ortak nije duan da povea ulog iznad iznosa
odreenog ugovorom o osnivanju, ako ugovorom o osnivanju nije drugaije odreeno.
Ortak ne moe smanjiti svoj ulog bez saglasnosti svih ostalih ortaka.

1.2.2. Prenos udela

Udeo se prenosi pisanim ugovorom zakljuenim izmeu prenosioca i sticaoca
udela, kao i na drugi nain propisan zakonom. Potpisi na ugovoru overavaju se u skladu
sa zakonom koji ureuje overu potpisa.

58

Sticalac udela stie udeo danom registracije prenosa udela u skladu sa zakonom
o registraciji.
Prenos udela izmau ortaka je slobodan, ako ugovorom o osnivanju nije
drugaije odreeno.
Prenos udela treim licima. Ako ugovorom o osnivanju nije drugaije odreeno,
ortak ne moe bez saglasnosti ostalih ortaka: 1) preneti svoj udeo treem licu, to
obuhvata i unos tog udela kao nenovanog uloga u drugo privredno drutvo; 2) dati svoj
udeo u zalogu treem licu. Ako ortaci ne daju saglasnost na prenos udela treem licu,
ortak kome je saglasnost za prenos udela uskraena moe istupiti iz drutva u skladu sa
odredbama Zakona.
Odgovornost kod prenosa udela. Prenosilac udela i sticalac udela odgovaraju
neogranieno solidarno za sve obaveze prenosioca udela prema drutvu na dan
registracije prenosa udela u skladu sa zakonom o registraciji, osim ako se svi ortaci ne
sporazumeju drugaije. Zahtev drutva za ispunjenje obaveza prenosioca udela zastareva
u roku od tri godine od dana registracije prenosa u skladu sa zakonom o registraciji.

1.3. Poslovoenje
Svaki ortak ima ovlaenje za obavljanje radnji u redovnom poslovanju drutva
(poslovoenje). Radnje koje ne spadaju u redovno poslovanje drutva nisu obuhvaene
ovim ovlaenjem i mogu se obavljati samo uz saglasnost svih ortaka, ako ugovorom o
osnivanju nije drugaije odreeno. Ako je ugovorom o osnivanju ili ugovorom ortaka
odreeno da su jedan ili vie ortaka ovlaeni za poslovoenje, ostali ortaci nemaju
ovlaenje za poslovoenje.
Poslovoenje od strane vie ortaka. Ako ovlaenje za poslovoenje ima vie
ortaka, svaki ortak je ovlaen da postupa samostalno, ali se drugi ortak ovlaen za
poslovoenje moe usprotiviti preduzimanju odreene radnje u kom sluaju ta radnja ne
moe biti preduzeta.
Ako je ugovorom o osnivanju odreeno da ortaci ovlaeni za poslovoenje
postupaju zajedno: 1) za preduzimanje svake radnje potrebna je saglasnost svih ortaka
ovlaenih za poslovoenje, osim ako bi nepreduzimanje radnje usled nedostupnosti
nekog od ortaka moglo prouzrokovati tetu drutvu; 2) svaki ortak je duan da postupa
po instrukcijama svakog od ostalih ortaka ovlaenih za poslovoenje. Ako ortak smatra
da instrukcije drugog ortaka nisu primerene o tome obavetava sve ortake ovlaene za
poslovoenje radi zajednikog odluivanja, osim ako bi odlaganje radnje prouzrokovalo
tetu drutvu, kada moe postupati samostalno o emu je duan da bez odlaganja obavesti
sve ostale ortake ovlaene za poslovoenje.
Prenos ovlaenja za poslovoenje. Ortak ovlaen za poslovoenje moe
preneti svoje ovlaenje na poslovoenje na tree lice ili drugog ortaka, ako se sa tim
saglase svi ortaci dutva.Ortak koji prenese ovlaenje na poslovoenje na tree lice
odgovara za radnje tog lica u vrenju poslovoenja kao da ih je sam preduzeo.
Otkazivanje ovlaenja za poslovoenje. Ortak ovlaen za poslovoenje moe
otkazati ovlaenje za poslovoenje ako za to postoji razlog. U ovom sluaju ortak

59

pisanim putem blagovremeno obavetava sve ostale ortake drutva o nameri da otkae
ovlaenje za poslovoenje, kako bi omoguio ostalim ortacima da preduzmu ili
organizuju preduzimanje radnji iz redovnog poslovanja drutva. Ako ortak otkae
ovlaenje za poslovoenje suprotno navedenom nainu otkazivanja duan je da drutvu
nadoknadi time prouzrokovanu tetu.
Oduzimanje ovlaenja za poslovoenje ortaka. Ovlaenje za poslovoenje
ortaka moe se oduzeti odlukom nadlenog suda po tubi drutva ili svakog ortaka ako
se utvrdi da za to postoje opravdani razlozi, a naroito: 1) nesposobnost ortaka da
pravilno vodi poslove drutva i 2) tea povreda dunosti prema drutvu.

1.4. Prava ortaka

Pravo na naknadu trokova. Ortak ima pravo na naknadu od drutva svih
trokova koje je imao u vezi sa poslovanjem ortakog drutva, a koji su s obzirom na
okolnosti sluaja bili neophodni.
Raspodela dobiti. Dobit drutva se raspodeljuje izmeu ortaka na jednake
delove, ako ugovorom o osnivanju nije drugaije odreeno.
Pravo na informisanje. Ortak ovlaen za poslovoenje obavezan je da: 1)
obavetava sve druge ortake o poslovanju drutva; 2) na zahtev drugog ortaka drutva
prui informacije o poslovanju drutva i 3) preda finansijske izvetaje i drugu
dokumentaciju na uvid svim ortacima.
Ortak ima pravo da se lino informie o stanju i poslovanju drutva, kao i na
pristup i kopiranje poslovnih knjiga i druge dokumentacije drutva, o svom troku.
Na ostvarivanje prava ortaka na pristup i kopiranje knjiga i druge dokumentacije
drutva sudskim putem shodno se primenjuju odredbe Zakona o ostvarivanju prava na
informisanje lana drutva s ogranienom odgovornou, o emu emo vie govoriti u
pripadajuem delu udbenika.
Izuzetak od pravila o zabrani konkurencije. Ne postoje pravila o zabrani
konkurencije predviena Zakonom, po kojima lice koje ima posebne dunosti prema
drutvu ne moe bez pribavljenog odobrenja obavljati isti ili slian predmet poslovanja
koji obavlja njegovo drutvo, ako je ostalim ortacima pri stupanju ortaka u drutvo bilo
poznato da taj ortak ima svojstvo lana u konkurentskom drutvu ili drugi pravni odnos
sa konkurentskim drutvom, a pristupanje drutvu mu nije bilo uslovljeno prestankom
svojstva lana u konkurentskom drutvu, odnosno prestankom drugog pravnog odnosa sa
konkurentskim drutvom.
Odluivanje ortaka drutva. Ortaci odluke donose jednoglasno, ako ugovorom
o osnivanju nije drugaije odreeno. Ako je ugovorom o osnivanju odreeno da se
odreene ili sve odluke donose veinom glasova, svaki ortak ima jedan glas, ako
ugovorom o osnivanju nije drugaije odreeno.
Za donoenje odluke o pitanjima koja su izvan redovne delatnosti drutva, kao i
odluke o prijemu novog ortaka u drutvo neophodna je saglasnost svih ortaka.

60

1.5. Pravni odnosi drutva i ortaka prema treim licima

Zastupanje drutva. Svaki ortak je ovlaen da samostalno zastupa drutvo,
ako ugovorom o osnivanju nije drugaije odreeno. Ako su dva ili vie ortaka ovlaeni
da zastupaju drutvo zajedno: 1) oni mogu da ovlaste jednog ili vie ortaka da zastupaju
drutvo u odreenim poslovima ili odreenoj vrsti poslova i 2) izjava volje treih lica
uinjena bilo kom od ortaka ovlaenih da zastupaju drutvo zajedno smatrae se da je
uinjena drutvu.
Ugovorom o osnivanju moe se odrediti da svaki ortak koji je ovlaen da zastupa
drutvo moe zastupati drutvo samo zajedno sa prokuristom. Ako je izjava treeg lica
uinjena prokuristi ili ortaku koji zastupa drutvo zajedno sa prokuristom smatrae se da
je uinjena drutvu.
Otkaz ovlaenja za zastupanje. Ortak moe otkazati ovlaenje za zastupanje
drutva, ako za to postoji opravdan razlog. Ortak pisanim putem blagovremeno
obavetava sve ostale ortake drutva o nameri da otkae ovlaenje za zastupanje, kako bi
omoguio ostalim ortacima da preuzmu poslove zastupanja drutva. Ako ortak otkae
ovlaenje suprotno navedenoj obavezi postupanja duan je da drutvu nadoknadi time
prouzrokovanu tetu.
Oduzimanje ovlaenja za zastupanje. Ovlaenje za zastupanje moe se
oduzeti odlukom nadlenog suda po tubi drutva ili svakog ortaka ako se utvrdi da za
to postoje opravdani razlozi, kojima se, naroito, smatra: 1) nesposobnost ortaka da
zastupa drutvo i 2) tea povreda dunosti prema drutvu.
Zastupanje drutva u sporu sa ortakom koji je ovlaen za zastupanje. Ortak
kojim je ovlaen za zastupanje ne moe izdati punomoje za zastupanje niti zastupati
drutvo u sporu u kojem je suprotna strana, a u sluaju da drutvo nema drugog ortaka
koji je ovlaen za zastupanje to punomoje izdaju svi preostali ortaci zajedniki.
Prigovori i kompenzacija kod zahteva poverioca. Ako poverilac drutva, iz
odreenog poslovnog odnosa drutva, zahteva od ortaka ispunjenje obaveze drutva ortak
moe istai prigovore koje moe istai samo drutvo i moe odbiti ispunjenje obaveze
ako poverilac moe namiriti svoje potraivanje kompenzacijom sa drutvom.
Odgovornost novog ortaka. Lice koje posle osnivanja drutva stekne svojstvo
ortaka odgovara za obaveze drutva kao i postojei ortaci, ukljuujui i obaveze nastale
pre njegovog pristupanja drutvu. Odredbe ugovora o osnivanju koje su u suprotnosti sa
ovim stavom nemaju pravno dejstvo prema treim licima.

1.6. Prestanak ortakog drutva

Ortako drutvo prestaje brisanjem iz registra privrednih subjekata u sluaju:
1) likvidacije drutva usled:

61

(1) isteka vremena na koje je drutvo osnovano;

(2) odluke ortaka, ukoliko ne postoji uslovi za dalje poslovanje;
(3) sudke odluke, u sluajevima poslovanja protivno propisima;
(4) otvaranja steaja nad ortakom koji je pravno lice, ako ugovorom o osnivanju
nije drugaije predvieno;
(5) ako je u drutvu ostao samo jedan ortak, a u roku od tri meseca od dana kada
je u drutvu ostao jedan ortak drutvu ne pristupi novi ortak;
(6) nastupanja bilo kojeg drugog razloga odreenog ugovorom o osnivanju.
2) zakljuenja steaja drutva;
3) statusne promene
Sudska odluka o likvidaciji drutva- Po tubi nekog od ortaka, koja se podnosi
protiv drutva i svih preostalih ortaka, nadleni sud donosi odluku o pokretanju postupka
likvidacije drutva kada za to postoji opravdan razlog. Opravdan razlog postoji ako sud
nae da: 1) je ortak, sa namerom ili grubom nepanjom, povredio svoju obavezu prema
drutvu ili drugim ortacima, to je imalo uticaja na poslovanje drutva; 2) ako je
ispunjenje obaveze ortaka prema drutvu ili drugim ortacima faktiki nemogue; 3) nije
mogue da drutvo drugaije nastavi poslovanje, a da to poslovanje bude u skladu sa
Zakonom i ugovorom o osnivanju.
Nitav je sporazum kojim se iskljuuje ili ograniava pravo ortaka na podnoenje
tube za pokretanje postupka likvidacije drutva iz opravdanih razloga.

1.7. Prestanak svojstva ortaka

Svojstvo ortaka u ortakom drutvu prestaje u sluaju: 1) smrti ortaka, fizikog
lica; 2) brisanjem ortaka koji je pravno lice iz nadlenog registra, kao posledica
likvidacije ili zakljuenja steaja; 3) istupanja ortaka; 4) iskljuenja ortaka i 5) u drugim
sluajevima odreenim ugovorom o osnivanju.

1.7.1. Smrt ortaka-nastavljanje drutva sa naslednicima

U sluaju smrti ortaka, udeo ortaka se ne nasleuje ve se rasporeuje srazmerno
na preostale ortake, ako ugovorom o osnivanju nije odreeno da drutvo nastavlja da
posluje sa naslednicima preminulog ortaka. Ako je ugovorom o osnivanju odreeno da
drutvo nastavlja da posluje sa naslednicima preminulog ortaka, a naslednici se sa time ne
saglase udeo ortaka se rasporeuje srazmerno na preostale ortake.
Ako je ugovorom o osnivanju odreeno da drutvo nastavlja da posluje sa
naslednicima preminulog ortaka, naslednici se sa time mogu saglasiti tako da stupe na
mesto preminulog ortaka ili da zahtevaju da ortako drutvo promeni pravnu formu u
komanditno drutvo, a da oni steknu status komanditora. Ukoliko preostali ortaci drutva
odbiju zahtev naslednika da drutvo promeni pravnu formu u komanditno drutvo
naslednici stupaju na mesto preminulog ortaka i mogu istupiti iz drutva u skladu sa
odredbama Zakona o istupanju ortaka. Ukoliko naslednici istupe iz drutva zbog
navedenih okolnosti oni odgovaraju za do tada nastale obaveze drutva po propisima koji
ureuju odgovornost naslednika za dugove ostavioca.

62

Ugovorom o osnivanju moe se ugovoriti visina udela u dobiti za komanditore, a

u sluaju nastavljanja drutva sa naslednicima i promene pravne forme drutva u
komanditno drutvo, koja moe biti razlilita od visine udela u dobiti koju je ostavilac
imao kao ortak.

1.7.2. Iskljuenje ortaka

Svojstvo ortaka u ortakom drutvu prestaje i iskljuenjem ortaka iz drutva.
Zakon o privrednim drutvima ne ureuje detaljnije pitanje iskljuenja ortaka ve
upuuje na shodnu primenu svojih odredaba o iskljuenju lana drutva s
ogranienom odgovornou, iako je statusni poloaj lanova ovih drutava razliit u
odreenoj meri. lan drutva, inae, moe biti iskljuen odlukom skuptine drutva ili
odlukom suda. Ortako drutvo nema skuptinu kao organ, pa se ovaj oblik iskljuenja
realizuje kroz veinsko izjanjavanje lanova ortakog drutva. Kako ne bismo zakonski
koncept iskljuenja lanova drutva interpretirali na dva mesta u udbeniku uradiemo to
u delu udbenika koji se bavi drutvom s ogranienom odgovornou i upuujemo na to
reenje.

1.7.3. Istupanje ortaka

Ortak moe da istupi iz drutva podnoenjem pismenog obavetenja o istupanju
ostalim ortacima. Pismeno obavetenje se podnosi najmanje est meseci pre isteka
poslovne godine, ako ugovorom o osnivanju nije drugaije odreeno. Ortak koji podnese
pisano obavetenje o istupanju istupa iz drutva istekom poslovne godine u kojoj je
obavetenje dato (dan istupanja). Pravo ortaka na istupanje drutva, po uslovima iz
zakona, ne moe se ograniiti niti iskljuiti.
Posledice istupanja ortaka iz drutva- Udeo ortaka koji istupi iz drutva
rasporeuje se srazmerno na preostale ortake, ako ugovorom o osnivanju nije drugaije
odreeno. Drutvo je u obavezi da u roku od est meseci od dana istupanja, osim ako
drugi rok nije odreen ugovorom o osnivanju, isplati ortaku koji istupa iz drutva u novcu
ono to bi primio u sluaju likvidacije drutva na dan istupanja, ne uzimajui u obzir
tekue i nezavrene poslove. Ako je vrednost imovine drutva na dan istupanja
nedovoljna za pokrie obaveza drutva, ortak koji istupa iz drutva je u obavezi da isplati
drutvu deo nepokrivenog iznosa srazmerno svom udelu u drutvu u roku od est meseci,
ako ugovorom o osnivanju nije odreen drugi rok.
Solidarna odgovornost ortaka koji istupa iz drutva za obaveze drutva nastale
do dana istupanja prestaje po isteku perioda od pet godina od dana istupanja, ako
ugovorom o osnivanju nije odreen dui period.
Uee ortaka koji je istupio iz drutva u nezavrenim poslovima-Ortak koji
istupa iz drutva uestvuje u dobiti i gubitku iz poslova koji u vreme njegovog istupanja
jo nisu bili zavreni, ako ugovorom o osnivanju nije drugaije odreeno. Ortak koji je
istupio iz drutva moe na kraju svake poslovne godine zahtevati da se napravi obraun o
poslovima zavrenim u toj godini, da mu se isplati ono to mu iz toga pripada i da mu se
podnese izvetaj o stanju poslova koji jo nisu zavreni.
63

Zatita poverilaca ortaka- Poverilac koji ima dospelo potraivanje prema ortaku
po osnovu pravosnane i izvrne presude ima pravo da u pisanoj formi zahteva od drutva
da mu isplati u novcu ono to bi ortak primio u sluaju likvidacije drutva, ali samo do
visine svog potraivanja. Danom isplate poverioca od strane drutva ortak gubi svojstvo
ortaka, a njegov udeo raspodeljuje se ostalim ortacima na jednake delove. Ortak koji je
izgubio svojstvo ortaka, u skladu sa odredbama Zakona, zadrava pravo na isplatu u
novcu onoga to bi primio u sluaju likvidacije drutva umanjeno za iznos isplaen
njegovom poveriocu.
U sluaju da u roku od est meseci od dana dostave zahteva poverioca da mu
drutvo isplati ortakov dug drutvo ne izvri isplatu poveriocu ortaka, poverilac ortaka
moe zahtevati pokretanje postupka prinudne likvidacije drutva u skladu sa odrebama
Zakona. U postupku likvidacije poverilac ortaka ima pravo na isplatu likvidacionog
ostatka koji bi pripao ortaku, ali samo do visine svog potraivanja, a ortak zadrava pravo
na isplatu likvidacionog ostatka u meri u kojoj prelazi iznos potraivanja tog poverioca.

2. KOMANDITNO DRUTVO
2.1. Pojam, osnivanje i evidencija podataka o lanovima drutva
Prema Zakonu o privrednim drutvima komanditno drutvo je privredno drutvo
koje ima najmanje dva lana, od kojih najmanje jedan za obaveze drutva odgovara
neogranieno solidarno (komlementar), a namanje jedan odgovara ogranieno do
visine neuplaenog, odnosno neunetog uloga (komanditor). Prethodni zakon je ovo
drutvo definisao kao "privredno drutvo koje osnivaju dva ili vie fizikih i/ili pravnih
lica u svojstvu ortaka, radi obavljanja odreene delatnosti, pod zajednikim poslovnim
imenom, od kojih najmanje jedno lice odgovara neogranieno za njegove obaveze
(komplementar), a najmanje jedno lice odgovara ogranieno do visine svog ugovorenog
uloga (komanditor)". Kao i u sluaju ortakog drutva definicije komanditnog drutva se
ne razlikuju sutinski, s tim to aktuelna definicija istie neogranienu solidarnu
odgovornost komplementara, a ranija samo solidarnu odgovornost, a odgovornost
komanditora pojanjava raniju formulaciju "ugovorenog uloga" kroz odreenje
"neuplaenog, odnosno neunetog uloga", za koji se pretpostavlja da je utvren ugovorom
o osnivanju.
Komanditno drutvo (socit en commandite simple, limited partnership, special
partnership, Kommanditgesellshaft) je nastalo u srednjem veku iz ugovora commenda,
primenjivanog naroito u pomorskoj trgovini. Ovaj ugovor se sastojao u tome to je jedno
lice predavalo robu ili neku sumu novca trgovcu ili vlasniku broda, uz rizik koji je bio
ogranien na vrednost njegovog uea u takvom poduhvatu i uz pravo na deo profita iz
takvog poduhvata. 43 Ovo drutvo sa neogranienim rizikom, kao i ortako drutvo, ima u
naem pravu pravni subjektivitet koji stie upisom u propisani registar, sa navedenim
posledicama pravnog subjektiviteta.

43

Vasiljevi M., nav. delo, str. 186.

64

U uporednom pravu ovo drutvo je poznato kao partnerstvo sa ogranienom

odgovornou, tj. jemstvom. Najmanje jedan partner je sa neogranienim jemstvom, a
ostali partneri sa ogranienim jemstvom, pa se iz tog razloga ponekad nazivaju tajni ili
tihi partneri. 44 Atraktivnost ovog drutva proizilazi iz injenice da je komanditor
zainteresovan za dividendu iz uloenog kapitala, a ne i za upravljanje drutvom, dok je s
druge strane komplementar zainteresovan za ulog komanditora i za vlastito upravljanje
drutvom.
Na komanditno drutvo primenjuju se odredbe Zakona o privrednim drutvima
o ortakom drutvu, ako zakonom nije drugaije ureeno. Komplementari imaju status
ortaka ortakog drutva, u skladu sa Zakonom.
Pored elemenata koje treba sadravati ugovor o osnivanju ortakog drutva,
ugovor o osnivanju komanditnog drutva obavezno sadri i oznaku koji je lan
drutva komplementar, a koji je komanditor.
Komanditno drutvo je duno da vodi evidenciju podataka o lanovima drutva
i to evidenciju o adresi koju svaki od lanova odredi kao svoju adresu za prijem pote od
drutva i o kojoj obavesti drutvo, s tim da ta lica mogu kao svoju adresu za prijem pote
oznaiti adresu za prijem elektronske pote (evidencija podataka o lanovima drutva).
lan drutva duan je da o svojoj adresi za prijem pote, kao i svakoj promeni te
adrese, obavesti drutvo bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana od dana
nastupanja promene.
Zakonski zastupnik komanditnog drutva (jedan ili vie komplementara)
odgovara drutvu i lanu drutva za tanost i blagovremenost unosa u evidenciju
podataka o lanovima drutva, a o izvrenom unosu ili stanju te evidencije izdaje potvrdu
na zahtev lana.

2.2. Ulog, udeo i dobit i gubitak

Na uloge i udele komplementara u drutvu shodno se primenjuju odredbe Zakona
o ulozima i udelima ortaka. Komplementari u drutvo unose uloge jednake vrednosti,
ako ugovorom o osnivanju nije drugaije odreeno. Izuzetno, od odredbi Zakona koje
ureuju da nenovani ulozi u privrednom drutvu mogu biti u stvarima i pravima,
nenovani ulog komplementara moe biti i u radu i uslugama.
Komplementari stiu udele u drutvu srazmerne svojim ulozima u drutvo, ako
ugovorom o osnivanju nije drugaije predvieno. Komplementar nije duan da povea
ulog iznad iznosa odreenog ugovorom o osnivanju, ako ugovorom o osnivanju nije
drugaije odreeno. Komplementar ne moe smanjiti svoj ulog bez saglasnosti svih
ostalih komplementara.
Udeo se prenosi pisanim ugovorom zakljuenim izmeu prenosioca i sticaoca
udela, kao i na drugi nain propisan zakonom. Potpisi na ugovoru overavaju se u skladu
sa zakonom koji ureuje overu potpisa. Sticalac udela stie udeo danom registracije
prenosa udela u skladu sa zakonom o registraciji.
Prenos udela izmau komplementara je slobodan, ako ugovorom o osnivanju
nije drugaije odreeno.
44

Besarovi I., nav. delo, str. 117.

65

Prenos udela treim licima- Ako ugovorom o osnivanju nije drugaije odreeno,
komplementar ne moe bez saglasnosti ostalih komplementara: 1) preneti svoj udeo
treem licu, to obuhvata i unos tog udela kao nenovanog uloga u drugo privredno
drutvo; 2) dati svoj udeo u zalogu treem licu. Ako komplementari ne daju saglasnost na
prenos udela treem licu, komplementar kome je saglasnost za prenos udela uskraena
moe istupiti iz drutva u skladu sa odredbama Zakona.
Odgovornost kod prenosa udela- Prenosilac udela i sticalac udela odgovaraju
neogranieno solidarno za sve obaveze prenosioca udela prema drutvu na dan
registracije prenosa udela u skladu sa zakonom o registraciji, osim ako se svi
komplementari ne sporazumeju drugaije. Zahtev drutva za ispunjenje obaveza
prenosioca udela zastareva u roku od tri godine od dana registracije prenosa u skladu sa
zakonom o registraciji.
Komanditor moe slobodno preneti svoj udeo ili deo udela na drugog
komanditora ili na tree lice.
Komanditori i komplementari uestvuju u deobi dobiti i pokriu gubitka drutva
srazmerno svojim udelima u drutvu, ako osnivakim aktom nije drugaije odreeno.

2.3. Voenje poslova, zastupanje drutva i prava komanditora

Komplementari vode poslove privrednog drutva i zastupaju ga. Komanditori
ne mogu voditi poslove drutva niti ga zastupati. Izuzetno, komanditor se moe
usprotiviti samo preduzimanju radnji ili zakljuenju poslova od strane komplementara
koji su van redovnog poslovanja drutva, u kom sluaju komplementar ne moe preduzeti
tu radnju odnosno zakljuiti taj posao. Eventualno usprotivljenje komanditora, ureeno
na ovako opti nain moe ozbiljno ometati poslovanje i odluivanje u komanditnom
drutvu.
Komanditoru se moe dati prokura, kao poslovno punomoje da u ime i za raun
drutva zakljuuje pravne poslove i preduzima druge pravne radnje, odlukom svih
komplementara.
Komanditorovo pravo nadzora- Komanditor ima pravo da zahteva kopije
godinjih finansijskih izvetaja drutva radi provere njihove ispravnosti, kao i da mu se
u tu svrhu dozvoli uvid u poslovne knjige i dokumenta drutva. Ako komanditoru nije
omogueno vrenje ovog prava u roku od osam dana od dana kada je podneo
odgovarajui zahtev, komanditor moe traiti da sud u vanparninom postupku naloi
drutvu da postupi po njegovom zahtevu. Postupak suda je hitan i sud je duan da donese
odluku u roku od osam dana od dana prijema zahteva.
Komanditor nema pravo na informisanje kao komplementar, odnosno ortak
ovlaen za poslovoenje, o emu je ranije bilo rei u delu udbenika koji se bavi
ortakim drutvom. Komanditor moe imati i druga prava u pogledu pristupa
dokumentima drutva ako je to odreeno ugovorom o osnivanju.
Isplata dobiti komanditoru- Udeo u dobiti isplauje se komanditoru srazmerno
visini njegovog uloga, osim ako je ugovorom o osnivanju drugaije odreeno, a u roku
koji je odreen ugovorom o osnivanju, odnosno odlukom komplementara ako taj rok nije

66

odreen ugovorom o osnivanju. Ako o roku za isplatu dobiti odluuju komplementari, jer
rok nije odreen ugovorom o osnivanju, taj rok ne moe biti dui od 90 dana raunajui
od dana usvajanja godinjih finansijskih izvetaja drutva.

2.4. Odgovornost komanditora

Odgovornost komanditora- Komanditor ne odgovara za obaveze drutva ako je
u celini uplatio ulog koji je preuzeo kao obavezu ugovorom o osnivanju. Ako
komanditor ne uplati u celini ulog na koji se obavezao ugovorom o osnivanju, on
odgovara solidarno sa komplementarima poveriocima drutva do visine neuplaenog
odnosno neunetog uloga u drutvo. U pogledu visine uplaenog odnosno unetog uloga u
drutvo koji je komanditor kao obavezu preuzeo ugovorom o osnivanju merodavna je
vrednost tog uloga koja je registrovana u skladu sa zakonom o registraciji.
Odredba ugovora izmeu komplementara, odnosno komplementara i
komanditora, kojom se komanditor oslobaa u celosti ili delimino obaveze uplate svog
uloga ili mu se ta obaveza odlae, bez dejstva je prema poveriocima drutva, jer je to za
njih pravni posao koji je obavljen izmeu treih lica (res inter alios acta)
Sluajevi odgovornosti komanditora kao komplementara- Komanditor
odgovara kao komplementar (neogranieno solidarno) prema treim licima ako je
njegovo ime, uz njegovu saglasnost, uneto u poslovno ime privrednog drutva. Raniji
Zakon o privrednim drutvima je predvideo, pored ovog sluaja odgovornosti
komanditora kao komplementara, i sluaj kada komanditor postupa suprotno zabrani
zakona da ne moe vriti poslovoenje drutva. Ukoliko je komanditor vodio poslove
drutva neogranieno solidarno je odgovoran za preuzete obaveze za drutvo, jer, bez
obzira na nezakonitost voenja poslova, zbog pravne sigurnosti trea savesna lica ne
mogu trpeti tetu, jer su sa komanditorom zakljuila pravni posao za koji on nije bio
ovlaen. Da li aktuelni zakonodavac podrazumeva ovaj sluaj odgovornosti
komanditora kao komplementara nije jasno, ali izriita odredba, u tom smislu, imala bi
funkciju i ne bi predstavljala nepotrebno normiranje pravne situacije.
Odgovornost novog komanditora- Lice koje pristupi komanditnom drutvu kao
komanditor odgovara kao komplementar prema treim licima ako je njegovo ime, uz
njegovu saglasnost, uneto u poslovno ime drutva, i za obaveze koju su nastale do
trenutka njegovog pristupanja drutvu.

2.5. Prestanak lana komanditnog drutva

Komanditno drutvo ne prestaje u sluaju smrti komanditora, odnosno prestanka

komanditora koji je pravno lice, jer na njegovo mesto stupaju naslednici, ako je
komanditor fiziko lice, odnosno pravni sledbenici ako je u pitanju pravno lice kao
komanditor.
Prestanak statusa komplementara i komanditora uslovljava promenu pravne
forme drutva. Ako iz komanditnog drutva istupe svi komplementari, a najmanje jedan
novi komplementar nije primljen u roku od est meseci od dana istupanja poslednjeg
komplementara, komanditori mogu u tom roku doneti jednoglasno odluku o promeni

67

pravne forme u drutvo s ogranienom odgovornou ili akcionarsko drutvo, u skladu

sa Zakonom. Ako u navedenom roku komanditori ne donesu odluku o promeni pravne
forme drutva pokree se postupak prinudne likvidacije drutva.
Ako iz komanditnog drutva istupe svi komanditori, a najmanje jedan novi
komanditor ne bude primljen u roku od tri meseca od dana istupanja poslednjeg
komanditora, komplementari mogu u tom roku doneti jednoglasnu odluku o promeni
pravne forme u ortako drutvo, a u sluaju da je preostao samo jedan komplementar on
moe odluiti i da postane preduzetnik, ali i da osnuje bilo koje jednolano drutvo, u
skladu sa Zakonom. Ako komplementar ne donese odluku o promeni pravne forme u
propisanom roku, takoe, se pokree postupak prinudne likvidacije komanditnog drutva.
Izvrene promene pravne forme drutva registruju se u skladu sa zakonom o
registraciji.

2.6. Prestanak komanditnog drutva

Na prestanak komanditnog drutva shodno se primenjuju odredbe Zakona koje
ureuju prestanak ortakog drutva. No, zbog specifinosti komanditnog drutva u
postojanju i komanditora kao lana drutva, pravila o prestanku ortakog drutva
primenjuju se na komanditno drutvo kada je u pitanju promena statusa komplementara.
Specifini osnovi prestanka ortakog drutva koji se tiu otkaza ortaka, iskljuenja ortaka
ili odluke suda, zbog statusa komanditora, ne mogu ni u kom sluaju dovesti do prestanka
komanditnog drutva, te Zakon nema posebnu potrebu da to ureuje. 45
Za komanditno drutvo je specifian prestanak ovog drutva postupkom prinudne
likvidacije drutva koja je uzrokovana prestankom lanova komanditnog drutva i
nedonoenjem, u predvienom roku, odluke o promeni pravne forme odgovarajue
statusu preostalih lanova drutva.

3. DRUTVO S OGRANIENOM ODGOVORNOU

3.1. Pojam, odgovornost i sloboda ugovaranja
Drutvo s ogranienom odgovornou je drutvo u kome jedan ili vie lanova
drutva imaju udele u osnovnom kapitalu drutva, s tim da lanovi drutva ne
odgovaraju za obaveze drutva, osim u sluajevima probijanja pravne linosti, u skladu
sa Zakonom. (lan 139. Zakona o privrednim drutvima). Prethodni Zakon o privrednim
drutvima definisao je ovo drutvo kao privredno drutvo koje osniva jedno ili vie
pravnih i/ili fizikih lica, u svojstvu lanova drutva, radi obavljanja odreene delatnosti
pod zajednikim poslovnim imenom. Primetno je da ova definicija ne sadri neposredno
odgovornost drutva i osnivaa za obaveze, to se ureuje narednim stavom predviajui
da drutvo za svoje obaveze odgovara celokupnom imovinom, a lan ne odgovara za
obaveze drutva, osim do iznosa neunetog uloga u imovinu drutva. Odgovornost lana
drutva po novom zakonu za zloupotrebu u poslovanju koja je kvalifikovana probijanjem
pravne linosti, znaajno je razliita od ranije izriito formulisane odgovornosti do
45

Vasiljevi M., nav.delo, str. 199.

68

iznosa neunetog uloga u imovinu drutva. Ovo ima i specifine posledice u obavljanju
delatnosti privrednog drutva.
Teoretiari privrednog prava istiu da je drutvo s ogranienom odgovornou
(socit responsabilit limite-SARL, Gesellschaft mit beschrnkter Haftung, private
limited company), u poreenju sa akcionarskim drutvom, drutvo novijeg vremena.
Prvi put se pojavljuje u nemakom pravu (1892. godine), a zatim u Austriji, Francuskoj,
vajcarskoj i u drugim zemljama. Ovo drutvo je u osnovnim odrednicama poznavao i
jugoslovenski Trgovaki zakon iz 1937. godine. U Francuskoj od ukupnog broja svih
formi trgovakih drutava dve treine su drutva s ogranienom odgovornou. U
Nemakoj ima vie od pola miliona ovih drutava, to je 180 puta vie od akcionarskih.
Rasprostranjenost ovog drutva poslednih decenija je uoljiva, to je odreeno njegovom
prirodom koju ini kombinacija modifikovanih obeleja ortakog drutva i zatvorenog
akcionarskog drutva.U zemljama koje su imale strogu regulativu osnivanja akcionarskih
drutava razvila se forma drutva s ogranienom odgovornou. 46
Drutvo s ogranienom odgovornou, svakako, je kombinacija karakteristika
tipinih drutava lica i tipinih drutava kapitala i ima svojstva i jedne i druge vrste
drutava, mada smo ga svrstali, u kategorizaciji drutva po odreenim kriterijumima, u
drutvo kapitala. Najee je, u praksi, re o drutvu sa malim osnovnim kapitalom i
malim brojem lanova (primeren je oblik porodinog drutva). 47
Pravna priroda drutva s ogranienom odgovornou je znaajno teorijsko
pitanje, s bitnim praktinim posledicama, ali zamiljeni koncept udbenika ne ostavlja
prostora za dalje pojedinjavanje tog pitanja.
lanovi drutva s ogranienom odgovornou svoje meusobne odnose u drutvu,
kao i odnose sa drutvom, ureuju slobodno, ako Zakonom nije drugaije ureeno
(naelo slobode ugovaranja).

3.2. Osnivaki akt

3.2.1. Sadrina osnivakog akta
U delu udbenika koji se bavi karakteristikama privrednih drutava uopte, bavili
smo se i rodnim pojmom osnivakog akta i istakli, to vai i za osnivaki akt drutva s
ogranienom odgovornou, da ovaj akt moe imati formu odluke o osnivanju ako
drutvo osniva jedno lice (jednolano drutvo) ili ugovora o osnivanju ako drutvo
osniva vie lica (vielano drutvo). Ovim aktom se ureuje upravljanje drutvom i druga
pitanja u skladu sa Zakonom. Osnivaki akt drutva s ogranienom odgovornou sadri
naroito: 1) lino ime i prebivalite, odnosno poslovno ime i sedite lanova drutva; 2)
poslovno ime i sedite drutva; 3) pretenu delatnost drutva; 4) ukupan iznos osnovnog
kapitala drutva; 5) iznos novanog uloga, odnosno novanu vrednost i opis nenovanog
uloga svakog lana drutva; 6) vreme uplate, odnosno unoenja uloga u osnovni kapital

46

O tome: Besarovi I., nav.delo, str. 94.

47

Vasiljevi M., nav.delo, str. 207.

69

drutva; 7) udeo svakog lana drutva u ukupnom osnovnom kapitalu izraen u

procentima; 8) odreivanje organa drutva i njihovih nadlenosti.
Ako osnivaki akt ne sadri odredbe o nadlenosti organa drutva, organi drutva
imaju nadlenosti predviene Zakonom.

3.2.2. Izmene osnivakog akta

Osnivaki akt drutva s ogranienom odgovornou menja se obinom veinom
glasova svih lanova drutva, ako osnivakim aktom nije predviena vea veina.
Odluka o izmenama osnivakog akta kojom se umanjuju prava nekog lana
drutva moe biti doneta samo uz saglasnost tog lana, a naroito u sluaju: 1) ukidanja
ili ograniavanja prava preeg upisa ili prava pree kupovine udela; 2) izmene veine
potrebne za odluivanje u skuptini; 3) uvoenja ili poveanja obaveza dodatnih uplata;
4) izmene pravila o povlaenju i ponitenju udela; 5) izmene pravila o iskljuenju lana
drutva; 6) izmene pravila o imenovanju direktora, kao i lanova nadzornog odbora ako
je upravljanje drutvom dvodomno, kojim se menjaju prava lana drutva na predlaganje
odreenog broja tih lica.

3.3. Sticanje svojstva lana drutva i evidencija podataka

o lanovima drutva
Svojstvo lana drutva stie se danom registracije vlasnitva nad udelom u
skladu sa zakonom o registraciji. Svojstvo lana drutva prestaje danom registracije
prestanka svojstva lana drutva u skladu sa zakonom o registraciji.
Drutvo je duno da vodi evidenciju o adresi koju svaki od lanova, svaki od
suvlasnika udela i zajedniki punomonik suvlasnika udela odredi kao svoju adresu za
prijem pote od drutva i o kojoj obavesti drutvo, s tim da ta lica mogu kao svoju adresu
za prijem pote oznaiti adresu za prijem elektronske pote (evidencija podataka o
lanovima drutva). Direktor odgovara drutvu i navedenim licima za tanost i
blagovremenost unosa u evidenciju podataka o lanovima drutva, a o izvrenom iznosu
ili stanju te evidencije izdaje potvrdu na zahtev tog lica. Lice je duno da o svojoj adresi
za prijem pote, kao i o svakoj promeni te adrese, obavesti drutvo bez odlaganja, a
najkasnije u roku od osam dana od dana nastupanja promene.

3.4. Osnovni kapital

Minimalni osnovni kapital. Osnovni kapital drutva iznosi najmanje 100
dinara, osim ako je posebnim zakonom predvien vei iznos osnovnog kapitala za
drutva koja obavljaju odreene delatnosti, gde je visina osnivakog kapitala odreena
garancija poslovne sigurnosti i snoenja rizika poslovanja. Minimalni kapital drutva je
smanjen u odnosu na prethodno zakonsko reenja kada je bio odreen na iznos na dan
uplate od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu, od ega se najmanje
polovina uplaivala na privremeni raun do registracije drutva, a ostatak se uplaivao na
raun drutva u roku od dve godine od dana registracije, i ukinuta je obaveza uplate

70

minimalnog kapitala pre registracije drutva, ime je znaajno ubrzana procedura

otpoinjanja poslovanja i obavljanja delatnosti.
Propisano je da se osnovni kapital drutva iskazuje u dinarima, ime su uvaeni
zahtevi prakse da se zakonska reenja o privrednim drutvima usaglase sa propisima koji
ureuju raunovodstvo i reviziju.
Poveanje osnovnog kapitala. Osnovni kapital drutva s ogranienom
odgovornou poveava se: 1) novim ulozima postojeih lanova ili lana koji pristupa
drutvu; 2) pretvaranjem rezervi ili dobiti drutva u osnovni kapital; 3) pretvaranjem
(konverzijom) potraivanja prema drutvu u osnovni kapital; 4) statusnim promenama
koje imaju za posledicu poveanje osnovnog kapitala; 5) pretvaranjem (konverzijom)
dodatnih uplata u osnovni kapital.
Osnovni kapital poveava se na osnovu odluke skuptine drutva. lanovi
drutva s ogranienom odgovornou imaju pravo preeg upisa udela prilikom
poveanja osnovnog kapitala novim ulozima u srazmeri sa svojim udelima, osim ako je
osnivakim aktom drugaije odreeno.
Smanjenje osnovnog kapitala. Osnovni kapital drutva s ogranienom
odgovornou moe se smanjiti odlukom skuptine lanova drutva, ali ne ispod
minimalnog osnovnog kapitala (najmanje 100 dinara).
Odredbe Zakona o poveanju i smanjenju osnovnog kapitala akcionarskog
drutva shodno se primenjuju i na poveanje i smanjenje osnovnog kapitala drutva s
ogranienom odgovornou.
Drutvo s ogranienom odgovornou je duno da jednom godinje, uz
registraciju godinjih finansijskih izvetaja, u skladu sa zakonom koji ureuje
raunovodstvo i reviziju, registruje visinu osnovnog kapitala ako je u prethodnoj
poslovnoj godini dolo do promene osnovnog kapitala, u skladu sa zakonom o
registraciji.

3.5. Udeli
3.5.1. Osnovna pravila
Pravna priroda udela. Udeli nisu hartije od vrednosti, kao akcije kojima
raspolau akcionari. Udeli se ne mogu sticati, niti se njima moe raspolagati upuivanjem
javne ponude u smislu zakona kojim se ureuje trite kapitala.
Sticanje udela. lan drutva s ogranienom odgovornou stie udeo u drutvu
srazmerno vrednosti njegovog uloga u ukupnom osnovnom kapitalu drutva, osim ako
je osnivakim aktom pri osnivanju drutva ili jednoglasnom odlukom skuptine drutva
odreeno drugaije. lan drutva moe imati samo jedan udeo u drutvu. Ako lan
drutva stekne vie udela, ti udeli se spajaju i zajedno ine jedan udeo.
Prava po osnovu udela. lan drutva s ogranienom odgovornou po osnovu
udela ima sledea prava: 1) pravo glasa u skuptini; 2) pravo na uee u dobiti drutva;
3) pravo na uee u likvidacionom ostatku; 4) druga prava predviena Zakonom.
71

Navedena prava lana drutva s ogranienom odgovornou po osnovu udela srazmerna

su ueu udela tog lana u osnovnom kapitalu drutva, osim ako je osnivakim aktom
odreeno drugaije.
Suvlasnitvo na udelu. Udeo moe pripadati veem broju lica i oni su suvlasnici
udela. Suvlasnici udela svoja prava glasa po osnovu udela ostvaruju preko jednog
zajednikog punomonika o ijem identitetu su duni da obaveste drutvo.
Suvlasnici udela se u odnosu prema drutvu smatraju jednim lanom i
neogranieno solidarno odgovaraju za sve obaveze u vezi sa tim udelom. Pravne radnje
i obavetenja koje drutvo preduzme, odnosno uputi zajednikom punomoniku imaju
dejstvo prema svim suvlasnicima udela. Do dana dostavljanja drutvu obavetenja o
imenovanju zajednikog punomonika: 1) udeo suvlasnika nee se raunati za potrebe
glasanja i utvrivanja kvoruma na skuptini lanova drutva; 2) pravne radnje koje
drutvo preduzme prema jednom suvlasniku imaju dejstvo prema svim suvlasnicima.
Finansijska podrka drutva za sticanje udela u drutvu. Drutvo ne moe,
neposredno ili posredno, pruati finansijsku podrku bilo koje vrste svojim lanovima,
zaposlenima ili treim licima za sticanje udela u drutvu, a naroito davati zajmove,
garancije, jemstva, obezbeenja i sl. Pravni posao koji je suprotan navedenom stavu
nitav je.
Povlaenje i ponitenje udela. Drutvo moe povui i ponititi udeo lana
drutva samo u sluajevima i na nain izriito predvien osnivakim aktom, koji je
vaio na dan kada je lan drutva, iji se udeo povlai i ponitava, stekao taj udeo.
Drutvo moe povui i ponititi udeo lana drutva i ako to nije izriito predvieno
osnivakim aktom, ako je izmenom osnivakog akta za koju je glasao taj lan drutva to
predvieno. Odluku o povlaenju i ponitenju udela lana drutva donosi skuptina.
Zakon ureuje obaveznu sadrinu ove odluke. Prilikom povlaenja i ponitenja udela
sprovodi se postupak smanjenja osnovnog kapitala drutva, u kome nije potrebno
donositi posebnu odluku o smanjenju kapitala.
Zabrana zalaganja udela u korist drutva. Drutvo ne moe uzeti u zalogu
udeo lana drutva u tom drutvu.

3.5.2. Sopstveni udeli drutva

Sticanje sopstvenog udela. Sopstvenim udelom drutva, u smislu Zakona o
privrednim drutvima, smatra se udeo ili deo udela koji drutvo stekne od svog lana.
Drutvo moe sticati sopstvene udele na osnovu odluke skuptine: 1) besteretnim
pravnim poslom; 2) po osnovu iskljuenja lana drutva; 3) po osnovu istupanja lana
drutva; 4) otkupom udela ili dela udela od lana drutva; 5) prinudnim otkupom udela
preminulog lana, ako je to pravo drutva predvieno osnivakim aktom; 6) po osnovu
statusne promene, u skladu sa Zakonom.
Drutvo s ogranienom odgovornou moe sticati sopstveni udeo samo ako je
udeo koji stie u celosti uplaen, osim kada se udeo stie po osnovu iskljuenja lana
drutva, prinudnim otkupom udela preminulog lana i po osnovu statusne promene, kada
drutvo moe stei udeo koji nije u celosti uplaen.

72

Isplatu naknade po osnovu sticanja sopstvenog udela po osnovu otkupa udela ili
dela udela od lana drutva drutvo moe vriti samo iz rezervi koje se mogu koristiti za
te namene.
Drutvo ne moe sticati sopstveni udeo tako da ostane bez lanova drutva.
Jednolano drutvo ne moe sticati sopstveni udeo.
Sticanje udela drutva od strane njegovog kontrolisanog drutva smatrae se
sticanjem sopstvenog udela u smislu odredaba Zakona.
Pravni posao kojim drutvo s ogranienom odgovornou stekne sopstveni udeo
suprotno navedenim pravilima o sticanju sopstvenog udela nitav je.
Prava drutva po osnovu sopstvenog udela. Drutvo s ogranienom
odgovornou po osnovu sopstvenih udela nema pravo glasa niti se ti udeli raunaju u
kvorum skuptine. Sopstveni udeo ne daje pravo drutvu na uee u dobiti.
Raspolaganje sopstvenim udelom. Drutvo s ogranienom odgovornou moe
sopstveni udeo: 1) raspodeliti lanovima drutva srazmerno ueu njihovih udela u
osnovnom kapitalu drutva, u skladu s odlukom skuptine; 2) preneti lanu drutva ili
treem licu uz naknadu, u kom sluaju svaki lan drutva ima pravo pree kupovine
srazmerno visini svog udela u drutvu; 3) ponititi, kada je u obavezi da sprovede
postupak smanjenja osnovnog kapitala.
Odluku o raspolaganju sopstvenim udelom skuptina donosi obinom veinom
glasova svih lanova drutva, osim ako je osnivakim aktom drugaije odreeno.
Izuzetno, sopstveni udeo se moe raspodeliti lanovima drutva nesrazmerno ueu
njihovom udelu u osnovnom kapitalu drutva samo na osnovu jednoglasne odluke
skuptine, osim ako je osnivakim aktom drugaije odreeno.

3.5.3. Sloboda prenosa uloga

Osnovno pravilo. Prenos udela je slobodan, osim ako je Zakonom ili osnivakim
aktom drugaije odreeno.
Pravo pree kupovine. lanovi drutva imaju pravo pree kupovine udela koji je
predmet prenosa treem licu, osim ako je to pravo iskljueno osnivakim aktom ili
zakonom.
Postupak u vezi sa pravom pree kupovine. Prenosilac udela je u obavezi da pre
prenosa udela treem licu svoj udeo ponudi svim drugim lanovima drutva. Ponuda se
daje u pisanoj formi i sadri sve bitne elemente ugovora o prenosu udela, adresu na koju
lan drutva koji vri pravo pree kupovine upuuje prihvat ponude, rok za zakljuenje i
overu ugovora o prenosu udela, kao i druge elemente predviene osnivakim aktom.
Smatrae se da ponuda koja ne sadri sve navedene elemente nije ni uinjena.
lan drutva s ogranienom odgovornou koji koristi pravo pree kupovine
obavezan je da u pisanoj formi obavesti prenosioca udela o prihvatanju ponude u celosti,
u roku od 30 dana od dana prijema ponude, osim ako je drugi rok, ali ne krai od osam
dana, niti dui od 180 dana, predvien osnivakim aktom.
Ako dva ili vie lanova drutva prihvati ponudu i ako se izmeu prenosioca tih
udela i tih lanova ne postigne sporazum o nainu raspodele udela koji se prenosi,

73

raspodela se vri tako to svaki lan koji je prihvatio ponudu kupuje deo udela koji je
srazmeran ueu njegovog udela u zbiru udela svih drugih lanova drutva koji su
prihvatili ponudu.
Osnivakim aktom moe se postupak u vezi sa pravom pree kupovine urediti i
na drugaiji nain.
Povreda prava pree kupovine. lan drutva koji ima pravo pree kupovine kome
prenosilac udela nije dostavio ponudu u skladu sa Zakonom, odnosno na nain odreen
osnivakim aktom, moe tubom nadlenom sudu zatraiti: 1) ponitenje ugovora ili
drugog akta o prenosu udela; 2) obavezivanje tuenog lana drutva na prenos udela
tuiocu, odnosno da presuda zameni ugovor o prenosu udela izmeu tuioca i tuenog
lana drutva. Tuba se moe podneti u roku od 30 dana od dana saznanja za zakljuenje
ugovora o prenosu udela, ali najkasnije istekom estog meseca od dana registracije
prenosa udela u registru privrednih subjekata.
Sud moe u postupku po tubi, na zahtev tuenog, naloiti tuiocu da poloi
odgovarajue obezbeenje za isplatu kupoprodajne cene za sluaj uspeha u sporu u formi
sudskog depozita, bankarske garancije ili drugog sredstva obezbeenja koje se izdaje u
skladu sa zakonom. Ako tuilac ne postupi po nalogu suda da poloi odgovarajue
obezbeenje tuba se odbacuje.
Prenos udela treem licu. Ako ni jedan lan drutva koji ima pravo pree
kupovine ne iskoristi to pravo u skladu s odredbama Zakona i osnivakog akta, prenosilac
udela moe u roku od 90 dana od dana isteka roka za prihvat ponude zakljuiti ugovor o
prenosu udela sa treim licem, pod uslovima koji ne mogu da budu povoljniji od uslova iz
ponude koja je dostavljena drugim lanovima drutva osim ako je osnivakim aktom
drugaije odreeno.
Izuzetak u sluaju javne prodaje. Ako se udeo prodaje putem javnog prikupljanja
ponuda, licitacije ili slinog postupka (javna prodaja), lan drutva koji eli da koristi
pravo pree kupovine to pravo moe ostvariti samo u tom postupku, osim ako je
osnivakim aktom drugaije odreeno.
Prenos udela uz saglasnost drutva. Osnivakim aktom moe se predvideti da se
udeo u drutvu moe preneti na lice koje nije lan drutva samo uz prethodnu saglasnost
drutva. Zakon ureuje postupak davanja saglasnosti odlukom skuptine ili na drugi nain
ureen osnivakim aktom drutva.
Pravo drutva na odreivanje kupca udela. Drutvo s ogranienom
odgovornou je ovlaeno da umesto davanja saglasnosti za prenos udela odredi tree
lice na koje prenosilac udela moe preneti udeo pod istim uslovima, u kom sluaju
prenosilac udela moe svoj deo preneti iskljuivo na to tree lice pod tim uslovima.
Odluku, u navedenom smislu, donosi skuptina drutva. Ako tree lice odreeno od
strane drutva zakljui i overi ugovor o prenosu udela, drutvo odgovara prenosiocu
udela solidarno za isplatu kupoprodajne cene zajedno sa tim licem.
Osnivakim aktom mogu se predvideti i druge vrste ogranienja za prenos
udela.

74

Prenos udela putem naslea. U sluaju smrti lana drutva s ogranienom

odgovornou naslednici tog lana stiu njegov udeo u skladu sa zakonom kojim se
ureuje nasleivanje. Na zahtev drutva ili jednog od naslednika preminulog lana
drutva, sud nadlean za sprovoenje ostavinskog postupka iza preminulog lana drutva
moe postaviti privremenog staraoca zaostavtine koji e u ime i za raun naslednika
preminulog lana drutva vriti lanska prava u drutvu.
Prinudni otkup udela od naslednika. Osnivakim aktom drutva s ogranienom
odgovornou se moe predvideti pravo drutva ili jednog ili vie lanova da u roku od
est meseci od smrti lana drutva, a najkasnije u roku od tri meseca od dana registracije
naslednika preminulog lana drutva kao lanova drutva u skladu sa zakonom o
registraciji, donesu odluku o prinudnom otkupu udela od njegovih naslednika. Postupak
donoenja odluke, u navedenom smislu, ureuje Zakon.
Ako je osnivakim aktom predvien prinudni otkup udela od naslednika tim
aktom mora se propisati i nain utvrenja naknade za otkup udela, kao i rok za
njenu isplatu, a u suprotnom smatrae se da ovo pravo ne postoji. U sluaju
prinudnog otkupa udela naslednici preminulog lana drutva imaju pravo na isplatu
naknade utvrene u skladu s osnivakim aktom, u roku utvrenom tim aktom.
Uslovi i posledice prenosa udela. Udeo se prenosi ugovorom u pisanoj formi sa
overenim potpisima prenosioca i sticaoca, a moe se preneti i na drugi nain u skladu
sa zakonom. Prenosilac udela solidarno odgovara sa sticaocem udela za obaveze prema
drutvu po osnovu svog neuplaenog odnosno neunetog uloga u osnovni kapital drutva,
kao i za obaveze dodatnih uplata u pogledu tog udela, prema stanju na dan prenosa udela.
Pravne radnje preduzete prema ili od strane prenosioca udela pre registracije prenosa
udela u skladu sa zakonom o registraciji u pogledu tog udela smatraju se radnjama
preduzetim prema, odnosno od strane sticaoca udela, osim ako je to nespojivo sa
prirodom preduzete pravne radnje.
Deoba udela. Udeo lana drutva s ogranienom odgovornou moe se podeliti:
1) po osnovu ugovora o prenosu dela udela; 2) po osnovu pravnog sledbenitva; 3)
ugovorom o podeli udela izmeu suvlasnika; 4) u drugim sluajevima u skladu sa
zakonom. Osnivakim aktom drutva moe se iskljuiti deoba udela, osim u sluaju
nasleivanja, ili se moe dozvoliti samo u odreenim sluajevima.
Odredbe Zakona o raspolaganju udelom shodno se primenjuju na raspolaganje
delom udela.
Zalaganje udela. lan drutva sa ogranienom odgovornou moe zaloiti udeo
ili deo udela, osim ako je osnivakim aktom drugaije odreeno.

3.5.4. Dodatne uplate i zajam drutvu

Dodatne uplate. Osnivakim aktom ili odlukom skuptine moe se utvrditi
obaveza lanova drutva da, pored uplate upisanog osnovnog kapitala, izvre dodatne
uplate drutvu srazmerno visini svog udela u drutvu. Osnivakim aktom ili odlukom
skuptine moe biti odreena drugaija srazmera. Dodatnim uplatama ne poveava se
osnovni kapital drutva. Dodatne uplate mogu biti samo u novcu.

75

Zajam i davanje obezbeenja od strane lana drutva. lan drutva ili sa

njime povezano lice moe drutvu dati zajam u svako doba, u skladu sa zakonom.
Zakon detaljnije ureuje pitanje posledice neizvrenja obaveze dodatne uplate,
vraanje dodatnih uplata i zajam i davanje obezbeenja od strane lana drutva.

3.6. Isplate lanovima drutva

Drutvo s ogranienom odgovornou moe vriti isplatu dobiti svojim
lanovima, povraaj dodatnih uplata, zajma i slino, kao i druga plaanja po bilo
kom osnovu, iskljuivo u skladu sa osnivakim aktom i odredbama Zakona kojim
ureuje ogranienje plaanja (opte pravilo).

3.6.1. Pravo na isplatu dobiti

Zakon o privrednim drutvima predvia da se na isplatu dobiti i ogranienja
plaanja lanovima drutva s ogranienom odgovornou shodno primenjuju odredbe o
isplati dividende i meudividende akcionarima. lanovi drutva imaju pravo na udeo
u dobiti utvrenoj godinjim izvetajem o poslovanju, ako osnivakim aktom ili
ugovorom nije drugaije utvreno. Dobit se deli meu lanovima drutva srazmerno
udelima. Osnivakim aktom moe se odrediti da se isplata dobiti ne vri u srazmeri sa
udelom lanova u osnovnom kapitalu drutva.
Po usvajanju finansijskih izvetaja za poslovnu godinu dobit te godine
rasporeuje se sledeim redom: 1) za pokrie gubitaka prenesenih iz ranijih godina; 2) za
rezerve, ako su one predviebe posebnim zakonom (zakonske rezerve). Ako nakon
rasporeivanja dobiti za navedene svrhe preostane deo dobiti, skuptina ga moe
raspodeliti za sledee namene: 1) za rezerve, ako ih je drutvo utvrdilo svojim aktom (tzv.
statutarne rezerve, iako ovo drutvo nema statut kao opti akt); 2) za dobit kao dividendu
kod akcionarskog drutva, u skladu sa Zakonom.

3.7. Prestanak svojstva lana drutva s ogranienom

odgovornou
Razlozi za prestanak svojstva lana. lanu drutva prestaje svojstvo lana: 1)
smru, ako je lan fiziko lice, odnosno brisanjem iz odgovarajueg registra, ako je lan
pravno lice; 2) istupanjem iz drutva; 3) iskljuenjem iz drutva; 4) prenosom celokupnog
udela; 5) povlaenjem i ponitenjem celokupnog udela.

3.7.1. Istupanje lana drutva

Istupanje lana drutva bez potraivanja naknade za udeo. lan drutva s
ogranienom odgovornou moe u svako doba istupiti iz drutva, bez navoenja razloga
za istupanje, ako ne zahteva naknadu za svoj udeo.
lan drutva s ogranienom odgovornou ne moe istupiti iz drutva ako: 1) ima
neizmirene obaveze prema drutvu po osnovu neuplaenog odnosno neunetog uloga u

76

drutvo ili po osnovu dodatnih uplata ili 2) bi zbog tog istupanja, drutvo prema
redovnom toku stvari pretrpelo tetu ili 3) bi istupanjem lan drutva izbegao primenu
pravila o potovanju posebnih dunosti prema drutvu.
Istupanje lana drutva iz opravdanog razloga. lan drutva s ogranienom
odgovornou moe istupiti iz drutva iz opravdanih razloga. Opravdani razlog za
istupanje lana drutva postoji naroito: 1) ako mu jedan ili vie ostalih lanova ili
drutvo svojim radnjama ili proputanjem prouzrokuje tetu, ili ako je oigledno da e
takva teta, prema redovnom toku stvari nastupiti; 2) ako je u znaajnoj meri
onemoguen da ostvaruje svoja prava u drutvu; 3) ako mu drutvo namee nesrazmerne
obaveze.
Osnivakim aktom mogu se predvideti i drugi opravdani razlozi za istupanje
lana drutva s ogranienom odgovornou, kao i propisati postupak istupanja i nain
odreivanja naknade lanu drutva koji istupa. Osnivakim aktom ne moe se unapred
iskljuiti pravo lana drutva s ogranienom odgovornou da zahteva istupanje iz
drutva iz opravdanog razloga, niti se lan drutva tog prava moe unapred odrei.
Postupak istupanja. lan drutva s ogranienom odgovornou koji eli da
istupi iz drutva u skladu sa Zakonom duan je da o tome dostavi pisani zahtev drutvu,
o kojem odluuje skuptina. Pisani zahtev za istupanje sadri naroito: 1) razloge
istupanja; 2) iznos koji se zahteva od drutva na ime naknade za udeo i 3) rok u kome se
zahteva isplata naknade za udeo, osim ako je taj rok ve odreen osnivakim aktom.
Skuptina drutva je duna da donese odluku o zahtevu lana drutva za
istupanje iz drutva u roku od 60 dana od dana prijema i da u istom roku o tome obavesti
lana drutva koji istupa, a u suprotnom smatrae se da je zahtev usvojen u celini. Zahtev
skuptina drutva moe samo usvojiti ili odbiti u celini. Odluka o zahtevu za istupanje
donosi se obinom veinom glasova svih lanova drutva, osim ako je osnivakim aktom
predviena vea veina.
Udeo lana drutva koji je istupio iz drutva postaje sopstveni udeo drutva.
Istupanje lana drutva s ogranienom odgovornou iz drutva i sticanje
sopstvenog udela drutva registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.
lan drutva moe zahtevom za istupanje iz opravdanog razloga da trai da
drutvo prui obezbeenje za isplatu naknade za njegov udeo putem ustanovljenja zaloge
na sopstvenom udelu koji e drutvo stei ako prihvati njegov zahtev za istupanje iz
drutva, u skladu sa zakonom koji ureuje zalogu na pokretnim stvarima upisanim u
registar.
Isplata naknade lanu koji je istupio. Drutvo s ogranienom odgovornou
moe isplaivati naknadu za udeo lanu drutva koji je istupio samo iz: 1) sredstava
rezervi drutva koje se mogu koristiti za te namene; 2) sredstava ostvarenih prodajom
sopstvenog udela drutva steenog istupanjem tog lana drutva.
Do potpune isplate naknade udela lanu koji je istupio iz drutva, drutvo ne
moe deliti dobit svojim lanovima i duno je da: 1) svu ostvarenu dobit rasporeuje u
rezerve i 2) sva sredstva drutva namenjena za isplatu naknade koriste se iskljuivo za tu
namenu.
Istupanje iz opravdanog razloga po odluci suda. Ako skuptina drutva s
ogranienom odgovornou odbije pisani zahtev za istupanje, odnosno propusti da o

77

njemu odlui u roku od 60 dana od dana prijema zahteva, lan drutva moe tubom
nadlenom sudu protiv drutva zahtevati prestanak svojstva lana drutva zbog postojanja
opravdanog razloga i isplatu naknade za svoj udeo.
Obaveza lana drutva na uplatu odnosno unos uloga. lan drutva s
ogranienom odgovornou koji je istupio iz drutva ostaje u obavezi da uplati odnosno
unese upisani ulog i izvri dodatne uplate na koje je bio obavezan, ako je to neophodno
za namirenje poverilaca drutva.

3.7.2. Iskljuenje lana drutva

Iskljuenje lana odlukom skuptine. Ako lan drutva s ogranienom
odgovornou propusti da u naknadnom roku izvri obavezu uplate novanog uloga,
odnosno unosa uloga, skuptina drutva donosi odluku o njegovom iskljuenju iz drutva
dvotreinskom veinom glasova preostalih lanova drutva, osim ako je osnivakim
aktom odreena druga veina. Odluka skuptine predstavlja osnov za brisanje iskljuenog
lana iz registra privrednih subjekata.
Iskljuenjem lana drutva udeo tog lana postaje sopstveni udeo drutva, a
iskljueni lan nema pravo na naknadu za svoj udeo. Iskljueni lan ostaje u obavezi da
uplati odnosno unese upisani ulog i izvri dodatne uplate na koje je bio obavezan, ako je
to neophodno za namirenje poverilaca drutva. Za izvrenje ove obaveze odgovara i
prethodni vlasnik udela lana drutva koji je iskljuen, jer smo istakli da prenosilac udela
solidarno odgovara sa sticaocem udela za obavezu prema drutvu po osnovu svog
neuplaenog odnosno neunetog uloga u osnovni kapital drutva, kao i za obavezu
dodatnih uplata u pogledu tog udela, prema stanju na dan prenosa udela.
Drutvo s ogranienom odgovornou zadrava pravo da tubom nadlenom sudu
od iskljuenog lana drutva zahteva i naknadu tete.
Iskljuenje lana odlukom suda. Drutvo s ogranienom odgovornou moe
tubom koju podnosi nadlenom sudu zahtevati iskljuenje lana drutva, iz razloga
odreenih osnivakim aktom ili iz drugih opravdanih razloga, a naroito ako lan
drutva: 1) namerno ili grubom nepanjom prouzrokuje tetu drutvu; 2) ne izvrava
posebne dunosti prema drutvu propisane Zakonom ili osnivakim aktom; 3) svojim
radnjama ili proputanjem, protivno osnivakom aktu, zakonu ili dobrim poslovnim
obiajima, spreava ili u znaajnoj meri oteava poslovanje drutva. Odluku o
podnoenju tube skuptina donosi veinom glasova prisutnih lanova, osim ako je
osnivakim aktom odreena vea veina.
Na zahtev drutva sud moe odrediti privremenu meru suspenzije prava glasa
lana drutva ije se iskljuenje trai, kao i drugih prava tog lana drutva ili privremenu
meru uvoenja prinudne uprave u drutvo, ako nae da je to nuno i opravdano radi
spreavanja nastanka tete za drutvo.
Osnivakim aktom ne moe se unapred iskljuiti pravo drutva da podnese tubu
za iskljuenje lana drutva, niti pravo iskljuenog lana drutva na naknadu vrednosti
udela. Tuba za iskljuenje lana drutva moe se podneti u roku od 180 dana od dana
saznanja za razlog za iskljuenje (subjektivni rok), a najkasnije u roku od tri godine od
nastanka razloga za iskljuenje (objektivni rok).

78

Iskljuenjem lana drutva udeo tog lana drutva postaje sopstveni udeo
drutva. Iskljueni lan ostaje u obavezi da uplati odnosno unese upisani ulog i izvri
dodatne uplate na koje je bio obavezan, ako je to neophodno za namirenje poverilaca
drutva.
Naknada za udeo u sluaju iskljuenja odlukom suda. Iskljueni lan drutva s
ogranienom odgovornou moe tubom nadlenom sudu protiv drutva traiti naknadu
vrednosti svog udela u roku od 180 dana od dana pravosnanosti presude o iskljuenju
lana drutva.

3.8. Upravljanje drutvom

Upravljanje drutvom s ogranienom odgovornou moe biti organizovano kao
jednodomno ili dvodomno. U sluaju jednodomnog upravljana organi drutva su: 1)
skuptina i 2) jedan ili vie direktora, a u sluaju dvodomnog upravljanja: 1) skuptina;
2) nadzorni odbor i 3) jedan ili vie direktora.
U jednolanom drutvu s ogranienom odgovornou funkciju skuptine vri
jedini lan drutva. Ako je ovaj jedini lan drutva pravno lice osnivakim aktom se
moe odrediti organ tog lana drutva koji u ime tog lana vri funkciju skuptine, a u
odsustvu takve odredbe smatra se da je to registrovani zastupnik tog lana.
Osnivakim aktom drutva s ogranienom odgovornou odreuje se da li je
upravljanje drutvom jednodomno ili dvodomno.

3.8.1. Skuptina
1) Sastav i delokrug
Sastav. Skuptinu ine svi lanovi drutva s ogranienom odgovornou. Svaki
lan drutva ima pravo glasa u skuptini srazmerno ueu njegovog udela u
osnovnom kapitalu drutva, osim ako je osnivakim aktom drugaije odreeno.
Delokrug skuptine. Ako osnivakim aktom nije drugaije ureeno (autonomni
delokrug), skuptina drutva s ogranienom odgovornou po Zakonu (zakonski
delokrug): donosi izmene osnivakog akta; usvaja finansijske izvetaje, kao i izvetaje
revizora ako su finansijski izvetaji bili predmet revizije; nadzire rad direktora i usvaja
njihove izvetaje, ako je upravljanje drutvom jednodomno; usvaja izvetaje nadzornog
odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno; odluuje o poveanju i smanjenju
osnovnog kapitala drutva; odluuje o raspodeli dobiti i nainu pokria gubitaka,
ukljuujui i odreivanje dana sticanja prava na uee u dobiti i dana isplate uea u
dobiti lanovima drutva; imenuje i razreava direktora i utvruje naknadu za njegov rad
odnosno naela za utvrivanje te naknade, ako je upravljanje drutvom jednodomno; bira
i razreava lanove nadzornog odbora i utvruje naknadu za njihov rad, ako je
upravljanje drutvom dvodomno; imenuje revizora i utvruje naknadu za njegov rad;
odluuje o pokretanju postupka likvidacije, kao i o podnoenju predloga za pokretanje
steajnog postupka od strane drutva; imenuje likvidacionog upravnika i usvaja
likvidacione bilanse i izvetaje likvidacionog upravnika; odluuje o sticanju sopstvenih
udela; odluuje o obavezama lanova drutva na dodatne uplate i o vraanju tih uplata;
odluuje o zahtevu za istupanje lana drutva; odluuje o iskljuenju lana drutva iz
razloga neplaanja, odnosno neunoenja upisanog uloga; odluuje o pokretanju spora za
79

iskljuenje lana drutva; odluuje o povlaenju i ponitenju udela; daje prokuru;

odluuje o pokretanju postupka i davanju punomoja za zastupanje drutva u sporu sa
prokuristom, kao i u sporu sa direktorom, ako je upravljanje drutvom jednodomno,
odnosno sa lanom nadzornog odbora, ako je upravljanje drutvom dvodomno; odluuje
o pokretanju postupka i davanju punomoja za zastupanje drutva u sporu protiv lana
drutva; odobrava ugovor o pristupanju novog lana i daje saglasnost na prenos udela
treem licu; odluuje o statusnim promenama i promenama pravne forme; daje odobrenje
na pravne poslove u kojima postoji lini interes u skladu sa odredbama Zakona; daje
saglasnost na sticanje, prodaju, davanje u zakup, zalaganje ili drugo raspolaganje
imovinom velike vrednosti u smislu odredaba Zakona; donosi poslovnik o svom radu;
vri druge poslove i odluuje o drugim pitanjima, u skladu sa Zakonom i osnivakim
aktom.
Osim ovog "zakonskog delokruga" skuptine istakli smo da postoji, a i Zakon ga
pretpostavlja, i "autonomni delokrug", koji je mogue urediti osnivakim aktom drutva
s ogranienom odgovornou. Ova mogunost ima svoje dobre strane, ispoljene kroz
veu fleksibilnost u poslovanju, ali otvara i mogunost za neke vidove zloupotreba
lanova drutva.
2) Sednice skuptine
Sednice skuptine drutva s ogranienom odgovornou mogu biti redovne i
vanredne. Na odravanje sednica primenjuju se odredbe Zakona koje ureuju odravanje
sednica skuptine akcionarskog drutva.
Sazivanje sednice. Sednicu skuptine saziva direktor ako je upravljanje
drutvom jednodomno, a nadzorni odbor, ako je upravljanje drutvom dvodomno.
Osnivakim aktom moe se predvideti da skuptinu moe sazvati i lan drutva ili neko
drugo lice. Sednica skuptine obavezno se saziva kada to u pisanom obliku zahtevaju
lanovi drutva koji imaju ili zastupaju najmanje 20% glasova, ako osnivakim aktom
nije odreeno da to pravo imaju i lanovi koji zajedno imaju ili zastupaju manji procenat
glasova.
Sednica skuptine se moe odrati i bez sazivanja ako joj prisustvuju svi lanovi
drutva, osim ako je osnivakim aktom drugaije odreeno.
Kvorum. Kvorum za sednicu skuptine ini obina veina od ukupnog broja
glasova lanova drutva, ako osnivakim nije odreen vei broj glasova.
Veina za odluivanje- Skuptina drutva s ogranienom odgovornou donosi
odluke obinom veinom glasova prisutnih lanova koji imaju pravo glasa po
odreenom pitanju odluivanja, osim ako je zakonom ili osnivakim aktom za pojedina
pitanja odreen vei broj glasova. Skuptina odluuje veinom od dve treine od
ukupnog broja glasova svih lanova drutva o: poveanju ili smanjenju osnovnog
kapitala; statusnim promenama i promenama pravne forme; donoenju odluke o
likvidaciji drutva ili podnoenju predloga za pokretanje steaja; raspodeli dobiti i nainu
pokria gubitka; sticanju sopstvenih udela drutva. Skuptina jednoglasno odluuje o
obavezi lanova na dodatne uplate, kao i o vraanju tih uplata. Osnivakim aktom moe
se predvideti i druga veina za donoenje odluke od dvotreinske i jednoglasnog
odluivanja, ali ne manja od obine veine od ukupnog broja glasova lanova drutva
koji imaju pravo glasa po odreenom pitanju.

80

Sednice skuptine mogu se odravati korienjem konferencijske veze ili druge

audio i vizuelne komunikacijske opreme, tako da sva lica koja uestvuju u radu sednice
mogu da meusobno istovremeno komuniciraju.
Nain glasanja. Glasanje na sednici skuptine drutva s ogranienom
odgovornou je javno.
Iskljuenje prava glasa. lan drutva s ogranienom odgovornou ne moe
glasati u skuptini kad se donosi odluka o: njegovom oslobaanju od obaveza prema
drutvu, ili o smanjenju tih obaveza; njegovom istupanju ili iskljuenju iz drutva;
pokretanju ili odustajanju od spora protiv njega i angaovanju punomonika drutva za
zastupanje u tim sluajevima; odobravanju poslova izmeu njega i drutva u sluaju
postojanja linog interesa; u drugim sluajevima odreenim Zakonom i osnivakim
aktom.
Prisustvo drugih lica sednici. Sednicama skuptine drutva s ogranienom
odgovornou duni su da prisustvuju direktori i lanovi nadzornog odbora, ako je
upravljanje drutvom dvodomno, ako ih blagovremeno pozove predsednik skuptine ili
bilo ko od lanova drutva ili ako je tako odreeno osnivakim aktom.

3.8.2. Direktori
Broj direktora. Drutvo s ogranienom odgovornou ima jednog ili vie
direktora koji su zakonski zastupnici drutva. Broj direktora odreuje se osnivakim
aktom ili odlukom skuptine. Ako osnivakim aktom ili odlukom skuptine nije odreen
broj direktora, drutvo ima jednog direktora. direktor se registruje u skladu sa zakonom o
registraciji.
Imenovanje direktora. Direktora drutva s ogranienom odgovornou imenuje
skuptina, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno. Prilikom
osnivanja drutva, direktor se moe imenovati osnivakim aktom. Ako osnivakim aktom
ili odlukom skuptine drutva nije odreeno drugaije, smatra se da mandat direktora
nije ogranien.
Razreenje i ostavka direktora. Skuptina, odnosno nadzorni odbor ako je
upravljanje drutvom dvodomno, razreava direktora, pri emu nije duna da navede
razloge razloge za razreenje osim ako je to izriito predvieno osnivakim aktom ili
odlukom skuptine.
Direktor moe u svako doba preostalim direktorima dati ostavku pisanim putem.
u drutvima koja imaju samo jednog direktora, direktor daje ostavku predsedniku
skuptine. Ostavka direktora registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.
Zastupanje. Direktor drutva s ogranienom odgovornou zastupa drutvo
prema treim licima u skladu sa osnivakim aktom, odlukama skuptine drutva i
uputstvima nadzornog odbora, ako je upravljanje drutvom dvodomno. Ako drutvo ima
vie od jednog direktora, svi direktori zastupaju drutvo zajedniki, ako osnivakim
aktom ili odlukom skuptine drutva nije drugaije odreeno. Izjava volje uinjena prema
jednom direktoru smatra se da je valjano uinjena prema drutvu.
Ako drutvo ostane bez direktora, do imenovanja direktora izjave volje upuene
bilo kom lanu nadzornog odbora, ako postoji, odnosno bilo kom lanu drutva ako
drutvo nema nadzorni odbor, obavezuju drutvo.

81

Drutvo stie prava i preuzima obaveze iz poslova koje u njegovo ime zakljui
direktor nezavisno od toga da li je posao izriito zakljuen u ime drutva ili iz okolnosti
proizlazi da je volja uesnika u pravnom poslu bila da se taj pravni posao zakljui u ime
drutva.
Voenje poslova drutva. Direktor vodi poslove drutva s ogranienom
odgovornou u skladu sa osnivakim aktom i odlukama skuptine, kao i sa uputstvima
nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno. Ako drutvo ima vie od
jednog direktora, svi direktori vode poslove drutva zajedniki, osim ako je osnivakim
aktom ili odlukom skuptine drutva drugaije odreeno.
U drutvu s ogranienom odgovornou u kome je upravljanje jednodomno,
direktori obavljaju sve poslove koji nisu u nadlenosti skuptine. U drutvu u kome je
upravljanje dvodomno, direktori obavljaju sve poslove koji nisu u nadlenosti skuptine
i nadzornog odbora.
Odgovornost za poslovne knjige, finansijske izvetaje i voenje evidencije o
odlukama skuptine. Direktor drutva s ogranienom odgovornou odgovara za uredno
voenje poslovnih knjiga drutva, za tanost finansijskih izvetaja i obavezan je da vodi
evidenciju o svim donetim odlukama skuptine, u koju svaki lan drutva moe izvriti
uvid tokom radnog vremena drutva.
Obaveza izvetavanja. Direktor drutva s ogranienom odgovornou na
redovnoj sednici skuptine podnosi izvetaje o: raunovodstvenoj praksi i praksi
finansijskog izvetavanja drutva i njegovih povezanih drutava, ako postoje;
usklaenosti drutva sa zakonom i drugim propisima; ugovorima zakljuenim izmeu
drutva i direktora, kao i sa licima koja su sa njima povezana u smislu Zakona i dr.
Naknada za rad direktora. Direktor drutva s ogranienom odgovornou ima
pravo na naknadu za svoj rad, a moe imati i pravo na stimulaciju, u nekom od moguih
oblika

3.8.3. Nadzorni odbor

Nadlenost i sastav nadzornog odbora. Ako je upravljanje drutvom s
ogranienom odgovornou dvodomno, drutvo ima i nadzorni odbor, koji nadzire rad
direktora. Nadzorni odbor ima najmanje tri lana. Broj lanova nadzornog odbora
odreuje se statutom i mora biti neparan. lanovi nadzornog odbora ne mogu imati
zamenike. lanovi nadzornog odbora ne mogu biti izvrni direktori drutva niti
prokuristi drutva. Predsednik i lanovi nadzornog odbora registruju se u skladu sa
zakonom o registraciji.
Imenovanje lanova nadzornog odbora, trajanje mandata i odnosi s
drutvom. lan nadzornog odbora mora da ispunjava uslove propisane Zakonom za
direktora akcionarskog drutva i ne sme biti zaposlen u drutvu. Predsednika i lanove
nadzornog odbora bira skuptina. Prilikom osnivanja drutva prvi predsednik i lanovi
nadzornog odbora mogu se imenovati osnivakim aktom.

