Вы находитесь на странице: 1из 74

GRADJANSKO PRAVO

1.PREDMET GRAANSKOG PRAVA


Odreivanje predmeta i metoda graanskog prava ima i vrlo praktini znaaj s jedne strane, jer pomae
kod odreivanja da li neki spor spada pod graanske ili privredne sudove, ili o njemu reava upravni
organ. Ova analiza otkriva tesnu vezu i uzajamno dejstvo izmeu graansko pravnih normi i
drutvenih odnosa koji ine predmet graanskog prava. Predmet graanskog prava su odreeni
drutveni odnosi koje regulie ta grana prava. Ti konkretni drutveni odnosi zahtjevaju pravno
ureivanje. Kada je u pitanju metod graanskog prava, radi se o nainu na koji je konkretni drutveni
odnos regulisan. Sam predmet zahtjeva i odreuje metod jer se ne moe istim sredstvom obraivati na
primjer staklo i dijamanti. Metod se moe definisati i kao pravni nain formiranja ponaanja ljudi, kroz
utvrivanje njihovih prava i obaveza. On je odreen karakterom drutvenih odnosa regulisanih
pravom.
Graansko pravo regulie robno-novane odnose (robnu razmjenu, razmjenu usluga, razmjenu radne
snage, koja je ekonomski gledano roba, prisvajanje i koritenje robe, okvire i uslove prisvajanja i
razmjene robe, poloaj i svojstva nosilaca te razmjene, subjekte, odnosno lica koja raspolau robom) i
line neimovinske odnose.. Pored robno-novanih odnosa koje je glavni predmet graanskog prava, u
graansko pravo spada jo i nasljedno pravo, koje je na granici linog i imovinskog prava, poto
regulie prenos ekonomskih dobara za sluaj smrti, vodei rauna o porodinim vezama. Porodino
pravo je izvan graanskog prava, a lina prava (pravo na ime, ast, tjelesni integritet). Lina prava
dobijaju graanskopravnu zatitu samo ukoliko se kod zatite linih prava radi o uspostavljanju
preanjeg stanja.
2. METOD GRAANSKOG PRAVA
Metod pravnog regulisanja ukljuuje forme i naine pomou kojih pravo vri svoj uticaj na karakter i
sadraj drutvenih odnosa koje regulie. Svaka grana prava ima svoj sopstveni metod regulisanja, a
karakteristike graanskopravnog metoda regulisanja drutvenih odnosa su:
- Ravnopravnost stranaka: graansko pravo stavlja lica uesnike u jednom graanskopravnom
odnosu u jednak poloaj. Uzajamni odnosi subjekata su regulisani po naelu jednakosti stranaka i
ravnopravnosti njihovih volja. Npr. u jednom ugovoru o kupoprodaji i prodavac i kupac su potpuno
ravnopravni. Takav poloaj stranaka u ugovoru se naziva i koordiniran. To nije na primjer, sluaj
kada se radi o plaanju poreza. Graanski porezni obveznici su duni da plaaju porez nadlenom
finansijskom organu dravne uprave, srazmjerno svojim dohocima. Subjekti ovakvog odnosa, na
jednoj strani dravni organ, na drugoj graanin, nalaze se u odnosu nadreenosti i podreenosti.
Takav odnos je upravno pravni odnos. Korienje jednog odreenog metoda zavisi od karaktera
drutvenih odnosa, koje obuhvata data grana prava. Graansko pravo regulie robno novane
odnose.
- Autonomija volja: Sledea karakteristika metoda graanskog prava je slobodna inicijativa u
pogledu nastanka graanskopravnog odnosa. Ona proizilazi iz karaktera radnji koje preduzimaju
subjekti u graanskopravnom odnosu. Volja stranaka u graansko pravnom odnosu je zakon za
stranke. Ova slobodna inicijativa stranaka ima dva aspekta: slobodu da izabere partnera s kojim e
stupiti u odnos i njihova sloboda da sami, putem sporazuma odrede uslove pod kojim e se vriti
njihova uzajamna prava i obaveze. Ova slobodna inicijativa pri zasnivanju i uoblienju pravnih
odnosa, tipina je za graansko pravo, zove se u zapadnoj teoriji autonomija volja. Ne nastaju svi
graanskopravni odnosi na osnovu slobodne inicijative stranaka. Ponekad zakon odreuje uslove za
nastanak graanskopravnih obaveza, nezavisno od volje stranaka. To su npr obaveze iz graanskog
delikta, ili iz neosnovanog bogaenja.
- Imovinska sankcija: Za graanskopravni metod regulisanja karakteristine su specifine forme
sankcionisanja lica koje povredi graanska prava i obaveze. U graanskom pravu postoji iskljuivo
imovinska odgovornost lica za povredu tueg prava. Graanskopravna imovinska odgovornost
izraava se na nekoliko naina: uspostavljanjem imovinskog stanja lica ije je pravo povreeno;
putem naknade imovinske tete koju je tetnik prouzrokovao; imovinskom naknadom ugovorne
kazne za povredu ili neispunjenje obaveze. Graanskopravna sankcija je uvijek imovinska i pogaa
1

imovinsku masu lica (krug dobara koja mu pripadaju) za razliku od krivinopravne ili upravne
sancije koje uvijek pogaaju linost izvrioca.
- Prometljivost graanskih prava je jedna od najtipinijih karakteristika graanskopravnog metoda
regulisanja, jer se ne sree u ostalim granama prava. Graanska prava su prava prometa. Tu
karakteristiku graanskog metoda naroito istie profesor Gams. Prometljivost znai da su ta prava
u prometu, tj. da ih subekti mogu prenositi sa jednih na druge, putem sporazuma. Promet prava
postoji samo u graanskom pravu. Imovinska sankcija se primjenjuje i u oblasti upravnog i
krivinog prava, jednakost stranaka i u branom pravu.
3. LINA PRAVA KAO PREDMET GRAANSKOG PRAVA
Danas je veina autora pristalica shvatanja da su i lina neimovinska prava predmet graanskog prava.
ovjekova linost po vrijednosti treba da uiva veu zatitu od njegove imovine, koja je inae dobro
zatiena, ne samo u graanskom, ve i krivinom i upravnom pravu. Kada smo govorili o metodu
graanskog prava, istakli smo da je on u funkciji predmeta, tj. da ga odreuje struktura drutvenih
odnosa koje to pravo regulie. Iz te strukture proizale su i etiri navedene odlike graanskopravnog
metoda: jednakost stranaka, autonomija volje, imovinska sankcija i prometljivost.
Graansko pravnu odgovornost za razliku od krivine i upravnopravne odgovornosti karakterie
uspostavljanje preanjeg stanja, prije povrede, odnosno postizanje imovnske ravnotee izmeu
oteenog i tetnika, taj isti metod se primjenjuje i kod zatite linih prava. Samo utoliko ukoliko se
kod zatite linih prava radi o uspostavljanju preanjeg stanja lina prava dobijaju graanskopravnu
zatitu. Metod graanskog prava odreen je njegovim osnovnim predmetom, robno-novanim
odnosima, ali je taj metod postao podesiv i za regulisanje neimovinskih linih odnosa.
4. PODJELA NA PRIVATNO I JAVNO PRAVO
Graansko pravo je dio privatnog prava. Pravne norme koje reguliu drutveni i zajedniki ivot ljudi,
tradicionalno se dijele na javno i privatno pravo (graansko ili civilno pravo).
Graansko pravo je suprotnost javnom pravu. Privatno pravo regulie odnose izmeu jednakih
subjekata, dok javno pravo regulie odnose nadreenosti i podreenosti, odnose nadreenih dravnih
organizacija prema podreenim graanima.
Privatnom pravu se pripisuju propisi koji iskljuivo slue interesima pojedinaca, a javnom pravu
propisi koji slue iskljuivo interesima zajednice.
Privatnopravne grane prava su: Graansko pravo, Trgovako pravo, Mjenino i ekovno pravo,
Pravo osiguranja.
Javnopravne grane su: Ustavno pravo, Krivino pravo, Upravno pravo, Poresko pravo itd.
Kroz privatno pravo tite se ne samo privatni interesi, ve i javni, npr. interesi sigurnosti u pravnom
prometu, lakog postojanja pravnog odnosa (zemljine knjige, propisi graanskog prava o formi). Javno
pravo ne titi iskljuivo javne interese, ve uzima u obzir i interese pojedinca (kada je pojedincu
upravnim aktom povrijeeno pravo on ima pravo da protiv takvog akta dravnog organa vodi pred
sudom upravni spor i time pojedinac u javnom pravu titi svoj privatni interes).
U zapadnoj teoriji postoji niz formalnih kriterijuma za podjelu na privatno i javno pravo od kojih je
jedan kriterijum metoda regulisanja i naina zatite prema kome privatna praa nastaju voljom
pojedinih lica i zatiuju se samo po zahtjevu takvil lica (privatna tuba) doj javna prava nastaju
voljom drave i za povredu javnog prava dejstvuje javni (dravni) tuilac, po slubenoj dunosti.
U oblasti privatnog prava gdje vai naelo jednakosti volja, sredstvo za regulisanje pravnog
odnosa je ugovor. Ugovor zahtjeva saglasnost obje stranke. U njemu ne moe jedna stranka drugoj
jednostrano nametnuti obaveze ili da ogranii prava, a to je mogue u javnom pravu gdje postoji
odnos nadreenosti i podreenosti. Drava namee svojim graanima, bez njihovog pristanka poresku
obavezu ili vojnu obavezu. Meutim, dva dravna orgna, npr. dve optinske skuptine, mogu pitanja
koja ih se zajedniki tiu, regulisati na principu jednakost, zakljuivanjem javnopravnog ugovora.
Javnopravni ugovor je sredstvo za regulisanje meudravnih odnosa u meunarodnom javnom pravu, i
ti se odnosi baziraju na jednakosti stranaka ugovornica i koordinaciji njihove volje.
Razlikovanje sistema prava na privatno i javno tie se samo materijalnog prava, a ne procesnog prava.
Procesno pravo po svojoj sutini nije ni javno niti je pravno. Doktrina prosesnog prava je trostruki
2

pravni odnos, kao odnos stranaka meusobno i kao odnos prema sudu. Samo u odnosu stranaka prema
sudu taj se odnos pojavljuje kao javnopravni, doj je njihov meusobni odnos privatnopravni. Ali s
obzirom da je postupak pred sudom jedninstven, ne moe se razlagati na javnopravne i privatnoprane
komponente. Zbog toga je prosesno pravo u cjelini jedna specifina grana koja se ne moe svrstati ni u
javno ni u privatno pravo.
Za materijalno pravo je ova podena nuna, jer od nje u krajnjoj konsekvenci zavisi koji put i nain
treba izabrati za njegovu zatitu.
5. GRAANSKO PRAVO I PRIVATNO PRAVO ( SISTEM GRAANSKOG PRAVA )
Graansko pravo je privatno pravo i obuhvata skup pravnih normi koje reguliu robno novane
odnose. Graansko pravo kao opte privatno pravo ne iscrpljuje sve privatnopravne odnose. Oni su
regulisani i u posebnim granama prava, koje su se tokom vremena i razvoja drutvenih odnosa
izdvojile iz graanskog prava. To su prije svega trgovako pravo, menino pravo, pravo vrednostnih
papira, autorsko pravo pronalazako pravo, izdavako pravo i pravo osiguranjau. Ukoliko u ovim
posebni granama privatnog prava nema specijalnih odredbi, vae opta pravila graanskog prava.
Veina civilista (teoretiara graanskog prava) graansko pravo dijele na opti dio, stvarno pravo,
obligaciono pravo i nasledno pravo (tzv. pandektni sistem podjele). Pandektni sistem podjele
graanskog prava prvi je uveo Njemaki graanski zakon. U njemu je pored navedene podjele bilo
obuhvaeno i porodino pravo.
Opti dio graanskog prava sadri ona pravila i naela koja su zajednika svim dijelovima
graanskog prava. Najee se u okviru opteg dijela graanskog zakonika nalaze odredbe koje se tiu
linih, statusnih prava fizikih i pravnih lica, zatim odredbe o rokovima zastarjelosti, o cilju i vrenju
graanskih prava. Stvarno pravo sadri skup pravnih normi u kojima se reguliu odnosi ljudi
povodom stvari. U stvarnom pravu obuhvaene su norme o pravu svojine i nainima njenog sticaja, o
oblicima svojine, o slubenostima, hipoteci, dravini, zatiti prava svojine i drugim stvarnim pravima
izvedenih iz svojine.
Obligaciono pravo je skup pravnih normi u kojima se reguliu imovinski odnosi u kojima je jedna
strana (povjerilac) ovlaena, da od druge strane (dunika) zahtjeva neku inidbu, a ova je duna da tu
inidbu izvri. Obligaciono pravo sadri odredbe o ugovorima uopte, o vanugovornim odnosima i
odgovornosti za tete iz delikata, nezvanom vrenju tuih poslova, neosnovanom bogaenju, kao i o
nastanku i gaenju obligacija.
Nasledno pravo regulie prelazak imovine ostavioca za sluaj njegove smrti na njegove naslednike.
Norme naslednog prava sadre odredbe o osnovima nasleivanja, zakonskom naslednom redu,
testamentu i ostavinskom postupku.
6. RAZGRANIENJE GRAANSKOG OD OSTALIH GRANA PRAVA
-Graansko i porodino pravo-Sve grane prava u pravnom sistemu nisu meusobno odvojene, ve su
u odreenom odnosu. Graansko pravo ima za predmet robne odnose, a porodino pravo postoji i u
sistemima koji nemaju razvijeno graansko pravo. Graansko i porodino pravo se razlikuju i po
metodu regulisanja. Dok su u graanskom pravu preovlaujue karakteristike metoda regulisanja
prometljivosti prava i imovinska sankcija, porodina prava su neprometljiva, a sankcija lina. Ona se
sastoji u prinudnom raskidu pravne veze (raskid braka, oduzimanje oinske vlasti..). Glavna pravna
posledica zakljuenja braka predstavlja neposredan uslov za nastanak niza imovinskih i neimovinskih
linih, konkretnih pravnih odnosa. Dio porodinih odnosa imovinskog karaktera, kao to su voenje
zajednikog domainstva, zajednika imovina steena za vrijeme trajanja braka, obaveza izdravanja
izvjesni lanova porodice, razni ugovorni odnosi u koje brani drugovi stupaju, reguliu se na osnovu
principa graanskog prava. injenica da se na neke porodine imovinske odnose primjenjuju norme
graanskog prava, govori da su ti odnosi po svojoj pravnoj prirodi, iako nastali u porodinom pravu,
graanskopravni odnosi.
-Graansko pravo i radno pravo-injenica da je radno pravo nastalo iz graanskog prava, koje je
reprezent privatnog prava, u teoriji je dovela do spora: kakav je karakter radnog prava - da li ono spada
u privatno, ili javno pravo. Za jedne karakter radnog prava regulie privatne odnose izmeu radnika i
poslodavca, u njemu preteu karakteristike privatnog prava. Drugi autori istiu javnopravne elemente u
radnom pravu, uveane proirenom intervencijom drave. Trei u radnom pravu vide elemente
3

privatnog radnog prava, ukoliko ono sadri norme o odnosima izmeu pojedinaca ureene na bazi
ugovora, a i javnog prava, ukoliko regulie zatitu zaposlenih lica, njihovo osoguranje, intervenciju
drava, itd. etvrti smatraju da ova kombinacija elemenata graanskog i administrativnog prava ne
predstavlja nipoto prost mehaniki zbir.
7. GRAANSKO I TRGOVAKO PRAVO
Odnosi izmeu graanskog i trgovakog prava, odnosno njihovo razgranienje, u pravnoj nauci XIX i
XX vijeka predstavlja glavni izvor nesporazuma kada treba odgovoriti da li je trgovako pravo
posebna grana prava.
Poto se trgovako pravo izdvojilo iz graanskog prava, njihov odnos je odnos izmeu opteg i
posebnog prava. U nedostatku specijalnih propisa trgovakog prava, primjenjuju se opte norme
graanskog prava. U nastojanju da se naprave razlike izmeu graanskog i privrednog prava, tamo
gdje je usvojen dualizam ovih dviju disciplina, istiu se slijedee karakteristike trgovakog prava:
- za odreene trgovake poslove formalnost je jae izraena nego u graanskom pravu i forma je
apsolutna.
- Svaki promet zahtjeva postojanje povjerenja izmeu stranaka. Taj uslov je posebno naglaen u
trgovakom pravu. Zatitu povjerenja sprovodi itavo trgovako pravo. Zatitu povjerenja u
prometudoprinose trgovaki registri, a naroito odredbe o neogranienosti prokure i iroke
mogunosti sticanja prava na pokretnim stvarima (robama) od strane savjesnih treih lica.
- Brzo odvijanje poslova je glavna karakteristika trgovakog prometa. Za kupca postoji obaveza
da bez odlaganja saopti prodavcu da isporuena roba ima mane, a kod fiksnih poslova, ako
jedna stranka ne ispuni svoje obaveze na vrijeme, ve prekorai utvrene termine, nastupaju
znaajne pravne posledice.
- U trgovakom pravu se nita ne radi bez naknade-naknada za isporuenu robu, ili izvrenu
uslugu se podrazumjeva samo po sebi. To dolazi do izraaja u pravilima o kamatama, koje teku
kod novanih potraivanja posle njihove dospjelosti, kao i obavezi plaanja provizije bez
obzira da li je ona posebno ugovorena.
- U upravnom prometu izmeu trgovaca dolazi do masovnog zakljuivanja istovrsnih poslova
koje se svakodnevno ponavljaju. Ova pojava dovodi do potrebe da se poslovni promet tipizira i
normira sadrina ugovora. To ima za posledicu razvoj obiaja u prometu (trgovaki obiaji,
uzanse), koji u trgovakom pravu zauzimaju istaknuto mjesto.
- Trgovina i promet se nezaustavljaju na granicama jedne zemlje. Taj internacionalizam, koji u
sebi nosi trgovako pravo, dopineo je da se savladaju mnoga razliita rjeenja istih pitanja u
razliitim nacionalnim zakonodavstvima i da se doe do pravno ujednaenih rjeenja na
meunarodnom planu.
Naziv trgovako pravo kod nas je u vrijeme samoupravnog socijalizma zamjenjen terminom privredno
pravo. To je grana prava koja po svom obimu obuhvata sve ono to regulie i klasino trgovako
pravo, samo su subjekti privredna preduzea, koja zakljuuju trgovake poslove.
8. CODE CIVIL
Code civil predstavlja spomenik pravne kulture, zakon vremena koji je nedavno doiveo 200
godina.. Rad na izradi projekta Code civil zapoeo je dolaskom Napoleona za prvog konzula 1799.
god. Idejni tvorac bio je Napoleon. Zakonik je usvojen 31. marta. 1804. god. Pod imenom Code
civil Francais a zatim je ponovo objavljen 1807. god. kao Code Napoleon. Napoleon je vrio veliki
uticaj pri izradi zakonika.
Koliko je sam Napoleon cijenio Code civil, i svoje uee u njegovom donoenju, najbolje pokazuju
njegove rijei koje je izgovorio na Svetoj Jeleni, za vrijeme svog progonstva: Moja prva slava nije u
tome to sam dobio 40 bitaka, Vaterlo e izbrisati sjeanje na tolike pobjede. Ono to nita nee
izbrisati, to e vjeno ivjeti, to je moj Code civil. Francuski Code civil po svom duhovnom znaaju i
istorijskoj snazi zraenja nesumnjivo zauzima prvo mjesto.
Code civil je zakonik Treeg carstva, dakle buroazije. Tvorci Code civil prilikom formulisanja
pojedinih odredbi nisu imali pred oima sliku malog ovjeka, zanatlije, ve imunog graanina koji se
predstavlja kao sposoban za rasuivanje, samoodgovoran, pravno i poslovno sposoban.
4

U pogledu sistematike Code civil usvaja institucioni sistem, po kome se sva materija dijeli na tri
djela (STVARI, LICA, TUBE). Posle kratkog uvodnog dijela posveenog primjeni zakona, kodeks
se dijeli na tri knjige: o licima, stvari i vrste svojine, raznim nainima sticanja svojine. Sama ova
sistematika Zakonika ukazuje na njegov karakter, jer cjelokupno pravo izloeno u njemu odnosi se na
fizika lica i zatitu privatne svojine, tako da ga s pravom moemo nazvati kodeks privatne svojine.
Kodeks je pridavao poseban znaaj privatnoj svojini.
Buroazija je kao nosilac novog drutveno-ekonomskog sistema pravo svojine proglasila za prirodno
pravo.
U pogledu stila i jezika Code civil je postigao savrenstvo koje kasnije nije mogao da dostigne ni jedan
zakonik. Jezik Code civil nije bio samo sredstvo za reprodukovanje ideja, on je djelovao na druge i bio
most koji je povezivao zakonodavca sa onima kojima se on obraa. Njegove poruke su bile iste,
jasne, sigurne i kratko izreene. Nijedan graanski zakonik nije imao takav uticaj na razvoj graanskog
prava kao Code civil. Sastavljen je bez teorijskih pretenzija, sa jasnim i vrlo elastinim formulacijama
bez glomaznih definicija, to mu omoguuje laku razumljivost i rukovanje. to se tie njegove
sadrine, on je rezultat svih naunih tekovina dotadanjeg razvoja, slobode, jednakosti ljudi,
osloboenje zemlje od feudalnih tereta, slobode ugovaranja....
Code civil ima i odreene nedostatke od kojih su najvaniji:
- diskriminacioni poloaj ene u porodinom pravu
- pretjerana apsolutnost privatne svojine
- kao posledica apsolutnosti svojine, na rang dogme bila je uzdignuta sloboda ugovaranja, koja je
u praksi dovodila do slobode bogatih i teke eksploatacije siromanih slojeva. Tako se
proklamovana pravna jednakost pretvarala u faktiku nejednakost.
- Poto su jedinstveni predmet regulisanja bili imovinski odnosi uglavnom povezani sa zatitom
nepokretne imovine, zakonik utke prelazi preko regulisanja radnih odnosa. Samim tim on je s
pravom nazvan kodeksom bogatih.
- Code civil ignorie kolektivne interese, on ne poznaje instituciju pravnih lica.
Pored svih istaknutih nedostataka, on je i danas na snazi u Francuskoj. Code civil je mijenjan putem
specijalnih zakona u porodinom i naslednom pravu. Postepeno je ograniavana oinska vlast, a
potvrena poslovna sposobnost udte ene, kao i poboljan njen nasljedni poloaj poslije smrti mua.
Vanbranom djetetu je priznat zatjev za alimentaciju prema ocu.
Sudska praksa je sa svoje strane uinila mnogo da se prevaziena pravila Code civil prilagode
potrebama vremena. Code civil iz 1804. godine jo uvijek je na snazi, zato to je sadravao dovoljno
opta i fleksibilna pravila, tako da ih je sudska praksa mogla prilagoditi novim potrebama.
Francuski Code civil imao je uticaj na razvoj graanskog prava u drugim zemljama kao to su: Belgija,
Luksemburg, Holandija, panija, kao i na Bliskom istoku, Africi, Indikini i Okeaniji, zemljama
Magreba (Alir, Tunis i Maroko), itd.
9. AUSTRIJSKI GRAANSKI ZAKONIK
Zakonik je promulgiran 1811. godine. Obiajno pravo je potisnuto i ono vai samo ako se na njega
zakon poziva. U sistemu AGZ osjea se jo uvijek veliki uticaj trolane institucionalne podjele
(persone, res, actionesa).
Sadri 1502 paragrafa i dijeli se na uvod i tri dijela: lino pravo, stvarno pravo sa naslednim
pravom i jednim dijelom obligacionog prava, zajednike odredbe linog i stvarnog prava. Takva
podjela odmah ukazuje na sutinski karakter zakona: tite se ona lica koja posjeduju svojinu. Austrijski
graanski zakonik je doao u suprotnost sa faktikom socijalnom strukturom tadanjeg drutva u
Austriji. Veina stanovnitva austrijske monarhije ivjela je jo uvijek u podanikom statusu. AGZ ima
samo 1502 paragrafa. Kratkoa zakonika uinila je da u njemu ima mnogo praznina. Tako zakonik
samo u 4 paragrafa regulie lina prava i obaveze branih drugova, a samo jedan paragraf se odnosi na
izraavanje vanbranog djeteta.
U AGZ potpuno nedostaju propisi o realnim teretima i ugovoru o posredovanju, a sadri svega
nekoliko paragrafa o ugovoru o slubi i djelu. AGZ je jo konzervativniji u odredbama iz porodinog
prava od FGZ. Poznaje samo crveni brak, doputajui graanski brak izuzetno za pripradnike
nepriznatih religija.
5

1904. godine obrazovana je komisija za reviziju AGZ, s ciljem da popune praznine koje je Zakonik
sadraao. Tek u periodu od 1914. do 1916. godine donijete su 3 djelimine novele. Novela III znatno
mijenja provobitni tekst zakonika, njom je oko 180 paragrafa AGZ ponovo formulisano, dopunjeno ili
ukinuto. Nove formulacije su bile inspirisane Njemakim graanskim zakonikom i obuhvataju gotovo
sve oblasti, a posebno opte ugovorno pravo, pravo najma i zakupa, ugovore o slui i djelu.
Austrijski graanski zakonik je naroito znaajan na naim prostorima, jer je vaio na teritorijama
BiH, Vojvodine, Hrvatske, Slovenije, Slavonije. U skraenoj verziji vaio je i u Srbiji, kao Srpski
graanski zakonik od 1844. g. Pravna pravila iz ovog zakonika i danas se jo primjenjuju u nedostatku
pozitivnih pravnih propisa, pod uslovima odreenim u Zakonu o nevanosti pravnih propisa donijetih
prije 6.aprila 1941. godine i za vrijeme neprijateljske okupacije.
10. NJEMAKI GRAANSKI ZAKONIK
Ovaj zakonik donijet je 1896. godine, poslije rada na projektu koji je trajao 22 godine. Stupio je na
snagu 1. januara. 1900. g. jer su Nijemci htjeli da u novi vijek simbolino uu sa novim zakonikom.
BGB prvi uvodi sistematiku pandektnog prava. Tako je 2385 paragrafa, koliko sadri zakonik,
podjeljen na pet dijelova (knjiga):
opti dio, obligaciono pravo, stvarno pravo, porodino pravo i nasledno pravo. esta knjiga
Graanskog zakonika odnosi se na primjenu stranih zakona, sadri 30 paragrafa i uneta je u zakonik
Uvodnim zakonom za graanski zakonik.
Pandektna podjela graanskog prava jasno istie centralne institucije graanskog prava vlasnika,
privatnu svojinu i sredstva za zatitu te svojine.
U optem dijelu NGZ sadrani su propisi o fizikim licima (pravna sposobnost, punoljetstvo,
maloljetstvo, domicil), detaljni propisi o udruenjima i ustanovama (pravna lica) i objektima (stvari).
Code Civil nije imao odredbe o pravnim licima, a u NGZ ona su najvaniji subjekti u
graanskopravnom prometu. Centralno mjesto u zakoniku zauzimaju odredbe o pravni poslovima i
zastarjelosti.
Pojam pravnog posla odreen je na najapstraktniji nain. Tu spada ne samo obini obligacioni ugovor
(kupoprodaja ili zakup), ve tzv. Stvarno-pravni ugovor. Pravni posao je i porodinopravni ugovor o
usvojenju ili zakljuenju braka. Pravni posao je i javno obeanje nagrade, otkaz ili odluka glavne
skuptine akcionarskog drutva o poveanju kapitala.
Tvorci NGZ podravajui pandektnu sistematiku i ugledajui se na Gajevu trolanu podjelu obuhvatili
su u optem dijelu tri osnovna elementa graansko pravne teorije - pravne subjekte i objekte, pravne
poslove i vrenje prava.
U stvarnom pravu tretiraju se prava na stvari (svojina, hipoteka, plodouivanje, zaloga) koja se
odnose na odreenu stvar i vae erga omnes. U obligacionom pravu radi se o pravima koja jednom
licu daju zahtjev samo prema odreenom subjektu, na osnovu ugovora, neosnovanog obogaenja i
delikta. Stvarna prava su apsolutna, a obligaciona relativna. NGZ stavlja u privi plan svojinu na
pokretnim stvarima, jer je porastao znaaj pokretnog kapitala u doba industrijskog kapitalizma.
NGZ ukljuuje institute objektivne odgovornosti za opasne stvar (pored principa subjektivne
odgovornosti) zatim usltanovu osiguranja, ugovor u korist treeg lica. Posebna panja posveuje se
apstraktnim pravnim poslovima i hartijama od vrijendosti. NGZ sa relativno malim brojem odredbi
regulie ugovor o radu.
Ljudska slika na kojoj su tvorci NGZ gradili zakonik bio je apstraktni pojedinac sa preduzetnikim i
trgovakim smislom. U toj slici nema mnogo mjesta za industrijskog radnika. Njega NGZ stavlja u
rubriku ugovora o slubi i o radu, i propisi vie odgovaraju zanatliji ili radniku koji radi kod kue nego
novom sloju fabrikih radnika.
Svoje nedostatke zakonodavac je pokuao da rijeu uvoenjem u tekst mnogih generalnih klauzula i
neodreenih pojmova tzv. Kraljevskih paragrafa., koji u NGZ unose jednu socijalno-etiku notu, a to
su savesnost i potenje, dobri obiaji zabrana zloupotebe prava.
NGZ predstavlja veliko kodifikatorsko djelo, precizno po sistematici, pisano visoko strunim jezikom,
koji je za obinog ovjeka teko razumljiv. Svaka rije i svaka reenica imaju odreeni smisao, u
njemu se nepravnik ne moe snai. Zakon je pisan od strane pravnika i nije upuen ovjeku iz naroda,
ve pravnim ekspertima kao eventualnim reprezentima narodnog duha. NGZ imao je veliki uticaj na
6

zakonodavstvo drugih drava, pod njegovim uticajme izraen je Japanski graanski zakonik iz 1898,
Brazilski graanski zakonik iz 1916 i Grki graanski zakonik iz 1940. godine.
11. VAJCARSKI GRAANSKI ZAKONIK
vajcarski graanski zakonik ima etiri dijela: lino, porodino, nasledno, i stvarno pravo. Stupio je
na snagu 1. januara. 1912. g. Pored graanskog zakonika, revidiran je Zakonik o obligacijama iz 1881.
g. On je kao poseban zakon stupio na snagu istog dana kada i graanski. Zakon o obligacijama ustvari
ini peti dio graanskog zakonika. Njemu su 1936. g. pridodate nove odredbe o trgovakim drutvima,
o pravu firme i vrednosnim papirima. Zakonik nema jedan opti dio kao u NGZ. Razlog za to lei u
injenici to su sve kantonalne kodifikacije graanskog prava bile bez opteg dijela. Drugi razlog to
nema opteg dijela lei u tome to je stari zakon o obligacijama od 1881. g. imao opta pravila o
ugovorima, pa su se iz njih izvodila opta pravila o pravnim poslovima. Iako se Huber pri pravljenju
vajcarskog graanskog zakonika sluio i kantonalnim pravima, on je ovo pravo podvrgao reviziji,
poboljanju i prilagoavanju potrebama svoga vremena, stvarajui jedan moderan zakonik. Vodio je
rauna ne samo o tehnikom napretku i privrednom razvoju svoga doba, ve i njegovim etikim i
socijalnim problemima.
12. ANGLOSAKSONSKO GRAANSKO PRAVO
Kad govorimo o Common Law sistemu, kao pravu koje primjenjuje kraljevski sud, on vai u Velikoj
Britaniji jo od normanskog osvajanja. Pravno podruje anglosaksonskog prava u kome se primjenjuje
Common Law, obuhvata i pravne poretke gotovo svih zemalja engleskog govornog podruja. U
Engleskoj pravo se razvolo preko sudskih odluka, od sluaja do sluaja. Oni sude prema injenicama.
Kada nastane odreeno injenino stanje zauzima se stav i situacija rjeava. Ako nastane drugo
injenino stanje, ispituju da li je ono slino sa prethodnim, da bi se na isti nain po uzoru na raniji
sluaj rjeilo. Ako ranije rijeeni sluaj nije isti, pokuava se da se u ranijoj sudskoj praksi nae sluaj
koji mu je najsliniji, da bi putem analogije mogao da se rijei. U ovakvom sistemu ne postoji potreba
za kodifikacijom. Dok je na kontinetnu sudska praksa anonimna, jer je sudija samo sluga zakona, u
Engleskoj je sudija vrlo znaajna linost, on stvara i razvija pravo. Svaka sudska odluka ima poseban
znaaj i slui kao uzor za kasnije odluke. Sudija stvara pravno pravilo koje e vaiti za ubudue.
U Engleskoj pravnoj istoriji postoji kontinuitet koji ne susreemo ni kod jednog pravnog poretka u
Evropi. On se karakterie time to u Engleskoj nikada nije dolo do recepcije rimskog prava, kakva je
izvrena u Evropi u XII vijeku i kasnije u XVI vijeku. U poetku Common Law nije predstavljao jedan
sistem. Vremenom Common Law prestaje da bude gomila sudskih odluka koje nita ne vezuju, ve
postaje sistem prava zasnovan na naelima koje proizilaze iz sudskih odluka. Sredinom XIV vijeka
pojavila se praksa da se stranka koja nije mogla da dobije writ (tubu) ili koja je izgubila spor kod
kraljevskog suda zbog nepoznavanja pravila postupka, obrati molbom kralju da drugu stranku svojom
zapovjeu prinudi na ponaanje koje ne odgovara striktnim pravilima Common Law, ve zapovesti
morala i savesnosti. Kralj je upuivao takve molbe na izvrenje kancelaru koji je bio izvrni organ
Kraljevog savjeta. Kancelar je bio sveteno lice i najbolje je poznavao Common Law. U svojstvu
svetovnog lica bio je u mogunosti da ispravlja nepravde u ime kralja. Tako su se iz prakse kancelara
vremenom stvorila nova pravila koja su od XV vijeka, a i danas u Engleskoj obuhvataju pojmom
Equity.
U toku Engleske istorije nastalo je suparnitvo izmeu sudova Common Law i kancelarovog suda, koji
je presuivao po pravinosti. Iz tog suparnitva je proizalo dvojstvo sistema prava koji primjenjuju
engleski sudovi. To suparnitvo nikad nije dovelo do prevlasti Equity prava nad Common Law niti do
njegove zamjene.
XIX vijek predstavlja prekretnicu i za englesko pravo. Pretea reformi koje e u Engleskoj zapoeti sa
1832. g. bio je socijalni reformator i pravnik Jeremy Bentham. Za njega su Common Law pravila bila
prepreke za socijalne reforme, jer su zasnovana na istorijskoj sluajnosti, a ne na racionalnom pravu.
Zbog toga se on zalagao sveobuhvatnu kodifikaciju prava u Engleskoj. Njegove ideje o totalnoj
kodifikaciji engleskog prava nee biti usvojene, ali e pokrenuti engleskog zakonodavca na akciju.
Reforma sudstva dovela je i do spajanja pravne mase Common Law i Equity. To je znailo da sudovi
primjenjuju u sporeovima cjelokupne principe engleskog prava, bez obzira da li su sadrani u
7

Common Law ili Equity. Svi engleski zakoni, bez obzira na njihov broj, predstavljaju sekundarni izvor
prava.
13. GRAANSKI ZAKONIK ZA KNEEVINU SRBIJU
Rad na izradi Graanskog zakonika poeo je u Srbiji za vrijeme vlade kneza Miloa Obrenovia. One
je 1829. g. naloio Georgiju Zaharijadesu, uitelju kneevia Milana da prevede neke strane zakone.
Zaharijades je preveo Code civil, ali ne sa francuskog originala, ve po njemakom prevodu.
Zakonodatelna komisija kojoj je prevod bio upuen, pregledala je prevod, ali on nije postao nacrt
graanskog zakonika.
Jovan Hadi se 1837. g. odazvao molbi Miloa i poeo da radi na zakoniku. Najprije je pregledao
Zaharijadesov prevod Code civil i obavjestio Miloa da je neupotrebljiv. Knez Milo ovlastio je
Hadia da izradi potpuno novi zakonik. Rad na izradi zakonika trajao je sve do 1840. g. Ovaj
projekat, koji je raen prema Austrijskom graanskom zakoniku, i predstavlja njegov skraeni prevod
na srpski i parafrazu, pregledan je od strane jedne komisije, koja ga je odobrila. Zakonik je proglaen
25. marta. 1844. g. Svodei AGZ od 1500 paragrafa na 950 paragrafa, koliko ima SGZ, Jovan Hadi
je uinio da su mnoge jasne definicije izvornika u skraenom prevodu postale nejasne, nerazumljive i
potpuno neupotrebljive. Jezik kojim je pisan zakonik teak je, zastario i izvjetaen, pa je i to
doprinjelo nerazumljivosti samog teksta. Sistematika zakonika je ista kao i u AGZ i dijeli se na uvod i
3 dijela: lino sa porodinim, stvarno sa nasljednim pravom i jednim dijelom obligacionog prava,
zajednike odredbe linog i stvarnog prava. Zakonik obuhvata i porodino kao i nasledno pravo, gdje
je Hadi odstupio od AGZ, koristei u ovoj oblasti srpsko obiajno pravo. Uveden je samo crkveni
brak, izvrena je velika diskriminacija ene u odnosu na mua, pa je ena izjednaena u pogledu
poslovne sposobnosti sa starijim maloljetnikom. Za sve poslove koje ona preduzme bilja je potrebna
saglasnost mua. Diskriminisana je i u nasljednom pravu (nije mogla nasljediti zaostavtinu mua, kao
ostali muki nasljednici, ve je bila samo plodouivalac muevljeve imovine). enska djeca su bila
diskrimisana u nasljeivanju u korist muke djece. Zakonik je u toku svoje vanosti od 1844. do 1941.
pretrpio neke izmjene, kao to je zabrana o istraivanju oinstva (1869). Ta zabrana ne postoji u AGZ i
ona je nastala pod uticajem francuskog prava. Zatim je SGZ dopunjen u vezi sa paulijanskom tubom
(1864), u vezi sa starateljstvom (1872) i u pogledu forme testamenta (1911). U ostalim krajevima bive
Jugoslavije postojalo je vie pravniih podruja, na kojima je vailo razliito graansko pravo (na
podruju Vojvodine-maarsko pravo, Hrvatske bio je proglaen AGZ i primjenjivao se pod nazivom
Opti graanski zakonik bez novela iz 1914, 1915, 1916, u Sloveniji i Dalmaciji primjenjivao se AGZ
sa novelama, a u BiH do 1908 primjenjivalo se tursko pravo, a poslije toga se poelo sa primjenom
AGZ ukoliko nije bilo domaih zakona, to je vailo za stvarno i obligaciono pravo, dok se u
nasljednom i branom pravu na muslimane primjenjivalo erijatsko pravo, a na hriane obiajno i
crkveno pravo, u Makedoniji se do balkanskih ratova primjenjivlo za stvarno i obligaciono pravo
Zakonik Otomanske imperije, a brano, nasljedno i porodino pravo bilo je regulisano obiajnim
pravo, poslije balkanskih ratova primjenjivao se SGZ.
14. OPTI IMOVINSKI ZAKONIK ZA CRNU GORU
Crna Gora je krajem XIX vijek donela svoj graanski zakonik. Njegov redaktor i autor bio je poznati
pravnik Valtazar Bogii. On je sebi postavio zadatak da kodifikacija na kojoj radi mora odgovarati
stvarnim potrebama, prilikama i uslovima Crne Gore, kao i zahtevima nauke svog doba. Sva svoja
teorijska i metodoloka shvatanja Bogii je izrazio u posebnoj studiji: O metodu i sistemu kodifikacije
imovinskog prava u C. Gori. Sistematika Opte imovinskog zakonika za Crnu Goru bila je originalna.
On obuhvata isto imovinsko pravo, a to je po Bogiiu samo stvarno i obligaciono, dok porodino i
nasledno pravo ostaju van ovog zakonika.
Zakonik sadri: uvodna opta nareenja, pravila o zakonima i pravila meunarodnog privatnog
prava, pravila o subjektima prava, stvarna prava, zatim obaveze i to ne samo opti dio
ugovornog prava, ve i pravila o pojedinim vrstama ugovora, a na kraju sadri objanjenja,
odreivanje i dopune cijelog zakonika. I u sadrinskom pogledu Opti imovinski zakonik za C. Goru
imao je neke institute koji su kasnije neopravdano pripisani Njemakom graanskom zakoniku.
To se prije svega odnosi na prvu u legislativi formulisanu teoriju zloupotrebe prava. Bogii u
8

svoj zakonik uvodi moderan pojam dravine koji se razlikuje od rimskog shvatanja. Jasno je u samom
zakoniku ukazao da kad u njemu nije sadrano pravilo koje na konkretan sluaj treba primjeniti, sudija
je ovlaten da se obrati obiaju, zatim analogiji i uopte pravdi i pravici. U pogledu jezika i jasnoe
stila Bogii je u svom Zakoniku postigao pravo savrenstvo, pa su danas mnoge odredbe Zakonika
postale poslovice u Crnog Gori. Bogiiev zakonik predstavlja najznaajniju kodifikaciju graanskog
prava koju smo ikada imali na jugoslovenskim prostorima.
15. IZVORI GRAANSKOG PRAVA
-Pojam i vrste izvora prava
Izvori prava u optem smislu mogu se definisati kao uzorci ili povodi koji dovode do nastajanja prava.
Oni mogu biti materijalni i formalni. Pod materijalnim izvorima se podrazumjevaju drutvene
okolnosti i potrebe, odnosno uzorci koji dovode do nastajanja prava. Pod izvorima u formalnom
smislu podrazumjeva se forma u kojoj drava donosi pravne norme. Prema tradicionalnoj podjeli,
formalni izvori prava su: zakoni i podzakonski akti, obiaji, udska praksa i pravna nauka.
-Pravda i pravednost kao materijalni izvor prava
Pravni poredak mora biti zasnovan na pravdi i nekim moralnim naelima na kojima poiva ljudska
civilizacija, kao to je pravilo: Ne ini drugima ono to ne eli da se tebi uini. Ako pravni poredak ne
sadri minimum morala onda on moe biti pozitivno pravo, jer iza njega stoji dravna sankcija, ali
nikako ne moe biti pravedno pravo. Autoritet i snaga pozitivnog prava ne bi smjeli da poivaju samo
na sankciji (dravnoj batini), ve u prvom redu na svojstvu da to pravo ostvaruje ideju pravde.
Najuzvieniji zahtjev za pravdom takoe mora biti u skladu sa pravnom sigurnou. Pravna sigurnost
je pretpostavka za ostvarenje pravde, ali ona nikada nije krajnji cilj pozitivnog prava. Ako
zakonodavac donosi norme ne vodei rauna o zahtjevu pravednosti, njegovo pozitivno pravo gubi
svoj legitimitet.
16. PROPISI STARE JUGOSLAVIJE
Posle stvaranja socijalistike drave kod nas, po okonanju II svjetskog rata, suspendovane su pravne
norme prethodne drave. Taj prekid kontinuiteta sa starim pravnim poretkom izraen je u Zakonu o
nevanosti pravnih propisa donijetih prije 6. aprila. 1941. i za vrijeme neprijateljske okupacije, od 23.
oktobra. 1946. Zakon o nevanosti je propise donijete za vrijeme neprijateljske okupacije proglasio
nepostojeim, stavljajui ih van snage i u pogledu sadraja i u pogledu forme, a propise donijete prije 6
aprila 1941. je proglasio da su izgubili pravnu mo. To znai da su izgubili svoju vanost kao norme,
ali su se i dalje mogli primjenjivati svojim sadrajem ukoliko udovoljavaju izvjesnim uslovima. Zakon
o nevanosti predviao je u lanu 4 uslove pod kojima se iz propisa Kraljevine Jugoslavije mogu
primjenjivati pravna pravila:
- ako odreeni odnosi nisu regulisani odreenim propisima
- ako ta pravila nisu u suprotnosti sa Ustavom FNRJ, ustavima naroda republike, zakonima i
ostalim postojeim propisima
- ako ta pravila nisu u suprotnosti sa naelima ustavnog poretka FNRJ i njenih republika.
Sud je bio duan da u svakom konkretnom sluaju odgovori na pitanje da li je pravno pravilo koje se
primjenjuje za dati sluaj u suprotnosti sa novim ustavnim poretkom.
Zakon o nevanosti ovlastio je Prezidijum Narodne skuptine da odredi da se pojedina pravila sadrana
u pravnim propisima bive Jugoslavije primjenjuju dalje, i da ih ako je potrebno izmjeni i dopuni.
-Upotreba pravnih pravila i predratnih propisa-Pod pravnim pravilima podrazumjevaju se ona
pravila graanskog prava koja su opta za svaki graansko pravni sistem, jer ih nuno diktiraju robni
odnosi. Ta pravila postoje u svakom graansko pravnom sistemu i njih su pravna nauka, praksa i
tehnika izgraivale kroz vijekove da bi ona odgovarala drutvenim potrebama, potrebama ekonomskog
prometa. Oslabljena snaga pravnih pravila i ustavna tenja ka jedinstvenom pravnom sistemu
dozvoljava sudiji da vodi rauna ne samo o pravnim pravilima svoga podruja, ve i o pravnim
pravilima drugih podruja.
17. ZAKON KAO IZVOR PRAVA
Dok je u mnogim zemljama materija graanskog prava bila kodifikovana u obimnim zakonima, kod
nas je dugo vremena posle rata oblast graanskog prava bila regulisana u raznim zakonima, umjesto
9

