MIEL UELBEK

POKO
RAVANJE

ZA IZDAVAA

Ivan Bevc
Nika Strugar Bevc
za srpsko izdanje
BOOKA
11000 Beograd, Slanaki put 128
office@booka.in
www.booka.in
S FRANCUSKOG PREVEO

Vladimir D. Jankovi
LEKTURA

Agencija Tekstogradnja
KOREKTURA

Ivana Smolovi

PRELOM

Bodin Jovanovi

DIZAJN KORICA

Ivan Benussi
TAMPA

DMD tamparija
Beograd, 2015.
Knjiga

039

Edicija Zapadno od sunca

MIEL UELBEK
POKORAVANJE
Naslov originala
MICHEL HOUELLEBECQ
SOUMISSION
Copyright Michel Houellebecq et Flammarion, 2015.

Sva prava zadrana.

Nijedan deo ove knjige ne moe se koristiti
niti reprodukovati u bilo kom obliku bez pismene
saglasnosti izdavaa.

POKO
RAVANJE
ROMAN

MIEL UELBEK
S FRANCUSKOG PREVEO
Vladimir D. Jankovi

Graja ga dovede u Sen-Silpis; lanovi hora su se razilazili; crkva e svaki as biti zatvorena. Trebalo je
da pokuam da se molim, ree on sebi; bolje bi mi
to bilo, nego da sedim na stolici i sanjarim zabadava; ali, da se molim? Ne oseam elju za tim; proganja me katolianstvo, vrti mi se u glavi od tamjana
i voska, vrzmam se naokolo, do suza dirnut katolikim molitvama, do sri ganut katolikim psalmodijama i pesmama. Gadim se svog ivota, umorio sam
se ve od sebe, ali odavde dokle sam ja stigao pa do
nekog drugog ivota e, imalo bi tu mnogo da se ide!
Sem toga... sem toga... ako se i oseam uznemireno u
tim crkvicama, im iz njih izaem postajem neosetljiv ponovo, suv. U sutini, ree on sebi ustajui, pa se
zaputi iza nekoliko njih koji, pod budnim okom crkvenjakovim, iahu prema vratima, u sutini, meni
je srce skorelo, i dima se nahvatalo na terevenkama,
nisam ja vie nizata.
(-K. Uismans, Na putu)

Svih tih godina moje tune mladosti, Uismans mi je bio saputnik, verni prijatelj; nijednom nisam posumnjao u njega,
nijednom se ne naoh u iskuenju da ga napustim, ni da se
okrenem nekom drugom; a onda, jednog popodneva u mesecu junu 2007, poto sam dugo ekao i dugo oklevao, moda i
malo vie nego to je prihvatljivo, konano pred komisijom
Univerziteta Pariz IV Sorbona odbranih doktorsku disertaciju pod naslovom oris-Karl Uismans, ili izlazak iz tunela. Poev od sutradan ujutro (ili moebiti poev ve od te veeri, ne
mogu pouzdano da tvrdim, jer to vee posle odbrane disertacije proveo sam sm, u vrlo alkoholisanom stanju), shvatio
sam da je jedan deo mog ivota okonan, i da je taj deo verovatno bio onaj najbolji.
Tako to biva u ovim naim drutvima, jo zapadnim i socijaldemokratskim, tako to biva sa svima koji zavre studije,
s tim to veina njih toga nije svesna, bar ne odmah, budui
hipnotisana jal eljom za novcem, jal, moda, potroakom
udnjom, kako hoe to kod onih primitivnijih, onih kod kojih se razvila ea zavisnost od pojedinih proizvoda (oni su
manjina; kod veine, kod onih promiljenijih i staloenijih,
razvija se jednostavna opinjenost novcem, tim neumornim
Protejem), hipnotisana, dakle, i to jo vie, eljom da se dokae, da sebi stvori poloaj u drutvu na kojem e joj zavideti
u jednom svetu koji oni, puni nade, zamiljaju kao svet u kojem vlada takmienje, oni, podjareni oboavaoci raznorodnih

10

Miel Uelbek

ikona: sportista, modnih kreatora, internet portala, glumaca,

manekenki.
Iz razliitih psiholokih razloga, u koje niti sam struan niti
elim dublje da zalazim, osetno se udaljavam od takve eme.
Dana prvog aprila 1866, kada mu je bilo osamnaest godina,
oris-Karl Uismans zapoeo je karijeru u svojstvu inovnika
este klase pri Ministarstvu unutranjih dela i vera. Godine
1874. objavio je, o sopstvenom troku, prvu zbirku pesama u
prozi, Kutija sa zainima, o kojoj se vrlo malo pisalo izuzmemo
li jedan lanak, izrazito bratski nastrojen, Teodora de Banvila.
Poeci Uismansovi nisu, kako se vidi, ni po emu bili gromoglasni.
I tako je tekao njegov inovniki ivot, a uz njega i ivot
uopte. Treeg septembra 1893. dodeljena mu je Legija asti za zasluge u obavljanju javne funkcije. Penzionisan je
1898, kada se poto su Uismansu konano odobrili zahtev
za odlazak u penziju iz linih razloga navrilo trideset godina otkako je stupio u slubu. U meuvremenu je uspeo
da napie knjige na osnovu kojih sam, posle vie od jednog
veka, tog oveka poeo da doivljavam kao prijatelja. Mnogo se stvari, i previe, moe napisati o knjievnosti (a ja se,
kao akademski graanin specijalizovan u toj oblasti, smatram prvenstveno merodavnim da o tome govorim). U emu
je knjievnost, kao glavna umetnost Zapada koji gasne pred
naim oima, toliko specifina nije nimalo teko odrediti.
Kao i knjievnost, i muzika moe da izrazi jedan preokret,
emocionalni obrt, tugu ili sveproimajui zanos; kao i knjievnost, i slikarstvo moe da nas zadivi, da nas navede da
na svet pogledamo drugaijim oima. Ali jedino knjievnost
u vama budi to oseanje kontakta s drugim ljudskim duhom,
sa tim duhom u njegovoj sveukupnosti, sa svim njegovim
slabostima i veliinom, njegovim ogranienjima, niskostima, fiks-idejama, verovanjima; sa svime onim to taj duh

POKORAVANJE

11

podbunjuje, zanima, uzbuuje ili odbija. Jedino vam knjievnost moe omoguiti da stupite u kontakt s duhom pokojnika, i to na nain neposredniji, potpuniji i dublji nego to biste to postigli vodei razgovor s prijateljem; koliko god neko
prijateljstvo bilo duboko i dugoveno, nikada se u jednom
razgovoru neemo otvoriti tako potpuno kao to to inimo
pred praznim listom, obraajui se nepoznatom primaocu.
S druge strane, naravno, kada je o knjievnosti re, znaaj
svakako imaju lepota stila i muzikalnost reenic; dubina
autorovog promiljanja i originalnost njegovih misli takoe
se ne mogu zanemariti; ali pisac je, pre svega, ljudsko bie
prisutno u svojim knjigama, i da li to ljudsko bie pie veoma dobro ili veoma slabo u krajnjoj liniji i nije mnogo vano;
sutina je u tome da ono pie i da je prisutno u svojim knjigama (udo te su za jedno tako jednostavno stanje, na prvi
pogled tako neuoljivo, a u zbilji i te kako vidljivo, filozofi razliitih kola pokazali tako malo interesovanja; ljudska bia,
u naelu, za razliku od kakvoe, poseduju jednaku koliinu
sebe sva su bia, u principu, manje-vie isto prisutna; stoga
nije puki utisak, sa distance od nekoliko vekova, da se, kako
stranice odmiu, haba tivo diktirano vie duhom vremena
negoli istom individualnou; jer iza tog dela stoji jedno
nesigurno bie, koje se s vremenom pretvara u anonimnu
utvaru). Isto tako, kad volimo neku knjigu, mi pre svega volimo njenog autora, i oseamo potrebu da ga upoznamo, da
sa njim provodimo dane. A za tih sedam godina koliko sam
radio na disertaciji, ja sam iveo u Uismansovom drutvu,
u njegovom maltene neprestanom prisustvu. Roen u Ulici Sie, stanovao u ulicama Sevr i Mesje, Uismans je umro
u Ulici Sen-Plasid, da bi ga potom sahranili na groblju na
Monparnasu. Gotovo itav svoj vek proveo je unutar granica
pariskog estog arondismana; isto vai i za njegov profesionalni ivot, to jest neto vie od trideset godina provedenih u

12

Miel Uelbek

kancelarijama Ministarstva unutranjih dela i vera. I ja sam

u to vreme stanovao u estom arondismanu u Parizu, u jednoj vlanoj i hladnoj, a pre svega izrazito mranoj sobi prozori su gledali na majuno dvoritance, jo malo pa kao neko
rudarsko okno, tako da sam ve od jutra morao da palim
svetlo. Siromaan sam bio u to vreme, i da mi je tad zapalo
da uestvujem u nekom od onih ispitivanja javnog mnjenja
koja malo-malo pa mere puls mladih, bez ikakve sumnje
bih svoje ivotne uslove opisao kao vrlo teke. Pa ipak, kad
sam odbranio tezu, i kad je svanuo novi dan (ili moda ve
te iste veeri), prvo to mi je palo na pamet bilo je da sam
izgubio neto neprocenjivo, neto to vie nikada neu nai
slobodu. Godinama su mi poslednji ostaci umirue socijaldemokratije omoguavali (posredstvom stipendije, sistema
popusta i socijalnih olakica, osrednjih, ali po cenama pristupanih obroka u univerzitetskom restoranu) da sve svoje
dane posvetim aktivnosti koju sam sm odabrao: slobodnom intelektualnom druenju s jednim prijateljem. Kao to
je to, s punim pravom, primetio Andre Breton, Uismansov
humor predstavlja jedinstven primer velikodunog humora,
koji itaoca stavlja u poziciju da bude korak ispred samog
pisca, pozivajui ga, zapravo, da se unapred naruga piscu i
tom preobilju alopojnih, grozomornih ili podsmeha dostojnih opisa. Od te velikodunosti ja sam se okoristio bolje nego
iko drugi, dok sam nosio porcije remulade sa celerom ili pirea od bakalara na metalnim bolnikim posluavnicima koje
je univerzitetski restoran Bilije delio zlehudim korisnicima
(onima koji, oito, nisu imali kuda, koji su, bez sumnje, bili
odbijeni u svim iole pristojnim univerzitetskim restoranima, ali koji su ipak imali studentsku karticu za menzu, jer
to im niko nije mogao oduzeti), i sve vreme matao o Uismansovim pridevima, otuan sir, straan prag, zamiljajui i njega kako uzima jedan od tih metalnih posluavnika,

POKORAVANJE

13

poput zatvorskih, kakve on nikada nije ni video, i odmah bih

se osetio malo manje nesrenim, malo manje usamljenim u
univerzitetskom restoranu Bilije.
Ali svemu je tome doao kraj; svreno je, generalno, bilo s
mojom mladou. Sada sam (i to ubrzo, oigledno) morao da
se suoim s procesom profesionalne afirmacije. emu se ama
ba ni najmanje nisam radovao.

Univerzitetske studije u oblasti knjievnosti, kao to znamo, ne vode praktino niemu, izuzev u sluaju onih studenata koji su najobdareniji za to da i sami postanu univerzitetski
profesori u oblasti knjievnosti tu smo, sve u svemu, suoeni sa situacijom prilino kominom, gde sistem za jedini cilj
ima svoju vlastitu reprodukciju, uz procenat otpada od preko
95%. Samim tim, studije knjievnosti nikom ne kode i mogu,
tavie, da predstavljaju jednu, istina neveliku, prednost. Jedna mlada devojka koja konkurie za radno mesto prodavaice
kod Selina ili Ermesa, po prirodi stvari bi, na prvom mestu, trebalo da vodi rauna o svom spoljanjem izgledu; ali diploma
ili master u oblasti savremene knjievnosti mogli bi joj dobro
doi kao svojevrstan kec iz rukava koji samome poslodavcu,
mimo praktine osposobljenosti kandidatkinje, jemi da ova
raspolae izvesnom intelektualnom agilnou zahvaljujui
kojoj bi eventualno mogla da napreduje u karijeri pri emu
se u vidu, pored ostalog, ima i injenica da je knjievnost, kao
takva, uvek podrazumevala odreenu pozitivnu konotaciju u
sferi industrije luksuza.
to se mene tie, ja sam sebe video kao nekoga ko drutvu
najobdarenijih studenata istina pripada, ali kao marginalac.
Napisao sam jednu dobru disertaciju, toga sam bio svestan,
i oekivao sam javnu pohvalu; pa ipak, prijatno su me
iznenadile jednoglasne estitke lanova komisije, a posebno mi
je drago bilo kad sam proitao obrazloenje komisije, koje je

POKORAVANJE

15

bilo odlino, sve u samim hvalospevima takorei; imao sam,

u tom smislu, dobre izglede da, ukoliko to budem eleo, dobijem zvanje vieg predavaa. Moj ivot je, sve u svemu, po
predvidivoj jednolinosti i plitkosti, i nadalje liio na ivot koji
je Uismans vodio nekih vek i po ranije. Prve godine punoletstva proveo sam na univerzitetu; tu u verovatno provesti i
poslednje, i to moda na istom univerzitetu (to u stvarnosti i
nee biti sluaj; zvanja sam stekao na Univerzitetu Pariz IV
Sorbona, a postavljen sam za predavaa na Univerzitetu Pariz
III, neto manje prestinom, ali smetenom u Petom arondismanu, na svega nekoliko stotina metara od mog starog fakulteta).
Ja, u stvari, nisam bio stvoren za prosvetnog radnika petnaest godina kasnije, sm tok moje karijere potvrdie da od
poetka zapravo nisam bio za to. Nekolika iskustva s mentorskim radom, u koji sam se uputao ne bih li svoj ivot podigao na vii nivo, vrlo rano su me uvrstila u uverenju da je
prenoenje znanja u veini sluajeva nemogue, da su razlike
izmeu ljudskih inteligencija ekstremne, i da nita ne moe
ni da otkloni, pa ak ni da ublai tu temeljnu nejednakost.
Ono to je moda jo samo dodatno pogoravalo stvari, ja nisam voleo mlade ak ni u vreme kada se i za mene moglo
rei da pripadam njihovom taboru. inilo mi se da sama ideja
mladosti podrazumeva izvestan entuzijazam u pogledu ivota, ili moebiti izvestan bunt, a sve to praeno jednim, najblae reeno, neodreenim oseanjem nadmoi u odnosu na
generaciju koju su ti mladi pozvani da zamene; ja tako neto
nikada ni izbliza nisam osetio. Pa ipak, u mladosti sam imao
drugove ili, precizniji da budem, bilo je tu nekih kolega s
kojima mi nije bilo nezamislivo da izmeu dva predavanja
odem na kafu ili na pivo. Imao sam, na prvom mestu, ljubavnice ili, kako smo to zvali u to vreme (moda se i sad tako
kae) enske, koje sam menjao najmanje jednom godinje.

16

Miel Uelbek

Ti ljubavni odnosi odvijali su se po manje-vie nepromenjivoj

emi. U njih se stupalo poetkom jesenjeg semestra, za vreme mentorskog rada, ili prilikom razmene beleaka sa predavanja, ili, opet, u nekoj od onih brojnih prilika kada se ljudi
drue, a koje su tako este u studentskom ivotu, i iji nagli
izostanak odmah po ulasku u profesionalni ivot veinu ljudskih bia baci u samou koja je koliko zaprepaujua toliko
i radikalna. Potom bi se ti odnosi razvijali u toku cele godine,
noi bismo provodili ili kod jednoga ili kod drugoga (najee,
u stvari, kod njih, zato to bi se ispostavilo da je taj sumrani,
to e rei nezdravi ambijent moje sobe neugodan za ljubavne sastanke), i tu su se odigravali i seksualni aktovi (na zadovoljstvo koje je, kako ja elim da mislim, bilo obostrano). A
kad bismo se vratili s letnjeg raspusta, dakle na poetku nove
kolske godine, tim vezama bi doao kraj, skoro uvek na inicijativu tih devojaka. One bi svaki put doivele neto preko leta,
takav bi mi izgovor dale, najee bez priblinijeg objanjenja;
bilo je i onih koje su, bez sumnje, manje vodile rauna o mojim oseanjima, pa bi konkretno rekle da su upoznale nekoga.
Da, i ta onda? Pa i ja sam neko. Njihova objanjenja, zasnovana na injeninom stanju, meni su se inila nedovoljnim;
one zaista jesu, to ja ne negiram, upoznale nekoga; ali to to
su tom susretu pridavale dovoljno veliku teinu da zbog njega
prekinu nau vezu i upuste se u tu, novu vezu to ve nije bilo
nita drugo nego primena modela ljubavnog ponaanja koji je
u isti mah i moan i sm po sebi razumljiv, i tim moniji to se
vie sam po sebi podrazumeva.
Po ljubavnom modelu koji je preovladavao u doba moje
mladosti (a nita mi ne daje povoda da pomislim kako su se
stvari, u meuvremenu, bitno promenile), od mladih ljudi se
oekivalo da, posle jednog kratkog perioda seksualnog lutanja, koji otprilike odgovara dobu to prethodi adolescenciji, ponu da ulaze u due ljubavne veze, obeleene strogom

POKORAVANJE

17

monogamijom, kao i da se okrenu aktivnostima koje nisu

iskljuivo seksualne, ve i drutvene (izlasci, vikendi, letovanja). Ni ti odnosi jo sami po sebi nisu znaili nita konano,
ali ih je svakako trebalo smatrati nekom vrstom egrtovanja,
da mladi naue ta je to ljubavna veza, i nekom vrstom stairanja (koje se u to vreme odigrava i na profesionalnom planu,
kao uvod u stupanje u prvu slubu). Ljubavne veze razliite
duine trajanja (one jednogodinje su se, po mom vienju
stvari, mogle smatrati prihvatljivima), zatim ukupan broj tih
veza (prosek od deset do dvadeset nametao se kao razumna
priblina vrednost) smatralo se da kroz sve to ovek treba da
proe pre nego to e, poput nekakve apoteoze, dosegnuti tu
vrhovnu vezu, vezu koja e ovoga puta po karakteru biti brana i konana, koja e za ishod imati raanje dece i zasnivanje
porodice.
Savrena nitavnost ove eme prikazae mi se u svom pravom obliku tek mnogo kasnije, zapravo tek nedavno, kada mi
se ukazala prilika da u razmaku od nekoliko nedelja sluajno
upoznam prvo Oreliju, a potom Sandru (s tim to sam ubeen da ni susreti s Kloe i Violen ne bi osetno uticali na moje
zakljuke). Od asa kad sam kroio u baskijski restoran u koji
sam bio pozvao Oreliju na veeru, shvatio sam da me eka
jedno katastrofalno vee. Iako smo popili dve boce belog irolegija pio sam, zapravo, uglavnom ja iz trenutka u trenutak
bivalo mi je sve tee, a od jednog momenta i neizvodljivo da
odrim razuman nivo srdanosti u optenju. Iako to ni samome sebi nisam mogao da objasnim, uinilo mi se najednom
nekako neotesanim i bezmalo nezamislivim da u tom razgovoru prizivam neke zajednike uspomene. Oigledno je bilo
da Orelija do toga asa nije uspela da ue u duu vezu, da su
sporadine avanture u njoj izazivale sve vee gaenje, i da
je njen sentimentalni ivot napredovao u pravcu konane i
totalne propasti. No, ona je ipak pokuavala, ili je, u najmanju

18

Miel Uelbek

ruku, jednom pokuala da ostvari vezu, ali bez uspeha shvatio sam to na osnovu raznih indicija a gorina i jetkost s
kojima je pominjala svoje muke kolege (doli smo, ta ete, i
do toga da priamo o njenoj profesiji bila je, inae, zaduena za komunikacije u jednom interprofesionalnom sindikatu
vinara iz Bordoa, i mnogo je putovala, naroito po Aziji, u svrhu promocije vrhunskih francuskih vina) na surov su nain
otkrivale da je u ivotu gadno nadrljala. Iznenadilo me je, stoga, to me je ipak pozvala, trenutak pre nego to e izai iz
taksija, da popijemo jo po jedno; ova je, rekoh sebi, stvarno
na izmaku snaga, i ve onog trenutka kad su se vrata lifta zatvorila za nama ja sam znao da se nita nee dogoditi, da ne
oseam nikakvu elju ak ni da je vidim golu, da bih, tavie,
to radije izbegao, ali svejedno, do toga je ipak dolo, i meni je
jedino ostalo da potvrdim ono to sam ve unapred oseao:
nije ona nadrljala samo na emocionalnom planu, nego je i njeno telo pretrpelo nepopravljivu tetu, zadnjica i grudi behu
ostale tek smrale, smanjene, mlitave i oklembeene mesnate povrine, i nju vie niko nije, i niko je vie i nee smatrati
objektom poude.
Moj ruak sa Sandrom protekao je po manje ili vie istom
ablonu, uz pokoju varijaciju (restoran s plodovima mora, a
ona poslovna sekretarica u multinacionalnoj farmaceutskoj
kompaniji), dok je zavrnica bila, kad se podvue crta, istovetna, s tim to je Sandra malo punija i vedrija od Orelije na
mene ostavila utisak neto manje poodmakle tronosti. Jeste
tuga njena bila velika, jeste bila neizleiva, i ja sam znao da
e mi na kraju sve otkriti; kao i Orelija, ona je u sutini bila
jedna od onih ptica u mazutu, pri emu je Sandra uspela da sauva, ako mogu tako da se izrazim, izraeniju sposobnost da
mrda krilima. Kroz godinu ili dve dii e ruke od svih branih
ambicija, njena jo ne sasvim ugaena senzualnost naterae
je da potrai drutvo mladih mukaraca, postae ono to se

POKORAVANJE

19

u mojoj mladosti zvalo kuguarka, i to e, oigledno, potrajati

nekoliko godina, desetak u najboljem sluaju, pre nego to je
splanjavanje njene puti, ovoga puta bespovratno, ne odvede
u trajnu samou.

Mogao sam ja, kad mi je bilo dvadeset godina, u vreme kad

mi se dizao bez obzira na neposredan povod, a ponekad i bez
ikakvog razloga, kad mi se dizao, na neki nain, u prazno, i da
se naem u iskuenju, da poelim da se upustim u vezu takve
vrste, vezu koja bi mi donela u isti mah vie zadovoljstva i
materijalne koristi od onih sa studentkinjama, i mislim da
bih tada i bio u mogunosti sve da postignem, ali sada, razume
se, tako neto nije dolazilo u obzir, jer sad su moje erekcije, kudikamo ree i neizvesnije, izriito zahtevale tela vrsta,
gipka i bez mane.
to se mog sopstvenog seksualnog ivota tie, prve godine
posle imenovanja za vieg predavaa na Univerzitetu Pariz
III Sorbona nisu dovele do vidnog pomaka napred. Nastavio sam, godinu za godinom, da spavam sa studentkinjama
a injenica da sam im sada bio profesor nije tu bogzna ta
promenila. Razlika u godinama izmeu mene i mojih studentkinja bila je, bar u poetku, vrlo mala, a obrisi prestupa poeli su da se pomaljaju tek kasnije, i to vie u sprezi
s mojim napredovanjem na univerzitetskoj lestvici, nego s
mojim realnim, pa ni prividnim fizikim starenjem. Netedimice sam se vajdio na toj temeljnoj neravnopravnosti polova; dok kod mukarca proces starenja tek vrlo sporo utie
na njegov erotski potencijal, kod ena do propadanja dolazi
sa zaprepaujuom brutalnou, u periodu od nekoliko godina, katkad i svega nekoliko meseci. Jedina prava razlika u
odnosu na godine kad sam studirao bila je u tome to sam
sada, u najveem broju sluajeva, ja bio taj koji je poetkom

20

Miel Uelbek

nove kolske godine stavljao taku na vezu. Nisam to nipoto

inio iz nekakve kazanovtine, niti iz elje za neobuzdanim
raskalajem. Nasuprot mom kolegi Stivu, koji je zajedno sa
mnom drao predavanja iz knjievnosti XIX veka studentima prve i druge godine, ja i nisam ba neto urio da, ve
od prvog dana jesenjeg semestra, pratim pristizanje novih
brucokinja (sa svojim duksevima, konvers patikama i onim
neodreenim kalifornijskim izgledom, svaki put bi me podsetile na Tjerija Lermita u filmu Preplanuli, ono kad izlazi iz svoje
kue da bi prisustvovao dolasku nove ture turista). Iz odnosa
s tim mladim devojkama istupao sam prvenstveno pod uticajem izvesne obeshrabrenosti, izvesnog umora; nisam se vie
oseao realno u stanju da odravam jedan ljubavni odnos, a
pritom sam eleo da izbegnem svaku obmanu, svako razoaranje. Miljenje mi se menjalo u toku jedne kolske godine,
pod uticajem spoljanjih i izrazito anegdotskih faktora pod
uticajem neke kratke suknje, sve u svemu.
A onda je i to prestalo. Krajem septembra oprostio sam se
od Mirijam, a sada je ve bila sredina aprila, kolska godina
bliila se kraju, a ja njoj jo nisam bio pronaao zamenu. Dobio sam zvanje profesora univerziteta, moja akademska karijera time je, na izvestan nain, bila zaokruena, ali ne mislim
da se izmeu toga dvoga moe povui neka paralela. Naprotiv,
Oreliju sam sreo nedugo poto sam se rastao od Mirijam, a
posle Orelije i Sandru, i postojala je tu neka uznemirujua,
a i neprijatna, i neugodna veza. Jer sada, kad se priseam tih
dana, ne mogu a da ne kaem: bili smo mi mnogo prisniji
nego to smo toga i sami bili svesni, moje bive i ja, u tim
sporadinim seksualnim odnosima kojima nije bilo sueno
da prerastu u duge veze, ve su se zavravali ostavljajui nas
u slinom stanju, liene iluzija. Za razliku od njih, ja nikome
nisam mogao da otvorim duu, jer razgovori o intimnom ivotu nedopustiva su tema u mukom drutvu; muki e priati

POKORAVANJE

21

o politici, o knjievnosti, o finansijskim tritima ili o sportu,

ve u zavisnosti od svoje prirode; o ljubavnom ivotu e utati, do poslednjeg daha.
Jesam li ja tako, starei, postao rtva neke vrste andropauze? S tim se ve moglo izai na kraj, i ja odluih, isto da
mi srce bude na mestu, da veeri provodim na Jupornu, koji
je prethodnih godina izrastao u porno sajt od ugleda. Rezultat je, u prvo vreme, bio vie nego umirujui. Juporn je izlazio
u susret fantaziji normalnih mukaraca, okupljenih sa svih
strana planete, a ja sam bio videlo se to ve u prvih nekoliko
minuta ovek koga je krasila apsolutna normalnost. Nije to,
istina, bilo odmah tako oigledno, budui da sam veliki deo
svog ivota posvetio prouavanju pisca koji je neretko smatran nekom vrstom dekadenta, oko ije seksualnosti je, uostalom, ostalo dosta toga nerazjanjenog. Prva iskustva vratila
su mi spokoj. Ti filmovi, koliko fenomenalni (snimala ih je
ekipa iz Los Anelesa, i to kompletna, rasvetljiva, scenografi i kamermani) toliko i bedni, ali svakako vintage (nemaki
amateri), zasnivali su se na nekoliko istovetnih i dopadljivih
scenarija. U jednom od najzastupljenijih, mukarac (mlad?,
star?, obe verzije su postojale) pustio bi penis da blesavo visi
iz gaa ili kratkih pantalonica. Dve mlade ene, nekad ove nekad one rase, nameraile bi se na ovu nedolinost, nikako ne
odustajui od nauma da organ oslobode njegovog privremenog zaklona. Netedimice bi ga saletele besomuno ga drakajui, a sve to u duhu kolegijalnosti i enskog sauesnitva.
Penis bi prelazio iz usta u usta, jezici su se ukrtali kao laste u
letu, lako zabrinute u tmurnim junim nebesima Sene i Marne, dok se pripremaju da napuste Evropu i krenu u svoje zimsko hodoae. Onaj mukarac, potpuno poraen tim uznesenjem, izgovarao je samo blede rei; kod Francuza zastraujue
blede (U, jebote!, U, jebote, svravam!, to se, manje-vie,
i moe oekivati od naroda kraljeubica), a kudikamo lepe i

22

Miel Uelbek

ee kod Amerikanaca (O, boe!, O, Isuse Hriste!), osetno

zahtevnijih, kod kojih je sve to liilo na naredbu da se nipoto
ne smetnu s uma darovi Boji (felacij, peeno pile); ono, kako
bilo da bilo, dok mi se dizao, i meni je, za ekranom iMaca od
pedeset pet centimetara, sve bilo dobro da bolje ne moe biti.

Otkako sam stekao zvanje profesora, smanjen broj predavanja omoguio mi je da sve svoje dunosti na univerzitetu
sabijem u jedan dan sredu. Prvo sam, od osam do deset sati,
studentima druge godine drao predavanje o knjievnosti XIX
veka u isto vreme, Stiv je u susednom amfiteatru predavanje iz iste oblasti drao prvoj godini. Od jedanaest do jedan
ekalo me je predavanje za master 2, o dekadentnim pesnicima i simbolistima. Potom sam, od tri do est po podne, vodio
seminar na kome sam odgovarao na pitanja doktoranada.
Voleo sam da sednem u metro malo pre sedam sati, ne bih
li sebi stvorio kratkotrajnu iluziju da pripadam onoj Francuskoj koja ustaje rano, onoj zemlji radnika i zanatlija, ali u
tome sam bio bezmalo usamljen, jer bih na kraju to predavanje od osam sati odrao pred maltene pustom salom, okruen zbijenom grupom Kineskinja, ozbiljnih i hladnih, koje su
neto malo govorile meu sobom, a nikada ni sa kim drugim.
im bi dole, popalile bi svoje smartfone, da snime ceo tok
predavanja, to ih nije spreavalo da u isto vreme hvataju beleke u velike sveske 21x29,7 centimetara sa spiralom. Nikada
me ne bi prekidale, nikada nijedno pitanje ne bi postavile, i ta
dva sata protekla bi tako da na kraju ne bih imao utisak da je
nastava uopte poela. Po zavretku predavanja, naao bih se
sa Stivom, koga je odslualo bilo otprilike isto toliko studenata s tim to u njegovom sluaju nisu bile Kineskinje, nego
grupa pokrivenih Magrebljanki, koje su, meutim, bile isto

24

Miel Uelbek

tako ozbiljne, isto tako nepristupane. Zvao me je gotovo svaki dan da idem s njim na pie najee na aj od nane, u parisku veliku damiju, koja se nalazila nekoliko ulica od faksa.
Nisam voleo ni aj od nane ni parisku veliku damiju, ni Stiva
nisam bogzna kako voleo, ali bih mu ipak pravio drutvo. I bio
mi je, cenim, zahvalan to sam iao s njim, zato to generalno nije uivao potovanje meu kolegama, tavie, mogao se
ovek upitati kako se uopte izborio za mesto vieg predavaa
a da nita ivo nije objavio, ni u jednom vanijem asopisu,
pa ak ni u drugorazrednom, osim one praznjikave disertacije
o Rembou, a to je lana tema kakve nema, kako mi je objasnila
Mari-Fransoaz Taner, takoe naa koleginica, inae priznata
specijalistkinja za Balzaka; po njenim reima, o Rembou je
napisano hiljade i hiljade disertacija na raznim univerzitetima po Francuskoj, frankofonim zemljama i drugde, Rembo je,
verovatno najrabljenija tema doktorskih disertacija u svetu,
izuzev moda Flobera, tako da je dovoljno iskopati dve-tri stare disertacije, odbranjene na nekim univerzitetima u unutranjosti, i uzeti malo od ove, malo od one, niko to, uostalom, i
ne moe posle da proverava ta je odakle uzeto, niko nema
ni sredstava, pa ni elje da se uputa u iitavanje stotina hiljada stranica koje su o njemu napisali studenti bez imena i
prezimena. Stiv je za svoju vie nego uspenu univerzitetsku
karijeru opet po reima Mari-Fransoaz mogao da zahvali
tome to pase macu majke Deluz. I moda je tako i bilo, ma
koliko se ovek iznenadio kad to uje. Onako pleata, kratke sede kose zaeljane uvis i nastavnim planom neumoljivo
utemeljenim na gender studies, antal Deluz, rektorka univerziteta Pariz III Sorbona, meni je bar liila na stoprocentnu
lezbejku u sirovom stanju, ali ko zna, moda sam i greio u
proceni, moda je ona prema mukarcima samo oseala gnev
koji se ispoljavao kroz dominatorske fantazije, a moda je
nju prisiljavanje finoga Stiva, s njegovim lepim i bezazlenim

POKORAVANJE

25

licem, kosom srednje duine, kovrdavom i nenom na dodir,

da klekne meu njene jake butine dovodilo do nekih dotad
neznanih ekstaza. Bilo kako bilo, nisam toga prepodneva, u
dvoritu ajdinice pri velikoj damiji u Parizu, mogao da se
oslobodim tih slika dok sam ga gledao kako cevi odurne nargile s aromom jabuke.
Kao i obino, Stiv je priao o izboru novih profesora i razvoju njihovih karijera unutar univerzitetske hijerarhije, i ne
verujem da je ikada uopte naeo bilo koju drugu temu. Toga
prepodneva bio je zaokupljen izborom u zvanje vieg predavaa jednog dvadesetpetogodinjeg tipa, autora disertacije o
Leonu Bloau, koji je, po njemu, imao odnose s identitetskim
pokretom. Pripalio sam cigaretu da dobijem na vremenu,
sve vreme se pitajui ta li mu sve ovo znai. U istom tom
trenutku palo mi je na pamet da se u njemu to budi ovek
levice, a onda sam uspeo da se urazumim: taj leviar to se
krije u Stivu bio je duboko usnuo, i iz tog sna nee ga trgnuti
nikakav dogaaj manjeg znaaja; da bi se to desilo, moralo
bi da doe do politike smene u strukturama koje rukovode
visokim kolstvom u Francuskoj. Moda je to, nastavio je Stiv,
bio znak, to to je Amar Rezki, poznat po radovima o antisemitski raspoloenim piscima s poetka XX veka, postavljen
za profesora. A opet, insistirao je on, konferencija na kojoj su
se okupili rektori univerziteta nedavno je dovedena u vezu s
operacijom bojkota razmene s izraelskim istraivaima, koju
je svojevremeno bila inicirala grupa engleskih univerziteta.
Iskoristivi trenutak kad se on usredsredio na nargile, koje
su neto slabo vukle, diskretno sam pogledao na sat i zakljuio da je tek pola jedanaest, to e rei da u teko moi da se
izvuem odavde pozivajui se na to da mi ubrzo poinje drugo predavanje, ali tada mi na pamet pade kako da razgovor
skrenem u drugom pravcu, a da pritom izbegnem vee rizike; ve nekoliko sedmica, naime, prialo se o projektu starom

26

Miel Uelbek

najmanje etiri-pet godina, a u vezi s izgradnjom svojevrsne

replike Sorbone u Dubaiju (ili u Bahreinu, ili Kataru, stalno
sam ih brkao). Mogunost realizacije slinog poduhvata razmatrana je i s Oksfordom, budui da je sm dugi istorijat
naih dvaju univerziteta oito bio privlaan nekoj tamo petromonarhiji. U takvoj perspektivi, koja je svakako obeavala
realne finansijske mogunosti jednom mladom viem predavau, moda je on sada razmiljao o tome da pree u tabor
koji zauzima anticionistike pozicije? I ta li je mislio, da bih
ja mogao imati bilo kakvog interesa da zauzmem isti stav?
Uputio sam Stivu jedan okrutno upitni pogled nije tog
deka krasila neto naroito velika inteligencija, lako je bilo
destabilizovati ga, i moj pogled je brzo delovao na njega.
Kao strunjak za Bloaa stade on da zamuckuje ti svakako zna tota o toj antisemitskoj struji, o tom pokretu
identiteta...
Ja na to uzdahnuh, iscrpljen ve; Bloa nije bio antisemita, a
ja nisam ni blizu nekakvog strunjaka za Bloaa. Dolazio sam,
razume se, u situacije da govorim o njemu dok sam se bavio
Uismansom, a i da poredim njihovu upotrebu jezika, to je
bila jedna od tema jedinog mog dosad objavljenog rada, Vrtoglavice neologizama bez sumnje vrhunca mojih intelektualnih, ovozemaljskih napora, koji su, u svakom sluaju, naili
na odline kritike u Poetici i Romantizmu, i kojima verovatno
i dugujem izbor u zvanje profesora. Doista, veliki broj stranih rei koje pronalazimo kod Uismansa nisu neologizmi,
ve retke rei ustupljene specifinom vokabularu pojedinih
zanatskih esnafa, ili pak nekim regionalnim argonima. Uismans je, takva je bila moja teza, ostao do kraja naturalista,
vodei rauna o tome da ugradi stvarni, narodni govor u svoje delo, moe biti da je on, tavie, u izvesnom smislu ostao
onaj mladi socijalista koji je svojevremeno prisustvovao veerima u Medanu kod Zole, i da sve vei prezir koji je gajio

POKORAVANJE

27

prema levici ipak nikada nije uspeo da izbrie prvobitan njegov otpor prema kapitalizmu, novcu i svemu onome to je
moglo da lii na graanske vrednosti, jer on je bio jedinstveni
primerak hrianskog naturaliste, dok je Bloa, s druge strane,
neprestano udeo za komercijalnim i drutvenim uspehom,
te je i svoje neologizme neumorno traio samo zato da bi se
izdvojio, da bi se nametnuo kao nekakvo duhovno svetlo na
meti progonitelja, nepristupaan svetu, to ga je i navelo da
se opredeli za mistiko-elitistiku poziciju u knjievnoj sredini svoga vremena, da potom nikako ne bi prestajao da se
iuava svom neuspehu i ravnoduju, moda i sasvim legitimnom uostalom, na koje su njegove kletve nailazile. Bio je to,
zapisao je Uismans, jedan nesrean ovek, ija je gordost uistinu avolska, a mrnja nesamerljiva. Od samoga poetka,
meni je Bloa liio na prototip loeg katolika, kod koga su vera
i polet dobijali krila tek onda kad mu se ukae prilika da se
prema svojim sagovornicima odnosi kao prema prokletima.
Ja sam pak u vreme dok sam pisao disertaciju bio u kontaktu
s raznim katoliko-rojalistikim krugovima na levici koji su
oboavali Bloaa i Bernanosa, prikazujui mi as ovo as ono
rukom ispisano pismo, pre nego to e mi priznati da nemaju
nita, ali apsolutno nita da mi ponude, nikakav dokument
koji lako ne bih mogao da pronaem i sm u arhivama kojima
i inae ima pristup celokupna univerzitetska javnost.
Ti si, izvesno, na tragu neega... Proitaj ponovo Drimona
rekoh ja ipak Stivu, vie da ugodim oveku, i on me pogleda
posluno i naivno, kao dete koje gleda da uari. Na ulazu u
salu za predavanja bio sam naumio da toga dana govorim
o anu Lorenu bila su se ispreila tri tipa, svi tu negde oko
dvadeset godina, dvojica Arapa i jedan crnac; naoruani nisu
bili, i izgledali su prilino mirno, nije bilo nieg preteeg u njihovom dranju; pa ipak, ometali su druge da uu u salu, i bio
sam duan neto da preduzmem. Stao sam pred njih njima

28

Miel Uelbek

je, svakako, bilo predoeno da izbegavaju provokacije, da se s

potovanjem odnose prema nastavnom osoblju na fakultetu,
ili sam se barem ja nadao da je tako.
Ja sam profesor na ovom univerzitetu, moram sada da
drim predavanje rekoh im tonom odlunim, obraajui se
svima, kao grupi. Odgovorio mi je crnac, sa irokim osmehom
na licu:
Nema problema, gospodine, mi ba doli da vidimo sestre... uzvrati on, pa umirujuim pokretom ruke pokaza na
amfiteatar. to se sestara tie, bile su tu samo dve devojke
poreklom Magrebljanke, koje su sedele jedna pored druge, u
gornjem levom delu amfiteatra, odevene u crne burke, oiju
zatienih prozranim velom, i vie nego nepristupane, dakle, tako je meni izgledalo.
E pa, dobro, videli ste ih... zakljuih ja prostosrdano. A
sad moete poi istrajah.
Nema problema, gospodine odgovori mi on, sad sa jo
irim osmehom na licu, pa se okrenu i ode, a za njim i druga
dvojica, koji ni jednu jedinu re nisu prozborili. Tek to je tri
koraka nainio, crnac se okrenu prema meni.
Mir neka je s vama, gospodine... ree mi tada, blago se
naklonivi.
Dobro sam proao..., rekoh sebi zatvarajui vrata sale.
Ovoga puta sam dobro proao. Nisam ni znao ta sam u
stvari mogao oekivati, ali kolale su glasine o napadima na
prosvetne radnike u Miluzu, u Strazburu, u Eks-Marseju i
Sen-Deniju, s tim to ja nikada nisam sreo nekog napadnutog
kolegu ili koleginicu i, u dubini due, nisam u te prie zapravo
ni verovao; od Stiva sam, tavie, uo da je postignut sporazum izmeu pokreta mladih selefija i univerzitetskih vlasti, i
po Stivu se rezultat najbolje ogledao u tome to ve pune dve
godine nisi mogao da vidi protuve i dilere kako se muvaju oko
kole. Da li je u sklopu tog sporazuma bila i stavka kojom se

POKORAVANJE

29

pristup faksu zabranjuje jevrejskim organizacijama? O tome

se tek tu i tamo ukalo, i teko je bilo proveriti informaciju,
ali injenica je bila da Savez jevrejskih studenata Francuske,
od poetka jesenjeg semestra prethodne godine, nije vie
bio zastupljen ni u jednom jedinom univerzitetskom kampu
u pariskoj regiji, dok je omladinska sekcija Muslimanskog
bratstva bila prisutna gotovo svugde.

