Primeri Tužbi I Drugih Akata U Parničnom Postupku

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku
Tuba za ispranjenje poslovnog prostora

OPTINSKOM SUDU U KRUEVCU
Kruevac
TUILjA: MARINKOVI VERA iz Kruevca, Partizanska 12,
TUENA :
1. Mihajlovi Katarina iz Kruevca ul.Velizara Stankovia 14
2. Mihajlovi Vesna iz Kruevca ul.Velizara Stankovia 14
TUBA
radi ispranjenja poslovnog prostora
i naknade tete
Tuene obavljaju frizersko-kozmetiarsku delatnost u tuiljinom poslovnom prostoru - lokalu povrine
5o kvm, koji se nalazi u Kruevcu u ul.Velizara Stankovia 14
Prvotuena je sa tuiljom zakljuila ugovor o zakupu na odredjeno vreme od ol.o6.2003. do
ol.o6.2004.godine,
DOKAZ: Ugovor o zakupu poslovnih prostorija od o9.o5.2003.godine
Pre isteka ugovora o zakupu tuilja je od tuenih zatraila da izmire zakupninu za protekli period, kao i
trokove, te da isprazne poslovni prostor do roka odredjenog ugovorom. Medjutim, tuene nisu
ispotovale ugovorene obaveze i nisu ispraznile lokal iako je ugovor o zakupu prestao l.o6.2004.godine,
nakon ega im je tuilja pismenim putem dala dodatni rok za iseljenje do 31.avgusta 2004.godine.
DOKAZ:
- sasluanje stranaka
- pismeno saoptenje o otkazu od ol.o8, i 21,o8,2004.godine
Za vreme trajanja ugovora o zakupu tuene nisu uopte plaale zakupninu. Koristile su poslovni lokal
protivno njegovoj nameni i ugovoru jer su protiv volje tuilje izvrile prepravke na lokalu tako da su ga
koristile i za stanovanje. Uz to, nisu plaale trokove utroene elektrine energije, vode i druge komunalne
trokove tako da su isti na dan 12.o9.2004.godine iznosili 3.91o,oo dinara. Zbog svega toga tuilja je
viestruko oteena pa ovom tubom od tuenih potrauje i zakupninu i naknadu tete, i to:
na ime do sada neplaene zakupnine lokala 14.85o,oo dinara (15 meseci po 99o,oo dinara,
na ime naknade za korienje lokala nakon 01.o9.2004.g. do ispranjenja istog, po 99o,oo dinara
meseno, u ukupnom iznosu utvrdjenom presudom,
na ime obeteenja zbog korienja lokala protivno nameni 2o.ooo,oo dinara. kao i zakonsku
zateznu kamatu po svim tim stavkama od dana utuenja do isplate.
DOKAZ:
sasluanje svedoka: Slobodana Mihajlovia iz Kruevca, ul.Kievska 21 i Radoja Durutovia iz
Kruevca, ul.Makedonska 29
sasluanje stranaka
Tuene su prilikom zakljuenja ugovora o zakupu deponovale kod tuilje, na ime obezbedjenja
plaanja zakupnine i trokova, iznos od 16.5oo,oo dinara, ali njihova dugovanja prema tuilji prevazilaze
taj iznos.
Zato tuilja trai od suda da naloi iseljenje tuenih i obavee ih na plaanje svih njihovih obaveza
prema tuilji, te predlae sudu da provede postupak i primenom l. 581, 595. i drugih odredaba
ZOO,donese
PRESUDU
OBAVEZUJU SE tuene Mihajlovi Katarina i Mihajlovi Vesna, obe iz Kruevca da u roku od 15 dana
od dana presudjenja isprazne od lica i stvari poslovni prostor u Kruevcu, ulica Velizara Stankovia 14,
povrine 3o kvm, i isti predaju u primljenom stanju u dravinu tuilje, pod pretnjom prinudnog izvrenja.
OBAVEZUJU SE tuene Mihajlovi Katarina i Mihajlovi Vesna da solidarno plate tuilji na ime
neplaene zakupnine za period ol.o6.2003. do ol.o9.2004.godine iznos od 14.85o,oo dinara i na ime
naknade tete iznos od 2o.ooo,oo dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od utuenja do isplate,
1

kao i da joj isplate zakupninu za period od 01. o9.2004.godine do dana iseljenja u iznosu od po 99o,oo
dinara meseno.
Obavezuju se tuene da tuilji solidarno naknade troskove parninog postupka koliko budu izneli do
okonanja parnice.
u Kruevcu,15.o9.2004.godine
Prilog: pismena navedena u tubi
Tuilja

Tuba radi smetanja poseda
OPTINSKI SUD
Pirot
TUILAC: Kati Mirko iz Pirota, ul. Balkanska br. 6, stan 2, iji je punomonik advokat Tomislav Jezdi
iz Pirota, ul. S.Novakovia br. 5
TUENI: Mihailovi Miroslav i Ljubinka, iz Pirota, ul. Balkanska br. 6, stan 4
Vrednost spora: 3.000,00 dinara
u dva primerka, sa punomojem
TUBA
ZBOG SMETANjA POSEDA
Tueni Mihailovi Miroslav i Ljubinka iz Pirota, ul. Balkanska br. 6 stan 4, ometaju tuioca Kati Mirka
iz Pirota , ul. Balkanska 6, stan 2 , kao i lanove njegovog domainstava u mirnom korienju stana.
Naime, usled kvara u kupatilu, u delu gde je locirana WC olja tuenih ( koji stanuju u stanu neposredno
iznad stana tuioca ), sa plafona kupatila tuioca, oigledno iz stana tuenih, poelo je 4. jula 2005.
godine curenje vode u kupatilo tuioca.
Tuilac je isto vee, 4. jula, ukazao tuenima na postojei kvar i tetu koju on time trpi, traei od njih
da otklone kvar i omogue mu nesmetano i normalno korienje kupatila. Potom im se po istom pitanju
obraao vie puta molei da otklone kvar u svom kupatilu, ali nije naiao na komijsko razumevanje.
Tueni nisu reagovali na ova usmena upozorenja. Takoe nisu reagovali ni na upozorenje predsednika
Skuptine Zbora stanara Balkanske ulice, Boane Tai, kojoj se tuilac obratio, tvrdei da su kvar otklonili,
to nije tano.
DOKAZ:
Sasluanje svedoka Boane Tai. Ul.Balkanska 7/4
Uviaj suda na licu mesta
Sasluanje stranaka
Od 24. jula 2005. godine sa plafona tuioca a iz kupatila tuenih, poela je jo intenzivnije da curi
voda koja se slivala po podu tuioca i ometala njega i jo troje lanova njegovog domainstva u
normalnom korienju kupatila to im i dan-danas zagorava ivot.
Videi da mirnim putem ne moe da rei nastali problem, tuilac se 24. jula 2005. godine pismenim
putem obratio tuenima molei da otklone kvar, sa upozorenjem da e ukoliko se smetanje nastavi
zatraiti sudsku zatitu svoga poseda. Meutim, oni su odbili da prime to pismo videi da ono dolazi od
tuioca. Tueni sve do danas nisu reagovali i nastavili su sa smetanjem poseda indolentno se odnose i
prema zahtevima tuioca, to je za tuioca nepodnoljivo jer, voda svakodnevno kaplje i na glave tuioca i
lanove njegovog domainstva pri ulasku u kupatilo.
DOKAZ:
vraeno pismeno sa povratnicom u prilogu
sasluanje stranaka i lanova domainstva
Na osnovu izloenog , tuilac predlae sudu da, po hitnom postupku, posle izvodjenja predloenih
dokaza, primenom l. 75 i l. 77-80. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, a u skladu sa l. 448.
ZPP-a donese
R E E Nj E
Utvrdjuje se da su tueni Mihailovi Miroslav i Ljubinka iz Pirota, ul. Balkanska br. 6, stan 4 smetali tuioca
Kati Mirka iz Pirota, ul. Balkanska br. 6, stan 2, na dan 4. jula 2005.godine u mirnom korienju stana
neinjenjem, na taj nain to, nisu otklonili kvar na vodovodno-kanalizacionoj instalaciji u svom kupatilu,
usled ega je dolo do curenja vode u kupatilu tuioca ispod njihovog stana.
Nalae se tuenima da uspostave ranije stanje u posedu tuioca , na taj nain to e otkloniti kvar u svom
kupatilu, u roku od 24 sata po prijemu ovog reenja, sa obavezom da, ukoliko to ne uine u datom roku,
omogue tuiocu da on otkloni taj kvar o njihovom troku, pod pretnjom prinudnog izvrenja.
Zabranjuje se tuenima da na ovaj ili slian nain ubudue smetaju tuioca u mirnom posedu njegovog
stana, pod pretnjom izricanja novanih kazni.
Tueni su duni da solidarno plate tuiocu trokove ovog spora, u roku od 15 dana po prijemu ovog
3

reenja u iznosu koji sud odredi , pod pretnjom prinudnog izvrenja.
* * *
Tuilac takodje uz ovu tubu, u potvrdu njene osnovanosti a iz bojazni da bi tueni tokom vremena
mogli unititi dokaze smetanja poseda, u skladu sa l.269-273.ZPP-a podnosi i
predlog za obezbedjenje dokaza
tj. da sud hitno, primenom odredbe lana 272. stav 5. ZPP-a donese reenje kojim e odrediti roite
u stanu tuioca i tuenih i izvriti uviaj na licu mesta povodom injenice da voda iz kupatila tuenih ometa
tuioca i lanove njegovog domainstva da normalno koriste svoj stan.
U Pirotu, 2, avgusta 2005.
Tuilac,
Mirko Kati

Tuba za povraaj duga
OPTINSKI SUD U IDU
id
Tuilac : TOPI MARA iz ida 11070, ul. Gandijeva 117/12, koju zastupa advokat Petar arevi iz
ida , po priloenom punomoju
Tueni : MITI DEJAN iz ida, ul.Sremska 49
Pravni osnov : dug
Vrednost : 60.000 dinara
TUBA
ZA POVRAAJ DUGA
Tueni Miti Dejan je tokom 1994. i 1995. godine, dva puta uzeo pozajmicu od tuilje Topi Mare, i to:
- dana 23.decembra 1994.godine tuilja je tuenom dala na zajam 15.000 francuskih franaka (FFR),
sa rokom vraanja po naknadnom dogovoru,
- dana 09.maja 1995.godine tuilja je tuenom dala na zajam novu sumu u iznosu od 20.000 FFR,
sa rokom vraanja od dve godine,tako da je tueni od tuilje uzeo zajam od ukupno 35.000 FFR.
DOKAZ:
priznanica o dugu od 23.12.1994.g. na iznos od 15.000 FFR napisana i potpisana od strane
tuenog, i na istom listu rukom tuenog dopisana i potpisana potvrda nove pozajmice od tuilje na
dan 09.05.1995.g. u iznosu od 20.000 FFR
sasluanje svedoka Anelke Miti, majke tuenog, koja se ujedno obavezala kao jemac za dugove
svoga sina,
sasluanje stranaka
Tuilja je tuenom pozajmila novac na njegovo insistiranje, s obzirom da je godinama poznavala
njegove roditelje i njega i ak se s njima povremeno druila.
S obzirom da tueni i pored vie linih i telefonskih poziva i opomena tuilje da vrati svoj dug, do
danas nita nije uinio na vraanju istog, iako isti ne negira, ve nastoji na svaki nain da izbegne susret
sa tuiljom ili, kad to ne uspe, izmilja svakojake razloge kojima nastoji opravdati svoju docnju i
nesavesnost, te kako je oogledno da tueni ne pokazuje dobru volju i spremnost da svoje obaveze
prema tuilji dobrovoljno ispuni, tuilja predlae sudu da ovu tubu uzme u postupak, izvede predloene
dokaze i donese sledeu
PRESUDU
Usvaja se tubeni zahtev i obavezuje se tueni Miti Dejan iz ida da tuilji Topi Mari isplati u
dinarskoj protivvrednosti prema kursu na dan isplate, iznos od 15.000 FFR sa zateznom kamatom poev
od 23. decembra 1994.godine pa do isplate, kao i iznos od 20.000 FFR sa zateznom kamatom po ev od
9. maja 1995.godine pa do isplate, kao i da joj naknadi trokove spora, sve u roku od 15 dana od dana
prijema otpravka ove presude, pod pretnjom prinudnog izvrenja.
T u i lj a,

Tuba za povraaj predmeta svojine (reivindikaciona tuba)
OPTINSKI SUD U SOMBORU
Sombor
Tuioci:
1) RADOMIR RISTI iz Beograda, ul. Lajoa Zilahija 5
2) DRAGOMIR RISTI iz Beograda, ul. Lajoa Zilahija 5
oba zastupana od strane Stefana Kramera, advokata iz Novog Sada, po punomoju priloenom uz
tubu
Tuenik: PERI MILAN iz Sombora, ul. Marala Tita 35
Vrednost spora: 500.000 dinara
TUBA
RADI PREDAJE NEKRETNINA U POSED
I.Tuioci su suvlasnici sa po prava svojine na nekretnini poslovno stambenoj zgradi na sprat
leeoj na k..7/35 u ulici M.Tita 62 u Somboru i nosioci prava trajnog korienja na k..7/35 (kuite)
povrine 2,10 ara, sve upisano u zk.ul.br.4707 k.o. Sombor.
Tuioci su takoe nosioci prava trajnog korienja sa po na nekretninama k.. 7/33 - dvorite i
kuite povrine 2,25 ara, k.. 7/129 oranica povrine 1,76 ara, k.. 7/142 dvorite povrine 66
m2, k.. 7/144 trafostanica povrine 8 m2, k.. 7/145 dvorite povrine 27 m2, k.. 7/ 146 dvorite
povrine 24 m2, sve upisano u zk.ul.br.4746 k.o. Sombor.
DOKAZ:
zemljinoknjini izvadak izdat od Optinskog suda u Somboru Nar.br.1046/01 od 11.aprila 2001.g.
zemljinoknjini izvadak izdat od Optinskog suda u Somboru Nar.br.1045/01 od 11.aprila 2001.g.
II.Nekretnine u privatnom vlasnitvu tuilaca, navedene pod I ove tube, bespravno dri tuenik i
koristi ih protivno zakonu i volji vlasnika. On ne plaa vlasnicima kiriju i do sada se ogluio na sve usmene
i pismene zahteve vlasnika da napusti predmetne nekretnine i vrati ih u posed vlasnika, ovde tu ilaca.
Radi se o nekretninama, posebno petosobnom stanu povrine 150 m2, koje se nalaze u najuem centru
grada, ijim korienjem tuenik protivpravno stie veliku imovinsku korist, dok tuioci zbog nekorienja
svoje imovine neosnovano trpe materijalnu i nematerijalnu tetu.
Tuenik nema bilo kakva, na zakonu ili validnom ugovoru zasnovana, stvarna , obligaciona, stanarska
ili kakva druga prava na nekretninama iz ta.I ove tube. On bespravno koristi predmetne nekretnine
tuilaca od smrti svoje majke Boro Marije, umrle 4. aprila 1999.godine u Somboru, supruge pok.Boro
Matije iz Sombora, koji je bivi ouh ovde tuenog Peri Milana. Meutim, to ni u kom sluaju ne umanjuje
protivpravnost stanja u kome se on nalazi niti utie na legitimitet tuilaca da putem suda trae zatitu
svojih dravinskih prava i povraaj dravine na sopstvenoj imovini.
Otac tuilaca sada pok.Mirko Risti zakljuio je 20.februara 1966.godine sa sada pok. Boro Matijom
Ugovor o zakupu dela stana u kui u Somboru, ul. M.Tita 35, koja je bila u vlasnitvu Mirka Ristia.
Ugovor je zakljuen na godinu dana, poev od 1.marta 1966.godine, i sa otkaznim rokom od dva meseca.
Po isteku navedenog roka Mirko Risti je obavestio Boro Matiju da mu otkazuje dalji zakup zahtevajui
njegovo iseljenje, na ta se ovaj ogluio. Potom je Mirko Risti pokrenuo postupak pred Optinskim
sudom u Somboru za iseljenje Boro Matije koji je prestao da plaa zakupninu i taj sudski postupak je
godinama opstruisan od tuene strane i kao takav ostao nezavren u arhivi tog suda.
DOKAZ:
ugovor o zakupu zakljuen u Somboru 20.02.1966.g
III.Polazei od navedenog, a imajui u vidu da zbog neaurnosti do sada postupajuih organa tuioci
godinama nisu mogli da uu u posed svojih nekretnina, iz kojih tueni ne eli dobrovoljno da izae, da se
radi o pravno istoj situaciji i notornim injenicama (nesporno pravo vlasnitva tuilaca i nepostojanje bilo
kakvog dravinskog osnova na strani tuenog), te da svako odugovlaenje poveava tetu na strani
tuilaca, predlaemo da taj sud, kao nadlean u smislu lana 56. Zakona o parninom postupku, to
efikasnije sprovede postupak u ovoj stvari, da izvede predloene i druge potrebne dokaze i donese
PRESUDU

Usvaja se tubeni zahtev pa se nalae tuenom Peri Milanu iz Sombora da isprazni i slobodan od
lica i stvari preda u posed vlasnicima Dragomiru Ristiu i Radomiru Ristiu iz Beograda, petosoban stan
na i spratu poslovno-stambene zgrade koja se nalazi na k..7/35, upisana u zk.ul.br.4707 k.o. Sombor sa
suvlasnikim delom po 1/4, kao i nekretnine oznaene sa k.. 7/33 - dvorite i kuite povrine 2,25 ara,
k.. 7/129 oranica povrine 1,76 ara, k.. 7/142 dvorite povrine 66 m2, k.. 7/ 144 trafostanica
povrine 8 m2, k.. 7/145 dvorite povrine 27 m2, k.. 7/146 dvorite povrine 24 m2, sve
upisano u zk.ul.br.4746 k.o. Sombor, sa pravom korienja po 1/2, sve u ulici M.Tita 35, u Somboru, u
roku od 15 dana po prijemu ove odluke, pod pretnjom prinudnog izvrenja.
Obavezuje se tuenik da tuiocima nadoknadi trokove ovog sudskog postupka, u iznosu koji sud
utvrdi, u roku od 15 dana po prijemu ove sudske odluke, pod pretnjom prinudnog izvrenja.
u Somboru, 17.septembra 2003.g.
TUIOCI,
Radomir Risti
Dragomir Risti

Tuba za razvod braka
OPTINSKI SUD U VRANjU
Vranje
Tuilac:
STANKOVI DAVOR, iz Vranjske banje, privremeno na radu u Austriji, kojeg zastupa adv. Petar Stoli
iz Beograda, Poeka 2, po priloenom punomoju,
Tuena:
STANKOVI DOBRILA, ranije iz Vranja, sada u inostranstvu,nepoznatog prebivalita i boravita
Predmet: razvod braka
Prilozi: 2 + original punomoja overenog od strane Ambasade SR Jugoslavije u Beu pod br.1537/02
od 5. aprila 2002.g.
TUBA ZA RAZVOD BRAKA
Stranke su zakljuile brak u Vranju, 26. novembra 1967.godine i jedno vreme iveli u tom mestu. Iz tog
braka imaju jedno punoletno dete; sina Gorana roenog 1966.godine.
DOKAZ:
izvod iz matine knjige venanih br.31/1967 od 01.04.2002.g.
izvod iz knjige roenih za Gorana Stankovia od 5.04. 2002.g.
Tokom braka, zbog razliitih karaktera i pogleda na ivot, izmedu stranaka dolazilo je do nesporazuma
i sukoba oko reavanja osnovnih pitanja koja se tiu njihovih linih odnosa, izdravanja porodice,
vaspitanja deteta i dr. Usled toga brani odnosi su tako ozbiljno i trajno poremeeni da je zajedniki ivot
postao nepodnoljiv i prestala je da se ostvaruje svrha samoga braka. Nesuglasice su kulminirale pre
desetak godina kada je zajednica ivota izmeu stranaka raskinuta, od kada svako ivi samostalnim
ivotom tako da vie nisu ni u kakvom meusobnom kontaktu. Tuilac je ranijih godina, posredno preko
drugih lica, pokuavao da stupi u kontakt sa tuenom koja se nalazi negde na radu u Austriji, u cilju
razvoda braka, ali nije dobio bilo kakav odgovor.
Zbog svega toga dalje odrzavanje ove brane zajednice je bez ikakvog smisla jer ne samo da su
odnosi izmeu branih drugova ozbiljno i trajno poremeeni ve je i vie godina faktiki raskinuta njihova
brana zajednica te se ne ostvaruje osnovna svrha braka, pa stoga
tuilac predlae sudu
da s obzirom da je boravite tuene nepoznato, a ona nema punomonika, u smislu lana 79. Zakona
o parninom postupku, tuenoj Dobrili Stankovi postavi privremenog zastupnika iz reda advokata u
Vranju,
te da sud provede postupak u ovoj pravnoj stvari i razvede brak izmedu stranaka donoenjem sledee
PRESUDE
Razvodi se brak zakljuen izmedu Davora Stankovia, roenog 29.juna 1947.godine u Leskovcu, od
oca Radosava ivotia i majke Vere ivoti, i Dobrile Stankovi, ro. Miljkovi, roene 22. jula 1948.
godine u Vranju, od oca Vojislava Miljkovia i majke Desanke Miljkovi, zakljuen 26. novembra 1967.
godine u Vranju, upisan u matinu knjigu venanih koja se vodi za matino podruje Vranja pod tekuim
brojem 31 za godinu 1967. na osnovu lana 41. Porodinog zakona.
Obavezuje se tuena da tuiocu nadoknadi trokove parninog postupka.
prilog: kao u tekstu (3)
Tuilac,
Davor Stankovi

Tuba radi izdravanja dece
OPTINSKOM SUDU U SOMBORU
Beograd
TUILAC:
1) mal. LUKI IVA iz Sombora, ul. Zrmanjska 2/25, koju zastupa majka Luki Ilinka
- preko advokata Stefana Todorovia iz Sombora, ul. Dunavska 77
2) LUKI IGOR iz Sombora, ul. Zrmanjska 2/25, zastupan od advokata
Stefana Todorovia iz Sombora, ul. Dunavska 77
TUENI:LUKI DEJAN iz Sombora, Ohridska 9, zaposlen u
Somborskom vodovodu i kanalizaciji u Somboru, Jabuka br. 4
TUBA
RADI IZDRAVANjA
Tuioci mal. Luki Iva i Luki Igor su deca tuenog Luki Dejana iz braka sa Luki Ilinkom zakljuenog
pred matiarom optine Sombor, 3. oktobra 1982. godine. Brak izmeu tuenog i Luki Ilinke razveden je
presudom Drugog optinskog suda u Somboru IV P. br. 229/97 od 21.05.1997. godine. Tom presudom
obavezan je tueni da plaa izdravanje mal. erke Ive, roene 21. juna 1995. godine, ovde tuilje, dok o
izdravanju sina Igora roenog 09. januara 1983. godine sud tada nije odluivao.
DOKAZ:
- Presuda Otinskog suda u Somboru IV P. br. 229/97 od 21. maja 1997. godine
- Izvod iz MK venanih optine Sombor od 3. oktobra 1982. godine
- Izvod iz MK roenih tuioca
U meuvremenu prilike su se izmenile tako da je obezvreen utvreni iznos za izdravanje, koji po
sudskoj odluci treba da plaa tueni, a uz to poveane su i materijalne potrebe i trokovi izdravanja
maloletne Ive jer je dete polo u kolu.
Odnosi izmeu bivih suprunika nakon razvoda braka su loi, tako da se tueni ne pridrava njihovog
meusobnog usmenog sporazuma da e adekvatno i srazmerno doprinositi izdravanju sina Igora, i
zanemaruje tu svoju obavezu. Tuilac Igor je redovan student i nema stalnih prihoda niti drugih sredstava
za izdravanje ili posebne imovine, pa je neophodno da i otac edekvatno uestvuje u njegovom
izdravanju.
U takvim okolnostima majka dece, sa kojom ona ive, sama snosi trokove njihovog izdravanja i to
samo i jedino iz svoje plate koju prima kao prosvetni radnik, to uopte nije dovoljno da bi se deci pruio
minimum zadovoljenja njihovih egzistencijalnih i drugih materijalnih potreba koje su nune s obzirom na
njihov uzrast, kolovanje i postojee trokove ivota.
DOKAZ:
- Potvrda O "Josip Pani" od 7.6.2004. godine o pohaanju II razreda Luki Ive
- Uverenje Rudarsko-geolokog fakulteta u Novom Sadu od 2.6.2004. godine da je Luki Igor
redovni student
- Potvrda Obrazovnog centra u Somboru od 4.6.2004. godine o proseku primanja Luki Ilinke za
est meseci
Imajui to u vidu neophodno je da sud svojom odlukom odredi vei iznos za izdravanje mal. tuilje
Ive, koji treba da snosi tueni, u skladu sa rastom trokova ivota i potrebama kolskog deteta, a takoe i
da obavee tuenog da odreeni iznos plaa i za izdravanje tuioca Igora koji je punoletan i ije su
potrebe i redovni trokovi, kao redovnog studenta, jo vei, uzimajui u obzir niske prihode koje majka
ostvaruje kao i solidnu zaradu koju ostvaruje tueni sa stalnim zaposlenjem u Somborskom vodovodu i
kanalizaciji.
Tuioci predlau da sud zakae glavnu raspravu u ovoj stvari, izvede predloene dokaze i donese
PRESUDU
I. Obavezuje se tueni Luki Dejan da na ime izdravanja erke mal. Luki Ive plaa meseno iznos
od 20% svoje zarade ili drugih stalnih novanih primanja, poev od dana podnoenja ove tube, na ruke
9

zakonskog zastupnika deteta - majke Luki Ilinke, s tim to je dospele iznose duan isplatiti odjednom u
roku od 15 dana od dana prijema otpravka presude, a naredne za svaki mesec unapred, najkasnije do 10tog u mesecu, pod pretnjom prinudnog izvrenja.
Ovom presudom menja se presuda Optinskog suda u Somboru IV P. br. 229/97 od 21.05.1997.
godine u delu koji se odnosi na izdravanje mal. Luki Ive.
II. Obavezuje se tueni Luki Dejan da na ime izdravanja sina Luki Igora plaa meseno iznos od
30% svoje zarade ili drugih stalnih novanih primanja, poev od dana podnoenja ove tube, na ruke
tuioca Luki Igora, s tim to je dospele rate duan isplatiti odjednom u roku od 15 dana od prijema ove
presude, a naredne za svaki mesec unapred najkasnije do 10- tog u mesecu, pod pretnjom prinudnog
izvrenja.
III. Tueni je duan tuiocima da naknadi trokove ovog postupka.
Sombor, 10.06.2004. godine
TUIOCI
1. Luki Iva
2. Luki Igor
10