82

lanovi nadzornog odbora imenuju se na period odreen osnivakim aktom, koji

ne moe biti dui od etiri godine. Ako osnivakim aktom ili odlukom skuptine o
imenovanju lana nadzornog odbora nije odreena duina trajanja njegovog mandata
mandat traje etiri godine. Po isteku mandata lan nadzornog odbora moe biti ponovo
imenovan.
Naknada za rad lanova nadzornog odbora. lan nadzornog odbora ima pravo
na naknadu za svoj rad, a moe imati i pravo na stimulaciju na neki od moguih naina.
Odlukom skuptine ili odlukom nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom
dvodomno ureuje se naknada i stimulacija ili nain njenog odreivanja. Visina naknade
i stimulacije moe zavisiti od poslovnih rezultata drutva, ali ta naknada ne moe biti
odreena kao uee u raspodeli dobiti drutva.
Razreenje i ostavka lanova nadzornog odbora. Skuptina moe razreiti
lana nadzornog odbora i pre isteka mandata na koji je imenovan, bez navoenja razloga.
lan nadzornog odbora moe u svako doba preostalim lanovima dati ostavku pisanim
putem. Ostavka proizvodi dejstvo u odnosu na drutvo danom podnoenja, osim ako u
njoj nije naveden neki kasniji datum. Ostavka lana nadzornog odbora registruje se u
skladu sa zakonom o registraciji.
Delokrug nadzornog odbora. Nadzorni odbor: 1) odreuje poslovnu strategiju
drutva; 2) bira i razreava direktora i utvruje naknadu za njegov rad, odnosno naela
za utvrivanje te naknade; 3) nadzire rad direktora i usvaja njegove izvetaje; 4) vri
unutranji nadzor nad poslovanjem drutva; 5) vri nadzor nad zakonitou poslovanja
drutva; 6) ustanovljava raunovodstvene politike drutva i politike upravljanja rizicima;
7) daje nalog revizoru za ispitivanje godinjih finansijskih izvetaja drutva; 8) predlae
skuptini izbor revizora i nagradu za njegov rad; 9) kontrolie predlog raspodele dobiti i
drugih plaanja lanovima; 10) odluuje o pokretanju postupka i davanju punomoja za
zastupanje drutva u sporu sa direktorom; 11) vri i druge poslove odreene osnivakim
aktom i odlukom skuptine.
Prava iz nadlenosti nadzornog odbora ne mogu se preneti na direktore drutva.
Nadzorni odbor odluuje o davanju odobrenja pravnog posla ili radnje u
sluajevima postojanja linog interesa direktora, u skladu sa odredbama Zakona.
Podnoenje godinjeg izvetaja o poslovanju drutva. Ako osnivakim aktom
nije drugaije odreeno, nadzorni odbor je duan da jednom godinje podnese skuptini u
pisanoj formi izvetaj o poslovanju drutva i sprovedenom nadzoru nad radom direktora.
Odgovornost lanova nadzornog odbora. lan nadzornog odbora odgovara
drutvu za tetu koju mu prouzrokuje krenjem odredaba Zakona ili odluke skuptine.
Izuzetno lan nadzornog odbora nee biti odgovoran za tetu ako je postupao u skladu sa
odlukom skuptine. Ako je teta za drutvo nastala kao posledica odluke nadzornog
odbora za tetu odgovaraju svi lanovi nadzornog odbora koji su za tu odluku glasali.
lan nadzornog odbora koji je bio uzdran od glasanja smatra se da je glasao za tu
odluku u pogledu postojanja odgovornosti za tetu. lan nadzornog odbora koji nije bio
prisutan na sednici odbora na kojoj je odluka, niti je za nju glasao na drugi nain (npr.
telefonskim putem), smatra se da je glasao za tu odluku u pogledu odgovornosti za tetu

83

ako se toj odluci nije pismeno usprotivio u roku od osam dana po saznanju za njeno
donoenje.
Zahtev drutva za naknadu tete prema lanovima nadzornog odbora zastareva za
tri godine raunajui od dana nastupanja tete. Drutvo se ne moe odrei zahteva za
naknadu tete, osim u skladu sa odlukom skuptine koja se donosi troetvrtinskom
veinom glasova prisutnih lanova, ali se ta odluka ne moe doneti ako joj se usprotive
lanovi drutva koji poseduju ili predstavljaju najmanje 10% osnovnog kapitala drutva.

3.9. Unutranji nadzor poslovanja

3.9.1. Organizovanje unutranjeg nadzora
Drutvo s ogranienom odgovornou svojim aktima ureuje nain sprovoenja i
organizaciju rada unutranjeg nadzora poslovanja. U ovom drutvu najmanje jedno lice
nadleno za unutranji nadzor poslovanja mora ispunjavati uslove propisane za internog
revizora u skladu sa zakonom kojim se ureuje raunovodstvo i revizija.
Drutvo nekim od akata propisuje uslove koje mora ispuniti lice koje rukovodi
poslovima unutranjeg nadzora u pogledu profesionalnog i strunog znanja i iskustva koji
ga ine podobnim za obavljanje ove funkcije u drutvu. Ovo lice mora biti zaposleno u
drutvu (u nekom od oblika radnog odnosa) i obavljati samo poslove unutranjeg
nadzora i ne moe biti direktor niti lan nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom
dvodomno, a imenuje ga odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje
drutvom dvodomno, na predlog komisije za reviziju.

3.9.2. Poslovi unutranjeg nadzora

Poslovi unutranjeg nadzora naroito obuhvataju: 1) kontrolu usklaenosti
poslovanja drutva sa zakonom, drugim propisima i aktima drutva: 2) nadzor nad
sprovoenjem raunovodstvenih politika i finansijskim izvetavanjem; 3) proveru
sprovoenja politika upravljanja rizicima; 4) praenje usklaenosti organizacije i
delovanja drutva sa kodeksom korporativnog upravljanja; 5) vrednovanje politika i
procesa u drutvu, kao i predlaganje njihovog unapreenja.
Lice koje rukovodi poslovima unutranjeg nadzora duno je da o sprovedenom
nadzoru poslovanja redovno izvetava komisiju za reviziju, a u drutvima koja nemaju
komisiju za reviziju odbor direktora odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom
dvodomno.

3.10. Prestanak drutva

3.10.1. Nain prestanka
Drutvo s ogranienom odgovornou prestaje da postoji brisanjem iz registra
privrednih subjekata, po osnovu: 1) sprovedenog postupka likvidacije ili prinudne
likvidacije u skladu sa Zakonom; 2) sprovedenog postupka steaja u skladu sa zakonom
kojim se ureuje steaj; 3) statusne promene koja ima za posledicu prestanak drutva.
84

3.10.2. Prestanak drutva na zahtev lana drutva

Po tubi lanova koji poseduju najmanje 20% osnovnog kapitala drutva
protiv drutva nadleni sud moe odrediti prestanak drutva ili druge mere ako: 1)
odbor direktora, odnosno izvrni i nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom
dvodomno, ne mogu da vode poslove drutva, bilo zbog meusobnog neslaganja ili iz
drugih razloga, a skuptina ne moe da prekine blokadu, to za posledicu ima da se
poslovi drutva ne mogu vie voditi u interesu akcionara; 2) ako su lanovi drutva
blokirani u odluivanju u skuptini na najmanje dve uzastopne sednice skuptine, to za
posledicu ima da se poslovi drutva ne mogu vie voditi u interesu drutva; 3) direktori,
odnosno lanovi nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, deluju
protivzakonito, nepoteno ili prevarno, a protivno interesima lanova koji podnose tubu;
4) se imovina drutva rasipa i umanjuje.
U postupku po tubi sud moe, ako su razlozi za podnoenje tubi otklonjivi,
ostaviti drutvu rok od najvie est meseci za otklanjanje nepravilnosti. Ako drutvo u
ovom roku ne otkloni nepravilnosti, sud e presudom odrediti prestanak drutva ili jednu
ili vie od sledeih mera: a) razreenje direktora ili lana nadzornog odbora ako je
upravljanje drutvom dvodomno; b) uvoenje prinudne uprave u drutvo do imenovanja
novih direktora, odnosno lanova nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom
dvodomno, c) sprovoenje vanredne revizije finansijskih izvetaja drutva; d) donoenje
odluke o raspodeli dobiti ili o isplati uea u dobiti.
Presudom kojom odreuje prestanak drutva ili jednu od navedenih mera sud
moe odrediti i naknadu tete od strane drutva lanovima koji su podneli tubu.

3.11. Akti i dokumenti drutva

Obaveza uvanja akata i dokumenata. Drutvo s ogranienom odgovornou
uva sledee akte i dokumenta: 1) osnivaki akt; 2) reenje o registraciji osnivanja
drutva; 3) opte akte drutva (pravilnike, odluke); 4) zapisnike sa sednica skuptine i
odluke skuptine; 5) akt o obrazovanju svakog ogranka ili drugog organizacionog dela
drutva; 6) dokumenta koja dokazuju svojinu i druga imovinska prava drutva; 7)
zapisnike sa sednica nadzornog odbora, ako je upravljanje drutvom dvodomno; 8)
izvetaje direktora i nadzornog odbora drutva, ako je upravljanje drutvom dvodomno;
9) evidenciju o adresama direktora i lanova nadzornog odbora; 10) evidenciju o
adresama lanova drutva; 11) ugovore koje su direktori, lanovi nadzornog odbora akom
je upravljanje drutvom dvodomno i lanovi drutva, ili sa njima povezana lica, u smislu
Zakona, zakljuili sa drutvom.
Drutvo je duno da navedene dokumente uva u svom seditu ili na drugom
mestu koje je poznato i dostupno svim lanovima drutva. Dokumenta pod takama 1)
do 7) i 11) drutvo uva trajno, a ostale dokumente najmanje pet godina, nakon ega se
uvaju u skladu sa propisima o arhivskoj grai.
Pristup aktima i dokumentima drutva. Direktor drutva s ogranienom
odgovornou je u obavezi da dokumente i akta koje uva, finansijske izvetaje drutva,
kao i druga dokumenta vezana za poslovanje drutva ili za ostvarivanje prava lanova
85

drutva, stavi na raspolaganje svakom lanu drutva, kao i ranijem lanu drutva za
period u kojem je bio lan drutva, na njegov pisani zahtev, radi vrenja uvida i kopiranja
o svom troku, tokom radnog vremena.
Pravo na informisanje. Svaki direktor je duan da bez odlaganja obavesti svakog
lana drutva o relevantnim injenicama vezanim za poslovanje drutva ili za
ostvarivanje prava lanova drutva. Svaki lan drutva duan je da po saznanju
relevantnih injenica vezanih za poslovanje drutva ili za ostvarivanje prava lanova
drutva obavesti direktora bez odlaganja.Ukoliko direktor ili lan drutva ne postupe u
skladu sa navedenim dunostima odgovaraju drutvu odnosno lanovima drutva za
tetu koja nastane nepostupanjem.
Svaki lan drutva ima pravo da mu direktor, na njegov pisani zahtev i o
njegovom troku, bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana od dana prijema
zahteva, dostavi kopiju svake donete odluke skuptine.
Uskraivanje prava na pristup aktima i dokumentima. lanu drutva s
ogranienom odgovornou direktor moe uskratiti pravo na pristup aktima i
dokumentima drutva, kao i pravo na informisanje, ako: 1) postoji opravdana bojazan da
bi ovo pravo bilo iskorieno za svhe suprotne interesima drutva, odnosno za svrhu koja
nije u vezi sa njegovim lanstvom u drutvu; 2) bi time drutvu ili njegovom povezanom
drutvu mogla biti priinjena znatna teta.
Pristup aktima i dokumentima po odluci suda. Ako direktor drutva s
ogranienom odgovornou propusti da postupi po zahtevu lana drutva ili ranijeg lana
drutva da mu stavi na raspolaganje akte i dokumenta drutva u roku od pet dana od dana
prijema zahteva, podnosilac zahteva ima pravo da trai da sud u vanparninom
postupku naloi drutvu da postupi po njegovom zahtevu. Ovaj postupak je hitan i sud
je duan da odluku po zahtevu donese u roku od osam dana od dana prijema zahteva.

4. AKCIONARSKO DRUTVO
4.1. Pojam i odgovornost za obaveze
Akcionarska drutva su se razvila, u savremenom obliku, u XIX veku, kada je i
poelo njihovo ureenje zakonima. Najpre su se razvila u Italiji, Velikoj Britaniji i
Francuskoj, a zatim i u drugim evropskim zemljama. Pretee savremenih akcionarskih
drutava datiraju jo iz XV veka, kao drutvo Banco di S. Gorgio, osnovano u enovi,
poznatoj italijanskoj luci, 1407. godine.
Prvo akcionarsko drutvo u Srbiji osnovano je 1869. godine. To je bila "Prva
Srpska Banka". Prvi zakon koji ureuje ova drutva, Zakon o akcionarskim drutvima u
Srbiji, donet je 1896. godine i imao je slinosti sa ugarskim, francuskim i nemakim
trgovakim zakonom. 48
Akcionarsko drutvo (socit anonyme ili socit par actions, Aktiengesellschaft,
close corporations, open corporations) ureeno je u svim uporednim pravima.
48

Cari S., Vitez M., Veselinovi J., nav.delo, str. 70.

86

U pojmovnom odreenju i odgovornosti za obaveze akcionarskog drutva

prethodni Zakon o privrednim drutvima istie da je "akcionarsko drutvo u smislu ovog
zakona privredno drutvo koje osniva jedno ili vie pravnih i/ili fizikih lica u svojstvu
akcionara radi obavljanja odreene delatnosti, pod zajednikim poslovnim imenom, iji
je kapital utvren i podeljen na akcije. Akcionarsko drutvo odgovara za svoje obaveze
celokupnom imovinom. Akcionari akcionarskog drutva ne odgovaraju za obaveze
drutva, osim do iznosa ugovorenog a neuplaenog uloga u imovinu drutva, u skladu sa
ovim zakonom." (lan 184.).
Vaei Zakon o privrednim drutvima akcionarsko drutvo definie kao "drutvo
iji je osnovni kapital podeljen na akcije koje ima jedan ili vie akcionara koji ne
odgovaraju za obaveze drutva, osim u sluaju probijanja pravne linosti. Akcionarsko
drutvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom." (lan 245.). Probijanje
pravne linosti, u kontekstu ovog drutva, predstavlja zloupotrebu pravila o ogranienoj
odgovornosti akcionara, u skladu sa odredbama Zakona.
Razlika u pojmovnom odreenju akcionarskog drutva i njegove odgovornosti za
svoje obaveze ova dva zakonska reenja izraena je bitnije u nainu ureenja
odgovornosti akcionara za obaveze akcionarskog drutva. Mogua namera zakonodavca
je bila da pojmovno odreenje pojednostavi izostavljanjem odreenih elemenata pojma
koji se podrazumevaju u kontekstu svih privrednih drutava (pravna i/ili fizika lica kao
osnivai i sl.).

4.2. Opte karakteristike akcionarskog drutva

Akcionarsko drutvo ima sledee karakteristike 49:
prvo, akcionarsko drutvo je drutvo kapitala, jer je kapital vaniji od linih
svojstava akcionara, koja nemaju uticaj na funkcionisanje drutva;
drugo, akcionarsko drutvo posluje pod stvarnim, predmetnim poslovnim
imenom, a izuzetno pod linim imenom dominantnog akcionara;
tree, akcionarsko drutvo je pravni subjekt (to svojstvo stie upisom u registar
privrednih subjekata) koji ima svoju imovinu;
etvrto, akcionarsko drutvo ima zakonom odreen minimalni osnovni kapital,
koji se po zakonu i prema osnovnom naelu svih trgovakih drutava kapitala mora
uvati nekorien;
peto, osnovni kapital akcionarskog drutva podeljen je na akcije, odreene
nominalne ili raunovodstvene vrednosti izraene u novcu;
esto, akcionarsko drutvo je trgovako drutvo, ali njegovi akcionari ne postaju
samim tim trgovci (izuzetno, u nekim zemljama od delatnosti drutva zavisi da li e ono
biti trgovako ili graansko);
sedmo, akcionarsko drutvo moe obavljati bilo koju profitabilnu delatnost,
to, po pravilu, nije sluaj sa drugim privrednim drutvima;
osam, akcionarsko drutvo mogu da osnivaju i pravna i fizika lica, s tim to
zakoni, po pravilu, propisuju minimalni broj akcionara (najee dva), uz oprezno

49

Vie o tome: Vasiljevi M., nav.delo, str. 260.

87

dozvoljavanje mogunosti da i jedno lice moe biti osniva ovog drutva kad se ne osniva
javnim upisom akcija (jednolano drutvo);
devet, zakonske norme koje ureuju akcionarsko drutvo preteno su
imperativne, za razliku od metoda ureivanja drugih drutava (ak i drutva s
ogranienom odgovornou);
deset, akcionarsko drutvo je jedina forma drutva (pored retke forme
komanditnog drutva na akcije) koja se moe osnovati i poveavati osnovni kapital
javnim upisom akcija;

4.3. Osnivanje akcionarskog drutva

4.3.1. Osnivaki akt i prvi statut drutva
Akcionari koji osnivaju drutvo potpisuju osnivaki akt drutva. Potpisi na
osnivakom aktu overavaju se u skladu sa zakonom kojim se ureuje overa potpisa.
Akcionari koji osnivaju drutvo prilikom osnivanja drutva potpisuju i prvi statut
drutva.
Sadraj osnivakog akta. Osnivaki akt sadri: 1) ime, jedinstveni matini broj i
prebivalite akcionara koji je domae fiziko lice, odnosno ime, broj pasoa ili drugi
identifikacioni broj i prebivalite akcionara koji je strano fiziko lice, odnosno poslovno
ime, matini broj i sedite akcionara koji je domae pravno lice, odnosno poslovno ime,
broj registracije ili drugi identifikacioni broj i sedite akcionara koji je strano pravno
lice; 2) poslovno ime i sedite drutva; 3) pretenu delatnost drutva; 4) ukupan iznos
novanog uloga, odnosno novanu vrednost i opis nenovanog uloga svakog od
akcionara koji osnivaju drutvo, rok uplate, odnosno unosa uloga; 5) podatke o akcijama
koje upisuje svaki akcionar koji osniva drutvo i to: broj akcija, njihovu vrstu i klasu,
njihovu nominalnu vrednost, odnosno kod akcije bez nominalne vrednosti deo osnovnog
kapitala za koji su one izdate; 6) izjavu osnivaa da osnivaju akcionarsko drutvo i
preuzimaju obavezu uplate odnosno unosa uloga po osnovu upisanih akcija.
Uplata, odnosno unos uloga kod osnivanja drutva. Upisane akcije koje se u
skladu s osnivakim aktom uplauju u novcu uplauju se pre registracije osnivanja
drutva na privremeni raun otvoren kod poslovne banke u Republici Srbiji. Pre
registracije drutva akcionari koji osnivaju drutvo duni su da uplate, odnosno unesu
uloge koji predstavljaju najmanje 25% osnovnog kapitala, pri emu uplaeni iznos
novanog dela osnovnog kapitala ne moe biti nii od iznosa minimalnog osnovnog
kapitala (3.000.000,00 dinara).
Trokovi osnivanja drutva i posebne pogodnosti. Prvim statutom moe se
odrediti da drutvo snosi odreene stvarno nastale trokove po osnivanju akcionarskog
drutva, ili da akcionari koji osnivaju drutvo imaju pravo na naknadu tih trokova od
drutva, u kom sluaju se utvruje najvii iznos tih trokova. Drutvo nee biti u obavezi
da nadoknadi bilo koji iznos ovih trokova ako njihova naknada nije predviena prvim
statutom. Ako se prilikom osnivanja drutva akcionarima koji osnivaju drutvo ili treim
licima koja su uestvovala u osnivanju drutva ili pribavljanju potrebnih saglasnosti za
obavljanje delatnosti daju posebne pogodnosti, u prvom statutu drutva se navodi vrsta

88

tih pogodnosti, period na koji se daju i lica kojima se daju. Posebne pogodnosti mogu se
ukinuti izmenom statuta.

4.3.2. Ugovori sa akcionarima nakon registracije drutva

Ako javno akcionarsko drutvo sa akcionarima koji su osnovali drutvo u
periodu od dve godine od dana registracije osnivanja drutva zakljui ugovor na osnovu
koga drutvo stie odreene stvari ili pravo po ceni koja je jednaka ili vea od 10%
vrednosti kapitala: 1) vrednost tih stvari i prava mora se proceniti u skladu sa pravilima
Zakona o proceni nenovanog uloga i 2) taj ugovor podloan je odobrenju skuptine,
troetvrtinskom veinom glasova prisutnih akcionara, ako statutom nije odreena druga
veina. Ovaj ugovor ne moe stupiti na snagu pre pribavljenja odobrenja skuptine i
pravne radnje koje drutvo preduzme u ispunjenju tog ugovora su bez pravnog dejstva do
pribavljanja tog odobrenja. Ugovor sa akcionarima nakon registracije drutva mora biti
zakljuen u pisanoj formi.
Navedene odredbe Zakona o ugovoru sa akcionarima nakon registracije drutva
ne primenjuju se na: 1) ugovore zakljuene u okviru redovnog poslovanja drutva; 2)
sticanje stvari ili prava u okviru upravnog ili sudskog postupka; 3) transakcije na tritu
kapitala u smislu zakona koji ureuje trite kapitala.

4.4. Akcije i druge hartije od vrednosti

Opta pravila. Akcije koje izdaje akcionarsko drutvo izdaju se u
dematerijalizovanoj formi i glase na ime, a na registraciju u Centralnom registru, depou i
kliringu hartija od vrednosti (dalje: Centralni registar) njihovog izdavanja, zakonitih
imalaca, prenosa akcija, prenosa prava iz akcija, ogranienja prava iz akcija i upis prava
treih lica na akcijama, primenjuju se odredbe zakona kojim se ureuje trite kapitala.
Akcija je nedeljiva.
Odluka o izdavanju akcija, odnosno drugih hartija od vrednosti, mora da sadri
sve njihove bitne elemente, u skladu sa propisima kojima se ureuje trite kapitala.
Izdavanje akcija i drugih hartija od vrednosti javnom ponudom vri se u skladu sa
Zakonom i zakonom kojim se ureuje trite kapitala.
Jedinstvena evidencija akcionara. Akcionarom se u odnosu prema
akcionarskom drutvu i treim licima smatra lice koje je kao zakoniti imalac akcije
upisano u Centralni registar, a dan upisa u Centralni registar jeste dan sticanja akcije.
Centralni registar je duan da akcionaru na njegov zahtev, najkasnije narednog
dana od dana podnoenja zahteva u skladu sa pravilima poslovanja Centralnog registra,
izda potvrdu o akcijama iji je on zakoniti imalac, sa svim podacima u vezi sa tim
akcijama o kojima evidenciju vodi Centralni registar.
Na izdavanje dokaza o vlasnitvu nad akcijama primenjuju se propisi kojima se
ureuje trite kapitala.

89

4.4.1. Vrste i klase akcija

Akcionarsko drutvo moe izdavati obine i preferencijalne akcije. U okviru
svake vrste akcija, akcije koje daju ista prava ine jednu klasu akcija. Sve obine akcije
ine uvek jednu klasu akcija.
Drutvo moe izdavati akcije sa ili bez nominalne vrednosti. Ako drutvo izdaje
akcije s nominalnom vrednou, sve akcije iste klase moraju imati istu nominalnu
vrednost, a ako izdaje akcije bez nominalne vrednosti, sve akcije drutva moraju biti bez
nominalne vrednosti.
1) Obine akcije
Obina akcija je akcija koja imaocu daje: 1) pravo uea i glasanja na skuptini,
tako da jedna akcija uvek daje pravo na jedan glas; 2) pravo na isplatu dividende; 3)
pravo uea u raspodeli likvidacionog ostatka ili steajne mase u skladu sa zakonom
kojim se ureuje steaj; 4) pravo preeg sticanja obinih akcija, i drugih finansijskih
instrumenata zamenljivih za obine akcije, iz novih emisija; 5) druga prava u skladu sa
Zakonom i statutom.
Obine akcije ne mogu se pretvoriti u preferencijalne akcije ili druge
finansijske instrumente.
Delimino uplaene akcije. Delimino uplaene akcije su, u smislu Zakona,
obine akcije po osnovu kojih akcionar nije izvrio u celosti obavezu uplate odnosno
unosa uloga u drutvo. Akcionar vri pravo po osnovu delimino uplaenih akcija
srazmerno uplaenom, odnosno unetom ulogu, ako statutom nije drugaije odreeno.
Akcionar delimino uplaenih akcija javnog akcionarskog drutva ne moe, pre
uplate odnosno unosa uloga po osnovu tih akcija u celosti u drutvo: 1) te akcije prenositi
ili njima na bilo koji nain raspolagati; 2) ostvarivati pravo glasa po osnovu tih akcija.
2) Preferencijalne akcije
Preferencijalna (povlaena) akcija je akcija koja imaocu daje jedno ili vie
povlaenih prava utvrenih statutom ili odlukom o izdavanju, kao to su: 1) pravo na
dividendu u unapred utvrenom novanom iznosu ili procentu od njene nominalne
vrednosti, koja se isplauje prioritetno u odnosu na imaoce obinih akcija; 2) pravo da
mu se neisplaena dividenda u unapred utvrenom novanom iznosu kumulira i isplati
pre isplate dividendi imaocima obinih akcija (kumulativna preferencijalna akcija); 3)
pravo da participira u dividendi koja pripada imaocima obinih akcija, u svim
sluajevima isplate dividende imaocima obinih akcija ili po ispunjenju odreenih uslova
(paticipativna preferencijalna akcija); 4) pravo prvenstva naplate iz likvidacionog
ostatka ili steajne mase u odnosu na imaoce obinih akcija; 5) pravo pretvaranja tih
akcija u obine akcije ili drugu klasu preferencijalnih akcija (zamenljive preferencijalne
akcije); 6) pravo prodaje tih akcija akcionarskom drutvu po unapred utvrenoj ceni ili
pod drugim uslovima.
Ukupna nominalna vrednost izdatih i odobrenih preferencijalnih akcija ne
moe biti vea od 50% osnovnog kapitala drutva.

90

Akcionar sa preferencijalnim akcijama ima pravo uea u radu skuptine

akcionarskog drutva, bez prava glasa, ako Zakonom nije drugaije odreeno.
Akcionar sa preferencijalnim akcijama ima pravo preeg sticanja akcija iste
klase iz novih emisija.
Akcionar sa preferencijalnim akcijama ima ista prava kao i akcionar sa obinim
akcijama u pogledu pristupa aktima i dokumentima drutva, u skladu sa Zakonom.
Preferencijalne akcije sa pravom otkupa od strane drutva. Odlukom
skuptine o izdavanju preferencijalnih akcija moe se predvideti da akcionarsko drutvo
ima obavezu i/ili pravo na njihov otkup pod uslovima iz te odluke, ako su izdavanje
ovakvih akcija i uslovi i nain sprovoenja njihovog otkupa utvreni statutom. Drutvo
moe ove akcije otkupiti pod sledeim uslovima. 1) da su akcije u celosti uplaene; 2) da
se isplata cene za akcije vri iskljuivo iz rezervi formiranih za ove namene; 3) da kao
rezultat sticanja sopstvenih akcija neto imovina drutva nee biti manja od uplaenog
osnovnog kapitala uveanog za rezerve koje je drutvo u obavezi da odrava u skladu sa
zakonom ili statutom, ako takve rezerve postoje, osim rezervi koje su statutom
predvienje za sticanje sopstvenih akcija.
Pravo glasa akcionara koji imaju prefercijalne akcije. Akcionari sa
preferencijalnim akcijama imaju i pravo glasa po akciji na bilo kojoj skuptini akcionara
u okviru svoje klase akcija o sledeim pitanjima: 1) poveanju ili smanjenju ukupnog
broja odobrenih akcija te klase; 2) izmeni bilo kog povlaenog prava akcije te klase; 3)
utvrivanju prava imalaca bilo kojih drugih hartija od vrednosti drutva na zamenu ili
konverziju njihovih hartija od vrednosti u akcije te klase; 4) podeli ili spajanju akcija te
klase ili njihovoj zameni za akcije druge klase; 5) novoj emisiji iste klase preferencijalnih
akcija, ili izdavanju nove klase akcija koje daju vea prava u odnosu na prava koja daju
akcije iste klase, ili izmeni prava iz akcija druge klase tako da daju jednaka ili vea
prava u odnosu na prava koja daju akcije te klase; 6) ogranienju ili iskljuenju
postojeeg prava preeg upisa akcija te klase; 7) ogranienju ili iskljuenju postojeeg
prava glasa iz akcija te klase ako je to pravo utvreno statutom.
Statutom akcionarskog drutva moe se odrediti da akcionari sa preferencijalnim
akcijama koje se mogu zameniti za obine akcije imaju pravo glasa zajedno sa
akcionarima koji imaju obine akcije, o svim ili o odreenim pitanjima, kada imaju broj
glasova jednak broju glasova obinih akcija u koje se mogu pretvoriti. Statutom
akcionarskog drutva moe se odrediti i da akcionari sa preferencijalnim akcijama imaju
pravo glasa zajedno sa akcionarima koji imaju obine akcije ako dividenda koja im
pripada po odluci skuptine nije isplaena, do isplate te dividende, srazmerno ueu tih
preferencijalnih akcija u osnovnom kapitalu drutva.
3) Akcije sa vie vlasnika
Akcija moe pripadati veem broju lica (suvlasnici akcije). Suvlasnitvo na akciji
stie se na osnovu: 1) zakona (nasleivanje i slino); 2) ugovora (poklon, kupoprodaja
idealnog dela akcije i sl.); 3) statusnih promena drutva.
Suvlasnici akcije smatraju se jednim akcionarom u odnosu prema drutvu i
solidarno su odgovorni prema drutvu za obaveze koje imaju po osnovu akcije.

91

Suvlasnici ostvaruju pravo glasa i pravo na pristup aktima i dokumentima drutva, u

skladu s odredbama Zakona, samo preko zajednikog punomonika koji se odreuje
sporazumom svih suvlasnika i upisuje u Centralni registar. Pravne radnje preduzete
prema zajednikom punomoniku imaju dejstvo kao da su preduzete prema svim
suvlasnicima.

4.4.2. Podela i spajanje akcija

Akcionarsko drutvo moe odlukom skuptine: 1) svaku akciju jedne klase
podeliti na dve ili vie akcija te klase, uz istovremeno smanjenje njihove nominalne
vrednosti tako da osnovni kapital drutva ostane nepromenjen; 2) spojiti dve ili vie
akcija jedne klase u jednu akciju te klase, uz istovremeno poveanje njene nominalne
vrednosti tako da osnovni kapital drutva ostaje nepromenjen. Drutvo je u obavezi da u
sluaju podele ili spajanja akcija istovremeno izmeni statut.
Ako bi kao rezultat spajanja ili podele akcija pojedinim akcionarima preostao deo
akcije, ti akcionari imaju pravo da od drutva pisanim putem u roku od 30 dana od dana
donoenja odluke skuptine o podeli ili spajanju akcija zahtevaju da dokupe nedostajui
deo akcije kako bi stekli jednu celu akciju ili da budu isplaeni od strane drutva za deo
akcije koji bi im preostao. Ako je akcionar zahtevao da dokupi nedostajui deo akcije
kako bi stekao jednu celu akciju, u obavezi ja da u roku od 30 dana od dana donoenja
odluke skuptine o podeli ili spajanju akcija uplati drutvu trinu vrednost nedostajueg
dela akcije.
Ako je akcionar zahtevao da bude isplaen od strane drutva za deo akcije koji mu
je preostao, drutvo je u obavezi da mu u daljem roku od 30 dana od dana prijema tog
zahteva isplati taj deo akcije po trinoj vrednosti.

4.4.3. Nominalna vrednost akcija

Nominalna vrednost akcije je vrednost koja je kao takva utvrena odlukom o
izdavanju akcija. Sve akcije iste klase imaju istu nominalnu vrednost. Nominalna
vrednost jedne akcije ne moe biti nia od 100 dinara.
Nominalna vrednost preferencijalnih akcija drutva ne moe biti nia od
nominalne vrednosti obinih akcija tog drutva.

4.4.4. Utvrivanje trine vrednosti akcija

Trina vrednost akcija javnog akcionarskog drutva utvruje se kao
ponderisana prosena cena ostvarena na regulisanom tritu kapitala, odnosno
multilateralnoj trgovakoj platformi, u smislu zakona kojim se ureuje trite kapitala, u
periodu od est meseci koji prethodi danu donoenja odluke kojom se utvruje trina
vrednost akcija, pod uslovom da u tom periodu ostvareni obim prometa akcijama te klase
na tritu kapitala predstavlja najmanje 0,5% ukupnog broja izdatih akcija te klase, i da je
najmanje u tri meseca tog perioda ostvareni obim prometa iznosio najmanje 0,05%
ukupnog broja izdatih akcija te klase na mesenom nivou. Izuzetno, trina vrednost
akcija javnog akcionarskog drutva moe se utvrditi putem procene u skladu sa
odredbama Zakona koje ureuju pitanje procene nenovanog uloga, pod uslovom da tako
utvrenu trinu cenu prihvati skuptina na osnovu obrazloenog predloga odbora
92

direktora, odnosno nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno u kome se

mora navesti i vrednost tih akcija utvrena na nainu skladu sa principom iznetim u ovoj
tematskoj jedinici.
Trina vrednost akcija javnog akcionarskog drutva utvruje se putem procene u
skladu sa principima procene nenovanog uloga ako je ispunjen jedan od sledeih uslova:
1) ako nije ostvaren obim prometa naveden u prvom stavu ove tematske jedinice; 2) u
sluaju izdavanja akcija nove klase.
Trina vrednost akcija, odnosno procena vrednosti, utvrene u skladu sa
navedenim principima vae tri meseca od dana utvrivanja trine vrednosti, odnosno od
dana na koji je procena izvrena, i u oba sluaja moraju biti vaee na dan donoenja
odgovarajue odluke skuptine ako se trina vrednost utvruje za potrebe donoenja te
odluke.
Trina vrednost akcija drutva koje nije javno akcionarsko drutvo utvruje
se u skladu sa navodima iz prethodnih stavova tematske jedinice.

4.4.5. Emisiona cena akcija

Emisiona cena je vrednost po kojoj se izdaju akcije i utvruje se odlukom o
izdavanju akcija. Ovu odluku donosi skuptina, osim u sluaju izdavanja odobrenih
akcija u skladu sa odredbama Zakona kada tu odluku donosi odbor direktora, odnosno
nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno. Ako odluku o utvrivanju
emisione cene akcija donosi skuptina, tom odlukom moe se utvrditi raspon emisione
cene uz ovlaenje odboru direktora, odnosno nadzornom odboru ako je upravljanje
drutvom dvodomno da posebnom odlukom utvrdi emisionu cenu u okviru tog raspona.
Emisiona cena akcija ne moe biti nia od trine vrednosti utvrene u skladu
sa odredbama Zakona, osim u sluaju kada se akcije izdaju u postupku javne ponude u
smislu zakona kojim se ureuje trite kapitala kojom akcionarsko drutvo postaje javno
akcionarsko drutvo.
Emisiona cena ne moe biti nia od nominalne vrednosti akcije, odnosno
raunovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti. Kada je emisiona cena
po kojoj se izdaju akcije vea od njihove nominalne ili raunovodstvene vrednosti,
razlika izmeu te dve vrednosti predstavlja emisionu premiju.

4.4.6. Prenos akcija i prava iz akcija

Akcije se mogu slobodno prenositi, osim ako je statutom prenos akcija ogranien
pravom pree kupovine ostalih akcionara ili prethodnom saglasnou drutva.
Prenos akcija u drutvima koja nisu javna akcionarska drutva vri se
ugovorom koji se zakljuuje u pisanoj formi i overava u skladu sa zakonom kojim se
ureuje overa potpisa. Prenos akcija u javnim akcionarskim drutvima vri se u skladu sa
zakonom koji se ureuje trite kapitala.
Prava koja akcionaru daju akcije odreene klase (dalje: prava iz akcija), osim
prava glasa, mogu se slobodno prenositi. Statutom ili odlukom o izdavanju akcija moe
se prenos prava iz akcija ograniiti ili ukinuti.
Prenos akcija i prava iz akcija javnog akcionarskog drutva ne moe se
ograniiti.

93

Na ogranienja u prenosu akcija shodno se primenjuju odredbe Zakona koje se

odnose na ogranienja u prenosu udela kod drutva sa ogranienom odgovornou.

4.4.7. Zamenljive obveznice i varanti

Zamenljive obveznice su obveznice koje imaocu, pod uslovima utvrenim
odlukom o izdavanju, daju pravo na zamenu za obine akcije drutva.
Varanti su, u smislu Zakona, hartije od vrednosti koje njihovom imaocu daju
pravo na sticanje odreenog broja akcija odreene vrste i klase po odreenoj ceni,
odreenog dana ili u odreenom periodu.
Zamenljive obveznice i varanti koji daju pravo na sticanje obinih akcija ne mogu
se izdati ako broj obinih akcija na koje daju pravo, zajedno sa ukupnim brojem obinih
akcija na koje daju pravo ve izdate zamenljive obveznice i varanti, prelazi ukupan broj
odobrenih obinih akcija, osim izuzetno ako je za tu razliku skuptina drutva donela
odluku o uslovnom poveanju osnovnog kapitala. Pravila navedena za varante koji daju
pravo na sticanje obinih akcija shodno se primenjuju i na varante koji daju pravo na
sticanje preferencijalnih akcija.
Odluku o izdavanju zamenljivih obveznica ili varanata donosi skuptina
akcionarskog drutva.
Zamenljive obveznice i varanti mogu se upisati samo putem novanog uloga.
Pravo preeg upisa zamenljivih obveznica imaju akcionari sa obinim akcijama,
a pravo preeg upisa varanata imaju akcionari klase akcija na ije sticanje ti varanti daju
pravo.
Odredbe Zakona koje ureuju ostvarivanje prava preeg upisa akcija shodno se
primenjuju i na ostvarivanje prava preeg upisa zamenljivih obveznica i varanata.
Emisiona cena zamenljivih obveznica i varanata. Emisiona cena zamenljivih
obveznica i varanata je vrednost po kojoj se izdaju zamenljive obveznice i varanti i
utvruje se odlukom o njihovom izdavanju, koju donosi skuptina drutva, s tim to se
tom odlukom moe utvrditi raspon emisione cene uz ovlaenje odboru direktora,
odnosno nadzornom odboru ako je upravljanje drutvom dvodomno, da posebnom
odlukom utvrdi emisionu cenu u okviru tog raspona.
Emisiona cena zamenljivih obveznica ne moe biti manja od: 1) nominalne
vrednosti akcija za koje se mogu zameniti, odnosno u sluaju akcija bez nominalne
vrednosti njihove raunovodstvene vrednosti; 2) trine vrednosti akcija za koje se mogu
zameniti, a koja se utvruje u skladu sa odredbama Zakona o utvrivanju trine
vrednosti akcija.

4.5. Odnos drutva i akcionara

Jednak tretman akcionara. Svi akcionari se pod jednakim okolnostima tretiraju
na jednak nain.

4.5.1. Raspodela dobiti

Pri usvajanju finansijskih izvetaja akcionarskog drutva za poslovnu godinu
dobit te godine rasporeuje se sledeim redom: 1) za pokrie gubitaka prenesenih iz

94

ranijih godina; 2) za rezerve, ako su one predviene posebnim zakonom (zakonske

rezerve). Ako nakon rasporeivanja dobiti za navedene svrhe preostane deo dobiti,
skuptina ga moe raspodeliti za sledee namene: 1) za rezerve, ako ih je drutvo utvrdilo
statutom (statutarne rezerve); 2) za dividendu, u skladu sa Zakonom.
1) Pravo na dividendu
Plaanje dividende akcionarima moe se odobriti odlukom o raspodeli dobiti
usvojenoj na redovnoj sednici skuptine, kojom se odreuje i iznos dividende (odluka o
isplati dividende). Posle donoenja odluke o isplati dividende akcionar kome treba da
bude isplaena dividenda postaje poverilac drutva za iznos te dividende. Drutvo je u
obavezi da o odluci o isplati dividende obavesti akcionare kojima se isplauje dividenda
u roku od 15 dana od dana donoenja te odluke, shodnom primenom odredaba Zakona o
obavetavanju akcionara o sednici skuptine.
Dividenda na akcije isplauje se akcionarima u skladu sa pravima koja proizilaze
iz vrste i klase akcija koje poseduju na dan dividende, a srazmerno broju akcija koje
poseduju u ukupnom broju akcija te klase.
Sporazum ili akt drutva kojim se pojedinim akcionarima u okviru iste klase
akcija daju posebne pogodnosti u pogledu isplate dividende, nitav je.
a) Nain plaanja dividende
Dividenda se moe plaati u novcu ili u akcijama drutva, u skladu sa odlukom o
isplati dividende. Ako se plaanje dividende vri u akcijama drutva: 1) takvo plaanje
mora biti odobreno od strane akcionara klase akcija kojoj se takvo plaanje vri po
pravilu o glasanju akcionara u okviru klase akcija; 2) svakom akcionaru klase akcija
koja ima pravo na dividendu plaanje se vri u akcijama te klase. Izuzetno, dividenda se
moe platiti u akcijama druge vrste ili klase samo ako je takvo plaanje odobreno
troetvrtinskom veinom glasova prisutnih akcionara klase akcija kojoj se takvo plaanje
vri i istom tolikom veinom glasova akcionara klase akcija u ijim akcijama se
dividenda isplauje.
Drutvo je u obavezi da akcionare kojima se isplauje dividenda obavesti o takvoj
isplati neposredno pre ili nakon izvrene isplate, shodnom primenom odredaba Zakona o
obavetavanju akcionara o sednici skuptine.
b) Privremena dividenda (meudividenda)
Ako statutom nije drugaije odreeno akcionarsko drutvo moe plaati
privremenu dividendu (meudividendu) u bilo koje vreme izmeu redovnih sednica
skuptine ako: 1) izvetaji o poslovanju drutva i njegovim finansijskim rezultatima
sainjeni za tu namenu jasno pokazuju da je drutvo u periodu za koji se isplauje
meudividenda ostvarilo dobit i da su raspoloiva novana sredstva drutva dovoljna za
plaanje te meudividende; 2) iznos meudividende koji se isplauje nije vei od ukupne
dobiti ostvarene nakon zavretka prethodne poslovne godine za koju su sainjeni
finansijski izvetaji, uveane za nerasporeenu dobit i iznose rezervi koje se mogu

95

koristiti za te namene, a umanjenje za utvrene gubitke i iznos koji se mora uneti u

rezerve u skladu sa zakonom ili statutom.
Plaanje meudividende akcionarima moe se odobriti i odlukom direktora,
odnosno nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, ako je to odreeno
statutom ili odlukom skuptine i tada se meudividenda moe platiti samo u novcu.
c) Dan dividende
Statutom se moe odrediti dan, ili metod njegovog odreivanja, na koji se
utvruje spisak akcionara koji imaju pravo na dividendu, odnosno pravo na isplatu po
osnovu smanjenja kapitala ili po osnovu likvidacionog ostatka (dan dividende).
Ako statutom nije odreen dan dividende taj dan se odreuje odlukom o isplati
dividende, u skladu sa metodom za njegovo odreivanje ako je ona odreena statutom. U
ovom sluaju javno akcionarsko drutvo kao dan dividende ne moe odrediti raniji dan
od dana akcionara, koji je dan na koji se utvruje spisak akcionara koji imaju pravo na
uee u radu sednice skuptine i pada na deseti dan pre dana odravanja sednice.
Ako statutom nije odreen dan dividende za isplatu privremene dividende, taj dan
se odreuje odlukom kojom se odobrava njena isplata. Akcionar koji prenese svoje akcije
po osnovu kojih je stekao pravo na dividendu posle dana dividende, a pre isplate
dividende, zadrava to pravo.
2) Ogranienja plaanja akcionarima
Akcionarsko drutvo ne moe vriti plaanja akcionarima ako je prema
poslednjim godinjim finansijskim izvetajima neto imovina drutva manja, ili bi usled
takve isplate postala manja, od uplaenog osnovnog kapitala uveanog za rezerve koje je
drutvo u obavezi da odrava u skladu sa zakonom ili statutom, ako takve rezerve
postoje, osim u sluaju smanjenja osnovnog kapitala.
Ukupan iznos isplata akcionarima za poslovnu godinu ne moe biti vei od dobiti
na kraju te poslovne godine, uveane za nerasporeenu dobit iz prethodnih perioda i
iznose rezervi predvienih za raspodelu akcionarima, a umanjene za nepokrivene gubitke
iz prethodnih perioda i iznose rezervi koje je drutvo u obavezi da odrava u skladu sa
zakonom ili statutom, ako takve rezerve postoje. Izuzetno od navedenih reenja drutvo
uvek moe vriti plaanja svom akcionaru koji je fiziko lice po osnovu ugovora o radu.
3) Pravo preeg upisa
Akcionar ima pravo preeg upisa akcija iz nove emisije srazmerno broju u
celosti uplaenih akcija te klase koje ima na dan donoenja odluke o izdavanju akcija, u
odnosu na ukupan broj akcija te klase. Pravo preeg upisa akcionar ima i kod izdavanja
hartija od vrednosti koje daju pravo na sticanje vrste i klase akcija koje akcionar ima.
Statutom se moe utvrditi da akcionar ima pravo preeg upisa i kod izdavanja akcija
druge vrste i klase od onih koje ima, ali samo po ostvarivanju tog prava od strane
akcionara koji poseduju vrstu i klasu akcija koje se izdaju. Postupak ostvarivanja prava
preeg upisa utvruje se statutom.

96

Iskljuenje prava preeg upisa. Pravo preeg upisa akcionara moe se ograniiti
ili iskljuiti samo u sluaju ponude kod koje nije obavezna objava prospekta u smislu
zakona kojim se ureuje trite kapitala, i to odlukom skuptine donetom na pisani
predlog odbora direktora, odnosno nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom
dvodomno, koji obavezno sadri: 1) razloge ogranienja, odnosno iskljuenja prava
preeg upisa; 2) detaljno obrazloenje predloene emisione cene. Odluka skuptine u
navedenom sluaju donosi se troetvrtinskom veinom glasova prisutnih akcionara i
registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.
4) Iskljuenje akcionara zbog neuplate odnosno neunoenja uloga
U sluaju neuplate odnosno neunoenja uloga akcionara ni u naknadno
ostavljenom roku skuptina drutva odluku o iskljuenju akcionara iz drutva donosi
dvotreinskom veinom preostalih akcionara, osim ako je osnivakim aktom odreena
druga veina. Iskljuenjem akcionara njegov udeo postaje sopstveni udeo drutva, a
iskljueni akcionar nema pravo na naknadu za svoj udeo.
Odluka skuptine o iskljuenju akcionara predstavlja osnov za brisanje
iskljuenog lana iz registra privrednih subjekata. Iskljueni akcionar ostaje u obavezi da
uplati odnosno unese upisani ulog i izvri dodatne uplate na koje je bio obavezan, ako je
to neophodno za namirenje poverilaca drutva. Drutvo zadrava pravo da tubom
nadlenom sudu od iskljuenog akcionara zahteva i naknadu tete.

4.6. Sopstvene akcije

Zabrana upisa akcija drutva. Drutvo ne moe upisivati akcije koje samo
izdaje. Akcije drutva ne moe upisivati njegovo kontrolisano drutvo, niti te akcije moe
upisati tree lice koje postupa u svoje ime, a za raun kontrolisanog drutva. Ako je
akcije drutva upisalo tree lice u svoje ime a za raun drutva, smatrae se da je to lice
upisalo akcije za svoj raun.
Sopstvene akcije i uslovi sticanja. Sopstvene akcije, u smislu Zakona o
privrednim drutvima, su akcije koje je drutvo steklo od svojih akcionara. Drutvo
moe sticati sopstvene akcije neposredno ili preko treeg lica koje akcije stie u svoje
ime a za raun drutva pod uslovima i po postupku predvienim Zakonom.
Status sopstvenih akcija. Sopstvene akcije ne daju pravo glasa, pravo na
dividendu ili druga primanja, niti mogu biti osnov za plaanje akcionarima osim u
sluaju smanjenja kapitala. Akcionarsko drutvo koje je tokom poslovne godine steklo ili
raspolagalo sopstvenim akcijama duno je da u godinjim finansijskim izvetajima za tu
poslovnu godinu navede: 1) razloge sticanja; 2) vrstu, klasu, broj i nominalnu vrednost,
odnosno raunovodstvenu vrednost kod akcija bez nominalne vrednosti, sopstvenih akcija
steenih i otuenih tokom te godine, kao i njihovo uee u osnovnom kapitalu; 3) cenu
po kojoj su te akcije steene odnosno otuene; 4) vrstu, klasu ukupan broj i nominalnu
vrednost, odnosno raunovodstvenu vrednost kod akcija bez nominalne vrednosti,
sopstvenih akcija drutva na kraju te poslovne godine, kao i njihovo uee u osnovnom
kapitalu drutva.

97

4.7. Kapital
Akcionarsko drutvo mora imati minimalni osnovni kapital u visini od
3.000.000,00 dinara, osim ako je posebnim zakonom predvien vei iznos.

4.7.1. Poveanje osnovnog kapitala

Donoenje odluke. Odluku o izdavanju akcija radi poveanja osnovnog kapitala
akcionarskog drutva donosi skuptina, osim u sluaju odobrenog kapitala kada takvu
odluku moe doneti odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje
drutvom dvodomno. Odluka se registruje u skladu sa zakonom o registraciji u roku od
est meseci od dana donoenja, a odluka koja nije registrovana na predvien nain nitava
je.
Upis akcija po osnovu odluke o izdavanju akcije radi poveavanja osnovnog
kapitala ne moe poeti pre njene registracije. Odluka o izdavanju akcija radi poveanja
osnovnog kapitala moe se doneti tek nakon potpune uplate, odnosno unosa uloga za
ranije izdate i upisane akcije, osim ako se odluka o izdavanju akcija donosi po osnovu: 1)
poveanja osnovnog kapitala koje je rezultat statusne promene; 2) poveanje osnovnog
kapitala nenovanim ulozima, kada se ovo ogranienje ne primenjuje.
Naini poveanja osnovnog kapitala. Osnovni kapital akcionarskog drutva
moe se poveati: 1) novim ulozima; 2) uslovnim poveanjem kapitala u skladu sa
odredbama Zakona; 3) iz nerasporeene dobiti i rezervi drutva raspoloivih za te
namene (poveanje iz neto imovine drutva); 4) kao rezultat statusne promene. Pod
poveanjem osnovnog kapitala novim ulozima smatra se i konverzija duga u osnovni
kapital, osim u javnom akcionarskom drutvu gde takvo poveanje osnovnog kapitala
nije mogue.
Odredbe Zakona o poveanju osnovnog kapitala novim ulozima primenjuju se i
na izdavanje akcija javnom ponudom ako zakonom kojim se ureuje trite kapitala nije
drugaije ureeno.
Upis poveanja osnovnog kapitala u Centralni registar. Uz zahtev Centralnom
registru za upis novih akcija i njihovih imalaca, odnosno upis poveanja nominalne ili
raunovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti po osnovu poveanja
kapitala iz neto imovine drutva dostavlja se: 1) odluka o poveanju kapitala; 2) dokaz o
registraciji odluke o poveanju kapitala u skladu sa zakonom o registraciji; 3) pisana
izjava zakonskog zastupnika drutva o ispunjenosti uslova za poveanje osnovnog
kapitala drutva iz neto imovine drutva pretvaranjem nerasporeene dobiti i rezervi u
osnovni kapital drutva i postojanje finansijskog izvetaja kao osnova za donoenje
odluke.
Odobreni kapital (odobrene akcije). Akcionarsko drutvo pored izdatih akcija
moe da ima i odobrene akcije odreene vrste i klase, ako je to predvieno statutom, s tim
to broj odobrenih akcija uvek mora biti manji od polovine broja izdatih obinih akcija.
Odobrene akcije mogu se izdavati kod poveanja kapitala drutva novim ulozima ili za
ostvarivanje prava imalaca zamenljivih obveznica i varanata.

98

4.7.2. Smanjenje osnovnog kapitala

Donoenje i sadraj odluke. Odluku o smanjenju osnovnog kapitala donosi
skuptina akcionarskog drutva troetvrtinskom veinom glasova prisutnih akcionara
svake klase akcija koja ima pravo glasa po predmetnom pitanju. Izuzetno, odluku o
smanjenju osnovnog kapitala moe doneti odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako
je upravljanje drutvom dvodomno, u sluaju ponitenja sopstvenih akcija drutva, ako je
to ovlaenje dato odlukom skuptine, u skladu sa Zakonom.
Odluka o smanjenju osnovnog kapitala registruje se u skladu sa zakonom o
registraciji najkasnije u roku od tri meseca od dana donoenja. Odluka skuptine drutva
o smanjenju osnovnog kapitala koja nije registrovana u navedenom roku nitava je.
Odlukom o smanjenju osnovnog kapitala utvruju se cilj, obim i nain tog
smanjenja, a naroito da li se smanjenje osnovnog kapitala sprovodi u skladu sa
odredbama Zakona koje ureuju izuzetke od primene odredaba o zatiti poverilaca kod
ponitenja akcija i kod smanjenja osnovnog kapitala bez promene neto imovine drutva.
Ako se smanjenje osnovnog kapitala vri uz primenu odredaba o zatiti
poverilaca, odluka o smanjenju osnovnog kapitala sadri i poziv poveriocima da prijave
svoja potraivanja radi obezbeenja.
Naini smanjenja osnovnog kapitala. Osnovni kapital akcionarskog drutva
moe se smanjiti: 1) povlaenjem i ponitenjem akcija u posedu akcionara; 2)
ponitenjem sopstvenih akcija drutva i 3) smanjivanjem nominalne vrednosti akcija,
odnosno raunovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti. Smanjenje
osnovnog kapitala akcionarskog drutva vri se uz primenu odredaba Zakona o
privrednim drutvima o zatiti poverilaca, osim ako tim zakonom nije drugaije
propisano.
Jednak tretman akcionara iste klase. Akcionari iste klase u sprovoenju
postupka smanjenja osnovnog kapitala akcionarskog drutva imaju isti tretman. Jednak
tretman akcionara iste klase obezbeuje se srazmernim povlaenjem i ponitenjem akcija
od svih akcionara date klase akcija, ili srazmernim smanjenjem nominalne, odnosno
raunovodstvene vrednosti akcija svih akcionara date klase akcija. Iznos smanjenja
osnovnog kapitala akcionarskog drutva mora se utvrditi u visini koja omoguuje
sprovoenje naela jednakog tretmana, a odluka o smanjenju osnovnog kapitala koja je
doneta suprotno ovom naelu nitava je.
Zatita poverilaca. Registar privrednih subjekata objavljuje odluku o smanjenju
osnovnog kapitala akcionarskog drutva u neprekidnom trajanju od tri meseca poev od
dana registracije u skladu sa odredbama Zakona. Zakon predvia izuzetke od primene
odredaba o zatiti poverilaca kod ponitenja akcija i kod smanjenja osnovnog kapitala bez
promene neto imovine drutva, pod odreenim uslovima.
Upis smanjenja osnovnog kapitala. Nakon registracije odluke o smanjenju
osnovnog kapitala akcionarskog drutva, drutvo podnosi Centralnom registru zahtev za
upis promena proisteklih iz smanjenja osnovnog kapitala uz koju podnosi potrebnu
dokumentaciju i dokaze.

99

Registracija smanjenja osnovnog kapitala i dejstvo registracije. Po izvrenom

upisu promena proisteklih iz smanjenja osnovnog kapitala u Centralnom registru, drutvo
je u obavezi da izvri registraciju smanjenja osnovnog kapitala u skladu sa zakonom o
registraciji. Ovaj kapital drutva smatra se smanjenim danom registracije.
Najvei iznos smanjenja osnovnog kapitala.Odluku o smanjenju osnovnog
kapitala drutva ispod minimalnog osnovnog kapitala (u visini od 3.000.000,00 dinara)
moe se doneti samo pod uslovom da se istovremeno sprovede i poveanje osnovnog
kapitala u skladu sa Zakonom tako da kao rezultat tog smanjenja i poveanja osnovni
kapital drutva bude jednak minimalnom iznosu osnovnog kapitala. Ukoliko akcionarsko
drutvo ne donese istovremeno i odluku o poveanju osnovnog kapitala u skladu sa tim
stavom i ne sprovede to poveanje, odluka o smanjenju osnovnog kapitala nitava je.
Istovremeno smanjenje i poveanje osnovnog kapitala. Akcionarsko drutvo
moe doneti odluku kojom se istovremeno osnovni kapital drutva smanjuje po jednom
osnovu i poveava po drugom osnovu, primenom odredaba Zakona o smanjenju i
poveanju osnovnog kapitala drutva.

4.8. Upravljanje akcionarskim drutvom

Organi drutva. Upravljanje akcionarskim drutvom moe biti organizovano kao
jednodomno ili dvodomno. U sluaju jednodomnog upravljanja, organi drutva su: 1)
skuptina; 2) jedan ili vie direktora, odnosno odbor direktora. U sluaju dvodomnog
upravljanja, organi drutva su: 1) skuptina; 2) nadzorni odbor; 3) jedan ili vie izvrnih
direktora, odnosno izvrni odbor.
U jednolanom drutvu funkciju skuptine vri jedini akcionar dutva.
Statutom se odreuje da li je upravljanje akcionarskim drutvom jednodomno ili
dvodomno. Promena vrste organizacije upravljanja vri se izmenom statuta.

4.8.1. Skuptina
1) Opta pravila
Odredbe Zakona koje se odnose na skuptinu akcionarskog drutva primenjuju se
na sva akcionarska drutva, nezavisno od organizacije upravljanja.
Sastav skuptine i prava akcionara. Skuptinu akcionarskog drutva ine svi
akcionari drutva. Akcionar ima pravo da uestvuje u radu skuptine, to podrazumeva:
1) pravo da glasa o pitanjima o kojima glasa njegova klasa akcija; 2) pravo na uee u
raspravi o pitanjima na dnevnom redu skuptine, ukljuujui i pravo podnoenja
predloga, postavljanje pitanja koja se odnose na dnevni red skuptine i dobijanje
odgovora, u skladu sa statutom i poslovnikom skuptine. Izuzetno, statutom se moe
utvrditi minimalan broj akcija koje akcionar mora posedovati za lino uee u radu
skuptine, koji ne moe biti vei od broja koji predstavlja 0,1% ukupnog broja akcija
odgovarajue klase. Akcionari koji pojedinano ne poseduju ovaj broj akcija imaju pravo

100

da u radu skuptine uestvuju preko zajednikog punomonika ili da glasaju u odsustvu

u skladu sa Zakonom.
Statutom ili poslovnikom mogu se unesti samo ona ogranienja prava na uee
u radu skuptine koja su usmerena na obezbeivanje reda na sednici skuptine.
Nadlenost skuptine. Skuptina akcionarskog drutva odluuje o: 1) izmenama
statuta; 2) poveanju ili smanjenju osnovnog kapitala, kao i svakoj emisiji hartija od
vrednosti; 3) broju odobrenih akcija; 4) promenama prava ili povlastica bilo koje klase
akcija; 5) statusnim promenama i promenama pravne forme; 6) sticanju i raspolaganju
imovinom velike vrednosti; 7) raspodeli dobiti i pokriu gubitaka; 8) usvajanju
finansijskih izvetaja, kao i izvetaja revizora ako su finansijski izvetaji bili predmet
revizije; 9) usvajanju izvetaja odbora direktora, odnosno nadzornog odbora ako je
upravljanje drutvom dvodomno; 10) naknadama direktorima, odnosno lanovima
nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, odnosno pravilima za njihovo
odreivanje, ukljuujui i naknadu koja se isplauje u akcijama i drugim hartijama od
vrednosti akcionarskog drutva; 11) imenovanju i razreenju direktora; 12) imenovanju i
razreenju lanova nadzornog odbora, ako je upravljanje drutvom dvodomno; 13)
pokretanju postupka likvidacije, odnosno podnoenju predloga za steaj drutva; 14)
izboru revizora i naknadi za njegov rad; 15) drugim pitanjima koja su u skladu sa
Zakonom stavljena na dnevni red sednice skuptine; 16) drugim pitanjima u skladu sa
Zakonom i statutom.
Sednice skuptine. Sednice skuptine mogu biti redovne ili vanredne.
Dan akcionara. Dan akcionara je dan na koji se utvruje spisak akcionara koji
imaju pravo na uee u radu sednice skuptine i pada na deseti dan pre dana odravanja
te sednice. Spisak akcionara drutvo utvruje na osnovu izvoda iz jedinstvene evidencije
akcionara Centralnog registra. Akcionar sa spiska akcionara koji nakon dana akcionara na
tree lice prenese svoje akcije zadrava pravo da uestvuje u radu te sednice skuptine po
osnovu akcija koje je posedovao na dan akcionara.
Mesto odravanja sednice. Sednica skuptine se, po pravilu, odrava u seditu
akcionarskog drutva. Odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje
drutvom dvodomno moe odluiti da se sednica skuptine odri i na drugom mestu ako
je to potrebno radi olakane organizacije sednice skuptine.
Predsednik skuptine. Sednicom skuptine predsedava, u pravilu, predsednik
skuptine odreen statutom, odnosno lice koje skuptina na svakoj sednici bira u skladu
sa statutom ili poslovnikom skuptine, a ako statut i poslovnik skuptine ne propisuju
postupak za izbor predsednika skuptine predsednik skuptine je lice koje poseduje ili
predstavlja najvei pojedinani broj glasova obinih akcija u odnosu na ukupan broj
glasova prisutnih akcionara sa obinim akcijama.
Poslovnik skuptine. Skuptina akcionarskog drutva na prvoj sednici na predlog
predsednika skuptine ili akcionara koji poseduju ili predstavljaju najmanje 10% glasova
prisutnih akcionara veinom glasova prisutnih akcionara usvaja poslovnik o radu

101

skuptine (poslovnik skuptine), osim ako je vea veina predviena statutom.

Poslovnikom skuptine blie se utvruje nain rada i odluivanje skuptine u skladu sa
Zakonom i statutom.
Skuptina na svakoj sednici moe, na predlog predsednika skuptine ili akcionara
koji poseduju ili predstavljaju najmanje 10% glasova prisutnih akcionara, veinom
glasova prisutnih akcionara usvojiti izmene i dopune poslovnika skuptine.
Glasanje u odsustvu. Akcionari mogu da glasaju pisanim putem bez prisustva
sednici, uz overu svog potpisa na formularu za glasanje u skladu sa zakonom kojim se
ureuje overa potpisa. Statutom se moe iskljuiti obaveza overe potpisa. Akcionar koji
je glasao u odsustvu smatra se prisutnim na sednici prilikom odluivanja o takama
dnevnog reda po kojima je glasao.
Uee u radu skuptine elektronskim putem. Statutom ili poslovnikom
skuptine moe se omoguiti uee u radu skuptine i elektronskim putem i to: 1)
prenosom sednice skuptine u stvarnom vremenu; 2) dvosmernim prenosom skuptine u
stvarnom vremenu, putem kojeg se omoguava obraanje akcionara skuptini sa druge
lokacije; 3) mehanizmom za glasanje elektronskim putem, bilo pre bilo tokom sednice,
bez potrebe da se imenuje punomonik koji je fiziki prisutan na sednici.
Ako akcionarsko drutvo omogui uee u radu skuptine elektronskim putem,
takvo uee moe biti ogranieno samo usled potrebe identifikacije akcionara i
sigurnosti elektronske komunikacije, i to samo u meri u kojoj su takva ogranienja
potrebna za postizanje tih ciljeva. Ako prilikom prenosa sednice skuptine nastanu
smetnje u prenosu, predsednik skuptine je duan da prekine sednicu za vreme trajanja tih
smetnji.
Punomoje za glasanje. Zakon, kao i u nekim drugim sluajevima, detaljno
ureuje pitanje punomoja za glasanje, s tim to e ovde biti izneti samo osnovni
elementi ovog instituta. Akcionar ima pravo da putem punomoja ovlasti odreeno lice
da u njegovo ime uestvuje u radu skuptine, ukljuujui i pravo da u njegovo ime glasa.
Punomonik ima ista prava u pogledu uea u radu sednice skuptine kao i akcionar koji
ga je ovlastio. Akcionarsko drutvo ne moe da propie posebne uslove koje mora da
ispunjava punomonik niti ograniiti njihov broj. Punomoje za glasanje daje se u
pisanoj formi sa sadrinom odreenom Zakonom. Punomoje za glasanje nije prenosivo.
Ako je punomonik pravno lice, ono pravo glasa vri preko svog zakonskog
zastupnika ili drugog za to posebno ovlaenog lica, koje moe iskljuivo biti lan organa
tog pravnog lica ili njegov zaposleni.
Kvorum. Kvorum za odravanje sednice skuptine akcionarskog drutva ini
obina veina od ukupnog broja glasova klase akcija sa pravom glasa po predmetnom
pitanju, ako statutom nije odreena vea veina.
Sopstvene akcije date klase, kao i akcije date klase ije je pravo glasa
suspendovano, ne uzimaju se u obzir prilikom utvrivanja kvoruma.
U kvorum se raunaju i glasovi akcionara koji su glasali u odsustvu ili
elektronskim putem. Kvorum na sednici skuptine utvruje se pre poetka rada skuptine.

102

Skuptina moe odluivati po predmetnom pitanju samo ako sednici skuptine

prisustvuju ili su na njoj predstavljeni akcionari koji poseduju ili predstavljaju potreban
broj glasova klase akcija sa pravom glasa po tom pitanju.
Veina za odluivanje. Skuptina akcionarskog drutva donosi odluke obinom
veinom glasova prisutnih akcionara koji imaju pravo glasa po odreenom pitanju,
osim ako je Zakonom ili statutom za pojedina pitanja odreen vei broj glasova. Prilikom
utvrivanja broja glasova prisutnih akcionara za potrebe utvrivanja veine za
odluivanje u obzir se uzimaju i glasovi akcionara koji su glasali pisanim ili elektronskim
putem.
Nain glasanja. Glasanje u skuptini akcionarskog drutva moe biti javno ili
tajno. Statutom, poslovnikom skuptine ili odlukom skuptine koja vai samo za tu
sednicu predvidee se nain i postupak glasanja. Ako ovim aktima nije predvien nain
glasanja, odluke se donose javnim glasanjem.
Iskljuenje prava glasa. Akcionar, kao i lica koja su sa njime povezana, ne mogu
glasati na sednici na kojoj se odluuje o: 1) njegovom oslobaanju od obaveza prema
drutvu, ili o smanjenju tih obaveza; 2) pokretanju ili odustajanju od spora protiv njega;
3) odobravanju poslova u kojima taj akcionar ima lini interes. Glasovi akcionara ije je
pravo iskljueno ne uzimaju se u obzir ni prilikom utvrivanja kvoruma.
Zapisnik. Svaka odluka skuptine akcionarskog drutva unosi se u zapisnik.
Procesna pitanja i sadrina zapisnika ureeni su Zakonom.
2) Redovna sednica skuptine akcionarskog drutva
Redovna sednica skuptine akcionarskog drutva odrava se jednom godinje,
najkasnije u roku od est meseci od zavretka poslovne godine. Neodravanje redovne
sednice nema uticaja na pravnu valjanost pravnih poslova, radnji i odluka drutva.
Redovnu sednicu skuptine saziva odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je
upravljanje drutvom dvodomno. Poziv na sednicu upuuje se najkasnije 30 dana pre
dana odravanja sednice. Redovnoj sednici skuptine po pravilu prisustvuju i uestvuju
u raspravi direktori i lanovi nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, a
na tu sednicu se poziva i revizor drutva u roku od 30 dana pre dana odravanja sednice.
Izjava o primeni kodeksa korporativnog upravljanja je sastavni deo godinjeg
izvetaja o poslovanju javnog akcionarskog drutva i sadri naroito: 1) obavetenje o
kodeksu korporativnog upravljanja koji drutvo primenjuje kao i mesto na kojem je
njegov tekst javno dostupan; 2) sva bitna obavetenja o praksi korporativnog upravljanja
koje drutvo sprovodi, a posebno one koje nisu izriito propisane zakonom; 3) odstupanja
od pravila kodeksa korporativnog upravljanja iz take 1) ako takva odstupanja postoje i
obrazloenje za ta odstupanja.

103

3) Vanredna sednica skuptine akcionarskog drutva

Vanredna sednica skuptine akcionarskog drutva odrava se po potrebi, kao i
kada je to odreeno Zakonom ili statutom. U sluaju da se prilikom izrade godinjih ili
drugih finansijskih izvetaja, koje drutvo izrauje u skladu sa zakonom, utvrdi da
drutvo posluje sa gubitkom usled kojeg je vrednost neto imovine drutva postala manja
od 50% osnovnog kapitala drutva, vanredna sednica skuptine se obavezno saziva, a u
pozivu za tu sednicu mora biti naveden razlog sazivanja te sednice, kao i predlog
dnevnog reda koji mora da sadri predlog odluke o likvidaciji drutva, odnosno predlog
odluke o drugim merama koje je potrebno preduzeti kada nastupi situacija zbog koje je
sednica skuptine i sazvana.
Vanrednu sednicu skuptine saziva odbor direktora, odnosno nadzorni odbor
ako je upravljanje drutvom dvodomno, iz razloga i pod uslovima predvienim Zakonom.
U sluaju akcionarskog drutva koje nije javno akcionarsko drutvo, vanredna
sednica moe se odrati i bez sazivanja, pozivanja akcionara i dostavljanja materijala u
skladu sa odredbama Zakona ako joj prisustvuju svi akcionari sa pravom glasa po svim
takama dnevnog reda i ako se nijedan akcionar tome ne protivi, osim ako je statutom ili
poslovnikom skuptine drugaije odreeno.
Jedan ili vie akcionara koji su imali pravo na uee u radu sednice skuptine
mogu tubom nadlenom sudu pobijati odluku donetu na toj sednici skuptine i traiti
naknadu tete iz razloga navedenih u Zakonu. Tubu moe podneti i svaki direktor ili
lan nadzornog odbora, ako je upravljanje drutvom dvodomno, ako bi izvrenjem te
odluke: 1) uinio krivino delo ili drugo delo kanjivo po zakonu; ili 2) bio odgovoran za
tetu prema drutvu ili treem licu.
Podnoenje tube za pobijanje odluke ne spreava njeno izvrenje, niti registraciju
te odluke, odnosno registraciju promene na osnovu te odluke, u skladu sa zakonom o
registraciji. Nadleni sud moe ma zahtev tuioca odrediti privremenu meru zabrane
izvrenja, odnosno registracije. Na zahtev lica koje je podnelo tubu za pobijanje odluke
registruje se zabeleba spora u skladu sa zakonom o registraciji.

4.8.2. Jednodomno upravljanje

1) DIREKTORI
Uslovi i ogranienja za obavljanje dunosti direktora. Direktor moe biti
svako poslovno sposobno lice. Statutom se mogu odrediti i drugi uslovi koje odreeno
lice mora ispuniti da bi bilo direktor. Direktor ne moe biti lice: 1) koje je direktor ili lan
nadzornog odbora u vie od pet drutava; 2) koje je osueno za krivino delo protiv
privrede, tokom perioda od pet godina raunajui od dana pravnosnanosti presude, s
tim da se u taj period ne uraunava vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora; 3)
kome je izreena mera bezbednosti zabrana obavljanja delatnosti koja predstavlja
pretenu delatnost drutva, za vreme dok traje ta zabrana.
Broj direktora. Akcionarsko drutvo ima jednog ili vie direktora, iji broj se
odreuje statutom. Ako drutvo ima tri ili vie direktora, oni ine odbor direktora

104

drutva. Na akcionarsko drutvo koje ima jednog ili dva direktora shodno se primenjuju
odredbe Zakona o odboru direktora, osim odredaba o sednicama direktora.
Javno akcionarsko drutvo ima odbor direktora, koji se sastoji od najmanje tri
direktora.
Direktor se registruje u skladu sa zakonom o registraciji.
Imenovanje direktora. Direktore imenuje skuptina. Predlog kandidata za
direktora moe dati: 1) direktor, odnosno odbor direktora; 2) komisija za imenovanje,
ako postoji; 3) akcionari koji imaju pravo na predlaganje dnevnog reda sednice
skuptine.
U javnom akcionarskom drutvu predlog kandidata za direktora mogu dati
komisija za imenovanje i akcionari koji imaju pravo na predlaganje dnevnog reda
sednice skuptine.U javnom akcionarskom drutvu direktori se imenuju kumulativnim
glasanjem, ako je to predvieno statutom.
Mandat direktora. Direktori akcionarskog drutva se imenuju na period odreen
statutom, koji ne moe biti dui od etiri godine (mandat direktora). Ako statutom ili
odlukom skuptine o imenovanju direktora nije odreena duina trajanja mandata
direktora, mandat traje etiri godine. Po isteku mandata, direktor moe biti ponovo
imenovan.
Kooptacija direktora. Ako se broj direktora akcionarskog drutva smanji ispod
broja direktora koji je odreen statutom, preostali direktori mogu imenovati lice, odnosno
lica koja e vriti dunost direktora do imenovanja nedostajuih direktora od strane
skuptine (kooptacija), osim ako je statutom drugaije odreeno. Broj ovako imenovanih
lica ne moe biti vei od dva, osim izuzetno u skladu sa Zakonom. Direktoru koji je
imenovan kooptacijom mandat prestaje na prvoj narednoj sednici skuptine, a ne moe
biti angaovan pod uslovima koji su povoljniji za njega u odnosu na uslove koje je imao
direktor umesto koga je imanovan.
Izvrni i neizvrni direktori. Direktori mogu biti: 1) izvrni direktori; 2)
neizvrni direktori. Ako drutvo ima manje od tri direktora, svaki direktor je izvrni
direktor. Javno akcionarsko drutvo mora imati neizvrne direktore, iji broj mora biti
vei od broja izvrnih direktora.
Nadlenost izvrnih direktora. Izvrni direktori vode poslove drutva i zakonski
su zastupnici drutva, osim ako je statutom odreeno da samo pojedini izvrni direktori
zastupaju drutvo. Ako drutvo ima dva ili vie izvrnih direktora, oni vode poslove i
zastupaju drutvo zajedniki, ako statutom ili odlukom skuptine nije drugaije odreeno.
U voenju poslova drutva izvrni direktori se moraju pridravati ogranienja koja su
odreena Zakonom, statutom, odlukama skuptine ili odlukama odbora direktora.
Generalni direktor. Direktori mogu imenovati jednog od izvrnih direktora
ovlaenih za zastupanje drutva za generalnog direktora akcionarskog drutva, koji
koordinira rad izvrnih direktora i organizuje poslovanje drutva. Statutom ili odlukom
skuptine mogu se definisati uslovi koje direktor mora ispunjavati da bi mogao biti
imenovan za generalnog direktora i blie odrediti njegova ovlaenja i nadlenosti.
Neizvrni direktori. Neizvrni direktori nadziru rad izvrnih direktora,
predlau poslovnu strategiju drutva i nadziru njeno izvravanje. Neizvrni direktori

105

odluuju o davanju odobrenja u sluajevima postojanja linog interesa izvrnog direktora

drutva u skladu sa odredbama Zakona. Neizvrni direktor ne moe biti lice koje je
zaposleno u akcionarskom drutvu.
Nezavisni direktori. Javno akcionarsko drutvo (JAD) ima najmanje jednog
neizvrnog direktora koji je, istovremeno, i nezavisan od drutva (nezavisan direktor),
nije lice povezano sa direktorima i ispunjava uslove odreene Zakonom.
Naknada za rad direktora i stimulacija (bonus) putem dodele akcija. Direktor
ima pravo na naknadu za svoj rad, a moe imati i pravo na stimulaciju putem dodele
akcija. Statutom, odlukom skuptine ili odlukom nadzornog odbora ako je upravljanje
drutvom dvodomno odreuje se naknada i stimulacija ili nain njenog odreivanja.
Visina naknade i stimulacija moe zavisiti od poslovnih rezultata akcionarskog drutva,
ali ta naknada ne moe biti odreena kao uee u raspodeli dobiti drutva.
Prestanak mandata direktora. Mandat direktora prestaje istekom perioda na
koji je imenovan. Ako direktor u toku trajanja mandata prestane da ispunjava uslove da
bude direktor drutva, smatra se da mu je prestao mandat danom prestanka ispunjenosti
tih uslova. Mandat direktora prestaje ako skuptina ne usvoji godinje finansijske
izvetaje drutva u roku koji je predvien za odravanje redovne sednice skuptine. Ako
statutom nije drugaije odreeno, imenovanje direktora po prestanku mandata vri se na
prvoj narednoj sednici skuptine, do kada direktor kome je prestao mandat nastavlja da
obavlja svoju dunost, ako njegovo mesto nije popunjeno kooptacijom.
Razreenje direktora. Skuptina akcionarskog drutva moe razreiti direktora i
pre isteka mandata na koji je imenovan, bez navoenja razloga.
Ostavka direktora. Direktor akcionarskog drutva moe u svako doba
preostalim direktorima dati ostavku pisanim putem. U akcionarskim drutvima koja
imaju samo jednog direktora, direktor daje ostavku predsedniku skuptine ili akcionaru
drutva koji poseduje najvei broj akcija sa pravom glasa. Ostavka direktora registruje se
u skladu sa zakonom o registraciji.
2) ODBOR DIREKTORA
Nadlenost i odgovornost odbora direktora. Odbor direktora akcionarskog
drutva: 1) utvruje poslovnu strategiju i poslovne ciljeve drutva; 2) vodi poslove
drutva i odreuje unutranju organizaciju drutva; 3) vri unutranji nadzor nad
poslovanjem drutva; 4) ustanovljava raunovodstvene politike drutva i politike
upravljanja rizicima; 5) odgovara za tanost poslovnih knjiga drutva; 6) odgovara za
tanost finansijskih izvetaja drutva; 7) daje i opoziva prokuru; 8) saziva sednice
skuptine i utvruje predlog dnevnog reda sa predlozima odluka; 9) izdaje odobrene
akcije, ako je na to ovlaen statutom ili odlukom skuptine; 10) utvruje emisionu cenu
akcija i drugih hartija od vrednosti, u skladu s odredbama Zakona; 11) utvruje trinu
vrednost akcija u skladu s odredbama Zakona; 12) donosi odluku o sticanju sopstvenih
akcija drutva u skladu s odredbama Zakona; 13) izraunava iznose dividendi koji u
skladu sa Zakonom, statutom i odlukom skuptine pripadaju pojedinim klasama

106

akcionara, odreuje dan i postupak njihove isplate, a odreuje i nain njihove isplate u
okviru ovlaenja koja su mu data statutom ili odlukom skuptine; 14) donosi odluku o
raspodeli meudividendi akcionarima u skladu sa odredbama Zakona; 15) predlae
skuptini politiku naknada direktorima, ako nije utvrena statutom, i predlae ugovore o
radu, odnosno ugovore o angaovanju direktora po drugom osnovu angaovanja rada;
16) izvrava odluke skuptine; 17) vri druge poslove i donosi odluku u skladu sa
Zakonom, statutom i odlukama skuptine.
Pitanja iz nadlenosti odbora direktora: 1) ne mogu se preneti na izvrne
direktore drutva; 2) mogu se preneti u nadlenost skuptine samo odlukom odbora
direktora, ako statutom nije drugaije odreeno.
Ako akcionarsko drutvo ima odbor direktora, direktori biraju jednog od direktora
za predsednika odbora direktora. Odbor direktora moe obrazovati komisije koje mu
pomau u radu (komisija za reviziju; komisija za imenovanja i komisija za naknade), a
naroito radi pripremanja odluka koje donosi, odnosno nadzora nad sprovoenjem
odreenih odluka ili radi obavljanja odreenih strunih poslova za potrebe odbora
direktora.
Odgovornost direktora. Direktor odgovara drutvu za tetu koju mu
prouzrokuje krenjem odredaba Zakona, statuta ili odluke skuptine. Izuzetno, direktor
nee biti odgovoran za tetu ako je postupao u skladu sa odlukom skuptine. Ako teta
koju prouzrokuje direktor nastane kao posledica odluke odbora direktora, za tetu
odgovaraju i svi direktori koji su za tu odluku glasali, dok direktor koji je bio uzdran
smatra se da je glasao za tu odluku u pogledu postojanja odgovornosti za tetu.
Ako direktor nije bio prisutan na sednici odbora direktora na kojoj je odluka
doneta, niti je za nju glasao na drugi nain, smatra se da je glasao za tu odluku u pogledu
odgovornosti za tetu ako se toj odluci nije pisanim putem usprotivio u roku od osam
dana po saznanju za njeno donoenje.
Zahtev drutva za naknadu tete, u smislu navedenog, zastareva u roku od tri
godine raunajui od dana nastupanja tete. Drutvo se ne moe odrei zahteva za
naknadu tete, osim u skladu sa odlukom skuptine koja se donosi troetvrtinskom
veinom glasova prisutnih akcionara, ali se ta odluka ne moe doneti ako joj se usprotive
akcionari koji poseduju ili predstavljaju najmanje 10% osnovnog kapitala drutva.
Ako statutom ili odlukom odbora direktora nije drugaije odreeno, izvrni
direktori su duni da pisanim putem izvetavaju odbor direktora o pitanjima
predvienim Zakonom.