Izlazei s predavanja ta je to kod ana Lorena, tog ogavnog pedera, koji je sam sebe nazivao enfilantropom1, moglo da
bude zanimljivo dvema devicama u burkama; jesu li njihovi
oevi upoznati s tanim sadrajem njihovih studija? (knjievnost je ovde bila pogodna za rtvenog jarca) naleteo
sam na Mari-Fransoaz, koja onda nabaci ideju da ruamo
zajedno. Taj dan e mi, izgleda, protei u znaku druenja.
Draga mi je bila ta zabavna matora napast, ija je e
za abrovima bila jednostavno neutoljiva; njen dugi profesorski sta, kao i mesto u raznim savetodavnim odborima,
davali su tim njenim traevima posebnu teinu i znaenje
spram onih koji bi mogli dopreti do uiju beznaajnog Stiva. Mari-Fransoaz se opredelila za jedan marokanski restoran u Ulici Mon bie mi to, u isti mah, i jedan halal
dan.2
Majka Deluz krenula je Mari-Fransoaz u napad im nam
je konobar doneo jela sedi kao pilot na izbacivom seditu.
Nacionalni univerzitetski savet, koji se sastaje poetkom
juna, vrlo verovatno e smeniti majku Deluz i na njeno mesto
postaviti Robera Rediea.

Filantrop je ovekoljubac, ali s prefiksom en na francuskom ova kovanica dobija novo znaenje, u svetlu glagola enfiler, to znai puniti, trpati
(u). (Prim. prev.)

Halal, kod nas najee upotrebljavan u izrazu alal ti vera, znai ono
to vera doputa, ono to je verom dozvoljeno. (Prim. prev.)

POKORAVANJE

31

Bacio sam ovlaan pogled na tain3 s jagnjetinom i artiokama, pre nego to u, za svaki sluaj, iznenaeno podii obrve.
Da, znam ree ona na to moe to da izgleda preterano,
ali ovo vie nije samo ono ja tebi ti meni, ovde ve imam neke
izrazito razgovetne odjeke.
Otiao sam do toaleta da neprimetno proverim ta ima
novo na smartfonu, svakake stvari mogu se sad nai na internetu, posle samo dva minuta potrage doznao sam da se
Rober Redie proslavio po propalestinskim stavovima, i da je
on jedan od glavnih zagovornika bojkota izraelskih akademaca; briljivo sam oprao ruke pre nego to u se vratiti svojoj
koleginici.
U meuvremenu mi se i tain malo ohladio bio, to je ba
teta.
A nee saekati izbore da bi to zavrili? upitah ja posle
prvog zalogaja; to mi se uinilo kao valjano pitanje.
Izbore? emu izbori? ta bi to moglo da promeni? Moje
pitanje, oigledno, i nije bilo ba tako valjano.
Pa dobro sad, ne znam, kroz tri nedelje su predsedniki
izbori...
Zna i sam da je to gotova stvar, bie isto kao 2017, Nacionalni front e ui u drugi krug, a levica e opet pobediti, ne vidim, zaista, zbog ega bi CNU4 prireivao sebi takvu pizdariju
da eka izbore.
Treba u vidu imati i rezultat Muslimanskog bratstva, a ne
zna se kakav e taj rezultat biti. Ako preu simbolini prag
od dvadeset odsto, to bi moglo da se odrazi na odnos snaga...
Ovaj iskaz, naravno, nije imao blage veze sa ivotom, devedeset devet odsto glasova za Muslimansko bratstvo prelie se
Socijalistikoj partiji, ne moe tu nikakve bitne promene da
3

Specijalitet marokanske kuhinje. (Prim. prev.)

Fr.: Conseil national des universits Nacionalni univerzitetski savet. (Prim.

prev.)

32

Miel Uelbek

bude to se konanog rezultata tie, ali rei odnos snaga uvek

umeju da se nametnu u razgovoru, taj to tako govori itao je
Klauzevica ili Sun Cua, a i onaj simbolini prag mi se prilino
dopao; u svakom sluaju, Mari-Fransoaz je sad klimala glavom kao da sam ja izrekao neku misao, i dugo je vagala sve
mogue posledice eventualnog ulaska Muslimanskog bratstva u vladu na formiranje struktura koje upravljaju univerzitetima; njena kombinatorska inteligencija bila je u punom
zamahu, nita vie nisam ni sluao, oima sam pratio sled
hipoteza na njenom markantnom, ostarelom licu; treba se
zanimati za neto u ivotu, rekoh sebi, pitajui se za ta li bih
to ja sm mogao da se zainteresujem sada, ako se ispostavi
da sam s ljubavnim ivotom zaista zavrio; mogao bih, moda, da upiem kurs iz enologije, ili da ponem da sakupljam
makete aviona.

Popodnevni mentorski rad bio je iscrpljujui, doktorandi su,

svi redom, bili iscrpljujui, oni su ve bili pomalo zagrizli, ali
meni ni do kakve grinje nije bilo, samo sam pokuavao da
smislim koje u indijsko jelo te veeri zagrejati u mikrotalasnoj (Chicken Biryani? Chicken Tikka Masala? Chicken Rogan Josh?)
dok budem pratio politiku debatu na kanalu Frans 2.
Te veeri gostovala je kandidatkinja Nacionalnog fronta,
ona je iskazala svoju ljubav prema Francuskoj (ali kojoj Francuskoj?, oponirali su joj, ne insistirajui, istina, previe na
tome, komentatori s levog centra), ja sam se pitao da li je moj
ivot stvarno okonan, nije to, ipak, jo bilo sasvim izvesno,
dobar deo veeri razmiljao sam o tome da nazovem Mirijam,
imao sam utisak da mi jo nije bila nala zamenu, u vie navrata sreli smo se na faksu, i ona bi mi uvek uputila pogled
za koji bi se moglo rei da je intenzivan, ali ona je, kad malo
bolje pogledam, oduvek i imala taj intenzivan pogled, ak i

POKORAVANJE

33

kad bi trebalo odabrati regenerator za kosu, moda je i bolje

da ne talasam, pametnije bi mi moda bilo da se ukljuim u
politiki ivot, militanti raznih formacija proivljavaju u ovo
izborno vreme vrlo intenzivne trenutke, dok ja, nema spora,
venem ovde.
Sreni su oni koji su zadovoljni ivotom, oni koji se zabavljaju, oni koji su zadovoljni, tim reima je Mopasan zapoeo lanak koji je o romanu Nasuprot objavio u asopisu
il Blas. Knjievna istorija je, generalno gledano, bila surova
prema naturalistikoj koli, Uismans je dobio pohvale zato
to se otresao jarma, Mopasanov lanak je, kako god okrene,
dublji i razboritiji od onoga koji je Bloa u isto to vreme objavio
u Crnoj maki. ak i Zolini prigovori, kad ih ponovo proita,
izgledaju prilino razumni; istina je da je Esent, psiholoki,
ostao isti od prve do poslednje stranice romana, da se nita
ne deava i da, tavie, ne bi ni moglo da se desi u knjizi, da
radnja, u izvesnom smislu, ne postoji; nita manje nije istina ni da Uismans ni u kojem sluaju ne bi mogao da napie
nastavak romana Nasuprot, i da je to remek-delo zapravo jedan orsokak; ali nije li takav sluaj sa svim remek-delima?
Uismans nije mogao, posle takve jedne knjige, da ostane naturalista, i to mu je Zola pre svega i zamerio, dok je Mopasan,
kao prvenstveno umetnik, ovu knjigu gledao najpre kao remek-delo. Izloio sam ove ideje u jednom kratkom tekstu koji
je osvanuo u urnal de diznevjemist5, to mi je bilo zaokupilo
panju nekoliko dana, i to na nain kudikamo bolji od onoga
to je nudila predizborna kampanja, premda me ni u najmanjoj meri nije odvratila od misli o Mirijam.
Mora da je ona bila jedna zanosna gotik mala, u ne tako
davno vreme dok je bila adolescentkinja, pre nego to e izrasti u mladu devojku prilino otmenu, crne kose podiane na

Fr.: Journal des dix-neuvimistes List poklonika XIX veka. (Prim. prev.)

34

Miel Uelbek

pa, izrazito bele koe, tamnih oiju; otmena, ali naprosto

seksi; i, pre svega, kod nje su nagovetaji diskretnog erotizma
uvek bili vie otvoreni nego uzdrani. Kod mukaraca, ljubav
nije nita drugo nego zahvalnost za prireeni uitak, a meni
niko nikada nije priutio toliko zadovoljstva koliko Mirijam.
Ona je umela da stee piku kako hoe (nekad bi to bilo sasvim lagano, skroz usporeno, neodoljivo pritiskanje, a onda bi
to, opet, prelo u kratke, ive, nestane trzaje); s beskrajnom
gracioznou vrckala je dupetom pre nego to mi ga ponudi.
to se felacija njenih tie, nita slino u ivotu nisam spoznao, svakom je pristupala kao da joj je prvi i kao da e joj,
u isti mah, biti i poslednji u ivotu. Svaki od tih felacija bio
je sasvim dovoljan da ivot jednog mukarca uini vrednim
ivljenja.
Na kraju sam je pozvao, poto sam prethodno jo nekoliko
dana oklevao; dogovorili smo se da se vidimo ve iste veeri.

Nekadanjim enskama i dalje govorimo ti, takav je obiaj,

ali zato vie ne moemo da se poljubimo nego se samo cokimo. Mirijam je nosila kratku crnu suknju, isto tako crne hulahopke, ja sam je pozvao kod mene kui, nije mi se bogzna
kako ilo u restoran, ona je bacila znatieljan pogled na sobu
pre nego to e sesti ukraj kanabeta. Suknja joj je bila stvarno
kratka, a ona se bila naminkala, pitao sam je da li bi popila
neto, burbon jedan, ako ima, rekla je.
Neto si ovde promenio... ree ona progutavi gutljaj
ali nikako ne vidim ta to.
Zavese. Bio sam namestio debele zavese, okernarandaste, u nekom otprilike etno-fazonu. Kupio sam i prekriva u
istim tonovima, koji sam prebacio preko kanabeta.
Ona se okrenu, pa kleknu na kanabe, da bolje zagleda zavese.
Lepe su zakljui najzad vrlo lepe, tavie. Ali dobro, ti
si oduvek imao ukusa. Za jednog mao tipa, u svakom sluaju ublai ona pohvalu, pa sede na kanabe i okrenu se licem
prema meni.
Ne smeta ti kad kaem da si mao?
Ne znam, moda i jesam, pa i morao bih, u stvari, da budem neka vrsta mao tipa, ili tu negde; ja, zapravo, nikada
nisam bio ubeen da je pametno to to ene mogu da glasaju,
to mogu da upisuju iste fakultete koje i mukarci, da se bave
istim profesijama, i tako dalje. Sad, navikli smo se ve svi na
to, ali da li je to, u sutini, dobra ideja?

36

Miel Uelbek

Ona zakilji, iznenadile su je ove moje rei, i nekoliko sekundi imao sam utisak da i ona sebi, ali zaista, postavlja to
pitanje, i onda ga postavih i ja sebi, naas, pre nego to u
shvatiti da odgovor, u stvari, nemam, kao, uostalom, ni na bilo
koje drugo.
Ti si, jelda, za povratak patrijarhata?
Nisam ja ni za ta, ti to dobro zna, ali patrijarhat je, ako
nita vie od toga, barem opravdao svoje postojanje, hou
rei, kao drutveni sistem on je opstajao takav kakav je bio, i
ivele su tako porodice s decom, koje su taj sistem obnavljale,
i to naveliko, ukratko ilo je nekako; ovde sad nema dovoljno dece, to znai da je stvar propala.
Da, teoretski gledano, ti jesi mao, u to nema nikakve
sumnje. Ali zato ima prefinjen knjievni ukus: Malarme,
Uismans, to te neizostavno udaljava od onog sirovog mao
tipa. Dodala bih tome i tvoj enski, abnormalan senzibilitet za materijale od kojih se pravi nametaj. S druge strane,
oblai se apa-drapa, i uvek tako. Neka vrsta grand mao
lika, to bi jo i moglo donekle da dri vodu; ali ti ne voli ZZ
Top, oduvek ti je drai bio Nik Drejk. Reju, ti si jedna paradoksalna linost.
Sipao sam sebi jo burbona pre nego to u joj odgovoriti.
Agresija je esto samo fasada iza koje se krije elja za zavoenjem, proitao sam to kod Borisa Sirilnika, a Boris Sirilnik
je teak, to vam je jedan od onih tipova s kojima nema zezanja, to se psihologije tie, tip zna znanje, neka vrsta Konrada
Lorenca za ljudski rod, na to mu izae. ekajui moj odgovor,
ona je malo rairila butine, bio je to ve govor tela, ipak je ovo
stvarnost i mi u njoj.
Nema u tome nikakvog paradoksa, nego ti primenjuje
ovde psihologiju iz enskih asopisa, koja je, u stvari, samo
jedna tipologija potroa: buruj-boem s razvijenom ekolokom sveu, razmetljiva burujka, gej-frendli klaberka,

POKORAVANJE

37

satanik-treber, tehno-zen, uostalom, svake nedelje smisle

neto novo. Ja na prvu loptu ne odgovaram nijednom od potroakih profila na tom repertoaru, i to je sve.
Mogli bismo da... Poto se veeras viamo ponovo posle
mnogo vremena, moda bismo mogli bar da pokuamo jedno
drugom da kaemo neke lepe stvari, ako se slae sa mnom?
Ovoga puta glas ju je na mahove izdavao, to je meni ilo
na ivce.
Jesi li gladna? upitah je da rasteram nelagodu i, ne, ona
nije bila gladna, ali tako redovno biva pa na kraju uvek pojedemo neto.
Hoe sui? upitah ponovo, i ona to, naravno, prihvati,
jer ljudi uvek prihvate kad ih ponudi suijem, i najzahtevniji gastronomi, i ene koje najvie brinu o liniji, postoji taj
neki univerzalni konsenzus u vezi s tom amorfnom kombinacijom sirove ribe i belog pirina, imao sam kod sebe flajer jednog dostavljaa suija, i mnogo je dosadan taj flajer
bio za itanje, ta emo, vasabi le maki ili rolnice od lososa,
meni nita nije bilo jasno, a i nije mi bilo do razjanjavanja,
opredelio sam se za meoviti meni B3 i pozvao telefonom
da poruim, moda je, kad podvue crtu, bolje bilo da smo
otili u restoran, a kad sam spustio slualicu, pustio sam
Nika Drejka. Usledila je neto dua tiina, koju sam naruio
ja, prilino glupavo, upitavi je kako joj ide na faksu. Pogledala me je prekorno pre nego to e mi odgovoriti da joj ne
ide loe, da razmilja o master studijama u oblasti izdavatva. S olakanjem sam mogao da se prealtujem na temu
opte prakse, koja joj je, uostalom, davala za pravo u pogledu
izbora profesije: dok se francuska ekonomija i dalje punom
parom raspadala, izdavatvo se dobro dralo, i sve vie, ak,
vajdilo u datim okolnostima, toliko da je to bilo pravo udo
kad pomisli samo da ljudima, u svem tom beznau, preostaje jedino da itaju.

38

Miel Uelbek

A tebi neto kao da i ne ide ba najbolje. Ali dobro, ti si

na mene uvek ostavljao takav utisak... ree ona bez trunke
zlovolje, s izvesnom tugom ak. ta sam mogao na to da joj
uzvratim, teko je bilo parirati.
Zar ti izgledam toliko deprimirano? upitah je poto smo
opet malo utali.
Ne, ne deprimirano, ali u izvesnom smislu to je neto jo
gore, uvek je kod tebe postojala ta neka nenormalna iskrenost,
ta nesposobnost za kompromis bez kojeg ljudi, kad se sve sabere, ne bi mogli da ive. Recimo, na primer, da si u pravu to se
patrijarhata tie, da je to jedini odrivi obrazac. Nema veze to
ja studiram, to sam se navikla da sebe smatram individuom,
linou koju krasi sposobnost da razmilja i donosi odluke
isto kao mukarac... I, ta sa mnom biva? Sad sam za bacanje?
Pravi odgovor glasio bi verovatno: Da, ali ja sam samo utao, nisam moda ni bio ba toliko iskren, ako emo pravo.
Onaj sui nikako nije stizao. Sipao sam sebi jo jedan burbon,
to mi je bio ve trei. Nik Drejk je i dalje pevao o istim mladim devojkama, starovremskim princezama. A ja ipak nisam
imao elje da joj napravim dete, ni da uestvujem u kunim
poslovima, ni da kupim kengur-nosiljku. Nisam eleo ni da
je tucam, u stvari jesam malo eleo, ali sam isto tako eleo
pomalo i da umrem, nisam vie ni sm ba bio naisto, poeo
sam ve da oseam neku muninu, ta je s tim rapid suijem,
majku mu? Trebalo je, u tom trenutku, da zatraim od nje da
mi popui, to bi nama, kao paru, pruilo drugu ansu, ali ja
sam dozvolio da se nelagoda dobro ugnezdi meu nama, i da
raste, iz sekunde u sekundu.
Dobro, moda bi bolje bilo da ja sada krenem... ree ona
posle utanja koje je potrajalo najmanje tri minuta. Nik Drejk
je upravo bio zavrio sa svojim jadikovkama, trebalo je da preemo na Nirvanine erupcije, a ja iskljuih muziku pre nego
to u rei:

POKORAVANJE

39

Ako ba hoe...
ao mi je, stvarno mi je ao to si ovakav, Fransoa ree
mi ona kod ulaznih vrata, a ve je bila mantil obukla volela
bih neto da preduzmem, ali ne vidim vie ni sama ta bi to
moglo biti, ti nisi hteo da mi prui priliku. I opet se cokismo, i ja vie nisam bio siguran da emo ovaj jaz ikada vie
moi da prevaziemo.

Sui je stigao nekoliko minuta posle njenog odlaska. Bilo

ga je mnogo.

II

Poto je Mirijam otila, ostao sam sm vie od nedelju

dana; prvi put otkako sam dobio zvanje profesora nisam bio
sposoban da odrim predavanja u sredu. Intelektualni vrhunci mog dotadanjeg ivota bili su pisanje doktorske disertacije
i objavljivanje knjige; od svega toga bilo je prolo ve vie od
deset godina. Intelektualni vrhunci? Ili samo vrhunci? U to
doba oseao sam se opravdanim. Sve to sam otada napravio
bili su kratki tekstovi za urnal de diznevjemist i, katkad tek,
znatno ee, za Knjievni magazin, kad bi se neki aktuelni dogaaj poklopio s mojom uom specijalnou. Tekstovi su mi
bili jasni, britki, briljantni; bili su, generalno, hvaljeni, a urednici su voleli i to to potujem rokove i nikad ne kasnim. Ali
da li je to bilo dovoljno da bi jedan ivot bio opravdan? Sav
ivotinjski svet, kao i ogromna veina ljudi ivi a da nikada ne
oseti ni najmanju potrebu za tom opravdanou. Oni ive zato
to ive, i to je sve, tako oni i razmiljaju; a onda, pretpostavljam, i umiru zato to umiru, i u toj je taki, u njihovim oima,
i kraj cele analize. Ako ni zbog ega drugog, a ono kao strunjak za Uismansa, smatrao sam se obaveznim da postignem
bar malice vie od toga.
Kad me doktorandi pitaju kojim je redom najbolje pristupati delima pisca kojem su odluili da posvete disertaciju, uvek
im odgovorim da se dre hronolokog reda. Ne zbog toga to
ivot piev ima ikakav stvarni znaaj; stvar je pre u tome to
sled njegovih knjiga prati neku vrstu intelektualne biografije,

44

Miel Uelbek

i poseduje svoju sopstvenu logiku. U sluaju oris-Karla Uismansa, naroito je bio naglaen problem koji se tie romana
Nasuprot. Kako ovek, poto je napisao delo tako mone originalnosti, delo koje e ostati jedinstveno u svetskoj knjievnosti, uopte moe da nastavi da pie?
Prvi odgovor koji e vam, naravno, pasti na pamet glasi: veoma, veoma teko. To se, uostalom, i vidi na primeru samog
Uismansa. Nasukani, koji ide iza Nasuprot, knjiga je koja e vas
razoarati, a i nije moglo biti drugaije, a ako opti utisak i jeste nepovoljan, ako se osea stagnacija, pa i lagano opadanje,
to ipak ne znai da neete uivati u itanju, i to iskljuivo zato
to se autor vodio tom genijalnom idejom: da u knjizi koja
je bila osuena na to da razoara ispria pripovest o jednom
razoaranju. I tako je koherentnost izmeu teme i naina na
koji je tema obraena urodila izvesnim estetskim skladom,
reju dosauje se malo, ali nastavi da ita, i pritom i te
kako dobro osea da nisu nasukani samo likovi iz romana
za vreme njihovog emernog boravka na selu, ve i Uismans
sm. Stie se, maltene, utisak da on pokuava da se vrati naturalizmu (prljavom seoskom naturalizmu, gde se ispostavlja
da su seljaci jo podliji i pohlepniji od Pariana), samo da nije
onirikih zapisa koji svaki as prekidajui narativ ine taj
pokuaj neubedljivim, a tivom takvim da se ni u koji fah ne
moe svrstati.
Ono to e, naposletku, omoguiti Uismansu da ve narednim svojim romanom izae iz orsokaka zapravo je jedna jednostavna, dokazana formula: uzeti centralnu linost,
autorovog glasnogovornika, iji emo razvoj posle pratiti u
itavom nizu knjiga. Sve sam ja to jasno izneo u svojoj disertaciji; tekoe su me skolile kasnije, poto je sredinja taka
u Dirtalovoj evoluciji (a s Dirtalovom, i u evoluciji samog Uismansa), od romana Tamo dole, gde se ve na prvim stranicama oprata od naturalizma, preko del Na putu i Katedrala,

POKORAVANJE

45

pa sve do Posveenika stavljena na prelazak u rimokatoliku

veru.
Samo se po sebi razume da jednom ateisti nije lako da
govori o itavom nizu knjiga kojima je glavna tema versko
preobraenje; isto bi tako nekome ko nikada nije bio zaljubljen, kome je oseanje zaljubljenosti potpuno nepoznato,
teko bilo da se zainteresuje za roman posveen ovakvoj vrsti
strasti. U odsustvu pravog emocionalnog srastanja s tekstom,
oseanje koje se malo-pomalo namee ateisti suoenom s
Dirtalovim duhovnim avanturama, s njegovim naizmeninim
povlaenjima i izlivima ljupkosti koji ine potku poslednja tri
Uismansova romana, bilo je, naalost, ista dosada.
I dok sam tako razmiljao (upravo sam se bio probudio, i pio
kafu, ekajui da svane dan), na pamet mi pade jedna krajnje
neugodna zamisao: ba kao to je Nasuprot bio vrhunac knjievnog ivota Uismansovog, Mirijam je, izvan svake sumnje,
predstavljala vrhunac mog ljubavnog ivota. Kako u prebroditi gubitak ljubavnice? Najverovatniji odgovor: neu ga prebroditi.

U iekivanju smrti, ostao mi je urnal de diznevjemist, naredni sastanak redakcije trebalo je da se odri kroz neto
manje od nedelju dana. Bila je tu i ta predizborna kampanja. Mnoge mukarce zanimaju politika i rat, ali ja sam slabo cenio te izvore razonode, bio sam politian koliko i toalet-papir, i to je bez sumnje bila teta. Istina je da su, kad
sam ja bio mlad, izbori bili krajnje nezanimljivi; pa ipak, i
u osrednjoj politikoj ponudi bila su mogua iznenaenja.
Jedan kandidat levog centra, recimo, biran je u jednom ili
dva mandata, ve u zavisnosti od njegove line harizme, da
bi mu potom trei mandat bio uskraen iz nejasnih razloga;
tada bi se stanovnitvo zasitilo tog kandidata i, uopte, levog

46

Miel Uelbek

centra, u prvi plan bi izbio fenomen demokratske smene, i birai bi na vlast doveli kandidata desnog centra, koji e takoe, u zavisnosti ve od toga kakva mu je narav, ostati jedan
ili dva mandata. Zanimljivo, zapadne zemlje bile su izrazito
ponosne na ovaj izborni sistem, koji je u sutini bio samo podela vlasti izmeu dve suparnike bande, a ponekad bi stvari
otile toliko daleko da se povedu i ratovi kako bi se taj sistem
nametnuo zemljama koje prema njemu ne iskazuju jednako
oduevljenje.
Stvari su u meuvremenu postale neto interesantnije
usled napredovanja ekstremne desnice, koje je ponovo pokrenulo ve zaboravljene rasprave o faizmu koje su izazivale jezu; ali tek su 2017. stvari poele zaista da se pomeraju,
u drugom krugu predsednikih izbora. Svetska tampa je,
zblanuta, prisustvovala tom sramnom, ali aritmetiki neizbenom spektaklu, reizboru predsednika leviara u zemlji
koja je bila sve otvorenija prema desnici. U periodu od nekoliko sedmica posle glasanja, zemljom je vladala neka udna
atmosfera ugnjetavanja. Kao neko beznae koje gui oveka,
beznae radikalno, ali tu i tamo proarano pokojim buntovnim bleskom. Mnogi su se u tim danima opredelili za odlazak
u izgnanstvo. Mesec dana posle objavljivanja rezultata drugog
kruga glasanja, Muhamed Ben Abes najavio je formiranje Muslimanskog bratstva. Prvi pokuaj islama da zauzme mesto na
politikoj sceni, Partija muslimana Francuske, propao je brzo
zbog neugodnog antisemitizma njenog voe, koji je, tavie,
bio odgovoran za uspostavljanje vrstih veza s ekstremnom
desnicom. Izvukavi pouke iz ovog poraza, Muslimansko
bratstvo je vodilo rauna o tome da sauva umerenu poziciju,
tako da su i palestinsku stvar podravali iskljuivo umereno,
odravajui srdane odnose s verskim jevrejskim vlastima. Po
uzoru na muslimanske partije u arapskim zemljama ovaj
model je, uostalom, u Francuskoj ve primenila Komunistika

POKORAVANJE

47

partija politiko delovanje u onom pravom smislu rei bilo

je preneto na gustu mreu omladinskih pokreta, kulturnih
ustanova i dobrotvornih udruenja. U zemlji u kojoj je siromatvo narodnih masa, iz godine u godinu, neminovno raslo,
ova mrena politika urodila je plodom, omoguujui Muslimanskom bratstvu da krug svojih pristalica proiri i izvan
strogo verskih okvira, i uspeh je bio uistinu blistav: prema
poslednjim ispitivanjima javnog mnjenja, za ovu partiju, od
ijeg je osnivanja bilo prolo samo pet godina, glasalo bi 21%
biraa, to znai da ona u stopu prati Socijalistiku partiju sa
23% glasova. Tradicionalna desnica ne bi mogla da osvoji vie
od 14%, dok je Nacionalni front, s 32% glasova, ostao ubedljivo
prva politika stranka u Francuskoj.
Ve nekoliko godina je David Piadas vaio za ikonu; ne
samo to je uao u vrlo zatvoren krug politikih novinara (Kota, Elkaba, Dijamel i njih jo nekoliko), instancu koja
je, kroz istoriju medija, smatrana dovoljno visokim nivoom
za praenje debate predsednikih kandidata izmeu dva izborna kruga, ve je sve svoje prethodnike uspeo da nadmai
svojom utivom postojanou, svojom staloenou, umeem da ne obraa panju na uvrede, da preusmeri sukobljavanja koja bi poela da se otimaju kontroli, da im vrati privid
dostojanstvenog i demokratskog sueljavanja. Kandidatkinja
Nacionalnog fronta, kao i kandidat Muslimanskog bratstva,
zajedniki su ga prihvatili kao svojevrsnog arbitra u njihovom razgovoru, koji je, izvesno, bio oekivan s vie interesovanja nego bilo koji njihov susret uoi prvog kruga izbora,
zato to e, ukoliko kandidat Muslimanskog bratstva, ija je
popularnost, sudei po istraivanjima javnog mnjenja, istrajno rasla od asa kad se ukljuio u kampanju, uspe da osvoji
vie glasova od svog protivkandidata iz Socijalistike partije,
izbori rasplet dobiti u dotad nevienom drugom krugu, sa sasvim neizvesnim ishodom. Simpatizeri levice, uprkos u vie

48

Miel Uelbek

navrata ponovljenim apelima objavljivanim u njihovoj dnevnoj i periodinoj tampi, koji su sve vie dobijali pretei ton,
i dalje su bili uzdrani spram mogunosti da svoje glasove
daju jednom kandidatu muslimanu; inilo se, s druge strane,
da su simpatizeri desnice, inae sve brojniji, uprkos izriitim
izjavama desniarskih voa, spremni da prekorae granicu i
u drugom krugu glasaju za kandidatkinju nacionalne opcije. Toj kandidatkinji je, dakle, zapalo da odigra jednu veoma vanu ulogu najvaniju ulogu njenog ivota, bez trunke
sumnje.

Duel predsednikih kandidata zakazan je bio za sredu, to

meni ni najmanje nije ilo naruku; prethodnog dana bio sam
kupio itav asortiman indijskih jela za podgrevanje u mikrotalasnoj, kao i tri buteljke obinog crvenog vina. Anticiklonske vazdune mase bile su nalegle na prostor od Maarske do
Poljske, ne dozvoljavajui atmosferskoj depresiji sa sreditem
nad Britanskim ostrvima da se pomera ka jugu; u celoj kontinentalnoj Evropi danima je trajalo neobino hladno i suvo
vreme. Uza sve to, doktorandi su mi zasrali dan svojim dokonim pitanjima, tipa zbog ega manje vani pesnici (Moreas/
Korbijer/itd.) imaju status manje vanih, i zbog ega ih to ne
moemo smatrati ravnopravnim s onim vanim pesnicima
(Bodler/Rembo/Malarme, da ubrzam stvari; onda skaemo
naovamo, do Bretona). Daleko od toga da oni nisu iskazali interesovanje za ovu temu, to se videlo po pitanjima dvojice
doktoranada, mravih i opakih, od kojih je jedan eleo disertaciju da posveti Krou, a drugi Korbijeru, a opet, nisu hteli ni
tek tako da se opeku, odmah sam to primetio, jer samo su
ekali ta u im rei, ne kao profesor, nego kao predstavnik
institucije. Gledajui nekako da izvrdam, preporuio sam im
Laforga, kao srednje reenje.

POKORAVANJE

49

I u toku samog predsednikog duela nisu me mimoila

sranja, naroito zbog mikrotalasne koja je otila u majinu,
poela je da radi na neki nov nain (da se okree punom brzinom, isputajui neki gotovo podzvuni ton, a da hranu pritom uopte ne zagreje), tako da sam na kraju indijsku hranu
morao da prespem u tiganj, i usput propustio svu silu razmenjenih argumenata. Ali po onome to sam uspeo da vidim,
situacija se razvijala u jednoj gotovo prekomerno korektnoj
atmosferi, dvoje kandidata za najvii poloaj netedimice su
se astili znacima potovanja, as jedno, as drugo je iskazivalo neizmernu ljubav prema Francuskoj, ostavljajui utisak
da se, manje-vie, oko svih pitanja slau. U istom trenutku,
meutim, u Monfermeju su izbijali sukobi izmeu militanata s krajnje desnice i jedne grupe mladih Afrikanaca, koji su
tvrdili da ne pripadaju nijednoj politikoj organizaciji sporadinih incidenata je na teritoriji te optine bilo tokom cele
protekle nedelje, a neposredan povod bio je skrnavljenje jedne damije. Internet sajt jedne od identitetskih opcija prethodnog dana je izvestio da su sukobi bili veoma nasilni, i da
ima nekoliko mrtvih ali ministar unutranjih poslova odmah je demantovao tu informaciju. Kao to su to uvek inili,
predsednica Nacionalnog fronta i predsednik Muslimanskog
bratstva, svako za sebe, izdali su saoptenje u kojem izraavaju energinu osudu ovih kriminalnih akata. Dve godine behu
prole otkako su mediji objavili nekoliko okantnih reportaa,
kad su izbili prvi oruani sukobi, ali o tome se govorilo sve
ree, i cela ta situacija kao da je nekako banalizovana. Godinama ve, pa i decenijama, Mond, kao i mahom svi listovi levog centra, dakle sve novine, redovno su pobijale tvrdnje raznih Kasandri, koje su predviale izbijanje graanskog rata
izmeu muslimanskih doseljenika i autohtonog stanovnitva
Zapadne Evrope. Kako mi je objasnio kolega koji predaje grku knjievnost, ova upotreba mita o Kasandri bila je, u sutini,

50

Miel Uelbek

ba zanimljiva. U grkoj mitologiji Kasandra je predstavljena,

pre svega, kao veoma lepa devojka, slina Afroditi zlatnoj,
pie Homer. Zaljubivi se u nju, Apolon joj daje dar proricanja,
s tim da ona zauzvrat bude malo nevaljala s njim. Kasandra
prihvata dar, ali ne eli da se poda bogu koji joj, razbesnevi
se, pljune pravo u usta, tako da niko ne razume ta ona govori,
niti poveruje u bilo ta to ona kae. Kasandra prorie da e,
redom, Paris oteti Jelenu, da e izbiti Trojanski rat, i upozorava
svoje zemljake Trojance na helensku smicalicu (uvenog trojanskog konja), pomou koje e Grci osvojiti grad. Kasandru
e ubiti Klitemnestra, to je ova unapred bila predvidela, kao
to je predvidela i smrt Agamemnona, koji u njeno predskazanje nije hteo da poveruje. Sve u svemu, Kasandra je simbol
pesimistinih predvianja koja se neprekidno ostvaruju, dok
novinari levog centra, s obzirom na injenino stanje, istrajavaju u trojanskom slepilu. Takva jedna zaslepljenost, istorijski gledano, uopte nije nova; mogla se sresti i kod intelektualaca, politiara i novinara iz tridesetih godina XX veka, kada
su svi uglas iznosili uverenje da e se Hitler na kraju prizvati
razumu. Ljudima koji su iveli i napredovali u datom drutvenom sistemu verovatno je i nemogue da situaciju sagledavaju iz ugla onih koji, budui da se od tog sistema niemu
ne mogu nadati, o njegovom unitenju razmiljaju bez nekog
posebnog straha.
Ali, istinu govorei, nekoliko prethodnih meseci odnos medija prema levom centru jeste se bio promenio; nasilje po
predgraima, meuetniki sukobi, o svemu tome uopte se
nije prialo, problem je, jednostavno, guran pod tepih, pa su
ak i Kasandre prestali da opovrgavaju, tako da su na kraju i
one same uutale. Ljudi kao da su, generalno, ve bili umorni
od te teme; u sredini u kojoj sam se ja kretao do tog zamora dolo je jo ranije nego drugde; bie ono to mora biti,
eto na ta bi se moglo svesti opte raspoloenje. Dolazei,

POKORAVANJE

51

sutradan, na koktel koji svaka tri meseca organizuje urnal

de diznevjemist, unapred sam znao da e sukobi u Monfermeju
biti tema tek pokojeg komentara, nita zanimljiviji od poslednjih politikih debata voenih uoi prvog kruga predsednikih izbora, a daleko manje interesantni od najnovije dodele
univerzitetskih zvanja. Vee je bilo uprilieno u Ulici aptal,
u Muzeju romantinog ivota, ije su prostorije iznajmljene
za tu priliku.

Oduvek sam voleo Plas Sen-or, njegove delikatne fasade

u stilu bel epoka, pa sam i sad zastao na nekoliko trenutaka ispred Gavarnijeve biste pre nego to u poi Ulicom Notr
Dam de Loret i, potom, skrenuti u Ulicu aptal. Kroz kapiju na
broju esnaest ulazilo se u kratku poploanu aleju, okruenu
drveem, koja je vodila pravo ka muzeju.
Temperatura vazduha bila je prijatna, i dvostruka vrata behu
irom otvorena prema dvoritu; uzeo sam au ampanja pre
nego to u se proetati izmeu stabala lipe, i ubrzo ugledao Alis,
ona je radila kao vii predava na Univerzitetu Lion III, specijalizovala se za Nervala, njena haljina od lake tkanine sa ivim
cvetnim motivima bila je upravo ono to nazivamo koktel-haljinom, pri emu je meni, iskreno, uvek nekako izmicalo u emu
je zapravo razlika izmeu koktel-haljine i veernje haljine, ali
sam u jedno bio siguran, a to je da e Alis u svakoj situaciji nositi
prikladnu haljinu, i da e se, uopte gledano, ponaati na prikladan nain; vrlo je ugodno bilo u njenom drutvu, tako da ni
na tren nisam oklevao, nego je pozdravih iako je upravo razgovarala s nekim mladim tipom okastog lica, koe izrazito bele,
koji je nosio plavi blejzer i, ispod njega, majicu s amblemom Pari
Sen-ermena, a na nogama imao patike jarkocrvene boje, sve u
svemu bio odeven bizarno, ali vrlo elegantno; predstavio mi se
kao Godfroa Lemperer.6
6

Prezime Lempereur, stvarno ili izmiljeno, neminovno asocira na re Lempereur, to znai car, imperator. (Prim. prev.)

POKORAVANJE

53

Ja sam jedan od vaih novih kolega... ree on okreui se

prema meni, i ja primetih da je uzeo viski bez leda upravo
sam primljen na Pariz III.
Da, uo sam za va izbor u zvanje, vi ste strunjak za
Bloaa, zar ne?
Fransoa je oduvek mrzeo Bloaa umea se Alis leerno a
s obzirom na to da je strunjak za Uismansa, on, oigledno, i
pripada drugom taboru.
Lemperer se okrenu prema meni s iznenaujue srdanim
osmehom, pa brzo ree:
Znam ja za vas, naravno. Divim se, neopisivo, vaem radu
o Uismansu. Zautao je naas, traei rei, neprekidno me
gledajui prodorno, i bilo je u tom pogledu zaista neeg toliko
intenzivnog da rekoh sebi kako tip mora da je naminkan, ako
nita drugo, bar je trepavice izvukao maskarom, i imao sam u
tom trenutku utisak da e mi saoptiti neto vano. Alis nas
je posmatrala s naklonou i blagim podsmehom, kako ene
obino i prate razgovor izmeu mukaraca, tu udnu rabotu
koja uvek kao da balansira izmeu pederastije i dvoboja. Vrlo
jak nalet vetra uskomea utom kronje lipa iznad naih glava.
U tom trenutku zauh iz daljine, kao kroz maglu, neki potmuo
zvuk koji je liio na eksploziju.
udno je to najzad e Lemperer kako ostajemo bliski s
autorima kojima smo se posvetili u ranoj mladosti. Pomislio
bi ovek da e, posle vek ili dva, strasti utihnuti, da emo, kao
akademski graani, primiti neku vrstu objektivnog pogleda
na knjievnost, i tome slino. A eto, uopte nije tako. Uismans,
Zola, Barbe, Bloa, svi ti ljudi su se meu sobom poznavali, bili
su u odnosima koje su krasili prijateljstvo ili mrnja, saraivali su, svaali se, i povest o njihovim meuljudskim odnosima
zapravo je povest francuske knjievnosti; a mi, sa distance
od preko jednog veka, mi sada reprodukujemo te iste odnose,
ostajemo verni onom piscu koji je nama najdrai, i pripravni

54

Miel Uelbek

smo da, zbog njega, volimo jedni druge, da se svaamo, da se

borimo jedni protiv drugih objavljujui lanke suprotstavljenih stavova.
U pravu ste, ali i dobro je to je tako. To, u najmanju ruku,
dokazuje da je knjievnost jedna ozbiljna stvar.
Niko se nikada ne bi ljutio na sirotog Nervala... uskoi
Alis, ali Lemperer je nije ni uo, cenim, jer i dalje me je gledao s istim intenzitetom, kao da ga je njegova sopstvena pria
progutala.
Vi ste oduvek bili ozbiljan ovek produi on proitao
sam sve vae tekstove u urnalu. Sa mnom ba i nije takav
sluaj. Ja sam bio opinjen Bloaom kad mi je bilo dvadeset
godina, opinjen njegovom beskompromisnou, njegovom
silovitou, virtuoznou u preziru i uvredi; ali sve je to, u velikoj meri, bio i jedan modni fenomen. Bloa mi je sluio kao
nepobedivo oruje protiv XIX veka sa svom njegovom osrednjou, s njegovom angaovanom glupou, ljigavim njegovim humanitarizmom; protiv Sartra, protiv Kamija, protiv
svih tih lutana-rezervista; protiv svih tih formalista koje mori
munina, takoe, protiv novog romana, svih njegovih apsurdnosti i nedoslednosti. Dobro, sad mi je dvadeset pet godina; ni
sad ne volim ni Sartra ni Kamija ni bilo ta to lii na novi roman; ali i Bloaova virtuoznost mi je postala muna, i moram
da priznam da duhovna, sveta dimenzija kojom on ispira grlo
meni vie gotovo nita ne znai. Sada, recimo, vie uivam u
ponovnom itanju Mopasana ili Flobera pa ak i Zole, bar
neke stranice. I, naravno, vrlo zanimljivog Uismansa...
Ima ovaj neki arm intelektualca desniara, i to prilino zavodljiv, rekoh ja sebi, i taj arm e mu obezbediti jedan bar
donekle poseban status na faksu. Ljude moete pustiti da priaju nairoko, oni e uvek biti zainteresovani za svoju sopstvenu priu, ali treba, ipak, uskoiti s vremena na vreme, rei
neto, minimalno. Bacio sam pogled u pravcu Alis, bez ikakvih

POKORAVANJE

55

iluzija, znao sam da nju ovo uopte ne zanima, taj period, jer
ona je bila ekstremni Frhromantik.7 Malo je nedostajalo da
priupitam Lemperera: Jeste li vi vie katolik, ili vie faista, ili
ste meavina toga dvoga?, ali sam se nekako presabrao; izgubio sam, tu sad ve nije bilo zbora, svaki kontakt s intelektualcima s desnice, uopte vie nisam znao kako da uspostavim.
Iz daljine do nas najednom dopre neki zvuk neko praskanje,
koje je potrajalo.
ta mislite, ta li je ovo? upita Alis. Reklo bi se kao da
neko puca... dodade ona kolebljivo. Svi smo zautali, i ja
toga asa primetih da je u dvoritu utihnuo svaki razgovor,
i da svi gledaju u lie to uti na vetru i oslukuju diskretne korake po ljunku; vie zvanica je naputalo salu gde je
odravan koktel i laganim korakom se pribliavalo drveu,
u iekivanju. Dvoje predavaa s Univerziteta u Monpeljeu
prooe tako pored mene, bili su ukljuili smartfone, i udno
ih nekako drali, tako da ekran bude u horizontali, kao ralje
da nose.
Nema nita... proaputao je jedan teskobno jo priaju
o G20.
Ako ovi misle da e informativni programi da pokrivaju dogaaje, u grdnoj su zabludi, rekoh sebi, ni ove dananje, kao
to jue nisu izvetavali iz Monfermeja; nali smo se u totalnom medijskom mraku.
Ovo je prvi put da se puca po Parizu primeti Lemperer
neutralnim tonom. U istom trenutku opet se zaula pucnjava, ovoga puta vrlo razgovetno, i inilo se da se puca tu negde, blizu, a onda je odjeknula jo jedna eksplozija, mnogo
jaa. Sve zvanice se istog asa okrenue u tom pravcu. Stub
dima dizao se ka nebu iznad zgrada; bie da je puklo tamo
negde, blizu Plas de Klii.