jedinstvene kodifikacije. Samo se kodifikacijom graanskog prava mogu stabilisati imovinsko-pravni


odnosi i uvesti neophodna pravna sigurnost u te odnose. 1964. godine bila je obrazovana komisija koja
je izradila prednacrt zakona o pravima na stvari, u kome je bila regulisna materija stvarnog prava, ali
ovaj prednacrt nikad nije postoa zakon.
Komisija za civilni kodeks izradila je gotovo komletan tekst-nacrt budueg graanskog zakonika, ali
ovaj zakonik nije mogao da se usvoji, zbog izmjena Ustava SFRJ iz 1963. g. amandmanima 20-40.
Pomenutim amandmanima bila je izmjenjena zakonodavna nadlenost federacije, a problematika
civilnog kodeksa je djelimino prebaena u zakonodavnu nadlenost republika, odnosno pokrajina. Po
Amandmanu 29 u saveznu regulativu spadali su materija obligacionog prava i osnove svojinskopravnih odnosa, dok su svi ostali graanskopravni odnosi prebaeni republikama odnosno
pokrajinama.
1971. g. obrazovana je podkomisija za izradu zakona o obligacijama i ugovorima. Podkomisija je
uzradila dvije radne verzije nacrta ovog zakona 1973 i 1974. Tekst nacrta zakona o obligacijama i
ugovorima je usvojilo Savezno vijee Skuptine SFRJ, 27. 10. 1976. Podkomisija je pripremila
prijedlog zakona o obligacionim odnosima, decembra 1977 godine a Savezno vijee Skuptine SFRJ
usvojilo ga je 03 marta 1978. godine. Zakon je stupio na snagu 01 oktobra 1978. Donoenjem Zakona
o obligacionim odnosima (1978) i Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima (1980), sistemskim
zakonima Federacije, stvoren je osnov za obuhvatanje svih graanskopravnih odnosa i ostvaren
zahtjev postizanja pravne sigurnosti u oblasti imovinskog prava.
18. VRSTE GRAANSKOPRAVNIH NORMI
U odnosu na dejstvo, norme se dijele na imperativne i dispozitivne. Ako jedna norma stranama
uesnicama nedoputa da neto drugo ugovore od onoga to je propisano, norma je imperativne
prirode. Ona vai ak i ako stranke izjave da ne ele dejstvo koje norma propisuje. U stvarnom i
nasljednom pravu preovladavaju propisi imperativnog karaktera.
Volja stranaka je zakon za stranke. Sluaj u kome stranke nisu nita dogovorile zakon propisuje
dispozitivne norme. Preteni dio normi obligacionog prava je dispozitivna norma. Dispozitivna
norma preutno ili izriito sadri klauzulu ako stranke drugaije ne ugovore.
Prema sadrini norme se dijele na obavezujue, zabranjujue i ovlaujue. Obavezujua norma
je usmjerena na aktivno, a zabranjujua na pasivno ponaanje. Obavezujue norme su karakteristine
za upravno pravo i one su usmjerene uvijek na pojedinca. Zabranjujue norme su karakteristine za
krivino pravo i one imaju razliit karakter. Ovlaujue norme karakteristine su za graansko pravo
i one odreenom licu daju mogunost da izvri ili ne izvri odreenu radnju da stekne neko pravo i
obavezu.
Norme se dijele na opte i specijalne. Opta je norma da niko na drugog ne moe prenijeti vie prava
nego to sam ima.
U buroaskom pravu postoji podjela pravnih normi prema posledicama koje nastaju za njihovo
prekoraenje:
- postoje takve norme ije nepotovanje ne povlai nikakve posledice, pravna posledica nije
snadbjevena sankcijom, tzv. LEX IMPERFECTA. Ovdje se ustvari ne radi o normi, ve o elji
zakonodavca.
- Ili ignorisanje pravne norme od strane stranaka ima za posledicu sankciju nitavosti pravnog akta,
tzv. LEX PERFECTA. O tome se govori vie u partiji o nevanosti pravnih poslova.
- Zatim postoje norme ije nepotovanje ne povlai nitavost pravnog akta, ve kaznu za jednu od
stranaka, tzv. LEGES MINUS QUAM PERFECTA.(zakljuenje ugovora za vrijeme praznika kad
radnje ne rade, ugovor e vaiti, ali e stranka koja je prkrila propis o radnom vremenu biti
administrativno kanjena)
- Na kraju nepotovanje norme moe povlaiti i nitavost i kanjivost stranaka, tzv. LEGES PLUS
QUAM PERFECTA.(kupoprodaja opojnih droga, izaziva i nitavost ugovora i istovremeno
kanjivost)
Postoji podjela na striktne propise (norme striktnog prava) ius strictum i propise koji vode rauna o
pravinosti (norme pravinog prava) ius aequm.
Slijedea podjela pravnih normi je na norme sa posebnim sadrajem (interpretativne norme) i
fikcije. Interpretativne norme upuuju sudiju da smisao i znaaj jedne izjave volje utvrdi na odreeni
10

nain. Fikcije su takve norme koje upuuju sudiju da jedno injenino stanje tako presudi kao da
postoji drugo injenino stanje.
19. VREMENSKO, PROSTORNO I PERSONALNO VAENJE GRAANSKOPRAVNIH
NORMI
Radi pravilne primjene pravnih normi neophodno je objasniti:
- vai li pravna norma u momentu primjene (vremensko djelovanje zakona)
- vai li ona na datoj teritoriji (prostorno djelovanje zakona)
- na koji krug lica (fizikih i pravnih) se odnosi data norma (personalno vaenje zakona)
Pravne norme naelno nemaju povratnu snagu (retroaktivno dejstvo). Pitanje povratnog dejstva zakona
postavlja se uvijek onda kada zakonodavac mijenja pravni poredak donoenjem novih propisa.
Zakonodavstvo evropskih zemalja XIX vijeka, poznavali su i izriito normirali princip zabrane
retroaktivnog dejstva zakona. Code civil predvia pravilo prema kome zakon nema retroaktivno
dejstvo ve se on odnosi samo na budunost. Objektivne metode vie vode rauna kod sukoba zakona
u vremenu o objektivnim pravnim situacijama. Tu spada teorija produenog dejstva starog zakona
(organska teorija), teorija TEMPUS REGIT FACTUM, teorija apsolutnog dejstva novog zakona i
najznaajnija od njih teorija Rubijea. Dok retroaktivnost zakona podrazumjeva primjenu zakona na
prolost, neposredno dejstvo zakona znai njegovu primjenu na sadanjost. Princip neposredne
primjene zakona je od vanosti, jer on znai da se zakon primjenjuje na sve postojee situacije, tj. na
one koje su nastale posle njegovog stupanja na snagu, kao i na situaciju u toku, ukoliko nisu
ugovornog karaktera.
Po teoriji drutvenog interesa (koju je izloio profesor Slobodan Petrovi) zakonske odredbe mogu
imati retroaktvno dejstvo ako to zahtjevaju opravdani drutveni interesi, koje utvruje odgovarajue
zakonodavno tijelo u postupku donoenja zakona i to tako da se retroaktivnou ostvaruju ciljevi koji u
konkretnom sluaju imaju vei drutveni znaaj od pravne sigurnosti u tom domenu. Drutveni interes
kao kriterijum retroaktivnosti mogue je utvrditi samo kod zakona. Primjena ovog kriterijuma
pretpostavlja kvalitativna i kvantitativna ogranienja. Kvalitatitvna ogranienja se sastoje u tome to
postojanje drutvenog interesa kao kriterijuma za primjenu retroaktivnosti moe utvrditi samo ono
tijelo koje donosi zakon. Kvantitativno ogranienje za retroaktivnost jednog zakona sastoji se u tome
to samo odreeni kvalifikovani subjekti u procesu stvaranja prava mogu vrti procjenu drutvenog
interesa, a to su odgovarajua zakonodavna dijela. ak i kad zakon ima retroaktivno dejstvo,
ogranienje se sastoji u tome da ne moe cio zakon imati retroaktivno dejstvo, ve samo pojedine
zakonske odredbe i to pod uslovom utvrivanja kvalifikovanog drutvenog interesa.
20. OBIAJNO PRAVO KAO IZVOR PRAVA
Obiajno pravo je nepisano pravo i ono je u ranijim periodima imalo veliki znaaj. U periodu dravnog
zakonodavstva, obiajno pravo postaje sekundarni izvor prava. Ono je i danas zadralo supsidijarni
karakter kao izvor prava u veini modernih drava. Ovo ne vai za podruje anglosaksonskog prava,
gdje jo uvijek suvereno vlada obiajno pravo, i to jedan njegov poseban vid precedentnog prava. Da
bi nastalo obiajno pravno pravilo, potrebno je da u okviru odreene zajednice postoji faktiko
ponaanje koje se due vremena ponavlja. Takvo faktiko ponaanje kod pripadnika zajednice formira
svijest o njegovoj obaveznosti. Ova svijest o obaveznosti ponaanja mora biti zasnovana na pravnom
ubjeenju da takvo ponaanje obavezuje. Po svom obimu obiajno pravo, kao i zakonsko, moe biti
generalno i specijalno. Specijalno obiajno pravo obavezno je samo u tano odreenom podruju i ne
primjenjuje se na odnose sa licima van te zajednice za koju je stvoreno.
U naem pravu mogu se primjenjivati pravila sadrana u obiajnom pravu, koja ne protivurijee
vaeem ustova i drutveno-ekonomskom ureenju, pod uslovom da u toj oblasti nema propisa
kodifikovanog prava.
21. TRGOVAKI OBIAJI
Trgovaki obiaj je jedna vrsta obiaja u prometu. Njegovo podruje djelovanja ograniava se na
trgovinu. Ako jedno faktiko ponaanje postane obiaj u prometu izmeu netrgovaca ili izmeu
trgovaca i netrgovaca, radi se o optem obiaju u prometu.
11

Iz trajnih poslovnih odnosa proizilaze odreeni uslovi na kojima se zasnivaju svi poslovi. Tako nastaje
trgovaki obiaj. Protokom vremena jedan takva koristan trgovaki obiaj poinje da se primjenjuje i
za zakljuivanje ugovora kod drugih trgovaca. Trgovaki obiaj nije pravna norma ve faktiko
ponaanje. Osnov za njegovu primjenu od strane trgovaca lei u tome da ga trgovci sa svog stanovita
smatraju svrsishodnim, korisnim i razumnim. Osnovna razlika izmeu trgovakog obiaja i obiajnog
prava sastoji se u tome, da u primjeni trgovakog obiaja trgovci ne posjeduju uvjerenje o pravnoj
nunosti za takvo ponaanje. Jedno takvo uvjerenje moe se stvoriti tokom vremena, tako da trgovaki
obiaj moe postati obiajno pravo. Obiajno pravo je imerativnog karaktera, a obiaj dispozitivnog.
- UzanseKodifikovani trgovaki obiaji, sakupljeni i sistematizovani u zbornik, zovu se uzanse. Zbirke
uzansi u buroaskim zemljama izdaju trgovake korporacije. I poslije kodifikacije trgovaki obiaji
zadravaju svoj dispozitivni karakter, odnosno primenjuju se smao u sluajevima kada stranke nisu
drugaije odredile. Uzanse se kod nas primjenjuju od strane privrednih sudova. Opte uzanse o
prometu robe donio je Plenum Glavne dravne arbitrae. Primjena i ovih uzansi zasniva se na volji
stranaka, ali nae uzanse sadre i mnoga pravila kojima nije mjesto u uzansama, jer ne predstavljaju
samo kodifikovane trgovake obiaje. Donoenjem zakona o obligacionim odnosima iz 1978 upravo
zbog ovakvog karaktera Optih uzansi za promet robom, dolo je vrijeme da prestane vanost takvih
uzansi. Zakon o obligacionim odnosima predvia mogunost primjene optih i posebnih uzansi ako su
uesnici u obligacionim odnosima ugovorili njihovu primjenu ili ako iz okolnosti proizilazi da su
njihovu primjenu htjeli. Poslije stupanja na snagu ovog zakona nee se primjenjivati Opte uzanse za
promet roba, u pitanjima koja su zakonom regulisana. Ako su opte i posebne uzanske suprotne
dispozitivnim normama ovog zakona primjenjivae se odredbe ovog zakona, osim ako su strane
izriito ugovorile primjenu uzansi.
22. PRAVNI STANDARDI
To je vrsta pravnog pravila, ija sadrina nije unapred data, ni u pogledu pretpostavke niti u pogledu
sankcije. Konkretnu sadrinu standarda odreuje jedan opti pojam tzv. kauuk pojam, kao npr.
savesnost, dobri obiaji, zloupotreba prava, savesnost i potenje. Njihovu sadrinu treba ispuniti
sudom vrijednosti. Zakonodavac moe da formulie pravni propis primjenom tri stila, tri metoda:
kazuistikim, apstraktno-generalizirajuim i putem smjernica. Kazuistiki stil e zakonodavac koristiti
kad eli da regulie jedan sluaj u potpunosti, do najsitnijih detalja.
Zakonodavac koji je svjestan nemogunosti da sve sluajeve predvidi, formulie jedno opte pravilo,
sa definisanim pojmovima za koje su vezane odreene pravne posledice. Takav zakonodavac preputa
sudiji da odredi da li injenino stanje odgovara injeninom stanju pravnog pravila u pitanju To je tzv.
metoda apstraktne generalizacije. Da bi se smanjile tetne posledice stila apstraktne generalizacije u
zakonu, zakonodavac upotrebljava u tekstu pojmove koji treba da budu popunjeni vrijednosnim
sudom, tzv. generalne klauzule pravne standarde.
23. SUDSKA PRAKSA I PRAVNA NAUKA KAO IZVOR PRAVA
Sudska praksa predstlja primjenu, a ne stvaranje prava. Ona apstraktna pravna pravila primjenjuje na
konkretan sluaj. Prema ustavu sudska praksa nije izvor prava. Meutim u stvarnosti, sudska odluka
ima jedan svoj autoritet, koji je utoliko vei, ukoliko nema pozitivnih pavnih propisa iz oblasti
graanskog prava. Tako se stvara jedna sudska praksa koja odgovara razlozima pravne sigurnosti, a od
koje se ne odstupa bez ozbiljnog povoda, na taj nain sudska praksa doprinosi stvaranju prava. I u
kodifikovanim sudskim pravima govori se o tome da je sudska praksa izvor prava, a postoji vie
razloga za to: u zakonu uvijek postoje praznine, ako j graanski zakonik due u primjeni, sudska
praksa postaje sve smelija u prilagoavanju zakona izmjenjenim potrebama ivota i samo pod takvim
uslovima je mogue da jedan graanski zakonik bude due u upotrebi (Code civil preko 200 godina).
ak i kada se sudskoj praksi negira karakter izvora prava u formalnom smislu rijei, ne moe se
osporiti njen uticaj na usavravanje prava. Stvaralaka djelatnost sudske prakse kao kreatora prava
ogleda se u tri pravca: teolokom tumaenju, dopuni i daljem usavravanju prava.
Pozitivno pravo postoji samo kada se ono otisne kroz pravne principe koje sudska praksa svakodnevno
stvara i to predstavlja legalni realizam. Sudska praksa svoje stavove argumentie principima za koje se
teko moe dokazati da proistiu iz zakona. U sudskoj praksi je postepeno sazrijevalo uvjerenje da duh
12

zakona ne odreuje pozitivno pravo, ve pravnika tradicija sa svojom doktrinom i metodama.


Prirodno pravo je polazilo sa pozicija da su formulisani pravni principi u tom sistemu nepromjenljivi i
da predstavljaju jedno vjeito, racionalno pravo.
24. PRAVNA NAUKA I ZADACI GRAANSKOPRAVNO TEORIJE
Pravna teorija ima zadatak koji se ne sastoji u primjeni niti u stvaranju prava, ve u njegovoj spoznaji i
prouavanju. Pravna nauka nije neposredni izvor prava, pa miljenje teorije nema obaveznu snagu.
Nauka sama po sebi nikad nije formalni izvor prava. U toku XIX vijeka esto je isticano da pored ve
klasinih formalnih izvora prava treba kao poseban izvor ubrojiti i prirodno pravo. Samo prirodno
pravo ne moe biti nikakav poseban pravni izvor, jer ono kao objektivno pravo uopte ne egzistira.
Vrlo je irok krug zadataka graanskopravne teorije:
- da istrauje istoriju prava, naime da se bavi ispitivanjem nastanka i razvoja prava
- da se bavi uporeivanjem - komparativnom metodom. Ova metoda se sastoji od uporetnog
istraivanja prava drugih zemalja.
- ona ima jedan pravnopolitiki zadatak, da se bavi buduim pravom, de lege ferenda
- ispitujui pozitivno pravo pravna teorija mora da se bavi njegovim pravnim tumaenjem ili
interpretacijom
- zadatak pravne teorije je da se bavi sistematskim radovima o pojedinim pravnim pojmovima i
ustanovama
- poslednji zadatak pravne nauke je da ispituje djelovanje pozitivnog prava, da li pojedini pravni
instituti faktiki ive i kakav je njihov znaaj u ivotu, ili postoje samo na papiru.
Tekst svakog zakona je samo ono to sudska praksa i doktrina od njega naprave. Nova sudska praksa
zahtijeva novu dogmatiku, a nova pravna teorija stvara kod praktiara nove predstave o sistemu prava.
Pravna teorija ima ekspanzivnu snagu i tendenciju za promjenom i univerzalnou, ak i kad je njeno
porjeklo sasvim nacionalno.
25. PRIMJENA I TUMAENJE PRAVNIH NORMI
Da bi se primjenila neka pravna norma potrebno je odreeno injenino stanje provesti kroz
odgovarajuu normu kako bi nastalo odreeno pravno dejstvo. Neophodnost tumaenja lei u injenici
nesavrenosti jezika kojim se zakonodavac slui, ali i u mnogostrukosti ivotnih i drugih odnosa koje
norma treba da obuhvati. Cilj svakog tumaenja je saznanje i otkrivanje pravnog smisla u znaenju
norme. Proces u kome se ustanovljava sadraj norme naziva se tumaenjem norme. Pravilno
tumaenje norme je neophodan uslov za njenu pravilnu primjenu, ime se ostvaruje cilj radi koga je
norma donijeta. U doktrini su se razvile dvije teorije koje pokuavaju da objasne kako se u procesu
interpretacije otkriva pravni sadraj i smisao norme: subjektivna i objektivna teorija. Starija,
subjektivna teorija trudi se da, vraajui se u period kada je nastao zakon, odgonetne pravu volju
zakonodavca. Predstavnici objektivne teorije tumaenja tvrde da zakon, kao i svaka izgovorena ili
napisana rije, ima ono znaenje koje im je pridao autor. Ali nije jedino merodavno ta je zakonodavac
mislio, ve u zakonu treba traiti i objektivno znaenje. Zakon je razumnji od svojih tvoraca, a kada
jednom stupi na snagu postoji samo za sebe, zbog toga ga treba tumaiti iz njegovor sopstvenog
smisla. U stvarnosti ni jedna od ove dvije teorije ne zadovoljavaju u potpunosti. Subjektivna teorija
ostaje u prolosti i ignorie razvoj prava, spreavajui da se ono prilagodi novostvorenim odnosima.
Objektivna teorija tumai zakon nezavisno od volje zakonodavca, dajui mu smisao koji iz teksta
norme proizilazi prema sadanjim mjerilima.
26. VRSTE TUMAENJA
Postoji vie vrsta tumaenja zakona. Polazei od lica ili organa koji tumaenje daje razlikujemo
slijedee vrste tumaenja:
- zakonsko i legalno tumaenje,
- sudsko tumaenje,
- doktrinarno tumaenje.
Zakonska tumaenja daje organ koji je normu donio. Ono ima optu obaveznu snagu i dato je u formi
zakona kojim se ranije doneta norma od zakonodavca interpretira i ima retroaktivno dejstvo. Sudsko
tumaenje daju sudovi pri primjeni zakona na konkretne sluajeve. Tumaenje jedne pravne norme
13

koje je preduzeto u cilju doneenja jedne konkretne odluke od strane bilo kog suda, obavezno je samo
za konkretni sluaj. Doktrinarno (tzv. privatno) tumaenje koje daje pravna nauka u naunim radovima
(udbenicima, monografijama) ne obavezuje sudiju.
Postoje razne metode koje sudiji stoje na raspolaganju kada hoe da otkrije pravi smisao i sadraj
pravne norme, a to su: gramatiko, logiko, sistemsko, istorijsko, teloloko, usko i iroko tumaenje.
27. GRAMATIKO TUMAENJE
Svako tumaenje jednog teksta poinje gramatikim vrednovanjem smisla rijei. Pod tim se
podrazumjeva znaenje jednog izraza i reenice u optoj i jezikoj upotrebi. Tumaenjem treba utvrditi
smisao rijei koji proizilazi iz zakonodaveve specifine upotrebe jezika. Gramatikim tumaenjem
rijei dobija se vie znaenja upotrebljivih izraza u zakonu. To je znak da metoda gramatikog
tumaenja ne daje siguran rezultat, odnosno da je nedovoljna za pravilnu primjenu zakona. Da bi
znaenje jednog teksta bilo tano ono mora biti u skladu sa smislom rijei.
28. LOGIKO TUMAENJE
Logikim tumaenjem se iz propisa izvalai poseban smisao koji prevazilazi bukvalno znaenje rijei.
Logika interpretacija iznalazi smisao propisa po zakonima ljudskog miljenja, a jezika interpretacija
po zakonima jezika. Logikom metodom tumaenja se iz teksta koji se tumai izvlai ono to je u
njemu latentno sadrano, a jezikom metodom samo ono to je u tekstu izriito dato. Logiko
tumaenje polazi od izvjesnih aksioma, zakona miljenja. Postoji stepenovanje u logikom
zakljuivanju i to u dvije varijante: zakljuivanje od manjeg na vee (argumentum a minori ad maius) i
zakljuivanje od veeg na manje (argumentum a maiori ad minus). Zakljuivanje od manjeg na vee
postoji kad se iz jednog posebnog pravila izvodi opte, s tim da se ne mijenja njegov kvalitet, ve samo
kvantitet i to u smislu proirenja. Npr. ako vanbrano dijete ima pravo na izdravanje, onda utoliko
prije to pravo pripada i djetetu roenom u braku. Zakljuivanje od veeg na manje postoji kada se iz
jednog opteg pravila izvodi jedno ue pravilo sadrano u njemu, dakle vri se njegovo suavanje. Npr.
ako dralac vazduhoplova odgovara i za tetu koja je sluajno prouzrokovana, utoliko prije odgovara
ako je teta prouzrokovana sa krivicom. U logiko tumaenje spada i primjena AGRUMENTUM A
CONTRARIO. Ovaj logiki zakljuak postoji kada se iz jednog pravila izvodi drugo pravilo, koje se s
prvim iskljuuje. Npr. iz pravila tedne uloge imaju samo fizika lica moe se izvesti suprotno pravilo
da pravna lica ne mogu imati tedne uloge.
29. SISTEMATSKO TUMAENJE
Sistematsko tumaenje razjanjava propis odreivanjem njegovog mjesta u cjelokupnom sistemu
prava. Ako se neki izraz nalazi u jednom dijelu zakona, on dobija znaenje koje odgovara tom dijelu,
ukoliko iz samog propisa ne proizilazi neto drugo. Ne smije se precjenjivati znaaj ovog argumenta,
poto ima sluajeva kada se jedan propis primjenjuje van domena za koji je odreen po sistematskom
mjestu u zakonu. To je sluaj, npr. sa lanom 242 NGZ (naelo savjesnosti i potenja). Iako se nalazi u
dijelu zakonika koji govori o obligacijama, to naelo je postalo opti princip graanskog prava, pa se
primjenjuje i na druge graanskopravne odnose, van obligacionog prava.
30. ISTORIJSKA METODA TUMAENJA
Ako sudija pri inerpretaciji norme, iz teksta norme koji tumai po smislu rijei, njihovoj povezanosti i
loginoj saglasnosti, ne dobija jedno, ve viestruko znaenje norme, obino pristupa istorijskom
tumaenju. Da bi pronaao pravi smisao norme sudija postavlja sebi pitanje kavke je preduzlove
zakonodavac imao kada je u prolosti donosio normu. Da bi se shvatila geneza odreenog pravnog
propisa, treba uzeti u obzir sve direktne izvore koji stoje u vezi sa tim propisom. To su razni materijali
nacrti, debate u parlamentu, izvjetaji sa sjednica zakonodavnih komisija, obrazloenja predlagaa
zakona, itd. U istorijat jednog zakona spadaju i djela autora koji su pisali o zakonu, ili uestvovali u
njegovoj redakciji. Treba uzeti u obzir i drutveno-ekonomske prilike koje je zakonodavac imao u vidu
kada je zakon formulisao. Sve injenice na osnovu kojih se vri istorijsko tumaenje jednog pravnog
propisa pripadaju prolosti i nalaze se van tog propisa. Obino se istorijski tumae stari zakoni, kod
kojih postoji velika vremenska distanca izmeu donoenja zakona i momenta njegove primjene.
14

31. CILJNA ( TELEOLOKA ) METODA TUMAENJA


Pravna norma se ne moe razumjesti sama po sebi, ve njena sadrina uglavnom zavisi od ciljeva koje
je zakonodavac hteo da ostvari. Tumaenje cilja pravne norme je ciljno ili teleoloko tumaenje norme.
Termin teleoloko potie od grke rijei TELOS odnosno cilj. Kod teleoloko tumaenja pravne norme
pronalazi se drutveni cilj kome norma slui. Svaki pravni propis je sredstvo za ostvarenje odreenog
cilja. U cilju norme koji se interpretacijom mora pronai sadrani su klasni, etiki i pragmatiki osnovi
zakona. Svaki pravni institut, a posebno pravo kao cjelina ima svoje odreene ciljeve. Pojedini cilj
zakona mjerodavan je pri interpretaciji samo onda ako se moe uklopiti u cjelinu ciljeva, koji su ideja
vodilja za zakonodavca u itavom pravnom poretku. Pojedini ciljevi sadrani u nekoj normi vremenom
mogu postati neaktuelni. U takvom sluaju moe primjeniti pravilo rimskog prava: sa prestankom
razloga zbog koga je zakon donijet, prestaje i sam zakon.
32. USKO I IROKO TUMAENJE
esto se u ivotu govori o uskom (restriktivnom) i irokom (ekstenzivnom) tumaenju pravne norme.
Kad se radi o uskom tumaenju zakona, rijeima u tekstu se daje najui smisao od mogueg, jer to ue
znaenje odgovara volji i namjeri zakonodavca. Kada je u pitanju iroko tumaenje, ne ide se preko
smisla mogueg znaenja rijei, ve se uzima najire mogue znaenje upotrebljene rijei. Pravilo je u
pravu da se izuzeci uvijek usko tumae. Usko i iroko tumaenje koriguju upotrebljene izraze u normi
kvalitativno, svodei jedan izraz na njegovu sutinu ili na maksimalno jeziko znaenje. Njihov cilj
nije da idu preko toga. Svaka norma ima unaprijed utven obim. Samo kod uskog tumaenja
upotrebljeni izraz, shodno volji zakonodavca, shvata se najue, ili kod irokog najire. Nije stvar
inerpretatora da ide preko jezikog znaenja teksta norme, koji predstavlja granicu njegove
interpretacije.
33. ANALOGIJA
U sluaju postojanja praznine u zakonu, sudija e te praznine popuniti analogijom. Analogija je
proirivanje principa sadranih u zakonu na sluajeve koji su sa onima regulisanim u zakonu pravno
slini, tj. oni koji imaju iste dijelove mjerodavne za osnov odluke. Dva injenina stanja su slina kada
su u izvjesnom pogledu saglasna jedna sa drugim, a u drugom ne. Analogija zahtijeva poreenje
jednog neregulisanog injeninog stanja sa jednim ili vie u zakonu regulisanih injeninih stanja. To
vodi do utvrivanja zajednikih elemenata i vrijednosne ocjene da je upravo ono u emu su poreena
injenina stanja podudaraju bitno za njihovo pravno presuivanje, a ono u emu se razlikuju nebitno.
Postoje dvije vrste analogije: zakonska i pravna. Zakonska analogija postoji samo onda ako se
zakon primjenjuje na pravni odnos na koji se zakon ne odnosi. Taj pravni odnos vrlo je slian pravnom
odnosu koga zakon regulie. Ovo se naziva analogija u uem smislu rijei. Larenz predlae da se
zakonska analogija nazove pojedinanom analogijom, poto se kod ove vrste analogije pojedinana
zakonska norma primjenjuje na slino injenino stanje koje u zakonu nije regulisano. Odluka na
osnovu zakonske analogije nije uvijek mogua, pa je sudija upuen na cjelokupni pravni poredak.
Kod pravne analogije (koja se jo naziva i opta analogija) sudija polazi od veeg kompleksa
pravnih propisa, izvlaei iz njih opte principe i primjenjujui ih na sluaj koji u zakonu nije
regulisan. Iako kod pravne analogije sudija ima najveu slobodu kod primjene zakona, on je ipak
vezan za zakon, jer odluuje ne onako kako bi sam odluio, ve onako kako bi odluio da je bio
zakonodavac. Kod analogne primjene zakona sudija mora da utvrdu u svakom konkretnom sluaju da
li je analogija u skladu sa principima pozitivnog prava i ustavnog poretka.
Razlika izmeu zakonske (pojedinane) i pravne (opte) anlogije sastoji se u tome to se kod zakonske
analogije dato pravilo prenosi samo na slino injenino stanje, dok se kod pravne analogije jedno
pravilo ili vie pravila svode na opte naelo, pa je pojedinano pravilo rezultat primjene opteg
naela.
34. PRAVNI SUBJEKTI ( UVOD )
Kada u graanskom pravu kaemo linost ili pravni subjekat, onda pod tim podrazumjevamo nita
drugo nego mogunost biti titular subjektivnih prava i obaveza. Subjekti u pravu su fizika i pravna
lica. Bitni elementi osnovnog pravnog odnosa su pravo i obaveza, kao i uzajamnost prava i obaveza u
odnosima meu licima (subjektima). Sa pojmom linosti (subjekata), (subjektivnog) prava, obaveze i
15

pravnog odonosa koji povezuje dva ili vie lica, dobijamo osnovne pojmove u graanskom pravu. U
transponiranju etikog pojma linosti u sferu graanskog prava, linost se pojavljuje kao subjekt prava
(fiziko i pravno lice) koje posjeduje pravnu sposobnost. Ona oznaava sposobnost biti subjekt prava.
Postoje razliita subjektivna prava. Zajedniko za sva subjektivna prava je da je linost ovaeni da
neto dobije od prava, da mu ono neto garantuje. Linost moe imati prava samo u odnosu na druga
lica, koja su prema pravnom poretku obavezna da ova prava priznaju i da se prema njima ponaaju.
Pored subjektivnih prava, obaveza je drugi konstitutivni elemanat pravnog odnosa. Kao to pravni
poredak ne moe bez pojma subjektivnog prava, isto tako ne moe bez pojma obaveze. Karakter
pravne obaveze kao jedne obaveze ne gubi time nita to je njeno neispunjeno povezano sa
sankcijom ili zaprijeeno nekom tetom, kao to je gubitak prava, obaveze na naknadu tete, ili u
ekstremnim sluajevima sa kaznom. Snositi odgovornost i biti odgovoran je pravo i dunost lica
(subjekta) u pravu.
35. Pravna sposobnost fizikih lica?
Pravna sposobnost je sposobnost da se bude nosilac prava i obaveza.
Pravno sposoban je onaj ko moe biti nosilac prava i obaveza. Samo pravno sposobna lica mogu
uestvovati u pravnom ivotu. U rimskom pravu ljudi-robovi su bili objekti prava i stepen pravne
sposobnosti kod slobodnih ljudi je bio razliit i zavisio je od tri statusa status libertas (ljudi su bili
slobodni ili robovi), status civitas (slobodni ljudi su bili graani Rima ili stranci), status familiae
(rimski graanin je bio ili pater familias ili filius familias). Pravna sposobnost poinje sa zavretkom
roenja. Djete mora nakon roenja, makar u jednom trenutku, pokazati znakove ivota da bi steklo
pravnu sposobnost. Neophodno je da ima ljudski oblik, tj. da nije roeno kao monstrum.
Ko iz ivota ili smrti jednog lica, ili iz injenice da je jedno lice nadivjelo drugo, izvlai za sebe
odreena prava (nasljedno pravo, pravo na izdravanje) mora ove injenice dokazati. Dokazivanje se
olakava preko matinih knjiga ili putem odreenih zakonskih pretpostavki. Matine knjige su javne
knjige u kojima se potvruje roenje, vjenanje i smrt. Kod nas ih vodi odreeni organ optinske
skuptine (matiar) U zakonu je propisano koja su lica duna da prijave injenice koje se upisuju u
matine knjige, rok prijave i kazne koje pogaaju one koji propuste da prijave odreene injenice. Kod
nas postoje 3 vrste matinih knjiha: matine knjige roenih, vjenanih i umrlih.
36. Djelimino pravna sposobnost ovjeka u nastajanju?
Jo se Rimsko pravo preko fikcije nasciturusa, predvialo da zaeto a jo neroeno dijete ima isti
tretman sa roenom djecom ostavioca, pod uslovom da se ivo rodi. Usljed sve eih rizika da se
ovjeku u nastajanju nanesu povrede (infekcijama, mehanikim oteenjima, hemiskim materijama),
ne samo da je korisno, ve je i neophodno da se ono tretira kao pravni subjekt. Pogotovu kada je u
pitanju jedno osnovno pravo na ivot koje ima svaki ovjek. Ono mora biti priznato od strane pravnog
poretka i nasciturusu, iji je ivot de facto otpoeo zaeem. Nae pravo ne priznaje potpunu pravnu
sposobnost subjekta ovjeku u nastajanju ali se ipak neki njegovi interesi tite- pravo na
nasljeivanje pod uslovom da se dijete ivo rodi. Njegova pravna sposobnost je samo djeliminapravna sposobnost i to samo ako se ispuni uslov da se dijete ivo rodi.
37. Prestanak subjektiviteta?
Subjektivitet, tj. pravna sposobnost prestaje smru jednog lica. Smru lica, u odnosu na njegovu
imovinu koja je ostala bez subjekta, otvara se pitanje nasljeivanja prema naelima nasljednog prava.
Smrt lica se mora prijaviti radi unoenja ove injenice u matinu knjigu umrlih. Ko tvrdi da je jedno
lice umrlo, mora to dokazati, kao i obrnuto, ako tvrdi da je neko lice roeno. Isto tako mora dokazati i
momenat smrti, ako se neko poziva na injenicu daje jedno lice umrlo prije drugog. Kada vie lica
izgube ivot u zajednikoj nesrei (tzv. Komorijenti), esto se ne moe utvrditi koje je naprije umrlo,
pa ostaje neizvjesno koje je lice od vie lica drugo nadivjelo. Prema naem Zakonu o proglaenju lica
za umrla i dokazivanje smrti uzima se da su ova lica (komorijenti) istovremeno umrla, odnosno da se
uzajamno ne mogu nasljeivati. Veina novijih graanskih zakonika se izjanjava u prilog istovremene
smrti svih komorijenata. Jedino francuski Code Civil sadri niz pretpostavki o komorijentima, odnosno
koje je lice prije, a koje kasnije umrlo. Po lanu 52. SGZ uzimalo se da je mlae dijete nadivjelo
starije, a muko lice ensko.
16

38. Fingirana smrt?


Ustanovu fingirane smrti ili civilne smtri poznavao je Code Civil i zakonici koji su raeni na
njegovom uzoru. Ova fingirana smrt postojala je kada je fiziko lice bilo osueno na smrtnu kaznu ili
doivotnu robiju. Sa nastankom ove smrti gase se imovinska i porodina prava osuenog lica, a nad
njegovom imovinom se otvara nasljeivanje. U sluajeve fingirane smrti spada i tzv. manastirska
smrt. Za svjetovno pravo se mrtvim smatraju lica koja stupaju u monake redove - prema propisima
katolike crkve. Nad njihovom imovinom se otvara nasljeivanje i prestaje njihova sposobnost za
sticanje imovine i zakljuenja pravnih poslova. Prema naim pozitivnim pravnim propisima ovo
odricanje nema nikakve posljedice na pravnu sposobnost lica.
39. Proglaenje za umrlog?
Da bi se prekinulo stanje neizvesnosti o ivotu i smrti lica u pravu je stvoren institut nestalosti i
proglaenjem nestalog lica za umrlo. Institut nestalosti odsutnog lica prethodi institutu proglaenja
nestalog lica za umrlo.
Da bi se lice proglasilo za umrlo potrebno je da je due vrijeme odsutno iz svoga prebivalita i da ne
postoje vijesti da je ivo. Postupak proglaenja za umrlog obavljaju optinski sudovi. Proglaenjem za
umrlog nastupaju sve posljedice prirodne smrti. Proglaenjem lica za umrlo stvara se jedna oboriva
pretpostavka koja otpada im se suprotno dokae. Na Zakon o proglaenju lica za umrla i dokazivanju
smrti propisuje odreene rokove o proglaenju jednog lica za umrlo:
- ako u posljednjih 5 god. o njegovom ivotu nije bilo vijesti, a od njegovog roenja je proteklo
60 god.
- ako u posljednjih 5 god. o njegovom ivotu nije bilo vijesti, a postoje indicije da je lice umrlo
(generalna nestalost).
- ako je lice uestvovalo u nesrei (pad aviona, udes broda), a od pretsnka opasnosti o njemu nije
bilo nikakvih vijesti 6 mjeseci (specijalna nestalost).
40. Poslovna sposobnost fizikih lica-stepen poslovne sposobnosti?
Sposobnost jednog lica da svojim radnjama stie prava i obaveze odnosno da svojim radnjama
realizuje svoju pravnu sposobnost, nazivamo poslovna sposobnost. Potpunu poslovnu sposobnost lice
stie punoljetstvom. Po naem pravu fizika lica postaju punoljetna sa navrenih 18 godina ivota.
Prije ovog roka potpuna poslovna sposobnost se stie ukoliko dijete prije navrenih 18 godina stupi u
brak. Ovako steena poslovna sposobnost se ne gubi ni prestankom braka, ni njegovim proglaenjem
za nevaei. Uslov za potpunu poslovnu sposobnost je dostizanje jedne odreene starosti.
Teret dokazivanja poslovne sposobnosti spada na onoga ko tvrdi da je lice poslovno nesposobno. Po
naem pravu lica do 14. godina (mlai maloljetnici) potpuno su poslovno nesposobni. Lica od 14-18.
godina (stariji maloljetnici) mogu sami zakljuivati poslove ali je za punovanost tih pravnih poslova
potrebno odobrenje roditelja, staratelja ili organa starateljstva.
Ogranieno poslovno sposobno lice moe samostalno zakljuiti one pravne poslove (bez saglasnosti
zakonskog zastupnika) iz kojeg za njega nastaju pravne koristi. Pravnu korist ne smijemo
identifikovati sa faktikom, ekonomskom koriu.
Stariji maloljetnici sa navrenih 15 godina ivota imaju tzv. Radnu poslovnu sposobnost, pa mogu
samostalno bez odobrenja roditelja ili staratelja, zasnivati radni odnos i raspolagati svojim linim
primanjima i imovinom koju su stekli svojim radom.
Testamentalnu sposobnost (tj. sposobnost sastavljana punovanog testamenta) imaju lica sa 16 godina,
ako su istovremeno sposobna za rasuivanje. Ako se pokrene postupak za priznavanje oinstva,
potrebna je i saglasnost djeteta koje je starije od 16 godina. Maloljetnik stariji od 10. godina pita se za
pristanak ako promjenu linog imena zahtjeva roditelj, usvojilac ili staralac. Takoe maloljetnik sa
navrenih 10 godina ivota moe se usvojiti samo uz njegov pristanak.
Poslovna kao i pravna sposobnost prestaje smru, a takoe i proglaenjem nestalog lica za umrlo. Ali
moe da prestane ako lice prestane da pravilno rasuuje o svojim postupcima ( tj ako je nesposobno).
17