Tuba radi raskida ugovora o doivotnom izdravanju
OPTINSKOM SUDU U NOVOM SADU
NOVI SAD
Tuilja: BOSANAC MARIJA iz Novog Sada, ul. Cara Duana br.20,
koju zastupa adv.Josip Murgaki iz Novog Sada, po priloenom punomoju
Tuena: KOKOT SILVIJA iz Novog Sada, ul.Cara Duana br.20
TUBA
RADI RASKIDA UGOVORA O DOIVOTNOM IZDRAVANjU
Tuilja Bosanac Marija, kao primalac izdravanja, zakljuila je sa tuenom Kokot Silvijom, kao
davaocem izdravanja, ugovor o doivotnom izdravanju 11. septembra 1996.godine.
Tim ugovorom tuena kao davalac izdravanja se obavezala da tuilji kao primaocu izdravanja, dok
je god iva, obezbeuje: a) svakodnevnu redovnu ishranu, b) potrebnu odeu i obuu, c) odravanje line
higijene i higijene stana, d) potrebnu negu i panju u bolesti, e) potrebnu lekarsku negu. Tuena je
preuzela i obavezu da plaa sve trokove, dabine i naknade koje terete stan tuilje, kao i da primaoca
izdravanja nakon smrti sahrani na grobnom mestu koje poseduje primalac izdravanja, u skladu sa
mesnim obiajima. S druge strane, u naknadu za to, tuilja primalac izdravanja ostavlja tuenoj nakon
svoje smrti dvosoban stan povrine 56 m2 u Novom Sadu, u ulici Cara Duana br.20.
DOKAZ: ugovor o doivotnom izdravanju 3.R.606/96 od 11.septembra 1996.godine
Odnosi izmeu ugovaraa od poetka primene ovog ugovora nisu bili naroito dobri, ali su se od pre
dve godine izmenili i pogorali tako da su primalac i davalac izdravanja sada u veoma loim odnosima,
ne kontaktiraju i ne govore i ne ostvaruje se svrha ugovora o doivotnom izdravanju koji je izmeu njih
zakljuen.
Tuilja je sa tuenom zakljuila predmetni ugovor u elji da kao stara osoba (88 godina) ima
adekvatnu svakodnevnu ishranu i materijalnu pomo kao i stalnu panju i negu od strane tuene.
Smatrala je da e tuena, kao njena susetka (stan do stana) pokazati potrebnu brigu i panju prema njoj i
dala joj je kljueve od svog stana . Otvorena srca, bezrezervno i emotivno je prihvatila tuenu i njenu
porodicu elei i sama da, makar ponekad, oseti deo porodine atmosfere i topline od strane tuene i iz
njenog doma. Verovala je da joj brige, panje i nege od strane tuene nee manjkati i da e tuena ako ne
iz emocija i moralnih pobuda za to biti motivisana makar materijalnim interesima s obzirom da joj za uzvrat
stoji u izgledu sticanje materijalnog dobra velike vrednosti.
Meutim, od samog poetka ugovora tuilja je primetila da se tuena prema njoj i prema obavezama
koje je preuzela, ne odnosi iskreno, odgovorno i poteno. Umesto da svakodnevno ima urednu ishranu,
tuilji su jednom sedmino donoene namirnice sa pijace, i to tako loeg kvaliteta da ih sama sebi nikada
ne bi takve kupila (probrano, patno, neizgledno, neukusno). Iako davalac izdravanja tuena - ivi u
stanu do nje, nije joj donosila toplu hranu i kuvana jela iako se to po ugovoru podrazumevalo. Nijedno
pare odee, niti jedan komad obue, pa makar i kune papue, tuena joj nije do sada kupila ili na drugi
nain obezbedila, iako se na to obavezala ugovorom, a tuilja je itekako imala potrebe za tim. U pogledu
odravanja higijene tuilja je bila preputena sama sebi: sama je prala svoju posteljinu i rublje, sama
peglala, sama istila kupatilo, vukla usisiva po kui. U ostvarivanju lekarske nege takoe je bila
preputena sebi umesto da ide s njom, pomogne joj da se popne uz stepenice u Domu zdravlja,
kontaktira sa medicinskim osobljem i administracijom tuena je sve to potpuno zanemarila smatrajui,
verovatno, da je dovoljno da njen suprug, koji je inae taksista, tuilju preveze i ostavi ispred Doma
zdravlja da se sama snalazi, onemoala i bolesna, sa svojih 88 godina.
Sliku odnosa tuene davaoca izdravanja prema tuilji upotpunjuje i injenica da tuena nije
dozvolila tuilji da makar malo vremena provede sa njenom porodicom prilikom novogodinjih doeka, kao
i njena izjava: Neu da Mara jede s nama jer gleda u Nikolu pa dete ne moe da jede.
Zbog toga to davalac izdravanja nije ispunjavala ugovor, odnosno to se ponaala prema primaocu
izdravanja nekorektno, zanemarujui je i inei sve na tetu primaoca, dakle upravo suprotno od onog
to je po ugovoru o doivotnom izdravanju bila obavezna, primalac izdravanja je jo pre dve godine
podigla tubu za raskid ugovora o doivotnom izdravanju, ali je na nagovore komija i ubeivanje mua
tuene Kokot Vladimira odustala od tog postupka.
Vrhunac neiskrenog i nepotenog odnosa tuene prema tuilji usledio je nakon toga. To je dogaaj koji
11

se desio 1998.godine kada je tuilja u svom garderobnom ormanu zatekla ispreturane stvari, to je uinila
tuena koja je jedina imala kljueve od njenog stana, i tom prilikom tuilja je konstatovala da joj nedostaje
njena jedina i za nevolju namenjena uteevina u iznosu od 1100 DEM. Suprug tuene je u vezi s tim
kazao tuilji: Silvija ti je uzela te pare zato to si htela da je izbaci iz ugovora...Time je tuena
prokockala sve preostalo poverenje, tuilja je promenila bravu na vratima, odnosi izmeu njih postali su
jo loiji i takvi su, nepromenjeno, do danas
Dokaz: - sasluanje stranaka
- sasluanje svedoka Vladimira Kokota iz Novog Sada, ul. Cara Duana 20
Tuilja nije zahtevna osoba. Uz to je i dareljiva mnoge stvari je dala tuenoj, a posebno zlatni lanac
i zlatnu narukvicu (na ovom drugom je tuena danima insistirala), kao i razne delove posteljine. Pokretna
je, razumna, vedrog je duha, spremna da razume i opravda. Prihvatila bi svaku iskrenu ispriku da je
tuena elela i htela da joj objasni razloge zanemarivanja i ovlanog izvravanja svojih ugovornih
obaveza. Ili da je nije potkradala ve pozajmila i vratila novac. Tuena je nije udostojila bilo kakvog
objanjenja niti uvaavanja njene linosti, njenih godina i, na kraju, njene imovine.
Od 1998 su se odnosi izmeu stranaka definitivno pogorali i postali nepodnoljivi u toj meri da je
prestao svaki meusobni kontakt, tako da postojei ugovor o doivotnom izdravanju nema smisla niti
svrhe dalje odravati na pravnoj snazi. Zbog toga, tuilja predlae sudu da provede postupak u ovoj
pravnoj stvari i u skladu sa lanom 201. Zakona o nasleivanju Srbije, raskine ovaj ugovor i u tom cilju
donese
PRESUDU
Raskida se ugovor o doivotnom izdravanju 3.R.606/96 zakljuen 11.septembra 1996.godine pred
Optinskim sudom u Novom Sadu izmeu Bosanac Marije iz Novog Sada, kao primaoca izdravanja i
Kokot Silvije iz Novog Sada, kao davaoca izdravanja, zbog neizvravanja obaveza od strane davaoca
izdravanja i trajno poremeenih odnosa izmeu davaoca i primaoca izdravanja.
Tuilja, Bosanac Marija
12

Tuba radi deobe zajednike imovine steene u braku
OPTINSKI SUD U SUBOTICI
Subotica
Tuilja: LENUCA ORDAR iz Subotice, Ludoka 42a
Tueni: MILAN ORDAR iz Subotice, ul. Zmajevaka 38
TUBA
RADI DEOBE BRANE TEKOVINE
Stranke su zakljuile brak 19. januara 1969.godine u Novom Sadu i u toj 31-godinjoj branoj
zajednici stekli su, zajednikim radom i ulaganjem, odreenu nepokretnu i pokretnu imovinu.
Stranke su stekle trosoban stan broj 14, na II spratu, u ulici Zmajevakoj br.38 u Subotici), povrine
77m2, koji su zajednikim sredstvima otkupile i isti je u celosti isplaen. Stekli su i zajedniki plac povrine
11,33 ari, na k.p.7420/11, zk.ul. br. 6812, K.O. Pali. Takoe su stekli i putniki automobil Zastava 101 i
druge pokretne stvari domainstva koje se nalaze u stanu broj 14 u ul. Zmajevakoj 38. Ugovor o sticanju
svojine na predmetnom stanu potpisao je tueni, tako da se on formalno vodi na njegovo ime. Navedeni
plac je ve podeljen izmeu stranaka na jednake delove i kao takav uknjien.
DOKAZ:
izvod iz MKV od 25.avgusta 2000.
ugovor o korienju stana broj 1018 od 16.04.1991.g.
ugovor o sticanju svojine na stanu otkupom stana, overen od strane Optinskog suda u Subotici II
Ov.br.2419/92 od 15.juna 1992.g.
Izvod iz zemljine knjige K.O. Pali
Predmet ove tube je deoba navedenog stana br. 14, u ul. Zmajevakoj 38, i pokretnih stvari koje se
nalaze u tom stanu, kao i putnikog automobila.. Tuilja je, radi zatite svojih materijalnih prava koja su
ugroena postupcima tuenog, prinuena da se obrati sudu radi deobe te imovine steene u braku.
Naime, tueni je nedavno saoptio tuilji i njihovoj zajednikoj deci da je reio da proda stan te da je isti
ve dao u postupak prodaje jednoj agenciji. Da bi predupredila za nju teko naknadivu tetu, tuilja je kod
suda izdejstvovala privremenu meru kojom je tuenom zabranjeno otuenje ili optereenje predmetnog
stana jer isti spada u zajedniku nepodeljenu imovinu stranaka.
DOKAZ:
reenje Optinskog suda u Subotici, I. 217/2000 od 22. septembra 2000.godine
sasluanje stranaka
Zbog pogoranih odnosa izmeu stranaka, i budui da joj je bila ugroena lina sigurnost, tuilja je
bila prinuena da privremeno izae iz stana, nakon ega je tueni promenio bravu na ulaznim vratima
zajednikog stana, i nakon toga joj nije hteo dati klju, onemoguivi je da vie ue u stan koji i njoj
jednako pripada kao i tuenom. Zbog toga, tuilja ne moe ni da ue u stan, niti da iz stana uzme svoje
line stvari, te da bi se spreio mogui konflikt izmeu stranaka i nenadoknadiva teta koju tuilja trpi zato
to ne moe da koristi sopstveni stan i svoje line stvari, a ujedno da bi se neposrednim uvidom u stan i
stvari u njemu, osujetio tueni u svojim, po tuilju tetnim, namerama da proda stan, tuilja, s obzirom da
su ispunjeni uslovi iz lana 254. ZIP-a, trai od suda da joj prui adekvatnu zatitu i da donese
REENjE
Odreuje se privremena mera kojom se nalae ordar Milanu iz Subotice da jedan primerak kljua od
trosobnog stana broj 14, na ii spratu, u ulici Zmajevakoj br.38 u Subotici, povrine 77m2, koji je predmet
spora po osnovu brane tekovine, odmah, a najkasnije u roku od 24 sata od prijema ovog reenja, preda
u ruke tuilji Lenuci ordar, kao i da istu ne ometa u mirnom ulasku u stan i korienju istog, pod pretnjom
prinudnog izvrenja.
Ova privremena mera bie na snazi do okonanja parnice u ovoj pravnoj stvari.
Tuilja smatra da je njen udeo u sticanju nepodeljene zajednike imovine koju su ona i tueni stekli za
vreme trajanja braka: stan, putniki automobil i pokretne stvari u stanu, jednak sa udelom tuenog. Od
poetka brane zajednice bila je u radnom odnosu, starala se i odgajila dvoje sada punoletne dece,
donosila i spremala hranu, vodila je poslove domainstva i odravala ga nastojei na sve naine da
13

domainstvo bude uspeno i napredno i doprinosei da zajedniki imetak bude uvean i sauvan. Pored
svoga redovnog posla, kao prodavac u RK Patria, bavila se i dodatnim poslovima, a naroito na
svadbama i drugim svearskim prilikama (postavljanje ukrasnih traka, cvetnih aranmana i sl.) unosei
tako steene prihode uvek u kuu i zajedniko domainstvo. Sada je tuilja, s obzirom da je tueni jasno
stavio do znanja njoj i deci da e prodati stan i ponaa se kao da tuilja nema bilo kakvih vlasnikih i
dravinskih prava na zajedniki steenoj imovini, dola u situaciju takve line i imovinske nesigurnosti da
je prinuena da trai sudsku zatitu.
Imajui sve to u vidu, tuilja na osnovu lana 330. Zakona o braku i porodinim odnosima Srbije,
podnosi ovu tubu i predlae sudu da provede postupak i donese
PRESUDU
Utvruje se da tuilja ordar Lenuca iz Subotice ima pravo svojine na zajednikoj imovini steenoj u
braku sa tuenim ordar Milanom iz Subotice, i to na stana broj 14, na II spratu, u ulici Zmajeva koj
br.38 u Subotici, povrine 77m2, na k.p.br. 771, zk.ul.422, k.o. Subotica i na automobila Zastava 101,
reg.br.Su 234-987, to je tueni duan priznati i predati tuilji u dravinu i svojinu navedeni deo tih stvari u
roku od 15 dana od prijema ove presude, pod pretnjom prinudnog izvrenja.
Utvruje se da je tuilja ordar Lenuca iskljuivi vlasnik na pokretnim stvarima koje se nalaze u stanu
u ulici Zmajevakoj br.38 u Subotici, i to: friider sa zamrzivaem "LG", maina za ve "Gorenje", el.poret
"Zanussi", 4 fotelje i sto od prua, kuhinjski elementi, kompletan nametaj za spavau sobu "Vesna",
brodi "Istranka" sa dva motora "Tomos 10" i "Tomos 4", kao i da je iskljuivi vlasnik na sledeim slikama i
umetnikim radovima: "Naranda", akvarel od autora Divjana, "Seoski motiv", ulje na platnu od autora
Radosava Lazia, "Portret" od autora .Prudnikova, "Portret deteta" crte .Prudnikova, "Akt devojke"
autora Olivera Tihog i tapiserija M.Time, pa se obavezuje tueni da tuilji preda te stvari.
Obavezuje se tueni da plati parnine trokove u visini koju utvrdi sud.
Tuilja,
Lenuca ordar
14

Zapisnik o glavnoj raspravi (parnica sa vie roita)
Obrazac br. 45
P 3067/01
ZAPISNIK O GLAVNOJ RASPRAVI
sastavljen dana 27.6.2005.g
pred Viim Optinskim sudom u Beogradu
Predsednik vea,
lanovi vea sudije
porotnici:
Zapisniar,
Tuilac:
Tueni:
I.J.
A.M.
Predmet spora: utvrenje

Poetak u 9.50 sati
Rasprava je javna.
Predsednik vea otvara glavnu raspravu, objavljuje predmet raspravljanja i utvruje da su na raspravu
doli:
Za tuioca: Advokat . V., po pun. u spisima.
Za tuenog: Lino drugotueni, koji je ujedno pun. prvotuenog.
Od ostalih pozvanih lica nisu doli:
Pristupio sudski vetak S. .
Konstatuje se da je sudski vetak udaljen iz sudnice.
Vee donosi
R E E Nj E
Zbog izmene u sastavu vea rasprava poinje iznova, itanjem spisa.
Spisi proitani.
Pun. tuioca ostaje pri tubi i tubenom zahtevu.
Pun. prvotuenog, koji je ujedno drugotueni osporava navode tube i tubenog zahteva. Navodi da je
nalazom i miljenjem vetaka samo potvreno ono to je sud utvrdio na licu mesta, a to je da stan tuioca
i stanovi tuenika nemaju nita zajedniko, odnosno zajednike delove. Iz nalaza vetaka proizilazi nova
injenica, na osnovu projektne dokumentacije, da stan tuioca i stan neparniara N. su nekad predstavljali
jednu stambenu celinu i da izmeu njihovih stanova postoje zajedniki delovi.
Vee donosi
R E E Nj E
Da se u dokaznom postupku saslua sudski vetak . S.
Vetak: . S., sa podacima kao na spisku stalnih sudskih vetaka za podruje Okrunog suda u
Beogradu, upozoren i opomenut izjavi:
Ostajem pri svom nalazu i miljenju koji sam dao 12.6.2005. i dodajem da stanje u katastru i u
zemljinoj knjizi se ne poklapa, naime objekat upa koja se nalazi levo od ulaza u dvorite parninih
stranaka ne postoji, a ista je ucrtana u kopiji plana broj 2989. Takoe ovaj objekat tuioca i g- dina N., koji
nije parnina stranka u ovom sporu, a pravo od ulaza je kua tuenih, i ulaz u podrumski prostor je tano
ispod stana tuenih.
Ostajem pri svom miljenju da ja, kao sudski vetak graevinske struke ne mogu da odgovorim na
pitanje koje je postavio, kako prvostepeni, tako i Vii sud, a to je da li stanu tuioca pripada podrumska
prostorija, i ukoliko pripada na kom mestu, i da li se takva prostorija nalazi u zgradi gde su stanovi
tuenog. Na ovo pitanje moe dati odgovor samo vetak geometar. Ja sam u svom nalazu opisao gde su
locirane podrumske prostorije i ispod ijeg stana, i dalje ne mogu da dajem odgovor.
Na pitanje drugotuenog, kome graevinski pripada podrumski prostor, vetak izjavi: Graevina ini
celinu sa stambenim prostorom tuenih, jer stambeni i podrumski prostor ine jednu celinu i nalaze se u
15

jednom graevinskom objektu. Ovaj prostor pripada zaeljno objektu, gde su stanovi tuenih.
Vetak izjavljuje da ne moe da se izjasni kome sporni podrumski prostor pripada, jer to predstavlja
pravno pitanje, a graevinski on ini deo sa stambenim prostorom tuenog.
Nema vie pitanja za vetaka. Vetak trokove ne trai.
Pun. prvotuenog drugotueni navodi da je izvedeno vetaenje bilo nepotrebno, emu se on
protivio, da sud treba da primeni konkretno materijalno pravo, i to lan 19 stav 2 Zakona o osnovama
svojinsko pravnih odnosa, koji govori o svojini na zajednikim delovima porodine stambene zgrade.
Pun. tuioca navodi da drugotueni pogreno ukazuje na lan 19 stav 2, jer se petitumom tubenog
zahteva ne trai utvrenje prava vlasnitva, ve utvrenje prava korienja predmetnog prostora.
Punomonici stranaka predlau da sud zakljui roite, da nije potrebno vetaenje od strane
geometra, jer se time nita ne bi dobilo, a ovo predstavlja iskljuivo pravno pitanje.
Pun. prvotuene drugotueni predlae da se od optine Zvezdara zatrai koji je pravni osnov za
raspolaganje predmetnog prostora u dvorinoj zgradi, ZK telo III, u ul. Starca Vujadina 3, i ukoliko
raspolau ta je predstavljalo pravni osnov, to dostave sudu.
Pun. tuioca ostavlja predlog sudu na ocenu.
Vee donosi
R E E Nj E
USVAJA SE predlog punomonika prvotuenog-drugotuenog, te od SO Zvezdara zatrai akt po citatu
punomonika u prethodnoj rei.
Naredno roite zakazuje se za 12. novembar 2005. u 9.00 asova, to je saopteno prisutnima
umesto poziva.
Uputiti dopis SO Zvezdara.
Dovreno u 10.30 asova.
POTPISI STRANAKA
Zapisniar
PREDSEDNIK VEA - SUDIJA
16

Zapisnik o glavnoj raspravi (parnica sa jednim roitem)
I P 1 br.116/07
ZAPISNIK O GLAVNOJ RASPRAVI

Sastavljen dana 15.01.2009. godine
pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu
PREDSEDNIK VEA :
Sneana Stojkovi
koju zamenjuje Dara Peri
Tuilac:
Violeta Jokanovi
lanovi vea-sudije porotnici

Krsti Ivan
Mili Slavko
Tueni:
IO ZRENJANIN
Zapisniar:
Jasna Vesi
Predmet spora:
isplata zarade
Poetak u 11 asova
Rasprava je javna
Predsednik vea otvara glavnu raspravu, objavljuje predmet raspravljanja i utvruje da su na raspravu doli:
Za tuioca: po punomoju adv. Trifi eljko
Za tuenog: po ovlaenju Gojkovi Milan
Od ostalih pozvanih lica doli su:
U postupku u sporovima male vrednosti ovaj zapisnik, pored podataka iz l.124 stav 1. ZPP, treba da sadri:
1) izjave stranaka od bitnog znaaja, a naroito one kojima se, u celosti ili delimino, priznaje tubeni zahtev, ili
se odrie od tubenog zahteva ili od albe, ili se preinaava ili povlai tuba;
2) bitnu sadrinu izvedenih dokaza;
3) odluke protiv kojih je dozvoljena alba i koje su objavljene na glavnoj raspravi;
4) da li su stranke bile prisutne objavljivanju presude i ako su bile prisutne da li su pouene pod kojim uslovima
mogu izjaviti albu. Za unoenje potrebnih podataka u zapisnik prema ZPP i praksi suda koristiti naredne
prazne strane zapisnika, a ako su ove nedovoljne dodati slobodne listove kao priloge.
Konstatuje se da pun. tuilaca uruuje pun. tuenog neposredno podnesak koji je primljen u sud 27.12.2007.
godine.
Pun. tuenog istie da ne trai zakonski rok kako bi se izjasnio na danas urueni podnesak tuilac s obzirom
da se u istom samo precizira samo vreme od kada se potrauje kamata na glavni dug.
SUD DONOSI
R E E NJ E
Da se rasprava odri.
ita se tuba.
Pun. tuilaca izjavi da ostaje u svemu pri tubi preciziranom tubenom zahtevu koji je primljen u sudu
27.12.2007. godine. S obzirom da su priloeni svi dokazi novih dokaznih predloga nema. Predlae da sud zakljui
glavnu raspravu.
U odgovoru na tubu pun. tuenog izjavi da ostaje u svemu pri navodima do sada iznetim. Tueni ne spori
osnov i visinu tubenog zahteva tuilaca ali osporava tubeni zahtev tuilaca u delu koji se odnosi na zakonsku
zateznu kamatu, na zarade za mart, april 2001. godine i za prvih pet meseci 2002. godine, s obzirom da su zarade
sa obraunatom kamatom za napred navedene mesece sa danom 22.01.2003. godine ule u prinudno poravnanje.
Reenjem Trgovinskog suda kamata nije ugovorena da tee za grejs period odnosno za period poev od
22.01.2003. godine do 22.01.2006. godine. U ostalom delu tubenog zahteva koji se odnosi na zakonsku zateznu
kamatu tueni ne spori.
Za ovim sud donosi
R E E NJ E
Da se izvede dokazni postupak konstatacijom nespornih injenica meu strankama kao i itanjem dokaza u
spisima predmeta.
Kao nesporno meu strankama sud konstatuje osnovanost potraivanja tuilaca iz radnog odnosa koja nisu
utvrena reenjem Trgovinskog suda u Zrenjaninu po reenju br. PP-12/98 od 22.01.2003. godine, takoe meu
17

strankama nesporna je visina postavljenog tubenog zahteva za potraivanja koja nisu utvrena reenjem
Trgovinskog suda u Zrenjaninu po reenju br. PP -12/98 od 22.01.2003, kao i pravo na zakonsku zateznu kamatu
kako su to tuioci precizirali u podnesku od 27.12.2007. godine a na potraivanja koja nisu utvrena reenjem
Trgovinskog suda u Zrenjaninu o reenju PP-12/98 od 22.01.2003.
Kao nesporno meu strankama sud konstatuje da tueni tuiocima nije isplatio potraivanja utvrena
reenjem Trgovinskog suda u Zrenjaninu PP-12/98 doneto 22.01.2003. godine pravosnano do 05.06.2003.
godine.
Nastavlja se dokazni postupak itanjem dokaza u spisima predmeta: ita se kopija ugovora o vansudskom
poravnanju br. 19450 od 06.11.2002. godine, ita se ugovor br. 925-28/03 od 30.06.2003. godine zakljuen
izmeu tuenog Staji Dragana, ita se ugovor o vansudskom poravnanju zakljuen izmeu tuenog Maki Rade
potpisan od strane poslodavca 5.11.2002. godine, ita se ugovor br. 115-148/03 od 05.05. potpisan i overen
peatom tuenog direktora, ita se ugovor o vansudskom poravnanju zakljuen izmeu Beri Radojke i tuenog
5.11.2002. godine, ita se ugovor br. 115-211/03 od 05.05.2003. godine, ita se ugovor o vansudskom poravnanju
br.1900/49 od 6.11.2002. godine izmeu tuenog i Zori Miroslave u Zrenjaninu 5.11.2002. godine, ita se ugovor
br. 115-141/03 od 5.5.2003. godine, reenje o otkazu ugovora o radu br.526/139/03 od 5.5.2003. godine na ime
Despi Ljiljane, ugovor o vansudskom poravnanju zakljuen izmeu Despi Ljiljane i tuenog dana 5.11.2002.
godine, ita se kopija Sporazuma br.609 potpisan izmeu VD direktora tuenog i predsednika sindikata od
2.10.2002. godine, ita se ugovor o vansudskom poravnanju zakljuen izmeu tuioca Paji Radmile i tuenog
5.11.2002. godine, ugovor na ime Paji Radmile br. 115-217/03 od 5.5.2003. godine, reenje o otkazu ugovora o
radu br.526/194/03 od 5.5.2002. godine, ugovor br.115-544/03 od 5.5.2003. godine, ugovor o vansudskom
poravnanju zakljuen izmeu tuenog i Jari Jovana 5.11.2002. godine, reenje Trgovinskog suda u Zrenjaninu o
prinudnom poravnanju VII PP 12/98 od 22.1.2003. godine, pravosnano 5.6.2003. godine, odluka o restrukt.
preduzea br.5-35-00 od 22.2.2005. godine.
Bez primedbi na izvedeni dokazni postupak i bez predloga za dopunu dokaznog postupka.
Sud konstatuje da je dokazni postupak izveden.
ZAVRNA RE
U zavrnoj rei pun. tuilaca predlae da sud usvoji precizirani tubeni zahtev od 27.12.2007. godine kao i to
je nesporno meu strankama tueni nije postupio u skladu sa reenjem Trgovinskog suda 12/98 od 22.1.2003.
godine. Glavni dug je bio obraunat zajedno sa kamatom do 22.1.2003. godine. Istie da tuiocima pripada
zakonska zatezna kamata od dana objavljivanja u Slubenom listu 6.12.2002. godine na glavni dug odnosno
onako kako su to tuioci opredelili u preciziranom tubenom zahtevu. Trokove postupka trai i to na ime sastava
tube, na ime dva odrana roita i jednog neodranog a sve uveano za 50%, a to ukupno iznosi 31.115,00
dinara, kao i na ime takse za tubu i odluku.
U zavrnoj rei pun. tuenog istie da je re o presuenoj pravnoj stvari imajui u vidu da je trgovinski sud
doneo reenje VII PP 12/98 od 22.1.2003. godine a u delu tubenog zahteva tuilaca koji se odnose na zakonsku
zateznu kamatu ostavlja sudu na ocenu. Trokove postupka ne trai.
Sud konstatuje da je glavna rasprava zakljuena.
Otpravak odluke dostaviti strankama.
Dovreno u 11,30 h
STRANKE
ZAPISNIAR
VEA-SUDIJA
PREDSEDNIK
18

Zapisnik o veanju i glasanju u parnici
P 958/97
TREI OPTINSKI SUD U BEOGRADU
Timoka br. 15
ZAPISNIK O VEANjU I GLASANjU
Sastavljen dana, 01.07. / 2005. god. U graanskom predmetu tuioca T.Z.,
..............................., iz ................, protiv tuenog "Komerc univerzuma"
i dr., iz radi naknade tete.
Predsednik vea
Zapisniar
P. V.G.N.
lanovi vea
.B.
D.S.K.
Poeto uasova..............
Po zavrenoj spornoj raspravi pristupljeno je veanju i glasanju.
Predsednik vea upoznao je lanove vea sa nainom veanja i glasanja.
Poto je sud ustanovio da je stvarno nadlean i da ne treba raspravu ponovo otvoriti, pristupljeno je
odluivanju.
lan vea .B. glasa da se - udovolji tubenom zahtevu tako da je tueni duan da tuiocu solidarno
plati na ime naknade tete iznos od 5.808.695,86 dinara, i da se tueni osudi na plaanje parninih
trokova u iznosu od 31.500 dinara, u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvrenja.
lan vea D.S.K. glasa kao prvi lan vea.
ili
Predsednik vea - sudija
P.V.
glasa kao ostali anovi vea.
ili
Za ovim predsednik vea konstatuje da je jednoglasno - veinom glasova doneta presuda koja glasi:
USVAJA SE tubeni zahtev tuioca u celosti, pa se obavezuje tueni da solidarno isplati tuiocu na
ime naknade tete iznos od 5.808.695,86 dinara, u roku od 15 dana od prijema presude, kao i da tu eni
tuiocu naknadi trokove parninog postupka u iznosu od
31.500,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema presude.
Dovreno uasova
lanovi vea
Predsednik vea
Zapisniar
19