Rani romantiar, ili poklonik ranog romantizma. (Prim. prev.)

56

Miel Uelbek

Dobro, mislim da e se naa mala sedeljka zavriti pre

nego to smo mislili... ree Alis oputeno. Mnoge zvanice
pokuavale su u tim trenucima da telefoniraju; nekoliko njih
krenulo je prema izlazu, ali polako, zastajkujui, kao da time
ele da pokau da i dalje vladaju sobom, da ni najmanje nisu
podlegli panici.
Moemo razgovor da nastavimo kod mene, ako elite
predloi Lemperer. Stanujem u Ulici kardinala Mersijea, to
vam je ovde, u komiluku.
Ja sutra drim predavanje u Lionu, hvatam te-e-ve8 u est
sati ree Alis mislim da u ipak da se vratim kui.
Sigurna si?
Da, udno je to, ali uopte se ne bojim.
Gledao sam je, pitajui se ima li smisla da insistiram, ali,
nekim udom, ni ja se uopte nisam bojao, bio sam, bez nekog posebnog razloga, ubeen da se sukobi nee iriti dalje od
Bulevara Klii.

Alisin tvingo bio je parkiran na uglu Ulice Blan.

Nisam siguran da ti je to ba pametno, to to radi rekoh
joj poto sam je poljubio u obraz ali dobro, pozovi me kad
stigne.
Ona klimnu glavom pre nego to e poi.
Izvanredna ena... ree Lemperer. Klimnuh glavom, razmiljajui u tom asu o tome kako ja, u sutini, i ne znam bogzna ta o Alis. Uz univerzitetske poasti i razvoj karijere, mi
kolege smo meu sobom razgovarali jo jedino o raznim indiskretnim detaljima u vezi za seksualnim ivotom, i gotovo
ni o emu vie; to se Alis tie, nikada nisam uo ni najblei
nagovetaj u tom pogledu. Bila je inteligentna, elegantna, lepa
8

Fr.: Train Grande Vitesse (TGV), voz Francuske eleznice koji razvija izrazito velike brzine. (Prim. prev.)

POKORAVANJE

57

koliko li je godina mogla imati? Moda tu negde, otprilike,

kao ja, izmeu etrdeset i etrdeset pet godina a po svemu
sudei, bila je sama. Bilo je, ipak, malo prerano da oko toga
ita pokuavam, rekoh sebi pre nego to u se setiti da sam,
zapravo, prethodnog dana razmiljao u tom pravcu.
Izvanredna! potvrdih ja, nastojei da odagnam tu misao
iz glave.
Pucnjava je u meuvremenu prestala. Zaputivi se Ulicom
Bali, koja je bila pusta u tom trenutku, prebacili smo se tano
u epohu u kojoj su iveli nai omiljeni pisci, to ja i natuknuh
Lempereru; gotovo sve ove zgrade, izvanredno sauvane, poticale su iz vremena Drugog carstva ili s poetka Tree republike.
Istina je, ak su i Malarmeova itanja utorkom odravana
sasvim blizu ovog mesta, u Ulici Rom... odgovori on. A vi,
gde vi ivite?
Na Aveniji de oazi. Iz sedamdesetih godina XX veka. Ne
tako upeatljiv period na knjievnom planu, bez sumnje.
Je l to ono to zovu ajnataun?
Tano tako. Ja ivim usred Kineske etvrti.
Jednoga dana to bi moglo da se ispostavi kao inteligentan
izbor ree on sanjarski, posle dueg razmiljanja. Upravo u
tom trenutku, stigosmo do ugla Ulice Klii. Ja stadoh, zaprepaen. Stotinak metara na sever od mesta gde smo stajali,
vatra je besnela na Plas de Klii; raspoznavale su se karoserije automobila, kao i jedan autobus, sve ugljenisano; statua
marala Monsea, impozantna i crna, izdvajala se nasred tog
zgarita. Nikog ivog na vidiku nije bilo. Vladala je tiina, koju
je naruavalo jedino zavijanje neke sirene.
Znate priu o karijeri marala Monsea?
Pojma nemam.
Ratovao je za Napoleona. Proslavio se branei barikade
na Kliiju od ruskih zavojevaa osamsto etrnaeste. Ako e se

58

Miel Uelbek

ve etniki sukobi proiriti i unutar gradskih granica Pariza

nastavi Lemperer istim tonom kineska zajednica ostae
izvan njih. ajnataun bi tako mogao postati jedna od malobrojnih savreno bezbednih pariskih etvrti.
Mislite da je mogue da se tako neto desi?
Slegnuo je ramenima ne odgovorivi na pitanje. U tom trenutku, sav zapanjen, ugledao sam dvojicu pripadnika jedinice
za razbijanje demonstracija, s automatima preko ramena, u
uniformama ojaanim kevlarom, koji su mirno silazili Ulicom
Klii u pravcu stanice Sen-Lazar. ivo su razgovarali, a nas
nisu udostojili ni jednog jedinog pogleda.
Oni se... toliko sam bio smeten da nikako re nisam mogao da prevalim preko usana oni se ponaaju kao da se apsolutno nita ne deava.
Da... zastao je bio i Lemperer, zamiljeno se ekajui po
bradi. Vidite, teko je u ovom trenutku rei ta jeste, ili nije,
mogue. Onaj ko bi sad stao da vas uverava u suprotno bio bi
ili glupak ili laov; niko, po mom miljenju, ne moe znati ta
e se deavati u nedeljama koje dolaze. Dobro... produi on
poto se opet nakratko bio zamislio sad smo sasvim blizu
mene. Nadam se da e sve biti u redu s vaom prijateljicom...

Ulica kardinala Mersijea, tiha i pusta, zavravala se kao orsokak, izlazei na fontanu okruenu kolonadama. Sa svake
strane, masivni tremovi, i na njima kamere za video-nadzor,
gledali su ka dvoritima u kojima je raslo drvee. Lemperer
kaiprstom pritisnu aluminijumsku ploicu, verovatno ureaj
za biometrijsku identifikaciju; istog asa podie se metalni
zastor pred nama. U dnu dvorita ugledah, delimino sakrivenu iza platana, jednu vilu, raskonu i otmenu, tipini primer
arhitekture iz doba Drugog carstva. Pitao sam se: nee sigurno biti da na ovakvom mestu moe da stanuje od onoga to
prima kao vii predava; a odakle mu, onda?
Ne znam zbog ega sam do toga asa bio zamiljao kako
moj mladi kolega ivi u nekom minimalistikom, proienom, preteno belom ambijentu. Nametaj je, naime, bio u
savrenom skladu sa stilom cele graevine; sve tapacirano
svilom i barunom, salon pun udobnih stolica i fotelja, postolja ukraena intarzijama i sedefom; zatim, jedna izrazito velika slika u pompeznom maniru, verovatno Bugeroov original,
suvereno je dominirala nad kitnjasto ukraenim kaminom.
Seo sam na otoman prekriven zelenim ripsom, pa se posluio
krukovaom kojom me je domain ponudio.
Moemo da probamo da saznamo ta se deava, ako ste
za... predloio mi je on dok mi je sipao pie.
Ne, ionako znam da nieg nee biti u informativnom programu. Na Si-En-Enu moda i bude, ako imate kablovsku.

60

Miel Uelbek

Pokuavao sam ja ovih dana; nita ne daju na Si-En-Enu,

ni na Jutjubu nieg nema, ali to sam i oekivao. Na Rutjubu
puste pokoju sliku, ono to ljudi mobilnima usnime; ali to je
samo kad sluajno naletite, a i tu biva da ne daju nita.
Nikako mi nije jasno zbog ega su odluili da zavedu totalnu cenzuru; nije mi jasno ta vlasti, u stvari, hoe.
E, to je, po mom miljenju, jasna stvar: oni se mnogo boje
da Nacionalni front ne pobedi na izborima. A svaka slika nasilja po gradovima samo bi donela nove glasove Nacionalnom
frontu. To sad ekstremna desnica, zapravo, pokuava da podigne tenzije. Oigledno, i ovi tipovi po predgraima reaguju
kao iz topa; ali, ako malo bolje pogledate, kad god se ovih poslednjih meseci negde napravi haos, ispadne da je sve poelo
od neke antimuslimanske provokacije: ili oskrnave damiju,
ili enu pod pretnjom nateraju da skine nikab9, ili tako neto,
u tom stilu.
I vi mislite da Nacionalni front stoji iza toga?
Ne. Ne, ne smeju oni sebi to da dozvole. Ne radi se to tako.
Recimo... Recimo da postoji neka veza.

Iskapio je au, sipao nam obojici ponovo, pa uutao. Bugero je na onoj slici iznad kamina naslikao pet ena u vrtu
neke odevene u bele tunike, druge jo malo pa gole kako
stoje oko nagog deteta kovrdave kose. Jedna od onih golih
ena sakrila je dojke rukama; druga to nije mogla, drala je
buket poljskog cvea. Lepe je grudi imala ta ena, a draperiju
je umetnik savreno naslikao. Delo je bilo neto malo vie od
sto godina staro, i meni se to uinilo davno; ovek, jednostavno, ostane bez rei takva je prva reakcija na ovaj nedokuivi
predmet. Lagano, postepeno, moemo pokuati da uemo u
9

Tkanina, najee crne boje, kojom pojedine pripadnice muhamedanske vere pokrivaju lica. (Prim. prev.)

POKORAVANJE

61

kou jednog graanina iz XIX veka, jednog od onih uglednika

u redengotima za kakve je ova slika i napravljena; moemo,
kao i oni, u naznakama da prepoznamo erotsko uzbuenje
pred tom grkom nagotom; ali muan je i teak bio taj vremeplov. Mopasan, Zola, pa ak i Uismans nudili su daleko neposredniji pristup toj epohi. Verovatno je trebalo o tome da ponem da priam, o toj udnovatoj moi knjievnosti, pa ipak
sam odluio da nastavim razgovor o politici, jer eleo sam da
saznam neto vie, a inilo se da on zna vie, ili je makar takav utisak ostavljao.
Upoznati ste sa delovanjem identitetskih pokreta, pretpostavljam? Ton mi je bio besprekoran, ton zainteresovanog
svetskog oveka, znatieljnog tavie, dobronamerno neutralnog uz blagu primesu otmenosti. On mi se nasmeio iskreno,
bez zadrke.
Da, znam da se proneo glas po faksu... Pripadao sam ja,
istina, jednom identitetskom pokretu, ima tome nekoliko
godina, upravo u vreme dok sam pripremao disertaciju. Bili
su to katolici, mahom monarhisti, nostalgiari, romantiari,
u sutini alkoholiari, takoe, u veini sluajeva. Ali sve se
to onda potpuno promenilo, izgubio sam kontakt s njima, i
mislim da, kad bih sad otiao na sastanak, nita vie tamo ne
bih mogao da prepoznam.
Metodino sam zautao; kad metodino zautite i gledate
ljude pravo u oi, tako da im se uini kao da upijate svaku
njihovu re ljudi govore. Vole oni kad ih neko slua, i svi
islednici to znaju; svi islednici, svi pisci, svi pijuni.
Vidite... ponovo e on Identitetski blok je u realnosti
bio sve samo ne blok, bio je podeljen na vie frakcija koje
su se meu sobom slabo razumevale i slagale: na katolike,
na solidariste bliske Treem putu, na rojaliste, neopagane,
tvrdokorne sekulariste pristigle s ekstremne levice... Sve se,
meutim, promenilo u trenutku kad su stvoreni Evropski

62

Miel Uelbek

starosedeoci. Njima su kao nadahnue posluili Starosedeoci Republike, s tim to su nastupili kao njihova suta suprotnost, i uspeli da poalju poruku jasnu i ujediniteljsku: mi
smo starosedeoci Evrope, prvi koji su se naselili na ovom tlu,
i neemo pristati na muslimansku kolonizaciju; ne prihvatamo, isto tako, ni amerike firme, kao to ne prihvatamo ni
to da nau oevinu krme kapitalistiki skorojevii pristigli
iz Indije, Kine, i tome slino. Oni citiraju Deronima, Koiza,
Bika Koji Sedi, i ine to prilino veto; pritom im je sajt na
internetu u grafikom smislu vrlo inovativan, s privlanim
animacijama, dobrom muzikom, to je privuklo jednu novu
publiku, publiku koju ine mladi.
Stvarno mislite da oni ele da zaponu graanski rat?
U to nema nikakve sumnje. Sad u da vam pokaem jedan
tekst na netu...
On ustade, pa ode u susednu prostoriju. Otkako smo uli u
njegov salon, ona pucnjava kao da je utihnula ipak nisam,
bio siguran da li se ovde kod njega ita uopte i ulo, slepa
ulica je bila izrazito tiha.
Uto se i on vratio i doneo mi desetak listova spojenih spajalicom, natampanih sitnim slovima; naslov dokumenta bio
je, pak, sasvim razgovetan: PRIPREMA GRAANSKOG RATA.
Dobro, ima mnogo ovakvih stvari, ali ovaj je jedan od onih
najzaokruenijih, s najpouzdanijom statistikom. Brojki ima
pregrt, zato to se studija bavi situacijom u dvadeset dve zemlje lanice Evropske unije, ali zakljuci su jedni te isti. Da
sumiram njihovu tezu, superiornost je selektivna prednost:
parovi koji se prepoznaju u jednoj od triju velikih religija, koji
neguju patrijarhalne vrednosti, imaju vie dece od ateistikih ili agnostikih parova; ene su slabije obrazovane, hedonizam i individualizam manje vani. Superiornost ima, u
velikoj meri, svojstvo da se prenosi genetskim putem; prelazak iz jedne u drugu veru i odbacivanje porodinih vrednosti

POKORAVANJE

63

imaju tek marginalan znaaj; ljudi u ogromnoj veini sluajeva ostaju verni metafizikom sistemu u kojem su odgajani.
Ateistiki humanizam, na kojem poiva sekularni suivot,
osuen je na brzu propast, sledi ubrzan rast procenta monoteistike populacije, to posebno vai za muslimansku populaciju ne raunajui pritom novu imigraciju, koja e ovaj
fenomen samo dodatno potcrtati. Iz ugla boraca za evropski
identitet, u startu se podrazumeva da izmeu muslimana i
ostatka populacije, pre ili kasnije, graanski rat nuno mora
da izbije. Oni, u tom smislu, konstatuju da bi, ukoliko im je
stalo do kakve-takve anse da iz tog rata izau kao pobednici,
bolje bilo da on izbije to je pre mogue a pretpostavka je
da bi to moglo biti pre 2050, s tim to bi jo bolje bilo da se to
desi i ranije.
To mi izgleda logino...
Da, na politikom i vojnom planu oni, po svemu sudei,
imaju pravo. Ostaje da se vidi da li su reili da u akciju krenu
odmah i u kojim sve zemljama. Otpor prema muslimanima
je manje-vie jednako snaan u svim evropskim zemljama;
ali Francuska je jedan po svemu poseban sluaj, i to zbog njene vojske. Francuska armija i danas je jedna od vodeih vojski
u svetu, za nju je uvek bilo uprkos budetskim ogranienjima, bez obzira na to ko je na vlasti; upravo zbog toga nijedan
ustaniki pokret ne moe ni da se nada da e postii neto
ukoliko vlada donese odluku da vojska intervenie. Strategija
se, stoga, nuno menja.
I, kakva e biti?
Vojnika karijera traje kratko. U ovom trenutku francuska
vojska kopnene, pomorske i vazduhoplovne snage zajedno
broje ukupno 330.000 ljudi, raunajui i andarmeriju. Godinje se regrutuje neto malo manje od 20.000 ljudi; to znai da
e kroz neto malo vie od petnaest godina kompletan sastav
francuske armije biti obnovljen. Ako bi se mladi, militantno

64

Miel Uelbek

nastrojeni pripadnici identitetskog pokreta a oni gotovo listom jesu mladi masovno prijavili na konkurs za stupanje u
vojnu slubu, za relativno kratko vreme mogli bi da preuzmu
ideoloku kontrolu nad vojskom. Tu liniju, od samog poetka,
podrava politika struja unutar ovog pokreta; i upravo je ovo
pitanje, ima tome dve godine, izazvalo raskid s militantnom
frakcijom, koja se zalae za to da se odmah krene u oruanu borbu. Mislim da e politika struja i nadalje imati vodeu
re u pokretu, a da e ova frakcija koja se zalae za reavanje
problema vojnim putem privui tek pokojeg marginalca, delinkventa opinjenog orujem; situacija bi, meutim, mogla
da bude drugaija u drugim zemljama, naroito u skandinavskim. Multikulturalna ideologija jo ima znatno vei uticaj u
Skandinaviji nego u Francuskoj, militantni borci za identitet
brojni su i vini borbi; s druge strane, vojska raspolae neznatnim brojem ljudi, moda oni ne bi bili kadri da izau na
kraj s ozbiljnijom pobunom. Da, ukoliko bi u skorije vreme
moglo da doe do opteg ustanka negde u Evropi, dogodie
se to, moda, u Norvekoj ili u Danskoj; Belgija i Holandija su,
takoe, potencijalno izrazito nestabilne zone.
Oko dva sata ujutro sve je bilo mirno, ili se barem inilo tako, i ja sam lako naao taksi. estitao sam Lempereru
na kvalitetnoj krukovai popili smo praktino celu flau.
Razume se, godinama ve, to jest decenijama, sluao sam
razne ljude kako priaju o ovim temama. Izraz Posle mene
potop neki pripisuju Luju XV, drugi pak njegovoj nalonici
madam De Pompadur. Ta reenica je prilino dobro odslikavala moje stanje duha, ali te noi mi je prvi put na um pala
jedna zabrinjavajua ideja: taj potop bi, kad se sve sabere,
mogao da se odigra i pre mog sopstvenog kraja. Nisam ja ni
oekivao da u skonati u veselju, nije bilo nikakvog razloga
da budem poteen jada, slabosti i patnje; ali do toga asa

POKORAVANJE

65

mogao sam bar da se nadam da u ovaj svet napustiti bez

prekomernog nasilja.
Da li je on preterano paniio? Naalost, ne bih rekao da jeste; taj momak je na mene ostavio silan utisak ozbiljne linosti. Sutradan ujutro krenuo sam da pretraujem po Rutjubu, ali nije bilo ama ba niega u vezi s Plas de Klii. Naiao
sam samo na jedan video-snimak, prilino zastraujui, iako
u njemu nije bilo nijednog nasilnog elementa: petnaestak
tipova obuenih u crno od glave do pete, maskiranih, s kapuljaama na glavama, naoruani automatskim pukama, rasporeenih u V formaciju, lagano su koraali u nekom urbanom okruenju koje je liilo na Arentej.10 Taj video oigledno
nije bio snimljen mobilnim telefonom: slika je bila odlina, a
dodat je i efekat usporenog snimka. Taj statini, impozantni
video, snimljen iz donjeg rakursa, za svrhu je imao da potvrdi
jedno prisustvo, jedno preuzimanje kontrole nad odreenom
teritorijom. U sluaju etnikog sukoba ja bih, po automatizmu, bio svrstan u tabor belaca, i toga dana, kad sam od kue
poao na fakultet, prvi put osetih zahvalnost prema Kinezima
zato to su, od samog nastanka ove etvrti, znali kako da izbegnu bilo kakvo doseljavanje crnaca ili Arapa i, ire gledano,
doseljavanje bilo kojih nekineskih elemenata, izuzev ono neto malo Vijetnamaca.
Razumnije je bilo povui se na rezervni poloaj, za sluaj da
situacija pone ubrzano da se pogorava. Moj otac je iveo u
jednoj kolibi na Ekrenskom masivu, nedavno je bio naao sebi
novu drubenicu (nedavno sam, u svakom sluaju, ja za to saznao). Majka mi je amila u Neveru, gde joj je jedino drutvo
bio njen francuski buldog. Bilo je prolo desetak godina kako
se sa njima nisam video ni uo. To dvoje pripadnika bejbi-bum
generacije bili su ovaploenje neumoljive samoivosti, i nita

10 Grad od stotinak hiljada stanovnika u Pariskoj regiji. (Prim. prev.)

66

Miel Uelbek

me nije moglo navesti na uverenje da bi me doekali rairenih ruku. Ponekad bi mi palo na pamet pitanje da li u videti
roditelje makar jo jednom pre nego to umru, ali odgovor na
to pitanje redovno bi bio odrean, i ja sam bio uveren da ak
ni jedan graanski rat tu nita ne bi mogao da dovede u red,
uvek bi oni nali izgovor da me ne prime na konak; kad je o
tome re, u izgovorima nikada nisu oskudevali. Imao sam ja i
prijatelje, nekoliko njih, u stvari, iskreno, i ne ba toliko mnogo prijatelja, s mnogima sam malo izgubio kontakt; bila je tu
Alis, mogao sam, bez sumnje, Alis da smatram prijateljicom.
Kad se sve sabere, otkako sam se rastao od Mirijam, bio sam
prilino sm.

Nedelja, 15. maj

Oduvek sam voleo te veeri kad se odravaju predsedniki
izbori; smatram, tavie, da mi je to, izuzmu li se finala svetskog prvenstva u fudbalu, omiljen televizijski program. Napetost oigledno nije bila tako naglaena, izbori su, po svemu
sudei, slutili na priu iji se rasplet zna od prvog minuta; ali
izrazita arolikost uesnika u programu (politikologa, istaknutih politikih uvodniara, pa gomile pristalica, to slavljeniki raspoloenih, to u suzama, po seditima politikih
stranaka; bili su tu, konano, i sami politiari, koji su davali
izjave na osnovu prvih utisaka, neki unapred smiljene, neki
obuzeti emocijama), a opte uzbuenje uesnika stvaralo je
taj utisak tako redak, tako dragocen, i tako televizian, da u
direktnom prenosu proivljavamo jedan istorijski trenutak.
Pouen iskustvom poslednje politike emisije, koju od problema s mikrotalasnom jedva da sam stigao da pratim, ovoga
puta sam kupio taramu, humus, blini i ikru; prethodne veeri
ostavio sam dve boce rilija11 da se hlade. Od trenutka kada se
pred kamerama, u 19 asova i 50 minuta, pojavio David Piadas, shvatio sam da e predstojee izborno vee biti jedan
uistinu veliki dogaaj, i da u doiveti po svemu izuzetan televizijski trenutak. Piadas je, razume se, bio krajnje profesionalan, ali sjaj u njegovom oku nije ostavljao nikakvog mesta
sumnji: rezultate, koje je on ve znao i koje e moi da saopti

11 Vrsta crvenog vina. (Prim. prev.)

68

Miel Uelbek

kroz deset minuta, predstavljali su ogromno iznenaenje; politiki pejza Francuske pretrpee korenite promene.
Dogodio se potres saoptio je on u trenutku kad su se na
ekranu pojavile prve brojke. Nacionalni front je bio u ubedljivoj prednosti, s 34,1% glasova; bilo je to maltene oekivano,
sva ispitivanja javnog mnjenja to su, uostalom, najavljivala
prethodnih godinu dana, s tim to je kandidatkinja ekstremne desnice ostvarila lagani napredak u poslednjih nekoliko
sedmica kampanje. Iza nje su, meutim, rame uz rame bili
kandidat Socijalistike partije, s 21,8%, i kandidat Muslimanskog bratstva, s 21,7% glasova; toliko je mala bila razlika izmeu njih da je situacija mogla lako da se preokrene, tavie,
verovatno e se i menjati u vie navrata u toku veeri, kako
budu pristizali rezultati s birakih mesta u veim gradovima i
Parizu. S 12,1% glasova, kandidat desnice bio je ve definitivno ispao iz trke.

an-Fransoa Kope se na ekranima pojavio tek u 21.50.

Ispijen, slabo obrijan, s nakrivljenom kravatom, izgledao
je kao da je poslednjih nekoliko sati proveo pred sudom. S
bolnom poniznou zakljuio je da je re o porazu, o tekom
porazu, za koji on, Kope, preuzima svu odgovornost; nije, ipak,
iao tako daleko kao Lionel ospen 2002. godine, pa da uzme
u obzir i mogunost da se potpuno povue iz politikog ivota.
to se tie uputstava lanovima i simpatizerima stranke za
drugi krug izbora, nije se od njega ovoga puta nita moglo
uti; politiki odbor UMP-a12 okupie se u toku nedelje i tada
e biti doneta odluka.
Tano u deset sati, dva vodea kandidata jo su vodila mrtvu trku, pri emu su najnovije brojke ukazivale na apsolutno

12 Union pour un mouvement populaire Unija za narodni pokret. (Prim. prev.)

POKORAVANJE

69

identine prognoze ta neizvesnost nikako nije dozvoljavala

socijalistikom kandidatu da d izjavu koju u tom asu nije
bilo lako dati. Hoe li dve stranke koje su inile okosnicu politikog ivota u Francuskoj jo od zaetaka Pete republike biti
oiene sa scene? Hipoteza je bila u toj meri poraavajua
da se prosto osealo kako svi ti komentatori, koji su se ogromnom brzinom smenjivali u studiju sve do samog Davida
Piadasa, za koga bi teko bilo posumnjati da gaji ikakvu naklonost prema islamu, a koji je, navodno, bio blizak Manuelu
Valsu u potaji zapravo prieljkuju da se ona ostvari. Selei
se iz studija u studio takvom brzinom da se inilo kao da poseduje udesan dar da bude na vie mesta istovremeno, Kristof Barbije se, sve do u pozni noni sat zasenjujui gledaoce
svojim alom, nametnuo kao neprikosnoveni kralj izborne
veeri, lako nadmaivi Renoa Delija, otromboljenog i zlovoljnog zbog rezultata koji njegov list nije predvideo, pa ak i Iva
Treara, inae mnogo borbenijeg.
Tek neki minut iza ponoi, u trenucima dok sam ja privodio
kraju drugu bocu rilija, padoe konani rezultati: Muhamed
Ben Abes, kandidat Muslimanskog saveza, osvojio je drugo
mesto sa 22,3% glasova. Sa 21,9%, socijalistiki kandidat eliminisan je iz izborne trke. Manuel Vals je odrao kratak govor,
izrazito trezven, u kojem je pozdravio dva najbolje plasirana
kandidata, i odgodio svaku odluku do sastanka glavnog odbora Socijalistike partije.

Sreda, 18. maj

Dok sam se vraao na faks da odrim predavanja, prvi put
me je obuzelo oseanje da bi neto moglo da se desi; da bi
politiki sistem u kojem sam, od malih nogu, navikao da ivim, i koji je ve neko vreme vidno pucao po avovima, sada
mogao da eksplodira u trenutku. Nisam tano mogao da odgonetnem otkud mi taj utisak. Moda je to bilo zbog dranja
mojih studenata mastera; koliko god da je to inae bila jedna
bezoblina, depolitizovana masa, toga dana bili su napeti i zabrinuti, pokuavali da napabire to se moe od informacija
preko smartfona i tableta; u svakom sluaju, nikada na mom
predavanju nisu tako malo pazili. A moda i zbog ponaanja
devojaka u burkama, sada sigurnijih i oputenijih nego obino; one su, u grupama od po tri, etale hodnicima ne eui se
o zidove, kao da ve gospodare terenom.
S druge strane, bio sam frapiran mlitavou svojih kolega. Za
njih kao da nikakvog problema nije ni bilo, nikakvog razloga
za brigu oni u svemu nisu videli, to je samo potvrivalo moja
davnanja razmiljanja; oni koji se domognu statusa univerzitetskog profesora ne mogu vie ni da zamisle da bi nekakav
razvoj politikih dogaaja mogao ma i najmanje da utie na
njihove karijere; oni su se oseali apsolutno nedodirljivim.
Predvee, kad sam skrenuo u Ulicu Santej da bih se zaputio
ka stanici metroa, ugledao sam Mari-Fransoaz. Brzo sam hodao, potrao sam maltene, i kad sam je sustigao, posle kratkog pozdrava, bez okolianja je upitao:

POKORAVANJE

71

ta misli, je l imaju nae kolege razloga da budu ovako

mirne? Misli da smo stvarno zatieni?
Eh! uskliknu ona s nekom gnomskom grimasom na licu,
zbog koje je izgledala jo runija nego to je inae bila, a onda
pripali jedan itan. Pitala sam se ba da li e neko ve jednom da otvori oi na tom jebenom faksu. Ne, nikako nismo
zatieni, molim te, veruj mi da nismo, a ja sam bar merodavna da o tome govorim...
Poutala je tako nekoliko sekundi, a onda poela da objanjava:
Moj mu radi u DGSI...13
Gledao sam je, zapanjen; bilo je to prvi put za tih deset godina otkako je znam da sam zapravo postao svestan da je ona
ena, tavie da je neki tamo mukarac, jednog dana, mogao
da oseti poudu prema toj nabijenoj, zdepastoj kreaturi, gotovo abljeg oblika. Ona, sva srea, nije prozrela povod tom
izrazu na mom licu.
Znam... ree ona zadovoljno svi se iznenade. Nego, ti
zna ta je to, DGSI?
Neka tajna sluba? Neto kao DST?14
DST vie ne postoji. On se spojio s Optom obavetajnom,
i tako je nastao DCRI15, koji je potom postao DGSI.
Mu ti je neka vrsta pijuna?
I nije ba, pijuni su ti vie oni iz DGSE16, i rade pri Ministarstvu odbrane. DGSI je u sklopu Ministarstva unutranjih
poslova.

13 La Direction gnrale de la scurit intrieure Generalna direkcija za unutranju bezbednost. (Prim. prev)
14 Direction de la surveillance du territoire Direkcija za nadzor teritorije.
(Prim. prev.)
15 La direction centrale du renseignements intrieur Centralna direkcija unutranje obavetajne slube. (Prim. prev.)
16 Direction gnrale de la scurit extrieure Generalna direkcija za spoljnu
bezbednost. (Prim. prev.)

72

Miel Uelbek

To je, znai, politika policija?

Ona se opet nasmei, ovoga puta diskretnije, tako da od
osmeha nije porunela koliko prvi put. Zvanino, oni sebe
tako nee nazvati, ali u sutini da, to je otprilike to. Oni prate
rad ekstremistikih pokreta, to im je jedan od glavnih zadataka. Mogao bi da navrati do nas na pie, moj mu e ti sve to
objasniti. Objasnie ti, u stvari, ono to ima pravo da ti objasni, ne znam ni ja tano, to se svaki as menja, u zavisnosti
od razvoja dogaaja s dosijeima. Ali, u svakom sluaju, bie
velikog tumbanja posle izbora, pa i takvog koje se tie direktno fakulteta.

Stanovali su na Skveru Vermenuz, na pet minuta peice od

Senzijea. Njen mu ni najmanje nije liio na pripadnika tajnih
slubi, bar ne onako kako sam ja njih zamiljao (a kako sam
ih, inae, pa zamiljao verovatno kao neke korzikanske tipove, meavinu gangstera i prodavca pia). Nasmejan i uredan,
lobanje glatke kao kugla od lustera, na sebi je imao lafrok
sa kotskim motivom, ali ja sam mogao da ga zamislim u
toku radnog vremena, s leptir-manom, moda i prslukom
od odela, tako da odie izvesnom staromodnom elegancijom.
Odmah je na mene ostavio utisak bezmalo nenormalne intelektualne okretnosti; bio je to verovatno jedini nekadanji
uenik iz Ulice Ulm17 koji e proi na konkursu za prijem na
policijsku akademiju.
Odmah poto sam imenovan za komesara ree on sluei me portom traio sam da me rasporede u unutranju
obavetajnu slubu; bila je to za mene neka vrsta poziva...
dodade on s osmejkom na licu, kao da je njegova sklonost ka
tajnim slubama nekakva bezazlena manija.
17 Misli se na uvenu Viu uiteljsku kolu (Ecole normale suprieure, koja se
nalazi u ovoj ulici u pariskom Petom arondismanu). (Prim. prev.)

POKORAVANJE

73

A onda je utao, prilino dugo, otpio prvi gutljaj porta, pa

saekao jo sekundu pre nego to e nastaviti:
Pregovori izmeu Socijalistike partije i Muslimanskog
bratstva mnogo su tei nego to se oekivalo. A opet, muslimani su spremni da ustupe levici vie od polovine ministarstava raunajui tu i kljuna ministarstva, kao to su
finansije i unutranji poslovi. Nema nikakvih neslaganja oko
ekonomije i fiskalne politike, pa ak ni oko bezbednosti imaju oni i vika sredstava, za razliku od njihovih partnera socijalista, da zavedu red u gradovima. Postoje izvesna razmimoilaenja u vezi sa spoljnom politikom, oni bi eleli da Francuska
energinije osudi Izrael, ali to e im levica dati bez problema.
Pravu tekou, kamen spoticanja u ovim pregovorima, predstavlja nacionalni obrazovni sistem. Zanimanje za obrazovanje stara je socijalistika tradicija, i upravo je prosveta ta koja
nikada nije okrenula lea Socijalistikoj partiji, koja je nastavila da podrava socijaliste do same ivice propasti; jedino u
prosveti imaju oni sagovornika koji je jo vie nego oni sami
motivisan da socijalisti ostanu na vlasti, i koji nee uzmai ni
pod kakvim izgovorom. Muslimansko bratstvo je, znate, posebna jedna partija; prema mnogim uobiajenim politikim
pitanjima oni su gotovo ravnoduni; na primer, eto, ekonomija im nije u sreditu svega. Za njih je sutina u demokratiji, i u
obrazovanju; drutvena grupa kod koje se belei najpovoljnija
stopa reprodukcije, koja ume da prenosi svoje vrednosti ona
e i pobediti; u njihovim oima, sve je to prosta stvar, dok su
ekonomija i geopolitika samo bacanje praine u oi. Onaj ko
kontrolie decu kontrolie budunost, i taka. Najvanija
stavka, stavka oko koje e apsolutno zahtevati zadovoljtinu,
jeste obrazovanje dece.
A ta oni trae?
Pa, Muslimansko bratstvo smatra da svakom francuskom
detetu treba omoguiti da, od poetka do kraja kolovanja,

74

Miel Uelbek

stekne obrazovanje u duhu islama. A obrazovanje u duhu islama je, u svakom pogledu, mnogo drugaije od svetovnog obrazovanja. Tu, pre svega, kole nikako ne mogu da budu meovite; a za ensku decu bie otvorene samo pojedine ustanove.
Ono to bi njima bila prva elja jeste da se veina ena, posle
zavrene osnovne kole, usmeri ka kolama za obrazovanje
domaica, i da se one udaju to je pre mogue sasvim mala
manjina bi, pre udaje, zavrila studije knjievnosti ili umetnosti; bio bi to njihov model idealnog drutva. Osim toga, svi
prosvetni radnici, bez izuzetka, morae da budu muslimani.
Pravila koja se tiu prehrambenog reima u menzama, vreme
posveeno molitvama, pet puta svakoga dana, morae da se
potuje; ali na prvom mestu, sm kolski program morae da
se prilagodi prenosiocima kuranskog uenja.
Mislite da ti pregovori mogu da uspeju?
Nemaju izbora, ni jedni ni drugi. Ako ne uspeju da naprave
sporazum, Nacionalni front sigurno dobija na izborima. Pod
uslovom da sauvaju izglede kakve imaju sada, a videli ste i
vi, kao i ja, ta kau istraivanja javnog mnjenja. Bez obzira
na to to je Kope izjavio da e se on lino uzdrati od glasanja,
osamdeset pet odsto biraa UMP-a izjasnie se za Nacionalni
front. Bie tesno, izrazito tesno: fifti-fifti, ali stvarno.
Ne, jedina opcija koja im preostaje nastavi on jeste da
prionu na sistematsko udvajanje nastave. to se poligamije
tie, tu su ve postigli dogovor, koji bi mogao da im poslui
kao model. Institucija graanskog braka ostaje kao to je bila
do sada, kao zajednica dve osobe, mukog i enskog pola.
Muslimanski brak, posledino poligaman, nee ni na koji
nain uticati na brani status dotinog lica, ali e biti pravno valjan, to e mu biti priznato, i podrazumevae odreena
prava, kako od centara za socijalnu zatitu tako i od poreskih
slubi.
Jeste li sigurni? Meni se ini da je to ipak previe

POKORAVANJE

75

Apsolutno, to je ve utanaeno u procesu pregovora i,

tavie, savreno odgovara teoriji erijata kao manjinskog
prava, koju ve dugo zagovara pokret Muslimanske brae.
Otprilike tako neto moglo bi da se desi i u oblasti obrazovanja. Dravne kole ostale bi takve kakve jesu, otvorene za sve ali sa mnogo manje novca, budet nacionalnog
obrazovnog sistema bio bi, u najmanju ruku, podeljen na
tri dela, tako da profe vie ne bi mogle nita da uparaju,
a u aktuelnom ekonomskom kontekstu svako smanjivanje
budeta svakako bi nailo na irok konsenzus. A onda bi
se, uporedo s tim, pojavio sistem privatnih muslimanskih
kola, ije bi diplome bile ravnopravne i koje bi mogle da
primaju privatne subvencije. Nema sumnje da bi, vrlo ubrzo, javne kole izgubile na ceni, i svi roditelji koji iole vode
rauna o budunosti svoje dece poeli bi da ih upisuju u
muslimanske.
A isto e biti i sa univerzitetom ukljui se i njegova supruga u razgovor. Naroito je Sorbona podsticajna za njihovu matu, da ne poveruje koliko Saudijska Arabija spremna
je da ponudi maltene neograniene donacije; postaemo jedan od najbogatijih univerziteta u svetu.
A Rediea e postaviti za predsednika? upitah ja prisetivi se naeg prethodnog razgovora.
Da, naravno, to sada vie gotovo da i ne dolazi u pitanje;
on je konstantno na promuslimanskoj poziciji, ve najmanje
dvadeset godina.
ak se i preobratio, ako se dobro seam... dodade njen
mu.
Popih ono pie naiskap, i on mi nasu ponovo; sipae potom
jo.
Pretpostavljam da je to uasno poverljivo... nastavih ja
posle kraeg razmiljanja. Ne razumem ta vas to nagoni da
mi o svemu ovome priate.