Poslovna sposobnost se moe oduzeti djelimino ilil potpuno. U naem pozitivnom pravu propisani
su sluajevi u kojima se punoljetna lica mogu proglasiti za poslovno nesposobna. Punoljetno lice e se
potpuno liiti poslovne sposobnosti ako zbog duevne bolesti, zaostalosti ili nekog drugog uzroka
nije sposobno za normalno rasuivanje. Djelimino e biti lieno poslovne sposobnosti punoljetno
lice ako svojim postupcima ugroava svoja prava i interese, ili prava i interese drugih lica. Razlozi za
to mogu biti duevna bolest, mentalna zaostalost, zloupotreba alkohola ili opojnih sredstava, staraka
iznemoglost, itd.
Odluku o poslovnoj nesposobnosti donosi optinski sud u vanparninom postupku a na zahtijev
zainteresovanih lica ili po slubenoj dunosti. Rasipnitvo je takoe razlog zato se moe proglasiti
lice poslovno nesposobnim. Kad sud donese odluku o lienju poslovne sposobnosti ili produenju
starateljstva, duan je bez odlaganja pravosnanu odluku dostaviti organu starateljstvva, koji e u roku
od 30 dana od prijema odluke postaviti staratelja licu lienom poslovne sposobnosti. Vraanje
poslovne sposobnosti punoljetnim licima takoe se vri odlukom suda. Punoljetno lice proglaeno za
poslovno nesposobno zbog duevne bolesti moe u jednom momentu (tzv. Svijetlom momentu)
zakljuiti pravni posao. Interesi pravne sigurnosti zahtjevaju da se takav posao ne smatr punovanim.
41. Deliktna sposobnost?
Deliktna sposobnost je sposobnost da neko lice preuzima obaveze iz nedozvoljene radnje. Sposobnost
biti odgovoran za svoje skrivljene radnje, tj uslov da bi se mogle preuzeti obaveze iz nedozvoljene
radnje. Ona je regulisana u Zakonu o obligacionim odnosima. Puna deliktna sposobnost nastaje
istovremeno sa neogranienom poslovnom sposobnou, sa navrenih 18. godina ivota.
Maloljetnik do 7 godine ne odgovara za tetu koju prouzrokuje, tj on je potpuno poslovno i deliktno
nesposoban, pa ga u svemu zastupaju njegovi zakonski zastupnici.
Mlai maloljetnici od 7-14 godine po pravilu ne odgovaraju za prouzrokovanu tetu, ali ako se dokae
da su u vrijeme prouzrokovanja tete bili sposobni za rasuivanje smatraju se deliktno sposobnim i
odgovornim za tetu.
Stariji maloljetnici od 14-18 godina smatraju se potpuno deliktno sposobni i odgovornim za
prouzrokovanu tetu. Duevno bolesna lica i lica zaostala u razvoju su deliktno nesposobna. Za tetu
koju naine odgovaraju oni koji su duni da o njima brinu. Ova odgovornost nije objektivna ve se
zasniva na relativno-pretpostavljenoj krivici. Odgovorno lice moe da se oslobodi odgovornosti, ako
dokae da je obavljalo nadzor na koji je obavezan, ili da bi teta nastala i pri briljivom obavljanju
nadzora.
42. Pravno relevantna svojstva (atributi) fizikih lica, ime, prebivalite, dravljanstvo?
Fiziko lice ima odreena svojstva, po kojima se ono moe identifikovati u pravnom prometu. To su:
ime, prebivalite i dravljanstvo. Ime je oznaka jednog lica uopte, i u pravnom prometu, koje mu
slui za razlikovanje od drugih lica. Pravo na ime spada u prava linosti, i kao subjektivno apsolutno
pravo uiva odgovarajuu zatitu. Zakonom o braku i porodinim odnosima svako ima pravo na ime.
Po zakonu se lino ime sastoji od imena i prezimena. Naknadnu promjenu linog imena vri optinski
organ uprave na zahtijev lica. Oteeno lice ije je pravo na ime povrijeeno moe traiti i naknadu
tete ukoliko je povredom prouzroena.
Prebivalite je mjesto gdje se graanin nastanio sa namjerom da u njemu stalno ivi. Svako fiziko
lice moe imati samo jedno prebivalite.
Boravite je mjesto gdje privremeno boravi graanin van svog prebivalita. Zakonski ili nuni domicil
(prebivalite) zasniva se nezavisno od volje lica, po sili zakona (sudije, vojna lica). Prebivalite je u
graanskom pravu znaajno iz razloga sudske nadlenosti.
Dravljanstvo je pravna pripadnost fizikog lica odreenoj dravi. U svim modernim dravama danas
vai naelo izjednaavanja domaih i stranih dravljanja, u pogledu graanskih prava. Meutim
ovo naelo jednakosti domaih i stranih dravljana ima odreenih izuzetaka. Stranci kod nas ne mogu
sticati svojinu na nepokretnosti, zatim nacionalizuje se zemlja stranih dravljana osim izvjesnih
izuzetaka.
43. Nastanak i razvoj pravnih lica?
Pravno lice je skup lica i imovine u jednoj organizaciji, kojoj je pravni poredak priznao pravnu
sposobnost. Kada se u okviru feudalnog drutva izdvojio se trgovaki kapital ekonomski odnosi
18

podstakli su pojedina trgovce da se ujedine, te se razvijaju asocijacione forme u kojima jedan trgovacpreduzetnik odgovara za posao cjelokupnom, svojom imovinom, a druga lica koja su takoe
uestvovala u poslu sa odreenim ulogom kapitala, odgovaraju za uspjeh i neuspjeh posla samo svojim
ulogom. Sljedei korak u istorijskom razvoju pravnih lica bilo je akcionarsko drutvo. Njegove
karakteristike su mnotvo iscjepkanih, malih uloga i ogranienje odgovornosti svih lanova samo na
ulog.
Razvojem industrijskog-kapitalizma ujedinjuje se kapital u velike asocijacije akcionarskog drutva. To
je bio industrijski kapital, a ujedinjavao se po sopstvenoj, privatnoj inicijativi vlasnika. Ova nova
privatnopravna akcionarska drutva zahtjevala su generalno regulisanje njihovog pravnog poloaja i
stavljala su u zadatak pravnog poretka da stvori jedan opti pravni pojam koji bi obuhvatio razliite
imovinsko-pravne subjekte. Graanski zakonici donijeti u prvoj polovini XIX vijeka posveuju malo
panje pravnim licima, a s druge strane NGZ i vajcarski graanski zakonik, koji su donijeti u eri
dominacije finansijskog kapitala sadre mnogobrojne, jasne i sistematske propise o pravnim licima.
44. Teorija fikcije?
Teorija fikcije polazi od toga da je samo ovjek pravni subjekt, a da su pravna lica fiktivni subjekti.
Prema ovoj teoriji poslovno sposobni su samo zastupnici pravnog lica. Najvanije karakteristike
pravnih lica su:
- organizaciono jedinstvo, struktura i cilj utvreni su zakonom
- ima svoju imovinu odvojenu od imovine osnivaa
- ono odgovara samostalno svojom imovinom
45. Vrste pravnih lica?
Najvanije karakteristike pravnih lica su:
- organizaciono jedinstvo pravnog lica, struktura i cilj utvreni su zakonom ili statutom
- pravno lice ima svoju imovinu odvojenu od imovine osnivaa ili njegovih lanova i korisnika
- pravno lice odgovara samostalno svojom imovinom
Pravna lica se mogu kvalifikovati na vie naina:
- javnopravna i privatnopravna (uobiajena podjela na Zapadu)
- prema djelatnosti koju obavljaju: nekomercijalne (neprofitna ili idealna) i komercijalna
(lukrativna)
- Prema djelatnosti: preduzea, s jedne strane i udruenja, ustnove i zadubine, s druge strane.
46. Pravna lica javnog i privatnog prava?
Zapadna pravna teorija razlikuje pravna lica javnog i privatnog prava. Od ovog razlikovanja zavisi
nadlenost sudova ili dravnih organa, pravni poloaj organa pravnog lica i uivanje odreenih
povlastica. Pravna lica javnog prava ispunjavaju javne ciljeve i njih osniva drava, optina, grad
svojim aktom ili su stvorena na osnovu zakona. U pravna lica javnog prava spadaju: drava, optine i
javne ustanoveuniverziteti, bolnice, kole, trgovake komore, itd. Zajedniko za sva ova lica je to da
imaju dravnopravna ovlaenja, da podlijeu u svom radu dravnoj kontroli i da za njih striktno vai
princip specijaliteta u pogledu pravne i poslovne sposobnosti, a to znai da mogu preduzimati samo
one poslove zbog kojih su osnovani i ije je krug utvren njihovim statutom.
Pravna lica privatnog prava su privatne tvorevine veeg broja osnivaa (privatnih lica), nemaju
nikakve javne (dravne) zadatke, slijede privatne ciljeve i osnivaki akti i pravila su rezultat
saglasnosti veeg broja lica koja se udruuju. Tu spadaju: razna preduzea, trgovaka drutva
(akcionarska, drutva sa ogranienom odgovornou, zadruge...). Ova pravna lica su samostalni
nosioci prava i obaveza u prometu i bave se uglavnom komercionalnom djelatnou, kao i udruenja
asocijacije.
47. Jednosvojinska i mjeovita pravna lica?
Ako su sva sredstva pravnog lica u jednom reimu, tj svojini (privatno vlasnitvo, dravno, drutveno)
pravno lice je jednosvojinsko. Ako su sredstva pravnog lica u vie oblika svojina-reima radi se o
mjeovitom vlasnitvu pravnog lica.
19

48. Komercijalna i nekomercijalna pravna lica?


Komercijalna (profitna ili dobitna) organizacija djeluje u cilju ostvarivanja dobiti na tritu.
Nekomercijalna (neprofitna, nedobitna) nema za cilj ostvarivanje dobiti ve idealni cilj. I privredna i
neprivredna djelatnost (obrazovanje, nauka, kultura, zdravstvo, drutvena briga o djeci, socijalna
zatita, fizika kultura tzv. Drutvene djelatnosti) mogu se vriti kako radi dobiti (preduzetniki, tako
i bez dobiti (idealno ili nepreduzetniki). U privredi su nekomercijalne organizacije proizvodne i
stambena zadruga. Nekomercijalne organizacije mogu biti i javne (dravne, gradske) bolnice, kole,
muzeji. Za komercijalnu organizaciju predvieni su Zakonom o preduzeima posebni oblici (tipovi)
pravnih lica. Komercijalne organizacije se organizuju kao preduzea i za njih postoji sloboda izbora
izmeu tipova pravnih lica (trgovako, akcionarsko i komanditno drutvo, zadruno preduzee ili
privatno preduzee). Posebni oblik pravnog lica za nekomercijalnu organizaciju je ustanova. Privredni
sudovi su uvjek nadleni za sporove iz odnosa komercionalnih pravnih lica.
49. Udruenja?
Udruenja su pravna lica koja nastaju udruivanjem vie lica radi ostvarenja neprivrednih, idealnih
ciljeva. (udruenje radnika, pravnika itd). Udruenje je dobrovoljno, trajno ujedinjenje vie lica radi
ostvarivanja zajednikog cilja, ije je postojanje nezavisno od promjene lanova. Ono ima svoja
pravila (statut) i vodi se pod zajednikim imenom. Karakteristike znaajne za postojanje udruenja:
- cilj mora biti trajniji od pojedinih linosti lanova i od njih nezavisno postavljen
- udruenje mora biti jedinstvena cjelina i prema spolja i iznutra, tj. ima svoj statut prema kome
veinska odluka vezuje manjinu, ima svoju upravu koja stoji nad lanovima, kao i zajedniko
ime sa kojim se pojavljuje u prometu kao nosilac prava i obaveza.
Udruenje je pravno lice i to svojstvo stie upisom u registar kod nadlenog dravnog organa.
Osnivanje se ureuje zakonom, koji propisuje koliki je najmanji broj graana-osnivaa.
Osnov za nastanak udruenja je osnivaki akt, koji se donosi na osnivakoj skuptini zainteresovanih
lica. Odluka o osnivanju sadri imena osnivaa, naziv udruenja, sjedite, ciljeve udruivanja i ime
ovlaenog lica koje e vriti poslove upisa u registar. O udruenjima se vode registri kod nadlenog
organa uprave. Organi udruenja su: skuptina lanova i uprava, a za odreeni krug poslova posebni
zastupnici. U svojstvu lana udruenja, lan nemoe odgovarati lino (svojom imovinom) prema
povjeriocima udruenja za dugove udruenja. lanska prava su neprenosiva i nenasljediva, niti se
njihovo vrenje moe prenijeti na drugog. Izlazak iz lanstva je slobodan.
50. Ustanove?
Ustanova je neprofitna organizacija koja ima svojstvo pravnog lica, ija djelatnost slui ostvarivanju
interesa i potreba korisnika, u skladu sa aktom o osnivanju i zakonom. Sredstva za rad ustanove trajno
obezbjeuje osniva. Propisi o ustanovama su javno-pravne prirode, pogotovo ako se radi o javnoj
ustanovi. Javne ustanove se osnivaju u oblasti zdravstva, socijalne zatite, zapoljavanja i obezbjeenja
socijalne sigurnosti, obrazovanja, nauke, kulture, informisanja, kao i u drugim zakonom odreenim
oblastima.
Osnivai javne ustanove mogu biti: Federacija, Republika, Pokrajina, Grad, Optina. Osnivaju se
zakonom, uredbom, odlukom ili upravnim aktom, u granicama svojih nadlenosti. Ostala pravna i
fizika lica mogu osnovati javnu ustanovu sopstvenim aktom o osnivanju, uz dozvolu nadlenog
organa uprave. Razlika izmeu udruenja i ustanova je u tome to su kod udruenja u prvom planu
lanovi udruenja koji se slue imovinom udruenja da bi ostvarili svoje ciljeve, pa su kod njh lica u
prvom planu. Kod ustanova lica slue imovini ustanove da bi se ostvarili ciljevi kojima je imovina
namijenjena, pa je zbog toga imovina u prvom planu.
Organi javne ustanove su: savjet, poslovodni organ i nadzorni odbor. Sredstva za rad javne ustanove
obezbjeuje osniva iz budeta, fondova ili drugih izvora. Javna ustanova moe prestati da postoji u
postupku likvidacije ili steaja i u tom sluaju se primjenjuju propisi o prestanku preduzea.
51. Zadubine?
Zadubina je privatnopravna ustanova, stvorena privatnom izjavom volje. Zadubina posjeduje
samostalnu pravnu sposobnost radi postizanja trajnog cilja kultirnih, humanitarnih i drugih
drutvenokorisnih ciljeva. Ona se ne sastoji od skupa lica kao udruenje ve od odreene imovine
20

kojom se ostvaruju aktom o osnivanju utvreni ciljevi. Ti ciljevi mogu biti pomaganje i unapreivanje
obrazovanja, kulturnog, umjetnikog i naunog stvaralatva, zatita siromanih, starih, bolesnih, djece,
socijalno ugroenih i sl. Zadubina je iskljuivo dobrotvorna (neprofitna) ustanova. Po krugu korisnika
zadubine mogu biti privatne i javne.
U naem pravu se javlja u dvije forme i to: zadubina u uem smislu i fondacija (fond).
Zadubinu u uem smislu osniva samo jedno ili vie fizikih lica, testamentom, jednostranim pravnim
poslom, ugovorom ili zajednikim aktom o osnivanju, od sredstava u privatnoj svojini. Zadubinom u
uem smislu uprava osniva ili fiziko lice kome on to povjeri.
Fondacija je posebna vrsta zadubine koju osniva pravno lice optim aktom. Ona se moe osnovati i
ugovorom ili drugim zajednikim aktom vie pravnih lica. Akt o osnivanju fondacije sadri: naziv
osnivaa, ciljeve, naziv fondacije, sredstva sa kojim raspolae, naine korienja tih sredstava, naine
raspolaganja sredstvima i nain upravljanja fondacijom. Fondacija ima svoj statut koji donosi osniva
ili organ upravljanja.
Zadubina i fondacija prestaje sa radom ako se ostvare njeni ciljevi, ako ciljevi postanu neostvarljivi ili
ako sredstva za ostvarenje ciljeva postanu nedovoljna.. Odluku o prestanku rada zadubine donosi
osniva, odnosno organ upravljanja zadubinom, uz saglasnost organa koji vodi registar zadubina i
fondacija.
52. Postanak i prestanak pravnih lica?
Za nastanak pravnog lica je potrebno da postoji organizovani skup ljudi i posebna imovina i da ih
pravni poredak prizna kao posebnog subjekta prava. Priznanje subjekta pravnog lica od strane pravnog
poretka je mogue:
- Putem prijave (sistem slobodnog obrazovanja pravnog lica)
- Putem odobrenja (tzv. koncesioni sistem-koncesionim aktom)
- Putem sistema normativnog odreivanja uslova koji su potrebni da se steknu da bi nastalo
pravno lice.
Tzv. Sistem prijave ili slobodnog obrazovanja pravnog lica postoji kada je za priznanje pravnog lica od
strane pozitivnog prava potrebno da se to pravno lice prijavi odreenom dravnom organu. Dravni
organ prima na znanje postojanje pravnog lica, osim ukoliko su mu ciljevi protivzakoniti ili nemoralni.
Kod ovog sistema je najblai uticaj drave na nastanak pravnog lica.
Po koncesionom sistemu o pitanju nastanka pravnog lica odluuje dravni organ uprave, koji putem
koncesionog akta dodjeljuje pravnu sposobnost jednoj organizaciji. Ovakvim priznanjem subjekta
pravnog lica otklonjena je opasnost pravne nesigurnosti koja vlada u sistemu prijva, ali ovakvo
regulisanje sadri jedan jak momenat samovolje dravnog organa.
Po sistemu normativnog odreivanja pozitivno pravo odreuje uslove za nastanak pravnog lica i kada
su oni ispunjeni, dravni organ je duan dozvoliti upis u posebni registar koji vode sudovi za pravna
lica. Ovim sistemom je otklonjena nesigurnost koja je karakteristina za sistem prijave i eventualna
zloupotreba slobodne ocjene dravnog organa u sistemu koncesije. Nae pravo je prihvatilo sistem
normativnog odreivanja uslova.
Pravno lice prestaje kada vie nema elemenata potrebnih za nastanak pravnog lica. Ono moe prestati i
voljom lanova, ako oni odlue da se pravno lice raspusti. Sa prestankom postojanja pravnog lica
njihova imovina prelazi na druge subjekte. Prelaz se vri putem univerzalne sukcesije (kada sva prava i
obaveze jednog pravnog lica prelaze na drugo, npr. jedno preduzee se pripaja drugom) ili putem
singularne sukcesije kada se imovinska masa pravnog lica likvidira (steaj). Likvidaciju vre odreeni
organi. Likvidacioni upravnik svu imovinu pravnog lica unovava, da bi zadovoljio potraivanja
povjerilaca pravnog lica. Za vrijeme trajanja likvidacionog postupka pravno lice i dalje postoji samo je
njegova pravna sposobnost ograniena na ciljeve likvidacije. Pravno lice prestaje da postoji tek sa
konanom raspodjelom njegove imovine.
53. PRAVNA I POSLOVNA SPOSOBNOST PRAVNOG LICA
Pravna sposobnost pravnog lica znai sposobnost da ono bude nosilac takvih prava i obaveza koja su u
saglasnosti sa ciljem pravnog lica i njegovom djelatnou odreenom u zakonu i njegovom statutu. Po
naelu opte pravne sposobnosti pravna lica mogu biti nosioci svih prava i obaveza isto kao i fizika
lica osim prava koja su vezano iskljuivo za fiziko lice (porodina, nasljedna). Po naelu specijalne
21

pravne sposobnosti pravno lice ima odreeno podruje rada, tj. moe raditi samo za odreenu
namjenu. Kod nas je prihvaeno naelo specijalne pravne sposobnosti pravnog lica, tj. da pravno lice
moe zakljuiti ugovore u pravnom prometu samo u okviru svoje pravne sposobnosti. Ugovor koji bi
pravno lice zakljuilo van okvira svoje pravne sposobnosti nema pravno dejstvo. Savjesna strana moe
zahtjevati naknadu tete koju je pretrpjela usljed zakljuenja ugovora koji nema pravno dejstvo.
Djelatnost je sutinski elemenat svakog preduzea.
Poslovnu sposobnost pravno lice stie sa svojom pravnom sposobnou i ona je u naelu jednaka sa
pravnom sposobnou. Njen obim se odreuje prema obimu pravne sposobnosti pravnog lica. Pravno
lice radi i zakljuuje poslove preko organa, a radnje koje preduzima organ pravnog lica, u okviru
djelatnosti pravnog lica, tretiraju se kao radnje samog pravnog lica.
Pravno lice je deliktno sposobno. Poto je radnja organa pravnog lica radnja samog pravnog lica, onda
je i njegova protivpravna radnja delikt pravnog lica. Pravno lice je odgovorno za tete koje njen organ
nanese treim licima u vrenju svoje nadlenosti. Ako je tetna radnja priinjena od strane organa
pravnog lica treem licu, bez ikakve veze sa funkionisanjem pravnog lica, za takvu tetu nee
odgovarati pravno lice, ve njegov organ. Npr. Ako voza jednog preduzea vozei robu zgazi neko
lice na putu, odgovarae pravno lice jer je ova radnja u vezi sa funkcionisanjem preduzea, a ako
voza u kafani za vrijeme odmora povredi neko lice u tui, za to nee biti odgovorno pravno lice.
Jedno pravno lice ima razliite organe. Razgranienje njihove nadlenosti vri se zakonom ili statutom.
Organi pravnog lica mogu biti inokosni i kolektivni.
Pravno lice ima odreene atribute:
- ime (firmu) - po kome se razlikuje od drugih pravnih subjekata radi svoje identifikacije, ime
pravnog lica se titi od zahvata treih lica
- sjedite to je mjesto u kome je pravno lice pravno locirano, tj. za koje je teritorijalno
vezano. Sjedite pravnog lica odreeno je u njegovom statutu.
- Nacionalnost odnosno dravnu pripadnost koja se odreuje prema dravi u kojoj se nalazi
sjedite pravnog lica
PRAVNI ODNOSI I SUBJEKTIVNA PRAVA-OBJEKTIVNO I SUBJEKTIVNO PRAVO
54. POJAM I SADRAJ GRAANSKOPRAVNOG ODNOSA
Graanskopravni odnos je drutveni odnos regulisan graanskopravnom normom, tj. odnos u kome se
stranke pojavljuju kao nosioci graanskih prava i obaveza. Graanskopravni odnos nastaje tek na
osnovu injenica koje graanskopravna norma priznaje za relevantne. Graanskopravni odnosi nastaju
na osnovu pravne norme koja regulie one odnose koji su predmet graanskog prava, a to su
robonovani odnosi i sa njima povezani odnosi svojine, kao i neki lini neimovinski odnosi (pravo na
ime, ast, dostojanstvo, pravo autorstva). Graanskopravni odnos kao pravna kategorija posjeduje
svoju specifinu formu i specifian sadraj. Specifinost forma graanskopravnog odnosa ogleda se
u karaktreristikama pravnog poloaja subjekata u odnosu, karakteristikama prava i obaveza nastalih za
subjekte, i specifinoj sankciji za povredu graanskopravnog odnosa.
I sadrina graanskopravnog odnosa je specifina i moe biti materijalna i pravna. Ekonomski odnos
koji ini osnovu ugovora ini materijalnu sadrinu graanskopravnog odnosa nastalog na osnovu
ugovora. Pravnu sadrinu graanskopravnog odnosa ine graanska prava i obaveze subjekata u
odnosu.
55. POJAM I SADRINA SUBJEKTIVNOG PRAVA
Glavni elementi svakog pranog odnosa (subjektivana) prava i korelativne obaveze. Kod ugovora o
kupoprodaji, subjektivno pravo svake stranke se sastoji iz jednog ovlaenja kojoj je korelativna
obaveza druge stranke. Kod svojine subjektivno pravo vlasnika se sastoji iz tri ovlaenja da stvar dri,
koristi i da njome raspolae, a naspram tog prava sa 3 ovlaenja stoji obaveza treih lica da vlasnika
ne uznemiravaju u vrenju ovlaenja iz prava svojine. Subjektivno pravo sadri u sebi i zahtjev kojim
se stvara mogunost da se subjektivno pravo prinudnim putem ostvari tubom kod suda, meutim
zahtjev je pratilac svakog subjektivnog prava, ali ne ulazi u pojam subjektivnog prava.
Pored ovlaenja drugi element subjektivnog prava je obaveza. Obaveza se sastoji u odreenom
injenju ili proputanju obaveznog lica u pravnom odnosu. Ako se jedna stranka obavee na injenje,
22

znai da je duna preduzeti faktiku rdnju, ispuniti inidbu, izraditi jednu stvar, prenijeti odreeno
pravo.
Subjektivno pravo je vlast koju jedna stranka ima u odnosu na drugu sa kojom stoji u pravnom odnosu.
Na osnovu toga ona trai od druge stranke izvjesno davanje, injenje ili neinjenje, odnosno
uzdravanje. Ova vlast je priznata pojedincu da bi on ostvario svoj odreeni ekonomski interes.
Elementi subjektivnog prava su: ovlaenja, obaveza. Bez subjektivnog prava nema objektivnog prava
i obrnuto. Ova dva prava su neodvojiva. Dunosti su obaveze manjeg inteziteta. Pravni poredak ne
prisiljava stranku da ih ispuni, niti je njihovo neispunjenje vezano sa obavezom da nadoknadi tetu.
56. SUBJEKTVNO PRAVO U NOVIJOJ PRAVNOJ TEORIJI
Najvea zasluga za razvoj teorije o subjektivnom prvu pripada njemakom teoretiaru pandektnog
rpava Vindajdu. Pod subjektivnim pravom on je podrazumjevao pravnu vlast koju objektivni pravni
poredak garantuje pojedincu. Njegova definicija glasi: Subjektivno pravo je pravnim poretkom
obezbjeena mo pojedinaca. Ovoj teroriji volje prigovarao je njemaki pravnik Jering, odbacujui iz
pojma subjektivnog prava volju kao sutinski element. U subjektivnom pravo, po Jeringu, bitan je
interes. Kombinacijom teorije volje i teorije interesa nastala je tzv. mjeovita teorija: Subjektivno
pravo je mo volje data pojedincu od strane pravnog poretka kao sredstvo u cilju zadovoljenja
ovjekovih interesa.
Larenz je protiv mjetovite teorije i Jeringove teorije interesa o subjektivnom pravu i on smatra da ono
to titular sebi pribavlja subjektivnim pravom za njega predstavlja neku vrijednost, neko dobro, a to
dobro moe biti materijalne ili isto idealne prirode. Po Larenzu, ako jedno lice ima subjektivno pravo
to znai da mu pravni poredak dodjeljuje ili garantuje odreeno dobro.
Po Digiju pojam subjektivnog prava je metafiziki, pa ga on zamjenjuje pojmom socijalne funkcije. U
drutvu ne postoje subjektivna prava, ve socijalne funkcije pojedinaca, ija sadrina zavisi od mjesta
koje pojedinci zauzimaju u koordinatnom sistemu drutvene meuzavisnosti.
Subjektivno pravo je bilo negirano i od Hansa Kelzena. Po Kelzenu subjektivno pravo je specifina
pravna tehnika pokretanja sudskog postupka, tj. realizacija sankcije u graanskom pravo.
Sovjetska teorija je neo vrijeme negirala pojam subjektivnog prava pod uticajem Kelzenove
normativistike teorije. U novijem periodu i ona prihvata ovu kategoriju, tako u udbeniku sovjetskog
graanskog prava iz 1959 stoji: Subjektivno pravo predstavlja po sebi jedinstvo 3 mogunosti:
- mogunosti odreenog ponaanja za samo ovlaeno lice u granicama postavljenim zakonom.
- Mogunost da se zahtjeva od drugih (obaveznih) lica takvo ponaanje koje obezbjeuje
ovlaenom licu izvrenje tih radnji
- Mogunost pribjegavanja prinudnoj sili drave u sluaju kada obavezno lice nee da ispuni
naloenu obavezu.
RAZLIKOVANJE SUBJEKTRIVNOG PRAVA OD SLINIH POJMOVA
58. PRAVNO STANJE
Pravno stanje je pravo u oekivanju, odnosno to je stanje koje ide ka stepenu zasnivanja
subjektivnog prava. Odnosi sa ivotnim dobrima koji jo ne sainjavaju prava ve stepene u
zasnivanju prava, koji, kad izvjsni dalji dogaaji nastupe, vode postojanju subjektivnog prava. Npr.
Odraaj, tj nain za sticanje svojine kada jedno lice na osnovu injenice da je star steklo zakonskim
osnovom (ugovorom), ukoliko je savjesno, uz odreeni protok vremena postaje vlasnik stvari, iako je
od lica od koga je pribavio stvar bio nevlasnik. Ukolko se pravnim injenicama da je stvar pribavljena
ugovorom i da je lice savjesno, pridoda i odreeni protok vremena onda nastaje subjektivno pravo.Dok
se ne steknu sve ove injenice nema subjektivnog prava, ve postoji pravno stanje.(savjesni dralac do
proteka zakonom propisanog roka nema subjektivno pravo, isto je i u pogledu nastanka prava za lice
koje je u testamentu odreeno za nasljednika, dok je testator u ivotu.)
59. PRAVNA MO
Pravna mo je pravo odreenog lica da jednostranom izjavom volje stvori pravni odnos izmeu sebe i
drugog lica ili da ga sadrinski blie odredi, izmjeni ili ukine. Pravna mo daje ovlaenom licu
mo koja se sastoji u mogunosti da po svojoj volji proizvede pravne posljedice, kojima se pogaa
23

pravna sfera drugog lica, bez njegovog pristanka. Pravna mo moe da zasnuje jednostranom izjavom
volje pravni odnos sa drugim lice, npr. kod prava pree kupovine ili da jednostranom izjavom volje
blie odredi sadrinu obligacionog odnosa. Vrlo su znaajne i one pravne moi gdje jednostranom
izjavom prestaje da postoji pravni odnos, npr. otkaz jednog dugotrajnog odnosa (zakupa, ugovora o
slui) ili opoziv poklona od strane poklonodavca, izjava kojom se istupa iz jednog udruenja kojom se
odbija nasljee, itd. Pravna mo se ne moe samostalno prenositi na drugo lice, ve je ona vezana za
pravni poloaj u konkretnom pravnom odnosu, i moe prijei na drugo lice na koga pree taj pravni
odnos. Pravna mo se mora vriti u strogom (prekulzivnom) roku, inae se gupi. Subjektivno prvo nije
vezano za rok. Svako subjektivno pravo ima svoj objekat, neku imovinsku vrijednost, dobro. Pravna
mo nema poseban objekat.
60. PRAVNI POLOAJ ILI STATUS
Pravni poloaj je skup okolnosti u vezi sa jednim licem od kojih zavisi njegova mogunost da bude
titular nekog subjektivnog prava. To je mogunost lica da bude kompetentno u vrenju svojih
subjektivnih prava (a ne da ih vri preko zastupnika), kao i njegova mogunost da na svoja prava titi
pred sudom. U pravni status jednog lica spadaju: pravna, poslovna, deliktna, procesna sposobnost
nekog lica.
KLASIFIKACIJA GRAANSKIH PRAVA
62. PODJELA NA APSOLUTNA I RELATIVNA PRAVA
Prema razliitom sadraju pravnih ovlaenja sa jedne strane i prema krugu obaveznih lica sa druge
strane razlikujemo: apsolutna i relativna prava. Apsolutna prava djeluje prema svim licima (ega
omnes) i njime obavezuje sva lica. Reativna prava se odnose uvijek na ogranien broj individualno
odreenih lica, ili prema okonostima sluaja odredivi broj lica kao obaveznih lica. Kod relativnih
prava naspram ovlaenog lica stoji jedno obavezno lice. Podjela subjektivnih prava na apsolutna i
relativna izvena je po formalnom kriterijumu da li je broj obaveznih lica na koje se pravo odnosi
neogranien ili odreen, da li se vrenjem subjektivnog prava obavezuje jedno ili sva lica.
Kod apsolutnih prava:
- pravo ovlaenog lica odgovara obavezi svih ostalih lica
- broj tih obaveznih lica nije odreen
- njihova obaveza je negativna, tj. sastoji se u tome da titulara ne ometa u vrenju njegovih
ovlaenja
- taj odnos titulara prema svim ostalim licima nije konkretizovan, nije unaprijed odreen
- obaveza odgovara subjektinom pravu, a ne ovlaenju iz subjektivnog prava jer ne postoji
identitet izmeu ovlaenja i prava
- obaveza treih lica je neimovinska, negativna i sastoji se u uzdravanju
- apsolutna prava ne zastarjevaju
- zahtjev kod apsolutnih prava nastaje tek njihovom povredom.
Apsolutna prava su iskljuiva prava i ne mogu dva apsolutna pava sa istim sadrajem da postoje
paralelno. Da na jednoj istoj stvari moe postojati samo jedno apsolutno pravo istog stepena najbolje
se vidi iz prava svojine. Na jednoj stvari moe postojati samo jedno apsolutno pravo svojine.
Apsolutna prava mogu da zadovolje funkciju pripadanja samo ako su iskljuiva prava.
Kod relativnih prava:
- u pravnom odnosu se nalaze dva lica, ovlaeno lice (povjerilac) i obavezno lice (dunik)
- dok je kod apsolutnih prava obaveza uvijek negativna, kod relativnih obaveza je po pravilu
pozitivna
- obaveza je korelativna sa ovlaenjem i postoji uvijek identitet izmeu ovlaenja i praa, tako
da ono to je pravo za jednu stranku, obaveza je za drugu i obrnuto.
- Obaveza je imovinska
- Relativna prava po pravilu ne zastarjevaju
- Zahtjev kod relativnih prava nastaje kad i pravo, poto je zahtjev uperen prema konkretno
odreenom licu.
Subjektivna relativna prava uvijek su usmjerena protiv odreenih lica.
24

Postoje i meovite forme subjektivnih prava koje u sebi sadre elemente apsolutnih i relativnih prava.
U takvom sluaju ovlaeno lice (titular prava) ima zahtjeve prema svima, dok odreene zahtjeve
moe podii samo prema odreenom licu. To je sluaj sa svim ogranienim stvarnim pravima
(slubenosti ili zalonom pravu).
63. KLASIFIKACIJA APSOLUTNIH PRAVA
U apsolutna prava spada: stvarna prava, lina prava, autorska prava i pronalazako pravo. Najvanija
relativna prva su trabena ili obligaciona prava.
64. STVARNA PRAVA
Stvarna prava predstavljaju posebno kategoriju subjektivnih graanskih prava, iji je neposredni
objekat stvar (pravo na stvari). Stvarna prava omoguavaju svom titularu da objekat u svom totalitetu
ili samo odreenom djelu upotrebljava, koristi ili raspolae, a da druge subjekte od toga iskljui. Npr.
kod prava svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima. Kod stvarnih prava razlikujemo unutranju i
spoljanu stranu prava. Kod prava svojine unutranja strana prava je odnos subjekta prema stvari:
vlasnik moe slobodno postupati sa stvari, kod drugih stvarnih prava titular moe postupati sa stvari u
granicama svog prava. Spoljanju stranu prava ini odnos subjekta prema drugima licima. Kod prava
svojine vlasnik moe iskljuiti svaki uticaj treeg lica na svoju stvar, a titular drugih stvarnih prava
moe zahtijevati da ga u vrenju svog prava druga lica (ukljuujui i vlasnika) ne smetaju. Stvarno
pravo regulie odnose izmeu ljudi, a povodom stvari. Najobuhvatnije stvarno pravo je svojina.
Svojina je najpotpunija vlast na stvari u granicama zakona i prava drugih lica. Iz privatne svojine
izvedena su stvarna prava slubenosti i zaloge. U nekim pravima susreemo jo realne terete, pravo
pree kupovine i pravo graenja. Za stvarna prava vai naelo numerus clausus, to znai da je broj
stvarnih prava taksativno odreen u zakonu. To znai da stranke mogu zasnivati i prenositi ugovorom
samo ona prava koja su u zakonu taksativno navedena.
65. LINA PRAVA
Prava linosti i njenih linih dobara, ivota, asti, zdravlja, slobode, intimne sfere uivaju zatitu
pravnog porekta krivinopravnu i graanskopravnu. Puna afirmacija linosti, njenih prava,
dostojanstva i slobode omoguena je tek u kapitalizmu, gdje ovjek postao osloboen line zavisnosti,
gdje je prestoa da bude funkcija stvari, orua i postao njihov gospodar, koji sam odluuje o svojoj
sudbini i uslovima ivota. Iz optih linih prava u zakonodavstvu pojedinih zemalja razvila su se
sljedea prava:
- pravo na sliku - Izrada i objavljivanje fotografija je dozvoljeno samo ako se radi o javnom
dogaajima. Objavljivanje slike je doputeno ako cilj slike nije prikazivanje lica, ve predjela.
Objavljivanje fotografije linosti bez njenog odobrenja ili pristanka predstavlja povredu linih
prava graana, zbog koga ovlaeno lice moe traiti nadoknadu
- pravo na izgovorenu rije - pravo na tajnu sferu, tj. pravo na uvanje tajnosti povjerljivog
sadraja pisma ili spisa. Pravo na nepovredivost korespodencije sa smatra linim pravom.
- pravo na zatitu initimne sfere. Pravo na zatitu privatne sfere obezjeena je tako da svako
izlaganje ili prenoenje injenica iz privatnog ili porodinog ivota drugog lica, bez obzira da li
su te injenice istinite ili ne, predstavlja povredu prava linosti.
Za povrede ovih prava pravni sistemi nekih zapadnih zemalja vre naknadu materijalne i nematerijalne
tete. Nai sudovi pod uticajem Sovjetske teorije nisu dosuivali novanu naknadu moralne tete.
Zadovoljenje (satisfakcija) se po pravilu sastoji u novanoj naknadi, iju visinu odreuje sud. Naknada
se dodjeljuje za pretrpljene fizike bolove, za duevne bolove zbog umanjenja ivotne aktivnosti,
estetske povrede, povrede ugleda, asti, slobode ili prava linosti, smrti bliskog lica (povreena
osjeanja), kao i za strah. Cilj satisfakcije nije u gubitku koji pretrpi tetnik, ve u otklanjanju patnje
povrijeenom. U teoriji je rasprostranjeno miljenje da iz cilja koji ima zahtjev za naknadu
nematerijalne tete proizilazi da je ovaj zahtjev strogo lini i da se nestankom linosti i on gasi, tj. ne
moe se prenijeti na nasljednike. Potraivanje naknade nematrijalne tete prelazi na nasljednike samo
ako je priznato pravosnanom odlukom, ili pismenim sporazumom. Pod istim uslovima to potraivanje
moe biti predmet ustupanja, prebijanja i prinudnog izvrenja.
25

66. PRAVA AUTORSTVA


To su posebna grana linih prava iji je objekat proizvod ljudskog uma, duha, misli. U ta lina prava
spadaju knjievna djela, tonska djela, pronalasci, odnosno prava autorstva. Oni nisu regulisana
graanskim zakonicima, ve posebnim propisima. Autoru pripada iskljuivo apsolutno pravo isto
onako kakvo ima vlasnik stvari. Prava autorstva se gase protekom odreenog vremena, jer opti
kulturni interes drutvene zajednice ne trpi trajno monopolisanje duhovnih dobara. Kod autorskog
prava stvorenog u radnom odnosu, autorsko pravo pripada poslodavcu. Njemu pripada iskljuivo pravo
da u trajanju od 5 godina iskoriava autorsko djelo bez traenja dozvole za radnika autora tog djela.
Autorsko pravo titi moralne i materijalne interese autora i njegovih pravnih sljedbenika. Autorsko
pravo moe autor prenijeti posebnim ugovorom na druog lice izdavaa, prikazivaa, producenta.
Ovakvi ugovori se nazivaju izdavaki ugovori, ugovori o izvoenju ili drugi autorski ugovori. Autoru
pripada naknada za korienje njegovor djela od strane drugog lica. Autorsko pravo ima vremensko
ogranienje u trajanju autorskog prava. Autorsko pravo i naknada za njegovo iskoriavanje djela, traje
za ivota autora i 50 godina poslije smrti autora. Autorsko pravo je iskljuivo, lino, apsolutno
subjektivno pravo, koje svako mora potovati.
Pronalazako pravo za svoj objekat ima pronalazak, ili tehniko unapreenje. Za nove pronalaske
koji se mogu u industriji koristiti dodjeljuje se patent. Pronalazak uiva pravnu zatitu tek od momenta
kada je za njega dobijen patent. Identini pronalasci mogu nastati istovremeno, nezavisno jedan od
drugog. Tada e pravnu zatitu uivati samo onaj pronalazak koji je ranije prijavljen Zavodu za
patente. Patent se stie upisom u registar patenta. Pronalazako pravo, kao i autorsko, je vremenski
ogranieno. Patenat traje 15 godina, raunajui od dana njegovog slubenog objavljivanja.
Ovlaenom licu pripada pravo na industrijsko iskoriavanje svog patenta. Patentno prvo je isto
imovinsko pravo. Ugovorom o licenci iskoriavanje patenta se prenosi na drugo lice, uz naknadu za
vlasnika patenta. Ugovorom o licenci davalac licence se obavezuje da korisniku licence omoguiti i
dopustiti korienje pronalaska, a korisnik licence se obavezuje da e davaocu licence isplatiti naknadu
za ustupljenu licencu.
Osnovne i najee vrste licenci izraene su u ugovoru o prostoj licenci i o iskljuivoj licenci. Prosta
licenca postoji onda kada davalac licence koji je licencu ustupio jednom licu, sa istim sadrajem moe
da je ustupi i nekom treem. Ugovorom o iskljuivoj licenci obavezuje se davalac licence prema
korisniku licence da treim licima nee davati istu vrstu licence. Pored ugovorne, postoji i prinudna
licenca. Ona se odlukom suda dodjeljuje licu koje dokae interes i podobnost za iskoriavanje
pronalaska koji nosilac patenta, bez opravdanih razloga, ne iskoriava ili nedovoljno iskoriava u
zemlji.
67. DRUGI KRITERIJI ZA KLASIFIKACIJU SUBJEKTIVNIH PRAVA,
PRENOSIVA I NEPRENOSIVA PRAVA
Subjektivna prava se mogu podijeliti na: prenosiva i neprenosiva (lina) prava. Veina subjektivnih
graanskih prava su po pravilu prenosiva sa jednog subjekta na drugog. U graanskom pravu vai
naelo prometljivosti prava. Prava koja su usko povezana sa svojim subjektom i koja se ne mogu
prenositi nazivaju se linim pravima. Npr. (line slubenosti plodouivanje, upotreba i stanovanje,
pravo na izdravanje djeteta od strane roditelja i obratno). Tu spadaju ugovori zakljueni s obzirom na
line kvalitete ugovoraa, npr. slika koju izrauje poznati umjetnik. Sva ova lina prava iako su
imovinska ne mogu se nasljeivati i prenositi i nazivaju se linoimovinska prava.
SAMOSTALNA I NESAMOSTALNA PRAVA
Ova podjela napravljena je prema kriterijumu da li jedno pravo zavisi od nekog drugog prava ili ne.
Pravo koje zavisi od drugog prava (glavnog prava), zove se sporedno (akcesorno) pravo. Npr. zalono
pravo, jemstvo, pravo na ugovornu kaznu, itd. Akcesorno pravo ne moe nastati bez glavnog prava. Sa
gaenjem glavnog prava prestaje i akcesorno pavo. Npr. Sa prestankom potraivanja koje su
obezbjeivali, prestaje jemstvo, zaloga, hipoteka.