Presuda na osnovu priznanja
P.809/2005
U IME NARODA
Optinski sud U Panevu, u veu sastavljenom od sudlje Tomaa Peria, kao predsednika vea, i
sudija porotnika Volpert Katice i Zori Marka kao lanova vea, u parnici tuioca Rani Pavla iz Paneva,
Cvijieva 62, koga zastupa advokat Stefan eelj iz Paneva, protiv tuenog Stojadinovi Nikole iz
Paneva, Ramadanska 24, radi vraanja zajma, na roltu za glavnu raspravu odranom dana 4.4.2005,
godine, doneo je i javno objavio
PRESUDU
NA OSNOVU PRIZNANjA
OBAVEZUJE SE tueni Stojadinovi Nikola iz Paneva da tulocu Rani Pavlu, vrati iznos od 9.000
DEM u dinarskoj protivrednosti po kursu na dan isplate, kao i da tuiocu naknadi trokove parninog
postupka u iznosu od 4.525 dinara, a sve u roku od 15 dana od dana pravnosnanosti presude, pod
pretnjom prinudnog izvrenja.
UTVRDJUJE SE da je tuba u delu koji se odnosi na kamatu POVUENA
Obrazloenje
Tuilac je postavljenim tubenim zahtevom, preciziranim u toku postupka traio da sud donese
presudu kao u izreci.
Na roitu odranom dana 4.4.2005. godine tueni je uinio nespornim navode tube, priznao je u
celosti tubeni zahtev, pa je odlueno kao u stavu I izreke, na osnovu l. 336 ZPP-a.
Tuilac je povukao tubu u delu koji se odnosi na kamatu, pa je odlueno kao u stavu II izreke, a na
osnovu 196 ZPP-a.
Odluka o trokovima doneta je osnovu l. 149 i 150 ZPP-a, a odnosi se na nune izdatke tuioca za
zastupanje od strane advokata kao i za sastav tube i takse.
PRAVNA POUKA:
Protiv ove presude dozvoljena je alba Okrunom sudu u Panevu, u roku od 15 dana od dana
prijema pismenog opravka iste , a preko ovog suda.
20

Presuda po albi
G.900/2005
U IME NARODA
OKRUNI SUD U PANEVU, u veu sastavljenom od sudije Jovane Petrovi, kao presednika vea, te
Milana Stanojkovia i Biljane Vuji lanova vea, u parnici tuioca Pavla Rania iz Paneva, ul.Cvijieva
br.22. iji je punomonik Stefan eelj adv. iz Paneva ul.Kej br.5. protiv tuenog Nikole Stojadinovia, iz
Paneva ul.Ramadanska br.24. radi duga, odluujui o albi protiv presude na osnovu priznanja
Optinskog suda u Panevu P.br.809/2005 od 4.4.2005. god u sednici vea odranoj dana 12.6.2005.
god. doneo je
PRESUDU
Odbija se kao neosnovana alba tuenog Nikole Stojadinovia, pa se POTVRUJE presuda na
osnovu priznanja Optinskog suda u Panevu P.br.809/2005 od 4.4.2005. god. u stavu prvom izreke.
O b r a z l o e nj e
Prvostepenom odlukom na osnovu priznanja obavezan je tueni da tuiocu isplati 9.000 DEM u
dinarskoj protivrednosti po kursu na dan isplate, kao i da mu naknadi parnine trokove od 4.525 dinara.
U stavu drugom izreke utvreno je da je tuba povuena u delu za kamatu.
Protiv navedene presude na osnovu priznanja izjavio je blagovremeno albu tueni zbog pogreio i
nepotpuno utvrenog injeninog stanja.
Ispitujui pobijanu odluku ia osnovu l. 372 ZPP-a, Okruni sud Je naao da je alba neosnovana.
Iz stava u spisima proizilazi da je na roitu 4.4.2005.god. tueni neosporavajui navode tube, a
naime da je na ime zajma primio iznos naknade u izreci pobijane odluke, priznao u celosti tu beni zahtev.
Nakon toga je prvostepeni sud doneo i javno objavio presudu na osnovu priznanja, koju tueni sada pobija
albom.
Meutim, alba tuenog ja neosnovana iz tog razloga to je tueni priznao tubeni zahtev, a izjava o
priznanju nije data u zabludi ili pod uticajem prinude ili prevare. Navodi albe da je zajam trebalo da bude
vraen do kraja 2005.god i da to nije navedeno u pobijanoj odluci, ne mogu da utiu na pravilnost iste, jer
je tubom traano da obaveza bude izvrena u roku od 15 dana od dana pravnosnanosti presude, a
takva odluka je i doneta i objavljena u prisustvu kako tuioca, tako i tuenog na navedenom roitu, koji ju
je svojim priznanjem i potvrdio.
Imajui u vidu odredbe l.360 st.3 ZPP-a koje se odnose na pobijanje presude na osnovu priznanja,
kako u prvostepenom postupku nije uinjena ni bitna povreda odredaba parninog postupka iz l.361 st.2
ZPP-a na koje drugostepeni sud pazi po slubenoj dunosti, ovaj sud je na osnovu l.375 ZPP-a odluio
kao u izreci.
Predsednik vea-sudija
21

Presuda po reviziji
Rev. 477/2005
U IME NARODA
Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veu sastavljenom od sudija: Jovana Ruia, predsednika vea, te
Stefana Simia, Milice Pavi, Omera Krasia i Biljane Miti, lanova vea, u parnici tuioca Rani Pavla
iz Paneva, iji punomonik je eelj Stefan adv. iz Paneva, protiv tuenog Stojadinovi Nikole iz
Paneva, radi duga, reavajui o reviziji tuenika izjavljenoj protiv presude Okrunog suda u Panevu G.
900/2005 od 12.6.2005. godine, u sednici odranoj 1. septembra 2005. godine, doneo je
PRESUDU
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuenika izjavljena protiv presude Okrunog suda u Panevu G.
br. 900/2005 od 12.6.2005. godine.
Obrazloenje
Presudom na osnovu priznanja Optinskog suda u Panevu P. broj 809/2005 od 4.4.2005. godine.
tuenik je obavezan da tuiocu na ime zajma vrati iznos od 9.000 DM u dinarskoj protivrednosti po kursu
na dan isplate, te takoe isplati i iznos od 4.525 dinara na ime naknade trokova parninog postupka.
Istom presudom utvreno je da je tuba tuioca u delu koji se odnosi na kamatu povuena.
Reavajui o albi tuenika izjavljenoj protiv te presude. Okruni sud u Panevu presudom G. br.
900/2005 od 12.6.2005. godine odbio je albu kao neosnovanu i prvostepenu presudu potvrdio.
Protiv te presude Okrunog suda u Panevu tuenik je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih
povreda odredaba parninog postupka.
Ispitujui pobijanu presudu u smislu lana 399. ZPP. Vrhovni sud je naao. da revizija nije osnovana.
U provedenom postupku nema bitne povrede odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. taka
9. ZPP. na koju revizijski sud pazi po slubenoj dunosti, a ni drugih povreda iz lana 398. stav 1. taka 1.
i 2. ZPP, zbog kojih se inae revizija moe izjaviti.
Isticanje tuenika u reviziji da su pobijane presude zahvaene bitnom povredom odredaba parninog
postulka iz lana 361. stav 2. taka 7. ZPP, jer mu je od strane suda bilo onemogueno da se o tubenom
zahtevu izjasni i iznese dokaze, Vrhovni sud je ocenio i nalazi da je neosnovano i na zakonitost pobijane
presude bez uticaja. Ovo stoga, jer je odredbom lana 336. ZPP propisano da e sud bez daljeg
raspravljanja doneti presudu na osnovu priznanja, ako tueni do zakljuenja glavne rasprave prizna
tubeni zahtev.
Poto iz spisa predmeta nesumnjivo proizilazi da je tuenik na prvom roitu za glavnu raspravu.
odranom na dan 4.4.2005. godine priznao injenine navode tube i tubeni zahtev, to je prvostepeni sud
u skladu sa odredbom lana 336. ZPP pravilno postupio kada je bez daljeg raspravljanja tubeni zahtev
tuioca pobijanom presudom na osnovu priznanja usvojio i odluio kao u izreci prvostepene presude.
Navod revizije koji se odnosi na okolnost da tunik iije priznao injenine navode tube i da zato nije
bilo uslova za donoenje presude na osnovu priznanja, Vrhovni sud je ocenio i nalazi da je neosnovan, jer
je tuenik i u albi protiv te presude naveo da je sporno potraivanje "iskreno priznao" jer smatra da
pozajmljeno treba vratiti, a injenine navode tube na roitu odranom na dan 4.4.2005. godine nije
osporavao.
Iz gore iznetih razloga Vrhovni sud nalazi da se revizijom neosnovano drugostepena presuda pobija
zbog bitnih povreda odredaba parninog postuika pa je primenom lana 405. ZPP i odluio kao u izreci
ove presude.
22

reviziona presuda VKS kojom se meritorno presuuje
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veu sastavljenom od sudija: Petra Matia, predsednika vea,
Nikoline Peri i Marije Kasa, lanova vea, u parnici po tubi tuioca Radana Antia iz
Beograda, ul. Maljenska br. 18, koga zastupa punomonik Luka Stevi, advokat iz Valjeva,
protiv tuenih Republike Srbije, koju zastupa Republiki javni pravobranilac tuene Optine
Valjevo, koju zastupa Zajedniko javno pravobranilatvo, radi isplate 7.946.345,11 dinara,
odluujui o revizijama tuioca i tuene Republike Srbije, izjavljenim protivpresude Okrunog
suda u Valjevu G.br. 47/08 od 11.4.2008. godine, u sednici vea odranoj dana 17.6.2010.
godine, doneo
PRESUDU
ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tuioca Radana Antia iz Beograda, izjavljena
protiv presude Okrunog suda u Valjevu G.br. 99/08 od 12.7.2008. godine.
USVAJA SE, revizija tuene Republike Srbije, PREINAUJU presuda Okrunog suda u
Valjevu G.br. 99/08 od 12.7.2008. godine i presuda Optinskog suda u Valjevu P. br. 313/03 u
delu u kome je tuena obavezana da tuiocu isplati pravnosnano dosueni utueni iznos i
trokove spora i PRESUUJE:
ODBIJA SE, kao neosnovan tubeni zahtev tuioca Radana Antia iz Beograda za
obavezivanje tuene Republike Srbije da mu platni novani iznos od 7.946.345,11 dinara, sa
zakonskom zateznom kamatom na iznos od 6.468.816,00 dinara, poev od 8.1.2007. godine
pa do isplate, a na iznos od 1.477.529,01 dinara poev od 10.1.2007. godine, pa do isplate, i
trokove spora u iznosu od 412.350,00 dinara.
Svaka stranka snosi svoje trokove spora.
Presudom Optinskog suda u Valjevu P.br. 313/03 od 12.2.2007. godine, delimino je
usvojen tubeni zahtev i obavezana tuena Republika Srbija da tuiocu isplati 7.946.345,11
dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 6.468.816,00 dinara, poev od
8.1.2007. godine pa do isplate, a na iznos od 1.477.529,01 dinara poev od 10.1.2007.
godine, pa do isplate. Odbijen je kao neosnovan tubeni zahtev prema tuenoj Optini
Valjevo i za isplatu kamate na dosuenu glavnicu poev od 12.2.2003. godine stavom 2.
izreke prvostepene presude. Reenjem o trokovima spora sadranim u stavu 3. i 4. izreke
prvostepene presude tuena Republika Srbija je obavezana da tuiocu plati parnine trokove
u iznosu od 187.650,00 dinara, a tuilac da tuenoj Optini Valjevo plati trokove spora u
iznosu od 141.200,00 dinara.
Okruni sud u Valjevu presudom G.br. 99/08 od 12.7.2008. godine odbija kao
neosnovanu albu tuioca i potvruje pomenutu prvostepenu presudu u stavu prvom,
drugom i etvrtom izreke. Preinauje reenje o trokovima spora sadrano u stavu 3. izreke
prvostepene presude i tuenu Republiku Srbiju obavezuje da tuiocu pored dosuenih
trokova u iznosu od 187.675,00 dinara plati jo i trokove u iznosu od 224.675,00 dinara,
ukupno 412.350,00 dinara.
Protiv drugostepene presude blagovremene i dozvoljene revizije izjavljuju tuilac i
tueni Republika Srbija. Tuilac reviziju izjavljuje zbog pogrene primene materijalnog prava,
a tuena zbog bitne povrede ZPP i pogrene primene materijalnog prava.
Drugostepenu presudu tuilac pobija u delu u kome je odbijen u celosti tubeni zahtev
u odnosu na tuenu Optinu Valjevo i u delu u kome je odbijen zahtev za dosudu kamate na
dosuenu glavnicu poev od utuenja pa do pravnosnanog dosuenja. Revizijom pobija i
reenje o trokovima spora sadrano u stavu 4. izreke prvostepene presude kojim je
obavezan da drugostepenoj Optini Valjevo isplati parnine trokove.
23

Tuena drugostepenu presudu revizijom pobija u delu u kome je obavezana da plati
pravnosnano dosueni iznos glavnice i kamate i trokove spora.
Republiki javni tuilac se o izjavljenim revizijama nije izjasnio.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao drugostepenu presudu na nain propisan lanom 399.
ZPP i odluio kao u izreci revizijske presude iz sledeih razloga:
Revizija tuioca nije osnovana..
Osnovana je revizija tuene.
Niestepene presude nisu zahvaene bitnom povredom iz lana 361. stav 2. taka 9.
ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po slubenoj dunosti. Na ostale bitne povrede
koje mogu biti osnovan revizijski razlog tuena ne ukazuje.
U sporu po tubi tuioca prvostepeni sud je utvrdio:
Presudom Vojnog suda valjevske vojne oblasti sudski broj 309/45 od 15.5.1945.
godine Mihailo Rudi je osuen zbog krivinog dela ratnog zloina iz lana 13. i krivinog dela
narodnog neprijatelja iz lana 14. Uredbe o Vojnim sudovima i osuen na kaznu smrti
streljanjem uz trajan gubitak graanske asti i konfiskaciju celokupne pokretne i nepokretne
imovine. Vii vojni sud Jugoslavenske Armije je presudom II sudski br.997/45 od 25.6.1945.
godine odbio kao neosnovanu albu okrivljenog Mihaila Rudia i potvrdio pomenutu
prvostepenu presudu. Po pravnosnanosti prvostepene presude ista je izvrena. Osueni
Mihailo Rudi je streljan. Njegova pokretna i nepokretna imovina konfiskovana. Konfiskacija je
sprovedena reenjem zakljukom Sreskog suda u Valjevu od 19.9.1953. godine. Vrhovni
vojni tuilac je podigao zahtev za zatitu zakonitosti 5.12.2001. godine, protiv pomenute
prvostepene i drugostepene presude, a zbog povrede odredbi o ponavljanju krivinog
postupka u nadlenosti vojnih sudova i prekoraenju optube. Zahtev je zasnovan na
injenicama da vee prvostepenog suda nije bilo propisano sastavljeno, da zapisnik o
glavnom pretresu nije potpisao predsednik Vojnog suda kao presedatelj i da ivan Jeremi
nije mogao biti predsednik vea zato to je u toku istrage bio istraitelj i obavio sve istrane
radnje, te da nisu bili ispunjeni uslovi za ponavljanje krivinog postupka, i da je optuba
prekoraena.
Savezni sud presudom Kzs-51/2001 od 27.4.2002. godine uvaava podignuti zahtev
za zatitu zakonitosti Vrhovnog vojnog tuioca, ukida presudu Vojnog suda vojne oblasti
sudski br. 309/45 od 15.5.1945. godine i Vieg vojnog suda Jugoslovenske Armije II sudski br.
997/45 od 25.6.1945. godine i predmet vraa Vojnom sudu u Beogradu na ponovno
odluivanje.
Vojni sud u Beogradu reenjem Kv.br.209/02 od 29.10.2002. godine, odluuje da nema
mesta optubi i obustavlja krivini postupak po optunici Vojnog tuioca u Valjevu Iz. br.
658/45 od 8.5.1945. godine protiv Mihaila Rudia, civila iz Valjeva, zbog krivinog dela ratnog
zloina i narodnog neprijatelja iz lana 13. i 14. Uredbe o vojnim sudovima, jer je zbog smrti
optuenog iskljueno krivino gonjenje.
Vrednost konfiskovane imovine koja ne moe da se vrati u naturalnom obliku iznosi
6.468.816,00 dinara i 1.477.529,01 dinara, ukupno 7.946.345,11 dinara.
Tuilac je sin Mihaila Rudia biveg iz Valjeva.
Na osnovu tako utvrenog injeninog stanja, niestepeni sudovi su delimino usvojili
tubeni zahtev i obavezali tuenu Republiku Srbiju da tuiocu isplati protivvrednost
konfiskovane imovine sa kamatom od dana utvrenja njene vrednosti pa do isplate.
Prvostepeni sud obavezuje tuenu na isplatu dosuenog iznosa na osnovu odredbe
lana 210. stav 2. ZOO, protivvrednost konfiskovane imovine dosuuje zato to je ukidanjem
presuda vojnih sudova od 15.5. i 25.6.1945. godine i obustavom krivinog postupka protiv
Mihaila Rudia otpao osnov za zadravanje konfiskovane imovine.
Drugostepeni okruni sud u Valjevu potvruje prvostepenu presudu, odbija albu
tuene i suprotno rezonu prvostepenog suda za dosuivanje protivvrednosti konfiskovane
imovine, pravni osnov za usvajanje tubenog zahteva nalazi u odredbi lana 556. stav 1.
Zakonika o krivinom postupku (Slubeni list SRJ, br. 70/01, 68/02; Slubeni glasnik RS br.
58/04, 85/05, 115/05 i 49/07). Izraava pravni stav da se radi o teti iz lana 558 stav 1.
Zakonika o krivinom postupku i da je visina tete odmerena i dosuena na nain propisan
lanom 185. i 189. ZOO. Sa tog razloga drugostepeni sud ne prihvata odbranu tuene datu
24

do zakljuenja glavne rasprave i ponovljene u albi koja je upuivala na primenu Zakona o
prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine i na osnov te primene zakona odbijanje
tubenog zahteva.
Suprotno izraenom pravnom stavu drugostepenog suda, revizijski sud osnovanim
smatra revizijske razloge vezane za primenu Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete
imovine (Slubeni glasnik RS, br. 45/05). lanom 1. ove zakonske norme propisano je da se
zakonom ureuje postupak prijavljivanja i evidentiranja imovine koja je na teritoriji Republike
Srbije oduzeta bez naknade trine vrednosti ili pravine naknade, primenom propisa i akata
o nacionalizaciji, agrarnoj reformi, konfiskaciji, sekvestraciji, eksproprijaciji i drugih propisa
donetih i primenjivanih posle 9.3.1945. godine. Propisana zakonska norma je potpuno jasna.
Njome je propisano prijavljivanje i evidentiranje imovine oduzete u Republici Srbiji i
konfiskacijom na osnovu propisa primenjivanih posle 9.3.1945. godine. Pravnom prethodniku
tuioca, konfiskovana je imovina na osnovu Uredbe o vojnim sudovima od 8.2.1944. godine.
Kazna konfiskacije izreena je presudama vojnih sudova od 15.5. i 25.6.1945. godine i
sprovedena reenjem zakljukom Sreskog suda u Valjevu od 19.9.1953. godine.
Nije sporno da je reenjem Vojnog suda u Beogradu Kv.br.209/02 od 29.10.2002.
godine, odlueno da nema mesta optubi i da je obustavljen krivini postupak po optunici
Vojnog tuioca u Valjevu br. 658/45 od 8.5.1945. godine protiv tuioeva oca Mihaila Rudia.
Krivini postupak je obustavljen zbog toga to je zbog smrti optuenog iskljueno krivino
gonjenje.
Kazna konfiskacije imovine izreena je na osnovu Zakona o konfiskaciji imovine i
izvrenjem konfiskacije (Slubeni list FNRJ, br. 40/45). Izmene i dopune su propisane i
objavljene u Slubenom listu FNRJ br. 70/45, Zakonom o potvrdi i izmenama i dopunama
Zakona o konfiskaciji imovine i o izvrenju konfiskacije od 9.6.1945. godine, potvren je
zakon sa izmenama i dopunama u izmenjenom i preienom teksu pod imenom: Zakon o
konfiskaciji imovine i izvrenju konfiskacije. Ovaj zakon je objavljen u Slubenom listu FNRJ
br. 61/46. Stupio je na snagu osmog dana po objavljivanju u Slubenom listu FNRJ.
Kaznu konfiskacije izrekao je Vojni sud valjevske vojne oblasti, kao tada ovlaeni
dravni organ i za krivina dela propisana u Uredbi o vojnim sudovima od 8.2.1944. godine.
lanom 7. Uvodnog zakonika za Zakonik o krivinom postupku (Slubeni list FNRJ,
br. 40/53) bilo je propisano da odredbi Zakonika o krivinom postupku o naknadi tete
neopravdano osuenim licima primenjivae se samo na sluajeve kad je pravnosnana osuda
donesena posle 1.1.1945. godine.
Zakonik o krivinom postupku republike Srbije u lanu 573. stav 2. propisuje: U
pogledu naknade tete neopravdano osuenim i neosnovano lienim slobode, odredba lana
7. Uvodnog zakona za Zakonik o krivinom postupku (Slubeni list FNRJ, br. 40/53
primenjuje se i posle stupanja na snagu ovog zakonika, osim ako se drugaije predvidi
saveznim zakonom iz stava 1. ovog lana.
Tuba u ovom sporu podneta je 12.3.2003. godine. Prvostepena presuda u sporu po
tubi doneta je 12.2.2007. godine. U vremenu od podnoenja tube, pa do donoenja
prvostepene presude Narodna skuptina Republike Srbije je 23.5.2005. godine proglasila
Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine. S toga se, ovaj zakon primenjuje i na
tuioca. Primenjuje se zbog toga to tuilac cenei sve okolnosti ne moe imati privilegovaniji
poloaj od lica na koja se odnosi Zakon o prijvaljivanju i evidentiranju oduzete imovine. Sva
ova lica moraju imati jednak procesno pravni i materijalno-pravni poloaj. To dalje
podrazumeva da e se o njihovim pravima na povraaj ili isplatu protivvrednosti oduzete
imovine odluiti na nain kako to bude odreeno posebnim zakonom donetim u smislu lana
9. ove zakonske norme. To podrazumeva da je zahtev za sada preuranjen.
Sa tih iznetih razloga, revizijski sud smatra da je tubeni zahtev preuranjen. Sledom
toga usvojena je revizija tuene, preinaene niestepene presude u dosuenom iznosu i
tubeni zahtev kao neosnovan odbijen. Tako je odlueno na osnovu procesnog ovlaenja iz
lana 407. stav 1. ZPP.
Obzirom da je uvaavanjem revizije, preinaavanjem niestepenih presuda i
odbijanjem tubenog zahteva tuilac izgubio parnicu, nema prava na trokove spora. To
pravo ne pripada mu u smislu lana 149. stav 1. ZPP.
25

Tuenoj u smislu pomenute procesne norme pripada pravo na trokove spora,
meutim, ona ih u smislu lana 159. stav 1. i 2. ZPP nije opredelila. Stranka ima pravo na
trokove spora prema uspehu u sporu samo ukoliko ih je opredelila.
Revizijski sud je zato na osnovu procesnog ovlaenja iz lana 161. stav 2. a u vezi sa
lanom 149. stav 1. i 2. ZPP odluio da svaka stranka snosi svoje trokove spora i preinaio
niestepene presude u delu reenja o trokovima spora kojima je tuena obavezana da
tuiocu plati trokove spora.
Predsednik vea sudija
Petar Mati, s.r.
26

Reenje na osnovu odricanja - u sporu zbog smetanja poseda
XXI P br.3822/03
OPTINSKI SUD U Zajearu, sudija Vera Petrovi kao sudija pojedinac u parnici tuioca preduzea
"Drvoped" iz Zajeara, Timoka 3/1, iji je punomonik advokat Tomi Vladimir iz Zajeara, protiv
tuenog preduzea "Produkt - Zajear". iz Zajeara, Timoka 3/1, iji je punomonik advokat Vasi Nikola
iz Bora, ulica Sare Bernar 38, radi smetanja poseda, van roita dana 17.05.2004. godine doneo je
REENjE
- NA OSNOVU ODRICANjA ODBIJA SE tubeni zahtev tuioca "Drvoped" kojim je traeno da se utvrdi da je tueni "Produkt Zajear" smetao tuioca u poslednjem faktikom i mirnom posedu poslovnih prostorija u ulici ika Ljubinoj
broj 8// u Zajearu, i to gledano iz pravca lifta i stepenita, u levom delu hodnika, iza pregradnih
staklenih vrata, prva, druga i trea prostorija s desne strane hodnika, kao i naspram navedenih prostorija
zajednike prostorije: muki i enski WC i kafe kuhinja, na taj nain to je na dan 10.04.2003. godine
zaposeo iste i onemoguio tuioca da ih koristi na dotadanji nain, kao i da se naloi tuenom da u roku
od 24 sata isprazni tri predmetne poslovne prostorije, sa pripadajuim pomonim prostorijama u ulici ika
Ljubinoj broj 8/V u Zajearu, te da ih tako osloboene i ispranjene od lica i stvari preda u posed tuiocu,
kao i da se ubudue uzdri od ovakvog ili slinog uznemiravanja poseda tuioca pod pretnjom novane
kazne.
Tuilac je podneo ovom sudu tubu protiv tuenog radi smetanja poseda 30.04.2003. godine.
Kako se tuilac podneskom od 10.05.2004.godine odrekao tubenog zahteva, a lanom 331a stav 2.
ZPP-a propisano je da za odricanje od tubenog zahteva nije potreban pristanak tuenog, sud je odluio
kao u izreci.
SUDIJA
VERA PETROVI
POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog reenja moe se izjaviti alba
Okrunom sudu u Zajearu u roku od 8 dana od prijema istog, a preko ovog suda.
27

Presuda na osnovu priznanja
U IME NARODA
Vii sud u Beogradu, sudija ., kao predsednik vea u parnici po tubi tuilje Prievi Jovanke iz
Beograda, ulica Savska br. 20 koju zastupa punomonik , advokat iz , ul, protiv tuenih Mulina Darka
i Mulina Marka, iz Beograda, ulica, obojicu zastupa zajedniki punomonik iz Novog Beograda, radi
utvrenja, vrednost predmeta spora 25.000.000,00 dinara, doneo je van roita dana 01. septembra 2011.
godine sledeu
PRESUDU
- na osnovu priznanja
USVAJA SE tubeni zahtev te se utvruje da je tuilja Prievi Jovanka iz Beograda, ulica Savska
br. 20 po osnovu vanbrane tekovine imovine steene radom u toku trajanja zajednice ivota u
vanbranoj zajednici sa sada pokojnim Mulina Jovanom bivim iz Beograda, vlasnik sa dela sledee
imovine:
1) porodine stambene zgrade u Beogradu, ulica izgraene na katastarskoj parceli 902 kao i prava
korienja gradskog graevinskog zemljita ukupne povrine 5 ari 95 m2 na katastarskoj parceli
704 i to zemljite pod zgradom objekta povrine 1 ar i 56 m2 zemljita pod zgradom objekta
povrine 22 m2 zemljitu uz zgradu objekat povrine 4 ari 17 m2 sa garaom izgraenom bez
odobrenja za gradnju a sve upisano u list nepokretnosti 537 KO Palilula.
2) Stana garsonjere br. 18 korisne povrine 29 m2 na meuspratu zgrade 3.5 u ulici postojei na
kat. parceli 1427 upisane u list nepokretnosti br. 492 KO Palilula.
3) Vikend kue na Kosmaju izgraene bez odobrenja za gradnju postojea na katastarskoj parceli br.
4607/42 kao i pravo korienja parcele br. 4607/42, zemljite pod zgradom objektom povrine
64 m2 pravo korienja livade 6 klase povrine 46 m2 a sve upisano u list nepokretnosti br. 5093
KO Sopot.
4) Vlasnitva od 100% osnivakog udela u Privrednom drutvu Jovan Mulina Y&Rd.o.o. Gospodska
ulica, br. 14 matini broj 32534625,
5) Osnivakih prava na fondu pod nazivom upisan u registar fondova pod rednim brojem 261,
6) Novanih sredstava na raunima Komercijalne banke A.D. u Beogradu i to dinarskim sredstvima
tekuem raunu br. stanje sa kamatom, devizna sredstva na raunu br. stanje sa kamatom,
devizna sredstva na raunu br. stanje sa kamatom, devizna sredstva na raunu br. stanje sa
kamatom, devizna sredstva na raunu br. stanje sa kamatom, devizna sredstva na raunu br. ,
stanje sa kamatom
7) Devizna sredstva na raunu br. stanje sa kamatom, devizna sredstva na raunu br. stanje sa
kamatom, devizna sredstva na raunu br. stanje sa kamatom
8) Sefa broj na ime Mulina Jovana u Komercijalnoj banci A.D. u Beogradu, Svetog Save br. 14,
9) Novanih sredstava na raunu ERSTE BANK Austrija, Be
10) Automobila - vozila vrste: putniko, kabriolet, marke MAZDA, tip MX5 broj asije BROJ
MOTORA , registarski broj BG , saobraajna dozvola br. ,
11) Prava na ig . registrovan kod Zavoda za intelektualnu svojinu pod registarskim brojem koji je
priznat po prijavi iga broj 2006,
12) Prava na ig PAIDDEA registrovan kod Zavoda za intelektualnu svojinu pod registarskim brojem
koji je priznat po prijavi iga broj ,
su tueni Mulina arko i Mulina Lazar, obojica iz Beograda, ulica duni da priznaju i trpe da se
na osnovu ove presude tuilja upie svoje pravo odgovarajue javne knjige i registre a sve u roku
od 15 dana od dana prijema pisanog otpravka presude pod pretnjom izvrenja.
13)
Tuilja je preko punomonika podnela sudu tubu radi utvrenja.
Podneskom od 11.03.2011. godine tueni su priznali tubeni zahtev u celosti.
Kako su tueni do zakljuenja glavne rasprave priznali tubeni zahtev sud je bez daljeg
raspravljanja doneo presudu kojom je usvojio tubeni zahtev (presudu na osnovu priznanja) a sve shodno
odredbi l. 336 Zakona o parninom postupku.
28