76

Miel Uelbek

U neka obina vremena, sigurno bih utao. Ali to se ovoga tie, sve je ve procurelo i to nas u ovom trenutku i brine.
Sve to sam ja vama sada ispriao, pa i vie od toga, mogao
sam da proitam, od rei do rei, na blogovima pojedinih militantnih boraca za identitet onih meu koje smo uspeli da
se infiltriramo. Vrteo je glavom u neverici. Ni da su uspeli da postave mikrofone u najbolje uvane sale Ministarstva
unutranjih poslova, ne bi znali vie od ovoga to su saznali
ovako. A najgore je to to, u ovom trenutku, iako su u posedu
svih tih eksplozivnih informacija, oni ne preduzimaju nita;
nema saoptenja za tampu, nita se ne objavljuje iroj javnosti; oni, prosto-naprosto, ekaju. Dosad neviena situacija i
pritom izrazito muna.
Pokuao sam da saznam malo vie o pokretima identiteta,
ali on se odmah vidno zatvorio u sebe. Imam jednog kolegu
na faksu, poverih se ja, koji je bio blizak jednom takvom pokretu, ali onda se potpuno udaljio od njih.
Da, svi oni tako kau... napomenu on sarkastino.
Kad sam potom naeo temu naoruanja kojim raspolau
neke od tih grupa, on ne ree nita; samo je pijuckao porto, a
zatim promrmljao:
Da, pria se da ih finansiraju ruski milijarderi... ali nema
tu nieg realno utemeljenog.
A onda je potpuno uutao. Nedugo zatim, oprostio sam se
i otiao.

etvrtak, 19. maj

Sutradan sam se zaputio prema faksu, iako tamo nisam
imao posla, i usput ukucao Lempererov broj. Po mojim proraunima, negde u to vreme on je zavravao predavanje; i stvarno, javio se na telefon. Predloio sam mu da odemo negde na
pie; on i nije bogzna kako voleo kafee u blizini faksa, pa mi je
predloio da se naemo kod Delmasa, na Plas de la Kontrskarp.
Koraajui Ulicom Muftar, ponovo sam razmiljao o onome
to mi je ispriao Mari-Fransoazin mu; da li to moj mladi kolega moda zna i neto vie, a nee da mi kae? Da li je i dalje
direktno ukljuen u rad pokreta?
S klupskim konim foteljama, tamnim parketom i crvenim
zavesama, Delmas je bio upravo u Lempererovom stilu. Nikada
on ne bi seo u kafe preko puta, Kontrskarp, s onom lanom,
razdraujuom bibliotekom; bio je to ovek od ukusa. Poruio
je au ampanja, ja se zadovoljio toenim lefom18, a onda je
neto puklo u meni, osetio sam najednom neki veliki zamor
od silne moje suptilnosti i umerenosti, i napao sam direktno,
nije se jo ni konobar s piem bio vratio:
Politika situacija je, tako se ini, veoma nestabilna... ta
biste vi uinili na mom mestu?
Nasmeio se mojoj iskrenosti, ali je odgovorio ne menjajui
ton:
Mislim da bih, za poetak, promenio raun u banci.

18 Marka piva. (Prim. prev.)

78

Miel Uelbek

Raun u banci? Zato? U tom asu postadoh svestan da

sam skoro vikao, vrlo sam napet bio, a da to nisam ni primetio. Konobar se vratio s piem, Lemperer pouta malo, a onda
mi odgovori:
Pa da, nije izvesno da e potezi koje Socijalistika partija
povlai u poslednje vreme naii na bogzna kako dobar prijem
u njenom birakom telu... I u tom trenutku ja sam shvatio
da on zna, da jo ima neku ulogu u tom pokretu, moda i onu
presudnu: sve tajne informacije koje su procurele u tu identitetsku maglutinu on je poznavao savreno, moda je upravo on taj koji je odluio da one, do dana dananjeg, i ostanu
tajne.
U takvim okolnostima nastavi on blagim tonom pobeda Nacionalnog fronta u drugom krugu izbora postaje sasvim mogu ishod. Oni su primorani apsolutno primorani, i previe su se u tom smislu angaovali i davali obeanja
svojim biraima, koji su ogromnom veinom suverenisti da
e istupiti iz Evrope i evropskog monetarnog sistema. Dugorono gledano, posledice toga po francusku ekonomiju mogu
biti i vrlo povoljne; u prvo vreme, meutim, bie roptanja u
finansijskom smislu, i to nezanemarljivog; nije izvesno da e
francuske banke, ak i one bolje, odoleti tome. Preporuio bih
vam, stoga, da otvorite raun u jednoj stranoj banci najbolje
u nekoj engleskoj banci, na primer, Barkliz ili HSBC.
I... to je sve?
I to je ve mnogo. Osim toga... Imate li vi neko mesto u
unutranjosti gde biste mogli da se povuete na neko vreme?
Ne, i nemam ba.
Posavetovao bih vam da ipak odete, i to bez mnogo odlaganja; naite neki hoteli na selu. Vi stanujete u Kineskoj etvrti, tako bee? Slabi su izgledi da e u tom delu grada biti pljaki
ili teih sukoba; ali ja bih, da sam na vaem mestu, ipak otiao
nekud. Uzmite odmor, saekajte malo, da se stvari slegnu.

POKORAVANJE

79

Oseam se pomalo kao pacov koji bei sa broda.

Pacovi su inteligentni sisari uzvrati on na to staloenim
glasom, kao da ga ovo maltene zabavlja. Oni e, vrlo verovatno, nadiveti oveka; njihov drutveni sistem je, u svakom
sluaju, kudikamo solidniji.
kolska godina jo nije zavrena; jo dve nedelje imam
predavanja.
A to! Ovoga puta nasmeio se iskreno, gotovo razdragano. Mnogo toga moe da se desi, situacija je daleko od
predvidive; ali jedno je, ini mi se, gotovo nemogue da se
kolska godina zavri u normalnim uslovima!
A onda je zautao, lagano pijuckajui ampanj, i ja shvatih
da vie od njega neu uti; osmeh, malice prezriv, sve vreme
je lebdeo na njegovim usnama, no ipak mi je taj ovek, ba
udno, poeo da biva jo malo pa simpatian. Poruio sam
drugo pivo, ovoga puta s aromom jagode; nije mi se vraalo
kui, nita me i niko tamo nije ekao. Pitao sam se da li on ivi
s nekom enom, ili moda ima neku devojku; bie, verovatno, da ima. Bio je on neka vrsta sive eminencije, politiki lider
u jednom manje-vie tajnom pokretu; ima devojaka koje to
privlai, opte je poznato. Ima, takoe, devojaka koje privlae
specijalisti za Uismansa, ako emo poteno. ak sam jednom
priao s nekom mladom, lepom, privlanom devojkom koja je
matala o an-Fransoau Kopeu; dani i dani su proli dok se od
tog susreta nisam presabrao. to se devojaka tie, stvarno se u
ovo nae vreme sve i svata moe sresti.

Petak, 20. maj

Sutradan sam otvorio raun u filijali Barkliza na Aveniji Goblen. Prenos sredstava bie obavljen u roku od jednog radnog
dana, izvestio me je slubenik banke; na moje veliko iznenaenje, viza karticu dobio sam maltene istoga asa.
Odluio sam da se kui vratim peice, formalnosti oko promene rauna obavio sam mahinalno, kao automat, i sad sam
oseao potrebu za razmiljanjem. Iznenada, kako sam kroio
na Plas dItali, obuze me oseanje da bi sve ovo moglo da
nestane. I ova mala crnkinja kovrdave kose, s dupencetom u
dinsu kao salivenom, to je ekala bus 21, i ona bi mogla da
nestane; ona e, tavie, izvesno nestati, ili, u najmanju ruku,
proi kroz ozbiljno prevaspitavanje. Na otvorenom prostoru
pred trnim centrom Itali 2 bilo je, kao i obino, onih koji trae pare, ovoga puta za Grinpis; i oni e nestati, a ja poeh da
mirkam u trenutku kad je prema meni, sa svenjem prospekata u ruci, krenuo jedan mrkobradi mladi s kosom srednje
duine, i to je izgledalo kao da je on, eto, u nagovetaju potonjih zbivanja, ve nestao; proao sam pored njega i ne videi
oveka, i uao kroz staklena vrata to vode na nulti nivo galerije s prodavnicama.
U unutranjosti centra, situacija je, kad se podvue crta, bila
u otroj suprotnosti sa onom spolja. Brikorami niko nita nee
moi da prebaci, ali su zato za Denifer, bez ikakve sumnje, odbrojani dani, oni ne nude nita to bi moglo da pristaje jednoj
adolescentkinji muslimanki. S druge strane, vlasnici prodavnice

POKORAVANJE

81

Secret stories, koja prodaje markirani donji ve na kojem i nema

nalepnica sa cenom, nisu imali razloga za zabrinutost: uspeh takvih duana na trgovakim galerijama Rijada i Abu Dabija niko
nikada nije poricao, povoda za strahovanje od uspostavljanja
islamskog reima nisu imali ni antal Tomas ni La Perla. Preko
dana odevene u neprozirne crne burke, bogate Saudijke uvee
su se preobraavale u rajske ptice, oblaei korsete, upljikave
grudnjake, tange ukraene viebojnim ipkama i dragim kamenjem; suta suprotnost enama zapadnjakinjama, otmenim i
izazovnim preko dana, zato to to iziskuje njihov drutveni status, da bi uvee, kad se vrate kuama, popadale s nogu i, onako
iznurene, odustajale od svake primisli na zavoenje, prelazei
u leernu, bezoblinu odeu. Najednom, ispred tanda RapidJus
(koji je, inae, nudio sve kompleksnije opcije: kokos-pasiflora-guava, mango-lii-guarana, bilo je vie od tuce kombinacija,
a sve sa straobalnim vitaminskim sastavom), pade mi na pamet
Brino Deland. Nisam ga bio video skoro punih dvadeset godina,
a za sve to vreme maltene nijednom nisam ni pomislio na njega. Bio mi je to jedan od drugova sa doktorskih studija, moglo bi
se ak rei da su se meu nama razvili gotovo prijateljski odnosi, pri emu je on radio na Laforgu; napisao je bio jednu, bez daljeg, pristojnu tezu, odmah posle toga je proao na konkursu za
carinskog inspektora, da bi se potom oenio Anelizom, devojkom koju je upoznao nemam pojma gde, na nekoj studentskoj
veeri. Ona je pak radila u marketinkoj slubi jednog operatera
mobilne telefonije, zaraivala je mnogo vie od njega, ali on je,
kako se to kae, imao sigurnu slubu, i tako su njih dvoje kupili
kuu u Montinji-le-Bretoneu, ve su imali dvoje dece, deaka i
devojicu, on je bio jedini od mojih drugova iz kole i sa fakulteta koji je zapoeo normalan porodian ivot, ostali su bludeli
izmeu Meetica19, spid-dejtinga i mnogo, mnogo samoe. Sreo

19 Prvi evropski sajt za upoznavanje i zabavljanje. (Prim. prev.)

82

Miel Uelbek

sam ga sluajno, u RER-u20, i on me je pozvao da doem kod

njega narednog petka uvee, rotiljaemo, kraj je juna, on ima
travnjak i imao je gde da priredi rotilj, bie tu i nekoliko njih iz
komiluka, niko s faksa, kako mi je najavio.
Greka je bila organizovati to ba u petak uvee, shvatio sam
im sam stao na travnjak i poljubio u obraz Brinoovu enu,
ona je bila radila ceo dan i kui se vratila naisto krepala, a
jo je bila sebi utuvila u glavu da mora da gleda Jedna gotovo
savrena veera na M6, pa je tako za ovu veerinku predvidela
neke i preterano sofisticirane stvari, sufle sa smrcima bio je
beznadean, ali u trenutku kad je postalo oigledno da e ak
i gvakamola propasti, pomislio sam da e ena da brizne u
pla, njihov trogodinji sin uto je poeo da urla, a Brino, koji
je, ve kako su prvi gosti poeli da pristiu, krenuo da loe,
nije mogao da joj pomogne oko okretanja kobasica na aru,
pa sam joj u pomo pritekao ja, ona me je, onako sva oajna,
pogledala izgubljeno i zahvalno u isti mah, mnogo je to sloenije nego to sam mislio, to, napraviti rotilj, jagnjei kotleti
su spolja bili zagoreli, a iznutra jo ostali ivi, nahvatala se na
njima crnkasta i verovatno kancerogena kora, vatra mora da
je bila prejaka, ali ja se u to nikako nisam razumevao, ako jo
krenem da petljam neto po mehanizmu, mogla bi butan-boca da eksplodira, bili smo sami nas dvoje ispred gomile ugljenisanog mesa, a ostale zvanice cevile su roze ne obraajui
na nas ni najmanju panju, i ja sam s olakanjem video da
dolazi nevreme, prve kapi pale su na nas, iskosa, i ledene su
bile, svi su se momentalno povukli u living, preorijentisali smo
se na hladnu zakusku. U trenutku kad se skljokala na kanabe,
bacivi jedan neprijateljski pogled u tabule21, a ja sam razmi-

20 Regionalna ekspresna mrea (fr.: Rseau express rgionale), voz koji centar
Pariza povezuje s bliim i daljim predgraima. (Prim. prev.)
21 Salata omiljena u arapskom svetu, jedan od specijaliteta libanske kuhinje. (Prim. prev.)

POKORAVANJE

83

ljao kakav li je Anelizin ivot, i kakav li je ivot svih tih ena

na Zapadu. Ujutro bi se verovatno isfenirala, pa s najveom
panjom obukla, u skladu ve sa svojim profesionalnim
statusom, a mislim da je u njenom sluaju to bila neka vie
elegantna nego seksi varijanta, ono, na kraju krajeva, treba to
izdozirati, nije jednostavno, mora biti da joj je trebalo dosta
vremena da ostavi decu u vrtiu, dan je potom provodila uz
mejlove, pri telefonu, na raznim sastancima, a kui se vraala
tek oko devet uvee, iscrpljena (Brino bi uvee otiao da pokupi decu i davao im veeru, jer on je imao inovniko radno
vreme), ne bi mogla da stoji na nogama, navukla bi duks i
donji deo trenerke, i takva bi se pokazala svome gospodinu i
gospodaru, i on mora da je imao utisak da se ona ve negde
tucala, pa i ona sama imala je utisak da se negde tucala, i da
ovo s godinama nee doi u red, sa decom koja e porasti i
profesionalnim obavezama koje e, kako to mehaniki biva,
postajati sve vee, a mlitavljenje pti da i ne raunamo.
Otiao sam meu poslednjima, pomogao sam ak Aneliz
da pospremi, nisam pritom imao ni najmanju nameru da se
uputam u avanturu s njom to bi bilo izvodljivo, sve se u
njenoj situaciji inilo izvodljivim. eleo sam samo da pored
mene oseti neku vrstu solidarnosti, uzaludne solidarnosti.

Brino i Aneliz su se sad ve sigurno razveli, tako to biva u

nae vreme; da su iveli sto godina ranije, u Uismansovo vreme, jo bi bili zajedno, i moda i ne bi bili tako nesreni, na
kraju krajeva. Vrativi se kui, sipao sam sebi punu au vina
i prepustio se knjizi U koloteini, koju bejah upamtio kao jedan
od najboljih Uismansovih romana, da bih odmah osetio isti
onaj uitak u itanju, nekim udom netaknut, kao dvadeset
godina ranije. Nikada moda mlakuna srea starih parova
nije opisana s takvom blagou: Andre i ana razmenjivali

84

Miel Uelbek

su sada samo nevine nenosti, ono roditeljsko zadovoljstvo

da pokatkad legnu zajedno, da se oprue, jednostavno, jedno
pored drugoga kako bi bili blizu, i proavrljaju malo pre nego
to e jedno drugom okrenuti lea i utonuti u san. Lepo, ali
moe li tako biti u ivotu? Moe li se danas takav jedan intimni obzir uopte zamisliti? Sve je to, oigledno, povezano
sa zadovoljstvima koja donosi trpeza: Gurmanluk je u njihove ivote uao kao jedno novo interesovanje, podstaknuto sve naglaenijim odsustvom ulne znatielje, kao strast
svetenika koji, uskraeni za radosti pti, uzdiu pred finim
jelima i starim vinima. Svakako, u vreme kada je ena kupovala i sma istila povre, pripremala meso i krkala paprikae satima i satima, jedan takav odnos, nean i hranljiv,
jo je i mogao da se razvije; s razvojem metoda skladitenja
hrane prognano je u zaborav to oseanje koje je, uostalom, po
Uismansovom iskrenom priznanju, bilo tek jedna slaba nadoknada za izgubljene ulne uitke. On sm, u svom ivotu,
nikako nije uspeo da se skrasi s jednom od onih ena domaica, koje, po Bodleru, uz devojke jedino i mogu odgovarati
jednom literati zapaanje utoliko tanije to, kako godine
odmiu, devojka moe da pretrpi savren preobraaj u domaicu, pri emu je to, uostalom, njena tajna elja i prirodan put.
Uismans je, meutim, posle jednog perioda razvrata to
treba prihvatiti sa zadrkom krenuo putem monakog ivota, i u toj taki sam se i ja razdvojio od njega. Dohvatio sam Na
putu, pokuao da proitam nekoliko stranica, a onda se vratio
U koloteini, ta duhovna nit u meni, definitivno, gotovo da i
nije postojala, i teta je to je tako, jer monaki ivot postoji
i dalje, neizmenjen posle svih tih vekova, dok domaice a
gde danas da nae domaice? U Uismansovo vreme one su
zacelo jo postojale, ali on takve ene nije mogao da sretne u
knjievnim krugovima u kojima se kretao. Iskreno govorei, u
tom pogledu povoljniji ambijent nije vladao ni na fakultetu.

POKORAVANJE

85

Da li bi, primera radi, Mirijam, kako godine prolaze, mogla da

se transformie u domaicu? Upravo sam sebi postavljao to
pitanje kad mi je zazvonio mobilni i, zaudo, bila je to ona,
poeo sam da zamuckujem od iznenaenja, jer zapravo uopte nisam oekivao da e me ponovo zvati. Bacio sam pogled
na budilnik; deset uvee, ja ve potpuno zaokupljen itanjem,
ak sam i da jedem zaboravio. Primetih, meutim, da sam ve
skoro zavrio drugu bocu vina.
Mogli bismo... zastala je kolebajui se ... mislila sam
neto, mogli bismo da se vidimo sutra uvee.
Da?
Sutra ti je roendan. Da nisi moda zaboravio?
Jesam. Pravo da ti kaem, jesam, potpuno sam zaboravio.
A imam... opet je naas oklevala ... jo neto da ti kaem. U stvari, dobro bi bilo da se vidimo.

Subota, 21. maj

Probudio sam se u etiri sata ujutro; posle Mirijaminog
poziva zavrio sam U koloteini, ta knjiga je, nema zbora, remek-delo, spavao sam tek neto malo vie od tri sata. enu
koju je traio celoga ivota Uismans je bio opisao ve sa svojih dvadeset sedam ili dvadeset osam godina, u Marti, svom
prvom romanu, objavljenom u Briselu 1876. Kao ena koja
je vei deo vremena provodila kao domaica, mora biti da je
sauvala sposobnost da se preobrazi u devojku, i to u tano
odreene sate, precizirao je on. Nije to, naoko, bilo tako teko,
preobraziti se u devojku, bilo je to, tavie, kudikamo jednostavnije nego napraviti bernez sos; pa ipak, kasnije je za tom
enom uzalud tragao. A i ja sam, bar zakljuno s tim trenutkom, uzalud tragao za svojom. Nisam ja pridavao toliki znaaj
injenici da u navriti etrdeset etiri godine, roendan kao
roendan; ali upravo je u dobu od etrdeset etiri godine, tano tada, Uismans bio pronaao veru. Od dvanaestog do dvadesetog jula 1892. godine prvi put je boravio u trapistikom
manastiru u Injiju, u Marni.22 etrnaestog jula se ispovedio,
posle silnog oklevanja briljivo opisanog u Na putu. Sutradan,
petnaestog jula, prvi put od detinjstva, primio je sveto priee.
Dok sam pisao disertaciju o Uismansu, proveo sam nedelju
dana u opatiji u Ligieu, gde je i on, nekoliko godina kasnije,

22 Departman u severoistonoj Francuskoj. (Prim. prev.)

POKORAVANJE

87

primio zvanje oblata, a posle jo nedelju dana u opatiji u

Ignjiju. Ta opatija bila je sravnjena sa zemljom u Prvom svetskom ratu, ali boravak tamo ipak mi je bio od velike pomoi.
Samo ureenje i nametaj, modernizovani naravno, sauvali
su bili tu jednostavnost, tu istotu koja je svojevremeno bila
frapirala Uismansa; a i satnica brojnih molitvi i svakodnevnih
slubi, od Zdravomarijo u etiri ujutro do Salve Regina uvee,
ostala je ista. Obedovalo se u tiini, to je bilo vrlo ugodno u
odnosu na rukove u univerzitetskom restoranu; seam se,
takoe, da su opatice proizvodile okoladu i makarone njihovi proizvodi, koje je preporuivao i Peti fite, distribuisani su
po celoj Francuskoj.
Lako mi je bilo da shvatim ta to ljude privlai monakom
ivotu, sve i ako je toga sam bio svestan moje stanovite veoma drugaije od Uismansovog. Nikako nisam mogao
da saosetim s njegovim proklamovanim gaenjem prema
telesnim strastima, nisam to sebi mogao da predoim. Moje
telo je, uopte gledano, bilo opsednuto raznih bolnim stanjima migrenama, konim oboljenjima, zuboboljama, uljevima stanjima koja su neprekidno smenjivala jedno drugo,
ne ostavljajui me, praktino, nikad na miru, a meni su bile
tek etrdeset etiri godine! ta li e tek biti kad budem imao
pedeset, ezdeset, i vie! Tada e od mene ostati samo jedna
gomila organa izloenih sporom procesu raspadanja, a moj
e se ivot pretvoriti u muenje bez kraja i konca, turobno i
neveselo, kukavno. Moja kita bila je, u osnovi, jedini moj organ ijeg postojanja ni u jednom trenutku nisam bio svestan
kroz prizmu bola, ve iskljuivo kroz prizmu uivanja. Skromnih dimenzija, ali ivahna, odvajkada me je verno sluila
ili sam moda ja, naprotiv, bio u njenoj slubi, to je zamisao kojoj se svako moe nai utemeljenja, ali njen je zapt bio,
zapravo, vrlo blag: nikada mi nije nareivala, povremeno bi
me, na skroman nain, bez jeda i gneva, podsticala da se vie

88

Miel Uelbek

ukljuim u drutveni ivot. Znao sam da e se te veeri ona

otvoreno zaloiti za Mirijam, ona je oduvek bila u dobrim odnosima s Mirijam, Mirijam ju je uvek tretirala s naklonou i
uvaavanjem, to je meni priinjavalo neizmerno zadovoljstvo. A ja tih izvora zadovoljstva, sve u svemu, nisam imao
napretek; u stvari, taj mi je bio jedini. Mnogo je ve bilo splasnulo moje interesovanje za intelektualni ivot; moje postojanje kao drutvene jedinke nije bilo nita vie zadovoljavajue
od mog telesnog postojanja, i ono se svelo na niz sitnih briga
zapuen lavabo, ne radi internet, kazneni poeni, nepotena
spremaica, greka u popunjavanju poreske prijave koje su
takoe neprekidno smenjivale jedna drugu, ne ostavljajui
me, praktino, nikad na miru. U manastiru ovek, zamiljam
ja, pobegne od veine tih sekiracija; tamo se ovek ratosilja
bremena individualne egzistencije. Odrie se, istovremeno,
zadovoljstva; ali to je izbor koji se moe podneti. teta je bilo,
rekoh sebi nastavljajui sa itanjem, to je Uismans u Na putu
toliko insistirao na tom svom gaenju prema negdanjem raskalaju; moda tu i nije bio do kraja iskren. Ono to je njega
mamilo manastiru, slutio sam ja, nije na prvom mestu bila
elja da utekne od ulnih uitaka; bila je to pre mogunost da
se oslobodi iznurujueg, sumornog sleda sitnih trzavica svakodnevnog ivota, svega onoga to je on sm tako maestralno
opisao u svom Nasuprot. U manastiru vas, ako nita drugo,
barem sigurno ekaju leaj i ebe i, kao bonus, veni ivot, u
najboljem sluaju.

Mirijam je na moja vrata pozvonila oko sedam sati.

Srean ti roendan, Fransoa... rekla je odmah, tu na pragu, glasom sasvim tihim, a onda se bacila na mene i poljubila
me u usta, i poljubac je bio dug, poudan, usne i jezici su nam
se isprepleli. Vraajui se s njom u dnevnu sobu, primetio

POKORAVANJE

89

sam da je jo izazovnije obuena nego prethodni put. Bila je

obukla neku drugu crnu mini suknju, jo krau, i nosila je hulahopke, a kad je sela na kanabe ugledao sam kopicu na podvezici, crnu spram izrazito bele butine. Bluzica, takoe crna,
bila je potpuno providna, i vrlo se dobro videlo kako joj se
pomeraju grudi shvatio sam u tom asu da moji prsti jo
uvaju uspomenu na njene bradavice, i kako su ih dodirivali;
njoj je na licu bio neki kolebljiv osmeh, bilo je u samom tom
trenutku neeg neodlunog i kobnog.
Donela si mi poklon? upitah ja tonom koji je trebalo da
bude ugodan, a sve u pokuaju da malo ublaim napetost.
Ne odgovori ona ozbiljno nisam nala nita to bi mi
se stvarno dopalo.
Poto smo opet malo utali ona, iznebuha, rairi butine;
nije nosila gaice, a suknja joj je bila toliko kratka da se namah pojavi linija pike, izbrijane i na izvolte.
Sad u da ti popuim ree ona mnogo dobro da ti popuim. Doi, sedi na kanabe.
Posluao sam je, pustio da me razodene. Ona je klekla preda mnom i poela jednim ruinim cvetom23, dugim i nenim,
pre nego to e me uzeti za ruku; onda smo zajedno ustali.
Naslonio sam se na zid. Ona je opet klekla, pa poela da mi
lie muda, i istovremeno mi ga drkala, kratkim brzim pokretima.
Kad ti bude hteo, prelazim na kurac... ree ona zastavi
naas. Saekao sam jo malo, dok udnja nije postala ve sasvim nepodnoljiva, a onda rekoh:
Sada.
Gledao sam je u oi pre nego to e jezikom dodirnuti moj
ud, i od tog prizora moje uzbuenje samo je dodatno naraslo; ona sama bila je u nekom udnom stanju, u meavini

23 Francuski kolokvijalni izraz (feuille de rose) za anulingus. (Prim. prev.)

90

Miel Uelbek

usredsreenosti i pomame, jezik joj je kruio po mom glaviu,

katkad brzo, katkad s jaim stiskom i sporije; levom akom
stezala mi je kitu u korenu, dok mi je prstima desne lupkala
po jajima, talasi uitka krili su i raznosili moju svest, jedva
sam se na nogama drao, malo je nedostajalo da izgubim
svest. I taman pre nego to u, uz krik, eksplodirati prikupio
sam snagu da je zamolim:
Stani... Stani...
Jedva sam roeni glas prepoznao bio je izoblien, neujan
gotovo.
Nee da mi svri u usta?
Ne sad.
Dobro... Nadam se da to znai da e malo kasnije poeleti
da me tuca. Hoemo da jedemo, je li?
Ovoga puta sui sam bio naruio unapred, ekao je, jo
od sredine popodneva, u friideru; stavio sam bio i dve boce
ampanja da se hlade.
Zna, Fransoa... ree ona poto je otpila prvi gutljaj nisam ja ni kurva ni nimfomanka. To to ti ga ovako puim, to je
zato to te volim. to te stvarno volim. Zna to?
Da, znao sam to. Znao sam da ima tu jo neega, neega to
nikako da mi kae. Dugo sam je gledao u oi, netremice, uzalud traei naina da nanem tu temu. Ona je popila ampanj,
uzdahnula, sipala opet, i tad iz nje izlete:
Moji roditelji su odluili da idu iz Francuske.
Ostao sam bez glasa. Popila je i drugu au, pa sipala treu
pre nego to e nastaviti:
Iseljavaju se u Izrael. Idue srede letimo za Tel Aviv. Nee
ak ni da saekaju drugi krug predsednikih izbora. Ono to
je u svemu tome naisto otkaeno je to su sve organizovali
iza naih lea, nita nam nisu rekli; otvorili su raun u banci
u Izraelu, udesili sve da odavde tamo iznajme stan; moj otac
je podigao premije od osiguranja, dao kuu na prodaju, i sve

POKORAVANJE

91

to a da nam ni jednu jedinu re nije rekao. Dobro, u krajnjem

sluaju i mogu da razumem to nita nije rekao mojoj mlaoj
sestri i bratu, moda i jesu premladi, ali ja imam dvadeset dve
godine, a oni me, ovako, dovode pred svren in! Ne teraju oni
mene da idem s njima, ako bih stvarno insistirala da ostanem,
spremni su i da mi iznajme sobu u Parizu; ali ionako poinje
raspust, a ja oseam da ne mogu da ih ostavim, u svakom sluaju ne sada, preterano bi se brinuli zbog mene. Ja toga nekako
i nisam bila svesna, ali poslednjih meseci promenio se sastav
ljudi koji nam je navraao u kuu, sve sami Jevreji su poeli
da dolaze. Veeri su provodili zajedno, jedni drugima punili
glavu, ne idu samo moji, ima jo najmanje etvoro ili petoro
njihovih prijatelja koji su rasprodali sve to imaju ovde da bi
se preselili u Izrael. Celu jednu no provela sam u razgovoru
s njima, pokuala da ih pokolebam, ali oni su ubeeni da e
se u Francuskoj desiti neto za Jevreje strano, udno je to da
im sad tako neto pada na pamet, posle pedeset godina ovde
provedenih, rekla sam im da je to totalna glupost, da odavno
ve Nacionalni front nema nikakve veze s antisemitizmom!
Nije to ba odavno. Ti si premlada, pa ne zna, ali otac
njen, an-Mari Lepen, negovao je stare tradicionalne veze s
francuskom ekstremnom desnicom. Bila je to jedna gluperda,
maltene potpuno neobrazovan ovek, nije taj sigurno itao ni
Drimona ni Moraa; ali mislim da je uo bar za njih, i da je i to
bio deo njegovog mentalnog horizonta. to se njegove kerke
tie, to nam, oigledno, samo po sebi nita ne govori. Mislim,
pritom, da ti, ako pobedi musliman, nema bogzna kakvog razloga za strah. On e u svakom sluaju biti u savezu sa Socijalistikom partijom, ne moe sm bogzna ta da preduzima.
E, tu... sumnjiavo je vrtela glavom tu ve nisam toliki optimista kao ti. Kad jedna muslimanska partija doe na
vlast, to nikako ne moe da bude dobro po Jevreje. Ne vidim
nijedan primer koji bi navodio na suprotan zakljuak...

92

Miel Uelbek

Nisam na to nita rekao; u sutini, nisam dobro poznavao

istoriju, u gimnaziji sam bio nepaljiv na asovima, a ni otada
mi nikako nije polo za rukom da proitam jednu jedinu knjigu iz istorije, do kraja svakako ne.
Ona je ponovo sipala ampanj. To je, vala, i bilo pametno
napiti se malo, s obzirom na date okolnosti. Osim toga, ampanj je bio dobar.
Moji brat i sestra moi e da nastave kolovanje u gimnaziji; i ja u moi da studiram na Telavivskom univerzitetu,
preneu poloene ispite. Ali ta da radim tamo u Izraelu? Hebrejski ne znam ni da beknem. Francuska je moja zemlja.
Glas joj se blago izmeni, osetio sam da je na ivici suza.
Volim Francusku! ree ona, i lepo se ulo da joj se grlo
stee volim, ne znam ni sama... Sir volim!
Imam sira! I ja poskoih, kao klovn, da opustim atmosferu, pa odoh do friidera da naem sira. Bio sam kupio sen
marslena, kontea, pa i plavog kuskog sira. Otvorio sam i bocu
belog vina; ona na sve to nije obratila ni najmanju panju.
A sem toga... Sem toga, ne elim da ovo meu nama prestane ree ona, pa briznu u pla. Ustao sam, zagrlio je; nieg
razboritog nisam mogao da se setim to bih joj rekao. Odveo
sam je do sobe, ponovo zagrlio. Ona je tiho plakala.

Probudio sam se oko etiri sata izjutra; bila je to no punog meseca, u sobi se vrlo dobro videlo. Mirijam je leala na
stomaku, na sebi je imala samo majicu s kratkim rukavima.
Saobraaja na bulevaru praktino i nije bilo. Prola su tako
dva-tri minuta, a onda se pojavilo dostavno vozilo reno trafik, koje se kretalo malom brzinom pre nego to e stati u
nivou solitera. Dva Kineza izaoe iz kola da popue cigaretu,
i inilo se da razgledaju okolinu; potom se, bez vidnog razloga,
vratie u vozilo, koje se udalji u pravcu Port dItali. Ja se vratih

POKORAVANJE

93

u krevet, poeh da joj milujem zadnjicu; ona se pripi uz mene

ne budei se.
Okrenuh je, razmaknuh joj butine i poeh da je mazim;
maltene istog asa je ovlaila, i ja uoh u nju. Oduvek je volela ovaj, jednostavan poloaj. Ja joj sad podigoh butine, da bi
mogao dublje da prodrem, i poeh da ga guram i vadim. esto
kau da je enski orgazam kompleksan, da je to prava misterija; to se mene, meutim, tie, mehanizam mog sopstvenog
orgazma oduvek mi se inio jo nedokuivijim. im sam krenuo, osetio sam, naime, da u biti u stanju da se kontroliem
dokle god to bude potrebno, da u sopstvenom voljom uspeti
da obuzdavam uitak. Bedra su mi se kretala gipko, bez zamora, i ona je posle nekoliko minuta poela da uzdie, onda
da vie, a ja sam i dalje prodirao u nju, i terao sam tako ak i
kad je krenula pikom da mi stee kitu, disao sam polako, bez
napora, imao sam utisak da sam veno bie, a onda je ona
ispustila jedan dugaak uzdah, ja sam se skljokao na nju i
obujmio njeno telo obema rukama, a ona je samo ponavljala:
Duo moja... Duo moja..., i plakala.

Nedelja, 22. maj

Probudio sam se oko osam sati, pristavio kafu, legao ponovo; Mirijam je pravilno disala, dah joj pratio tromi ritam
jedva ujnog filter-aparata. Po azurnom svodu plovili su mali,
bucmasti kumulusi; ja sam u njima oduvek video oblake sree, oblake ije bletavo belilo slui iskljuivo tome da se dodatno naglasi plavetnilo neba; to su oni oblaci koje deca uvek
nacrtaju uz kuicu iz snova, s dimnjakom koji se pui, travnjakom i cveem. Ne znam tano ta mi bi da, tek to sam
sebi sipao prvu olju kafe, ukljuim iTele. Zvuk je bio ostao na
preglasnom, a meni je trebalo vremena da naem daljinski i
pritisnem dugme mjut. Prekasno, Mirijam se probudila; jo
u onoj majici, prela je u dnevnu sobu i sklupala se na kanabetu. Taj kratki tren spokoja bio je prohujao; ponovo sam
ukljuio zvuk. Vesti o tajnim pregovorima izmeu Socijalistike partije i Muslimanskog bratstva vrtele su se na netu cele
noi. I svi su samo o tome govorili i iTele, i BFM, i LCK bila
je to sad ve jedna dvadesetetvoroasovna specijalna emisija. Do tog trenutka nije jo bilo nikakve reakcije Manuela
Valsa; ali Muhamed Ben Abes je trebalo da odri konferenciju
za tampu u jedanaest sati.
Onako debeljukast i vedar, neretko pakostan u odgovorima
na novinarska pitanja, muslimanski kandidat je iz kolektivnog pamenja uspeo da istisne podatak da je on, zapravo, bio
jedan od najmlaih politehniara Francuske pre nego to e
upisati Nacionalnu upravnu kolu, kao pripadnik generacije

POKORAVANJE

95

Nelson Mandela, iste koja je dala i Lorena Vokjea. Likom je,

zapravo, vie podseao na ostarelog tuniskog bakalina iz kraja
to je njegov otac inae i bio, makar mu se bakalnica nalazila u Neji-sir-Sen, ne u Osamnaestom arondismanu, a kamoli
u Bezonu ili Arenteju.
Vie od svih ostalih kandidata, napomenuo je ovog puta,
upravo je on imao koristi od republikanske meritokratije; manje od svih ostalih je pak bio voljan da naudi sistemu kojem
duguje sve, sve do ove, najvee poasti, da francuski narod
glasa za njega. Pomenuo je potom stani iznad bakalnice,
gde je radio domae zadatke; nakratko je oiveo seanje na
svog oca, s pravom merom oseajnosti; po meni, govor je bio
apsolutno savren.
Ali, nastavio je on, vremena su se promenila, i oko toga bi
svi trebalo da budemo saglasni. Sve ee se deava da porodice bile one jevrejske, hrianske ili muslimanske za svoju decu ele obrazovanje koje se ne bi ograniavalo na puko
prenoenje znanja, ve bi podrazumevalo i duhovnu nadogradnju u okviru njihove tradicije. Ovaj povratak religiji predstavlja jednu temeljnu tendenciju, koja proima nae drutvo,
i nacionalni obrazovni sistem pred tim, jednostavno, ne moe
da okree glavu. Zato sada treba poveati nastavniki kadar
u dravnim kolama, kako bi one uspele da opstanu u jednoj
skladnoj koegzistenciji s velikim duhovnim tradicijama muslimanskom, hrianskom ili jevrejskom u naoj zemlji.
Slatkoreiv i umilan, potrajao je taj njegov govor jo desetak minuta pre nego to e prei na pitanje tampe. Ja sam
ve odavno bio primetio da i oni najgadniji, najagresivniji novinari postaju kao hipnotisani, potpuno smekaju u prisustvu
Muhameda Ben Abesa. A bilo je, bar se meni inilo, i neprijatnih pitanja koja su mogli da mu postave; protivljenje sklapanju meovitih brakova, na primer, ili injenica da bi prosvetni radnici morali da preu u muslimansku veru. Ali nije li,

96

Miel Uelbek

naposletku, ve takav sluaj kod katolika? Zar ne mora ovek

prvo da se krsti da bi mogao da predaje u hrianskoj koli?
Razmiljajui o tome, shvatio sam da zapravo nita o tome ne
znam, i u trenutku kad je ta konferencija za tampu bila zavrena, uvideo sam da sam stigao tano do one take do koje
je muslimanski kandidat i hteo da me dovede do neke vrste
opte sumnje, do oseanja da nema ama ba nikakvog razloga
za uzbunu, i da u svemu ovome nema nieg istinski novog.

Marin le Pen je uzvratila udarac u pola jedan po podne. ivahna i svee isfenirana, snimljena iz blagog donjeg rakursa
ispred Otel de Vila, bila je tog dana gotovo lepa to je bilo
u otrom kontrastu s ranijim utiscima o njenoj spoljanjosti;
od velike prekretnice 2017, kandidatkinja nacionalnih snaga
uvrstila se u uverenju da jedna ena, ako eli da se domogne
najvie vlasti, neizostavno mora da lii na Angelu Merkel, te je
poela da parira nemakoj kancelarki u toj odbojnoj respektabilnosti, pri emu je Le Penova ila ak dotle da ije stvari po
istom kroju. Ali tog majskog jutra ona kao da je pronala davno izgubljen plam, onaj revolucionarni elan koji je prizivao
same zaetke ovog pokreta. Prialo se bilo ve neko vreme da
pojedine njene govore pie Reno Kami pod nadzorom Florijana Filipoa. Ne znam da li su te prie imale osnova, ali ona je,
u svakom sluaju, ostvarila znatan napredak na tom planu.
Na mene je pak odmah ostavio utisak, i to jak, republikanski,
pa ak i neskriveno antiklerikalan ton njenog govora. Poavi
od jednog banalnog osvrta na ila Fertija, stigla je unazad sve
do Kondorsea, citirajui njegov znameniti govor pred Zakonodavnom skuptinom 1792, u kojem on pominje te Egipane,
te Indijce kod kojih je ljudski duh dosegao takve domete, da
bi ponovo pali u ropstvo najsramnijeg neznanja, onoga asa
kada su verske vlasti prisvojile pravo da obrazuju ljude.

POKORAVANJE

97

A ja mislila da je ona katolikinja primeti Mirijam.

Za nju ne znam, ali njeni glasai nisu, nikada Nacionalni
front nije uspeo da proe kod katolika, oni su i previe solidarni, previe naklonjeni zemljama Treeg sveta. Ona se, znai, prilagoava.
Mirijam pogleda na sat, i naini umoran gest. Moram da
poem, Fransoa. Obeala sam roditeljima da u ruati s njima.
Oni znaju da si ovde?
Znaju, znaju, nee se oni brinuti; ali e me ekati da jedemo zajedno.
Bio sam jednom kod njenih roditelja, i to jo na samom poetku nae veze. Stanovali su u kui u Site de Fleru, iza metro
stanice Broan. Imali su garau, radionicu, pomislio bi ovek
da je u nekom gradiu u unutranjosti, nije bitno gde, samo
ne u Parizu. Seam se da smo veerali na travnjaku, cvetao je
uti narcis. Fini su bili prema meni, gostoprimljivi i srdani a
pritom mi nisu pridavali preveliki znaaj, to je bilo jo bolje. U trenutku kad je njen otac otvorio bocu atonef-di-papa,
meni je sinulo da Mirijam, iako je prela dvadesetu, i dalje
svake veeri obeduje s roditeljima, da i dalje pomae mlaem
bratu oko domaih zadataka, a mlaoj sestri kupuje krpice.
Bilo je to jedno pleme, porodino pleme povezano vrstim nitima; u poreenju sa svim onim ega sam se u ivotu nagledao, bilo je to neto jedinstveno, i imajui to u vidu, sada sam
se s tekom mukom savladavao da ne zaplaem.
Iskljuio sam zvuk; pokreti Marin le Pen izgledali su sad
jo ivlji, tukla je pesnicom po vazduhu, u jednom trenutku
silovito je rairila ruke. Mirijam e, po svemu sudei, poi s
roditeljima u Izrael, ne bi ona nikako drugaije ni mogla.
Nadam se da u stvarno uskoro da se vratim, zna
izusti ona kao da mi je proitala misli. Da ostanem tamo
samo nekoliko meseci, dok se stvari ovde u Francuskoj ne
slegnu.