26

PRAVA U NASTAJANJU I KONANO NASTALA PRAVA


Za nastanak odreenog prava mora postojati skup vie injenica. Potrebne injenice ne nastaju
odjednom, ve postepeno. Sa svakom ostvarenom injenicom dostignut je jedan prethodni stepen,
neophodan za nastanak prava. Ukoliko je vie injenica nastupilo, pravo u nastajanju se sve vie
pribliava konanom uspostavljanju. Takva prava u nastajanju se nazivaju prava u oekivanju,
pravna stanja, pendentni odnos. Primjer za to su prava iz pravnog posla zakljuenog sa uslovom ili
rokom, prava koja oekuje nasljednik za vrijeme ivota ostavioca, pravo svojine koje oekuje da
stekne lice u odraju i itd. Predmet oekivanja mogu biti apsolutna i trabena prava.
OGRANIENJA U VRENJU I ZATITA PRAVA
68. VRENJE I ZATITA PRAVA
Pod vrenjem prava podrazumijevamo ponaanje ovlaenog lica koje odgovara sadraju njegovog
prava. Apsolutna prava se vre preko svojine, dranjem, koritenjem, otuenjem, ostvarenjem prava
svojine prema obaveznom licu ili zahtjevom za prestanak smetanja svojine. Autorsko pravo se vri
unovavanjem autorskog dijela a pravo na ime upotrebom imena. Vrenjem relativnih prava
(potraivanja), sastoji se u zahtijevu za ispunjenje inidbe, opomeni, prebijanju duga za dug,
preduzimanju radnji koje dovode do zadovoljenja putem prinudnog izvrenja itd. Od stranke zavisi da
li e svoje pravo vriti ili ne, jer je vrenje prava preputeno slobodnoj dispoziciji stranaka i po tome se
graanska prava razlikuju od javnih. Pravo vri obino subjekat kome ono pripada. Ako je za vrenje
prava potrebna poslovna sposobnost pravo vri zakonski zastupnik poslovno nesposobnog subjekta.
Neka prava pravni subjekat moe da vri lino ili preko svog zakonskog zastupnika. Prava koja se
lino vre od strane njihovih titulara po pravilu su neprenosiva. U graanskom pravu vrenje prava se
moe prepustiti drugom licu koje se pojavljuje kao zastupnik ovlaenog lica. Pravo se moe vriti dok
postoji. Sudsko ostvarenje prava zahtjeva dokazivanje da pravo postoji.
Dokazivanje da pravo postoji, ako ga druga stranka osporava, naziva se legitimacijom. Ako je
isprava jedino sredstvo kojim se lice moe legitimisati pri vrenju svog prava, onda se ova isprava
naziva hartijom od vrijednosti. (npr. samo lice koje posjeduje mjenica moe ostvarivati potranje iz
mjenice, donosilac tiketa koji je dobio premiju na lotu itd.).
U sluaju da u vrenju prava, prava dou u koliziju gdje vrenje jednog prava onemoguava
vrenje drugog prava, vai naelo da jae pravo ima onaj subjekt ije je pravo ranije nastalo. Potpuno
razliito od ovoga je tzv. konkurencija prava, kada za zadovoljenje jednog istog ekonomskog cilja
postoje vie subjektivnih prava. U tom sluaju titular prava ima izbora i to se naziva elekciona
konkurencija prava (npr. Ako je roba s manom, kupac moe da zahtjeva zamjenu te robe za drugu,
smanjenje kupovne cijene ili raskid ugovora).
Mogua je i situacija kada titular prava izmeu vie prava ne vri jednu opciju ve ih kumulativno sve
moe vriti, to je tzv. soluciona konkurencija (ako je jedna strana ugovornica prevarena pri
zakljuenju ugovora, ona moe zahtijevti i ponitenje ugovora i naknadu pretrpljene tete).
STVARNE GRANICE U VRENJU SUBJEKTIVNIH PRAVA
69. ZABRANA ZLOUPOTREBE PRAVA I NAELO SAVJESNOSTI I POTENJA
Ne postoji neogranieno subjektivno pravo. U zasnivanju obligacionih odnosa i ostvarivanju prava i
obaveza, uesnici su duni pridravati se naela savjesnosti i potenja. Zabranjeno je vrenje prava
iz obligacionih odnosa, protivno cilju zbog koga je ono ustanovljeno ili priznato. Zabranjeno je vrenje
prava vlasnitva protivno cilju zbog koga je ustanovljeno ili priznato ili protivno moralu drutva.
Ograniena stvarna prava, daju svom titularu samo ograniena ovlaenja (npr. pravo plodouivanja
obuhvata samo pravo na dranje i korienje tue stvari, pri emu je vremenski ogranieno u pogledu
svog trajanja, zalono pravo ovlauje titulara samo na unovenje zalone stvari). Svako vrenje prava,
pa i vrenje obligacionih prava, mora da se kree u okviru ciljeva instituta obligacionih prava
postavljenih pravnim poretkom. Udaljiti se od ciljeva znai izvriti akt zloupotrebe prava.
Teorija o zloupotrebi prava nastala je u Francuskoj u drugoj polovini XIX vijeka, najprije u sudskoj
praksi radi ogranienja apsolutistikog i neogranienog prava privatne svojine (uvena je odluka suda
u gradu Kolmar iz 1855 g. po tubi protiv vlasnika kue koji je napravio lani dimnjak bez otvora za
dim, samo da bi susjedu zaklonio svjetlost).
27

Za razvoj teorije zloupotrebe prava najznaajniji autor je osran. Po njegovoj teoriji zloupotreba
prava se ne karakterie rezultatima izvrenog akta, ve motivima koji su bili povod tom aktu. Nije
bitna veliina nanijete tete, ve duevno stanje uinioca.
Fransuska sudska praksa je stvorila kriterijume (dijelom objektivne, dijelom subjektivne) prema
kojima se utvruje postojanje zloupotrebe prava:
- namjera za nanoenje tete
- Svijest o tome da teta postoji
- Nedostatak opravdanog interesa
- Odstupanje od socijalne funkcije prava.
Vrenje jednog prava nedozvoljeno je ako vrijea naelo savesnosti i potenja. Ako je osnov za
zloupotrebu prava sadran u naelu savesnosti i potenja, onda postoji zloupotreba prava i kad lice nije
krivo za zloupotrebu, jer se za povredu naela savesnosti i potenja ne trai krivica.
Da bi se ustanovilo kada i kako vrenje prava predstavlja zloupotrebu i vrijea naelo savjesnosti i
potenja potrebno je ispitati okolnosti svakog konkretnog sluaja.
Subjektivna teorija zloupotrebu prava odreuje kao vrenje prava sa namjerom da se drugom priini
teta, a objektivna teorija smatra da postoji zloupotreba prava ako se subjektivno pravo vri protivno
cilju zbog koga je ustanovljeno.
Ako pri vrenju obligacionog prava stranka ostvaruje subjektivno pravo u suprotnosti sa naelom
savjesnosti i potenja ona zloupotrebljava pravo. Vrenje prava protivno naelu potovanja i
savjesnosti (dobre volje) nije vrenje prava, ve predstavlja zloupotrebu.
Novija sudska praksa kod nas se opredjelila za objektivnu teoriju zloupotrebe prava, (u kom pravcu je
bio formulisan i lan 1000 IZCG), po kojoj pravo nije zloupotrebljeno samo ako je njegov titular dela
u namjeri da drugog oteti, ta je njegova namjera to se suda ne tie, glavno je da se pravo vri
nenormalno, bez ikakvog zakonskog interesa, antisocijalno i tetno za drugog.
Meutim u toku pravnog razvoja sve se vie uvia da se subjektivna prava moraju ograniavati. Za
pojam zloupotrebe prava dovoljno je da postoji nepravilno vrenje svog prava, vrenje protivno
njegovom cilju, makar i bez namjere da se vrenjem svog prava drugome teti.
U naem pravu svako vrenje subjektivnih prava nedozvoljeno je ako se njime vrijea moral drutva, a
ta ocjena se mora vriti od strane suda u svakom konkretnom sluaju, jer jedna ista radnja u jednom
sluaju predstvlja normalno vrenje prava, a u drugom sluaju nedozvoljeno vrenje prava.
Naelo savesnosti i potenja je danas najee primjenjivana generalna klauzula u itavom
graanskom pravu i ona je postala jedan od osnovnih principa u oblasti ugovornog prava.
Pravilo o savesnosti i potenju vodi porijeklo od rimskog pojma fiedes i bona fides koje je znailo i
vjernost i dranje zadate rijei. Pojam savesnost i potenje pripada porodici generalnih klauzula ili
pravnih standarda.
Naelo savjesnosti i potenja dovodi do velike individualizacije u primjeni. Postoji veliki rizik da bude
povrijeena pravna sigurnost. To se moe desiti ako se na mjesto jasne norme sudija uhvati
pravinosti, jer u naelu bona fiedes vidi za sebe mogunost da bez blinjeg obrazloenja protura
svoju samovolju.
Funkcije naela savjesnosti i potenja su:
1. Regulativna funkcija naela savesnosti i potenja - zasnivanje sporednih dopunskih obaveza,
koje nastaju uz potrebe odreenih obzira prema svom ugovornom partneru. Te sporedne
obaveze preciziraju kako ispuniti inidbu.
2. Ograniavajua ili korigujua funkcija naela savesnosti i potenja - ne samo da je dunik
vezan obavezama obzira prema povjeriocu, nego i povjerilac moe da zahtjeva ugovornu
inidbu samo u skladu sa savesnou i potenjem. Ova funkcija spreava povjerioca od
zloupotrebe u vrenju svog prava i u nedozvoljenom korienju svog pravnog poloaja.
3. Funkcija promjene sadrine ugovora i pravnog poloaja koja se vri u cilju
prilagoavanja ugovora promjenjenim okolnostima.
Naelo savesnosti i potenja s jedne strane proiruje osnovnu obavezu iz obligacionog odnosa, stvara
nove sporedne obaveze koje traju i po ispunjenju glavne ugovorne obaveze, ograniava prava
28

povjerilaca, a time i obaveze dunika, a s druge strane ovo naelo transformie ugovorne obaveze i
prava odstupajui od zakona i ugovora, usljed promjenjenih okolnosti (inflacije, deflacija) ili
neoekivanosti inidbe, dovodei do konanog prestanka ugovornih odnosa.
VREMENSKE GRANICE U VRENJU SUBJEKTIVNOG PRAVA
70. PREKLUZIVNI ROKOVI
Strogi ili prekluzivni rokovi vae za pravne moi, odnosno preobraajna prava. To su prava koja su
vremenski ograniena i ako se ne vre u odreenom roku, poslije isteka toga roka se gase Njihovo
daljnje vrenje je i bez isticanja prigovora nepunovano. Sud po slubenoj dunosti pazi na
prekluzivne rokove. Prekluzivni rok istie posljednjeg dana, ak i kad posljednji dan pada na praznik.
Tako se pravni posao zakljuen u zabludi moe osporavati u roku od 1 godine od saznanja za zabludu
(subjektivni rok), odnosno u roku od 3 godine od dana zakljuenja ugovora (objektivni rok).
Prekluzivni rokovi su zakonski odreeni i za vrenje prava pree kupovine (mjesec dana
raunajui od dana kada ga je prodavac obavijestio o namjeravanoj prodaji treem licu), za raskid
ugovora zbog neispunjenja predvieno je da povjerilac koji rijei da raskine ugvor saopti to
duniku bez odlaganja.
Prekluzivni rokovi postoje i za veinu pravnih moi kojima se raskida jedan dugotrajni odnos (otkazi
ugovora), kao i za veinu radnji koje stranke preduzimaju u procesu (proputanje procesne radnje ima
za posljedicu da je stranka ne moe preduzeti).
71. ZASTARJELOST?
Zastarjelost predstavlja jedno ogranienje u vrenju prava koji se sastoji u proteku vremena usljed
kojeg nastaje gubljenje zahtjeva, odnosno tube u materijalnom smislu.
Smisao i cilj zastarjelosti je:
- obezbjeenje opte pravne sigurnosti koja bi bila ugroena ako bi jedno stanje koje dugo nije
osporavano odjednom tubom bilo napadnuto.
- zatita dunika od tekoa dokazivanja, (neplaen dug od prije 20 godina)
- zastarjelou se vri pritisak na stranke da svoja prava vre kako ne bi dole u situaciju da
usljed nevrenja ta svoja prava ne mogu ostvariti
- zatita javnog interesa - gdje bi kad prava ne bi zastarjevala sudovi bili optereeni parnicama u
kojima, usljed dugog proteka vremena , injenino stanje bi bilo vrlo teko razjasniti.
Nezastarjevaju:
- apsolutna prava, stvarna i lina, tj. pravo svojine, slubenosti i zalono pravo,
- sve vrste alimentacija tj. ona obligaciona prava koja imaju svoj izvor u porodinom pravu.
Pravo svojine nikada ne zastarjeva, tj. bez obzira na dugo vrijeme u kojem vlanik nije vrio svoje
pravo svojine to njegovo pravo ne prestaje nevrenjem. Ne moe zastarjeti ni zalono pravo kad
protekne vrijeme zastarjelosti, povjerilac ije je potraivanje obezbjeeno zalogom i hipotekom moe
se naplatiti samo iz optereene stvari, ako je dri u rukama, ili ako je njegovo pravo upisano u javnoj
knjizi.
Zastarjelost ne prestavlja razlog za gaenje obligacije jer se pravo ne gubi zastarjelou, ve ono samo
slabi i pretvara se u prirodnu obligaciju. Gubi se samo zahtjev za prinudno ispunjenje trabine tubom
kod suda.
Zastarjelost nije razlog za prestanak prava koje se ne vri, ve istekom roka zastarjelosti, nastaje za
dunika samo prigovor zastarjelosti. Ako se dunik pozove na zastarjelost, nije duan ispuniti trabinu,
ali ako ga preuti (jer zna da duguje iako je potraivanje zastarjelo savestan dunik) sud e dosuditi
povjeriocu i zastarjelo potraivanje kao dugovano.
Kod zastarjelosti veoma je bitno odrediti momenat poetka toka zastarjelosti. Kao to je vano utvrditi
momenat poetka roka zastarjelosti, neophodno je utvrditi i momenat nastupanja zastarjelosti.
Zastarjelost nastupa kada istekne posljedni dan zakonom odreenog vremena. Jedno potraivanje e
zastariti ako povjerilac ne bude vrio svoje pravo poslije dospjelosti trabine do posljednjeg dana roka
zastarjelosti predvienog zakonom za odreeno potraivanje.
Po naem pravu rok zastarjelosti je odreen imperativnom normom i ne moe se produavati niti
skraivati sporazumom stranaka. I u naem i u strnim pravima je usvojeno naelo da je
29

nedozovoljeno pravnim poslovima iskljuenje ili oteanje zastarjelosti prije njenog isteka, poto
propisi o zastarjelosti slue javnom interesu. Dok je iskljuenje nastanka zastarjelosti inilo pravni
posao nitavnim, dotle je priznata mogunost duniku se moe odrei zastarjelosti, ali tek poto je ona
nastupila. Svako odricanje dunika od zastarjelosti prije nego to je nastupila je nepunovano. Ako bi
strankama bilo dopueno da se unaprijed ugovorom odreknu zastarjelosti, klauzula o odricanju od
zastarjelosti bi postala sastavni dio svakog ugovora, kao neka vrsta stilske klauzule i onda bi ustanova
zastarjelosti koja je predviena za ostvarivanje javnih interesa bila bi popuno izigrana.
Posredno stranke mogu da utiu na zastarjelost prije njenog isteka, ako se dogovore o produetku
rokova isplate kupovne cijene koja se umjesto da bude plaena odjednom kako je to ugovoreno,
pretvara u obronu isplatu, tako da za svaku dospjelu ratu tee poseban rok zastarjelosti.
O postojanju odricanja od zastarjelosti odluuje se u svakom konkretnom sluaju. Za odricanje ve
nastale zastarjelosti nije potrebna pismena forma, ono se moe izvriti i konkludentnom radnjom, npr.
neformalnim priznavanjem zastarjelosti. Za odricanje od zastarjelosti neophodno je da dunik koji se
odrekne zastarjelosti zna da je zastarjelost nastupila.
Na prigovor zastarjelosti poziva se dunik kada povjerilac zahtjeva namirenje svoje obaveze preko
suda. Prigovor zastarjelosti se ne uzima po slubenoj dunosti.Sam dunik treba da odlui hoe li istai
prigovor zastarjelosti.
Na osnovu zastarjelosti dunik stie mogunost isticanja prigovora tj. Trajno pravo da povjeriocu
uskrati naplatu trabine prinudnim putem ako je povjerilac zahtijeva putem suda. Sud e dosuditi
povjeriocu naplatu zastarjele trabine ako se dunik ne pozove na zastaru, ak i presudom zbog
izostanka ako se dunik ne pojavi pred sudom. Dunik moe ispuniti zastarjelu trabinu i nema pravo
da trai povraaj onoga to je dao, iako nije znao da je obaveza zastarjela. Zastarjela trabina se ne
gasi, ona se vie ne moe tubom ostvariti protiv volje dunika
72. KADA SE NE PRIMJENJUJU PRAVILA O ZASTARJELOSTI?
- razlikovanje odraja i prekluzivnog roka od zastarjelostiProtek vremena nezavisno od volje uesnika u pravnom prometu je vrlo znaajna pravna injenica kod
nastanka, promjene i gubitka prava. Ovo dejstvo vremena dolazi do izraaja kod mnogih pravnih
insititucija, ne samo kod zastarjelosti. Neophodno je razgraniiti zastarjelost u uem smislu od slinih
pravnih instituta gdje protek vremena utie na gubitak zahtjeva, tj. tube u materijalnom smislu. Tu se
pravo ne moe ostvariti prinudnim putem, tj. preko suda. Odraj je samostalni pravni institut stvarnog
prava a ne podvrsta zastarjelosti. Odrajem se stie jedno stvarno pravo neprekinutom dravinom
(savjesnom i zakonitom), koja je trajala odreeno vrijeme za pokretne i nepokretne stvari. Pod
zastarjelou se podrazumijeva samo gubitak zahtjeva protekom odreenog vremena i njegovo dejstvo
se ne sastoji u gaenju prava, ve u njegovom slabljenju. Prekluzivni rok ima za posljedicu da se
odreena tuba ili radnja moe podii ili preduzeti u odreenom roku. Naelna razlika izmeu
zastarjelosti i prekluzivnog roka ogleda se u dejstvu proteka roka. Kod zastarjelosti se protekom roka
gubi zahtjev, tj. Dunik stie pravo da trajno uskrati dugovanu inidbu povjeriocu. Protekom
prekluzivnog roka se trajno gubi samo pravo. Na prekluzivni rok sud pazi po slubenoj dunosti, dok
na rok zastarjelosti sud pazi samo ako se dunik na njega pozove.
Zastarjelost i prekluzivni rok razlikuju se i po sljedeem: zastarjelost se zasniva iskljuivo na zakonu,
dok se prekluzivni rok zasniva na zakonu, sudskoj naredbi ili pravnom poslu.
73. ZASTOJ ZASTARJEVANJA?
Zastoj spreava uraunavanje odreenog vremena u rok zastarjelosti, tako da zastarjelost tokom ovog
vremena ne tee, ve miruje. Vrijeme zastoja se na rauna u rok zastarjelosti. Zastarjelost poinje tei
tek po uklanjanju odreenih smetnji ili ako je poela prije zastoja nastavlja svoj tok. Zastoj
zastarjevanja zasniva se na ideji da povjerilac ne mora biti jedno odreeno vrijeme u stanju da svoje
pravo ostvaruje. U rok zastarjelosti ne uraunava se vrijeme u kome je povjerilac bio u pravnoj ili
fizikoj nemogunosti da ostvaruje potraivanje.
Zastarjelost ne tee:
- izmeu branih drugova ukoliko je neko potraivanje nastalo prije sklapanja braka,
- izmeu roditelja i djece dok traje roditeljsko pravo,
- izmeu tienika i njegovog staraoca kao i organa starateljstva,
30

izmeu lica koja ive u vanbranoj zajednici.

74. PREKID ZASTARJEVANJA? DEJSTVO PRIZNAVANJA DUGA


Priznanje duga kao razlog za prekid zastarjevanja predstavlja izjavu (pismenu ili usmenu) ili radnju
dunika kojom on povjeriocu priznaje dug. Takvom radnjom dunika se vri prekid zastarjelosti i rok
zastarjevanja poinje da tee iznova.
Vrijeme koje proteklo prije prekida ne rauna se u zakonom odreeni rok zastarjelosti. Za priznanje
duga dovoljno je svako ponaanje dunika koje po naelu savjesnosti i potenja predstavlja potvrdu
dunikove obaveze prema povjeriocu. Prekid zastarjelosti priznanjem duga je mogu i za vrijeme u
kome je zastarjelost obustavljena zbog razloga koji izaziva zastoj. Ukoliko se priznanje dunika odnosi
samo na jedan dio duga nastupa djelimian prekid zastarjelosti samo za taj deo duga. Kod povremenih
inidbi priznanje duga proizvodi prekid zastarjelosti samo za pojedinu ratu, a ne za ostale rate. Ako
priznanjem glavnog duga nisu izriito priznate i zastarjele kamate, priznanje duga ne prekida
zastarjelost kamata. U praksi sudova se smatra da su priznanjem glavnog duga obuhvaene i kamate,
ako priznanjem nije izriito navedeno da se ono odnosi samo na glavni dug. Priznanje duga od strane
dunika ima za posledicu trenutni prekid zastarjelosti a nova zastarjelost poine odmah da tee.
75. DJELOVANJE TUBE NA ZASTARJELOSTPodizanjem tube i svakom drugom radnjom preduzetom protiv dunika pred sudom ili drugim
nadlenim organom, u cilju utvrivanja, obezbjeenja ili ostvarenja potraivanja povjerilac ostvaruje
svoje pravo i izaziva prekid zastarjelosti. Podnoenje tube prekida zastarjevanje samo ako je ona
podignuta prije isteka roka zastarjelosti za odreeno potraivanje i ako je tuba predata sudu. Da bi
tuba izazvala prekid zastarjelosti neophodno je da ona bude uspjena, tj. da tuilac nije odustao od
tube ili da ona nije odbaena ili odbijena.
Prekid zastarjelosti se moe izazvati i preduzimanjem drugih radnji od strane povjerioca protiv
dunika pred sudom ili drugim nadlenim organom u cilju utvrivanja, obezbjeenja ili ostvarivanja
potraivanja. Te radnje su: pozivanje u zatitu od pravnog uznemiravanja, isticanje prebijanja
potraivanja u sporu, prijava potraivanja u postupku prinudne likvidacije ili u kom drugom postupku
generalnog izvrenja, zahtjev za prinudno izvrenje ili obezbjeenje, ili preduzimanje radnje izvrenja
ili obezbjeenja.
Ako sud odbaci povjerioevu tubu zbog nenadlenosti ili zbog kog drugog uzroka koji se ne tie
merituma (sutine) stvari, pa povjerilac podigne novu tubu u roku od tri mjeseca, zastarjelost e biti
prekinuta prvom tubom. Povjerioeva pismena ili usmena opomena duniku nije pravno relevantna za
prekid zastarjelosti, pa se dunik po isteku roka zastarjelosti moe pozvati na zastarjelost potraivanja,
iako ga je povjerilac u toku roka zastarjelosti opomenuo da plati dug. Prekid zastarjelosti najee
nastaje radnjama povjerioca, bilo da je on podigao tubu kojom zahtijeva naplatu svog potraivanja, ili
da je preduzeo druge radnje protiv dunika pred sudom ili drugim nadlenim organom, u cilju
utvrivanja, obezbjeenja ili ostvarenja potraivanja. Prekid zastarjevanja nastaje i kada dunik prizna
dug.
76. ZATITA PRAVA
U pogledu zatite prava razlikujemo samozatitu u vidu nune odbrane, stanje nude i samopomoi,
kao i zatitu koju prua drava putem suda.
Dozvoljena je samozatita u vidu odbijanja samovlasnog napada od sebe ili drugog lica, kao i stanje
nude u kome se rtvuje tua stvar da bi se otklonila opasnost.
Samopomo je izuzetno doputena u vidu samovlasnog ostvarenja prava u sluaju kada se pomo
dravnih organa ne moe blagovremeno odbiti, a ostvarivanje prava bi inae bilo osujeeno ili znatno
oteano. (U stvarnom pravu doputena je samopomo kod zatite dravine: dralac moe u odreenom
roku da povrati predmet dravine od onog ko mu ga je uzeo silom, prevarom ili zloupotrebom
povjerenja)
Radi pruanja zatite povreenim graanskim pravima drava stavlja na raspolaganje regulisan
postupak u kome ona kao nosilac javne vlasti putem suda prua pravnu zatitu. Ova zatita se sastoji:
31

u utvrivanju i ispitivanju onoga to je pravo u sporu izmeu tuioca i tuenog (graanski


parnini postupak)
- u nekim graanskim stvarima nema parnice, ve sud utvruje i sprovodi neto to je vano za
raiavanje nekog pravnog stanja (vanparnini postupak)
- u prinudnom ostvarenju utvrenog pravnog stanja (postupak prinudnog izvrenja)
Zatitu graanskih prava sud ne vri po slubenoj dunosti ve na zahtjev stranaka. Od stranke ije je
pravo povrijeeno ili ugroeno zavisi hoe li se obratiti tubom sudu i zahtjevati zatitu svog
povrijeenog ili ugroenog prava. To je tzv. naelo dispozicije stranaka.
Najvaniji elemenat subjektivnog prava je zahtjev, tj. mogunost da se pravo prinudnim putem ostvari.
Prigovor (pravo na prigovor) je pravo tuenika da sprijei sprovoenje prava od strane drugog lica
tuioca. Prigovor je odbrambeno sredstvo protiv tuioca. Po pravilu prigovor se istie u sporu. Sudija
e paziti na prigovor ako ga tueni istakne. Ostvarenje prigovora ne mora dovesti do propasti
(prestanka) prava. On moe da dovede u pitanje pravo, bilo da spreava njegovo privremeno
ostvarenje (tzv. privremeni prigovor) ili da ga zauvijek osujeti (trajni prigovor).
Osnovna podjela prigovora je na: odlone, privremene (dilatoralne) prigovore i iskljuive, trajne,
unitavajue (peremptorne) prigovore. Dilatoralni prigovor privremeno odlae ispunjenje jednog
zahtjeva prigovor prava zadravanja, neispunjenje ugovora, prigovor da inidba nije jo dospjela, itd.
Peremptorni (iskljuivi) prigovor dovodi do trajne nemogunosti ostvrenja zahtjeva prigovor
zastarjelosti, prigovor odraja protiv reivindikacione tube, itd.
Prigovori mogu bili lini i stvarni. Lini prigovori se mogu istai protiv odreenog lica, a stvarni protiv
svakog lica.
Protivzahtjev (protivtuba) je isticanje zahtjeva tuenog protiv tuioca povodom istih injenica ili u
vezi sa istim injenicama na kojima se zasniva i tuioevo pravo iz koga istie tubeni zahtjev.
Najvanija podjela tubi je na:
- izvrne (kondemnatorne), kojom se od tuenika trai da izvri odreenu inidbu, tj. jednu
radnju ili proputanje.
- ustanovljavajue (deklarativne)- postoje 2 vrste tubi. Pozitivnom ustanovljavajuom tubom
zahtjeva se ustanovljenje da postoji jedan pravni odnos ili pravo, odnosno da je jedna isprava
autentina (originalna). Negativnom ustanovljavajuom tubom konstatuje se nepostojanje
nitavosti zbog zablude ili neautentinosti npr. kod razvoda braka, podjele zajednike imovine..
- konstitutivne
Najvanija procesna radnja je dokazivanje i ono znai navesti sudu dovoljno razloga za istinitost
injenica na kojima stranka zasniva svoj tubeni zahtjev. U graanskom pravu sud ima pasivnu ulogu i
na strankama lei teret dokazivanja onoga to tvrde. Dokazni materijal podnose same stranke. Tuilac
treba dokazati one injenice na osnovu kojih zasniva svoju tubu:
- posebno razloge na kojima se zasniva njegovo pravo iju zatitu trai (ugovor , delikt...)
- legitimaciju, odnosno injenice iz kojih proizilazi da pravo koje ostvaruje pripada njemu
(aktivna legitimacija) upravo protiv tuenika (pasivna legitimacija)
- tuilac mora dokazati dospjelost svog zahtjeva i ispunjenje pozitivnog odlonog uslova.
Ispunjenje odlonog negativnog i raskidnog uslova treba da dokae tuenik.
Presudom se odluuje spor od strane suda. Ona ili potvruje tubeni zahtjev, ili ga odbija, ili je
mjeovita, tj. djelimino ga potvruje, djelimino odbija. Presuda koja potvruje zahtjev moe biti
kondemnatorna, ustanovljavajua i konstitutivna. Presuda kojom se odbija tubeni zahtjev je uvijek
ustanovljavajua. Od presude se razlikuje odluka donijeta u postupku za zatitu dravine to je
rjeenje. Presuda je formalno pravosnana kada se ne moe vie napadati redovnim pravnim
sredstvima, odnosno albom viem sudu. Od pravosnane presude treba razlikovati izvrnu presudu.
Izvrna je ona presuda koja se moe prinudno izvriti. Obino je pravosnana presuda istovremeno i
izvrna, ali to nije uvijek sluaj.
77. PRAVNE INJENICE
Da bi nastao jedan graansko pravni odnos potreban je niz okolnosti za koje graanskopravna norma
vezuje odreene posledice. Takve okolnosti se nazivaju pravnim injenicama.Pravne injenice su
injenice za ije nastupanje zakon vezuje nastanak,promjenu ili prestanak pravnog odnosa.injenice
po svom karakteru mogu biti pojave spoljnog svijeta,ljudske radnje (izjava volje),protek
32

vremena,dogaaji (roenje,smrt).Da li e neka okolnost imati svojstvo pravne injenice zavisi u


kakvim okolnosrima je nastupila i da li je za takvu injenicu u datim uslovima zakon vezao odreene
prevne posledice- nastanak, promjenu ili ukidanje pravnog odnosa.(npr.udar groma sam po sebi nema
pravni znaaj, meutim ukoliko pogodi konja u tali koji je ve prodat-pravo svojine prestaje). Za
nastanak,promjenu ili prestanak nekog pravnog odnosa nije dovoljno nastupanje samo jedne injenice
ve postojanje jednog odreenog skupa injenica koje nastaju jednovremeno ili postupno jedna za
drugom.(npr. Postojanje testamenta, odredbe u testamentu u korist jednog lica i na kraju smrt
ostavioca) Ponekad se, za nastanak subjektivnog prava, uzima ranija injenica, npr. Naknadno odobren
ugovor od staratelja, vaie od momenta zakljuenja istog.(povratno dejstvo).
78. KLASICIKACIJA PRAVNIH INJENICA
Po karakteru nastanka, sve pravne injenice se dijele na dogaaje i ljudske radnje.Dogaaji su takve
pravne injenice na koje ljudi ne mogu uticati, tj. koje su nezavisne od volje ljudi,to su prirodne pojave
te na njihov postanak i razvoj ljudi ne mogu uticati (poar,roenje,smrt,protek vremena itd).Ljudske
radnje se dijele na dozvoljene i nedozvoljene (delikte).Nedozvoljene radnje se sastoje u povredi jedne
opte obaveze ponaanja i za njih se vezuje posledica naknade imovinske i moralne tete.Dozvoljene
radnje se dijele na pravne poslove tj. takve radnje koje se sastoje u izjavi volje pojedinaca date sa
namjerom da se izazove odreeno pravno dejstvo i radnje saglasne pravu. Npr. Nalaza stvari je duan
da stvar preda vlasniku. Najvaniji pravni poslovi su ugovori.Radnje saglasne pravu izazivaju pravno
dejstvo bez obzira na injenicu postojanja izjave volje lica.Kod radnje saglasne pravu ljudi izvravaju
odreene radnje bez specijalne namjere da takva radnja proizvede pravne posledice.Takve posledice
nastaju neposredno na osnovu zakona.
79. PRAVNE PRETPOSTAVKE I FIKCIJE
Pravne pretpostavke nastupaju onda kada je mogue za jednu injenicu u injeninom skupu
pretpostaviti da je nastupila poto nas prethodni lanac injenica navodi opravdano na takav zakljuak.
Npr. lice koje je dugo odsutno iz svog prebivalita , o kom se ne zna da li je ivo ili ne, mogue je
proglasiti za umrlo). Postoje apsolutne tj. neoborive i oborive pretpostavke. Vei broj pretpostavki u
graanskom pravu su relativne tj. oborive (za dijete koje je roeno u braku smatra se da je brano, za
draoca pokretne stvari pretpostavlja se da je vlasnik). Neoboriva pretpostavka je pretpostavka
presuene stvari po kojoj se uzima da istinito ono to je presueno u pravosnanoj presudi. Pravne
fikcije su takve pravne injenice kod kojih se uzima da neto postoji iako nepostoji, kod kojih se
fingira postojanje ili nepostojanje. Razlika izmeu pravne pretpostavke i fikcije sastoji se u tome to se
pravne pretpostavka bazira na vjerovatnoi da jedna injenica postoji a kod fikcije se svjesno fingira
da jedna injenica postoji iako se zna da nije tako.
80. STICANJE PRAVA
Prava nastaju, prenose se, optereuju mijenjaju se i prestaju. Sticanje prava vri se na osnovu
zakonskih propisa ili na osnovu volje stranaka. Derivativno sticanje prava postoji onda kad se pravo
izvodi od nekog drugog lica, pravnog prethodnika (npr. kupac izvodi svoje pravo svojine iz prava
prodavca). Derivatno sticanje je povezano sa promjenom pravnog subjekta, pravnim sledovanjem,
sukcesijom gdje sukcesor ne moe imati vie prava od svog prethodnika..
Originarnim sticanjem prava se naziva takvo sticanje ako je sticanje prava nezavisno od postojanja
jednog drugog prava (sticanje svojine od nevlasnika, odraj).
Originarno sticanje postoji ako pravo sticaoca ne poiva na pravu prethodnika.
81. PRAVNI PROMET I VRSTE PRAVNOG PROMETA
Prenos prava sa jednog lica na drugo naziva se pravnim prometom. Subjektivna prava koja se prenose
pravnim prometom su aposlutna prava (svojina, slubenost, zaloga, pravo korienja itd.). Sredstva
pravnog prometa su obligaciona prava naroito ugovori. Razlikujemo tri vrste prometa, translativni
(potpuni prenos prava), konstitutivni (djelimini prenos prava), restitutivni (kada se konstitutivno
steeno pravo ponovo prenose na subjekt matinog prava.
33

Translativni pravni promet postoji onda ako je jedno pravo u svom punom obimu prenese na nov
subjekt, tako da je dosadanji pravni subjekat definitivno izgubio pravo. Konstitutivni pravni promet
postoji kada se ne prenosi cijelo pravo titulara ve se iz njegovog sadraja izdvaja jedno ue pravo i
istovremeno prenosi na novi subjekat. Konstitutivni pravni promet postoji kad autor jednog dijela izda
odobrenje da se njegovo dijelo izvodi na pozornici ili ako je vlasnik patenta ustupio obinu licencu,
zalono pravo, plodouivanje. Konstitutivna prava se gase smru ovlatenog lica ili istekom vremena.
Ako lice koje je kostitutivnim prenosom steklo pravo, to pravo ponovo prenese na subjekt matinog
prava ovakav prenos se zove restitutivna sukcesija. Singularna sukcesija postoji kada se prenosi jedno
ili vie konkretnih subjektivnih prava. Univerzalna sukcesija je prenos svih prava jednog lica jednim
aktom na drugo lice. U graanskom pravu singularna sukcesija je pravilo a univerzalna izuzetak.
82. OSNOV I NAIN STICANJA STVARI
Ugovor stvara pravni odnos izmeu ugovaraa, meutim postavlja se pitanje prenosa prava na trea
lica koja ne uestvuju u ugovaranju. Rimski pravnici kao i mnogi graanski zakonici kao uslov za
derivatno sticanje svojine rekli su da mora postojati pravni osnov i nain sticanja. Predaja je nain
sticanja samo za pokretne stvari dok je za neprokretne upis nepokretnosti u zemljine knjige. Pravni
osnov za derivativno sticanje apsolutnih prava moe biti samo pravni posao (poklon, zajam,
kupoprodaja i jednostrani pravni poslovi (testament, legat itd.)
Nasuprot tome neka zakonodavstva navode da je za sticanje svojine dovoljan osnov i sam ugovor. U
ovim sistemima svojina se prenosi odmah po zakljuivanju ugovora.
83. PRESTANAK I PROMENA PRAVA
Svako sticanje i prestanak prava vri se prema mjerilima objektivnog prava. Prestanak prava moe da
nastupi voljom lica kome pripada ili bez nje. Voljom imaoca prava prestanak nastupa: gaenjem
prava bez prenoenja na drugo lice, naputanjem prava svojine ili ako dosadanji titular svoje pravo
ugovorom prenese na drugog. Prestanak bez volje imaoca nastupa: ako je stvar propala, nastupila
smrt nosioca prava, prestankom vaenja ugovora o zakupu itd. Promena prava vri se na osnovu
ugovora ili jednostranim pravnim poslom ili po sili zakona. Jedno pravo moe biti pojaano,
oslabljeno, promjeniti subjekte, predmet, sadraj i rang ali pritom ne gubi svoj indentitet.
PRAVNI POSLOVI
84. POJAM I SUTINA PRAVNOG POSLA
U graanskom pravu vai naelo autonomije volja, tj. doputeno je samim strankama da u granicama
zakona reguliu svoje odnose, stvarajui odgovarajue odredbe za svoj pravni odnos. U tu svrhu slue
najvanija vrsta pravne radnje pravni posao. Polazna taka uenja o pravnom poslu je princip
autonomije volje.
Pod pravnim poslom podrazumjevamo radnju ili vie povezanih radnji jednog ili vie lica koja je
usmerena na to da izazove izmene u pravnim odnosima pojedinaca. Posredstvom pravnog posla
pojedinci oblikuju svoje pravne odnose sa drugim subjektima. Pravni posao je sredstvo ostvarenja
autonomije volje stranaka da one same mogu svoje odnose regulisati. Da bi se pravni odnos
oblikovao, neophodno je da zainteresovana lica izjave svoju volju.
U pravni posao ulazi uvijek izjava volje kao najznaajnija pravna injenica, bez koje se ne moe
zamisliti nastanak pravnog posla. Pojam pravnog posla i izjava volje mogu se podudariti samo u onom
sluaju ako je za nastanak, promjenu ili prestanak jednog pravnog odnosa dovoljna izjava volje jednog
lica, npr. kod testamenta. Meutim, u pravnom prometu je za oblikovanje pravnog odnosa potrebno je
vie lica. Obrazac je najee ugovor. Izjava volje strana ugovornica ine dvostrani pravni posao
ugovor. Kod ugovora o kupoprodaji ne oznaavamo kao pravni posao pojedinano izjavljenu volju
kupca i prodavca samu za sebe, ve iz obe izjave strana ugovornica koje moraju biti saglasne nastaje
ugovor. Ugovor je vie nego zbir dve izjave volja on je misaona cjelina, proizala iz saglasnosti volja
strana ugovornica.
Znaaj i dejstvo jednog pravnog posla poiva na volji stranaka. Pravno dejstvo nastaje samo ako su ga
stranke htele. Obavezno dejstvo pravnog posla ne proizilazi iz unutranje volje, ve iz izjavljene volje.
Pravno relevantno je ne ta stranka hoe, ve ta je pod odreenim okolnostima i na odreeni nain
saoptila kakva je njena volja. Dejstvo pravnog posla, kao i svake pravne injenice poiva na sankciji
34

zakona. Zakon odreuje da se dejstvo pravnog posla upravlja prema volji stranaka, tako da se ova volja
moe oznaiti kao konkretan uzrok za odreene pravne efekte. Dejstvo pravnog posla se odnosi na
konkretan pravni odnos. Pravnim poslom se zasnivaju ili modifikuju subjektivna prava, njima se niti
stvara niti mijenja objektivno pravo.
Pravni posao mora uvijek da sadri izjavu volje, ali vrlo esto ona nije jedna pravna injenica, ve
postoje i druge injenice odreena forma, predaja stvari, saglasnost treeg lica, administrativni akti,
itd. injenice koje se zahtjevaju za punovanost pravnog posla na osnovu zakona, pored glavne izjave
volje, nazivaju se pravni uslovi, koji mogu biti razliiti.
Kako pravni posao poiva na volji lica koja su u njemu uestvovala, logina posljedica toga je da se
voljom ovih lica koja su uestvovala u njegovom nastanku, pravni posao moe raskinuti. Kad
govorimo o raskidu pravnog posla, pod tim podrazumijevamo ne uklanjanje pravnog posla, ve svih
posljedica proizalih iz pravnog posla. Od raskida pravnog posla treba razlikovati ukidanje pojedinih
prava zasnovanih na pravnom poslu, koje s moe izvriti jednostranom voljom ovlaenog lica
(odricanjem).
Ugovor, tj. pravni odnos zasnovan na ugovoru, stranke mogu raskinuti sporazumom. Strane
ugovornice ne mogu niti iskljuiti niti oteati pravo na raskid ugoora, jer bi to predstavljalo
ogranienje njihove poslovne sposobnosti zasnovane na zakonu. Sporazumni raskid ugovora djeluje ex
nunc.(od sada-ovako se oznaava da neki pravni akt djeluje tek od trenutka njegova donoenja,
poduzimanja, a ne unatrag).
Raskid jednostranog pravnog posla vri se voljom onog lica koje ga je preduzelo, a naziva se opoziv.
Ne vai preuzimanje obaveze da nee vrti opoziv u jednostranom pravnom poslu od strane lica koje
ga je svojom izjavom volje stvorilo (kod testamenta).
85. PRAVNI POSAO I PRAVNA RADNJA
Pojam pravne radnje je suprotan pojmu pravnog posla. Ako se radi o stvaralakom aktu oblikovanja
pravnog odnosa od strane jedne ili vie stranaka, postavljanjem pravnog pravila postoji pravni posao
odreenog tipa, a ako pravni poredak vezuje pravne posledice za injenino stanje za preduzetu radnju
iako stranka nije mislila da njome postavi pravno pravilo, postoji pravna radnja. U pravnom prometu
postoje mnoga obavetenja. Obavetenjem se utie na promenu postojeeg pravnog odnosa. Kod
obavjetenja kao i kod pravnog posla postoji izjava volje, ali obavetenje nije pravni posao ve pravna
radnja, njom se ne eli postii postavljenje pravnog pravila, ve ono izaziva odreeni pravni efekat.
Posebna pravna radnja je oprotaj. Oprotaj ima poseban znaaj u branom pravu, kod poklona i u
naslednom pravu.
86. SADRAJNE GRANICE PRAVNOG POSLA
I u naem pravu data je strankama ugovornicama sloboda da same svojom voljom odreuju sadraj
pravnog posla. Tamo gde zakon ne doputa drugaije regulisanje od propisanog, govorimo o
imperativnom, kogentnom pravu (ius strictum). Ali i u obligacionom pravu gdje naelno vlada tzv.
sloboda ugovaranja, zakon je povukao odreene sadrinske granice u kojima se moe izraavati
autonomija volje stranaka. U protivnom, ako su te granice povreene, pravni posao ne proizvodi
eljena dejstva.
Pravni posao ne sme da vrea zakonske zabrane inae je nepunovaan. Ovo naelo vai ukoliko neto
drugo ne proizilazi iz zakonske zabrane, recimo da pravni posao bude punovaan i pored zakonske
zabrane. Nepotujui praznini dan ili dan odmora (dravni praznici, nedelja) prodata je roba kupcu u
jednoj prodavnici. Ovde postoji povreda zakonske zabrane. Ali ugovor o kupoprodaji je i dalje
punovaan, jer cilj takvog propisa je ouvanje javnog reda i odgovarajua odredba u zakonu ne odnosi
se na graansko pravno dejstvo pravnog posla.
Zakonska zabrana moe imati apsolutni karakter, kao to je zabrana stvaranja i iskoritavanja
monopolistikog poloaja. I predmet ugovora moe biti nedoputen. Ugovorom se jedno lice ne moe
obavezati da ini ili ne ini ono to je zakonom zabranjeno.
Zabrana moe da slui zatiti odreenih lica i onda ima relativni karakter. Zabrana otuenja odreenih
predmeta iz imovine jednog lica mogu da budu naloene sudskom odlukom (otvaranjem postupka
prinudne likvidacije, presudom, itd). Ove sudske zabrane su izjednaene sa zabranama u zakonu i
povlae kao posledicu nepunovanost pravnog posla.
35