4.8.3. Dvodomno upravljanje

Organi drutva. Akcionarsko drutvo sa dvodomnom organizacijom upravljanja
ima jednog ili vie izvrnih direktora i nadzorni odbor. Ako drutvo ima tri ili vie
izvrnih direktora oni ine izvrni odbor.
Javno akcionarsko drutvo ima najmanje tri izvrna direktora.
1) IZVRNI DIREKTORI
Uslovi i ogranienja za obavljanje dunosti direktora u jednodomnom
upravljanju odnose se i na izvrnog direktora. Izvrni direktor moe biti svako poslovno

107

sposobno lice. Statutom se mogu odrediti i drugi uslovi koje odreeno lice mora ispuniti
da bi bilo direktor. Direktor ne moe biti lice: 1) koje je direktor ili lan nadzornog
odbora u vie od pet drutava; 2) koje je osueno za krivino delo protiv privrede, tokom
perioda od pet godina raunajui od dana pravnosnanosti presude, s tim da se u taj
period ne uraunava vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora; 3) kome je izreena
mera bezbednosti zabrane obavljanja delatnosti koja predstavlja pretenu delatnost,
delatnost drutva, za vreme dok traje ta zabrana. Broj izvrnih direktora odreuje se
statutom. Izvrni direktori ne mogu imati zamenike. Izvrni direktori registruju se u
skladu sa zakonom o registraciji. Izvrne direktore imenuje nadzorni odbor drutva.
Predlog kandidata za izvrnog direktora daje komisija za imenovanje, ako postoji. Ako
komisija za imenovanja nije formirana predlog kandidata za izvrnog direktora moe dati
svaki lan nadzornog odbora. Na mandat izvrnih direktora shodno se primenjuju,
napred navedene, odredbe o mandatu direktora u jednodomnom upravljanju.
Nadlenost izvrnih direktora. Kao i kod jednodomnog upravljanja izvrni
direktori kod dvodomnog upravljanja vode poslove drutva i zakonski su zastupnici
drutva, osim ako je statutom odreeno da samo pojedini izvrni direktori zastupaju
drutvo. Za obavljanje odnosno preduzimanje sledeih poslova potrebna je saglasnost
nadzornog odbora: 1) sticanje, otuenje i optereenje udela i akcija koje drutvo
poseduje u drugim pravnim licima; 2) sticanje, otuenje i optereenje nepokretnosti; 3)
uzimanje kredita, odnosno uzimanje i davanje zajmova, uspostavljanje obezbeenja na
imovini drutva, kao i davanje jemstava i garancija za obaveze treih lica; 4) drugi
poslovi za koje je ovim zakonom propisano da su u nadlenosti nadzornog odbora.
Statutom, odlukom skuptine ili odlukom nadzornog odbora detaljnije se moe
urediti nadlenost izvrnih direktora, ogranienja za preduzimanje odreenih poslova i
zastupanja drutva.
Generalni direktor. Nadzorni odbor moe imenovati jednog od izvrnih
direktora ovlaenih za zastupanje drutva za generalnog direktora drutva. Nadzorni
odbor mora imenovati generalnog direktora ako u drutvu postoji izvrni odbor.
Generalni direktor koordinira rad izvrnih direktora i organizuje poslovanje drutva.
Statutom, odlukom skuptine i odlukom nadzornog odbora mogu se utvrditi
uslovi koje izvrni direktor mora ispunjavati da bi mogao biti imenovan za generalnog
direktora i blie urediti njegova ovlaenja i nadlenosti. Generalni direktor registruje se
u skladu sa zakonom o registraciji.
Naknada za rad izvrnih direktora. Izvrni direktor ima, kao i direktor kod
jednodomnog upravljanja, pravo na naknadu za svoj rad, a moe imati i pravo na
stimulaciju putem dodele akcija.
Prestanak mandata i razreenje izvrnih direktora. Mandat izvrnog direktora
prestaje istekom perioda na koji je izabran. Ako izvrni direktor u toku trajanja mandata
prestane da ispunjava uslove da bude izvrni direktor drutva, smatra se da mu je prestao
mandat danom prestanka ispunjenosti tih uslova. Nadzorni odbor moe razreiti
izvrnog direktora i pre isteka mandata na koji je izabran, bez navoenja razloga.

108

Ostavka izvrnog direktora. Izvrni direktor moe u svako doba nadzornom

odboru dati ostavku pisanim putem. Ostavka proizvodi dejstvo danom podnoenja, osim
ako u njoj nije naveden neki kasniji datum. Ako je jedini izvrni direktor drutva dao
ostavku, u obavezi je da nastavi da preduzima poslove koji ne trpe odlaganje do
imenovanja novog direktora, ali ne due od 30 dana od dana registracije te ostavke u
skladu sa zakonom o registraciji.
Ako se u roku od 60 dana od dana kada je drutvo ostalo bez jedinog izvrnog
direktora ne izabere novi izvrni direktor, registar privrednih subjekata po slubenoj
dunosti (ex officio) ili po zahtevu zainteresovanog lica pokree postupak prinudne
likvidacije drutva.
Nadlenost i odgovornost izvrnog odbora. Istakli smo da ako drutvo ima tri ili
vie izvrnih direktora, oni ine izvrni odbor. Izvrni odbor u okviru svoje nadlenosti:
1) vodi poslove drutva i odreuje unutranju organizaciju drutva; 2) odgovara za
tanost poslovnih knjiga drutva; 3) odgovara za tanost finansijskih izvetaja drutva;
4) priprema sednice skuptine drutva i predlae dnevni red nadzornom odboru; 5)
izraunava iznose dividendi koji u skladu sa Zakonom, statutom i odlukom skuptine
pripadaju pojedinim klasama akcionara, odreuje dan i postupak njihove isplate, a
odreuje i nain njihove isplate u okviru ovlaenja koja su mu data statutom ili odlukom
skuptine; 6) izvrava odluke skuptine; 7) vri druge poslove i donosi odluke u skladu sa
Zakonom, statututom, odlukama skuptine i odlukama nadzornog odbora.
Pitanja iz nadlenosti izvrnog odbora ne mogu se preneti na nadzorni odbor.
Na akcionarsko drutvo koje ima jednog ili dva izvrna direktora shodno se primenjuju
ove odredbe o izvrnom odboru, osim odredaba o sednicama izvrnog odbora.
Nain rada izvrnog odbora. Izvrni odbor u voenju poslova akcionarskog
drutva postupa samostalno. Izvrni odbor odluuje i postupa van sednica. Ako ne
postoji saglasnost izvrnih direktora po odreenom pitanju, generalni direktor moe
sazvati sednicu izvrnog odbora. Statutom i odlukom nadzornog odbora moe se urediti
nain rada izvrnog odbora, a izvrni odbor moe doneti i poslovnik o svom radu koji
mora biti u skladu sa Zakonom, statutom i odlukama nadzornog odbora (poslovnik o radu
izvrnog odbora).
2) NADZORNI ODBOR
lan nadzornog odbora akcionarskog drutva moe biti svako poslovno sposobno
lice, a statutom se mogu odrediti i drugi uslovi koje odreeno lice mora ispuniti da bi bilo
lan nadzornog odbora. lan nadzornog odbora ne moe biti lice: 1) koje je direktor ili
lan nadzornog odbora u vie od pet drutava; 2) ako je osueno za krivino delo protiv
privrede, tokom perioda od pet godina raunajui od dana pravnosnanosti presude, s
tim da se u taj period ne uraunava vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora; 3)
kome je izreena mera bezbednosti zabrana obavljanje delatnosti koja predstavlja
pretenu delatnost drutva, za vreme dok traje ta zabrana.
lan nadzornog odbora ne moe biti lice koje je zaposleno u drutvu (u smislu
pozitivnopravnih reenja zaposleni je lice koje je u nekom obliku radnog odnosa).

109

Sastav nadzornog odbora. Nadzorni odbor ima najmanje tri lana. Broj lanova
odreuje se statutom i mora biti neparan. lanovi nadzornog odbora ne mogu imati
zamenike. lanovi nadzornog odbora ne mogu biti izvrni direktori niti prokuristi
drutva. lanovi nadzornog odbora registruju se u skladu sa zakonom o registraciji.
lanove nadzornog odbora imenuje skuptina akcionarskog drutva. Predlog
kandidata za lana nadzornog odbora daju: 1) nadzorni odbor; 2) komisija za imenovanje,
ako postoji u drutvu; 3) akcionari koji imaju pravo na predlaganje dnevnog reda
skuptine. lanovi nadzornog odbora se imenuju na period odreen statutom, koji ne
moe biti dui od etiri godine (mandat lana nadzornog odbora). Ako statutom ili
odlukom skuptine o imenovanju lana nadzornog odbora nije odreena duina trajanja
mandata lana nadzornog odbora, mandat traje etiri godine. Po isteku mandata lan
nadzornog odbora moe biti ponovo imenovan.
Ako se broj lanova nadzornog odbora smanji ispod broja lanova koji je odreen
statutom, preostali lanovi nadzornog odbora mogu imenovati lice, odnosno lica koja e
vriti dunost lana nadzornog odbora do imenovanja nedostajuih lanova od strane
skuptine (kooptacija), osim ako je statutom drugaije odreeno. Broj lica nadzornog
odbora ovako imenovanih ne moe biti vei od dva. lanu nadzornog odbora koji je
imenovan kooptacijom mandat prestaje na prvoj narednoj sednici skuptine, a ne moe
biti angaovan pod uslovima koji su povoljniji za njega u odnosu na uslove koje je imao
lan nadzornog odbora umesto koga je imenovan.
Javno akcionarsko drutvo ima najmanje jednog lana nadzornog odbora koji je
nezavisan od drutva (nezavisan lan nadzornog odbora), a iji status je identian
statusu nezavisnog direktora, u skladu s odredbama Zakona.
Naknada za rad, prestanak mandata i razreenje lanova nadzornog odbora,
kao i ostavka lana nadzornog odbora akcionarskog drutva ureeni su detaljnije
odredbama Zakona.
Nadlenost nadzornog odbora. Nadzorni odbor: 1) utvruje poslovnu strategiju
i poslovne ciljeve drutva i nadzire njihovo ostvarivanje; 2) nadzire rad izvrnih
direktora; 3) vri unutranji nadzor nad poslovanjem drutva; 4) ustanovljava
raunovodstvene politike drutva i politike upravljanja rizicima; 5) utvruje finansijske
izvetaje drutva i podnosi ih skuptini na usvajanje; 6) daje i opoziva prokuru; 7) saziva
sednice skuptine i utvruje predlog dnevnog reda; 8) izdaje odobrene akcije, ako je na
to ovlaen statutom ili odlukom skuptine; 9) utvruje emisionu cenu akcija i drugih
hartija od vrednosti u skladu sa odredbama Zakona; 10) utvruje trinu vrednost akcija;
11) donosi odluku o sticanju sopstvenih akcija drutva; 12) donosi odluku o raspodeli
meudividendi akcionarima, u sluaju predvienom Zakonom; 13) predlae skuptini
politiku naknada izvrnih direktora, ako nije utvrena statutom i predlae ugovore o
radu, odnosno angaovanju izvrnih direktora; 14) daje saglasnost izvrnim direktorima
za preduzimanje poslova ili radnji u skladu sa Zakonom, statutom, odlukom skuptine i
odlukom nadzornog odbora; 15) vri druge poslove i donosi odluke u skladu sa Zakonom,
statutom i odlukama skuptine.
Pitanja iz nadlenosti nadzornog odbora: 1) ne mogu se preneti na izvrne
direktore drutva; 2) mogu se preneti u nadlenost skuptine samo odlukom nadzornog

110

odbora, ako statutom nije drugaije odreeno. Nadzorni odbor odluuje o davanju
odobrenja u sluajevima postojanja linog interesa izvrnog odbora drutva u skladu sa
Zakonom.
Zakon o privrednim drutvima ureuje ostala pitanja vezano za ostvarenje
instituta nadzornog odbora.
3) SEKRETAR DRUTVA
Akcionarsko drutvo moe imati sekretara drutva, ako je to odreeno statutom.
Sekretar drutva moe biti zaposlen u drutvu. Sekretara drutva imenuje odbor
direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno i utvruje mu
visinu zarade, odnosno naknade za rad ili druga prava.
Mandat sekretara drutva traje etiri godine, osim ako je statutom ili odlukom o
imenovanju drugaije odreeno. Na posledice prestanka mandata sekretaru drutva
shodno se primenjuju odredbe Zakona o prestanku mandata direktoru drutva kod
jednodomnog upravljanja. Ako statutom ili odlukom o imenovanju sekretara drutva nije
drugaije odreeno, u okviru svoje nadlenosti, sekretar drutva odgovoran je za: 1)
pripremu sednica skuptine i voenje zapisnika; 2) pripremu sednica odbora direktora,
odnosno izvrnog odbora i nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, i
voenje zapisnika; 3) uvanje svih materijala, zapisnika i odluka sa pripremanih sednica;
4) komunikaciju drutva sa akcionarima i omoguavanje pristupa aktima i dokumentima,
u skladu sa odredbama Zakona o pristupu aktima i dokumentima drutva.
Sekretar akcionarskog drutva moe imati i druge dunosti i odgovornosti u
skladu sa statutom i odlukom o njegovom imenovanju.
4) UNUTRANJI NADZOR
Akcionarsko drutvo svojim aktima ureuje nain sprovoenja i organizaciju
rada unutranjeg nadzora poslovanja.U javnim akcionarskim drutvima najmanje
jedno lice nadleno za unutranji nadzor poslovanja mora ispunjavati uslove propisane za
internog revizora u skladu sa zakonom kojim se ureuje raunovodstvo i revizija i ono
mora biti zaposleno u drutvu i obavljati samo poslove unutranjeg nadzora.
Poslovi unutranjeg nadzora akcionarskog drutva naroito obuhvataju: 1)
kontrolu usklaenosti poslovanja drutva sa zakonom, drugim propisima i optim aktima;
2) nadzor nad sprovoenjem raunovodstvenih politika i finansijskim izvetavanjem; 3)
proveru sprovoenja politika upravljanja rizicima; 4) praenje usklaenosti organizacije
i delovanja drutva sa kodeksom korporativnog upravljanja; 5) vrednovanje politika i
procesa u drutvu, kao i predlaganje njihovog unapreenja.
Lice koje rukovodi poslovima unutranjeg nadzora duno je da o sprovedenom
nadzoru poslovanja redovno izvetava komisiju za reviziju, a u drutvima koja nemaju
ovu komisiju odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom
dvodomno.

111

5) SPOLJNI NADZOR
Godinji finansijski izvetaji javnih akcionarskih drutava obavezno su predmet
revizije. Revizor drutva duan je da pre zakljuenja ugovora o vrenju revizije, a nakon
toga najmanje jednom godinje za vreme trajanja tog ugovora, komisiji za reviziju javnog
akcionarskog drutva dostavi: 1) pisanu izjavu kojom potvruje svoju nezavisnost od
drutva; 2) obavetenje o svim uslugama koje je u prethodnom periodu, posle revizije
finansijskih izvetaja, pruio tom drutvu.
Odredbe o navedenom postupanju u reviziji kod javnih akcionarskih drutava
primenjuju se na sva akcionarska drutva koja su obavezna da vre reviziju finansijskih
izvetaja u skladu sa zakonom kojim se ureuje raunovodstvo i revizija.
Javno akcionarsko drutvo ne moe revizoru otkazati ugovor o vrenju revizije
tokom vrenja revizije finansijskih izvetaja zbog neslaganja sa miljenjem revizora o
finansijskim izvetajima.
Posebna i vanredna revizija. Posebna revizija, u smislu Zakona, je revizija
kojom se moe proveravati: 1) procena vrednosti nenovanog uloga ili 2) vrednost i
uslovi pod kojima je vreno sticanje ili raspolaganje imovinom velike vrednosti, po
odredbama Zakona. Vanredna revizija je revizija finansijskih izvetaja koji su ve bili
predmet revizije, a koja se moe preduzeti ako: 1) postoji sumnja da revizija finansijskih
izvetaja nije sprovedena u skladu sa zakonom i propisanim raunovodstvenim
standardima i postupcima ili 2) finansijski izvetaji ne sadre napomene propisane
raunovodstvenim standardima ili su ove napomene nepotpune.
Posebna revizija moe se sprovesti u roku od tri godine od dana unosa
nenovanog uloga, odnosno sticanja ili raspolaganja imovinom velike vrednosti, a
vanredna revizija u roku od tri godine od dana usvajanja finansijskih izvetaja koji su bili
predmet revizije. Predlog za sprovoenje posebne ili vanredne revizije mogu podneti
akcionari koji poseduju ili predstavljaju najmanje 10% akcija sa pravom glasa. Odluku o
sprovoenju posebne ili vanredne revizije donosi skuptina akcionara obinom veinom
glasova prisutnih akcionara. Trokove sprovoenja posebne ili vanredne revizije snosi
drutvo.
Izvetaj o posebnoj i izvetaj o vanrednoj reviziji moraju se sainiti u pisanom
obliku i obavezno sadrati obrazloene nalaze revizora, kao i druge elemente vane za
reviziju i izvetaj o njoj, koje razmatraju nadleni organi (odbor direktora i izvrni ili
nadzorni odbor).

4.9. Akti i dokumenti akcionarskog drutva

Obaveza uvanja akata i dokumenata drutva. Zakon predvia obavezu
akcionarskog drutva, kao i nekih drugih privrednih drutava, da uva odreene akte i
dokumente, po odgovarajuim kriterijumima i rokovima, i to: 1) osnivaki akt; 2) reenje
o registraciji osnivanja drutva; 3) statut i sve njegove izmene i dopune; 4) opte akte
drutva (pravilnike, odluke itd.); 5) zapisnike sa sednica skuptine i odluke skuptine; 6)
akt o obrazovanju svakog ogranka ili drugog organizacionog dela drutva; 7) dokumenta
koja dokazuju svojinu i druga imovinska prava drutva; 8) zapisnike sa sednica odbora
direktora, odnosno izvrnog odbora i nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom

112

dvodomno; 9) godinje izvetaje o poslovanju drutva i konsolidovane godinje izvetaje;

10) izvetaje odbora direktora, odnosno izvrnog i nadzornog odbora ako je upravljanje
drutvom dvodomno; 11) evidenciju o adresama direktora i lanova nadzornog odbora
ako je upravljanje drutvom dvodomno; 12) ugovore koje su direktori, lanovi nadzornog
odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, ili sa njima povezana lica u smislu
Zakona, zakljuili sa drutvom.
Drutvo je duno da dokumenta navedena u prethodnim takama uva u svom
seditu ili na drugom mestu koje je poznato i dostupno svim direktorima i lanovima
nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno. Dokumente i akte navedene
pod takama 1) do 5), zatim pod takama 8), 9) i 12) drutvo uva trajno, a ostala
dokumenta i akte najmanje pet godina, nakon ega se uvaju po propisima o arhivskoj
grai.
Pristup aktima i dokumentima drutva. Odbor direktora, odnosno izvrni
odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, duan je da osnivaki akt, reenje o
registraciji osnivanja drutva, statut i sve njegove izmene i dopune, opte akte drutva
(pravilnike, odluke itd.), zapisnike sa sednica skuptine i odluke skuptine i godinje
izvetaje o poslovanju drutva i konsolidovane godinje izvetaje, kao i finansijske
izvetaje drutva, stavi na raspolaganje svakom akcionaru, kao i ranijem akcionaru za
period u kojem je bio akcionar, na njegov pisani zahtev u skladu sa odredbama Zakona,
radi vrenja uvida i kopiranja o svom troku, tokom radnog vremena.
Smatrae se da je obaveza iz prethodnog stava izvrena u pogledu dokumenata za
koje je drutvo omoguilo slobodan pristup i preuzimanje sa internet stranice drutva, bez
naknade. Pravo akcionara u smislu pristupa aktima i dokumentima drutva moe biti
ogranieno samo u meri u kojoj je to potrebno radi uobiajene identifikacije akcionara.
Ako odbor direktora, odnosno izvrni odbor ako je upravljanje drutvom
dvodomno, ili sekretar drutva, ako postoji, propusti da postupi po pisanom zahtevu
akcionara da mu se odobri pristup aktima i dokumentima drutva u roku od pet dana od
dana prijema zahteva, podnosilac zahteva ima pravo da trai da sud u vanparninom
postupku naloi drutvu da postupi po njegovom zahtevu. Postupanje u ovom postupku
je hitan i sud je duan da odluku po zahtevu donese u roku od osam dana od dana
prijema zahteva.
Lice, akcionar ili raniji akcionar, koje ostvari pristup aktima i dokumentima
drutva na predvien nain ne moe da ih objavi tako da moe naneti tetu drutvu ili
njegovom ugledu.

4.10. Prestanak drutva

Akcionarsko drutvo prestaje da postoji brisanjem iz registra privrednih
subjekata, po osnovu; 1) sprovedenog postupka likvidacije ili prinudne likvidacije u
skladu sa Zakonom; 2) sprovedenog postupka steaja u skladu sa zakonom kojim se
ureuje steaj; 3) statusne promene koja ima za posledicu prestanak drutva.
Prestanak drutva po odluci suda. Po tubi akcionara koji poseduju akcije koje
predstavljaju najmanje 20% osnovnog kapitala drutva protiv drutva nadleni sud moe
odrediti prestanak drutva ili druge mere ako: 1) odbor direktora, odnosno izvrni i

113

nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, ne mogu da vode poslove

drutva, bilo zbog meusobnog neslaganja ili iz drugih razloga, a skuptina ne moe da
prekine blokadu, to za posledicu ima da se poslovi drutva ne mogu vie voditi u
interesu akcionara; 2) su akcionari blokirani u odluivanju na skuptini na najmanje dve
uzastopne sednice skuptine, to za posledicu ima da se poslovi drutva ne mogu vie
voditi u interesu drutva; 3) direktori odnosno lanovi nadzornog odbora ako je
upravljanje drutvom dvodomno, deluju protivzakonito, nepoteno ili prevarno, a
protivno interesima akcionara koji podnose tubu; 4) imovina drutva se rasipa i
umanjuje.
U postupku po tubi sud moe, ako su razlozi za podnoenje tube otklonjivi,
ostaviti drutvu rok od najvie est meseci za otklanjanje nepravilnosti. Ako drutvo u
ovom roku ne otkloni nepravilnosti, sud e presudom odrediti prestanak drutva ili jednu
ili vie od sledeih mera: 1) razreenje direktora ili lana nadzornog odbora ako je
upravljanje drutvom dvodomno; 2) uvoenje prinudne uprave u drutvo do imenovanja
novog direktora, odnosno lanova nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom
dvodomno; 3) sprovoenje vanredne revizije finansijskih izvetaja drutva; 4) donoenje
odluke o raspodeli dobiti ili o isplati uea u dobiti, odnosno dividende; 5) otkup akcija
koje poseduju akcionari koji su podneli tubu od strane drutva po trinoj vrednosti u
smislu Zakona.
Presudom sud moe odrediti i naknadu tete od strane drutva akcionarima koji
su podneli tubu.

Glava IV
STICANJE I RASPOLAGANJE IMOVINOM VELIKE
VREDNOSTI
1. Pojam i osnovne odredbe
Ako drutvo stie, odnosno raspolae imovinom ija nabavna i/ili trina vrednost
u momentu donoenja odluke o tome predstavlja 30% ili vie od knjigovodstvene
vrednosti ukupne imovine drutva iskazane u poslednjem godinjem bilansu stanja,
smatra se da drutvo stie, odnosno raspolae imovinom velike vrednosti. Izuzetno nee
se smatrati sticanjem, odnosno raspolaganjem imovinom velike vrednosti kupovina ili
prodaja imovine koja je izvrena u okviru redovnog poslovanja drutva.
Pod sticanjem, odnosno raspolaganjem imovinom velike vrednosti smatra se
sticanje, odnosno raspolaganje imovinom na bilo koji nain, ukljuujui naroito
kupovinu, prodaju, zakup, razmenu, uspostavljanje zalonog prava i hipoteke, zakljuenje
ugovora o kreditu i zajmu, davanje jemstva i garancija, i preduzimanje bilo koje druge
radnje kojom nastaje obaveza za drutvo.
Pod imovinom u smislu navedenog smatraju se stvari i prava, ukljuujui i
nepokretnosti, pokretne stvari, novac, udele u drutvima, hartije od vrednosti,
potraivanja, industrijsku svojinu i druga prava.
Jednim sticanjem, odnosno raspolaganjem, u smislu ove tematske jedinice,
smatrae se i vie povezanih sticanja, odnosno raspolaganja izvrenih u periodu od

114

godinu dana, pri emu se kao vreme nastanka uzima dan izvrenja poslednjeg sticanja,
odnosno raspolaganja. Sticanje, odnosno raspolaganje imovinom velike vrednosti moe
se sprovesti ako to sticanje, odnosno raspolaganje prethodno ili naknadno odobri
skuptina.
Ako drutvo stie, odnosno raspolae imovinom velike vrednosti shodno se
primenjuju pravila Zakona koja ureuju prava nesaglasnih lanova, o emu e biti rei u
daljem tekstu udbenika.

2. Postupak sticanja, odnosno raspolaganja imovinom velike

vrednosti
Odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno,
priprema predlog odluke kojom skuptina odobrava sticanje, odnosno raspolaganje
imovinom velike vrednosti, sa: 1) obrazloenjem koje sadri razloge iz kojih se
preporuuje usvajanje te odluke; 2) izvetajem pod kojim se stie, odnosno raspolae
imovinom velike vrednosti.
Sastavni deo materijala za sednicu skuptine na kojoj se odluka o odobrenje
sticanja, odnosno raspolaganja imovinom velike vrednosti donosi, je nacrt ugovora o
sticanju, odnosno raspolaganju imovinom velike vrednosti, osim ako se odlukom
odobrava ve zakljueni ugovor o sticanju, odnosno raspolaganju imovinom velike
vrednosti, taj ugovor se tada dostavlja uz materijal za sednicu skuptine na kojoj se
odluka donosi. Odluku o odobravanju sticanja, odnosno raspolaganja imovinom velike
vrednosti skuptina donosi troetvrtinskom veinom glasova prisutnih akcionara sa
pravom glasa.

3. Posledice odredaba o raspolaganju imovinom velike vrednosti

Ako nije pribavljeno odobrenje skuptine o sticanju, odnosno raspolaganju
imovinom velike vrednosti, drutvo i akcionar koji poseduje ili predstavlja najmanje 5%
osnovnog kapitala drutva moe podneti tubu za ponitaj pravnog posla, odnosno
radnje sticanja ili raspolaganja imovinom velike vrednosti. Izuzetno, pravni posao ili
radnja sticanja ili raspolaganja imovinom velike vrednosti nee biti poniteni ako lice
koje je druga strana u pravnom poslu, odnosno prema kome je radnja izvrena nije znalo
niti je moralo znati za povredu postupka sticanja odnosno raspolaganja imovinom velike
vrednosti u vreme zakljuenja pravnog posla, odnosno preuzimanja pravne radnje.
Odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno,
solidarno su odgovorni drutvu za tetu koju koju drutvo pretrpi usled sticanja, odnosno
raspolaganja imovinom velike vrednosti ako je to sticanje, odnosno raspolaganje
sprovedeno bez odluke kojom ga skuptina odobrava.
Tube za ponitaj pravnog posla odnosno radnje sticanja ili raspolaganja
imovinom velike vrednosti mogu biti podnete u roku od tri godine od dana sticanja,
odnosno raspolaganja imovinom velike vrednosti.
Navedene odredbe o sticanju, odnosno raspolaganju imovinom velike vrednosti
shodno se primenjuju i na drutvo s ogranienom odgovornou, ako osnivakim
aktom nije drugaije odreeno.

115

Glava V
POSEBNA PRAVA NESAGLASNIH AKCIONARA
1. Pravo nesaglasnih akcionara na otkup akcija
Akcionar moe da trai od drutva da otkupi njegove akcije ako glasa protiv ili se
uzdri od glasanja za odluku: 1) o promeni statuta drutva kojom se umanjuju njegova
prava predviena statutom, ili zakonom; 2) o statusnoj promeni; 3) o promeni pravne
forme; 4) o promeni vremena trajanja drutva; 5) kojom se odobrava sticanje, odnosno
raspolaganje imovinom velike vrednosti; 6) kojom se menjaju njegova druga prava, ako
je statutom odreeno da akcionar iz tog razloga ima pravo na nesaglasnost i na naknadu
trine vrednosti akcija u skladu sa Zakonom; 7) o povlaenju jedne ili vie klasa akcija
sa regulisanog trita, odnosno multilateralne trgovake platforme u smislu zakona kojim
se ureuje trite kapitala. Na povlaenje ovih akcija primenjuju se odgovarajue
odredbe zakona kojim se ureuje trite kapitala.
Akcionar koji zatrai od drutva da od njega otkupi akcije u skladu sa odredbama
Zakona ne moe osporavati odluku drutva na kojoj zasniva to svoje pravo.

2. Postupak ostvarivanja prava na otkup akcija

Sastavni deo materijala za sednicu skuptine na kojoj se donosi odluka protiv koje
je, ili se uzdrava od glasanja akcionar, je: 1) obavetenje o pravima nesaglasnih
akcionara na otkup njihovih akcija i formular zahteva za ostvarivanje tog prava, koji
sadri polja u koja se unosi ime, odnosno poslovno ime akcionara i njegovo prebivalite,
odnosno sedite, kao broj i klasa akcija iji otkup zahteva; 2) podatak o knjigovodstvenoj
vrednosti akcija, podatak o trinoj vrednosti akcija utvrenoj u skladu sa odredbama
Zakona, koje ureuju to pitanje, i podatak o procenjenoj vrednosti akcija utvrenoj u
skladu sa odredbama Zakona koje ureuju procenu vrednosti nenovanog uloga, pri emu
se te vrednosti utvruju na dan donoenja odluke o sazivanju skuptine.
Ako eli da ostvari pravo na otkup njegovih akcija, nesaglasni akcionar zahtev
moe dostaviti drutvu: 1) na sednici skuptine na kojoj se donosi odluka protiv koje
glasa ili se uzdrava od glasanja i to predsedniku skuptine, odnosno licu koga
predsedavajui skuptine ovlasti ili 2) u roku od 15 dana od zakljuenja te sednice
skuptine. Drutvo je u obavezi da u roku od 60 dana od dana isteka roka od 15 dana od
zakljuenja sednice skuptine nesaglasnom akcionaru isplati vrednost akcija koje su
predmet zahteva, koja je jednaka najvioj vrednosti napred utvrenoj (u taki 2.) stava 1.
ove tematske jedinice). Isplata e se izvriti u skladu sa pravilima poslovanja Centralnog
registra.

3. Sudska zatita nesaglasnog akcionara

Nesaglasni akcionar moe tubom nadlenom sudu protiv drutva traiti isplatu:
1) razlike do pune vrednosti njegovih akcija utvrenih u skladu sa odredbama Zakona o
najvioj vrednosti akcija, ako smatra da mu je drutvo na ime otkupne cene za njegove
116

akcije isplatilo nii iznos od te vrednosti usled toga to je bilo koja vrednost
(knjigovodstvena, trina ili procenjena vrednost akcija) pogreno utvrena ili ako je
drutvo izvrilo samo deliminu isplatu; 2) pune vrednosti njegovih akcija utvrene u
skladu sa odredbama Zakona, ako mu drutvo nije izvrilo nikakvu isplatu po tom
osnovu, a podneo je vaei zahtev.
Tubu protiv drutva akcionar noe podneti najkasnije u roku od 30 dana od dana
izvrene isplate u skladu sa pravilima poslovanja Centralnog registra, odnosno isteka
roka za tu isplatu ako isplata nije izvrena. Ako je podneto vie od jedne tube nadlenom
sudu protiv drutva kojima se trai isplata postupci se spajaju.
Ako sud pravnosnanom presudom donetom u postupku po tubi obavee drutvo
da nesaglasnom akcionaru isplati razliku do pune vrednosti akcija, odnosno punu
vrednost akcija, drutvo je u obavezi da svim drugim nesaglasnim akcionarima iste klase
akcija prizna i isplati istu vrednost akcije, nezavisno od injenice da li su ti akcionari
podneli tubu.
Odredbe Zakona o pravima nesaglasnih akcionara shodno se primenjuju na
lanove drutva s ogranienom odgovornou, osim ako je osnivaknim aktom tog
drutva drugaije odreeno.

Glava VI
PROMENE PRAVNE FORME
1. Pojam promene pravne forme drutva
Promenom pravne forme privredno drutvo prelazi iz jedne pravne forme u drugu
pravnu formu, u skladu sa Zakonom. Promena pravne forme ne utie na pravni
subjektivitet tog drutva. Na promenu pravne forme drutva primenjuju se shodno
odredbe Zakona o osnivanju date forme drutva, ako Zakonom nije drugaije odreeno.
Ako javno akcionarsko drutvo menja pravnu formu, ono mora da ispuni uslove
za prestanak svojstva javnog drutva koji su propisani zakonom kojim se ureuje trite
kapitala.
Drutvo ne moe da menja pravnu formu ako je u likvidaciji ili u steaju, osim
kao meru reorganizacije u skladu sa zakonom kojim se ureuje steaj.

2. Priprema akata i dokumenata u vezi sa promenom pravne

forme drutva
Radi sprovoenja postupka promene pravne forme, odbor direktora priprema i
dostavlja skuptini radi usvajanja sledee akte i dokumenta: 1) predlog odluke o promeni
pravne forme; 2) predlog izmene osnivakog akta; 3) predlog statuta drutva, ako drutvo
menja pravnu formu u akcionarsko drutvo; 4) predlog odluke kojom se imenuju lanovi
organa drutva u skladu sa odredbama Zakona koje reguliu datu pravnu formu drutva;
5) izvetaj o potrebi sprovoenja postupka promene pravne forme, koji obavezno sadri:
(1) objanjenje pravnih posledica promene pravne forme; (2) razloge i analizu oekivanih
efekata promene pravne forme; (3) obrazloenje srazmere konverzije akcija u udele,

117

odnosno udela u akcije, odnosno konverzije udela jedne pravne forme drutva u udele
druge pravne forme drutva, u zavisnosti od konkretne promene pravne forme; 6)
detaljno obavetenje o pravu lana drutva da bude nesaglasan sa odlukom o promeni
pravne forme u smislu odredbi Zakona.
Ako je upravljanje drutvom dvodomno, akta i dokumenta radi sprovoenja
postupka promene pravne forme priprema izvrni odbor, a nadzorni odbor ih utvruje i
dostavlja skuptini radi usvajanja.

3. Sprovoenje postupka promene pravne forme drutva

Na obavetavanje lanova drutva i poverilaca o sprovoenju postupka promene
pravne forme, na pozivanje na sednicu na kojoj se donosi odluka o promeni pravne forme
i na postupak donoenja te odluke shodno se primenjuju odredbe Zakona koje se odnose
na statusne promene, ako Zakonom nije drugaije odreeno.
Odluka o promeni pravne forme drutva. Odluka o promeni pravne forme
drutva sadri naroito: 1) poslovno ime i adresu sedita drutva koje sprovodi postupak
promene pravne forme; 2) oznaenje nove pravne forme drutva; 3) podatke o nainu i
uslovima konverzije udela u drutvu u akcije ili obratno, odnosno konverzije udela jedne
pravne forme drutva u udele druge pravne forme drutva, u zavisnosti od konkretne
promene pravne forme.
U akcionarskom drutvu odluka o promeni pravne forme donosi se
troetvrtinskom veinom glasova prisutnih akcionara, ako statutom nije odreena vea
veina. Istovremeno sa odlukom o promeni pravne forme drutva lanovi drutva,
odnosno skuptina usvaja: 1) izmene osnivakog akta; 2) statut, u sluaju promene
pravne forme u akcionarsko drutvo; 3) odluku ili odluke kojom se imenuju lanovi
organa drutva.

4. Registracija promene pravne forme drutva i pravne posledice

registracije
Registracija promene pravne forme drutva vri se u skladu sa zakonom o
registraciji, a ako drutvo menja pravnu formu u akcionarsko drutvo prethodno vri
registraciju akcija u Centralnom registru, u skladu sa Zakonom. Ako drutvo menja
pravnu formu i postaje javno akcionarsko drutvo ili prestaje da to bude, primenjuju se i
odredbe zakona kojim se ureuje trite kapitala koje se odnose na sticanje, odnosno
prestanak svojstva javnog drutva.
Pravne posledice promene pravne forme drutva nastupaju danom registracije te
promene u skladu sa zakonom o registraciji. Promenom pravne forme drutva nastupaju
sledee pravne posledice: 1) udeli lanova u drutvu pretvaraju se u akcije ili obratno,
odnosno udeli jedne pravne forme drutva se pretvaraju u udele druge pravne forme
drutva, u zavisnosti od konkretne promene pravne forme; 2) zakonitim imaocima
zamenljivih obveznica i varanata, odnosno drugih hartija od vrednosti sa posebnim
pravima, osim akcija, obezbeuju se najmanje ista posebna prava nakon promene pravne
forme, osim ako je odlukom o izdavanju tih hartija od vrednosti drugaije odreeno ili
ako je drugaije ugovoreno sa njihovim imaocima; 3) ortaci i komplementari koji su
118

promenom pravne forme postali lanovi drutva koji su ogranieno odgovorni ostaju
solidarno odgovorni sa drutvom za obaveze drutva nastale do registracije promene
pravne forme u skladu sa zakonom o registraciji.

Glava VII
STATUSNE PROMENE
1. Pojam i vrste statusnih promena drutva
1.1. Pojam statusne promene
Statusnom promenom se drutvo (u daljem tekstu: drutvo prenosilac)
reorganizuje tako to na drugo drutvo (udaljem tekstu: drutvo sticalac) prenosi
imovinu i obaveze, dok njegovi lanovi u tom drutvu stiu udele, odnosno akcije.
Svi lanovi drutva prenosioca stiu udele, odnosno akcije u drutvu sticaocu,
srazmerno svojim udelima, odnosno akcijama u drutvu prenosiocu, osim ako se svaki
lan drutva prenosioca saglasi da se statusnom promenom izvri zamena udela odnosno
akcija u drugaijoj srazmeri ili ako koristi svoje pravo na isplatu umesto sticanja udela,
odnosno akcija u drutvu sticaoca u skladu sa odredbama Zakona (lan 508.).
lanu drutva prenosioca se po osnovu statusne promene moe izvriti i novano
plaanje, ali ukupan iznos tih plaanja svim lanovima drutva prenosioca ne moe prei
10% ukupne nominalne vrednosti udela, odnosno akcija koje stiu lanovi drutva
prenosioca, a ako te akcije nemaju nominalnu vrednost 10% ukupne raunovodstvene
vrednosti tih akcija.
Ako se statusnom promenom osniva novo drutvo, na osnivanje tog drutva
primenjuju se odredbe Zakona koje se odnose na osnivanje drutva u odgovarajuoj
pravnoj formi, osim ako je drugaije propisano odredbama Zakona koje reguliu statusne
promene.
Ako se statusnom promenom javno akcionarsko drutvo pripaja drutvu koje
nije javno akcionarsko drutvo ili se sa njim spaja u novo drutvo koje nije javno
akcionarsko drutvo, to drutvo mora da ispuni uslove za prestanak svojstva javnog
drutva koji su propisani zakonom kojim se ureuje trite kapitala.
Statusne promene se ne mogu vriti suprotno odredbama zakona kojim se
ureuje zatita konkurencije.
U statusnoj promeni mogu uestvovati jedno ili vie drutava iste ili razliite
pravne forme. U statusnoj promeni ne moe uestvovati drutvo koje je u likvidaciji ili u
steaju, osim ako se statusna promena sprovodi kao mera reorganizacije u skladu sa
zakonom kojim se ureuje steaj.

1.2. Vrste statusnih promena

Statusne promene su: 1) pripajanje; 2) spajanje; 3) podela; 4) izdvajanje.

119

1) PRIPAJANJE
Jedno ili vie drutava moe se pripojiti drugom drutvu prenoenjem celokupne
imovine i obaveza, ime drutvo koje se pripaja prestaje da postoji bez sprovoenja
postupka likvidacije.
2) SPAJANJE
Dva ili vie drutava mogu se spojiti osnivanjem novog drutva i prenoenjem na
to drutvo celokupne imovine i obaveza, ime drutva koje se spajaju prestaju da postoje
bez sprovoenja postupka likvidacije.
3) PODELA
Drutvo se moe podeliti tako to e istovremeno preneti celokupnu imovinu i
obaveze na: (1) dva ili vie novonastalih drutava (u daljem tekstu: podela uz osnivanje)
ili (2) dva ili vie postojeih drutava (u daljem tekstu: podela uz pripajanje) ili (3) jedno
ili vie novoosnovanih drutava i jedno ili vie postojeih drutava (u daljem tekstu:
meovita podela).
Drutvo koje se podelilo po provedenoj statusnoj promeni prestaje da postoji bez
sprovoenja postupka likvidacije.
4) IZDVAJANJE
Drutvo se moe podeliti tako to e preneti deo svoje imovine i obaveza na: (1)
jedno ili vie novonastalih drutava (u daljem tekstu: izdvajanje uz osnivanje) ili (2) dva
ili vie postojeih drutava (u daljem tekstu: izdvajanje uz pripajanje) ili (3) jedno ili vie
novoosnovanih drutava i jedno ili vie postojeih drutava (u daljem tekstu: meovito
izdvajanje). Drutvo koje se izdvojilo po sprovedenoj statusnoj promeni nastavlja da
postoji.

2. Redovni postupak sprovoenja statusne promene drutva

2.1. Akti i dokumenti u vezi sa statusnom promenom
Radi sprovoenja statusne promene odbor direktora, odnosno nadzorni odbor
ako je upravljanje drutvom dvodomno, priprema sledee akte i dokumente: 1) nacrt
ugovora o statusnoj promeni, odnosno nacrt plana podele ako samo jedno drutvo
uestvuje u statusnoj promeni, kao i sve dokumente predviene Zakonom (lan 491. stav
3.); 2) finansijske izvetaje, sa miljenjem revizora, sa stanjem na dan koji prethodi danu
donoenja odluke skuptine o statusnoj promeni najvie est meseci /izuzetno, ovi
izvetaji nisu potrebni ako su se svi lanovi drutva koje uestvuje u statusnoj promeni
saglasili da se ti izvetaji ne pripremaju/; 3) izvetaj revizora o izvrenoj reviziji statusne
promene; 4) izvetaj odbora direktora, odnosno izvrnog odbora ako je upravljanje
drutvom dvodomno, o statusnoj promeni; 5) predlog odluke skuptine o statusnoj
promeni.
Ako drutvo po sprovedenoj statusnoj promeni nastavlja da postoji, odbor
direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno priprema
predlog odluke skuptine o izmeni osnivakog akta, odnosno statuta u sluaju
akcionarskog drutva. Ako statusnom promenom nastaje novo drutvo, odbor direktora,
120

odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, priprema predlog

osnivakog akta tog drutva, a ako je to drutvo akcionarsko drutvo i predlog statuta tog
drutva.
Ugovor o statusnoj promeni. Ugovor o statusnoj promeni zakljuuje se ako u
statusnoj promeni uestvuje dva ili vie drutava. Ovaj ugovor sadri sva bitna pitanja od
znaaja za sprovoenje statusne promene (podatke o drutvima koja uestvuju u statusnoj
promeni, cilj i uslove po kojima se ona vri, podatke o imovini i obavezama, datumi
vezano za statusnu promenu, status zaposlenih u drutvima i ostalo). Zakon predvia i
akte i dokumente koji su sastavni deo ugovora o statusnoj promeni. Ugovor o statusnoj
promeni zakljuuje se izmeu svih drutava koja uestvuju u statusnoj promeni u pisanoj
formi i overava se u skladu sa zakonom kojim se ureuje overa potpisa
Plan podele. Ako samo jedno drutvo uestvuje u statusnoj promeni, odbor
direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, usvaja plan
podele. Plan podele sadri naroito podatke koje sadri ugovor o statusnoj promeni, a akti
i dokumenti koji su sastavni deo ugovora sastavni su deo i plana podele. Plan podele
mora biti sastavljen u pisanoj formi i overava se u skladu sa zakonom kojim se ureuje
overa potpisa.
Izvetaj revizora o statusnoj promeni. Nadleni sud u vanparninom postupku
na zahtev drutva ili drutava koja uestvuju u statusnoj promeni imenuje revizora radi
revizije ugovora o statusnoj promeni, odnosno plana podele, koji sainjava izvetaj o
statusnoj promeni. Revizor je duan da ovaj izvetaj dostavi svim drutvima koja
uestvuju u statusnoj promeni u roku koji odredi sud, a koji ne moe biti dui od dva
meseca od dana imenovanja. Revizor sainjava izvetaj o statusnoj promeni u pisanoj
formi, koji sadri miljenje o tome da li je srazmera u skladu sa kojom se vri zamena
udela, odnosno akcija pravina i primerena, kao i obrazloenje u kome je duan da
navede odreene podatke u skladu sa Zakonom (metodi i okolnosti procene vrednosti).
Revizor je ovlaen da od svih drutava koja uestvuju u statusnoj promeni zatrai
sve podatke i isprave potrebne za uspenu pripremu izvetaja, kao i da preduzme sve
ostale radnje potrebne za proveru istinitosti podataka i isprava od njih dobijenih.
Izvetaj odbora direktora, odnosno izvrnog odbora o statusnoj promeni.
Odbor direktora, odnosno izvrni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno, drutva
koje sprovodi statusnu promenu sainjava detaljan pisani izvetaj, sa obaveznim
podacima predvienim Zakonom (ciljevi i posledice statusne promene, podaci o promeni
imovine i obaveza drutva, itd.).
Ako je upravljanje drutvom dvodomno izvetaj izvrnog odbora o statusnoj
promeni dostavlja se nadzornom odboru na usvajanje pre podnoenja skuptini na
odobrenje.

2.2. Obavetavanje o sprovoenju statusne promene

Obaveza objavljivanja. Nacrt ugovora o statusnoj promeni, odnosno nacrt
plana podele drutvo objavljuje na svojoj internet stranici, ako je ima, i dostavlja registru
privrednih subjekata radi objavljivanja na internet stranici tog registra najkasnije mesec
dana pre dana odravanja sednice skuptine na kojoj se donosi odluka o statusnoj

121

promeni. Nacrti moraju biti biti objavljeni neprekidno najmanje 60 dana od dana
odravanja sednice skuptine na kojoj je doneta odluka o statusnoj promeni, a pristup tim
nacrtima mora biti omoguen svim zainteresovanim licima bez obaveze identifikacije i
bez naknade. Uz nacrt navedenih akata objavljuje se i obavetenje lanovima drutva o
vremenu i mestu gde mogu izvriti uvid u dokumente i akte u vezi sa statusnom
promenom. Objavljivanjem nacrta ugovora o statusnoj promeni, odnosno nacrta plana
podele, smatra se da su i poverioci drutva obaveteni o statusnoj promeni.
Obaveza obezbeivanja uvida u akte i dokumente. Drutvo koje sprovodi
statusnu promenu duno je da svojim lanovima u seditu drutva omogui uvid u akte i
dokumente o statusnoj promeni, kao i godinje finansijske izvetaje za poslednje tri
godine za svako od drutava koje uestvuje u statusnoj promeni, sa miljenjem revizora
ako su bili predmet revizije, najmanje tokom perioda od mesec dana koji prethodi danu
odravanja sednice skuptine na kojoj se donosi odluka o statusnoj promeni, osim ako su
ti dokumenti objavljeni na nain ureen Zakonom, koji je naveden u prethodnom tekstu
tematske jedinice.
Obaveza linog obavetavanja poverilaca. Drutvo je duno da poveriocu koji
je poznat drutvu, a ija potraivanja iznose najmanje 2.000.000 dinara u protivvrednosti
bilo koje valute po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan objave nacrta, uputi i
pisano obavetenje o sprovoenju statusne promene koja sadri elemente iz ugovora o
statusnoj promeni, najkasnije 30 dana pre dana odravanja sednice skuptine na kojoj se
donosi odluka o statusnoj promeni. Predsednik odbora direktora, odnosno nadzornog
odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, duan je da da pisanu izjavu o tome da je
obaveza upuivanja pisanog obavetenja izvrena.

2.3. Odluka o statusnoj promeni i njeno pravno dejstvo

Odluka o statusnoj promeni. Odlukom o statusnoj promeni skuptina drutva
odobrava: 1) plan podele koji je usvojio odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je
upravljanje drutvom dvodomno; 2) ugovor o statusnoj promeni, ako je taj ugovor
zakljuen do dana odravanja sednice skuptine; 3) nacrt ugovora o statusnoj promeni,
ako taj ugovor nije zakljuen do dana odravanja sednice skuptine.
U sluaju akcionarskog drutva odluka o statusnoj promeni drutva donosi se
troetvrtinskom veinom glasova prisutnih akcionara, ako statutom nije odreene vea
veina.
Ako kao rezultat statusne promene odreeni lanovi drutva prenosioca postaju
lanovi drutva sticaoca koji neogranieno solidarno odgovaraju za njegove obaveze,
odluka o statusnoj promeni moe se doneti samo uz njihovu saglasnost.
Stupanje na snagu.Ugovor o statusnoj promeni stupa na snagu kada odlukom
odobre skuptine drutava koja uestvuju u statusnoj promeni, odnosno danom
zakljuenja tog ugovora ako je taj datum kasniji, ako ugovorom nije predvieno da stupa
na snagu nekog kasnijeg datuma. Plan podele stupa na snagu kada ga odlukom odobri
skuptina drutva koje sprovodi statusnu promenu, osim ako je tim planom predvieno da
stupa na snagu nekog kasnijeg datuma. Osnivaki akt drutva koje nastaje statusnom

122

promenom, kao i njegov statut ako je ono akcionarsko drutvo, stupa na snagu
istovremeno sa stupanjem na snagu ugovora o statusnoj promeni.
Pobijanje odluke o statusnoj promeni. Na pobijanje odluke o statusnoj promeni
primenjuju se odredbe Zakona o pobijanju odluka skuptine uopte. U postupku po tubi
za pobijanje odluke o statusnoj promeni sud e tuenom drutvu ostaviti primeren rok za
otklanjanje razloga za pobijanje, ako se radi o otklonjivim razlozima. Nadleni sud je
duan da odluku kojom se ponitava odluka o statusnoj promeni po pravosnanosti
dostavi registru privrednih subjekata radi objavljivanja u skladu sa zakonom o
registraciji.
Odluka o statusnoj promeni ne moe se pobijati zbog utvrene srazmere zamene
akcija, odnosno udela.

3. Pojednostavljeni postupak sprovoenja statusne promene

drutva
3.1. Pojednostavljeni postupak u sluaju pripajanja kontrolnom
drutvu
Ako je drutvo sticalac kontrolno drutvo sa najmanje 90% udela u osnovnom
kapitalu drutva prenosioca, odnosno sa najmanje 90% akcija sa pravom glasa u drutvu
prenosioca, statusna promena pripajanja sprovodi se bez odluke o statusnoj promeni
skuptine drutva sticaoca ako su ispunjeni sledei uslovi: 1) ako je drutvo sticalac
izvrilo objavu o statusnoj promeni najkasnije mesec dana pre dana odravanja sednice
skuptine drutva prenosioca na kojoj se donosi odluka o statusnoj promeni; 2) ako je
drutvo sticalac omoguilo uvid u akte i dokumente u vezi sa statusnom promenom tokom
perioda od mesec dana koji prethodi danu odravanja sednice skuptine drutva
prenosioca na kojoj se donosi odluka o statusnoj promeni; 3) ako jedan ili vie akcionara
drutva sticaoca koji poseduju akcije koje predstavljaju najmanje 5% njegovog osnovnog
kapitala ne zahtevaju da se sazove skuptina drutva sticaoca radi donoenja odluke o
statusnoj promeni, najkasnije mesec dana pre odravanja sednice skuptine drutva
prenosioca.
Na pitanja pojednostavljenog postupka statusne promene koja nisu posebno
ureena ovim lanom primenjuju se odredbe Zakona o sprovoenju statusne promene u
redovnom postupku.

4. Promena osnovnog kapitala i nerasporeena imovina i obaveze

4.1. Poveanje osnovnog kapitala drutva sticaoca
Poveanje osnovnog kapitala drutva sticaoca sprovodi se u skladu sa odredbama
Zakona koje se odnose na poveanje kapitala za pravnu formu drutva sticaoca. Na
poveanje osnovnog kapitala javnog akcionarskog drutva sticaoca ne primenjuju se
odredbe Zakona o tritu kapitala koje se odnose na odobrenje Komisije za hartije od

123

vrednosti, kao i druge odredbe tog zakona koje su nespojive sa zamenom akcija u
postupku statusne promene.
lanovi drutva prenosioca koji su u drutvu prenosiocu koje prestaje kao rezultat
statusne promene upisali udele, odnosno akcije, ali ih do trenutka zamene za udele,
odnosno akcije drutva sticaoca nisu u celosti uplatili, duni su da ugovoreni ulog uplate,
odnosno unesu u drutvo sticaoca pod uslovima pod kojima su ih upisali, osim ako
ugovorom o statusnoj promeni nije drugaije odreeno.

4.2. Zabrana stvaranja prividnog kapitala

Drutvo sticalac ne moe poveati svoj osnovni kapital kao rezultat statusne
promene po osnovu udela odnosno akcija: 1) koje drutvo sticalac poseduje u drutvu
prenosiocu; 2) koje drutvo prenosilac poseduje u drutvu sticaocu.
Drutvo sticalac ne moe da izdaje akcije u zamenu za: 1) akcije koje drutvo
sticalac poseduje u drutvu prenosiocu, odnosno akcije koje za raun drutva sticaoca
dri tree lice u svoje ime; 2) sopstvene akcije drutva prenosioca, odnosno akcije koje za
raun drutva prenosioca dri tree lice u svoje ime.
Udele, odnosno akcije koje drutvo prenosilac ima u drutvu sticaocu, a koje se
kao rezultat statusne promene prenose drutvu sticaocu, postaju sopstveni udeli, odnosno
akcije drutva sticaoca. Izuzetno, drutvo sticalac moe, ako je to predvieno ugovorom o
statusnoj promeni, odnosno planom podele, da lanovima drutva prenosioca zamene
njihove udele, odnosno akcije sa udelima, odnosno akcijama koje drutvo prenosilac ima
u drutvu sticaocu.

5. Registracija statusne promene i pravne posledice registracije

Registracija statusne promene vri se u skladu sa zakonom o registraciji u
odnosu na drutvo sticaoca u odnosu na drutvo prenosioca. Registracija statusne
promene ne moe se vriti pre isteka roka od 30 dana od dana stupanja na snagu
ugovora o statusnoj promeni, odnosno plana podele.
Poveanje, odnosno smanjenje osnovnog kapitala nastalo kao rezultat statusne
promene registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.
Ako drutvo prestaje da postoji kao rezultat statusne promene, ono se brie iz
registra privrednih subjekata u skladu sa zakonom o registraciji.
Pravne posledice statusne promene nastupaju danom registracije statusne
promene u skladu sa zakonom o registraciji i odnose se na imovinu, prava i obaveze
drutva sticaoca i drutva prenosioca, u skladu sa Zakonom.

6. Zatita prava lanova drutva prenosioca i treih lica

lan drutva prenosioca koji smatra da je oteen utvrenom srazmerom
zamene udela, odnosno akcija u drutvu prenosiocu za udele, odnosno akcije u drutvu
sticaocu moe tubom nadlenom sudu protiv drutva sticaoca u roku od 30 dana od dana
objave obavetenja o sprovoenju statusne promene traiti isplatu novane naknade u
skladu sa odredbama Zakona.

124

Poverilac drutva koje uestvuje u statusnoj promeni ije je potraivanje nastalo

pre registracije statusne promene u skladu sa zakonom o registraciji i koji smatra da e
statusna promena u kojoj uestvuje njegov dunik ugroziti namirenje njegovog
potraivanja, moe, u roku od 30 dana od dana objavljivanja obavetenja o sprovoenju
statusne promene od strane njegovog dunika, zahtevati dobijanje odgovarajue zatite,
predviene Zakonom (davanjem obezbeenja u vidu zaloge, jemstva i slino; izmenama
uslova ugovora po osnovu kog je nastalo potraivanje ili raskidom tog ugovora;
izmenama uslova ugovora po osnovu koga je nastalo potraivanje ili raskidom tog
ugovora; odvojenim upravljanjem imovinom drutva prenosioca do namirenja
potraivanja; preduzimanjem drugih radnji i mera koje obezbeuju poveriocu poloaj koji
je imao pre sprovoenja statusne promene).
Odgovornost za tetu. Direktori drutva, odnosno lanovi nadzornog odbora ako
je upravljanje drutvom dvodomno, koje uestvuje u statusnoj promeni solidarno su
odgovorni lanovima, odnosno akcionarima tog drutva za tetu prouzrokovanu namerno
ili krajnjom nepanjom prilikom pripreme i sprovoenja statusne promene. Tuba za
naknadu tete moe biti podneta u roku od tri godine od dana objavljivanja registracije
statusne promene u skladu sa zakonom o registraciji. Navedena lica ne odgovaraju za
tetu ako se kontrolisano drutvo pripaja svom jedinom lanu.

Glava VIII
PRINUDNI OTKUP AKCIJA I PRAVO NA PRODAJU AKCIJA
1. Prinudni otkup akcija
Na predlog akcionara koji ima akcije koje predstavljaju najmanje 90% osnovnog
kapitala drutva i koji ima najmanje 90% glasova svih akcionara koji poseduju obine
akcije (otkupilac) skuptina donosi odluku o prinudnom otkupu svih akcija preostalih
akcionara drutva uz isplatu cene koja se odreuje shodnom primenom odredaba Zakona
o isplati nesaglasnih akcionara. Akcije koje poseduju lica povezana sa otkupiocem
smatraju se akcijama koje ima otkupilac pod uslovom da su ta lica povezana sa
otkupiocem u periodu od najmanje godinu dana pre donoenja odluke o prinudnom
otkupu.
Statutom se moe predvideti da prinudni otkup akcija nije doputen ili se moe
propisati vei procenat uea otkupioca u osnovnom kapitalu drutva kao uslov za
prinudni otkup. Odluka o izmeni statuta kojom se menjaju odredbe statuta donosi se
troetvrtinskom veinom glasova prisutnih akcionara, ako statutom nije predviena vea
veina.
Cena akcija koje su predmet prinudnog otkupa utvruje se prema vrednosti
akcija na dan koji ne prethodi vie od tri meseca danu donoenja odluke o prinudnom
otkupu, ne uzimajui u obzir njeno bilo kakvo oekivano poveanje ili smanjenje kao
posledicu te odluke.

125

Zakon detaljnije ureuje ostala pitanja utvrivanja i isplate cene kod prinudnog
otkupa akcija.
Odluka o prinudnom otkupu akcija registruje se u skladu sa zakonom o
registraciji, a dostavlja se Centralnom registru u roku od osam dana od dana donoenja.

2. Pravo na prodaju akcija

Kontrolni akcionar koji stekne akcije koje predstavljaju najmanje 90%
osnovnog kapitala drutva obavezan je da kupi akcije svakog od preostalih akcionara
drutva na njegov pisani zahtev. Ovaj zahtev sadri vrstu, klasu i broj akcija koje su
predmet prodaje i dostavlja se drutvu, ime se smatra da je zahtev dostavljen i
kontrolnom akcionaru.
Cena po kojoj je kontrolni akcionar obavezan da kupi akcije odreuje se shodnom
primenom odredaba Zakona o ceni po kojoj se isplauju nesaglasni akcionari. Drutvo je
duno da u roku od 60 dana od dana prijema zahteva za kupovinu akcija utvrdi cenu
shodnom primenom odredaba Zakona o postupku ostvarivanja prava na otkup akcija i da
o tome u istom roku obavesti kontrolnog akcionara i akcionara podnosioca zahteva.
Kontrolni akcionar je duan da u roku od 30 dana od dana prijema ovog obavetenja
izvri isplatu utvrene vrednosti akcija akcionaru podnosiocu zahteva, ime se vri
prenos akcija na kontrolnog akcionara.
Akcionar podnosilac zahteva koji smatra da vrednost utvrena od strane drutva
nije utvrena u skladu sa Zakonom moe u roku od 30 dana od dana prijema obavetenja
o utvrenoj ceni traiti da sud u vanparninom postupku utvrdi tu vrednost akcija u
skladu sa odredbama Zakona koje ureuju postupak ostvarivanja prava na otkup akcija.

Glava IX
PRESTANAK PRIVREDNOG DRUTVA
Govorei o pojedinoj formi privrednog drutva izneli smo i razloge prestanka
drutva. Zakon je odreen u definisanju razloga i uslova prestanka privrednog drutva, o
emu e dalje biti rei, no uopteno moemo rei da su osnovni sluajevi prestanka
privrednog drutva: prestanak po osnovu nesposobnosti plaanja (insolventnost) i
prestanak u specifinim sluajevima i kad je drutvo solventno.
U sluaju nesposobnosti plaanja (insolventnosti) privredno drutvo prestaje da
postoji brisanjem iz registra privrednih subjekata po osnovu sprovedenog postupka
steaja u skladu sa zakonom kojim se ureuje steaj, a u specifinim sluajevima kada je
drutvo solventno prestaje da postoji brisanjem iz registra privrednih subjekata po osnovu
sprovedenog postupka likvidacije ili prinudne likvidacije, u skladu sa Zakonom.

126

1. Likvidacija privrednog drutva

1.1. Pojam i pokretanje likvidacije
Likvidacija privrednog drutva se moe sprovesti kada drutvo ima dovoljno
sredstava za namirenje svih svojih obaveza.
Likvidacija privrednog drutva pokree se: 1) jednoglasnom odlukom svih
ortaka, odnosno komplementara, ako ugovorom o osnivanju nije drugaije odreeno; 2)
odlukom skuptine lanova drutva s ogranienom odgovornou donetom veinom od
dve treine od ukupnog broja glasova svih lanova drutva; 3) odlukom skuptine
akcionara donete veinom glasova prisutnih akcionara koji imaju pravo glasa po
odreenom pitanju, osim ako je statutom odreen vei broj glasova.
Registracija i objavljivanje odluke. Likvidacija drutva poinje danom
registracije odluke o likvidaciji i objavljivanjem oglasa o pokretanju likvidacije, u skladu
sa zakonom o registraciji.
Postupci u toku i pokretanje steaja. Pokretanje likvidacije ne spreava
odreivanje i sprovoenje izvrenja protiv drutva u likvidaciji niti voenje drugih
postupaka koji se vode protiv ili u korist drutva u likvidaciji. Pokretanje likvidacije
nema uticaja na podneti predlog za pokretanje steaja podnet u skladu sa zakonom kojim
se ureuje steaj, a poverioci drutva u likvidaciji mogu podneti predlog za pokretanje
steaja i tokom trajanja likvidacije iz razloga propisanih zakonom kojim se ureuje
steaj.
Ogranienja isplata lanovima drutva u likvidaciji. Za vreme likvidacije
privrednog drutva ne isplauje se uee u dobiti, odnosno dividenda niti se imovina
drutva raspodeljuje lanovima drutva pre isplate svih potraivanja poverilaca.

1.2. Likvidacioni upravnik

U odluci o pokretanju likvidacije privredno drutvo imenuje likvidacionog
upravnika. Imenovanjem likvidacionog upravnika svim zastupnicima drutva prestaju
prava zastupanja drutva. Ako drutvo ne imenuje upravnika u odluci o pokretanju
likvidacionog postupka svi zakonski zastupnici drutva postaju likvidacioni upravnici.
Privredno drutvo moe imati vie likvidacionih upravnika. Ako drutvo ima vie
likvidacionih upravnika, oni zastupaju drutvo zajedno, ako odlukom kojom su
imenovani nije drugaije odreeno.
Razreenje i ostavka likvidacionog upravnika. Likvidacioni upravnik moe biti
razreen odlukom skuptine i pre isteka mandata na koji je imenovan, bez navoenja
razloga, a istom odlukom mora biti imenovan novi likvidacioni upravnik.
Likvidacioni upravnik moe dati ostavku u skladu s odredbama Zakona kojim se
ureuje ostavka direktora drutva.
Registracija likvidacionog upravnika. Imenovanje, razreenje i ostavka
likvidacionog upravnika registruju se u skladu sa zakonom o registraciji. Ako drutvo ne
imenuje likvidacionog upravnika u odluci o pokretanju likvidacije, pa svi zakonski

127

zastupnici drutva postaju likvidacioni upravnici, registracija likvidacionog upravnika

sprovodi se po slubenoj dunosti u skladu sa zakonom o registraciji.
Ovlaenje likvidacionog upravnika. Likvidacioni upravnik zastupa drutvo u
likvidaciji i odgovoran je za zakonitost poslovanja drutva. Likvidacioni upravnik moe
preduzimati sledee aktivnosti: 1) vriti radnje na okonanju poslova zapoetih pre
poetka likvidacije; 2) preduziumati radnje potrebne za sprovoenje likvidacije, kao to
su prodaja imovine, isplata poverilaca i naplata potraivanja; 3) vriti druge poslove
neophodne radi sprovoenja likvidacije drutva.

1.3. Obavetavanje poverilaca i prijavljivanje potraivanja

Oglas o pokretanju likvidacije. Oglas o pokretanju likvidacije objavljuje se u
trajanju od 90 dana na internet stranici registra privrednih subjekata i sadri naroito:
1) poziv poveriocima da prijave svoja potraivanja; 2) adresu sedita drutva, odnosno
adresu za prijem pote na koju poverioci dostavljaju prijave potraivanja; 3) upozorenje
da e potraivanja poverilaca biti prekludirana (zatvorena, iskljuena) ako ih poverioci
ne prijave najkasnije u roku od 30 dana od dana isteka perioda trajanja oglasa o
pokretanju likvidacije.
Ako privredno drutvo tokom perioda trajanja oglasa o pokretanju likvidacije
promeni adresu sedita ili adresu za prijem pote, rok od 90 dana od objave oglasa o
pokretanju likvidacije ponovo poinje da tee od dana registracije te promene u skladu sa
zakonom o registraciji, a sve do tada prispele prijave potraivanja se smatraju uredno
podnetim.
Ako drutvo tokom roka za prijavu potraivanja poverilaca koji je ponovo poeo
da tee zbog promene adrese sedita ili adrese za prijem pote promeni adresu sedita ili
adresu za prijem pote, taj rok ponovo poinje da tee od dana registracije te promene u
skladu sa zakonom o registraciji, a sve do tada prispele prijave potraivanja se smatraju
uredno podnetim.
Individualno obavetenje poznatim poveriocima. Likvidacioni upravnik je
duan da poznatim poveriocima koji po Zakonu prijavljuju potraivanje uputi i pisano
obavetenje o pokretanju likvidacije drutva, najkasnije u roku od 15 dana od dana
poetka likvidacije drutva. Ovo obavetenje sadri naroito: 1) podatak o danu
objavljivanja i periodu trajanja oglasa o pokretanju likvidacije; 2) adresu sedita
drutva, odnosno adresu za prijem pote, na koju poverilac dostavlja prijavu
potraivanja; 3) upozorenje da e potraivanje poverioca biti prekludirano ako ga
poverilac ne prijavi najkasnije u roku od 30 dana od dana isteka perioda trajanja oglasa
o pokretanju likvidacije.
Ako drutvo tokom perioda trajanja oglasa o pokretanju likvidacije ili roka i take
3) iz prethodnog odlomka za prijavu potraivanja poverilaca promeni adresu sedita ili
adresu za prijem pote, likvidacioni upravnik je u obavezi da ponovo uputi obavetenje
poznatim poveriocima koji do tada nisu dostavili svoje prijave potraivanja i to u roku od
15 dana od dana registracije te promene u skladu sa zakonom o registraciji.
Poverioci ije je potraivanje utvreno izvrnom ispravom i poverioci u vezi sa
ijim potraivanjem protiv drutva pone da tee parnica do poetka likvidacije nemaju

128

obavezu prijavljivanja potraivanja, a njihova potraivanja se smatraju prijavljenim, u

skladu sa Zakonom.
Prijava potraivanja. Privredno drutvo je duno da sve prispele prijave
potraivanja, kao i potraivanja utvrena izvrnom ispravom i potraivanja za koje je
poela tei parnica protiv drutva do poetka likvidacije, evidentira u listu prijavljenih
potraivanja i da saini listu priznatih i osporenih potraivanja.
Drutvo moe, u toku od 30 dana od dana prijema prijave potraivanja, osporiti
potraivanje poverioca, u kom sluaju je obavezno da o tome u istom roku obavesti
poverioca uz obrazloenje osporavanja potraivanja. Drutvo ne moe osporavati
potraivanja poveriocima ija su potraivanja utvrena izvrnom ispravom.
Ako poverilac ije je potraivanje osporeno ne pokrene postupak pred nadlenim
sudom u roku od 15 dana od dana prijema obavetenja o osporavanju potraivanja i u
istom roku o tome pisanim putem obavesti drutvo, to potraivanje se smatra
prekludiranim.
Ako je do trenutka prijema obavetenja o osporavanju potraivanja poverilac
protiv drutva ve pokrenuo postupak o tom potraivanju pred nadlenim sudom,
poverilac nije duan da pokree novi postupak po prijemu obavetenja o osporavanju
potraivanja.
Potraivanja nastala nakon pokretanja likvidacije ne prijavljuju se i moraju se
namiriti do okonanja likvidacije.

1.4. Likvidacioni bilansi i izvetaji

Poetni likvidacioni bilans. Likvidacioni upravnik u roku od 30 dana od dana
poetka likvidacije sastavlja poetni likvidacioni bilans kao vanredni finansijski izvetaj
u skladu sa propisima kojima se ureuje raunovodstvo i revizija, i u istom roku ga
podnosi ortacima (ortako drutvo), komplementarima (komanditno drutvo), odnosno
skuptini (drutvo s ogranienom odgovornou i akcionarsko drutvo) na usvajanje, koji
su duni da donesu odluku o usvajanju poetnog likvidacionog bilansa najkasnije u roku
od 30 dana od dana kada im je podnet na usvajanje.
Poetni likvidacioni izvetaj. Likvidacioni upravnik sastavlja i poetni
likvidacioni izvetaj koji sadri: 1) listu prijavljenih potraivanja; 2) listu priznatih
potraivanja; 3) listu osporenih potraivanja sa obrazloenjem osporavanja; 4) podatak
da li je imovina drutva dovoljna za namirenje svih obaveza drutva, ukljuujui i
osporena potraivanja; 5) neophodne radnje za sprovoenje likvidacije; 6) vreme
predvieno za sprovoenje likvidacije; 7) druge injenice od znaaja za sprovoenje
likvidacije.
Poetni likvidacioni izvetaj likvidacioni upravnik sastavlja najranije 90 dana, a
najkasnije 120 dana od dana poetka likvidacije i u istom roku ga podnosi ortacima,
komplementarima, odnosno skuptini na usvajanje, koji su duni da donesu odluku o
usvajanju poetnog likvidacinog izvetaja najkasnije u roku od 30 dana od dana kada im
je podnet na usvajanje.Usvojeni poetni likvidacioni izvetaj registruje se u skladu sa
zakonom o registraciji. Likvidacioni upravnik ne moe otpoeti sa plaanjima radi

129

namirenja poverilaca niti sa isplatama lanovima drutva pre registracije poetnog

likvidacionog izvetaja, osim plaanja obaveza iz tekueg poslovanja drutva.
Godinji likvidacioni izvetaj. Likvidacioni upravnik u toku likvidacije podnosi
godinje likvidacione izvetaje o svojim radnjama, sa obrazloenjem razloga zbog koji se
likvidacija nastavlja, a nije zavrena, ortacima, komplementarima, odnosno skuptini na
usvajanje, najkasnije u roku od tri meseca po isteku svake poslovne godine.Godinji
likvidacioni izvetaji registruju se u skladu sa zakonom o registraciji.

1.5. Obustava likvidacije i pokretanje steaja

Obustava likvidacije. U toku likvidacije privredno drutvo odlukom ortaka,
komplementara, odnosno skuptine lanova ili akcionara moe obustaviti likvidaciju i
nastaviti sa poslovanjem.Odluka se donosi veinom odreenom za donoenje odluke o
likvidaciji.
Odluka o obustavi likvidacije moe se doneti samo u sluaju da je drutvo
namirilo u potpunosti sve poverioce, nezavisno od toga da li su tim poveriocima
potraivanja osporena ili priznata, pod uslovom da nije otkazalo ugovor o radu bilo
kom zaposlenom po osnovu likvidacije niti otpoelo sa isplatama lanovima drutva.
Sastavni deo odluke o obustavi likvidacije je imenovanje zakonskog zastupnika
drutva. Sastavni deo ove odluke je i izjava likvidacionog upravnika da su svi poverioci
namireni u potpunosti i da drutvo nije otpoelo sa isplatama lanovima drutva. Ako
drutvo ima vie likvidacionih upravnika oni ovu izjavu daju zajedniki. Odluka o
obustavi likvidacije registruje se u skladu sa zakonom o registraciji,
U sluaju obustave likvidacije, potraivanja poverilaca koji nisu prijavili svoja
potraivanja i poverilaca ija su potraivanja osporena, a nisu u roku od 15 dana od dana
prijema obavetenja o osporavanju potraivanja pokrenuli postupak pred nadlenim
sudom, nee se smatrati prekludiranim u smislu Zakona.
Pokretanje postupka steaja zbog prezaduenosti. Ako se iz poetnog
likvidacionog bilansa ili poetnog likvidacionog izvetaja utvrdi da imovina drutva nije
dovoljna za namirenje svih potraivanja poverilaca (prezaduenost), likvidacioni
upravnik je duan da nadlenom sudu podnese predlog za pokretanje steaja u roku od
15 dana od dana sastavljanja poetnog likvidacionog bilansa, odnosno poetnog
likvidacionog izvetaja i ne moe namirivati potraivanja poverilaca, osim potraivanja
nastalih iz tekueg poslovanja drutva do dana pokretanja steajnog postupka.

1.6. Dokumenti koji se sastavljaju nakon isplate poverilaca

Nakon isplate poverilaca likvidacioni upravnik sastavlja: 1) zavrni likvidacioni
bilans; 2) izvetaj o sprovedenoj likvidaciji; 3) pisanu izjavu da je uputio obavetenje
svim poznatim poveriocima u skladu sa odredbama Zakona koje ureuju individualno
obavetenje poznatim poveriocima, kao i da su sve obaveze drutva po osnovu
prijavljenih potraivanja i potraivanja koja se u smislu Zakona smatraju prijavljenim
izmirene u potpunosti i da se protiv drutva ne vode drugi postupci; 4) predlog odluke o
raspodeli likvidacionog ostatka drutva.
130

Zavrni likvidacioni bilans sastavlja se i registruje u skladu sa propisima kojima

se ureuje raunovodstvo i revizija.
Ortaci, komplementari, odnosno skuptina lanova i akcionara usvajaju navedene
dokumente i donose odluku o okonanju likvidacije na nain propisan odredbama
Zakona. Drutvo ne moe doneti odluku o okonanju likvidacije pre pravnosnanog
okonanja svih postupaka koji za pravnu posledicu mogu imati bilo kakvu obavezu
drutva i izmirenja svih tih obaveza.