98

Miel Uelbek

Njen optimizam uinio mi se malo preteranim, ali nita nisam rekao.

Ona obue suknju. Ovde e, oigledno, sudei po ovome
to se deava, oni pobediti, i onda e mi za vreme ruka ponavljati: jesmo li ti lepo rekli, erko Dobro, oni su dragi, misle da je sve to za moje dobro, znam.
Da. Oni su dragi. Stvarno dragi ljudi.
A ti, ta e ti? ta misli, kako e posle ovoga da bude na
faksu?
Otpratio sam je do vrata; shvatio sam, zapravo, da nikakvu
predstavu nemam ta e i kako biti; postade mi, pritom, jasno
i to da me ba briga ta e biti. Ovla je poljubih u usne pre
nego to u odgovoriti: Ja svoj Izrael nemam. Ba bedna misao; bedna, ali tana. A Mirijam ue u lift, i nestade.

Usledio je period od nekoliko sati. Sunce je zalazilo meu

soliterima, dok se u meni ponovo raala puna svest o tome
ko sam, o okolnostima u kojima sam, o svemu. Duh mi je bio
lutao predelima nedoreenim i mranim, bio sam nasmrt tuan. Uismansove reenice iz U koloteini neprekidno su mi se
vraale, kao probodi, i tek tada bolno shvatih da nisam ak ni
predloio Mirijam da doe da stanuje kod mene, da ivimo
zajedno, da bih ve u narednom trenutku zakljuio kako problem nije bio u tome, jer njeni roditelji su ionako izrazili spremnost da joj iznajme sobu, a i moj stan je bio tek dvosoban,
veliki dvosoban, istina, ali ipak dvosoban; zajedniki ivot u
jednom dvosobnom stanu neizostavno bi, i to u vrlo kratkom
roku, doveo do nestanka svake seksualne elje, a mi smo jo
bili premladi da bi naa veza u takvim prilikama opstala.
U neka starija vremena, ljudi su zasnivali porodice i ostajali
u njima, to znai da su, poto bi obavili proces reprodukcije,
rmbaili zajedno jo neku godinu, taman dotle dok im deca
ne stasaju, a onda bi se pridruili svome Tvorcu. Danas je,
meutim, tek negde poev od pedesete, ili ezdesete godine,
razumno oekivati da e jedan brani par ui u tu koloteinu, u asu kada u njihovim ostarelim, bolom naetim telima,
pretekne jo samo potreba za prisnim dodirom, umirujuim i
ednim; u asu, takoe, kad domaa kuhinja, toliko slavljena
u, na primer, Petirenoovim nestalucima, bespovratno preuzme
prvenstvo nad ostalim uicima. Poigravao sam se neko vreme

100

Miel Uelbek

idejom da sednem i napiem neto za urnal de diznevjemist,

u kojem bih ustvrdio da su, posle jednog dugog i dosadnog
modernistikog perioda, Uismansovi zakljuci, oni obojeni razoaranjem, ponovo aktuelni, i to vie nego ikad, to se vidi i
po sve veoj gledanosti emisija posveenih kuhinji, a naroito
domaoj kuhinji, i to na svim televizijskim kanalima; a onda
shvatih da u meni nema ni trunke energije, pa ni elje, koji
su neophodni da bi se napisao jedan lanak, pa makar to bilo
i u jednoj publikaciji namenjenoj zatvorenom krugu italaca
kao to je urnal de diznevjemist. Shvatio sam, u isti mah, i to s
nekom vrstom tupe neverice, da mi je televizor jo ukljuen, i
to i dalje na iTele. Ukljuio sam zvuk: Marin le Pen je odavno
ve bila zavrila govor, ali je bila glavna tema svih komentara. Saznao sam, tako, da je predvodnica nacionalnih snaga za
sredu najavila masovne demonstracije na anzelizeu. Ni na
kraj pameti joj nije bilo da trai dozvolu od policijske uprave,
a u sluaju zabrane skupa, unapred je opomenula vlasti da e
protest biti odran ta god da se desi. Govor je zakljuila navodei jedan lan iz Deklaracije o pravima oveka i graanina
iz 1793. godine: Kada vlasti kre prava naroda, ustanak je,
kako za narod u celini, tako i za svaki deo naroda, najsvetije
od svih prava i najneophodnija od svih dunosti. Re ustanak
je, prirodno, izazvala brojne komentare, nateravi ak i Fransou Olanda da prekine dugo utanje. Sada, na isteku svog drugog petogodinjeg mandata pri emu je za reizbor mogao da
zahvali iskljuivo jadnoj strategiji koja se svodila na podrku
Nacionalnom frontu odlazei predsednik je praktino odbio
da izrazi svoj stav, a veina medija u meuvremenu kao da
je bila i zaboravila da on uopte postoji. Kada je, na stepenitu Jelisejske palate, pred grupicom od desetak okupljenih
novinara, sebe okarakterisao kao poslednji bastion dravnog
poretka, uo se tu i tamo smeh, nakratko samo, ali i te kako
dobro. Desetak minuta kasnije, doao je red i na premijera da

POKORAVANJE

101

d izjavu. Izrazito crven u licu, nabreklih ila na elu, izgledao

je kao da e svakog asa da ga udari kap, a onda je upozorio
sve one koji pokuavaju da izvrdaju demokratskim zakonima
da e biti tretirani kao kriminalci. Naposletku, jedini koji je
sauvao hladnokrvnost bio je Muhamed Ben Abes, koji je branio pravo na javno demonstriranje i predloio Marin le Pen
debatu na temu sekularnosti to je, po miljenju veine komentatora, bio vet potez, u smislu da je mogunost da ona
prihvati ovaj predlog bila manje-vie iskljuena, potez kojim
je on sebi jeftino obezbedio imid umerenog oveka koji se
zalae za dijalog.
Na kraju sam se umorio, pa sam poeo bez jasnog cilja da
skaem s jednog na drugi rijaliti ou, bilo je to neto o gojaznima, pre nego to u definitivno iskljuiti televizor. Saznanje da cela ta politika pria moe da igra ulogu u mom
vlastitom ivotu mene je i dalje uznemiravalo, a i gadilo mi
se pomalo. Pa ipak, bio sam ja svestan, i to godinama, da taj
sve vei jaz, koji se ve pretvarao u pravu provaliju, izmeu
stanovnitva i onih koji u njegovo ime govore, politiara i novinara, nuno mora dovesti do neeg haotinog, nasilnog i nepredvidivog. Francuska, kao i ostale zemlje Zapadne Evrope,
ve dugo je ila u pravcu graanskog rata, bilo je to oigledno;
ali ja sam, sve do tih dana, jo iveo u ubeenju da su Francuzi, ogromnom veinom, pomireni sa sudbinom i ravnoduni
bez sumnje zato to sam ja u tom trenutku bio privremeno
pomiren sa sudbinom i ravnoduan. Bio sam se prevario.

Mirijam me je pozvala tek u utorak uvee, malo posle jedanaest sati; glas joj je bio vedar, vratilo joj se bilo pouzdanje u
budunost; po njenim reima, u Francuskoj e ubrzo sve da
doe u red ja sam ipak sumnjao da e tako biti. Uspela je
Mirijam, ak, da ubedi samu sebe kako e se Nikola Sarkozi

102

Miel Uelbek

vratiti u politiku utakmicu, i biti doekan kao spasilac. Nisam imao srca da je razuveravam, ali takva mogunost inila
mi se izrazito neostvarivom; imao sam utisak da je Sarkozi,
u dubini due, odustao od politike, i da je 2017. definitivno
stavio taku na taj period svog ivota.
Avion joj je poletao sutradan rano ujutro. Nismo, dakle, imali kad da se vidimo pre njenog polaska; imala je jo mnogo
toga da posvrava poev od pakovanja, a nije tako jednostavno ceo svoj ivot sabiti u trideset kilograma prtljaga. Nisam ni
oekivao da u je videti; pa ipak, dok sam sputao slualicu,
ignulo me je srce. Znao sam da u sada biti veoma sm.

Sreda, 25. maj

Uprkos svemu, bio sam gotovo razdragan sutradan ujutro,
kad sam metroom krenuo na faks politiki dogaaji od prethodnih dana, sve zakljuno s Mirijaminim odlaskom, liili su
mi sada na lo san, na greku koja e u najkraem roku biti
ispravljena. Veliko je bilo moje iznenaenje kada sam, stigavi u Ulicu Santej, konstatovao da je reetkasta kapija na ulazu
u univerzitetski kompleks hermetiki zatvorena uvari su
je obino otvarali u petnaest do osam. Vei broj studenata,
meu kojima sam prepoznao i neke s druge godine iz moje
grupe, strpljivo su ekali pred ulazom.
Tek oko pola devet pojavio se jedan uvar, dolazei iz glavnog sekretarijata, i stao s one strane ograde pa nas izvestio da
e fakultet toga dana biti zatvoren, i da e zatvoren i ostati do
daljeg. Nita vie od toga nije mogao da nam kae; moraemo
da se vratimo kuama, a naknadno emo biti individualno
obaveteni. Bio je to jedan crnac, Senegalac, ako se dobro seam, koga sam poznavao dugi niz godina, i koji mi je bio drag.
Uhvatio me je za nadlakticu, upravo dok sam kretao, i rekao
mi da je, ako je verovati glasinama koje krue meu osobljem,
situacija ozbiljna, ali stvarno ozbiljna, i da bi se on lino zaudio ako faks bude otvoren u narednih nekoliko sedmica.

Moda e Mari-Fransoaz znati neto, pomislio sam. U toku

prepodneva pokuao sam u vie navrata da je dobijem, ali bez

104

Miel Uelbek

uspeha. Oajan ve, oko pola dva sam ukljuio iTele. Mnotvo
uesnika protestnog skupa u organizaciji Nacionalnog fronta ve je bilo prispelo na lice mesta: Plas de la Konkord i vrt
Tilerija crneli su se od sveta. Po reima organizatora, bilo se
tu okupilo dva miliona ljudi prema policijskim izvorima, tri
stotine hiljada. Koliko god da ih je bilo, takvu gomilu u ivotu
nisam bio video.
Jedan dinovski kumulonimbus, u obliku nakovnja, nadneo se bio nad sever Pariza, od Sakr-kera do Opere; tamnosivi
njegovi obodi behu proarani mrkoutim tonovima. Pogldao
sam as u televizijski ekran, gde je i dalje sve vrvelo od neizmerne mase sveta, as u nebo. inilo se da se olujni oblak
polako premeta ka jugu; ako se otvori iznad Tilerija, mogao
bi ozbiljno da poremeti tok demonstracija.
Tano u dva po podne, povorka, s Marin le Pen na elu, krenula je anzelizeom ka Trijumfalnoj kapiji, gde je ona, kako
je bilo najavljeno, trebalo da odri govor u petnaest asova.
Iskljuio sam zvuk, ali sam nastavio da gledam sliku. Ogroman transparent bio je razvuen s kraja na kraj avenije: Mi
smo narod Francuske. Na brojnim manjim parolama koje su
se videle tu i tamo u masi pisalo je, neto jednostavnije: Ovo
je na dom to je, inae, bilo postalo geslo ovog skupa, u
isti mah eksplicitno i lieno preterane agresivnosti, karakteristine, inae, za okupljanja militantnih nacionalista. Oluja je i
dalje pretila; onaj ogromni oblak sada je stajao u vazduhu, nepomian, iznad povorke. Posle nekoliko minuta, umorio sam
se od gledanja, i ponovo se bacio na Nasukane.

Mari-Fransoaz me je pozvala neto iza est po podne; ni

ona nije znala bogzna ta, prethodnog dana sastao se bio
Nacionalni univerzitetski savet, ali nikakva informacija nije
procurela. Ona je pak bila sigurna da se faks nee otvarati

POKORAVANJE

105

pre zavretka izbora, a verovatno ni pre poetka jesenjeg semestra izbori bi mogli lako da budu odloeni za septembar.
ire gledano, njoj se inilo da je situacija ozbiljna; mu joj je
bio vidno zabrinut, od poetka tekue nedelje provodio je i
po etrnaest sati dnevno u kancelariji u DGSI-ju, a prethodne
veeri tamo je i zanoio. Razgovor je privela kraju obeavi mi
da e me pozvati ako sazna jo neto.
Nisam u kui imao vie nita za jelo, a nije mi se ilo skroz
do ean kazina, nije to bilo pravo doba dana za kupovinu u
gusto naseljenoj etvrti u kojoj se taj market nalazio, ali ja
sam bio gladan, i hteo sam neto sebi da kupim za jelo, prijeo
mi se neto bio telei paprika, i osli s krbuljicom, i berberska musaka; obroci za mikrotalasnu, kvaliteta pouzdanog u
svojoj bljutavosti, ali su arenim, veselim ambalaama, predstavljali veliki napredak u odnosu na tugu i jade Uismansovih junaka; na njima se nije moglo proitati ni slovo koje bi
prizivalo na pakost, a utisak da uestvujete u jednom kolektivnom doivljaju, razoaravajuem, ali istom za sve mogao
je pred vama otvoriti put ka jednom bar deliminom mirenju
sa sudbinom.
Supermarket je, nekim udom, bio gotovo pust, i ja sam
vrlo brzo napunio kolica, u nekom nastupu entuzijazma pomeanog sa strahom; na pamet mi utom, bez konkretnog
razloga, pade izraz policijski as. Neke od kasirki koje su
sedele za kasama ekajui muterije sluale su tranzistore;
demonstracije jo nisu bile zavrene, incidenata i dalje nije
bilo. Toga e biti kasnije, kad masa pone da se razilazi, pomislih ja.
U trenutku kad sam izlazio iz trgovinskog centra, poe da
pljuti kia, ba estoka. Vrativi se kui, podgrejao sam govei jezik u madera sosu, gumenkast, ali sve u svemu korektan,
pa opet ukljuio televizor: sukobi su bili poeli, razaznavale
su se grupe maskiranih ljudi, vrlo pokretljivih, naoruanih

106

Miel Uelbek

jurinim pukama i mainkama; nekoliko izloga bilo je polomljeno, tu i tamo videli su se automobili zahvaeni plamenom, ali su sve te slike, snimane po jakom pljusku, bile vrlo
loeg kvaliteta, te je nemogue bilo stei jasnu predstavu o
tome ko je na jednoj, a ko na drugoj strani.

III

Nedelja, 29. maj

Probudio sam se oko etiri ujutro, bistre glave, napregnutog duha; natenane sam, paljivo, spakovao torbu, na jednom
mestu sakupio sve to ini jednu putnu apoteku, pripremio
preobuku za mesec dana; pronaao sam ak i gojzerice amerike cipele, haj-tek, koje ni jedan jedini put nisam obuo, a
kupio sam ih godinu dana ranije, matajui o tome da se bacim na peaenje. Poneo sam sa sobom i laptop, zalihu proteinskih tanglica, elektrino kuvalo, instant-kafu. U pola
est ujutro bio sam spreman za polazak. Vozilo je krenulo
bez tekoa, kapije Pariza behu opustele; u est sati ve sam
bio nadomak Rambujea. Nikakav plan nisam imao, nikakvo
konkretno odredite; samo oseanje, vrlo neodreeno, da je
u mom najboljem interesu da se zaputim prema jugozapadu;
da e graanski rat, ukoliko ve mora da izbije u Francuskoj,
najkasnije zahvatiti jugozapad zemlje. Iskreno govorei, nisam gotovo nita znao o jugozapadu Francuske, osim da je to
regija gde se jede peena patka; a peena patka i graanski
rat mi, nekako, ne idu podruku. No dobro, moda sam bio u
zabludi.
Slabo sam ja poznavao Francusku, generalno. Detinjstvo
i period adolescencije proveo sam u Mezon-Lafitu, jednom
nadasve graanskom predgrau prestonice, preselio sam se
potom u Pariz, i otada sve vreme bio tu; nikada ja zapravo i

112

Miel Uelbek

nisam proao tom zemljom iji sam vie u teorijskom smislu graanin. Ispoljavao sam sklonost da uinim to, o emu
svedoi kupovina ovog folksvagen tuarega, savremenika
onih gojzerica. Bilo je to jedno mono vozilo, opremljeno V8
dizel-motorom od 4,2 litra s komon rejl direktnim ubrizgavanjem, zahvaljujui kojem je moglo da razvije brzinu od preko
240 kilometara na as; dizajniran za duge vonje auto-putem,
ovaj automobil je mogao jednako dobro da se snae i u manje
povoljnim uslovima. Bie da sam u to vreme sanjario o vikendima kada u iz grada utei umskim putevima; od toga, meutim, nita nije bilo, a ja sam se zadovoljio time da nedeljom,
kao redovna muterija, poseujem pijacu antikvarnih knjiga
u Parku ora Brasensa. Ponekad bi mi se nedeljom posreilo
da ceo dan provedem u tucanju prvenstveno s Mirijam. ivot bi mi bio vrlo jednolian i vrlo neveseo da se nisam, s vremena na vreme barem, tucao s Mirijam. Predah sam napravio
kod Hiljadu jezera, odmah po izlasku iz atorua; u pekari-poslastiarnici kupio sam mafin i produenu kafu, pa opet seo
za volan i dorukovao razmiljajui o svojoj prolosti, ili ni o
emu uopte. S parkiralita je pucao pogled na prirodu okolo,
potpuno pustu, izuzme li se nekoliko krava verovatno rase
arole. Odavno se ve bilo razdanilo, ali pramenovi magle jo
su lebdeli nad poljima u nizini. Pejza je bio breuljkast, vrlo
lep, s tim to se ni jedno jedino jezero nije moglo videti ni
reke tu nikakve, uostalom, nije bilo na vidiku. Uinilo mi se da
bi razmiljati o budunosti bilo krajnje nepromiljeno.

Ukljuio sam radio u kolima; izborne operacije bile su otpoele, i sve se odvijalo normalno, Fransoa Oland je ve glasao
na svom imanju u Korezi. Izlaznost je, bar na osnovu prvih, prepodnevnih procena, bila neto vea nego na prethodna dva glasanja za predsednika Republike. Pojedini politiki

POKORAVANJE

113

analitiari smatrali su da poveana izlaznost ide u prilog partijama koje ine vladu, nautrb onih ekstremnih stranaka;
bilo je, meutim, i onih, takoe uglednih analitiara, koji su
mislili upravo suprotno. Kad se sve sabere, u datom trenutku
jo se nikakav zakljuak nije mogao izvui na osnovu podataka o odzivu biraa, a i bilo je malo prerano za radio; iskljuio
sam ga pre nego to u krenuti s parkiralita.
Tek to sam krenuo, shvatih da mi instrument za gorivo
pokazuje da imam jedva etvrtinu rezervoara; morau da ga
napunim na narednoj pumpi. Primetio sam, u isti mah, da je
auto-put neuobiajeno pust. Nedeljom ujutro ni inae nema
mnogo sveta na putu, to je trenutak da drutvo odahne, da
se rastereti, tada jedinke koje ga ine mogu sebi da priute tu
kratkotrajnu iluziju da imaju sopstveni ivot. Uprkos svemu,
proao sam bio ve moda i celih sto kilometara, a da nisam
ni pretekao ni ugledao drugo vozilo; izbegao sam, jedino, neki
bugarski leper koji je iao u cik-cak, omamljen od umora,
evrdajui izmeu srednje i zaustavne trake. Sve je bilo mirno, prolazio sam pored dvobojnih vetrokaza koji su se njihali
na povetarcu; sunce je obasjavalo polja i ume kao valjani,
predani radnik. Ponovo sam ukljuio radio, ali ovog puta zabadava; sve unapred programirane stanice na mom ureaju,
od Frans Info do Europ 1, preko Radio Monte Karla i RTL-a,
zagluilo je zbrkano kranje. Neto se dogaalo u zemlji Francuskoj, bio sam u to potpuno siguran; a ipak, mogao sam i
dalje da vozim kroz tu zemlju, brzinom od dvesta kilometara
na sat, po toj estougaonoj mrei auto-puteva, to je moda
i bilo pravo reenje, jer u ovoj zemlji, po svemu sudei, vie
nita nije funkcionisalo, moda su i radari u kvaru, nastavim
li ovom brzinom do etiri po podne stii u do graninog prelaza onke, a kad jednom preem u paniju, situacija e biti
potpuno drugaija, i graanski rat jo dalje iza mene; vredelo
je pokuati. S tim to ja nisam imao vie goriva; da, to je bio

114

Miel Uelbek

problem koji valja reiti, i to hitno, trebalo je da se pobrinem

za to ve na narednoj benzinskoj stanici.
Bie to pumpa Pe-Monta. Nieg privlanog nisi imao da
proita na tablama s informacijama; ni gde su restorani, ni
koji su regionalni proizvodi; krajnje svedena jedna benzinska
stanica, na kojoj si mogao samo da sipa gorivo, i to ti je; ali
nisam mogao da ekam arden de Kos di Lot, od koje me je
delilo jo pedeset kilometara. I ja pomislih kako u napraviti
predah u Pe-Montau, a zatim stati malo, isto zadovoljstva
radi, i u Kos di Lotu, gde u kupiti guje digerice, sira kabekua i vina kaora, u kojima u jo iste veeri uivati u hotelskoj
sobi na Kosta Bravi; bio je to ve jedan zaokruen poduhvat,
koji je imao smisla, ostvariv poduhvat.

Parkiralite i sve oko njega bilo je pusto, i ja istog asa postadoh svestan da neto tu nije kako treba; usporio sam maksimalno pre nego to u, vrlo obazrivo, prii samoj stanici. Izlog
je bio raznet u paramparad, sre je bilo posvuda po asfaltu.
Izaao sam iz kola, priao: u unutranjosti prodavnice friider
sa piem takoe je bio razbijen, a stalci s novinama porueni.
Uto ugledah kasirku; leala je u lokvi krvi, ruku privijenih uz
grudi, u smenom pokuaju da se odbrani. Nita nije remetilo tiinu. Zaputio sam se prema samoj pumpi, ali gorivo nije
moglo da se sipa dotok je bio blokiran. Mora biti da se to
aktivira negde sa kase, pomislio sam. Vratio sam se u prodavnicu, teka srca preskoio le, ali nisam uspeo da pronaem
nikakav mehanizam uz pomou kojeg bih mogao da uzmem
gorivo. Posle kraeg oklevanja, s police sam uzeo sendvi s
tunjevinom i zeleniem, bezalkoholno pivo i Milenov vodi.
Od preporuenih hotela u toj regiji, najblii, Konak u O-Kersiju, nalazio se u Martelu, desetak kilometara odatle, putem
D840. Krenuvi prema izlazu, naas mi se uinilo da sam

POKORAVANJE

115

ugledao dva tela kako lee nedaleko od parkiralita za kamione; i zaista, behu to dvojica mladih Magrebljana, odevena u
prepoznatljivom maniru predgraa, koje je tu neko ubio; bili
su izgubili vrlo malo krvi, ali nije bilo spora da su mrtvi; jedan
je jo drao mainku u ruci. ta li je to ovde moglo da se desi?
Pokuah, jo jednom, da pronaem neku radio-stanicu, ali sve
to se ulo bilo je nerazgovetno cvranje.

U Martel sam, bez ikakvih problema, stigao etvrt sata kasnije, okruni put prolazio je kroz lep, umovit kraj. I dalje ni
jednog jedinog vozila nije bilo na vidiku, i sada sam ve poeo
ozbiljno da se preispitujem; a onda dooh do zakljuka da su
se ljudi, oigledno, pozatvarali po kuama iz istih onih razloga
koji su mene nagnali da napustim Pariz, iz slutnje da se blii
katastrofa.
Konak u O-Kersiju nalazio se u jednom velikom dvospratnom zdanju od belog krenjaka, smetenom malo izvan sela.
Metalna ograda otvorila se uz blago kripanje, ja preoh preko poljunane zaravni, pa se popeh nekoliko stepenica i stigoh do recepcije. Tamo nije bilo nikoga. Iza stola se nalazila tabla s kljuevima soba; svi su bili na broju. Dozivao sam
u vie navrata, sve glasnije i glasnije, ali odgovora nije bilo.
Izaao sam napolje; prostor iza zgrade zauzimala je terasa
sa svih strana okruena ruinjacima, s malim okruglim stolovima i metalnim, kitnjastim stolicama, gde se, po svemu
sudei, dorukovalo. Krenuo sam alejom kestenova i preao
tako jedno pedeset metara pre nego to u izbiti na zatravljenu istinu s koje je pucao pogled na okolinu, gde su lealjke i suncobrani ekali potencijalne goste. Nekoliko minuta
posmatrao sam predeo, breuljkast i spokojan, pre nego to
u se vratiti do hotela. U trenutku kad sam stupio na terasu, jedna ena je izala napolje, plavua neka od etrdesetak

116

Miel Uelbek

godina, u dugoj sivoj vunenoj haljini, kose vezane trakom;

trgnula se ugledavi me.
Restoran ne radi doviknu ona, kao da se brani. Ja joj rekoh da traim samo sobu.
Ni doruak ne sluimo dodade ona pre nego to e, oito
mimo volje, priznati da slobodnih soba ima.
Otpratila me je potom do prvog sprata, otvorila jedna vrata
i pruila mi papiri:
Ograda se zatvara u dvadeset dva sata, ako se budete vratili kasnije, trebae vam ifra napomenu ona, i potom se
udaljila ne rekavi vie ni jednu jedinu re.
Kad sam otvorio prozorske kapke, soba vie nije izgledala
tako neprijatno, izuzev tapeta zagasitocrvene boje s prizorima iz lova. Uzalud sam pokuavao da gledam televiziju; nije
bilo signala, slike nije bilo ni na jednom kanalu, samo ona
haotina vreva piksela. Ni internet nije radio; bilo je mnogo
mrea iji su nazivi poinjali sa Bbox ili SFR verovatno su
pripadale iteljima sela ali ni u jednoj od njih nije se ni na
koji nain pominjao Konak u O-Kersiju. Na listiu s uputstvima
namenjenim gostima hotela, koji sam pronaao u fioci, bili
su odtampani detalji u vezi s turistikim znamenitostima
sela, a bilo je tu i saveta u vezi s kersijskom kuhinjom; to se
interneta tie, ni slova. Ostati konektovan oigledno nije bilo
prioritet klijentima ovog ugostiteljskog objekta.
Poto sam raspremio stvari, okaio na vealice ono malo
odee to sam poneo, ukljuio elektrino kuvalo i elektrinu
etkicu za zube, ukljuio mobilni telefon u meuvremenu
mi nije bila stigla nijedna poruka poeo sam da se pitam
ta ja ovde u stvari traim. Ovo pitanje, izrazito uopteno,
moe sebi da postavi bilo ko, bilo gde, u bilo kojem trenutku
ivota; valja, meutim, priznati da je putnik samotnjak na to
pitanje posebno osetljiv. Da je Mirijam bila sa mnom, ne bih,
zaista, ni imao razloga da budem tu, u Martelu; a ni pitanje

POKORAVANJE

117

se, jednostavno, ne bi nametnulo. Jedan par je svet za sebe,

svet nezavisan i zatvoren, koji se kree unutar mnogo veeg
sveta, a da ga se to zapravo i ne dotie; posle svih lomova kroz
koje sam proao, meni je, ovako samom, bila potrebna izvesna hrabrost da, stavivi listi s informacijama u dep bluze,
ponovo izaem napolje kako bih razgledao to selo.
Sredite Konzulskog trga zauzimao je jedan ambar, oito
star, ja o arhitekturi gotovo nita ne znam, ali te kue oko
njega, izgraene od lepog belog kamena, bile su, po svemu
sudei, nekoliko vekova stare; ve sam takve stvari viao na
televiziji, uglavnom u emisijama Stefana Berna, a ovo ovde
bilo je isto tako dobro kao na televiziji, i bolje ak, jedna od tih
kua bila je izrazito velika, palata maltene, sa svodnim rebrima i tornjevima, i ja sam, priavi, doznao da je to Otel de la
Remondi, graen u periodu od 1280. do 1350. godine, i da su
njegovi prvi vlasnici bili vikonti od Tirene.
Celo selo odisalo je istom atmosferom, i ja krenuh ivopisnim, pustim uliicama, dok u jednom trenutku ne stigoh do
Crkve Sen-Mor, ogromne, gotovo bez ijednog prozora; bila je
to zapravo jedna utvrena crkva, sagraena tako da odoli napadima nevernika, a takvi su napadi bili esti u ovom kraju,
saznao sam itajui onaj listi s informacijama.
Put D840, koji prolazi kroz selo, vodi dalje u pravcu Rokamadura. Ve sam bio sluao o Rokamaduru; bee to poznato
turistiko odredite, s mnotvom zvezdica u Milenovom vodiu, pitao sam se, tavie, da nisam ve moda i sm video
Rokamadur u jednoj emisiji Stefana Berna, ali donde je, ipak,
bilo dvadeset kilometara, pa sam se opredelio za ui i vijugaviji sporedni put to vodi do Sen-Deni-le-Martela. Sto metara dalje naleteo sam na majunu oslikanu straarnicu gde
su se prodavale karte za turistiki vozi iru, koji prolazi
kroz dolinu Dordonje. To je izgledalo zanimljivo; bilo je, svakako, jo bolje da se ide u paru, ponavljao sam sebi s nekim

118

Miel Uelbek

turobnim zadovoljstvom; u straarnici, kako god okrene,

nije bilo nikoga. Prolo je bilo nekoliko dana kako je Mirijam
stigla u Tel Aviv, imala je, bez sumnje, dovoljno vremena da
se raspita oko upisa na faks, moda je ve i ispite prebacila,
ili se zadovoljila time da ide na plau, oduvek je volela da
ide na plau, a mi ni jedan jedini put nismo zajedno ili na
letovanje, setih se ja u tom trenutku; da, nikada nisam imao
dara da pronaem pravo odredite, da napravim rezervaciju,
pravio sam se da, kao, volim Pariz u avgustu mesecu, a u
stvari nisam, jednostavno, bio u stanju da ikuda odem iz tog
grada.
Zemljani put iao je neko vreme paralelno sa eleznikom
prugom. Posle jedno kilometar blagog uspona, nasred guste
ume, naleteh na vidikovac, s tablom za orijentaciju; slikovni
prikaz fotoaparata s mehom jasno je svedoio da ovo mesto
redovno pohaaju turisti.
Dordonja je tekla dole, sekui put izmeu krenjakih litica visokih pedesetak metara, na nedokuiv nain sldei
svoju geoloku sudbinu. Ova oblast bila je nastanjena jo
od najranijih perioda praistorije, saznao sam itajui informativnu tablu, kromanjonac je odavde postepeno potiskivao neandertalca, koji se povukao u paniju pre nego to e
nestati.
Seo sam na ivicu litice nastojei, bez veeg uspeha, da se
udubim u posmatranje krajolika. Posle jedno pola sata, izvadio sam telefon i ukucao Mirijamin broj. Uinilo mi se da se
iznenadila, ali i obradovala to mi uje glas. Sve je u najboljem
redu, rekla mi je, nali su prijatan, svetao stan u centru grada;
ne, jo nita nije preduzimala oko upisa na faks; a ja, kako
sam ja? Dobro, slagao sam je; mada mi ona mnogo nedostaje.
Naterao sam je da mi obea da e mi poslati jedan dug imejl,
u kome e mi sve ispriati, im stigne pa se tek onda setio
da ovde nemam internet.

POKORAVANJE

119

Oduvek mi je mrsko bilo ono oponaanje zvuka poljupca

preko telefona, jo dok sam bio mlad, teko sam se reavao
na taj in, a sad, kad sam etrdesetu prevalio, inilo mi se to
naisto smenim; ipak se napregnuh da to uinim, ali onoga
asa kad sam prekinuo vezu, osetih kako me sveg obuzima
neka uasna samoa, i uvideh da nikada vie neu prikupiti hrabrost da pozovem Mirijam; oseanje bliskosti za vreme
telefonskog razgovora bilo je previe silovito, a tiina koja je
usledila previe okrutna.

Moj pokuaj da se zainteresujem za prirodne lepote ovog

kraja bila je, oito, osuena na propast; upinjao sam se, ipak,
jo neko vreme, i ve je bilo poelo da se smrkava kad sam
produio u pravcu Martela. Kromanjonci su svojevremeno lovili mamute i irvase; ovi dananji imali su izbor izmeu Oana
i Leklera oba maloprodajna objekta nalazila su se u Sujaku.
Jedine prodavnice u selu bile su jedna pekara zatvorena
i kafi na Konzulskom trgu; inilo se, spolja gledano, da je i
kafi zatvoren, nijedan sto nije bio izbaen napolje, na trg.
Iznutra je, meutim, dopiralo slabano svetlo, i ja gurnuh vrata i uoh.
etrdesetak mukaraca je, u potpunoj tiini, pratilo reportau Bi-Bi-Si njuza na televizoru postavljenom visoko, u dnu
sale. Niko nije reagovao na moj dolazak. Videlo se da su to sve
metani, bezmalo svi penzioneri, dok se po izgledu onih ostalih moglo zakljuiti da su fiziki radnici. Odavno mi se nije
bila ukazala prilika da govorim engleski, komentator je priao malo prebrzo, pa nisam uspeo bogzna ta da razumem; ni
ostali u toj prostoriji, pravo govorei, nisu odavali utisak naroito dobrih poznavalaca engleskog jezika. Slike, snimljene na
raznim mestima Miluz, Trap, Sten, Orijak ni po emu nisu
bile zanimljive: sve same opustele vienamenske dvorane,

120

Miel Uelbek

vrtii, fiskulturne sale. Morao sam da saekam izjavu Manuela Valsa snimljenog na stepenitu vile Matinjon24, bledog
pod previe jakim svetlom da bih uspeo da rekonstruiem
sled injenic: u ranim popodnevnim asovima, naoruane
bande zauzele su dvadesetak birakih mesta irom Francuske. Ljudskih rtava nije bilo, ali su zato odnete glasake kutije; do toga asa niko nije preuzeo odgovornost za ove akcije.
U takvim okolnostima, vlada nije imala drugog izbora do da
prekine izborni proces. Sastanak kriznog taba trebalo je da
bude odran kasnije u toku veeri, kada e i prvi ovek vlade
najaviti preduzimanje odgovarajuih mera; dravni zakoni,
zakljuio je on vrlo izriito, ostaju na snazi na celoj teritoriji
zemlje.

24 Htel Matignon, slubena rezidencija predsednika francuske vlade. (Prim.

prev.)

Ponedeljak, 30. maj

Probudio sam se u est ujutro i zakljuio da je televizija proradila; iTele nije imao dobar prijem, ali se zato BFM sasvim
korektno video; sve stanice su, razume se, program posvetile
dogaajima koji su se odigrali prethodnog dana. Komentatori
su poseban naglasak stavljali na izrazitu krhkost demokratskog procesa kao takvog; izborni zakon je, naime, bio jasan:
dovoljno je da nestanu izborni rezultati sa samo jednog izbornog mesta u celoj Francuskoj, pa da izbori u celini budu poniteni. Oni su, takoe, podvlaili i to da je ovo prvi put da je
jedna grupica dola na ideju da iskoristi ovu slabost zakona.
U pozni noni as, predsednik vlade je saoptio da e novi izbori biti organizovani ve naredne nedelje, s tim to e, ovoga
puta, sva biralita u zemlji uvati vojska.
to se tie politikih posledica ovih dogaaja, komentatori
su bili potpuno nesloni, i ja sam uz njihove oprene stavove
proveo vei deo prepodneva, da bih potom, s knjigom u ruci,
siao u park. Ni Uismansovo vreme nije oskudevalo politikim
sukobima: tada su anarhisti izvrili prve atentate; na delu
je bila antiklerikalna politika koju je sprovodila vlada ika-Komba25, politika praena danas nezamislivim nasiljem;
vlasti su, naime, ile dotle da narede otimainu crkvenih
dobara i rasturanje pastve. Ovo potonje lino je pogodilo Uismansa, primoravi ga da napusti opatiju u Ligieu, gde je bio

25 Emil Komb (18351921), francuski politiar. (Prim. prev.)

122

Miel Uelbek

pronaao pribeite; sama ova zbivanja zauzela su tek neznatno mesto u njegovom delu, budui da je prema politikim
pitanjima u celini bio, po svemu sudei, sasvim ravnoduan.
Oduvek sam voleo ono poglavlje u Nasuprot gde se Esent,
poto je naumio da putuje u London, nadahnut ponovnim itanjem Dikensa, nae sateran uza zid u jednoj taverni u Ulici
Amsterdam, i ne moe od stola da se digne. Nametnula mi
se jedna neizmerna odbojnost prema putovanju, bespogovorna potreba za mirovanjem Ja sam, ako nita drugo, barem
uspeo da odem iz Pariza, bar sam, eto, do Lota stigao govorio
sam sebi posmatrajui grane kestenova koje su se lagano njihale na vetru. Znao sam da sam uinio ono najtee: usamljeni
putnik kod drugih prvo pobuuje nepoverenje, odnosno neprijateljstvo, ali ljudi se malo-pomalo navikavaju, i hotelijeri i
vlasnici restorana, i ubede sebe na kraju da ipak imaju posla s
jednim potpuno bezopasnim ekscentrikom.
tavie, kad sam se u rano popodne vraao u svoju sobu,
upravnica hotela pozdravila me relativno srdano, izvestivi
me da se navee ponovo otvara hotelski restoran. Doli
su u meuvremenu bili i novi gosti, jedan engleski brani
par, ezdesetogodinjaci; mu je izgledom podseao na
intelektualca, to e rei na profesora univerziteta, to vam
je ona sorta to nemilosrdno zalazi po najzabitijim crkvama,
neprevazieni strunjaci za romaniku umetnost u Kersiju
i uticaj Moasake kole, s takvima nikada niko nije imao
problema.
I iTele i BFM vratili su se analizi politikih posledica ishoda drugog kruga predsednikih izbora. Sazvana je sednica
Politikog saveta Socijalistike partije, zasedao je i Politiki
savet Muslimanskog bratstva; ak je i Politiki savet UMP-a
procenio da je pravi as da se sastanu. Novinari, koji su se
svaki as ukljuivali uivo as iz Ulice Solferino, as iz Ulice
Voirar i sa Bulevara Malzerb, uspevali su, i to vrlo korektno,

POKORAVANJE

123

da prikriju injenicu kako, zapravo, ne raspolau nikakvim

informacijama.
Napolje sam ponovo izaao oko pet po podne: ivot malo-pomalo kao da se vraao u selo, pekara je bila otvorena,
narod je prelazio preko Konzulskog trga; sada ve gotovo da
su liili na predstavu koju sam unapred mogao imati o iteljima jednog malog sela u Lotu. U Sportskom kafeu nije bilo
mnogo muterija, a i radoznalost povodom aktuelnih politikih zbivanja kao da je bila zgasnula; televizor u dnu sale bio
je nameten na TV Monte Karlo. Upravo sam bio dovrio pivo
kad mi se uini da ujem poznat glas. Okrenuo sam se Alen
Taner je stajao kod kase i plaao kutiju cigariljosa kafe krem;
pod mikom je drao kesu iz pekare, iz koje je virila pogaa.
Uto se Mari-Fransoazin mu okrenu; po njegovom licu, koje
se namah zaokruglilo, moglo se pretpostaviti da se iznenadio.
Kasnije malo, uz drugo pivo, objasnio sam mu da sam ovde
sasvim sluajno, i ispriao mu ta sam video na benzinskoj
stanici u Pe-Montau. On me je paljivo sasluao, niim ne
pokazujui da je iznenaen.
Pretpostavljao sam i ja ree on kad sam mu ispriao
sve to sam imao. Pretpostavljao sam da je, osim napada
na biraka mesta, bilo i drugih sukoba, o kojima mediji nisu
izvestili; a bilo ih je sigurno mnogo po Francuskoj
Za razliku od mene, on u Martelu nije bio sluajno; ovde je
imao kuu, koja je ranije bila u vlasnitvu njegovih roditelja;
on je seljako dete, i u Martel namerava da se vrati kad ode u
penziju, do koje mu sad jo samo malo fali. Ako pobedi muslimanski kandidat, Mari-Fransoaz e sigurno ostati bez katedre, ena koja nije zavrila islamski univerzitet nee moi da
se zaposli nigde u prosveti, bie to potpuno nemogue. A on i
njegova sluba u DGSI-ju?
Ja sam suspendovan ree mi on, i iz njega pokulja potisnuti bes.