POUKA O PRAVNOM LEKU:
Protiv ove presude moe se izjaviti
alba Apelacionom sudu u Beogradu
a preko ovog suda u roku od 15 dana
od dana prijema istog.
D-na:
- punomoniku tuilje
- punomoniku tuenih
- tuenima lino
Sudija
29

Presuda na osnovu odricanja
U IME NARODA
Vii sud u Beogradu sudija , kao predsednik vea, u pravnoj stvari po tubi tuilje KOKI
VIOLETE iz Beograda, Ulica koju zastupa punomonik advokat iz Beograda, protiv tuene
Graevinske direkcije DOO iz Beograda, radi utvrenja i ispunjenja, doneo je van roita dana 29. aprila
2010. godine sledeu
PRESUDU
- na osnovu odricanja
I
ODBIJA SE tubeni zahtev kojim je traeno da se utvrdi da je tuilja Koki Violeta vlasnik
poslovnog prostora koji se nalazi u Beogradu u ul u prizemlju ukupne povrine 36,45 m2.
ODBIJA SE tubeni zahtev kojim je traeno da se obavee tuena Graevinska direkcija DOO da
na ime manje datih 12 m2 za stan i na ime manje datih 12 m2 za podrum isplati tuilji Koki Violeti na ime
naknade tete iznos od 1.500.000,00 dinara za stan i iznos od 650.000,00 dinara za podrum to ukupno
iznosi 2.150.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od podnoenja tube pa do isplate.
ODBIJA SE tubeni zahtev kojim je traeno da se obavee tuena Graevinska direkcija DOO da
na ime izmakle koristi za neizgraen dvosoban stan isplati tuilji Koki Violeti iznos od 7.800.000,00
dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnoenja tube pa do isplate.
II
OTKAZUJE SE roite za glavnu raspravu zakazano za dan 18. maj 2010. godine jer se tuilja
preko punomonika odrekla tubenog zahteva.
Tuilja je preko punomonika podnela sudu tubu radi utvrenja i ispunjenja.
Punomonik tuilje je svojim podneskom od 23.04.2010. godine obavestio sud da se tuilja odrie
tubenog zahteva jer je sa tuenom stranom dolo do mirnog reenja spora.
Kako se tuilja do zakljuenja glavne rasprave odrekla tubenog zahteva, sud je bez daljeg
raspravljanja doneo presudu kojom je odbio tubeni zahtev (presudu na osnovu odricanja) shodno odredbi
lana 337 Zakona o parninom postupku.
Protiv ove presude moe se izjaviti alba
Apelacionom sudu u Beogradu u roku od 15
dana od dana prijema iste.
Presuda zbog proputanja

U IME NARODA
VII SUD U BEOGRADU, sudija kao predsednik vea u parnici po tubi tuilja Kosti
Mare iz Beograda, ulica , koju zastupa punomonik advokat iz Beograda, , protiv tuenog Zori
Andrije iz Beograda, ul, radi raskida ugovora zbog neispunjenja, vrednost predmeta spora 145.000,00
evra u dinarskoj protivvrednosti, doneo je van roita dana 01. septembra 2011. godine sledeu
PRESUDU
- zbog proputanja 30

USVAJA SE tubeni zahtev te se RASKIDA ugovor o prodaji koji je zakljuen dana
28.10.2011. godine u Beogradu izmeu tuilje Kosti Mare i tuenog Zori Andrije koji je overen pred
Prvim osnovnim sudom u Beogradu dana 28.10.2010. godine pod brojem Ov.I.br. 214167/10.
OBAVEZUJE SE tueni Zori Andrija iz Beograda ulica ... da tuilji Kosti Mari iz
Beograda ul vrati iznos od 145.000 evra u roku od 15 dana od dana prijema pisanog otpravka presude
pod pretnjom izvrenja.
OBAVEZUJE SE tueni da tuilji naknadi trokove postupka u ukupnom iznosu od
151.250,00 dinara sve u roku od 15 dana od dana prijema pisang otpravka presude, pod pretnjom
izvrenja.
Tuilja je preko punomonika podnela sudu tubu radi raskida ugovora zbog neispunjenja. Sud je
po prijemu tube zapoeo pripreme za glavnu raspravu koje su obuhvatale i dostavu tube tuenom na
odgovor u skladu odredbi lana 274 Zakona o parninom postupku.
Kako tueni nije podneo odgovor na tubu u roku od 30 dana od dana prijema pouke o
posledicama proputanja, sud je doneo presudu kojom je usvojio tubeni zahtev (presudu zbog
proputanja) jer je tuenom uredno dostavljena tuba sa poukom o posledicama proputanja dana
08.06.2011. godine, jer injenice na kojima se zasniva tubeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje
je i sam tuilac podneo i sa injenicama koje su opte poznate, jer osnovanost tubenog zahteva proizilazi
iz injenica navedenih u tubi i jer ne postoje opte poznate okolnosti iz kojih proizilazi da su tuenog
spreili opravdani razlozi da odgovori na tubu sve shodno odredbi lana 338 Zakona o parninom
postupku.
Odluka o trokovima postupka sadrana u stavu tri izreke presude doneta je shodno odredbi lana
146, 149, 150 i 159 Zakona o parninom postupku vaee AT i TT te su tuilji priznati trokovi na ime
sastava tube od strane punomonika iz redova advokata u iznosu od 5.000,00 dinara na ime sudske takse
za inicijalni akt u iznosu od 97.500,00 dinara na ime sudske takse za sudsku odluku u iznosu od 48.750,00
dinara, a sve u ukupnom iznosu od 151.250,00 dinara.
alba Apelacionom sudu u Beogradu
preko ovoga suda u roku od 15 dana od
dana prijema iste.
31

Presuda zbog izostanka
U IME NARODA
Vii sud u Vranju, sudija kao predsednik vea u parnici po tubi Hadi Nikole iz
Vranjske Banje, ulica , kog zastupa punomonik advokat iz Vranja, , protiv tuenih Duman Denise i
Mihajlovi Halide iz Vranja, ul, radi raskida ugovora zbog neispunjenja, vrednost predmeta spora
145.000 dinara, doneo je van roita dana 24. aprila 2012. godine sledeu
PRESUDU
- zbog izostanka Raskida se ugovor o zakupu poslovnih prostorija koje se nalaze u Vranju u ul. Velizara Stankovi a 14,
zakljuen dana 9. maja 2000. godine, pa se obavezuju tuene Duman Denisa i Mihajlovi Halida, obe iz
Vranja, da isprazne od svih lica i stvari poslovni prostor u Vranju, ul. Velizara Stankovia 14, u povrini od
30 kvm, i isti u stanju u kojem su ga primile predaju u dravinu Hadi Nikoli iz Vranjske banje, a sve u
roku od 15 dana od dana pravnosnanosti ove presude, pod pretnjom prinudnog izvrenja.
Obavezuju se tuene Duman Denisa i Mihajlovi Halida, obe uz Vranja, da solidarno plate tuiocu, na
ime neplaene zakupnine za period od 01.06.2011. g. do 05.02.2012. godine, iznos od dinara, sa
zakonskom zateznom kamatom poev od 05.02.2012. godine pa do konane isplate.
Obavezuju se tuene da solidarno naknade tuiocu trokove parninog postupka u iznosu od
dinara, u roku od 15 dana od prijema ove presude, pod pretnjom prinudnog izvrenja.
Tuilac je preko punomonika podneo sudu tubu radi raskida ugovora zbog neispunjenja. Sud je
po prijemu tube zapoeo pripreme za glavnu raspravu koje su obuhvatale i dostavu tube tuenom, pa je
sud zakazao prvo roite za glavnu raspravu u ovoj stvari za dan 24. aprila 2012. godine i izvrio je
tuenima dostavu tube zajedno sa pozivom na roite.
Kako tuene nisu pristupile na zakazano roite, koje je prvo roite za glavnu raspravu a
pripremno roite nije odrano, sud je doneo presudu kojom se usvaja tubeni zahtev (presuda zbog
izostanka) jer je tuenima uredno dostavio poziv za roite zajedno sa tubom, jer tuene nisu podneskom
osporile tubeni zahtev, jer osnovanost tubenog zahteva proizlazi iz injenica navedenih u tubi
i ne radi se o zahtevu kojim stranke ne mogu da raspolau, jer injenice na kojima se zasniva
tubeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tuilac podneo ili sa injenicama
koje su optepoznate, te kako ne postoje optepoznate okolnosti koje su tuene mogle
spreiti da ne dou na zakazano roite, sud je odluio shodno odredbi lana 351. Zakona o
parninom postupku.
Odluka o trokovima postupka sadrana u stavu tri izreke presude doneta je shodno odredbi lana
150, 153, 154 i 163 Zakona o parninom postupku vaee AT i TT te su tuilji priznati trokovi na ime
sastava tube od strane punomonika iz redova advokata u iznosu od ... dinara na ime sudske takse, za
inicijalni akt u iznosu od ... dinara na ime sudske takse za sudsku odluku u iznosu od ... dinara, a sve u
ukupnom iznosu od .... dinara.
alba Apelacionom sudu u Niu
preko ovoga suda u roku od 15 dana od
dana prijema iste.
32

Sporazum o razvodu braka, vrenju roditeljskog prava
i deobi zajednike imovine
SPORAZUM
O RAZVODU BRAKA, VRENjU RODITELjSKOG PRAVA
I DEOBI ZAJEDNIKE IMOVINE
zakljuen 25. februara 2007. godine u Somboru izmeu Petra Pavia, od oca Milomira iz Sombora, ul.
Petra Velebita 91, s jedne strane, i Zorice Pavi, ro. Na, od oca Lazara, iz Sombora, ul. Petra Velebita
91, u svoje ime i kao zakonski zastupnik mal.Klare Pavi, s druge strane, koji su sporazumno odluili da
razvedu svoj brak, pa su u cilju ureenja meusobnih linih i imovinskih odnosa, kao i vrenja roditeljskog
prava i izdravanja svoga zajednikog maloletnog deteta Klare PAVI, roene 30. marta 2000. godine,
vodei rauna o najboljem interesu deteta, u skladu sa l.40. i 179. Porodinog zakona Srbije,
sporazumeli se sledee:
Sporazumni razvod braka
lan 1.
Petar Pavi i Zorica Pavi izjavljuju da su reeni da svoj brak zakljuen 27. novembra 1994. godine u
Somboru, optina Sombor, gde je isti i uveden u MKV pod tekuim brojem 341 za godinu 1994.,
sporazumno razvedu pred nadlenim sudom u Somboru i u tom cilju su imenovali i ovlastili svoje
punomonike.
Vrenje roditeljskog prava i izdravanje deteta
lan 2.
Petar Pavi i Zorica Pavi se se saglasili da njihovo zajedniko maloletno dete Klara Pavi, roena 30.
marta 2000. godine, bude povereno na uvanje i vaspitanje majci Zorici Pavi, s obzirom da je dete ve
od ranije ivelo s majkom zbog oevog radnog boravka u inostranstvu.
lan 3.
Zorica Pavi izjavljuje da e omoguiti ocu mal. Klare da uvek kad eli moe videti dete i provoditi
odreeni deo vremena s detetom, ukljuujui i pravo oca da sa detetom provodi tri sedmice odmora
godinje u Srbiji ili inostranstvu i u dane kada on boravi u Srbiji, a po prethodnoj najavi majci deteta.
Majka deteta se obavezuje da obezbedi urednu individualnu putnu ispravu za mal. Klaru, i u dogovoru
sa ocem druga dokumenta potrebna za boravak deteta sa ocem u inostranstvu radi korienja godinjeg
odmora.
lan 4.
Roditelji Petar Pavi i Zorica Pavi se obavezuju da, srazmerno mogunostima oba zaposlena
roditelja, doprinose izdravanju svoga deteta mal. Klare Pavi, s tim to e novani doprinos oca Petra za
izdravanje deteta biti meseno 500 EUR, koji iznos e on meseno isplaivati na tekui raun, odnosno
na ruke Zorice Pavi,i to od 1. do 5-tog u mesecu za tekui mesec.
Ureenje imovinskih odnosa
lan 5.
Petar Pavi i Zorica Pavi konstatuju da su toku trajanja braka zajedniki stekli sledeu imovinu:
1) pravo susvojine na trosobnom stanu, oznaen brojem 17, na IV spratu, povrine 66,55 kvm, u
objektu 1, lamela B, u naselju Kalem, ul. Petra Velebita 91, kupljen Ugovorom o kupoprodaji
nepokretnosti zakljuenim izmeu Stani Janka, kao prodavca, i Pavi Petra sa dela i Pavi
Zorice sa dela, kao kupaca, overen od strane Optinskog suda u Somboru pod I/2-Ov.br.73/2002
dana 31.februara 2002. godine;
2) pravo svojine na garsonjeri, oznaena brojem 53, u potkrovlju stambene zgrade u ul. Radnika 34
u Somboru, povrine 27 kvm, kupljena Ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti zakljuenim izmeu
erc Ludviga, kao prodavca, i Pavi Zorice, kao kupca, overen od strane Optinskog suda u
Somboru pod I/3-Ov.br.4891/2005;
3) pravo svojine na zajednikim novanim sredstvima - uteevini u iznosu od 11.700 Eur
4) pravo svojine na pokretnim stvarima - predmetima domainstva u stanu u kome ive Zorica Pavi i
maloletna Klara Pavi, u ul. Petra Velebita br. 91 u Somboru, koji je u toku juna i jula 2006.godine
kompletno renoviran i opremljen ulaganjem oko 33.000 EUR, kada je u stanu izmenjena unutranja
i spoljna pvc stolarija i vodovodna instalacija, renovirana kupatila, ugraena kuhinja i stan
nameten, tako da se u stanu nalazi: nova bela tehnika - maina za posue Candy, maina za
ve Candy, elektrini poret inoks sa ravnom ploom Gorenje, friider inoks kombinovani
Samsung, zatim, kuni bioskop Panasonik, televizor Panasonik, nov nametaj komoda, klub sto, i
4 ugradna plakara, kona garnitura trosed, dvosed i fotelja, kao i druge stvari pokustva
lan 6.
33

Petar Pavi i Zorica Pavi saglasno konstatuju da imovina navedena u lanu 5. ovog Sporazuma
predstavlja njihovu zajedniku imovinu steenu zajednikim radom i sredstvima tokom trajanja brane
zajednice, te da su im udeli u sticanju te imovine podjednaki.
Saglasno tome, oni su se sporazumeli da svoju zajedniku imovinu navedenu u lanu 5. ovog
Sporazuma, podele na sledei nain:
1) trosobni stan, oznaen brojem 17, na IV spratu, povrine 66,55 kvm, u objektu 1, lamela B, u
naselju Kalem, ul. Petra Velebita 91, na osnovu Ugovora o kupoprodaji nepokretnosti zaklju enim
dana 31.februara 2002. godine, predstavlja njihovu susvojinu sa po idealnog dela, te kako su
ugovorne strane saglasne da su im udeli u sticanju zajednike imovine podjednaki, oni ne diraju u
steena prava na ovom stanu i svako od njih ostaje suvlasnik sa po idealnog dela;
2) garsonjera, oznaena brojem 53, u potkrovlju stambene zgrade u ul. Radnika 34 u Somboru,
povrine 27 kvm, kupljena Ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti zakljuenim izmeu erc
Ludviga, kao prodavca, i Pavi Zorice, kao kupca, overenim od strane Optinskog suda u Somboru
pod I/3-Ov.br.4891/2005, na osnovu ovog sporazuma o deobi brane tekovine pripada u iskljuivu
svojinu Petru Paviu;
3) zajednika novana sredstva u iznosu od 11.700 Eur, pripadaju u iskljuivu svojinu Zorici Pavi, u
ijoj dravini se ve nalaze;
4) pokretne stvari domainstva navedene u lanu 5. ta.4) ovog ugovora pripadaju u iskljuivu svojinu
Zorici Pavi.
lan 7.
Petar Pavi i Zorica Pavi su se saglasili da pored redovnog izdravanja, srazmerno svojim
mogunostima dodatno materijalno stimuliu obrazovanje svog mal. deteta Klare Pavi (kursevi stranih
jezika, muzika kola i sl.), do zavretka njenog redovnog kolovanja, za koje svrhe e Petar Pavi
izdvojiti sredstva zakupnine od stana navedenog u lanu 6. stav 2. ta. 2) ovog Sporazuma, koji je po
ovom Sporazumu pripao njemu u svojinu, dok ga bude izdavao.
Petar Pavi se obavezuje da Zorici Pavi za kupovinu automobila isplati novani iznos od 3.300 EUR.
lan 8.
Zorica Pavi je saglasna, da bez njene dodatne saglasnosti, Petar Pavi moe u javnim knjigama o
evidenciji nepokretnosti upisati na svoje ime pravo svojine, kao jedini vlasnik, na celom stanu navedenom
u lanu 6, stav 2. ta.2) ovog Sporazuma.
lan 9.
Ovaj sporazum je izraz zajednike volje Petra Pavia i Zorice Pavi, ustanovljen u interesu njihovog
zajednikog deteta i odranja odnosa deteta sa oba roditelja, i oni e ga se u svemu pridravati, a u
sluaju da bilo ko od njih odstupi od istoga - primenie se odredbe Porodinog zakona.
_____________________
______________________
Petar Pavi
JMBG 1012967173417
Zorica Pavi
JMBG 0707969715232
_________ /2007
Potvruje se da su Petar Pavi iz Sombora i Zorica Pavi iz Sombora, danas pred ovim sudom svojeruno potpisali ovaj
sporazum.
Identitet stranaka utvren je na osnovu njihovih linih karata.
Sudska taksa u visini od ___________ dinara naplaena je prilikom overe.
Optinski sud u Somboru
Sombor, ________________
Referent za overu,
34

Predlog za sporazumni razvod braka
OPTINSKOM SUDU U VALjEVU
Valjevo
PREDLAGAI:
FILIP PERI, od oca Nikole iz Valjeva, ul. Kapetana Koe 9, s jedne strane, kojeg zastupa adv. Bojan
Tadi iz Valjeva, po specijalnom punomoju u prilogu
LIDIJA PERI, ro. Ant, od oca Dragana, iz Valjeva, ul. Kapetana Koe 9, s druge strane,
PREDLOG ZA SPORAZUMNI RAZVOD BRAKA
Predlagai su zakljuili brak na dan 27. novembra 1999. godine u Valjevu, gde je isti i uveden u MKV
pod tekuim brojem 0500 za godinu 1999. U braku su stekli mal. Marinu PERI roenu 30. marta 2000.
godine.
DOKAZ:
Izvod iz matine knjige venanih od 16.08.2006.godine
Fotokopije linih karata i za jednog i za drugog predlagaa
Izvod iz matine knjige roenih za dete Marinu PERI
Predlagai su, s obzirom na ozbiljno i trajno poremeene brane odnose, odluili da razvedu svoj brak
i da mirno i sporazumno urede svoje line, roditeljske i imovinske odnose, svesni potrebe da i nakon
razvoda braka, njihovo zajedniko dete treba da bude materijalno i porodino zbrinuto i u kontaktu sa oba
roditelja.
Predlagai su se sporazumeli da mal. Marina PERI bude poverena na uvanje, staranje i vaspitanje
majci Lidiji, s obzirom na njen uzrast i injenicu da je otac deteta na radu u inostranstvu. Oba roditelja e
doprinositi izdravanju deteta. Otac deteta, predlaga FILIP, e nastojati da maksimalno materijalno
pomae svoje dete tako to e na ime mesenog iznosa izdravanja plaati 500.- EUR. U tom smislu
predlagai su zakljuili i poseban Sporazum o razvodu braka, o vrenju roditeljskog prava i o deobi
zajednike imovine i isti sudski overili, pa mole sud da isti uzme u obzir i unese u presudu o razvodu
braka.
DOKAZ:
Sporazum o razvodu braka, o vrenju roditeljskog prava i o deobi zajednike imovine od 25.
oktobra 2006.g.
Imajui sve to u vidu, predlagai saglasno predlau sudu da provede postupak u ovoj pravnoj stvari i
da u skladu sa l. 40, 210. stav 2. i 225. Porodinog zakona, razvede brak izmedu predlagaa
donoenjem presude, koja glasi:
PRESUDA
Brak FILIPA PERIA, roenog 5. maja 1972. godine u Valjevu, od oca Nikole PERIa i majke Rade
PERI roene Agi, i LIDIJE PERI ro. Ant, roene 2. februara 1972. godine u Valjevu, od oca Dragana
Anta i majke Marije Ant, zakljuen 27. novembra 1999. godine u Valjevu, gde je isti i uveden u MKV pod
tekuim brojem 0500 za godinu 1999., RAZVODI SE na osnovu lana 40. Porodinog zakona Republike
Srbije.
Zajedniko dete predlagaa mal. Marina PERI, roena 30. 03. 2000. godine poverava se na uvanje
i vaspitanje majci Lidiji PERI.
Predlaga FILIP PERI se obavezuje da na ime svog doprinosa za izdravanja mal. erke Marine
Peri meseno plaa 500 EUR, poev od dana donoenja ove presude pa ubudue, svakog prvog do
petog u mesecu za tekui mesec, isplatom na tekui raun zakonske zastupnice maloletnog deteta, majke
Lidije PERI, roene Ant otvoren kod banke broj...
Predlaga FILIP PERI ima pravo da via svoje dete mal.Marinu Peri kada eli, s tim to e dete s
ocem provoditi tri sedmice odmora godinje u zemlji ili inostranstvu, a po prethodnoj najavi majci deteta.
Utvruje se da su predlagai Filip Peri i Lidija Peri ro. Ant suvlasnici sa idealnog dela na stanu
broj 10 na drugom spratu zgrade u ulici Ibarska 2 u Valjevu.
Pokretne stvari domainstva nabrojane u Sporazumu o deobi zajednike imovine i zajednika
novana sredstva predlagaa u iznosu od 20.000 EUR-a pripadaju iskljuivo u svojinu Lidiji Peri ro- Ant.
u Valjevu, 25. oktobra 2006. godine
P R E D LAGA i
_____________________
FILIP PERI
JMBG 0111962173415
______________________
Lidija PERI
JMBG 1102970715232
35

Presuda o razvodu braka
P. br. 2349/2004
U IME NARODA
Prvi optinski sud u Beogradu, u veu sastavljenom od sudije Dare Mati, kao predsednika vea, i
sudija porotnika Hoti Ismaila i Pere Labovia, kao lanova vea, u parnici predlagaa Riza Beria, iz
Beograda, na privremenom radu u Francuskoj u Parizu, 13 Boulevard De la Villette, koga zastupa
punomonik Stefan Marovi adv. iz Beograda, po punomoiju overenim od strane Ambasade SRJ u
Parizu Ov. b.r. 1906/2004 od 21.09.2004. g., i Ardite Ahneti Beria iz Beograda, na privremenom radu u
Francuskoj u Parizu, 4 Rue Genin, koju zastupa punomonik Filip Filipovi adv. iz Beograda, po
punomoju overenom od strane Diplomatskog konzularnog predstavnitva SRJ u Parizu br. 2387/04 od
28.12.2004. g., radi sporazumnog razvoda braka, nakon glavne i tajne rasprave zakljuene 22. aprila
2005. godine, istoga dana, doneo je sledeu
PRESUDU
Brak zakljuen 13 juna 1993. g. u Beogradu, optina Palilula pod brojem 1233 za godinu 1993.,
izmeu predlagaa: RIZE BERIE iz Beograda, roen 10.10.1972. g. u Beogradu, od oca Latifa i majke
Razije i ARDITE AHMETI BERIA, ro. Arifi, iz Beograda, roena 11.04.1973. g. u Preevu, od oca Leke i
majke Syzane, RAZVODI SE SPORAZUMNO na osnovu lana 84. Zakona o braku i porodinim
odnosima Republike Srbije.
Maloletna deca stranaka i to Riza Katarina, ro. 19.07.1994. g. i Riza Agim, ro. 09.05.1997. g.
POVERAVAJU SE na dalju negu, uvanje i vaspitanje i delimino izdravanje majci predlagau Arditi.
OBAVEZUJE SE predlaga Riza Beria iz Beograda da na ime doprinosa za izdravanje maloletne
dece stranaka Katarine i Agima predlagau Arditi majci i kao zakonskom zastupniku dece plaa
meseno iznos u visini od po 150 eura u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate za svako dete do 5-og u
mesecu za tekui mesec, a poev od 22. aprila 2002. godine pa ubudue pod pretnjom prinudnog
izvrenja.
Svaka stranka snosi svoje trokove.
Obrazloenje
U pismenom predlogu za sporazumni razvod braka kao i na raspravi preko punomonika predlagai
su naveli da su dana 13. juna 1993. g. u Beogradu zakljuili brak , te da iz tog braka imaju dvoje maloletne
dece i to ki Katarinu, roenu 19.07.1994. g. i sina Agima, roenog 09.05.1997. g. Naveli su da su
predlagai jedno vreme iveli u Beogradu, a potom su 1999. g. otili u Francusku gde su se zaposlili.
Ubrzo su izmeu njih poele nesuglasice, sukobi i problemi koji su poslednjih meseci intezivirani tako da
su njihovi brani odnosi toliko ozbiljno i trajno poremeeni da je zajedniki ivot izmeu njih postao
nepodnoljiv. Imaju potpuno razliite poglede na mnoga pitanja, svako vodi svoj odvojen ivot i ne mogu
da se sporazumeju oko reavanja osnovnih pitanja koja se odnose na odravanje brane zajednice i
voenje porodinog domainstva. Sve je to dovelo da je brana zajednica izmeu njih ve faktiki prestala
da postoji i to unazad dve godine tako da je dalje odravanje njihovog formalnog braka potpuno
besmisleno jer nema izgleda da se ta brana zajednica ponovo uspostavi. Zato su sporazumno predloili
da sud na osnovu l.84. Zakona o braku i porodinim odnosima Republike Srbije donese presudu o
razvodu braka. U vezi dalje nege, uvanja, vaspitanja i izdravanja maloletne dece stranke su se takoe
sporazumele a koji sporazum su iznele i u samom predlogu a takoe i u pismenom aktu uz ovaj predlog
tako da su sporazumno predloili da se po razvodu braka oba maloletna deteta povere na dalju negu,
uvanje, vaspitanje i delimino izdravanje majci predlagau Arditi, a da predlaga Riza Beria poev od
donoenja presude pa ubudue na ime doprinosa za idravanje mal. dece, predlagau Arditi plaa
meseno po 150 eura u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate za svako dete do 5-og u mesecu za tekui
mesec.
Da bi utvrdio injenino stanje sud je u toku postupka izveo dokaze i to itanjem izvoda iz MK
venanih za stranke, itanjem izvoda iz MK roenih za maloletnu decu stranaka Katarinu i Agima,
izvetaja Centra za socijalni rad Beograd i izvetaja Komercijalne banke AD Beograd od 04.04.2004. g.
Ocenom izvedenih dokaza i rezultata postupka u celini a u smislu l. 8 ZPP sud je utvrdio sledee
injenino stanje:
Predlagai su brak zakljuili na dan 13. juna 1993. g. u Beogradu. Ove injenice sud je utvrdio
itanjem izvoda iz matine knjige venanih za predlagae zaveden pod tekuim br. 7 za 1993. g. a za
matino podruje optine Palilula.
itanjem izvoda iz matine knjige roenih za maloletnu decu stranaka utvreno je da je mal. Katarina
roena 19.07.1994. g. u Beogradu a mal. Agim roen 09.05.1997. g. takoe u Beogradu.
36