1.7. Okonanje likvidacije i odgovornost za tetu

Raspodela likvidacionog ostatka. Imovina privrednog drutva u likvidaciji koja
preostane posle izmirenja svih obaveza drutva (likvidacioni ostatak) raspodeljuje se
lanovima drutva u skladu sa odlukom o raspodeli likvidacionog ostatka drutva.
Ako osnivakim aktom, odnosno statutom ili jednoglasnom odlukom ortaka,
komplementara, odnosno skuptine nije drugaije odreeno, raspodela likvidacionog
ostatka vri se na sledei nain: 1) ortacima, komplementarima i komanditorima i
lanovima drutva s ogranienom odgovornou srazmerno njihovim udelima u drutvu;
2) akcionarima sa preferencijalnim akcijama koji imaju pravo prioriteta u odnosu na
likvidacioni ostatak, a nakon njihove isplate akcionarima sa obinim akcijama srazmerno
ueu njihovih akcija u ukupnom broju obinih akcija u drutvu.
Komanditori, lanovi drutva s ogranienom odgovornou i akcionari koji su u
likvidaciji savesno primili isplate duni su da vrate primljeno ako je to potrebno za
namirenje poverilaca drutva.
U sluaju spora izmeu lanova drutva u vezi raspodele likvidacionog ostatka,
likvidacioni upravnik odlae tu raspodelu do pravnosnanog okonanja spora.
Naknada likvidacionom upravniku. Likvidacioni upravnik ima pravo da mu se
nadoknade trokovi koje je imao u sprovoenju likvidacije, kao i na isplatu naknade za
rad. Naknadu za rad i visinu trokova sprovoenja likvidacije odreuju ortaci,
komanditori, odnosno skuptina, a u sluaju spora ili kada to drutvo ne odredi,
likvidacioni upravnik moe traiti da nadleni sud u vanparninom postupku odredi
iznos naknade za rad i nadoknade tokova. U pogledu svojih potraivanja likvidacioni
upravnik smatra se poveriocem drutva u likvidaciji.
Okonanje likvidacije. Likvidacija se okonava donoenjem odluke o
okonanju likvidacije u skladu sa Zakonom. Po okonanju likvidacije drutvo se brie iz
registra privrednih subjekata u skladu sa zakonom o registraciji.
Ako ortaci, komplementari, odnosno skuptina ne donesu odluku o usvajanju
dokumenata koji se sastavljaju nakon isplate poverilaca u roku od 60 dana od dana
podnoenja tih dokumenata na usvajanje od strane likvidacionog upravnika, tu odluku
moe zameniti pisana izjava likvidacionog upravnika o neusvajanju tih dokumenata.
Poslovne knjige i dokumenta drutva koje je brisano usled okonanja likvidacije
uvaju se u skladu sa propisima kojima se ureuje arhivska graa, a ime i adresa lica
kome su poslovne knjige i dokumenta povereni na uvanje registruju se u skladu sa
zakonom o registraciji. Ako odluku o imenu i adresi ovih lica ne donesu ortaci,

131

komplementari, odnosno skuptina, tu odluku moe zameniti i pisana izjava likvidacionog

upravnika o imenu i adresi tog lica.
Zainteresovana lica imaju pravo na uvid u poslovne knjige i dokumenta brisanog
drutva o svom troku. Ako je nakon brisanja drutva iz registra potrebno preduzeti
odreene radnje u pogledu imovine drutva prestalog brisanjem ili druge radnje koje je
trebalo preduzeti tokom likvidacije, zainteresovano lice moe traiti da nadleni sud u
vanparninom postupku odredi likvidacionog upravnika sa ovlaenjem za preduzimanje
tih radnji.
Odgovornost likvidacionog upravnika za tetu. Likvidacioni upravnik
odgovara za tetu koju priini u vrenju svoje dunosti lanovima drutva i poveriocima
drutva. Potraivanje za tetu zastareva u roku od tri godine od dana brisanja drutva iz
registra.
Odgovornost lanova drutva po okonanju likvidacije drutva. Ortaci i
komplementari odgovaraju neogranieno solidarno za obaveze drutva u likvidaciji i
nakon brisanja drutva iz registra privrednih subjekata. Komanditori, lanovi drutva s
ogranienom odgovornou i akcionari akcionarskog drutva odgovaraju solidarno za
obaveze drutva u likvidaciji i nakon brisanja drutva iz registra privrednih subjekata, do
visine primljenog iznosa iz likvidacionog ostatka. Potraivanja poverilaca zastarevaju u
roku od tri godine od dana brisanja drutva iz registra.

1.8. Prinudna likvidacija

1.8.1. Razlozi za pokretanje postupka
Prinudna likvidacija pokree se ako: 1) je privrednom drutvu pravnosnanim
aktom izreena zabrana obavljanja delatnosti, odnosno oduzeta dozvola, licenca ili
odobrenje za obavljanje odreene delatnosti, a drutvo ne registruje promenu pretene
delatnosti ili ne otpone likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravnosnanosti tog akta;
2) u roku od 30 dana od dana isteka vremena na koje je drutvo osnovano drutvo ne
registruje produenje vremena trajanja drutva ili u istom roku ne otpone likvidaciju;
3) ortako drutvo ostane sa jednim ortakom, odnosno komanditno drutvo ostane bez
komplementara ili komanditora, a drutvu u roku od tri meseca ne pristupi nedostajui
lan ili u istom roku drutvo ne promeni pravnu formu u pravnu formu ije uslove
ispunjava u skladu sa Zakonom ili u istom roku ne otpone likvidaciju; 4) se osnovni
kapital drutva smanji ispod minimalnog iznosa propisanog Zakonom, a drutvo u roku
od est meseci ne povea osnovni kapital najmanje do minimalnog iznosa propisanog
Zakonom, ili u istom roku drutvo ne promeni pravnu formu u formu ije uslove
ispunjava u skladu sa Zakonom, ili u istom roku drutvo ne donese odluku o likvidaciji i
takvu promenu u istom roku registruje u skladu sa zakonom o registraciji; 5) drutvo ne
dostavi nadlenom registru godinje finansijske izvetaje do kraja poslovne godine za
prethodnu poslovnu godinu, odnosno ako ne dostavi poetni likvidacioni bilans u skladu
sa zakonom kojim se ureuje raunovodstvo i revizija; 6) je pravnosnanom presudom
utvrena nitavost registracije osnivanja drutva u skladu sa zakonom o registraciji ili
nitavost osnivakog akta drutva u postupku za utvrivanje i dejstvo nitavosti
osnivakog akta predvienom odredbama Zakona; 7) je pravnosnanom presudom
naloen prestanak drutva u skladu sa odredbama Zakona koje ureuju prestanak

132

drutva po odluci suda, a drutvo u roku od 30 dana od dana pravnosnanosti presude ne

otpone likvidaciju; 8) drutvo ostane bez zakonskog zastupnika, a ne registruje novog u
roku od tri meseca od dana brisanja zakonskog zastupnika iz registra privrednih
subjekata; 9) drutvo u likvidaciji ostane bez likvidacionog upravnika, a ne registruje
novog u roku od tri meseca od dana brisanja likvidacionog upravnika iz registra
privrednih subjekata; 10) usvojeni poetni likvidacioni izvetaj ne bude dostavljen
registru privrednih subjekata u skladu sa zakonom o registraciji; 11) u drugim
sluajevima predvienim zakonom.
1.8.2. Pokretanje postupka prinudne likvidacije
U sluajevima ostvarenja razloga za pokretanje postupka prinudne likvidacije
registrator koji vodi registar privrednih subjekata po slubenoj dunosti prevodi drutvo
u status "u prinudnoj likvidaciji" i istovremeno objavljuje oglas o prinudnoj likvidaciji
na internet stranici registra privrednih subjekata u neprekidnom trajanju od est meseci.
Ovaj oglas sadri: 1) dan objave oglasa; 2) poslovno ime i matini broj drutva; 3) razlog
prinudne likvidacije; 4) obavetenje poveriocima da u roku od est meseci od dana
objave oglasa mogu podneti predlog za pokretanje steaja nadlenom sudu u skladu sa
zakonom kojim se ureuje steaj.
Nad drutvom u prinudnoj likvidaciji moe se otvoriti steaj u sluaju postojanja
steajnog razloga u skladu sa zakonom kojim se ureuje steaj. Ako registar privrednih
subjekata u roku od godinu dana od dana objave oglasa o prinudnoj likvidaciji na internet
stranici registra privrednih subjekata ne primi reenje nadlenog suda o otvaranju steaja
nad drutvom u prinudnoj likvidaciji, registrator koji vodi registar privrednih subjekata
po slubenoj dunosti brie drutvo iz registra.
1.8.3. Posledice brisanja drutva iz registra u sluaju prinudne
likvidacije
Imovina brisanog privrednog drutva postaje imovina lanova drutva u
srazmeri sa njihovim udelima u kapitalu drutva, a u sluaju ortakog drutva koje
nema kapital raspodeljuje se na jednake delove izmeu ortaka. lanovi drutva svoje
odnose u pogledu ove imovine ureuju ugovorom, pri emu svaki lan drutva moe
traiti da nadleni sud u vanparninom postupku izvri podelu te imovine.
Nakon brisanja drutva iz registra privrednih subjekata, lanovi brisanog drutva
odgovaraju za obaveze drutva u skladu sa odredbama Zakona o odgovornosti lanova
drutva po okonanju likvidacije. Izuzetno, kontrolni lan drutva s ogranienom
odgovornou i kontrolni akcionar akcionarskog drutva odgovaraju neogranieno
solidarno za obaveze drutva i nakon brisanja drutva iz registra. Potraivanja poverilaca
drutva prema ovim lanovima drutva zastarevaju u roku od tri godine od dana brisanja
drutva iz registra.

133

2. Steaj
2.1. Pojam i osnovi steaja
Pojam steaja. U pravnoj teoriji i doktrini postoji vie definicija steaja koje
sadre njegovo sutinsko odreenje. U optem pristupu mogue je rei da je steaj
"sudski nain prestanka ili reorganizacije privrednih drutava i preduzetnika koji su
postali trajnije nesposobni za izvravanje obaveza, ili u drugim sluajevima koji su
odreeni zakonom., kada se njihova imovina koristi za srazmerno namirenje steajnih
poverilaca" 50 "Steaj je institut kolektivnog namirenja poverilaca generalnim izvrenjem
na imovini steajnog dunika, ime on prestaje da postoji kao pravni subjekt (ako nije
uspeo postupak reorganizacije i prihvaen plan reorganizacije" 51
Zakon o steaju 52 u lanu 1. predvia da se steaj, u smislu njegovih odredbi,
sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom. Pod bankrotstvom se podrazumeva
namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine steajnog dunika, odnosno steajnog
dunika kao pravnog lica, dok se pod reorganizacijom podrazumeva namirenje
poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem dunikopoverilakih odnosa, statusnim promenama dunika ili na drugi nain koji je predvien
planom reorganizacije.
Zakon o steaju istie da cilj steaja jeste najpovoljnije kolektivno namirenje
steajnih poverilaca ostvarivanjem najvee mogue vrednosti steajnog dunika,
odnosno njegove imovine.
U kontekstu razloga steaja treba ukazati na praktinu razliku pojma
insolventnost, kao trajnije nesposobnosti plaanja, od nelikvidnosti i prezaduenosti.
Nelikvidnost je stanje privremene nemogunosti privrednog subjekta da izvrava svoje
novane obaveze prema poveriocima, koju on, uglavnom, prevazilazi u toku poslovanja,
bilo naplatom svojih potraivanja, bilo ostvarenjem dobiti ili na neki drugi nain.
Prezaduenost privrednog subjekta postoji kada je pasiva njegove imovine vea od
njegove aktive, kada on, relativno, uredno izvrava svoje obaveze i ne remeti privredno
poslovanje, pa se prema njemu ne preduzimaju bilo kakve mere.
Naela steaja. Institut steaja karakterie vie naela na kojima se zasniva sam
postupak steaja. Prvo, naelo zatite steajnih poverilaca-steaj omoguava kolektivno i
srazmerno namirenje steajnih poverilaca, u skladu sa Zakonom o steaju. Drugo, naelo
jednakog tretmana i ravnopravnosti-u steajnom postupku svim poveriocima
obezbeuje se jednak tretman i ravnopravan poloaj poverilaca istog isplatnog reda
odnosno iste klase u postupku reorganizacije. Tree, naelo ekonominosti-steajni
postupak se sprovodi tako da omogui ostvarivanje najvee mogue vrednosti imovine
steajnog dunika i najveeg mogueg stepena namirenja poverilaca u to kraem
vremenu i sa to manje trokova. etvrto, naelo sudskog sprovoenja postupka-po
otvaranju steajni postupak sprovodi sud po slubenoj dunosti. Peto, naelo
Srdi M., Jovanovi V., Pravni poloaj privrednih subjekata, Privredna akademija samostalni i nedravni
univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 2006., str. 177.
51
Vasiljevi S. Mirko, nav.delo., str. 594.
52
"Slubeni glasnik RS", br.104/2009, 99/2011-dr.zakon, 71/2012-odluka US i 83/2014.
50

134

imperativnosti i prekluzivnosti-steajni postupak se sprovodi po odredbama Zakona o

steaju, ako njime nije drugaije odreeno. Na pitanja koja nisu posebno ureena tim
zakonom, shodno se primenjuju odgovarajue odredbe zakona kojim se ureuje parnini
postupak. Propisani rokovi su prekluzivni, ako matinim zakonom nije drugaije
odreeno. esto, naelo hitnosti-steajni postupak je hitan. U steajnom postupku nije
dozvoljen zastoj i prekid. Sedmo, naelo dvostepenosti-steajni postupak je dvostepen,
osim ako je zakonom iskljuen pravni lek. Osmo, naelo javnosti i informisanostisteajni postupak je javan i svi uesnici u steajnom postupku imaju pravo na
blagovremeni uvid u podatke vezane za sprovoenje postupka, osim podataka koji
predstavljaju poslovnu ili slubenu tajnu. Zakljuak o podacima koji predstavljaju
slubenu ili poslovnu tajnu donosi steajni sudija na predlog steajnog upravnika. Oglasi,
reenja i drugi akti suda, na dan donoenja, objavljuju se na oglasnoj i elektronskoj
oglasnoj tabli suda, a reenja i drugi akti suda, kada je to propisano zakonom, dostavljaju
se i odgovarajuem registru radi javnog objavljivanja na internet strani tog registra ili na
drugi nain kojim se omoguava da javnost bude upoznata, ukoliko taj registar nema
svoju internet stranu.
Svi podnesci steajnog upravnika i uesnika u postupku sa svim prilozima
objavljuju se, odmah po prijemu, na javnom portalu nadlenog privrednog suda ili na
drugi nain kojim se omoguava da javnost bude upoznata o toku steajnog postupka, uz
potovanje propisa kojima se ureuje zatita podataka o linosti.
Postupanje i donoenje odluka u steajnom postupku vri se na osnovu uvida u
sve raspoloive informacije.
Istorijat. Jo su u Rimskom pravu postojala dva instituta koje moemo smatrati
prethodnicima steaja. Missio in bona je situacija kada dunik nije sposoban da isplati
poverioce i zbog toga pretor dozvoljava da mu se ue u posed (uz gubitak asti dunika i
osudu na zatvor) i da se posed proda jednom licu (bonorum emptor), koje je bilo u
obavezi da isplati poverioce u utvrenim procentima, to predstavlja i praoblik dela
obaveza steajnog upravnika. U drugoj situaciji, cessio bonorum, dunik je svojom
voljom (zbog ega nije gubio ast i nije mogao biti osuen na zatvor u tom sluaju)
ustupao svoj posed svojim poveriocima za naplatu njihovih potraivanja. 53
U srednjem veku praoblici steajnog prava razvijaju se u italijanskim gradovima.
Od italijanske rei banca rotta, to znai "trula klupa", nastao je izraz "bankrot". Ako je
neki trgovac bio prezaduen, njegovu klupu (tezgu, banak) na pijaci ili vaaru ostali su
trgovci mogli izlomiti i tako ga onemoguiti da dalje radi. 54
U Srbiji je institut steaja uveden 1861. godine Zakonikom o o stecinom
postupku (koji je imao 155 paragrafa), a u Kraljevini Jugoslaviji izvrena je unifikacija
steajnog prava Steajnim zakonom donetim 1929. godine (imao je 90 paragrafa).
Posle Drugog svetskog rata, 1953. godine, steaj je uveden Uredbom o prestanku
preduzea i radnji, pod nazivom "prinudna likvidacija". Godine 1965. donet je Zakon o
prinudnom poravnanju i steaju, godine 1980. Zakon o sanaciji i prestanku organizacija
udruenog rada, a 1986. godine novi zakon istog naziva. Zakon o prinudnom poravnanju,

53
54

Vasiljevi M., nav.delo, str. 594.

Besarovi I., nav.delo, str. 135.

135

steaju i likvidaciji donet je 1989. godine ("Slubeni list SFRJ", br. 84/89 i "Slubeni list
SRJ", br. 37/93 i 28/96). 55
Srbija je 2004. godine donela Zakon o steajnom postupku, a na snazi je, kako
smo istakli, Zakon o steaju iz 2009. godine. Na steaj banaka primenjuje se Zakon o
steaju i likvidaciji banaka i drutava za osiguranje 56.

2.2. Steajni razlozi

Steajni postupak se otvara nad privrednim drutvom kada se utvrdi postojanje
najmanje jednog steajnog razloga. Steajni razlozi su: 1) trajnija nesposobnost
plaanja; 2) pretea nesposobnost plaanja; 3) prezaduenost; 4) nepostupanje po
usvojenom planu reorganizacije i ako je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili
nezakonit nain.
Trajnija nesposobnost plaanja postoji ako steajni dunik: 1) ne moe da
odgovori svojim novanim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze; 2)
potpuno obustavi sva plaanja u neprekidnom trajanju od 30 dana.
Pretea nesposobnost plaanja postoji ako steajni dunik uini verovatnim da
svoje ve postojee novane obaveze nee moi da ispuni po dospeu.
Prezaduenost postoji ako je imovina steajnog dunika manja od njegovih
obaveza. Ako je steajni dunik drutvo lica prezaduenost ne postoji ako to drutvo ima
najmanje jednog ortaka odnosno komplementara koji je fiziko lice.
Nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije postoji kada steajni dunik ne
postupa po planu reorganizacije ili postupa suprotno planu reorganizacije na nain kojim
se bitno ugroava sprovoenje plana reorganizacije.
2.2.1. Pretpostavka trajnije nesposobnosti plaanja
Postojanje trajnije nesposobnosti plaanja se pretpostavlja u sluaju kada je
predlog za pokretanje steajnog postupka podneo poverilac koji u sudskom ili poreskom
izvrnom postupku sprovedenom u Republici Srbiji nije mogao namiriti svoje novano
potraivanje bilo kojim sredstvom izvrenja.
2.2.2. Posebni sluajevi u kojima se steajni postupak obustavlja ili
zakljuuje bez odlaganja
Ako se utvrdi da steajni dunik ima samo jednog poverioca, otvoreni steajni
postupak se obustavlja bez odlaganja.
Ako se utvrdi da je imovina steajnog dunika manja od visine trokova steajnog
postupka ili da je imovina steajnog dunika neznatne vrednosti, steajni postupak se
zakljuuje bez odlaganja. U tom sluaju steajni sudija e reenjem o zakljuenju
steajnog postupka naloiti steajnom upravniku da unovi imovinu steajnog dunika i
ostvarenim sredstvima pokrije nastale trokove. Ako po pokriu nastalih trokova
preostanu sredstva, ta sredstva se uplauju u budet Republike Srbije. Izuzetno, steajni
55
56

Vasiljevi M., isto.

"Slubeni glasnik RS", br. 61/05, 116/08 i 91/2010.

136

postupak se ne zakljuuje ako poverilac ili steajni dunik podnesu zahtev za sprovoenje
postupka i ako po nalogu steajnog sudije podnosilac zahteva poloi sredstva neophodna
za pokrie trokova steajnog postupka.
2.2.3. Sluajevi na koje se ne primenjuje Zakon o steaju
Steajni postupak se ne sprovodi prema: Republici Srbiji; autonomnim
pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave; fondovima ili organizacijama obaveznog
penzijskog, invalidskog, socijalnog i zdravstvenog osiguranja, pravnim licima iji je
osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, a koja se
iskljuivo ili preteno finansiraju kroz ustupljene javne prihode ili iz republikog
budeta, odnosno budeta autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave; Narodnoj
banci Srbije; Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti, javnim
agencijama. Za obaveze pravnog lica nad kojim se ne sprovodi steajni postupak
solidarno odgovaraju njegovi osnivai, odnosno vlasnici, kao lanovi ili akcionari.
Odredbe Zakona o steaju ne primenjuju se, kako smo napomeuli, na steajni
postupak banaka i osiguravajuih organizacija, osim odredaba kojima se ureuju pitanja
koja nisu ureena posebnim zakonom.

2.3. Nadlenost i organi steajnog postupka

2.3.1. Nadlenost
Stvarna nadlenost. Steajni postupak sprovodi sud odreen zakonom kojim se
ureuje nadlenost sudova i u nadlenosti je privrednih sudova. Izvrne radnje u
steajnom postupku sprovodi steajni sudija u skladu sa Zakonom o steaju.
Mesna nadlenost. Steajni postupak sprovodi sud na ijem podruju je sedite
steajnog dunika. Steajni postupak nad steajnim dunikom koji nema sedite u
Republici Srbiji sprovodi sud na ijem podruju je sedite glavnih interesa steajnog
dunika, ako su za to ispunjeni uslovi predvieni zakonom.
2.3.2. Organi steajnog postupka
Organi steajnog postupka su: steajni sudija, steajni upravnik, skuptina
poverilaca i odbor poverilaca. Raniji Zakon o steajnom postupku je, uz ove organe,
predvideo i steajno vee, kao, tada, glavni organ steajnog postupka.
Steajni sudija
Steajni sudija: 1) odluuje o pokretanju prethodnog steajnog postupka; 2)
utvruje postojanje steajnog razloga i odluuje o otvaranju steajnog postupka; 3)
imenuje i razreava steajnog upravnika; 4) odobrava trokove steajnog postupka i
obaveze steajne mase pre njihove isplate; 5) odreuje iznos preliminarne i konane
naknade trokova i nagrade steajnog upravnika; 6) odluuje o primedbama na radnje
steajnog upravnika; 7) razmatra predlog plana reorganizacije i odrava roite za
razmatranje predloga plana reorganizacije ili odbacuje predlog plana reorganizacije; 8)

137

potvruje usvajanje plana reorganizacije ili konstatuje da plan reorganizacije nije

usvojen; 9) donosi reenje o glavnoj deobi steajne mase; 10) donosi druge odluke i
preduzima druge radnje odreene Zakonom o steaju.
Steajni upravnik
Steajni upravnik vodi poslove i zastupa steajnog dunika, osim ako je
zakonom drugaije odreeno. Steajni upravnik, kao i lica koja obavljaju poslove
steajnog upravnika u ime organizacije koja je posebnim zakonom odreena da obavlja
poslove steajnog upravnika, imaju status slubenog lica u smislu odredaba Krivinog
zakonika kojima se regulie poloaj slubenog lica. Steajni upravnik ima legitimaciju
koju izdaje ovlaena organizacija. Steajni upravnik legitimaciju moe da upotrebljava
samo za slubene radnje koje preduzima u granicama svojih zakonskih ovlaenja.
Ministar blie propisuje izgled, obrazac i sadrinu legitimacije steajnog upravnika.
Steajnog upravnika imenuje steajni sudija reenjem o otvaranju steajnog
postupka. Izbor steajnog upravnika vri se metodom sluajnog odabira sa liste aktivnih
steajnih upravnika za podruje nadlenog suda, koju sudu dostavlja organizacija
nadlena za voenje imenika steajnih upravnika.
U prethodnom steajnom postupku, privremeni steajni upravnik se imenuje
reenjem steajnog sudije na nain navedenen u prethodnom odlomku.
Ministar nadlean za poslove steaja propisuje blie uslove i nain izbora
steajnog upravnika metodom sluajnog odabira. Zakon konkretno definie sluajeve i
razloge zbog kojih odreeno lice ne moe biti imenovano za steajnog upravnika.
Uglavnom se radi o razliitom obliku veza sa steajnim dunikom (poslovne, rodbinske i
sl.), koje mogu dovesti u pitanje njegovu objektivnost u eventualnom obavljanju poslova
steajnog upravnika.
Imenovanje steajnog upravnika u steaju drutvenih i dravnih preduzea.
U postupku sprovoenja steaja nad pravnim licem koje je u veinskoj dravnoj
ili drutvenoj svojini, kao i u sluaju kada se tokom steajnog postupka promeni
vlasnika struktura steajnog dunika tako da steajni dunik postane pravno lice u
veinskoj dravnoj svojini, za steajnog upravnika steajni sudija imenuje organizaciju
koja je posebnim zakonom odreena da obavlja poslove steajnog upravnika.
Licenca za obavljanje poslova steajnog upravnika. Licencu izdaje ovlaena
organizacija reenjem o izdavanju licence. Licenca se izdaje licu koje: 1) je dravljanin
Republike Srbije; 2) ima poslovnu sposobnost; 3) ima steeno visoko obrazovanje na
studijama drugog stepena (diplomske akademske studije-master, specijalistike
akademske studije, specijalistike strukovne studije), odnosno u osnovnom trajanju od
najmanje etiri godine; 4) ima tri godine radnog iskustva sa visokom strunom spremom
ili tri godine radnog iskustva na sprovoenju steajnih postupaka; 5) ima poloen struni
ispit za dobijanje licence; 6) je dostojno poverenja za obavljanje poslova steajnog
upravnika.
Zakon predvia u kojim sluajevima se ne moe izdati licenca odreenom licu i
kada lice nije dostojno poverenja za obavljanje poslova steajnog upravnika (koje se

138

utvruje naroito u skladu sa kodeksom etike steajnih upravnika), kada ovlaena

organizacija donosi reenje o odbijanju zahteva za izdavanje licence.
Licenca vai tri godine od dana izdavanja i moe se obnoviti. Licenca se obnavlja
na zahtev steajnog upravnika, koji se podnosi ovlaenoj organizaciji najranije tri
meseca pre isteka roka vanosti licence, uz dokaz o ispunjenju traenih uslova.
Licenca se moe oduzeti i pre isteka roka vaenja licence u sluaju da se u
postupku po prijavi zainteresovanog lica ili po slubenoj dunosti utvrdi da steajni
upravnik nije savesno obavljao poslove u skladu sa zakonom, nacionalnim standardima
za upravljanje steajnom masom i kodeksom etike steajnih upravnika. Steajnom
upravniku kome je oduzeta licenca ili kome je zahtev za obnavljanje licence odbijen iz
zakonom propisanih razloga ne moe da se izda nova licenca u roku od pet godina od
dana konanosti reenja o odbijanju zahteva za obnavljanje licence. Ovlaena
organizacija vodi imenik steajnih upravnika, u koji se upisuju lica koja su stekla
licencu za obavljanje poslova steajnih upravnika kao aktivni steajni upravnici ili kao
neaktivni steajni upravnici.
Struni nadzor nad radom steajnih upravnika vri ovlaena organizacija, u
skladu sa posebnim zakonom. Na postupak strunog nadzora shodno se primenjuju
odredbe zakona kojim se ureuje opti upravni postupak. u postupku na koji se shodno
primenjuju odredbe zakona kojim se ureuje opti upravni postupak. U postupku strunog
nadzora ovlaena organizacija proverava da li steajni upravnik obavlja dunost
steajnog upravnika u skladu sa zakonom, nacionalnim standardima za upravljanje
steajnom masom i kodeksom etike, kao i drugim propisima. U sluaju utvrenih
nepravilnosti u radu steajnog upravnika, ovlaena organizacija, po sprovedenom
disciplinskom postupku, steajnom upravniku za utvrene povrede dunosti izrie
sledee mere: 1) opomenu; 2) javnu opomenu; 3) novanu kaznu; 4) oduzimanje licence.
Navedene mere izriu se reenjem koje je konano. Povrede dunosti steajnog
upravnika mogu biti lake ili tee povrede dunosti. U sluaju lake povrede dunosti
mogu se izrei mere: opomena, javna opomena i novana kazna, a u sluaju tee povrede
dunosti mogu se izrei mere: mera javna opomena i novana kazna, mera novana kazna
i mera oduzimanje licence.
Ministar blie propisuje koje nepravilnosti u radu steajnog upravnika
predstavljaju lake, a koje tee povrede dunosti steajnog upravnika.
Odgovornost za tetu. U sluaju kada je u obavljanju poslova steajni upravnik
prouzrokovao tetu uesnicima u postupku namerno ili krajnjom nepanjom, steajni
upravnik linom imovinom odgovara za takvu tetu. Ako je teta nastala zbog radnje
steajnog upravnika koja je izvrena po nalogu steajnog sudije, steajni upravnik nije
odgovoran za nastalu tetu, osim ako je nalog dat na osnovu njegovih nesavesnih radnji
ili predloga.
Za tetu koju uine struna lica koja je angaovao steajni upravnik, steajni
upravnik odgovara ako je teta nastala usled proputanja steajnog upravnika da izvri
nadzor nad njihovim radom.
Zahtev za naknadu tete zastareva u roku od tri godine od dana brisanja steajnog
dunika, odnosno steajne mase iz nadlenog registra, odnosno pravnosnanosti reenja
kojim je potvreno usvajanje plana reorganizacije.

139

Delokrug poslova steajnog upravnika. Steajni upravnik je naroito duan da:

1) preduzme sve neophodne mere za zatitu imovine steajnog dunika, ukljuujui i
spreavanje prenosa imovine, njeno peaenje ili oduzimanje ukoliko je to neophodno,
kao i radnje pobijanja, ako bi se pobijanjem uveala steajna masa; 2) u roku od 30 dana
od dana imenovanja sastavi plan toka steajnog postupka sa predraunom trokova i
vremenskim planom; 3) zapone popisivanje imovine steajnog dunika u roku od deset
dana od dana imenovanja i okona njeno popisivanje u roku od 30 dana od dana
imenovanja; 4) sastavi izvetaj o ekonomsko-finansijskom poloaju steajnog dunika i
da ga dostavi steajnom sudiji, odboru poverilaca i ovlaenoj organizaciji; 4a) sastavi
poreske bilanse sa stanjem na dan otvaranja i dan okonanja steajnog postupka, u
skladu sa poreskim propisima i da te bilanse, sa poreskom prijavom, dostavi nadlenom
poreskom organu u rokovima predvienim poreskim propisima; 5) bez odlaganja
pismenim putem obavesti o otvaranju steajnog postupka sve poverioce koji su mu u
tom trenutku poznati uz navoenje svih podataka iz reenja o otvaranju steajnog
postupka, kao i drugih podataka od znaaja za poverioce; 6) bez odlaganja pismenim
putem obavesti o otvaranju steajnog postupka sve sudove pred kojima se vode izvrni
postupci; 7) uz saglasnost steajnog sudije, na teret steajne mase, osigura imovinu
steajnog dunika, u celini ili delimino, ako je to potrebno radi njene zatite; 8) podnosi
steajnom sudiji i odboru poverilaca redovan tromeseni izvetaj o toku steajnog
postupka i o stanju steajne mase; 9) podnosi steajnom sudiji plan trokova steajnog
postupka i obaveza steajne mase za naredni mesec; 10) se stara o zavretku zapoetih, a
nezavrenih poslova steajnog dunika, u cilju ostvarivanja najvee mogue vrednosti
steajnog dunika, odnosno njegove imovine; 11) daje miljenje o predlogu plana
reorganizacije kada on nije podnosilac; 12) utvrdi osnovanost, obim i prioritet
prijavljenih potraivanja prema steajnom duniku, kao i svih obezbeenja potraivanja;
13) unovi stvari i prava steajnog dunika, u skladu sa Zakonom o steaju; 14) sastavi
nacrt reenja za glavnu deobu steajne mase i nacrt zavrnog rauna; 15) izvri isplatu
poveriocima na osnovu reenja o glavnoj deobi, u udelu u kojem je reenje postalo
pravosnano, u skladu sa zakonom; 16) dostavi zavrni raun; 17) zastupa steajnog
dunika, odnosno steajnu masu u pokretanju i u voenju sudskih, upravnih i drugih
postupaka; 18) podnese predlog, zahtev ili drugi odgovarajui akt nadlenom organu
strane drave kao zastupnik steajnog dunika, kojim, izmeu ostalog, zahteva plenidbu,
oduzimanje, zatitu ili povraaj imovine steajnog dunika koja se nalazi u inostranstvu
ili je pod kontrolom tog organa ili treeg lica koje se nalazi pod njegovom jurisdikcijom,
kao i da sarauje sa organima strane drave ili stranim predstavnicima u skladu sa
odredbama zakona kojim se regulie steaj sa elementom inostranosti; 19) obavesti
odgovarajue registre o otvaranju steajnog postupka, u skladu sa zakonom; 20) obavlja
i druge poslove koji su predvieni Zakonom o steaju ili su od interesa za uspeno
sprovoenje steajnog postupka.
Steajni upravnik moe uzeti kredit ili zajam, bez obezbeenja ili uz obezbeenje
na imovini koja ini steajnu masu, u skladu sa zakonom.
Steajni upravnik obavlja svoje poslove samostalno i sa panjom dobrog
strunjaka, u skladu sa zakonom, nacionalnim standardima za upravljanje steajnom
masom i kodeksom etike. U vrenju svojih poslova moe da angauje struna strana ili
domaa pravna ili fizika lica, uz saglasnost steajnog sudije, koji nad njegovim radom
vri nadzor. Steajni upravnik je duan da u vrenju svojih poslova prua uvid u svoj rad

140

ovlaenoj organizaciji, te da obezbeuje neophodne podatke i dokumentaciju, kao i da

sarauje u postupku vrenja nadzora nad njegovim radom, osim u sluaju kada je za
steajnog upravnika imenovana organizacija koja je posebnim zakonom odreena da vri
poslove steajnog upravnika. Steajni upravnik moe, po potrebi, da konsultuje odbor
poverilaca ili steajnog sudiju o pitanjima vezanim za steajni postupak.
Naknada za rad i naknada trokova steajnog upravnika. Steajni upravnik
ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu stvarnih trokova. Konanu visinu nagrade i
naknade trokova odreuje steajni sudija u vreme zakljuenja steajnog postupka, u
skladu sa osnovama i merilima za odreivanje visine nagrade i naknade trokova. Do
odreivanja konane visine nagrade, steajni sudija reenjem koje se dostavlja steajnom
upravniku i odboru poverilaca odreuje preliminarnu visinu nagrade steajnom
upravniku.
Ministar blie propisuje osnove i merila za odreivanje visine nagrade i naknade
trokova steajnog upravnika.
Skuptina poverilaca
Skuptina poverilaca formira se najkasnije na prvom poverilakom roitu.
Skuptinu poverilaca ine svi steajni poverioci, nezavisno od toga da li su do dana
odravanja skuptine podneli prijavu potraivanja. Razluni poverioci mogu uestvovati
u skuptini poverilaca samo do visine potraivanja za koju uine verovatnom da e se
pojaviti kao steajni poverioci.
Prvu sednicu skuptine poverilaca zakazuju steajni upravnik i steajni
poverioci ija su ukupna potraivanja vea od 20% od ukupnog iznosa potraivanja svih
steajnih poverilaca. Na prvoj sednici skuptine poverilaca vri se izbor predsednika
skuptine i lanova odbora poverilaca koji su duni da u roku od osam dana od dana
izbora steajnom sudiji dostave svoju kontakt adresu, telefon i adresu elektronske pote.
Zakazivanje i voenje kasnijih sednica skuptine poverilaca, obavetavanje o njima i
odreivanje dnevnog reda vri predsednik skuptine poverilaca na predlog steajnih
poverilaca.
Na skuptini poverilaca glasa se srazmerno visini potraivanja. Skuptina
odluuje dvotreinskom veinom glasova prisutnih poverilaca, osim u sluaju glasanja o
bankrotstvu steajnog dunika na prvom poverilakom roitu. Ako broj steajnih
poverilaca nije vei od pet, skuptina poverilaca ima poloaj odbora poverilaca, ali se
glasanje u ovako formiranom odboru vri srazmerno visini potraivanja.
Prvo poverilako roite se zakazuje reenjem o otvaranju steajnog postupka,
kojim se saziva i sednica skuptine poverilaca, ukoliko skuptina poverilaca nije
formirana pre prvog poverilakog roita, najkasnije u roku od 40 dana od dana otvaranja
steajnog postupka. Na ovom roitu raspravlja se o izvetaju o ekonomsko-finansijskom
poloaju steajnog dunika i proceni steajnog upravnika da li postoji mogunost
reorganizacije steajnog dunika. Ako na roitu steajni poverioci za ija potraivanja se
uini verovatnim da iznose vie od 70% ukupnih potraivanja steajnih poverilaca odlue
da se steajni postupak odmah nastavi bankrotstvom steajnog dunika, steajni sudija
donosi reenje o bankrotstvu.

141

Delokrug skuptine. Skuptina poverilaca: 1) donosi odluku o bankrotstvu

steajnog dunika iz razloga navedenih u prethodnom stavu; 2) bira i opoziva
predsednika skuptine poverilaca i odbor poverilaca; 3) razmatra izvetaje steajnog
upravnika o toku steajnog postupka i o stanju steajne mase; 4) razmatra izvetaje
odbora poverilaca; 5) vri druge poslove odreene Zakonom o steaju.
Odbor poverilaca
Skuptina poverilaca na prvoj sednici ili na prvom poverilakom roitu bira
odbor poverilaca. Broj lanova odbora poverilaca odreuje skuptina poverilaca, s tim to
taj broj ne moe biti vei od devet lanova i to uvek mora biti neparan. lanovi
odbora poverilaca mogu biti steajni poverioci, bez obzira na visinu svog potraivanja.
Steajni poverilac moe sebe ili drugog steajnog poverioca predloiti za lana odbora
poverilaca. Poverioci koji su istovremeno zaposleni ili bivi zaposleni kod steajnog
dunika ne mogu imati vie od jednog lana odbora poverilaca.
Poverioci koji nisu lica povezana sa steajnim dunikom, u smislu zakona, a koji
su meusobno povezana lica u smislu zakona kojim se ureuju privredna drutva ne
mogu imati vie od jednog lana odbora poverilaca. Poverioci koji su lica povezana sa
steajnim dunikom, u smislu zakona, osim lica koja se u okviru svoje redovne delatnosti
bave davanjem kredita, ne mogu biti lanovi odbora poverilaca.
Svi lanovi odbora poverilaca duni su da sudu, steajnom upravniku i svim
poveriocima dostave elektronsku adresu za komunikaciju.
lanovi odbora poverilaca biraju predsednika odbora poverilaca koji rukovodi
radom odbora i zakazuje sednice odbora. lana odbora poverilaca razreava skuptina
poverilaca ili steajni sudija ukoliko ne izvrava obaveze propisane zakonom.
Ako se na prvom poverilakom roitu ne formiraju poverilaki organi, dunost
odbora poverilaca vri pet poverilaca, osim lica povezanih sa steajnim dunikom, u
smislu zakona, ija su pojedinana neobezbeena potraivanja najvea prema pregledu
potraivanja formiranom za potrebe glasanja na prvom poverilakom roitu.
Odluka odbora poverilaca se smatra donetom kada je za tu odluku glasalo vie od
polovine svih lanova odbora poverilaca. U sluaju jednakog broja glasova odluujui je
glas predsednika odbora. Sednicama odbora prisustvuje steajni upravnik na poziv
odbora i bez prava glasa. Steajni sudija ne moe da prisustvuje sednicama odbora
poverilaca.
Delokrug i prava odbora poverilaca. Odbor poverilaca: 1) daje miljenje
steajnom upravniku o nainu unovenja imovine, ukoliko se prodaja ne vri javnim
nadmetanjem, i daje saglasnost u vezi sa radnjama od izuzetnog znaaja u skladu sa
zakonom; 2) daje miljenje o nastavljanju zapoetih poslova steajnog dunika; 3)
razmatra izvetaje steajnog upravnika u toku steajnog postupka i o stanju steajne
mase; 4) daje saglasnost na zavrni raun steajnog dunika; 5) pregleda i o svom troku
pribavlja fotokopije iz celokupne dokumentacije; 6) izvetava skuptinu poverilaca o
svom radu na zahtev skuptine poverilaca; 7) vri i druge poslove propisane zakonom.
Odbor poverilaca ima pravo: na podnoenje pismenih primedaba steajnom sudiji
na rad steajnog upravnika; na podnoenje albe na reenja steajnog sudije, kada je
alba dozvoljena; uvida u zapisnike, nalaze vetaka i druga akta koja se nalaze u
steajnom predmetu; davanja miljenja o priznavanju opravdanih manjkova utvrenih

142

prilikom inventarisanja; predlaganja razreenja postojeeg steajnog upravnika i

predlaganja imenovanja novog; izjanjavanja o visini konane nagrade steajnom
upravniku.
lan odbora poverilaca ima pravo da o svom troku angauje jedno ili vie
strunih lica koja e izvriti analizu poslovanja steajnog dunika pre ili tokom steajnog
postupka i analizu preduzetih radnji od strane steajnog upravnika i sainiti izvetaj koji
se, bez odlaganja, dostavlja ostalim lanovima odbora poverilaca, steajnom sudiji,
steajnom upravniku i ovlaenoj organizaciji. Steajni upravnik je duan da
angaovanom strunom licu, bez odlaganja, omogui potpun pristup i uvid u poslovne
knjige, raunovodstvene isprave i drugu relevantnu dokumentaciju steajnog dunika.
lanovi odbora poverilaca odgovaraju za tetu koju su prouzrokovali svojim
radom ostalim poveriocima namerno ili krajnjom nepanjom.
Predsednik i lanovi odbora poverilaca imaju pravo na naknadu stvarnih i
nunih trokova, koja se smatra trokom steajnog postupka. Svaki poverilac
pojedinano snosi svoje trokove u steajnom postupku, ako zakonom nije drugaije
odreeno.

2.4. Pravila steajnog postupka

Steajni postupak se pokree predlogom ovlaenih predlagaa. Predlozi, izjave
i primedbe ne mogu se podnositi po isteku roka koji je zakonom propisan za njihovo
podnoenje, kao i u sluaju izostanka sa roita na kojem je ove radnje trebalo preduzeti,
osim ako je zakonom drugaije odreeno.
U steajnom postupku ne moe se traiti povraaj u prethodno stanje, ne moe se
izjaviti revizija niti se moe podneti predlog za ponavljanje postupka.
Odluke se mogu donositi i bez usmene rasprave.

2.5. Ovlaeni predlagai pokretanja steajnog postupka

Steajni postupak se pokree predlogom poverioca, dunika ili likvidacionog
upravnika. Izuzetno, steajni postupak se ne moe pokrenuti nad privrednim drutvima
koja su registrovana za proizvodnju naoruanja i vojne opreme bez prethodne saglasnosti
ministarstva nadlenog za poslove odbrane.
Poverilac podnosi predlog za pokretanje steajnog postupka u sluaju postojanja
trajnije nesposobnosti plaanja, nepostupanja po usvojenom planu reorganizacije i
ukoliko je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit nain. Steajni
dunik podnosi predlog za pokretanje steajnog postupka u sluaju postojanja jednog ili
vie steajnih razloga predvienih zakonom. Likvidacioni upravnik podnosi predlog za
pokretanje steajnog postupka u sluajevima propisanim zakonom kojim se ureuje
pravni poloaj privrednih drutava.
Naknada trokova. Predlaga je duan da u roku od pet dana od dana dobijanja
naloga od suda uplati predujam na ime trokova oglasa i troka obavetavanja
poverilaca, trokova angaovanja steajnog upravnika i trokova neophodnih za
obezbeenje imovine, u visini koju odredi steajni sudija, kao i trokova za registraciju
podataka o steaju u registrima koje vodi organizacija nadlena za voenje registra
privrednih subjekata, u skladu sa propisima kojima se odreuje vrsta, visina i nain
143

plaanja naknada za poslove registracije i druge usluge koje prua organizacija nadlena
za voenje registra privrednih subjekata.
Ukoliko se radi o pravnim licima koja su razvrstana kao mikro pravna lica u
skladu sa propisima kojima se ureuju kriterijumi za razvrstavanje pravnih lica, predujam
se ne moe odrediti u iznosu veem od 50.000 dinara.
Ako predlaga u propisanom roku ne uplati potrebna sredstva steajni sudija e
odbaciti predlog za pokretanje steajnog postupka.
Uplaeni predujam smatra se trokom steajnog postupka i isplauje se
prioritetno iz steajne mase, odmah po utvrivanju da se trokovi obezbeeni predujmom
mogu namirivati iz preostalih sredstava steajne mase, osim ako steajni sudija utvrdi da
je predlog neosnovan i da ne postoje uslovi za otvaranje steajnog postupka, kada se
nastali trokovi, po nalogu suda, namiruju iz uplaenih sredstava. Ako su nastali trokovi
vei od uplaenih sredstava predlaga iji je predlog za pokretanje steajnog postupka
odbijen duan je da nadoknadi razliku tih sredstava u roku od osam dana od dana
dobijanja naloga od suda. Ako predlaga u ostavljenom roku ne uplati razliku, steajni
sudija obustavlja postupak, a svi nastali trokovi padaju na troak predlagaa.
Ako steajni postupak bude otvoren, u trokove tog postupka ulaze i trokovi
prethodnog steajnog postupka, kao i trokovi prinudne likvidacije koja je pokrenuta u
skladu sa zakonom kojim se ureuje privatizacija.

2.6. Pokretanje prethodnog steajnog postupka

Steajni sudija u roku od tri dana od dana dostavljanja predloga za pokretanje
steajnog postupka donosi reenje o pokretanju prethodnog steajnog postupka. Prethodni
steajni postupak pokree se radi utvrivanja razloga za pokretanje steajnog postupka.
Protiv reenja o pokretanju prethodnog steajnog postupka nije dozvoljena alba.
Steajni sudija otvara steajni postupak bez voenja prethodnog steajnog
postupka: 1) ako steajni dunik podnese predlog za pokretanje steajnog postupka sa
potrebnim ispravama i prilozima; 2) ako poverilac podnese predlog za pokretanje
steajnog postupka, a steajni dunik prizna postojanje steajnog razloga; 3) u sluaju
pretpostavke trajnije nesposobnosti plaanja iz lana 12. zakona.
Ovlaena lica steajnog dunika, punomonici i lica koja za steajnog dunika
vre finansijske poslove i poslove revizije obavezna su da steajnom sudiji i steajnom
upravniku, na njihov zahtev i bez odlaganja, prue sve podatke i obavetenja. Ova
obaveza odnosi se i na lanove izvrnog, upravnog i nadzornog odbora steajnog dunika
kojima je prestala dunost otvaranjem steajnog postupka, kao i na kontrolne lanove
drutva.

2.7. Tok steajnog postupka

Rasprava o otvaranju steajnog postupka. Ako je pokrenut prethodni steajni
postupak, steajni sudija zakazuje roite radi raspravljanja o postojanju steajnog
razloga za otvaranje steajnog postupka najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema
predloga za pokretanje steajnog postupka. Ako steajni sudija ne donese reenje o
pokretanju prethodnog steajnog postupka, zakazuje roite radi raspravljanja o
postojanju razloga za otvaranje steajnog postupka u roku od deset dana od dana prijema

144

predloga za pokretanje steajnog postupka, na koje pozivaju predlaga, steajni dunik i

steajni upravnik, ako je bio imenovan u prethodnom steajnom postupku.
Otvaranje steajnog postupka. Steajni sudija otvara steajni postupak
donoenjem reenja o otvaranju steajnog postupka kojim se usvaja predlog za
pokretanje steajnog postupka. Steajni sudija reenjem odbija predlog za pokretanje
steajnog postupka ako utvrdi da nisu ispunjeni uslovi za otvaranje steajnog postupka. U
reenju o odbijanju predloga za otvaranje steajnog postupka odreuje se ko snosi
trokove prethodnog steajnog postupka. Navedena reenja steajni sudija donosi na
roitu o otvaranju steajnog postupka.
Reenje o odbijanju predloga za pokretanje steajnog postupka, nakon
pravnosnanosti, steajni sudija dostavlja nadlenom registru radi registracije brisanja
mera obezbeenja, ako su reenjem o pokretanju prethodnog steajnog postupka izreene
mere obezbeenja, i to u roku koji ne moe biti dui od tri dana od dana pravnosnanosti.
Reenje o otvaranju steajnog postupka se istog dana kada je doneto dostavlja
steajnom duniku, podnosiocu predloga, organizaciji koja sprovodi postupak prinudne
naplate, registru privrednih subjekata, odnosno drugom odgovarajuem registru, a drugim
licima ako sud proceni da za tim postoji potreba. Oglas o otvaranju steajnog postupka,
koji steajni sudija izrauje odmah nakon donoenja reenja, objavljuje se na oglasnoj i
elektronskoj tabli suda, u jednom visokotiranom listu koji se distributira na celoj
teritoriji Republike Srbije, kao i u "Slubenom glasniku Republike Srbije", a moe se
objaviti i u drugim domaim i stranim sredstvima informisanja. Oglas sadri sve podatke
iz reenja o otvaranju postupka i one od znaaja za poverioce.
Reenjem o otvaranju steajnog postupka steajni sudija zakazuje roite za
ispitivanje potraivanja (ispitno roite) i prvo poverilako roite. Ispitno roite e se
odrati u roku koji nije krai od 30 dana i dui od 60 dana od dana isteka roka odreenog
reenjem za prijavljivanje potraivanja, a prvo poverilako roite odrava se u skladu sa
odredbama zakona.
Nastupanje pravnih posledica otvaranja steajnog postupka. Pravne posledice
otvaranja steajnog postupka nastupaju danom objavljivanja oglasa o otvaranju
postupka na oglasnoj tabli suda, a ne nastupaju u sluaju istovremenog otvaranja i
obustave steajnog postupka prema unapred pripremljenom planu reorganizacije.
1) Posledice otvaranja steajnog postupka po steajnog dunika su: prelazak
prava i obaveza na steajnog upravnika (danom otvaranja steajnog postupka prestaju
zastupnika i upravljaka prava direktora, zastupnika i punomonika, kao i organa
upravljanja i nadzornih organa steajnog dunika); pravo pree kupovine (gase se ranije
steena prava pree kupovine u pogledu imovine steajnog dunika); naslednika izjava
(ako je steajni dunik stekao nasledstvo posle otvaranja steajnog postupka, nasledniku
izjavu daje steajni upravnik); prestanak radnog odnosa (steajni upravnik otkazuje
ugovor o radu steajnog dunika i zaposlenih i o tome obavetava odgovarajui organ
odnosno organizaciju za zapoljavanje na ijoj teritoriji se nalazi sedite steajnog
dunika. Steajni upravnik moe, pored zaposlenih kojima nije otkazan ugovor o radu, da
angauje potreban broj lica radi okonanja zapoetih poslova ili radi voenja steajnog
postupka uz saglasnost steajnog sudije, ije se zarade i ostala primanja namiruju iz

145

steajne mase kao njena obaveza.); naziv steajnog dunika (uz poslovno ime steajnog
dunika dodaje se oznaka "u steaju"); rauni steajnog dunika (banka blokira raune
steajnog dunika, ime prestaju ovlaenja raspolaganja sredstvima sa tih rauna, rauni
se gase i otvara se novi raun preko kojeg e se vriti poslovanje steajnog dunika).
2) Posledice otvaranja steajnog postupka na potraivanja: potraivanja
poverilaca (steajni poverioci svoja potraivanja prema steajnom duniku ostvaruju
samo u steajnom postupku, osim izlunih poverilaca koji svoje potraivanje mogu
ostvarivati u svim sudskim i drugim postupcima); dospelost potraivanja prema
steajnom duniku (danom otvaranja steajnog postupka, potraivanja poverilaca prema
steajnom duniku, koja nisu dospela, smatraju se dospelim); pravo na prebijanje
potraivanja u steajnom postupku (ne gube se obostrano steena prava prebijanja
potraivanja poverioca i steajnog dunika); konverzija potraivanja steajnog dunika
(nenovana potraivanja steajnog dunika od treih lica unose se u steajnu masu i
izraavaju se u novanoj vrednosti na dan otvaranja steajnog postupka); kamate (za
neobezbeena potraivanja u steajnom postupku, obraunavanje ugovorenih i zateznih
kamata prestaje danom otvaranja steajnog postupka, a na obezbeena potraivanja
obraunava se ugovorena i zatezna kamata, ali samo do visine realizovane vrednosti
imovine koja slui za obezbeenje potraivanja); zastarelost (prijavljivanjem
potraivanja prekida se zastarelost potraivanja koje postoji prema steajnom duniku, a
zastarelost potraivanja steajnog dunika prema njegovim dunicima zastaje danom
pokretanja steajnog postupka i ne tee godinu dana od dana otvaranja steajnog
postupka); uslovna potraivanja (poveriocu ije je potraivanje vezano za odloni uslov
obezbeuju se odgovarajua sredstva iz steajne mase).
3) Procesnopravne posledice otvaranja steajnog postupka: prekid postupka (u
trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka steaja prekidaju se svi sudski
postupci u odnosu na steajnog dunika i na njegovu imovinu, svi upravni postupci
pokrenuti na njegov zahtev, kao i upravni i poreski postupci koji za predmet imaju
utvrivanje novane obaveze steajnog dunika. Ovi postupci se nastavljaju po
ispunjenju zakonom predvienih uslova); zabrana izvrenja i namirenja (od dana
otvaranja steajnog postupka ne moe se protiv steajnog dunika, odnosno nad
njegovom imovinom odrediti i sprovesti prinudno izvrenje, niti bilo koja mera postupka
izvrenja osim izvrenja koja se odnose na obaveze steaajne mase i trokova steajnog
postupka)
4) Posledice otvaranja steajnog postupka na pravne poslove: pravo na izbor u
sluaju dvostranoteretnog ugovora (ako steajni dunik i njegov saugovara do otvaranja
steajnog postupka nisu u celosti ili delimino izvrili dvostranoteretni ugovor koji su
zakljuili, steajni upravnik moe, umesto steajnog dunika, ispuniti ugovor i traiti
ispunjenje od druge strane); finansijski lizing (ako se steajni postupak otvori nad
primaocem lizinga, davalac lizinga podnosi zahtev da mu se iz steaja izlui predmet
lizinga pod uslovima iz zakona); fiksni poslovi (ako je vreme ispunjenja obaveze iz
fiksnog ugovora nastupilo posle otvaranja steajnog postupka, saugovara steajnog
dunika ne moe traiti ispunjenje, ali moe traiti naknadu zbog neispunjenja kao
steajni poverilac); primena pravila na druge poslove sa ugovorenim rokom (u skladu sa

146

odredbama zakona); nalozi i ponude (nalog koji je izdao steajni dunik gubi dejstvo
danom otvaranja steajnog postupka, a ponude uinjene steajnom duniku ili ponude
koje je uinio steajni dunik koje nisu prihvaene do dana otvaranja steajnog postupka
prestaju da vae danom otvaranja postupka, ako, u oba sluaja, steajni upravnik ne
odlui drugaije); zakup (zakup nepokretnosti ne prestaje otvaranjem steajnog
postupka); roba u prevozu (saugovara steajnog dunika odnosno prodavac ili njegov
komisionar, kome cena nije isplaena u celosti, moe traiti da mu se vrati roba koja je
poslata steajnom duniku, a do dana otvaranja steajnog postupka nije prispela u mesto
opredeljenja, odnosno nije preuzeta od steajnog dunika-pravo na potragu).

2.8. Steajna masa

Obim i sastav steajne mase. Steajna masa je celokupna imovina steajnog
dunika u zemlji i inostranstvu na dan otvaranja steajnog postupka, kao i imovina
koju steajni dunik stekne tokom steajnog postupka.
Ako je izluno pravo upisano u zemljinu ili u drugu javnu knjigu ili registar,
teret dokazivanja da stvar na kojoj postoji takvo pravo ulazi u steajnu masu pada na
steajnog dunika.
Trokovi steajnog postupka obuhvataju: sudske trokove steajnog postupka;
nagrade i naknade steajnom upravniku i/ili privremenom steajnom upravniku; druge
izdatke za koje je zakonom predvieno da se podmiruju kao trokovi steajnog postupka.
Obaveze steajne mase su obaveze: koje su prouzrokovane radnjama steajnog
upravnika ili na drugi nain upravljanjem, unovenjem ili podelom steajne mase, a koje
ne spadaju u trokove steajnog postupka; iz dvostranoteretnog ugovora, ako se njegovo
ispunjenje trai za steajnu masu ili mora uslediti nakon otvaranja steajnog postupka;
koje su nastale neosnovanim bogaenjem steajne mase; prema zaposlenima steajnog
dunika, nastale nakon otvaranja steajnog postupka. Obaveze iz steajne mase su i ove
obaveze nastale tokom prethodnog steajnog postupka ako se steajni postupak otvori.
Upravljanje imovinom i pravima. Otvaranjem steajnog postupka steajni
upravnik preuzima u dravinu celokupnu imovinu koja ulazi u steajnu masu i njome
upravlja.
Popis i peaenje. Steajni upravnik popisuje stvari koje ulaze u steajnu masu,
uz naznaenje njihove procene u visini oekivanog unovenja i moe zatraiti da
slubeno lice steajnog suda zapeati prostorije u kojima se nalaze stvari steajnog
dunika, pre ili posle popisa stvari.
Lista poverilaca. Steajni upravnik je duan da sastavi listu svih poverilaca za
koje je saznao iz poslovnih knjiga i ostale dokumentacije steajnog dunika, iz drugih
podataka, kao i iz prijave potraivanja, sa bitnim podacima za svakog poverioca. Posebno
se evidentiraju razluni, zaloni i izluni poverioci i zaposleni kod steajnog dunika za
iznose neisplaenih zarada.
Popis dunika steajnog dunika. Steajni upravnik je duan da sastavi listu
dunika steajnog dunika sa bitnim podacima za svakog dunika, u skladu sa zakonom.
Poetni steajni bilans i izvetaj o ekonomsko-finansijskom poloaju. Steajni
upravnik je duan da u roku od 30 dana od dana preuzimanja imovine i prava steajnog
dunika sastavi poetni steajni bilans u kom e navesti i uporediti aktivu i pasivu

147

steajnog dunika, uz obavezu da ga, sa izvetajem o ekonomsko-finansijskom poloaju

steajnog dunika sa procenom mogunosti reorganizacije, najkasnije pet dana pre dana
odravanja prvog poverilakog roita podnese sudu i odboru poverilaca.
Poslovne knjige. Poslovne knjige steajnog dunika posle otvaranja steajnog
postupka, kada se smatra da je poela nova poslovna godina, vodi steajni upravnik ili
lice koje on odredi.

2.9. Utvrivanje potraivanja u steajnom postupku

Prijavljivanje potraivanja. Poverioci prijave potraivanja podnose nadlenom
sudu u pisanom obliku u kojima se moraju naznaiti svi podaci o poveriocu i pravnoj
osnovanosti potraivanja. Prijave se mogu podneti po isteku roka odreenog reenjem
steajnog sudije, ali najkasnije u roku od 120 dana od dana objavljivanja u "Slubenom
glasniku Republike Srbije", a sve prijave podnete po isteku roka od 120 dana bie
odbaene kao neblagovremene. Poverilac koji je prijavio potraivanje u steajnom
postupku duan je da u prijavi potraivanja navede i da li postoje jemci za obavezu
steajnog dunika, kao i da o podnetoj prijavi potraivanja blagovremeno obavesti jemce.
Poverilac je duan da obavesti steajnog upravnika o svakoj naplati potraivanja
od jemca, u roku od osam dana od dana izvrene naplate.
Izluni poverilac podnosi zahtev da mu se iz steaja izlui stvar koja ne ulazi u
steajnu masu. Posle isteka roka za prijavljivanje potraivanja steajni sudija dostavlja
sve prijave potraivanja steajnom upravniku.
Konana lista o svim prijavama potraivanja sainjava se na ispitnom roitu.
Poverioci mogu osporavati prijavljena potraivanja drugih poverilaca do zakljuenja
ispitnog roita na kome se ispituju njihove prijave potraivanja. Poverilac osporenog
potraivanja, odnosno steajni upravnik uz saglasnost odbora poverilaca, moe predloiti
reavanje spornog odnosa putem medijacije, u skladu sa zakonom kojim se ureuje
postupak medijacije.
Potraivanje se smatra utvrenim ako nije osporeno od strane steajnog
upravnika ili od strane poverilaca do zakljuenja ispitnog roita.
Poverilac ije je potraivanje osporeno upuuje se na parnicu radi utvrivanja
osporenog potraivanja, koju moe da pokrene u roku od osam dana od dana prijema
zakljuka o listi utvrenih i osporenih potraivanja koju donosi steajni sudija, odnosno
od dana isteka roka za medijaciju u skladu sa odredbama zakona o medijaciji.
Utvrena i osporena potraivanja u steajnom postupku mogu biti predmet
prenosa.

2.10. Pobijanje pravnih radnji steajnog dunika

Pravne poslove i druge pravne radnje zakljuene, odnosno preduzete pre otvaranja
steajnog postupka, kojima se naruava ravnomerno namirenje steajnih poverilaca ili
oteuju poverioci, kao i pravne poslove i druge pravne radnje kojima se pojedini
poverioci stavljaju u pogodniji poloaj, mogu pobijati steajni upravnik u ime steajnog
dunika i poverioci u skladu sa odredbama zakona.
Proputanje zakljuenja pravnog posla odnosno proputanje preduzimanja
radnje, u pogledu pobijanja, izjednaava se sa pravnim poslom odnosno sa pravnom
148

radnjom. Pobijanje se moe vriti od dana otvaranja steajnog postupka do dana

odravanja roita za glavnu deobu.
Pravni posao ili pravna radnja steajnog dunika pobijaju se tubom ili
podnoenjem protivtube ili prigovora u parnici, u kom sluaju ne vai rok od dana
otvaranja steajnog postupka do dana odravanja roita za glavnu deobu. Ako zahtev za
pobijanje pravnog posla ili druge pravne radnje bude pravnosnano usvojen, pobijeni
pravni posao odnosno pravna radnja imaju dejstva prema steajnoj masi, a protivnik
pobijanja je duan da u steajnu masu vrati svu imovinsku korist steenu na osnovu
pobijenog posla ili druge radnje, nakon ega ima pravo da ostvaruje svoje
protivpotraivanje kao steajni poverilac, podnoenjem naknadne prijave potraivanja.

2.11. Unovenje i deoba steajne mase

Unovenje steajne mase. Steajni sudija donosi reenje o bankrotstvu ako: 1)
je oigledno da u roku za podnoenje plana reorganizacije steajni dunik ne pokazuje
interesovanje za reorganizaciju; 2) na prvom poverilakom roitu za to glasa
odgovarajui broj steajnih poverilaca za ija potraivanja se uini verovatnim da iznose
vie od 70% ukupnih potraivanja steajnih poverilaca u skladu sa odredbama zakona;
3) steajni dunik ne sarauje sa steajnim upravnikom ili odborom poverilaca radi
ispunjavanja objektivnih zahteva za pruanje podataka i obavetenja u skladu sa
odredbama zakona; 4) steajni dunik ne izvrava naloge steajnog sudije; 5) nijedan
plan reorganizacije nije donet u propisanom roku; 6) nijedan plan reorganizacije nije
usvojen na roitu za razmatranje plana reorganizacije. Protiv reenja o bankrotstvu
albu mogu izjaviti steajni upravnik i odbor poverilaca.
Nain unovenja. Po donoenju reenja o bankrotstvu, steajni upravnik
zapoinje i sprovodi prodaju celokupne imovine ili dela imovine steajnog dunika.
Prodaja imovine vri se javnim nadmetanjem, javnim prikupljanjem ponuda ili
neposrednom pogodbom, u skladu sa nacionalnim standardima za upravljanje steajnom
masom. Prodaja neposrednom pogodbom moe se izvriti iskljuivo ako je takav nain
prodaje unapred odobren od strane odbora poverilaca.
Posle izvrene prodaje steajni upravnik je duan da o izvrenoj prodaji, uslovima
i ceni obavesti steajnog sudiju i odbor poverilaca u roku od deset dana od dana izvrene
prodaje. Sredstva ostvarena prodajom imovine na kojoj nisu postojala optereenja ulaze
u steajnu masu, a njihova deoba vri se u skladu sa postupkom deobe propisanim
zakonom.
Prodaja steajnog dunika kao pravnog lica. Predmet prodaje moe biti steajni
dunik kao pravno lice, uz saglasnost odbora poverilaca i uz prethodno obavetavanje
razlunih i zalonih poverilaca u skladu sa zakonom. Pre nego to izloi prodaji steajnog
dunika kao pravno lice, steajni upravnik je duan da izvri procenu njegove vrednosti.
Prodaja steajnog dunika kao pravnog lica ne moe se vriti suprotno odredbama zakona
kojim se ureuje zatita konkurencije, a organ nadlean za zatitu konkurencije postupa
sa naroitom hitnou u skraenom postupku. Posle prodaje steajnog dunika kao
pravnog lica, steajni postupak se u odnosu na steajnog dunika obustavlja.
Steajna masa registruje se u registru steajnih masa koji vodi organ nadlean za
voenje registra privrednih subjekata preko Registratora steajnih masa i zastupa je
steajni upravnik.

149

Deoba steajne mase i namirenje poverilaca. Steajnu masu za podelu

steajnim poveriocima (deobnu masu), ine novana sredstva steajnog dunika na dan
otvaranja steajnog postupka, novana sredstva dobijena nastavljanjem zapoetih
poslova i novana sredstva ostvarena unovenjem stvari i prava steajnog dunika
naplaena u toku steajnog postupka. Deoba sredstava radi namirenja steajnih
poverilaca vri se pre ili posle glavne deobe, a prema dinamici priliva gotovinskih
sredstava steajnog dunika. Na osnovu predloga steajnog upravnika, a u zavisnosti od
priliva gotovinskih sredstava steajnog dunika, steajni sudija odluuje da li e odobriti
deliminu deobu, koja se sprovodi na nain i pod uslovima sprovoenja glavne deobe.
Deobi steajne mase, odnosno namirenju steajnih poverilaca pristupa se, u
pravilu, po pravnosnanosti reenja o glavnoj deobi.
Zavrnoj deobi steajne mase pristupa se posle zavretka unovenja celokupne
steajne mase odnosno pretenog dela steajne mase, ako glavnom deobom nije
obuhvaena celokupna deobna masa. Zavrna deoba se sprovodi na nain i pod uslovima
sprovoenja glavne deobe.
Zakon posebno ureuje postupanje sa vikom deobne mase.

2.12. Zakljuenje steajnog postupka

Steajni sudija donosi reenje o zakljuenju steajnog postupka na zavrnom
roitu. Ako je unovena sva imovina steajnog dunika, a postoje parnice koje su u
toku, steajni sudija na predlog steajnog upravnika moe doneti reenje o zakljuenju
steajnog postupka, a steajni upravnik se imenuje za zastupnika steajne mase
steajnog dunika koju ine sredstva izdvojena po osnovu osporenih potraivanja i
sredstva koja se ostvare okonanjem parnice u korist steajnog dunika.
Ako se nakon zakljuenja steajnog postupka pronae imovina koja ulazi u
steajnu masu steajni sudija na predlog steajnog upravnika ili drugog zainteresovanog
lica sprovodi postupak naknadne deobe unovenjem i raspodelom sredstava ostvarenih
prodajom te imovine.

2.13. Reorganizacija
Pored bankrotstva steajni postupak se u odreenim uslovima sprovodi i u formi
reorganizacije. Reorganizacija se sprovodi ako se time obezbeuje povoljnije namirenje
poverilaca u odnosu na bankrotstvo, a posebno ako postoje ekonomski opravdani
uslovi za nastavak dunikovog poslovanja.
Reorganizacija se sprovodi prema planu reorganizacije koji se sainjava u
pisanoj formi. Plan reorganizacije moe se podneti istovremeno sa predlogom za
pokretanje steajnog postupka ili nakon otvaranja steajnog postupka u skladu sa
zakonom. Ako se plan reorganizacije podnosi istovremeno sa predlogom za pokretanje
steajnog postupka njegov naziv se menja u unapred pripremljen plan reorganizacije, a
sadrina i postupak koji se na njega primenjuju odreuju se u skladu sa odredbama
zakona kojima se to pitanje ureuje. Zakon odreuje obaveznu sadrinu plana
reorganizacije, a nju ine, izmeu ostalih, i: podaci o delatnosti steajnog dunika; popis
mera i sredstava za realizaciju plana; detaljnu listu poverilaca; visina novanih iznosa ili
150

imovine koja e sluiti za namirenje poverilaca; rokove za izvrenje plana reorganizacije;

spisak lanova organa upravljanja i strunjaka i naknade za njihov rad; godinje
finansijske izvetaje, finansijske projekcije itd.
Rok sprovoenja plana reorganizacije ne moe biti dui od pet godina.
Plan reorganizacije mogu podneti steajni dunik, steajni upravnik, razluni
poverioci koji imaju najmanje 30% obezbeenih potraivanja u odnosu na ukupna
potraivanja prema steajnom duniku, steajni poverioci koji imaju najmanje 30%
neobezbeenih potraivanja u odnosu na ukupna potraivanja prema steajnom duniku,
kao i lica koja su vlasnici najmanje 30% kapitala steajnog dunika.
Trokove sainjavanja i podnoenja plana reorganizacije snosi predlaga plana
reorganizacije. Kada su predlagai plana steajni upravnik ili steajni dunik trokovi
predstavljaju troak steajnog postupka.
Plan reorganizacije podnosi se steajnom sudiji najkasnije 90 dana od dana
otvaranja steajnog postupka, s tim da uz obrazloeni predlog steajni sudija ovaj rok
moe produiti najvie za 60 dana.
Plan reorganizacije se smatra usvojenim u jednoj klasi poverilaca ako su za plan
reorganizacije glasali poverioci koji imaju obinu veinu potraivanja od ukupnih
potraivanja poverilaca u toj klasi. Plan reorganizacije se smatra usvojenim ako ga na
propisani nain prihvate sve klase i ako je u skladu sa odredbama zakona. Po
pravnosnanosti reenja steajnog sudije o potvrivanju usvajanja plana
reorganizacije steajni postupak se obustavlja.
Po donoenju reenja o potvrivanju usvajanja plana reorganizacije, sva
potraivanja i prava poverilaca i drugih lica i obaveze steajnog dunika odreene
planom reorganizacije ureuju se iskljuivo prema uslovima iz plana reorganizacije.
Usvojeni plan reorganizacije je izvrna isprava i smatra se novim ugovorom za izmirenje
potraivanja koja su u njemu navedena. Donoenjem reenja o potvrivanju usvajanja
plana reorganizacije prestaju sve posledice otvaranja steajnog postupka, a u nazivu
steajnog dunika brie se oznaka "u steaju".
Izvrenjem plana reorganizacije kojim je steajni dunik ispunio sve obaveze
predviene planom reorganizacije prestaju potraivanja poverilaca utvrena planom
reorganizacije. Nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije i prevaran i nazakonit
plan kao steajni razlog za posledicu imaju mogunost pokretanja steajnog postupka.

2.14. Meunarodni steaj

Odredbe o meunarodnom steaju primenjuju se ako: 1) strani sud ili drugi strani
organ koji sprovodi kontrolu ili nadzor nad imovinom ili poslovanjem dunika ili strani
predstavnik zatrai pomo u vezi sa stranim postupkom; 2) sud ili steajni upravnik
zatrai pomo u stranoj dravi u vezi sa steajnim postupkom koji se u Republici Srbiji
vodi u skladu sa Zakonom o steaju; 3) se strani postupak vodi istovremeno sa steajnim
postupkom koji se u Republici Srbiji vodi u skladu sa Zakonom o steaju.
Pod stranim postupkom, u smislu zakona, podrazumeva se sudski ili upravni
postupak, ukljuujui i prethodni postupak, koji se sa ciljem kolektivnog namirenja
poverilaca putem reorganizacije, bankrotstva ili likvidacije sprovodi u stranoj dravi u
skladu sa propisom kojim se ureuje insolventnost, a u kojem su imovina i poslovanje
dunika pod kontrolom ili nadzorom stranog suda ili drugog nadlenog organa.

151

Strani predstavnik u smislu prvog odlomka ove tematske jedinice jeste lice ili
organ, ukljuujui i one koji su privremeno imenovani, koji su u stranom postupku
ovlaeni da vode reorganizaciju, bankrotstvo ili likvidaciju nad imovinom ili poslovima
dunika ili da preduzimaju radnje kao predstavnik stranog postupka.
Iskljuiva meunarodna nadlenost. Sud Republike Srbije je iskljuivo
nadlean za pokretanje, otvaranje i sprovoenje steajnog postupka protiv steajnog
dunika ije je sredite glavnih interesa na teritoriji Republike Srbije (glavni steajni
postupak). Isti sud je iskljuivo meunarodno nadlean i za sve sporove koji proizlaze iz
steajnog postupka.
Sredite glavnih interesa treba da odgovara mestu odakle dunik redovno upravlja
svojim interesima i koje je kao takvo prepoznato od strane treih lica. U nedostatku
suprotnog dokaza, pretpostavlja se da steajni dunik ima sredite glavnih interesa u
mestu gde se nalazi njegovo registrovano sedite. Sredite glavnih interesa utvruje se
prema injenicama koje postoje u momentu podnoenja predloga za pokretanje glavnog
steajnog postupka. Ako se sredite glavnih interesa steajnog dunika nalazi u
inostranstvu, a njegovo registrovano sedite se nalazi u Republici Srbiji, iskljuivo je
nadlean sud Republike Srbije, ako se prema pravu drave u kojoj steajni dunik ima
sredite glavnih interesa ne moe pokrenuti i otvoriti steajni postupak na osnovu sredita
glavnih interesa.
Glavni steajni postupak obuhvata celokupnu imovinu steajnog dunika, bez
obzira da li se nalazi u Republici Srbiji ili u inostranstvu.
Kada se registrovano sedite steajnog dunika nalazi u inostranstvu, a sredite
glavnih interesa na podruju Republike Srbije, za sprovoenje postupka iz prvog
odlomka ove tematske jedinice iskljuivo je nadlean sud Republike Srbije.
Meunarodna nadlenost prema poslovnoj jedinici, odnosno imovini stranog
steajnog dunika u Republici Srbiji. Ako sud u Republici Srbiji nije nadlean prema
odredbi lana 174a stav 1. zakona, koja ureuje iskljuivu meunarodnu nadlenost,
nadlean je ako steajni dunik ima stalnu poslovnu jedinicu bez svojstva pravnog lica u
Republici Srbiji (sporedni steajni postupak). Pod stalnom poslovnom jedinicom
podrazumeva se bilo koje mesto poslovanja u kojem steajni dunik obavlja ekonomsku
delatnost, upotrebom ljudske radne snage i dobara ili usluga.
Ako se u Republici Srbiji ne nalazi sredite glavnih interesa, ni poslovna jedinica
steajnog dunika, ve samo njegova imovina, sporedni steajni postupak u Republici
Srbiji je mogue otvoriti i voditi: 1) ako postoji steajni razlog, ali se u dravi gde
steajni dunik ima sredite glavnih interesa steajni postupak ne moe voditi zbog
uslova predvienih u steajnom pravu te drave; 2) ako se prema pravu drave u kojoj
steajni dunik ima sredite glavnih interesa, steajni postupak odnosi samo na imovinu u
toj dravi; 3) kada se strana sudska odluka o otvaranju steajnog postupka ne moe
priznati.
Za sprovoenje steajnog postupka nadlean je sud na ijem podruju se nalazi
stalna poslovna jedinica steajnog dunika, a ako nema poslovne jedinice u Republici
Srbiji, sud na ijem podruju se nalazi imovina steajnog dunika. Ako bi vie sudova
bili mesno nadleni za sprovoenje sporednog steajnog postupka, postupak vodi sud
kome je prvo podnet predlog za pokretanje steajnog postupka.

152

Sporedni steajni postupak obuhvata samo imovinu steajnog dunika koja se

nalazi na teritoriji Republike Srbije.
Merodavno pravo. Na steajni postupak i njegova dejstva primenjuje se pravo
drave u kojoj je steajni postupak pokrenut, ako zakonom nije drugaije odreeno.
Za dejstvo steajnog postupka na ugovore o radu primenjuje se pravo koje je
merodavno za ugovor o radu.
Priznanje stranog postupka i saradnju sa stranim sudovima i drugim nadlenim
organima sprovodi sud odreen zakonom kojim se ureuje nadlenost sudova, u skladu
sa zakonom (stvarna nadlenost za priznanje stranog postupka i saradnju).
Priznanje stranog postupka i saradnju sa stranim sudovima i drugim nadlenim
organima sprovodi sud na ijem podruju se nalazi sedite, odnosno stalna poslovna
jedinica steajnog dunika. Ako dunik nema sedite ni stalnu poslovnu jedinicu u
Republici Srbiji, mesno je nadlean sud na ijem podruju se nalazi preteni deo imovine
steajnog dunika. U sluaju da se steajni postupak ve vodi u Republici Srbiji, sud koji
sprovodi steajni postupak mesno je nadlean za odluivanje o priznanju i saradnji sa
stranim sudovima i drugim nadlenim organima.
Steajni upravnik imenovan u skladu sa zakonom ovlaen je da preduzima radnje
u stranoj dravi u ime i za raun steajnog dunika, odnosno steajne mase, ako je to
doputeno zakonom te drave.
Nadleni sud moe da odbije da preduzme radnju u vezi sa meunarodnim
steajem ako bi takva radnja bila u suprotnosti sa javnim poretkom Republike Srbije.
O zahtevu za priznanje stranog postupka sud odluuje u hitnom postupku. Posle
otvaranja steajnog postupka nad steajnim dunikom ije je sredite glavnih interesa u
Republici Srbiji, strani postupak se moe priznati samo kao sporedni strani postupak.
Protiv reenja kojim se odbija predlog za priznanje stranog postupka, strani steajni
dunik, strani predstavnik i poverioci imaju pravo albe, u roku od 15 dana. alba ne
odlae izvrenje.

Glava X
POVEZIVANJE PRIVREDNIH DRUTAVA
1. Osnovna pravila
Prethodni Zakon o privrednim drutvima je pod povezanim drutvom
podrazumevao drutva koja su sainjena od dva ili vie drutava, koja su meusobno
povezana. Ovakvu poludefiniciju povezanog drutva vaei Zakon ne sadri, ali ona
proizilazi iz postavljenja instituta povezivanja privrednih drutava.
Nain povezivanja drutva. Privredna drutva se mogu povezivati putem. 1)
uea u osnovnom kapitalu ili ortakim udelima (drutva povezana kapitalom); 2)
ugovora (drutva povezana ugovorom); 3) kapitala i ugovora (meovito povezana
drutva). Zabranjeno je povezivanje privrednih drutava suprotno propisima kojima se
ureuje zatita konkurencije.