124

Miel Uelbek

Suspendovan sam u petak ujutro, ja i ceo moj tim nastavi on. Sve se odigralo veoma brzo, dali su nam dva sata da
ispraznimo kancelarije.
A znate li zbog ega?
O, da! O da, znam zbog ega U etvrtak sam svojim pretpostavljenima poslao izvetaj u kojem sam ih upozorio da
postoji rizik od izbijanja incidenata na raznim delovima teritorije, i da e cilj izgrednika biti da spree normalno odvijanje
izbora. A ovi, jednostavno, nita nisu preduzeli; i tako sam,
sutradan, suspendovan. On mi dade vremena da svarim informaciju, pre nego to e zakljuiti:
I? I, kakve bismo zakljuke, po vaem miljenju, iz toga
mogli da izvuemo?
Hoete da kaete da su vlasti prieljkivale da doe do prekida izbornog procesa?
Lagano je klimao glavom. Ne bih to mogao da dokaem
pred istranom komisijom... Zato to ni moj izvetaj nije bio
izrazito precizan. Ja sam, na primer, bio ubeen, na osnovu
uporeivanja dojava mojih dounika, da e se neto dogoditi u Miluzu, ili u okolini Miluza; ali nipoto nisam bio u mogunosti da kaem da li e to biti na birakom mestu Miluz
2, Miluz 5, Miluz 8... Zatititi sva ta mesta podrazumevalo bi
rasporeivanje znatnih snaga; a isto je vailo i za ostale take
koje bi se eventualno mogle nai na udaru. Moji pretpostavljeni bi imali savren argument: to ne bi bilo prvi put da DGSI
preteruje u pozivanju na uzbunu; ukratko, da je re o prihvatljivom riziku. Ja sam, meutim, ubeen, i to vam ponavljam,
da je situacija osetno drugaija...
Znate li ko stoji iza toga?
Upravo oni za koje i vi pretpostavljate da bi mogli stajati
iza toga.
Identitetski pokreti?

POKORAVANJE

125

Da, jednim delom to su identitetski pokreti. I, takoe, mladi muslimani dihadisti; te dve grupacije su manje-vie jednako zastupljene.
A vi mislite da su oni povezani s Muslimanskim bratstvom?
Ne. Odluno je vrteo glavom. Petnaest godina svog ivota proveo sam istraujui tu oblast; nikada nismo uspeli da
razotkrijemo bilo kakvu vezu, bilo kakav kontakt. Dihadisti
su zabludele selefije koji pribegavaju nasilju umesto da se
uzdaju u propovedanje vere, ali su ipak selefije, i za njih je
Francuska zemlja bezbonika, dar al koufr; za Muslimansko
bratstvo, naprotiv, Francuska je ve, potencijalno, deo dar al
islam. Selefije smatraju da sva vlast potie od Boga, za njih je
bezbono i samo to naelo zastupanja naroda, nikada njima
na pamet ne bi palo ni da osnuju ni da podre neku politiku partiju. to e rei da, sve i ako su fascinirani dihadom
kao svetskim pokretom, mladi muslimanski ekstremisti pre
svega prieljkuju Ben Abesovu pobedu; oni njemu ne veruju,
jer misle da je dihad jedini put, ali nee preduzeti nita da
ga ometu. I upravo isto vai i za odnos izmeu Nacionalnog
fronta i identitetskih pokreta. Identitetski pokreti jedini pravi
put vide u graanskom ratu; ali neki meu njima bili su bliski
Nacionalnom frontu pre nego to su se radikalizovali, i nee
uiniti nita to bi Frontu moglo da naudi. Otkako je nastao,
Nacionalni front, uostalom kao i Muslimansko bratstvo, opredelio se za put koji vodi preko glasakih kutija; oni su procenili da mogu na vlast da dou pridravajui se pravila demokratske igre. to jeste udno... udno je, pa i zabavno ak, ako
hoete, to su, evo, pre neki dan evropski identitetski pokreti,
kao i muslimani dihadisti, ubedili sebe, i to nezavisno jedni
od drugih, da e prevagnuti ona druga strana i da njima ne
preostaje nita drugo nego da prekinu tekui izborni proces.

126

Miel Uelbek

A, po vama, koja je od dve strane bila u pravu?

O tome ve ne znam apsolutno nita. Prvi put se opustio, i iskreno se nasmeio. Postoji jedna legenda, koja potie jo iz vremena stare obavetajne slube, po kojoj smo mi
imali pristup rezultatima strogo poverljivih ispitivanja javnog mnjenja, rezultatima koji nikada nisu objavljivani. Pomalo je to i kao deja igra... Ali je, isto tako, pomalo i istina,
i ta tradicija se, u izvesnoj meri, odrala do danas. I dobro, u
ovom konkretnom sluaju, tajna ispitivanja javnog mnjenja
dala su rezultate identine onima dobijenim putem zvaninih anketa: fifti-fifti, neizvesno do kraja, razlika se meri promilima...

Naruio sam jo dva piva. Bio bi red da doete kod nas

na veeru ree Taner. Mari-Fransoaz e biti drago da vas
vidi. Znam da je njoj mnogo teko da napusti univerzitet. I sa
mnom stvari stoje tako nekako, mada bih, u svakom sluaju,
kroz dve godine morao u penziju... Sve se ovo, oigledno, zavrava na jedan ne ba prijatan nain; ali meni nee smanjiti
penziju, to je sigurno, a bez sumnje mi sleduje i ekstra bonus;
mislim, uostalom, da e oni uiniti sve samo da im ja ne pravim probleme.
Konobar nam je doneo pivo i asu s maslinkama; sada je u
kafeu bilo vie sveta, ljudi su glasno priali, videlo se da se svi
poznaju meu sobom, a neki meu njima pozdravili bi Tanera
kad prou pored naeg stola. Ja sam smazao dve maslinke,
sve vreme se premiljajui; neto mi i dalje nije bilo jasno u
razvoju dogaaja; na kraju krajeva, o tome sam mogao da razgovaram s ovim ovekom, on je o tome neto znao, inilo se
da o mnogim stvarima neto zna; ao mi je sad bilo to sam
na politiki ivot do toga trenutka panju posveivao samo u
onom anegdotskom, povrnom kontekstu.

POKORAVANJE

127

Ono to ja nikako ne razumem rekoh, otpivi gutljaj piva

jeste emu se zapravo nadaju ljudi koji su napali i zauzeli ta
biraka mesta. Jer izbori e se, ta god da bude, odrati kroz
nedelju dana, i to e vojska da uva biralita, a odnos snaga nije se promenio, rezultat e opet biti neizvestan. Izuzev,
moda, ako se ne ustanovi da su za izgrede odgovorni lanovi identitetskih pokreta, to bi korist donelo Muslimanskom
bratstvu; ili da su krivi muslimani, od ega bi koristi imao Nacionalni front.
Ne, to vam mogu rei s punom sigurnou: bie nemogue
dokazati bilo iju odgovornost, ni ovih ni onih; niko to nee
ni pokuavati da dokae. Naprotiv, deavae se neke stvari na
politikom planu, i to u najskorije vreme, verovatno koliko sutra. Prva hipoteza bila bi da se UMP rei da ue u izborni savez
s Nacionalnim frontom. UMP, brat bratu, nije neto naroito,
ve su oni puteni niz vodu; ali i njihova snaga je dovoljna da
se narui ravnotea, da jedna strana odnese prevagu.
Ne znam, ne verujem ja u to mnogo; meni se ini da bi se
to, da je trebalo da se desi, ve desilo, i to pre ko zna koliko
godina.
Potpuno ste u pravu! uskliknu on sa irokim osmehom na licu. U poetku je Nacionalni front bio spreman
na sve samo da ue u koaliciju sa UMP-om, i sebi obezbedi
veinu; potom je, malo-pomalo, poeo da raste, da jaa, na
ta su ukazivala ispitivanja javnog mnjenja; to je, opet kod
UMP-a poelo da izaziva strah. Ne strah od populizma, pa
ni od navodnog faizma Nacionalnog fronta ne, rukovodioci UMP-a nisu zapravo videli nita nedolino u tome da se
preduzme pokoja bezbednosna ili ksenofobina mera, to
bi, naposletku, nailo na masovno odobravanje i u njihovom vlastitom birakom telu, ili dobro sad, u onome to je
od njega ostalo; ali, ako emo po injeninom stanju, UMP
je sada veoma daleko od statusa najpouzdanije stranke u

128

Miel Uelbek

tom savezu; i oni se plae da e ih, ako sklope sporazum s

nekim, taj partner prosto neutralisati, progutati. Tu je, sem
toga, i Evropa, a to je temeljna stavka. Ono za ta se zalae
UMP, kao i Socijalistika partija, jeste nestanak Francuske,
njena integracija u evropsku federaciju. Birai UMP-a, u to
nema sumnje, ne podravaju tu opciju, ali rukovodstvo ve
godinama uspeva, ispotiha, da progura svoju stvar. Ako oni
uu u koaliciju s nekom otvoreno antievropskom partijom,
nee moi da istraju u takvom stavu; dok dlanom o dlan,
raspae se ta koalicija. Zato ja vie verujem u drugu jednu
hipotezu: stvaranje republikanskog fronta, kojem bi priao
i UMP, kao i socijalisti, pa da svi glasaju za Ben Abesa pod
uslovom, razume se, da budu dovoljno zastupljeni u vladi, a
i da se unapred naprave dogovori za predstojee parlamentarne izbore.
Meni i to izgleda teko ostvarivo... U svakom sluaju, ba
iznenaujue.
I ovoga puta imate pravo! On se opet nasmei, stade
da trlja ruke, oito ga je sve ovo mnogo zabavljalo. Jeste
teko ostvarivo, ali iz drugog jednog razloga: teko je zato
to je iznenaujue; zato to je re o neemu to nije vieno bar od Osloboenja naovamo. Dugo se ve struktura
politike igre, iz koje je, nama se makar tako ini, nemogue
izai, zasniva na toj suprotnosti levicadesnica. U sutini,
meutim, nikakvog stvarnog problema tu nema; razlike izmeu UMP-a i Muslimanskog bratstva zapravo su mnogo
manje od razlika izmeu UMP-a i Socijalistike partije. O
tome smo, seam se, razgovarali i kad smo se prvi put sreli;
ako je Socijalistika partija konano digla ruke od nacionalnog obrazovnog sistema, ako je napravila sporazum s Muslimanskim bratstvom, ako je njena antirasistika frakcija
uspela da nadvlada sekularistiku frakciju, to je iskljuivo
zato to su naisto saterani u oak, to su dotakli dno. UMP

POKORAVANJE

129

e biti u lakoj situaciji, zato to su oni jo blii totalnom

raspadanju, a ionako nikada nisu ni najmanjeg znaaja
pridavali obrazovanju, itav taj koncept njima je maltene
stran. S druge strane, UMP i socijalisti bi sad trebalo da se
priviknu na ideju da vladaju zajedno; a to je za njih neto
apsolutno novo, neto totalno suprotno svemu na emu se
zasnivaju njihovi stavovi od asa kad su se pojavili na politikoj sceni.
Ostaje, naravno, i trea mogunost nastavio je on a to
je da se ne desi nita; da nikakav sporazum ne bude postignut, i da i u drugi krug svi uu na istim pozicijama, s istom
neizvesnou. To je, u odreenom smislu, najverovatniji ishod, ali ishod koji je, u isto vreme, krajnje zabrinjavajui. Kao
prvo, nikad u istoriji Pete republike nije konaan ishod izbora
bio ovako neizvestan; potom, i pre svega, nijedna od dve grupacije koje ostaju u utakmici nemaju ni najmanje iskustvo u
vrenju vlasti, kako na dravnom, tako ni na lokalnom nivou;
to su, s politikog stanovita, savreni amateri.
Dovrio je pivo, pa me pogledao onim vrcavim, inteligentnim oima. Ispod prens-de-gal jakne nosio je polo majicu; bio
je dobronameran, bez iluzija, pronicljiv; mora biti i, velika je
verovatnoa da je bio, pretplatnik na izdanja Historia; nije mi
bilo teko da zamislim ukorienu zbirku Historia u biblioteci
pored kamina, na kojoj e se, verovatno, nai i struna dela
tipa Fransafrik, ili pak istorija tajnih slubi u periodu posle
Drugog svetskog rata; nema sumnje da su s njim ve razgovarali autori tih dela, ili e razgovarati uskoro, kad otponu njegovi penzionerski dani u Kersiju; morae da uti kad sagovornik nane pojedine teme, ali e se zato smatrati merodavnim
da progovori na neke druge.
I dobro, je l pao dogovor za sutra vee? upita on poto je
dao konobaru znak da hoe da plati. Navratiu do vaeg hotela da vas pokupim; Mari-Fransoaz e se odueviti, stvarno.

130

Miel Uelbek

Vee je padalo na Konzulski trg, i zalazee sunce bojilo je

beli kamen utomrkim odblescima; stajali smo preko puta
Otela de la Remondi.
Staro je ovo selo, zar ne? upitah ga.
Veoma staro. A i taj naziv, Martel, nije ponelo sluajno...26
Svi znaju da je Karlo Martel potukao Arabljane kod Poatjea 732.
godine, zaustavivi irenje muslimana na sever. To jeste bila
odsudna bitka, koja je oznaila stvarni poetak srednjovekovnog hrianstva; stvari, meutim, nisu bile tako crno-bele,
osvajai se nisu odmah povukli, i Karlo Martel je nastavio da
ratuje protiv njih jo nekoliko godina po Akvitaniji. Godine 743.
odneo je jo jednu pobedu, nedaleko odavde, i odluio je da, u
znak zahvalnosti, sagradi crkvu; na njoj se naao i njegov grb,
tri ukrtena malja. Selo je potom sagraeno oko te crkve, koja
je kasnije unitena, da bi u XIV veku bila ponovo sagraena.
Istina je da su se hrianstvo i islam nebrojeno mnogo puta
susretali na bojnom polju, borba je i danas jedna od glavnih
aktivnosti ljudskog roda, rat je prirodno stanje, kako je govorio
Napoleon. Ali ja sam uveren da je sada doao trenutak da se sa
islamom napravi nagodba, da se ue u savez.
Pruio sam mu ruku, spremajui se da poem. Jeste se on
bio malo i previe uiveo u ulogu veterana tajnih slubi, ostarelog mudraca u penziji i tome slino, ali na kraju krajeva,
suspenzija je jo bila sasvim svea, i razumljivo je bilo da e
oveku biti potrebno vreme da se navikne na tog novog sebe.
U svakom sluaju, drago mi je bilo to me je pozvao da sutradan doem kod njega kui, bio sam siguran da e porto biti
kvalitetan, a i to se veere tie oekivao sam samo najbolje,
nije taj od onih to gastronomiju olako shvataju.
Gledajte sutra televiziju, pratite aktuelna politika zbivanja... ree mi on pre nego to e poi. Mogao bih da se kladim da e se desiti neto.
26 Fr.: martel malj, bat, eki. (Prim. prev.)

Utorak, 31. maj

I zaista, vest je odjeknula malo posle dva po podne: UMP,
UDI27, i Socijalistika partija zakljuili su koalicioni sporazum, stvarajui proireni republikanski front koji e podrku pruiti predsednikom kandidatu Muslimanskog
bratstva. U neumerenom uzbuenju, novinari informativnih emisija smenjivali su se tokom celog popodneva u nastojanjima da saznaju malo vie o uslovima po kojima je
sporazum sklopljen, kao i o raspodeli ministarstava, svaki
put se pozivajui na line sujete politiara, ali i neodlonu
potrebu za nacionalnim ujedinjenjem, kako bi se izvidale
rane koje tite jednu podeljenu zemlju, itd. Sve je to bilo apsolutno predvidivo, moglo se oekivati; ono pak to je tee
bilo predvideti svakako je bio povratak Fransoa Bajrua na
politiku pozornicu, i to u njen prvi plan. Bajru je, zapravo,
prihvatio dil s Muhamedom Ben Abesom; ovaj je najavio da
e, ukoliko pobedi na predsednikim izborima, imenovati
Bajrua za predsednika vlade.
Stari politiar iz Bearna, koji je poraze trpeo na praktino
svim izborima na kojima se kandidovao u prethodnih tridesetak godina, sada je, u saradnji s urednitvima raznih asopisa,
uspeo da u javnosti stvori o sebi sliku uzvienosti, to e rei da
se svaki as fotografisao oslonjen na pastirski tap, odeven u
pelerinu a la istin Bridu, u krajoliku kojim dominiraju livade
27 Unija demokrata i nezavisnih (lUnion de dmocrates et des indpendents).
(Prim. prev.)

132

Miel Uelbek

i oranice, prvenstveno u Laburu.28 Predstava koju je on o sebi

pokuavao da stvori u brojnim intervjuima bila je ona degolovska, slika oveka koji je rekao ne.
Genijalna ideja, to sa Bajruom, apsolutno genijalna!
uzviknuo je Alen Taner onog asa kad me je ugledao, doslovce
sav treperei od ushienja. Priznajem da mi to nikada ne bi
palo na pamet; stvarno je mnogo jak taj Ben Abes...
Mari-Fransoaz me je doekala sa irokim osmehom na licu;
ne samo to se videlo da joj je milo to me vidi ve je i sama
izgledala, generalno, u punoj formi. Posmatrajui je tako upoljenu za kuhinjskom radnom ploom, sve sa aljivom keceljom tipa: Ne derite se na kuvaricu, za to je zaduen gazda,
teko je bilo i zamisliti da je, svega nekoliko dana ranije, doktorandima predavala o izrazito specifinim okolnostima u kojima je Balzak radio na lekturi Beatrise. Pripremila je bila pitice
s pajom ijom i vlacem, ba ukusne. Njen mu, prekomerno
uzbuen, istovremeno je otvorio bocu kaora i bocu soterna,
pre nego to e se dosetiti da bi, apsolutno, prvo trebalo da
probam njegov porto. Uopte mi nije bilo jasno zbog ega bi se
to povratak Fransoaa Bajrua u politiku arenu mogao okvalifikovati kao genijalna ideja, ali Taner e ionako vrlo brzo krenuti
u razradu svoje ideje, u to sam bio siguran. Mari-Fransoaz ga
je posmatrala blagonaklono, s vidnim olakanjem to se njen
mu tako lako saivljava s novom ulogom salonskog vojskovoe u kojoj e ubudue moi asno da se oprobava pred
gradonaelnikom, lekarom, notarom, naposletku pred svim
uglednim metanima, koji i dalje imaju i te kakav znaaj u
svim tim velikim provincijskim varoima, a pred kojima e
on, njen suprug, zauvek sauvati oreol oveka koji je radni
vek proveo u tajnim slubama. Pred njima su, nema zbora, bili
lepi penzionerski dani.

28 Baskijska provincija na krajnjem jugozapadu Francuske. (Prim. prev.)

POKORAVANJE

133

Ono to je kod Bajrua izvanredno, to ga ini nezamenjivim nastavi Taner poletno jeste to to je on savreno
glup, dok je njegov politiki projekt oduvek bio ogranien na
njegovu vlastitu elju da se na bilo koji nain domogne vrhovne vlasti, kako se to kae; nikada taj nije imao, pa se ak
ni pretvarao da ima, makar kakvu linu ideju; u tom smislu,
re je o prilino retkoj pojavi. Zbog toga se on i namee kao
idealno politiko otelovljenje ideje humanizma, tim pre to
samoga sebe doivljava kao Anrija IV, kao velikog mirotvorca
i utemeljivaa meuverskog dijaloga;29 on je, pritom, visoko
kotiran meu biraima katolicima, na koje njegova glupost
deluje umirujue. I upravo je to potrebno Ben Abesu, koji bi
pre svega voleo da ga doive kao olienje jednog neohumanizma, pre nego to e im on predstaviti islam kao jedan zaokrueni oblik tog novog humanizma, a sebe kao ponovnog
ujedinitelja koji, uostalom, nastupa sa savreno iskrenim namerama budui da javno izraava respekt prema svim trima
religijama Knjige.
Mari-Fransoaz nas je pozvala da sednemo za sto; bila je
pripremila salatu od boba s maslakom i odozgo narendanim parmezanom. Ukusna je bila, toliko ukusna da sam na
trenutak izgubio nit prie njenog mua. Katolika, praktino,
vie nema u Francuskoj, govorio je on dalje, ali su zato oni
i dalje privreni nekoj vrsti moralnog uenja; bilo kako bilo,
Ben Abes je od samoga poetka inio sve da pridobije njihovu
naklonost; samo u toku prethodne godine, u Vatikan je iao
najmanje tri puta. Zahvaljujui svom poreklu, on je okruen
aurom oveka koji brine za sudbinu Treeg sveta, ime je uspeo da umiri konzervativni segment birakog tela. Za razliku
od svog nekadanjeg suparnika Tarika Ramadana, optereenog svojim vezama s trockistima, Ben Abes je oduvek pazio
29 Anri IV (15531610), zvani Anri Dobri, vladao je Francuskom od 1589.
do smrti, 1610. (Prim. prev.)

134

Miel Uelbek

da se ne kompromituje eventualnim pribliavanjem antikapitalistikoj levici; liberalna desnica odnela je pobedu u bici
ideja, on je to savreno dobro shvatio, meu mladima je preovladao preduzetniki duh, a nenadmanu trinu privredu u
datom su trenutku svi prihvatili. Istinski genijalna crta muslimanskog lidera ogledala se, meutim, prvenstveno u tome
to je na vreme uvideo da se izbori ubudue nee dobijati na
ekonomskom planu, ve u sferi osnovnih vrednosti, te da e i
tu desnica dati sve od sebe ne bi li pobedila u bici ideja, a da
pritom nee morati ni da se bori. Dok je Ramadan zagovarao
erijat kao jednu novu, to bi znailo revolucionarnu opciju, Ben Abes je govorio o povratku pouzdanim, tradicionalnim
vrednostima, uz primesu egzotike koja svemu daje dodatnu
dra. to se tie obnove porodice i tradicionalnog morala, a
samim tim, posredno, i patrijarhata, pred njim se otvarala
iroka dada, kakvom desnica nikada ne bi mogla da poe,
Nacionalni front naroito, a da ih kao reakcionare, iliti faiste,
ne obelee poslednji ezdesetosmai, te progresivne mumije u izumiranju, u sociolokom smislu potpuno beskrvne, ali
udomljene u medijskim tvravama, odakle i dalje mogu da
bacaju kletve na ova zlehuda vremena i muan ambijent koji
vlada u zemlji; on je, i samo on, pruao zaklon od svake opasnosti. Kao hipnotisana njegovim temeljnim antirasizmom,
levica jo od samog poetka nije bila u stanju ne samo da mu
se suprotstavi nego ni ime da mu pomene.
Mari-Fransoaz nam potom poslui peenu jagnjeu pleku
s restovanim krompirom, i ja poeh da se gubim. Ipak je on
musliman... napomenuh ja zbunjeno.
Jeste! Pa ta? Posmatrao me je, sav blistajui. Musliman
je, ali umeren, i to je ono glavno; on to stalno ponavlja, i to je
istina. Ne treba ga sebi predstavljati ni kao talibana ni kao
teroristu, bila bi to gruba greka; osim prezira, on nikada nije
iskazivao nita drugo prema tim ljudima. Kad o tome govori

POKORAVANJE

135

u svojim tekstovima u rubrici posveenoj pismima italaca

u Mondu, mimo proklamovane moralne osude, tano se kod
njega raspoznaje ta nijansa prezira; on, u sutini, teroriste
smatra amaterima. Ben Abes je, zapravo, jedan izrazito sposoban politiar, bez sumnje sposobniji i lukaviji od ma kojeg
politiara u Francuskoj posle Fransoe Miterana; za razliku od
Miterana, meutim, on ima jednu pravu istorijsku viziju.
Ukratko, vi mislite da katolici nemaju ega da se plae.
Ne samo to nemaju ega da se plae ve imaju mnogo
emu da se nadaju! Znate... poe on, uz osmeh kao da se
izvinjava. Ima deset godina kako okapavam nad sluajem
Ben Abesa, i mogu rei, bez preterivanja, da sam jedan od ljudi u Francuskoj koji ga najbolje poznaju. Celu svoju karijeru
posvetio sam, praktino, praenju islamistikih pokreta. Prvi
sluaj na kojem sam radio bio sam u to vreme sasvim mlad,
jo sam uio na Sen-Sir-o-Mon-dOru bili su napadi 1986.
u Parizu, za koje se na kraju ispostavilo da je iza njih stajao
Hezbolah i, indirektno, Iran. Posle su doli Alirci, pa Kosovari, zatim pokreti koji su bili direktnije povezani s Al-Kaidom,
pa onda vukovi samotnjaci... Nikada to nije prestajalo, samo
su se vidovi menjali. Po nudi, im je Muslimansko bratstvo
stvoreno, odmah se nalo pod naom lupom. Godine i godine
prole su pre nego to smo se konano uverili da, ako Ben
Abes zaista ima neki program, pa ak i program izrazito ambiciozan, to nema ama ba nikakve veze sa islamskim fundamentalizmom. Po ultradesniarskim krugovima tada se
proirila ideja da e hriani, onoga asa kad muslimani dou
na vlast, neizbeno biti dovedeni u status dimija30, graana
drugog reda. Dimijstvo uistinu spada u red glavnih naela islama; ali u praksi je status dimija krajnje fleksibilan. Islam se
protee na ogromnom geografskom prostoru; verski obiaji u
30 Dhimmi graanin-podanik muslimanske drave koji nije muhamedanske vere. (Prim. prev.)

136

Miel Uelbek

Saudijskoj Arabiji nemaju nikakve veze s onima koje sreemo

u Indoneziji, ili pak u Maroku. to se Francuske tie, apsolutno sam ubeen bio bih spreman da se opkladim da hrianima nee biti nametnuta nikakva ogranienja u ispovedanju vere, ve da e donacije namenjene katolikim centrima
i odravanju verskih objekata biti, tavie, poveane oni to
sebi mogu da dozvole, budui da e subvencije koje e petromonarhije davati damijama biti jo vee. A na prvom mestu,
pravi neprijatelj muslimana, ono ega se oni plae i to mrze
iznad svega, nije katolianstvo; ne, to je sekularizam, laicizam, materijalistiki ateizam. U njihovim oima, katolici su
verujui, katolianstvo je jedna od religija Knjige; re je, dakle,
iskljuivo o tome kako da se katolici ubede da uine taj jo jedan korak, da preu u islam; eto kako muslimani uistinu vide
hrianstvo, to je to njihovo izvorno vienje.
A Jevreji? Ovo mi se omaklo, nisam uopte bio nameravao da postavim to pitanje. Slika Mirijam kako lei u mom
krevetu, u majici, onog naeg poslednjeg jutra, slika njene
male, oble guze, nakratko mi proe kroz glavu; nasuh sebi
punu veliku au kaora.
A... on se ponovo nasmei. to se Jevreja tie, situacija je oigledno malo komplikovanija. Teorija je u naelu ista,
judaizam je religija Knjige, islam priznaje Avrama i Mojsija
kao proroke; u praksi, u muslimanskim zemljama odnosi s
Jevrejima esto su mnogo tei nego sa hrianima; i naravno,
sve je zatrovalo to palestinsko pitanje. Postoje, dakle, odreene manje frakcije pod okriljem Muslimanskog bratstva koje
prieljkuju odmazdu prema Jevrejima; ja, meutim, verujem
da te frakcije nemaju nikakve anse da odnesu prevagu. Ben
Abes je oduvek vodio rauna o negovanju dobrih odnosa s
velikim rabinom Francuske; moda e, ipak, s vremena na
vreme malo olabaviti dizgine, pustiti malo na volju svojim
ekstremistima; jer ako on zaista misli da navede veliki broj

POKORAVANJE

137

hriana da pree u njegovu veru a nemamo nikakvih dokaza da tako neto nije izvodljivo onda svakako ne gaji ne
znam kakve iluzije u pogledu Jevreja. Mislim da se on, u sutini, nada da e oni sami doneti odluku da napuste Francusku da emigriraju u Izrael. U svakom sluaju, u jedno mogu
da vas uverim, a to je da njemu na pamet ne pada da ugrozi
svoje line ambicije koje su ogromne tek da bi ugodio palestinskom narodu. Zauujue malo ljudi proitalo je ono to
je on pisao na poetku istina je da su ti tekstovi objavljeni
u prilino nepoznatim geopolitikim revijama. Ali ono to on
stalno pominje, i to ba bode oi, jeste Rimsko carstvo u Ben
Abesovim oima, cela evropska konstrukcija nije nita drugo
do sredstvo da ostvari tu hiljadugodinju ambiciju. Oko toga
e on izgraditi svoju spoljnu politiku oko izmetanja teita
Evrope ka jugu; ve postoje organizacije koje deluju u tom
pravcu, na primer Savez za Mediteran. Prve zemlje koje bi
mogle da pristupe toj novoj evropskoj konstrukciji svakako
e biti Turska i Maroko; potom na red dolaze Tunis i Alir.
Dugoronije gledano, tu je i Egipat to je ve jedan krupniji
zalogaj, ali upravo onaj koji e biti presudan. Uporedo s tim,
moe se raunati da e se evropske institucije koje su u
ovom trenutku sve samo ne demokratske razvijati vie u
nekom referendumskom pravcu; logina posledica toga bie
da svi glasaju za jednog, zajednikog evropskog predsednika.
U tom kontekstu, evrointegracija zemalja koje su ve prenaseljene i demografski dinamine, kao to su Turska i Egipat,
mogla bi da odigra kljunu ulogu. Istinska Ben Abesova ambicija, ubeen sam u to, jeste da u jednom trenutku postane
prvi izabrani predsednik Evrope jedne proirene Evrope,
u ijem e sastavu biti zemlje mediteranskog basena. Valja,
pritom, imati u vidu da su njemu tek etrdeset tri godine
makar se on, da bi ugodio birakom telu, trudi da izgleda stariji tako to neguje stomak i nee da farba kosu. U izvesnom

138

Miel Uelbek

smislu, stara Bat Jeor31 jeste bila u pravu, s onom svojom

fantazijom o zaveri da se stvori Evrabija; ona, meutim, naisto grei kad zamilja kako e taj evromediteranski svet u
odnosu na monarhije Zaliva biti u podreenom poloaju; tu
emo, naprotiv, imati posla s jednom od vodeih ekonomskih
sila sveta, koju e ostali u svakom pogledu tretirati kao sebi
ravnu. udna se igra u ovom trenutku igra oko Saudijske Arabije i ostalih petromonarhija; Ben Abes je sasvim spreman
da se, bez zadrke, okoristi njihovim petrodolarima, ali nema
nameru da pristane ni na kakvo odricanje od suvereniteta.
On, u izvesnom smislu, ini isto ono to je svojevremeno bila
De Golova ambicija, ambicija da Francuska vodi jednu veliku politiku prema arapskom svetu, i ja vas uveravam da Ben
Abes ne oskudeva u saveznicima, ukljuujui tu i monarhije
u Zalivu, koje su, opet, zbog svoje pozicije u odnosu na Amerikance primorane da gutaju uvrede i trpe u tom neugodnom
poloaju prema ostatku arapskog sveta, ali zato sada ve poinju da razmiljaju o mogunosti da bi jedna saveznica kao
to je Evropa, organski manje povezana s Izraelom, za njih
eventualno bila znatno bolji izbor...

Zautao je; bez prekida je govorio vie od pola sata. Pitao

sam se da li namerava da napie knjigu, sada kad se praktino penzionisao, da li e pokuati svoje ideje da baci na papir.
Meni je to to je on govorio bilo interesantno; interesantno, u
svakom sluaju, za ljude koje zanima istorija. Mari-Fransoaz
donese desert, landsku gibanicu s jabukama i orasima. Odavno nisam tako dobro jeo. Posle veere trebalo je da preemo
u salon i tamo pijemo baz-armanjak; upravo to smo i uinili. Smekan karakteristinom aromom alkohola, zagledan u
31 Britanska pesnikinja jevrejskog porekla roena i odrasla u Egiptu. (Prim.
prev.)

POKORAVANJE

139

blistavu elu nekadanjeg pijuna i njegov karirani sako, pitao

sam se ta li taj ovek intimno misli o svemu tome. Kakvo
bi miljenje mogao imati neko ko je itav svoj ivot posvetio
istraivanju lica i nalija? Verovatno nikakvo, i ne bi me udilo
da on uopte i ne izlazi na glasanje; previe toga je znao.
To to sam pristupio francuskim tajnim slubama produi on, sad neto smirenijim tonom to je svakako zato to
sam kao dete bio opinjen pijunskim priama; ali, isto tako,
zato to sam, verujem, od oca nasledio rodoljublje, da, to me
je kod njega impresioniralo. Moj otac je roen 1922, razumete
vi to! Te godine ba! Od samoga poetka prikljuio se Pokretu
otpora, krajem juna meseca devetsto etrdesete. Ve je u njegovo vreme francusko rodoljublje, kao kategorija, bilo pomalo
izgubilo na ceni moe se rei da je na patriotizam roen
u Valmiju 1792, a da je poeo da zamire u rovovima Verdena
devetsto sedamnaeste. Neto malo vie od jednog veka je potrajao, a to je, u sutini, malo. Ko jo danas u to veruje? Nacionalni front, istina, odrava privid da veruje u rodoljublje, ali
ima u toj njihovoj veri neeg toliko nesigurnog, toliko beznadenog... to se ostalih partija tie, one su se ve nedvosmisleno opredelile za utapanje Francuske u Evropu. I Ben Abes
veruje u Evropu, on, tavie, u nju veruje vie od svih ostalih,
ali drugaije s njim stoje stvari, on ima jednu ideju Evrope,
jedan istinski civilizacijski projekt. Njegov najvii uzor je, u
sutini, car Avgust; a to nipoto nije osrednji uzor. Sauvani
su, znate, Avgustovi govori pred Senatom, i siguran sam da ih
je Ben Abes paljivo prouio... Poznajete li Rokamadur? upita me on iznenada; ja sam ve bio zadremao, i odgovorih mu
da ne poznajem, da mi se bar ini da ne poznajem, osim ako,
moda, neto nisam gledao na televiziji.
Trebalo bi da odete tamo. Dvadesetak kilometara odavde svega; apsolutno bi trebalo da odete. Rokamadur je, kao
stecite hodoasnika, bio jedno od najslavnijih mesta u

140

Miel Uelbek

hrianskom svetu, znate. Henri Plantagenet, sveti Dominik,

sveti Bernard, sveti Luj, Luj XI, Filip Lepi... Svi su oni dolazili da
kleknu pred Crnom Bogorodicom, svi su se, na kolenima, peli
uz stepenice to vode ka svetitu, ponizno molei za oprotaj
svojih grehova. U Rokamaduru e vam se ukazati prilika da
se stvarno uverite u kojoj je meri srednjovekovno hrianstvo
bilo jedna velika civilizacija.

Priseam se, kao kroz maglu, Uismansovih reenica o srednjem veku, taj armanjak je bio apsolutno fenomenalan, razmiljao sam o tome da mu odgovorim, da bih tek potom uvideo kako nisam u stanju da izgovorim razgovetnu misao. Na
moje veliko iznenaenje, on, glasom postojanim i ritminim,
poe da deklamuje Pegija:32
Sreni su to padoe za tlo od pti,
S tim da to zbilo se u pravednom ratu.
Sreni su to padoe za zemnu platu.
Sreni to s dostojanstvom odoe ljudi.
Teko je razumeti druge, saznati ta se krije u dubinama
njihovih dua, i bez pomoi alkohola to nam moda nikada
ne bi ni polo za rukom. Iznenaujue je i dirljivo bilo videti
ovog ostarelog oveka, urednog, negovanog, kultivisanog i ironinog, kako recituje pesme:
Sreni su to padoe u boju silnom,
Usnuli pod suncem, sa Bogom u zeni.
Sreni su to padoe blagosloveni,
Pogrebeni, uz poast, s pesmom umilnom.

32 arl Pegi (18731914), francuski pesnik i esejista. (Prim. prev.)

POKORAVANJE

141

Vrteo je glavom rezignirano, tuno ak. Vidite, od druge

strofe pa nadalje, da bi pesmi dao veliinu, on mora da priziva
Boga. Sama ideja otadbine nije dovoljna, ona se mora povezati s neim jaim, s jednom mistikom viega reda; i tu vezu
on iskazuje sasvim jasno, poev od sledeih stihova:
Sreni za zemaljske gradove su pali
Boijega grada telo sad su oni
Za ognjite pali, za oganj milosni
Za poasti sitne to dom oev kali.
Jer oni su slika, a i prapoelo,
Telo, Bojeg doma prag u pokuaju,
Sreni li su pali u tom zagrljaju,
U tom stisku asti i zaveta zemnog.
Francuska revolucija, Republika, otadbina Da, moglo
je to biti uzrok neemu; neemu to je potrajalo, eto, malo
vie od jednog veka. Srednjovekovno hrianstvo je trajalo
due od hiljadu godina. Znam da ste vi specijalista za Uismansa, rekla mi je Mari-Fransoaz. Ali, po mom miljenju,
niko nije uao u duu srednjovekovnog hrianina tako duboko kao Pegi koliko god on bio republikanac, laik, drajfusovac. Isto je tako dobro osetio da istinsko boanstvo srednjeg
veka, ivo srce srednjovekovne pobonosti, nije ni Otac, pa
ak ni Isus Hrist; to je Majka Boija. I to ete osetiti tamo, u
Rokamaduru

Znao sam da su njih dvoje bili nameravali da se sutradan,

ili kroz dva dana, vrate u Pariz kako bi se pripremili za selidbu. U ovom trenutku, poto su zakljueni sporazumi meu
strankama vladajueg, proirenog republikanskog fronta, oko

142

Miel Uelbek

rezultata drugog izbornog kruga nije vie bilo nikakve sumnje, pa je i njihov odlazak u penziju postao ista izvesnost.
Odlazei, poto sam najiskrenije estitao Mari-Fransoaz na
njenom kulinarskom talentu, na pragu sam se oprostio od
njenog mua. Bio je popio gotovo isto koliko ja, a ipak je bio
u stanju da napamet recituje itave Pegijeve strofe, to me
je pomalo i impresioniralo. to se mene tie, nisam bio ubeen da su republika i rodoljublje mogli biti uzrok neemu,
ako to neto nije neprekinuti niz glupavih ratova, ali Taner, u
svakom sluaju, nije bio ni izbliza izlapeo, tavie, ja bih lino voleo da budem takav kad doem u njegove godine. Siao
sam niz onih nekoliko stepenica, do nivoa ulice, okrenuo se
ka njemu i rekao:
Otii u do Rokamadura.

Turistika sezona jo nije bila u punom jeku, i ja sam lako

naao sobu u hotelu Lep pogled, fino smetenom u samom
srcu srednjovekovnog grada; panoramski restoran dominirao
je dolinom reke Alzu. Pogled uistinu jeste bio impresivan, i
privlaio je ogroman broj gostiju. Neprekidno smenjivanje turista, pridolih sa sve etiri strane sveta, uvek pomalo drukijih, i uvek pomalo slinih, s kamericama u rukama, to zadivljeni obilaze ovaj mete od kula, grudobrana, soba za molitvu i
kapela naikanih na litici, u meni je, ve posle nekoliko dana,
pobudilo utisak da sam iskoraio iz istorijskog vremena, tako
da sam, u veernjim asovima druge izborne nedelje, maltene jedva i obratio panju na ubedljivu pobedu Muhameda
Ben Abesa. Prepustio sam se, lagano, sanjarskom nedelanju, i
premda je u hotelu internet veza besprekorno funkcionisala,
ja sam konano prestao onoliko da se brinem zbog dugog Mirijaminog utanja. U oima samog vlasnika hotela, kao i celog
hotelskog osoblja, sada sam bio svrstan u odreeni fah: neenja, neenja pomalo kulturan, pomalo tuan, nesklon bogzna
kakvom provodu opis je, u sutini, i bio taan. Za njih sam
ja, naposletku, bio od onih muterija s kojima nikad nemaju
problema, a to je bilo najvanije.
Bio sam moda ve nedelju-dve u Rokamaduru kad mi je,
najzad, stigao njen mejl. Mnogo mi je pisala o Izraelu, o potpuno jedinstvenom ambijentu koji tamo vlada izvanredno
dinamian i radostan ambijent, s tim to se uvek u pozadini

144

Miel Uelbek

osea neka tragedija. Moe to ba udno da izgleda, pisala mi

je ona, da ovek napusti jednu zemlju Francusku zato to
se plai da mu u njoj, hipotetiki, preti opasnost, da bi se preselio u zemlju gde su opasnosti uvek tu i gde u njima nema
nieg hipotetikog jedno disidentsko krilo Hamasa upravo
je, naime, bilo odluilo da se upusti u novu seriju akcija, i
svakog dana, ili skoro svakog dana su se bombai samoubice
naoruani eksplozivom dizali u vazduh po restoranima, autobusima. Jeste to bilo neobino, ali kad ovek doe na lice
mesta, moe to da razume; jer Izrael je, od svoga nastanka,
sve vreme u ratu, bombaki napadi i borbe tu su neto to se
ne moe izbei, neto prirodno, bilo kako bilo, nije to razlog da
ovek ne uiva u ivotu. Uz mejl mi je poslala i dve svoje fotografije, u bikiniju, snimljene na plai u Tel Avivu. Na jednoj
od tih fotki, snimljenoj iz zadnjeg poluprofila, u trenutku dok
ona skae u more, vrlo dobro su se videli njeni guzovi, i meni
je poeo da se die, obuze me neodoljiva potreba da milujem
to dupe, u akama osetih neko bolno peckanje; neverovatno
je bilo koliko sam se dobro seao njenog dupeta.
Dok sam gasio raunar, shvatio sam da, ni u jednom jedinom
trenutku, nije pomenula eventualni povratak u Francusku.