Obzirom da su predlagai preko punomonika tokom rasprave izriito ostali pri predlogu za
sporazumni razvod braka i da ne prihvataju nastavak brane zajednice, te obzirom da su pri tom postigli
sporazum o uvanju, vaspitanju i izdravanju maloletne dece, sud je brak stranaka razveo na osnovu l.
84. Zakona o braku i porodinim odnosima RS jer nema opravdanja da se brak stranaka samo formalno
odrava u situaciji kada se svrha braka ne ostvaruje.
Sud je prihvatio sporazum stranaka da se obe maloletna deteta povere majci predlagau Arditi na
dalju negu, vaspitanje i delimino izdravanje nalazei da ovakav sporazum stranaka nije u suprotnosti sa
interesima maloletne dece. Ovo iz razloga to je meu predlagaima nesporno da predlaga Ardita ima
uslove za to poto su uz ovaj predlog za sporazumni razvod braka dostavili i pismeni sporazum o
ureenju linih odnosa i izdravanju mal. dece koji sporazum je overen od strane Diplomatskog
konzularnog predstavnitva SRJ u Parizu pod br. 2388/04 od 28.12.2004. g. Naime, takom 2. tog
sporazuma predlagai su se saglasili da njihova zajednika mal. deca budu poverena na uvanje i
vaspitanje, majci Arditi jer se ona pokazala kao dobra i brina majka i da je ovaj sporazum izraz njihove
zajednike volje ustanovljen pre svega u interesu njihove zajednike dece.
Sud je shodno l. 382. st. 2. Zakona o braku i porodinim odnosima RS cenio i sporazum predlagaa
oko izdravanja maloletne dece i doprinosa predlagaa Beria njihovom izdravanju pa je taj sporazum
prihvatio nalazei da on nije u suprotnosti sa odredbama pomenutog zakona o odredivanu izdravanja
uzimajui u obzir uzrast i potrebe maloletne dece a imajui u vidu i injenicu da se oba maloletna deteta
nalaze u Francuskoj. Naime, uz predlog za sporazumni razvod braka brani drugovi su podneli i pismeni
sporazum po kome se takom 3 tog sporazuma predlaga Riza Beria obavezao da za izdravanje
maloletne dece isplauje na ruke svojoj bivoj supruzi Arditi po 1.000 FF do 5-og u mesecu za tekui
mesec. Iz izvetaja Komercijalne banke AD Beograd ekspozitura 02 Beograd od 04.04.2002. g. utvreno
je da 1.000 FF bez provizije iznosi 152,45 eura, a to je neto malo vei iznos u odnosu na oznos koji je
traen od strane predlagaa Ardite. Kako su se predlagai sporazumeli da predlaga Riza na ime svog
doprinosa za izdravanje oba maloletna deteta plaa meseni iznos u visini od po 150 eura u dinarskoj
protivvrednosti za svako dete a na ruke majke predlagaa Ardite to je sud prihvatio takav njihov
sporazum i odluio kao u ta. 3. dispozitiva.
Sa izloenih razloga i primenom navedenih propisa sud je odluio kao u dispozitivu.
Prvi optinski sud u Beogradu, dana 22. aprila 2005. godine.
PRAVNA POUKA: Protiv ove presude moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od dana prijema iste
Okrunom sudu u Beogradu a preko ovog suda.
PREDSEDNIK VEA - SUDIJA,
Milena Mati
37

Presuda o ponitaju naslednike izjave i utvrenju prava vlasnitva
U IME NARODA
VII SUD U BEOGRADU, sudija Marko Peri, kao sudija pojedinac, u parnici tuilje Vesne Zlati .... protiv tuenih ...... radi
ponitaja naslednike izjave i utvrenja prava vlasnitva, doneo je nakon odrane glavne i javne rasprave, dana 12.februara
2012.godine sledeu
PRESUDU
ODBIJA SE tubeni zahtev tuilje kojim je traeno da se poniti naslednika izjava data od strane tuilje Vesne Zlati na
zapisniku kod Petog optinskog suda u Beogradu dana 04.05.2000. godine u predmetu O.br.1122/2000.
ODBIJA SE tubeni zahtev tuilje kojim je traeno da se utvrdi da tuilji Vesni Zlati po osnovu zakonskog reda
nasleivanja na zaostavtini iza pok. oca Radana Katia pripada pravo vlasnitva na 1/3 od 3/10 idealnog dela na stanu u ul. Petra
Koia br. 11 u Beogradu.
OBAVEZUJE SE tuilja da tuenima solidarno naknadi trokove postupka u iznosu od 99.500 dinara u roku od 15 dana od
dana prijema pisanog otpravka presude pod pretnjom izvrenja.
Tuilja je u tubi i tokom postupka navela da je ona erka, prvotueni sin a drugotuena unuka iza pok. Radana Katia,
biveg Beograda, koji je preminuo 1996. godine i iza sebe ostavio vanknjino pravo vlasnitva na stanu br.1 u ul. Petra Koia br. 11
u Beogradu, koji je po strukturi petoiposoban stan povrine 167 m2, a koji je stekao po osnovu ugovora o prodaji stana u drutvenoj
svojini na kome je pravo raspolaganja imala Drava SFRJ zakljuenog izmeu Skuptine SFRJ i sada pok. Radana Katia. Tuilja je
sa majkom sada pok. Milicom Kati postigla usmeni sporazum, posle smrti svoga oca Radana Katia a pre odrane ostavinske
rasprave, da e se odrei svog naslednog dela na zaostavtini iza oca, u korist svog brata ovde tuenog Darka Katia, a da e joj za
uzvrat majka Milica Kati isplatiti u roku od 2 godine iznos od 704.250,00 dinara a koji iznos predstavlja 1/6 vrednosti predmetnog
stana u ul. Petra Koia br.1, te su zakljuile pismeni sporazum a kojim je u drugom stavu navedeno da e tueni navedeni iznos
isplatiti u sluaju smrti njihove majke Milice Kati. Sporazum je overen u sudu. Tuilja se, obzirom na dogovor sa majkom, na
ostavinskoj raspravi odranoj povodom raspravljanja zaostavtine iza pok. Radana Katia, odrekla svog naslednog dela u korist
svog brata ovde prvotuenog Darka. Nakon toga, tuilja je dobila iznos od 13.000 USD od zakupnine spornog stana, te su tueni
odbili da joj isplate ostatak. Predloila je da sud usvoji tubeni zahtev. Trokove postupka je traila i blie ih je opredelila.
Prvotueni je u odgovoru na tubu i tokom postupka osporio injenine navode iznete u tubi i osnovanost tubenog
zahteva, navodei da je dogovor izmeu tuilje i sada pok. Milice Kati i tuenog ispotovan, da je sporni stan bio izdavan Ambasadi
Sirije u zakup, te da je tuilja na ime te zakupnine u periodu od avgusta 2000. godine do avgusta 2001. godine primila iznos od
13.000 USD to je ekvivalentno iznosu od 30.000 DEM obzirom na usmeni sporazum koji su postigli tuilja, sada pok. majka njihova
Milica Kati i tueni Darko. Smatra da je tuilja navedenim iznosom namirena te da ne postoji ni prevara niti zabluda kod tuilje u
pogledu negativne naslednike izjave. Predloio je da sud obije tubeni zahtev. Trokove postupka je traio i blie ih opredelio.
Tokom postupka, majka tuilje Milica Kati je preminula, pa je tuilja oznaila kao pravnog sledbenika iza pok. Milice Kati
unuku Enu Kati.
Drugotuena Ena Kati kao pravni sledbenik iza pok. Milice Kati je navela da je u vreme sklapanja sporazuma bila u
inostranstvu te kako je bila prisna sa svojom bakom Milicom Kati upoznata je bila sa injenicom da su tuilja i pok. Milica Kati
sklopile sporazum da se tuilja odrekne svog naslednog dela na stanu u ul. Petra Koia br.11 u korist prvotuenog Darka i da e
tuilji na ime toga biti isplaen iznos od 30.000 DEM.
Sud je u toku dokaznog postupka izveo dokaze:
...............................................................................................................(deo presude izostavljen)
lanom 213 Zakona o nasleivanju je propisano da se naslednik moe odrei naslea izjavom pred sudom do okonanja
prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavtine.
lanom 214 Zakona o nasleivanju stav 3 propisano je da je izjava o odricanju naslea neopoziva, dok je stavom 4
propisano da naslednik koji se odrekao naslea moe zahtevati ponitaj izjave o odricanju ako je ona posledica prinude, pretnje,
prevare ili zablude.
lanom 61 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima propisano je da je zabluda bitna ako se odnosi na bitna svojstva
predmeta, na lice sa kojim se zakljuuje ugovor ako se zakljuuje s obzirom na to lice, kao i na okolnosti koje se po obiajima u
prometu ili po nameri stranaka smatraju odlunim, a strana koja je u zabludi ne bi inae zakljuila ugovor takve sadrine.
Polazei od utvrenog injeninog stanja i citiranih odredbi, sud je odluio kao u izreci presude i tubeni zahtev tuilje
odbio kao neosnovan.
Naime, sud je cenei izjavu pok.Milice Kati od 04.05.2000. godine, kojom se ista obavezala tuilji na isplatu novanog
iznosa od 704.250,00 dinara na ime 1/6 vrednosti stana u ul.Petra Koia br.11 a kojom se u sluaju njene smrti obavezuje
prvotueni Darko Kati da isplati navedeni iznos, ao da je ista bez uticaja na drugaije odluivanje u ovoj pravnoj stvari. Ovo sa
razloga to na izjavi pored potpisa pok. Milice Kati ne postoji i potpis prvotuenog Darka Katia te stoga ista ne moe proizvodi
pravno dejstvo u odnosu na prvotuenog, a imajui u vidu i iskaz same pok. Milice Kati da ona ne moe sa sigurnou trditi da je
potpis na izjavi zaista njen.
Sud je utvrdio da su tuilja, prvotueni i sada pok. Milica Kati postigli sporazum, nakon smrti Radana Katia a pre
otvaranja ostavinske rasprave, kojim su ugovorili da e tuilji, ukoliko se odrekne svog naslednog dela na predmetnom stanu u
ul.Petra Koia br. 11, isplatiti iznos od 31.000 DEM. Na odranoj ostavinskoj raspravi 04.05.2000. godine za zakonske naslednike
na zaostavtini iza pok. Radana Katia na osnovu zakona i meusobnog sporazuma su oglaeni Kati Milica sa 1/10 idealnog dela
na predmetnom stanu sa pravom plodouivanja na 9/10 idealnog dela, i Kati Darko sa 9/10 idealnog dela. U obrazloenju
navedenog ostavinskog reenja je konstatovano da je na roitu odranom dana 04.05.2000. godine, Vesna Zlati erka ostavioca
Radana Katia dala nasledniku izjavu da se odrie naslea u korist svog brata Kati Darka. Takoe je utvreno, da je prvotueni
stan koji je posedovao u svom vlasnitvu u ul. Otona upania zajedno sa stanom u ul. Vase Pelegia koji su posedovali roditelji
tuilje i prvotuenog, uloio prilikom zamene istih za stan u ul. Petra Koiaa br.11 koji se formalno vodio na pok. Radana Katia. Na
ruku koji je organizovan od strane tuilje, a posle odrane ostavinske rasprave, kojom prilikom su prisutni bili tuilja, prvotueni,
pok.Milica Kati, svedok Milutin Niiforovi, potvren je dogovor da e tuilja na ime odricanja od svog naslednog dela dobiti 31.000
DEM i to od zakupnine, izdavanjem predmetnog stana. Takoe je utvreno da je tuilja na ime postignutog sporazuma kroz
38

sukcesivne isplate primila iznos 13.000 USD od zakupa predmetnog stana to predstavlja vrednost od 31.000 DEM imajui u vidu
odnos nemake marke i amerikog dolara u vreme postizanja sporazuma kao i vrednost ustupljenog naslednog dela.
Imajui napred navedeno u vidu, kao i citirane propise, sud je utvrdio da tuilja nije bila u zabludi prilikom davanja
naslednike izjave, niti je istu dala pod uticajem prevare, pretnje i prinude shodno lanu 61 Zakona o obligacionim odnosima, ovo sa
razloga to je tuilji nakon odrane ostavinske rasprave kroz sukcesivne isplate i to od zakupa predmetnog stana isplaena vrednost
od 13.000 USD odnosno 31.000 DEM kao to je meu strankama to nesporno utvreno. Kako se jednom data naslednika izjava
bilo ona pozitivna ili negativna smatra konanom, kao i da se ponitaj naslednike izjave moe traiti do zavretka ostavinske
rasprave jer se do tog momenta i moe dati nova naslednika izjava shodno lanu 213 Zakonu o nasleivanju, to se u konkretnom
sluaju ne moe zahtevati ponitaj iste obzirom da ponitaj izjave nije istaknut do okonanja ostavinske rasprave kao i injenice da
naslednika izjava nije data pod uticajem zablude, prevare, prinude i pretnje to je jedan od uslova za ponitaj naslednike izjave, te
je sud odluio kao u stavu prvom i drugom izreke presude.
Sud je prilikom donoenja odluke, cenio i ostale izvedene dokaze, ali ih posebno ne obrazlae, jer isti nisu od uticaja na
drugaije odluivanje u ovoj pravnoj stvari.
Odluka o trokovima postupka doneta je shodno odredbi lana 146, 149, 220 i 159 Zakona o parninom postupku, te su
tuenima na osnovu specificiranog trokovinika za zastupanje od strane advokata uveano za 50% na ime zastupanja 2 parnine
stranke, priznati trokovi na ime sastava 25 obrazloenih podnesaka u iznosu od 42.187,50 dinara uveano za 50% to ukupno ini
iznos od 63.281,29 dinara, na ime zastupanja na 42 odranih roita u iznosu od 44.062,50 dinara uveano za 50% to ukupno ini
iznos od 66.093,75 dinara i sudska taksa na odgovor na tubu u iznosu od 28.125,00 dinara, to sve ukupnno ini iznos od
99.500,04 dinara, a sve odmereno shodno AT i TT.
Vii sud u Beogradu
POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ove presude moe se izjaviti alba Apelacionom sudu u Beogradu u roku od 15 dana od dana
prijema pismenog otpravka a preko ovog suda
39

Reenje o priznanju strane sudske odluke o dokazu strune spreme (Hrvatska)
U IME NARODA
Vii sud U Novom Sadu, sudija Petar Simi, kao sudija pojedinac, u pravnoj stvari podnosioca zahteva Silvije aper iz
Novog Sada, ulica Dunavska br. 91, radi priznanja strane sudske odluke, doneo je dana 20. marta 2012. godine sledee:
R E E NJ E
PRIZNAJE SE strana sudska odluka reenje o dokazu steene strune spreme od dana 18.06.2011. godine 6 R186/2010, Optinskog suda u Virovitici, Republika Hrvatska, kojim je utvreno da je Silvija aper roena u Dardi dana 6.09.1976.
godine, od oca Nikole i majke Jelene Peri, u srednjoj koli u Virovitici, kolske godine 1994/1995 poloila zavrni ispit i stekla zvanje
ekonomski tehniar, a koja odluka je postala pravnosnana dana 17.08.2011. godine.
Podnosilac zahteva je dana 3. marta 2012. godine traila priznanje strane sudske odluke navedene u izreci reenja.
Sud je na osnovu pravnosnane odluke- reenja o dokazu steene strune spreme utvrdio da postoji potvrda
pravnosnanosti iste, da je podnosilac zahteva dravljanka Republike Srbije te da priznanje nije u suprotnosti sa Ustavnim
ureenjem Republike Srbije.
U konkretnom sluaju sud je cenio uslove predviene lanom 86 do lana 96 Zakona o reavanju sukoba zakona sa
propisima drugih zemalja pa je primenom lana 101 napred citiranog zahteva doneo odluku kao u izreci reenja.
Reenje o priznanju strane sudske odluke o sporazumnom razvodu braka
U IME NARODA
Vii sud u Beogradu, sudija Marija Kati, kao sudija pojedinac, u pravnoj stvari podnosioca zahteva Silvije aper iz
Beograda, Zemun, ulica Dunavska br. 91, radi priznanja strane sudske odluke, doneo je dana 20. marta 2012. godine sledee:
R E E NJ E
PRIZNAJE SE strana sudska odluka presuda o sporazumnom razvodu braka Sjedinjenih Amerikih DravaMasausets, Parninog suda reg.br 02D 0798 od dana 03.maja 2002. godine, kojim je brak izmeu Katarine Karter iz Beograda i
Gerarda Kartera iz Ciriha, vajcarska, zakljuen dana 05.05.1998. godine u dravi Havaji, mesto Honolulu, Sjedinjene Amerike
Drave, a koji brak je registrovan i pred matiarem Republike Srbije i upisan u Matine knjige venanih optine Vodovac pod brojem
593 za 1999. godinu, razveden, a koja odluka je postala pravnosnana dana 2.aprila 2003. godine.
Podnosilac zahteva je preko punomonika traio priznanje strane sudske odluke navedene u izreci reenja.
Sud je na osnovu pravnosnane odluke o razvodu braka utvrdio da se radi o porodinom sporu, da postoji potvrda
pravnosnanosti iste, da je podnosilac zahteva dravljanka Republike Srbije te da priznanje nije u suprotnosti sa Ustavnim
ureenjem Republike Srbije.
U konkretnom sluaju sud je cenio uslove predviene lanom 86 do lana 96 Zakona o reavanju sukoba zakona sa
propisima drugih zemalja pa je primenom lana 101 napred citiranog zahteva doneo odluku kao u izreci reenja.
PRAVNA POUKA
Protiv reenja moe se izjaviti alba Apelacionom sudu u Beogradu u roku od 15 dana od dana prijema iste, a preko ovoga
suda.
40

Reenje apelacionog suda o ukidanju presude i odbacivanju tube
(povreda prava na pravino suenje)
Poslovni broj G.3995/11
U IME NARODA
Apelacioni sud u Novom Sadu, u veu sudija ..., predsednika vea, ... i ..., lanova vea, u pravnoj stvari tuioca .... iz ....,
koga zastupa ..., advokat iz ..., protiv tuene REPUBLIKE SRBIJE iji je zakonski zastupnik Republiki javni pravobranilac, radi
povrede lana 6. stava 1. Evropske konvencije, odluujui o albi tuene izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Zrenjaninu,
poslovni broj P.998/11 od 01.10.2011. godine, u nejavnoj sednici vea odranoj dana 10.12.2011. godine, doneo je:
R E E NJ E
alba tuene SE USVAJA i presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu, poslovni broj P.998/11 od 01.10.2011. godine u
pobijanom usvajajuem delu tubenog zahteva UKIDA i tuba u tom delu ODBACUJE.
OBAVEZUJE SE tuilac da tuenoj naknadi trokove sastava albe u iznosu od 18.750,00 dinara u roku od 15 dana pod
pretnjom izvrenja.
Pobijanom presudom odbijen je prigovor litispendencije, delimino je usvojen tubeni zahtev pa je obavezana tuena da
tuiocu u roku od 15 dana isplati novani iznos od 1.000.000,00 dinara na ime zadovoljenja zbog povrede prava tuioca na pravino
suenje iz lana 23. stav 1. Ustava Republike Srbije i analogne pravne norme iz lana 6. stava 1. Evropske konvencije za zatitu
ljudskih prava i osnovnih sloboda, izvrene od strane Okrunog suda u Panevu u predmetu tog suda poslovni broj K.211/05 na taj
nain to presuda koja je objavljena dana 05.10.2008. godine nije pismeno izraena u roku od 8 dana, odnosno 15 dana, niti je
overeni prepis presuda dostavljen optuenima i njihovim braniocima ni po proteku etiri i po meseca od objavljivanja, sa zakonskom
zateznom kamatom od 15.09.2011. godine do isplate, pod pretnjom izvrenja. Obavezana je tuena da tuiocu nadoknadi i trokove
parninog postupka u iznosu od 134.738,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom poev od 15.09.2011. godine do isplate, pod
pretnjom izvrenja. Preko dosuenog, a do traenog iznosa, kao i u delu kojim je traeno da sud odredi objavljivanje prepisa
presude na troak tuene u dnevnom listu Politika Beograd u roku od 15 dana pod pretnjom izvrenja, tubeni zahtev je odbijen.
Protiv navedene presude albu je blagovremeno izjavila tuena pobijajui je iz svih zakonom predvienih razloga. Tuilac
je uloio odgovor na albu tuene.
alba je osnovana.
Ispitujui pobijanu presudu u granicama albenih razloga, pazei pri tom po slubenoj dunosti na bitne povrede
odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. taka 1, 2, 5, 7. i 9. ZPP-a, kao i na pravilnu primenu materijalnog prava, shodno
lanu 372. stav 2. ZPP-a, sud je ustanovio da je oalbena presuda zahvaena bitnom povredom odredbe parninog postupka iz
take 2. stava 2. lana 361. ZPP-a.
Naime, Ustavom Republike Srbije (Slubeni glasnik RS broj 98/2006) ustanovljeno je pravo na ustavnu albu. Odredbom
lana 170. Ustava, ustavna alba je doputena pod uslovom da je povreeno ili uskraeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda
zajemena Ustavom, da je povreda izvrena pojedinanim aktom ili radnjom dravnog organa ili organizacije kojoj je povereno
vr[enje javnih ovlaenja, da su iscrpljena sva ili da nisu predviena druga pravna sredstva za zatitu povreenih prava. Zakonom o
Ustavnom sudu ureen je postupak po ustavnoj albi pred Ustavnim sudom. Prema ovom zakonu, ustavna alba moe se izjaviti
protiv pojedinanog akta ili radnje dravnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlaenje, a kojima se povreuju ili
uskrauju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviena druga pravna sredstva ili je
zakonom iskljueno pravo na njihovu sudsku zatitu. Ustavna alba moe se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u sluaju
kada je podnosiocu albe povreeno pravo na suenje u razumnom roku. Ustavnu albu moe izjaviti svako lice koje smatra da mu
je pojedinanim aktom ili radnjom dravnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlaenje povreeno ili uskraeno
ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemena Ustavom. Prema odredbi lana 90. Zakona, na osnovu odluke Ustavnog suda kojom
se usvaja ustavna alba, podnosilac ustavne albe moe da podnese zahtev za naknadu tete Komisiji za naknadu tete, radi
postizanja sporazuma o visini naknade. Pravilnikom o sastavu i radu Komisije za naknadu tete na osnovu odluke Ustavnog suda
kojom je usvojena Ustavna alba (Slubeni glasnik RS broj 72/2008 i 23/2011), propisano je da pravo na naknadu tete ima
podnosilac ustavne albe kome je Ustavni sud usvojio ustavnu albu, odnosno utvrdio da je osporenim pojedinanim aktom,
odnosno radnjom, povreeno ili uskraeno njegovo ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemena Ustavom, odnosno ponitio
pojedinani akt, odnosno zabranio dalje vrenje ili naredio vrenje odreene radnje i odredio da se uklone tetne posledice u
odreenom roku. Pravo na naknadu tete ima i lice na koje se odnosi odluka Ustavnog suda, a koje nije podnelo ustavnu albu, ako
se nalazi u istoj pravnoj situaciji kao i podnosilac ustavne albe.
U konkretnom sluaju, tuilac je u ovoj pravnoj stvari podneo tubu za naknadu nematerijalne tete zbog povrede prava na
pravino suenje. Pravo na pravino suenje propisano je lanom 6. Evropske konvencije o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda,
koja je deo domaeg pravnog poretka, zajedno sa dopunskim protokolima. Reenicom prvom, stava 1. navedenog lana propisano
je da svako, tokom odluivanja o njegovim graanskim pravima i obavezama ili o krivinoj optubi protiv njega, ima pravo na
pravinu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona, iz ega
proizilazi da je suenje u razumnom roku sastavni deo prava na pravino suenje. Iako tuilac potrauje naknadu tete po osnovu
prava na pravino suenje, sud je, nevezan pravnim osnovom tubenog zahteva, miljenja da se njegov tubeni zahtev temelji na
eventualnoj povredi prava na suenje u razumnom roku, s obzirom na to da je utvreno da je presuda krivinog suda tuiocu
dostavljena nakon 133 dana po objavljivanju.
Iz citiranih odredaba Zakona o ustavnom sudu, te Pravilnika o sastavu i radu Komisije za naknadu tete na osnovu odluke
Ustavnog suda kojom je usvojena Ustavna alba proizilazi da je zatita prava na suenje u razumnom roku predviena Ustavnom
albom. U tom sluaju kao pravni put predvieno je da oteeni ustavnu albu podnosi Ustavnom sudu Republike Srbije koji
odluuje o osnovanosti albe. U sluaju da Ustavni nae da je alba osnovana, podnosilac svoje pravo naknade tete ostvaruje u
postupku pred Komisijom za naknadu tete, u skladu sa pravilnikom o sastavu i radu Komisije za naknadu tete na osnovu odluke
Ustavnog suda kojom je usvojena ustavna alba i pred ovim organom uprave ostvaruje svoje pravo na naknadu.
Navedenim propisima predviena je nadlenost Komisije za naknadu tete kao organa uprave, za odluivanje po zahtevu
za naknadu tete za povredu prava na suenje u razumnom roku, radi postizanja sporazuma o visini naknade. Znai da je
odluivanje o navedenom zahtevu upravno odluivanje, jer je za odluivanje nadlean navedeni organ uprave. Poto je u pobijanoj
presudi odlueno o zahtevu za naknadu tete zbog povrede prava na suenje u razumnom roku, o kojem je bio nadlean da
41

odluuje navedeni upravni organ, a ne sud, poinjena je bitna povreda odredbe parninog postupka iz take 2. stava 2. lana 361.
ZPP-a, jer je odlueno o zahtevu koji ne spada u sudsku nadlenost (l. 16), na koju drugostepeni sud pazi po slubenoj dunosti, u
smislu odredbe lana 372. stava 2. ZPP-a.
Sud je obavezao tuioca da tuenoj naknadi trokove sastava albe u iznosu od 18.750,00 dinara, s obzirom na to da je
pravni lek tuene usvojio, a na osnovu lana 149. i 150. ZPP-a. Iako je odredbom stava 2. lana 161. ZPP-a propisano da e sud,
kad preinai odluku protiv koje je izjavljen pravni lek ili ukine tu odluku i odbaci tubu, odluiti o trokovima celog postupka, tueni
nije tokom postupka podneo zahtev za naknadu trokova prvostepenog postupka, te mu stoga isti nisu ni dosueni.
Zbog svega iznetog, sud je primenom lana 373. stava 1. take 4. ZPP-a, u vezi sa lanom 376. stavom 2. ZPP-a, odluio
kao u izreci reenja.
42