153

Vrste povezanih drutava. Privredna drutva povezana u smislu odredbi Zakona

formiraju: 1) grupu drutava (koncern); 2) holding i 3) drutva sa uzajamnim ueem u
kapitalu.
1) Grupa drutava (koncern)
Grupa drutava postoji kada kontrolno drutvo pored upravljanja drutvima
obavlja i druge delatnosti. Grupe drutava ine: 1) kontrolno drutvo i jedno ili vie
kontrolisanih drutava kojima upravlja kontrolno drutvo (faktika grupa) ili 2)
kontrolno drutvo i jedno ili vie kontrolnih drutava koja su zakljuila ugovor o kontroli
i upravljanju (ugovorna grupa) ili 3) drutva koja nisu u meusobno zavisnom poloaju,
a kojima se upravlja na jedinstven nain (grupa sa odnosima ravnopravnosti).
2) Holding drutvo
Holding drutvo je drutvo koje kontrolie jedno ili vie drutava i koje za
iskljuivu delatnost ima upravljanje i finansiranje tih drutava.
3) Drutva sa uzajamnim ueem u kapitalu
Drutva sa uzajamnim ueem u kapitalu su drutva od kojih svako od tih
drutava poseduje znaajno uee u kapitalu drugog drutva.

2. Ugovori o kontroli i upravljanju

2.1. Pojam, zakljuenje, izmene i prestanak
Pojam. Ugovor o kontroli i upravljanju je ugovor kojim drutvo poverava
upravljanje i voenje poslova drugom drutvu. Ako drutva koja ine grupu sa odnosima
ravnopravnosti (drutva koja nisu u meusobno zavisnom poloaju, a kojima se upravlja
na jedinstven nain) zakljue ugovor kojim se uspostavlja upravljanje na jedinstven
nain, takav ugovor se ne smatra ugovorom o kontroli i upravljanju u navedenom smislu.
Zakljuenje ugovora. Ugovor o kontroli i upravljanju zakljuuje se u pisanoj
formi i mora biti odobren od strane skuptine svakog drutva koje ga je zakljuilo
troetvrtinskom veinom glasova prisutnih akcionara, ako statutom nije odreena vea
veina. U sluaju ortakog ili komanditnog drutva, ugovor o kontroli i upravljanju
odobravaju svi ortaci, odnosno komplementari, ako osnivakim aktom nije drugaije
odreeno.
Odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje drutvom dvodomno,
sastavljaju izvetaj za skuptinu prilikom donoenja ugovora o kontroli i upravljanju na
odobrenje skuptini, u kome moraju navesti i finansijske podatke i podatke o poslovanju
drutva sa kojima ugovor treba da bude zakljuen.U ovom izvetaju obrazlau se pravni i
ekonomski razlozi za zakljuenje ugovora i njegov sadraj, ukljuujui i iznos naknade
za upravljanje, odnosno nain njenog odreivanja. Izvetaj moe biti sastavljen kao
zajedniki izvetaj za sva drutva koja zakljuuju ugovor.
Ugovor o kontroli i upravljanju registruje se u skladu sa zakonom o registraciji i
ne moe stupiti na snagu pre dana registracije. Oglas o zakljuenju ugovora objavljuje se
154

na internet stranici registra privrednih subjekata danom registracije tog ugovora, u

trajanju od najmanje 90 dana od dana objavljivanja.
Izmena i prestanak ugovora. Ugovor o kontroli i upravljanju menja se po
postupku po kojem je i zakljuen. Ako drugaije nije ugovoreno, a ugovor o kontroli i
upravljanju je zakljuen na neodreeno vreme, svaka od ugovornih strana ima pravo da
ugovor raskine samo sa danom zavretka poslovne godine ili drugog ugovorenog
obraunskog perioda, obavetenjem o raskidu koje je u obavezi da svim ostalim
ugovornim stranama dostavi u pisanoj formi najmanje 30 dana pre isteka poslovne
godine, odnosno drugog ugovorenog obraunskog perioda. Prestanak ugovora o kontroli i
upravljanju po bilo kom osnovu registruje se u skladu sa zakonom o registraciji, i
objavljuje se na nain predvien Zakonom i istaknut u prethodnoj tematskoj jedinici.
Oglas mora sadrati i obavetenje poveriocima o njihovom pravu da od kontrolnog
drutva zahtevaju odgovarajuu zatitu u pogledu naplate svojih potraivanja prema
kontrolisanom drutvu.

2.2. Prava, obaveze i odgovornosti iz ugovora o kontroli i

upravljanju
Obavezujua uputstva. U sluaju postojanja ugovora o kontroli i upravljanju,
kontrolno drutvo ima pravo da daje obavezujua uputstva zavisnom drutvu o nainu
voenja poslova, rukovodei se interesima grupe. Ako je za sprovoenje odreenog
uputstva potrebna odluka ili odobrenje odbora direktora kontrolisanog drutva, odnosno
nadzornog odbora ako je upravljanje zavisnim drutvom dvodomno, a ta odluka ili
odobrenje nisu dati u razumnom roku, direktor, odnosno izvrni odbor kontrolisanog
drutva duan je da o tome obavesti kontrolno drutvo bez odlaganja, ako drugaije nije
predvieno ugovorom o upravljanju i kontroli. Uputstvo moe biti ponovljeno samo uz
saglasnost odbora direktora kontrolnog drutva, odnosno nadzornog odbora ako je
upravljanje kontrolnim drutvom dvodomno.
Odgovornost direktora kontrolnog drutva. Direktori kontrolnog drutva duni
su da obavezujua uputstva kontrolisanom drutvu daju sa panjom dobrog privrednika
pri emu se odredbe Zakona o posebnim dunostima direktora shodno primenjuju na
direktore kontrolnog drutva u odnosu na kontrolisano drutvo. Direktori, odnosno
lanovi nadzornog odbora ne odgovaraju za tetu koja je nastala kao posledica povrede
posebnih dunosti prema drutvu utvrenih odredbama Zakona ako su postupali po
obavezujuim uputstvima o nainu voenja poslova.
Odgovornost kontrolnog drutva. Kontrolno drutvo odgovara za tetu koju je
pretrpelo kontrolisano drutvo usled postupanja po obavezujuim uputstvima o nainu
voenja poslova.

2.3. Zatita akcionara i poverilaca kontrolisanog drutva

Isplata naknade. Naknada po osnovu ugovora o kontroli i upravljanju ne moe
se isplatiti ako je kontrolisano drutvo poslovalo sa gubitkom, s tim da se naknada za
155

period poslovanja sa gubitkom moe isplatiti u godini kada je kontrolisano drutvo

ostvarilo dobit. Na potraivanje naknade ne obraunava se kamata.
Primerena naknada spoljnim akcionarima. Spoljni akcionar, u smislu Zakona,
je svako akcionar kontrolisanog drutva koji nije kontrolno drutvo, niti je akcionar
kontrolnog drutva.Ugovorom o kontroli i upravljanju mora se odrediti primerena
naknada po akciji koju je kontrolno drutvo duno da plaa spoljnim akcionarima na
godinjem nivou. Ova naknada odreuje se prema proceni budue prosene oekivane
dividende po akciji za naredne tri poslovne godine, koju bi drutvo isplatilo kada ne bi
bio zakljuen ugovor o kontroli i upravljanju, a najmanje u visini prosene dividende po
akciji za prethodne tri poslovne godine.
Ako je kontrolno drutvo jedini akcionar podreenog drutva ugovorom o kontroli
i upravljanju ne predvia se naknada koju je drutvo duno da plaa spoljnim
akcionarima na godinjem nivou. Za izmene ili prestanak ugovora o kontroli i upravljanju
kojim se menja naknada manjinskim akcionarima neophodna je saglasnost tih akcionara
koju oni daju kao posebna klasa akcija.
Spoljni akcionar podreenog drutva moe u roku od tri meseca od dana
registracije ugovora o kontroli i upravljanju, odnosno njegovih izmena u skladu sa
zakonom o registraciji traiti da nadleni sud u vanparninom postupku odredi
primerenu naknadu ako smatra da je naknada odreena ugovorom neprimerena. Ako sud
postupajui po zahtevu spoljnjeg akcionara odredi naknadu u vie iznosu od ugovorene,
kontrolno drutvo ima pravo na raskid ugovora o kontroli i upravljanju u roku od tri
meseca od dana pravnosnanosti odluke suda, bez otkaznog roka.
Pravo na prodaju akcija. Ugovor o kontroli i upravljanju mora predviati pravo
spoljnih akcionara da svoje akcije prodaju kontrolnom drutvu po ceni koja odgovara
trinoj vrednosti akcija utvrenoj u skladu sa odredbama Zakona koje ureuju
utvrivanje vrednosti hartija od vrednosti i instrumenata trita novca. Umesto isplate
cene za akcije spoljnih akcionara ugovor o kontroli i upravljanju moe predvideti pravo
na zamenu akcija za akcije kontrolnog drutva, u srazmeri koja je odreena ugovorom.
Ova srazmera mora odgovarati srazmeri u kojoj bi se vrila zamena akcija kontrolisanog
drutva za akcije kontrolnog drutva u sluaju pripajanja kontrolisanog drutva
kontrolnom drutvu.
U sluaju zamene akcija za akcije kontrolnog drutva u srazmeri odreenoj
ugovorom moe se predvideti i doplata u novcu spoljnim akcionarima, na koje se
primenjuju odredbe o doplati u novcu kod statusnih promena.
Ugovor o kontroli i upravljanju koji ne predvia pravo spoljnih akcionara da svoje
akcije prodaju kontrolnom drutvu ili ne odreuje cenu koja odgovara trinoj vrednosti
akcija nitav je.
Spoljni akcionar koji smatra da cena za njegove akcije ili srazmera kod zamena
akcija za akcije kontrolnog drutva nije primerena moe u roku od tri meseca od dana
registracije ugovora o kontroli i upravljanju, odnosno njegovih izmena, u skladu sa
zakonom o registraciji traiti da nadleni sud u vanparninom postupku odredi
primerenu cenu, odnosno srazmeru. Ako sud po zahtevu spoljnog akcionara odredi viu
cenu ili povoljniju srazmeru za spoljne akcionare, drutvo je u obavezi da odluku suda
odmah po pravnosnanosti objavi na svojoj internet stranici i da je dostavi registru

156

privrednih subjekata radi objavljivanja na internet stranici tog registra. Odluka suda
obavezuje drutvo u odnosu na sve spoljne akcionare.
Zatita akcionara. Ako ugovor o kontroli i upravljanju prestane da vai,
kontrolno drutvo je u obavezi da poveriocu kontrolnog drutva na njegov pisani zahtev
podnet u roku od est meseci po prestanku vanosti tog ugovora prui odgovarajuu
zatitu za naplatu njegovih potraivanja koja su nastala pre registracije prestanka vanosti
tog ugovora u skladu sa zakonom o registraciji. Pravo na odgovarajuu zatitu nemaju
poverioci kontrolisanog drutva ija su potraivanja obezbeena ili koja bi u sluaju
steaja kontrolisanog drutva bila u prvom ili drugom isplatnom redu u smislu zakona
kojim se ureuje steaj.

Glava XI
OGRANAK PRIVREDNOG DRUTVA I PREDSTAVNITVO
STRANOG PRIVREDNOG DRUTVA
1. Ogranak privrednog drutva
Pojam. Ogranak privrednog drutva (u daljem tekstu i: ogranak) je izdvojeni
organizacioni deo privrednog drutva preko koga drutvo obavlja delatnost u skladu sa
zakonom. Ogranak nema svojstvo pravnog lica, a u pravnom prometu istupa u ime i za
raun privrednog drutva. Privredno drutvo neogranieno odgovara za obaveze prema
treim licima koje nastanu u poslovanju njegovog ogranka.
Obrazovanje ogranka. Ogranak se obrazuje odlukom koju donosi skuptina,
odnosno ortaci ili komplementari, ako osnivakim aktom, odnosno statutom nije
drugaije odreeno. Odluka sadri naroito: 1) poslovno ime i matini broj drutva; 2)
adresu ogranka; 3) pretenu delatnost ogranka, koja se moe razlikovati od pretene
delatnosti drutva; 4) lino ime, odnosno poslovno ime zastupnika ogranka i obim
ovlaenja zastupnika, ako je zastupnik ogranka razliit od zastupnika drutva.
Registracija ogranka. Ogranak moe biti registrovan u skladu sa zakonom o
registraciji. Izuzetno, obavezno se registruje: 1) ogranak domaeg privrednog drutva,
ako ima zastupnika razliitog od zastupnika drutva ili ako je to propisano posebnim
zakonom kao uslov za obavljanje delatnosti; 2) ogranak stranog privrednog drutva. Ako
je ogranak registrovan u skladu sa navedenim uslovima registruju se podaci o ogranku,
promene tih podataka i prestanak tog ogranka, u skladu sa zakonom o registraciji.
Dejstvo registracije zastupnika ogranka. Ako je zastupnik ogranka registrovan
u skladu sa zakonom o registraciji, to lice smatra se zastupnikom privrednog drutva i na
pitanja u vezi sa dejstvom ogranienja ovlaenja za zastupanje prema treim licima
shodno se primenjuju odredbe Zakona koje ureuju ogranienja ovlaenja zastupnika
privrednog drutva.

157

Upotreba poslovnog imena i drugih podataka. U pravnom prometu ogranak

nastupa pod poslovnim imenom privrednog drutva, uz navoenje: 1) da je re o
ogranku; 2) adrese ogranka, ako se razlikuje od adrese sedita drutva; 3) naziv ogranka,
ako ga ima. Na upotrebu poslovnog imena i drugih podataka u dokumentima ogranka
shodno se primenjuju odredbe Zakona koje se odnose na upotrebu poslovnog imena i
drugih podataka u dokumentima drutva.
Prestanak ogranka. Ogranak prestaje: 1) odlukom koju donosi skuptina,
odnosno ortaci ili komplementari, ako osnivakim aktom, odnosno statutom nije
drugaije odreeno; 2) prestankom postojanja privrednog drutva u ijem je sastavu.
Specifinosti u vezi sa ogrankom stranog privrednog drutva. Ogranak
stranog privrednog drutva je njegov izdvojeni organizacioni deo preko kojeg to drutvo
obavlja delatnost u Republici Srbiji u skladu sa zakonom. Na delatnosti ogranka
stranog privrednog drutva shodno se primenjuju odredbe Zakona o delatnosti domaeg
privrednog drutva.
Odluka o organizovanju ogranka stranog privrednog drutva sadri naroito: 1)
naziv i adresu ogranka; 2) pretenu delatnost ogranka; 3) lino ime, odnosno poslovno
ime zastupnika ogranka i obim ovlaenja zastupnika; 4) naziv i sedite registra u kom je
osniva ogranka registrovan; 5) naziv, pravnu formu i sedite osnivaa ogranka; 6)
matini/registarski broj osnivaa ogranka; 7) lino ime, odnosno poslovno ime
zastupnika osnivaa ogranka; 8) podatak o registrovanom kapitalu osnivaa, ako se
prema pravu drave u kojoj je registrovan osniva takav podatak registruje.
Prilikom registracije ogranka registruju se podaci navedeni u prethodnom stavu, a
u skladu sa zakonom o registraciji registruju se i: 1) promene tih podataka; 2) finansijski
izvetaji osnivaa koji su sastavljeni, podvrgnuti reviziji i obelodanjeni na osnovu prava
drave po kojem osniva ima tu obavezu; 3) prestanak ogranka.

2. Predstavnitvo stranog privrednog drutva

Pojam. Predstavnitvo stranog privrednog drutva (u daljem tekstu i:
predstavnitvo) je njegov izdvojeni organizacioni deo koji moe obavljati prethodne i
pripremne radnje u cilju zakljuenja pravnog posla tog drutva.
Predstavnitvo nema svojstvo pravnog lica i moe zakljuivati samo pravne
poslove u vezi svog tekueg poslovanja. Strano privredno drutvo odgovara za obaveze
prema treim licima koje nastanu u poslovanju njegovog predstavnitva.
Obrazovanje predstavnitva. Predstavnitvo se obrazuje odlukom nadlenog
organa stranog privrednog drutva. Odluka o obrazovanju predstavnitva obavezno
sadri: 1) naziv i sedite registra u kom je osniva predstavnitva registrovan; 2) naziv,
pravnu formu i sedite osnivaa predstavnitva; 3) matini/registarski broj osnivaa
predstavnitva; 4) lino ime, odnosno poslovno ime zastupnika osnivaa predstavnitva;
5) adresu predstavnitva; 6) lino ime, odnosno poslovno ime zastupnika predstavnitva.
Prestanak predstavnitva. Predstavnitvo stranog privrednog drutva prestaje: 1)
odlukom o prestanku predstavnitva; 2) prestankom postojanja osnivaa predstavnitva.

158

Registracija predstavnitva. Predstavnitvo stranog privrednog drutva se

obavezno registruje u skladu sa zakonom o registraciji. Prilikom registracije
predstavnitva registruju se podaci koje obavezno sadri odluka o obrazovanju
predstavnitva, a u skladu sa zakonom o registraciji registruju se i: 1) promene navedenih
obaveznih podataka; i 2) prestanak predstavnitva.

Glava XII
POSLOVNA UDRUENJA
Poslovno udruenje je pravno lice koje osnivaju dva ili vie privrednih drutava
ili preduzetnika, radi postizanja zajednikih interesa. Poslovno udruenje stie svojstvo
pravnog lica registracijom u skladu sa zakonom o registraciji. Pravna forma poslovnog
udruenja se u poslovnom imenu oznaava sa: "poslovno udruenje" ili "p.u." ili "pu".
Poslovno udruenje ne moe obavljati delatnost radi sticanja dobiti, ve samo
radi postizanja zajednikih interesa svojih lanova.
Poslovno udruenje ne moe promeniti pravnu formu u formu privrednog
drutva.
Na pitanja u vezi sa poslovnim udruenjima koja nisu ureena Zakonom o
privrednim drutvima shodno se primenjuju propisi kojima se ureuje poloaj udruenja
(Zakon o udruenjima).

Glava XIII
SPECIJALIZOVANE ORGANIZACIJE I PRIVREDNA
DRUTVA U IREM SMISLU
1. Banke
Bankarski poslovi predstavljaju stari pravno-ekonomski institut koji datira iz
ranih drutvenih zajednica, nastao iz potrebe podravanja trgovinske delatnosti ve u
starom veku u vavilonskom, grkom i rimskom pravu. Najpre u vidu pozajmljivanja novca
uz kamatu, menjakih, posrednikih, depozitnih i poslova plaanja za raun svojih
klijenata. 57Re banka potie od latinske rei banco, to oznaava klupu, tezgu, alter,
postavljene na ulici, gde su se razmenjivale razliite vrste novca. 58 Prva banka, u
savremenom smislu, osnovana je, po miljenju hroniara prava u Italiji u enovi 1407.
godine pod nazivom Casa di St. Gorgio u formi akcionarskog drutva.
Nain i postupak osnivanja banke, njeno poslovanje i organizacija, nain
upravljanja bankama i odnos sa klijentima, kontrola banaka, prestanak njihovog rada i
ostala pitanja vezana za njenu delatnost u Republici Srbiji ureena su Zakonom o

57
58

Cari S., Vitez M. i Veselinovi J., nav. delo, str. 109.

Kostadinovi D., nav.delo, str. 299.

159

bankama 59.Veliki privredni znaaj banaka zahteva njihovu statusnu ureenost posebnim
zakonom, to njihovo poslovanje stavlja institucionalno pod nadzor drave.

1.1. Pojam i osnivanje

1.1.1. Pojam
U teoriji i praksi postoje razliite definicije banke, ali sve one predstavljaju
modifikaciju injenice da je banka posrednik u finansijskim transakcijama izmeu
zainteresovanih uesnika, klijenata i treih lica. Zakon o bankama u lanu 2. stav 2. banku
definie kao "akcionarsko drutvo sa seditem u Republici Srbiji, koje ima dozvolu za rad
Narodne banke Srbije i obavlja depozitne i kreditne poslove, a moe obavljati i druge
poslove u skladu sa zakonom". Radi se o definiciji opteg karaktera koja ostavlja
mogunost da banka obavlja i druge poslove za koje joj zakon osigura pravni osnov, ali
njeni konstitutivni elementi: forma akcionarskog drutva; obaveznost sedita u Republici
Srbiji kao domaoj dravi; obaveznost posedovanja dozvole za rada (saglasnost za
osnivanje) Narodne banke Srbije; obavezna delatnost kroz obavljanje depozitnih i kreditnih
poslova i mogunost obavljanja fakultativnih delatnosti u skladu sa zakonom, predstavljaju
osnovne osobine pravnog poloaja banke.
1.1.2. Osnivanje
Po pravnoj formi banka se osniva kao akcionarsko drutvo, to je restriktivna
odredba zakona koja ne ostavlja mogunost drugaije pravne forme.
Banku mogu osnovati domaa i strana pravna i fizika lica (osnivai banke).
Osnivai banke obezbeuju sredstva za osnivaki kapital banke, koji moe biti u
novanom i nenovanom obliku (stvari i prava koji su u funkciji poslovanja banke).
Novani deo osnivakog kapitala banke ne moe biti manji od 10.000.000 (deset miliona)
evra u dinarskoj protivvrednosti, prema zvaninom srednjem kursu na dan uplate.
Izuzetno, novani deo osnivakog kapitala banke za posebne namene ne moe biti manji od
5.000.000 (pet miliona) evra u dinarskoj protivvrednosti, prema zvaninom srednjem kursu
na dan uplate. Osnivai banke ne mogu povlaiti sredstva uloena u osnivaki kapital
banke. Na procenu uloga u stvarima i pravima koji su u funkciji poslovanja banke
primenjuju se odredbe zakona kojim se ureuju privredna drutva koje se odnose na
akcionarsko drutvo. Narodna banka Srbije moe propisati blie uslove i nain
obezbeivanja sredstava koja ine osnivaki kapital.
Osnivaki akt banke sadri: 1) poslovno ime i sedite pravnog lica osnivaa
banke, odnosno ime i prebivalite fizikog lica osnivaa banke; 2) poslovno ime i sedite
banke; 3) iznos ukupnog osnivakog kapitala banke u novanom i nenovanom obliku, kao
i udeo svakog osnivaa u tom kapitalu; 4) rok do kog su osnivai banke duni da uplate
novana sredstva, odnosno da nenovana sredstva prenesu u osnivaki kapital banke; 5)
prava, obaveze i odgovornosti osnivaa banke; 6) broj akcija banke i njihovu nominalnu
vrednost kod prvog izdavanja, vrste i klase akcija koje je banka ovlaena da izda, kao i
prava iz akcija svake klase; 7) poslove koje banka obavlja; 8) nain pokria gubitka banke;
59

"Slubeni glasnik RS", br.107/2005 i 91/2010

160

9) nain reavanja sporova meu osnivaima banke; 10) prava osnivaa banke u sluaju
statusnih promena banke; 11) ukupni ili procenjeni iznos trokova u vezi sa osnivanjem
banke; 12) druge elemente, odnosno podatke. Narodna banka Srbije moe propisati da
osnivaki akt banke sadri i druge obavezne elemente, odnosno podatke.
Banka ima statut. Statut banke sadri: 1) organizaciju i nain poslovanja banke;
2) pitanja o kojima odluuje skuptina banke; 3) pitanja o kojima odluuju drugi organi
banke, sastav i postupak odluivanja ovih organa, kao i mandat lanova tih organa; 4) mere
i odgovornost organa banke za obezbeenje likvidnosti i solventnosti banke; 5) prava,
obaveze i odgovornost lanova upravnog i izvrnog odbora banke i drugih lica s posebnim
ovlaenjima i odgovornostima utvrenih statutom banke; 6) ovlaenje za potpisivanje i
zastupanje banke; 7) nain vrenja unutranje kontrole i unutranje revizije banke; 8)
podatke i isprave koji se smatraju poslovnom tajnom banke i nain postupanja s tim
podacima i ispravama; 9) druge elemente, odnosno podatke. Narodna banka Srbije moe
propisati da statut banke sadri i druge obavezne elemente, odnosno podatke.
Preliminarno odobrenje i dozvola za rad
Preliminarno odobrenje. Osnivai banke podnose Narodnoj banci Srbije zahtev
za preliminarno odobrenje za osnivanje banke, uz koji dostavljaju: podatke o osnivaima
banke, iznosu njihovih uloga i broju, vrsti i nominalnom iznosu akcija koje stiu;
osnivaki akt i predlog statuta banke; izjavu da e novani deo osnivakog kapitala
uplatiti na privremeni raun kod Narodne banke Srbije; izjavu da e nenovana sredstva
preneti u osnivaki kapital banke; podatke o svim licima koja e imati uee u banci i o
osnovu tog uea; imena predloenih lanova upravnog i izvrnog odbora banke i
podatke o njihovoj kvalifikaciji, iskustvu i poslovnoj reputaciji; predlog programa
aktivnosti banke za period od tri godine i predlog plana poslovne politike banke; predlog
procedura za upravljanje rizicima i za unutranju kontrolu banke; dokaz da je nadleno
regulatorno telo drave porekla odobrilo stranoj banci ili drugom stranom licu iz
finansijskog sektora uee u osnivanju banke u Republici Srbiji ili dokaz da takvo
odobrenje nije potrebno prema propisima te drave ako se banka osniva kao zavisno
drutvo strane banke ili drugog stranog lica iz finansijskog sektora koje je predmet
kontrole, odnosno nadzora ovog regulatornog tela; dokaze o ispunjenosti uslova iz lana
94. stav 4. zakona ako je osniva banke strana banka ili strano lice iz finansijskog sektora
koje je predmet kontrole, odnosno nadzora regulatornog tela drave porekla. Narodna
banka Srbije moe zahtevati da joj osnivai banke dostave i druge podatke i dokumente.
O zahtevu za preliminarno odobrenje za osnivanje banke Narodna banka Srbije odluuje
u roku od 90 dana od dana prijema urednog zahteva.
Osnivai banke duni su da, najkasnije u roku od 60 dana od dana dobijanja
preliminarnog odobrenja, Narodnoj banci Srbije podnesu zahtev za izdavanje dozvole za
rad banke. Ako osnivai banke zahtev ne podnesu u roku, preliminarno odobrenje
prestaje da vai.
Narodna banka Srbije moe propisati blie uslove i nain dobijanja preliminarnog
odobrenja. Narodna banka Srbije odbie zahtev za preliminarno odobrenje za osnivanje
banke ako nisu ispunjeni uslovi za odgovarajue poslovanje predvieni zakonom. Ako se
posle davanja preliminarnog odobrenja promene podaci ili dokumenti, osnivai banke
duni su da o tome bez odlaganja obaveste Narodnu banku Srbije, posle ega e Narodna

161

banka Srbije ukinuti reenje o davanju preliminarnog odobrenja ako vie nisu ispunjeni
uslovi za davanje tog odobrenja.
Osnivai banke kojima je zahtev za preliminarno odobrenje odbaen ili odbijen ili
je dato preliminarno odobrenje prestalo da vai ne mogu ponovo podneti ovaj zahtev u
roku od jedne godine od dana odbacivanja ili odbijanja tog zahteva, odnosno prestanka
vaenja preliminarnog odobrenja. Nakon dobijanja preliminarnog odobrenja a pre upisa
banke u registar privrednih subjekata, osnivai banke mogu, u ime banke u osnivanju,
obavljati samo poslove koji se odnose na ispunjenje uslova neophodnih za dobijanje
dozvole za rad banke i za upis u registar.
Dozvola za rad. Dozvolu za rad banke Narodna banka Srbije daje posle davanja
preliminarnog odobrenja i podnoenja zahteva za davanje ove dozvole.Uz zahtev za
davanje dozvole osnivai banke dostavljaju: 1) dokaz o uplati novanog dela osnivakog
kapitala, kao i dokaz o prenosu nenovanih sredstava u osnivaki kapital banke i izjavu o
poreklu tih sredstava; 2) dokaze o tome da su obezbedili: odgovarajui poslovni prostor i
nabavili i pripremili opremu za nesmetano poslovanje banke, da taj prostor ispunjava
zakonom utvrene uslove to se tie tehnike opremljenosti, zatite na radu i zatite i
unapreenja ivotne sredine, kao i da taj prostor i ta oprema omoguavaju pristup svim
relevantnim podacima i informacijama potrebnim za vrenje kontrolne funkcije Narodne
banke Srbije; 3) dokaz o tome da su angaovali spoljnog revizora banke sa liste iz lana
52. stav 3. Zakona; 4) podatke o organizacionoj strukturi i kadrovskoj osposobljenosti
banke.
O zahtevu za davanje dozvole za rad Narodna banka Srbije odluuje u roku od 30
dana od dana prijema urednog zahteva. Reenje o izdavanju dozvole za rad banke
objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije". Ako Narodna banka Srbije
odbaci ili odbije zahtev za davanje dozvole za rad, lice koje je podnelo taj zahtev ne
moe podneti zahtev za preliminarno odobrenje u roku od godinu dana od dana
odbacivanja ili odbijanja zahteva iz tog stava. Narodna banka Srbije moe blie urediti
sadrinu dokaza i podataka koji se dostavljaju uz zahtev za davanje dozvole za rad.
Dozvola za rad banke za posebne namene. Dozvolu za rad banke za posebne
namene daje Narodna banka Srbije na zahtev Agencije. Uz zahtev Agencija dostavlja:
osnivaki akt i statut banke; dokaz o uplati novanog dela osnivakog kapitala; imena
predloenih lanova upravnog i izvrnog odbora banke i podatke o njihovoj kvalifikaciji,
iskustvu i poslovnoj reputaciji. O zahtevu Agencije za dozvolu za rad za posebne namene
Narodna banka Srbije odluuje reenjem i to narednog dana od dana prijema urednog
zahteva. Reenje o izdavanju dozvole za rad sadri i rok na koji se banka osniva,
mogunost za produenje tog roka u skladu sa zakonom kojim se ureuje steaj i
likvidacija banaka, kao i mogunost da prodajom akcija banke za posebne namene ta
banka nastavi da posluje kao banka u skladu sa ovim zakonom.
Reenje o izdavanju dozvole za rad banke za posebne namene objavljuje se u
"Slubenom glasniku Republike Srbije". Agencija je duna da prijavu za upis banke za
posebne namene u registar privrednih subjekata podnese najkasnije narednog dana od
dana prijema reenja o izdavanju dozvole za rad banke za posebne namene.
Banka za posebne namene je duna da uskladi svoje poslovanje sa odredbama
zakona koje se odnose na kapital banke za posebne namene i pokazatelje poslovanja u
roku od est meseci od dana donoenja reenja o izdavanju dozvole za rad banke za
posebne namene.

162

Osnivaka skuptina i registracija

Osnivaka skuptina. Osnivaka skuptina banke odrava se posle prijema
reenja Narodne banke Srbije o davanju dozvole za rad banke, i to najkasnije u roku od
30 dana od dana njegovog prijema. Osnivaku skuptinu ine osnivai banke. Osnivai
banke pravo glasa na osnivakoj skuptini ostvaruju srazmerno visini svog uloga. Na
osnivakoj skuptini se, i to dvotreinskom veinom glasova osnivaa banke, donosi
statut banke, biraju predsednik i lanovi upravnog i izvrnog odbora banke, usvajaju
program aktivnosti banke za period od tri godine i poslovna politika banke i donosi
odluka o prvom izdavanju akcija.
Osnivai banke duni su da akte usvojene na osnivakoj skuptini dostave na
saglasnost Narodnoj banci Srbije u roku od pet dana od dana njihovog usvajanja.
Narodna banka Srbije odluuje o davanju saglasnosti na akte usvojene na osnivakoj
skuptini banke roku od 60 dana od dana prijema akata iz tog stava.
Registracija. Osnivai banke duni su da prijavu za upis banke u registar
privrednih subjekata podnesu u roku od 30 dana od dana dobijanja saglasnosti na akte
usvojene na osnivakoj skuptini banke.Uz ovu prijavu podnosi se reenje Narodne banke
Srbije o davanju dozvole za rad banke i saglasnost iz tog stava.
Banka stie svojstvo pravnog lica momentom upisa u registar privrednih
subjekata.Osnivai banke duni su da reenje o upisu u registar privrednih subjekata
dostave Narodnoj banci Srbije u roku od pet dana od dana prijema tog reenja.
Ako se u postupku utvrenom zakonom kojim se ureuje registracija privrednih
subjekata utvrdi nitavost registracije osnivanja banke, ova nitavost nema pravno
dejstvo na pravne poslove te banke sa savesnim treim licima. Ako se utvrdi nitavost
registracije osnivanja banke, akcionari banke postaju solidarno odgovorni za namirenje
potraivanja poverilaca te banke.

1.2. Poslovanje banke

1.2.1. Poslovi koje banka moe obavljati
Banka moe, u skladu sa zakonom, obavljati sledee poslove:1) depozitne poslove
(primanje i polaganje depozita); 2) kreditne poslove (davanje i uzimanje kredita); 3)
devizne, devizno-valutne i menjake poslove; 4) poslove platnog prometa; 5) izdavanje
platnih kartica; 6) poslove s hartijama od vrednosti (izdavanje hartija od vrednosti,
poslovi kastodi banke i dr.); 7) brokersko-dilerske poslove; 8) izdavanje garancija, avala
i drugih oblika jemstva (garancijski posao); 9) kupovinu, prodaju i naplatu potraivanja
(faktoring, forfeting i dr.); 10) poslove zastupanja u osiguranju; 11) poslove za koje je
ovlaena zakonom; 12) druge poslove ija je priroda srodna ili povezana s poslovima iz
ta. 1) do 11) a u skladu sa osnivakim aktom i statutom banke.
Poslove zastupanja u osiguranju banka moe obavljati uz prethodnu saglasnost
Narodne banke Srbije. Blie uslove i nain davanja i oduzimanja prethodne saglasnosti
propisuje Narodna banka Srbije.
Poslovi koje moe obavljati samo banka. Niko osim banke ne moe se baviti
primanjem depozita. Niko osim banke ne moe se baviti davanjem kredita i izdavanjem
platnih kartica, osim ako je za to ovlaen zakonom.

163

Poslovno ime banke i neovlaeno korienje rei "banka". Banka u svom

poslovnom imenu mora imati re "banka". Niko osim banke ne moe u svom poslovnom
imenu imati, odnosno u obavljanju svoje delatnosti upotrebiti, odnosno koristiti re
"banka" ili izvedenicu od te rei.
Zabrana povrede konkurencije. Banci je zabranjeno da zakljuuje sporazume
kojima se bitno spreava, ograniava ili naruava konkurencija i da zloupotrebljava
dominantan poloaj ili da sprovodi koncentraciju kojom se bitno spreava, ograniava ili
naruava konkurencija, i to naroito da je sprovodi stvaranjem, odnosno jaanjem
dominantnog poloaja na finansijskom tritu. Narodna banka Srbije utvruje da je dolo
do povrede konkurencije i u vezi sa tim preduzima mere u skladu sa Zakonom. Kod
utvrivanja povrede konkurencije Narodna banka Srbije moe zatraiti miljenje
organizacije nadlene za zatitu konkurencije.
Narodna banka Srbije daje saglasnost na koncentraciju koju banka sprovodi na
finansijskom tritu i propisuje blie uslove i nain utvrivanja povrede konkurencije. Na
postupak utvrivanja povrede konkurencije shodno se primenjuju odredbe zakona kojim
se ureuje zatita konkurencije.
1.2.2. Kapital banke
Iznos i oblik kapitala. Banka je duna da odrava propisani iznos kapitala radi
stabilnog i sigurnog poslovanja, odnosno radi ispunjenja obaveza prema poveriocima.
Kapital banke sastoji se od osnovnog i dopunskog kapitala, kao i drugih oblika kapitala
koje propie Narodna banka Srbije. Narodna banka Srbije propisuje nain izraunavanja
kapitala i adekvatnosti kapitala banke, kao i uslove i nain dobijanja saglasnosti za
izraunavanje kapitala i adekvatnosti kapitala banke. Minimalni iznos kapitala smo
obradili u delu udbenika koji se bavi osnivanjem banke.
Pokazatelj adekvatnosti kapitala. Banka je duna da, radi stabilnog i sigurnog
poslovanja, odnosno radi ispunjenja obaveza prema poveriocima, pokazatelj adekvatnosti
kapitala odrava na propisanom nivou. Pokazatelj adekvatnosti kapitala predstavlja
odnos izmeu kapitala i rizine aktive banke. Narodna banka Srbije moe banci odrediti i
pokazatelj adekvatnosti kapitala vei od propisanog ako se na osnovu vrste i stepena
rizika i poslovnih aktivnosti banke utvrdi da je to potrebno radi stabilnog i sigurnog
poslovanja banke, odnosno radi ispunjenja njenih obaveza prema poveriocima. Narodna
banka Srbije propisuje kriterijume za odreivanje pokazatelja adekvatnosti kapitala.
Rizina aktiva. Rizina aktiva banke je zbir knjigovodstvenih vrednosti pozicija
bilansne aktive i vanbilansnih stavki pomnoenih ponderima kreditnog i trinog rizika i
drugih rizika. Pondere rizika propisuje Narodna banka Srbije, prema rizinosti pozicija
koje ine rizinu aktivu banke.
Raspodelu dobiti banka moe da vri ako svoju likvidnost odrava u skladu sa
propisima Narodne banke Srbije i ako postupa po nalozima i merama Narodne banke
Srbije.
Sticanje sopstvenih akcija. Banka ne moe sticati sopstvene akcije, osim ako su
ih akcionari banke ponudili u sekundarnoj prodaji a prodajom tih akcija drugim licima
nanela bi se znatna teta akcionarima banke.
Nedozvoljeni poslovi radi sticanja akcija banke. Pravni posao iji je predmet
davanje kredita, avansa, jemstva ili garancije banke radi direktnog ili indirektnog sticanja

164

akcija te banke, lica koje u njoj ima uee ili podreenog drutva te banke, kao i sticanje
tih akcija sredstvima obezbeenim na ovaj nain nitavi su.
1.2.3. Upravljanje rizicima
Nain upravljanja rizicima. Banka identifikuje, meri i procenjuje rizike kojima je
izloena u svom poslovanju i upravlja tim rizicima. Banka je duna da obrazuje
posebnu organizacionu jedinicu u ijem je delokrugu upravljanje rizicima. Banka je
duna da obezbedi funkcionalnu i organizacionu odvojenost aktivnosti upravljanja
rizicima i redovnih poslovnih aktivnosti banke.Upravljanje rizicima usklauje se s
veliinom i organizacionom strukturom banke, obimom njene aktivnosti i vrstama
poslova koje banka obavlja.
Banka svojim aktima propisuje strategiju i politike za upravljanje rizicima,
strategiju upravljanja kapitalom, procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika,
kao i upravljanje rizicima, u skladu s propisima, standardima i pravilima struke. Narodna
banka Srbije moe propisati blie uslove i nain identifikacije, merenja i procene rizika,
kao i upravljanja tim rizicima.
Vrste rizika. Akti banke obuhvataju se sve vrste rizika kojima je banka izloena u
svom poslovanju, a naroito:1) rizik likvidnosti; 2) kreditni rizik; 3) kamatni i devizni
rizik i ostali trini rizici; 4) rizici izloenosti banke prema jednom licu ili grupi
povezanih lica; 5) rizici ulaganja banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva; 6)
rizici koji se odnose na zemlju porekla lica prema kome je banka izloena; 7) operativni
rizik, ukljuujui i pravni rizik, kao i rizik neodgovarajueg upravljanja informacionim i
drugim tehnologijama znaajnim za poslovanje banke.
Poslovanje s povezanim licem i pravni poslovi s povezanim licem. Banka u svom
poslovanju ne moe licu povezanom s bankom (lanovi bankarske grupe u kojoj je banka,
lanovi upravnog i izvrnog odbora banke, lanovi porodica ovih lica i dr.), kao ni
zaposlenom u banci, odobriti uslove koji su povoljniji od uslova odobrenih drugim licima
koja nisu povezana s tom bankom, odnosno nisu zaposlena u toj banci.
Pravni poslovi banke s povezanim licem obuhvataju poslove koje banka zakljui
sa ovim licem i licem koje je povezano s povezanim licem te banke. Banka pravni posao s
povezanim licem moe zakljuiti nakon dobijanja pismenog odobrenja upravnog odbora
banke. Odobrenje upravnog odbora banke nije obavezno u sluaju: polaganja depozita
povezanih lica; davanja kredita obezbeenog vezanim depozitom povezanog lica;
davanja kredita obezbeenog dunikim hartijama od vrednosti Republike Srbije ili
Narodne banke Srbije, odnosno dunikim hartijama od vrednosti lica iji rejting, prema
oceni priznatih meunarodnih rejting agencija, nije ispod "A".
lan upravnog odbora banke ne sme uestvovati u razmatranju ili odobravanju
bilo kog pravnog posla izmeu njega i banke, izmeu banke i bilo kog lana njegove
porodice i izmeu banke i pravnog lica u kome on ili bilo koji lan njegove porodice
uestvuje u upravljanju ili rukovoenju, ili u kome ima znatno ili kontrolno uee.
Pravne radnje u korist povezanih lica i lica koja su povezana s povezanim licima,
banka moe preduzimati nakon dobijanja pismenog odobrenja upravnog odbora banke.
Zabrana davanja kredita akcionarima. Banka ne moe odobravati kredite svojim
akcionarima pre isteka roka od jedne godine od dana kada je poela da posluje.

165

Nitavost pravnih poslova. Pravni posao koji banka zakljui suprotno uslovima
propisanim za poslovanje sa povezanim licem nitav je.
1.2.4. Odnos banke s klijentima
Zatita klijenata. Klijent banke, u smislu zakona, je bilo koje lice koje koristi ili
je koristilo usluge banke ili lice koje se obratilo banci radi korienja usluga i koje je
banka kao takvo identifikovala. Klijent banke ima pravo pristupa svim podacima koji mu
prema ovom zakonu moraju biti dostupni, a banka je duna da mu na zahtev obezbedi
ovaj pristup. Narodna banka Srbije moe propisati blie uslove i nain ostvarivanja prava
pristupa. Banka slobodno odluuje o izboru klijenta.
Objavljivanje optih uslova poslovanja. Banka je duna da opte uslove
poslovanja, kao i njihove izmene i dopune, istakne u svojim poslovnim prostorijama na
vidnom mestu, i to najkasnije 15 dana pre njihove primene. Primena optih uslova
poslovanja obezbeuje se pismenim ugovorom zakljuenim izmeu banke i klijenta.
Klijent moe od banke da trai odgovarajua objanjenja i instrukcije koji se odnose na
primenu optih uslova poslovanja. Optim uslovima poslovanja, u smislu zakona,
smatra se svaki dokument koji sadri standardne uslove poslovanja primenljive na sve
klijente banke, opte uslove za uspostavljanje odnosa izmeu klijenata i banke, postupak
komunikacije izmeu klijenata i banke i opte uslove za obavljanje transakcija izmeu
klijenata i banke.
Narodna banka Srbije moe propisati blie uslove i nain objavljivanja i primene
optih uslova poslovanja banke.
Jedinstven nain obrauna i objavljivanja trokova, kamata i naknada
bankarskih usluga. Narodna banka Srbije moe propisati jedinstveni nain obrauna i
objavljivanja trokova, kamata i naknada bankarskih usluga, i to naroito po osnovu
depozitnih i kreditnih poslova.
Obavetavanje klijenata. Banka je duna da klijentu, na njegov zahtev, obezbedi
informacije o stanju njegovog kredita, odnosno depozitnog rauna, kao i druge
informacije iz poslovnog odnosa klijenta i banke. Banka na svojoj Internet prezentaciji
objavljuje podatke o imenima lica koja imaju uee u toj banci, odnosno koja su lanovi
njenog upravnog i izvrnog odbora, kao i podatke o svojstvu tih lica. Narodna banka
Srbije moe propisati blie uslove i nain obavetavanja klijenata banke.
Prigovor klijenata. Ako klijent smatra da se banka ne pridrava obaveza iz
zakljuenog ugovora, prigovor na postupak banke moe uputiti rukovodiocu
organizacione jedinice banke u ijem je delokrugu unutranja revizija, nadlenoj
organizacionoj jedinici ili nadlenom organu banke. Banka je duna da podnosiocu
prigovora odgovori u razumnom roku.
Narodna banka Srbije ovlaena je da, u okviru svoje kontrolne funkcije,
proverava da li se banka pridrava dobrih poslovnih obiaja, objavljenih optih uslova
poslovanja i odredaba ugovora zakljuenih s klijentima. Narodna banka Srbije moe
propisati blie uslove i nain postupanja banke po prigovoru klijenata.

166

1.2.5. Tajnost podataka

Bankarska tajna. Bankarska tajna je poslovna tajna. Bankarskom tajnom
smatraju se: 1) podaci koji su poznati banci, a odnose se na line podatke, finansijsko
stanje i transakcije, kao i na vlasnitvo ili poslovne veze klijenata te ili druge banke; 2)
podaci o stanju i prometu na individualnim depozitnim raunima; 3) drugi podaci do
kojih banka doe u poslovanju s klijentima.
Bankarskom tajnom ne smatraju se: 1) javni podaci i podaci koji su
zainteresovanim licima sa opravdanim interesom dostupni iz drugih izvora; 2)
konsolidovani podaci na osnovu kojih se ne otkriva identitet pojedinanog klijenta; 3)
podaci o akcionarima banke i visini njihovog uea u akcionarskom kapitalu banke, kao
i podaci o drugim licima sa ueem u banci i podaci o tom ueu, bez obzira na to da li
su oni klijenti banke; 4) podaci koji se odnose na urednost ispunjavanja obaveza klijenta
prema banci.
Obaveza uvanja bankarske tajne. Banka i lanovi njenih organa, akcionari i
zaposleni u banci, kao i spoljni revizor banke i druga lica koja zbog prirode posla koji
obavljaju imaju pristup podacima o stanju i prometu na individualnim depozitnim
raunim, ne mogu te podatke saoptavati treim licima ni koristiti ih protivno interesu
banke i njenih klijenata, niti mogu treim licima omoguiti pristup tim podacima.
Obaveza uvanja bankarske tajne za ova lica ne prestaje ni posle prestanka statusa na
osnovu kog su ostvarili pristup podacima iz tog stava.
Banka moe podatke o klijentu koji se smatraju bankarskom tajnom saoptiti
treim licima samo uz pismeno odobrenje tog klijenta, osim ako matinim ili drugim
zakonom nije drugaije propisano.
Izuzeci od obaveze uvanja bankarske tajne. Obaveza uvanja bankarske tajne
ne postoji ako se podaci saoptavaju: 1) na osnovu odluke ili zahteva nadlenog suda; 2)
za potrebe ministarstva nadlenog za unutranje poslove, organa nadlenog za borbu
protiv organizovanog kriminala i organa nadlenog za spreavanje pranja novca, u skladu
s propisima; 3) u vezi sa imovinskim postupkom, a na osnovu zahteva staraoca imovine
ili konzularnih predstavnitava stranih drava, posle podnoenja pismenih dokumenata
kojima se dokazuje opravdani interes ovih lica; 4) u vezi sa izvrenjem nadlenog organa
na imovini klijenta banke; 5) regulatornim telima u Republici Srbiji radi obavljanja
poslova iz njihove nadlenosti; 6) licu koje su banke osnovale radi prikupljanja podataka
o ukupnom iznosu, vrsti i aurnosti u ispunjavanju obaveza fizikih i pravnih lica
klijenata banaka; 7) nadlenom organu u vezi s vrenjem kontrole obavljanja platnog
prometa kod pravnih i fizikih lica koja obavljaju delatnost, u skladu s propisima kojima
se ureuje platni promet; 8) poreskoj upravi, u skladu s propisima kojima se ureuju
poslovi iz njene nadlenosti; 9) organu nadlenom za kontrolu deviznog poslovanja; 10)
na zahtev organizacije za osiguranje depozita, u skladu sa zakonom kojim se ureuje
osiguranje depozita; 11) stranom regulatornom telu pod uslovima predvienim
sporazumom o saradnji zakljuenim izmeu tog tela i Narodne banke Srbije. Izuzetno,
banka ima pravo da podatke koji predstavljaju bankarsku tajnu saopti istranom sudiji,
javnom tuiocu i sudovima, odnosno drugim organima koji vre javnopravna ovlaenja
iskljuivo radi zatite svojih prava, u skladu sa zakonom.
Postupanje s podacima koji predstavljaju bankarsku tajnu. Narodna banka
Srbije, sudovi i drugi organi koji vre javnopravna ovlaenja mogu podatke do kojih su

167

doli u skladu s odredbama zakona koristiti iskljuivo u svrhu za koju su pribavljeni i ne

mogu ih saoptavati treim licima niti tim licima omoguiti da saznaju i koriste ove
podatke, osim u sluajevima predvienim zakonom, to se odnosi i na lica koja su
zaposlena, odnosno koja su bila zaposlena u organima koji vre javnopravna ovlaenja.
1.2.6. Finansijska evidencija, izvetavanje i objavljivanje podataka i
informacija, spoljna revizija
Banka je duna da vodi poslovne knjige i raunovodstvene evidencije, da o
finansijskom stanju izvetava Narodnu banku Srbije u skladu sa zakonom, kao i da
objavljuje podatke o strategiji i politikama upravljanja rizicima banke, kapitalu banke,
adekvatnosti kapitala banke, kao i druge podatke, odnosno informacije, u skladu sa
propisima Narodne banke Srbije.
Radi obavljanja godinje revizije svojih finansijskih izvetaja, banka, bankarska
grupa i bankarski holding godinje angauju spoljnog revizora (preduzee za reviziju).
Spoljni revizor sainjava izvetaj i daje miljenje o tome da li su godinji finansijski
izvetaji banke sainjeni u skladu sa meunarodnim standardima finansijskog
izvetavanja, odnosno meunarodnim raunovodstvenim standardima, zakonom kojim se
ureuju raunovodstvo i revizija i propisima Narodne banke Srbije i da li istinito i
objektivno prikazuju finansijski poloaj banke, rezultate poslovanja i novane tokove za
tu godinu po svim materijalno znaajnim pitanjima.
Kad su nepravilnosti u poslovanju banke utvrene u izvetaju spoljnog revizora,
banka je duna da te nepravilnosti otkloni i da o tome obavesti Narodnu banku Srbije.
Ako banka ne otkloni utvrene nepravilnosti, Narodna banka Srbije moe prema toj banci
preduzeti mere propisane ovim zakonom
Narodna banka Srbije moe da zahteva posebnu reviziju banke i lana bankarske
grupe ako su njihovi izvetaji netani ili su zakljuili transakcije koje su po banku mogle
imati ili su imale znatnu tetu. Narodna banka Srbije moe da imenuje revizora radi
posebne revizije banke ili lana bankarske grupe. Banka ili lan bankarske grupe duni su
da tom revizoru dostave, bez odlaganja i ogranienja, sve podatke i dokumente
neophodne za reviziju i da mu prue svu potrebnu pomo, u skladu sa ovim
zakonom.Trokove posebne revizije snosi banka.
1.2.7. Udruenje banaka
Banke mogu, radi unapreivanja sopstvenog poslovanja i usklaivanja svoje
delatnosti, osnivati udruenja. Udruenje banaka ima svojstvo pravnog lica. Udruenje
banaka upisuje se u registar, u skladu sa zakonom. Ugovorom o osnivanju udruenja
banaka utvruju se naziv, delatnost i sedite udruenja, zastupanje udruenja i
odgovornost u pravnom prometu, prestanak rada udruenja i nain upravljanja
udruenjem, kao i druga pitanja znaajna za osnivanje udruenja banaka. Udruenje
banaka dostavlja Narodnoj banci Srbije ugovor, kao i druge akte udruenja i sporazume
koje udruenje zakljuuje s bankama.

168

1.3. Organizacija banke i nain upravljanja bankom

1.3.1. Organi banke
Skuptinu banke ine akcionari banke. Pravo glasa akcionari ostvaruju
neposredno ili preko svojih predstavnika. Statutom banke se akcionarima koji imaju 1%
ili vie akcija s pravom glasa ne moe onemoguiti neposredno vrenje prava glasa.
Skuptina banke: 1) usvaja poslovnu politiku i strategiju banke; 2) donosi statut
banke i usvaja izmene i dopune osnivakog akta i statuta banke; 3) usvaja godinji raun
banke i odluuje o upotrebi i rasporeivanju ostvarene dobiti, odnosno pokriu gubitaka;
4) odluuje o poveanju kapitala banke, odnosno o ulaganjima kapitala u drugu banku ili
u druga pravna lica, kao i o visini ulaganja u osnovna sredstva banke; 5) imenuje i
razreava predsednika i lanove upravnog odbora banke; 6) odreuje naknadu
lanovima upravnog odbora banke; 7) odluuje o statusnim promenama i o prestanku
rada banke; 8) odluuje o preuzimanju prava i obaveza banke u postupku
administrativnog upravljanja, odnosno banke za posebne namene; 9) imenuje i razreava
spoljnog revizora; 10) donosi poslovnik o svom radu i odluuje o drugim pitanjima, u
skladu sa zakonom i statutom banke. Skuptina banke ne moe donoenje navedenih
odluka preneti na drugi organ banke. Statutom se mogu skuptini banke utvrditi i druga
prava i obaveze.
Redovno zasedanje skuptine banke odrava se najmanje jednom godinje, na
nain predvien statutom banke. Vanredno zasedanje skuptine banke moe se sazvati
na zahtev: upravnog odbora ili drugog organa banke koji je statutom banke ovlaen da
sazove vanredno zasedanje skuptine; akcionara banke s najmanje 10% akcija s pravom
glasa; likvidacionog upravnika banke, u postupku dobrovoljne likvidacije banke.
Upravni i izvrni odbor banke. Organi upravljanja bankom su upravni i izvrni
odbor banke.Upravni i izvrni odbor banke duni su da preduzimaju mere radi
spreavanja nezakonitih ili neprimerenih radnji i uticaja, koji su tetni ili nisu u najboljem
interesu banke i njenih akcionara i koje vre lica koja imaju znatno ili kontrolno uee u
toj banci.
Upravni odbor banke ini najmanje pet lanova, ukljuujui i predsednika.
Najmanje jedna treina lanova upravnog odbora banke moraju biti lica nezavisna od
banke. lanovi upravnog odbora banke moraju imati dobru poslovnu reputaciju i
odgovarajue kvalifikacije, koje propisuje Narodna banka Srbije. Najmanje tri lana
upravnog odbora banke moraju imati odgovarajue iskustvo iz oblasti finansija.
Upravni odbor banke odgovoran je da poslovanje banke bude u skladu sa
zakonom, propisima i aktima Narodne banke Srbije, kao i aktima i drugim procedurama
koje utvrde organi banke. Upravni odbor banke odgovoran je za uspostavljanje
jedinstvenog sistema upravljanja rizicima u banci i za nadzor nad tim sistemom, a duan
je i da obezbedi da izvrni odbor banke identifikuje rizike kojima je banka izloena, kao i
da kontrolu tih rizika vri u skladu sa odobrenim politikama i procedurama.
Upravni odbor banke: saziva sednice skuptine banke; priprema za skuptinu
banke predloge odluka i odgovoran je za sprovoenje tih odluka; donosi, izmeu dve
sednice skuptine banke, akte kojima se sprovodi poslovna politika banke; utvruje opte
uslove poslovanja banke, kao i njihove izmene i dopune; bira i razreava predsednika i

169

lanove izvrnog odbora banke; obavlja druge poslove u skladu sa zakonom i statutom
banke.
Izvrni odbor banke ine najmanje dva lana, ukljuujui i predsednika.
Predsednik izvrnog odbora banke predstavlja i zastupa banku. lanovi izvrnog odbora
banke su u radnom odnosu u banci na neodreeno vreme s punim radnim vremenom.
lanovi izvrnog odbora banke moraju imati dobru poslovnu reputaciju i odgovarajue
kvalifikacije, koje propisuje Narodna banka Srbije.
Izvrni odbor banke organizuje poslovanje banke i vri dnevni nadzor nad
aktivnostima zaposlenih u banci i: izvrava odluke skuptine banke i upravnog odbora
banke; obezbeuje zakonitost rada banke; odluuje o plasmanima i zaduivanju banke do
iznosa koji utvrdi upravni odbor banke; primenjuje poslovnu strategiju banke; sprovodi
strategiju i politike za upravljanje rizicima, kao i strategiju upravljanja kapitalom;
odluuje o svim pitanjima koja nisu u nadlenosti skuptine banke i upravnog odbora
banke.
Skuptina banke najmanje jednom godinje razmatra pismenu informaciju s
detaljnim podacima o svim zaradama, naknadama i drugim primanjima lanova upravnog
i izvrnog odbora banke i o svim ugovorima izmeu banke i lanova tih odbora i drugih
lica koja su povezana s tim lanovima ija je posledica imovinska korist za ta lica, kao i
predlog upravnog odbora banke o zaradama, naknadama i drugoj imovinskoj koristi tih
lica za narednu godinu.
lanovi upravnog i izvrnog odbora banke duni su da, u roku od mesec dana od
dana stupanja na dunost, upravnom odboru banke dostave pismenu izjavu koja sadri
podatke o: 1) imovinskim pravima tih lica i lanova njihovih porodica ija trina
vrednost prelazi 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti prema zvaninom srednjem
kursu na dan procene vrednosti ovih prava; 2) pravnom licu u kome lica koja daju izjavu
ili lanovi njihovih porodica uestvuju u organima upravljanja ili rukovoenja ili imaju
uee u tom pravnom licu, odnosno status ortaka ili komplementara. Ove podatke
upravni odbor banke dostavlja skuptini banke najmanje jednom godinje.
Drugi odbori banke. Banka je duna da obrazuje odbor za praenje poslovanja
banke (odbor za reviziju), kreditni odbor i odbor za upravljanje aktivom i pasivom.Banka
moe obrazovati i druge odbore.
Odbor za praenje poslovanja banke (odbor za reviziju) ine najmanje tri lana,
od kojih su najmanje dva lanovi upravnog odbora banke koji imaju odgovarajue
iskustvo iz oblasti finansija. Najmanje jedan lan odbora za praenje poslovanja banke
mora biti lice nezavisno od banke. lanovi odbora za praenje poslovanja banke ne mogu
biti lica povezana s bankom, osim po osnovu lanstva u upravnom odboru banke ili u
organu upravljanja, odnosno nadzora lica u sastavu iste bankarske grupe. Odbor za
praenje poslovanja banke pomae upravnom odboru banke u nadzoru nad radom
izvrnog odbora banke i zaposlenih u banci i ima druge dunosti odreene zakonom.
Kreditni odbor odluuje o kreditnim zahtevima u okvirima utvrenim aktima
banke i obavlja druge poslove utvrene aktima banke.
Odbor za upravljanje aktivom i pasivom prati izloenost banke rizicima koji
proizlaze iz strukture njenih bilansnih obaveza i potraivanja i vanbilansnih stavki,
predlae mere za upravljanje kamatnim rizikom i rizikom likvidnosti, a obavlja i druge
poslove utvrene aktima banke.

170

1.3.2. Filijale i predstavnitva

Banka obavetava Narodnu banku Srbije o otvaranju filijale ili drugog
organizacionog oblika na teritoriji Republike Srbije najkasnije u roku od osam dana od
dana njihovog otvaranja.
Radi otvaranja filijale u inostranstvu, banka podnosi Narodnoj banci Srbije
zahtev za davanje saglasnosti.Banka je duna da Narodnoj banci Srbije podnosi godinji
izvetaj o poslovanju filijale u inostranstvu i da je bez odlaganja obavesti o svim
promenama koje se odnose na aktivnosti ove filijale. Direktor filijale banke u
inostranstvu mora ispunjavati uslove koji su ovim zakonom propisani za imenovanje
lana izvrnog odbora banke.
Na druge organizacione oblike banaka u inostranstvu shodno se primenjuju
odredbe ovog zakona koje se odnose na filijale banaka u inostranstvu.
Radi otvaranja predstavnitva u inostranstvu, banka podnosi Narodnoj banci
Srbije zahtev za davanje saglasnosti.
Predstavnitvo strane banke u Republici Srbiji registruje se u skladu sa zakonom
kojim se ureuje registracija privrednih subjekata.Uz prijavu za upis u registar privrednih
subjekata strana banka podnosi i saglasnost Narodne banke Srbije.
Narodna banka Srbije vodi registre datih saglasnosti za otvaranje filijala, drugih
organizacionih oblika i predstavnitava banaka u inostranstvu, kao i predstavnitava
stranih banaka u Republici Srbiji.

1.4. Bankarski poslovi

Bankarski poslovi spadaju meu stare pravno-ekonomske poslove iji zaeci se
javljaju jo 3.000 godina pre nove ere. 60 Tendenciju razvoja bankarski poslovi pokazuju u
staroj Grkoj i Rimu, a nakon stagnacije u doba feudalizma, zbog zamiranja trgovine,
ponovo oivljava u srednjovekovnoj Italiji. Prva banka u modernom smislu osnovana je,
kako smo istakli, u enovi 1407. godine, a osnove modernog bankarstva postavljene su u
18., a naroito u 19. veku kroz formiranje prvih bankarskih institucija. Prva bankarska
organizacija u Srbiji osnovana je 1862. godine bavei se, uglavnom, hipotekarnim
kreditima.
Bankarski poslovi imaju sutinski znaaj za realizaciju ugovora o prometu
roba i usluga i zato emo se baviti njihovim karakteristikama. Ove poslove obavljaju
privredni subjekti i oni su, u pravilu, formalni. Zakljuuju se najee prihvatanjem
optih uslova poslovanja od strane klijenta banke, ime spadaju u ugovore po pristanku
(adhezioni ugovori), gde klijent kao druga ugovorna strana moe da prihvati ili ne
prihvati "en bloc" te uslove. Banini klijenti, pravna i fizika lica, mogu se pojaviti u
bankarskom poslu u svojstvu poverioca ili dunika i to je kriterijum po kome se mogu
podeliti ovi poslovi na: aktivne, pasivne i neutralne.

60

O tome: Besarovi I., nav.delo, str. 207.

171

1.4.1. Aktivni bankarski poslovi

Aktivni bankarski poslovi su bankarski poslovi kod kojih se banka, najee,
pojavljuje kao poverilac svom klijentu, dok je klijent, u pravilu, u ulozi dunika. To su,
uglavnom, poslovi kojima banka snabdeva klijente potrebnim koliinama novca,
stimuliui time razliite privredne aktivnosti, ija je forma ugovor o kreditu, lombard,
relombard, ugovor o faktoringu, ugovor o forfetingu ili forfetiranju i ugovor o
finansijskom lizingu.
Ugovor o kreditu.Ugovor o kreditu je bankarski posao vaan za privredu, na
mikro i makro nivou, jer predstavlja finansijsku podrku aktivnostima privrednih
subjekata i "obezbeuje funkcionisanje robnonovanih odnosa" 61 koji su osnov
privrednog razvoja svake zemlje. Krediti su bitni elementi materijalne oblasti drutvenog
ivota. 62 "Ugovorom o kreditu banka se obavezuje da korisniku kredita stavi na
raspolaganje odreeni iznos novanih sredstava, na odreeno ili neodreeno vreme, za
neku namenu ili bez utvrene namene, a korisnik se obavezuje da banci plaa ugovorenu
kamatu i dobijeni iznos novca vrati u vreme i na nain kako je utvreno ugovorom."
(lan1065. ZOO).
Sadrina. Ugovorom o kreditu utvruje se iznos, kao i uslovi davanja, korienja
i vraanja kredita (lan 1066. ZOO).
Pravna priroda. ugovor o kreditu se razvio iz ugovora o zajmu i predstavlja
jedan njegov oblik. Banka kredit uvek daje u novcu, za razliku od zajma koji za
predmet moe imati odreenu koliinu drugih zamenljivih i potronih stvari.
Ugovor o kreditu je "bankarski zajam, koji se sastoji u novcu i za koji se banci plaa
kamata". 63
Ugovor o kreditu spada u imenovane ugovore, jer je zakonom posebno ureen.
Imenovani ugovori, kao to emo videti, u daljem tekstu ovog udbenika, ureeni su, u
pravilu, dispozitivnim, ali delom i imperativnim normama. Radi se o dvostranom
ugovoru u kome se uvek javljaju dve ugovorne strane: banka kao davalac kredita
(kreditor), na jednoj strani, i korisnik kredita, dunik (debitor), na drugoj strani. Ugovor o
kreditu formalni ugovor, jer mora biti u zakljuen u pismenoj formi. Spada u teretne
ugovore, jer u njima jedna ugovorna strana daje naknadu za korist koju ugovorom dobija
od druge ugovorne strane. Ugovor o kreditu je ugovor sa trajnim prestacijama, za razliku
od ugovora sa trenutnim prestacijama. Ugovor o kreditu je i kauzalni ugovor, jer u njemu
vidljiv ekonomski cilj ugovora (causa)-banka eli da plasira sredstva i i zaradi kamatu, a
korisnik kredita da dobijenih kreditom finansira svoje potrebe (proizvodnje, line
potronje i dr.). Kao i veina bankarskih poslova ugovor o kreditu je adhezioni ugovor ili
ugovor po pristanku ili pristupu, jer se zakljuuju najee prihvatanjem optih uslova
poslovanja od strane klijenta banke.
Bitni elementi. Bitni elementi ugovora o kreditu su: predmet i uslovi vraanja
kredita. Predmet je novac koji se daje kod novanih kredita i roba kod robnih kredita.
Uslovi vraanja kredita podrazumevaju obavezu plaanja ugovorene kamate, kao i
obavezu korisnika kredita da kredit vrati banci u vreme i na nain utvren ugovorom,
61
62

Isto, str. 210.

S.Cari, M. Vitez i J. Veselinovi, nav. delo, str. 258.

63

Besarovi I., nav.delo, str. 210.

172

odnosno nain obezbeenja otplate kredita. Kredit je mogue vratiti i pre predvienog
roka, ali je korisnik kredita duan o tome unapred obavestiti banku. Ugovorne strane
mogu uneti i druge elemente kojima ureuju odreena pitanja kreditnog odnosa.
Prestanak ugovora o kreditu. Ugovor o kreditu, u pravilu, moe prestati kao i
ostale vrste ugovora, ali i na specifian nain uslovljen karakteristikama ugovornog
odnosa koji je njime ustanovljen. Banka moe otrkazati kredit pre isteka roka na koji je
ugovoren, ako ga korisnik kredita ne koristi namenski, u sluaju njegove utvrene
insolventnosti, kod neredovne otplate kredita i sluaju statusne promene korisnika kredita
ako je on pravno lice ili smrti korisnika kao fizikog lica, ako bi u tim sluajevima
davalac kredita doao u bitno nepovoljni poloaj.
Korisnik kredita moe odustati od ugovora pre nego to je poeo koristiti kredit i
moe vratiti kredit i pre roka odreenog za vraanje, ali je duan o tome unapred
obavestiti banku. U oba sluaja korisnik kredita duan je naknaditi tetu, ukoliko ju je
davalac kredita pretrpeo. U sluaju vraanja kredita pre ugovorenog roka, banka ne moe
da uraunava kamatu za vreme od dana vraanja kredita do dana kada je po ugovoru
trebalo da bude vraen.
Vrste kredita. Postoji vie vrsta kredita imajui u vidu kriterijum ije su
karakteristike osnov klasifikacije. Ovde emo istai vrste kredita koje su najuobiajenije:
1) prema duini trajanja kreditnog odnosa razlikujemo kratkotone (sa rokom
vraanja do 2 godine), srednjorone (sa rokom vraanja od 2 do 5 godina) i dugorone
kredite (sa rokom vraanja preko 5 godina); 2) prema obliku u kome se daju krediti
mogu biti: robni ili komercijalni (ako se daju u robi, a vraaju u novcu) i novani ili
finansijski krediti (koji se daju i vraaju u novcu); 3) prema svrsi ili nameni korienja
kredita, po jednoj podeli, mogu biti namenski (mogu se koristiti samo u odreene
namene) ili nenamenski ili opti (ija namena nije ugovorom odreena) i po drugoj podeli
proizvoaki i potroaki; 4) prema vrsti ili nainu obezbeenja kredita krediti mogu
biti lini ili personalni (gde je bitno poverenje u dunika i njegovu kreditnu sposobnost) i
realni ili pokriveni krediti (gde je uslov ustanovljenje odreenog zalonog prava); 5)
prema funkciji kamate krediti mogu biti beskamatni (kod njih banka ostvaruje
proviziju) i kamatni (sa razliitim vrstama kamatnih stopa); 6) prema nainu vraanja
kredita razlikujemo jednokratne (vraaju se odjednom u celom iznosu), obrone (vraaju
se prema ugovorenim rokovima vraanja) i amortizacione ili anuitetske kredite (vraaju
se ravnomerno i povremeno godinje ili polugodinje, u obliku anuiteta koji se delimino
sastoji od dela vraenog kredita, a delimino od kamata); 7) specijalni kreditni poslovi
(lombard-ugovor o kreditu na osnovu zaloge, relombard, eskontni, reeskontni, stand-by
krediti-"krediti u pripravnosti" i drugi krediti). 64
1.4.2. Pasivni bankarski poslovi
Kod pasivnih bankarskih poslova banka se pojavljuje kao dunik prema svom
klijentu. Najtipiniji od ovih poslova su: emisioni poslovi, novani i nenovani depoziti,
izdavanje hartija od vrednosti (obveznice i druge hartije od vrednosti), ulozi na tednju,
bankarski tekui rauni, ugovor o sefu.

64

O tome detaljnije: S.Cari, M. Vitez i J. Veselinovi, nav. delo, str. 261. i Besarovi I., nav.delo, str. 211.

173

1) Emisioni poslovi
Pod emisionim poslovima se podrazumevaju poslovi izdavanja novanica i
kovanog novca, kao zakonskog sredstva plaanja, i izdavanje hartija od vrednosti, to je
u nadlenosti centralnih i emisionih banaka drava. Emisione banke se mogu osnivati
samo na osnovu zakona, a najee imaju pravni oblik dravne banke ili banke ije su
akcije u rukama drave, ili povlaene banke koje stoje pod posebnim nadzorom drave.
Za vreme zlatnog vaenja emisione banke su izdavale banknote, a posle ukidanja
konvertibilnosti za zlato i uvoenje prisilnog teaja emisione banke izdaju novanice.
Kod nas emisioni posao obavlja Narodna banka Srbije.
Emisioni poslovi su pasivni bankarski poslovi, jer emisiona banka izdavanjem
novanica i kovanog novca garantuje kupovnu mogunost novanice i kovanog novca u
njihovim nominalnim iznosima. 65
2) Bankarski novani i nenovani depozit
a) Novani depoziti spadaju u najstarije i najznaajnije bankarske poslove, u
kojima banke, naroito tzv. "depozitne banke" 66 prikupljaju slobodna novana sredstva
privrednih subjekata i stanovnitva i iz tih sredstava, uglavnom, daju kratkorone kredite
ovim subjektima za finansiranje njihovih delatnosti i aktivnosti.
Novani depozit Zakon o obligacionim odnosima ureuje u okviru glave o
bankarskim novanim depozitima (lan 1035. do 1042.) istiui da je ugovor o novanom
depozitu zakljuen kada se banka obavezala da primi, a deponent da poloi kod banke
odreeni novani iznos. Tim ugovorom banka stie pravo da raspolae deponovanim
sredstvima i duna je da ih vrati prema uslovima predvienim u ugovoru. Depoziti mogu
biti po vienju (gde uloenim sredstvima deponent moe rasplogati u svako vreme) i
oroeni (gde je raspolaganje uloenim sredstvima od strane deponenta vremenski
uslovljeno). Postoje i novani depoziti na neodreeno vreme sa otkaznim rokom (ovim
sredstvima deponent moe raspolagati u svako vreme, ali po isteku ugovorenog roka od
dana kada je obavestio banku da eli da raspolae deponovanim sredstvima) i novani
depoziti oroeni na odreeno vreme bez otkaznog roka (sredstvima deponent moe
raspolagati tek po isteku roka oroavanja), kao i namenski depoziti ili depoziti bez
posebne namene.
Ugovorom o novanom depozitu utvruje se visina kamate koju je banka duna
da plaa deponentu za korienje sredstava, a ako ona nije utvrena primenjuje se
zakonska kamata.
b) Ugovor o bankarskom nenovanom depozitu je takav bankarski posao kod
kojeg ostavodavac predaje banci na uvanje odreene pokretne stvari i preuzme obavezu
da za uvanje plati banci odreenu naknadu, a banka se obavezuje da primljene stvari
uva kao dobar strunjak i da ih vrati ostavodavcu na njegov zahtev. Nenovani depoziti
mogu, po kriterijumu za odgovornost banke za uvanje stvari, biti otvoreni (gde banka
vidi koju je stvar i u kakvom stanju primila na uvanje) i zatvoreni (stvar banka prima u
zatvorenom i zapeaenom pakovanju). U oba sluaja dunost banke je da stvar vrati u
stanju u kome ju je primila na uvanje, i koje odreuje priroda depozita.
65
66

Isto, str. 264.

Srdi M., Jovanovi V., nav.delo, str. 203.

174

3) Ulog na tednju
Ulog na tednju je vrsta bankarskog novanog depozita kod kojeg banka izdaje
deponentu (tedii) tednu knjiicu sa upisanim ulogom. Kod uloga na tednju ne ugovara
se iznos novanog depozita koji je deponent obavezan da uloi kod banke kao u sluaju
ugovora o novanom depozitu. Ovde se radi o realnom ugovoru jer pravni odnos izmeu
deponenta i banke nastaje momentom ulaganja novca u banku. Kao deponent u ovom
ugovoru moe se pojaviti samo fiziko lice ili grupa fizikih lica. tedna knjiica je
legitimacioni papir u koju se upisuju sva stanja novanog uloga datog na tednju.
Na uloge na tednju plaa se kamata. Ulozi na tednju mogu biti po vienju ili
oroeni s otkaznim rokom i bez otkaznog roka.
4) Bankarski tekui raun
Ugovorom o bankarsko tekuem raunu banka se obavezuje da nekom licu otvori
poseban raun i da preko njega prima uplate i vri isplate u granicama njegovih
sredstava i odobrenog kredita (lan 1052. i dalje ZOO). Ovaj ugovor mora biti zakljuen
u pismenoj formi.
Novana sredstva na tekuem raunu ostvaruju se uplatama od strane deponenta i
naplatama novanih iznosa izvrenih na njegov raun. Banka je duna da preko tekueg
rauna vri plaanje za deponenta i kada na raunu nema pokria i to u obimu koji je
predvien ugovorom o otvaranju tekueg rauna ili posebnim sporazumom. Ovu obavezu
banke mogue je iskljuiti ugovorom o otvaranju tekueg rauna.
Ako deponent kod iste banke ima vie tekuih rauna, aktivni i pasivni saldo ovih
rauna se meusobno prebijaju, ukoliko nije drugaije ugovoreno. Korisnik tekueg
rauna moe u svakom trenutku raspolagati saldom koji se na raunu pojavljuje u
njegovu korist, osim ako je ugovoren otkazni rok.
Ako ugovorom o otvaranju tekueg rauna nije utvren rok njegovog trajanja
svaka strana moe da ga raskine uz otkazni rok od 15 dana.
Banka ima pravo da zaraunava proviziju za izvrene usluge koje su obuhvaene
ugovorom o tekuem raunu, kao i naknadu za posebne trokove uinjene u vezi s tim
uslugama. Ova svoja potraivanja banka upisuje u svoju korist u tekui raun, ukoliko
izmeu ugovornih strana nije drugaije ugovoreno. Prilikom svake promene stanja
tekueg rauna banka je duna da izda izvod sa naznaenjem salda i preda ga klijentu na
sporazumom utvren nain.
5) Ugovor o sefu
Ugovorom o sefu banka se obavezuje da stavi na upotrebu korisniku sef za
odreeni period vremena, a korisnik se obavezuje da za to plati banci odreenu naknadu.
Banka mora preduzeti sve potrebne mere da obezbedi dobro stanje sefa i nadzor nad
njim. Sef je posebno obezbeen zatvoren prostor u banci, u vidu kasete, blagajne,
pretinca ili sline sigurnosne pregrade, koji slui za uvanje dragocenosti, isprava i
drugih dokumenata, umetnikih predmeta i drugih skupocenih stvari za koje korisnik sefa

175

veruje da e biti sigurnije kod banke nego kod njega. To je jadna vrsta ugovora o ostavi,
sa elementima ugovora o zakupu. 67
Pristup sefu moe se dozvoliti samo korisniku ili njegovom punomoniku. Banka
ne sme drati kod sebe duplikat kljua ili kljueva koji se predaju korisniku. Otvaranje
sefa banka moe izvriti samo uz prisustvo slubenika suda.
Korisnik ne sme staviti u svoj sef predmet ili proizvod koji moe ugroziti
sigurnost banke ili drugih sefova, u suprotnom banka moe raskinuti ugovor o sefu.
Banka ne odgovara za stanje stvari u sefu, ve za naruenu nepovredivost sefa.
1.4.3. Neutralni bankarski poslovi
Karakteristika neutralnih ili uslunih bankarskih poslova je da u obavljanju ovih
poslove banke nisu ni poverilac ni dunik svom klijentu, ve mu svojim uslugama
olakavaju obavljanje poslova i delatnosti, za to ostvaruje proviziju kao naknadu za
svoje angaovanje. Podela bankarskih poslova po kriterijumu uslovne pasivnosti ili
aktivnosti banke i klijenta je podela po pretenosti odreenih karakteristika pravnofinansijskog posla, to ukazuje da postoje bankarski poslovi koji sadre karakteristike
vie vrsta bankarskih poslova, i aktivnih i pasivnih i neutralnih. Pod neutralnim
bankarskim poslovima, u naem pristupu klasifikacije, podrazumevamo: poslove platnog
prometa, poslove akreditiva, klirinke poslove, bankarske garancije.
1) Poslovi platnog prometa
Poslovi platnog prometa su sva plaanja u vezi sa bilo kojojm vrstom pravnih
odnosa koja se vre preko neke banke ili druge finansijske organizacije. Platni promet
moe biti gotovinski i bezgotovinski, kao i domai i inostrani. Neposredno plaanje
gotovim novcem neki teoretiari ne smatraju poslom platnog prometa, a bezgotovinski
platni promet je pravilo i podrazumeva prenos sredstava sa jednog na drugi raun
vlasnika rauna. Instrumenti bezgotovinskog prometa su: virmanski nalog, doznake,
obrauni.
2) Akreditiv
Akreditiv je jedan od najznaajnijih oblika plaanja u spoljnoj trgovini, ali i sve
vaniji oblik plaanja u unutranjem platnom prometu. Ovo sredstvo plaanja, takoe, je
ureeno odredbama Zakona o obligacionim odnosima (lan 1072. do 1083.). Akreditiv je
instrument plaanja kojim banka po nalogu svog klijenta, i u skladu s njegovim
instrukcijama vri plaanje treem licu (korisnik akreditiva), bez uslova ili u momentu
kada to lice ispuni odreene uslove.
U akreditivnom odnosu uestvuju najmanje, i najee, tri lica, a u nekim
sluajevima i etiri. Nalogodavac je klijent banke (najee kupac robe, korisnik usluga,
investitor radova i sl.) koji nalae banci da otvori akreditiv kod sebe ili druge banke,
korisnik akreditiva, tree lice kome se stavljaju na raspolaganje odreena sredstva na
ugovoreni nain (prodavac robe, izvoa radova i sl.). etvrti uesnik moe biti tzv.
67

Isto, str. 205.