Jo od samog poetka boravka u Rokamaduru, prelo mi je

u naviku da svakodnevno odlazim do Kapele Nae Gospe i da
nekoliko minuta posedim ispred Crne Bogorodice iste one
koja je, hiljadu godina ranije, bila povod tolikim hodoaima, one pred kojom su na kolena padali toliki sveci i kraljevi. Neobina je bila ta skulptura, koja je svedoila o jednom
potpuno iezlom svetu. Bogorodica je sedela vrlo uspravno;
njeno lice sa zatvorenim oima izgledalo je tako daleko, kao
da je nezemaljsko; na glavi je nosila dijademu. Mali Isus
koji, zaista, nije ni imao crte deteta, ve vie odraslog oveka,

POKORAVANJE

145

pa ak i starca sedeo je u njenom krilu, takoe izrazito uspravnih lea; i njemu su oi bile zatvorene, a lice otrih crta,
mudro i mono; na glavi je nosio krunu. Ni trunke nenosti,
ni trunke materinskog zanosa nije bilo u njihovom dranju.
Nije tu, zapravo, predstavljeno bilo dete Isus; bio je to, ve,
kralj sveta. Njegova blagost, utisak duhovne snage, neke neopipljive sile koja se oko njega iri sve je to bilo gotovo zastraujue.
Ova nadljudska predstava bila je svojevrsni antipod onom
namuenom, napaenom Hristu u vienju Matijasa Grinevalda, onom Hristu koji je ostavio tako snaan utisak na
Uismansa. Uismansov srednji vek jeste srednji vek gotike,
pozne gotike ak; patetian, realistian i moralistian, ve
je taj srednji vek blii renesansi nego romanikoj epohi. Prisetih se, tako, razgovora koji sam jednom prilikom godine
otada behu prole vodio s jednim profesorom istorije sa
Sorbone. Poetkom srednjeg veka, objasnio mi je on, pitanje
individualnog rasuivanja nije se maltene ni postavljalo jo;
tek znatno kasnije, kod Hijeronimusa Boa, pojavljuju se one
zastraujue predstave, gde Isus Hrist razdvaja kohortu izabranih od legije prokletih; gde avoli odvlae grenike koji
nisu hteli da se pokaju na muke paklenske. Romanika vizija
bila je drugaija, mnogo vie unanimistika; verujui je, po
smrti, ulazio u stanje dubokog sna, i stapao se sa tlom. Jednom, kad sva proroanstva budu ispunjena, u vreme drugog
dolaska Hristovog, ceo hrianski narod, ujedinjen i proet
duhom zajednitva, ustae iz svoga groba, oiveti u svoj slavi tela svojega, da bi krenuo putem raja. Pojmove moralnog
suda, individualnog rasuivanja, pa i individualnosti kao takve ljudi romanike nisu ba najbolje razumevali, a sada
sam i ja oseao kako se moja individualnost rastae u tim
mojim, sve duim i duim, sanjarenjima pred Bogorodicom
Rokamadurskom.

146

Miel Uelbek

Bilo je ve, meutim, krajnje vreme da se vratim u Pariz,

ve je sredina jula bila, prolo je vie od mesec dana kako
sam doao ovamo, zakljuio sam jednog jutra, iznenadivi
samoga sebe; istinu govorei, razloga za urbu nisam imao,
stigao mi je bio mejl od Mari-Fransoaz, koja je bila u kontaktu
s drugim kolegama; od univerzitetskih vlasti nikome jo nije
bila stigla nikakva poruka, zbrka je bila potpuna. Na jednom,
opet, irem planu u meuvremenu su odrani parlamentarni
izbori, okonani predvidivim rezultatom, na osnovu kojih je
formirana vlada.
U selu su ve poele da se odravaju turistike manifestacije, na prvom mestu one gastronomske, ali isto tako i kulturne,
i vee uoi polaska, dok sam se vraao iz redovne posete Kapeli Nae Gospe, sluajno naleteh na neko predavanje o Pegiju. Seo sam u pretposlednji red; poseta je bila slaba, preteno
su to bili mladii u dinsu i polo majicama, i svi su imali ta
otvorena, bratska lica koja se, ne znam ni ja kako, stalno viaju kod mladih katolika.
Majko, evo sinova tvojih, boraca.
Neka im ne sude k to duhu se sudi.
Nek sude im k odmetnicima hudim
to vraaju s kradom, putem praotaca.
Aleksandrinci su, u pravilnom ritmu, odjekivali u tiini, a ja
sam se pitao ta ovi mladi katolici humanitarci uopte mogu
kod Pegija da razumeju, mogu li da shvate njegovu rodoljubivu i nasilnu duu. Dikcija glumca koji je kazivao stihove bila
je zaista izvanredna, inilo mi se, inae, da je re o poznatom
pozorinom glumcu, bie da glumi u Komedi fransez, ali mora
biti da, isto tako, i u filmovima igra, imao sam utisak da sam
negde ve bio video njegovu fotografiju.

POKORAVANJE

147

Majko, evo ti dece, i silne vojske.

Neka im ne sude po jadu i bedi.
Nek ih Bog pokropi tlom ovijem ednim
to ih stroi, a koje voljahu svojski.
Glumac je bio Poljak, sada sam u to bio siguran, ali nikako
nisam mogao da mu se setim imena; moda je i on bio katolik,
neki glumci jesu vernici, i istina je da se bave vrlo udnovatim
zanimanjem, gde oveku ideja o Provienju moe delovati verodostojnije nego to je to sluaj kod drugih profesija. A ovi
mladi katolici, vole li i oni svoju zemlju, pitao sam se ja. Jesu li
i oni spremni da poloe svoj ivot za nju? to se mene tie, ja
sam se oseao spremnim da poloim ivot, ali ne iskljuivo za
svoju zemlju, oseao sam se generalno spremnim da poloim
ivot, bio sam u jednom stvarno udnom stanju, inilo mi se
da se Bogorodica vinula, da se uzdigla sa svog pijedestala i da
se sad nadnosi nad nama, a mali Isus kao da e svaki as da
se odvoji od nje; imao sam utisak da bi u tom asu dovoljno
bilo da on podigne desnu ruku, i da svi pagani i idolopoklonici
budu zbrisani s lica zemlje, a njemu da budu predati kljuevi
sveta, i kao velmoi, i kao posedniku, i kao gospodaru.
Majko, izgubljenih ti sinova eno.
Neka im ne sude po zluradu glasu.
Primi ih, bludne, u sabornom asu.
Neka klonu na rukama tvojim, sneno.33
Moda sam, prosto-naprosto, bio gladan, prethodne veeri
bio sam zaboravio da jedem, i moda bi bolje bilo da se odmah vratim u hotel, da sednem lepo, uzmem nekoliko pajih
bataka, a ne da ovde stojim i ekam da se skljokam izmeu

33 Stihove arla Pegija prepevao Vladimir D. Jankovi. (Prim. ured.)

148

Miel Uelbek

dve klupe, kao rtva jedne mistine hipoglikemije. Opet mi

misli odletee ka Uismansu, ka bolnom i sumnjom proetom
preobraenju njegovom, ka njegovoj oajnikoj elji da postane deo jedne vere.

Ostao sam tu do kraja predavanja, ali sam na kraju doao

do zakljuka da bih, uprkos velikoj lepoti samog teksta, vie
voleo da sam tog poslednjeg dana u kapelu otiao sam. Bilo
je u toj ozbiljnoj skulpturi neeg drugog, ne te povezanosti
s jednom otadbinom, jednom zemljom, niti sa velianjem
muevne snage vojnika; pa ak ni elje, detinje, u srcu jedne
majke. Bilo je tu neeg tajanstvenog, svetenikog i kraljevskog to ni Pegi nije mogao da razume, a kamoli Uismans.
Sutradan ujutro, poto sam se spakovao i platio hotel, vratio
sam se u Kapelu Nae Gospe, sada opustelu. Majka Boija ekala je u senci, smirena i neuvela. Imala je tu zatitniku snagu, imala je mo, ali ja sam oseao da, malo-pomalo, gubim
kontakt s njom, da se ona udaljava od mene, nestaje u prostoru i vekovima, dok ja sedim tu, na toj klupi, zgren, ogranien.
Posle jedno pola sata, ustao sam, Duh me je ve bespovratno
bio napustio, i ja, opet utoren u to naeto, propadljivo telo,
ojaen sioh niz stepenice i zaputih se ka parkiralitu.

IV

Na povratku u Pariz, kad sam stigao do naplatne rampe

u Sent-Arnou, ostavivi za sobom Savinji-sir-Or, Antoni,
a potom i Monru, pa skrenuvi ka ulazu u grad kod Port
dItali, znao sam da se vraam jednom ivotu bez radosti,
ali ivotu koji nije prazan ve, naprotiv, prepun sitnih oblika agresije; kao to sam i oekivao, uostalom, neko je moje
odsustvo iskoristio da zauzme parking-mesto koje mi je pripadalo kao stanaru zgrade; malo je i neka voda iscurela iz
friidera; nikakve druge tete u stanu nije bilo. Doekalo me
je potansko sandue nabubrelo od raznorazne pote, ukljuujui i pisma na koja se moralo odgovoriti u to kraem
roku. Da bi ovek, u administrativnom smislu rei, ispravno
iveo, on mora, manje-vie, neprestano da bude tu, da bude
prisutan; svako due odsustvovanje moe vas dovesti u neugodan poloaj jal prema ovoj, jal prema onoj instituciji;
odmah sam znao da e mi trebati nekoliko radnih dana da
iz svega toga isplivam. Pristupio sam, odmah, gruboj trijai,
odbacujui one najbeznaajnije reklame, a pritom gledajui
da sauvam sve ciljane ponude (tri luda dana kod Ofis Depoa,
rasprodaje kod Kobrazona), pre nego to u pogled ponovo
uprti ka nebu, jednolino sivom. Proveu tako nekoliko narednih sati, u pravilnim vremenskim razmacima dolivajui
rum u au, pre nego to u se, konano, baciti na gomilu
prispelih pisama. Prva dva bila su od mog drutva za uzajamno osiguranje; obavetavali su me da ne postoji mogunost

154

Miel Uelbek

odobravanja odreenih zahteva za povraaj sredstava, i pritom me pozivali da iste zahteve obnovim tako to u priloiti
fotokopije odreenih dokumenata; ja sam se na takvu potu
ve bio navikao, poslovino na to nisam odgovarao. Tree pismo me je, naprotiv, iznenadilo. Poslato je bilo iz optine u
Neveru, odakle su mi uputili izraze najiskrenijeg sauea
povodom upokojenja moje majke, obavetavajui me pritom
da je telo prebaeno na gradski Medicinsko-pravni institut,
te da mogu slobodno da im se obratim za sve; pismo je bilo
od utorka, 31. maja. Brzo sam pogledom preleteo preko te
hrpe; pisali su mi bili opet 14. juna, pa jo jednom, 28. Konano me je, dana 11. jula, neverska optina obavestila da je,
u skladu s lanom L 2223-27 Opteg zakona o teritorijalnim
kolektivitetima, optina na sebe preuzela dunost da sahrani moju majku na parceli gradskog groblja na kojem se nalazi zajednika grobnica. Na raspolaganju sam imao rok od pet
godina da naloim da se izvri ekshumacija lea, kako bi on
potom bio sahranjen u zasebnu grobnicu; po isteku tog roka,
telo e biti spaljeno, a pepeo rasut po vrtu seanja. U sluaju
da zatraim tu ekshumaciju, na meni e biti da izmirim trokove koje je podnela optinska uprava pogrebna kola, etiri
nosaa, sve u svemu, da platim sahranu.
Nisam ja, svakako, bio mislio da moja majka vodi neki intenzivan drutveni ivot, da prisustvuje javnim predavanjima
o prekolumbovskim civilizacijama, ili da tri po nivernjanskim romanikim crkvama u drutvu svojih vrnjakinja; iznenadilo me je, ipak, saznanje da je ivela u takvoj, potpunoj samoi. Pokuali su oni verovatno da stupe u kontakt i s mojim
ocem, i njemu su slali pisma, ali im nije odgovorio. Neugodno
je, ipak, bilo razmiljati o tome kako je pokopana na parceli
namenjenoj nemajuima (tako se, doznao sam tragajui po
internetu, nekada zvao deo groblja na kojem se nalazila zajednika grobnica), i ja se upitah kakva li je sudbina mogla

POKORAVANJE

155

zadesiti njenog francuskog buldoga (drutvo za zatitu ivotinja, direktna eutanazija?).

Odloio sam, potom, u stranu raune i izvetaje o direktnom zaduivanju, proste papire koje posle samo treba razvrstati u odgovarajue koverte, da bih se usredsredio na korespondenciju s dvema bitnim instancama, onima koji ine
ivot jednog oveka: sa zdravstvenim osiguranjem i s poreskom slubom. Nisam imao hrabrosti odmah da se bacim
na to, pa sam odluio da izaem da se proetam po Parizu
pa dobro sad, moda i ne ba po Parizu, preterano bi to bilo
rei; ograniiu se na to da se ovog, prvog dana proetam
po kraju.
Dok sam ekao lift, shvatio sam da mi nije stiglo nita od
univerzitetskih vlasti. Vratio sam se do stana da pogledam
sve to mi je stiglo iz banke; plata mi je bila uplaena, sasvim normalno, krajem juna; status mi je, dakle, i dalje bio
neizvestan.

Promena politikog reima nije ostavila vidnih tragova u

mome kraju. Kompaktne grupe Kineza i dalje su se tiskale
oko kladionica, s listiima za klaenje u rukama. Ostali su
jurcali naokolo kao ludi, nosei pecivo od pirinanog brana,
soja-sos, mango. Nita, pa ak ni jedan muslimanski reim
nije, izgleda, mogao da uspori njihovu neprekidnu aktivnost
islamski prozelitizam, kao pre njega i hrianski nauk, verovatno e se rastoiti u okeanu te bezmerne civilizacije ne
ostavivi za sobom nikakvog traga.
Krstario sam tako po ajnataunu neto malo vie od jednog sata. Parohija Sent-Ipolit i dalje je pozivala graanstvo da
se upie na kurseve mandarinskog jezika i kineske kuhinje;
flajeri za veeri Asia Fever u Mezon-Alforu i dalje su bili u opticaju. Nije se, zapravo, video nijedan znak preobraaja osim

156

Miel Uelbek

nestanka koer prodavnice ean Kazina; ali taj veliki prodajni

lanac oduvek se odlikovao prilagodljivou.
Situacija je bila neto drugaija u trnom centru Itali 2.
Kao to sam i nasluivao, prodavnice Denifer vie nije bilo,
a na njenom mestu sada se nalazila neka prodavnica organskih provansalskih proizvoda, nudei muterijama esencijalna ulja, ampon od maslinovog ulja i meda s raznim aromama neplodnih ravnica. Iz razloga tee objanjivih, ali bez
sumnje povezanih iskljuivo s ekonomskim motivima, ispostava Savremenog mukarca, smetena inae u prilino pustoj
zoni, na drugom spratu, takoe je bila zatvorila vrata, a da
namesto nje jo niko nita nije otvorio. Promena, suptilna,
najpre se, meutim, ogledala na samom svetu koji se ovde
mogao sresti. Kao i svi trgovinski centri premda, razume
se, na nain mnogo manje spektakularan nego to je to sluaj s onima na Defansu ili na Halama centar Itali 2 oduvek
je privlaio nezanemarljivu koliinu oloa, kojega sada nije
bilo ni od korova. Promenilo se i odevanje kod ena, to sam
osetio odmah ne stigavi ak ni da taj preobraaj podvrgnem
analizi; broj velova kakve nose muslimanke jedva da je porastao, nije u tome bila stvar, morao sam gotovo itav sat da se
etam da bih, odjednom, shvatio ta se to promenilo; sve su
ene, naime, nosile pantalone. Posmatranje enskih butina,
mentalna slika na osnovu koje svest rekonstruie oblik pike
u taki njihovog susretanja, proces ija je mo izazivanja uzbuenja direktno proporcionalna duini razgolienih nogu;
sve je to kod mene ilo u toj meri mimo volje, mahinalno,
genetiki na izvestan nain, da nisam odmah ni shvatio ta
se desilo, nije mi, jednostavno, ilo u glavu, ali to je bilo to
sukanja i haljina vie nije bilo. Rasprostranjen je, pritom,
bio novi jedan odevni predmet, neka vrsta duge pamune
bluze, koja je padala do sredine butina, oduzimajui svaku
realnu privlanost tesnim pantalonama koje bi neke ene

POKORAVANJE

157

eventualno mogle da obuku; to se kratkih pantalonica tie,

tako neto, oigledno, vie nije dolazilo u obzir. Zagledanje
enskih dupet, minimalna matarska uteha, takoe je, dakle, postalo neizvodljivo. Preobraaj je, znai, bio i te kako u
toku; veliki preokret nedvosmisleno je poeo. Nekoliko sati
skakanja s kanala na kanal kue TNT nije mi pomoglo da
razotkrijem bilo kakve dodatne promene; ali erotske emisije
na televiziji ionako behu, odavno ve, izale iz mode.

Tek dve nedelje posle povratka u grad stiglo mi je pismo s

Pariza III. Po novom statutu islamskog univerziteta Pariz-Sorbona, meni je zabranjeno da nastavim s profesorskim aktivnostima; Rober Redie, novi predsednik univerziteta, svojeruno je potpisao pismo u kojem izraava duboko aljenje,
ali i uverava da uzrok nipoto nije u kvalitetu mog univerzitetskog rada. Preda mnom je, razume se, otvorena mogunost da karijeru nastavim na nekom sekularnom univerzitetu; ako bih, ipak, radije odustao od toga, islamski univerzitet
Pariz-Sorbona postarae se da odmah pone da mi isplauje
penziju, iji bi meseni iznos pratio inflaciju, a u ovom trenutku iznosio bi 3472 evra. Bila mi je otvorena mogunost da
zakaem sastanak u administrativnoj slubi u cilju preduzimanja neophodnih koraka.
Triput uzastopce sam proitao pismo pre nego to u poverovati u ono to pie. Iznos je, do u evro, bio onoliki koliki
bi mi sledovao da sam u penziju otiao sa ezdeset pet leta,
s punim radnim staom. Oni su zaista bili spremni na velike
finansijske rtve samo da izbegnu talasanje. I bez sumnje su
pridavali neumereno veliki znaaj univerzitetskim profesorima i njihovom potencijalu da nakode, njihovoj sposobnosti
da povedu kampanju, da protestuju. Odavno je zvanje univerzitetskog profesora bilo nedovoljno da oveku omogui pristup rubrikama tipa Odjeci i reagovanja ili Pogledi u vanijim medijima, kada su ovi segmenti postali striktno zatvoreni,

POKORAVANJE

159

endogamnog tipa. Da se univerzitetski profesori i uglas pobune, njihov protest proao bi maltene potpuno nezapaeno;
toga, meutim, u Saudijskoj Arabiji oigledno nisu bili svesni.
Oni su, u sutini stvari, i dalje verovali u mo intelektualne
elite, to je bilo gotovo dirljivo.

Spolja gledano, nije bilo nieg novog na faksu, izuzmu li se

jedna zvezda i jedan polumesec od pozlaenog metala koji su
bili dodati pored velikog natpisa: Novi univerzitet Sorbona
Pariz III, iznad ulaza; u unutranjosti upravnih zgrada, meutim, preobraaj je bio vidljiviji. U predvorju nas je doekala
fotografija hodoasnika koji krue oko abe, a kancelarije su
bile ukraene plakatima na kojima su, kaligrafskim slovima,
bili ispisani stihovi iz Kurana; promenile su se sekretarice, ni
jednu jedinu sad nisam poznavao, i sve su bile zabraene. Jedna od njih dala mi je formular sa zahtevom za penzionisanje,
i sadrina tog papira bila je zabrinjavajue jednostavna; mogao sam da ga popunim odmah tu, u uglu stola; uinio sam
to, potpisao se i predao formular. Izlazei u dvorite, postao
sam svestan da e se moja akademska karijera okonati kroz
nekoliko minuta.
Stigavi na stanicu metroa Senzije, zastao sam, neodluan,
na prilazu stepenicama; nikako nisam mogao da se reim da
krenem pravo natrag, kui, kao da se nita nije desilo. Upravo su se bile pootvarale tezge na pijaci Muftar. Taman sam
se bio ustumarao neto oko prodavnice overnjanskih delikatesa, posmatrajui, premda ba i ne videi aromatizovane
kobasice (s plavim sirom, s pistaima, s orasima), kad ugledah Stiva, koji je odozdo upravo dolazio ulicom. Video je i
on mene, i imao sam utisak da je hteo da se okrene i krene
nazad kako bi me izbegao, ali sad je ve bilo prekasno, ja sam
mu poao u susret.

160

Miel Uelbek

Kao to sam mogao i da pretpostavim, on je primio mesto

predavaa na novom univerzitetu; u deo mu je palo da dri
predavanja o Rembou. Oigledno je bilo da mu je neprijatno
to mi o tome govori, te napomenu, a da ga ja nita nisam ni
pitao, da se nove vlasti ni najmanje ne meaju u sadraj nastave. Naravno, prelazak Remboa u islamsku veru predstavljen je kao neto sasvim izvesno, iako je posredi bila, najblae
reeno, protivurena situacija; ali, to se same sri tie, analize pesama, dakle, tu se zaista ni na koji nain ne meaju.
A kako sam ga ja sluao ne pokazujui ni trunku ogorenja,
on se malo opusti, da bi mi naposletku predloio da odemo
negde na kafu.
Dugo sam se dvoumio ree mi on poto je naruio
miskade.34 Ja na to klimnuh glavom, srdano, i s razumevanjem; prema mojoj proceni, to njegovo dvoumljenje trajalo
je, plafon, deset minuta. Ali plata je stvarno interesantna
Ni penzija nije loa.
Plata je, bogme, mnogo vea.
Koliko.
Triput vea.

Deset hiljada evra meseno jednom osrednjem predavau,

koji nije bio u stanju da objavi nijednu publikaciju dostojnu
toga naziva, i za koga niko nije uo; stvarno su raspolagali
veoma velikim sredstvima. Oksfordski univerzitet su im uzeli
ispred nosa, ree mi Stiv, neki iz Katara izali su s boljom ponudom u poslednjem trenutku; i stoga su Saudijci odluili da
sve uloe u Sorbonu. Nakupovali su, tavie, stanove u Petom
i estom arondismanu, da slue za smetaj nastavnom kadru;

34 Francusko belo vino. (Prim. prev.)

POKORAVANJE

161

sm Stiv je dobio jedan mnogo lep trosoban stan u Ulici Dragon, za minimalnu kiriju.
Mislim da bi oni zaista voleli da ti ostane dodade on
ali nisu znali kako s tobom da stupe u kontakt. Mene su
ak pitali da li bih mogao da im pomognem, da ih poveem
s tobom; ja sam im rekao da ne mogu, da se nas dvojica ne
viamo mimo fakulteta.
Malo kasnije, poao je sa mnom da me otprati do metro
stanice Senzije.
A studentkinje? upitah ga ja kad smo stigli do ulaza u
stanicu. On mi se iskreno nasmei:
Tu su se, nema sumnje, stvari mnogo promenile; recimo
da je sad sve to poprimilo neke druge oblike. Ja sam se oenio
dodade on, pomalo naglo. Studentkinjom sam se jednom
oenio objasni on preciznije.
I o tome oni vode rauna?
Pa i ne ba; u stvari, mogunosti za uspostavljanje kontakta postoje, niko ih ne suzbija. Idueg meseca uzeu i drugu
enu zakljui on pre nego to e nestati u pravcu Ulice Mirbel, ostavivi me, zgranutog, navrh stepenica.
Mora da sam nepomino stajao nekoliko minuta pre nego
to u se najzad nakaniti da poem kui. Kad sam izaao na
peron, videh da sledei metro u pravcu Meri dIvri ide kroz
sedam minuta; u stanicu uto ue druga kompozicija, ali ova
je ila za Viluif.

Bio sam u naponu snage, nijedna smrtonosna boljka nije mi

neposredno pretila, sitne zdravstvene tegobe koje su me redovno spopadale jesu bile bolne, ali su ipak bile sasvim neznatne; tek kroz jedno trideset, ili etrdesetak godina, ui u u
onu mranu zonu gde sve bolesti postaju manje ili vie kobne,
potencijalno opasne po ivot, kako se to kae. Prijatelj imao
nisam, to je bilo izvesno, ali zar sam ih ikad pa imao? A i emu
prijatelji, ako malo bolje razmislimo? Poev od jednog odreenog nivoa telesnog opadanja a to e ii mnogo bre, treba
raunati s tim da e proi desetak godina, verovatno i manje,
pre nego to to opadanje ne postane vidljivo, pa me obelee
kao jo mladog ne postoji vie nijedan odnos tipa branog
koji bi mogao neposredno, i stvarno, da ima smisla (tela se, na
izvestan nain, stapaju; stvara se, u izvesnoj meri, jedan novi
organizam, ako je verovati Platonu). A sa stanovita branih
odnosa, ja sam, u svakom pogledu, slabo startovao. Kako su
nedelje prolazile, Mirijamini mejlovi postajali su sve rei i sve
krai. Bilo je ve prolo neko vreme kako je prestala da mi se
obraa s duo moja, zamenivi to neutralnijim Fransoa.
Bilo je sad, po mom miljenju, pitanje nedelje kada e mi i
ona, kao i sve koje su joj prethodile, saoptiti da je upoznala
nekoga. To upoznavanje se, dakle, ve bilo odigralo, ja sam u to
bio uveren, ne znam ni sam ba najbolje na osnovu ega, ali
bio sam apsolutno siguran u to zbog neega u njenom izboru
rei, u stalnom smanjivanju broja nasmejanih lica i srdaaca

POKORAVANJE

163

u njenim mejlovima; nije jo, jednostavno, smogla hrabrosti

da mi to prizna. Udaljavala se od mene, to je sve, u Izraelu je
poela da gradi svoj ivot iz poetka, a emu sam se ja drugom pa i nadao? Lepa je to devojka bila, inteligentna i simpatina, a pritom i veoma poeljna emu sam se drugom
mogao nadati? to se samog Izraela tie, ona je i dalje bila
jednako ushiena. Teko jeste, ali bar zna ovek zbog ega je
ovde, pisala mi je ona; ja to, za sebe, u svakom sluaju nisam
mogao rei.
Kraj moje univerzitetske karijere trebalo mi je nekoliko
nedelja da toga stvarno postanem svestan oznaio je ujedno
i kraj svih mojih kontakata sa studentkinjama; i, ta sad? Da
nije moda zato trebalo da se ulanim na Meetic, kao to su
toliki drugi pre mene uinili? Ja sam bio kulturan ovek, ovek
s odreenim nivoom; bio sam, takoe, u naponu snage, kako
ve rekoh; a ako bi posle nekoliko sedmica predanog dijaloga,
u toku kojeg bi sporadini trenuci oduevljavanja bilo ime
uzmimo, na primer, poslednje Betovenove kvartete privremeno i uspevali da prikriju jednu globalno sve veu dosadu,
da podgreju nadu u budue arobne trenutke, ili ono sauesnitvo izatkano od zajednike upitanosti i smeha, ako bih se
posle nekoliko takvih nedelja i reio da upoznam jednu od
svojih brojnih enskih pandanki ta bi iz toga moglo proistei? Erektilna disfunkcija, s jedne strane, vaginalna suvoa, s
druge; to je pametnije bilo izbegavati.
Na sajtove za poslovnu pratnju javljao sam se veoma retko,
ee je to bivalo za letnjih meseci, kada bih time, na neki nain, premostio prazninu izmeu dve studentkinje; sve u svemu, uslugom sam bio zadovoljan. Na temelju rezultata brzo
sprovedene istrage po internetu, doao sam do zakljuka da
novi, islamski reim niukoliko nije poremetio funkcionisanje
tih sajtova. Odugovlaio sam, tako, nekoliko nedelja, razgledajui brojne profile, zapisujui neke da bih naknadno mogao

164

Miel Uelbek

ponovo da ih proitam (sajtovi za poslovnu pratnju podseali

su pomalo na one gastronomske vodie, gde su se na osnovu
opisa, izvanredno lirinog, svega to je na meniju mogli tek
naslutiti uici kudikamo vei od onih koje na kraju doivite).
Opredelio sam se onda za devojku pod ifrom Nadiabeurette;
prilino me je uzbuivalo to, s obzirom na globalne politike
okolnosti, to sam u mogunosti da odaberem jednu muslimanku.35
Ispostavilo se da je Nadija, inae tuniskog porekla, ostala
potpuno izvan tog pokreta reislamizacije koji je bio masovno zapljusnuo mlade iz njene generacije. Kao kerka radiologa, od malih nogu je ivela u bogatijim gradskim etvrtima,
i nikada nije ni razmiljala o tome da nosi veo. Trenutno je
bila na masteru II savremene knjievnosti, lako je mogla biti
i jedna od mojih bivih studentkinja; ali nije to zapravo bila,
poto se od poetka kolovala na Pariz-Didrou. U seksualnom
smislu, posao je obavljala s mnogo profesionalizma, ali je iz
poloaja u poloaj prelazila prilino mehaniki, i inilo se da
je odsutna duhom, donekle bi se unela tek kad doe do sodomije; imala je mali, uzan mar, ne znam zbog ega nimalo
nisam uivao, oseao sam se kadrim da je trpam u bulju, bez
umora i radosti, satima i satima. U trenutku kad je zastenjuckala, osetio sam da se uplaila uivanja a moda i onih oseanja koja bi posle uivanja usledila; hitro se okrenula prema
meni da me dokraji ustima.
Pre nego to u poi, porazgovarali smo nekoliko minuta
sedei na njenom kanabetu kupljenom kod Mezon di konvertible, taman dok ne proe jedan sat, za koliko sam joj platio. Bila je prilino pametna, ali isto tako i vrlo obina o svim
pitanjima, od izbora Muhameda Ben Abesa do zaduenosti
35 Nadija je ovde lino ime, ili pseudonim, dok re beurette u argonu oznaava devojku roenu u Francuskoj, pripadnicu druge generacije doljaka
sa severa Afrike. (Prim. prev.)

POKORAVANJE

165

zemalja Treeg sveta, imala je tano ono miljenje koje je

najuobiajenije. Garsonjeru je uredila s ukusom, sve je bilo
besprekorno nameteno; bio sam siguran da se ta devojka
ponaa razborito, da je daleko od onih to e celu zaradu potroiti na luksuzne krpice, ve da najvei deo briljivo odlae
na stranu. I zaista, potom mi je sama potvrdila da je za etiri
godine rada poela je navrivi osamnaestu zaradila dovoljno da sebi kupi ovu garsonjeru u kojoj sada prima. Imala
je nameru da nastavi tako do kraja studija kasnije bi, tako je
razmiljala, volela da se zaposli u audio-vizuelnim medijima.
Nekoliko dana kasnije upoznao sam drolju Babet, o kojoj su
u komentarima na sajtu bili izreeni sve sami hvalospevi, a
koja je sebe predstavljala kao vrelu i bez tabua. I stvarno, u
svom lepom dvosobnom stanu, pomalo dotrajalog nametaja,
doekala me je odevena u grudnjak sa otvorima i iste takve
tange. Imala je dugu plavu kosu i lice naivno, aneosko maltene. I ona je volela sodomiju, ali se nije ustezala da to i pokae. Proao je ceo sat, a ja jo nisam bio svrio, i ona mi je rekla
da sam zaista izdrljiv; tavie, ni ovoga puta, bez obzira na
to to sam sve vreme imao erekciju, ni u jednom jedinom trenutku nisam osetio ni najmanje zadovoljstvo. Pitala me je da
li bih mogao da joj svrim na grudi; prionuo sam na zadatak.
Razmazujui spermu po dojkama, ispriala mi je da mnogo
voli kad je njome potpuno prekrivena; redovno je uestvovala
u geng bengovima, najee u svingerskim klubovima, katkad i
na javnim mestima, na primer, na parkiralitima. Iako je za to
traila samo minimalnu nadoknadu pedeset evra po osobi
te veeri su bile vie nego unosne, jer bi se ponekad desilo da
pozove i etrdeset, pedeset mukaraca, koji bi se smenjivali
punei sva tri njena otvora pre nego to e svriti po njoj. Obeala mi je da e mi javiti kada naredni put bude organizovala
geng beng; ja sam joj zahvalio. U stvari, nisam bio zainteresovan, ali mi je ona bila simpatina.

166

Miel Uelbek

Sve u svemu, ta dva susreta jesu bila dobra. Ipak, ne dovoljno

da bih poeleo ponovo da vidim te devojke, niti da se s nekom
od njih upustim dublje u neke odnose; a ni da mi vrate elju za
ivotom, uopte. Da li je to znailo da bi trebalo da umrem? Da
donesem takvu odluku, inilo mi se preuranjenim.
Umro je, meutim, moj otac, nekoliko nedelja kasnije. To
mi je telefonom javila Silvija, s kojom je iveo. Nismo imali,
izrazila je ona aljenje u tom razgovoru, mnogo prilika da
razgovaramo. Bio je to, zapravo, ist eufemizam; ja sa njom,
naime, nikada nisam razgovarao, ne bih ni znao da ena postoji da ne bee jedne oeve indirektne aluzije prilikom naeg
poslednjeg razgovora, dve godine ranije.
Dola je da me saeka na stanici u Brijansonu; putovanje
je bilo izrazito neprijatno. Vonja TGV-om do Grenobla jo je
i bila podnoljiva, SNCF je odravao nivo usluge na nekom
minumumu u tim vozovima; ali TER je bio stvarno zaputen,
i voz za Brijanson se u vie navrata kvario, da bi konano na
odredite stigao sa sat i etrdeset minuta zakanjenja; toaleti
su bili zapueni, i voda pomeana s govnima izlila se u hodnik, pretei da poplavi kupee.36
Silvija je sedela za volanom micubiija pajero instajl, a sedita su, na moje najvee uenje, imala presvlaku u fazonu
imitacije leopardove koe. Micubii pajero, saznau to kasnije, u povratku, kupivi specijalno izdanje Auto-urnala, jeste
jedan od najefikasnijih terenaca u negostoljubivoj sredini.
Od dodatne opreme je instajl imao kona sedita, krov koji
se mogao otvarati na elektrini pogon, kameru za rikverc i
zvuni sistem rokford akustik od 860 vati s 22 zvunika. Sve
je to za mene predstavljalo ogromno iznenaenje; celog svog
36 SNCF (Socit nationale des chemins de fer franais), Nacionalna zajednica
francuskih eleznica; TER (Transpress express rgional), Regionalni ekspresni transport. (Prim. prev.)

POKORAVANJE

167

ivota ili barem u onom delu njegovog ivota koji je meni

bio poznat moj otac je, gotovo tvrdoglavo, negovao jedan
dobar graanski ukus, to mu je, uostalom, savreno pristajalo; siva trodelna odela s tankim prugama, ili eventualno
ista takva samo tamnoplava, pa markirane engleske kravate
njegov nain oblaenja sasvim je odgovarao funkciji koju je
obavljao, a otac je bio finansijski direktor jednog velikog preduzea. Plave, blago talasaste kose, azurnoplavih oiju, lepog
lica mogao je bez greke da se pojavi i u nekoj ulozi u jednom od onih filmova kakve u Holivudu snime s vremena na
vreme, onih nerazumljivih, a naoko strano vanih, u kojima
se sve vrti oko tog finansijskog sveta, sabprajma i Vol Strita.
Oca nisam bio video punih deset godina, pa mi tako nije bilo
poznato ni u kojem je pravcu evoluirao, ali se svakako nisam
nadao ovoj transformaciji u neku vrstu ilkoa iz predgraa.
Silvija je imala pedesetak godina, otprilike dvadeset pet
manje od njega; da mene nije bilo, njoj bi verovatno pripalo celo nasledstvo; moje postojanje primoravalo ju je da se
odrekne dela koji je bio rezervisan za mene pedeset odsto,
budui da sam sin jedinac. U takvim okolnostima, teko je
bilo oekivati da e ona gajiti ne znam kako srdana oseanja prema meni; ipak se prema meni ophodila u razumnoj
meri lepo, obraala mi se bez prekomerne nelagode. Ja sam
je usput bio u vie navrata zvao, izvetavajui je o sve veem
kanjenju voza, tako da je advokatkinja mogla da odloi sastanak za est po podne.
Otvaranje testamenta moga oca nije donelo nikakvo iznenaenje; njegovu imovinu podelili smo nas dvoje, na ravne
asti; nekih drugih stavki u testamentu nije bilo. Ali advokatkinja je dobro obavila svoj posao, ve je bila poela da procenjuje vrednost nasleene imovine.
Bila je tu jedna vrlo lepa vikendica koju je dobio od Unilevera i ne neto naroito mnogo gotovog novca: dve hiljade

168

Miel Uelbek

evra na tekuem raunu, nekoliko desetina hiljada evra na

tednom raunu u poodavno upisanim deonicama, verovatno
zaboravljenim ve. Glavni njegov imetak bila je kua u kojoj
su Silvija i on iveli; jedan agent za nekretnine iz Brijansona
je, videvi kuu, procenio njenu vrednost na etiristo deset
hiljada evra. Oev micubii 4x4 kod Argusa je kotao etrdeset
pet hiljada evra. Mene je lino najvie zaudila njegova zbirka
skupocenih puaka, koje je advokatkinja klasirala po cenama;
najskuplja je bila jedna Verni-Karonova platina i apuijeva
uralska elita. Sve to zajedno dostizalo je vrednost od osamdeset sedam hiljada evra znatno veu od vrednosti terenskog vozila.
Sakupljao je oruje? upitao sam ja Silviju.
Nije to bilo samo iz kolekcionarskih pobuda; esto je iao
u lov, to mu je postala velika strast.
Nekadanji finansijski direktor pod stare dane kupuje vozilo s pogonom na etiri toka za sve uslove, i pronalazi u sebi
lovako-sakupljake nagone; iznenaujue, zacelo, ali sasvim
mogue. Advokatkinja je ve bila zavrila; posao oko ovog nasledstva bie beznadeno jednostavan. Iako je ceo postupak
zavren u izrazito kratkom roku, ja sam, s obzirom na to da
sam stigao sa zakanjenjem, ipak propustio voz za povratak,
poslednji toga dana. To je, opet, dovelo Silviju u delikatan poloaj, ega smo, uostalom, oboje postali svesni, bez sumnje u
istom trenutku, dok smo ulazili u kola. Neprijatnu atmosferu
razbio sam odmah rekavi da e za mene ubedljivo najbolje
biti da naem sobu u nekom od hotela u neposrednoj blizini
brijansonske stanice. Voz za Pariz polazi sutradan vrlo rano
ujutro, a ja imam vrlo vane sastanke u prestonici, rekao sam
Silviji. Lagao sam i za prvo i za drugo; ne samo to me sutradan nisu ekali nikakvi sastanci, ve je i prvi voz za Pariz polazio tek neto malo pre podneva, tako da sam u Pariz mogao
da stignem najranije oko est po podne. Umirena saznanjem

POKORAVANJE

169

da u uskoro nestati iz njenog ivota, ona me ak s izvesnim

oduevljenjem pozva da popijemo pie kod nas; na ovom
izrazu tvrdoglavo je insistirala. A ne samo da to vie nije bilo
kod njih, s obzirom na to da mi je otac bio umro, ve uskoro
vie nee biti ni kod nje; imajui u vidu brojke koje su mi
upravo bile saoptene, nee Silvija imati drugog izbora nego
da stavi tu kuu na prodaju kako bi meni isplatila moj deo
nasledstva.

Smetena na obroncima fresinijerske doline, njihova kua

bila je zaista ogromna; u podrumu je imala garau gde je moglo da se parkira desetak automobila. Koraajui hodnikom
koji vodi ka dnevnoj sobi, zastao sam pred prepariranim trofejima, po svemu sudei kamilama, muflonima, ili tako nekim
sisarima otprilike; bio je tu i jedan divlji vepar, kojeg je lake
bilo prepoznati.
Skinite kaput, ako hoete... ree mi Silvija. A bilo je to
ba lepo, taj lov; ni ja se u to ranije uopte nisam razumela.
Oni bi u nedelju ceo dan proveli u lovu, a onda bismo nas
dvoje veerali zajedno s ostalim lovcima i njihovim enama,
okupi se tako desetak parova; uglavnom bismo aperitiv popili
ovde, a esto smo odlazili do susednog sela, gde ima jedan
mali restoran koji bismo iznajmili za tu priliku.