Pravni posao po svojoj sadrini ne sme da vrea dobre obiaje. Pravni posao je nemoralan ako po
svom celokupnom karakteru (ocjenjujui njegov motiv, sadraj i cilj) vrea moralna shvatanja nae
sredine. Nemoralnost se moe ogladati u ponaanju koje protivurei zajednici, treim licima ili prmea
svom ugovornom partneru.
87. PREDMET I KAUZA PRAVNOG POSLA
Svaki pravni posao mora imati predmet (objekat) na koji se pravni posao odnosi. Predmet pravnog
posla je stvar ili radnja (injenje, neinjenje ili trpljenje), povodom koje nastaju u pravnom
poslu odreena prava i obaveze. Ugovorna obaveza moe se sastojati u davanju, injenju, neinjenju
i trpljenju. Ona mora biti mogua, doputena i odreena, odnosno odrediva. Kada je predmet obaveze
nemogu, nedoputen, neodreen ili neodredljiv, ugovor je nitav.
Stvar ili radnja kao predmet pravnog posla mora imati odreena svojstva:
- predmet pravnog posla mora postojati i biti mogu. To ne iskljuuje mogunost da predmet
pravnog posla bude budua stvar ili uslovna stvar. Pravni posao ne moe biti usmeren na
ostvarenje inidbe koja je faktiki i pravno nemogua
- predmet pravnog posla mora biti odreen, odnosno odredljiv. Predmet obaveze je odredljiv ako
ugovor sadri podatke pomou kojih se moe odrediti ili su stranke ostavile treem licu da ga
odredi. Ako to tree lice nee ili ne moe da odredi predmet obaveze, ugovor je nitavan.
- predmet pravnog posla mora biti doputen. Predmet obaveze je nedoputen ako je protivan
ustavom utvrenim naelima drutvenog ureenja, tj. prinudnim propisima.
Kauza je uslov za punovanost pravnog posla. Ona nije istovjetna sa predmetom (objektom) pa se od
njega mora razlikovati. Ovim pojmom najvie se bavila francuska, a zatim njemaka teorija. Po
francuskim teoretiarima koji su razvili tzv. klasinu teoriju: Kauza je neposredni cilj pravnog posla
tipian cilj ugovora (objektivno uenje o kauzi). Produbljujui ovo uenje kauza je:
- kod teretnih ugovora protivinidba druge strane (kada se radi o sinalagmatinom ugovoru, kao
to je kupoprodaja), a kod realnih ugovora predaja predmeta ugovora (npr. kod zajma u kome
se dunik obavezuje da e zajam isplatiti).
- Kod aleatornih ugovora - kauza je u riziku koji se ugovorom preuzima
- Kod dobroinih ugovora da se jedna strana svesno prema drugoj odrie protivinidbe
Po ovom objektivnom uenju o kauzi, nju treba razlikovati od motiva. Motivi kod pravnog posla su
mnogobrojni, vie ili manje udaljeni razlozi, koji u konkretnom sluaju daju povod za zakljuenje
pravnog posla.
Kauzu treba razlikovati i od predmeta (objekta) pravnog posla. Predmet pravnog posla oznaava ono
to se duguje, a kauza objanjava zato se pojedini predmet duguje i obuhvata i protivinidbu.
Po klasinom shvatanju kauza ima tri funkcije:
- samo ona moe da objasni utinu sinalagmatinog ugovora, naroito ako nastupe smetnje oko
ispunjenja inidbi,
- ona omoguava ispitivanje pravnog posla od strane suda u pogledu njegove doputenosti,
- ona ograniava ispitivanje punovanosti pravnog posla od strane suda, jer ne dozvoljava
ispitivanje samih motiva.
Naspram objektivnog shvatanja o kauzi stoji subjektivno shvatanje o kauzi prema kome je kauza onaj
cilj zbog ega je stranka o konkretnom sluaju zakljuila pravni posao. Predstavnik ovog shvatanja je
Kapitan. Po profesoru Gamsu kauza je ekonomski cilj, odnosno ekonomski efekat koje stranke hoe da
postignu pravnim poslom. Kauza je znaajna za razlikovanje graansko pravnih ugovora od svih
drugih ugovora koji se kao instrumenti koriste u porodinom, meunarodnom ili naslednom pravu.
88. SASTAVNI DIJELOVI PRAVNOG POSLA
Sastavni delovi pravnog posla su pojedini delovi injeninog stanja: izjave volje i druge injenice
potrebne za punovanost pravnog posla. Iz starije doktrine graanskog prava potie trolana podela
sastavnih delova pravnog posla koja se jo upotrebljava i koja se odnosi na sadraj pravnog posla:
- Bitne sastavne delove (esentialia negotii) sainjavaju one odredbe stranaka kojima se posao
uopte ini poslom odreene vrste u kojima stranke utvruju minimum pravnih posledica koje
su neophodne da bi se posao mogao podvesti pod zakonom odreeni tip posla. Kod
kupoprodaje mora biti odreen predmet i cena, kod testamenta mora biti odreen nasljednik
36

ostavioca, itd. Ako nisu utvreni bitni dijelovi pravnog posla, koji se razlikuju od tipa do tipa
pravni posao je bez dejstva, jer je nepotpun. Bitni sastavni dijelovi pravnog posla odreeni su
imperativnim propisima.
- Prirodni sastojci pravnog posla (naturalia negotii) predstavljaju dopunujue odredbe o pravnim
posledicama, koje nastupaju po samom zakonu, koje su normalne, uobiajene za odreeni tip
posla, ali ih stranke nisu regulisale u svom ugovoru. Radi se o dopuni volje stranaka
dispozitivnim odredbama zakona u takama, u kojima stranke nisu nita ugovorile. (npr. ako
stranke koje zakljue ugovor o kupoprodaji nisu nita posebno ugovorile u pogledu mana
stvari, prodavca odgovara kupcu i za faktike i za pravne nedostatke stvari)
- Accidentalia negotti (sluajni sastojci pravnog posla) nazivaju se oni delovi u pravnom poslu
koji ne moraju da postoje kod pravnog posla, ali koje su same stranke izriito predvidele da bi
pravni posao prilagodile konkretnim prilikama, npr. kapara, ugovaranje uslova, roka i modusa,
kupovina na probu, stipulisanje prava pree kupovine, itd.
Poto zakonodavac ne moe sve da predvidi imperativnim normama (kojima odreuje bitne sastavne
dijelove), niti da sve regulie dispozitivnim normama (kojima su odreeni prirodni sastavni dijelovi
posla) pri odreivanju pravnog sadraja posla daje mogunost strankama da one po svom nahoenju
putem ugovaranja sluajnih dijelova modifikuju sadraj pravnog psola, odnosno da ga prilagode
konkretnim okolnostima. Pri ugovaranju sluajnih dijelova pravnog posla stranke ne smiju da povrede
bitne dijelove posla, niti da onim to ugovaraju prijeu granice onog to je mogue i pravno
dozvoljeno.
Pored ove podijele pravnog posla na (esentialia, naturalia, i accidentalia), sa stanovita stranaka koje
uestvuju u pravnom poslu postoji podela sastavnih delova na bitne i nebitne. Svaki dio pravnog posla
je bitan, iako ne spada u essentialia negotii, ako stranke bez zakluile bez obzira da li su stranke
zakljuile pravni posao koji ne spada u essentalia negotii.
VRSTE PRAVNIH POSLOVA
89. JEDNOSTRANI PRAVNI POSLOVI
Pravni poslovi se mogu klasifikovati u razliite grupe prema broju uestvujuih volja u njihovom
stvaranju, ili prema svojim pravnim posledicama (cilju i sadraju). Prema broju volja koje uestvuju u
nastanku pravnog posla, svi poslovi se dele na jednostrane, dvostrane i viestrane.
Jednostrani pravni poslovi sadre izjavu volje samo jedne stranke. Ovde se jednostranom izjavom
volje zasniva, mijenja, ili ukida pravni odnos. U jednostrane pravne poslove spadaju: javno obeanje
nagrade i izdavanje hartije od vrednosti. Javno obeanje nagrade postoji ona kada neko javnim
oglasom obea nagradu onome ko izvri obeanu radnju, postigne neki uspijeh, nae se u odreenoj
situaciji. Obeanje se moe opozvati. Opoziv se vri na nain kako je obeanje uinjeno, kao linim
saoptenjem. Obeanje nagrade se ne moe opozvati ako je oglasom odreen rok za izvrenje radnje,
odnosno za obeanje o postignutom rezultatu ili ostvarenju odreene situacije.
Pravo na nagradu ima onaj ko prvi izvri radnju za koju je nagrada obeana. Ako je vie lica izvrilo
radnju istovremeno, svakom pripada jedan dio nagrade, ukoliko pravinost ne zahtjeva drugaiju
podjelu. Posebna pravila postoji za javno obeanje nagrade putem konkursa. Ako su u uslovima
konkursa ili nekim optim propisima koji vae za odreeni konkurs postavljena pravila po kojima
nagrada treba da bude dodjeljena, tada svaki uesnik na konkursu ima pravo traiti ponitenje nagrade
ako nije dodeljena po tim pravilima.
Izdavanje hartije od vrijednosti (menice, eka) je jednostrani pravni posao kojim se njen izdavalac
obavezuje da ispuni obavezu upisanu na toj hartiji njenom zakonitom imaocu. U hartiji od vrednosti su
sjedinjena dva prava pravo na hartiju (apsolutno pravo) i pravo iz hartije, najee obligacioni,
trabeno pravo.
Od jednostranih pravnih poslova treba razlikovati jednostrane izjave volje kao to su ponuda za
zakljuenje ugovora i prihvat ponude, jer se tu radi o pojedinim sastavnim dijelovima ugovora, a ne o
samostalnim jednostranim pravnim poslovima. Ako ponuda bude prihvaena imamo ugovor, a ako se
ne prihvati ponuda nema nikakvog dejstva. Zato moemo pojam jednostranog pravnog posla i
negativno formulisati: to su svi pravni poslovi koji nisu sastavni dijelovi ugovora.

37

90. DVOSTRANI PRAVNI POSAO


Dvostrani pravni posao postoji kada dve ili vie stranaka daju sadrajno razliite ali jedna drugoj
odgovarajue izjave volje, koje su usmerene na jedinstveni pravni efekat. Dvostrani pravni posao je
ugovor. Ugovor je zakljuen kad su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora. Ugovor
se sastoji iz dve izjavljene volje koje se dopunjuju ponude za zakljuenje ugovora i prihvatanje
ponude. Ponuda je prijedlog za zakljuenje ugovora uinjen odreenom licu, koji sadri sve bitne
sastojke ugovora tako da bi se njegovim prihvatanjem mogao zakljuiti ugovor. Ponuda je jednostavna
izjava volje usmerena da bude prihvaena od druge stranke. Stoga se smatra da je punovana od
momenta kada je postala dostupna za drugu stranku. Ponuda se moe opozvati samo ako je ponueni
primio opoziv prije prijema ponude ili istovremeno sa njom. Ponuda u kojoj je odreen rok za njeno
prihvatanje obavezuje ponudioca do isteka toga roka. Meu prisutnim strankama (Neposredna ponuda)
ponuda se gasi ako nije odmah prihvaena, izuzev ako iz okolnosti proizilazi da ponuenom pripada
izvestan rok za razmiljanje. Isto vai i za ponudu uinjenu telefonom, telefaksom ili neposredno radio
vezom. Ponuda ne gubi dejstvo ako je smrt ili nesposobnost jedne strane nastupila prije njenog
prihvatanja, izuzev ako suprotno proizilazi iz namjere stranaka, obiaja i prirode posla.
91. VIESTRANI PRAVNI POSAO
Viestrani pravni posao je zakljuak veine lica, kod koga odluuje veina datih glasova. Takvom
zakljuku nedostaju karakteristine oznake za ugovor saglasnost. U ugovoru, suprotni interesi
stranaka se poravnavaju saglasnou volja saugovaraa. U zakljuku dolazi do izraaja odluka veine
nad manjinom. Razlika izmeu zakljuka i ugovora je u tome to zakljuak obavezuje i one lanove
pravnog lica koji za njega nisu glasali, pa i one koji u njegovom donoenju nisu uestvovali, ali su
lanovi ili korisnici jednog pravnog lica. Zakljuak se donosi veinom glasova na skuptini lanova
pravnog lica i ako izmeu vie lica postoji zajednica prava i interesa. Zakljuak je jedna forma u kojoj
vie lica izraavaju svoju zajedniku volju.
92. KAUZALNI I APSTRAKTNI PRAVNI POSLOVI
Kauzalni poslovi su oni pravni poslovi u kojima je istaknut ekonomski cilj koji se poslom eli postii.
Kod apstraktnog pravnog posla kauza se ne vidi iz pravnog posla i njegova punovanost ne zavisi od
kauze. Svi obligacioni ugovori su po pravilu kauzalni i uobiajeno je da je kauza sastavni dio ugovora.
Tip apstraktnog pravnog posla u modernom pravu je najvie doao do izraaja kod mjenice. Cilj
apstraktnih pravnih poslova je da ubrzaju pravni promet i da prue veu sigurnost sticaocu. Kauzalni
pravni poslovi su ipak pravilo u graanskom pravu, a apstraktni izuzetak diktiran je odreenim
ekonomskim potrebama
93. FORMALNI I NEFORMALNI PRAVNI POSLOVI
Pravni poslovi se dijele i na formalne i neformalne. Ako je svako ponaanja dovoljno da ostvari pravne
posledice, radi se o neformalnom pravnom poslu. Gdje se pravni poredak sa tim ne zadovoljava, ve
uzima u obzir samo ponaanje, ukoliko je izvreno u odreenoj formi, postoji formalni pravni posao.
Kod kupoprodajnog ugovora iji je predmet pokretna stvar, dovoljno je da su stranke postigle usmenu
saglasnost o bitnim elementima pravnog posla (predmetu i cijeni), ugovor je konsesualan, neformalan.
Za prenos nepokretnosti zahtjeva se pismena forma i potpisi na ugovoru moraju biti ovjereni od strane
suda. Pravilo je u graanskom pravu neformalnost.
94. FIDUCIJARNI PRAVNI POSLOVI
Staro rimsko pravo nije poznavalo zalono pravo. Kako je postojala potreba za obezbjeenjem trabine
u nedostatku odreene forme za zalogu, takav efekat se postizao preko fiducija, gdje dunik
(fiducijant) prenosi stvar (povereno dobro) mancipacijom svom kreditoru (fiducijaru). Pored toga
zakljuuje se sporazum o povjerenju, prema kome se fiducijar obavezuje da e predmet obezbjeenja
uvati i po isplati duga vratiti fiducijantu. Osnovni posao kod fiducije je slian nalogu, pa ove poslove
treba podvesti pod ugovor o nalogu.

38

95. AKCESORNI PRAVNI POSLOVI


Pravni poslovi koji nisu samostalni, koji se ne pojavljuju izolovano ve samo pri postojabnju nekog
drugog pravnog posla, nazivaju se akcesorni pravni poslovi. Npr. jemstvo i ugovor o zalozi imaju
akcesorni karakter, poto slue obezbjeenju jedne trabine, a trabina je preduslov za njihovo
postojanje.

96. DOBROINI I TERETNI PRAVNI POSLOVI


Pravni posao je teretan i dobroin u zavisnosti od toga da li je stranka u pravnom poslu za inidbu
kojom je smanjena njena imovina dobila ili nije neku protivinidbu. Obe stranke kod teretnog pravnog
posla moraju jedna drugoj dati stvar, novac ili izvriti odreenu uslugu. Stoga su i pravni poslovi koji
se zasnivaju na odnosu razmene (trampe) teretni pravni poslovi. Teretni pravni poslovi su pravilo u
graanskom pravnom prometu, a dobroini izuzetak. Dobroinim pravnim poslom zasniva se pravni
odnos u kome jedna stranka prima inidbu ne obavezujui se na protivinidbu (posluga, poklon, nalog,
besplatna ostava, zajam bez kamate). Zakon smatra da svako dobroino sticanje zasluuje manje
intezivnu zatitu od teretnog i stoga doputa odstupanje od njega, ako je nophodno da se teta otkloni
od treih lica. Ugovor o poklonu se pod odreenim pretpostavkama (zbog osiromaenja poklonodavca
i neblagodarnosti poklonoprimca) moe jednostrano opozvati. Takva mogunost ne postoji kod
teretnog ugovora.
97. REALNI I KONSESUALNI PRAVNI POSLOVI
Zakon o obligacionim odnosima odstupa od nekadanjeg razlikovanja izmeu konsesualnih i realnih
ugovora. Sve realne ugovore (zajam, ostavu, zalogu i dr.) on regulie kao konsesualne. Tri zakonske
definicije realnih ugovora iz kojih proizilazi da se oni tretiraju kao konsesualni ugovori su:
- ugovorom o zajmu obavezuje se zajmodavac da zajmoprimcu preda odreeni iznos novca ili
odreenu koliinu drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle
izvesnog vremena isti iznos novca, odnosno istu koliinu stvari iste vrste i kvaliteta,
- ugovorom o ostavi obavezuje se ostavoprimac da primi stvar od ostavodavca, da je uva i da je
vrati kada je ovaj bude zatraio. Predmet ostave mogu biti samo pokretne stvari,
- ugovorom o zalozi obavezuje se dunik ili neko trei (zalogodavac) prema poveriocu
(zalogoprimcu) da mu preda neku pokretnu stvar na kojoj postoji pravo svojine, da bi se pre
ostalih poverilaca mogao naplatiti iz njene vrednosti, ako mu potraivanje ne bude isplaeno o
dospelosti, a poverilac se obavezuje da primljenu stvar uva i po prestanku svog potraivanja
vrati neoteenu zalogodavcu.
Kod klasinih realnih ugovora uvek se podrazumjeva postojanje prethodnog ugovora, ijim se
izvrenjem zakljuuje glavni, odnosno realni ugovor. Ovom uenju moderna teorija je sa pravom
istakla prigovor da nema nikakvog razloga kod realnih ugovora razlikovati dva akta predugovor
(saglasnost stranaka) i sam ugovor (koji nastaje tek predajom stvari, gdje je predaja elemenat forme
ugovora) ve i treba tretirati isto kao i druge konsesualne ugovore (npr. Ugovor o kupoprodaji), gdje je
za punovanost ugovora dovoljna prosta saglasnost stranaka o bitnim elementima ugovora. Zakon o
obligacionim odnosima sve realne ugovore tretira kao ugovore koji nastaju saglasnou volja stranaka,
kod koji predaja stvari oznaava akt ispunjenja ugovorne obaveze, a ne kao ranije, aktu zakljuenja
samog realnog ugovora.
98. KOMUTATIVNI I ALEATORNI PRAVNI POSLOVI
Komutativni pravni poslovi (ugovori) su oni kod kojih su meusobne prestacije stranaka, kauze,
unapred odreene. Aleatorni pravni poslovi (ugovori) su oni kod kojih meusobne prestacije stranaka,
kauze, nisu unapred odreene, ve zavise od neke budue okolnosti. To su ugovori na sreu kocka i
opklada. ([Kod ugovora o kociki radi se o sporazumu stranaka da najprije neodreeni i sporni, ali
kasnije odreeni iskog jednog dogaaja odredi koja e stranka dobiti ili izgubiti neki iznos. Ishod
zavisi od sluaja, sree. Opklada je takav ugovor kod koga su se stranke, da bi potvrdile odreenu
spornu tvrdnju, uzajamno obavezale da e ona ija se tvrdnja pokae tanom od druge moi da
39

zahtijeva odreenu inidbu. Opklada stvara jednu prirodnu obligaciju i ukoliko dugi iz opklade nije
ispunjen, on se ne moe utuiti]). Ugovori o osiguranju spadaju takoe u grupu aleatornih ugovora, jer
veliina obaveze osiguraa zavisi od nastupanja osiguranog sluaja.
99. IZJAVA VOLJE
Najbitnija injenica koja se zahtjeva za punovanost pravnog posla je izjava volje stranaka koje su
uestvovale u pravnom poslu. Pravni posao je skup injenica u kome najbitniji deo ini jedna ili vie
izjava volja, ije dejstvo se odreuje prema sadraju ovih izjava. Da bi volja proizvela dejstvo koje je
odreeno zakonom, mora biti izjavljena. Volja za zakljuivanje ugovora moe se izjaviti reima,
uobiajenim znacima ili drugim ponaanjem iz koga se sa sigurnou moe zakljuiti o njenom
postojanju. Izjava volje mora da bude uinjena slobodno i ozbiljno. Razlikuju se dvije vrste izjave
volje:
- volja se moe izraziti izjavom. Sredstva za izraavanje volje su u prvom redu izgovorene ili
napisane rijei, ali i drugi utvreni znaci u prometu ili sporazumu stranaka, npr. klimanje
glavom, rukovanje kao znak postignute saglasnosti.
- Volja usmerena na postizanje pravnog efekta moe da bude izraena radnjom koja nije
preduzeta u cilju da se volja manifestuje drugom licu, ali iz koje se prema okolnostima i
obiajima u prometu moe izvui zakljuak da je izjavljena (konkludentna radnja).
U pravu zapadnih zemalja postojao je ranije spor o tome da li je izjava koja ne odgovara unutranjoj
volji stranka zbog toga nepunovana (tzv. teorija volje), ili bez obzira na nepostojanje sklada izmeu
onog to je izjavljeno i unutranje volje stranaka vai izjava volje (tzv. teorija izjave). Pravno relavntna
je samo izjavljena volja.
100. MENTALNA REZERVA
Bitna je ona volja koja je izjavljena, ne vai unutranja rezerva koju stranka ini u sebi dajui izjavu,
da ono to je izjavila ne eli. Npr. da bi se neko oslobodio dosadnog posetioca u kui, koji hoe da
kupi sliku, izjavi da e sliku prodati po ponuenoj cijeni, a u sebi napravi rezervu da ne eli ono to je
izjavio. U ovom sluaju nema unutranje volje, ali je data izjava. Takva mentalna rezerva koja je tajno
izvrena, da bi drugog obmanula, ne vai. Ako je drugoj stranci bila poznata mentalna rezerva, pravni
posao ne vai, jer otpada potreba zatite druge stranke od prevare.
101. NEPOSREDNA I POSREDNA IZJAVA
Prema sredstvima kojima je volja izraena, razlikuju se neposredna i posredna izjava. Izjava volje je
neposredna ako su spoljne injenice u kojima se manifestuje volja lica A dole neposredno do lica B,
prema kome izjava lica A treba da deluje. Izjava je posredna ako nije data neposredno od izjavioca,
ve preko drugog lica, npr. usmeno saoptenje preko glasnika, telegram, oglas, novine, itd. U svim
ovim sluajevima moe doi do greke u saoptenju (glasnik pogreno prenese izjavu, telegram
pogreno otkucan, itd), meutim vano je ono to je dolo do lica kome je izjava upuena. Stranka koja
je izabrala nain posrednog saoptavanje svoje volje mora da snosi rizik zbog mogunosti greke u
prenoenju njene izjave.
102. IZRIITA IZJAVA
Ukoliko za izjavu volje nije propisana nikakva forma, davalac izjave moe sam da izabere sredstvo
koje smatra potrebnim za izjavu volje. Od njega se samo zahtjeva da izjava bude nedvosmislena i
jasna. U pravnoj doktrini postoje dvije teorije to se podrazumjeva pod izriitom izjavom: objektivna i
subjektivna.
Po objektivnoj teoriji koju zastupa Zietelman izriite su sve izjave date objektivnim sredstvima
izraavanja, dakle one izjave iji je smisao jasan i bez uzimanja u obzir i drugih okolnosti sem same
radnje kojom je uinjena izjava. Prema subjektivnoj teroriji, izriite su one izjave koje su odreene da
izjave volju, a preutne one koje imaju druge ciljeve, ali i pored toga su dovoljne za siguran zakljuak
o tome da je izjavljena odreena volja.

40

103. PREUTNA IZJAVA VOLJE ILI UTANJE KAO IZJAVA VOLJE


Iako se esto kae da se preutno moe izraziti volja, ipak je neosporno pravilo od koga se mora poi
ko uti nita ne izjavljuje. utanje u pravu po pravilu nije odobravanje. Larenz razlikuje tri grupe
sluajeva u kojima utanje znai pristanak:
- izjava utanjem u odreenim situacijama
- izjava putem konkludentnih radnji
- utanje umesto izjave (tzv. normirano utanje)
Izjava putem utanja mogua je u svim sluajevima gde zakon za izjavu ne predvia odreenu formu.
Pri zakljuivanju iz neije konkludentne radnje o njegovom pristanku, treba biti vrlo obazriv. Ne moe
moj poznanik koji me je primio u kola da me odveze iz toga zakljuiti da sam se preutno odrekao od
svakog zahtjeva za naknadu tete u sluaju udesa koga je on skrivio. U mnogim sluajevima
zakonodavac normira kada se utanje smatra kao izjava volje odreenog sadraja (tzv. normirano
utanje). Ovde utanje ima pravne posledice koje se pridaju izjavi odgovarajueg sadraja, dakle
postoji utanje umjesto izjave. Ako poslovno nesposobno lice sklopi ugovor bez odobrenja zakonskog
zastupnika, pa se druga strana ugovornica obrati zakonskom zastupniku sa pitanjem da li ovaj ugovor
naknadno odobrava, u sluaju da ovaj odgovor ne da u roku od 30 dana od ovog poziva, smatrae se da
je staratelj odbio da izda odobrenje. Zakon o obligacionim odnosima prihvata ve usvojena naela.
Tako utanje ponuenog ne znai prihvat ponude. Kada je ponueni u stalnoj poslovnoj vezi sa
ponudiocem u pogledu odreene robe, smatra se da je prihvatio ponudu koja se odnosi na takvu robu,
ako je nije odmah ili u ostavljenom roku odbio.
TUMAENJE IZJAVLJENE VOLJE U PRAVNOM POSLU
104. POJAM TUMAENJA
Tumaenje zakona (interpretacija zakona) usmerena je na to da se utvrdi znaenje i oblast primene
jedne norme. Shodno tome tumaenje izjavljene volje u jednom ugovoru ima za cilj da se utvrdi
smisao pravnog posla, odnosno ugovora. Neposredni predmet tumaenja je izraena volja. Pod
tumaenjem podrazumevamo delatnost koja je usmerena na to da utvrdi smisao, znaenje izjavljene
volje, naroito izraene reima. U praksi se najee kao predmet tumaenja pojavljuju ugovori
zakljueni u pismenoj formi. Spor povodom usmenih ugovornih klauzula je najee spor oko
utvrivanja da li je ugovor uopte zakljuen, utvruje se postojanje izjavljene volje, a to je pitanje
dokazivanja, a ne tumaenja. Tumaenje je odreivanje smisla odreene volje. Ako izjavu volje
posmatramo sa stanovita izjavioca, taj smisao (subjektivno eljeni smisao) moe biti sasvim drugaiji
za adresata izjave onoga kome je izjava upuena (subjektivno protumaeni smisao). Od oba ova
shvatanja moe se razlikovati smisao koji ima veina uesnika u pravom prometu (objektivno
generalni smisao). Stvar je pravnog poretka da odlui koji je za njega relevantni smisao
Ako se u tumaenju ugovora poe od izjavljene volje, tj. principa izjave, reima se pridaje onaj smisao
koji reima pridaje nezainteresovano tree lice kao uesnik u prometu (objektivno generalizirajui
smisao). Cilj koji se ostvaruje na osnovu instituta autonomije volja je da se pojedincu garantuje sfera u
kojoj on po svojoj volji moe da ue u najraznovrsnija prava i obaveze. Sredstvo koje mu se pri tome
od strane pravnog poretka stavlja na raspolaganje je pravni posao u kome je bitan sastavni deo izjave
volje. Rei su samo sredstvo za ostvarenje ciljaizraavanje volje.
Princip poverenja se zasniva na ideji odgovornosti: svaka strana ugovornica je odgovorna za svoju re,
a druga strana treba da u izjavu veruje. Ideja zatite poverenja je proizala iz opteg principa savesnosti
i potenja i ona predstavlja njegov najbitniji sadraj. Iz svega izloenog postavlja se pitanje u kojim
sluajevima e biti sud duan da strankama tumai ugovor? Oigledno je da e to biti samo onda ako
se stranke spore o smislu ugovora. Ako o sadrini zakljuenog ugovora izmeu uesnica postoji
saglasnost, onda sud svoju odluku mora da zasnuje na onom smislu na kome sve stranke insistiraju. Ali
tamo gde svaki uesnik u ugovoru iz teksta izvlai drugaiji smisao od drugih uesnika i smatra da
proizilaze druge pravne posledice, spor se moe okonati samo putem tumaenja od strane suda.
Objekt tumaenja kod ugovora su izjave volje stranaka, a ne volje koje stoje iza izjava.
105. OPTI (objektivni) KRITERIJUMI TUMAENJA UGOVORA
Kod izjave volje koje su upuene drugoj stranci u cilju prihvatanja, prednost ima ono znaenje sa
kojim su oba uesnika saglasna u odnosu na znaenje koje se objektivno iz njihove izjave moe dobiti
41

Primena pravila falsa demonstratio non nocent kod formalnih ugovora ne dolazi u obzir. Formalni
ugovor ne moe imati sadraj koji nije u ugovoru nagoveten i vidljiv. Propisi o formi imaju cilj da
stranke odbrane od zakljuenja nepromiljenih i prenagljenih ugovora (funkcija upozorenja) i da jasno
odvoje zakljuenje posla od pregovora (cilj je jasnoa o zakljuenju ugovora). To nisu jedinici ciljevi
forme: ona slui pravnoj sigurnosti, garantuje jasan i potpun izraz volje, osigurava dokazivanje
sadrine ugovora, omoguava kontrolu zatite treih lica, uklanja i pojednostavljuje mogue sporove.
Zato se kod formalnih ugovora ne moe polaziti samo od obostranog razumjevanja stranaka.

106. TUMAENJE UGOVORA PREMA ZAKONU O OBLIGACIONIM ODNOSIMA


Zakon o obligacionim odnosima sadri svega 4 lana o tumaenju ugovora. Ona se odnose na ugovore
privrednog prava, te na sve ostale ugovore graanskog prava. Najvanija odredba je svakako lan
99, koji u sebi sadri generalni stav kako treba vriti tumaenje. Ako je jasan smisao onoga to je
u ugovoru reeno, nema potrebe za tumaenjem. Ovo pravilo da jasne odredbe u ugovoru ne treba
tumaiti je univerzalno i prihvaeno u teoriji tumaenja, kako zakona tako i pravnih poslova.
U drugom stavu lana 99 prihvaen je subjektivno-objektivni kriterijum tumaenja ugovora: Pri
tumaenju spornih odredaba ne treba se drati doslovnog znaenja upotrebljenih izraza, ve
treba istraivati zajedniku nameru ugovoraa (subjektivni kriterijum) i odredbu tako razumeti
kako to odgovara naelima obligacionog prava utvrenim ovim Zakonom (objektivni
kriterijum). Pored ove generalne klauzule o tumaenju ugovora, zakon sadri i specijalnu odredbu u
lanu 100 koja se primenjuje kod tumaenja formularnih i tipskih ugovora koji se vrlo esto
zakljuuju u privrednom pravu, kada su odredbe sadrane u unapred odtampanom formularu nejasne.
Ukoliko je zakljuen ugovor prema unapred odtampanom sadraju, ili kad je ugovor bio na
drugi nain pripremljen i predloen od jedne ugovorne strane, nejasne odredbe tumaie se u
korist druge strane. Pravilo o nejasnoi ne moe se primeniti u svakom sluaju u kome izmeu
stranaka postoji spor o tumaenju pojedine ugovorne klauzule. Pravilo o nejasnoi nije primarni, ve
sekundarni princip tumaenja. Do njegove primene dolazi tek ako se drugim metodama tumaenja
nejasnoa ne moe ukoloniti. Zakon o obligacionim odnosima u lanu 101 postavlja dopunsko pravilo
po kome nejasne odredbe u teretnom ugovoru treba tumaiti u smislu kojim se ostvaruje pravian
odnos uzajamnih davanja, a kod dobroinih ugovora treba tumaiti u smislu koji je manje teak za
dunika. Zakon predvia i vansudsko tumaenje ugovora u lanu 102. Ugovorne strane mogu
predvideti da e u sluaju nesaglasnosti u pogledu smisla i domaaja ugovornih odredbi, neko trei
tumaiti ugovor.
107. DOPUNJUJUE TUMAENJE UGOVORA praznine u ugovoru
Dopunjujue tumaenje znai popunjavanje praznina u pravnom poslu. Dopunjavati se mogu kako
ugovori tako i jednostrani pravni poslovi (testament). Dopunjujue tumaenje se primenjuje tek ako se
konstatuje da se postojea pravila tumaenja ugovora ne mogu primeniti. To je sluaj onda kada
ugovorne strane neku taku u ugovoru nisu regulisale. U takvom sluaju postoji praznina u ugovoru, a
u popunjavanju te praznine sudiji pomae zakon, svojim dispozitivnim normama. Ali nekad
popunjavanje praznine se ne moe izvriti po dispozitivnim normama, tada te praznine treba da popuni
sudija ali ne po svom nahoenju, ve polazei od toga ta bi stranke u takvom sluaju htele da su znale
za prazninu (hipotetika volja stranaka), uzimajui u obzir naelo savesnosti i potenja u prometu.
Dakle, i za popunjavanje praznina u ugovoru opet vai subjektivno-objektivni kriterijum. Takoe treba
uzeti u obzir i sve okolnosti sluaja (motive, obiaje u prometu, interese starnaka, kao i ciljeve zbog
kojih je ugovor zakljuen).
108. FORMA PRAVNOG POSLA
Po pravilu u graanskom pravu strankama je preputeno da same izaberu odreene forme za izjavu
svoje volje. Veina poslova u graanskom pravu su neformalni poslovi. Formalni poslovi su oni kod
kojih zakon ili same stranke propisuju odreenu formu. Sredstvo kojim se izraava volja naziva se
42

formom. U tehnikom smislu rei, formom nazivamo odreeni spoljni oblik za izjavu volje koji je
propisan zakonom, ili odreen pravnim poslom od strane samih stranaka.
109. ZNAAJ FORMECiljevi koji se postiu formom su razliiti:
- Zadravanje propisa o formi oteava zakljuenje ugovora i prinuuje stranke na zrelije razmiljanje
i osnovanije odluivanje kada se uporeuje usmeno i pismeno zakljuen ugovor, oigledno je da
stranke kod formulisanja pismenog ugovora postupaju sa veom panjom nego kod usmenog
ugovora.
- Unapreujui kroz formu paljivost stranaka ugovornica njom se postie istovremeno jasno
utvrivanje ta je u konkretnom sluaju predmet i sadrina ugovora, odvaja se precizno faza
pregovaranja od faze zakljuenja ugovora.
- Propisi o formi obezbeuju dokazivanje, a time i zatitu stranaka- usmeno zakljueni ugovor u
praksi esto izaziva ogromne tekoe, u pismenom ugovoru je utvreno jednom za svagda ta su
stranke u prolosti htjele.
- Konano, propisi o formi omoguavaju drutvenoj zajednici mogunost da kontrolie zakljuivanje
odreenih ugovora, oteavajui na taj nain zakljuenje poslova protivnih interesima drutvene
zajednice.
Pored prednosti koje ima forma, postoje i mane koje ne treba potcenjivati. Svaka forma predstavlja
oteavanje pravnog prometa i ima za posljedicu da ozbiljno i jasno izjavljena volja u pravnom poslu
dovodi do njegove nepunovanosti zbog nedostatka forme. Ugovori se danas zakljuuju masovno u
istoj formi, tako da vie nema ni vremena ni potrebe za individualno oblikovanje ugovora. Tamo gde
primitivna prava zahtjevaju potovanje forme, gde je u periodu liberalizma bila dovoljna re, danas
stupa formalni ugovor. On vlada u itavom pravu transporta i osiguranja, poslovnim vezama sa
bankama i drugim ustanovama. U trgovakom pravu se danas praktikuje forma mnogo vie nego u
graanskom pravu. Kod nekih trgovakih poslova forma je konstitutivni element apsolutum.
U apsolutnu formu spada i forma za zakljuivanje braka. Ako nije potovana forma Zakona o braku,
smatra se da brak uopte nije zakljuen. Apsolutna forma preovlauje u naslednom i porodinom
pravu. To znai da pravni poslovi porodinog i naslednog prava ne dozvoljavaju odstupanje od
propisane forme. Ono je mogue samo kod obligacionih ugovora, kod kojih forma nije apsolutum,
konstitutivni element.
Forma je propisano sredstvo za izjavu volje. Pravni posao je formalan ako izjava volje koja spada u
injenino stanje pravnog posla podlee odreenoj formi. Dakle, forma ne obuhvata itavo injenino
stanje jednog pravnog posla, nego samo izjavu. Ostali zahtjevi koji ulaze u injenino stanje pravnog
posla van izjave, kao to su upis u zemljiine knjige i predaja stvari kod prenosa nepokretnosti i
pokretnosti, ne ulaze u pojam forme.
U Zakonu o obligacionim odnosima, u odredbama koje se odnose na formu ugovora sasvim ispravno
je uvedeno naelno pravilo da ugovor koji nije zakljuen u propisanoj formi ne proizvodi pravno
dejstvo, ukoliko iz cilja propisa kojima je odreena forma ne proizilazi neto drugo. Isto vai i za
formu koju su stranke same ugovorile, uslovivi punovanost zakljuenog ugovora potivanje te
forme. Zahtjev da ugovor bude zakljuen u odreenoj formi vai i za sve kasnije izmjene i dopune
ugovora.
110. PISMENA FORMA
Najee zakon propisuje pismenu formu za izjavu volje. Zakon o obligacionim odnosima propisuje
pismenu formu za sledee ugovore: prodaju nepokretnosti (l. 455), prodaju sa obronim otplatama
cene (l. 543), ugovor o graenju (l. 630), trgovinsko zastupanje, ugovor o jemstvu, itd. Ugovor je
zakljuen kada izjavu potpiu sva lica koja se njim obavezuju. Potreban je svojeruan potpis lica na
ispravi. Ako se posao zakljui preko zastupnika on ga mora i potpisati. Potpis peatom ili pisaom
mainom nije validan. Isprava u kojoj je sadrana izjava volje za koju je propisana pismena forma
mora biti potpisana imenom onog lica koje je izdaje. Za zakljuivanje dvostranog ugovora dovoljno je
da obe strane potpiu jednu ispravu, ili da svaka strana potpie primerak isprave namenjen drugoj
strani.
43

Forma u kojoj volja treba da bude izjavljena moe da bude odreena kako zakonom (zakonska forma)
tako i pravnim poslom od strane samih stranaka (tzv. Ugovorena forma). Nepotivanje forme koje su
stranke sporazumno odredile i za koju su vezale punovanost svog ugovora, ima za posledicu
nitavnost pravnog posla kao i nepotovanje zakonom propisane forme.
111. VRSTE FORMI
Ako je forma uslov za punovanost pravnog posla, takva forma se naziva solemnitatnom formom
(forma ad solemnitatem bitna forma), a nasuprot njoj stoji dokazna forma (forma ad
probaztionem), ije nepotivanje ne povlai nepunovanost pravnog posla ve nemogunost
dokazivanja postojanja postojanja pravnog posla. Pravni posao vai ako je zakljuen u drugoj formi od
propisane, ali ako doe do spora pred sudom se ne moe dokazivati ni dobiti pravna zatita ako nije
zakljuen u odreenoj formi.
Npr. ako je zakljuen usmeni ugovor za sumu preko 500 rubalja i dobrovoljno ispunjen, on proizvodi
sva dejstva. Ako ne doe do dobrovoljnog ispunjenja ugovora od strane ugovoraa, poverilac mora da
se obrati sudu. U sluaju da druga strana tuenik ne osporava postojanje ugovora i ne negira tubeni
zahtjev, sud e usvojiti tubu. Ali ako tuilac ne podnese pismenu ispravu o zakljuenju ugovora koju
zakon trai, a tuenik odrie postojanje duga, tuilac ne moe drugim sredstvima dokazivati postojanje
duga, pa e sud odbiti njegov tubeni zahtev.
Zakon predvia da ako su stranke predvidele posebnu formu samo da osiguraju dokaz svog ugovora,
ili da postignu ta drugo, ugovor je zakljuen kada je postignuta saglasnost o njegovoj sadrini. Za
ugovorae je u isto vreme nastala obaveza da ugovoru daju predvienu formu.
112. NEVANOST PRAVNOG POSLA ZBOG NEPOTOVANJA PROPISANE FORME I
NAELO SAVESNOSTI I POTENJA
Zakon o obligacionim odnosima sadri jedno opte pravilo o sankcijama koje nastaju zbog nedostatka
potrebne forme. Ugovor koji nije zakljuen u propisanoj formi nema pravno dejstvo ukoliko iz
cilja propisa kojim je odreena forma ne proizilazi to drugo. Naelno je priznato pravilo o
nevanosti pravnih poslova kod kojih nije potovana zakonom propisana forma. Samo u izuzetnim
sluajevima moe se od njega odstupiti na osnovu naela savesnosti i potenja. Ogranienje dejstva
normi o nevanosti zbog nepotovanja propisane forme ugovora dolazi u obzir samo za obligacione
ugovore.
Onaj ko izriito ili u konkludentnim ponaanjem drugog podstakne da veruje u postojanje
odreenog injeninog stanja i u tom verovanju na bilo koji nain usled promenjenog dranja
promeni svoj pravni poloaj, spreen je da ga ostvaruje prema licu koje je imalo poverenja, jer
bi se u tom sluaju radilo o drugom injeninom stanju.
U sluajevima gde nijedna strana nije skrivila nedostatak forme ugovora primenjuje se Venire contra
factum proprium (protivrjeno ponaanje koje je u suprotnosti sa ranijim ponaanjem stranke). Postoje
takva dva sluaja:
1) Jedna stranka je due uivala korist iz nitavog ugovora, pa je svoju protivinidbu odbila,
ukazujui na nedostatak forme ugovora.
2) Kada jedna stranka ugovornica svesno navede drugu stranku svojim ponaanjem na
odgovarajue trokove ili je odvrati od drugih povoljnih ansi, pa se kasnije pozove na
nedostatak forme ugovora.
U ovakvim sluajevima, u kome nedostatak forme nije prouzrokovan krivicom ni jedne strane
ugovornice, sudija kod odluivanje treba da utvrdi da li je stranka koja hoe da se oslobodi nitavog
ugovor ostvarila odreene koristi, pa je njeno sadanje pozivanje na nedostatak forme u neskladu sa
savesnou i potenjem, ili je strana koja se oslobaa ugovor svojim dosadanjim ponaanjem svjesno
prouzrokovala drugoj trokove koje je ova smatrala opravdanim. Stvar je slobodne sudijske procene da
odlui da li su u konkretnom sluaju postojee injenice dovoljne za postizanje protivrjenog
ponaanja, koje vrijea princip savesnosti i potenja u prometu.
U sluaju nepotivanja forme koja je odreena pravnim poslom (tzv. ugovorna forma) njena povreda,
po pravilu ima za posljedicu nitavost ugovora. Smatra se da je za ukidanje forme odreene pravnim
poslo za punovanost neformalne izjave dovoljno ako je ovo ukidanje preutno izvreno. Stranke
44

koje su same ugovorile formu za punovanost svog ugovora, pa su ga ispunile ne potujui formu,
odrekle su se forme, poto su od samog poetka njoj pridavale znaaj jedne slobodne radnje.
113. USLOV
Uslov u pravno-tehnikom smislu postoji, onda ako su stranke u jednom pravnom poslu
nastanak ili dalje postojanje pravnih dejstava uinile zavisninim od budueg, objektivno
neizvjesnog dogaaja. Taj budui neizvjesni dogaaj, koji moe predstavljati radnju,
proputanje ili drugu injenicu je uslov. Uslov sa pravnim poslom kome je pridodat na osnovu volje
stranaka ini jednu nerazdvojnu cjelinu.
esto se u ivotu pod uslovom podrazumjeva neto drugo, a ne budua neizvesna okolnost. Takvi
nepravi (prividni) uslovi su:
1. obian uslov u pravnom poslu koji odreuje njegov sadraj, od koga ne zavisi pravno dejstvo
pravnog posla, npr. roba e biti isporuena po uplati kupovne cijene.
2. pravni uslov u pravnom poslu predstavlja pretpostavku, pd koje zavisi punovanost pravnog
posla. Pravni uslov zahtjeva zakon i on vai i kada ga stranke nisu predvidjele.
3. nastali uslov, dogaaj je ovde samo subjektivno, a ne objektivno naizvjestan. Ovde je od
poetka objektivno izvjesno da li je pravna poljedica nastala, nap. Neko kupi vozilo pod
uslovom da na dananjem izvlaenju lutrije koje je ve odrano, a iji je rezultat strankama
nepoznat, dobije premiju.
4. nuni uslov on ini nastupanje pravnog dejstva zavisnim od jednog dogaaja koji mora
nastupiti.
5. nedozvoljeni ili nemoralni uslov, ovakvi uslovi ine pravni posao nitavnim, poto uslov nije
dio pravnog posla, ve sa njim ini nerazdvojno jedinstvo.
6. nemogui uslov postoji onda kada se od poetka moe konstatovati da on ne moe nastupiti.
7. nerazumljiv uslov, on itav pravni posao ini nitavnim zbog neodreenosti njegovih pravnih
posljedica.
114. ZNAAJ USLOVA:
Uslov omoguava pravnom subjektu da vodi rauna o budunosti i da dejstvo svoje volje prilagodi
buduim dogaajima. Npr. otac obea sinu da e mu kupiti motor ako bude na vreme diplomirao.
Najee se uslov u pravnom poslu prepoznaje kroz upotrebu rei AKO ili drugih rei iji je smisao
isti.
115. VRSTE USLOVA
U praksi se pri zakljuenju pravnih poslova najee pojavljuju odloni (suspenzivni) i raskidni
(rezolutivni) uslovi. Odloni uslov ini punovanost pravnog posla, nastanak njegovih dejstava
zavisnih od nastanka budue neizvjesne okolnosti. Dejstvo pravnog posla poinje tek sa ispunjenjem
uslova. Takav pravni posao postoji u sluaju kupovine na otplatu, kada prodavac zadrava pravo
svojine i pored predaje stvari kupcu, dok je ovaj konano na isplati.
Kod pravnog posla sa raskidnim uslovom dejstvo pravnog posla nastaje odmah, ali ono prestaje sa
ispunjenjem uslova. Npr. otac se obavee da e izdravati sina do njegove enidbe.
Prema sadraju uslovi se dijele na:
1. pozitivne (afirmativne) i negativne uslove u zavisnosti od toga da li nastanak prava zavisi
od nastupanja ili nenastupanja okolnosti, npr. ako lice A ostane neoenjeno, dobie kuu.
2. uslov je kauzalan - ako se sastoji u nastupanju jednog sluajnog dogaaja, za sluaj nastupanja
tete na automobilu osiguravajui zavod e osiguraniku platiti naknadu,
3. voljni (protestativni) uslov ako punovanost pravnog posla zavisi od volje jedne strane
ugovornice.
4. mjeoviti uslov je takva gdje nastupanje budue neizvjesne okolnosti zavisi i od sluaja i od
volje jedne stranke. Ako se lice A oeni dobie na poklon automobil, ili ako student poloi
diplomski ispit dobie od oca zlatan prsten.