176

"korespondentna banka" koja ispunjava nalog banke koja otvara akreditiv i vri isplatu
akreditiva korisniku akreditiva.
Akreditiv je formalni pravni posao i mora biti sainjen u pismenoj formi.
Banka je obavezna prema korisniku akreditiva od dana kada mu je otvaranje
akreditiva saopteno. Nalogodavac je vezan izdatim nalogom od trenutka kad je nalog
prispeo banci.Vaan princip u realizaciji akreditiva je nezavisnost akreditiva od drugog
pravnog posla povodom koga je akreditiv otvoren, tako da banku obavezuje samo
sadraj naloga o akreditivu.
Dokumentarni akreditiv postoji kada je banka obavezna da isplati korisniku
akreditiva odreenu novanu svotu pod uslovom da joj budu podneti dokumenti prema
uslovima utvrenim u akreditivu, pa se on naziva i uslovni. Obini ili bezuslovni akreditiv
je akreditiv kod koga nije potrebno da korisnik ispuni odreene uslove da bi banka
isplatila akreditivni iznos.Ovaj akreditiv moe biti opoziv ili neopoziv. Ukoliko nije
izriito drugaije ugovoreno akreditiv je uvek opoziv, ak i kada je otvoren za odreeni
period vremena.Banka je duna da ispita da li su dokumenti u svemu saobrazni zahtevima
nalogodavca.
Dokumentarni akreditiv je prenosiv ili deljiv samo ako je banka koja otvara
akreditiv u korist korisnika koga je oznaio nalogodavac ovlaena u uputstvima prvog
korisnika da plati u celini ili delimino jednom ili veem broju treih lica. Akreditiv
moe preneti, na bazi izriitih uputstava, samo banka koja ga otvara i to samo jedanput,
ukoliko nije suprotno ugovoreno.
3) Bankarska garancija
Banka garancija je pismeno kojim se banka obavezuje prema primaocu
garancije (korisniku) da e mu za sluaj da mu tree lice ne ispuni obavezu o
dospelosti izmiriti obavezu ako budu ispunjeni uslovi navedeni u garanciji. Banka
izmiruje obavezu iz garancije u novcu i u sluaju da se garancijom obezbeuje nenovana
obaveza. Korisnik garancije gubi pravo iz garancije ako u roku vaenja garancije nije
podneo zahtev banci za isplatu. Banka kod bankarske garancije preuzima jemstvo za
svog klijenta. Nalogodavac je obavezan da banci plati proviziju za izdatu garanciju.U
praksi se bankarska garancija moe dati izdavanjem garantnog pisma, akceptiranjem
trasirane menice za odreenu svotu novca, avaliranjem sopstvene menice koju izdaje
banin klijent, deponovanjem hartija od vrednosti koje glase na odreenu svotu novca itd.
Izmeu akreditiva i bankarske garancije postoje odreene slinosti, ali radi se o
razliitim bankarskim i pravnim poslovima-"bankarska garancija je sredstvo za
obezbeenje obaveza, a akreditiv nain plaanja". 68 I u ovom bankarskom poslu
ustanovljava se odnos najmanje tri subjekta-nalogodavca, banke i korisnika garancije.
Postoje uslovne i bezuslovne garancije. Kod uslovnih garancija korisnik
garancije moe zahtevati od banke da izvri plaanje garantovanog iznosa samo ako
ispuni uslov naveden u garanciji. Kod bezuslovnih garancija korisnik garancije ima
pravo na naplatu bez ispunjenja posebnih uslova. Ako bankarska garancija sadri
klauzulu "bez prigovora", "na prvi poziv" ili sadri rei koje imaju isto znaenje, banka
ne moe isticati prema korisniku prigovore koje nalogodavac, kao dunik, moe isticati
68

Besarovi I., nav.delo, str. 224.

177

prema korisniku po obezbeenoj obavezi. Ako je banka garant isplatila korisniku po

osnovu bankarske garancije neki iznos, nalogodavac je duan da joj isplaeni iznos
naknadi sa pripadajuom kamatom.
Svoja prava iz bankarske garancije korisnik moe ustupiti treem licu samo sa
ustupanjem potraivanja koje je obezbeeno garancijom i prenosom svojih obaveza u
vezi sa obezbeenim potraivanjem.
Bankarska garancija se moe dati u spoljnotrgovinskom i unutranjem prometu, i
to najee radi obezbeenja plaanja kod ugovora o kupovini i prodaji i kod ugovora o
graenju (prilikom izvoenja investicionih radova).
Kada druga banka potvrdi ve izdatu bankarsku garanciju postoji tzv.
supergarancija, u kom sluaju se korisnik moe obratiti svojim zahtevom banci-garantu
ili banci-supergarantu.

1.5. Prestanak rada banke

Banke, kao i drugi poslovni i privredni subjekti, mogu prestati iz razloga i
osnova prinudnog karaktera (primenom obavezujuih normi) i dobrovoljnog
karaktera (odlukom osnivaa banke).
Razlog za prestanak banke prinudnog karaktera je prestanak vaenja dozvole za
rad (gde ima i razloga dobrovoljnog prestanka). Dozvola za rad banke prestaje da vai:
1) oduzimanjem dozvole za rad; 2) dobrovoljnim prestankom rada banke; 3) statusnom
promenom banke; 4) ako se osnivaka skuptina banke ne odri u roku propisanom
zakonom; 5) ako banka zahtev za upis u registar privrednih subjekata ne dostavi u roku
propisanom ovim zakonom.
Narodna banka Srbije oduzima banci dozvolu za rad u zakonom propisanim
sluajevima (ako utvrdi da je banka koja nije sistemski znaajna kritino
potkapitalizovana, osim ako je u toj banci uvedena prinudna uprava; ako utvrdi da
akcionari banke u kojoj je uvedena prinudna uprava nisu sainili plan aktivnosti u
propisanom roku itd.), moe (znai i ne mora) banci oduzeti dozvolu za rad u odreenim
sluajevima (ako utvrdi da banka ima kritino nizak nivo likvidnosti; utvrdi da je dozvola
za rad banke data na osnovu neistinitih podataka; osniva banke povue sredstva uloena
u osnivaki kapital banke, itd.).
Danom donoenja reenja o oduzimanju banci dozvole za rad, Narodna banka
Srbije blokira sve raune banke i tim reenjem istovremeno izrie meru zabrane
raspolaganja imovinom banke do upisa Agencije kao administratora u registar privrednih
subjekata.
Dobrovoljni prestanak rada banke je mogu na osnovu odluke skuptine banke
o prestanku rada banke, zbog ega banka podnosi zahtev Narodnoj banci Srbije za
davanje saglasnosti na odluku o prestanku rada banke, kao i statusne promene banke
(spajanje banke, pripajanje banke).

1.6. Kontrolna funkcija Narodne banke Srbije

Narodna banka Srbije izdaje i oduzima dozvole za rad i preko Uprave za nadzor
vri nadzor nad finansijskim institucijama, a preduzima i druge mere u skladu sa
zakonom. Narodna banka Srbije moe doneti propise kojima se utvruju standardi

178

stabilnog i sigurnog poslovanja subjekata koje kontrolie, odnosno nad kojima vri
nadzor. Narodna banka Srbije vodi evidenciju o izdatim dozvolama. Ova evidencija je
javna knjiga i vodi se u elektronskom obliku, a dostupna je na Internet prezentaciji
Narodne banke Srbije.
Pri vrenju nadzora nad finansijskim institucijama Narodna banka Srbije ima
pravo uvida u poslovne knjige i drugu dokumentaciju finansijskih institucija, kao i lica
koja su s njima povezana imovinskim, upravljakim ili poslovnim odnosima. Narodna
banka Srbije propisuje blie uslove i nain vrenja kontrolne funkcije, u skladu sa
zakonom.
Radi unapreenja svoje kontrolne funkcije, Narodna banka Srbije preko Uprave
za nadzor sarauje sa stranim institucijama i domaim organima i institucijama
nadlenim za nadzor u oblasti finansijskog poslovanja. Narodna banka Srbije moe
podatke pribavljene u obavljanju svoje kontrolne funkcije razmenjivati sa ovim organima
i institucijama.
Narodna banka Srbije, kao sprovodilac dravne politike, vri bitan uticaj na
poslovanje banaka, radi ostvarivanja odreenih ciljeva ekonomske politike, ali i zatite
interesa klijenata banke. Uee Narodne banke je konstantno aktivno, kako u postupku
osnivanja banke, tako i u toku njenog poslovanja. Njene regulatorne i kontrolne
funkcije odnose se na oblast sticanja vlasnitva u banci, kontrolu boniteta i zakonitosti
poslovanja banke, korektivne i prinudne mere prema banci, kontrolu bankarske grupe na
konsolidovanoj osnovi i dr. 69

1.7. Udruenje banaka Srbije

Udruenje banaka Srbije postoji od 1921. godine, profilisano je jezgro poslova i
zadataka na ispunjavanju potreba banaka, lanica. U okviru toga, Udruenje banaka
stremi izgradnji pozicije i jaanju reputacije bankarskog sektora u zemlji i inostranstvu,
obavljajui itav niz poslova, u skladu sa zakonom.
Udruenje banaka ima svojstvo pravnog lica i upisuje se u sudski registar. U
pravnom prometu udruenje istupa u svoje ime i za raun banaka, lanova udruenja.
Udruenje se osniva ugovorom lanova kojim se utvruje: naziv udruenja, vreme
osnivanja, delatnost, sedite, nain upravljanja, nain finansiranja, zastupanje i istupanje
u pravnom prometu, prestanak udruenja, kao i druga pitanja od znaaja za osnivanje i
rad udruenja.
Prava banaka-lanica udruenja ne mogu biti izraena u hartijama od vrednosti,
to znai da se udruenje ne moe organizovati kao akcionarsko drutvo, odnosno
dobitna organizacija, poto bi to bilo suprotno cilju postojanja udruenja kao strukovne
organizacije.

69

S.Cari, M. Vitez i J. Veselinovi, nav. delo, str. 116.

179

2. Narodna banka Srbija

2.1. Osnovne odredbe
Zakonom o Narodnoj banci Srbije 70ureuju se poloaj, organizacija, ovlaenja
i funkcije Narodne banke Srbije, kao i odnos Narodne banke Srbije prema organima
Republike Srbije, meunarodnim organizacijama i institucijama. Za obaveze Narodne
banke Srbije jemi Republika Srbija.
Narodna banka Srbije je centralna banka Republike Srbije i obavlja funkcije
utvrene ovim i drugim zakonom. Narodna banka Srbije je samostalna i nezavisna u
obavljanju funkcija utvrenih ovim i drugim zakonom, podlee nadzoru Narodne
skuptine i njoj je odgovorna za svoj rad. Narodna banka Srbije, organi Narodne banke
Srbije i lanovi ovih organa u obavljanju svojih funkcija ne primaju niti trae uputstva od
dravnih organa i organizacija, kao ni od drugih lica. Dravni organi i organizacije, kao
ni druga lica, ne mogu ugroavati samostalnost i nezavisnost Narodne banke Srbije, niti
mogu vriti uticaj na Narodnu banku Srbije, organe Narodne banke Srbije i lanove ovih
organa u obavljanju njihovih funkcija.
Osnovni cilj Narodne banke Srbije jeste postizanje i odravanje stabilnosti
cena. Narodna banka Srbije, ne dovodei u pitanje ostvarivanje svog osnovnog cilja,
doprinosi ouvanju i jaanju stabilnosti finansijskog sistema, podravajui sprovoenje
ekonomske politike Vlade Republike Srbije, poslujui u skladu s naelima trine
privrede.
Narodna banka Srbije obavlja sledee funkcije: 1) utvruje i sprovodi monetarnu
i deviznu politiku; 2) upravlja deviznim rezervama; 3) utvruje i sprovodi, u okviru
svoje nadlenosti, aktivnosti i mere radi ouvanja i jaanja stabilnosti finansijskog
sistema; 4) izdaje i oduzima bankama dozvole za rad, vri kontrolu boniteta i zakonitosti
poslovanja banaka i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom kojim se ureuju banke;
5) izdaje i oduzima dozvole za obavljanje delatnosti osiguranja, vri kontrolu ove
delatnosti, odnosno nadzor nad obavljanjem te delatnosti, izdaje i oduzima ovlaenja za
obavljanje pojedinih poslova iz delatnosti osiguranja i obavlja druge poslove, u skladu sa
zakonom kojim se ureuje osiguranje; 6) izdaje i oduzima dozvole za obavljanje poslova
finansijskog lizinga, vri nadzor nad obavljanjem ovih poslova i obavlja druge poslove, u
skladu sa zakonom kojim se ureuje finansijski lizing; 6a) obavlja poslove zatite prava i
interesa korisnika usluga koje pruaju banke, davaoci finansijskog lizinga, drutva za
osiguranje i drutva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, u skladu sa
zakonom; 7) izdaje i oduzima drutvima za upravljanje dobrovoljnim penzijskim
fondovima dozvole za rad i dozvole za upravljanje tim fondovima, vri nadzor nad ovom
delatnou i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom kojim se ureuju dobrovoljni
penzijski fondovi; 8) izdaje novanice i kovani novac i upravlja tokovima gotovine; 9)
ureuje, kontrolie i unapreuje nesmetano funkcionisanje platnog prometa u zemlji i sa
inostranstvom, u skladu sa zakonom; 10) obavlja zakonom, odnosno ugovorom utvrene
poslove za Republiku Srbiju ne ugroavajui pri tom svoju samostalnost i nezavisnost.
Narodna banka Srbije je pravno lice, ali se ne upisuje u registar pravnih lica.
Sedite Narodne banke Srbije je u Beogradu.
70

"Slubeni glasnik RS", br.72/2003, 55/2004, 85/2005-dr.zakon, 44/2010, 76/2012 i 106/2012

180

Narodna banka Srbije ima peat, koji sadri naziv Republike Srbije i naziv i
sedite Narodne banke Srbije, kao i Veliki grb Republike Srbije. Narodna banka Srbije
ima statut, koji se objavljuje u "Slubenom glasniku Republike Srbije".
Narodna banka Srbije moe obrazovati filijale. Unutranja organizacija,
delokrug, prava i dunosti filijala utvruju se Statutom.
U sastavu Narodne banke Srbije posluje specijalizovana organizacija pod
nazivom: Narodna banka Srbije-Zavod za izradu novanica i kovanog novcaTopider, koja izrauje novanice i kovani novac i obavlja druge poslove utvrene
zakonom i Statutom.
Narodnom bankom Srbije rukovodi guverner Narodne banke Srbije. Guverner
Narodne banke Srbije zastupa i predstavlja Narodnu banku Srbije. Narodna banka Srbije
ima od dva do etiri viceguvernera.
Narodna banka Srbije moe biti lanica meunarodnih finansijskih
organizacija i institucija i moe saraivati sa stranim centralnim bankama, s
regulatornim telima, kao i s finansijskim i kreditnim institucijama o emu obavetava
Narodnu skuptinu dostavljanjem redovnih tromesenih izvetaja, a po potrebi i ee
radi izvravanja svog osnovnog cilja i svojih funkcija. Narodna banka Srbije, ne
ugroavajui ostvarivanje svojih ciljeva, moe zastupati Republiku Srbiju u
meunarodnim finansijskim organizacijama i institucijama i drugim oblicima
meunarodne saradnje, uz saglasnost Vlade.

2.2. Organi Narodne banke Srbije

Organi Narodne banke Srbije su: Izvrni odbor Narodne banke Srbije; guverner
Narodne banke Srbije; Savet guvernera Narodne banke Srbije.
Izvrni odbor, guverner i direktor Uprave za nadzor odgovorni su za
ostvarivanje ciljeva Narodne banke Srbije u okviru svojih nadlenosti utvrenih ovim
zakonom.
2.2.1. Izvrni odbor
Izvrni odbor ine guverner, direktor Uprave za nadzor i viceguverneri Narodne
banke Srbije. Izvrni odbor utvruje monetarnu i deviznu politiku, kao i aktivnosti radi
ouvanja i jaanja stabilnosti finansijskog sistema, a posebno utvruje: 1) program
monetarne politike Narodne banke Srbije; 2) nain utvrivanja kamatnih stopa Narodne
banke Srbije i nain obrauna, naplate i plaanja kamate na plasmane i druga
potraivanja Narodne banke Srbije, kao i na sredstva na koja Narodna banka Srbije
plaa kamatu; 3) uslove i nain izdavanja hartija od vrednosti Narodne banke Srbije; 4)
uslove pod kojima i nain na koji Narodna banka Srbije sprovodi operacije na otvorenom
tritu i obavlja diskontne poslove; 5) politiku odobravanja kratkoronih kredita; 6)
politiku kursa dinara; 7) osnovice za obraunavanje obavezne rezerve i stope obavezne
rezerve, kao i nain, uslove i rokove izdvajanja i korienja sredstava obavezne rezerve
banaka; 8) politiku upravljanja deviznim rezervama, kao i smernice za upravljanje tim
rezervama; 9) druge instrumente i mere monetarne i devizne politike; 10) mere za
odravanje likvidnosti banaka; 11) mere i aktivnosti, u okviru nadlenosti Narodne banke
Srbije, radi ouvanja i jaanja stabilnosti finansijskog sistema.

181

Sednice Izvrnog odbora odravaju se po potrebi, a najmanje jednom meseno.

Sednicama Izvrnog odbora predsedava guverner.
2.2.2. Guverner i viceguverneri.
Guverner: 1) rukovodi poslovanjem Narodne banke Srbije i organizuje njen rad;
2) sprovodi odluke Izvrnog odbora i Saveta; 3) donosi propise, opte i pojedinane akte
iz nadlenosti Narodne banke Srbije koji zakonom nisu stavljeni u nadlenost Izvrnog
odbora i Saveta; 4) predlae propise, opte i pojedinane akte koje donose Izvrni odbor i
Savet, ako ovim zakonom nije drugaije ureeno; 5) ureuje unutranju organizaciju
Narodne banke Srbije i sistematizaciju radnih mesta u Narodnoj banci Srbije, kao i radne
odnose zaposlenih u Narodnoj banci Srbije; 6) imenuje i razreava zaposlene koji
rukovode organizacionim jedinicama u Narodnoj banci Srbije; 7) obavlja i druge poslove
utvrene ovim i drugim zakonom na nain koji nije u suprotnosti sa ciljevima iz zakona.
Guvernera bira Narodna skuptina na predlog predsednika Republike Srbije.
Guverner se bira na est godina, s pravom ponovnog izbora. Za guvernera moe biti biran
dravljanin Republike Srbije koji ispunjava opte uslove za zasnivanje radnog odnosa,
ima visoko obrazovanje steeno na studijama drugog stepena i najmanje deset godina
radnog iskustva u oblastima ekonomije, finansija ili bankarstva.Guverner izborom
zasniva radni odnos u Narodnoj banci Srbije.
Guverner ne moe: 1) biti poslanik u Narodnoj skuptini, lan Vlade ili organa ili
tela koje je obrazovala Narodna skuptina ili Vlada, ne moe obavljati funkciju organa ili
lana organa autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave ili sindikalne
organizacije, ne moe obavljati funkciju u politikoj stranci, niti moe obavljati bilo koju
drugu javnu funkciju ili javni posao; 2) biti lan upravnog, izvrnog ili nadzornog odbora
ili drugog organa finansijske institucije, preduzea za reviziju ili drugog lica nad ijim
poslovanjem Narodna banka Srbije vri kontrolu, odnosno nadzor ili s kojim sarauje u
obavljanju svojih funkcija, niti moe biti zaposlen u tim licima, odnosno njihov saradnik;
3) imati akcije, udele ili dunike hartije od vrednosti finansijske institucije, preduzea za
reviziju ili drugog pravnog lica nad ijim poslovanjem Narodna banka Srbije vri
kontrolu, odnosno nadzor ili s kojim sarauje u obavljanju svojih funkcija; 4) imati
akcije, udele ili dunike hartije od vrednosti u pravnim licima koja imaju uee u
finansijskoj instituciji, preduzeu za reviziju ili drugom pravnom licu nad ijim
poslovanjem Narodna banka Srbije vri kontrolu, odnosno nadzor ili s kojim sarauje u
obavljanju svojih funkcija.
Guverner je duan da u svemu postupa u skladu s propisima kojima se ureuje
spreavanje sukoba interesa pri vrenju javnih funkcija.
Viceguvernere bira Narodna skuptina, na predlog guvernera.Viceguverneri se
biraju na est godina, s pravom ponovnog izbora. Ako viceguverneru prestane funkcija
pre isteka mandata, novi viceguverner bira se na period do isteka mandata viceguvernera
kome je funkcija prestala.
Uprava za nadzor: 1) obavlja odreene poslove kontrole i nadzora u skladu sa
zakonom; 2) donosi pojedinane akte u oblasti nadzora nad finansijskim institucijama; 3)
predlae Izvrnom odboru donoenje propisa i pojedinanih akata; 4) nalae i preduzima
mere prema finansijskim institucijama u skladu sa zakonom kojim se ureuje poslovanje
finansijskih institucija.

182

Uprava za nadzor ima direktora, koji ne moe biti iz redova viceguvernera.

Direktora Uprave za nadzor bira Narodna skuptina na predlog odbora Narodne skuptine
nadlenog za poslove finansija. Direktor Uprave za nadzor se bira na period od est
godina, s pravom ponovnog izbora.
Savet ine pet lanova, ukljuujui i predsednika, koje bira Narodna skuptina na
predlog odbora Narodne skuptine nadlenog za poslove finansija (Odbor za finansije).
lanovi Saveta biraju se na pet godina, s pravom ponovnog izbora. lanovi Saveta nisu
zaposleni u Narodnoj banci Srbije. Savet u okviru svoje nadlenosti: 1) donosi Statut, na
predlog Izvrnog odbora; 2) utvruje reim kursa dinara, na predlog Izvrnog odbora, uz
saglasnost Vlade; 3) donosi strategiju upravljanja deviznim rezervama na predlog
Izvrnog odbora; 4) odluuje o lanstvu u meunarodnoj finansijskoj organizaciji i
instituciji; 5) donosi finansijski plan Narodne banke Srbije; 6) usvaja godinje finansijske
izvetaje Narodne banke Srbije; 7) obavlja druge poslove u skladu sa zakonom.
Savet po potrebi, a najmanje dva puta godinje, Narodnoj skuptini podnosi
izvetaj o svom radu. Sednice Saveta odravaju se po potrebi, a najmanje jednom u dva
meseca. Savet donosi odluke veinom glasova od ukupnog broja lanova Saveta.lan
Saveta ne moe se uzdrati od glasanja.
Guverneru, viceguvernerima, direktoru Uprave za nadzor i lanovima Saveta
(funkcioner Narodne banke Srbije) prestaje funkcija istekom mandata, a, pre isteka
mandata - ako podnesu pismenu ostavku, ako im radni odnos prestane zbog ispunjenja
uslova za starosnu penziju, kao i u sluaju razreenja s funkcije. Prestanak funkcije
organima i lanovima organa Narodne banke Srbije zakon detaljno ureuje.

3. Drutva za osiguranje
3.1. Obavljanje i karakteristike poslova osiguranja
Poslove osiguranja obavljaju drutva za osiguranje iji je status ureen Zakonom
o osiguranju 71 Ovim zakonom ureuju se uslovi i nain obavljanja delatnosti osiguranja i
nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja. Delatnost osiguranja ine poslovi
osiguranja, poslovi saosiguranja i poslovi reosiguranja, kao i poslovi neposredno
povezani sa poslovima osiguranja.
Poslovi osiguranja su zakljuivanje i izvravanje ugovora o osiguranju i preduzimanje mera za spreavanje i suzbijanje rizika koji ugroavaju osiguranu imovinu i lica.
Poslovi saosiguranja su zakljuivanje i izvravanje ugovora o osiguranju sa vie
drutava za osiguranje koja su se sporazumela o zajednikom snoenju i raspodeli rizika.
Poslovi reosiguranja su zakljuivanje i izvravanje ugovora o reosiguranju
osiguranog vika rizika iznad samopridraja jednog drutva za osiguranje kod drugog
drutva za osiguranje koje je dobilo dozvolu za obavljanje poslova reosiguranja (drutvo
za reosiguranje).
Poslovi neposredno povezani sa poslovima osiguranja su posredovanje i
zastupanje u osiguranju, utvrivanje i procena rizika i teta, posredovanje radi prodaje i

71

"Slubeni glasnik RS", br. 55/04, 70/04, 61/05, 85/0-dr.zakon, 101/07, 63/09-odluka US, 107/09, 99/11,
109/12 i 116/13.

183

prodaja ostataka osiguranih oteenih stvari i pruanje drugih intelektualnih i tehnikih

usluga u vezi sa poslovima osiguranja.
Delatnost osiguranja obavlja drutvo za osiguranje sa seditem na teritoriji
Republike Srbije koje je dobilo dozvolu narodne banke Srbije za obavljanje te delatnosti,
i to samo vrste osiguranja na koja se odnosi ova dozvola, kao i ogranak stranog drutva
za osiguranje koje je dobilo dozvolu nadlenog organa za obavljanje te delatnosti.
Drutvo za osiguranje osniva se kao akcionarsko drutvo ili drutvo za uzajamno
osiguranje. Drutvo za osiguranje moe obavljati samo delatnost osiguranja. Niko osim
ovako zakonom odreenog drutva ne moe obavljati poslove osiguranja.
Poslove posredovanja u osiguranju obavlja drutvo za posredovanje u
osiguranju koje je dobilo dozvolu nadlenog organa za obavljanje tih poslova.
Poslove zastupanja u osiguranju obavlja drutvo za zastupanje u osiguranju i
fiziko lice, koji su dobili dozvolu nadlenog organa za obavljanje tih poslova. Drutvo
za posredovanje u osiguranju i drutvo za zastupanje u osiguranju osniva se kao
akcionarsko drutvo ili drutvo s ogranienom odgovornou.
Poslove neposredno povezane sa poslovima osiguranja, osim poslova koje
obavlja drutvo za posredovanje i zastupanje u osiguranju i fiziko lice koje su dobili
dozvolu nadlenog organa za obavljanje tih poslova, obavljaju agencije za pruanje
drugih usluga u osiguranju i preduzea i druga pravna lica koja imaju posebno
organizovan deo za obavljanje tih poslova, koji su dobili dozvolu nadlenog organa za
obavljanje tih poslova.
Osiguranje imovine i lica je dobrovoljno, a izuzetno osiguranje imovine i lica je
obavezno u sluajevima propisanim zakonom. Imovina i lica u Republici Srbiji mogu se
osigurati samo kod drutva za osiguranje osnovanog po ovom zakonu (princip
teritorijalnosti), a ugovor o osiguranju zakljuen suprotno tome je nitav. Izuzetno, kod
stranog drutva za osiguranje mogu se osigurati imovina i lica od rizika od kojih se u
Republici ne vri osiguranje, kao i druga imovina i lica, za koje to propie Vlada
Republike Srbije.
Poslovi osiguranja, u smislu ovog zakona, su poslovi ivotnih osiguranja i poslovi
neivotnih osiguranja. Vrste ivotnih osiguranja su: 1) osiguranje ivota; 2) rentno
osiguranje; 3) dopunsko osiguranje uz osiguranje ivota; 4) dobrovoljno penzijsko
osiguranje; 5) druge vrste ivotnih osiguranja. Vrste neivotnih osiguranja su: 1)
osiguranje od posledica nezgode, ukljuujui osiguranje od povreda na radu i
profesionalnih oboljenja, koje pokriva: (1) isplatu ugovorenih osiguranih suma, dela
osiguranih suma, odnosno naknadu ugovorenih trokova, (2) isplatu zbog posledica
povrede ili oteenja zdravlja ili zbog smrti putnika; 2) dobrovoljno zdravstveno
osiguranje, koje pokriva: (1) jednokratnu novanu naknadu zbog nesposobnosti za rad,
(2) naknadu ugovorenih trokova leenja, (3) kombinaciju isplata u skladu sa odredbama
podta. (1) i (2) ove take; 3) osiguranje motornih vozila, koje pokriva tete na
motornim vozilima na sopstveni pogon, osim inskih vozila i na vozilima bez sopstvenog
pogona, odnosno gubitak tih vozila; 4) osiguranje inskih vozila, koje pokriva tete na
inskim vozilima, odnosno gubitak tih vozila; 5) osiguranje vazduhoplova, koje pokriva
tete na vazduhoplovima, odnosno gubitak vazduhoplova; 6) osiguranje plovnih
objekata, koje pokriva tete na plovnim objektima, odnosno gubitak plovnih objekata
(morskih, renih i jezerskih); 7) osiguranje robe u prevozu, koje pokriva tete na robi,
odnosno gubitak robe, bez obzira na vrstu prevoza; 8) osiguranje imovine od poara i

184

drugih opasnosti, koje pokriva tete na imovini koje nastanu usled poara, eksplozije,
oluje i drugih prirodnih nepogoda, atomske energije, klizanja i sleganja tla, osim teta
koje pokrivaju osiguranja iz ta. 3) - 7); 9) ostala osiguranja imovine, koja pokrivaju
tete na imovini nastale zbog loma maina, provalne krae, loma stakla, grada, mraza ili
drugih opasnosti, osim teta koje pokrivaju osiguranja iz ta. 3) - 8); 10) osiguranje od
odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila, koje pokriva sve vrste odgovornosti zbog
upotrebe motornih vozila na sopstveni pogon na kopnu, ukljuujui odgovornost prilikom
transporta; 11) osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe vazduhoplova, koje pokriva
sve vrste odgovornosti zbog upotrebe vazduhoplova, ukljuujui odgovornost prilikom
transporta; 12) osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe plovnih objekata, koje pokriva
sve vrste odgovornosti zbog upotrebe plovnih objekata, ukljuujui i odgovornost
prilikom transporta; 13) osiguranje od opte odgovornosti za tetu, koje pokriva ostale
vrste odgovornosti, osim odgovornosti iz ta. 10) - 12); 14) osiguranje kredita, od
razliitih rizika kreditnih poslova;15) osiguranje jemstva, koje garantuje neposredno ili
posredno ispunjenje obaveza dunika; 16) osiguranje finansijskih gubitaka, koje pokriva
finansijske gubitke razliite prirode; 17) osiguranje trokova pravne zatite, koje pokriva
sudske trokove, trokove advokata i druge trokove postupka; 18) osiguranje pomoi na
putovanju, koje pokriva pomo licima koja naiu na probleme na putovanju, odnosno u
drugim sluajevima odsutnosti iz prebivalita ili boravita; 19) druge vrste neivotnih
osiguranja.
Obavezno osiguranje u saobraaju utvruje se i ureuje posebnim zakonom.
Dobrovoljno penzijsko osiguranje je osiguranje kojim se, na osnovu ugovora,
mogu obezbediti prava za sluaj starosti, invalidnosti, smrti i drugih rizika osiguranja, u
obimu propisanom zakonom kojim se ureuje obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje
ili u veem obimu. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje je osiguranje kojim se, na
osnovu ugovora, mogu obezbediti prava iz zdravstvenog osiguranja licima koja nisu
osigurana po zakonu kojim se ureuje obavezno zdravstveno osiguranje, kao i licima koja
su osigurana po tom zakonu, a kojima se obezbeuje vei obim prava od obima koji se
obezbeuje po tom zakonu i druge vrste prava iz zdravstvenog osiguranja koja nisu
obezbeena tim zakonom.
Jedno drutvo za osiguranje ne moe istovremeno obavljati poslove ivotnih i
poslove neivotnih osiguranja, osim u sluaju koji se odnosi na dopunsku klauzulu za
poslove osiguranja ivota.
Drutvo za osiguranje duno je da reosigura obaveze iz ugovora o osiguranju
iznad samopridraja. Samopridraj drutva za osiguranje je iznos ugovorom preuzetih
rizika koji drutvo uvek zadrava u sopstvenom pokriu i koji moe pokriti sopstvenim
sredstvima. Drutvo za osiguranje duno je da uvek zadri deo rizika u samopridraju.
Drutvo za osiguranje duno je da deo rizika iznad samopridraja reosigura.
Novani deo osnovnog kapitala. Osniva drutva za osiguranje ili drugog
pravnog lica koje obavlja poslove neposredno povezane sa poslovima osiguranja
obezbeuje novani deo osnovnog kapitala u visini propisanoj zakonom.
Odgovornost za obaveze. Drutva iz ovog zakona za svoje obaveze odgovaraju
celokupnom svojom imovinom.

185

Nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja. Narodna banka Srbije vri

nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja i obavlja druge poslove propisane ovim
zakonom.
Zabrana upotrebe pojma osiguranje. Pravno lice i preduzetnik ne mogu
koristiti pojam osiguranje niti pojam izveden iz tog pojma u svojoj firmi ili nazivu,
odnosno nazivu svog proizvoda ili usluge, osim ako te pojmove koriste na osnovu ovog
zakona ili posebnog zakona.
Primena zakona kojim se ureuje pravni poloaj preduzea i preduzetnika.
Na drutvo za osiguranje, drutvo za posredovanje u osiguranju, drutvo za zastupanje u
osiguranju i agenciju za pruanje drugih usluga u osiguranju primenjuje se zakon kojim
se ureuje pravni poloaj preduzea, ako ovim zakonom pojedina pitanja nisu drugaije
ureena. Na fiziko lice koje obavlja poslove zastupanja u osiguranju primenjuje se
zakon kojim se ureuje pravni poloaj preduzetnika, ako ovim zakonom pojedina pitanja
nisu drukije ureena. Na obe ove vrste privrednih subjekata primenjuje, uz posebni
zakon, i vaei Zakon o privrednim drutvima.
Primena drugih zakona. Na ugovor o osiguranju, ugovor o posredovanju u
osiguranju i ugovor o zastupanju u osiguranju primenjuje se zakon kojim se ureuju
obligacioni odnosi i drugi zakoni kojima se ureuju ugovori u pojedinim vrstama
osiguranja.
Primena pravila struke osiguranja, dobrih poslovnih obiaja i poslovne etike.
Drutvo za osiguranje i drugo lice koje obavlja poslove neposredno povezane sa
poslovima osiguranja duno je da svoju delatnost obavlja u skladu sa pravilima struke
osiguranja, dobrim poslovnim obiajima i poslovnom etikom.
Drutvo za osiguranje moe da zakljui ugovor o posredovanju u osiguranju i
ugovor o zastupanju u osiguranju samo sa licem koje je dobilo dozvolu za obavljanje tih
poslova po odredbama zakona. Izuzetno, drutvo za osiguranje moe da zakljui ugovor o
posredovanju u osiguranju i ugovor o zastupanju u osiguranju i sa pravnim licem koje
poslove posredovanja i zastupanja u osiguranju obavlja na osnovu posebnog zakona i
saglasnosti Narodne banke Srbije da ispunjava uslove o kadrovskoj i tehnikoj
osposobljenosti propisane ovim zakonom za obavljanje tih poslova, a po prethodnom
upisu tog lica u registar u skladu s odredbama zakona.

3.2. Akcionarsko drutvo za osiguranje

3.2.1. Osnivanje, sticanje i gubitak statusa
Akcionarsko drutvo za osiguranje osnivaju najmanje dva pravna, odnosno
fizika lica. Strana pravna i fizika lica mogu osnovati akcionarsko drutvo za osiguranje
ili ulagati sredstva u akcionarsko drutvo za osiguranje. Na strana ulaganja primenjuje se
zakon kojim se ureuju strana ulaganja, ako matinim zakonom pojedina pitanja nisu
drugaije ureena.

186

Delatnost drutva. Akcionarsko drutvo za osiguranje moe obavljati samo

poslove jedne ili vie vrsta osiguranja, u okviru iste grupe osiguranja ili samo poslove
reosiguranja. Akcionarsko drutvo za osiguranje moe obavljati i poslove neposredno
povezane sa poslovima osiguranja, u skladu sa zakonom. Poslove reosiguranja moe
obavljati samo akcionarsko drutvo za osiguranje koje je dobilo dozvolu za obavljanje
poslova reosiguranja.
Visina novanog dela osnovnog kapitala. Novani deo osnovnog kapitala
akcionarskog drutva za osiguranje, prilikom osnivanja, ne moe biti manji od dinarske
protivvrednosti obraunate po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate, i to
za: 1) ivotna osiguranja: (iznos u evrima) (1) ivotna osiguranja, osim dobrovoljnog
penzijskog osiguranja 2.000.00, (2) dobrovoljno penzijsko osiguranje 3.000.000, (3) sve
vrste ivotnih osiguranja 4.000.000; 2) neivotna osiguranja: (1) osiguranje od nezgode i
dobrovoljno zdravstveno osiguranje 1.000.000 (2) osiguranje motornih vozila-kasko,
inskih vozila-kasko i obavezno osiguranje od odgovornosti u saobraaju 2.500.000 (3)
ostala osiguranja imovine, ostala osiguranja od odgovornosti i druge vrste neivotnih
osiguranja 2.000.000 (4) sve vrste neivotnih osiguranja 4.500.000; 3) reosiguranje
4.500.000. Akcionarsko drutvo za osiguranje duno je da u svom poslovanju obezbedi
da osnovni kapital drutva uvek bude u visini koja nije manja od navedenih iznosa za
pojedinu vrstu osiguranja.
Akcije akcionarskog drutva za osiguranje mogu glasiti samo na ime.
Povezana lica. Povezana lica, u smislu Zakona o osiguranju, jesu pravna lica koja
su meusobno povezana upravljanjem, kapitalom ili na drugi nain, radi postizanja
zajednikih poslovnih ciljeva, tako da poslovanje ili rezultati poslovanja jednog lica
mogu bitno uticati na poslovanje, odnosno rezultate poslovanja drugog lica.Drutvo za
osiguranje ne moe sa povezanim pravnim licima zakljuivati pravne poslove kojima se
posredno ili neposredno obezbeuju sredstva tim licima, kao to su pozajmica, jemstvo,
zaloga, namenski depoziti i sl. Prilikom procene uea u kapitalu, odnosno sticanja
kvalifikovanog uea, kao i prilikom ocene uea u upravljanju, povezana pravna lica
se posmatraju kao jedno lice.
Izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja. Dozvola za obavljanje
poslova osiguranja izdaje se za obavljanje jedne ili vie vrsta osiguranja kojima e se
akcionarsko drutvo za osiguranje baviti. O zahtevu za izdavanje dozvole za obavljanje
poslova osiguranja, na osnovu ocene ispunjenosti zakonskih uslova i opravdanosti
osnivanja akcionarskog drutva za osiguranje, Narodna banka Srbije odluuje reenjem,
u roku od 60 dana od dana prijema zahteva. U dispozitivu reenja Narodne banke Srbije
izriito se navode vrste osiguranja za koje se izdaje dozvola. Ako se reenje izdaje za sve
vrste osiguranja iz jedne grupe osiguranja, u dispozitivu reenja navodi se samo ta grupa
osiguranja.
Upis u registar. Osnivai akcionarskog drutva za osiguranje duni su da prijavu
za upis u registar nadlenog organa podnesu u roku od 30 dana od dana dobijanja dozvole
za obavljanje poslova osiguranja. Uz prijavu za upis u registar podnosi se i dozvola za
obavljanje poslova osiguranja. Akcionarsko drutvo za osiguranje duno je da reenje o

187

upisu u registar dostavi Narodnoj banci Srbije, u roku od sedam dana od dana prijema tog
reenja.
Prestanak vaenja dozvole za obavljanje poslova osiguranja. Dozvola za
obavljanje poslova osiguranja akcionarskom drutvu za osiguranje prestaje da vai: 1)
ako drutvo, u roku od 30 dana od dana izdavanja dozvole, ne podnese prijavu za upis u
registar; 2) ako drutvo ne otpone sa poslovanjem u roku od est meseci od dana upisa u
registar; 3) ako drutvo ne obavlja poslove osiguranja due od jedne godine neprekidno;
4) prenosom portfelja osiguranja na drugo drutvo za osiguranje; 5) otvaranjem postupka
likvidacije; 6) pokretanjem steajnog postupka. U navedenim sluajevima, Narodna
banka Srbije donosi reenje o prestanku vaenja dozvole za obavljanje poslova
osiguranja.
Izdavanje dozvole za obavljanje poslova reosiguranja. Na izdavanje dozvole
za obavljanje poslova reosiguranja shodno se primenjuju odredbe zakona koje se odnose
na izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja.
3.2.2. Organi drutva
Na organe akcionarskog drutva za osiguranje primenjuje se zakon kojim se
ureuje pravni poloaj privrednih drutava, ako zakonom pojedina pitanja nisu drugaije
ureena. Ostaje otvoreno pitanje usklaivanja pojedinih elemenata vezano za organe
drutva sa odredbama vaeeg Zakona o privrednim drutvima, no mi pratimo koncept
predmetnog zakona. Direktor akcionarskog drutva za osiguranje mora biti u radnom
odnosu u tom drutvu, a ako drutvo nema direktora, u radnom odnosu mora biti
predsednik upravnog odbora.
Saglasnost za obavljanje funkcije lana uprave i lana nadzornog odbora.
Akcionarsko drutvo za osiguranje podnosi zahtev Narodnoj banci Srbije za dobijanje
saglasnosti na predlog odluke o izboru lanova uprave, odnosno lanova nadzornog
odbora drutva. Ako je lan uprave, odnosno lan nadzornog odbora akcionarskog
drutva za osiguranje izabran bez saglasnosti Narodne banke Srbije, izbor se smatra
nitavim. Uz zahtev za dobijanje saglasnosti za obavljanje funkcije podnose se dokazi o
ispunjavanju uslova za ove izvrioce predviene zakonom.
Pored dokaza o ispunjenosti ostalih uslova predvienih zakonom, lice koje je
kandidat za direktora akcionarskog drutva za osiguranje podnosi i svoj program
poslovoenja drutvom.
Oduzimanje saglasnosti za obavljanje funkcije lana uprave i lana
nadzornog odbora. Narodna banka Srbije e reenjem oduzeti datu saglasnost za
obavljanje funkcije lana uprave, odnosno lana nadzornog odbora akcionarskog drutva
za osiguranje, ako: 1) je saglasnost data na osnovu neistinitih i netanih podataka; 2) lan
uprave, odnosno lan nadzornog odbora prestane da ispunjava uslove iz zakona; 3) lan
uprave, odnosno lan nadzornog odbora ne postupa u skladu sa obavezama lana uprave,
odnosno lana nadzornog odbora, u skladu sa zakonom. Ako je zapoet postupak za
oduzimanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja akcionarskom drutvu za

188

osiguranje, Narodna banka Srbije e u tom postupku odluivati i o oduzimanju

saglasnosti za obavljanje funkcije lana uprave, odnosno lana nadzornog odbora drutva.
Ogranienje izbora. Za lana uprave akcionarskog drutva za osiguranje, pored
lica propisanih zakonom kojim se ureuje pravni poloaj preduzea, ne moe biti
izabrano ni lice koje je: 1) povezano sa pravnim licem u kojem akcionarsko drutvo za
osiguranje ima vie od 5% uea u kapitalu ili uea u pravu glasa; 2) lan uprave ili
nadzornog odbora u drugom akcionarskom drutvu za osiguranje.
Obaveze i odgovornosti lanova uprave. lanovi uprave akcionarskog drutva
za osiguranje, pored obaveza propisanih zakonom kojim se ureuje pravni poloaj
preduzea, duni su da obezbede i uslove poslovanja predviene matinim zakonom.
lanovi uprave akcionarskog drutva za osiguranje solidarno su odgovorni drutvu za
tetu koja je nastala kao posledica proputanja propisanih obaveza.
Nadlenost nadzornog odbora. Nadzorni odbor akcionarskog drutva za
osiguranje, osim poslova propisanih zakonom kojim se ureuje pravni poloaj preduzea,
obavlja i poslove koji su u njegovoj nadlenosti na osnovu zakona.
Obaveze i odgovornosti lanova nadzornog odbora. lan nadzornog odbora
akcionarskog drutva za osiguranje duan je da odmah pismeno obavesti Narodnu banku
Srbije o pitanjima koja nisu u skladu sa njegovim statusom lana. lanovi nadzornog
odbora akcionarskog drutva za osiguranje solidarno su odgovorni drutvu za tetu koja
je nastala kao posledica proputanja propisanih obaveza.
3.2.3. Firma drutva
Firma akcionarskog drutva za osiguranje sadri oznaku a.d.o..Akcionarsko
drutvo za osiguranje duno je da zatrai od Narodne banke Srbije saglasnost na predlog
odluke o promeni firme i sedita drutva. O ovom zahtevu Narodna banka Srbije
odluuje u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Akti, odnosno radnje doneti,
odnosno preduzete bez saglasnosti Narodne banke Srbije nitavi su.
3.2.4. Opti akti, godinji plan poslovanja i akti poslovne politike
Akcionarsko drutvo za osiguranje donosi statut, druge opte akte, godinji
plan poslovanja i akte poslovne politike. Akti poslovne politike akcionarskog drutva
za osiguranje su: opti i posebni uslovi osiguranja i tarife premija; odluka o tehnikim
osnovama osiguranja i ostale odluke i pravilnici koji detaljno ureuju pojedina pitanja
poslovanja u osiguranju.
3.2.5. Saglasnost za ulaganja u druga pravna lica
Akcionarsko drutvo za osiguranje duno je da zatrai od Narodne banke Srbije
saglasnost za ulaganja na osnovu kojih drutvo, posredno ili neposredno, stie
kvalifikovano uee u drugom pravnom licu, kao i o svakom sledeem ulaganju u to

189

pravno lice. O zahtevu Narodna banka Srbije odluuje u roku od 30 dana od dana prijema
zahteva, shodnom primenom odredaba ovog zakona o davanju, odnosno oduzimanju
saglasnosti na ulaganje u akcionarsko drutvo za osiguranje.

3.3. Drutvo za uzajamno osiguranje

Drutvo za uzajamno osiguranje je pravno lice koje obavlja delatnost osiguranja
u interesu svojih lanova (osiguranika), po principu uzajamnosti i solidarnosti.
Drutvo za uzajamno osiguranje moe obavljati sve poslove osiguranja, osim poslova
reosiguranja. Drutvo za uzajamno osiguranje mogu osnovati pravna i fizika lica.
Firma drutva za uzajamno osiguranje sadri oznaku d.u.o..
Vrste drutava Drutvo za uzajamno osiguranje osniva se kao drutvo s
neogranienim doprinosom ili drutvo s ogranienim doprinosom i moe obavljati sve
poslove osiguranja, izuzev reosiguranja. Cilj osnivaa drutva za uzajamno osiguranje
nije sticanje dobiti, nego zadovoljavanje potreba iz oblasti osiguranja svojih lanova.
Drutvo za uzajamno osiguranje s neogranienim doprinosom moe od svakog
lana (osiguranika) zahtevati uplatu dodatnog doprinosa potrebnog za namirenje
nepokrivenih teta i ostalih rashoda, bez ogranienja. Drutvo za uzajamno osiguranje s
ogranienim doprinosom moe od svakog lana (osiguranika) zahtevati uplatu dodatnog
doprinosa koji nije vei od njegovog prethodno uplaenog doprinosa u celini iz iste
poslovne godine, ako su tete i ostali rashodi vei od prethodno uplaenog doprinosa i
ostalih prihoda drutva. Ako drutvo za uzajamno osiguranje obavlja poslove vie vrsta
osiguranja, statutom se moe predvideti plaanje dodatnog doprinosa odvojeno za svaku
vrstu osiguranja.
Visina novanog dela osnovnog kapitala. Novani deo osnovnog kapitala
drutva za uzajamno osiguranje ne moe biti manji od iznosa propisanog zakonom.
Zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja podnose
osnivai drutva za uzajamno osiguranje ili, u njihovo ime, lice koje oni ovlaste. Uz
zahtev podnose se prilozi predvieni zakonom, koji su konstitutivnog karaktera, s tim da
na spisku lanova (osiguranika) sa dokazom o uplati doprinosa (premija) mora biti
najmanje 250 fizikih lica, ako se drutvo za uzajamno osiguranje osniva za poslove
ivotnih osiguranja, odnosno najmanje 300 fizikih ili pravnih lica, ako se drutvo osniva
za poslove neivotnih osiguranja.
Zakon je odredio i obaveznu sadrinu ugovora o osnivanju drutva za
uzajamno osiguranje kao i statuta drutva, kao konstitutivnih akata.
Rezerve iz vika. Statutom drutva za uzajamno osiguranje mora biti odreen
nain formiranja rezervi za pokrie manjka u poslovanju drutva, doprinosi (premije) koji
se godinje koriste za formiranje tih rezervi i najmanji iznos tih rezervi.
Prava i obaveze lanova drutva. Osiguranik stie svojstvo lana drutva za
uzajamno osiguranje potpisivanjem ugovora o osiguranju. lan drutva za uzajamno
osiguranje ne odgovara za obaveze drutva. lan drutva za uzajamno osiguranje ne
moe prebijati svoje obaveze prema drutvu za plaanje doprinosa i naknadnih uplata sa

190

svojim potraivanjem prema drutvu. Plaanje doprinosa i rasporeivanje vika moraju

biti pod jednakim uslovima za sve lanove drutva za uzajamno osiguranje.
Skuptina drutva. Skuptinu drutva za uzajamno osiguranje ine osnivai i
lanovi (osiguranici). Osnivai i lanovi (osiguranici) upravljaju drutvom za uzajamno
osiguranje srazmerno ulozima i doprinosima. Osnivai drutva za uzajamno osiguranje
uestvuju u upravljanju drutvom do povraaja uplaenih uloga.

3.4. Posrednici i zastupnici u osiguranju

3.4.1. Posredovanje u osiguranju
Poslovi posredovanja u osiguranju su poslovi koji se odnose na dovoenje u vezu
osiguranika, odnosno ugovaraa osiguranja sa drutvom za osiguranje radi
pregovaranja o zakljuenju ugovora o osiguranju, na osnovu naloga drutva za
osiguranje osnovanog u skladu sa odredbama zakona ili naloga osiguranika, odnosno
ugovaraa osiguranja.
Drutvo za posredovanje u osiguranju. Poslove posredovanja u osiguranju, kao
jedinu delatnost, obavlja drutvo za posredovanje u osiguranju koje je dobilo dozvolu
Narodne banke Srbije za obavljanje tih poslova. Uz poslove posredovanja u osiguranju,
drutvo za posredovanje u osiguranju moe obavljati i poslove savetovanja i pomoi u
obradi teta i proceni rizika i teta. Drutvo za posredovanje u osiguranju ne moe
obavljati poslove zastupanja u osiguranju. Izuzetno, drutvo za posredovanje u
osiguranju moe obavljati i poslove zastupanja u osiguranju za odreenu vrstu osiguranja
pod uslovom da ispunjava uslove iz zakona i da ima dozvolu Narodne banke Srbije za
obavljanje tih poslova, s tim to u istom pravnom poslu ne moe biti zastupnik za jednu, a
posrednik za drugu ugovornu stranu.
Firma drutva za posredovanje u osiguranju mora sadrati i oznaku delatnosti
posredovanje u osiguranju.
Osnivanje drutva. Drutvo za posredovanje u osiguranju osniva se kao
akcionarsko drutvo ili drutvo s ogranienom odgovornou, na osnovu zakona kojim se
ureuje pravni poloaj preduzea, ako ovim zakonom pojedina pitanja nisu drugaije
ureena. Ako se drutvo za posredovanje u osiguranju osniva kao akcionarsko drutvo,
novani deo osnovnog kapitala ne moe biti manji od 25.000 evra u dinarskoj
protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate. Akcije
akcionarskog drutva za posredovanje u osiguranju mogu glasiti samo na ime. Ako se
drutvo za posredovanje u osiguranju osniva kao drutvo s ogranienom
odgovornou, novani deo osnovnog kapitala ne moe biti manji od 12.500 evra u
dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate.
Ako drutvo za posredovanje u osiguranju obavlja i poslove zastupanja u
osiguranju, iznos osnovnog kapitala uveava se za 30%.
Zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova posredovanja u osiguranju
podnose osnivai drutva za posredovanje u osiguranju ili, u njihovo ime, lice koje oni
ovlaste, pod uslovima utvrenim zakonom.O zahtevu za izdavanje dozvole za obavljanje
poslova posredovanja u osiguranju Narodna banka Srbije odluuje reenjem, u roku od
60 dana od dana prijema zahteva.

191

Upis u registar. Onivai drutva za posredovanje u osiguranju duni su da prijavu

za upis u registar nadlenog organa podnesu u roku od 30 dana od dana dobijanja dozvole
za obavljanje poslova posredovanja u osiguranju. Drutvo za posredovanje u osiguranju
duno je da reenje o upisu u registar dostavi Narodnoj banci Srbije, u roku od sedam
dana od dana prijema tog reenja.
Ovlaenje za obavljanje poslova posredovanja u osiguranju.Poslove
posredovanja u osiguranju u drutvu za posredovanje u osiguranju mogu obavljati samo
zaposleni u tom licu koji imaju ovlaenje Narodne banke Srbije (ovlaeni posrednici).
Narodna banka Srbije izdaje ovlaenje za obavljanje poslova posredovanja u osiguranju
licu koje ispunjava sledee uslove: 1) ima prebivalite na teritoriji Republike; 2)
punoletno je i ima potpunu poslovnu sposobnost; 3) poloilo je struni ispit za obavljanje
poslova posredovanja u osiguranju; 4) pravnosnanom sudskom odlukom nije mu
izreena mera bezbednosti ili zatitna mera zabrane obavljanja delatnosti.
Strano fiziko lice koje, po pravu drave iji je dravljanin, ispunjava uslove za
obavljanje poslova posredovanja u osiguranju, moe obavljati te poslove.
3.4.2. Zastupanje u osiguranju
Poslovi zastupanja u osiguranju. Poslove zastupanja u osiguranju obavlja
pravno ili fiziko lice na osnovu ugovora o zastupanju, u ime i za raun drutva za
osiguranje osnovanog u skladu sa Zakonom o osiguranju.
Drutvo za zastupanje u osiguranju i zastupnici u osiguranju. Poslove
zastupanja u osiguranju, kao jedinu delatnost, obavlja drutvo za zastupanje u osiguranju
i fiziko lice - preduzetnik (zastupnik u osiguranju), koji su dobili dozvolu za obavljanje
poslova zastupanja u osiguranju u skladu sa ovim zakonom. Uz poslove zastupanja u
osiguranju drutvo za zastupanje u osiguranju, odnosno zastupnik u osiguranju mogu
obavljati i poslove savetovanja i pomoi u obradi teta i proceni rizika i teta.
Ogranienje zastupanja u osiguranju. Drutvo za zastupanje u osiguranju,
odnosno zastupnik u osiguranju moe da obavlja poslove zastupanja samo za jedno
drutvo za osiguranje. Izuzetno, drutvo za zastupanje u osiguranju, odnosno zastupnik u
osiguranju moe zastupati vie drutava za osiguranje, uz njihovu pismenu saglasnost.
Firma drutva za zastupanje u osiguranju, odnosno zastupnika u osiguranju mora
sadrati i oznaku delatnosti zastupanje u osiguranju.
Osnivanje drutva za zastupanje u osiguranju. Drutvo za zastupanje u
osiguranju osniva se kao akcionarsko drutvo ili drutvo s ogranienom odgovornou, na
osnovu zakona kojim se ureuje pravni poloaj preduzea, ako ovim zakonom pojedina
pitanja nisu drugaije ureena. Ako se drutvo za zastupanje u osiguranju osniva kao
akcionarsko drutvo, novani deo osnovnog kapitala ne moe biti manji od 25.000 evra u
dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate. Ako se
drutvo za zastupanje u osiguranju osniva kao drutvo s ogranienom odgovornou,
novani deo osnovnog kapitala ne moe biti manji od 12.500 evra u dinarskoj
protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate.
Zastupnik u osiguranju mora uvek imati na raunu najmanje 1.500 evra u
dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije.

192

Akcije akcionarskog drutva za zastupanje u osiguranju mogu glasiti samo na ime.

Zahtev za izdavanje dozvole drutvu za zastupanje u osiguranju podnose
osnivai drutva za zastupanje u osiguranju ili, u njihovo ime, lice koje oni ovlaste.
Zahtev za izdavanje dozvole zastupniku u osiguranju. Zastupnik u osiguranju
upisuje se u registar kod nadlenog organa uprave, na osnovu dozvole za obavljanje
poslova zastupanja u osiguranju koju izdaje Narodna banka Srbije na njegov zahtev,
odnosno zahtev lica koje on ovlasti.
Ovlaenje za obavljanje poslova zastupanja u osiguranju. Poslove zastupanja u
osiguranju u drutvu za zastupanje u osiguranju i kod zastupnika u osiguranju mogu
obavljati samo zaposleni u tom licu koji imaju ovlaenje Narodne banke Srbije
(ovlaeni zastupnici). Narodna banka Srbije izdaje ovlaenje za obavljanje poslova
zastupanja u osiguranju licu koje ispunjava uslove koje je zakon predvideo za obavljanje
poslova posredovanja u osiguranju.
Odgovornost za zastupanje u osiguranju. Za radnje preduzete u obavljanju
poslova zastupanja u osiguranju odgovara drutvo za osiguranje.
Primena odredaba o drutvu za posredovanje u osiguranju. Na izdavanje i
oduzimanje dozvole i saglasnosti drutvu za zastupanje u osiguranju i zastupniku u
osiguranju, ovlaenja za obavljanje poslova zastupanja u osiguranju i dokaz o upisu u
registar, shodno se primenjuju odredbe zakona koje se odnose na drutvo za posredovanje
u osiguranju.

3.5. Agencija za pruanje drugih usluga u osiguranju

Agencija za pruanje drugih usluga u osiguranju (agencija) je pravno lice koje
obavlja poslove utvrivanja i procene rizika i teta, posredovanja radi prodaje i
prodaju ostataka osiguranih oteenih stvari i poslove pruanja drugih
intelektualnih i tehnikih usluga u vezi sa poslovima osiguranja.
Agencija se osniva kao akcionarsko drutvo ili drutvo s ogranienom
odgovornou, na osnovu zakona kojim se ureuje pravni poloaj preduzea (Zakon o
privrednim drutvima), ako matinim zakonom pojedina pitanja nisu drugaije ureena.
Agencija ne moe obavljati poslove osiguranja, poslove posredovanja i poslove
zastupanja u osiguranju
Osnivanje agencije. Ako se agencija osniva kao akcionarsko drutvo, novani
deo osnovnog kapitala ne moe biti manji od 25.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po
srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate. Ako se agencija osniva kao drutvo
s ogranienom odgovornou, novani deo osnovnog kapitala ne moe biti manji od
12.500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan
uplate.
Poslovima agencije mogu se baviti i preduzea i druga pravna lica, pod uslovom
da imaju posebno organizovan deo za obavljanje tih poslova, koji je kadrovski i tehniki
osposobljen za pruanje drugih usluga u osiguranju i da na poseban raun uplate i vode
iznos od 12.500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke
Srbije na dan uplate.

193

3.6. Imovina i poslovanje drutva za osiguranje

Premija osiguranja sastoji se od funkcionalne premije i reijskog dodatka.
Funkcionalna premija sastoji se od tehnike premije, a moe sadrati i doprinos za
preventivu, ako je uraunat u premiju osiguranja.
Drutvo za osiguranje duno je da, na kraju obraunskog perioda, utvrdi tehnike
rezerve za pokrie obaveza iz obavljanja poslova osiguranja. Drutvo za osiguranje koje
obavlja poslove jedne ili vie vrsta ivotnih osiguranja utvruje tehnike rezerve za: 1)
prenosne premije; 2) rezervisane tete; 3) uee u dobiti; 4) matematiku rezervu.
Drutvo za osiguranje koje obavlja poslove jedne ili vie vrsta neivotnih osiguranja
utvruje tehnike rezerve za: 1) prenosne premije; 2) rezervisane tete; 3) izravnanje
rizika.
Drutvo za osiguranje duno je da obezbeuje likvidnost i da blagovremeno
isplauje tete i druge obaveze drutva. Drutvo za osiguranje moe slobodna sredstva
deponovati i ulagati, uz uslov odravanja stalne likvidnosti drutva i blagovremene
isplate teta i drugih obaveza drutva. Drutvo za osiguranje duno je da u poslovanju
sredstvima osiguranja preduzima potrebne mere za obezbeenje sigurnosti deponovanja,
odnosno ulaganja, sa ciljem da se ne ugrozi njihova realna vrednost i likvidnost drutva u
izvravanju obaveza iz ugovora o osiguranju i drugih obaveza. Narodna banka Srbije
blie propisuje nain utvrivanja i praenja likvidnosti drutva.
Prihode drutva za osiguranje ine premije osiguranja i aktivnih poslova
reosiguranja i drugi prihodi od poslova osiguranja, prihodi od finansiranja i neposlovni i
vanredni prihodi. Osnovni rashodi drutva za osiguranje jesu rashodi za tete i
ugovorene sume osiguranja, rashodi za tete po osnovu aktivnih poslova reosiguranja,
rashodi za premije po osnovu pasivnih poslova reosiguranja i drugi rashodi od poslova
osiguranja, rashodi za obavljanje delatnosti osiguranja i reosiguranja (trokovi za
sprovoenje osiguranja i reosiguranja), kao i rashodi finansiranja i neposlovni i vanredni
rashodi.
Drutvo za osiguranje duno je da organizuje internu reviziju, koja je samostalna
i nezavisna u obavljanju svojih poslova. Internu reviziju drutva za osiguranje obavlja
posebni organizacioni deo u drutvu utvren statutom. Interna revizija drutva za
osiguranje za svoj rad neposredno odgovara nadzornom odboru drutva.Organi drutva za
osiguranje i zaposleni u drutvu za osiguranje ne smeju spreavati, ograniavati ili
oteavati izvetavanje o nalazima i procenama zaposlenih na poslovima interne revizije u
drutvu za osiguranje.
Nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja vri, kako smo istakli, Narodna
banka Srbije, prvenstveno, u cilju zatite interesa osiguranika i drugih korisnika
osiguranja.

194

4. Drutva za upravljanje investicionim fondovima i investicioni

fondovi
4.1. Drutva za upravljanje investicionim fondovima
Drutvo za upravljanje investicionim fondovima je privredno drutvo koje
organizuje, osniva i upravlja investicionim fondovima, u skladu sa zakonom.
Pravna forma. Drutvo za upravljanje osniva se iskljuivo kao akcionarsko
drutvo koje nije javno drutvo u smislu zakona kojim se ureuje trite kapitala. Na
drutva za upravljanje primenjuju se odredbe zakona kojim se ureuju privredna drutva
(Zakon o privrednim drutvima) i odredbe zakona kojim se ureuje trite kapitala, osim
ako ovim zakonom nije drukije odreeno.
Delatnost drutva za upravljanje. Drutvo za upravljanje: 1) organizuje i
upravlja otvorenim fondom; 2) osniva i upravlja zatvorenim fondom; 3) upravlja
privatnim fondom; 4) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom kojim se urenuje
trite kapitala. Drutvo za upravljanje ne moe obavljati drugu delatnost osim navedenih
delatnosti.
Drutvo za upravljanje upravlja investicionim fondom donoenjem investicionih
odluka i vrenjem administrativnih i marketinkih poslova i aktivnosti. Drutvo za
upravljanje moe poveriti obavljanje administrativnih i marketinkih poslova i aktivnosti
drugim licima, pri emu se odgovornost drutva za upravljanje ne iskljuuje.
Drutvo za upravljanje moe da organizuje, osniva i upravlja sa vie
investicionih fondova.
Drutvo za upravljanje je duno da se u svom poslovanju pridrava odredaba
zakona kojim se ureuje trite hartija od vrednosti, pravila sigurnog i dobrog poslovanja,
korienja i saoptavanja privilegovanih informacija.
Pravo glasa na osnovu akcija koje ine imovinu investicionog fonda ostvaruje
drutvo za upravljanje koje upravlja investicionim fondom.
Ogranienje poslovanja. Drutvo za upravljanje ne moe imati uee u kapitalu
i upravljanju drugim pravnim licima, osim ukoliko je to propisano zakonom. Drutvo za
upravljanje moe da stie investicione jedinice, odnosno akcije investicionog fonda, i to
najvie do 20% neto vrednosti imovine fonda.
Visina osnovnog kapitala. Novani deo osnovnog kapitala drutva za upravljanje
prilikom osnivanja iznosi najmanje 200.000 (dvestahiljada) evra u dinarskoj
protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate. U toku
poslovanja drutva za upravljanje novani deo osnovnog kapitala se moe drati i u
hartijama od vrednosti sa rokom dospea do jedne godine iji je izdavalac Republika
Srbija ili Narodna banka Srbije.
Organizaciona i tehnika osposobljenost. Drutvo za upravljanje je duno da
angauje najmanje jednog portfolio menadera zaposlenog na neodreeno vreme.

195

Uprava drutva za upravljanje donosi odluke i druge pravne akte kojima se definie
investiciona politika i investicioni cilj investicionog fonda, a portfolio menader sprovodi
navedenu politiku, odnosno cilj, donosi odgovarajue odluke o pojedinanim ulaganjima
i za svoj rad odgovara upravi drutva. Drutvo za upravljanje je duno da ispuni
minimalne uslove organizacione, kadrovske i tehnike osposobljenosti, koje propisuje
Komisija.
Upotreba poslovnog imena. U poslovnom imenu drutva za upravljanje moraju
biti sadrane rei "drutvo za upravljanje investicionim fondom". Pravno lice koje nije
dobilo dozvolu za rad drutva za upravljanje, ne moe koristiti u pravnom prometu naziv
"drutvo za upravljanje investicionim fondom" ili drugi slian naziv.
Zahtev za izdavanje dozvole za rad. Lice koje namerava da osnuje drutvo za
upravljanje duno je da podnese Komisiji zahtev za izdavanje dozvole za rad drutva za
upravljanje. Domaa i strana fizika i pravna lica mogu osnovati drutvo za upravljanje.
Jedno domae i strano fiziko i pravno lice i sa njim povezana lica ne moe imati
kvalifikovano uee u vie od jednog drutva za upravljanje.Domae pravno lice sa
veinskim dravnim, odnosno drutvenim kapitalom ili drugo sa njim povezano lice, ne
moe biti osniva drutva za upravljanje. Izuzetno, banke i drutva za osiguranje sa
veinskim dravnim, odnosno drutvenim kapitalom mogu biti osnivai drutva za
upravljanje. Komisija donosi reenje o izdavanju dozvole za rad i vodi Registar
drutava za upravljanje.
Uprava drutva za upravljanje. Na organe drutva za upravljanje shodno se
primenjuju odredbe zakona kojim se ureuju privredna drutva, ukoliko zakonom nije
drugaije odreeno. Za direktora i lana uprave drutva za upravljanje moe biti
izabrano lice koje nije pravnosnano osuivano za krivina dela protiv radnih odnosa,
privrede, imovine, pravosua, javnog reda i pravnog saobraaja, slubene dunosti, mita i
korupcije, kao ni za krivina dela i privredne prestupe utvrene zakonima kojima se
ureuje trite hartija od vrednosti, privatizacija, delatnost osiguranja, banaka i drugih
finansijskih organizacija. Direktor i lanovi uprave drutva za upravljanje moraju imati
visoku kolsku spremu, s tim da direktor i najmanje jedna polovina lanova uprave
moraju imati najmanje tri godine radnog iskustva steenog u obavljanju poslova u vezi sa
hartijama od vrednosti u zemlji ili inostranstvu na poslovima: u brokersko-dilerskom
drutvu; na berzi hartija od vrednosti, odnosno finansijskih derivata; u banci; u drutvu
za upravljanje investicionim ili dobrovoljnim penzijskim fondovima; u drutvu za
osiguranje; u centralnoj banci ili drugom dravnom organu ili organizaciji; u pravnom
licu koje poslove u vezi sa hartijama od vrednosti obavlja za raun drave kao poverene
poslove. Komisija daje i povlai saglasnost na izbor predloenih lanova uprave i
direktora drutva za upravljanje.
Opti akti drutva za upravljanje su osnivaki akt, pravila poslovanja i drugi
opti akti.
Drutvo za upravljanje je duno da, u roku od 30 dana od dana prijema reenja o
izdavanju dozvole za rad i reenja o davanju saglasnosti na odluku o izboru direktora i
lanova uprave drutva za upravljanje, podnese registracionu prijavu u skladu sa

196

zakonom kojim se ureuje registracija privrednih subjekata. Drutvo za upravljanje je

duno da, u roku od osam dana od dana prijema reenja o upisu u registar privrednih
subjekata, dostavi Komisiji izvod iz upisa u registar.
Voenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izvetaja drutva za
upravljanje i investicionog fonda vri se u skladu sa zakonom kojim se ureuje
raunovodstvo i revizija i podzakonskim aktima Komisije. Drutvo za upravljanje je
duno da, u poslovnim knjigama i finansijskim izvetajima, odvojeno prikazuje podatke
za svaki otvoreni fond kojim upravlja. Drutvo za upravljanje je duno da, odvojeno od
svojih, vodi poslovne knjige i sastavlja finansijske izvetaje.

4.2. Investicioni fondovi

Investicioni fond je institucija kolektivnog investiranja u okviru koje se
prikupljaju i ulau novana sredstva u razliite vrste imovine sa ciljem ostvarenja
prihoda i smanjenja rizika ulaganja.
Naziv i poslovno ime investicionog fonda. Otvoreni fond ima naziv. Zatvoreni i
privatni fond imaju poslovno ime. Naziv i poslovno ime ne mogu biti u suprotnosti sa
odabranim investicionim ciljem investicionog fonda.
Naziv otvorenog fonda sadri oznaku "otvoreni investicioni fond" ili skraenicu
"o.i.f." ili"oif".
Poslovno ime zatvorenog fonda sadri oznaku "zatvoreni investicioni fond" ili
skraenicu "z.i.f." ili "zif".
Poslovno ime privatnog fonda sadri oznaku "privatni investicioni fond" ili
skraenicu "p.i.f." ili "pif".
Ulaganje u investicione fondove. Domaa i strana pravna i fizika lica mogu
ulagati u investicione fondove, u skladu sa odredbama zakona.
Dozvola za investicioni fond. Drutvo za upravljanje koje namerava da
organizuje otvoreni, odnosno osnuje zatvoreni fond, duno je da podnese Komisiji zahtev
za izdavanje dozvole za organizovanje otvorenog, odnosno osnivanje zatvorenog fonda.
Komisija donosi reenje po u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva. Dozvola za
investicioni fond ne moe se izdati bez pozitivno reenog zahteva za izdavanje dozvole
za rad drutva za upravljanje. Prilikom izdavanja dozvole za organizovanje otvorenog
fonda i dozvole za osnivanje zatvorenog fonda Komisija daje saglasnost na sadraj
prospekta i skraenog prospekta.
Investicioni fond se moe osnovati na odreeno ili neodreeno vreme.
Organizovanje (osnivanje) investicionog fonda. Investicioni fond smatra se
organizovanim, odnosno osnovanim danom upisa u Registar investicionih fondova.
Komisija izdaje izvod o upisu u Registar investicionih fondova kada se ispune uslovi
predvieni zakonom. Imovina investicionog fonda je u vlasnitvu lanova investicionog

197

fonda i to srazmerno njihovom ueu u fondu i odvojena je od drutva za upravljanje tim

fondom. 72
Vrednost imovine investicionog fonda ini zbir vrednosti hartija od vrednosti iz
portfolija fonda, nekretnina u vlasnitvu fonda, depozita novanih sredstava fonda kod
banaka i druge imovine. Vrednost imovine investicionog fonda se obraunava prema
trinoj vrednosti. Neto vrednost imovine investicionog fonda predstavlja vrednost
imovine umanjenu za iznos obaveza. Rauna se svakog radnog dana, po zavretku
trgovanja i predstavlja pokazatelj uspenosti poslovanja investicionog fonda. Neto
vrednost imovine investicionog fonda obraunava drutvo za upravljanje i dostavlja ga
kastodi banci kod koje se vodi raun investicionog fonda.
Ulaganje imovine investicionog fonda. Imovina investicionog fonda moe se
ulagati u: dunike hartije od vrednosti koje izdaje Narodna banka Srbije, u skladu sa
zakonom kojim se ureuje organizacija i nadlenost Narodne banke Srbije; dunike
hartije od vrednosti koje izdaju Republika, jedinice teritorijalne autonomije i lokalne
samouprave u Republici i druga pravna lica uz garanciju Republike, u skladu sa
zakonom kojim se ureuje javni dug; hartije od vrednosti koje izdaju meunarodne
finansijske institucije; hipotekarne obveznice koje se izdaju na teritoriji Republike;
hartije od vrednosti koje izdaju pravna lica sa seditem u Republici, kojima se trguje na
organizovanom tritu u Republici; hartije od vrednosti koje izdaju strana pravna lica,
kojima se trguje na organizovanom tritu u Republici; finansijske derivate kojima se
trguje na organizovanom tritu u Republici; akcije zatvorenih fondova sa seditem u
Republici; akcije akcionarskih drutava registrovanih u Republici kojima se ne trguje na
organizovanom tritu; udele drutava sa ogranienom odgovornou registrovanih u
Republici; nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike i dr.
Postoji nekoliko vrsta investicionih fondova od kojih su najznaajniji otvoreni
investicioni fondovi i zatvoreni investicioni fondovi.
4.2.1. Otvoreni investicioni fond
Otvoreni fond funkcionie na principu prikupljanja novanih sredstava putem
izdavanja investicionih jedinica i otkupa investicionih jedinica na zahtev lana fonda.
Otvoreni fondovi ulau u likvidne hartije od vrednosti, kojima je mogue svakodnevno
odrediti trinu vrednost, a investitori mogu svakodnevno ulagati sredstva ili ih povlaiti
iz fonda. Otvoreni fond nema svojstvo pravnog lica.
Minimalna novana sredstva za otpoinjanje poslovanja otvorenog fonda ne mogu
biti manja od 200.000 (dvestahiljada) evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu
Narodne banke Srbije na dan uplate i moraju se uplatiti na raun kod kastodi banke u
roku od tri meseca od dana upuivanja javnog poziva za kupovinu investicionih jedinica.
Imovina otvorenog fonda je u svojini lanova fonda.
Investiciona jedinica je srazmerni obraunski udeo u ukupnoj neto imovini
investicionog fonda.Utvrivanje neto vrednosti imovine otvorenog fonda po investicionoj
jedinici se vri svakog radnog dana i objavljuje u najmanje jednom dnevnom listu koji se
distribuira na celoj teritoriji Republike sa tiraom od najmanje 100.000 primeraka, kao i
internet stranici drutva za upravljanje ili otvorenog fonda. Sticalac investicione jedinice
72

D. Kostadinovi, nav.delo, str. 286.

198

ima sledea prava: pravo na srazmerni deo prihoda; pravo na otkup; pravo na srazmerni
deo imovine otvorenog fonda u sluaju rasputanja; druga prava, u skladu sa zakonom.
Investicione jedinice otvorenog fonda daju ista prava lanovima fonda. Investicione
jedinice se ne mogu slobodno prenositi, osim po osnovu nasleivanja i ugovora o
poklonu.
Drutvo za upravljanje vodi registar investicionih jedinica i evidentira svaku
kupovinu i otkup investicionih jedinica. Sticanje investicionih jedinica moe se vriti
iskljuivo kupovinom u novcu. Drutvo za upravljanje ugovorom u pisanoj formi moe
preneti pravo upravljanja otvorenim fondom na drugo drutvo za upravljanje, uz
prethodnu saglasnost Komisije.
4.2.2. Zatvoreni investicioni fond
Zatvoreni fond je pravno lice organizovano kao javno drutvo. Zatvoreni fond
prikuplja novana sredstva prodajom akcija putem javne ponude.Drutvo za upravljanje
osniva i upravlja zatvorenim fondom. Drutvo za upravljanje ima pravo na podmirenje
trokova osnivanja iz imovine zatvorenog fonda do iznosa 2% vrednosti osnovnog
kapitala pri osnivanju zatvorenog fonda. Na zatvorene fondove primenjuju se odredbe
zakona kojim se ureuje trite hartija od vrednosti i odredbe zakona kojim se ureuju
privredna drutva, ako matinim zakonom nije drugaije odreeno.
Utvrivanje neto vrednosti imovine zatvorenog fonda po akciji vri se najmanje
jedanput meseno i objavljuje u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na
celoj teritoriji Republike sa tiraom od najmanje 100.000 primeraka, kao i na internet
stranici drutva za upravljanje ili zatvorenog fonda.
Zatvoreni fond ne moe biti ciljno drutvo u smislu zakona kojim se ureuje
preuzimanje akcionarskih drutava.
Osnovni kapital zatvorenog fonda moe biti samo u novcu. Osnovni kapital
zatvorenog fonda ne moe biti manji od 200.000 (dvestahiljada) evra u dinarskoj
protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate. Osnovni kapital
zatvorenog fonda uplauje se u celosti na raun kod kastodi banke, pre upisa tog fonda u
Registar investicionih fondova.
Organi zatvorenog fonda su skuptina i nadzorni odbor.Upravljanje zatvorenim
fondom vri drutvo za upravljanje. Na sazivanje, odravanje i donoenje odluka
skuptine akcionara zatvorenog fonda shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se
ureuju privredna drutva. Ovlaenja upravnog odbora u vezi sa sazivanjem i
odravanjem skuptine akcionara obavlja drutvo za upravljanje. Skuptina zatvorenog
fonda donosi odluku o zakljuenju i raskidu ugovora o upravljanju u skladu sa zakonom,
odobrava raspodelu dobiti, novu emisiju akcija i bira lanove nadzornog odbora fonda.
Nadzorni odbor zatvorenog fonda nadgleda sprovoenje obaveza drutva za upravljanje
u pogledu ostvarenja investicionih ciljeva, investicione politike, kao i potovanje
ogranienja ulaganja. U vrenju svoje funkcije, lanovi nadzornog odbora mogu vriti
pregled poslovnih knjiga i dokumentacije i zahtevati pojanjenja od drutva za
upravljanje.
Akcije zatvorenog fonda glase na ime, nedeljive su i neogranieno prenosive.