Presuda o raskidu ugovora i naknadi tete zbog zaplene motornog vozila
U IME NARODA
OSNOVNI SUD U PROKUPLJU, kao parnini, sudija .., u pravnoj stvari tuioca Mari Gaje iz Prokuplja iji je punomonik
advokat ... iz Prokuplja i tuenika Jakovi Petra iz Prokuplja ul. Nika 2, iji je punomonik advokat ... iz Beograda ul. Prvi bulevar
67/6, radi povraaja novca, vrednost spora 240.000,00 dinara i radi naknade tete vrednost spora 90.000,00 dinara, po odranoj
usmenoj, javnoj i glavnoj raspravi u prisustvu parninih stranaka i punomonika, doneo je dana 20.10.2010. godine sledeu
PRESUDU
I. USVAJA SE tubeni zahtev tuioca Mari Gaje iz Prokuplja i OBAVEZUJE SE tueni Jakovi Petar iz Prokuplja da
tuiocu izvri povraaj novca od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu po kome poslovne banke
obraunavaju stranu valutu na dan isplate, sa kamatom u visini eskontne stope koju odreuje Evropska centralna banka, poev od
18.06.2007. godine pa do konane isplate a sve u roku od 15 dana od prijema otpravka presude pod pretnjom prinudnog izvrenja.
Tuilac se obavezuje da tueniku vrati i preda putniko motorno vozilo marke Volkswagen-Golf JX, reg. oznaka PK.567-68, sa
brojem asije WVWZZZZZKW i brojem motora 457863, po izvrenom povraaju kupoprodajne cene.
II. USVAJA SE tubeni zahtev tuioca Mari Gaje i OBAVEZUJE SE tueni Peri Nikola iz Prokuplja da tuiocu Mari Paji
na ime naknade tete plati:
iznos od 25.695,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom poev od 27.02.2008. godine pa do konane isplate a koji
se odnosi na tuioeve trokove u vezi plaanja prekrajnih carinskih kazni po reenju Uprave carine Carinarnica Ni br. P 2697/07
od 14.02.2008. godine,
iznos od 55.991,00 dinara na ime trokova koje je tuilac imao u vezi plaanja learine, prevoza i utovara vozila
Volkswagen-Golf JX, reg. oznaka PK.567-68, sa zakonskom kamatom poev od 17.03.2008. godine pa do konane isplate,
iznos od 6.080,00 dinara na ime naknade tete za trokove koje je tuilac imao u vezi carinjenja motora navedenog vozila
sa zakonskom kamatom poev od 14.03.2008. godine pa do konane isplate,
iznos od 3.210,00 dinara na ime naknade tete za trokove koje je tuilac imao za prekucavanje brojeva motora vozila
AMD Prokuplje sa zakonskom kamatom poev od 21.03.2008. godine pa do konane isplate, a sve ovo u roku od 15 dana od
prijema otpravka presude pod pretnjom prinudnog izvrenja.
III.OBAVEZUJE SE tueni Peri Nikola iz Prokuplja da na ime parninih trokova plati tuiocu Mari Paji 147.350,00 dinara
u roku od 15 dana od prijema otpravka presude pod pretnjom prinudnog izvrenja.
Tuilac je u tubi i usmenoj rei na raspravi lino i preko punomonika izneo da je od tuenika kupio putniko motorno
vozilo 16.01.2005. godine za kupoprodajnu cenu od 3.000 evra, da se posle izvesnog proteka vremena od strane MUP-a utvrdilo da
je na vozilu vrena ispravka broja motora zbog ega je vozilo oduzeto a tueni obavezan da plati carinske prekraje ime je isti
pretrpeo materijalnju tetu u iznosu od 90.000 dinara, pa je predloio da sud izvede dokaze i presudom nakon raskida ugovora o
kupoprodaji obavee tuenika na povraaj isplaene kupoprodajne cene kao i na naknadu prouzrokovanih trokova oduzimanjem
vozila od strane tuenika, a tuilac sa svoje strane prihvata da nakon vraanja kupoprodajne cene predmetno vozilo preda tueniku
kao prodavcu. Trokove postupka je traio.
U odgovoru na tubu i usmenoj rei na raspravi lino i preko punomonika tueni injenino stanje nije sporio istakavi da
je tano da je vozilo prodao tuiocu 16. januara 2005. godine ali je istakao da je dve i po godine tuilac vozilo koristio, dva puta isto
registrovao kod nadlenih dravnih organa, da ga je iza toga otuio i da je tek od treeg lica Deki Milana vozilo oduzeto te da on
kao prodavac nije odgovoran za eventualne promene brojeva motora, pa je predloio da sud odbije tubeni zahtev tuioca i u
odnosu na povraaj kupoprodajne cene i u odnosu na naknadu tete proistekle iz ove kupoprodaje koju je tuilac pretrpeo. Trokove
postupka je traio.
Sud je cenio navode stranaka i izvedene dokaze u smislu l.8 ZPP pa je naao da je valjalo reiti kao u izreci presude a sa
dole navedenih razloga.
injenino stanje u ovoj pravnoj strani nije sporno, tuilac koji inae vei deo vremena ivi i radi u Nemakoj kupio je na
auto pijaci u Beogradu 16.01.2005. godine od tuenika putniko motorno vozilo za kupoprodajnu cenu od 3.000 evra. Tueni
formalno pravno u momentu prodaje nije bio vlasnik vozila jer ga je i sam prethodno kupio. Tuilac je u dva navrata vozilo
registrovao na PK tablice br.567-68, nakon ega je vozilo prodao Janji Radomiru za cenu od 2.000 evra, iza toga Janji je prodao
auto, nakon ega je od strane SUP-a izvrena provera i vozilo oduzeto 18.06.2007. godine to se utvruje uvidom u potvrdu o
privremeno oduzetim predmetima od 18.06.2007. godine izdatu od strane MUP-a R.Srbije Sekretarijata u Prokuplju. Vozilo je
oduzeto od lica Janji Radomira.
Kako je vozilo oduzeto, Janji Radomir koji je kupio isto od tuioca Mari Gaje podneo je tubu za povraaj kupoprodajne
cene pa je sud presudom na osnovu priznanja obavezao tuenika u tom sporu Mari Gaju na povraaj kupoprodajne cene zbog
raskida ugovora o kupoprodaji ali Mari Gaja, tuilac u ovom sporu, izjavio je da novac jo nije vratio Janji Radomiru jer da i on
eka povraaj kupoprodajne cene od tuenika.
Sasluan u svojstvu stranke tuilac je izjavio da je imao puno poverenja u tuenika s kojim je postigao pogodbu na auto
pijaci u Beogradu, a posebno zato to mu je tuenik vozilo dovezao kui, te mu je dao i svoju linu kartu kako bi tuenik obavio
formalnosti i vozilo preneo i registrovao na ime tuioca. Tako je dolo do zakljuenja meetarskog ugovora o kupoprodaji br.
567/2005 od 16.01.2005. godine, a tueni sasluan u svojstvu stranke je potvrdio da je on potpisao u Agenciji ime kupca Mari Gaje i
uneo njegove line podatke, matini broj i broj line karte a da je na mesto prodavca ugovor potpisao bivi vlasnik Savi Dejan iz
Nia na koga je vozilo i dalje formalno pravno bilo upisano. Tueni koji je po zanimanju automehaniar u svojoj izjavi navodi da je on
vozilo kupio u sedmom ili osmom mesecu 2004. godine, da je vrio neke popravke na vozilu, da mu se nije dopao zvuk rada motora i
da se zbog toga odluo da vozilo proda.
Osnovno naelo obligacionih odnosa je naelo savesnosti i potenja. Prema l. 12 Zakona o obligacionim odnosima u
zasnivanju obligacionih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza iz istih uesnici su duni da se pridravaju naela savesnosti i
potenja.
Na osnovu izvedenih dokaza i utvrenog injeninog stanja sud zakljuuje da izmeu tuioca i tuenika zakljuen ugovor o
kupoprodaji i da je tueni kao prodavac u zakonskoj obavezi da kupcu garantuje pravnu valjanost kupljene robe a primenom odredbe
l. 508 Zakona o obligacionim odnosima. S obzirom da je izvedenim dokazima utvreno da kupljenja roba u konkretnom sluaju
automobil ima pravne nedostatke izvodi se zakljuak da je prodavac duan da kupcu obezbedi svaku zatitu i pravnu sigurnost
43

kupljene robe jer je kupac prilikom zakljuenja ugovora o kuporpodaji odmah isplatio kupoprodajnu cenu i svoju obavezu u ulozi
kupca ispunio u celini. U konkretnom sluaju prodavac nije obezbedio kupcu pravnu sigurnost kakva mu pripada za kupoprodaju
putnikog vozila, pa kako se radi o potpunoj evikciji (odgovornost za pravne nedostatke) to po samom zakonu dolazi do raskida
ugovora o kupoprodaji a kupac stie pravo da od prodavca trai povraaj isplaene kupoprodajne cene. Ovo posebno iz razloga to
je tuilac u sledeem krugu gde se on javlja kao prodavac istog vozila Janji Radomiru ve u obavezi da istome vrati kupoprodajnu
cenu za prodaju istog vozila. U ovoj pravnoj stvari kupac, ovde tuilac, je odmah nakon saznanja za nedostatak koji postoji kod
automobila obavestio prodavca, ovde tuenog, kako bi se regulisao novonastali odnos. Prema tome, kupac ovde tuilac je preduzeo
sve zakonom propisane pravne radnje kako bi se ili otklonili nedostaci ako je mogue ili nakon raskidanja ugovora o kupoprodaji
prodavac vratio kupoprodajnu cenu.
Sud je cenio iskaz tuenika dat na raspravi 14.11.2008. godine da je auto kupio od izvesnog oveka iz Poarevca, da auto
nije bio u ispravnom stanju, da je zamenio glavu motora i izveo jo neke mehaniarske radove, da je doveo auto u ispravno stanje i
tada vozilo prodao tuiocu. Ovakav iskaz tuenika dovodi u sumnju njegovu savesnost jer je kupio vozilo u neispravnom stanju, kao
automehaniar vrio popravke na glavi motora i jo neke mehaniarske radove i verovatno je upuen u sve druge promene na
vozilu koje se nisu ni utvrivale u tom trenutku. Tvrdnju da je tueni vrio popravke na vozilu potvruje i izjava da vozilo nije prevodio
na svoje ime ve da je u saobraajnoj dozvoli bilo upisano na Savi Dejana od koga on nije kupio vozilo ve od treeg lica ije ime
nije saoptio. Na osnovu ovakvih izjava tuenika dovodi se u sumnju njegova savesnost u odnosu na poreklo vozila jer nema
sigurnih i pouzdanih dokaza od koga je tuenik vozilo kupio. Samo tueni zna zato ne navodi ime i prezime prodavca od koga je
kupio vozilo jer kae da je vozilo kupio od izvesnog oveka iz Poarevca.
Kako tueni kao prodavac odgovara pred tuiocem za pravne nedostatke prodatog automobila i kako je ugovor o
kupoprodaji raskinut, tueni je u zakonskoj obavezi da tuiocu novani iznos u visini kuporpodajne cene vrati u dinarskoj
protivvrednosti od 3.000 evra koliko je iznosila kupoprodajna cena a po najpovoljnijem kursu po kome poslovne banke obraunavaju
stranu valutu na dan isplate, te je sud usvojio tubeni zahtev tuioca u celosti kao osnovan i dokazan i pored vraanja kupoprodajne
cene obavezao tuenika da tuiocu nadoknadi i kamatu u visni kamate koju odreuje Evropska centralna banka poev od
18.06.2007. godine kad je vozilo oduzeto pa do isplate a u svemu kao u izreci presude pod jedan.
Vezano na nastalu kupoprodaju putnikog vozila tuioca od tuenika, tuilac je nakon oduzimanja vozila treem licu
pretrpeo veu materijalnu tetu jer je u saobraajnoj dozvoli formalno-pravno bio upisan kao vlasnik vozila.
Uvidom u parnine spise predmeta 3P.1797/10 izmeu istih stranaka po tubi tuioca Mari Gaje za naknadu tete,
sasluanjem stranaka i uvidom u nastale spise, sud najpre utvruje da Ministarstvo finansija - Carinarnica Ni svojim reenjem 03
br.P.3568/07 od 14.02.2008. godine vodila postupak protiv Deki Milana, Peri Nikole i Savi Dejana protiv kojih je obustavila
postupak a obavezala okrivljene Mari Gaju i Janji Radomira na plaanje novane kazne i to Mari Gaju u novanom iznosu od
10.000 dinara, a Janji Radomira novanom kaznom u iznosu od 5.000 dinara. Takoe je obavezan istim reenjem Mari Gaja da
plati protivvrednost polovnog motora u iznosu od 15.195,73 dinara koja predstavlja carinsku vrednost polovnog motora na oduzetom
putnikom vozilu. Iz priloenih uplatnica utvruje se da je Gaja Mari uplatio iznos od 15.195,73 dinara dana 27.02.2008. godine i
10.000,00 dinara na raun Carinarnice Ni, a po reenju P.3568/07. Takoe, tuilac je uplatio Auto-moto savezu Srbije 55.991,00
dinara sa plaanje learine, prevoza i utovara vozila reg.broj PK. 567-78 a na raun Carine na robu motornog vozila tuilac je uplatio
6.080 dinara dana 14.03.2008. godine i 500 dinara Carinarnici Ni 27.02.2008. godine na ime carinjenja motora a na ime
administrativne takse tuilac je uplatio 1.210 dinara 21.03.2008. godine to se takoe utvruje uvidom u priloenu uplatnicu o
izvrenoj uplati administrativne takse.
Izvedenim dokazima na nesumnjiv nain se utvruje da je tuilac u svojoj imovini pretrpeo tetu nakon oduzimanja vozila
koje je kupio od tuenika jer je morao da izvri kao formalno-pravni vlasnik plaanje novane kazne za carinski prekraj. Kod
odluivanja o tubenom zahtevu sud je posebno vodio rauna o iskazu tuioca sasluanog u svojstvu stranke da je jo prilikom
kupovine ovog vozila od tuenika platio i uveanu cenu od 3.000 evra jer je od prodavca jo tada prilikom kupovine prihvatio
uveanu kupoprodajnu cenu uz uslov da vozilo koje kupi bude registrovano na njegovo ime.
Utvrujui visinu nastale materijalne tete prema l. 189 Zakona o obligacionim odnosima visina naknade tete se
odreuje prema cenama u vreme donoenje sudske odluke, meutim poto su ovo bila plaanja u vreme voenja postupka pred
Carinarnicom u Niu i tuilac isplatio trokove prekrajnog postupka, to se visina ne moe utvrivati na dan presuenja ve u
momentu nastanka pa je sud obavezao tuenika da na dosueni iznos visine nastale materijalne tete tueniku isplati kamatu od
dana plaanja kazni do dana isplate.
Kako je tuilac ovu tetu zaista pretrpeo a to proizilazi iz kupoprodaje zakljuene sa tuenikom i kako je tueni primenom
odredbe l. 154 Zakona o obligacionim odnosima odgovoran da nastalu tetu nadoknadi, sud je po osnovu krivice obavezao
tuenika da tuiocu nadoknadi nastalu tetu sa pripadajuom zakonskom kamatom od dana nastanka tete pa do isplate a u svemu
kao u izreci presude pod dva sa napred navedenih razloga.
S obzirom na uspeh tuioca u ovom sporu sud je obavezao tuenika da primenom odredbi l. 149 i 150 ZPP tuiocu
nadoknadi nastale parnine trokove u visini sudske takse za jednu i drugu tubu kao i odluku, trokove pisanja dve tube i
zastupanja od strane strunog lica advokata a u svemu kao u izreci presude pod tri.
SUDIJA
PRAVNA POUKA: Rok za albu protiv ove presude je 15 dana od dana
prijema iste, Apelacionom sudu u Niu, a preko ovog suda.
44

Predlog za ponavljanje pravnosnanog
zavrenog parninog postupka
P br.548/00
TREEM OPTINSKOM SUDU U BEOGRADU
TUILAC: V.R., iz Podgorice
TUENI: V.B.,D.V., oba iz Smedereva, koje zastupa advokat B.B., iz Beograda, ul. Delijska br. 3
PREDLOG TUENIH ZA PONAVLjANjE POSTUPKA
Prvostepenim reenjem Treeg optinskog suda u Beogradu P br. 548/00 od 02.11.2001. godine
odbijen je, kao neosnovan, tubeni zahtev kojim je tuilac traio da sud utvrdi da su tueni smetali tuioca
u mirnoj dravini stanova u Beogradu, u ul. Ohridska br.7, i to stanova br. 14, 15, 13b, 16 i 18, tako to su
dana 23.02.2000. godine u popodnevnim asovima razgradili drvena vrata i ugradili metalna.
Istim tubenim zahtevom, koji je odbijen, tuilac je traio da se naloi tuenima da u roku od 48
asova uspostave preanje stanje i tuiocu predaju kljueve od novougraenih metalnih vrata na
stanovima 14, 15, 13b, 16 i 18, ili da ponovo ugrade ranije postojea drvena vrata od kojih tuilac
poseduje kljueve, te da im se zabrani svako budue smetanje poseda na ovaj ili bilo koji drugi nain.
To reenje je, usled oigledne omake u izradi pismenog otpravka sudske odluke, odnosno u kucanju,
ispravljeno reenjem P br. 548/00 od 08.02.2002. godine, a to je bilo potrebno da bi se spreila
zloupotreba koju je zapoeo tuilac.
Reenjem Okrunog suda u Beogradu G br. 6034/02 od 04.12.2002. godine preinaeno je napred
navedeno reenje Treeg optinskog suda u Beogradu 548/00, i tubeni zahtev usvojen u celosti, pa je
utvreno da su tueni smetali tuioca u mirnoj dravini stanova u Ohridskoj br.7 u Beogradu, i to stanova
14, 15, 13b, 16 i 18, u februaru mesecu 2000. godine, pa im je naloeno da uspostave preanje stanje
poseda, i zabranjeno im je da ubudue vre smetanje poseda.
dokaz: uvid u spise predmeta
Ovim putem tueni, preko svog zajednikog punomonika, podnose naslovnom sudu predlog za
ponavljanje ovog pravnosnano okonanog postupka, s obzirom na to da su u konkretnom sluaju za to
ispunjeni uslovi predvieni odredbom l 421. ta.9 Zakona o parninom postupku, poto su tueni stekli
mogunost da upotrebe nove dokaze, na osnovu kojih bi, da su bili upotrebljeni u pravosnano
okonanom postupku, za tuene mogla biti doneta povoljnija odluka.
Naime, Okruni sud u Beogradu je, u svom napred citiranom reenju od 04.12.2002. godine, naao ya
utvreno da je tuilac bio u posedu predmetnih stanova, da su tueni bili iyvoai radova na unutranjem
ureenju stanova, te da su tueni izvrili, zamenom vrata, smetanje tuioevog poseda.
U vezi sa ovako utvrenim injeninim stanjem, koje je Okruni sud u Beogradu uzeo za podlogu
svoje odluke, tueni predlau nove dokaze, i to najpre sasluanje svedoka:
J.Z. iz Smedereva, ul. Vuka Karadia br. 10/2,
S.D. iz Smedereva, ul. Karaoreva br. 12/38,
S.B. iz Smedereva, ul. Karaoreva br. 39/14,
S.G. iz Smedereva, ul. Karaoreva br. 12/39,
P.D. iz Smedereva, ul. Karaoreva br. 12/41,
L.M. iz Beograda, ija e adresa sudu biti naknadno dostavljena
B.J. iz Beograda, ija e adresa sudu biti naknadno dostavljena
.M. iz Smedereva, ul. Karaoreva br. 62,
S.M. iz Smedereva, ul. Graanika br. 7
a na okolnost koji su radovi na predmetnim stanovima izvoeni od strane tuenih (tj. da tueni nisu bili
izvoai samo radova na unutranjem ureenju stanova, ve izvoai svih radova na izgradnji tih novih
stanbenih jedinica), kao i na okolnost ko je u toku 1999. i cele 2000. godine, pa i u vreme navodnog
smetanja poseda, bio u dravini predmetnih novoizgraenih stanova.
Zatim tueni predlau da sud izvede dokaz itanjem nalaza Gradskog zavoda za vetaenje G br.
278/2000 od 24.04.2000. godine kojim je izvreno vetaenje na zahtev Skuptine zgrade u ul. Ohridskoj
br. 7 u Beogradu, a radi provere statistike stabilnosti zgrade u ul. Ohridskoj br. 7 po zavrenoj
rekonstrukciji i adaptaciji tavanskog prostora.
Navedeni nalaz pokazuje da je vetak Gradskog zavoda za vetaenje izvrio pregled objekta, dakle
svih novoizgraenih stanova, upravo u prisustvu ovde tuenih. Iz toga se jedino moe, kao pravilan, izvui
zakljuak da su tueni bili u iskljuivom posedu, u iskljuivoj faktikoj vlasti, na svim novoizgraenim
stanovima, ukljuujui ne samo stanove koji su predmet ovog spora, ve i one koji je, po ugovoru izmeu
stranaka Ov br. 15840/98 od 16.10.1998. godine, trebalo da, po okonanju radova, pripadnu ovde tuiocu.
45

DOKAZ: nalaz Gradskog zavoda za vetaenje G br. 278/2000, u prilogu
Takoe, tueni predlau sudu da izvri uvid u spise predmeta Treeg optinskog suda u Beogradu K
br. 919/01, u kom su ovde tueni, presudom od 20.11.2002. godine osloboeni su optube za krivino
delo samovlaa iz l. 225. st. 1. Krivinog zakona Republike Srbije, u vezi sa l. 22. Krivinog zakona
Savezne Republike Jugoslavije, i odlueno je da trokovi krivinog postupka padaju na teret budetskih
sredstava suda. Navedeni postupak vodio se po privatnoj krivinoj tubi ovde tuioca, koji je samovlaem
smatrao ono to smatra smetanjem poseda u ovoj parnici.
dokaz: uvid u spise K br. 919/01
Tueni posebno ukazuju sudu na injenicu da je napred pomenuti nalaz Gradskog zavoda za
vetaenje do sada bio u posedu Skuptine zgrade u ul. Ohridskoj br. 7 u Beogradu, koja je vetaenje i
traila i angaovala Gradski zavod, a ne u posedu tuenih, te je to razlog to tueni ovaj pismeni dokaz
nisu bili u prilici da upotrebe u ranijem toku postupka.
Takoe, pomenuti krivini postupak, po privatnoj krivinoj tubi ovde tuioca, protiv ovde tuenih kao
okrivljenih, okonan je tek 20.11.2002. godine, pa tueni nisu ranije bili u mogunosti da se na tu
oslobaajuu presudu pozivaju, odnosno nisu mogli parninom sudu da ukau na rezultat tog krivinog
postupka. Time je ispunjen uslov predvien odredbom l. 422. st. 2. Zakona o parninom postupku.
Da su tueni bili u prilici da navedene dokaze iznesu u ranijem toku postupka, za njih bi bila doneta
povoljnija odluka, jer je izvesno da bi Okruni sud u Beogradu prvostepeno reenje potvrdio, a ne
preinaio, kao to je uinjeno. Stoga tueni predlau naslovnom sudu da dozvoli ponavljanje postupka i
pristupi izvoenju napred nabrojanih dokaza.
Takoe, tueni ukazuju sudu na opasnost od upotrebe sile i nastanka nenadokandive tete za tuene
ukoliko bi se pristupilo izvrenju reenja Okrunog suda u Beogradu G br. 6034/02 od 04.12.2002.
godine. Inae, ovde tuilac je ve jedanput pokuao da obmane sud, iskoristivi omaku u izradi
pismenog otpravka reenja od 02.11.2001. godine.
Naime, tuilac je, iskoristivi omaku u stavljanju znakova navoda, koji je trebalo da stoje na kraju
treeg stava izreke reenja, a stavljeni su, u reenju od 02.11.2001. godine, na kraj prvog stava, podneo
predlog za dozvolu izvrenja drugog i treeg stava reenja od 02.11.2001. goidne, obmanuvi izvrni sud
da su ti delovi njegovog tubenog zahteva usvojeni, a u stvari je ceo tubeni zahtev tim prvostepenim
reenjem bio odbijen.
Meutim, po izvrenoj ispravci izreke reenja, i poto je ukinuta potvrda izvrnosti koja je, opet
izvrenom obmanom od strane tuioca, bila protivzakonito stavljena na stavove drugi i trei reenja P br.
548/00 od 02.11.2001. godine, etvrti optinski sud u Beogradu je, svojim reenjem 1 I br. 294/01 od
30.04.2002. godine obustavio izvrenje.
Sa napred navedenog, kako su tueni od samog poetka u iskljuivom posedu svih novoizgraenih
stanova, kako izmeu stranaka teku brojni sudski postupci u pogledu istih stanova, sa im je parnini sud
upoznat, ispunjeni su uslovi predvieni Zakonom o izvrnom postupku, pa tueni predlau sudu da, u
skladu sa l. 254. i 255. tog zakona, donese i sledee
R E E Nj E
USVAJA SE PREDLOG tuenih predlagaa predloga za ponavljanje postupka, V.B. i D.V., pa se
ZABRANjUJE izvrenje po reenju Okrunog suda u Beogradu G br. 6034/02 od 04.12.2002. godine a u
pogledu novoizgraenih stanova br. 14, 15, 13b odnosno 14a na petom spratu i stanova br. 16 i 18 na
estom spratu stambene zgrade u ul. Ohridskoj br. 7 u Beogradu, do pravosnanog okonanja postupka
po predlogu za ponavljanje postupka P br. 548/00.
U Beogradu, 28.02.2003. godine
Punomonik tuenih
46

Reenje po predlogu za ponavljanje postupka
XIII P.br. 548/00
TREI OPTINSKI SUD U BEOGRADU, sudija P.V. kao sudija pojedinac, u pravnoj stvari tuioca
V.R. iz Podgorice, Trg Boina Vuinia 8, protiv tuenih V.B. iz Smedereva, Knez Mihailova 8 i D.V. iz
Smedereva, sa iste adrese, koje oboje zastupa advokat B.B. iz Beograda, Delijska br. 3, po predlogu za
ponavljanje pravnosnano zavrenog parninog postupka, doneo je van roita, dana 8. marta 2003.
godine sledee
R E E Nj E
ODBACUJE SE predlog punomonika tuenih, za ponavljanje pravnosnano zavrenog parninog
postupka, od03.03.2003. godine, KAO NEDOZVOLjEN.
Prvostepeni sud je reenjem od 02.11.2001. odluio o postavljenom tubenom zahtevu tuioca, i isti je
odbio kao neosnovan.
Svojim reenjem od 08.02.2002. godine izvrio je ispravku reenja od 02.11.2001. godine i isto se
odnosilo na ispravljanje oigledne omake u upotrebi navodnika.
Okruni sud u Beogradu je reenjem G. 6034/02, od 04.12.2002. godine preinaio reenje ovog suda
P.548/00, od 02.11.2001. godine, a koje je ispravljeno reenjem ovog suda P. 548/00, od 08.02.2002.
godine.
Pun. tuenih je dana 03.03.2003. godine podneo predlog za ponavljanje pravnosnanog zavrenog
parninog postupka, navodei da su tueni po pravnosnanom zavretku parninog postupka stekli
mogunost da upotrebe nove dokaze, na osnovu kojih bi, da su bili upotrebljeni u pravnosnano
zavrenom parninom postupku, za tuene mogla biti doneta povoljnija odluka, shodno odredbi lana 421
taka 9 Zakona o parninom postupku. Kao nove dokaze pun. tuenih je predloio sasluanje svedoka
Z.J., D.S., B.S., G.S., D.P., M.L., J.B., M.., i M.S., koji treba da budu sasluani na okolnost koji su radovi
na predmetnom stanu izvoeni od strane tuenih, kao i na okolnost ko je u toku 1999. i 2000., u vreme
navodnog smetanja poseda, bio u dravini predmetnih novoizgraenih stanova, kao i da sud izvri uvid u
pismeni nalaz i miljenje Gradskog zavoda za vetaenje, G. 278/00, od 24.04.2000. iz kog bi sud mogao
izvui zakljuak da su tueni bili u iskljuivom posedu, u iskljuivoj faktikoj vlasti na svim novoizgraenim
stanovima, ukljuujui ne samo stanove koji su predmet spora, ve i oni koji po ugovoru izmeu stranaka
Ov. 15840/ 98, od 16.10.1998. bi trebalo da po okonanju radova pripadnu tuiocu.
Sud je odluio kao u dispozitivu ovog reenja, jer je ponavljanje pravnosnano zavrenog parninog
postupka zbog smetanja dravine dozvoljeno samo iz razloga koji su predvieni u lanu 421 taka 2 i 3
ZPP- a, odnosno ako parninoj stranci nezakonitim postupanjem, naroito proputanjem dostavljanja, nije
bila data mogunost da raspravlja pred sudom, ili u sluaju ako stranku u postupku nije zastupao zakonski
zastupnik, ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomonik stranke nije imao potrebna ovlaenja za
voenje parnice, ili za pojedine radnje u postupku, ukoliko voenje parnice, odnosno vrenje pojedinih
radnji u postupku nije bilo naknadno odobreno, i to samo u roku od 30 dana od dana pravnosna nosti
reenje o smetanju dravine.
Kako je punomonik tuenih predloio ponavljanje pravnosnano zavrenog postupka zbog smetanja
dravine, jer su parnine stranke saznale za nove injenice, odnosno jer su se stekle mogunosti za
upotrebu novih dokaza na osnovu kojih je za stranke mogla biti doneta povoljnija odluka, te su te injenice
ili dokazi mogli biti upotrebljeni u ranijem postupku, to je sud odbacio ovaj predlog, shodno odredbi lana
445 Zakona o parninom postupku.
PREDSEDNIK VEA SUDIJA
Protiv ovog reenja moe se izjaviti alba Okrunom sudu u Beogradu,
u roku od 8 danaod dana prijema istog, a podnosi se ovom sudu.
47