45

116. DOPUTENOST USLOVA


Naelno uslovi su doputeni kod svih pravnih poslova, ukoliko ih zakon ne zabranjuje, ili ukoliko se
ne radi o pravnim poslovima koji ne trpe uslove. Razlozi zbog ega jedna vrsta pravnih poslova ne
podnosi uslov mogu biti razliiti. Preduzimanje pravnog posla sa uslovom moe da protivrei
moralnom shvatanju, npr. zakljuivanje braka pod uslovom u porodinom pravu. Pravni posao sa
uslovom moe vreati javne interese. Iz svrhe pravnog posla moe proizai nemogunost postavljanja
uslova odricanje od naslea ne moe biti uslovljeno, kompenzacija ne moe biti uslovljena, jer
suprotna strana ne bi mogla znati da li je nastupila kompenzacija ili ne..
117. DELOVANJE USLOVA
Kod ispitivanja kako deluju uslovi na punovanost pravnog posla treba razlikovati tri situacije:
- ona koja postoji dok uslov nije nastupio,
- kada uslov nastupi i posao postane potpun, i
- kada neka od stranaka u ugovoru osujeti nastupanje uslova.
Kod ugovora zakljuenog sa odlonim uslovom konano dejstvo ugovora zavisi samo od nastupanja
uslova i nije u moi jedne ili druge stranke da ugovor lie dejstva. Glavno dejstvo ugovora nije jo
nastupilo. Poto uslov predstavlja budui neizvjesni dogaaj, pre nastupanja uslova postoji jedno
lebdee stanje, oekivanja da e za jednu stranu nastati pravo, a za drugu obaveza. Titular uslovnog
prava ima jedno oekivanje, jednu pravnu mo, koja treba da se pretvori u subjektivno pravo kada
uslov bude ispunjen.
Kod nastupanja uslova Zakon o obligacionim odnosima pravi razliku izmeu odlonih i raskidnih
uslova i predvia za njih razliito dejstvo. Ako je zakljuen pod odlonim uslovom, pa se uslovu
udovolji, ugovor deluje od trenutka njegovog zakljuenja (retroaktivno-ex tunc), osim ako iz zakona,
prirode posla ili volje stranaka ne proistee neto drugo.
Ako je zakljuen pod raskidnim uslovom, ugovor prestaje vaiti kada se uslovu udovolji, tj. pravna
dejstva djeluju od momenta nastupanja uslova (ex nunc).
O pitanju delovanja uslova u pravnoj teoriji ne postoji jedinstven stav. Po starijim gleditima uslov ima
retroaktivno dejstvo, npr. ako je neko stekao svojinu na odreenoj stvari pod odlonim (suspenzivnim)
uslovom, on je vlasnik od momenta sticanja, a ne od momenta nastupanja uslova.
Ukoliko je u pitanju rezolutivni (raskidni) uslov, njegovo retroaktivno dejstvo se sastoji u ponitenju
svih dejstava koje je proizveo odreeni akt, npr. onaj koji je bio vlasnik stvari pod raskidnim uslovom,
nastupanjem uslova smatra se kao da nikada nije bio vlasnik, zbog ega dolazi do obaveze vraanja.
Po drugom gleditu, uslov ne treba da ima povratno dejstvo. Istie se da kod uslovljenih prava postoje
dva dejstva: glavno, na koje je volja upravljena, i uzgredno dejstvo, kojim se modifikuje i obezbjeuje
glavno dejstvo. To glavno dejstvo nastupa od momenta ostvarenja uslova, to znai da uslov nema
retroaktivno dejstvo.
Stanje lebdenja pravnog posla dok uslov nije ispunjen prestaje nastupanjem uslova ili otpadanjem
uslova. Kao momenat nastupanja ili otpadanja uslova treba uzeti momenat u kome je nastupanje
uslova spreeno, ili izazvano protivno savesnosti i potenju.
118. NERAZVIJENI USLOV osnov pravnog posla i klauzula rebus sic stantibus (da stvari
ostanu takve kakve su)
Postavlja se pitanje ta e biti ako su jedna ili obe stranke raunale sa odreenom okolnou, ali je nisu
stipulisale kao uslov u pravnom poslu, jer su pogreno raunale da je okolnost ve nastupila, da e ona
postojati za sve vrijeme trajanja posla, ili da e u budunosti nastati? Npr. jedna stranka je zakupila
balkon da posmatra paradu za 1.maj, ali usljed nevremena parada se otkae i cilj ugovora se ne moe
ostvariti. U takvim sluajevima postavlja se pitanje da li stranka treba da ostane pri prvobitnom
ugovoru ili moe da zahteva da se oslobodi svoje obaveze, ili da se ugovor prilagodi novim
okolnostima sa kojima se nije raunalo pri zakljuenju. Ovo pitanje se u teoriji i zakonodavstvu reava
kroz formulu klauzule rebus sic stantibus i teoriji opadanja osnova ugovora.
Glavni teoretiari koji su se ovim pitanjima bavili su Oertman i Lorenz. Oertman, tvorac teorije o
osnovu pravnog posla, razlikuje dva elementa: postojanje odreenih okolnosti pri zakljuenju ugovora
i budui nastanak ili nenastanak odreenih okolnosti. Pa prema tome, zbog otpadanja osnova ugovora
moe doi do djeliminog odustanka od ugovora. Ukoliko je osnov poremeen, pravo odustanka od
46

ugovora moe biti ogranieno odlaganjem inidbi, smanjenjem inidbe, ili uslovnim odustankom od
ugovora.
Larenz teoriju osnova pravnog posla objektivizira i pod osnovom pravnog posla podrazumjeva sve
okolnosti i prilike ije se postojanje, ili dalje postojanje kod zakljuenja ugovora pretpostavlja prema
sadrini, cilju i ekonomskom znaenju ugovora Po Lorenzu postoje dva glavna sluaja otpadanja
objektivnog osnova posla:
- ako usled nepredvienih prilika obostrane obaveze stranaka dou u grubu nesrazmeru (teak
poremeaj ekvivalencije)
- ako se bitni cilj ugovora priznat od obe stranke ne moe privremeno ostvariti (osujeenje cilja
ugovora).
Osnovni kriterijumi (po Optim uzansama za promet robom) koje dui niz godina naa sudska praksa
primenjuje kod pitanja revizije ugovora zbog promenjenih okolnosti su sledei:
- izvanrednost i nepredvidljivost dogaaja,
- preterano oteano izvrenje obaveze,
- nastupanje izvanrednog dogaaja pre ugovorenog roka za ispunjenje obaveze.
119. NALOG (MODUS)
Nalog postoji kod dobroinog pravnog posla (poklona) i testamenta, gde se primalac poklona i
zaostavtine kod testamenta obavezuje na odreenu inidbu, pri emu ne nastaje kao kod uslova
nikakvo stanje lebdenja, tj. oekivanja da pravo nestane. Jedno lice u testamentu ostavi nasljedniku svu
svoju imovinu s tim da klavir iz zaostavtine preda muzikoj koli, kao legat. Uslov odlae dejstvo
pravnog posla, ali ne obavezuje. Nalog obavezuje i ne odlae dejstvo posla.
Kod poklona sa nalogom nalog moe biti u interesu samog poklonoprimca, ili u interesu treeg lica, pa
poklonoprimac smanjuje ovu vrednost koju je dobio na osnovu dobroinog posla, npr. neko je
poklonio licu A 5000 dolara, s tim da novac iskoristi iskljuivo za nabavku knjiga ili za tampanje
jednog svog rada Ovdje nalog ide u korist samog primaoca, ali je mogue da se poklonoprimcu naloi
da iz numizmatike zbirke koju je dobiio, odreene novie ustupi mjesnom muzeju.
Ako primalac ne ispuni nalog, poklonodavac moe tubom zahtevati ispunjenje naloga, ili zbog
neispunjenja naloga traiti raskid ugovora o poklonu. Tubu za ispunjenje naloga moe podii lice u
iju korist je stipulisan nalog.
120. R O K
Rok se razlikuje od uslova po tome to je kod roka nastanak okolnosti, od koje zavisi dejstvo ili kraj
dejstva pravnog posla, izvjestan. Kod roka je bitno da e vremenski momenat sigurno nastupiti.
Rok moe biti odloan i raskidan. Kod pravnog posla zakljuenog sa odlonim rokom potpuno
dejstvo pravnog posla nastupa sa poetnim terminom. Ugovor traje od zakljuenja do ispunjenja.
Kod pravnih poslova sa raskidnim rokom, dejstvo pravnog posla zavrava se sa dolaskom zavrnog
termina. Npr. neko lice se obavee da e izdravati svog roaka do njegovog punoletstva.
Rokovi se raunaju kalendarski po kalendarskim jedinicama, godinama, mjesecima, danima. To je tzv.
civilno raunanje vremena. Ako se vreme rauna na asove i minute imamo astronomsko
raunanje vremena. Prvi dan se rauna samo onda ako je poetak dana merodavan momenat za
poetak roka. Ako se rok rauna po danima, rauna se zakljuno i posljednji dan roka. Za raunanje
duih rokova (nedelje, mjeseci, godine): posljednji dan orka je onaj koji po oznaci odgovara danu
obavljenje pravne radnje. Npr. 6 mjeseci od 01. januar protei e zakljuno sa 01. junom. Padne li
odreeni ili posljednji dan u nedelju ili praznik, inidba ili izjava volje moe se izvriti sledeeg
radnog dana.
Kada dejstvo ugovora poinje od odreenog vremena, shodno se primenjuju pravila o odlonom
uslovu, a kada ugovor prestaje da vai po isteku odreenog roka, shodno se primenjuju pravila o
raskidnom uslovu. Treba razlikovati prekluzivne-stroge rokove i rokove zastarjelosti. Prekluzivni
rok postoji onda kada se jedna pravna radnja moe preduzeti samo u okviru datog roka. On istie
poslednjeg dana ak i ako taj dan pada na praznik. Ako je vrenje prava vezano za prekluzivni rok, po
isteku roka ne moe se preduzeti odreena radnja, jer se pravo ugasilo.
Po isteku roka zastarjelosti ne gubi se pravo, ali se ono ne moe vie sudskim putem ostvariti, poto je
zahtjev zastario. Dejstvo roka zastarjelosti se ne ogleda u gaenju prava, ve u njegovom slabljenju, jer
47

pravo gubi zahtjev. Na prekluzivni rok sud pazi po slubenoj dunosti, a na rok zastarjelosti po
prigovoru stranke.
ZASTUPNITVO
121. POJAM ZASTUPNITVA
Zastupnik je lice koje preduzima pravnu radnju u tue ime i na tui raun. Za zastupnitvo je
karakteristino:
a) da je jedno lice ovlaeno preduzelo pravnu radnju u tue ime, tj. da sve pravne posledice iz takve
radnje pogaaju neposredno lice u ije ime radnja preduzeta (zastupanog).
b) ekonomski efekti te radnje ostvaruju se ne u imovinskoj masi onoga koji je pravnu radnju obavio,
ve zastupanog.
Prema tome, zastupnik svojim pravnim radnjama zasniva graanskopravni odnos izmeu zastupanog i
treeg lica. Prava i obaveze iz takvog graanskopravnog odnosa stie neposredno zastupani, a ne
zastupnik.
Struktura zastupnitva se karakterie dejstvom ili ueem tri lica:
- ono lice za koga se od strane drugog lica zakljuuje pravni posao ili za koga se pravni posao
preduzima naziva se zastupani;
- onaj koji radi za zastupanog, zove se zastupnik; i
- onaj sa kome se pravni posao zakljuuje, prema kome se pravni posao preduzima naziva se
trei.
Pravni posao izmeu zastupnika i zastupanog oznaava se unutranjim odnosom, i on se moe
zasnivati na obligacionopravnom ugovoru o nalogu, ugovoru o radu, ugovora o drutvu, ili tek
naknadno na odobrenje od strane zastupanog.
Ako ove radnje treba da proizvedu neposredno dejstvo za linost zastupanog (direktno zastupnitvo),
zastupniku je potrebno dodatno ovlaenje punomo.
122. RAZGRANIENJE ZASTUPNIKA OD DRUGIH LICA
Od zastupnitva treba razlikovati neke druge institucije. Nije zastupnik:
a) Glasonoa koji prenosi samo tuu volju Zastupnik izjavljuje volju sa dejstvom za zastupanog,
a glasonoa ne izjavljuje svoju volju, ve prenosi izjavu nalogodavca. Kod zastupnitva se
pojavljuje anomalija da zastupnik neovlaeno nastupa, a kod glasonoe esta anomalija je da
glasonoa dato ili primljeno saopenje ili ne prenese drugoj strani, ili netano prenese. Greke i
propusti glasonoe padaju na teret njegovog gospodara koji je izabrao posredan nain
saoptavanja svoje volje.
b) Posrednik, on samo dovodi u vezu zainteresovane strane da zakljue ugovor, priprema
zakljuenje ugovora, a sam ugovor zakljuuju stranke koje je on doveo u vezu.
c) Zastupnik nije organ pravnog lica. Fiziko lice koje nastupa u prometu za pravno lice i daje
izjavu volje naziva se organ pravnog lica. Njegovi zadaci su drugaije regulisani nego kod
zastupnitva. Glavna razlika je u tome da pravno lice ne moe drugaije nastupati nego preko
svog organa, dok zastupani kod zastupnitva u odnosu na sve poslove ije je zakljuenje i
staranje preneo on na zastupnika, isto tako moe i sam preduzimati.
d) veliki znaaj ima zakonsko zastupnitvo. Zastupani je ovde iskljuen od preduzimanja
sopstvenih radnji. Zakonski zastupnici su roditelji u odnosu na decu, staraoci u odnosu na
poslovno nesposobna lica.
e) Direktno (neposredno) zastupnitvo razvija najjae, ali ne i jedine posljedice zastupanja. Pored
njega postoji i indirektno (posredno) zastupnitvo. Posredno zastupnitvo se naziva jo i
unutranje zastupnitvo. Ono ima dejstvo u unutranjem odnosu izmeu zastupanog i
zastupnika. Posredno zastupnitvo ne proizvodi automatsko djelovanje ugovora koji je
zastupnik zakljuio za zastupanog, kao kod neposrednog zastupnitva, ali obavezuje zastupnika
u unutranjem odnosu da posljedice ugovora kojim se on obavezao prenese na zastupanog.
Zastupnitvo je doputeno kod svih pravnih poslova. Iskljueno je kod nekih poslova porodinog i
naslednog prava. Ne moe se praviti testament preko zastupnika.
48

Za punovanost zastupnitva pretpostavka je da postoji ovlaenje na zastupanje. Osnov na kome


moe poivati ovlaenje na zastupanje moe biti razliit i moe se zasnivati: na zakonu, na statutu,
na aktu nadlenog organa i na izjavi volje zastupanog, dodelom punomoi. Pod zakonskim
zastupnitvom podrazumeva se svako zastupnitvo koje se ne zasniva na izjavi volje zastupanog
(punomoi), ve na zakonu, statutu, aktu nadlenog organa, ili volji nekog drugog lica osim
zastupanog.
123. DEJSTVO ZASTUPANJA
Zastupnik nastupa u ime zastupanog u granicama datog mu ovlatenja, pa sve pravne posledice iz
zakljuenog ugovora pogaaju neposredno zastupano lice. Zastupnik je duan da obavesti drugu stranu
da nastupa u ime zastupanog. To je tzv. princip otvorenosti zastupnitva. U takvom sluaju radi se o
direktnom zastupniku. Direktno zastupnitvo postoji kada sam zastupnik u ime zastupanog sa treim
licem zakljui ugovor, navodei ime zastupanog. Nije neophodno da zastupnik da izriitu izjavu da
nastupa u tue ime. Bitno je da direktni zastupnik ima volju da u ugovoru nastupi kao zastupnik, a ne u
svoje ime.
Zastupani je subjekt zakljuenja ugovora, pa se prema njegovoj linosti utvruje sposobnost da li je u
odreene obaveze mogao da ue ili ne (ako je za zastupanog zabranjeno da odreene poslove
zakljuuje, to se cijeni prema njegovoj linosti, a ne prema linosti zastupnika). Zastupani odgovara i
za krivicu zastupnika pri voenju pregovora oko zakljuenja ugovora do koga nije dolo kao i za svoju
sopstvenu krivicu. Pravne posljedice iz takvih poslova djeluju za i protiv zastupanog, zastupnik ne stoji
ni u kakvoj vezi sa tim posljedica, ako je djelovao u tue ime i u okviru datih ovlaenja.
124. PRENOENJE OVLAENJA ZA ZASTUPANJE
Zastupnik svoje ovlaenje za zastupanje ne moe preneti na drugo lice, izuzev kada je na to ovlaen
nekim posebnim propisom, ili ugovorom. Postoji jo jedan izuzetak od pravila da je naelno
zabranjeno prenoenje ovlaenja na drugog, a to je sluaj kada je zastupnik spreen okolnostima da
posao lino obavi, a interesi zastupanog zahtjevaju da se neodlono preduzmu pravni poslovi. Npr.
punomoje dato advokatu koji je sprijeen iz objektivnih razloga da doe na sud odreenog dana i da
preduzme procesnu radnju za stranku, tada interesi zastupanog lica zahtjevaju prenoenje
(supstituisanje) punomoja na drugog advokata. Ta radnja se naziva supstitucija i ona nije prenoenje
dodeljenog ovlatenja na zastupanje supstituentu, ve dodela jednog novog ovlatenja
125. PREKORAENJE GRANICA OVLATENJA
Ako zastupnik pri zakljuenju pravnog posla prekorai ovlatenja koja mu je dao zastupnik, pravni
posao ne obavezuje zastupanog. Takav posao moe biti naknadno odobren od zastupanog (tzv.
ratihabicija ili ratifikacija). Do momenta dok se zastupani ne izjasni odobrava li ugovor koji je
zakljuen preko zastupnika, ugovor visi, slino kao i pravni posao koji je zakljuilo ogranieno
poslovno sposobno lice bez odobrenja staraoca ili roditelja. Tree lice moe, ako nije znalo niti je
moralo znati za prekoraenje ovlatenja, odmah po saznanju za prekoraenje, ne ekajui da se
zastupani o ugovoru izjasni, izjaviti da se ne smatra vezanim ugovorom. Ako zastupani odbije
odobrenje, zastupnik i zastupani su solidarno odgovorni za tetu koje tree lice pretrpi, ako ono nije
znalo niti je moralo znati za prekoraenje ovlatenja.
126. ZAKLJUENJE UGOVORA OD STRANE NEOVLATENOG LICA
Zastupnik bez punomoi, postoji u sluaju kada lice B kao zastupnik lica A zakljui ugovor sa treim
licem X ili drugi posao, bez ovlatenja lica A. Zastupnitvo bez ovlatenja postoji kad zastupnik
zakljui ugovor, iako nikad nije imao ovlatenje za to, ili ako je pri zakljuenju punomo prestala da
postoji, ili ako postoji ovlatenje a zastupnik je prekoraio granice ovlatenja. Zastupnitvo bez
ovlatenja postoji i onda ako zastupnik svoje ovlatenje zloupotrebljava, a njegov poslovni partner to
zna ili prema okolnostima to moe znati.
Zastupani ima mogunost da ovakav ugovor, koji ga po pravilu ne obavezuje, naknadno odobri. Dok
se ne da odobrenje od strane zastupanog ugovor lebdi, visi i nije nepunovaan. Odobrenje se daje
zastupniku ili njegovom partneru sa kojim je zastupnik zakljuio ugovor. Odobrenje se moe dati
izriito ili konkludentnom radnjom. Sa dodelom odobrenja ugovor deluje retroaktivno i smatra se kao
49

da je punomo data od samog poetka. Ako se ugovor ne odobri smatra se kao da nije bio ni zakljuen.
Neophodno je razmotriti odnos izmeu zastupnitva bez ovlatenja i poslovodstva bez naloga.
Poslovodstvo bez naloga je ustanova obligacionog prava, a neovlateno zastupanje ustanova
zastupnitva koja spada u opti deo graanskog prava. Nije svako poslovodstvo bez naloga
zastupnitvo bez ovlatenja, ali je svako zastupnitvo bez ovlatenja poslovodstvo bez naloga. Kod
pravnog poslovodstva bez naloga, poslovoa bez naloga vri posao u ime i u interesu gospodara posla,
a ovaj moe da bira da li e dati ili odbiti odobrenje za posao koji je poslovoa bez naloga zakljuio sa
treim licem. Ako on posao odobri, stupa u ugovor na mesto poslovoe bez naloga, pa se smatra da je
ugovor od poetka zakljuen izmeu njega i treeg lica.
127. PUNOMOJE davanje punomoi i obim ovlatenja
Punomoje je pravnim poslom dodeljeno ovlatenje za zastupanje od strane vlastodavca punomoniku.
Punomojem punomonik stie pravnu mo da pravnim poslovima koje zakljui u ime vlastodavca
ovoga neposredno ovlauje i obavezuje. Punomoje ili ovlatenje za zastupanje moe nastati kako
jednostranom izjavom volje, tako i na osnovu ugovora. Prema zakonu sledei ugovori mogu sadrati
klauzulu o ovlatenju jedne stranke za preduzimanje pravnih poslova u ime i za raun druge stranke:
ustupanje radi naplaivanja, prodajni nalog, ugovor o delu, ugovor o trgovinskom zastupanju,
posredovanje, otpremanje, i asignacija.
Punomo moe nastati jednostranom izjavom volje ili prema punomoniku ili prema treem licu. U
prvom sluaju radi se o internom a u drugom o eksternom punomostvu.
Punomonik moe biti kako fiziko lice koje ima poslovnu sposobnost, tako i pravno lice. Zakon
odreuje da punomonik moe preduzeti samo one pravne poslove za ije je preduzimanje ovlaten.
Prema svom veem ili manjem obimu punomoje moe biti opte (generalno) i posebno (specijalno),
mora dakle biti odreeno prema sadraju i prema obimu.
Obim se odreuje prema volji vlastodavca. ak i kada je dato opte-generalno punomoje, mogu se
preduzeti radnje iz redovnih poslova. Npr., generalna punomo je kada se da da se upravlja jednom ili
vie radnji u vezi sa kuom, ali ono u sebi ne sadri i ovlatenje da se kua proda.
Posebno ili specijalno punomoje ovlauje se na preduzimanje tano odreenog posla, odnosno vrste
poslova prodaja jedne kue i ono obuhvata i ovlaenja koja izlaze iz kruga redovnog psolovanja.,
npr., ovlastio sam zastupnika da mi proda kuu i naplati kupovnu cijenu.
128. OPOZIVANJE I SUAVANJE PUNOMOJA I NJEGOVO DEJSTVO PREMA TREIM
LICIMA
Vlastodavac moe u svako vreme jednostrano opozvati ili suziti punomoje, kada vie nema poverenja
u punomonika, ak i kada se odrekao ugovorom prava na opoziv. Opoziv je negativno pravo
vlastodavca, koje mu omoguava da od sebe u svako doba moe otkloniti rizik opasnosti zloupotrebe
punomoja od strane punomonika.
Zakonodavac predvia da se opoziv i suavanje punomoja, iako je ono bilo povezano sa ugovorom o
radu, delu, nalogu ili nekim drugim ugovorom, moe uiniti jednostranom izjavom volje bez posebne
forme. Ali Zakon o parninom postupku predvia da se opoziv, odnosno otkaz punomoja, mora
saoptiti sudu pred kojim se postupak vodi u pismenoj formi ili usmeno na zapisnik.
Punomoje se moe opozvati i kod daljeg opstanka osnovnog ugovornog odnosa na kome poiva,
naravno uz naknadu tete koja je time prouzrokovana punomoniku.
Odnos vlastodavca i treeg lica je interesantan u onim sluajevima kada je punomoje zastupnika bilo
opozvano ili sueno prije zakljuenja ugovora sa treim, ili je prestalo da postoji iz drugih razloga. U
oba sluaja odluujua okolnost je da li je punomo bila objavljena ili ne, kao i da li su obe ugovorne
strane u momentu zakljuenja ugovora bile savjesne.
Mogu nastati sledee situacije:
a) opozivanje punomoja kao i njegovo suavanje nema dejstvo prema treem licu koje je
zakljuilo ugovor sa punomonikom, ili obavilo drugi pravni posao, a nije znalo niti je moralo
znati da je punomoje opozvano, odnosno sueno. U tom sluaju vlastodavac ima pravo
zahtevati od punomonika naknadu tete, izuzev kada punomonik nije znao, ni morao znati za
opozivanje.
50

b) vlastodavac nije saoptio ovlatenje za zastupanje treem licu, ali je ispravu o punomoi predao
zastupniku. Ako punomoje prestane smru vlastodavca, punomonik moe da vrei svoju
ulogu zastupnika zakljui ugovor, ukoliko o smrti vlastodavca nita ne zna
c) Ugovor koji neko lice zakljui kao punomonik u ime drugoga bez njegovog ovlatenja
obavezuje neovlaeno zastupanog samo ako on ugovor naknadno odobri. Ako neovlateno
zastupani ni u ostavljenom roku ugovor ne odobri, smatra se da ugovor nije ni zakljuen.
129. PRESTANAK PUNOMOJA
Zakon o obligacionim odnosima prestanku punomoja je posvetio tri odredbe (l. 92-94).
U lanu 94. radi se o prestanku punomoi usled prestanka pravnog lica kao punomonika odnosno
smru fizikog lica kao punomonika, kao i prestanku pravnog lica kao vlastodavca davaoca
punomoi, ili smru fizikog lica kao vlastodavca. Kod fizikog lica kao punomonika punomoje
prestaje smru fizikog lica, kao i gubljenjem poslovne sposobnosti punomonika. Punomonik koji je
poslovno nesposoban ne moe zakljuivati poslove za drugoga koje u pravnom prometu ne moe
zakljuiti za sebe.
Zakonom utvreni izuzeci kada odreeno punomoje ne prestaje prestankom pravnog lica ili smru
fizikog lica su:
- ako se zapoeti pravni posao ne moe prekinuti bez tete po pravne sljedbenike, nastavak
punomoja poslije smrti vlastodavca moe biti opravdan zatito interesa nasljednika. Ako se
punomonik pri vrenju ponomoja poslije smrti vlastodavca ne stara o interesima nasljednika,
on takvim postupcima zloupotrebljava svoje punomoje i odgovara za tu zloupotrebu.
- Ako je punomoje dato tako da vai i za sluaj smrti vlastodavca voljom samog davaoca, ili s
obzirom na prirodu posla ako punomoje treba da vai post mortem, to samo znai da
punomonik zakljuuje pravne poslove koji e vezivati nasljednike. Zakljueni pravni posao
post mortem od strane punomonika je posao nasljednika.
Punomoje prestaje protekom roka za koje je bilo dato, nastupanjem raskidnog uslova, kao i
izvrenjem posla ili poslova za koje je bilo dodeljeno. Punomoje prestaje sa prestankom osnovnog
odnosa na kome je bilo zasnovano. Prodavaica u radnji koja je dobila otkaz ne moe vie prodavati
robu za preduzee u kojoj je do otkaza radila.
Punomo moe prestati naknadnim gubljenjem poslovne sposobnosti na strani vlastodavca.
Punomonik moe preduzeti samo one poslove koji su ve zapoeli i koji se ne mogu prekinuti bez
tete za vlastodavca koji je postao poslovno ili ogranieno sposoban. Kod svih drugih poslova koji trpe
odlaganje punomonik mora najpre da se obavijesti da li zakonski zastupnik zna o punomoju, i tek
onda poto ga nije opozvao da nastavi sa vrenjem prava.
130. TRGOVAKO ZASTUPNITVO (poslovni punomonici) TRGOVAKI PUTNICI,
PUNOMONICI PO ZAPOLJENJU
Preduzea i druga pravna lica u cilju zakljuenja ugovora sa treim licima slue se odreenim licima
koja im pomau u zakljuenju ugovora. Da bi se obezbjedila sigurnost trgovakog prometa, trea lica
koja stupaju u ugovorne odnose sa ovakvim licima moraju tano da znaju kakav je obim njihovih
ovlatenja. Zato je obim njihovih punomoja tano odreen u zakonu. Jedno od takvih lica je
poslovni punomonik (trgovaki punomonik).
Poslovno punomoje moe dati preduzee i drugo pravno lice u granicama zakona. Punomonik moe
na osnovu njega zakljuivati sve ugovore i obavljati druge poslove koji su uobiajeni u vrenju
poslovne djelatnosti. Kako se poslovno punomoje daje u pismenom obliku, trea lica koja to znaju
ukoliko ele da budu savesna, treba da trae da im se stavi na uvid pismeno punomoje iz koje mogu
videti kakva su ogranienja za poslovnog punomonika. U protivnom, trea lica postupaju na
sopstveni rizik.
Za preduzimanje odreenih poslova potrebno je posebno (specijalno) punomoje. Odredbe o poslovnoj
punomoji odnose se ne samo na preduzea i druga pravna lica, ve i na imaoce radnji (zanatskih i
ugostiteljskih).
Trgovaki putnik u preduzeu je lice koje je od svoje organizacije dobilo pismenu punomo, na
osnovu koga je ovlateno da van sredita svog vlastodavca preduzme samo one poslove koji se odnose
na prodaju robe i koji su navedeni u punomoju.
51

Zakonom o obligacionom odnosu regulie se tzv. punomonik po zapoljenju. Ta lica rade na takvim
poslovima ije je obavljanje vezano za zakljuenje i ispunjenje odreenih ugovora i samim tim su i
ovlatena na zakljuenje tih ugovora, npr. prodavci u prodavnicama, alterski radnici u potama,
bankama i sl.. Zakon odreuje da navedena pravila za punomonike po zapoljenju vae i za radnike
zaposlene kod poslodavca koji samostalno obavljaju delatnost linim radom.
131. ZAKONSKO ZASTUPNITVO
Pod zakonskim zastupnitvom podrazumeva se svako zastupnitvo koje se ne zasniva na
punomoju (dakle ugovoru), ve na zakonu, ili volji drugog lica, izuzev zastupanog. Osim
punomoja postoje i drugi oblici iz kojih nastaje zastupnitvo:
a) Ovlatenje za zastupanje moe da nastane za zastupanog na osnovu pravnog posla drugo lica,
npr.za naslednike u odnosu na zaovstavtinu ostavilac u testamentu moe da odredi
testamentalnog izvrioca,
b) Ovlatenje za zastupanje moe nastati po naredbi odreenog organa, kao ovlatenje staraoca
odsutnog lica koje je spreeno da samo preduzima pravne radnje, ili ovlatenje prinudnog
upravnika u postupku prinudne likvidacije (ili u steaju),
c) Ovlatenje se moe zasnivati neposredno na zakonu roditelji da zastupaju decu, staraoc da
zastupa poslovno nesposobno lice itd.
d) Statutarno zastupnitvo koje ima organ pravnog lica po statutu.
Zakonsko zastupnitvo prestaje smru takvog zastupnika, otpadanjem uslova zbog ega je nastalo
(maloljetno lice je postalo poslovno sposobno), ispunjenjem zadataka zbog kojih je nastalo (zavren je
postupak prinudne likvidacije ili rasporeena zaostavtina od strane testamentalnog izvrioca).
Zakonski zastupnik ne moe, kao ni punomonik, u ime zastupanog da zakljui pravni posao sa samim
sobom u sopstveno ime ili kao zastupnik nekog treeg lica. Ova zabrana samokontrahiranja koja
postoji za zastupnika ima za cilj da sprei povredu interesa zastupanog lica od strane zastupnika. Od
pravila da zastupnik ne moe istovremeno da bude zastupnik i ugovarajua stranka u nekim pravima
postoje tano utvreni izuzeci: ako to zakon ili punomo doputa i ako se radi iskljuivo o ispunjenju
obaveze.
132. PRAVNA PRIRODA ZASTUPNITVA
U pravnoj teoriji postoji spor o pravnoj prirodi zastupnitva. Savinji je zastupao teoriju fikcije, prema
kojoj je stvarna stranka u poslu samo zastupljeno lice, dok je zastupnik njegov organ koji prenosi volju
zastupanog. Po ovoj teoriji, kod ruljivosti posla zbog mana volje uzima se volja zastupanog, a ne
zastupnika. Prema teoriji reprenzetacije, iji su predstavnici Vindajd i Jering uslovi za punovanost
pravnog posla odreuju prema linosti zastupnika. Po teoriji posredovanja koju zastupaju Mitteis i
Dernburg uslovi za punovanost takvog posla cene se delimino prema linosti zastupnika, a
delimino prema zastupanom po meri njihovog uea.
NEVANOST PRAVNIH POSLOVA
133. OSNOVNA PODELA NEVAEIH PRAVNIH POSLOVA
Nevaei pravni posao je takav pravni posao kod koga se ne moe postii ono dejstvo koje su stranke
htele da on proizvede. Sve nevaee pravne poslove delimo na:
a) Pravne poslove ije dejstvo nije nastupilo, ali moe jo da nastupi ako se nedostajua injenica
iz injeninog skupa ostvari, ili ako otpadne smetnja koja spreava punovanost pravnog posla.
Poseban sluaj nepotpunih pravnih poslova postoji kod pravnih poslova za sluaj smrti
(testament), kod kojih pravno dejstvo nastupa tek smru ostavioca. Za vreme dok je on iv
posao je nepotpun. Kod nepotpunog pravnog posla postoje samo neki elementi pravnog posla,
pa je posao u nastajanju tj. nije jo zavren. To ne znai da nepotpun pravni posao ne proizvodi
nikakva dejstva. Npr. kod pravnog posla koga je zakljuilo ogranieno poslovno sposobno lice
bez odobrenja roditelja ili staratelja, ne moe druga strana odustati od pravnog posla pre nego
to se o njemu ne izjasne roditelji ili staraoci.
b) Pravni poslovi koji su nepunovani i ne mogu da postanu punovani su nitavni. Sastoje se u
nepostojanju jednog od potrebnih uslova za punovanost pravnog posla ili u postojanju jedne
52

smetnje koja se ne moe ukloniti. Nitavni pravni poslovi ne proizvode ni prema kome pravno
dejstvo i smatraju se da nisu zakljueni.
c) Ruljivi pravni poslovi su takvi poslovi koji su najpre punovani, ali se kasnije mogu ponititi
sa povratnim dejstvom. Zakon o obligacionim odnosima smatra da su ruljivi oni poslovi koje
je zakljuila ogranieno poslovno sposobna stranka, kada je pri njegovom zakljuenju bilo
mana u pogledu volje stranaka, kao i kada je to ovim zakonom ili posebnim propisom
odreeno. Kako u poslove kod kojih postoje mane volje Zakon nabraja pravne poslove
zakljuene pod pretnjom, zabludom, prevarom i prividne poslove, gde obuhvata fiktivne i
simulovane poslove, lista ruljivih poslova je po ovim zakljuena. Ruljiv pravni posao i pored
nedostatka volje koje sadri u sebi, proizvodi dejstva sve dok zainteresovana stranka ne istakne
razlog za njegovu nevanost. Dokle god on ne istakne razlog za ruljivost on mora da ispuni
svoju obavezu iz pravnog posla. Razlog za ruljivost moe istai samo stranka koja je
uestvovala u pravnom poslu i ija izjavljena volja ima nedostatak koji je doveo da se ona ne
podudara sa unutranjom voljom usled zablude, prevare pretnje, prinude.
d) Relativno nevaei pravni posao je takav posao koji je nepunovaan samo prema odreenom
krugu lica, dok je prema ostalim licima punovaan. Relativna nevanost postoji u sluaju
raspolaganja dunika predmetima svoje imovinske mase pravnim poslom sa jedinom namerom
da se takvim raspolaganjem oteti poverilac. Uslovi za uspijeh tube za pobijanje pravnih
poslova su sledei:
- da je poveriocu onemogueno da se preduzetim pravnim poslom naplati za svoju
trabinu iz preostale dunikove imovine;
- da je dunik preduzeo pravni posao sa jedinom namerom da oteti svog poverioca;
- da je tree lice znalo za takvu nameru dunika.
134. NITAVNI PRAVNI POSLOVI
Nitavni pravni poslovi su: protivzakoniti, nemoralni, poslovi kod kojih postoji prekomerno oteenje
zbog oigledne nesrazmere uzajamnih davanja, zelenaki, pravni poslovi potpuno nesposobnih lica,
pravni poslovi zakljueni protivno statutu pravnog lica i drugim optim aktima.
135.PROTIVZAKONITI PRAVNI POSLOVI
Posao koji se svojim sadrajem protivi ustavom utvrenim naelima drutvenog ureenja i zakonskim
zabranama je protivzakonit i ne proizvodi pravna dejstva.
Ima imperativnih normi kojima se titi vrednosti i kojima mora biti potinjena ideja slobode
ugovoranja.
Ima imperativnih normi u pravnom poretku koje reprezentuju neke vrednosti ija povreda putem
ugovora ne mora da dovede do oduzimanja obaveznosti onoga to je ugovoreno, ve moe proizvesti
neke druge sankcije. Npr. prosjak stie svojinu proenjem, iako je proenje zabranjeno.
Postoji i trea grupa imperativnih normi kojima su zatiene takve drutvene vrednosti da njihova
povreda izaziva i nitavost pravnog posla koji vrea ovu normu i kanjivost stranaka koje su
uestvovale u njemu. Npr., ako neko prodaje opojne droge, pravni posao je nitav sa gledita
graanskog prava, a kanjiv u krivinom pravu, jer se kosi sa krivino pravnom odredbom. Najvanije
grupe imperativnih normi koje ograniavaju slobodu ugovaranja, moemo da podelimo u tri velike
gupe:
- Jednu grupu sadri sam Zakon o obligacionim odnosima, pa su ugovori zakljueni protivno
ovakvim zabranama nitavi.
- Druga, mnogobrojnija grupa, ija povreda izaziva nevanost pravnih poslova, lei van
obligacionog prava u velikom broju zabrana sadranih u graansko pravnim, krivinopravnim i
upravno pravnim propisima.
Pod protivzakonitim poslom podrazumjevamo takav posao ije zakljuenje je po svom optem
karakteru mogue, ali koje je s obzirom na svoj sadraj, na efekat koji se njim postie i druge
okolnosti pod kojima je u konkretnom sluaju zakljuen, zabranjen.
- Ako stranke pokuaju da izigraju zakonsku zabranu, tako to svom pravnom poslu daju neko
drugo ime, ili zabranjeni rezultat ostvare pravnim sredstvima koja nisu obuhvaena zakonom,
radi se o izigravanju zakona.
53