199

4.2.3. Privatni investicioni fond

Privatni investicioni fond je pravno lice organizovano kao drutvo sa
ogranienom odgovornou, u skladu sa zakonom kojim se ureuju privredna drutva.
Minimalni novani ulog lana privatnog fonda ne moe biti manji od 50.000 evra u
dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate. Drutvo
za upravljanje moe neposredno ili preko povezanih lica imati uee u kapitalu
privatnog fonda kojim upravlja.
Privatni fondovi ne podleu optim odredbama o investicionim fondovima koje se
tiu izdavanja dozvole za investicioni fond, ulaganja imovine fonda, ogranienja ulaganja
imovine fonda, ogranienja raspolaganja imovinom fonda, utvrivanja prinosa
investicionog fonda, izdavanja prospekta, marketinga, posrednika. Privatni fond se moe
zaduivati bez ogranienja, u skladu sa svojim pravilima poslovanja.
Upravljanje privatnim investicionim fondom iskljuivo obavlja drutvo za
upravljanje, u skladu sa ugovorom o upravljanju zakljuenim sa privatnim fondom. Na
privatne fondove shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se ureuju privredna
drutva, odnosno drutvo s ogranienom odgovornou.
Obavezni opti akt privatnog fonda su pravila poslovanja.
Strana drutva za upravljanje i investicioni fondovi koji nameravaju da, u
Republici, prikupljaju sredstva duni su da se registruju i posluju u skladu sa Zakonom o
investicionim fondovima.

5. Zadruge
5.1. Osnovna obeleja
U pozitivnopravnom odreenju "zadruga je oblik organizovanja fizikih lica
(zadrugari) u kojoj oni, poslovanjem na zadrunim principima dobrovoljnosti i
solidarnosti, demokratinosti, ekonomskog uea, jednakog prava upravljanja,
samostalnosti, zadrunog obrazovanja i meuzadrune saradnje, ostvaruju svoje
ekonomske, socijalne i kulturne interese", 73 dok u mnotvu definicija, u "najirem
smislu tog pojma moe se rei da je zadruga organizacija koja je nastala udruivanjem
proizvoaa i potroaa sa ciljem zatite njihovih privrednih i drugih interesa" 74
Razvoj zadrugarstva u svetu i u naoj zemlji je bio zanimljiv, u afirmaciji i
zloupotrebi temeljnih principa (solidarnost, demokratinost, jednakost prava upravljanja,
samostalnost i dr.). Prva zadruga potroakog tipa osnovana je u Engleskoj 1844. godine
(Rochdale), zatim 1845. kreditna zadruga u Slovakoj (Sobotite) i 1846. Vojvodini
(Baki Petrovac). Zadruni pokret izmeu dva svetska rata bio je kod nas razvijen, a
zadruno pravo kodifikovano Zakonom o privrednim zadrugama 1937. godine.
Kraljevina Srbija je jedan od osnivaa Meunarodnog zadrunog saveza. U vreme
socijalistikog samoupravljanja naputaju se tradicionalne vrednosti zadrugarstva, a
lan 1. Zakona o zadrugama ("Slubeni list SRJ", br.41/96 i 12/98 i "Slubeni glasnik RS". br.
101/2005-dr.zakon i 34/2006).(
74
M. Srdi, V. Jovanovi, Pravni poloaj privrednih subjekata, Novi Sad, 2006., str.162.
73

200

reafirmiu se 90-tih godina prolog veka naputanjem koncepta dogovorne ekonomije i

ozbiljnije najave trine privrede. 75
Zavisno od ciljeva osnivanja i potrebnih sredstava za osnivanje i poslovanje,
zadruge se mogu osnivati i poslovati sa udelima ili bez udela, u skladu sa ugovorom o
osnivanju i zadrunim pravilima.
Zadruga je pravno lice, a smatra se osnovanom i stie svojstvo pravnog lica
upisom u sudski registar. Zadruga se ne moe organizovati kao preduzee ili drugi oblik
organizovanja, niti se moe pripojiti ili spojiti s preduzeem ili drugim pravnim licem
koje nije zadruga. Zadruga u pravnom prometu istupa u svoje ime i za svoj raun, u
svoje ime i za raun zadrugara ili u ime i za raun zadrugara.
Zadruga u pravnom prometu odgovara za svoje obaveze svom svojom imovinom.
Za obaveze koje se nisu mogle izmiriti iz imovine zadruge odgovaraju zadrugari
solidarno, najmanje iznosom svog udela, ako ugovorom o osnivanju, odnosno
zadrunim pravilima nije predvieno da odgovaraju veim iznosom. Zadrunim
pravilima utvruje se rok, koji ne moe biti krai od godinu dana, u kome zadrugar kome
je taj status prestao odgovara za obaveze zadruge nastale za vreme dok je bio zadrugar.
Zadruga moe, ako je to u interesu zadrugara i ako je to utvreno njenim
pravilima, obavljati poslove i sa nezadrugarima i za nezadrugare, na nain i u obimu
kojim se ne dovodi u pitanje ostvarivanje ciljeva zbog kojih je zadruga osnovana.

5.2. Osnivanje zadruge

Zemljoradniku zadrugu moe osnivati najmanje deset zemljoradnika i drugih
fizikih lica koji imaju u svojini ili po drugom osnovu koriste zemljite, objekte ili
sredstva za rad u poljoprivredi. Stambenu zadrugu moe osnovati najmanje 30 fizikih
lica. Potroaku zadrugu moe osnovati najmanje deset fizikih lica. Zanatsku
zadrugu moe osnovati najmanje deset fizikih lica koja imaju strunu spremu potrebnu
za obavljanje poslova iz delatnosti zadruge. Zdravstvenu zadrugu moe osnovati
najmanje deset fizikih lica, od kojih najmanje jedno mora biti lekar. Omladinsku i
studentsku zadrugu moe osnovati najmanje deset fizikih lica (studenti, uenici i
nezaposlena lica).Ueniku zadrugu mogu osnovati kole i domovi uenika. Drugu
vrstu zadruge moe osnovati najmanje deset fizikih lica.
Osnivaki akt zadruge je ugovor o osnivanju, a osnivaki akt uenike zadruge
koju osniva jedno pravno lice je odluka o osnivanju. Osnivaki akt sainjava se u
pismenom obliku i potpisuju ga osnivai. Zadruna pravila donose se na osnivakoj
skuptini veinom glasova osnivaa.

5.3. Delatnost, sedite i firma zadruge

Delatnost. Zadruga moe obavljati sve delatnosti za koje je registrovana. Zadruga
moe da otpone obavljanje delatnosti, da obavlja delatnost i da menja uslove njenog
75

O tome: S.Cari, M. Vitez i J. Veselinovi, nav. delo, str. 128.

201

obavljanja kad nadleni organ donese reenje da su ispunjeni uslovi u pogledu tehnike
opremljenosti, zatite na radu i zatite i unapreenja ivotne sredine, kao i drugi propisani
uslovi.
Sedite zadruge je mesto u kome se obavlja delatnost zadruge. Ako se delatnost
zadruge obavlja u vie mesta, sedite zadruge odreuje se zadrunim pravilima.
Firma je naziv pod kojim zadruga posluje. Firma sadri oznaku vrste zadruge,
oznaku "zadruga", oznaku naziva zadruge i sedite zadruge. Pravo i obavezu da u firmi
koriste oznaku "zadruga" imaju samo zadruge koje su osnovane i koje posluju u skladu sa
zakonom. Na zahtev nadlenog organa, zainteresovane zadruge ili zadrunog saveza, sud
koji vodi registar brisae iz registra zadrugu ako utvrdi da nije osnovana i ne posluje u
skladu sa ovim zakonom, a koristi oznaku "zadruga". Zadruga moe imati i skraenu
oznaku firme, koja sadri skraenu oznaku vrste zadruge, oznaku "zadruga" i oznaku
naziva.

5.4. Vrste zadruga

1) Zemljoradnike zadruge organizuju proizvodnju na gazdinstvima zadrugara,
proizvode, prerauju i prodaju poljoprivredno-prehrambene i druge proizvode zadruge i
zadrugara, snabdevaju zadrugare reprodukcionim materijalom, energentima, sredstvima
za proizvodnju, delovima za poljoprivrednu mehanizaciju i drugom robom, vre promet
roba zadrugara i za zadrugare i organizuju tedno-kreditne poslove u zadruzi.
Zemljoradnike zadruge mogu biti opte i specijalizovane (itarske, voarske,
vinogradarske, reparske, stoarske, pelarske, domae radinosti i dr.). Zemljoradnici
mogu osnovati i zemljoradniko tedno-kreditne zadruge.
2) Stambene zadruge, kao investitori i izvoai radova, organizuju izgradnju i
odravanje i grade i odravaju stanove, stambene zgrade i poslovni prostor za zadrugare,
angaovanjem sredstava i rada zadrugara i drugih fizikih i pravnih lica.
3) Potroake zadruge snabdevaju svoje zadrugare i zadrugare drugih
potroakih zadruga - lanica istog zadrunog saveza proizvodima iroke potronje.
4) Zanatske zadruge izrauju i prodaju svoje zanatske proizvode i zanatske
proizvode svojih zadrugara, obavljaju zanatske usluge i snabdevaju zadrugare
reprodukcionim materijalom i sredstvima za proizvodnju.
5) Zdravstvene zadruge pruaju pomo zadrugarima i lanovima njihovih
porodica u ostvarivanju zdravstvene zatite, nabavkom lekova i pruanjem drugih
zdravstvenih usluga.
6) Omladinske i studentske zadruge obezbeuju zadrugarima da, na
organizovan nain za potrebe poslodavaca obavljaju povremene, privremene i sline
poslove za koje se ne zasniva radni odnos, radi sticanja sredstava za kolovanje i
zadovoljavanje osnovnih, socijalnih, kulturnih i drugih linih i zajednikih potreba
zadrugara.
7) Uenike zadruge kroz rad obrazuju i osposobljavaju uenike - zadrugare za
odreena zanimanja i omoguavaju im da tim radom stiu sredstva za vannastavne,
drutvene, sportske i kulturne aktivnosti, organizovanje ekskurzija, nabavku uila, pomo
uenicima slabijeg materijalnog stanja i druge sline potrebe.

202

5.5. Sticanje i prestanak statusa zadrugara

Fizika lica-osnivai zadruge stiu status zadrugara osnivanjem zadruge. Status
zadrugara mogu stei fizika lica koja ispunjavaju uslove propisane za osnivae te vrste
zadruga. Status zadrugara uenike zadruge mogu stei uenici kole, odnosno doma
uenika, osnivaa te zadruge.
Status zadrugara posle osnivanja zadruge stie se po osnovu zahteva i pristupne
izjave kojom potpisnik prihvata prava, obaveze i odgovornosti zadrugara, utvrene
ugovorom o osnivanju, odnosno zadrunim pravilima. Odluku o sticanju statusa
zadrugara donosi organ zadruge odreen zadrunim pravilima. Po prihvatanju zahteva za
sticanje statusa zadrugara, podnosilac zahteva potpisuje pristupnu izjavu i time stie
status zadrugara. Sticanjem statusa zadrugara, zadrugar odgovara i za obaveze zadruge
nastale pre sticanja tog statusa.
Status zadrugara prestaje istupanjem iz zadruge, iskljuenjem iz zadruge,
smru zadrugara ili prestankom zadruge.Zadrugar moe da istupi iz zadruge po osnovu
pismene izjave o istupanju. Status zadrugara prestaje danom kad zadruga primi njegovu
pismenu izjavu o istupanju, ako zadrunim pravilima nije odreen otkazni rok. Ako
zadrugar ima dospele obaveze prema zadruzi, status zadrugara prestaje po podmirenju tih
obaveza, ali ne pre isteka otkaznog roka. Zadrugar moe biti iskljuen iz zadruge zbog
razloga utvrenih zadrunim pravilima. Odluku o iskljuenju zadrugara donosi organ
odreen zadrunim pravilima. Odluka o iskljuenju mora biti obrazloena. Protiv odluke
o iskljuenju zadrugar moe podneti albu skuptini zadruge, u roku utvrenom
zadrunim pravilima. Odluku po albi zadrugara skuptina zadruge donosi u roku
utvrenom zadrunim pravilima. Status zadrugara prestaje danom koji je odreen
odlukom o iskljuenju.
Naslednici umrlog zadrugara mogu stei status zadrugara, s pravima i
obavezama umrlog zadrugara, ako o tome odlui organ zadruge odreen zadrunim
pravilima i ako ispunjavaju uslove za sticanje statusa zadrugara. Danom prestanka statusa
zadrugara prestaju prava i obaveze zadrugara, osim imovinskih prava i obaveza utvrenih
ugovorom o osnivanju, zadrunim pravilima i zakonom.

5.6. Upravljanje zadrugom i organi zadruge

Zadrugom upravljaju zadrugari. U upravljanju zadrugom zadrugari imaju
jednako pravo glasa (jedan zadrugar jedan glas).
Organi zadruge su: skuptina, upravni odbor, nadzorni odbor i direktor zadruge,
ako zakonom nije drugaije odreeno. Predsednik i lanovi upravnog odbora, direktor
zadruge, predsednik i lanovi nadzornog odbora biraju se na vreme odreeno zadrunim
pravilima, koje ne moe biti due od pet godina, uz mogunost ponovnog izbora.
1) Skuptina zadruge. Skuptinu zadruge ine svi zadrugari. Skuptina zadruge:
donosi zadruna pravila; utvruje poslovnu politiku zadruge; odluuje o statusnim
promenama i prestanku zadruge; odluuje o osnivanju preduzea i drugog oblika
organizovanja; usvaja godinji obraun i izvetaje o poslovanju; donosi programe i
planove razvoja; odluuje o raspodeli dobiti, odnosno vika prihoda nad rashodima i
pokrivanje gubitaka, odnosno manjaka; bira i opoziva predsednika i lanove upravnog

203

odbora i predsednika i lanove nadzornog odbora; bira i razreava direktora zadruge;

donosi poslovnik o svom radu; odluuje o drugim pitanjima utvrenim saveznim
zakonom, ugovorom o osnivanju i zadrunim pravilima.
Ako zadruga ima vie od 100 zadrugara, zadrunim pravilima moe se odrediti da
se poslovi iz delokruga skuptine zadruge prenesu na skuptinu predstavnika zadrugara.
Skuptina o pitanjima iz svoje nadlenosti odluuje, u pravilu, veinom glasova
ukupnog broja svojih lanova, ako zadrunim pravilima nije predvieno da se te odluke
donose drugom kvalifikovanom veinom.
2) Upravni odbor. Upravni odbor sastoji se od najmanje pet lanova. lanovi
upravnog odbora biraju se iz reda zadruga. Ako u zadruzi ima vie od 50 zaposlenih koji
nisu zadrugari, jedan lan upravnog odbora bira se iz reda tih zaposlenih. Zadruga sa
manje od 20 zadrugara ne mora obrazovati upravni odbor. Ako zadruga ne obrazuje
upravni odbor, poslove iz delokruga upravnog odbora obavlja organ zadruge odreen
zadrunim pravilima. Upravni odbor priprema i sprovodi poslovnu politiku zadruge.
3) Nadzorni odbor. Nadzorni odbor sastoji se od najmanje tri lana. lanovi
nadzornog odbora biraju se iz reda zadrugara. Nadzorni odbor vri nadzor nad
zakonitou rada upravnog odbora i direktora i u tom smislu preduzima potrebne
aktivnosti. Nadzorni odbor donosi odluke veinom glasova prisutnih lanova, ako
zadrunim pravilima nije drugaije predvieno.
4) Direktor zadruge. Direktor zadruge organizuje i vodi poslovanje zadruge,
zastupa zadrugu, stara se o zakonitosti i odgovara za zakonitost rada zadruge i obavlja
druge poslove utvrene saveznim zakonom, osnivakim aktom i zadrunim pravilima.

5.7. Imovina zadruge

Imovinu zadruge ine pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima,
novanim sredstvima i hartijama od vrednosti (zadruna svojina) i druga imovinska
prava. Zadruna svojina obrazuje se iz udela zadrugara koji su preneseni u svojinu
zadruge ili lanarine zadrugara, sredstava ostvarenih radom i poslovanjem zadruge i
sredstava koja je zadruga stekla na drugi nain.
U obavljanju delatnosti, zadruga koristi zadrunu svojinu, a na osnovu drugih
imovinskih prava moe koristiti i sredstva u svojini zadrugara, kao i sredstva drugih
domaih i stranih pravnih i fizikih lica.Zadruga raspolae svojom imovinom na nain
odreen zakonom, osnivakim aktom, odnosno zadrunim pravilima.
Zadruga koja koristi imovinu koja je evidentirana kao drutvena svojina, odnosno
kao drutveni kapital, ne moe bez prethodne saglasnosti agencije nadlene za poslove
privatizacije da donosi odluke o raspolaganju tom imovinom, a naroito odluke o:
prodaji, poklonu, razmeni, korienju, poravnanju sa poveriocima, davanju zaloge,
davanju hipoteke i davanju garancije, davanju u dugoroni zakup i ulaganju u druga
pravna lica.
Udeli su sredstva koja zadrugari obezbeuju za osnivanje i poslovanje zadruge.
Svaki zadrugar upisuje jednak udeo. Zadrugar upisuje udeo u novanim sredstvima.
Zadrugar moe, u celini ili delimino, da upie udeo i u nenovanim sredstvima, koja se
izraavaju u novanom iznosu, ako je tako odreeno osnivakim aktom, odnosno
zadrunim pravilima. Vrednost nenovanog udela sporazumno procenjuju osnivai, a
posle osnivanja zadruge-organ odreen zadrunim pravilima. Udeli se ne mogu vraati,

204

zalagati niti biti predmet izvrenja za obaveze zadrugara za vreme trajanja statusa
zadrugara.
Zadruge koje se osnivaju i posluju bez udela zadrugara mogu sredstva za
poslovanje obezbeivati lanarinom zadrugara. Po prestanku statusa zadrugara,
lanarina se ne vraa.

5.8. Raspodela dobiti

Deo dobiti, odnosno viak prihoda nad rashodima zadruga rasporeuje u obavezni
rezervni fond, u procentu utvrenom zadrunim pravilima. Zadrunim pravilima mogu se
predvideti i drugi fondovi i izdvajanje sredstava za druge namene. Deo dobiti, odnosno
viak prihoda nad rashodima koji zadruga ne unese u fondove ili ne upotrebi za druge
namene raspodeljuje se zadrugarima u skladu sa zadrunim pravilima.
Zadruga pokriva gubitak, odnosno manjak na teret obaveznog rezervnog fonda.
Ako se gubitak, odnosno manjak ne moe pokriti iz obaveznog rezervnog fonda, pokriva
se iz drugih fondova i sredstava za druge namene, a ako se ne moe pokriti ni iz tih
sredstava-na teret udela.

5.9. Zadruni savezi

Zadruge se mogu udruivati u zadrune saveze. Zadruni savezi su samostalne
interesne i strune poslovne organizacije, koje se osnivaju radi unapreenja delatnosti
zadruga i zatite njihovih zajednikih interesa.
Zadruni savezi obavljaju naroito sledee poslove: pruaju strunu i drugu
pomo pri osnivanju i unapreivanju poslovanja zadruga; zastupaju interese zadruga pred
dravnim organima i organizacijama i bankarskim i drugim finansijskim organizacijama
u oblasti zadrugarstva; organizuju i podstiu struno usavravanje, nauno-istraivaki
rad i informativno-izdavaku i propagandnu delatnost od interesa za unapreenje
zadrugarstva; odluuju o prenosu, odnosno davanju na korienje imovine koja im je
predata po prestanku zadruge, u skladu sa zakonom;

6. Privredne komore
Zakon o privrednim komorama 76definie privredne komore kao "interesne,
samostalne i poslovno-strune organizacije privrednih drutava, preduzetnika i drugih
oblika organizovanja koji obavljaju privrednu delatnost i koje povezuje zajedniki
poslovni interes na odreenom podruju ili teritoriji u Republici Srbiji". Re komora
potie od arapske rei camera-soba (prostorija u kojoj su se sastajali trgovci i dogovarali
o zatiti svojih interesa), a na ovo poreklo upuuje i francuski termin "la chambre de
commerce" 77

76
77

"Slubeni glasnik RS", br. 65/2001, 36/2009 i 99/2011-dr.zakon

Vidi: Vasiljevi S. Mirko, nav.delo., str. 571.

205

6.1. Sistem komora

U uporednom pravu razlikuju se dva sistema komorskog organizovanja:
kontinentalni, koji je nastao po uzoru na francuski komorski sistem zasnovan na
obaveznom lanstvu i anglosaksonski sistem, koji se zasniva na konceptu komore kao
slobodno formiranoj asocijaciji trgovaca. 78 U Republici Srbiji sistem privrednih komora
je organizovan po "radijalno-stepenastom principu" i osnivaju se komore: 1) Privredna
komora Srbije, sa seditem u Beogradu, za teritoriju Republike Srbije, 2) Privredna
komora Vojvodine, sa seditem u Novom Sadu, za teritoriju Autonomne pokrajine
Vojvodine, 3) Privredna komora Kosova i Metohije, sa seditem u Kosovskoj Mitrovici
(formalnopravno: u Pritini), za teritoriju Autonomne pokrajine Kosova i Metohije, 4)
Privredna komora Beograda, sa seditem u Beogradu, za teritoriju grada Beograda i 5)
Regionalne komore.
Komora moe na svom podruju osnovati svoje organizacione jedinice
(ispostave, ekspoziture, centre, agencije), u skladu sa statutom.
Radi ostvarivanja zajednikih interesa, najmanje 100 privrednih subjekata
spomenutih u zakona mogu osnovati i druge komore prema delatnostima koje ti subjekti
obavljaju. Ove komore prestaju sa radom kada se broj lanova komore smanji ispod
propisanog broja.
Osniva se Registar komora koji vodi Agencija za privredne registre. Ministar
nadlean za poslove privrede propisuje sadrinu Registra komora.
Komora ima svojstvo pravnog lica i vodi registar svojih lanova.

6.2. lanovi komore

lanovi komore su privredna drutva i drugi oblici organizovanja koji obavljaju
privrednu delatnost, banke i druge finansijske organizacije i organizacije za osiguranje
imovine i lica. Preduzetnici koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju privrednu
delatnost i njihove zadruge su lanovi komore preko optih udruenja preduzetnika.
Zemljoradnike zadruge i drugi oblici organizovanja zemljoradnika su kolektivni lanovi
komore preko zadrunog saveza.
lanovi komore mogu biti i poslovna i struna udruenja i drutva, organizacije
koje obavljaju delatnost u oblastima zdravstvene, socijalne, borake, odnosno invalidske
zatite, drutvene brige o deci i drugim oblastima, kao to je socijalna sigurnost,
obrazovanje, nauka, kultura, fizika kultura, kao i organizacije koje svojom delatnou
unapreuju rad i poslovanje privrednih subjekata ili su u oblastima koje su utvrene
zakonom, o emu odluku donosi nadleni organ komore.
lanovi komore imaju jednaka prava i obaveze.
lanovi privrednih komora pristupaju i istupaju iz lanstva dostavljanjem
pismenog obavetenja o pristupanju, odnosno istupanju komori iji su lanovi.

78

S.Cari, M. Vitez i J. Veselinovi, nav. delo, str. 155.

206

6.3. Delatnost komore i finansiranje

Delatnost komore je: pruanje i organizovanje strune pomoi svojim lanovima
radi poboljanja i unapreivanja njihovog poslovanja; prouavanje pitanja koja se odnose
na privredne grane zastupljene u komori, praenje pojava privrednog ivota i ocenjivanje
njihovog dejstva na privredu Republike Srbije, odnosno svoje teritorije ili podruja;
unapreivanje i uspostavljanje ekonomske saradnje sa inostranstvom, organizovanje
privredne i turistiko-informativne propagande, sajmova, privrednih izlobi i drugih
promotivnih aktivnosti za potrebe svojih lanova; predstavljanje domae privrede u
zemlji i inostranstvu i ukljuivanje iste u meunarodnu razmenu roba i usluga na nain
kojim e se svojim lanovima olakati pristup svetskom tritu; pruanje pravovremenih i
kvalitetnih informacija svojim lanovima radi pronalaenja potencijalnih partnera i
njihovog meusobnog povezivanja; razvoj informacionog sistema u komori; podsticanje
istraivanja u oblasti nauno-tehnolokog razvoja; unapreivanje preduzetnitva i
menadmenta i praenje i prenoenje meunarodnih iskustava u tim oblastima, a naroito
menadmenta u oblasti sistema kvaliteta; poslovno povezivanje i informisanje lanova
komore; davanje predloga nadlenim dravnim organima za razvoj i uvoenje razliitih
instrumenata zatite domae privrede; pokretanje inicijative o antidampingu u vezi
nekorektnog ponaanja stranih proizvoaa na domaem tritu; pruanje pomoi svojim
lanovima u vezi sa finansiranjem i kreditiranjem proizvodnje u saradnji sa poslovnim
bankama; praenje postojanja konkurencije na tritu u pogledu privrednih grana
zastupljenih u komori i predlaganje mera dravnim organima u pogledu poboljanja
zatite konkurencije na relevantnom tritu, kao i obavetavanje i podnoenje zahteva
Komisiji za zatitu konkurencije u sluaju povreda konkurencije na relevantnom tritu;
negovanje dobrih poslovnih obiaja i poslovnog morala; organizovanje predavanja,
seminara i specijalizovanih kurseva radi usavravanja i obuke kadrova u privredi, i
izdavanje odgovarajuih uverenja komore; usklaivanje interesa lanova komore;
pruanje pomoi pri osnivanju novih preduzea i prestrukturiranju postojeih;
pripremanje i promovisanje tipskih ugovora izmeu preduzea; obavljanje i drugih
poslova od interesa za lanove komore.
Pored navedene delatnosti Privredna komora Srbije: vri odreena javna
ovlaenja koja su joj poverena zakonom; titi interes svojih lanova pred dravnim i
drugim organima i organizacijama u oblasti privrednog sistema, razvojne i ekonomske
politike; daje inicijative za donoenje republikih zakona i drugih propisa iz oblasti
privrede i mere tekue ekonomske politike; daje miljenje na nacrte i predloge zakona i
drugih propisa u oblasti privrednog sistema, razvojne i ekonomske politike; uestvuje u
pripremi zakona i drugih propisa od interesa za svoje lanove; izdaje odgovarajue
potvrde o bonitetu svojih lanova; utvruje pravila dobrog poslovnog ponaanja svojih
lanova, odnosno donosi uzanse.
Potvrde, uverenja i druge isprave koje izdaje Privredna komora Srbije, imaju
karakter javnih isprava.
Sredstva za rad komore obrazuju se od lanarine, naknada za usluge i iz drugih
izvora. Visinu lanarine i osnovicu na osnovu koje se obraunava lanarina, kao i nain i
rokove plaanja lanarine utvruje skuptina komore.

207

6.4. Odnos komora i drugih organa i organizacija

U cilju ostvarivanja interesa svojih lanova, komore ostvaruju saradnju sa
nadlenim ministarstvima, drugim dravnim organima i organizacijama i organima
lokalne samouprave i daju miljenja i predloge dravnim organima u vezi sa pitanjima
koja su od interesa za privredu. Komora ostvaruje saradnju sa organizacijama sindikata i
organizacijom poslodavaca. Komora sarauje sa drugim komorama i odgovarajuim
udruenjima u zemlji i inostranstvu. Privredna komora Srbije sarauje sa Vladom i
odreuje svoje predstavnike u organe i u stalna ili povremena radna tela, u skladu sa
posebnim propisima.

6.5. Organi i organizacije privredne komore

Komorom upravljaju njeni lanovi preko svojih predstavnika u njenim organima,
koji se biraju na nain utvren statutom komore. Organi komore su: skuptina, upravni
odbor, nadzorni odbor i predsednik.
Skuptina donosi statut, finansijski plan, godinji obraun i program rada
komore; bira i razreava lanove upravnog odbora i nadzornog odbora i predsednika
komore; utvruje stavove i daje smernice za rad organa i tela komore u oblasti
ekonomskog razvoja i privrednog sistema; odluuje o drugim znaajnim privrednim
pitanjima i obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom. Skuptinu sainjavaju
predstavnici lanova komore koji se biraju na nain utvren statutom.
Upravni odbor je organ upravljanja komorom.Upravni odbor: priprema predloge
odluka za skuptinu i izvrava njene odluke, donosi opta i druga akta utvrena statutom,
obavlja i druge poslove iz delokruga komore utvrene ovim zakonom i statutom.
Nadzorni odbor vri kontrolu nad radom komore, pregleda periodine i godinje
obraune i utvruje da li su oni sainjeni u skladu sa propisima, ostvaruje uvid u
izvravanje obaveza lanica, i kontrolie nain korienja sredstava komore.
Predsednik predstavlja komoru, odgovoran je za zakonitost rada i rukovodi i
usklauje njen rad i obavlja druge poslove utvrene zakonom i statutom.
Radi izvravanja odreenih zadataka i poslova od interesa za lanove u komori se
mogu obrazovati i radna tela i organizovati drugi oblici rada. Za pruanje strune
pomoi i odreenih poslovnih usluga lanovima u komori mogu se, u skladu sa statutom,
obrazovati specijalizovane organizacije (biroi, agencije, centri i dr.).

6.6. Akti komore

Komora ima statut kojim se ureuje: pristupanje i istupanje, odnosno prestanak
lanstva u komori; zadaci; oblici rada i organizovanja; delokrug i ovlaenja skuptine i
drugih organa komore; sastav, izbor, broj lanova i trajanje mandata lanova organa
komore; prava, obaveze i odgovornost lanova; nain upravljanja i odluivanja; nain
izbora i imenovanja funkcionera i rukovodeih radnika komore; sadraj i oblici
ostvarivanja saradnje sa dravnim organima i drugim organizacijama; nain meusobne
saradnje i saradnje sa privrednim komorama i slinim asocijacijama u inostranstvu;
javnost rada i obavetavanje lanova komore o radu njenih organa; nain obezbeenja

208

sredstava za rad i kontrola naplate lanarine; poloaj i zadaci strune slube; postupak
donoenja statuta i drugih optih akata, kao i druga pitanja znaajna za rad komore.
Statut komore objavljuje se u glasilu komore, odnosno ako takvo glasilo ne
postoji javno se objavljuje na drugi odgovarajui nain, a statut Privredne komore Srbije
i u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

6.7. Opta udruenja

Radi zajednikog unapreivanja rada i poslovanja, usklaivanja posebnih i
zajednikih interesa, predlaganja mera za poboljanje uslova poslovanja i ekonomskog
poloaja i socijalne sigurnosti, kao i radi razmatranja i reavanja i drugih pitanja od
zajednikog interesa, osnivaju se opta udruenja preduzetnika.
Opta udruenja osnivaju se za podruje Privredne komore Beograda i regionalne
privredne komore ili za podruje jedne ili vie optina, i to za jednu ili vie privrednih
delatnosti. Skuptina Privredne komore Beograda, odnosno regionalne privredne komore,
odreuje za koje se delatnosti i podruja osnivaju opta udruenja. Odluku o osnivanju
opteg udruenja donosi skuptina Privredne komore Beograda, odnosno regionalne
privredne komore.
Organi opteg udruenja su: skuptina, izvrni odbor, nadzorni odbor i sekretar.
Konstituisanje opteg udruenja vri se donoenjem statuta udruenja i izborom
njegovih organa. Statutom opteg udruenja ureuju se zadaci udruenja, organi i tela
udruenja i njihov delokrug i sastav, nain izbora i vreme trajanja mandata lanstva
organa i tela udruenja, prava i dunosti lanova udruenja, nain finansiranja udruenja,
kao i duga pitanja od znaaja za rad udruenja. Statut opteg udruenja donosi skuptina
udruenja koju ine lanovi tog udruenja.
Opte udruenje ima svojstvo pravnog lica i upisuje se u registar optih
udruenja koji vodi Privredna komora Beograda, odnosno regionalna privredna komora.
Privredna komora Srbije utvruje nain voenja registra optih udruenja.

6.8. Specijalizovani sudovi pri privrednim komorama

1) Sud asti obrazuje se pri komorama iz lana 2. stav 1. Zakona o privrednim
komorama. Sud asti pri drugim komorama obrazuje se ako je obrazovanje takvog suda
predvieno statutom tih komora.
Sud asti odluuje o povredama dobrih poslovnih obiaja, naruavanju
jedinstvenog trita i monopolistikim radnjama na tom tritu. Sud asti odluuje i o
neizvravanju obaveza lanova i odluka komore.
Organizacija, sastav, nain izbora i razreenja lanova, postupak i nain rada i
blie odredbe o nadlenosti suda asti, ureuju se optim aktom koji donosi skuptina
komore.
2) Stalni izbrani sud obrazuje se pri Privrednoj komori Srbije, Privrednoj komori
Vojvodine i Privrednoj komori Kosova i Metohije.
Stalni izbrani sud odluuje o meusobnim privrednim sporovima lanova
komore (posredovanjem ili odluivanjem), ako stranke pismeno ugovore nadlenost tog
suda. Odluka stalnog izbranog suda je konana i ima snagu pravosnane presude.

209

Organizacija, sastav, nain izbora i razreenja lanova, postupak i nain rada i

blie odredbe o nadlenosti stalnog izbranog suda, ureuje se optim aktom koji donosi
skuptina Privredne komore Srbije, Privredne komore Vojvodine i Privredne komore
Kosova i Metohije.
3) Spoljnotrgovinska arbitraa postoji pri Privrednoj komori Srbije.
Spoljnotrgovinska arbitraa odluuje i posreduje kada je njena nadlenost ugovorena u
privrednim sporovima sa meunarodnim elementom.
Spoljnotrgovinska arbitraa je nezavisna i samostalna u svom radu. Odluka
Spoljnotrgovinske arbitrae je konana i ima snagu pravnosnane sudske presude.
Organizacija, sastav, postupak i nain rada Spoljnotrgovinske arbitrae ureuje se
optim aktom koji donosi skuptina Privredne komore Srbije.

7. Slobodne zone
Slobodne zone kao podruje privrednog delovanja u specifinim uslovima
ureene su Zakonom o slobodnim zonama. 79 i definisane kao "deo teritorije Republike
Srbije koji je posebno ograen i oznaen, na kome se obavljaju delatnosti pod uslovima
utvrenim zakonom". Ovaj zakon utvruje uslove za odreivanje podruja i rad slobodne
zone, delatnosti koje se mogu obavljati u slobodnoj zoni, uslove za obavljanje tih
delatnosti i uslove za prestanak rada slobodne zone, kao i osnivanje, pravni status i
nadlenost Uprave za slobodne zone.
Prava osnivaa zone, privrednog drutva za upravljanje zonom i korisnika
zone, utvrena matinom zakonom, ne mogu se umanjiti drugim zakonom ili drugim
propisom. Osniva zone, u smislu zakona, je organ lokalne samouprave, privredno
drutvo, odnosno preduzetnik, koji je doneo odluku ili zakljuio ugovor sa drugim
osnivaem o osnivanju zone, a koji preko privrednog drutva za upravljanje zonom
podnosi zahtev za davanje saglasnosti za odreivanje podruja, a korisnik zone je pravno
i fiziko lice koje obavlja delatnost u zoni.

7.1. Odreivanje podruja

Podruje zone (zemljite koje je odreeno katastarskim parcelama i povrinom
iskazanom u odgovarajuim mernim jedinicama) se odreuje davanjem saglasnosti
Vlade. Zahtev za davanje saglasnosti za odreivanje podruja zone privredno drutvo za
upravljanje zonom podnosi Vladi preko ministarstva nadlenog za poslove finansija.
Privredno drutvo za upravljanje zonom (privredno drutvo za upravljanje zonom je
privredno drutvo koje obezbeuje uslove za nesmetano obavljanje delatnosti u zoni)
moe podneti zahtev za davanje saglasnosti, pod uslovom: 1) da su osnivai privrednog
drutva za upravljanje zonom osnivai zone. Osnivai zone mogu biti osnivai samo
jednog privrednog drutva za upravljanje zonom; 2) da je registrovano u Registru
privrednih subjekata za obavljanje delatnosti upravljanja zonom; 3) da odgovorno lice
osnivaa zone, odnosno odgovorno lice privrednog drutva za upravljanje zonom, nije
pravosnano osuivano za krivina dela protiv privrede, imovine, nedozvoljene trgovine i
protiv slubene dunosti. 4) da odgovorno lice privrednog drutva za upravljanje zonom
79

"Slubeni glasnik RS", br. 62/2006.

210

u poslednje tri godine nije bilo lan uprave, nadzornog odbora ili nosilac posebnih
ovlaenja u pravnom licu nad kojim je sproveden postupak likvidacije, odnosno steaja;
5) da osniva zone nije bio osniva preduzea za upravljanje slobodnom zonom kojem je
odlukom Vlade prestalo vaenje saglasnosti za osnivanje slobodne zone. Ovaj uslov ne
odnosi se na organ lokalne samouprave.
Ministarstvo nadleno za poslove finansija ocenjuje ekonomsku opravdanost
podnetog zahteva za davanje saglasnosti za odreivanje podruja zone i svoje miljenje
dostavlja Vladi. Odreivanje podruja zone je ekonomski opravdano ako se na osnovu
priloenog elaborata i drugih priloenih dokaza moe oceniti da e se postii pozitivni
efekti u pogledu privlaenja stranog kapitala, proizvodnje robe i pruanja usluga,
zapoljavanja, transfera savremenih tehnologija, privrednog restrukturiranja, i ako e
poslovanje u zoni doprineti ostvarenju strategije razvoja i mera ekonomske politike
Vlade.
Vlada utvruje blie kriterijume za ocenu ekonomske opravdanosti odreivanja
podruja zone.Vlada daje saglasnost za odreivanje podruja zone (akt vlade) u roku od
30 dana od dana uredno podnesenog predloga. U aktu Vlade navodi se naroito, naziv
zone, povrina zone, kao i naziv i sedite privrednog drutva za upravljanje zonom. Akt
Vlade prestaje da vai ako zona ne pone sa radom u roku od dve godine od dana
stupanja na snagu tog akta.
Na proirenje zone primenjuju se odredbe zakona o davanju saglasnosti za
odreivanje podruja zone.

7.2. Ureenje i upravljanje zonom

1) Upravljanje zonom. Zonom upravlja privredno drutvo za upravljanje zonom
registrovano za upravljanje zonom. Zonom moe upravljati samo jedno privredno
drutvo za upravljanje zonom. Privredno drutvo za upravljanje zonom utvruje
organizacione i tehnike uslove za obavljanje delatnosti u zoni (u obliku akta), ime se
ureuje radno vreme zone, kretanje lica i robe u zoni, obaveze privrednog drutva za
upravljanje zonom u vezi osiguranja prostornih, tehnikih i organizacijskih uslova
korienja zone, mere zatite na radu u zoni i mere zatite ivotne sredine, prava i
obaveze korisnika zone u odnosu na osnivaa zone i sl. Privredno drutvo za upravljanje
zonom je duno da akt kojim utvruje organizacione i tehnike uslove za obavljanje
delatnosti u zoni dostavi na saglasnost Upravi za slobodne zone.
Privredno drutvo za upravljanje zonom zakljuuje ugovore sa korisnicima zone
o meusobnim pravima i obavezama, koji sadre elemente iz akta navedenog u
prethodnom stavu. Privredno drutvo za upravljanje zonom je duno da u roku od 90
dana po isteku kalendarske godine dostavi Upravi za slobodne zone izvetaj o poslovanju
u zoni, koji sadri zakonom odreene podatke vezano za obavljanje delatnosti.
Ministarstvo nadleno za poslove finansija podnosi Vladi jednom godinje
izvetaj o poslovanju u svim zonama u Srbiji, sa predlogom mera. Ako oceni da se
poslovanjem u zoni ne postiu ciljevi predvieni elaboratom o postojanju ekonomske
opravdanosti za odreivanje podruja zone, ako privredno drutvo za upravljanje zonom
uini prekraj iz kaznenih odredbi zakona, kao i ako se utvrdi da privredno drutvo za
upravljanje zonom nije preduzelo mere za raskid ugovora sa korisnikom zone koji se ne
pridrava uslova poslovanja u zoni, ili koji je uinio neki od prekraja predvienih

211

matinim zakonom i zakonom koji ureuje carinski sistem i carinski postupak,

ministarstvo nadleno za poslove finansija moe predloiti Vladi da ukine saglasnost za
odreivanje podruja zone.
Korisnici zone mogu biti osniva zone, privredno drutvo za upravljanje zonom,
kao i druga domaa i strana pravna i fizika lica (u daljem tekstu: korisnici). Korisnici
obavljaju privrednu delatnost u zoni u skladu sa propisima, a na osnovu ugovora kojim su
regulisana meusobna prava i obaveze sa privrednim drutvom za upravljanje zonom.
Korisnici su duni da vode knjigovodstvo za poslovanje u zoni ili odvojeno
knjigovodstvo za deo svoga poslovanja koje obavljaju u zoni. Korisnici su duni da na
zahtev Uprave za slobodne zone dostavljaju toj upravi podatke o svom poslovanju.
2) Ureenje zone. Zona mora biti ograena, vidljivo obeleena i oznaena kao
slobodna zona, na ulazima i izlazima iz zone, kao i sa rene strane. Zona se moe
sastojati iz vie delova pod uslovom da oni ine funkcionalnu celinu. Zona ili njen deo,
ako se zona sastoji od vie delova, mora biti ograena, obeleena i ureena tako da se
promet robe i lica u zonu ili iz nje moe odvijati samo kroz odreene izlaze ili ulaze zone.
Ograda, ulazi i izlazi moraju biti odgovarajue ureeni, osigurani i nou osvetljeni.
Privredno drutvo za upravljanje zonom mora obezbediti prostorije za rad
carinske slube. Na robu koja se unosi i iznosi iz zone, kao i na robu smetenu u zoni,
primenjuju se mere carinskog nadzora i kontrole u skladu sa odredbama zakona koji
ureuje carinski sistem i carinski postupak.
Poetak rada. Ispunjenost uslova za poetak rada zone utvruje ministar
nadlean za poslove finansija, na predlog komisije koju obrazuje od predstavnika
nadlenih organa. Komisija utvruje da li su ispunjeni prostorni i energetski uslovi,
uslovi zatite ivotne okoline i drugi tehniki uslovi za rad zone, uslovi za rad carinske
slube, kao i uslovi u pogledu sprovoenja mera carinskog nadzora. Ministar nadlean za
poslove finansija u roku od 30 dana od dana dobijanja predloga komisije donosi reenje.
Na postupak donoenja reenja primenjuje se Zakon koji ureuje opti upravni postupak.
Reenje je konano u upravnom postupku. Dan donoenja reenja o ispunjenosti uslova
smatra se danom poetka rada zone.

7.3. Poslovanje u zoni

Obavljanje delatnosti u zoni. Korisnik moe, u skladu sa zakonom i ugovorom
sa privrednim drutvom za upravljanje zonom, u zoni obavljati proizvodnju i pruati
usluge, u skladu sa propisima. Obavljanjem delatnosti i pruanjem usluga u zoni ne sme
se ugroavati ivotna sredina, zdravlje ljudi, materijalna dobra i bezbednost zemlje.
Spoljnotrgovinsko poslovanje u zoni vri se slobodno, u skladu sa ugovorom.
Izvoz robe i usluga iz zone i uvoz robe i usluga u zonu su slobodni i ne podleu
kvantitativnim ogranienjima, niti se na taj uvoz i izvoz primenjuju mere komercijalne
politike. U zonu se ne moe uvoziti, niti se iz zone moe izvoziti roba iji je uvoz,
odnosno izvoz zabranjen. Roba koja se unosi i iznosi iz zone, kao i roba smetena u zoni,
ima tretman carinske robe. Iznoenje, odnosno unoenje ove robe, korisnik prijavljuje
nadlenoj carinarnici.
Korisnik moe privremeno izneti robu iz zone na drugi deo teritorije Srbije,
odnosno uneti robu u zonu sa drugog dela teritorije Srbije radi stavljanja u postupak
aktivnog, odnosno pasivnog oplemenjivanja. Korisnik moe privremeno izneti robu iz

212

zone na drugi deo teritorije Srbije i uneti robu u zonu sa drugog dela teritorije Srbije radi
ispitivanja, atestiranja, opravke i marketinkog prezentiranja. Nadlean carinski organ
odobrava carinski dozvoljeno postupanje sa robom u skladu sa zakonom koji ureuje
carinski sistem i carinski postupak.
Uverenje da je roba proizvedena u zoni izdaje carinski organ koji vri nadzor u toj
zoni, pod propisanim uslovima.
Na uvoz robe namenjene obavljanju delatnosti i izgradnji objekata u zoni ne
plaa se carina i druge uvozne dabine.
Roba koja se iz zone stavlja u promet na teritoriju Srbije podlee obavezi
plaanja carine i drugih uvoznih dabina. Lice koje ovu robu stavlja u promet na
teritoriju Srbije duno je da tu robu prijavi carinarnici, radi sprovoenja odgovarajueg
carinskog postupka. Obaveza plaanja carine i drugih uvoznih dabina za robu koja se iz
zone stavlja u promet na teritoriju Srbije, nastaje na dan kada je roba prela iz zone na
teritoriju Srbije. Iznos carine i drugih uvoznih dabina za ovu robu utvruje se prema
stanju robe i po propisima koji vae na dan prihvatanja carinske deklaracije. Carinska
vrednost robe, kao i iznos carinskog duga utvruje se u skladu sa odredbama zakona koji
ureuje carinski sistem i carinski postupak.
Korisnik je duan da omogui sprovoenje mera carinskog nadzora i kontrole i
vodi propisanu evidenciju o robi koja se uvozi, odnosno unosi u zonu, izvozi, odnosno
iznosi iz zone i koristi u zoni.
Plaanje, naplaivanje, prenos, kupovina i prodaja u stranim sredstvima plaanja i
u dinarima u zoni vri se u skladu sa propisima o deviznom poslovanju.
Osnivanje i poslovanje banaka u zoni vri se u skladu sa propisima o bankama.
Obavljanje delatnosti osiguranja u zoni vri se u skladu sa propisima o
osiguranju.
Radni odnosi izmeu zaposlenih i poslodavaca (korisnika) u zoni ureuju se
ugovorom o radu, u skladu sa propisima koji ureuju rad i radne odnose.
Na unos dobara u zonu i pruanje usluga u zoni primenjuju se odredbe zakona
koji ureuje porez na dodatu vrednost. Korisnik, odnosno privredno drutvo za
upravljanje zonom, moe imati poreske olakice u skladu sa propisima koji ureuju porez
na dobit preduzea, poreze na imovinu i porez na dohodak graana.

7.4. Prestanak rada zone

Saglasnost kojom se odreuje podruje zone prestaje da vai aktom Vlade: 1)
ako se u toku rada zone utvrdi da su trajno prestali tehniki uslovi propisani zakonom za
njeno osnivanje; 2) ako je odgovorno lice privrednog drutva za upravljanje zonom, kao i
odgovorno lice u pravnom licu, iji je pravni sledbenik privredno drutvo za upravljanje
zonom pravosnano osueno za krivino delo protiv privrede, imovine, nedozvoljene
trgovine i protiv slubene dunosti; 3) na predlog ministarstva nadlenog za poslove
finansija, u sluajevima utvrivanja nepravilnosti poslovanja iz lana 11. stav 5. zakona;
4) na zahtev privrednog drutva za upravljanje zonom. Akt o prestanku vaenja
saglasnosti za odreivanje podruja donosi Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za
poslove finansija.
Zona prestaje sa radom po isteku roka od 90 dana od dana donoenja akta Vlade
o prestanku vaenja saglasnosti za odreivanje podruja zone. Privredno drutvo za

213

upravljanje zonom, odnosno korisnik je duan da u roku od 60 dana po isteku roka od 90

dana, robu koja je uvezena iz inostranstva ocarini, vrati u inostranstvo ili preda
carinarnici na slobodno raspolaganje. Na ovu robu plaaju se carina i druge uvozne
dabine, prema stanju robe i po propisima koji vae na dan prihvatanja carinske
deklaracije. Izuzetno, na opremu koja je radi obavljanja delatnosti u zoni bila uvezena u
zonu najmanje tri godine pre prestanka rada zone, ne plaa se carina.
Korisnik zone zadrava pravo svojine na izgraenim objektima, stvarima i
pravima koje je uvezao, odnosno uneo u zonu i ima pravo da u sluaju prestanka rada
zone nastavi sa radom u skladu sa propisima koji vae za poslovanje na teritoriji van
zone.

7.5. Uprava za slobodne zone

Obrazuje se Uprava za slobodne zone, kao organ uprave u sastavu ministarstva
nadlenog za poslove finansija, za obavljenje poslova dravne uprave u oblasti slobodnih
zona. Upravom za slobodne zone rukovodi direktor.
Uprava za slobodne zone obavlja sledee poslove: 1) u oblasti razvoja zona u
funkciji interesa drave: sprovodi nacionalnu politiku razvoja zona u cilju poveanja
priliva direktnih investicija i uposlenosti radne snage; uestvuje u pripremi propisa u
oblasti rada zona; razmatra zahteve za davanje saglasnosti za odreivanje podruja zona i
svoje miljenje dostavlja ministarstvu nadlenom za poslove finansija; inicira i koordinira
sa nadlenim dravnim organima razmatranje strunih pitanja iz oblasti poslovanja u
zonama, radi pravilne primene zakona i njegove usaglaenosti sa propisima Srbije; prua
strunu pomo investitorima u procesu donoenja odluke o ulaganju u zone i u svim
pitanjima realizacije ulaganja; sarauje sa Privrednom komorom Srbije i drugim
neprofitnim i dobrovoljnim organizacijama i dr.; 2) u oblasti promocije zona: sarauje
sa Agencijom za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), na promociji investiranja i
poslovanja u zonama, kroz predstavljanje posebnih pogodnosti i poslovnih mogunosti u
skladu sa planom i programom usvojenim od strane ministarstva nadlenog za poslove
finansija i SIEPA; obavetava investitore o povoljnostima za ulaganje u zone i dr.; 3) u
oblasti kontrole i nadzora zona: razmatra izvetaje o radu zona i predlae njihovo
usvajanje ministarstvu nadlenom za poslove finansija; predlae nadlenim dravnim
organima dodatne mere kontrole rada u zonama ukoliko postoji takva potreba i dr.

8. Javna preduzea
Poslovanje javnih preduzea je ureeno veim brojem propisa, ali njihovo
osnovno odreenje daje Zakon o javnim preduzeima. 80Po ovom, matinom zakonu,
"javno preduzee je preduzee koje obavlja delatnost od opteg interesa, a koje osniva
Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave".
Javno preduzee se osniva i posluje u skladu sa matinim zakonom, zakonom
kojim se ureuju uslovi i nain obavljanja delatnosti od opteg interesa i zakonom kojim
se ureuje pravni poloaj privrednih drutava (Zakon o privrednim drutvima).

80

"Slubeni glasnik RS", br. 119/2012, 116/2013-autentino tumaenje i 44/2014-dr. zakon.

214

Na poslovno ime, sedite, zastupanje i statusne promene javnog preduzea, kao i

na druga pitanja koja nisu posebno ureena matinim zakonom, odnosno zakonom kojim
se ureuju uslovi i nain obavljanja delatnosti od opteg interesa, shodno se primenjuju
odredbe zakona kojim se ureuje poloaj privrednih drutava koje se odnose na drutvo s
ogranienom odgovornou i akcionarsko drutvo (drutva kapitala).
Zabranjeno je korienje imovine, aktivnosti, imena i vizuelnog identiteta javnog
preduzea u svim aktivnostima vezanim za politike stranke i izborne kampanje, kao i
svaka druga zloupotreba javnih preduzea u politike svrhe.

8.1. Delatnosti od opteg interesa

Delatnosti od opteg interesa, u smislu zakona, jesu delatnosti koje su kao takve
odreene zakonom u oblasti: proizvodnje, prenosa i distribucije elektrine energije;
proizvodnje i prerade uglja; istraivanja, proizvodnje, prerade, transporta i distribucije
nafte i prirodnog i tenog gasa; prometa nafte i naftnih derivata; eleznikog, potanskog
i vazdunog saobraaja; telekomunikacija; izdavanja slubenog glasila Republike Srbije;
izdavanja udbenika; upravljanja nuklearnim objektima, korienja, upravljanja, zatite i
unapreivanja dobara od opteg interesa (vode, putevi, mineralne sirovine, ume, plovne
reke, jezera, obale, banje, divlja, zatiena podruja), proizvodnja, promet i prevoz
naoruanja i vojne opreme, upravljanja otpadom, kao i komunalne delatnosti. Delatnosti
u navedenom smislu jesu i delatnosti od stratekog znaaja za Republiku Srbiju, kao i
delatnosti neophodne za rad dravnih organa i organa jedinice lokalne samouprave,
utvrene zakonom ili aktom Vlade.
Oblici organizovanja za obavljanje delatnosti od opteg interesa. Delatnost od
opteg interesa obavljaju javna preduzea. Delatnost od opteg interesa moe da obavlja
i drutvo kapitala iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica
lokalne samouprave i njihova zavisna drutva, kao i drutvo kapitala i preduzetnik, u
skladu sa zakonom kojim se ureuje njihov pravni poloaj, kada im nadleni organ poveri
obavljanje te delatnosti. Drutva kapitala, zavisna drutva i preduzetnik, u obavljanju
delatnosti od opteg interesa imaju isti poloaj kao i javno preduzee, ukoliko odredbama
zakona nije drukije propisano.

8.2. Osnivanje i poslovanje javnog preduzea

1) Osnivanje javnog preduzea
Ako javno preduzee osniva Republika Srbija, prava osnivaa ostvaruje Vlada.
Javno preduzee za obavljanje komunalne delatnosti ili delatnosti od znaaja za
rad organa jedinice lokalne samouprave osniva jedinica lokalne samouprave, aktom koji
donosi skuptina jedinice lokalne samouprave, koja ostvaruje prava osnivaa.
Ako javno preduzee osniva autonomna pokrajina, akt o osnivanju javnog
preduzea donosi skuptina autonomne pokrajine, koja ostvaruje prava osnivaa.
Akt o osnivanju javnog preduzea (osnivaki akt), bilo kog od navedenih
osnivaa, sadri odredbe o: 1) nazivu i seditu osnivaa; 2) poslovnom imenu i seditu
javnog preduzea; 3) pretenoj delatnosti javnog preduzea; 4) pravima, obavezama i
odgovornostima osnivaa prema javnom preduzeu i javnog preduzea prema osnivau;

215

5) uslovima i nainu utvrivanja i rasporeivanja dobiti, odnosno nainu pokria gubitka

i snoenju rizika; 6) uslovima i nainu zaduenja javnog preduzea; 7) zastupanju javnog
preduzea; 8) iznosu osnovnog kapitala, kao i opisu, vrsti i vrednosti nenovanog uloga;
9) organima javnog preduzea; 10) imovini koja se ne moe otuiti; 11) o raspolaganju
(otuenje i pribavljanje) stvarima u javnoj svojini koja su preneta u svojinu javnog
preduzea u skladu sa zakonom; 12) zatiti ivotne sredine; 13) drugim pitanjima koja su
od znaaja za nesmetano obavljanje delatnosti za koju se osniva javno preduzee.
Raspolaganje (otuenje i pribavljanje) stvarima u javnoj svojini koje nisu prenete
u kapital javnog preduzea, odnosno osnivaima, vri se pod uslovima, na nain i po
postupku propisanim zakonom kojim se ureuje javna svojina.
2) Cilj osnivanja i poslovanja
Javno preduzee osniva se i posluje radi: obezbeivanja trajnog obavljanja
delatnosti od opteg interesa i urednog zadovoljavanja potreba korisnika proizvoda i
usluga; razvoja i unapreivanja obavljanja delatnosti od opteg interesa; obezbeivanja
tehniko-tehnolokog i ekonomskog jedinstva sistema i usklaenosti njegovog razvoja;
sticanja dobiti; ostvarivanja drugog zakonom utvrenog interesa.
Javna preduzea koja nemaju konkurenciju na tritu u osnovnoj delatnosti za
koju su osnovana ne mogu se oglaavati na komercijalnoj osnovi bez saglasnosti
osnivaa.
3) Uslovi za obavljanje delatnosti od opteg interesa
Javno preduzee, drutvo kapitala iji je osniva Republika Srbija, autonomna
pokrajina ili jedinica lokalne samouprave i njihova zavisna drutva, koja obavljaju
delatnost od opteg interesa, kao i drutvo kapitala i preduzetnik kojima je, u skladu sa
zakonom, povereno obavljanje delatnosti od opteg interesa, mogu da otponu obavljanje
delatnosti od opteg interesa kad nadleni dravni organ utvrdi da su ispunjeni uslovi za
obavljanje te delatnosti u pogledu: tehnike opremljenosti; kadrovske osposobljenosti;
bezbednosti i zdravlja na radu; zatite i unapreenja ivotne sredine; drugih uslova
propisanih zakonom.
Prava, obaveze i odgovornosti izmeu javnog preduzea, kao i drutva kapitala
iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave i
njegovih zavisnih drutava, koji obavljaju delatnost od opteg interesa i Republike Srbije,
autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, ureuju se osnivakim aktom, a
pojedina prava i obaveze mogu se urediti i ugovorom u skladu sa zakonom.
Prava, obaveze i odgovornosti izmeu drutva kapitala ili preduzetnika kome se
poverava obavljanje delatnosti od opteg interesa i Republike Srbije, autonomne
pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, ureuju se ugovorom u skladu sa zakonom i
zakonima kojima se ureuje obavljanje delatnosti od opteg interesa.
4) Imovina
Javno preduzee ima svoju imovinu kojom upravlja i raspolae u skladu sa
zakonom, osnivakim aktom i ugovorom. Imovinu javnog preduzea ine pravo svojine

216

na pokretnim i nepokretnim stvarima, novana sredstva i hartije od vrednosti i druga

imovinska prava, koja su preneta u svojinu javnog preduzea u skladu sa zakonom,
ukljuujui i pravo korienja na stvarima u javnoj svojini.
Javno
preduzee,
drutvo kapitala i preduzetnik za obavljanje delatnosti od opteg interesa, mogu koristiti i
sredstva u javnoj i drugim oblicima svojine, u skladu sa zakonom, osnivakim aktom i
ugovorom.
Drutva kapitala sa privatnim kapitalom, odnosno privredna drutva sa
veinskim ueem privatnog kapitala, koja obavljaju delatnost od opteg interesa, imaju
svoju imovinu kojom upravljaju i raspolau u skladu sa zakonom kojim se ureuje pravni
poloaj privrednih drutava, osnivakim aktom i ugovorom.
Kapital u javnom preduzeu podeljen je na udele odreene nominalne vrednosti
i upisuje se u registar. Po osnovu ulaganja sredstava u javnoj svojini Republika Srbija,
odnosno autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, stiu udele ili akcije u
javnim preduzeima i drutvima kapitala iji su osnivai koja obavljaju delatnost od
opteg interesa i prava po osnovu tih akcija ili udela.
5) Odgovornost za obaveze
Javno preduzee za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom.
Drutvo kapitala koje obavlja delatnost od opteg interesa za svoje obaveze
odgovara u skladu sa zakonom kojim se ureuje pravni poloaj privrednih drutava.
Preduzetnik koji obavlja delatnost od opteg interesa za svoje obaveze odgovara
celokupnom svojom imovinom.

8.3. Organi javnog preduzea

Upravljanje u javnom preduzeu moe biti organizovano kao jednodomno ili
dvodomno. U sluaju jednodomnog upravljanja, organi drutva su: 1) nadzorni odbor; 2)
direktor. U sluaju dvodomnog upravljanja, organi drutva su: 1) nadzorni odbor; 2)
izvrni odbor; 3) direktor. Vlada posebnim aktom utvruje merila i kriterijume na
osnovu kojih se javno preduzee razvrstava u grupu preduzea sa jednodomnim ili
dvodomnim upravljanjem.
1) Nadzorni odbor
Nadzorni odbor javnog preduzea iji je osniva Republika Srbija ima pet
lanova. Nadzorni odbor javnog preduzea iji je osniva lokalna samouprava ili
autonomna pokrajina ima tri lana. Predsednika i lanove nadzornog odbora javnog
preduzea iji je osniva Republika Srbija imenuje Vlada, javnog preduzea iji je
osniva autonomna pokrajina-organ odreen statutom autonomne pokrajine, a javnog
preduzea iji je osniva jedinica lokalne samouprave-organ odreen statutom jedinice
lokalne samouprave, pod uslovima, na nain i po postupku utvrenim zakonom.
U preduzeima kojima je osniva Republika Srbija, Vlada imenuje lanove
nadzornog odbora na period od etiri godine, s tim da se jedan lan imenuje iz reda
zaposlenih, dok jedan lan nadzornog odbora mora biti nezavisan lan nadzornog odbora.
Kada je osniva javnog preduzea autonomna pokrajina ili lokalna

217

samouprava, organ utvren statutom autonomne pokrajine, odnosno statutom jedinice

lokalne samouprave imenuje lanove nadzornog odbora na period od etiri godine, s tim
da se jedan lan imenuje iz reda zaposlenih. Predstavnici zaposlenih u nadzornom odboru
predlau se na nain utvren statutom javnog preduzea.
Mandat predsedniku i lanovima nadzornog odbora prestaje istekom perioda na
koji su imenovani, ostavkom ili razreenjem. Predsednik i lanovi nadzornog odbora
kojima je prestao mandat, duni su da vre svoje dunosti do imenovanja novog
nadzornog odbora, odnosno imenovanja novog predsednika ili lana nadzornog odbora.
Nadzorni odbor: utvruje poslovnu strategiju i poslovne ciljeve javnog preduzea
i stara se o njihovoj realizaciji; usvaja izvetaj o stepenu realizacije programa
poslovanja; donosi godinji program poslovanja, uz saglasnost osnivaa; nadzire rad
direktora; vri unutranji nadzor nad poslovanjem javnog preduzea; uspostavlja,
odobrava i prati raunovodstvo, unutranju kontrolu, finansijske izvetaje i politiku
upravljanja rizicima; utvruje finansijske izvetaje javnog preduzea i dostavlja ih
osnivau radi davanja saglasnosti; donosi statut uz saglasnost osnivaa; odluuje o
statusnim promenama i osnivanju drugih pravnih subjekata, uz saglasnost osnivaa;
donosi odluku o raspodeli dobiti, odnosno nainu pokria gubitka uz saglasnost
osnivaa; daje saglasnost direktoru za preduzimanje poslova ili radnji u skladu sa
zakonom, statutom i odlukom osnivaa; imenuje izvrne direktore javnog preduzea;
zakljuuje ugovore o radu na odreeno vreme sa direktorom preduzea, odnosno
ugovore o radu sa izvrnim direktorima preduzea; vri druge poslove u skladu sa
zakonom, statutom i propisima kojima se ureuje pravni poloaj privrednih drutava.
Nadzorni odbor ne moe preneti pravo odluivanja o pitanjima iz svoje
nadlenosti na direktora ili drugo lice u javnom preduzeu.
2) Izvrni odbor
Izvrni odbor ine izvrni direktori koje imenuje Nadzorni odbor na predlog
direktora preduzea, a predsednik izvrnog odbora je direktor preduzea. Broj izvrnih
direktora utvruje se osnivakim aktom, s tim da ne moe biti vie od sedam izvrnih
direktora. Izvrni direktori ne mogu imati zamenike. Izvrni direktori moraju biti u
radnom odnosu u javnom preduzeu.
Na sva pitanja koja nisu ureena zakonom, a odnose se na izvrne direktore i
izvrni odbor, primenjuju se odgovarajue odredbe Zakona o privrednim drutvima.
3) Direktor
Direktora javnog preduzea imenuje Vlada, na period od etiri godine, a na
osnovu sprovedenog javnog konkursa.
Direktora javnog preduzea iji je osniva autonomna pokrajina ili jedinica
lokalne samouprave imenuje organ odreen statutom autonomne pokrajine, odnosno
lokalne samouprave, na period od etiri godine, a na osnovu sprovedenog javnog
konkursa, po uslovima utvrenim zakonom. Statutom ili osnivakim aktom javnog
preduzea mogu se odrediti i drugi uslovi koje lice mora ispuniti da bi moglo biti
imenovano za direktora javnog preduzea. Direktor javnog preduzea je javni funkcioner
u smislu zakona kojim se regulie oblast vrenja javnih funkcija.

218

Na uslove za imenovanje direktora javnog preduzea iji je osniva jedinica

lokalne samouprave shodno se primenjuju odredbe Zakona o radu.
Direktor javnog preduzea: predstavlja i zastupa javno preduzee; organizuje i
rukovodi procesom rada; vodi poslovanje javnog preduzea; odgovara za zakonitost rada
javnog preduzea; predlae godinji program poslovanja i preduzima mere za njegovo
sprovoenje; predlae finansijske izvetaje; izvrava odluke nadzornog odbora; predlae
izvrne direktore; vri druge poslove odreene zakonom, osnivakim aktom i statutom
javnog preduzea.
Direktor i izvrni direktori imaju pravo na zaradu, a mogu imati i pravo na
stimulaciju u sluaju kada javno preduzee posluje sa pozitivnim poslovnim rezultatima.
Postupak za imenovanje direktora. Direktor javnog preduzea imenuje se po
sprovedenom javnom konkursu. Javni konkurs sprovodi Komisija za imenovanja Vlade,
odnosno komisija za imenovanja jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine.
Komisiju za imenovanja autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave
obrazuje organ koji je statutom autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne
samouprave odreen kao nadlean za imenovanje direktora. Kada komisiju obrazuje
nadleni organ jedinice lokalne samouprave, jedan lan komisije mora biti imenovan na
predlog Stalne konferencije gradova i optina.
Direktor javnog preduzea zasniva radni odnos na odreeno vreme.
Prestanak mandata. Mandat direktora prestaje istekom perioda na koji je
imenovan, ostavkom i razreenjem. Ostavka se u pisanoj formi podnosi organu
nadlenom za imenovanje direktora javnog preduzea. Predlog za razreenje direktora
javnog preduzea moe podneti nadzorni odbor javnog preduzea, a kod javnih
preduzea iji je osniva Republika Srbija i ministarstvo nadleno za oblast iz koje je
javno preduzee.
Suspenzija. Ukoliko protiv direktora stupi na snagu optunica za krivina dela
protiv privrede, pravnog saobraaja ili slubene dunosti, organ nadlean za imenovanje
direktora javnog preduzea donosi reenje o suspenziji. Suspenzija traje dok se postupak
pravnosnano ne okona. Na sva pitanja o suspenziji direktora shodno se primenjuju
odredbe o udaljenju sa rada propisane zakonom kojim se ureuje oblast rada.
Vrilac dunosti. Organ nadlean za imenovanje direktora javnog preduzea
imenuje vrioca dunosti direktora, u sledeim sluajevima: ukoliko direktoru prestane
mandat zbog isteka perioda na koji je imenovan, zbog podnoenja ostavke ili u sluaju
razreenja pre isteka mandata; ukoliko bude doneto reenje o suspenziji direktora; u
sluaju smrti ili gubitka poslovne sposobnosti direktora.
Vrilac dunosti moe biti imenovan na period koji nije dui od est meseci. U
naroito opravdanim sluajevima, a radi spreavanja nastanka materijalne tete, organ
nadlean za imenovanje direktora javnog preduzea moe doneti odluku o imenovanju
vrioca dunosti direktora na jo jedan period od est meseci. Vrilac dunosti ima sva
prava, obaveze i ovlaenje direktora.
4) Komisija za reviziju.
Javna preduzea moraju imati izvrenu reviziju finansijskog izvetaja od strane
ovlaenog revizora. Javno preduzee iji je osniva Republika Srbija ima komisiju za

219

reviziju. Komisija za reviziju ima tri lana koje imenuje nadzorni odbor. lan komisije za
reviziju ne moe biti direktor javnog preduzea.
Komisija za reviziju: priprema, predlae i proverava sprovoenje
raunovodstvenih politika i politika upravljanja rizicima; ispituje primenu
raunovodstvenih standarda u pripremi finansijskih izvetaja i ocenjuje sadrinu tih
izvetaja; ispituje ispunjenost uslova za izradu konsolidovanih finansijskih izvetaja;
sprovodi postupak izbora revizora drutva i predlae kandidata za revizora; vri druge
poslove koje joj poveri nadzorni odbor.
Opti akti javnog preduzea su statut i drugi opti akti utvreni zakonom.
Javno preduzee upisuje se u registar u skladu sa zakonom kojim se ureuje
pravni poloaj privrednih drutava i postupak registracije u skladu sa zakonom.
Osnivaka prava. Javno preduzee moe osnovati zavisno drutvo kapitala za
obavljanje delatnosti iz predmeta svog poslovanja utvrenog osnivakim aktom, s tim da
na taj akt saglasnost daje osniva javnog preduzea. Javno preduzee prema zavisnom
drutvu kapitala ima prava, obaveze i odgovornosti koje ima i osniva javnog preduzea
prema javnom preduzeu.
Ulaganje kapitala. Javno preduzee moe ulagati kapital u druga drutva kapitala
za obavljanje delatnosti od opteg interesa ili delatnosti koja nije delatnost od opteg
interesa, na osnovu prethodne saglasnosti osnivaa.
Raspodela dobiti i nain pokria gubitka. Odluku o raspodeli dobiti donosi
nadzorni odbor javnog preduzea uz saglasnost osnivaa. Ovom odlukom deo sredstava
po osnovu dobiti usmerava se osnivau i uplauje se na raun propisan za uplatu javnih
prihoda. Odluku o nainu pokria gubitka donosi nadzorni odbor javnog preduzea uz
saglasnost osnivaa.

8.4. Odnos prema osnivau

Program poslovanja. Unapreenje rada i razvoja javnog preduzea, kao i
zavisnog drutva kapitala, zasniva se na dugoronom i srednjeronom planu rada i
razvoja, koji donosi nadzorni odbor javnog preduzea, odnosno nadleni organ zavisnog
drutva kapitala. Za svaku kalendarsku godinu javno preduzee i zavisno drutvo kapitala
iji je osniva javno preduzee, donose godinji program poslovanja i dostavljaju ga
osnivau radi davanja saglasnosti, najkasnije do 1. decembra tekue godine za narednu
godinu. Program se smatra donetim kada na njega saglasnost da osniva.
Javno preduzee koje koristi ili namerava da koristi bilo koji oblik budetske
pomoi (subvencije, garancije ili drugu vrstu pomoi) duno je da predloi poseban
program koji sadri program korienja pomoi, sa vremenski ogranienom i merljivom
dinamikom poveanja efikasnosti i unutranjih promena koje e dovesti javno preduzee
u poziciju da moe da posluje bez ovih oblika pomoi ili uz njihovo smanjenje. Program
sadri, naroito: planirane izvore prihoda i pozicije rashoda po namenama; planirani
nain raspodele dobiti javnog preduzea, odnosno planirani nain pokria gubitka
javnog preduzea; elemente za celovito sagledavanje politike cena proizvoda i usluga,
zarada i zapoljavanja u tom preduzeu, odnosno zavisnom drutvu kapitala, koji se
utvruju u skladu sa politikom projektovanog rasta zarada u javnom sektoru, koju
utvruje Vlada za godinu za koju se program donosi; kriterijume za korienje sredstava

220

za pomo, sportske aktivnosti, propagandu i reprezentaciju, kao i kriterijume za

odreivanje naknade za rad predsednika i lanova nadzornog odbora.

8.5. Praenje realizacije Programa poslovanja i kontrola

redovnosti plaanja
Javno preduzee i zavisno drutvo kapitala iji je osniva javno preduzee duni
su da ministarstvu nadlenom za poslove finansija, ministarstvu nadlenom za poslove
trgovine, ministarstvu nadlenom za poslove rada i resornom ministarstvu dostavljaju
tromesene izvetaje o realizaciji Programa poslovanja. Na osnovu ovih izvetaja
resorno ministarstvo sainjava i dostavlja Vladi informaciju o stepenu usklaenosti
planiranih i realizovanih aktivnosti.
Javno preduzee i zavisno drutvo kapitala iji je osniva javno preduzee duni
su da ministarstvu nadlenom za poslove finansija meseno dostavljaju izvetaj o
rokovima izmirenja obaveza prema privrednim subjektima, utvrenih zakonom kojim se
odreuju rokovi izmirenja novanih obaveza u komercijalnim transakcijama.
Ukoliko se usvojeni programi poslovanja javnih preduzea iji je osniva
Republika Srbija, kao i zavisnih drutava kapitala iji je osniva to javno preduzee, ne
sprovode u skladu sa smernicama ekonomske politike Vlade, naroito u delu politike
zarada i zapoljavanja, kao i u pogledu redovnosti u rokovima plaanja prema privrednim
subjektima, ministarstvo nadleno za poslove finansija i ministarstvo nadleno za poslove
rada i zapoljavanja nee izvriti overu obrazaca koje Vlada propisuje za kontrolu
obrauna i isplate zarada u javnim preduzeima.
Ukoliko se usvojeni programi javnih preduzea iji je osniva autonomna
pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, kao i zavisnih drutava kapitala iji je
osniva to javno preduzee, ne sprovode u skladu sa smernicama ekonomske politike
Vlade u oblasti politike zarada i zapoljavanja u javnom sektoru, ili ako se ne potuju
rokovi za izmirenje obaveza ovih javnih preduzea prema privrednim subjektima
utvreni zakonom kojim se reguliu rokovi izmirenja novanih obaveza u komercijalnim
transakcijama, ministar nadlean za poslove finansija moe izdati nalog da se
privremeno obustavi prenos pripadajueg dela poreza na zarade i poreza na dobit
preduzea autonomnoj pokrajini, pripadajueg dela poreza na zarade Gradu Beogradu,
odnosno prenos transfernih sredstava iz budeta Republike Srbije jedinici lokalne
samouprave.

8.6. Promena delatnosti, sedita i poslovnog imena

Javno preduzee moe, pored delatnosti za ije je obavljanje osnovano, da obavlja
i druge delatnosti uz saglasnost osnivaa. Promena sedita i poslovnog imena javnog
preduzea vri se uz saglasnost osnivaa, na nain utvren osnivakim aktom javnog
preduzea.

8.7. Ovlaenja osnivaa

U sluaju poremeaja u poslovanju javnog preduzea i drutva kapitala iji je
osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave i
221

njegovog zavisnog drutva, koje obavlja delatnost od opteg interesa, osniva moe
preduzeti mere kojima e obezbediti uslove za nesmetano funkcionisanje preduzea,
odnosno drutva kapitala i za obavljanje delatnosti od opteg interesa, osim ako je
osnivakim aktom i zakonom kojim se ureuje obavljanje delatnosti od opteg interesa
drugaije odreeno, a naroito: promenu unutranje organizacije javnog preduzea,
odnosno drutva kapitala; razreenje organa koje imenuje i imenovanje privremenih
organa javnog preduzea ili drutava kapitala; ogranienja prava ogranaka javnog
preduzea i drutva kapitala ili njihovih zavisnih drutava da istupaju u pravnom
prometu sa treim licima; ogranienje u pogledu prava raspolaganja pojedinim
sredstvima u javnoj svojini; druge mere odreene zakonom kojim se ureuju uslovi i
nain obavljanja delatnosti od opteg interesa.

8.8. Obezbeivanje zatite opteg interesa

Radi obezbeivanja zatite opteg interesa u javnom preduzeu Vlada, odnosno
nadleni organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave daje saglasnost na:
1) statut; 2) davanje garancija, avala, jemstava, zaloga i drugih sredstava obezbeenja za
poslove koji nisu iz okvira delatnosti od opteg interesa; 3) tarifu (odluku o cenama,
tarifni sistem i dr.) osim ako drugim zakonom nije predvieno da tu saglasnost daje drugi
dravni organ; 4) raspolaganje (pribavljanje i otuenje) sredstvima u javnoj svojini koja
su preneta u svojinu javnog preduzea, vee vrednosti, koja je u neposrednoj funkciji
obavljanja delatnosti od opteg interesa, utvrenih osnivakim aktom; 5) akt o optim
uslovima za isporuku proizvoda i usluga; 6) ulaganje kapitala; 7) statusne promene; 8)
akt o proceni vrednosti kapitala i iskazivanju tog kapitala u akcijama, kao i na program i
odluku o svojinskoj transformaciji; 9) druge odluke, u skladu sa zakonom kojim se
ureuje obavljanje delatnosti od opteg interesa i osnivakim aktom.

8.9. Javnost u radu

Javnost u radu javnog preduzea, privrednog drutva sa veinskim ueem
dravnog kapitala koje obavlja delatnost od opteg interesa, kao i zavisnog drutva
kapitala, obezbeuje se redovnim izvetavanjem javnosti o programu rada preduzea i
realizaciji programa, kao i o drugim injenicama koje mogu biti od interesa za javnost, a
naroito: o revidiranim finansijskim godinjim izvetajima, kao i o miljenju ovlaenog
revizora na taj izvetaj, izvetaj o posebnim ili vanrednim revizijama, o sastavu
nadzornog odbora, o imenima direktora i izvrnih direktora; o organizacionoj strukturi
preduzea, odnosno drutva kapitala, kao i nainu komunikacije sa javnou.

8.10. Ostvarivanje prava na trajk

U javnom preduzeu i drugim oblicima organizovanja koji obavljaju delatnost od
opteg interesa pravo na trajk zaposleni ostvaruju u skladu sa zakonom kojim se
ureuju uslovi za organizovanje trajka, kolektivnim ugovorom i drugim aktom.
U sluaju da se u javnom preduzeu ili u njegovom zavisnom drutvu kapitala, ne
obezbede uslovi za ostvarivanje minimuma procesa rada, ministarstvo nadleno za
oblast u okviru koje je ta delatnost, odnosno nadleni izvrni organ autonomne pokrajine,

222

odnosno nadleni izvrni organ jedinice lokalne samouprave, preduzima neophodne

mere, ako oceni da mogu nastupiti tetne posledice za ivot i zdravlje ljudi ili njihovu
bezbednost i bezbednost imovine ili druge tetne neotklonjive posledice, i to: 1) uvoenje
radne obaveze; 2) radno angaovanje zaposlenih iz drugih tehniko-tehnolokih sistema
ili zapoljavanje i radno angaovanje novih lica; 3) pokretanje postupka za utvrivanje
odgovornosti direktora i predsednika i lanova nadzornog odbora javnog preduzea.
Navedeno se primenjuje i na drutvo kapitala iji je osniva Republika Srbija, autonomna
pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, kao i na njegovo zavisno drutvo, koji
obavljaju delatnost od opteg interesa.