Drugostepena odbijajua presuda u parnici
G.br. 9927/2002
U IME NARODA
OKRUNI SUD U BEOGRADU, u veu sastavljenom od sudija: M.S., predsednika vea, N.R. i Lj.E.,
lanova vea, u parnici tuioca .V. iz Bilee, ulica Dubrava, Lamela-c, stan 3, koga zastupa M.D., adv. iz
Beograda, ulica Obalskih radnika br. 3-a, protiv tuene turistike agencije "Falkon" iz Beograda, ulica
Marala Tolbuhina br. 68, radi naknade tete, odluujui o albi tuene protiv presude Treeg optinskog
suda u Beogradu P.br. 474/2001 od 22. januara 2002. godine, u sednici ve a odranoj dana 29. novembra
2002. godine, doneo je
PRESUDU
ODBIJA SE alba tuene, kao neosnovana i POTVRUJE presuda Treeg optinskog suda u
Beogradu P.br. 474/2001 od 22. januara 2002. godine.
Presudom Treeg optinskog suda u Beogradu P.br. 474/2001 od 22. januara 2002. godine u stavu
prvom izreke usvojen je tubeni zahtev, pa je tuena obavezana da tuiocu plati iznos od 7.500,00 dinara
sa zakonskom zateznom kamatom poev od 20.11.2000. godine, pa do isplate, a stavom drugim izreke i
da mu nadoknadi trokove postupka u iznosu od 11.100,00 dinara, a sve u roku od 15 dana po
pravnosnanosti presude, pod pretnjom izvrenja.
Protiv navedene presude tuena je blagovremeno izjavila albu, pobijajui je zbog bitne povrede
odredaba parninog postupka, zbog pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja i zbog pogrene
primene meaterijalnog prava.
Tuilac je dostavio odgovor na albu.
Ispitujui pravilnost oalbene presude na osnovu l. 365 ZPP, Okruni sud je naao da alba nije
osnovana.
U prvostepenom postupku nema bitnih povreda odredaba parninog postupka iz l. 354 st. 2 ZPP, na
koje Okruni sud pazi po slubenoj dunosti.
Prema injeninom stanju utvrenom u prvostepenom postupku, dana 20.11.2000. godine devojka
tuenog R.T. uplatila je za sebe i tuioca 500 nemakih maraka na ime trokova ekskurzije do Istambula.
Ugovoreni aranman predviao je prevoz autobusom do Istambula i nazad i boravak u Istambulu sa
odreenim brojem noenja, dorukom i veerom. Tuilac je krenuo na put autobusom tuene, ali je na
zahtev vodia tuene, siao iz autobusa na jugoslovenskoj bugarskoj granici budui da nije imao
tranzitnu vizu za prolaz kroz Bugarsku, poto je posedovao paso Republike Srpske, za ije dravljanine
je ta viza bila neophodna. Tuilac je ipak na odreeni nain stigao u Istambul, ali nje prijavljen u hotelu u
kome je bila smetena grupa sa kojom je krenuo, ve se samovoljno smestio u sobu, koja je odreena
njegovoj devojci, spavao je u krevetu sa svojom devojkom, a jednom dvaput je uzeo obrok u tom hotelu.
Vratio se u Jugoslaviju o svom troku.
Na osnovu takvog injeninog stanja, prvostepeni sud je utvrdio da tuena nije pruila tuiocu
ugovorene usluge, nije mu obezbedila prevoz do Istambula i nazad, nije mu obezbedila sme taj u hotelu i
doruak i veeru za svo vreme trajanja njihovog boravka u hotelu, iz kojih razloga je u obavezi da mu vrati
uplaeni iznos sa pripadajuom kamatom.
Okruni sud nalazi da je ovakva odluka prvostepenog suda pravilna i u skladu sa utvrenim
injeninim stanjem i primenjenim materijalnim pravom.
Naime, i po nalaenju ovog suda, pravilno je u prvostepenom postupku utvreno da tuena. iako je
tuilac uredno i na vreme izvrio uplatu svih trokova putovanja, nije izvrila svoje ugovorene obaveze.
Okolnost to je tuilac boravio u istom hotelu, ne znai i da je trokove njegovog boravka snosila tuena,
kako se to neosnovano istie u albi, budui da tuena u vezi sa tim nije pruila nikakve dokaze, a
nasuprot tome, iz takozvane roming liste, koju je priloio tuilac, prvostepeni sud je nesumnjivo utvrdio da
se tuilac nije nalazio na spisku gostiju iz grupe koju je tuena dovela u hotel "Grand emin" u Istambulu, u
kojoj grupi se nalazila i tuioeva devojka R.T. Iz iskaza tuioca sasluanog u sovjstvu parnine stranke i
svedokinje A.K. prvostepeni sud je nesumnjivo utvrdio da se radilo o dvokrevetnim sobama bez pomonog
leaja i da je tuilac koristio leaj svoje devojke, to ukazuje da je u hotelu boravio ilegalno, a ne kao lan
grupe tuene za koju je tuena snosila trokove boravka.
Razlozi zbog kojih je dolo do situacije da tuilac nije mogao da koristi usluge koje je ugovorio sa
tuenom i platio, ne utiu na donoenje drugaije odluke u ovoj pravnoj stvari. Ovo stoga to iz spisa
proizilazi da je tuena izdala tuiocu samo priznanicu od 20.11.2000. godine o plaenim trokovima
putovanja, dok ugovor ili potvrda o putovanju nisu prezentirani, to je protivno odredbama l. 860 Zakona
48

o obligacionim odnosima. Sa druge strane prema l. 864 istog Zakona, organizator putovanja je duan da
putniku prui potrebno obavetenje o cenama i uslovima prevoza, boravka i posebnih usluga, kao i
obavetenja koja se odnose na kvalitet prevoznih sredstava i smetaja, monetarne i druge administrativne
propise. Oigledno je da tuena nije tako postupila, jer da jeste znala bi da tuilac poseduje paso
Republike Srpske, za koji je potrebna tranzitna viza za prolazak kroz Bugarsku. To proizilazi iz iskaza
svedoka M.P., koja je zaposlena kod tuene, koja je izjavila da je aranman uplatila R.T., koja joj nijednog
trenutka nije rekla da tuilac poseduje paso Bosne i Hercegovine, ali se nije izjasnila i da li je takve
podatke eventualno traila o d R.T. Prema l 872 Zakona o obligacionim odnosima, putnik je duan da na
traenje organizatora blagovremeno dostavi sve podatke potrebne za organizovanje putovanja, a posebno
za pribavljanje prevoznih karata, rezervaciju za smetaj, kao i isprave potrebne za prelazak preko granice.
To znai da je putnik duan da navedeno uini na traenje organizatora, iz ega proizilazi obaveza
organizatora da trai te podatke i da se stara o tome da ti podaci budu blagovremeno pribavljeni, a ne da
se ostavlja putnicima na volju hoe li potrebne podatke prijavljivati ili ne.
Imajui u vidu prednje, Okruni sud nalazi da se iznos, koji je tuilac uplatio za aranman, nalazi kod
tuene bez pravnog osnova prema l. 210 st. 2 Zakona o obligacionim odnosima, pa je tuena duna da
ga vrati tuiocu i to zajedno sa pripadajuom kamatom po l. 214 istog Zakona, poev od dana uplate,
20.11.2000. godine, kao dana sticanja, pa do isplate, pri emu se nesavesnost tuene ogleda upravo u
nepostupanju po odredbama l. 860, 863, kao i 872 navedenog Zakona.
albeni navodi nisu osnovani.
Prema utvrenom injeninom stanju, za dve osobe je R.T. platila tuiocu 500 nemakih maraka, to u
dinarskoj protivvrednosti iznosi 15.000,00 dinara, a za jednu osobu 7.500,00 dinara, a to je upravo iznos
koji je tuena duna da vrati tuiocu. Zato su neosnovani albeni navodi da se ne zna cena aranmana i
na ta se odnosi dosudjeni iznos.
Da li je tuilac svojim sredstvima platio trokove svog boravka u hotelu "Grand emin" u Istambulu, ili
ne, bez znaaja je, iz razloga to je u prvostepenom postupku utvreno da i te trokove tuena nije
snosila.
Obzirom na citirane zakonske odredbe i oznaenu obavezu tuene, kao organizatora turistikog
putovanja, bez uticaja su i albeni navodi da obrazloenje pobijane presude ne sadri razloge o tome
kada je tuena tano saznala da tuilac nema jugoslovenski paso, odnosno nema tranzitnu vizu za
prolaz kroz Bugarsku.
Tuiocu, poto lino nije vrio uplatu cene aranmana, nesumnjivo nisu urueni opti uslovi tuene, a
tuna nije prezentirala dokaze ni da je te opte uslove uruila R.T., pa su zato neprihvatljivi i albeni
navodi vezani za ove okolnosti.
Okolnost to R.T. nije sasluana kao svedok u prvostepenom postupku, ne dovodi u sumnju utvreno
injenino stanje. Isto se odnosi i na albene navode da pobijana presuda nema razloga zato
prvostepeni sud nije poklonio veru iskazima zakonskog zastupnika tuenog i svedokinje M.P.
Nalazei da su i ostali albeni navodi neosnovani, Okruni sud je primenom l. 368 ZPP, odredio kao u
izreci.
Potvrena je i odluka o trokovima parninog postupka primenom l. 380 taka 2 ZPP, poto je u
skladu sa brojem i vrstom radnji koje je tuilac u toku prvostepenog postupka obavio preko advokata i
visinom sudske takse, koji trokovi su obraunati u skladu sa vaeom Advokatskom i Taksenom tarifom i
odredbama l. 154 i 155 ZPP.
49

Odluka po predlogu za dozvolu izvrenja
na osnovu verodostojne isprave
XIII-P.br.1225/01
U IME NARODA
TREI OPTINSKI SUD U BEOGRADU, sudija P.V. kao sudija pojedinac u pravnoj stvari po tubi tuioca
JKP "INFOSTAN" iz Beograda ul. Danielova br. 33, koga zastupa Javni Pravobranilac Grada Beograda ul.
Tirova br. 1, protiv tuenog M.M. iz Beograda ul. Ivana Saria br. 3 stan br. 6, radi duga, doneo je po
odranom i zakljunenom roitu za glavnu raspravu, dana 11. decembra 2001. godine sledeu:
PRESUDU
DELIMINO SE ODRAVA NA SNAZI reenje etvrtog optinskog suda u Beogradu br.I-31307/98 od
05.01.1998. godine, te se
OBAVEZUJE tueni da tuiocu isplati iznos od 20,44 dinara sa pripadajuom zakonskom kamatom
poev od 05.01.1998. godine, pa do dana isplate, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnanosti
presude, pod pretnjom izvrenja.
STAVLjA SE VAN SNAGE reenje o izvrenju etvrtog optinskog suda u Beogradu br.I-31307/98 od
05.01.1998. godine za iznos 151,44 dinara.
OBAVEZUJE SE tueni da tuiocu naknadi trokove parninog postupka u iznosu od 352,50 dinara,
sve u roku od 15 dana od dana pravnosnanosti presude, pod pretnjom izvrenja.
O B R A Z L O E Nj E
Tuilac je u etvrtom optinskom sudu u Beogradu, podneo dana 5.1.1998. godine, predlog za
dozvolu izvrenja na osnovu verodostojne isprave.
Tueni je dana 29.4.1998. godine izjavio prigovor protiv reenja etvrtog optinskog suda u Beogradu
br.I-31307/98 od 05.01.1998. godine, nakon ega je etvrti optinski sud u Beogradu dana 20.11.2000.
godine, doneo reenje kojim je stavio van snage reenje o izvrenju od 19.1.1998. godine u delu kojim je
odreeno izvrenje i ukinuo sprovedene radnje i oglasio se mesno nenadlenim i predmet dostavio
Treem optinskom sudu u Beogradu, kao nadlenom.
Sud je roite za glavnu raspravu vodio i zakljuio u odsustvu uredno pozvanog tuenog a u smislu
odredbi l.295 ZPP-a.
Pun. tuioca na roitu odranom dana 19.09.2001. godine, povukao je tubu u odnosu na deo
glavnog duga i to za iznos od 154,44 dinara, dok je ostao kod dela glavnog duga u iznosu od 20,44
dinara, sa pripadajuom kamatom.
Sud je u dokaznom postupku proitao spise ovoga suda Pbr.1225/ 2001 i to predlog za dozvolu
izvrenja sa knjigovodstvenim stanjem, fotokopiju uplatnice od 09.06.1997. godine.
Na osnovu svih izvedenih dokaza koje je sud cenio u smislu odredbe l.8 ZPP-a, sud je utvrdio
sledee injenino stanje:
Uvidom u predlog za dozvolu izvrenja na osnovu verodostojne isprave od 5.1.1998. godine, sud je
neosporno utvrdio da je tueni na osnovu naknade za graevinsko zemljite, naknade za kuno smee,
naknade za grejanje, eko zatitu, naknade za vodu, naknade za upotrebljenu vodu, naknade za
zajedniku elektrinu energiju i naknade za odravanje, duan tuiocu JKP Infostan, ukupan iznos od
171,84 dinara.
Uvidom u fotokopiju uplatnice od 9.6.1997. godine, sud je neosporno utvrdio da je tueni uplatio na
iro raun tuioca ukupan iznos od 151,44 dinara, na ime dugovanja za decembar mesec 1996. godine.
Sud je u toku dokaznog postupka neosporno utvrdio da je tueni duan tuiocu na ime naknade za
graevinsko zemljite, naknade za kuno smee, naknade za grejanje, eko zatitu, naknade za vodu,
naknade za upotrebljenu vodu, naknade za zajedniku elektrinu energiju, naknade za odravanje, iznos
od 171,84 dinara, da je od tog duga tueni tuiocu isplatio iznos od 151,44 dinara, tako da je nakon
isplaenog iznosa od 151,44 dinara, ostao duan tuiocu za navedene usluge iznos od 20,44 dinara.
Kako do roita, koje je odrano dana 11.12.2001. godine, tueni nije izmirio preostali iznos duga tuiocu,
to je sud utvrdio da je na ime preostalog dela duga tueni tuiocu duan iznos od 20,44 dinara, te je
odluio shodno odredbama l.262 ta.1 l.277 ta.1 l.278 ta.1 i l.394 Zakona o obligacionim odnosima.
Odluka o trokovima parninog postupka doneta je shodno odredbama l.154 i l. 155 ZPP-a, te su
tuiocu priznati trokovi za sudsku taksu za inicijalni akt iznos od 100,00 dinara, za zastav inicijalnog akta
iznos od 150,00 dinara, za paual iznos od 37,50 dinara, ostale trokove iznos od 15,00 dinara i za taksu
za sudsku odluku u iznosu od 50,00 dinara, to ukupno iznosi 352,50 dinara.
SUDIJA
50

Protiv ove presude moe se izjaviti alba u roku od 8 dana od dana
prijema iste Okrunom sudu u Beogradu, a preko ovog suda.
51

Drugostepena potvrujua presuda u parnici
G.br.2907/02
U IME NARODA
OKRUNI SUD U BEOGRADU, u veu sastavljenom od sudija:G.V., predsednika vea, N.K. i Z.P.,
lanova vea, u parnici tuioca JKP "Infostan", iz Beograda ul. Danielova br. 33, koga zastupa Javni
Pravobranilac Grada Beograda, Beograd, ul. Tirova br. 1, protiv tuenog M.M. iz Beograda ul. Ivana
Saria br. 3 stan br. 6, radi duga, odluujui o albi tuenog izjavljenoj protiv presude Treeg optinskog
suda u Beogradu P.br.1225/01 od 11.12.2001. godine, u sednici vea odranoj 27.marta 2002. godine,
doneo je
PRESUDU
POTVRUJE SE presuda Treeg optinskog suda u Beogradu P.br.1225/01 od 11.12.2001. godine u
odnosu na odluku iz stava prvog izreke, kojom je delimino odrano na snazi reenje etvrtog optinskog
suda u Beogradu br.I-31307/98 od 05.01.1998. godine, po kojem je tueni obavezan da tuiocu isplati
20,44 dinara na ime glavnog duga, sa zakonskom zateznom kamatom, poev od 5.1.1998. godine do
isplate i u iznosu na odluku iz stava tree izreke, kojom je odlueno o trokovima postupka, a alba
tuenog M.M. iz Beograda ODBIJA SE kao neosnovana.
Reenjem Treeg optinskog suda u Beogradu P.br.1225/01 od 11.12.2001. godine delimino je
odrano na snazi reenje etvrtog optinskog suda u Beogradu br.I-31307/98 od 05.01.1998. godine, po
kojem je tueni duan da tuiocu isplati 20,44 dinara na ime glavnog duga, sa zakonskom zateznom
kamatom, poev od 5.1.1998. godine do isplate, u roku od 15 dana. Odlukom iz stava drugog izreke
pobijane presude stavljeno je van snage, odnosno ukinuto oznaeno reene etvrtog optinskog suda u
Beogradu u delu koji se odnosi na glavni dug u iznosu od 151,44 dinara. Po odluci iz stava tre e izreke
pobijane presude tueni je duan da tuiocu isplati 352,50 dinara na ime naknade trokova parninog
postupka.
Protiv oznaene presude, u delu koji se odnosi na obavezu tuenog da tuiocu isplati glavni dug u
iznosu od 20,44 dinara su pripadajuom zakonskom zateznom kamatom, tueni je izjavio albu zbog
pogreno utvrenog injeninog stanja, kako iz navoda albe proizilazi.
Ispitujui pravilnost i zakonitost pobijane presude u delu na koji se odnosi alba, u smislu odredbi
lana 365. Zakona o parninom postupku, drugostepeni sud je ocenio da je alba neosnovana.
U prvostepenom postupku nije uinjena ni jedna bitna povreda odredbi parninog postupka iz lana
354. stava 2. Zakona o parninom postupku na koje drugostepeni sud pazi po slubenoj dunosti.
Iz navedenih dokaza utvreno je da je tueni ostao duan tuiocu 20,44 dinara od ukupnog duga u
iznosu od 171,84 dinara, koji se odnosi na naknadu za korienje gradskog graevinskog zemljita, za
iznoenje kunog smea, za grejanje, za eko zatitu, za vodu, za zajedniku elektrinu energiju i za
odravanje. Imajui u vidu ovu injenicu prvostepeni sud je, shodno odredbama lana 262. taka 1, lana
277. taka 1. i lana 394. Zakona o obligacionim odnosima, odluio kao u stavu prvom izreke pobijane
presude.
Poto je iz izvedenih dokaza utvreno da u vreme zakljuenja glavne rasprave, odnosno donoenja
pobijane presude tueni nije isplatio dug u celosti, odnosno da je ostao duan tuiocu 20,44 dinara na ime
glavnog duga, sa zakonskom zateznom kamatom, pravilno je stanovite prvostepenog suda da je tubeni
zahtev u tom delu osnovan, te je shodno odredbi lana 451. stav 4. Zakona o parninom postupku u tom
delu oznaeno reenje etvrtog optinskog suda u Beogradu odrano na snazi.
Po odredbi lana 460. Zakona o parninom postupku, postupak u sporovima male vrednosti
sprovodie se i povodom prigovora protiv platnog naloga ako vrednost predmeta spora ne prelazi
vrednost predvienu za sporove male vrednosti.
Po odredbi lana 467. stav 1. istog Zakona presuda ili reenje kojim se zavrava spor u postupku u
sporovima male vrednosti moe se pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parninog postupka iz
lana 354. stav 2. ovog Zakona i zbog pogrene primene materijalnog prava. Po odredbi iz stava 2. istog
lana u postupku povodom albe u sporovima male vrednosti ne primenjuju se odredbe lana 370. ovog
Zakona.
Iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da se u konkretnom sluaju alba ne moe izjaviti zbog
pogreno utvrenog injeninog stanja. Zato injenini navod tuenog izloen u albi da je tuiocu isplatio
ostatak duga u iznosu od 20,44 dinara, uplaujui ukupno 50,00 dinara, u koji iznos je uraunao i
zakonsku zateznu kamatu, nije od znaaja za donoenje drugaije odluke u ovoj pravnoj stvari, jer do
52

zakljuenja glavne rasprave tueni nije dostavio dokaz o izvrenoj uplati duga na iro raun tuioca.
Iz napred izloenih razloga odlueno je kao u izreci presude, na osnovu odredbe lana 368 Zakona o
parninom postupku.
PREDSEDNIK VEA SUDIJA
53

alba na prvostepenu presudu
OPTINSKOM SUDU U LESKOVCU
za OKRUNI SUD U LESKOVCU
Tuilja: PANI NADEDA iz Leskovca
Tueni: SINDJELI MILOVAN iz Prekopelice i dr.
ALBA TUENIKA
protiv presude Optinskog suda u Leskovcu
P.br.485/99 od 13.juna 2000.g.
Tueni navedenu presudu pobijaju u celini:
1. zbog pogrene primene materijalnog prava
2. zbog pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja, i
3. zbog bitnih procesnih nedostataka
Tueni predlae drugostepenom sudu da pobijanu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu drugom veu, na ponovno odluivanje, ili da preinai prvostepenu odluku i svojom odlukom odbije tubeni
zahtev u celosti kao neosnovan.
Obrazloenje
1.Pobijanom presudom usvojen je eventualni tubeni zahtev tuilje Pani Nadede iz Leskovca pa se
utvruje da ugovor overen kod suda u Leskovcu pod brojem Ov.br.3755/92 od 1.10.1992.godine oznaen
kao ugovor o kupoprodaji stana u Leskovcu u ul. D.P.ana br.21, stan br.8, nema karakter i svojstvo
ugovora o kupoprodaji ve je to prividan ugovor o kupoprodaji simulovan pravni posao, kao takav
nitavan ne proizvodi pravno dejstvo u odnosu na stan u Leskovcu u ul. D.P.ana br.21, stan br.8, jer
kupoprodajna cena nije isplaena, ve da predstavlja ugovor o doivotnom izdravanju.... Sud je,
istovremeno, kao neosnovan odbio tubeni zahtev tuilje za raskid pomenutog ugovora usled neisplate
kupoprodajne cene.
2.Donosei ovu presudu u ponovljenom postupku, nakon ukidanja prethodne presude istog suda i
sudije od strane Okrunog suda u Leskovcu (G.1839/98), Optinski sud u Leskovcu ne drei se uputa
dobijenih od drugostepenog suda i mimo odredaba Zakona o obligacionim odnosima i relevantne sudske
prakse, prezentuje sudsku odluku koja sadri niz injeninih, materijalnopravnih i procesnopravnih
nedostataka, koji je ine pravno i injenino neodrivom.
2.1. Sud u prvostepenoj presudi mea pravne pojmove koji se odnose na simulovanost i disimulovanost
ugovora, na zabludu i na ispunjenje ugovora.
Sud nalazi da stranke nisu htele da zakljue ugovor o kupoprodaji ve ugovor o doivotnom
izdravanju, to podrazumeva da je ta simulacija od poetka bila poznata obema stranama. Za postojanje
prividnog (simulovanog) ugovora potrebna je saglasnost volja obe ugovorne strane, tj. obe treba da izraze
simuliranu volju sa ciljem ostvarenja nekog drugog pravnog posla. Ako, pak, simulacija postoji samo na
strani jedne - onda je druga ugovorna strana zakljuila ugovor u stanju zablude ili je prevarena. Dakle, da
bi se u konkretnom sluaju moglo govoriti o simulovanosti predmetnog ugovora o prodaji i o
disimulovanosti ugovora o doivotnom izdravanju bilo bi neophodno utvrditi da su se Nadeda i ivorad
dogovorili da 1.oktobra 1992.godine prividno zakljue ugovor o prodaji sa stvarnom namerom da
meusobno zakljue ugovor o doivotnom izdravanju.
Smisao nitavosti ugovora kod prividnog ugovora je u sankcionisanju obeju strana, a ne samo jedne.
Kod takvog stanja stvari nema mesta jednostavnom ponitaju simulovanog ugovora. Prvostepeni sud je
bio duan, ako je utvrdio da ugovor o kupoprodaji prikriva ugovor o doivotnom izdravanju, da u skladu
sa lanom 66.stav 2. ZOO, utvrdi da li su ispunjeni uslovi za pravnu valjanost ovog drugog, disimulovanog
ugovora: da li je ugovara ivorad izdravao sada tuilju Nadedu i kako. To je prvostepenom sudu
naloio i Okruni sud u Leskovcu kao drugostepeni sud, skreui mu panju da posebno i briljivo oceni
znaaj odredbe lana 4. spornog ugovora. Sa aspekta punovanosti ovog ugovora, zahtev forme (overa
ugovora od strane sudije) nije relevantan i takav ugovor moe proizvoditi dejstvo, to je verifikovano u
sudskoj praksi: Zakljuak Graanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije usvojen na sednici odranoj
16.februara 1994.g. i Odluke Vrhovnog suda Srbije Gzz.120/94, Gzz.91/93 i Rev.2195/93.
U vezi s tim, Vrhovni sud Srbije ukazuje: Kada je sud naao da je kupoprodajni ugovor simulovani
pravni posao bio je duan da kae koji je to onda disimulovan pravni posao koji vai i koga su stranke u
istinu htele. Ne moe se naime samo na osnovu pravne ocene injenica koje ukazuju da jedan ugovor
nazvan kupoprodajni nije u stvari kupoprodajni, suditi da je bez pravnog dejstva, kada su ga stranke
zakljuile u pismenoj formi i kada isti taj ugovor iako tako nazvan po svojoj sadrini ukazuje da je ugovor
54