136.NEMORALNI PRAVNI POSLOVI


Klasifikacija nemoralnih pravnih poslova prema Lotmaru, je:
- Pravni poslovi koji su usmereni na nemoralno ponaanje, ili na nemoralan rezultat, ili koji ih
podstiu. Npr., ako neko izda sobu u zakup u cilju vrenja prostitucije. Obeanje nagrade da bi
se dobila saglasnost za razvod braka takoe je nemoraln pravni posao.
- Nemoralan je pravni posao u kome jedno lice preuzima jednu obavezu koja mora biti slobodna
od svake pravne prinude, i prema moralnom shvatanju moe biti jedino doneta na osnovu
slobodne odluke lica koje se obavezuje. Npr., neko lice se obavee da se nee eniti.
- Nemoralan je pravni posao ako se njime preterano ograniava lina i privredna sloboda
odreenog lica, tako da se dunik potinjava poveriocu, gubei mogunost da slobodno
odluuje i radi. Nitavna je klauzula u ugovoru jednog fudbalera i kluba, po kojoj on za vreme
trajanja ugovora ne moe ugovor otkazati ni iz kakvih razloga itd.
- Nemoralan pravni posao u kome jedna stranka za sebe na raun druge stie nesrazmernu
imovinsku korist, koristei se stanjem nude, ili tekim materijalnim stanjem drugogo,
njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenou, ili zavisnou.
137. ZELENAKI PRAVNI POSLOVI
Naziv zelenaki poslovi potie kod nas iz perioda prvobitne akumulacije kapitala, kada su trgovci
kupovali od seljaka ito na zeleno, prije etve, iskoritavajui njihovu nudu, izvlaei nesrazmernu
imovinsku korist. Zelenake ugovore kod nas regulie Zakon o obligacionim odnosima.
Nitav je ugovor kojim neko koristei se stanjem nude ili tekim materijalnim stanjem drugog,
njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenou i zavisnou, ugovori za sebe ili nekog treeg korist
koja je u oiglednoj nesrazmeri sa onim to je on drugom dao ili uinio, ili se obavezao dati ili uiniti.
Da bi sud konstatovao postojanje nesrazmerne imovinske koristi, treba da uporedi inidbu i protiv
inidbu i vidi koliko jedna od druge odstupaju uzimajui njihove prometne vrednosti. Potrebno je da
odnos izmeu inidbe i protivinidbe bude nesrazmeran.
Da bi pravni posao bio zelenaki neophodno je da budu ispunjene neke subjektivne pretpostavke:
Lakomislenost, Neiskustvo, i Stanje nude. Ove okolnosti zelena na strani ugovornog partnera mora
da koristi svijesno, i da iz takvog njegovog stanja izvue nesrazmernu imovinsku korist. Pravna
posledica zelenakog pravnog posla je njegova nitavost.
Prema zakonu o obligacijama, na zelenaki ugovor se primenjuju odredbe ovog zakona o posledicama
nitavosti i o deliminoj nitavosti ugovora. Oteenik moe da podnese zahtjev za smanjenje obaveza
na pravian iznos u roku od 5 godina od zakljuenog ugovora.
138. POSLOVI SA PREKOMERNIM OTEENJEM (lezioni poslovi)
Kod uzajamnih ugovora gde se razmenjuje inidba i protivinidba, posebno znaajno pitanje je da li
one moraju biti u odreenom odnosu ekvivalencije. Justinijan je omoguio da prodavac od kupca
zahteva povraaj prodate robe uz povraaj kupovne cene, ukoliko prodata stvar vredi vie od
dvostrukog iznosa kupovne cene. Kupac je mogao da se usprotivi ovom zahtjevu, ukoliko ponudi
doplatu do pune vrednosti stvari.
Zakon o obligacijama smatra da obe ustanove zabrana lezionih i zelenakih ugovora mogu i treba
paraleleno da postoje, sve u funkciji zatite jednake vrednosti davanja kod dvostranih ugovora. Zakon
usvaja subjektivan pojam prekomjernog oteenja, pa se oteena strana moe pozivati na leziju samo
ukoliko joj prava vrednost ugovora nije bila poznata. Na zahtev oteenog da se ugovor poniti usled
prekomernog oteenja, druga strana moe u svako doba, pa i u postupku prinudnog izvrenja,
ponuditi dopunu do prave vrednosti i tim aktom odrati ugovor na snazi.
139. PRAVNI POSLOVI POTPUNO POSLOVNO NESPOSOBNIH LICA
Poslovi koje zakljuuju potpuno nesposobna lica su nitavni. Izjave volje se moraju dati njegovom
zakonskom zastupniku. Nitavni su i pravni poslovi zakljueni u nesvesnom stanju, ili u stanju
privremene neuraunljivosti, ali navedena lica su inae sposobna da zakljuuju pravne poslove, poto
je njihovo stanje samo privremeno.
54

140. PRAVNI POSLOVI ZAKLJUENI PROTIVNO STATUTU PRAVNOG LICA I DRUGIM


OPTIM AKTIMA
Zakon o obligacioniim odnosima predvia u lanu 54, da pravno lice moe zakljuiti ugovore u
pravnom prometu u okviru svoje pravne sposobnosti. Ugovor zakljuen van tih okvira, a oni su
odreeni u statutu pravnog lica, nemaju pravno dejstvo. Ugovor koji je zakljuen ili druga pravna
radnja koja je preduzeta suprotno statutu ili drugim optim aktima ostaje na snazi, osim ako je za to
druga strana znala, ili morala znati, ili ako je ovim Zakonom drukije odreeno.
Kod zakljuenja ugovora van okvira delatnosti drutvenopravnog lica, prekoraena je poslovna
sposobnost toga lica, meutim takav ugovor proizvodi pravno dejstvo. Naravno sa ogranienjem da je
druga ugovorna strana bila savesna, tj. nije znala da je ugovor zakljuen van okvira djelatnosti, a
preduzee koje je to uradilo moe da odgovara samo za privredni prestup. Ovako reenje se pravda
naelom pravne sigurnosti u prometu. Navode se sledei razlozi:
- Ugovori koje zakljui jedna strana van okvira svoje delatnosti, po svojoj sadrini nisu
zabranjeni u pravnom prometu. Njih ne moe zakljuiti samo jedna strana. Ponitenje takvog
ugovora neopravdano bi pogodilo drugu savesnu ugovornu stranu.
- Ponitenjem ovakvih ugovra bilo bi ugroeno naelo sigurnosti u pravnom prometu. Stranke bi
bile proete oseanjem nesigurnosti da njihovi zakljueni ugovori mogu biti naknadno
poniteni, jer ih jedna strana zakljuila van okvira svoje delatnosti.
141. RULJIVI PRAVNI POSLOVI
Ugovor je ruljiv kada ga je zakljuila ogranienno poslovno sposobna strana, kada je pri njegovom
zakljuenju bilo mana u pogledu volje strana, kao i kada je to Zakonom o obligacijama i posebnim
propisima odreeno. Najvaniju grupu ruljivih pravnih poslova ine svakako oni poslovi kod kojih
postoje mane u izjavljenoj volji, a to su poslovi koji su zakljueni u Zabludi, pod prevarom, pretnjom i
prividni ugovori (fiktivni i simulovani).
142.ZABLUDA
Kod pravnog posla, zabluda je kriva predstava o nekom elementu pravnog posla koji u stvarnosti ne
postoji. Iz kruga pogrenih predstava mogu se oceniti kao zabluda samo takve predstave koje je lice u
zabludi smatralo istinitim, tj. Za koje je smatralo da se sa stvarnou poklapaju (subjektivna
neizvjesnost). Ako jedno lice neto pretpostavlja, ali u ispravnost svoje predstave sumnja (subjektivna
neizvjesnost), ne nalazi se u zabludi.
Pored subjektivnih elemenata zabluda sadri i objektivne. Zabluda je nesvesno udaljavanje predstave
od stvarnosti. Zabluda je mogua samo o okolnostima iz prolosti i sadanjosti, a ona se sastoji u
nesaglasnosti predstave sa sadanjicom. U modernim pravnim poretcima klasifikacija zabluda se vri
po tipovima: Zabluda o predmetu, Zabluda o svojstvima predmeta, bitna zabluda, nebitna zabluda,
zabluda o injeninom stanju, pravna zabluda, itd.
U zakonu o obligacijama prisutna je ideja da se volja i izjava izjavioca jedna od druge ne razlikuju.
Zakon ne daje optu definiciju zablude, ve polazi od razlikovanja bitne od nebitne zablude, a zabluda
je bitna ako se odnosi na bitna svojstva predmeta.
143.ZABLUDA O IDENTITETU I SVOJSTVIMA STVARI ILI LICA
Prema Zakonu o obligacijama bitna zabluda o svojstvima predmeta i lica sa kojima se zakljuuje
pravni posao postoji ako se stranka koja izjavljuje volju nalazi u zabludi o bitnim svojstvima predmeta
i lica sa kojima stupa u posao.
Ako je kupac bio u zabludi o poreklu i originalnosti jedne slike, mislei da kupuje original, a radilo se
o kopiji. Ako stranka koja je bila u zabludi nije postupala sa panjom koja se u prometu zahtjeva, ne
moe traiti ponitaj ugovora zbog zablude.
Zabluda o linosti je nebitna i ne utie na punovanost pravnog posla, ako njegovo ispunjenje uopte
ne zavisi od svojstva linosti. Svojstva su oznake jedne linosti ili stvari koja ona po prirodi poseduje.
Npr. poverljivost, pouzdanost odreene linosti. U svojstva spadaju i karakteristike koje stvar ne
poseduje sama po sebi, ali koje utiu na njenu vrednost zbog njenih faktinih ili pravnih odnosa sa
okolinom u kojoj se stvar nalazi. U svojstvo jednog zemljita ne spada samo njegova plodnost, ve i
mesto gde se zemljite nalazi.
55

144. ZABLUDA O MOTIVU KAO BITNA ZABLUDA


U bitne zablude spada i zabluda o pobudi (motivu), ali samo kod dobroinih, a ne i kod teretnih
ugovora. Motivi su one pobude koje su uestvovale u stvaranju volje kod pravnog posla, ali nisu dole
do izraaja u njemu.
Zabluda o motivu postoji u sluaju kada se kod zakljuenog ugovora podudaraju izjava volje sa
odlukama volje, ali dejstvo ugovora ili pravnog posla ne odgovaraju oekivanjima, ili predstavama
koje je jedna ili druga strana imala pri zakljuenju ugovora.
Zabluda o motivu je nebitna zabluda kod dvostrano teretnih pravnih poslova. Ako neko u zabludi o
motivu zakljui pravni posao, ta zabluda ostaje van sadraja pravnog posla, i ona je nepoznata drugoj
strani ugovornici. Zabluda o motivu ima uticaja na obrazovanje volje, ali ne na njen sadraj. Neko je
kupio jednu robu, oekujui da e joj cena skoiti, a ona je pala, ili jedno lice raunajui sa
premetanjem u drugi grad, zakljui ugovor o zakupu stana, a premetaj izostane.
Zabluda o motivu je bitna kod dobroinih pravnih poslova, jer je tu uvek ula u sadraj pravnog posla i
poznata je drugoj stranci. Kada sin daje poklon majci, motiv poklona je poznat poklonodavcu i
poklonopimcu. Znaajan sluaj nebitne zablude o motivu je tzv. Zabluda u kalkulaciji raunu. Ona
postoji ako se kod obraunavanja cene napravi greka. Ugovor je punovaan sa pogreno obraunatom
cenom, jer je obraunavanje cene naelno stvar prodavca. Izuzetak postoji samo ako je kalkulacija
drugoj strani bila poznata kao predmet pregovora koji su voeni prije zakljuivanja ugovora. Takav
ugovor se moe osporiti.
145. NESPORAZUM (dissens)
Lice u zabludi veruje da je zakljuilo jedan drugi ugovor od onog za koji je svoju saglasnost dalo.
Jedna stranka eli da proda odreenu stvar, a druga misli da eli da je izda u zakup ili da na poklon.
Kod ove vrste zablude i nema pravnog posla, jer postoji odsustvo saglasnosti, volja. Kada strane veruju
da su saglasne, a u stvari meu njima postoji nesporazum o prirodi ugovora, ili osnovu, ili o predmetu
obaveze, ugovor ne nastaje.
Kod otvorenog nesporazuma stranke su svesne da se jo nisu saglasile. Ne postoji zabluda o prirodi
pravnog posla kod falsa demonstratio. U ovom sluaju stranke su svoju volju izrazile netanim reima,
izabrale su pogrenu oznaku za ugovor, ali su u stvarnosti saglasne.
146. ZABLUDA ZBOG KRIVOG PRENOENJA
Prema pravilima koja vae za zabludu raspravlja se sluaj krivog prenoenja izjave preko glasonoe ili
preko pote. Ovde razlika izmeu stvarne volje i faktiki izjavljene volje nastaje zbog krivog
prenoenja. Npr. na telegramu glasi kupujem umesto prodajem. Volja je tano izjavljena prilikom
predavanja telegrama na poti, ali je potanski slubenik pogreno preneo tekst. Poiljalac je ovde u
zabludi i on moe pobijati pravni posao zbog zablude, prema pravilima koja vae za zabludu. I ovde se
trai da zabluda koja je nastala zbog krivog prenoenja bude bitna da bi pravni posao mogao da se
poniti zbog zablude. Ako je neko rezervisao u hotelu telefonom sobu broj 23, a preneto je broj 13, a
one su potpuno iste, ne moe odbiti tu sobu zbog sujevernosti i slino.
147. ZABLUDA KAO RAZLOG RULJIVOSTI PRAVNOG POSLA U UPOREDNOM PRAVU
Negativne pretpostavke kada se posao zakljuen u zabludi ne moe osporavati, onda bi to bilo sledee:
a) Ako bi osporavanje punovanosti pravnog posla zakljuenog u zabludi bilo u protivrenosti sa
naelom savesnosti i potenja i dobrim obiajima.
b) Ako bi poniotenje pravnog posla zbog zablude bilo protivno utvrenim naelima drutvenog
ureenja i prinudnim propisima
c) Ako je zabluda beznaajna nebitna
d) Ako druga strana ugovornica bude spremna da izvri pravni posao kao da zablude nije bilo
e) Ako se zabluda odnosi na okolnosti koje spadaju u sferu rizika one strane ugovornice koja se
nalazi u zabludi.

56

148. PREVARA
Kada govorimo o manama volje kao razloga za ruljivost pravnog posla, sve te mane volje moemo
podeliti u dve grupe:
- Prva grupa koju obuhvataju mane volje koje su rezultat uticaja nekorektnog ponaanja protivne
stranke, ili treeg lica. Ovu grupu saunjavaju prevara, pretnja i prinuda.
- Drugu grupu ine mane koje nisu prouzrokovane etikim povredama druge strane ugovornice.
Tu spada samo zabluda.
Namerna zabluda, ili kako se u graanskom pravu naziva prevara, je navoenje druge strane
ugovornice na zakljuenje jednog ugovora, ili na preduzimanje drugog pravnog posla izazivanjem
zablude kod druge strane, ili protivpravnim koritenjem ve stvorene zablude.
Kod prevare se radi o specijalnom sluaju zablude i njene karakteristike su to se svijesno izaziva ili
koristi. Ako jedna strana izazove zabludu kod druge ili je odrava u zabludi u nameri da je time navede
na zakljuenje ugovora, druga strana moe zahtevati ponitenje ugovora i onda kada zabluda nije bitna.
Poto prevara predstavlja povredu dobrih obiaja, dovoljno je da je njom izazvana ma koja vrsta
zablude, bitna ili nebitna, dakle i zabluda o motivu, pa da posao pod prevarom bude poniten.
Zakon o obligacijama razlikuje dva sluaja prevare:
- kada je druga strana ugovornica dolaznu prevaru prouzrokovala, i
- kada je tree lice prouzrokovalo prevaru, a jedna je strana ugovornica svesno prevaru
iskoristila.
149. KADA PREVARU VRI DRUGA STRANA UGOVORNICA
Zakon i sudska praksa razlikuju dve vrste prevarnih radnji:
a) utanje o odreenim injenicama i nepruanje odgovarajue informacije;
b) namerno navoenje pogrenih podataka kako bi se druga strana navela na zakljuenje ugovora.
Ko otkrije zabludu druge stranke, duan je da joj prui optu informaciju (npr. da kuu koju prodaje da
je vlana). Da bi postojala prevara potrebno je da budu ispunjeni sledei uslovi:
- Prevara mora da bude namerno izvrena
- Izmeu prevare i zakljuenog ugovora mora da postoji kauzalna veza. Prevara mora biti uzrok za
zakljuenje ugovora ili za sadrinu ugovora.
150. KORIENJE PREVARE KOJU JE PROUZROKOVALO TREE LICE
Ako je prevaru uinilo tree lice, prevara utie na sam ugovor, ako je druga ugovorna strana u vreme
zakljuenja ugovora znala ili morala znati za prevaru. Ako je prevara izvrena od treeg lica, a protivna
strana ugovornica nije znala za nju, niti je morala znati, to ne predstavlja razlog za nevanost pravnog
posla. Naravno u takvom sluaju prevarena strana moe traiti naknadu tete od izvrioca prevare. Po
naem pravu postoji izuzetak. Ugovor bez naknade moe se ponititi i kada je prevaru uinilo tree
lice, bez obzira da li je druga ugovorna strana u vreme zakljuenja ugovora znala, morala znati za
prevaru.
151. DEJSTVA UGOVORA ZAKLJUENOG POD PREVAROM
Dejstvo ugovora zakljuenog pod prevarom naelno je isto kao i kod ugovora zakljuenog sa bitnom
zabludom. Prevarena strana moe zahtevati ponitaj tako zakljuenog ugovora. Prevarena strana moe
zahtevati ponitenje tako zakljuenog ugovora u prekluzivnom roku od jedne godine. Rok tee od
momenta saznanja za prevaru, odnosno postoji i objektivni rok od tri godine koji se rauna od dana
zakljuenja ugovora. Ako se u tom roku ugovor ne napadne, on se konvaldira i smatra se od poetka
punovano zakljuen.
Posledice prevare razlikuju se od posledica kod ugovora zakljuenih u zabludi po tome to prevarena
strana uvek ima pravo prema onome ko je izazvao prevaru na naknadu prouzrokovane tete iz deliktne
radnje, za razliku od lica koje se nalazi u zabludi.
152. PRETNJA
Pretnja predstavlja nedostatak volje i sastoji se u tome to je jedna strana ugovornica daje odreenu
izjavu volje pod uticajem pretnji i straha koji je kod nje prouzrokovan. Za pretnju moraju biti ispunjeni
odreeni uslovi:
57

1. Mora se raditi o opravdanom strahu. To znai da lice kome je zapreeno uopte nije u stanju da
sprei zlo stavljeno u izgled. Pretnja mora da bude sadanja, tj. da lice od nje ne moe da se
odbrani i da ona moe izazvati strah i kod nepokolebljivog lica. Ako jedan slab ovek zapreti
bokserskom ampionu da e mu opaliti amar ako mu ovaj ne da na poklon odreenu stvar, ta
pretnja ne moe izazvati opravdani strah, pa je prema tome irelevantna.
2. Izmeu straha i odluke volje kod lica kome se preti mora postojati uzrona veza. Samo ako je
pod uticajem pretnje zakljuen ugovor moe se druga strana pozivati na ovaj nedostatak volje.
3. Pretnja mora biti protivpravna. Protivpravnost se odnosi na cilj koji se postie pretnjom, ili na
sredstva kojima se vri pretnja.
153. PRETNJA IZAZVANA OD STRANE TREEG LICA
Ponitenjem ugovora koji je zakljuen pod pretnjom koju je prouzrokovalo tree lice moe se protivnoj
strani koja je bila savesna, tj. nije znala niti je morala znati za pretnju, prouzrokovati teta. U takvom
sluaju tu tetu e morati da nadoknadi stranka koja trai ponitaj ugovora zbog pretnje.
154. PRAVNE POSLEDICE PRETNJE
Ugovor koji je zakljuen pod pretnjom moe se ponititi od strane ugovornice kojoj je bilo zapreeno i
kod koje je na taj nain bio prouzrokovan opravdan strah, pa je svoju odluku donela pod takvim
uticajem.
Pravo zahtjevanja ponitenja ugovora zbog pretnje prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja
za pretnju, odnosno od prestanka prinude. To pravo u svakom sluaju prestaje istekom roka od tri
godine od dana zakljuenja ugovora. Ako se ne trai ponitaj ugovora zbog pretnje u ovim
prekluzivnim rokovima, ili ako se stranka odrekne prava da ugovor pobija zbog pretnje, ugovor se
konvaldira-osnauje i smatra se da je od poetka bio punovano zakljuen. Stranka kojoj je prijeeno
ima pravo da od druge strane zahteva naknadu tete, kao i vraanje onoga to je u ugovoru dala, ako je
to mogue, a ako nije moe zahtevati novanu nadoknadu.
155. PRINUDA
Iako prinuda predstavlja jedan nedostatak volje (manu volje), Zakon o obligacionim odnosima pod
manama volje izriito ne nabraja prinudan ugovor. Pravo zahtevati ponitenje ruljivog ugovora
prestaje istekom roka od jedne godine od dana saznanja za razlog ruljivosti, odnosno od prestanka
prinude.
Pravni posao je zakljuen pod prinudom kada se u momentu zakljuenja pravnog posla primenjuje sila.
Neko lice je pod uticajem batina koje je dobio, dalo izjavu da pristaje na zakljuenje jednog ugovora.
Kod pretnje se ugovornom partneru stavlja u izgled neko zlo ako ne da zahtevanu izjavu. Dakle vri se
psihiki uticaj, dok je kod prinude u pitanju fiziki uticaj. Pravni posaio zakljuen pod prinudom je
ruljiv. Zainteresovana stranka moe traiti njegov ponitaj u roku koji vai za prevaru i pretnju.
156. PRIVIDNI I PRIKRIVENI UGOVORI
U ruljive pravne poslove zbog nedostatka volje spadaju i prividni i prikriveni pravni poslovi. Dunik
da bi osujetio da se njegovi poverioci naplate iz vrednosti slike poznatog majstora koju poseduje i koje
ne eli da se lii, zakljui sa svojim prijateljem pismeni ugovor o prodaji te slike. Uprkos pismenoj
formi ugovora, oni su dogovorili da faktiki ne doe ni do kakvog prelaska svojine na slici, ve da ona
i dalje ostaje u svojini dosadanjeg vlasnika.
U drugom sluaju stranke su navele manju cenu od stvarne ugovorne kako bi obmanule poreske vlasti i
platile manji porez na promet nepokretnosti. Zajedniko je da su dve stranke izjavile da zakljuuju
ugovor, ali su pri tome saglasne da u stvarnosti ne ele takvo zakljuenje ugovora. Prividni ugovor
nema dejstva meu ugovornim stranama. Ali ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor, taj drugi
vai ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost.
157. FIKTIVNI PRAVNI POSLOVI
Prividni ili fiktivni pravni poslovi postoje onda kada je izjava volje u saglasnosti sa drugom stranom
ugovornicom data samo prividno. Fiktivni posao je zakljuen samo da se stvori privid da je zakljuen,
58

bez namere stranaka da izazove pravna dejstva. U pravnoj prirodi fiktivnog pravnog posla odrava se
protivrenost koja postoji izmeu teorije volje i teorije izjave.
Prema tzv. Teoriji volje za punovanost izjavljene volje potrebno je da je volja izjavioca usmerena
neposredno na nastanak ili prestanak pravnog odnosa. Zatim je neophodno da postoji saglasnost volje i
izjave. Ako je izjava volje data da pravno dejstvo nastane samo prividno, onda to prema teoriji volje
znai da nastanak pravnog dejstva u stvarnosti nije eljen.
Prema tzv. Teoriji izjave, punovanost izjavljene volje ne presuuje se prema unutranjoj volji
izjavioca, ve prema spolja izraenoj volji, tj. Prema izjavi onako kako ju je razumeo primalac izjave,
odnosno kako bi je prema okolnostima mogao da razume.
Kod dejstva fiktivnog ugovora moramo razlikovati pravni odnos izmeu strana ugovornica i pravni
odnos dunika iz prividnog posla prema treim licima:
1. izmeu strana fiktivnog ugovora ugovor nema nikakvog dejstva,
2. prividnost ugovora ne moe se isticati prema treem savesnom licu.
Zakljuenjem prividnog posla ne mogu se vreati interesi treeg lica koje je verovalo u punovanost
ovog posla. Ako je tree lice steklo neka prava verujui u punovanost prividnog ugovora, prividnost
se prema njemu ne moe isticati.
158. SIMULOVANI PRAVNI POSLOVI
Simulovani pravni poslovi postoje ako se kod kupoprodaje nepokretnosti iz poreskih razloga u
ugovoru navede manja kupoprodajna cena od stvarno ugovorene. Netani podaci o kupovnoj ceni
predstavljaju primer fiktivnog posla, a stvarno ugovorena kupovna cena predstavlja disimulovani
posao koga su stranke zakljuile. U konkretnom sluaju imamo dva posla, simulovanu kupoprodaju,
kojim se pokriva drugi pravni posao poklon. Poto se simulovanim pravnim poslom pokriva jedan
drugi pravni posao, takav posao je nitav, jer nedostaje volja kao bitan elemenat svakog pravnog posla.
Za disimulovan pravni posao vai pravilo da se njegova punovanost presuuje prema pravilima koja
vae za taj posao. U navedenom sluaju kupoprodaja ne vai jer je simulovana, dok je ugovor o
poklonu punovaan. Kod disimulovanog posla se utvruje sadrina planiranog ugovora, kroz skrivenu
izjavu u prividnom-simulovanom poslu. Vaenje disimulovanog pravnog posla treba da nastane tek sa
zakljuenjem prividnog posla. Stranke ovde uglavnom slede dvostruki cilj: one hoe da zakljue
odreeni pravni posao, a da istovremeno obmanu okolinu o stvarnoj sadrini ovog posla. Sa prividnom
izjavom volja izvrava se tajno postignuta saglasnost izmeu strana ugovornica.
159. RAZGRANIENJE FIKTIVNOG I SIMULOVANOG OD SRODNIH PRAVNIH
POSLOVA
Prividni posao treba najpre razgraniiti od fiducijarnog pravnog posla. U fiducijarnom pravnom poslu
dolazi do punovanog prenosa stvarnog prava sa istovremenim obligacionopravnim ogranienjem u
vrenju tog prava. Preneti predmeti pravno pripadaju fiducijaru, a ekonomski posmatrano njihov
vlasnik ostaje fiducijant. Fiducijerni prenos prava stvarno je eljan od stranaka. Treba razgraniiti
prividan posao od posla zakljuenog sa tzv. Podmetnutim licem. Kao podmetnuto-skriveno lice smatra
se ono lice koje radi za nekog drugog ko stoji iza njega, a koji iz bilo kojih razloga ne eli da se pojavi
kao stranka pri zakljuenju posla. Ako druga strana ugovornica ne zna da je posao zakljuen za raun
drugog lica koje stoji iza podmetnutog lica, podmetnuto lice je samo posredni zastupnik gospodara
posla. U takvom sluaju podmetnuto lice postaje vlasnik steene stvari, pa je tek onda prenosi na
gospodara posla. Po takvom miljenju ugovor koji zakljui podmetnuto lice je fiktivan.
Drugaija je situacija kada je ugovor zakljuen sa podmetnutim licem. Ovde je podmetnuto lice i
posredni i neposredni zastupnik. I tada je zakljueni ugovor prividan, dok onaj posao koji je stvarno
eljen sa licem koje stoji iza podmetnutog disimilovani posao. Treba napraviti razliku izmeu
prividnog posla i posla kojim se izigrava zakon. Pravni posao sa kojim se izigrava zakon je onaj kojim
stranke ele da izbegnu primenu odgovarajue zakonske odredbe i da ostvare zabranjeni rezultat.
Ovakav posao kojim se izbegava zakon nije prividan, ve onaj koji su stranke eljele stvarno da
zakljue.
Od prividnog posla treba razlikovati mentalnu rezervu. I mentalna rezerva se odlikuje momentom
tajnosti (skrivanja). Ona je skrivanje u odnosu na drugu stranu ugovornicu, naime skriveno
59

zadravanje volje. Mentalna rezerva u sebi sadri la, nemoralnost u odnosu na drugog ugovornog
partnera. Pravni posao zakljuen sa mentalnom rezervom je punovaan.
160. POSAO ZAKLJUEN U ALI
Ruljivi su i pravni poslovi zakljueni u ali kod kojih ne postoji ozbiljna izjava volje gde izjavilac
oekuje da njegova izjava nee biti shvaena ozbiljno. Tu spadaju i poslovi zakljueni u pedagoke
svrhe, poslovi zakljueni na asu kao i one izjave volje koje su date na pozornici. Kod ovakvih pravnih
poslova jedno lice daje izjavu volje koja nije ozbiljna, jer vjeruje da e druga strana shavatiti alu. Ako
druga strana ne primeti alu i preuzme odgovarajue dispozicije, lice koje se alilo duno je da mu
nadoknadi prouzrokovanu tetu, koja je proistekla iz poverenja poklonjenog neozbiljnoj izjavi (teta
zbog poverenja). Kod poslova koji su zakljueni u ali, koje je druga strana ozbiljno shvatila,
poverovala u datu izjavu, postoji zabluda i pravo stranke koja se nalazi u zabludi da zahteva da se
takav posao poniti zbog zablude.
161. PRAVNI POSLOVI OGRANIENO SPOSOBNOG POSLOVNOG LICA
Poslovi koje zakljuuje ogranieno poslovno sposobno lice spadaju u ruljive pravne poslove. Za
zakljuenje svih poslova ogranieno sposobno lice mora imati odobrenje svog zakonskog zastupnika.
Bez svog zastupnika moe zakljuiti samo one ugovore ije mu je zakljuenje zakonom dozvoljeno.
Ako je ogranieno poslovno sposobno lice bez saglasnosti zakonskog zastupnika zakljuilo pravni
posao, takav posao nije nitav, ve je nepunovaan. On se moe naknadno osnaiti, saglasnou ili
odobrenjem zakonskog zastupnika. Druga strana od takvog ugovora ne moe odustati, ve je potrebno
da se obrati zakonskom zastupniku da se izjasni da li odobrava taj ugovor. Ako se zastupnik ne izjasni
u roku od 30 dana, smatrae se da je odbio da ga odobri. Saugovara poslovno nesposobnog lica koji
nije znao za njegovu poslovnu nesposobnost, moe odustati od ugovora koji je zakljuio sa njim bez
odobrenja njegovog zakonskog zastupnika. Ovo pravo da se odustane od ugovora zakljuenog sa
poslovno nesposobnim licem, gasi se po isteku 30 dana od dana saznanja za poslovnu nesposobnost.
Odobrenje zakonskog zastupnika na zakljueni ugovor deluje retroaktivno tako da pravni posao vai
od momenta kada je zakljuen, a ne od momenta kada je dato odobrenje.
POSLEDICE NEVANOSTI PRAVNIH POSLOVA
162. POJAM NEVANOSTI PRAVNOG POSLA
Nitav pravni posao znai potpuno negiranje pravnog posla, kako u odnosu izmeu stranaka, tako i
prema treim licima. On ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo i smatra se da nije ni zakljuen. Na
nitavost se moe pozivati svako, ne samo stranke koje su zakljuile nitav pravni posao, ve i njihovi
pravni sljedbenici i sva lica na iji poloaj utie nitavost pravnog posla.
Kod ruljivog pravnog posla je izazvano eljeno pravno dejstvo, ali se zbog manljivog injeninog
stanja pravni posao u odreenom roku moe napadati od strane zainteresovanog lica. Ako ga ovlaeno
lice napadne, smatra se da pravni posao ne vai retroaktivno od momenta zakljuenja (ex tunc), a ne
od momenta isticanja razloga ruljivosti.
Posljedice nitavosti i ruljivosti su potpuno iste: i nitavni i ruljivi pravni posao, kada je ruljivost
dovela do nevanost, ne postoje od samog poetka. Razlike izmeu njih postoje u prethodnoj fazi, u
pogledu lica koja ih mogu ponititi i vremena kada ih mogu ponititi.
Po pravilu posljedice nitavosti se ne mogu otkloniti (konvalidirati) to se grbo rodi vreme ga ne
ispravi. Nitav ugovor ne postaje punovaan kada zabrana ili koji drugi uzrok nitavosti naknadno
nestane. Ali ako je zabrana bila manjeg znaaja, a ugovor izvren, nitavost se ne moe isticati. Na
nitavost sud pazi po slubenoj dunost i na nju se moe pozvati svako zainteresovano lice. Pravo na
isticanje nitavosti ne gasi se, odnosno tuba za nitavost ne zastarjeva.
Tuba za ruljivost pravnog posla zastareva. Pravo zahtevati ponitenje ruljivog ugovora prestaje
istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog ruljivosti, odnosno od prestanka prinude. To
pravo prestaje u svakom sluaju istekom roka od tri godine od dana zakljuenja ugovora. Samo
ugovorna strana u ijem je interesu ruljivost ustanovljena moe traiti da se ugovor poniti.

60

163. DELIMINA NEVANOST PRAVNOG POSLA


Nevanost moe da pogaa samo jedan deo pravnog posla, tj. Pojedine odredbe ili klauzule ugovora.
(npr. ugovorena vea kamata nego to je zakonom predvieno, pravni posao ne vai samo u djelu koji
odreuje kamatu viu od zakonske).
Nevanost pravnog posla ne moe biti delimina, ako je nevaea bitna sadrina pravnog posla.
Nitavost neke odredbe ugovora ne povlai nitavost i samog ugovora, ako on moe opstati bez nitave
odredbe, i ako ona nije bila ni uslov ugovora, ni odluujua pobuda zbog koje je ugovor zakljuen.
164. KONVERZIJA NITAVIH PRAVNIH POSLOVA
Poseban sluaj djelimine nevanosti pravnog posla postoji kada stranke ele da ostvare jedan pravni
posao koji ne moe da bude punovaan, ali njihova izraena volja sadri i uslove za punovanost
nekog drugog pravnog posla, kojim mogu postii slian cilj i rezultat. U takvom sluaju vai ovaj
drugi posao, ako se moe pretpostaviti da bi stranke hjele ovaj drugi posao i to se naziva konverzija.
Konverzija je pretvaranje nitavog u drugi valjan pravni posao.
Kada nitav ugovor ispunjava uslove za punovanost nekog drugog ugovora, onda e meu
ugovaraima vaiti taj drugi ugovor, ako bi to bilo u saglasnosti sa ciljem koji su ugovarai imali u
vidu kada su ugovor zakljuili i ako se moe uzeti da bi oni zakljuili taj ugovor da su znali za
nitavost svog ugovora.
Konverzijom se ostvaruju ciljevi koje su stranke elele da ostvare zakljuenjem nitavog ugovora, sada
samo u drugoj formi i preko drugog ugovora.
Konverzija ne dolazi u obzir ako su ciljevi koje su sledile stranke protivne javnom poretku i dobrim
obiajima. Ako pravni posao koga su stranke zakljuile vree neku zakonsku zabranu, onda je njegova
konverzija u drugi pravni posao doputena, ako u cilju zabrane ne protuvrei i ovaj drugi pravni posao.
Za primenu konverzije dovoljno je da se ekonomski efekti koji su trebali da se ostvare nitavim
pravnim poslom mogu postii drugim poslom, uz pretpostavku da su stranke u nemogunosti
ostvarenja punog efekta elele i delimino ostvarenje tih efekata.
Mogunost konverzije pretpostavlja da su ispunjeni svi uslovi za punovanost drugog posla kojim se
nitavi ugovor spaava poslovna sposobnost stranaka, doputenost sadrine i potrebna forma.
Jednostrani pravni posao koji je nepunovaan zbog neispunjenja zakonskih uslova, pretvara se
konverzijom u ponudu za zakljuenje ugovora odgovarajueg sadraja. Npr. kasno dati otkaz moe se
smatrati kao ponuda za raskid ugovra, zakasneli prihvat ponude smatra se kao nova ponuda, prihvati
ponude koji odstupa od sadraja ponude smatra se kao odbijanje ponude i injenje nove ponude.
Cilj konverzije je da se nitavi pravni posao spase pomou posla kojim se postiu slini rezultati,
polazei od injenice da ira namjera stranaka sadri u sebi i uu namjeru.
165. KONVALIDACIJA RULJIVIH PRAVNIH POSLOVA (definitivno osnaenje ruljivog
pravnog posla u valjan pravni posao)
Ako stranka koja je zainteresovana da istakne razlog ruljivosti to ne uradi u propisanom vremenu, ili
se odrekne prava da iste razlog ruljivosti, pravni posao se konvalidira-osnauje.
Pravni posao koji je u poetku bio manljiv, moe da se konvaldira naknadno, u sluajevima kada se
odobrenje koje je potrebno za punovanost pravnog posla naknadno da. Npr. ako maloletnik zakljui
pravni posao bez odobrenja, a prizna ga po nastupanju punoletstva.
Pravni posao o prenosu vai samo u pismenoj formi. Ako stranke sklope usmeni ugovor o prenosu
nepokretnosti, pa ga izvre, konvalidira se usmeno zakljueni ugovor.
166. POSLEDICE NITAVOSTI I RULJIVOSTI PRAVNIH POSLOVA
Ako je pravni posao proglaen nevaeim, svejedno iz kog razloga, treba razlikovati dve situacije:
a) situaciju zakljuenog ili neizvrenog pravnog posla;
b) situaciju zakljuenog i izvrenog.
U prvom sluaju nijedna strana nee biti duna da ispuni svoju obavezu, jer je pravni posao nevaei
od samog poetka.
U drugom sluaju, svaka ugovorna strana je duna da vrati drugoj sve ono to je primila na osnovu
takvog ugovora, a ako to nije mogue, ili ako se priroda onog to je ispunjeno protivi vraanju, ima se
61

dati odgovarajua naknada u novcu, prema cijenama u vrijeme donoenja sudske odluke. Vri se
restitucija i to po pravilu dvostrana.
Restitucija moe biti i jednostrana, tako da samo savesna strana moe traiti povraaj onoga to je
dala, dok nesavesna strana za ponitenje ugovora ne moe dobiti ono to je po ugovoru dala, ve se to
moe oduzeti u korist optine.
U svim pravima kao i u naem, vai pravilo da ako je neko neto dao radi postizanja nekog
nezakonitog ili nemoralnog cilja, ne moe traiti natrag ono to je dao.
Lice koje je izazvalo prevaru, pretnju ili prinudu, duno je da drugoj stranci nadoknadi tetu. Ta
obaveza postoji i za lice koje je bilo u zabludi, kada zbog toga trai ponitaj pravnog posla, poto je
usljed njegove zablude dolo do nevanosti pravnog posla koja je drugoj strani prouzrokovala tetu.
OBJEKTI GRAANSKOG PRAVA
167. POJAM OBJEKTA
Objekat (predmet) subjektivnih prava predstvalja ono na ta je upereno subjektivno pravo. Veina
zapadnih autora smatra da objekte graanskog prava ine:
- ovek i njegova sopstvena linost (kod linih prava), a zatim i druge linosti npr. kod
porodinih prava (djete, staranik na kojima otac i staralac imaju apsolutno pravo)
- stvari materijalni delovi prirode,
- odreene bestelesne stvari ime, firma, proizvodi ljudskog duha kao to su knjievna,
umjetnika, muzika djela, pronalasci,
- prava (sporno je da li jedno pravo, potraivanje moe biti predmet jednog drugog pravazalonog),
- imovina kao celina,
- industrijsko preduzee kao skup proizvodnih faktora.
Objekat graanskog prava moe da bude samo ono to se posredno ili neposredno moe svesti na
ekonomska dobra, odnosno na novac. Ti objekti su stvari, ljudske radnje, lina dobra i proizvodi
ljudskog duha.
168. PRAVNI POJAM STVARI
Pod stvarima u pravnom smislu podrazumevamo materijalne delove prirode koji su potinjeni ljudskoj
moi. Da bi se materijalni predmet tretirao kao stvar, neophodno je da je ogranien u prostora, zbog
toga nisu prirodne snage stvara (toplota elektricitet, slobodan vazduh, tekua voda, more).
Da bi materijalni deo prirode bio stvar u pravnom smislu rei, potrebno je da on predstavlja celinu za
sebe i da bude neto samostalno(npr. vrata na ormanu nisu stvar jer nemaju privrednu samostalnost,
plod na drvetu, par cipela ili rukavica ine samostalne stvar, a pojedina cipela ili rukavica nisu stvari,
ve dio jedne stvari).
Materijalni predmeti moraju biti potinjeni ljudskoj moi da bi bili stvari u pravnom smislu rei. Stoga
se kao stvari ne mogu tretirati mesec i zvezde. ovek se ne moe tretirati kao stvar, niti su delovi
oveijeg tela stvari.
Stvari treba pravno razlikovati od zbira stvari. Zbir stvari predstavlja mnotvo stvari, koje ne
sainjavaju jednu novu stvar. Npr. biblioteka jednog naunika nije stvar ve zbir stvari. Zbir stvari je:
stado ovaca, robni lager, zbirka maraka.
Stvar se moe opisati kao materijalni deo prirode potinjen ljudskoj vlasti, koji ima ogranieno mesto
u prostoru i koji je samostalan. Stvar ima i neka drutvena svojstva zbog kojih ste pojam stvari mijenja
od pravnog poretka jedne drave do druge. Danas dominantno drutveno svojstvo stvari je da je stvar
roba, dakle da je namijenjena za prodaju, da je prometljiva.
Materijalni delovi prirode koji se nalaze van prometa, tzv. javna dobra, namenjeni su za korist u
javnom interesu i ne mogu biti predmet graanskog prava. To su putevi, parkovi, mostovi, spomenici.
Na njima postoji javnopravni, administrativni reim.
Jedna odreena grupa stvari koji spadaju u javna dobra po svojim svojstvima i prirodnim osobinama
ne moe biti predmet svojine i drugih graanskih prava. Neke od tih stvari su iskljuene iz prometa
zbog svoje tano odreene namjene (zgrade raznih ustanova i organa, kao i inventar u njima). One su
stvari van prometa samo dotle dok je sticanje graanskih prava na njima u protivrenosti sa njihovom
62

namjenom. im im prestane tano odreena namjena, te stvari postaju predmet graanskopravnog


prometa.
Kumulativno ispunjena oba uslova (da je stvar materijalni dio prirode potinjen ljudskoj vlasti i da je
taj predmet roba) daju nam pojam stvari u graanskom pravu.
169. PODELA STVARI
Podela stvari u svim sistemima se vrila u zavisnosti od drutvenih svojstava stvari i njihovog
privrednog znaaja. U zavisnosti od znaaja koje su pojedine stvari imale u jednom odreenom
poretku, postojale su i odreene podijele stvari. U rimskom pravu su najvanija sredstva za
proizvodnju bili rob i zemlja. Stoga je i najznaajnija podela stvari bila na res mancipi (stvari koje se
mogu sticati mancipacijom - u koju je spadao rob, krupna stoka, zemljite) i res nec mancipi. (stvari
koje se mogu sticati bez mancipacije, manje vrijedne: sitna stoka, poljoprivredni inventar, namjetaj).
170. SREDSTVA ZA PROIZVODNJU I PREDMETI ZA POTRONJU
Sredstva za proizvodnju i druga sredstva rada su stvari pomou kojih se obavlja proces proizvodnje,
odnosno vri druga delatnost. To je zajedno sa sredstvima za potronju kategorija politike ekonomije,
vrlo znaajna za pravo jer je osnov dalje podele stvari na osnovna i obrtna sredstva. Sredstva za
proizvodnju prenose se postepeno u vie proizvodnih ciklusa, po pravilu obuhvataju osnovna sredstvagraanske objekte koji slue u privredne svrhe, orua za rad, itd. Predmet potronje sainjavaju obrtna
sredstva materijali za reprodukciju, gotovi proizvodi, novac i tako dalje.
171. STVARI U PROMETU I VAN PROMETA
Stvari koje mogu biti predmet imovinskopravnih poslova su stvari u prometu (res commercium).
Odreeni krug predmeta je zbog svoje namene da se koriste u javnom interesu iskljuen iz prometa, tj.
Ne moe ili ogranieno moe biti predmet imovinskopravnih poslova (res extra commercium).
U mnogim dravama stvari koje slue religijskom kultu (svete stvari) takoe se nalaze van prometa.
Kod nas su one u svojini verskih organizacija i drugih graanskopravnih lica, a s obzirom da je drava
odvojena od ckrve, one se nalaze u prometu (zgrade, verski rekviziti, zvona) i sa njema se moe
raspolagati sem ukoliko se takve stvari nalaze pod naroitom zatitom drave, kao kulturni spomenici.
Groblja su kod nas van prometa. Za koritenje zemljita nad njima vai specijalni administrativnopravni reim.
Danas u zapadnim zemljama najveu kategoriju stvari van prometa predstavljaju stvari u optoj
upotrebi (res publicas), tj. Javna dobra (putevi, trgovi, ulice, mostovi, parkovi, jezera, rijeke, kanali i
druge stvari koje slue svaijoj upotrebi). Na njima postoji svojina javnopravnih korporacija, drave i
optine.
U stvari van prometa spadaju sudske i razne upravne zgrade, kasarne, vojna utvrenja, naoruanje (tzv.
Upravna imovina drave). Ove stvari se nalaze u svojini drave i javnopravnih korporacija.
U naem pravu takoe se moe usvojiti kategorija stvari koje se nalaze van prometa i ine javna dobra.
Nai pozitivni propisi ne usvajaju termin javna dobra za stvari u optoj upotrebi. Najee se umesto
termina javno dobro upotrebljava termin stvari u optoj upotrebi.
Stvari se mogu nalaziti i u ogranienom prometu. Vrlo esto se prodaja nekog predmeta uslovljava
prethodnom administrativnom dozvolom, u cilju kontrole prometa od strane dravnih organa, zbog
opte sigurnosti, zdravlja i drugih razloga. Npr. promet vatrenog oruja i municije je ogranien na lica
koja su prethodno dobila dozvolu za noenje oruja, a ovakvim stvarima mogu trgovati samo
koncesionirana trgovinska preduzea. Ogranien je promet lijekova i opojnih droga (izdavanje lijekova
samo po receptu ljekara), zatim promet radioaktivnih izotopa, zlato i drugi plemeniti metali, kao i
strana valuta.
172. NEPOKRETNE I POKRETNE STVARI
Podela stvari na pokretne i nepokretne je nunost u zemljama u kojima postoji privatna svojina na
zemlji.
U nepokretne stvari spadaju zemljita, zgrade i druge stvari koje su sa zemljitem vrsto vezane.
Meu nepokretnostima najznaajnije je zemljite. Imovinska prava na zemljitu se utvruju upisom u
zemljine knjige. Imovina pojedinca se moe sastojati od vie parcela, od kojih je svaka samostalna
63

stvar u prometu. Zemljite je prema tome dio zemljine povrine uveden u zemljine knjige kao
zemljite. Vrlo vana nepokretnost je i zgrada vrsto vezana za zemlju. Svi sastavni delovi zgrade,
vodovodne cevi i instalacije ugraene u zgradu, takoe su nepokretnosti. U nepokretnosti spadaju
trava, drvee, plodovi i sve to raa na zemlji dok se ne odvoji od zemljita.
Poto je u konkretnom sluaju glavna stvar zemljite nepokretnost, to e i pokretne stvari koje slue
za prirodno iskoritavanje te nepokretnosti biti tretirane u pravu kao nepokretne stvari po nameni
(poljoprivrene maine, alati i stoka). Nepokretne stvari po nameni su pripadak.
Ima odreenih stvari koje su po svojoj prirodi nepokretne (drvee, plodovi na drvetu, cigle, grede i
crep na kui koja je namenjena za ruenje), ali su namenjene da u budunosti postanu postanu pokretne
stvari (cigle kada se srui kua, plod kada se obere..). Ove stvari, iako u momentu zakljuenja ugovora
su nepokretne (ako neko proda jo neponjevene ili neobrane plodove) u pravu tretiraju se kao
pokretne stvari po nameni anticipirane pokretne stvari.
Kao nepokretnost se tretiraju brod i vazduhoplovna sredstva. Iako su po prirodi pokretni u pravu se
smatra kao nepokretnost.
Pokretne stvari su svi ostali telesni predmeti koji se mogu premetati sa mesta na mesto, bez povrede
svoje sutine, koje se ne smatraju nepokretnostima. Nepokretnosti se granie sa drugim
nepokretnostima i za njih vai odnos susedstva. Pokretnosti su samostalne, postoje same i ne nalaze se
ni u kakvom odnosu susedstva. Nepokretnosti su neunitive i nezamenljive. Ne mogu se serijskom
proizvodnjom uveati (vai za zemljite). Kod pokretnih stvari je upravo sve obrnuto: potrone su,
zamenljive i mogu se umnoavati i proizvoditi.
Svojina se stie na nepokretnostima upisom u zemljine knjige. Prenos svojine na pokretnim stvarima
lien je formalnosti i nastaje u momentu kada je izvrena prodaja pokretnih stvari na osnovu ugovoru.
Ako se svojina pribavlja odrajem na pokretnim i nepokretnim stvarima, dui su rokovi za odraaj
nepokretnih stvari, a krai za odraj pokretnih. Na pokretnim stvarima se zasniva pravo rune zaloge,
na nepokretnim hipoteka.
173. INDIVIDUALNO ODREENE STVARI I STVARI ODREENE PO RODU
Stvari odreene po rodu su one pokretne stvari koje se u pravnom prometu se odreuju po vrsti, meri
i broju. U te stvari spadaju najprije novac, kao opte prometno sredstvo, zatim ito krompir, brano,
serijski proizveden nametaj i maine. Stvari odreene po rodu su lako prometljive i lako zamenljive
stvari.
Individualno odreene stvari su one koje se u pravnom prometu odreuju kao jedinstveni primerak u
svom rodu, ili su pravnim poslom izmeu stranaka odreene kao takve. To su zemljita, odelo saiveno
po meri, nametaj izreen po nacrtu, umetnike slike. Ako se stvar odreena po rodu izdvoji iz grupe i
na taj nain individualizira, ona se tretira kao individualno odreena stvar.
Ova podela stvari ima poseban znaaj u obligacionom pravu. Naknada tete zbog gubitka ili oteenja
po rodu odreene stvari vri se naturalnom restitucijom, tj. Isporukom takvih stvari istog roda, a za
individualno odreene stvari uvek se daje naknada u novcu.
Rod nikada ne propada (genera non perunt). Ako je predmet obaveze generina stvar pa ona propadne,
dunik se ne oslobaa obaveze, ve je duan da isporui druge stvari istog roda. Individualno odreena
stvar moe da propadne. Ako je ona bila predmet ugovora i sluajno je propala, prodavac se oslobaa
obaveze.
174. ZAMENLJIVE I NEZAMENLJIVE STVARI
Zamenljiva stvar je ona umesto koje se moe u ispunjenju obaveze dati druga stvar iste vrste, priblino
istih svojstava i iste vrednosti. Ostale stvari su nezamenljive. Nezamenljiva stvar je slika uvenog
umetnika, kolekcija retkih maraka, numizmatika zbirka starog novca....
Zamenljive stvari su papir, dak krompira, hleb, ivotne namirnice, serijski namjetaj.... Zamenljive
stvari su stvari odreene po rodu. Nezamenljive su individualno odreene stvari.
Podela stvari na zamenljive i nezamenljive ima naroitu vanost za obligaciono pravo. Ako je
graanskopravnim deliktom unitena ili oteena zamenljiva stvar, naknada e se prvenstveno izvriti
u naturi, davanjem druge stvari, iste vrste, kvaliteta i vrednosti. U protivnom, naknada je novana.