9. Berze hartija od vrednosti

9.1. Hartije od vrednosti
Pojam. Hartija od vrednosti je pismena isprava kojom se njen izdavalac
obavezuje da ispuni obavezu upisanu na toj ispravi njenom zakonitom imaocu (lan 234.
ZOO). Iz ove definicije je vidljivo da zakonski imalac hartije od vrednosti ima dva prava:
pravo na samu hartiju (pravo svojine) i pravo koje proizilazi iz hartije. Pravo iz hartija
od vrednosti moe da se ostvari samo uz njihovo prezentovanje. Hartije od vrednosti su
prenosivi elektronski dokumenti kojima se trguje na finansijskom tritu iz kojih za
zakonite imaoce proizilaze prava i obaveze u skladu sa zakonom i odlukom izdavaoca o
izdavanju hartija od vrednosti. 81
Zakon odreuje da hartija od vrednosti mora sadrati sledee bitne sastojke: 1)
oznaenje vrste hartije od vrednosti; 2) firmu, odnosno naziv i sedite, odnosno ime i
prebivalite izdavaoca hartije od vrednosti; 3) firmu, odnosno naziv ili ime lica na koje,
odnosno po ijoj naredbi hartija od vrednosti glasi, ili oznaenje da hartija glasi na
donosioca, 4) tano oznaenu obavezu izdavaoca koja proizilazi iz hartije od vrednosti;
5) mesto i datum izdavanja hartije od vrednosti, a kod onih koje se izdaju u seriji i njen
serijski broj; 6) potpis izdavaoca hartije od vrednosti odnosno faksimil potpisa izdavaoca
hartije od vrednosti koje se izdaju u seriji. Posebnim zakonom za pojedine hartije od
vrednosti mogu biti odreeni i drugi bitni sastojci.
Obaveza iz hartije od vrednosti nastaje u trenutku kada izdavalac hartiju preda
njenom korisniku.
Vrste. Hartije od vrednosti moemo podeliti po dva osnovna kriterijuma:
kriterijum prirode prava iz hartije i kriterijum naina oznaenja ili odreivanja korisnika.
Prema kriterijumu prirode prava iz hartije od vrednosti postoje: stvarnopravne,
obligacionopravne i hartije od vrednosti s pravom uea. Stvarnopravne (robne) hartije
od vrednosti su hartije gde se prenosom hartije na drugo lice prenosi i stvarno pravo
(pravo svojine ili pravo zaloge) na nekoj pokretnoj ili nepokretnoj stvari. U te hartije
spadaju: tovarni list, konosman (teretnica) u pomorskom prevozu, skladinica, i one
predstavljaju "tradicionalne prezentacione papire". 82 Obligacionopravne(novane) hartije
81

D. Kostadinovi, nav.delo, str. 277.

82

Besarovi I., nav.delo, str. 227.

223

od vrednosti sadre neko obligaciono pravo (pravo da se isplati odreena svota novca ili
da se uini neka usluga). Pravo iz hartije se ostvaruje podnoenjem (prezentacijom)
duniku od strane korisnika i zato se one nazivaju i prezentacione hartije od vrednosti. U
ove hartije od vrednosti spadaju: menica, ek, trgovinska obveznica, trgovaka uputnica i
dr. Hartije od vrednosti s pravom uea su akcije koje svom korisniku-vlasniku daju
odreena prava u akcionarskom drutvu i to imovinska prava koja za predmet imaju
odreenu imovinsku vrednost (pravo na dobit, pravo raspolaganja akcijama) i
korporacijska prava koja se odnose na upravljanje drutvom i nadzor nad njegovim
radom.
Prema kriterijumu naina oznaenja ili odreivanja korisnika hartije mogu biti
ili glasiti: na donosioca, na ime ili po naredbi. Hartije od vrednosti na donosioca su
hartije kod kojih imalac prava-korisnik nije izriito imenovan tako da se svaki imalac
hartije smatra njenim korisnikom. Ove hartije sadre klauzulu "plativo donosiocu" i
prenose se prostom predajom pismene isprave, pa su zbog te osobine znaajne za
privredno poslovanje gde se prometuju hartije od vrednosti. U hartijama na ime izriito
je navedeno ime korisnika hartije i pravo iz ove hartije prenosi se cesijom, a moe se
prenositi i indosamentom ako je to predvieno posebnim zakonom. Ovakav prenos
usporava promet hartija od vrednosti. Kod hartija od vrednosti po naredbi (menica, ek,
skladinica i dr.) imalac prava je izriito odreen u toj ispravi, ali mu je data mogunost
da svojom naredbom odredi narednog korisnika isprave. Ove hartije su, u pravilu,
prenosive, najee indosamentom.
Legitimacioni papiri i legitimacioni znaci.
Legitimacioni papiri. Zakon o obligacionim odnosima predvia da se na
odreene isprave, koje naziva legitimacioni papiri, kao to su: eleznike karte i druge
ulaznice, bonovi i druge sline isprave koje sadre odreenu obavezu za njihovog
izdavaoca, a u kojima nije oznaen poverilac, niti iz njih ili okolnosti u kojima su izdate
proizilazi da se mogu ustupiti drugome, shodno se primenjuju odreene odredbe o
hartijama od vrednosti.
Legitimacioni znaci. Garderobni ili slini znaci, koji se sastoje iz komada hartije,
metala ili drugog materijala, na kojima je obino utisnut neki broj, ili naveden broj
predatih predmeta, a koji obino ne sadri neto odreeno o obavezi njihovog izdavaoca,
slue samo da pokau ko je poverilac u obligacionom odnosu prilikom ijeg nastanka su
izdati. Izdavalac legitimacionog znaka oslobaa se obaveze kad je u dobroj veri izvri
donosiocu, ali za donosioca ne vai pretpostavka da je on pravi poverilac ili da je
ovlaen zahtevati ispunjenje, te je u sluaju spora duan dokazati to svoje svojstvo.
Poverilac moe zahtevati ispunjenje obaveze iako je izgubio legitimacioni znak. U
pogledu ostalog, u svakom pojedinom sluaju, treba se drati zajednike volje izdavaoca i
primaoca znaka, kao i onoga to je uobiajeno.
Priroda privrednog prava pretpostavlja detaljnije bavljenjem pojedinim vrstama
hartija od vrednosti, zbog njihovog privrednog znaaja, nego to je to sluaj u naem
udbeniku, no imajui u vidu program osnovnih studija na ovom fakultetu, gde se u nekim
predmetima (npr. Berze i berzansko poslovanje i Finansijsko trite i hartije od
vrednosti) hartije od vrednosti detaljno izuavaju, opredelili smo se na upoznavanje

224

hartija od vrednosti samo u osnovnim karakteristikama, kako bismo spoznali njihov

znaaj za privredno poslovanje.

9.2. Berze hartija od vrednosti

Trite hartija od vrednosti u naoj zemlji ureeno je Zakonom o tritu hartija
od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata 83 Organizator ovog trita mogu biti
berza i organizator vanberzanskog trita, pravna lica osnovana kao akcionarsko
drutvo. Po zakonu ovlaeni uesnici na organizovanom tritu hartija od vrednosti i
drugih finansijskih instrumenata mogu biti: brokersko-dilerska drutva; ovlaene
banke koje obavljaju delatnost brokersko-dilerskih drutava i kastodi banke.
Berza je pravno lice organizovano kao akcionarsko drutvo koje, u skladu sa
zakonom, obavlja delatnost organizovanja trgovine hartijama od vrednosti i drugim
finansijskim instrumentima na berzanskom tritu, odnosno na berzanskom i
vanberzanskom tritu (lan 77. Zakona o tritu hatrija od vrednosti i drugih finansijskih
instrumenata). Postoji vie definicija berze koje, uglavnom, sadre bitne elemente ovog
instituta, razliito formulisane. Tako se moe rei da "berza predstavlja specijalizovano
trite na kome se u odreeno vreme (tzv.berzanski sastanci) okupljaju njeni lanovi, ili
posrednici lanova radi zakljuivanja odreenih poslova" 84 Termin berza potie od
latinske rei bursa to znai kesa. Prva berza je, po svoj prilici, osnovana u Belgiji
(Anversu 1460. i Antverpen 1531. godine), zatim u Londonu 1570. U Srbiji je 1886.
godine donet Zakon o berzama, a "Beogradska berza" je osnovana 1894. godine.
Pravni subjektivitet. U uporednim zakonodavstvima postoje dva osnovna
koncepta o priznavanju pravnog subjektiviteta berzama. Prema anglosaksonskom i
germanskom konceptu berzi se priznaje svojstvo pravog lica, to je sluaj i u naem
pravu. Prema romanskom konceptu (Francuska) berze nemaju status pravnog lica, one se
smatraju dravin slubama koje nisu samostalne u obavljanju delatnosti, ali status
pravnog lica imaju organizacije koje kontroliu rad berzi (Drutvo francuskih berzi). 85
Pravna forma. Uporednopravna zakonodavstva razlikuju vie oblika pravne
forme u kojima se organizuju berze. Po prvom, berza je specijalizovano akcionarsko
drutvo neprofitnog tipa, koja nema pravo na dividendu, to se smatra pretpostavkom
njenje nepristrasnosti. Ovako su bile organizovane berze u Nemakoj, Austriji, a ranije i
kod nas, a taj oblik je u praksi naputen, jer je tendencija da berza bude specijalizovano
akcionarsko drutvo profitnog tipa. Po drugom, berza je dobrovoljno udruenje lanova
neprofitnog tipa, koji su ujedno i berzanski posrednici (brokeri, dileri) koji poslovanjem
na njenom tritu stiu prihode. Ovako su bile organizovane berze u Engleskoj. Po
treem, berza se organizuje kao dravna sluba (ustanova), kojom upravlja drava preko
svojih organa (Komisija za berzanske poslove) i berzanskih posrednika (upravljaju
berzom preko organa svog udruenja). Tako su, ranije, bile organizovane berze u
Francuskoj i u Italiji. Za razliku od ovih neprofitnih berzi u Evropi, u SAD su berze, u
83
84

85

"Slubeni glasnik RS", br. 47/06

Vasiljevi S. Mirko, nav.delo., str. 461.
Isto, str. 462.

225

pravilu, profitne organizacije, osim ikake berze. Danas je primetna tendencija da

berza bude specijalizovano akcionarsko drutvo profitnog tipa.
Vrste. Zavisno od predmeta trgovine, kao kriterijuma prirode berze, berze mogu
biti: robne (produktne), efektne (finansijske) i meovite. Zavisno od toga da li se na
berzama trguje samo sa jednom ili sa vie vrsta roba ili hartija od vrednosti berze mogu
biti specijalizovane i opte.
Osnivanje. Kao i za pitanje pravnog subjektiviteta i pravne forme berze u
uporednom pravu postoje tri sistema osnivanja berzi: sistem dravne odluke (francusko i
italijansko pravo) pre kome nadleni dravni organ osniva berzu svojom odlukom;
normativni sistem (primenjen u anglosaksonskom pravu) predvia da osnivai treba da
ispune unapred propisane zakonske uslove za osnivanje berze, nakon ega je nadleni
dravni organ duan da obavi registraciju; sistem dozvole (germansko i nae pravo)
predvia da osniva pored ispunjenja zakonom predvienih uslova, mora da dobije
dozvolu nadlenog organa, koji uz ispunjenje uslova ceni i celishodnost osnivanja berze.
U uporednom pravu krug osnivaa berze reen je u skladu sa pravnim statusom
berze. Osniva, odnosno akcionar berze kod nas moe biti Republika Srbija, domae i
strano, pravno i fiziko lice, s tim da ako nameravaju da steknu kvalifikovano kapital
vei od 5% s pravom glasa moraju da dobiju saglasnost Komisije za hartije od vrednosti
(to se ne odnosi na Republiku Srbiju i Narodnu banku Srbije).Berza je duna da
najmanje jedanput godinje dostavi Komisiji podatke o licima koja poseduju
kvalifikovano uee, kao i podatke o njihovom procentualnom ueu u kapitalu berze.
Na berzu se primenjuju odredbe zakona kojim se ureuju privredna drutva, ako
tim zakonom nije drugaije odreeno.
Delatnost berze. Organizovanje trgovine hartijama od vrednosti, to je delatnost
berze, obuhvata sledee poslove: 1) organizovanje javne ponude hartija od vrednosti i
povezivanje ponude i tranje hartija od vrednosti; 2) objavljivanje informacije o ponudi,
tranji i trinoj ceni hartija od vrednosti i drugih podataka znaajnih za trgovinu
hartijama od vrednosti; 3) utvrivanje i objavljivanje kursnih lista hartija od vrednosti; 4)
obavljanje drugih poslova u skladu sa zakonom. Berza ne moe trgovati hartijama od
vrednosti, niti davati savete koji se odnose na kupovinu i prodaju hartija od vrednosti i
drugih finansijskih instrumenata, kao ni savete o izboru brokersko-dilerskog drutva ili
ovlaene banke, ne moe obavljati poslove koji su ovim zakonom odreeni kao
delatnosti brokersko-dilerskog drutva, niti druge poslove, osim poslova utvrenih
zakonom kao njihova delatnost
Osnovni kapital. Novani deo osnovnog kapitala berze ne moe biti manji od
1.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaninom srednjem kursu dinara
Narodne banke Srbije na dan uplate.
Dozvola za rad berze Komisija izdaje dozvolu za rad berze na osnovu podnetog
zahteva.Uz zahtev prilae se: 1) osnivaki akt berze; 2) dokaz o poreklu osnivakog
kapitala; 3) dokaz o uplati osnovnog kapitala na privremeni raun kod banke; 4) dokaz o
kadrovskoj i organizacionoj osposobljenosti i tehnikoj opremljenosti; 5) statut berze; 6)

226

pravila poslovanja berze; 7) pravilnik o listingu i kotaciji berze; 8) spisak osnivaa,

odnosno akcionara berze sa izvodom iz registra privrednih subjekata, odnosno overenim
prevodom izvoda iz registra za strana pravna lica; 9) podaci o ueu lica iz take 8. u
osnovnom kapitalu berze, koje se izraava u procentima; 10) tarifnik berze; 11) podaci o
lanovima uprave berze.
Sadrinu zahteva za davanje dozvole za rad berze blie propisuje Komisija.
Komisija donosi reenje o davanju dozvole za rad berze u roku od 60 dana od dana
podnoenja urednog zahteva.Dozvola za rad berze daje se na neodreeno vreme.
Berza stie svojstvo pravnog lica upisom u registar privrednih subjekata.
Berza ne sme da otpone da obavlja delatnost za koju je dobila dozvolu za rad pre upisa
te delatnosti u registar privrednih subjekata.
Upravu berze sainjavaju upravni odbor i direktor. U skladu sa statutom berza
moe obrazovati i druge organe. Zaposleni na berzi ne mogu biti lanovi uprave, niti
zaposleni kod brokersko-dilerskih drutava, banaka ili izdavalaca hartija od vrednosti
ijim se hartijama od vrednosti trguje na toj berzi. Ova zabrana traje i po prestanku
radnog odnosa-najvie est meseci od dana prestanka radnog odnosa, ako je to
predvieno ugovorom o radu.
Opti akti berze su statut, pravila poslovanja, pravilnik o tarifi, pravilnik o
listingu i kotaciji i drugi opti akti.
lanovi berze. Poslove trgovine hartijama od vrednosti na berzi obavljaju
lanovi berze, a izuzetno hartijama od vrednosti na berzi mogu trgovati Republika i
Narodna banka Srbije. lanovi berze su brokersko-dilerska drutva i ovlaene banke.
Statutom berze propisuju se uslovi za sticanje svojstva lana berze, opta pitanja nadzora
koji berza sprovodi nad poslovanjem lana berze, kao i uslovi za iskljuenje lana i
prestanak lanstva. Berza u upravnim stvarima shodno primenjuje odredbe zakona kojim
se ureuje opti upravni postupak.Reenja berze su konana i protiv njih se moe
pokrenuti upravni spor. Berza ne sme povrediti princip ravnopravnosti lanova berze.
Berza vri nadzor lanova berze u vezi sa poslovima zakljuenim na berzi.
Arbitraa. Radi reavanja sporova izmenu uesnika na berzi po poslovima
zakljuenim na berzi, berza obrazuje arbitrau. Arbitraa berze ima listu arbitara, koju
propisuje skuptina berze.lanovi uprave berze ne mogu biti lanovi arbitrae berze.
Arbitraa berze donosi pravilnik kojim se ureuje nain obavljanja poslova arbitrae.
Odluka arbitrae je konana.
Nadzor nad poslovanjem berze. Komisija za hartije od vrednosti najmanje dva
puta godinje vri nadzor nad zakonitou poslovanja berze. Ovlaeno lice Komisije
moe u postupku nadzora da: 1) pregleda akte, poslovne knjige, izvode s rauna,
korespondencije i druge dokumente berze; 2) zahteva informacije o pojedinim pitanjima
znaajnim za poslovanje berze. O izvrenom nadzoru nad zakonitou poslovanja berze
sastavlja se zapisnik.

227

Prestanak rada berze. Komisija za hartije od vrednosti (komisija) oduzima berzi

dozvolu za rad: 1) ako berza ne obavlja delatnost due od est meseci; 2) ako je dozvola
za rad pribavljena na osnovu neistinitih podataka; 3) ako berza ne obavlja poslove u vezi
sa hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima u skladu sa zakonom; 4)
ako prestane da ispunjava uslove propisane za dobijanje dozvole za rad; 5) ako prekri
obavezu zabrane manipulacije; 6) ako u roku utvrenom aktom komisije ne postupi po
nalogu te komisije za otklanjanje utvrenih nezakonitosti, odnosno nepravilnosti; 7) ako
komisiju obavesti o prestanku obavljanja delatnosti i podnese zahtev za brisanje iz
registra dozvola za rad organizatora trita. Kad komisija oduzme berzi dozvolu za rad,
pokrenue postupak njene likvidacije, odnosno steaja, u skladu sa zakonom.
Organizator vanberzanskog trita je pravno lice organizovano kao
akcionarsko drutvo koje, u skladu sa zakonom, obavlja delatnost organizovanja trgovine
hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima na vanberzanskom tritu.

9.3. Centralni registar hartija od vrednosti

Centralni registar je pravno lice koje se organizuje i posluje kao akcionarsko
drutvo u skladu sa zakonom i zakonom kojim se ureuju privredna drutva. Centralni
registar akcije izdaje svom osnivau, odnosno ogranienom broju drugih lica. Akcije
Centralnog registra su obine akcije sa pravom glasa.
Delatnost. Pretena delatnost Centralnog registra je kliring i saldiranje obaveza i
potraivanja u hartijama od vrednosti i novcu nastalih na osnovu zakljuenih poslova sa
hartijama od vrednosti. Pored ove delatnosti Centralni registar obavlja i: 1) voenje
registra hartija od vrednosti; 2) voenje evidencija hartija od vrednosti na raunima
izdavaoca; 3) voenje i evidencija rauna hartija od vrednosti i drugih rauna u skladu sa
zakonom lanova Centralnog registra i njihovih klijenata; 4) upis prava treih lica na
hartijama od vrednosti; 5) uvanje materijalizovanih hartija od vrednosti; 6) voenje
novanih rauna lanova Centralnog registra; 7) uknjiavanje materijalizovanih hartija od
vrednosti u dematerijalizovanoj formi; 8) kliring i saldiranje inostranih hartija od
vrednosti kojima se trguje u Republici; 9) prenos hartija od vrednosti na raune lanova
Centralnog registra i zakonitih imalaca tih hartija; 10) saradnju sa meunarodnim
organizacijama koje se bave poslovima registracije, kliringa i saldiranja hartija od
vrednosti i novca po osnovu poslova sa hartijama od vrednosti; 11) druge poslove u vezi
sa hartijama od vrednosti.
Centralni registar u upravnim stvarima shodno primenjuje odredbe zakona kojim
se ureuje upravni postupak. Reenja Centralnog registra su konana i protiv njih se
moe pokrenuti upravni spor.
Organi Centralnog registra su Skuptina i Upravni odbor.
lanovi Centralnog registra i njihova prava i obaveze. lanovi Centralnog
registra mogu biti Republika, Narodna banka Srbije, brokersko-dilerska drutva,
ovlaene banke, kastodi banke, banke, organizatori trita, drutva za upravljanje
fondovima i inostrana pravna lica koja obavljaju poslove kliringa i saldiranja hartija od

228

vrednosti. Prava i obaveze Centralnog registra prema lanu Centralnog registra, kao i
prava i obaveze tog lana, utvruju se aktima Centralnog registra koji se objavljuju u
Slubenom glasniku Republike Srbije.
Centralni registar vri kontrolu svog lana u delu poslova iz nadlenosti
Centralnog registra i o nalazima kontrole obavetava Komisiju za hartije od vrednosti.
lanu Centralnog registra prestaje lanstvo u Centralnom registru: 1) ako mu je oduzeta
dozvola za rad, odnosno dozvola za obavljanje delatnosti; 2) ako ne ispunjava uslove na
osnovu kojih je primljen u lanstvo Centralnog registra; 3) ako ne izvrava obaveze
prema Centralnom registru; 4) ako ne potuje opte akte Centralnog registra; 5) u drugim
sluajevima utvrenim statutom Centralnog registra.
Dunost i odgovornost Centralnog registra. Centralni registar je: duan da
informacioni sistem i podatke kojima raspolae zatiti od neovlaenog korienja,
izmena i gubitaka; duan da trajno uva dokumentaciju i podatke zabeleene na
elektronskim medijima, ako drugim zakonom nije drugaije propisano; duan da
sigurnost neprekidnog funkcionisanja informacionog sistema obezbedi formiranjem
sekundarne baze podataka i sekundarnog raunarskog sistema ime se obezbeuje
kontinuitet njegovog rada u sluaju poplave, poara i dr. i koji mora biti udaljen od mesta
na kome se nalazi primarni informacioni sistem Centralnog registra.
Podaci sadrani u Centralnom registru su tajni podaci i saoptavaju se samo pod
uslovom i na nain koji su propisani ovim zakonom, na zahtev suda ili drugog nadlenog
organa. Centralni registar je duan da lanu Centralnog registra omogui uvid u deo baze
podataka Centralnog registra koji se odnosi na tog lana i njegove klijente, odnosno da
mu izda izvod sa tim podacima, u skladu s pravilima poslovanja Centralnog registra.
Podaci iz jedinstvene evidencije akcionara izdavalaca su javni podaci i objavljuju se na
internet stranici Centralnog registra na nain propisan aktima Centralnog registra.
Centralni registar odgovara izdavaocu, vlasniku hartija od vrednosti, odnosno
zakonitom imaocu prava koja su predmet upisa u Centralni registar za tetu nastalu
neizvrenjem, odnosno nepravilnim izvrenjem naloga za prenos, odnosno povredom
drugih obaveza utvrenih zakonom, kao i za tetu nastalu zbog netanosti ili gubitka
podataka u postupku zamene materijalizovanih hartija od vrednosti za dematerijalizovane
hartije od vrednosti.
Nadzor i mere. Komisija za hartije od vrednosti vri nadzor nad zakonitou
poslovanja Centralnog registra, o emu sastavlja zapisnik. U postupku nadzora Komisija
moe da pregleda akte, poslovne knjige i druge dokumente Centralnog registra.
Shodna primena. Odredbe zakona o zaposlenima na berzi, o uvanju poslovne
tajne zaposlenih, odnosno lanova uprave i o zabranjenim poslovima na berzi, shodno se
primenjuju na Centralni registar.

229

Glava XIV
OSNOVI REAVANJA SPOROVA U PRIVREDI
1. Privredni sud
Nadlenost. Privredni sud u prvom stepenu sudi:
1) u sporovima izmeu domaih i stranih privrednih drutava, preduzea, zadruga
i preduzetnika i njihovih asocijacija (privredni subjekti), u sporovima koji nastanu
izmeu privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih
subjekata, kao i kad je u navedenim sporovima jedna od stranaka fiziko lice ako je sa
strankom u odnosu materijalnog suparniarstva;
2) u sporovima o autorskim i srodnim pravima i zatiti i upotrebi pronalazaka,
industrijskog dizajna, modela, uzoraka, igova, oznaka geografskog porekla, topografije
integrisanih kola, odnosno topografije poluprovodnikih proizvoda i oplemenjivaa
biljnih sorti koji nastanu izmeu subjekata iz take 1., u sporovima povodom izvrenja i
obezbeenja iz nadlenosti privrednih sudova, a u sporovima povodom odluka izabranih
sudova samo kad su donete u sporovima iz take 1.;
3) u sporovima koji proizlaze iz primene Zakona o privrednim drutvima ili
primene drugih propisa o organizaciji i statusu privrednih subjekata, kao i u sporovima o
primeni propisa o privatizaciji i hartijama od vrednosti;
4) u sporovima o stranim ulaganjima; o brodovima i vazduhoplovima, plovidbi na
moru i unutranjim vodama i sporovima u kojima se primenjuju plovidbeno i
vazduhoplovno pravo, izuzev sporova o prevozu putnika; o zatiti firme; povodom upisa
u sudski registar; povodom reorganizacije, sudske i dobrovoljne likvidacije i steaja osim
sporova za utvrenje postojanja zasnivanja i prestanka radnog odnosa koji su pokrenuti
pre otvaranja steaja.
Privredni sud u prvom stepenu vodi postupak za upis u sudski registar pravnih
lica i drugih subjekata, ako za to nije nadlean drugi organ; vodi postupak steaja i
reorganizacije; odreuje i sprovodi izvrenje na osnovu verodostojnih isprava, odreuje i
sprovodi izvrenje i obezbeenje odluka privrednih sudova, a odluka izabranih sudova
samo kad su donete u odreenim sporovima; odluuje o priznanju i izvrenju stranih
sudskih i arbitranih odluka donetih u odreenim sporovima; odreuje i sprovodi
izvrenje i obezbeenje na brodovima i vazduhoplovima; vodi vanparnine postupke koji
proizlaze iz primene Zakona o privrednim drutvima. Privredni sud u prvom stepenu
odluuje o privrednim prestupima i s tim u vezi o prestanku zatitne mere ili pravne
posledice osude.
Privredni sud prua meunarodnu pravnu pomo za pitanja iz svoje
nadlenosti i vri i druge poslove odreene zakonom.
Zakonom se moe predvideti da u odreenim vrstama pravnih stvari postupa
samo odreeni privredni sud.
Privredni apelacioni sud odluuje o albama na odluke privrednih sudova i
drugih organa, u skladu sa zakonom. Privredni apelacioni sud odluuje o sukobu
nadlenosti i o prenoenju nadlenosti privrednih sudova, utvruje pravne stavove radi

230

jedinstvene primene zakona iz nadlenosti privrednih sudova i vri druge poslove

odreene zakonom.
Odluujui o privrednim prestupima, koje zakon definie kao "drutveno tetne
povrede propisa o privrednom ili finansijskom poslovanju koje su prouzrokovale ili su
mogle prouzrokovati tee posledice i koja su propisom nadlenog organa, odreene kao
privredni prestup", privredni sud, u skladu sa Zakonom o privrednim prestupima 86 ,
moe izrei samo novanu kaznu i zatitnu meru. Zakon je odredio maksimum novane
kazne za pravno lice i za odgovorno lice u privrednom subjektu. Za privredni prestup
mogu se izrei sledee zatitne mere: javno objavljivanje presude; oduzimanje predmeta;
zabrana pravnom licu da se bavi odreenom privrednom delatnou i zabrana
odgovornom licu da vri odreene dunosti.
Postupak za uinjen privredni prestup pokree pred privrednim sudom nadleni
tuilac podizanjem optunog predloga protiv pravnog lica i preduzetnika kao i protiv
odgovornog lica u pravnom licu ili kod preduzetnika.

2. Arbitrano reavanje sporova

Osim reavanja spornih pitanja u privrednim odnosima pred privrednim
sudovima, kao dravnim institucijama, sporna pitanja reavaju se, imajui u vidu i
autnomni karakter privrednog i trgovakog prava, pred arbitraama iju nadlenost
dogovaraju zainterersovani privredni subjekti. Oblici alternativnog reavanja sporova imaju
znaajne prednosti u odnosu na reavanje sporova pred sudovima kao dravnim
institucijama. Ovo se naroito odnosi na trokove postupka koji su manji, brzinu reavanja
sporne pravne stvari, naine uestvovanja u spornoj pravnoj stvari, sa razliitim
mogunostima sporazumevanja i usklaivanja interesa itd. Privredni subjekti znaajno
koriste arbitrano reavanje sporova u privrednom poslovanju, a sudsko reavanje im ostaje
kao mogunost ukoliko sporne pravne stvari nisu reene arbitraom.
Arbitrano reavanje moe biti predvieno za sporna pitanja unutar
privrednog subjekta, kada je postupak ureen njegovim optim aktima, a i u sluaju spora
sa drugim privrednim subjektima.
U poslovnoj praksi arbitrano reavanje sporova izmeu privrednih subjekata je
esto, u kome se nastoji nai kompromisno reenja koje, relativno, zadovoljava interese
uesnika spora, trenutne i trajne. Intenzitet i trajnost privrednih odnosa utie da se u
uporednim pravima pri razliitim vrstama komora (opte privrednim, trgovakim,
industrijskim) obrazuju stalne arbitrae koje reavaju sporove izmeu lanova tih komora
i udruenja. Obiajna pravila u pojedinim delatnostima znaajno olakavaju reenja
odreenih spornih pitanja, jer su ustanovljeni standardi odnosa koji se cene pri reavanju
konkretne sporne stvari, a vana je i mogunost primene principa pravinosti koja u
okolnostima neobaveze striktne primene zakona moe omoguiti reenje sporne pravne
stvari. Vane su i tzv. ad hoc arbitrae ili arbitrae po potrebi ili povremene arbitrae
koje se koriste u konkretnim spornim stvarima. Ove arbitrae su pogodne, jer u reavanju
konkretnog spornog sluaja mogu da koriste metode, pravna sredstva i naine utvrivanja
86

"Slubeni list SFRJ" br. 4/1977, 36/1977, 14/1985, 74/1987, 57/199, 3/1990, "Slubeni list SRJ", br.
27/1992, 24/1994, 28/1996 i 64/2001 i "Slubeni glasnik RS", br.101/2005 dr.zakon.

231

injenica prilagoene tom sluaju, to stalne arbitrae esto nisu u mogunosti, korienjem
standardnihi optih naina reavanja spornih pitanja. Ova fleksibilnost povremenih
arbitraa je razlog da se one sve vie primenjuju u praksi i predstavljaju katalizator u
odvijanju poslovnih odnosa koji su u trinoj privredi masovni i intenzivni i svako
odugovlaenje reenja spornih pitanja moe imati ozbiljne posledice za privredne subjekte,
a ponekad i sudbonosne u njihovom opstanku na tritu.
Znaaj arbitranog reavanja privrednih sporova istakli smo i u delu udbenika
koji se bavi sudovima pri privrednim komorama u Srbiji, a naroito u spoljnotrgovinskim
odnosima.

232

OSNOVI KOMPANIJSKOG PRAVA

EVROPSKE UNIJE (EU)

233

1. IZVORI KOMPANIJSKOG PRAVA EU

Izvori kompanijskog prava EU (komunitarno pravo) dele se na primarne i na
sekundarne izvore. Primarni izvori su: ugovori o osnivanju; konvencije izmeu drava
lanica Unije i sporazumi Unije sa treim dravama (izvan Unije, prim.autora).
Sekundarni izvori su: pravila; direktive i odluke, kao obavezujui akti; kao i preporuke i
miljenja kao neobavezujui akti. Primarni izvori imaju jau pravnu snagu od
sekundarnih izvora i njihov meusobni odnos se ureuje prema pravilima lex posterior
derogat priori (kasnije donet zakon ukida raniji) i lex specialis derogat legi generali
(posebni zakon ukida opti, odnosno prvenstveno se primenjuje). 87

1.2. Primarni izvori

1.2.1. Ugovori o osnivanju
Ugovori o osnivanju po svojoj pravnoj prirodi su konstitutivni akti i kao takvi ne
podleu preispitivanju zakonitosti. Pravna snaga ovih izvora kompanijskog prava EU
ine ih primarnim u primeni i hijerarhijskim parametrom po kome ostali izvori moraju
biti u skladu s njima. Sadre pravila bitna za poslovanje privrednih subjekata i njihovo
ponaanje na tritu. Osnivaki ugovori su direktno izvrni 88 i kao svi meunarodni akti
koji se prihvataju ratifikacijom tim inom postaju deo prava drava lanica sa priznanjem
direktne izvrnosti.
Ugovori o osnivanju obuhvataju: Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj
i elik-Pariz (1951.); Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energijuEuroatom-Rim (1957.); Ugovor o osnivanju Evropske ekonomske zajednice-Rim (1957.);
Jedinstveni evropski akt (1986.); Ugovor o Evropskoj uniji (promena imena i karaktera
EEZ-Mastriht, 1992.) sa prateim aneksima, sporazumima i protokolima.

1.2.2. Konvencije izmeu drava lanica

Konvencije izmeu drava lanica zakljuuju se u skladu sa Ugovorom o
osnivanju EU i imaju funkciju da obezbede odgovarajue uslove svojim
dravljanima koji obavljaju privrednu delatnost iz, ovim ugovorom, utvrenih
oblasti: ukidanje dvostrukog oporezivanja; uzajamno priznavanje privrednih drutava,
pojednostavljivanje postupka uzajamnog priznavanja i izvrenja sudskih i arbitranih
odluka. U skladu sa ovakvim pristupom, drave lanice EU donele su sledee konvencije:
Konvencija o jurisdikciji i izvrenju presuda u civilnoj i trgovakoj materiji, Konvencija
o uzajamnom priznavanju kompanija, Konvencija o evropskom patentu i Konvencija o
ugovornim obavezama.

87
88

Opirnije: Vasiljevi S. Mirko, nav.delo., str. 623. do 625.

Isto.

234

1.2.3. Sporazumi Unije sa treim dravama i meunarodnim

organizacijama
Sporazumi Unije sa treim dravama (izvan Unije) i meunarodnim
organizacijama koje se bave odreenim privrednim aktivnostima ili aktivnostima sa
njima vezanim, zasnivaju se na osnovu Ugovora o osnivanju, kao osnivakog akta, i po
svojoj prirodi mogu biti: sporazumi o pridruivanju, sporazumi o saradnji, sporazumi o
zatiti ivotne sredine, meunarodni trgovinski sporazumi i drugi sporazumi.

1.3. Sekundarni izvori

Sekundarne izvore prava EU stvaraju organi Unije, pre svega Savet i Komisija i
Evropski parlament zajedno sa Savetom. Ovi izvori se donose na osnovu ovlaenja iz
Ugovora o osnivanju, dok je Sudu pravde dato ovlaenje da kontrolie njihovu
zakonitost i da po tubama pravnih i fizikih lica poniti akte za koje ustanovi da su
nezakoniti.
Pravila, kao sekundarni izvor kompanijskog prava EU, donosi Savet ili Komisija
na osnovu Ugovora o osnivanju u postupku u kome se zahteva, u pravilu, obavezno ili
konsultativno miljenje Evropskog parlamenta. Pravila, koja imaju nadnacionalni
karakter, se direktno primenjuju u svim dravama lanicama bez bilo kakve intervencije i
posredovanja drava lanica.
Direktive su pravni akti koji obavezuju drava lanice EU, ali im ostavljaju
slobodu u pogledu izbora oblika i sredstava njihovog izvrenja, saglasno svojstvima
njihovog pravnog sistema. Sloboda izbora oblika i sredstava izvenja direktive
podrazumeva tzv. proceduralnu diskreciju i materijalnu diskreciju. Na direktive se,
pored drava lanica, mogu, pred nacionalnim sudovima, pozivati i pravna i fizika lica
kada smatraju da su nacionalni propisi suprotni direktivama. Za razliku od od pravila
direktive se ne mogu direktno primenjivati ve po unoenju u nacionalni pravni sistem,
na nekim od moguih naina, bez obavezne ratifikacije. Direktive predstavljaju najvaniji
sekundarni izvor kompanijskog prava EU.
Odluke su pojedinani administrativni akti koji obavezuju samo one subjekte koji
su u njima oznaeni, nakon to su im na odgovarajui nain saopteni, dakle one su
obavezujui akti kao sekundarni izvor kompanijskog prava EU. Subjekti na koje se
odnose odluke mogu biti drave lanice, ali i pravna i fizika lica u dravama lanicama,
pod uslovom da su odluke uvedene u nacionalno zakonodavstvo nekim od raspoloivih
naina. Prema pravnom dejstvu odluke mogu biti izvrne, administrativne i kvazisudske.
Preporuke i miljenja su pravno neobavezujui akti i time ne spadaju u pravne
akte u uem smislu. No, ove izvori kompanijskog prava EU, zbog kompetentnih stavova i
reenja pojedinih pitanja poslovanja, nacionalni sudovi, neretko, uzimaju pri tumaenju i
primeni drugih izvora prava. Miljenja i preporuke Saveta i Komisije vre i odreeni
politiki uticaj.

235

Opta pravna naela i opta pravila meunarodnog prava. injenica da

nacionalnim pravima nije mogue urediti sva pitanja vezano za odnose u koje dolaze
privredni subjekti u oblasti kompanijskog prava pa se Sud pravde i nacionalni sudovi
pozivaju prilikom odluivanja i na opta pravna naela i pravila meunarodnog prava. Na
osnovu osnivakog akta EU na ova naela i pravila mogu se sudovi pozivati u tri sluaja:
1) prilikom spornih tumaenja komunitarnog i nacionalnog prava; 2) u postupku
ispitivanja zakonitosti komunitarnih akata sekundarnog zakonodavstva i 3) radi
preispitivanja odreenih zakonskih i upravnih akata koje su donele drave lanice u
postupku sprovoenja komunitarnog prava.
Princip supsidijarnosti predstavlja osnov za novu nadlenost organa EU i
ureenje novih izvora prava. Prema tom principu, organi EU mogu i u oblastima koje
nisu u njihovoj iskljuivoj nadlenosti preuzimati odreene mere donoenjem
odgovarajuih akata, ali samo ako ciljevi i akcije ne mogu biti ostvareni u potrebnoj meri
od drava lanica.
Odluke Suda pravde su posebno u vodeim sluajevima faktiki izvor
komunitarnog prava, ali ne i formalni izvor tog prava.

2. DIREKTIVE PRAVA EU
2.1. Harmonizacija nacionalnih propisa
Nakon nastanka Evropske unije privredna kretanja karakteriu dva procesa koja
su nastala istovremeno: harmonizacija nacionalnih propisa drava lanica EU i stvaranje
novih specifinih subjekata privreivanja. 89
Harmonizacija nacionalnih propisa u oblasti privrednog poslovanja predstavlja
proces stvaranja pravnih normi privrednog i kompanijskog prava EU, pri emu drave
lanice usklaene propise primenjuju na svojoj teritoriji i i drave koje nisu lanice
dobrovoljno vre harmonizaciju. Pravne regulative Evropske unije kojima se vri
harmonizacija nacionalnih propisa predstavljaju, u pravilu, direktive EU.
Harmonizacija nacionalnih propisa s propisima Evropske unije odvijala se
postupno i jo se odvija, a zavisna je od postojee pravne, ekonomske i ukupne drutvene
strukture. 90

2.2. Direktive kompanijskog prava EU

2.2.1. Prva direktiva91
Prva direktiva se primenjuje na akcionarska drutva, komanditna drutva na
akcije i na drutva s ogranienom odgovornou. Njen osnovni sadraj je. 1)
89

Opirnije: Kostadinovi S., nav. delo, str. 235.

90

Isto.
Prva direktiva EU 68/151 o koordinaciji pravila zatite interesa akcionara (lanova i treih lica, u cilju
injenja ove zatite ekvivalentnom u EU (OJ No. 1968, L. 65/8).
91

236

propisivanje dokumenata i podataka koji se moraju registrovati i biti dostupni javnosti; 2)

uslovi za pravnu valjanost pravnih poslova izvan okvira ovlaenja zastupnika drutva i
izvan predmeta poslovanja; 3) nitavost upisa kompanije u registar.
Drave lanice EU, prema ovoj direktivi, moraju nastojati da obezbede obaveznu
objavu od kompanije bar sledeih dokumenata: 1) konstitutivnih akata; 2) imenovanje i
prestanak funkcije zastupnika, lanova uprave i nadzornog odbora, kao i revizora; 3) bar
jednom godinje upisani kapital i uplaeni kapital; 4) bilana stanja i bilansa uspeha za
svaku finansijsku godinu (sa oznakom lica koja ih sertifikuju); 5) promenu sedita; 6)
prestanak kompanije; 7) proglaenje nitavosti kompanije od strane suda; 8) imenovanje
likvidatora i 9) okonanje likvidacije.
Objava dokumenata i podataka utvrenih ovom direktivom vri se u nacionalnim
slubenim novinama, u celosti ili delimino. Nacionalne slubene novine mogu se uvati
u elektronskoj formi. Drave lanice mogu odluiti da zamene objave u nacionalnim
slubenim novinama sistemom informacija koje su dostupne u hronolokom redu u
centralnoj elektronskoj platformi (registru). Kompanije na koje se direktiva odnosi mogu
se pozivati prema treim licima na dokumenta i podatke tek nakon njihovog
objavljivanja.
Drave lanice su izmenama direktive obavezne da preduzmu mere za
izbegavanje nesaglasnosti izmeu objavljenog i registrovanog stanja. Uz obavezno
objavljivanje, izmenjena Prva direktiva omoguuje da drave dozvole i dobrovoljnu
objavu dokumenata i podataka koji se u skladu s ovom direktivom objavljuju i na
propisani nain i to na bilo kom zvaninom jeziku EU, s tim to se mora propisati
odgovarajua overa.
Izmene ove direktive obavezuju lanice da propiu da memorandum kompanija i
drugi poslovni papiri, u papirnoj ili nekoj drugoj formi, moraju sadravati: 1) informacije
vane za identifikaciju registra gde je kompanija registrovana kao i registarski broj te
kompanije; 2) pravnu formu kompanije, oznaku sedita i lokacije i eventualnog postupka
prestanka.
Ako dokumenti kompanije sadre i oznaku kapitala, mora se oznaiti koji je
kapital uplaen, a koji je upisan. Ovom direktivom se usklauju osnovi prestanka
kompanija: 1) nezakonitost predmeta poslovanja; 2) nepostojanje osnivakog akta ili
neobezbeenost nacionalnim propisima preventivne kontrole njegovog izvrenja; 3)
nitavost osnivakog akta; 4) neuplaen propisan minimalni kapital; 5) ako osnivai
nemaju potrebnu sposobnost i 6) ako broj osnivaa padne ispod propisanog minimuma.

2.2.2. Druga direktiva 92

Druga direktiva primenjuje se samo na akcionarska drutva i dozvoljava da
drave lanice odstupe od opteg normativnog sistema osnivanja ovih drutava i da
predvide neki sistem odobrenja. Drave lanice mogu odluiti da ne primenjuju ovu
direktivu na investiciona drutva sa promenljivim kapitalom i na kooperative koje su
osnovane u ovoj formi.

Druga direktiva EU 77791 o koordinaciji zatite interesa lanova i treih lica, u pogledu osnivanja javnih
kompanija i odranja i promene kapitala, u cilju injenja ove zatite ekvivalentnom (OJ 1977. No. L. 26/1).
92

237

Drave lanice imaju zakone kojima ureuju akcionarska drutva tako da je ovom
direktivom izvrena harmonizacija samo nekih pitanja u vezi sa ovim drutvima, dok je
veina regulative drutava ostala na nacionalnom nivou. Direktiva ureuje osnivanje
akcionarskog drutva, kapital, sadrinu statuta (obavezne elemente), itd.
Druga direktiva ne odreuje minimum osnivaa akcionarskog drutva, ali
propisuje da ako nacionalna prava zahtevaju vie osnivaa, pa njihov broj spadne na
jednog akcionara, to nije osnov za automatski prestanak drutva. Minimalni propisani
kapital za osnivanje ove kompanije je 25.000 evra, s tim to je ostavljeno ovlaenje da
se ovaj iznos revidira svakih pet godina. Kapital drutva moe biti samo ulog podoban za
procenu, pa ne moe biti u radu i uslugama. Uplaeni kapital u vreme osnivanja ili
ovlaenja za poetak rada mora biti bar 25% od minimalnog propisanog kapitala.
Nenovani ulozi u drutvo moraju biti uneti u roku od pet godina od osnivanja ili
ovlaenja za poetak rada.
Akcionari nemaju pravo na povraaj unetog osnovnog kapitala u drutvo, osim
primenom pravila o smanjenju tog kapitala u sledstvu prestanka drutva (po namirenju
svih poverilaca). Akcionari nemaju pravo na oslobaanje od unoenja ugovorenog uloga
u imovinu drutva, osim primenom pravila o smanjenju osnovnog kapitala. Akcionari
imaju pravo na dividendu koja ne prelazi profit te finansijske godine.
Akcionarsko drutvo ne moe upisivati sopstvene akcije, osim ako to omoguuje
nacionalni zakon kada treba ispuniti sledee uslove: 1) odobrenje skuptine; 2) ukupna
nominalna vrednost sopstvenih akcija ne moe prei 10% ukupnog kapitala; 3) sticanje
ne moe imati efekat da se kapital smanji ispod upisanog kapitala plus rezerve koje nisu
raspoloive za distribuciju; 4) samo potpuno uplaene akcije mogu se otkupljivati od
drutva. Sopstvene akcije ne daju pravo glasa. Ako se ukljue u kapital u bilansu stanja,
rezerve istog iznosa moraju biti ukljuene u obaveze. Ako su steene sopstvene akcije
(kada to nacionalno pravo dozvoljava) to mora biti navedeno u izvetaju uprave drutva i
revizora. Kompaniji je zabranjeno da avansira iznose ili da podie kredite ili da daje
obezbeenje za sticanje sopstvenih akcija od treeg lica.
O poveanju osnovnog kapitala odluuje skuptina drutva, s tim da se odluka i
poveanje objavljuju u skladu sa Prvom direktivom. Statut ili osnivaki akt drutva mogu
utvrditi i instituciju odobrenog (ovlaenog kapitala) kada odluku donosi uprava
(skuptina ili statut odreuju maksimum). Svako smanjenje osnovnog kapitala, osim po
odobrenju suda mora biti odobreno od skuptine drutva, ija se odluka, takoe,
objavljuje u skladu sa Prvom direktivom. Ako ima vie klasa akcija ija prava su
pogoena odlukom o smanjenju kapitala, za odluku mora da glasa svaka klasa akcija.
Direktiva sadri i ovlaenje za nacionalne zakone da uvedu niz podsticaja i niz
izuzetaka od iznetih pravila u sluaju sticanja akcija zaposlenih u drutvu ili u
povezanim drutvima: 1) minimum uplate upisanih akcija moe biti nii; 2) odlukom
skuptine o ovlaenom kapitalu ne mora se precizirati vreme i iznos; 3) poveanje
kapitala moe biti u funkciji akcija zaposlenih i sa posebnim pravilima, i uz iskljuenje
prava preeg upisa postojeih akcionara.
Druga direktiva obavezuje drave lanice da u svojim zakonodavstvima
obezbede jednak tretman akcionara koji se nalaze u istoj poziciji (akcionari iste klase).

238

2.2.3. Trea direktiva 93

Trea direktiva se, takoe, primenjuje samo na akcionarska drutva drava
lanica ureujui pitanje fuzije ovih drutava. Direktiva je doneta "u cilju zatite
poverilaca i akcionara prilikom fuzije drutva." 94
Direktiva dozvoljava dravama lanicama da u svojim nacionalnim zakonima
omogue i veu gotovinsku isplatu nesaglasnim akcionarima od 10% vrednosti akcija
koje se izdaju povodom fuzije ("gotovinska fuzija"). Omoguuje se dravama lanicama i
da utvrde druge adekvatne oblike zatite poverilaca drutava koja uestvuju u fuziji od
onih koje kao minimum ona utvruje. Takoe se propisuje da, ako zakoni drava lanica
ne propisuju prethodnu sudsku ili upravnu kontrolu zakonitosti fuzije i svih neophodnih
dokumenata, postoji obaveza da se ti akti saine u notarijalnoj formi, uz dunost notara
da provere i overe njihovo postojanje i validnost zahtevanih formalnosti. Direktiva
upuuje na nacionalne zakone da utvrde graansku odgovornost akcionara drutava koja
uestvuju u fuziji od strane uprave i odgovornih eksperata (revizor, procenjiva) za
eventualnu prouzrokovanu tetu u pripremi i sprovoenju fuzije.

2.2.4. etvrta direktiva 95

etvrta direktiva se primenjuje na akcionarska drutva, komanditna drutva
na akcije i drutva s ogranienom odgovornou. Izmenama ove direktive proirena je
njena primena na tzv. drutva lica (komanditno drutvo i javno trgovako drutvo,
odnosno odgovarajua drutva u nacionalnim zakonima).Svrha direktive je obezbeivanje
dostupnosti (objava i deponovanje u registru) potrebnih informacija u vezi sa
finansijskim stanjem drutva radi jednake zatite interesa poverilaca i akcionara. U tom
smislu godinji raun je praen bilansom stanja, bilansom uspeha i izvetajem uprave o
poslovanju i izvetajem revizora i tzv. aneksom. Svi ovi dokumenti ine jedinstvenu
celinu i objavljuju se na nain utvren Prvom direktivom, s tim da drave lanice mogu
propisati da se izvetaj o poslovanju ne objavljuje, u kom sluaju mora biti dostupan
javnosti u seditu drutva.
Godinji rauni treba da su kontrolisani od strane jednog ili vie lica koja su po
zakonu ovlaena da vre kontrolu. Ova lica treba da verifikuju i da li je izvetaj o
poslovanju u saglasnosti sa godinjim raunima konkretne poslovne godine. Drave
lanice mogu osloboditi neka drutva od obaveze kontrole (revizije).

2.2.5. esta direktiva 96

esta direktiva ili direktiva o podeli akcionarskog drutva odnosi se samo na
akcionarska drutva, kao i Trea direktiva, ali s tim to ova direktiva odnosi na podele
93
94

Trea direktiva EU 78/855 o fuzijama javnih kompanija (OJ 1978, No. L. 295/36).
Kostadinovi S., nav. delo, str. 242.

etvrta direktiva EU 78/660 o godinjim raunima nekih kompanija (OJ 1978, No. L.222/11.
Amandmani: 83/349, 84/569, 9/90/604 i 9/90/605.
96
esta direktiva EU 82/891 o podeli javnih kompanija (OJ 1982, No. L. 378/47)
95

239

akcionarskih drutava, a Trea na fuzije. Obe direktive implementirane su u celosti u

na prethodni i vaei Zakon o privrednim drutvima.
U estoj direktivi se se predvia da u vezi sa pravom manjinskih (nesaglasnih)
akcionara, drave lanice mogu utvrditi pravo otkupa njihovih akcija po trinoj
vrednosti od strane drutava koja opstaju podelom i pravo izlaska tih akcionara iz
drutva, uz mogunost odreivanja cene od strane suda u sluaju spora. U funkciji ovog
reenja Trea direktiva dozvoljava dravama lanicama da u svojim nacionalnim
zakonima omogue i veu gotovinsku isplatu manjinskim akcionarima od 10% vrednosti
akcija koje se izdaju povodom podele ("gotovinska podela"). esta direktiva ovlauje
drave lanice da u pogledu zatite poverilaca drutva koje se deli utvrde i dodatna
obezbeenja, ako ne prihvate sistem neograniene solidarne odgovornosti drutava koja
nastaju podelom za obaveze drutva koje podelom prestaje, a ako drave lanice prihvate
sistem ograniene solidarne odgovornosti nastajuih drutava (do iznosa neto vrednosti
podelom pripadajue imovine) podelom, za obaveze drutva koje podelom prestaje da
postoji, mogu kombinovati ovaj sistem zatite poverilaca sa sistemom drugih sredstava
obezbeenja poverilaca.
Ova direktiva, kao i Trea, ostavlja ovlaenje dravama lanicama da propiu da
za potrebe prenosa imovine, prava i obaveza sa drutva koja prestaju u podeli na drutva
koja u tom postupku opstaju, ili se osnivaju privremeno, opstaje i subjektivitet tih
prestajuih drutava.

2.2.6. Sedma direktiva 97

Sedma direktiva se primenjuje na akcionarska drutva, komanditna drutva
na akcije i drutva s ogranienom odgovornou, i regulie pitanje konsolidovanih
rauna u grupi drutava. Ova direktiva je integralni deo etvrte direktive, koja, kako
smo videli, ureuje godinje raune drutava. Ideja da se ova pitanja urede jedinstvenom
direktivom nije uspela zbog spornosti definicije grupe drutava.
Prema ovoj direktivi lanice su obavezne da obaveu kompanije na sastavljanje
konsolidovanih rauna i konsolidovanih godinjih izvetaja kada matino drutvo: 1) ima
veinu akcija ili udela s pravom glasa u zavisnom drutvu; 2) ima pravo da imenuje ili
opoziva veinu lanova uprave, menadmenta i nadzornog odbora zavisnog drutva i kad
je u isto vreme akcionar ili lan u tom drutvu; 3) ima pravo dominantnog uticaja na
zavisno drutvo iji je akcionar ili lan shodno ugovoru koji je zakljuen sa zavisnim
drutvom ili prema odredbama u konstitutivnom aktu, kad merodavno pravo za zavisno
drutvo omoguuje da bude subjekt ovakvog ugovora ili ovakve odredbe konstitutivnog
akta; Drave lanice ne moraju propisati da matino drutvo mora biti akcionar ili lan
zavisnog drutva. Od drava ija prava ne omoguuju ovaj ugovor ili klauzulu u
konstitutivnom aktu nee se zahtevati da primenjuju ovu odredbu; ili kad je matino
drutvo: 4) akcionar ili lan zavisnog drutva i jedino imenuje na osnovu svog prava
glasa veinu lanova uprave, menadmenta i nadzornog odbora zavisnog drutva, pod
odreenim uslovima i u poziciji da kontrolie veinu akcijskih ili lanskih prava glasa u
zavisnom drutvu.
Sedma direktiva EU 83/349 o konsolidovanim raunima (OJ 1983. No. L.193/1), sa amandmanom
9/90/604.
97

240

Drave lanice, pored navedenih sluajeva, mogu zahtevati konsolidovani raun i

konsolidovani izvetaj i u drugim sluajevima propisanim nacionalnim zakonima kada
postoji tzv. interes uea (pravo u kapitalu ili drugom biznisu-preduzeu, bez obzira da
li je, ili ne, predstavljen odgovarajuim sertifikatom koji mje zainteresovan da doprinese
delatnosti te kompanije).
Drave lanice mogu osloboditi obaveze sastavljanja konsolidovanog rauna
finansijske holding kompanije ako: 1) ne uestvuju u upravljanju finansijskim drutvom
tokom finansijske godine, direktno ili indirektno; 2) nisu primenjivale pravo glasa vezano
za kapital uee u pogledu imenovanja lanova organa zavisnog drutva kad je to
imenovanje bilo neophodno, niti je akcionar ili lan matinog drutva s veinskim
pravom glasa, ili kao lan organa zavisnog drutva, vrio funkcije sa meanjem ili
uticajem sa strane matinog drutva ili od bilo kog njegovog zavisnog drutva; 3) su
davale kredite samo zavisnim drutvima gde imaju interes kapital uea; 4) je odobreno
osloboenje od nadlenog upravnog organa posle provere ispunjenosti uslova.
Konsolidovani raun sadri konsolidovani bilans stanja, konsolidovani bilans
uspeha i izvetaj o poslovanju. Svi ovi dokumenti predstavljaju jedinstvenu celinu.
Konsolidovani raun mora biti istinit i fer i prihvaen po propisima objavljuje se u skladu
s Prvom direktivom, i deponuje, s ostalim dokumentima u sudskom ili drugom registru.
Znaaj Sedme direktive je viestruk: 1) ustanovljava jedinstvenu terminologiju; 2)
ustanovljava princip konsolidacije rauna; 3) obavezuje i drutva-keri koja imaju svoja
zavisna drutva, da sastavljaju svoje konsolidovane raune, ak i kad su ta drutva-keri
kontrolisana od drutava- majki iz treih zemalja.

2.2.7. Osma direktiva98

Osma direktiva propisuje mere harmonizacije u vezi sa licima odgovornim za:
1) kontrolu godinjih rauna privrednih drutava i verifikaciju da su izvetaji uprave
konzistentni sa njima; 2) kontrolu konsolidovanih rauna. Direktiva propisuje razliite
uslove za pravna i fizika lica za bavljenje revizijom. Nadlean organ drave lanice
izdaje odobrenje za obavljanje poslova revizije licima koja ispunjavaju propisane uslove
(dobra reputacija, odgovarajua struna kvalifikacija, poloen specijalistiki ispit iz
razliitih pravnih i drugih odgovarajuih oblasti, odgovarajue praktino iskustvo).

2.2.8. Deseta direktiva 99

Deseta direktiva regulie spajanje najmanje dva drutva kapitala (drutvo s
ogranienom odgovornou i akcionarsko drutvo) koja imaju sedite u najmanje dve
drave lanice EU. Predviena su dva naina spajanja: spajanje pripajanjem i spajanje
osnivanjem novog drutva. Drutvo koje uestvuje u prekograninom spajanju
podvrgava se uslovima i fomalnostima nacionalnog prava koje se primenjuje na njega
(najee u odnosu na postupak donoenja odluka, zatitu poverilaca i manjinskih
vlasnika, kao i zatitu zaposlenih). Direktiva predvia prekogranino spajanje u
Osma direktiva EU 84/253 o odobravanju ovlaenih raunovodstvenih dokumenata (revizija)-OJ 1984,
No. L. 126/28
99
Deseta direktiva EU 56/05 (OJ L 310/56/05) o prekograninim spajanjima drutva kapitala.
98

241

redovnom postupku i u pojednostavljenom postupku (kao i Trea direktiva EU). Ovo

spajanje mogue je i putem osnivanja evropske kompanije. 100

2.2.9. Jedanaesta direktiva 101

Jedanaesta direktiva
(Direktiva o filijalama, ograncima ili zavisnim
preduzeima) odreuje podatke koje mora objaviti filijala osnovana na teritoriji EU, bez
obzira da li su osnivai iz drave lanice ili tree drave. Cilj ove Direktive je da se
obaveza publikovanja koja je predviena u Prvoj, Drugoj, etvrtoj i Sedmoj direktivi
odnosi i na filijale.
Vezano za filijale obavezno se objavljuje: adresa filijale; delatnost; registar i broj
registra; firma i pravna forma filijale i matinog drutva; podaci o zastupnicima drutva;
prestanak filijale i imenovanje likvidacionog upravnika; raunovodstvena dokumenta i
zatvaranje filijale.
Cilj donoenja ove Direktive je: da drutvima koja nameravaju da osnuju filijalu u
drugoj dravi ujednai uslove za njeno osnivanje i zatiti lica koja zasnivaju ugovorne
odnose sa inostranim drutvom.
Filijale u dravama lanicama EZ osnivaju se primenom Direktive o publicitetu,
ali se primenjuju i norme Direktive o filijalama, ograncima i zavisnim preduzeima, a
filijale drutva iz drava koje nisu lanice EZ osnivaju se na osnovu dokumumentacije
koju je utvdila ova druga direktiva. 102

2.2.10. Dvanaesta direktiva 103

Dvanaesta direktiva se odnosi na drutva s ogranienom odgovornou koja su
osnovana od jednog lana (pravnog ili fizikog lica)-tzv. jednolana drutva. Do
donoenja ove Direktive ovaj oblik drutva postojao je u Danskoj, Francuskoj, Holandiji,
Belgiji, Italiji i Nemakoj 104 (u Velikoj Britaniji radi se o privatnim kompanijama ija je
odgovornost ograniena garancijom). Direktiva obavezuje sve drave lanice da na svojoj
teritoriji dopuste osnivanje jednolanih drutava s ogranienom odgovornou. Ova
Direktiva propisuje, takoe, da se njene odredne primene i na akcionarska drutva, ako
drave lanice omoguuju svojim nacionalnim zakonima osnivanje ovog drutva s jednim
akcionarom. Na raniji i vaei Zakon o privrednim drutvima prihvataju koncept
jednolanih drutava s ogranienom odgovornou i akcionarskih drutava.
Ukoliko se jedno lice pojavljuje kao osniva vie jednolanih drutava smatra se
da postoji zloupotreba ovog instituta, pa Direktiva doputa dravama lanicama da
100

Kod: Vasiljevi S. Mirko, nav.delo, str. 643.

Jedanaesta direktiva EU 89/666 o obavezi objavljivanja odreenih podataka od strane filijala za koje je
merodavno pravo druge drave (OJ 1989. No. L 395/36).
102
Kostadinovi S., nav. delo, str. 249.
101

Dvanaesta direktiva EU 89/667 o jednolanom drutvu s ogranienom odgovornou (OJ 1989, No. L
395/40)
104
Kostadinovi S., nav. delo, str. 247.
103

242

donesu razliite mere kako bi se spreila zloupotreba osnivanja jednolanih drutava

(zabrana osnivanja vie jednolanih drutava, obaveza gaenja kasnije osnovanog
jednolanog drutva, lina odgovornost osnivaa jednolanog drutva za obaveze drutva
preko visine uloanog kapitala). "Direktiva tei da stvori pravni instrument koji
omoguava ogranienje odgovornosti individualnih preduzetnika (sole traders) na tlu
Evropske unije.". 105
Istakli smo, govorei o drutvima s ogranienom odgovornou u naem pravu, da
osnivaki akt jednolanog drutva ima formu pismene odluke i da funkciju skuptine u
tom drutvu obavlja osniva.

2.2.11. Trinaesta direktiva 106

Trinaesta direktiva primenjuje se na akcionarska drutva ije se akcije
postojeih akcionara preuzimaju u propisanom postupku obavezne javne ponude
(takeover bid). Direktiva ureuje institut preuzimanja ovih drutava, te prava manjinskih
akcionara u kontekst tog preuzimanja i, najzad, institut prinudne prodaje i prinudne
kupovine i prava preostalih akcionara u tom kontekstu.

3. PRIVREDNA DRUTVA OSNOVANA OD EVROPSKE

UNIJE
3.1. Evropska kompanija
Pojam. Evropska kompanija (Societes Europae-SE) je specifian oblik
privrednog drutva Evropske unije sa zanimljivom predistorijom potrebe stvaranja
nadnacionalnog privrednog drutva koje razvojem kompanijskog prava i zadravajui
mogunost supsidijarne primene nacionalnih prava u sluaju kada neko pitanje nije
ureeno Statutom o SE poprima karakter meovitog tipa drutva. Ovo privredno drutvo
osnovano je Uredbom Evropskog saveta o Statutu Evropske kompanije (SE) 107 oktobra
2001. godine i ima status pravnog lica u obliku akcionarskog drutva. "U oblasti
kompanijskog prava donoenje Uredbe o evropskoj kompaniji (SE) predstavlja izuzetan
uspeh i novu, gotovo revolucionarnu fazu u oblasti kompanijskog prava EU, koja
omoguava drugaiji nain organizovanja i funkcionisanja drutva na jedinstvenom
tritu." 108 U kontekstu navedenog meovitog tipa ovog privrednog drutva treba istai da
je Uredba ograniena na pitanja statusnog dela kompanijskog prava, a ostala pitanja, kao
pitanje oporezivanja, konkurencije, intelektualne svojine ili insolventnosti reguliu se
nacionalnim pravima, odnosno drugim odredbama komunitarnog prava koje regulie ova
pitanja direktno. 109

105

Isto, str. 248.

Trinaesta direktiva EU 2004/25/EC (OJ No. L 30/04/2004)
107
Council Regulation (EC) No 2157/2001 of 8 October 2001 on the Statute for a European company (SE)
OJ L 294 of 10.11. 2001.
108
Jevremovi-Petrovi T., Evropska kompanija EU, MP 2-3, 2007., str. 401.
109
O tome ire: isto, str. 400-432.
106

243

Izvori prava. Osim Uredbe izvori prava evropske kompanije su: Naredba Saveta
Evropske unije br. 2757/2001/EC o statusu evropske kompanije od 8. oktobra 2001.
godine 110; Direktiva Saveta Evropske unije br. 2001/86/EC o osnivanju Societes Europea
od 8. oktobra 2001. godine 111 i Uputstvo Saveta Evropske unije o ueu zaposlenih u
upravljanju evropskom kompanijom 112. Vezano za pitanja koja nisu ureena Uredbom
primenjuju se odredbe nacionalnog prava koje se odnose na evropsku kompaniju,
odredbe merodavnog prava (pravo zemlje-lanice u kojoj evropska kompanija ima
registrovano sedite) koje se primenjuju na akcionarska drutva i odredbe njenog
statuta. 113
Osnivanje. Istakli smo da da evropska kompanija ima status akcionarskog
drutva, iji se kapital izraava u evrima i najmanji iznos osnivakog kapitala je 120.000
evra, s tim da drava lanica moe za osnivanje za obavljanje odreenih delatnosti
propisati i vei osnovni kapital i za evropsku kompaniju koja ima registrovano sedite u
toj zemlji, kao to je predvieno za domaa drutva u toj delatnosti. Pravila vezana za
kapital Kompanije, njegovo odravanje i promene, kao i odredbe vezane za akcije,
obveznice i druge hartije od vrednosti se odreuju prema odredbama merodavnog
nacionalnog prava koja se odnose na akcionarska drutva.
Osnivai evropske kompanije mogu biti samo pravna lica i to akcionarska
drutva, drutva s ogranienom odgovornou i kompanije koje imaju to svojstvo prema
nacionalnim zakonima drava u skladu sa Ugovorom o osnivanju EU. Osnivanje
evropske kompanije mogue je: 1) spajanjem (fuzijom) dva ili vie akcionarskih
drutava; 2) stvaranjem evropske kompanije u vidu holdinga od akcionarskih drutava iz
najmanje dve drave; 3) osnivanjem evropske kompanije kao drutva-keri od strane bilo
koje postojee kompanije (formiranje zavisnog drutva) i 4) transformacijom postojeih
oblika nacionalnih akcionarskih drutava u evropsku kompaniju.
Prema odredbama Naredbe Saveta EU ne postoji obaveza postojeih kompanija
da se organizuju kao evropska kompanija, meutim ako ele da posluju u vie drava
evropske unije dune su da potuju odredbe nacionalnog prava drave lanice, to uslove
poslovanja ini drugaijim nego u poslovanje u formi evropske kompanije. 114
Sedite evropske kompanije prema Uredbi mora da se nalazi na teritoriji Unije i
mora da se poklapa sa stvarnim seditem.
Uprava i organi. Osnivai evropske kompanije mogu, na osnovu Statuta, izabrati
jednodomni (jedan organ) i dvodomni (dva organa-upravni i nadzorni odbor) sistem
organizovanja uprave.
Skluptinu evropske kompanije ine akcionari i ona funkcionie po optim
principima funkcionisanja skuptine akcionarskog drutva (redovna i vanredna skuptina
i sl.). Skuptina deluje na nain ureen nacionalnim zakonom drave lanice u kojoj je
sedite evropske kompanije. Skuptina odluuje, u pravilu, dvotreinskom veinom
glasova akcionara. Akcionari sa akcijama bez prava glasa odluuju na posebnoj skuptini,
110

Slubeni list EZ L 294/1 od 10. 11. 2001. godine

Slubeni list EZ L 294/1 od 10. 11. 2001. godine
112
Slubeni list EZ L 294/31 od 10.11. 2001. godine
113
Jevremovi-Petrovi T., nav.delo, str. 410.
111

114

Kod: Kostadinovi S., nav. delo, str. 263.

244

i to svake klase akcija, ako se odlukom skuptine akcionara sa pravom glasa ugroavaju
njihova steena prava.
Pitanje likvidacije, solventnosti i obustave plaanja evropske kompanije ureeno
je nacionalnim pravom gde je registrovano sedite kompanije.
U skladu sa odredbama Uputstva o ueu zaposlenih u upravljanju evropskom
kompanijom, ono zahteva pregovore o obliku uea zaposlenih u upravljanju telom koje
predstavlja sve zaposlene. 115

3.2. Evropska ekonomska interesna grupacija (EEIG)

U cilju stvaranja uslova poslovne saradnje privrednih drutava sa seditem u
razliitim zemljama lanicama Evropska unija je ustanovila Evropsku ekonomsku
interesnu grupaciju (dalje: i kompanija), kao kompaniju posebne prirode, Uredbom o
evropskom privrednom grupisanju br.2137/85 od 25. juna 1995. godine. 116 Posebnost ove
kompanije proizilazi iz injenice da nema za iskljuivi cilj delovanja sticanje dobiti,
meutim to ne iskljuuje mogunost da uspenim poslovanjem ostvari odreenu dobit.
Rezultati poslovanja ove kompanije se ne oporezuju, ali se rezultati njenih lanova
oporezuju. Kompanija nastaje na ugovornoj osnovi od strane najmanje dva lana koji su
iz razliitih drava lanica EU, ne moe javno emitovati hartije od vrednosti i ne moe
imati vie od 500 zaposlenih, upisuje se u registar.
Interesna grupacija obavlja poslove u interesu svojih lanova, a konkretna svrha
njenog osnivanja je pogodnost za lanove koja se ispoljava u: raspodeli trokova,
raspodeli rizika poslovanja, jae pretpostavke za nastup na tritu, mogunost korienja
jeftinijih i efikasnijih usluga itd.
Interesna grupacija moe biti osnovana sa i bez kapitala, pa je tako pogodna za
mala i srednja preduzea kojima ne odgovara mobilizacija velikog kapitala u cilju
stvaranja drutva preko kojeg bi se ostvarile i neke funkcije koje se realizuju osnivanjem
ove grupacije.
Kao i kod ostalih privrednih drutava vano je pitanje odgovornost kompanije za
obaveze, kao i odgovornost konstitutivnih lanova. Za obaveze kompanija odgovara
svojim sredstvima, a za njene obaveze lanovi odgovaraju neogranieno solidarno.
Interesna grupacija za organe ima skuptinu i jednog ili vie poslovodnih organa.
Skuptina kao skup lanova funkcionie na principu da svaki lan ima jedan glas, ali je
mogue da lan ima i vie glasova, ali ne i veinu glasova. U odreenim sluajevima,
predvienim Uredbom, odluke se donose jednoglasno, dok se ostali sluajevi odluivanja
i potrebna veina utvruju ugovorom o osnivanju.
Poslovodni organ obavlja klasinu ulogu zastupnika i predstavnika kompanije, sa
ovlaenjem za zakljuivanje svih poslova grupacije odreenih ugovorom o osnivanju.
Grupacija moe imati vie poslovodnih organa sa razliitom nadlenou. 117
Interesna grupacija moe prestati odlukom skuptine u skladu s osnivakim
aktom, u pravilu jednoglasno, ako nije drugaije predvieno, to predstavlja dobrovoljnu
likvidaciju iz motiva i interesa udruenih osnivaa. Grupacija moe prestati i sticanjem
odreenih uslova za prestanak: istek vremena ako je osnovana na odreeno vreme;
115

Isto, str. 264.

Objavljena u Slubenom listu EZ L 199/85.
117
Kostadinovi S., nav. delo, str. 266.
116

245

gubljenje nadnacionalnog karaktera kao glavnog svojstva njene pravne prirode, kao i u
drugim sluajevima utvrenim osnivakim aktom (fuzije s drugim grupacijama i sl.). 118

3.3. Ostali privredni kolektiviteti EU

Evropska zadruga (SCE) se osniva u formi evropskog zadrunog drutva, sa
promenjivim kapitalom koji je podeljen na akcije sa neodreenim brojem lanova koji ne
odgovaraju za obaveze zadrunog drutva, osim ako odgovornost ne utvrde u aktu o
osnivanju drutva. Nakon prvobitnih propisa o zadrugama (Rezolucije o zadrugama EEZ
i Generalne skuptine UN) na nivou EU je 2003. godine donet poseban Statut evropskog
zadrunog drutva. Zadruno drutvo se osniva, naroito, zbog obavljanja delatnosti za
zadovoljavanje poslovnih potreba svojih lanova (princip ekskluziviteta) i ne moe
obavljati poslove za trea lica, osim ako je to predvieno osnivakim aktom.
Evropsko zadruno drutvo prestaje po uobiajenim principima prestanka
privrednih drutava, s tim to, po prirodi zadruge, u sluaju likvidacije ili steaja
preostala imovina se, nakon ispunjenja dunikiih obaveza, raspodeljuje prema principu
neinteresne raspodele (drugoj istoj ili slinoj zadruzi ili u neke javne svrhe). Evropsko
zadruno drutvo moe se pretvoriti (konverzija) u zadruno drutvo drave sedita, pod
istim uslovima i po istom postupku pretvaranja evropske kompanije u kompaniju drave
sedita. 119
Grupacija kompanija predstavlja skup kompanija pravno samostalnih, ali
ekonomski i interesno prisiljenih na jedinstvo privrednih odluka. Termin grupacija
kompanija popdrazumeva vie oblika povezivanja kompanija- trust u amerikom pravu i
iz njega izveden holding, koncern nemakog prava i grupa drutava francuskog prava.
Ovde treba istai i kartel kao sporazum o sinhronizovanom jedinstvenom nastupu na
tritu ime se, na razliite naine, ostvaruje monopolistiki poloaj na tritu 120

118

Vasiljevi S. Mirko, nav.delo, str. 657.

119

Isto, str. 661.

Kostadinovi S., nav. delo, str. 266.

120

246

LITERATURA
BESAROVI I., Poslovno pravo (Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje), Beograd, 2010.
CARI S.,VITEZ M. i VESELINOVI J., Privredno pravo, Privredna akademija Novi
Sad, Novi Sad, 2006.
JEVREMOVI-PETROVI T., Evropska kompanija EU, MP 2-3, 2007.
KOSTADINOVI, LJUBOJEVI, RAI, Poslovno pravo, Beograd , 2000.
KOSTADINOVI D., Privredno pravo, Ni, 2011.
KOSTADINOVI S., Kompanijsko pravo, Univerzitet "Braa Kari", Beograd, 2006.
MORSE G., Partnership Law, Oxford, 2001.
SRDI M., JOVANOVI V., Pravni poloaj privrednih subjekata, Privredna akademija
samostalni i nedravni univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 2006.
STAREVI M., Meunarodno privredno pravo, Beograd, 2007.
VASILJEVI M., Kompanijsko pravo-Pravo privrednih drutava Srbije i EU, Pravni
fakultet Univerziteta u Beogradu, Slubeni glasnik, Beograd, 2007.
VASILJEVI M., Trgovinsko pravo (deveto izmenjeno i dopunjeno izdanje), Pravni
fakultet u Beogradu, Beograd, 2006.
VUJAKLIJA M., Leksikon stranih rei i izraza, Prosveta, Beograd, 1996/97.

Pravni izvori-domai
Ustav Republike Srbije ("Slubeni glasnik RS", br. 83/06)
Zakon o privrednim drutvima ("Slubeni glasnik RS", br. 36/11 i 99/11)
Zakon o privrednim drutvima ("Slubeni glasnik RS", br. 125/04)
Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre("Slubeni glasnik RS", br.
99/11)
Zakon o privatnim preduzetnicima ("Slubeni glasnik RS", br. 54/89, sa kasnijim
izmenama i dopunama)
Zakon o obligacionim odnosima ("Slubeni list SFRJ", br.29/78, 39/85, 45/89, 57/89 i
31/93 i "Slubeni list SCG", 1/2003-Ustavna povelja)
Zakon o zatiti konkurencije ("Slubeni glasnik RS", br. 51/09)
Zakon o steaju ("Slubeni glasnik RS", br.104/2009, 99/2011-dr.zakon i 71/2012-odluka
US i 83/2014)
Zakon o steaju i likvidaciji banaka i drutava za osiguranje ("Slubeni glasnik RS", br.
61/05, 116/08 i 91/2010)
Zakono o bankama ("Slubeni glasnik RS", br.107/2005 i 91/2010)
Zakon o Narodnoj banci Srbije ("Slubeni glasnik RS", br.72/2003, 55/2004, 85/2005dr.zakon, 44/2010, 76/2012 i 106/2012)
Zakono o osiguranju ("Slubeni glasnik RS", br. 55/2004, 70/04, 61/05, 85/05, 101/07,
63/09 i 107/09)
Zakon o zadrugama ("Slubeni list SRJ", br.41/96 i 12/98 i "Slubeni glasnik RS". br.
101/2005-dr.zakon i 34/2006).(
Zakon o privrednim komorama ("Slubeni glasnik RS", br. 65/2001, 36/2009 i 99/2011dr.zakon)
Zakon o slobodnim zonama ("Slubeni glasnik RS", br. 62/2006)
Zakon o javnim preduzeima ("Slubeni glasnik RS", br. 119/2012)
247

Zakon o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata ("Slubeni glasnik

RS", br. 47/06)
Zakon o privrednim prestupima ("Slubeni list SFRJ" br. 4/1977, 36/1977, 14/1985,
74/1987, 57/199, 3/1990, "Slubeni list SRJ", br. 27/1992, 24/1994, 28/1996 i 64/2001 i
"Slubeni glasnik RS", br.101/2005 dr.zakon)

Pravni izvori-meunarodni
Prva direktiva EU 68/151 o koordinaciji pravila zatite interesa akcionara (lanova i
treih lica, u cilju injenja ove zatite ekvivalentnom u EU) (OJ No. 1968, L. 65/8).
Druga direktiva EU 77791 o koordinaciji zatite interesa lanova i treih lica, u pogledu
osnivanja javnih kompanija i odranja i promene kapitala, u cilju injenja ove zatite
ekvivalentnom (OJ 1977. No. L. 26/1).
Trea direktiva EU 78/855 o fuzijama javnih kompanija (OJ 1978, No. L. 295/36).
etvrta direktiva EU 78/660 o godinjim raunima nekih kompanija (OJ 1978, No.
L.222/11. Amandmani: 83/349, 84/569, 9/90/604 i 9/90/605).
esta direktiva EU 82/891 o podeli javnih kompanija (OJ 1982, No. L. 378/47)
Sedma direktiva EU 83/349 o konsolidovanim raunima (OJ 1983. No. L.193/1), sa
amandmanom 9/90/604.
Osma direktiva EU 84/253 o odobravanju ovlaenih raunovodstvenih dokumenata
(revizija)-OJ 1984, No. L. 126/28
Deseta direktiva EU 56/05 (OJ L 310/56/05) o prekograninim spajanjima drutva
kapitala.
Jedanaesta direktiva EU 89/666 o obavezi objavljivanja odreenih podataka od strane
filijala za koje je merodavno pravo druge drave (OJ 1989. No. L 395/36).
Dvanaesta direktiva EU 89/667 o jednolanom drutvu s ogranienom odgovornou (OJ
1989, No. L 395/40)
Trinaesta direktiva EU 2004/25/EC (OJ No. L 30/04/2004)
Council Regulation (EC) No 2157/2001 of 8 October 2001 on the Statute for a European
company (SE) OJ L 294 of 10.11. 2001.

248