druge vrste (VSS G.2851/67, Zbirka sudskih odluka u oblasti graanskog prava, izdanje Republikog
zavoda za javnu upravu, Beograd, 1972.g. sentenca 210).
2.2.Pogotovo, prividnost ugovora ne moe se isticati prema treim savesnim licima, a to su u ovom
sluaju tueni koji nisu znali niti su mogli znati da li jedan ugovor prikriva drugi, kod injenice da im je bilo
poznato da se radi o kupoprodaji i da su nakon smrti ostavioca ivorada doli u posed u svemu validnog
ugovora o kupoprodaji.
2.3.Dalje, sud dispozitiv presude ini nejasnim, a sa materijalnopravne strane neprihvatljivim, time to
simulovanost vezuje za neisplatu kupoprodajne cene. U dispozitivu presude se navodi da je izmeu
stranaka zakljueni ugovor simulovan pravni posao te kao takav nitav i ne proizvodi pravno dejstvo u
odnosu na stan... jer kupoprodajna cena nije isplaena! ta je u pitanju simulovanost ili neispunjenje
ugovora?, jer to su dva razliita pravna instituta u Zakonu o obligacionim odnosima. Oigledno, sud stoji
na stanovitu da kupoprodajna cena nije isplaena i to mu je fundamentum presude (poto tu injenicu
najvie i obrazlae ostajui time na istom nivou zakljuivanja kao i u svojoj prvobitnoj ukinutoj odluci), ime
pobija svoju tezu o simulovanosti ugovora o kupoprodaji. Naime, to implicira zakljuak da postoji u svemu
punovaan ugovor o kupoprodaji ali da on nije ispunjen, to podrazumeva primenu odredaba o raskidu
ugovora i neispunjenju.
2.4.S druge strane, injenino stanje koje je sud utvrdio i na kojem zasniva pobijanu presudu (str.3.
pretposlednji pasus obrazloenja), ukazuje prvenstveno, na zabludu tuilje:
U sklopu izvedenih dokaza i uvida u pismena i iskaze svedoka sud je u celosti prihvatio iskaz tuilje
Nadede u delu u kome ista tvrdi da je sa pok.ivoradom napravila ugovor da je isti gleda i sahrani a da
mu posle smrti ostavi stan, dakle da kao stara i slabo pismena osoba nije znala pravu sadrinu ugovora
koji potpisuje i da nikada nije potpisala kupoprodajni ugovor niti prodala stan pok.ivoradu niti ikada
primila kupoprodajnu cenu. injenicu da je kao stara i slabo pismena osoba smatrala da se radi o drugoj
vrsti ugovora koji je trebalo da se realizuje tek posle njene smrti potvrdili su sasluani svedoci... Sve su
ovo injenice koje ukazuju sudu i potvruju iskaz tuilje Nadede i uveravaju sud da je tuilja slabo
pismena osoba koja je uena od pok.ivorada da se potpie i koja je potpisala kupoprodajni ugovor u
sudu o prodaji svoga stana ali nije znala da se radi o kupoprodaji ve je mislila da se radi o ranije
prianom ugovoru o doivotnom izdravanju... Sam sud definie tuiljinu zabludu: da je za stvarni
predmet ugovora saznala tek posle smrti pok. ivorada (str.-4 poslednji pasus obrazloenja)
Ovako precizirano obrazloenje govori da, po nalaenju suda, tuilja nije znala ta potpisuje, odnosno
da je potpisujui jedno mislila da potpisuje drugo, da je imala pogrenu predstavu o ugovoru koji potpisuje,
da nije bila svesna nesaglasnosti izmeu njene stvarne volje i volje izjavljene potpisivanjem ugovora to
sve ukazuje da kolsku definiciju zablude ugovornika, ovde tuilje.
S druge strane, zabluda tuilje je toliko velika (stan) i dugotrajna (etiri godine) da postaje neverovatna
i, moda, zapravo ukazuje da je ona znala za pravu sadrinu ugovora? Teko je poverovati da bi tuilja
Nadeda, ili koja druga osoba u pitanju (a Nadeda je uz to vrlo borbena i uporna osoba to se dalo videti
u sudnici), pasivno, da ga ne pogleda ona ili joj ga rastumai neko drugi, drala sporni ugovor u svom
stanu, pogotovo to znatielju bude rei s kojim joj je, navodno, ivorad dao papire: "Sakrij to, a ja u se
posle tuiti sa tvojom rodbinom!" U takvom sluaju radoznao ne bi bio samo onaj ko zna ta pie u tim
papirima.
Dakle, ako bi se injenino stanje utvreno u pobijanoj presudi uzelo za tano, ono bi jedino moglo da
potvrdi zabludu na strani tuilje, ali ne prividnost (simulovanost) zakljuenog ugovora o kupoprodaji. Kod
simulovanog ugovora stranka svesno formira volju da bi neto izjavila to u stvari nee. Ona je svesna da
izjavljuje neto to ozbiljno ne misli. Ovde ne postoje posebne okolnosti koje bi izvana uticale na njenu
volju. Stranka svesno izjavljuje neto neistinito i hoe takvu neistinitu izjavu, ali se sadrina izjave ne
podudara sa sadrinom njene istinske volje. (videti Komentar Zakona o obligacionim odnosima u redakciji
prof.B.Blagojevia i prof. V.Krulja, Savremena administracija, Beograd, 1980.g. str.205). Sud ni jednog
momenta nije utvrdio postojanje takve svesti na strani tuilje, ve naprotiv tvrdi da je ona nesvesno
potpisala ugovor koji nije htela, ime otpada primena odredaba o simulovanosti ugovora iz lana 66. ZOO.
2.5.Svoju nedoslednost u obrazlaganju pobijane presude i konfuznost iste, sud potvruje i time to u
istoj presudi tvrdi i da tuilja nikada nije potpisala ugovor o kupoprodaji (str.3. pretposlednji pasus
Obrazloenja presude) , a odmah potom da je potpisala kupoprodajni ugovor u sudu o prodaji svoga
stana (str.4. pretposlednji pasus Obrazloenja presude).
2.6.Sud je nepravilno postupio i to se, ako je ve ponitio ugovor, nije odredio prema posledicama
ponitaja ugovora (lan 104.ZOO). Ponitaj ugovora ima za posledicu restituciju. Kad je pravni posao
nevaei, onda je jedna od posledica pravnog posla i restitucija. Ako je pravni posao izvren, a obe
55

ugovorne strane su bile nesavesne, svaka ugovorna strana ima pravo da trai povraaj datog, jer je to
sankcija nevaeeg posla (Vrhovni sud Srbije, Rev.744/80). ivoradovim novcem tuilja je 11. maja
1992. godine izvrila otkup svoga stana, uplatom iznosa od preko 2.500 DEM, ivorad je plaao popravke
u stanu i dr.
3. U utvrivanju i oceni injeninog stanja prvostepeni sud je napravio goleme propuste i pogreke.
3.1.Iskaz kljunog svedoka Gaji Milivoja koji je najvie vremena proveo zajedno sa Nadedom i
ivoradom i noivao u Nadedinoj kui mnogo puta, koji ima neposredna zapaanja i seanja o
dogaajima i razgovorima kojima je lino prisustvovao, sud je cenio nepotpuno i ovlano. Veu panju je
posvetio razgovorljivim kominicama koje je Nadeda uvek izbegavala kad se kod nje nalazio ivorad i
koje sve to znaju znaju iz Nadedine prie. Svi svedoci koje je predloila tuilja a sasluao sud, jasno
su rekli da im je sve to znaju poznato iz prie tuilje i da nita u vezi sa Nadedom, ivoradom i njihovim
ugovorom nisu neposredno videli ni uli. Takvi iskazi (prepriavanja), kao to je poznato, imaju najmanju
uverljivost jer se uvek mogu montirati, otklanjaju svaku odgovornost sa svedoka i, naravno, teko ili nikako
se mogu proveriti.
3.2.Jednu od vrlo bitnih okolnosti: ijim novcem je Nadeda otkupila stan, sud nije briljivo utvrdio,
iako mu je to naloio drugostepeni sud (G.11839/98). Sve injenice iskazi svedoka, tuiljina skromna
penzija i ostalo govori u prilog toga da Pani Nadeda, u svojoj oskudici, neznanju i nematini, nije mogla
da otkupi svoj stan u celosti bez neijih dodatnih sredstava. Meutim, u vreme najintenzivnije veze sa
ivoradom ona je platila skoro 3.000 DEM i izvrila otkup svoga stana u celosti. Ona je taj novac dobila
od ivorada upravo za tu namenu, kao deo kupoprodajne cene ili ta drugo to sud nije utvrdio. Radi se o,
za to vreme, vrlo visokoj svoti o uplati 1.383.029,00 dinara na dan 11.maja 1992.godine. to je po
crnom, ulinom kursu na taj dan od 530,00 din/1 DEM iznosilo 2.609,50 DEM (podaci o valutnom kursu
iz knjige prof.dr.Dragoslava Slovia: Finansijsko vetaenje, izdanje Fenix Beograd, strana 195). Da
je tuilja imala taj novac ona bi odmah otkupila stan u celosti. Ali ona je to uinila, kako sud kae (str.5,
prvi pasus obrazloenja) onda kada se ukazala situacija ne pojanjavajui kakva je to mogla biti
situacija, a to je vrlo indikativno, poto je ona tada poznavala ivorada koji je bio veoma situiran. Povrh
toga, otkup stana izvren je deviznim sredstvima prodajom deviza banci.
3.3.Sudu se ini da vremenska distanca izmeu otkupa stana (maj) i kupoprodaje stana (oktobar iste
godine) opovrgava injenicu da je novac za otkup dao ivorad, jer po stavu suda, to bi to Nadeda i
ivorad radili kad su ve u maju mogli da zakljue ugovor o kupoprodaji! Takvo zakljuivanje je izvan
logike, ivota i poznavanja dubine veze koja je postojala izmeu Nadede i ivorada (Ja sam njih sretao
da se dre za ruke, stariji ljudi, kae u raspravnom zapisniku svedok Petar Pavlovi. Kada je moj otac
leao u bolnicinisam mogla da mu priem od Nadede. Ona je bila non-stop kod njega, hranila ga i
presvlaila, kae ivoradova erka Stankovi Jasmina u raspravnom zapisniku, a to potvruje i sama
tuilja).
3.4.Pravno vrlo relevantnu okolnost injenicu da je tuilji, koja se poziva na svoje neznanje i zabludu
o sadrini spornog ugovora, to je sud prihvatio, sam ivorad predao taj ugovor na uvanje i da je ona
etiri godine sporni ugovor drala u kesi u svom regalu sud uopte nije cenio!
Tuilja Nadeda bila je aktivno ukljuena u proceduru zakljuivanja ugovora o prodaji: pre svega, u cilju
zakljuenja predmetnog ugovora izvrila je ivoradovim novcem otkup stana u celosti, ovlastila je
advokata da u njeno ime trai saglasnost Ministarstva za finansije, pristupila je u sud i potpisala se na
ugovoru i u sudskoj knjizi overe, bila je upoznata sa injenicom uknjibe ivorada kao novog vlasnika na
stanu. Uz to, etiri godine je ugovor iji sadraj navodno nije znala drala u svom regalu. Da li bi i koji
ovek sve to vreme mogao biti stalno u zabludi! To je bila dunost suda da oceni, to je on propustio,
mada od ocene te okolnosti zavisi meritum ove pravne stvari.
3.5.Kako iskaz svedoka Vukmirovi Sneane potvruje sudu uverenje da postojei kupoprodajni
ugovor je prividan simulovani ugovor koji nema dejstva meu ugovornim stranama, prvostepeni sud nije
obrazloio i to ostaje samo njemu jasno. Ova svedokinja, koja pok.ivoradu inae nikada nije oprostila to
se rastavio od njene majke nakon 15 godina zajednikog ivota u Beu i naao drugu enu, rekla je u
sudski zapisnik da je iz prie jednom prilikom ula odnosno bila je pria o ivoradu... da su u Beu rekli
da ima jednu enu s kojom ivi u Leskovcu da je valjao (?) za stan i da je istu izradio, i rekla je: On je
iveo sa mojom majkom i zna se da je on bio lovac na nepismene ene bez zatite... Ovakve izjave, koje
se ne mogu materijalno proveriti (ivorad nije iv a Be je daleko), date od osobe koja je motivisana
eljom za osvetom, to se videlo i po njenom nastupu na sudu, u osnovi su sudijskog uverenja u ovom
sluaju! Iako drugih dokaza za takve rune kvalifikacije nema.
3.6.Prvostepeni sud krivo prosuuje kad pokuava da utvrdi odakle ivoradu kao kupcu toliki novac i
56

ta je sa tolikim novcem koji je primila Nadeda kao prodavac. Odakle sudu da zakljui da se radi o
velikoj sumi novca, kad ugovorne strane slobodno odreuju kupoprodajnu cenu? ak ni neznatna,
odnosno simbolina kupoprodajna cena ne ini kupoprodajni ugovor ipso facto nevaeim, ve daje,
prethodno, mogunost nadopune cene do prave vrednosti. U ugovoru o kupoprodaji (oktobar 1992)
naznaena je cena od 500.000 dinara, a nadlena poreska uprava utvrdila je da predmetni stan vredi
6.895.840 dinara i razrezala porez na promet nepokretnosti u iznosu od 206.875 dinara. Dakle,
kupoprodajna cena, kojom se sud ni jednog momenta nije bavio, uopte ne predstavlja toliki novac a
zato je data u tom iznosu znaju samo ivorad, Nadeda i advokat Petar Pavlovi, inae svedok u ovoj
parnici, koji je sastavljao sporni ugovor. Sud je bio duan da raisti i ova pitanja vezana za isplatu
kupoprodajne cene, to mu je bilo naloeno od strane drugostepenog suda u ve ukinutoj presudi.
Sud uopte nije, a to je veoma bitno, povezao lan 2. spornog ugovora o prodaji stana u kom je
naznaena gorenavedena cena, i lan 4. tog ugovora po kom prodavac Nadeda ima pravo doivotnog
korienja stana, a da kupac ivorad ili njegovi potomci mogu stupiti u stan tek posle smrti prodavca
Nadede. Dakle, ivorad je kupio golo vlasnitvo, bez dravine tj. kupio je neuseljiv stan, pa je i
kupopodajna cena takvog stana morala biti znatno nia od trine cene, to je takoe trebao da ceni
prvostepeni sud.
4.Nejasno i kontradiktorno zakljuivanje prvostepenog suda o pravno relevantnim injenicama i
obligacionopravnim institutima u ovom sluaju, meanje pojmova zablude, simulacije, nitavosti,
ruljivosti, i unutranja protivrenost dispozitiva presude u kom se ti pojmovi zbunjujue brkaju, ine
pobijanu prvostepenu presudu nejasnom i protivrenom samoj sebi, razlozima presude i utvrenim
injenicama, tako da se ona ne moe pravilno razumeti, kao to se ne moe ni razabrati ta je navelo sud
da donese ovakvu presudu: zabluda tuilje? neisplata cene? nagvadanja kominica o ivoradu s kojim
se nisu poznavali i o ugovoru koji je tuilja Nadeda krila od njih? Zatim: gde sud vidi simulaciju? kakva je
dalja pravna sudbina disimulovanog ugovora o doivotnom izdravanju koji su, navodno stvarno, stranke
zakljuile? odakle tuilji novac za otkup stana? kakve su pravne posledice ponitenja ugovora i ta sa
ivoradovim plaanjima i ulaganjima? Sve to, u smislu lana 354.stav 2. ta. 13. ZPP-a predstavlja bitnu
povredu odredaba parninog postupka i ini takvu presudu pravno neodrivom.
Imajui u vidu sve to je napred navedeno, kao i dosadanji tok postupka i sve u vezi s njim, tueni
predlau drugostepenom sudu da pobijanu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu - drugom
veu na ponovno odluivanje, ili da preinai prvostepenu odluku i svojom odlukom odbije tubeni zahtev u
celosti kao neosnovan.
Punomonik tuenih,
Dostavljeno sudu u tri primerka
57

Predlog za ponavljanje parninog postupka
XII 3408/02
TREEM OPTINSKOM SUDU U BEOGRADU
BEOGRAD
TUILAC: OPTINA ZVEZDARA BEOGRAD
TUENI: 1. KOSANOVI NIKOLA iz Beograda
2. JAVNO PREDUZEE ZA STAMBENE USLUGE IZ BEOGRADA
PREDLOG ZA PONAVLjANjE POSTUPKA
Reenjem Okrunog Suda u Beogradu G.br.6017/02 od 10.9.2002. godine, ukinuta je presuda III
Optinskog suda u Beogradu P-br. 1750/00 od 23.1.2001. godine ispravljena reenjem istog Suda P-br.
1750/00 od 21.3.2002. godine.
U ovom predmetu III Optinski Sud u Beogradu na roitu od 15.6.2000. godine doneo je reenje
kojim je usvojio predlog prvotuenog za ponavljanje postupka i ukinuo svoju ranije doneenu
pravnosnanu presudu P-2035/96-98 od 20.5.1998. godine, i odluio da se odmah nastavi sa
raspravljanjem o glavnoj stvari.
Dokaz: zapisnik sa roita od 20.5.1998. godine
Ovo reenje o usvajanju predloga za ponavljanje postupka prvostepeni Sud nije uneo u novu presudu
koju je docnije doneo, pa mu je Okruni sud u Beogradu, reenjem G 5371/01 od 13.11.2001. godine
vratio nerazmotrene spise da propust otkloni.
III Optinski Sud donosi reenje 21.3.2002. godine kojim ispravlja presudu P-1750/00 od 23.1.2001.
godine tako to u izreku ove presude, posle stava I dodaje stav II koji glasi:
"Usvaja se predlog punomonika prvotuenog za ponavljanje postupka, te se ukida presuda ovoga
Suda P-2035/96-98 od 20.5.1998. godine."
Dokaz: reenje III O.S. P-1750/00 od 21.3.2002. godine
Reenje P-1750/00 od 21.3.2002. godine dostavljeno je svim strankama i nijedna od stranaka se na
njega nije alila. Prema tome, reenje P- 1750/00 od 21.3.2002. godine PRAVNOSNANO JE u smislu
odredbe l. 347, 333 i 334 ZPP-a.
Kako je ovo reenje pravnosnano, to i nije moglo biti predmet ocene drugostepenog suda, niti je
Okruni Sud mogao u dispozitiv svog reenja uneti i da ukida i navedeno reenje od 21.3.2002. godine.
Okruni sud je uradio potpuno apsurdnu stvar jer je naveo u svom reenju G.br.6017/02 od 10.9.2002.
godine da je ukinuo i reenje P-br. 1750/00 od 21.3.2002. godine po albi prvotuenog koju on NIJE
ULOIO. Na ovaj nain grubo su povreena prava prvotuenog jer po odluci Okrunog Suda ispada da se
prvotueni alio na reenje koje je doneseno u njegovu korist.
Ovakva procesna situacija do sada nije zabeleena u sudskoj praksi.
Na presudu P-1750/00 od 21.1.2001. godine prvotueni je uloio blagovremeno albu 12.4.2001.
godine, a reenje je doneseno 21.3.2002. godine, znai posle godinu dana i evidentno da nikako nije
moglo biti obuhvaeno albom.
Sada se novi postupak vodi pred III Optinskim Sudom u Beogradu, pod brojem P-3408/02.
U ovakvom stanju tuilac podnosi predlog za izvrenje na osnovu ukinute presude P-2035/96-98 od
25.5.1998. godine, i IV Optinski Sud donosi reenje o izvrenju I-23/03. naravno, u izvrnom postupku se
ulae prigovor, ali IP vee IV Optinskog Suda u Beogradu o njemu jo uvek nije odluilo.
Dokaz: reenje IV Optinskog Suda I-23/03
U konkretnoj situaciji, u potpunosti su ispunjeni uslovi iz odredbe l. 421 stav 7 ZPP-a, jer je
prvotueni praktino stekao mogunost da upotrebi pravnosnano reenje III Optinskog Suda u
Beogradu P-1750/00 od 21.3.2002. godine tek kada je primio reenje Okrunog Suda u Beogradu G br.
6017/02 od 10.9.2002. godine, a evidentno je da je tim reenjem ve odlueno po istom zahtevu izmeu
istih stranaka.
Iz ovih razloga, prvotueni u smislu l. 428 ZPP-a predlae da prvostepeni sud odri roite po
predlogu za ponavljanje postupka pred viim sudom, a potom spise dostavi okrunom sudu i Beogradu.
Prvotueni predlae Okrunom sudu u Beogradu da donese
R E E Nj E
USVAJA SE PREDLOG ZA PONAVLjANjE POSTUPKA, pa se iz reenja Okrunog Suda u Beogradu
G 6017/02 od 10.9.2002. godine IZOSTAVLjA da se UKIDA reenje III Optinskog Suda u Beogradu P58

br. 1750/00 od 23.1.2001. godine, i predmet vraa prvostepenom Sudu na ponovni postupak.
Punomonik
59

Odluka suda po predlogu za ponavljanje parninog postupka
XIII P. 3408/02
TREI OPTINSKI SUD U BEOGRADU, sudija P.V. kao predsednik vea, u pravnoj stvari po tubi
tuioca optine Zvezdara iz Beograda, Bulevar Revolucije br. 77, koju zastupa zakonski zastupnik J.P.
optine Zvezdara, protiv tuenih K.N. iz Beograda, Subotika 26, koga zastupa advokat P.Z. iz Beograda,
Bulevar Kralja Aleksandra 99 i J.P. za stambene usluge iz Beograda, Danijelova 33, po predlogu za
ponavljanje pravnosnano zavrenog postupka, doneo je po odranom i zakljuenom roitu, dana 23.
maja 2003. godine sledee
R E E Nj E
ODBIJA SE predlog prvotuenog N.K. iz Beograda za ponavljanje pravnosnano zavrenog postupka,
KAO NEOSNOVAN.
Prvotueni je preko punomonika podneo ovom sudu dana 19.3.1999. predlog za ponavljanjem
pravnosnano zavrenog postupka, navodei da je sin prvotuenog dobio fotokopiju reenja o
eksproprijaciji, broj 109/49, od 7.12.1953., i to dana 26.2.1999. g. i da navedeno reenje predstavlja vaan
dokaz da tuilac nije vlasnik predmetnog stana, te da stoga ne moe ni imati svojstvo tuioca u pravnoj
stvari. Prema reenju o eksproprijaciji kat. parcele na kojoj se nalazi predmetni stan, izvrena je
eksproprijacija u korist drave, a za potrebe izgradnje stambene kolonije savezne planske komisije, koja je
i finansirala izgradnju predmetne kue sa 2 stana u okviru stambene kolonije. Prema ovom reenju vlasnik
predmetnog stana moe biti samo Savezna planska komisija, za ije potrebe je i izvrena izgradnja
stambene kolonije, a pravni sledbenik Savezne planske komisije je Savezni zavod za drutveno planiranje
SFRJ, odnosno Savezni zavod za drutveno planiranje u SRJ. U toku prvostepenog postupka optina
Zvezdara je sve vreme tvrdila da ne postoji reenje o eksproprijaciji, a sve u cilju zatite interesa tuioca.
Tueni je u predlogu naveo da ukoliko bi reenje o eksproprijaciji bilo poznato tokom prvostepenog i
drugostepenog postupka, dolo bi do drugaije odluke, jer iz reenja proizilazi da eksproprijacija nije
izvrena u korist optine Zvezdara, ve u korist drugog pravnog lica, koje je na osnovu ovog akta i
finansirala izgradnju predmetnog stana. Kako se reenjem o eksproprijaciji osporava pravo vlasnitva
optine Zvezdara na predmetnom stanu, i tim aktivna legitimacija za voenje postupka, predloio je da
sud usvoji podneti predlog za ponavljanjem pravnosnano zavrenog postupka, kao osnovan. Trokove je
traio, ali ih nije blie opredelio.
Zakonski zastupnik tuioca je osporio navode prvotuenog u predlogu za ponavljanjem postupka,
navodei da se predmet spora nije odnosio na pravo korienja zemljita ve se odnosio na pravo
korienja nepokretnosti stana, i da je tuilac tokom postupka dokazao da je aktivno legitimisan za
voenje spora. Predloio je da sud odbije predlog za ponavljanjem pravnosnano zavrenog postupka
kao neosnovan, trokove nije traio.
Drugotueni se tokom postupka protivio predlogu za ponavljanjem pravnosnano zavrenog postupka.
Sud je u dokazanom postupku proitao spise ovog suda P.2035/96. P.1750/00 i P-3408/02Na osnovu ovih izvedenih dokaza koje je sud cenio u smislu odredbe lana 8 ZPP, sud je utvrdio
sledee.
itanjem prepisa reenja broj 109/49 Treeg vea gradske eksproprijacione komisije u Beogradu, sud
je neosporno utvrdio da je ovim reenjem za eksproprisanu imovinu suvlasnitvo V.S.P, biv. iz Beograda,
na zemljita, i D.T.Lj. iz Beograda, suvlasnitvo na drugoj polovini zemljita, i to kat. Parcela 4881/106,
ZKUL broj 4550 KO Beograd 4, u povrini od 531.40 m narodni odbor grada Beograda, po
pravnosnanosti reenja bio duan da isplati nadoknadu za eksproprisanu imovinu.
Sud je izvrio uvid i u priloeni izvod iz zemljinih knjiga, od 6.12.2000., te je utvrdio da je ZK telo I,
koje se nalazi na kat. parceli 7722 zemljite bez zgrade, povrine 5 ari i 32 m dravna svojina,
vlasnitvo republike Srbije, dok je ZK telo II, pod rednim brojem 1 kua broj 26, u ulici Subotika u
Beogradu baraka, bez dokaza o pravu vlasnitva.
itanjem uverenja republikog geodetskog zavoda, centra za katastar nepokretnosti Beograd, sluba
za katastar nepokretnosti Beograd, od 7.6.2000. g., sud je neosporno utvrdio da je ovim uverenjem
potvreno da kat. parcela novog premera 7722 odgovara kat. parceli 4881/106 starog premera.
itanjem potvrde JP za stambene usluge broj 13/107, od 8.3.1995., sud je utvrdio da je udru ilac,
odnosno poverilac stana broj 1, u stambenoj zgradi k.br.26, u ulici Subotikoj u Beogradu, optina
Zvezdara, a da dokaz o vlasnitvu JP za stambene usluge ne poseduje, i da je zgrada zidana 1948. g.
Sud je postupajui po nalogu Okrunog suda u Beogradu, koji je iznet u reenje G.6017/02, od
10.9.2002. g., u ponovnom postupku otklonio uinjene bitne povrede odredaba parninog postupka, te
60

nakon to je ocenio da je podneti predlog za ponavljanje pravnosnano zavrenog postupka blagovremen,
potpun i dozvoljen, po odranom roitu za raspravljanje po predlogu, doneo odluku o istom, i naao da je
isti neosnovan, a ovo iz razloga to se reenjem o eksproprijaciji ne dovodi u pitanje aktivna legitimacija
tuioca u ovoj pravnoj stvari, jer se ovim reenjem vri potpuna eksproprijacija zemljita, koja se nalazi na
kat. parceli 4881/106, upisana u ZKUL broj 4550 KO Beograd 4, koji je povrine 531.40 m2, i da se ovim
reenjem ne vri potpuna eksproprijacija nepokretnosti stana broj 1, u zgradi k.br.26 u ulici Subotikoj u
Beogradu. Naime, tokom prethodnog postupka tuilac je dokazao da je aktivno legitimisan za voenje
ovog spora, a na osnovu potvrde od 8.3.1995.
Sud nalazi da naknadno upotebljen pismeni dokaz nije osporio injenino stanje utvreno u
prethodnom postupku, a posebno nije osporio pravo vlasnitva tuioca na spornom stanu.
Sud je odluio kao u dispozitivu ovog reenja, shodno odredbi lana 421 taka 9, 432 taka 6, 424,
425, 427 stav 1 Zakona o parninom postupku.
Punomonik prvotuenog-predlagaa na roitu koje je bilo odrano 23.5.2003. godine zahtevoa je
naknadu trokova parninog postupka, ali u roku koji mu je ostavio sud, od 3 dana, nije opredelio pismeno
trokove za koje je traio naknadu, te sud nije odluivao o naknadi parninih trokova, a shodno odredbi
lana 164 Zakona o parninom postupku.
PREDSEDNIK VEA - SUDIJA
Protiv ovog reenja moe se izjaviti alba Okrunom sudu u Beogradu,
u roku od 15 dana od dana prijema istog, a podnosi se ovom sudu.
61

Primeri Tužbi I Drugih Akata U Parničnom Postupku

Загружено:

Сведения о документе

Оригинальное название

Авторское право

Доступные форматы

Поделиться этим документом

Поделиться или встроить документ

Параметры публикации

Этот документ был вам полезен?

Это неприемлемый материал?

Авторское право:

Доступные форматы

Primeri Tužbi I Drugih Akata U Parničnom Postupku

Загружено:

Авторское право:

Доступные форматы

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Tuba za ispranjenje poslovnog prostora

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Predmet spora: utvrenje

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

PREDSEDNIK VEA - SUDIJA

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

ZAPISNIK O GLAVNOJ RASPRAVI

lanovi vea-sudije porotnici

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Predsednik vea - sudija

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Predsednik vea - sudija

Presuda zbog proputanja

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Predsednik vea - sudija

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Predsednik vea - sudija

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku

Primeri tubi i drugih akata u parninom postupku