64

175.POTRONE I NEPOTRONE STVARI


Potrone su pokretne stvari ako ispunjavaju dva uslova:
- ako su namenjene da se utroe jednom upotrebom i
- ako su namenjene da budu otuene.
Nepokretne stvari ne mogu biti nikada potrone stvari. Sve ostale stvari su potrone.
Nepotrone stvari su stvari ija se upotrebna vrednost realizuje u jednom duem procesu potronje, a
ne jednom upotrebom. Nepotrone su stvari za jedno preduzee maine za rad, a za potroaa odea i
namjetaj koji kupuje. Meutim ove stvari mogu biti potrone, ako sainjavaju skladite robe i
obrazuju neki drugi zbir stvari namenjen da se otui. Knjiga u knjiari je potrona stvar za prodavca, a
nepotrona za kupca.
Podela stvari na potrone i nepotrone slue kao osnova za klasifikaciju sredstava preduzea na
osnovna i obrtna. Osnovna sredstva sainjavaju nepotrone stvari, a obrtna potrone. Pravni znaaj
ove podele se ogleda u tome to potrone stvari ne mogu biti predmet ugovora o posluzi ili ostavi. One
mogu biti pedmet ugovora o zajmu. Samo na nepotronim stvarima je mogue zasnovati neka stvarna
prava, npr. slubenost plodouivanja. Skoro sve potrone stvari su odreene po rodu. Meutim, ne vai
obrnuto pravilo da su nepotrone stvari individualno odreene.
176. DELJIVE I NEDELJIVE STVARI
Deljive su one stvari koje se mogu podeliti na istovrsne bez smanjenja njihove upotrebne ili prometne
vrednosti, npr. truba tofa, tenost, gomila pijeska, novanice, itd.
Nedeljive su maine, konj, umetnika slika. Kriterijum za deljivost i nedjeljivost jedne stvari nije
fiziki, ve ekonomski. Prema tome, dijelovi stvari moraju zadrati svojstvo stvari i srazmjernu
vrijednost u odnosu na cijelu stvar.
Pravni znaaj ove podele dolazi do izraaja kod susvojine ili zajednike svojine u sluaju deobe.
Deoba u naturi mogue je samo onda ako je predmet susvojine ili zajednike svojine djeljiva stvar.
Znaaj ove podjele je i zbog toga to na djeljivim stvarima nastaju drugaiji odnosi nego na
nedjeljivim, u sluajevima kada ima vie povjerilaca ili vie dunika.
177. PROSTE I SLOENE STVARI
Prosta stvar je ona koja predstavlja prirodnu, nepodeljenu celinu. Npr., list papira, novanica, itd.
Ako je jedna stvar sastavljena iz vie delova takva stvar je sloena (kua, automobil).
Sve sastavne delove delimo na samostalne sastavne delove (guma na biciklu, kamen u prstenu) i
nesamostalne sastavne delove. Nesamostalni sastavni delovi stvari su oni koji se ne mogu odvojiti bez
oteenja cele stvari (papir od cigarete). Samostalni delovi sloene stvari mogu biti predmet
samostalnih prava (npr. niska bisera).
NGZ usvaja slinu podjelu sastavnih dijelova sloene stvari na bitne i nebitne. Bitni djelovi sloene
stvari najee su vrsto spojene i inkorporisane u sloene stvari (cigle u kui) i oni ne mogu biti
predmet posebnih stvarnih prava, a nebitni djelovi mogu biti predmet posebnih stvarnih prava.
178. PRIPADAK
Pripadak je pokretna stvar koja nije sastavni deo druge stvari (glavne stvari), ali po svojoj nameni slui
ispunjenju njene svrhe i u stalnom je prostornom odnosu prema glavnoj stvari. Pripadak moe biti
samo pokretna stvar.
Pripadak mora biti fiziki samostalna stvar. Guma na automobilu je njegov sastavni deo, a rezervna
guma je njegov pripadak.
Pripadak se mora nalaziti u prostornom odnosu prema glavnoj stvari, ijem ekonomskom
iskoritavanju slui. Sporedna stvar mora da bude u blizini glavne stvari, da se nae pri ruci.
Privremeni prekid veze izmeu sporedne i glavne stvari (npr. maina se nalazi na opravci) ne utie da
sporedna stvar izgubi svojstvo pripatka.
Pravni znaaj svojstva pripatka sastoji se u tome da pripadak deli sudbinu glavne stvari, ukoliko u
zakonu ili ugovoru nije nita drugo odreeno. Pripadak koji slui za iskoritavanje nepokretnosti i sam
dobija svojstvo nepokretnosti. Ko tvrdi da jedna sporedna stvari ima svojstvo pripatka mora to i
dokazati.
65

179. PLODOVI
Plod je sporedna stvar. Plodovi mogu biti organski proizvod jedne stvari. Oni obuhvataju proizvode
ivotinja i zemljita. (jaje je plod kokoke)
Plodovi su i druge koristi koju stvar periodino daje prema svojoj nameni, npr. kamenje iz
kamenoloma, ugalj iz rudnika. Glavna stvar koja daje plodove ne smije biti unitena dajui plodove.
Meso zaklane stoke nije plod stoke.
Pored prirodnih plodova, moderna prava razlikuju i tzv. Civilne plodove. To su novani prihodi koje
jedna stvar ili jedno pravo daju periodino na osnovu pravnog odnosa. Vlasnik stvari ili prava prenosi
svoju stvar ili pravo drugome na koritenje, i za to periodino dobija jednu novanu svotu. Na osnovu
ugovora o zakupu stvari zakupnina je plod. Zakupnina, renta, kamata na uloeni novac su civilni
plodovi stvari.
Stvarno pravo odgovara na pitanje kada se i u kom momentu stiu prirodni plodovi, a za civilne
plodove merodavna su pravila obligacionog prava. Visei neobrani plodovi su bitni delovi drveta koje
ih daje. Nesavestan dralac je duan da vrati sve plodove vlasniku stvari, i to ne samo sakupljene
plodove koju je stvar dala, ve i plodove koje je on propustio da sakupi, a koje bi stvar dala da je bila
pravilno koriena.
180. ZBIRNE STVARI I ZBIR STVARI
Vrlo esto se deava da se skup vie samostalnih stvari zbog njihove zajednike ekonomske namene u
pravu tretira kao jedna celina. Npr., biblioteka, stado ovaca, skladite robe. Ovde se radi o zbiru stvari,
kod kojih svaka ponaosob moe biti u prometu samostalna stvar (slike iz galerije, knjige iz biblioteke).
Ali sa gledita stvarnog prava nema prava svojine na zbiru stvari, ve samo prava svojine na pojedinim
predmetima zbira, na svakoj knjizi biblioteke ponaosob.
Od zbira stvari kao jedinstvenog objekta treba razlikovati zbirnu stvar, kod koje se takoe radi o vie
stvari, ali sve stvari su tu nesamostalne. Samo tek odreena koliina ovih stvari, samo njihov zbir ima
ekonomskog znaaja. Npr. dak ita, gomila peska, par cipela. . .
181. NOVAC
Sa gledita graanskog prava, novac je stvar i pojavljuje se u formi metalnog novca i papirnog novca
(banknota). Novac je zamenljiva, po rodu odreena i potrona stvar.
Novac kao stvar u graanskom pravu, podlee naelima i pravilima koja vae za pokretne stvari. Slui
kao opte plateno sredstvo, ali i kao opte prometno sredstvo.
Novac podlee posebnim javnopravnim propisima. U svakoj dravi propisima se odreuje koji je
novac obavezno sredstvo plaanja.
Kod odreivanja vrednosti stvari treba voditi rauna o objektivno utvrenoj vrednosti jedne stvari i o
subjektivnoj vrednosti, ili interesu. Objektivna vrijednost je ona koju jedna stvar ima na tritu, tj.
Prometna vrijednost stvari, a u sluajevima kada se pri odreivanju vrijednosti uzimaju u obzir
naroite okolnosti zbog kojih jedna stvar za pojedino lice ima veu vrijednost od prometne to je
subjektivna vrijednost ili interes (npr. dresirani konj).
Pored prometne vrednosti stvari i vanredne vrednosti stvari koja je od posebnog interesa za svog
vlasnika, nae pravo poznaje jo i vrednosti stvari zbog osobitog uvaavanja. To je posebna vrsta
subjektivne vrednosti, neprocenjive objektivnim merilima. Npr. ako poseduje porodinu uspomenu,
koja je po sebi objektivno odreeno beznaajan predmet, ali za svog vlasnika vrednost osobite
naklonosti.
182. HARTIJE OD VREDNOSTI
Hartije od vrednosti predstavljaju dokumente kojima se obeava isplata novca, kamate, zarade ili
dividente.
Kao posebna kategorija stvari u graanskom pravu se tretiraju hartije od vrednosti. Hartije od
vrednosti su investicioni instrumenti kao to su akcije, obveznice, opcije itd. Ove hartije su izraz
vlasnikog ili kreditnog aranmana. U irem smislu hartijama od vrednosti pripadaju i instrumenti
kredita i plaanja, kao to su ekovi, menice, konosmani, itc. Svaka hartija od vrednosti mora da
poseduje tri uslova: da je u pisanoj formi, da je u toj ispravi sadrano neko graansko-imovinsko
pravo, da je postojanje i ostvarenje imovinskog prava povezano sa postojanjem hartija od vrednosti.
66

Svaka hartija od vrednosti mora da sadri 5 elemenata:


1) oznaku vrste hartije od vrednosti
2) naziv i sjedite izdavaoca
3) tano utvrenu obavezu
4) mesto, datum, serijski broj izdavanja
5) potpis izdavaoca
Potraivanje iz hartije od vrednosti vezano je za samu hartiju i pripada njenom zakonskom imaocu.
183. LEGITIMACIONI PAPIRI I ZNACI
Od hartija od vrednosti Zakon o obligacionim odnosima razlikuje legitimacione papire i legitimacione
znake. Pod legitimacionim papirima obuhvata eleznike karte, pozorine i druge ulaznice, bonove i
druge sline isprave, koje sadre odreenu obavezu za njihovog izdavaoca, a u kojima nije oznaen
poverilac, niti iz njih ili okolnosti u kojima su izdate proizilazi da se mogu ustupiti drugome.
Pod legitimacionim znacima podrazumevamo garderobne ili sline znake, koji se sastoje iz komada
hartije metala ili drugog materijala, na kojima je obino utisnut neki broj, ili naveden broj predatih
predmeta, a koji obino ne sadre neto odreeno o obavezi njihovog izdavaoca.
Legitimacionim znakom se olakava poloaj dunika, koji svoju obavezu ispunjava prema licu
legitimisanom kao poveriocu odreenog znaka. Dunik koji treba da ispuni obavezu prema poveriocu
sa legitimacionim znakom moe od ovoga zahtevati da dokae da mu pripada pravo oznaeno znakom.
184. LJUDSKE RADNJE
Ljudske radnje su poseban objekat trabenih prava. Predmet trabenih prava, prema svom sadraju,
moe biti pozitivna ili negativna ljudska radnja. Samo ona ljudska radnja koja se moe novano izraziti
je predmet graanskog prava. Ako neko pjeva na zabavi zato to su ga drugovi zamolili to pjevanje
nije objekat graanskog prava, ali ako se jedan peva obavee da e pevati na koncertu uz naknadu,
onda je ovo pevanje objekat graankog prava.
Predmet graanskog prava moe biti i proputanje (neradnja) ukoliko to proputanje za drugu stranku
predstavlja ekonomski interes. Npr. da ne sme zgradu podii iznad odreene visine, kako ne bi susedu
oduzeo vidik. Bitno je da za ovako proputanje druga strana ima ekonomski interes.
185. LINA DOBRA
ast, zdravlje, telesni, moralni i duhovni integritet, ovekova intimna sfera, slika i ime predstavljaju
posebne objekte graanskog prava lina dobra, koja pored graanskopravne uivaju krivinopravnu i
administrativnopravnu zatitu. Lina dobra mogu biti vezana ne samo za fiziko lice, ve i za pravno.
Pravno lice ima svoju firmu, svoj poslovni ugled koji postie kvalitetom proizvoda i poslovanja. To su
njegova lina dobra ija povreda povlai takoe zatitu linih prava.
186. PROIZVODI LJUDSKOG DUHA
Autorsko i pronalazako pravo su predmetna prava i odnose se na literarna i umetnika dela, kao i na
pronalaske. Predmet autorskog i pronalazakog prava nije stvar, niti nad ovim objektima koji
predstavljaju proizvode ljudskog duha postoji pravo svojine. Proizvodi ljudskog duha se
objektiviziraju u spoljnom svijetu, kao nauna, umetnika, muzika i druga dela. Kohler je autorska i
pronalazaka dela smatrao i materijalnim dobrima.
187. IMOVINA(pojam)
Imovina je skup imovinsko-graanskih prava koja pripadaju jednom licu. Samo imovinska prava,
njihov skup, ulazi u pojam imovine jednog lica. Tu ne spadaju druga prava kao to su porodina i
poltika. Pod imovinsko graanskim pravima obuhvatamo prava iji su objekti stvari ili ljudske radnje
koje se mogu izraziti u novcu.
Graanskopravni pojam imovine obuhvata naelno samo celokupnost imovinskih prava jednog lica
(pravo svojine i druga stvarna prava, trabena obligaciona prava, autorsko i pronalazako pravo), ali ne
i obaveze. Pogreno je shvatanje po kome u imovinu ulazi i nasledno pravo, pa ak i pravna mo i
pravno stanje. Nasledno pravo nije nikakvo posebno subjektivno pravo sa samostalnim objektom.
67

Naslednik ostvaruje to pravo tek za sluaj smrti fizikog lica za koga je bila vezana odreena imovina.
On u tom momentu na mesto nestalog subjekta automatski stupa u njegovu imovinu. Jo manje se
pravna mo moe uzeti u pojam imovni, poto to i nije subjektivno imovinsko pravo, ve samo
mogunost da jedno lice svojom izjavom volje ili radnjom moe uticati na nastanak, promjenu ili
prestanak nekog prava. Kod pravnog stanja odreenom skupu injenica treba da se pridoda jo neka
pravna injenica da bi nastalo subjektivno pravo.
Starija teorija je za pojam imovine vezivala skup prava i obaveze jednog subjekta, djelei imovinu kao
skup prava na aktivu i kao skup obaveza na pasivu. Novija teorija u pojam imovine obuhvata samo
celokupnost subjektivnih imovinskih prava jednog lica, ali ne i obaveze. Obaveze nisu sastavni,
negativni delovi imovine, ve samo njeni tereti. One se isplauju iz imovine. Ako bi obaveze ulazile u
pojam imovine, tj. Predstavljale sastavni dio imovine, one bi prelazile neogranieno na svakoga ko
stie takvu imovinu.
188. IMOVINSKA MASA
Subjekat neprekidno stie nova i otuuje neka prava, to sve ima reprekusija na krug objekata u
imovini na imovinsku masu (skup predmeta na koja se odnose imovinska prava). Imovinska masa
kao takva se poveava ili smanjuje, ali se kvalitativno nita ne mijenja u identitetu imovine. Svaki
ekonomski akt razmene, izraene u formi obligacionog ugovora, predstavlja kretanje u imovinama
uesnika razmenjivaa, tako to objekti u jednoj imovini menjaju mesto i prelaze u drugu, dok se u
prvoj pojavljuje kao supstitucija novac, tj. novani ekvivalent za predmet koji je preao u drugu
imovinu.
189. AKTIVA I PASIVA U IMOVINSKOJ MASI
Netano je razlikovanje koje se u teoriji ini kod pojma imovine na aktivu i pasivu imovine.
Profesor Gams je primetio da ovo razlikovanje moe postojati samo u imovinskoj masi. Imovinska
masa ini skup predmeta koji su objekti imovinskih prava pripadajuih jednom licu. Aktivu i pasivu
imamo samo u imovinskoj masi, to je zapravo ekonomski, knjigovodstveni, a ne i pravni pojam.
Kada predmet imovinskih prava, odnosno obaveza svedemo na njihov trajni, novani izraz, dobijamo
aktivu i pasivu. Kada pasivu odbijemo od aktive (ili obrnuto) imamo istu imovinsku masu (Gams).
190. VEZA IZMEU SUBJEKATA I IMOVINE
Jedinstvo i veza izmeu subjekata i imovine ogleda se u tome to smru lica imovina koja je ostala bez
subjekta prelazi kao celina na neko drugo lice, ili vie lica kao naslednike. Nema imovine bez subjekta,
jedno lice po pravilu ima samo jednu imovinu. Imovina je skup prava koja pripadaju jednom
odreenom subjektu. Imovina je jedinstvena, a imovinska masa moe biti podeljena na pojedine
fondove.
U oblasti privrednog prava, imovina preduzea se deli na razne fondove: fond osnovnih sredstava,
fond obrtnih sredtava, rezervni fond, amortizacioni fond.... Za sve ove fondove u okviru imovine
jednog preduzea vai tano odreen reim koji uslovljava njihovu namenu i koritenje.
Postavlja se pitanje da li je mogue za ivota jednog lica izviti odvajanje imovine? Takve situacije
postoje kada imamo konfiskaciju, nacionalizaciju i steaj. Kod potpune konfiskacije subjektu se bez
naknade uzuma cjelokupna imovina na osnovu sudske presude i ona prelazi na dravu. Lice koje je
pogoeno potpunom konfiskacijom zadrava izvjesnu imovinu najnunija srestva za izdravanje,
dok konfiskovana imovina prelazi u dravnu.
Kod nacionalizacije se pogaa jedna grana privredne delatnosti. Vlasnicima iz dotine privredne grane
se oduzimaju uz naknadu i prenose na dravu oni imovinski objekti koji predstavljaju sredstva za
vrenje odreene delatnosti (preduzea). Nacionalizacijom drava pokuava da ostvari za sebe
mogunost upravljanja i kontrole najvanijih resursa zajednikog bogatstva.
Kod steaja licu koje je prezadueno (insolventno) oduzima se njegova imovina i deli poveriocimasteaj se primenjuje samo na preduzea.

68

KARAKTERISTIKE POJMA IMOVINE


191. JEDINSTVO IMOVINE
Najvanija karakteristika imovine je njeno jedinstvo.
Subjekt kao uesnik u prometu odgovara prema poveriocima, ne lino ve svojom imovinom, tako da
poverilac moe svoje potraivanje da naplati iz celokupne dunikove imovine.
Jedinstvo imovine omoguava i njen ekonomski zajedniki imentitelj, jer u imovinu ulaze samo pravo
koja nastaju povodom dobara procjenjivih u novcu. Ako jedno pravo ne posjeduje to svojstvo npr.
pravo na ast ili prvo na intimnu sferu (tzv. Neimovinska prava), ono ne ulazi u pojam imovine.
Imovinu ine samo prava iji se objekti mogu prodati radi namirenja poverievog potraivanja.
Jedinstvo imovine uslovljeno jedinstvenim subjektom ima za posledicu jedinstveni pravni reim,
mogunou svoenja na ekonomski ekvivalent. Za sva imovinska prava vai isti pravni reim. To je
ono zbog ega je i nastao ovaj skup prava koja oznaavamo imovinom.
Princip jedinstva imovine titi jednako kako poverioca, tako i dunike.
192. NEPRENOSIVOST IMOVINE
U modernoj pravnoj teoriji postoji stav da je imovina pravna zajednica imovinskih prava predstavljena
subjektom, fizikim ili pravnim licem, neprenosiva celina. Iako imovina nastaje zbog pravnog
prometa, u kome vai kao osnovna karakteristika prometljivosti (prenosivost) prava, ona je kao celina
neprenosiva, to izgleda protivurjeno. Ta protivurjenost proizilazi iz samog pojma imovine kao
skupa prava i karakteristika skupa u odnosu na elemente koji ga ine. Imovinu ine iskljuivo
neprenosiva prava. Prava koja se ne mogu prenositi u pravnom prometu jer su vezana za linost, ak i
kada imaju imovinsku vrijednost (plodouivanje), dakle lina imovinska prava ne ulaze u pojam
imovine.
193. IDENTITET IMOVINE
Iz jedinstva imovine, kao njenog osnovnog svojstva, proizilazi i princip identiteta imovine u
graanskom pravu. Identitet imovine oznaava svojstvo imovine da se menja, a da pri tome ostane ista.
Kod imovine se njene promjene u sadrini jednostavno ne uzimaju u obzir, sa aspekta njene sutinske
egzistencije. Ako bi se prihvatio dugaiji stav, to bi znailo da sa svakom promjenom prestaje da
postoji imovina jer ona nije vie ona stara. To bi izazvalo pravi haos u pravnom prometu, jer bi
uesnici u prometu morali svakog trenutka da ispituju da li postoji ista imovina ili ne. Ovako je njena
stalnost i sigurnost obezbjeena istim takvim svojstvima i na strani subjekta.
Zbog identiteta imovine postoji i zahtev da ona ne sme da bude predmet pravnih odnosa kao celina
(neprenosivost imovine).

69

1. PREDMET GRAANSKOG PRAVA..................................................................................................1


2. METOD GRAANSKOG PRAVA......................................................................................................1
3. LINA PRAVA KAO PREDMET GRAANSKOG PRAVA..............................................................2
4. PODJELA NA PRIVATNO I JAVNO PRAVO.....................................................................................2
5. GRAANSKO PRAVO I PRIVATNO PRAVO ( SISTEM GRAANSKOG PRAVA ).....................3
6. RAZGRANIENJE GRAANSKOG OD OSTALIH GRANA PRAVA............................................3
7. GRAANSKO I TRGOVAKO PRAVO............................................................................................4
8. CODE CIVIL........................................................................................................................................4
9. AUSTRIJSKI GRAANSKI ZAKONIK.............................................................................................5
10. NJEMAKI GRAANSKI ZAKONIK.............................................................................................6
11. VAJCARSKI GRAANSKI ZAKONIK.........................................................................................7
12. ANGLOSAKSONSKO GRAANSKO PRAVO...............................................................................7
13. GRAANSKI ZAKONIK ZA KNEEVINU SRBIJU.....................................................................8
14. OPTI IMOVINSKI ZAKONIK ZA CRNU GORU.........................................................................8
15. IZVORI GRAANSKOG PRAVA.....................................................................................................9
16. PROPISI STARE JUGOSLAVIJE......................................................................................................9
17. ZAKON KAO IZVOR PRAVA..........................................................................................................9
18. VRSTE GRAANSKOPRAVNIH NORMI....................................................................................10
19. VREMENSKO, PROSTORNO I PERSONALNO VAENJE GRAANSKOPRAVNIH.............11
NORMI...................................................................................................................................................11
20. OBIAJNO PRAVO KAO IZVOR PRAVA.....................................................................................11
21. TRGOVAKI OBIAJI....................................................................................................................11
- Uzanse-.................................................................................................................................................12
22. PRAVNI STANDARDI.....................................................................................................................12
23. SUDSKA PRAKSA I PRAVNA NAUKA KAO IZVOR PRAVA....................................................12
24. PRAVNA NAUKA I ZADACI GRAANSKOPRAVNO TEORIJE...............................................13
25. PRIMJENA I TUMAENJE PRAVNIH NORMI............................................................................13
26. VRSTE TUMAENJA.....................................................................................................................13
27. GRAMATIKO TUMAENJE.......................................................................................................14
28. LOGIKO TUMAENJE................................................................................................................14
29. SISTEMATSKO TUMAENJE.......................................................................................................14
30. ISTORIJSKA METODA TUMAENJA..........................................................................................14
31. CILJNA ( TELEOLOKA ) METODA TUMAENJA...................................................................14
32. USKO I IROKO TUMAENJE.....................................................................................................15
33. ANALOGIJA....................................................................................................................................15
34. PRAVNI SUBJEKTI ( UVOD )........................................................................................................15
35. Pravna sposobnost fizikih lica?.......................................................................................................16
36. Djelimino pravna sposobnost ovjeka u nastajanju?.......................................................................16
37. Prestanak subjektiviteta?...................................................................................................................16
38. Fingirana smrt?.................................................................................................................................17
39. Proglaenje za umrlog?.....................................................................................................................17
40. Poslovna sposobnost fizikih lica-stepen poslovne sposobnosti?.....................................................17
41. Deliktna sposobnost?........................................................................................................................18
42. Pravno relevantna svojstva (atributi) fizikih lica, ime, prebivalite, dravljanstvo?......................18
43. Nastanak i razvoj pravnih lica?.........................................................................................................18
44. Teorija fikcije?..................................................................................................................................19
45. Vrste pravnih lica?.............................................................................................................................19
46. Pravna lica javnog i privatnog prava?...............................................................................................19
47. Jednosvojinska i mjeovita pravna lica?...........................................................................................19
48. Komercijalna i nekomercijalna pravna lica?.....................................................................................19
49. Udruenja?........................................................................................................................................20
50. Ustanove?..........................................................................................................................................20
51. Zadubine?........................................................................................................................................20
70

52. Postanak i prestanak pravnih lica?....................................................................................................21


53. PRAVNA I POSLOVNA SPOSOBNOST PRAVNOG LICA..........................................................21
PRAVNI ODNOSI I SUBJEKTIVNA PRAVA-OBJEKTIVNO I SUBJEKTIVNO PRAVO................22
54. POJAM I SADRAJ GRAANSKOPRAVNOG ODNOSA..........................................................22
55. POJAM I SADRINA SUBJEKTIVNOG PRAVA..........................................................................22
56. SUBJEKTVNO PRAVO U NOVIJOJ PRAVNOJ TEORIJI............................................................23
RAZLIKOVANJE SUBJEKTRIVNOG PRAVA OD SLINIH POJMOVA.........................................23
58. PRAVNO STANJE............................................................................................................................23
59. PRAVNA MO.................................................................................................................................23
60. PRAVNI POLOAJ ILI STATUS.....................................................................................................24
KLASIFIKACIJA GRAANSKIH PRAVA..........................................................................................24
62. PODJELA NA APSOLUTNA I RELATIVNA PRAVA....................................................................24
63. KLASIFIKACIJA APSOLUTNIH PRAVA......................................................................................25
64. STVARNA PRAVA...........................................................................................................................25
65. LINA PRAVA.................................................................................................................................25
66. PRAVA AUTORSTVA......................................................................................................................25
67. DRUGI KRITERIJI ZA KLASIFIKACIJU SUBJEKTIVNIH PRAVA,..........................................26
PRENOSIVA I NEPRENOSIVA PRAVA...............................................................................................26
SAMOSTALNA I NESAMOSTALNA PRAVA.....................................................................................26
PRAVA U NASTAJANJU I KONANO NASTALA PRAVA...............................................................26
OGRANIENJA U VRENJU I ZATITA PRAVA..............................................................................27
68. VRENJE I ZATITA PRAVA.........................................................................................................27
STVARNE GRANICE U VRENJU SUBJEKTIVNIH PRAVA...........................................................27
69. ZABRANA ZLOUPOTREBE PRAVA I NAELO SAVJESNOSTI I POTENJA........................27
VREMENSKE GRANICE U VRENJU SUBJEKTIVNOG PRAVA...................................................28
70. PREKLUZIVNI ROKOVI................................................................................................................28
71. ZASTARJELOST?............................................................................................................................29
72. KADA SE NE PRIMJENJUJU PRAVILA O ZASTARJELOSTI?..................................................30
73. ZASTOJ ZASTARJEVANJA?..........................................................................................................30
74. PREKID ZASTARJEVANJA? DEJSTVO PRIZNAVANJA DUGA..............................................30
75. DJELOVANJE TUBE NA ZASTARJELOST-...............................................................................31
76. ZATITA PRAVA.............................................................................................................................31
77. PRAVNE INJENICE......................................................................................................................32
78. KLASICIKACIJA PRAVNIH INJENICA.....................................................................................33
79. PRAVNE PRETPOSTAVKE I FIKCIJE...........................................................................................33
80. STICANJE PRAVA...........................................................................................................................33
81. PRAVNI PROMET I VRSTE PRAVNOG PROMETA....................................................................33
82. OSNOV I NAIN STICANJA STVARI..........................................................................................34
83. PRESTANAK I PROMENA PRAVA...............................................................................................34
PRAVNI POSLOVI................................................................................................................................34
84. POJAM I SUTINA PRAVNOG POSLA........................................................................................34
85. PRAVNI POSAO I PRAVNA RADNJA..........................................................................................35
86. SADRAJNE GRANICE PRAVNOG POSLA................................................................................35
87. PREDMET I KAUZA PRAVNOG POSLA.....................................................................................35
88. SASTAVNI DIJELOVI PRAVNOG POSLA...................................................................................36
VRSTE PRAVNIH POSLOVA...............................................................................................................37
89. JEDNOSTRANI PRAVNI POSLOVI..............................................................................................37
90. DVOSTRANI PRAVNI POSAO......................................................................................................37
91. VIESTRANI PRAVNI POSAO......................................................................................................38
92. KAUZALNI I APSTRAKTNI PRAVNI POSLOVI.........................................................................38
93. FORMALNI I NEFORMALNI PRAVNI POSLOVI.......................................................................38
94. FIDUCIJARNI PRAVNI POSLOVI.................................................................................................38
95. AKCESORNI PRAVNI POSLOVI...................................................................................................38
96. DOBROINI I TERETNI PRAVNI POSLOVI...............................................................................39
71

97. REALNI I KONSESUALNI PRAVNI POSLOVI...........................................................................39


98. KOMUTATIVNI I ALEATORNI PRAVNI POSLOVI....................................................................39
99. IZJAVA VOLJE.................................................................................................................................39
100. MENTALNA REZERVA................................................................................................................40
101. NEPOSREDNA I POSREDNA IZJAVA........................................................................................40
102. IZRIITA IZJAVA..........................................................................................................................40
103. PREUTNA IZJAVA VOLJE ILI UTANJE KAO IZJAVA VOLJE............................................40
TUMAENJE IZJAVLJENE VOLJE U PRAVNOM POSLU..............................................................41
104. POJAM TUMAENJA..................................................................................................................41
105. OPTI (objektivni) KRITERIJUMI TUMAENJA UGOVORA..................................................41
106. TUMAENJE UGOVORA PREMA ZAKONU O OBLIGACIONIM ODNOSIMA...................42
107. DOPUNJUJUE TUMAENJE UGOVORA praznine u ugovoru............................................42
108. FORMA PRAVNOG POSLA.........................................................................................................42
109. ZNAAJ FORME-.........................................................................................................................42
110. PISMENA FORMA........................................................................................................................43
111. VRSTE FORMI...............................................................................................................................43
112. NEVANOST PRAVNOG POSLA ZBOG NEPOTOVANJA PROPISANE FORME I
NAELO SAVESNOSTI I POTENJA................................................................................................44
113. USLOV...........................................................................................................................................44
114. ZNAAJ USLOVA:........................................................................................................................45
115. VRSTE USLOVA............................................................................................................................45
116. DOPUTENOST USLOVA............................................................................................................45
117. DELOVANJE USLOVA.................................................................................................................45
118. NERAZVIJENI USLOV osnov pravnog posla i klauzula rebus sic stantibus (da stvari ostanu
takve kakve su)........................................................................................................................................46
119. NALOG (MODUS).........................................................................................................................47
120. R O K..............................................................................................................................................47
ZASTUPNITVO...................................................................................................................................47
121. POJAM ZASTUPNITVA.............................................................................................................47
122. RAZGRANIENJE ZASTUPNIKA OD DRUGIH LICA............................................................48
123. DEJSTVO ZASTUPANJA.............................................................................................................48
124. PRENOENJE OVLAENJA ZA ZASTUPANJE......................................................................49
125. PREKORAENJE GRANICA OVLATENJA............................................................................49
126. ZAKLJUENJE UGOVORA OD STRANE NEOVLATENOG LICA......................................49
127. PUNOMOJE davanje punomoi i obim ovlatenja...................................................................49
128. OPOZIVANJE I SUAVANJE PUNOMOJA I NJEGOVO DEJSTVO PREMA TREIM
LICIMA..................................................................................................................................................50
129. PRESTANAK PUNOMOJA........................................................................................................50
130. TRGOVAKO ZASTUPNITVO (poslovni punomonici) TRGOVAKI PUTNICI,
PUNOMONICI PO ZAPOLJENJU...................................................................................................51
131. ZAKONSKO ZASTUPNITVO....................................................................................................51
132. PRAVNA PRIRODA ZASTUPNITVA........................................................................................52
NEVANOST PRAVNIH POSLOVA....................................................................................................52
133. OSNOVNA PODELA NEVAEIH PRAVNIH POSLOVA........................................................52
134. NITAVNI PRAVNI POSLOVI.....................................................................................................53
135.PROTIVZAKONITI PRAVNI POSLOVI.......................................................................................53
136.NEMORALNI PRAVNI POSLOVI................................................................................................53
137. ZELENAKI PRAVNI POSLOVI.................................................................................................54
138. POSLOVI SA PREKOMERNIM OTEENJEM (lezioni poslovi).............................................54
139. PRAVNI POSLOVI POTPUNO POSLOVNO NESPOSOBNIH LICA........................................54
140. PRAVNI POSLOVI ZAKLJUENI PROTIVNO STATUTU PRAVNOG LICA I DRUGIM
OPTIM AKTIMA.................................................................................................................................54
141. RULJIVI PRAVNI POSLOVI......................................................................................................55
142.ZABLUDA.......................................................................................................................................55
72

143.ZABLUDA O IDENTITETU I SVOJSTVIMA STVARI ILI LICA...............................................55


144. ZABLUDA O MOTIVU KAO BITNA ZABLUDA......................................................................55
145. NESPORAZUM (dissens)..............................................................................................................56
146. ZABLUDA ZBOG KRIVOG PRENOENJA...............................................................................56
147. ZABLUDA KAO RAZLOG RULJIVOSTI PRAVNOG POSLA U UPOREDNOM PRAVU. . .56
148. PREVARA.......................................................................................................................................56
149. KADA PREVARU VRI DRUGA STRANA UGOVORNICA....................................................57
150. KORIENJE PREVARE KOJU JE PROUZROKOVALO TREE LICE..................................57
151. DEJSTVA UGOVORA ZAKLJUENOG POD PREVAROM......................................................57
152. PRETNJA........................................................................................................................................57
153. PRETNJA IZAZVANA OD STRANE TREEG LICA.................................................................57
154. PRAVNE POSLEDICE PRETNJE.................................................................................................58
155. PRINUDA.......................................................................................................................................58
156. PRIVIDNI I PRIKRIVENI UGOVORI..........................................................................................58
157. FIKTIVNI PRAVNI POSLOVI......................................................................................................58
158. SIMULOVANI PRAVNI POSLOVI...............................................................................................59
159. RAZGRANIENJE FIKTIVNOG I SIMULOVANOG OD SRODNIH PRAVNIH POSLOVA..59
160. POSAO ZAKLJUEN U ALI......................................................................................................59
161. PRAVNI POSLOVI OGRANIENO SPOSOBNOG POSLOVNOG LICA................................59
POSLEDICE NEVANOSTI PRAVNIH POSLOVA............................................................................60
162. POJAM NEVANOSTI PRAVNOG POSLA................................................................................60
163. DELIMINA NEVANOST PRAVNOG POSLA.........................................................................60
164. KONVERZIJA NITAVIH PRAVNIH POSLOVA........................................................................60
165. KONVALIDACIJA RULJIVIH PRAVNIH POSLOVA (definitivno osnaenje ruljivog pravnog
posla u valjan pravni posao)....................................................................................................................61
166. POSLEDICE NITAVOSTI I RULJIVOSTI PRAVNIH POSLOVA..........................................61
OBJEKTI GRAANSKOG PRAVA......................................................................................................61
167. POJAM OBJEKTA.........................................................................................................................61
168. PRAVNI POJAM STVARI.............................................................................................................62
169. PODELA STVARI..........................................................................................................................62
170. SREDSTVA ZA PROIZVODNJU I PREDMETI ZA POTRONJU.............................................62
171. STVARI U PROMETU I VAN PROMETA....................................................................................63
172. NEPOKRETNE I POKRETNE STVARI.......................................................................................63
173. INDIVIDUALNO ODREENE STVARI I STVARI ODREENE PO RODU...........................64
174. ZAMENLJIVE I NEZAMENLJIVE STVARI...............................................................................64
175.POTRONE I NEPOTRONE STVARI.........................................................................................64
176. DELJIVE I NEDELJIVE STVARI.................................................................................................64
177. PROSTE I SLOENE STVARI......................................................................................................65
178. PRIPADAK.....................................................................................................................................65
179. PLODOVI.......................................................................................................................................65
180. ZBIRNE STVARI I ZBIR STVARI................................................................................................65
181. NOVAC...........................................................................................................................................66
182. HARTIJE OD VREDNOSTI..........................................................................................................66
183. LEGITIMACIONI PAPIRI I ZNACI.............................................................................................66
184. LJUDSKE RADNJE.......................................................................................................................67
185. LINA DOBRA..............................................................................................................................67
186. PROIZVODI LJUDSKOG DUHA.................................................................................................67
187. IMOVINA(pojam)..........................................................................................................................67
188. IMOVINSKA MASA.....................................................................................................................67
189. AKTIVA I PASIVA U IMOVINSKOJ MASI.................................................................................68
190. VEZA IZMEU SUBJEKATA I IMOVINE..................................................................................68
KARAKTERISTIKE POJMA IMOVINE..............................................................................................68
191. JEDINSTVO IMOVINE.................................................................................................................68
192. NEPRENOSIVOST IMOVINE......................................................................................................68
73

193. IDENTITET IMOVINE..................................................................................................................69

74