I tako je, znai, moj otac ivot okonao na prijatan nain; eto
za mene jo jednog iznenaenja. Dok sam bio mali i mlad, nikada mi se nije ukazala prilika da upoznam nekog njegovog
kolegu s posla, a ne bih rekao ni da se on sm viao i sa jednim
od njih izvan radnog vremena, hou rei. Jesu li moji roditelji
imali prijatelje? Moda, ali ja ne mogu da se setim. iveli smo
u Mezon-Lafitu, u jednoj velikoj kui sigurno ne ovako velikoj

170

Miel Uelbek

kao to je ova, ali svakako velikoj. Nikako nisam mogao da prizovem neki lik, nekoga ko je dolazio kod nas na veeru, ili da
provede vikend, ili, uostalom, da radi bilo ta to se inae radi
kad ste s nekim prijatelji. Najvie me je uznemiravalo to to,
koliko se meni inilo, otac nikada nije imao ono to nazivamo
ljubavnicama tu, dodue, nisam mogao da budem sasvim siguran, dokazima nisam raspolagao; ali nikako nisam mogao da
poveem sm pojam ljubavnice s uspomenom koju sam uvao
na njega. Sve u svemu, eto jednog oveka koji je vodio dva ivota, jasno razgraniena meu sobom, dva ivota koja se ni u
jednoj jedinoj taki nisu dodirivala.
Dnevna soba je bila izrazito prostrana, bie da je zauzimala
itav sprat; odmah do amerike kuhinje smetene desno od
ulaza, nalazio se veliki sto. Ostatak prostora zauzimali su niski stolovi i udobni kauevi presvueni belom koom; po zidu
su bili poveani drugi lovaki trofeji, a tu je bila i stalaa s
pukama moga oca; behu to lepi predmeti, sa finim metalnim
inkrustacijama koje su neupadljivo blistale. Patos je bio prekriven koama raznih ivotinja, pre svega ovijim, rekao bih;
taman da se oveku uini kako je upao u neki ameriki porno film iz sedamdesetih, jedan od onih ija se radnja odvija
u nekoj lovakoj kui u Tirolu. Krenuo sam prema staklenim
vratima koja su zauzimala ceo zid u dnu prostorije; odatle je
pucao pogled na planine.
Tamo, preko puta, vidi se vrh Mee na to e Silvija. A
tamo, dalje prema severu, imate masiv Ekren. Hoete da popijete neto?
U ivotu nisam bio video tako dobro opremljen bar, bilo
je tu na desetine boca raznih vonih rakija, a i pokoji liker
za koji ni slutio nisam da postoji; pa ipak, zadovoljio sam se
martinijem. Silvija je upalila malu sobnu lampu. Rana veernja svetlost bacala je plave odbleske na sneg koji bee prekrio
Ekrenski masiv, i atmosfera je ve bivala pomalo tuna. ak i

POKORAVANJE

171

mimo pitanja nasledstva, ne bih, jednostavno, mogao da zamislim da bi Silvija elela da ostane sama u ovoj kui. Jo je
bila u slubi, radila je neto u Brijansonu, priala mi je o tome
dok smo se vozili do advokatkinje, ali sam u meuvremenu
zaboravio ime se bavi. U svakom sluaju, sve i ako uzme neki
lep stan u centru Brijansona, njen ivot e postati znatno manje neobian nego to je bio do sada. Seo sam, premda nerado, na divan, pristao da popijem i drugi martini s tim to
sam ve bio odluio da e mi to ujedno biti i poslednji, i da u
je odmah zatim zamoliti da me otprati do hotela. Nikada neu
razumeti ene, uviao sam to sa sve veom sigurnou. Ovde
sam pred sobom imao jednu normalnu enu, tavie enu ija
je normalnost bila gotovo preterana; pa ipak, ona je uspela
da pronae neto u mom ocu; neto to je promaklo i mojoj
majci i meni. I ja nikako ne bih mogao da poverujem da je to
bilo jedino, pa ak ni prvenstveno, pitanje novca; i ona sama
imala je veliku platu, videlo se to po odei koju je nosila, po
frizuri, po nainu na koji govori, generalno. Kod tog mukarca,
ostarelog i obinog, ona je, prva, umela da nae neto to se
moe voleti.

U Parizu me je doekao imejl kojeg sam se ve mesecima

pribojavao; nije, u stvari, ni istina da sam se pribojavao, mislim da sam se ve bio pomirio s tim; jedino sam se jo zapravo bio pitao hoe li mi i Mirijam napisati da je upoznala nekoga;
da li e i ona upotrebiti taj izraz.
Upotrebila je taj izraz. U narednom pasusu dodala je da
duboko ali zbog svega, te da e je doveka, kad god pomisli
na mene, obuzimati izvesna tuga. I rekla je istinu, bar tako
mislim s tim to se moe desiti da o meni, zapravo, vie i
nee mnogo razmiljati. Potom je Mirijam promenila temu,
glumei da se, tobo, bogzna kako zanima za politiku situaciju u Francuskoj. Lepo je to bilo s njene strane, predstaviti
sve tako kao da je nau ljubav odneo vihor istorijskih previranja; nije to bilo ba sasvim iskreno, ali je bilo lepo s njene
strane.
Okrenuo sam lea ekranu raunara, nainio nekoliko koraka prema prozoru; oblak leastog oblika, usamljen, po obodima iaran narandastim odsjajem zalazeeg sunca, lebdeo
je visoko iznad stadiona arleti, tako nepomian, tako ravnoduan, kao da je re o nekakvom intergalaktikom svemirskom brodu. Oseao sam tek neki tup, amortizovan bol,
ali ipak dovoljno jak da zbog njega ne mogu razgovetno da
mislim; jasno mi je bilo samo to da u ponovo biti sam, da
e mi do ivota biti manje nego ikada, i da me u budunosti
ekaju razne neprilike. Jednostavan kakav je bio, moj odlazak

POKORAVANJE

173

s univerziteta nesporno je preda mnom otvorio celo jedno

nepregledno prostranstvo administrativnih pitanja, pre svega u pogledu socijalne zatite i pristupa sredstvima uzajamnog osiguranja, i ja prosto nisam imao hrabrosti da se u
sve to upustim. A trebalo je to uiniti svakako; koliko god
moja penzija bila pristojna, nee mi biti dovoljna u sluaju
ozbiljne bolesti; s druge strane, omoguie mi nove susrete
s devojkama za poslovnu pratnju. Nije mi, u sutini, bilo do
toga, ma ni najmanje, i nejasan kantovski pojam dunosti
prema samom sebi lebdeo je predelima moga duha u trenucima dok sam, ipak, donosio odluku da pogledam ta ima
novo na sajtu za upoznavanje koji sam u tu svrhu najee
koristio. Konano sam se opredelio za oglas koji su zajedno
dale devojke: Raida, dvadesetdvogodinja Marokanka, i Luiza, panjolka od svoje dvadeset etiri godine, pozivale su klijente da se prepuste draima jednog nestanog, razuzdanog
dua. Bilo je to skupo, bez sumnje; ali s obzirom na okolnosti,
uinilo mi se opravdanim da se upustim u jedan izvanredan
troak; sastanak smo zakazali za isto vee.
U poetku je sve bilo kao obino, to e rei vrlo dobro:
devojke su iznajmile lep stani nedaleko od trga Mon, mirisalo je na aromatinu esenciju, pustile su neku laganu muziku tipa pesme kitova, penetrirao sam ih i sodomizovao as
jednu, as drugu, bez zamora i bez zadovoljstva. Tek kad je
prolo pola sata, upravo dok sam Luizu bio obraivao otpozadi, dogodilo se neto novo: Raida me poljubila, a onda se, s
osmejkom na licu, podvukla iza mene; prvo mi je stavila ruku
na dupe, a onda prinela lice i poela da mi lie jaja. Malo-pomalo, naavi se u udu, osetih onu zaboravljenu jezu pravog
uitka. Moda je Mirijamin mejl, injenica da me je sad na
neki nain zvanino napustila, oslobodio neto u meni, ne
znam. Sav izgubljen, i zahvalan, okrenuo sam se, skinuo prezervativ, i ponudio ga Raidinim usnama. Dva minuta kasnije

174

Miel Uelbek

svrio sam joj u usta; briljivo je polizala i poslednje kapi dok

sam joj ja milovao kosu.
Odlazei, izriito sam zahtevao da im obema dam baki po
sto evra; moda su negativni zakljuci koje bejah doneo ipak
bili preuranjeni, moda ovim dvema devojkama mogu da zahvalim za dokaz koji samo ide u prilog iznenaujuoj promeni koja se dogodila mome ocu pod stare dane; a moda bi se,
ako bih se redovno viao s Raidom, meu nama naposletku
rodilo i neko ljubavno oseanje, takvu mogunost apsolutno
nita nije iskljuivalo.

Ovaj kratkoveki talas nade nadoao je bio u trenutku kada

se, na irem planu, u celoj Francuskoj budio optimizam kakav ova zemlja nije pamtila jo od kraja trideset slavnih37,
od kojih nas je u tom trenutku delilo pola stolea. Prvi dani
vlade nacionalnog jedinstva koju je formirao Muhamed Ben
Abes nisu jednoduno prihvaene kao uspeh, ali nikada se
dotad nije desilo da jednom tek izabranom predsedniku Republike bude odobren toliko dugaak grejs period oko
toga su saglasni bili svi komentatori. esto sam razmiljao
o onome to mi je rekao Taner, o meunarodnim ambicijama novog predsednika, pa je moje veliko zanimanje probudila informacija koja je prola praktino neopaeno; mislim
na vest o obnavljanju pregovora o skorom prijemu Maroka
u Evropsku uniju; to se Turske tie, datum je ve bio utanaen. Rekonstrukcija Rimskog carstva bila je, znai, u toku,
dok je na unutranjem planu Ben Abes besprekorno povlaio
poteze. Najneposrednija posledica njegovog izbora bio je pad
stope kriminaliteta, i to enorman: u najopasnijim etvrtima
ona je sada bila desetostruko manja nego ranije. Veliki uspeh
je u najkraem roku postignut i na planu smanjivanja broja
nezaposlenih, koji je pre toga zabeleio neverovatan porast.
Za to je, bez ikakve sumnje, moglo da se zahvali masovnom
povlaenju ena s trita rada to je, opet, bilo povezano sa
37 Trente glorieuses tri decenije kolosalnog ekonomskog rasta, od okonanja Drugog svetskog rata do 1973. godine. (Prim. prev.)

176

Miel Uelbek

nezanemarljivom revalorizacijom dejih dodataka, to je bila

prva mera koju je, simbolino, preduzela nova vlada. injenica da je isplaivanje ovih prinadlenosti bilo direktno uslovljeno prestankom svake profesionalne aktivnosti na levici
je, bar u prvo vreme, izazivala negodovanje; ali s obzirom na
veliki pad broja nezaposlenih, i to negodovanje je ubrzo prestalo. Nee, pritom, biti rasta budetskog deficita; poveanje
dejih dodataka u celini je nadoknaeno iz sredstava uteenih na drastinom kresanju budeta namenjenog za obrazovanje to je ranije bila glavna stavka u dravnom budetu.
U novouspostavljenom sistemu, obavezno kolovanje odnosilo se samo na nie razrede osnovne kole odnosno mesec
gore, dole, do navrene dvanaeste godine ivota; ponovo je
uvedeno svedoanstvo o zavrenom osnovnom kolovanju,
kao kruna obrazovnog procesa. Potom su mladi podsticani da
se upiu na neki zanat; finansiranje srednjeg i vieg obrazovanja od sada e, po njegovoj zamisli, biti u celosti privatno.
Sve ove reforme za cilj su imale da porodici, osnovnoj eliji naeg drutva, vrate ugled i dostojanstvo koji joj pripadaju, izjavili su, u jednom neobinom zajednikom obraanju
javnosti, novi predsednik Republike i njegov premijer; u Ben
Abesovim reima bilo je i nekog gotovo mistinog prizvuka,
dok je Fransoa Bajru, sa irokim blaenim osmehom na licu,
odigrao, maltene, ulogu Joce Kobasice, Hanswursta iz starih
nemakih pantomima, koji u prenaglaenoj i pomalo grotesknoj verziji ponavlja ono to je pre njega rekao glavni
lik. Ne postoji nikakav razlog za strah od muslimanskih kola to se obrazovanja tie, velikodunost petromonarhij
oduvek je bila bezgranina. Da iznenaenje bude vee, pojedine katolike i jevrejske institucije uspele su, oigledno,
na vreme da se uklope u igru; objavile su, tako, da su uspele
da zatvore finansijsku konstrukciju, te da e naredne kolske
godine normalno nastaviti s radom.

POKORAVANJE

177

Surovi raspad sistema binarne opozicije levi centar desni

centar, na kojoj je od pamtiveka poivao politiki ivot u Francuskoj, izazvao je u medijskoj sferi jednu vrstu otupelosti koja
se graniila sa zanemelou. Tako smo mogli da gledamo Kristofa Barbijea, sa aletom na pola koplja, kako se, sav jadan,
vue od jednog do drugog TV studija, i vie ni sm nema snage da komentarie istorijsku promenu za koju nije unapred
pretpostavio da e se desiti za koju, ako emo pravo, niko
nije pretpostavljao da e se desiti. Pa ipak, malo-pomalo, kako
su nedelje odmicale, poele su da se stvaraju male opozicione
oaze. Prvo to behu sekularisti sa levice. Linosti od kojih se to
najmanje moglo oekivati, kao to su an-Lik Melenon i Miel Onfre, organizovali su protestne skupove; Front levice i dalje je postojao, barem na papiru, i ve se moglo predvideti da
e Muhamed Ben Abes imati dostojnog izazivaa na izborima
2027. godine ne raunajui, razume se, kandidatkinju Nacionalnog fronta. Nasuprot tome, bilo je i grupacija koje su, kao,
na primer, Savez studenata selefija, javno osuivale nemoralno ponaanje, zahtevajui stvarnu primenu erijata. Malo-pomalo sticali su se uslovi za pravu politiku debatu. Bie
to, istina, jedna debata novoga tipa, znatno drugaija od svega
to se u Francuskoj dogaalo prethodnih decenija, a vie nalik
onome to se moe sresti u veini zemalja arapskog sveta;
bilo kako bilo, ipak e to biti neka vrsta debate. A smo postojanje politike debate, sve iako je vetaka, neophodno je
za skladno delovanje medija i moda, ak, stvaranje u narodu
tog oseanja, makar i samo formalnog, da ivi u demokratiji.
Mimo tog komeanja na povrini, Francuska se tih dana
brzo razvijala, i to u dubinu. Uskoro se videlo da Muhamed
Ben Abes, ak i nezavisno od samog islama, ima razne ideje; u
toku jednog razgovora s predstavnicima medija, izjavio je da
su na njega uticale ideje distribucionizma, to je kod njegovih
sagovornika izazvalo optu zapanjenost. On je to, ako emo

178

Miel Uelbek

poteno, u vie navrata rekao i u toku predsednike kampanje; budui, meutim, da je kod novinara uvek naglaena ta,
uostalom sasvim prirodna, sklonost da prenebregavaju informacije koje ne razumeju, ta izjava nikada nigde nije preneta,
pa tako ni potom citirana. Ovoga puta, s obzirom na to da
je posredi bila izjava linosti koja obavlja dunost predsednika Republike, nisu imali kud, ve su morali da proeljaju
dokumentaciju. Tako je narednih sedmica ira javnost imala
prilike da sazna kako je distribucionizam jedna ekonomska
filozofija koja se pojavila u Engleskoj poetkom XX veka, pod
uticajem mislilaca Gilberta Kita estertona i Hilera Beloka.
Distribucionizam je sebe video kao trei put, ograujui se
kako od kapitalizma tako i od komunizma asimilovanog u
okrilju dravnog kapitalizma. Ova filozofija je poivala na ideji da se prekine s odvajanjem kapitala od rada. Normalan vid
privreivanja u takvom sistemu bila bi porodina preduzea;
kad bi se nekim firmama kao neminovnost nametnulo udruivanje u vee privredne organizme, moralo bi se preduzeti
sve da sami radnici budu akcionari svojih preduzea, i da zajedniki snose odgovornost za rukovoenje njima.
Distribucionizam je, kasnije e to neizostavno precizirati
Ben Abes, bio u savrenom saglasju s islamskim uenjem. I
nije to dodatno objanjenje bilo suvino; esterton i Belok su,
za ivota, bili poznati pre svega kao ustri pobornici katolianstva. Vrlo brzo se ispostavilo da, uprkos proklamovanim
antikapitalistikim elementima ove doktrine, vlasti u Briselu
nemaju, u sutini, bogzna ega da se plae kad je o ovoj orijentaciji re. Glavne praktine mere kojima je pribegla nova
vlada odnosile su se, s jedne strane, na potpuno ukidanje dravne pomoi velikim industrijskim grupama protiv ega se
i Brisel odavno ve borio, videvi u tome otvoren napad na
naela slobodne konkurencije i, sa druge strane, prelazak
na poreski sistem koji e izrazito pogodovati zanatlijama i

POKORAVANJE

179

doprineti poboljanju statusa samozaposlenih lica. Narod je

ove mere odmah prihvatio s oduevljenjem; ve decenijama
je, naime, sveopti profesionalni san mladih narataja upravo
i bio da pokrenu svoj biznis, ili bar da se izbore za status
nezavisnog radnika. U isti mah, ove mere su savreno pogodovale razvoju nacionalne ekonomije; uprkos skupim planovima tednje, velika industrijska postrojenja irom Francuske
i dalje su se zatvarala, jedna za drugim, dok su poljoprivreda i
zanatstvo u takvoj kombinaciji proli savreno, pa ak i poeli
da osvajaju delove trita, kako se to kae.
Ovakav razvoj situacije vodio je Francusku prema jednom
novom drutvenom modelu, pri emu je celokupan taj preobraaj ostao u domenu neega to se samo po sebi podrazumeva, sve dok jedan mladi sociolog, Danijel da Silva, nije izazvao pravi lom objavivi esej pod ironinim naslovom Jednoga
dana, sve e ovo biti tvoje, sine uz jo eksplicitniji podnaslov
Ka familiji zasnovanoj na zdravom razumu. U uvodu teksta
on se osvrnuo na drugi jedan esej, objavljen desetak godina
ranije, iz pera filozofa Paskala Bruknera, gde ovaj, konstatujui poraz koji je pretrpela institucija braka iz ljubavi, zagovara
povratak braku zasnovanom na zdravom razumu. Isto tako je
i Da Silva stao na stanovite da porodini odnosi, a posebno
odnos otac-sin, ne mogu ni u kojem sluaju biti utemeljeni na
ljubavi, ve na prenosu znanja i imovine. Prelazak na sistem
u kojem e lini dohoci biti ujednaeni, po njemu, neminovno vodi ka eksploziji porodice i potpunoj atomizaciji drutva,
ije e obnavljanje biti nemogue sve dok proizvodni model
ne bude ponovo utemeljen na individualnom preduzetnitvu.
Sve i ako su antiromantiarske teze esto sticale izvesnu popularnost zbog skandala koje su izazivale, pre Da Silve nijedna
se nije odrala na medijskom horizontu, poto su mediji i dalje bili jednoduni oko toga da se na prvo mesto moraju staviti
individualna sloboda, misterija ljubavi, i tome slino. ivoga

180

Miel Uelbek

duha, odlian diskutant, prilino ravnoduan prema raznim

politikim i verskim ideologijama, a opet, u svim okolnostima
striktno usredsreen na oblast u kojoj je on lino kompetentan na analizu razvoja porodinih struktura i posledica tog
razvoja na demografske perspektive zapadnih drutava mladi sociolog je, bie, prvi uspeo da razbije taj oreol desniara
kojim su pretili da ga zaokrue, i nametnuo se kao merodavan
glas u javnim raspravama o drutvu koje su poinjale (poinjale veoma sporo, vrlo postepeno, i bez nekog velikog ara,
u tom optem ambijentu koji se i dalje odlikovao preutnom i
mlitavom pomirenou sa svim, ali koje su, eto, ipak poinjale)
o drutvenim projektima Muhameda Ben Abesa.

Moja vlastita porodina istorija bila je savrena ilustracija

Da Silvinih teza; to se ljubavi tie, bio sam se od nje udaljio
vie nego ikad. udo koje se odigralo prilikom prve moje posete Raidi i Luizi nije se vie ponovilo, a moja kita je opet postala organ koliko efikasan toliko neosetljiv; iz njihovog stania ovoga puta izaao sam u stanju polubeznaa, svestan da
ih verovatno vie nikada neu videti, i da prave prilike kao da
mi cure kroz prste, sve veom brzinom, ostavljajui me, kako
bi to rekao Uismans, neosetljivim i suvim.
Nedugo zatim, hladan vazduni front nemilosrdno se spustio, preavi nekoliko hiljada kilometara, na Zapadnu Evropu; poto su nekoliko dana stajale u mestu iznad Britanskih
ostrva i severne Nemake, polarne vazdune mase dole su
jedne noi do Francuske, izazivajui izrazito niske temperature za to doba godine.
Moje telo, koje vie nije moglo biti izvor zadovoljstva, i dalje
je, meutim, bilo krajnje uverljiv izvor patnje, i ja sam, nekoliko dana kasnije, shvatio da sam, deseti put ve moda u
prethodne tri godine, postao rtva dishidroze, koja se ogledala u obliku ekcema praenog plikovima. Majuni pritii
u tabanima i izmeu nonih prstiju bili su skloni spajanju,
a u cilju stvaranja kompaktne gnojne povrine, i to naivo.
Od dermatologa u uti da je stanje dodatno iskomplikovala mikoza gljive su iskoristile priliku i nastanile se u zoni
zahvaenoj dishidrozom. Terapija je postojala, ali je leenje

182

Miel Uelbek

trajalo dugo; znatno poboljanje nije trebalo oekivati barem

nekoliko nedelja. Iz noi u no budio me je bol; satima i satima morao sam da se eem, do krvi, ne bih li osetio barem
privremeno olakanje. udo je pravo bilo kako su se moji noni prsti, ti debeljuni parii mesa, uopte mogli nai na tako
bolnim mukama.

Jedne noi, poto sam se bio prepustio bespotednom eanju, ustadoh u jednom trenutku, raskrvavljenih stopala,
i odoh do staklenih vrata. Bilo je tri ujutro, ali mrak je, kao
i uvek u Parizu, bio tek delimian. S prozora sam mogao da
vidim desetak oblakodera i nekoliko stotina zgrada prosene
visine. Sve u svemu, nekoliko hiljada stanova i isto toliko
domainstava domainstava koja su se u Parizu generalno
svodila na jednu do dve osobe, a sve ee na samo jednu. U
veini tih elija svetlo u tom trenutku nije gorelo. Ja nisam
imao, nita vie od veine tih ljudi, pravog razloga da se ubijem. Razloga sam, tavie, kad malo bolje sagledam stvari,
imao kudikamo manje; moj ivot bio je obeleen realnim
intelektualnim dostignuima, pripadao sam odreenom miljeu svakako izrazito uskom priznatih i, ak, uvaavanih
ljudi. Na materijalnom planu nisam mogao da se alim; do
smrti sam mogao da raunam na natprosena primanja,
dvaput vea od nacionalnog proseka, a da pritom ne moram
ama ba nita da radim. Pa ipak, dobro sam oseao kako se
bliim samoubistvu, a da nisam ni oajan ni bogzna kako tuan; posredi je, jednostavno, bilo jedno dugotrajno opadanje
sveukupnosti funkcija koje se opiru smrti, o kojoj govori
Bia. Prosta volja za ivotom nije mi vie oito bila dovoljna
da nastavim da se odupirem svim tim patnjama i mukama
koje odreuju ivot prosenog zapadnjaka, nisam vie bio
u stanju da ivim za samoga sebe, a za koga bih drugog pa

POKORAVANJE

183

iveo? Ljudski rod me nije zanimao, gadio mi se ak, ljudska

bia nisam smatrao braom, bilo koji segment ljudskog roda
jo manje, kao na primer onaj koji bi inili moji zemljaci, ili
moje nekadanje kolege. Pa ipak, u nekom neugodnom smislu, smislu koji sam svakako morao da uvaim, ta ljudska
bia bila su mi slina, ali upravo me je ta slinost i terala
da beim od njih; trebalo je nai jednu enu, to je bar klasino, provereno reenje, ena je svakako ljudsko bie, ali
predstavlja neku vrstu pomalo drugaije ljudskosti, ona u
ivot unosi izvesnu egzotinu aromu. I Uismans je sebi sigurno morao ovaj problem postavljati sluei se, praktino,
istovetnim pojmovima, situacija se otada nije nita promenila, izuzev na nain formalan i negativan, sporim uruavanjem, izjednaavanjem razlika s tim to ni to, bez sumnje,
nije bilo toliko izraeno. Konano je Uismans krenuo jednim
drugim putem, opredelio se za radikalniji vid egzotike koji
ini boanstvo; ali ja sam pred tim putem poslovino ostajao
jednako zbunjen.

Prolo je tako jo nekoliko meseci; dishidroza se najzad

povukla pred terapijom, ali su je, maltene odmah, smenili
izrazito estoki napadi uljeva. Bilo je tih dana, inae, sve
hladnije, a i moje kretanje sve racionalnije; jedan odlazak
nedeljno do ean Kazina, da obnovim zalihe namirnica i
ostalih potreptina, i jedan izlazak dnevno do potanskog
sandueta, da pokupim knjige koje sam naruivao preko
Amazona.
Vreme praznika sam pak provodio ne preputajui se oaju
preko svake mere. Prethodne godine, jo mi je bilo stiglo nekoliko imejlova s novogodinjim estitkama od Alis, na prvom
mestu, kao i od nekoliko kolega i koleginica s faksa. Ove godine,
prvi put, nije mi se javio niko.

184

Miel Uelbek

Devetnaestog januara uvee obuzela me je, nepredvieno,

kriza; plakao sam, i nikako da stanem. Ujutro, dok je svitalo
iznad Kremlin-Bisetra38, odluio sam da odem do opatije u Ligieu, tamo gde je Uismans primio zvanje oblata.

38 Jedno od jugoistonih pariskih predgraa. (Prim. prev.)

Preko razglasa su najavili da TGV kasni neodreeno dugo, i

sada su agenti za bezbednost SNCF-a patrolirali peronima, da
ne bi sluajno neki putnik podlegao iskuenju da pripali cigaretu; putovanje mi je, sve u svemu, poelo vrlo loe, a u vozu
su me tek ekale nove neprijatnosti. Prostor namenjen za
prtljag bio je dodatno smanjen otkad sam poslednji put iao
vozom, i sada gotovo da ga nije ni bilo; hodnici su bili puni
kofera i putnih torbi, zbog ega je etnja kroz vagone, koja i
jeste inila najbolju stranu putovanja vozom, postala problematina, a ubrzo i nemogua. Serverov bar, do kojeg sam morao da se probijam punih dvadeset pet minuta, priredio mi je,
neizbeno, jo jedno razoaranje; veina jela u meniju, i inae
oskudnom, nije se mogla naruiti. SNCF i kompanija Server
izvinjavali su se zbog ove trenutne neugodnosti; morao sam,
tako, da se zadovoljim salatom od kinoe s bosiljkom i italijanskom kiselom vodom. Kupio sam prethodno bio Liberasion, u
staninoj prodavnici Relea, pomalo i zato to nisam znao ta
u. Naposletku mi je jedan lanak ipak privukao panju, kad
smo bili negde oko Sen-Pjer-de-Kora; distribucionizam koji
zagovara novi predsednik ipak e biti manje bezazlen nego
to se u prvi mah inilo. Jedan od kljunih elemenata politike filozofije iji su tvorci bili esterton i Belok jeste princip
supsidijarnosti. Po tom principu, nijedan entitet (drutveni,
privredni ili politiki) ne bi trebalo da na sebe preuzima dunost koja se moe poveriti nekom manjem entitetu. Papa Pije

186

Miel Uelbek

XI, u svojoj enciklici Quadragesimo Anno, ovako je definisao to

naelo: Kao to je loe uskratiti jedinki pravo na rad i zajednici poveriti poslove koje bi trebalo da obavljaju privatno preduzetnitvo i industrija, isto tako za jednu superiornu organizaciju predstavlja veliku nepravdu, ozbiljno zlo i remeenje
poeljnog poretka da se bavi funkcijama koje efikasno mogu
da obave i manji entiteti, nii po rangu. U ovom konkretnom
sluaju, ta nova funkcija ije bi poveravanje preirokom krugu
ljudi, kako je to Ben Abes uoio, poremetilo poeljan poredak, nije zapravo bila nita drugo nego drutvena solidarnost. A ta ima lepe, rekao je uzbueni Ben Abes u svom najnovijem govoru, od solidarnosti u toplom okruenju porodice,
kao osnovne elije! Toplo okruenje porodice, kao osnovne
elije, u najveoj je meri, u ovom stadijumu, bilo pitanje programa; ali kudikamo konkretnije, novi vladin predlog budeta
predviao je da u roku od tri godine socijalna davanja u zemlji
budu smanjena na osamdeset pet odsto.
Najudesnije od svega bilo je to to je hipnotika magija
koju je Ben Abes od poetka oko sebe irio i dalje delovala, kao
i to njegove namere nisu nailazile ni na kakvo ozbiljno protivljenje. Levica je oduvek bila sklona da namee antisocijalne
reforme koje bi inae bile energino odbijene da potiu sa desnice; takva praksa je, meutim, jo vie dolazila do izraaja
kod muslimanske partije. itajui rubriku posveenu meunarodnoj politici, saznao sam, pored ostalog, da pregovori s
Alirom i Tunisom oko njihovog pristupanja Evropskoj uniji
ubrzano napreduju, te da bi ove dve zemlje pre kraja naredne godine trebalo da se pridrue Maroku pod okriljem Unije;
uspostavljeni su, takoe, i prvi kontakti s Libanom i Egiptom.

Opta slika o mom putovanju poela je pomalo da se popravlja na stanici u Poatjeu. Taksista je bilo u dovoljnom

POKORAVANJE

187

broju, i jedan od njih nije bio ni najmanje iznenaen kad sam

mu saoptio da idem do opatije u Ligieu. Bee to ovek od
svojih pedesetak godina, krupan, pogleda misaonog i blagorodnog; svoje vienamensko vozilo marke tojota vozio je
krajnje obazrivo. Ljudi iz celog sveta, rekao mi je on, dolaze
poslednjih nedelja da provedu neko vreme u najstarijem hrianskom manastiru na Zapadu; negde prole nedelje, bie,
on lino je vozio jednog poznatog amerikog glumca nikako
nije mogao da mu se seti imena, ali bio je siguran da je oveka gledao na filmu; na osnovu nekoliko pitanja koja sam mu
postavio, zakljuio sam da je, verovatno, premda ne izvesno,
re o Bredu Pitu. Tamo e mi svakako biti ugodno, izneo je on
svoje uverenje; mesto je mirno, hrana odlina. U asu dok je
izgovarao te rei, oseao sam da taj ovek ne samo da misli to
to mi govori ve da mi to i iskreno eli, i da on pripada onoj
grupi ljudi kojih, naposletku, i nema tako mnogo, a koji se
uvek unapred raduju srei blinjih, ukratko, da je moj taksista
bio ono to zovemo dobar ovek.

U manastirskom predvorju, s leve strane ulazilo se u prodavnicu, gde su zainteresovani mogli da kupe monake rukotvorine; prodavnica je, meutim, trenutno bila zatvorena,
dok na prijavnici, s desne strane, nije bilo nikoga. Bilo je tu
malo obavetenje pozvonite u sluaju da nema nikoga, uz
napomenu da se, osim u najhitnijim sluajevima, od toga valja uzdrati za vreme bogosluenja. Navedena je bila i satnica
slubi, ali samo kad sluba poinje, ne i kad se zavrava; posle veoma dugog preraunavanja, gde sam u celu kalkulaciju
morao da ubacim i vremena za obed, doao sam do zakljuka
da jedna sluba ne bi trebalo da traje due od pola sata, jer
u protivnom ne bi sve moglo da stane u jedan dan. Na osnovu dodatnog prorauna, procenio sam da bi monasi upravo u

188

Miel Uelbek

tom trenutku morali biti tano izmeu slube estog i Devetog asa; mogao sam, znai, da pozvonim.
Nekoliko minuta kasnije, pojavio se stasit monah odeven
u crnu rizu; kad me je ugledao, na licu mu se pojavio irok
osmeh. Visokog ela oivienog malim uvojcima kestenjaste
kose, tek tu i tamo posedele, s tankom bradom, isto tako kestenjastom izgledao je, bar po mojoj proceni, kao da mu je
najvie pedeset godina.
Ja sam brat oel, ja sam vam odgovorio na imejl ree on
pre nego to e preuzeti moju putnu torbu, ne davi mi priliku da bilo ta kaem. Sad u da vas otpratim do vae sobe.
Hodao je izrazito uspravno, moju torbu, inae prilino teku, nosio je bez ikakvog napora, i sve u svemu, inilo se da je
fiziki u punoj formi.
Veoma se radujemo to vas ponovo vidimo nastavi on.
Prolo je ve vie od dvadeset godina, zar ne?
Mora biti da sam ga pogledao s krajnjim nerazumevanjem,
poto me on upita:
Vi ste ve dolazili kod nas, ima dvadesetak godina, zar ne?
U to vreme pisali ste o Uismansu?
Jeste to bilo tano, ali ja sam bio jednostavno zapanjen to
me se on seao, budui da njegovo lice u meni nije budilo ma
ni najblee seanje.
Vi ste ono to se kae svratitar, jelda?
Ne, ne, taman posla, ali u to vreme jesam bio. To je funkcija
koju esto obavljaju mladi monasi ili bar mladi u monakom
ivotu. Svratitarevo je da razgovara s naim gostima, on je
jo u dodiru sa svetom; biti svratitar, to vam je kao neka vrsta pripravnikog staa, prelazne faze koju monah prolazi pre
nego to utone u zavet utanja. to se mene lino tie, dunost
svratitara obavljao sam neto malo due od jedne godine.
Hodali smo pored jedne renesansne zgrade, lepe ba, koja
je izlazila na park; zasenjujui zraci zimskog sunca presijavali

POKORAVANJE

189

su se po alejama zatrpanim uvelim liem. Tamo dalje nalazila se crkva, gotovo u ravni s visokim klosterom, u poznom
gotikom stilu.
To je stara manastirska crkva, ona je tu stajala u Uismansovo vreme... ree mi brat oel. Ali kada je, posle usvajanja
Kombovih zakona39, razbijena monaka zajednica, pa ni kad
smo svi uspeli da se okupimo, nikako nam nije polo od ruke
da je obnovimo, za razliku od zgrad koje pripadaju samom
klosteru. Morala je stoga da bude podignuta nova crkva, unutar manastirskih zidina.
Zastali smo ispred jednog malog, jednospratnog zdanja, takoe u renesansnom stilu.
Ovo nam je konak nastavi brat oel tu ete biti smeteni...
U istom tom trenutku, neki zdepasti monah od svojih etrdesetak leta, takoe u crnoj rizi, stie ka nama stazicom,
trei. ivahan, s elom koja se maltene presijavala na suncu,
odavao je utisak oveka koji je u isti mah do krajnosti nestaan i struan; taman da te podseti na nekog ministra finansija
ili, jo bolje, na ministra budeta;40 kako bilo, na jednog od
onih ljudi kojima e bez oklevanja poveriti odgovorne funkcije, ili je bar tako meni izgledalo.
A evo i brata Pjera, naeg novog svratitara, s njim ete
saobraati oko svih praktinih aspekata vaeg boravka ovde...
saopti mi brat oel. Ja sam ovamo doao iskljuivo da vas
pozdravim. I rekavi to, on se nakloni, i to veoma duboko,
stee mi ruku, pa se zaputi u pravcu klostera.
Doli ste te-e-veom? zainteresova se odmah brat svratitar; ja mu odgovorih potvrdno. Da, stvarno je brzo, kad ide

39 Misli se na Emila Komba (18351921), francuskog politiara koji je poetkom XX veka obavljao i funkciju predsednika vlade. (Prim. prev.)
40 U Vladi Republike Francuske funkcije ministra finansija i ministra
budeta su odvojene. (Prim. prev.)

190

Miel Uelbek

ovek te-e-veom produi on, s neskrivenom eljom da razgovor zapodene na neku obostrano prihvatljivu temu. A onda
me, uzevi mi torbu, povede prema mojoj sobi; bila je etvrtasta, otprilike tri sa tri, okreena u svetlosivu, panski zid;
patos je bio prekriven prilino pohabanim tapisonom srednje
sive boje. Jedini ukras u toj prostoriji bilo je veliko raspee od
tamnog drveta iznad malog kreveta-samca. Odmah sam primetio da lavabo nema slavinu; nije mi promakao ni detektor
za dim na tavanici. Rekao sam bratu Pjeru da e meni svaka
soba savreno odgovarati, s tim to sam unapred znao da nije
tako. Dok se u Na putu preispituje, katkad i unedogled, nad
injenicom da li e umeti da podnese ivot u manastiru, jedan od nepovoljnih argumenata koje Uismans iznosi upravo
je taj to mu, verovatno, nee dozvoliti da pui unutar manastirskih graevina. Zbog takvih sam ga reenica, u stvari,
oduvek i voleo; kao recimo zbog onog pasusa gde kae da se
jedna od malobrojnih ovozemaljskih radosti sastoji u tome da
se, sami, smestite u krevet tako da vam pri ruci bude gomila
dobrih knjiga i jedno paklo duvana. Tako je, nema sumnje; ali
u njegovo vreme detektora za dim nije bilo.
Na jednom prilino rasklimanom stolu od drveta poivale
su Biblija, zatim tanka knjiica rad oca an-Pjera Lonaa o
svrsi povlaenja u manastir (izriito je bilo napomenuto: Ne
nositi sa sobom) i jedan list sa uputstvima koji je, u sutini,
sadrao satnicu slubi i obeda. Dovoljno mi je bilo da preletim pogledom preko tog lista pa da zakljuim kako e svaki
trenutak poeti Deveti as, ali ipak odluih da, poto mi je
prvi dan, apstiniram od molitve; njena mi simbolika nije bila
tako silovita, smisao Treeg, estog i Devetog asa u tome je
da se obnavlja prisustvo Boje u toku itavog dana. Bilo je
ukupno sedam slubi u toku dana, plus svakodnevna misa;
u odnosu na Uismansovo doba, tu se nita nije bilo promenilo, s tim to je sada lake bilo utoliko to je bdenije, koje je

POKORAVANJE

191

nekada poinjalo u dva nou, bilo pomereno na deset uvee.

Za vreme mog prvog boravka na ovom mestu, mnogo mi se
dopala ta sluba sainjena od dugih meditativnih psalama, u
gluvo doba noi, jednako daleko od none slube (i oprotaja
od dana) i od hval u slavu novoj zori; ta sluba bee sazdana
od ekanja i nieg vie, od vrhovne nade bez ikakvog razloga
za nadanje. Usred zime, u vreme kada crkva nije ak ni grejana, ta sluba nikako nije mogla biti laka.
Mene je, u svemu, najvie impresioniralo to to me je brat
oel prepoznao, posle vie od dvadeset godina. Mora biti da
se njemu u tom periodu nije mnogo toga dogaalo, otkako je
napustio mesto brata svratitara. Vreme je potom provodio
radei u manastirskim radionicama, svakodnevno je prisustvovao slubama. ivot mu je bio miran i, verovatno, srean;
u ivom kontrastu u odnosu na moj.
Krenuo sam potom u dugu etnju po parku, palei cigaretu na cigaretu, i ekao veernje, posle kojeg se ilo na veeru. Sunce je bletalo sve jae, inje je svetlucalo pod njegovim
zracima, kameni zidovi tinjali su plavim odsjajima, rumeneo
se tepih od lia. Nije mi vie bio jasan smisao mog boravka
ovde; ponekad bi mi se javio, ali kao izdaleka; a onda bi, asak
kasnije, iezao; ali nije taj smisao, oigledno, ni imao vie
neke posebne veze s Uismansom.

U naredna dva dana uspeo sam da se naviknem na taj sled

slubi, a da ih ipak nisam uistinu zavoleo. Misa je bila jedini
prepoznatljivi element, jedina taka dodira s onim to pobonost znai u spoljanjem svetu. to se ostalog tie, bila su to
itanja i pevanja psalama prigodnih za odreena doba dana,
ponekad isprekidanih itanjem kratkih svetih tekstova, za ta
je zaduen bio neki od monaha ta itanja redovno su pratila
i obroke, a jelo se u tiini. Moderna zgrada crkve, sagraena
unutar manastirskih bedema, bila je svedena i runa pomalo
je, svojom arhitekturom, podseala na trni centar Super-Pasi u Ulici Blagovesti41, i ti virtai, obine apstraktne obojene
mrlje, jedva da su zasluivale panju; sve to, meutim, i nije
imalo bogzna kakve vanosti u mojim oima; ja nisam bio
esteta, bio sam to svakako neuporedivo manje od Uismansa,
i uniformna runoa savremene religijske umetnosti mene je
ostavljala maltene ravnodunim. Glasovi monaha uzdizali su
se u ledenom vazduhu, isti, skrueni i dobroduni; behu ti
glasovi puni blagosti, nade i strpljenja. Gospod Isus e se vratiti, vratie se uskoro, i toplina njegovog prisustva ispunjava
nae due radou to je, u sutini, bila zajednika tema svih
tih pesama, pesama posveenih ekanju, izvornom i blaenom. Dobro je zapazio Nie, onim svojim njuhom matore kurve, da je hrianstvo u osnovi enska religija.

41 Re je o Rue de lAnnonciation u pariskom XVI arondismanu. (Prim. prev.)

POKORAVANJE

193

Sve je to meni jo i moglo da odgovara, ali kad bih se vratio

u sobu, stvari bi poele da se kvare; detektor za dim netremice me je motrio onim svojim malim, neprijateljskim crvenim okom. Ponekad bih stao na prozor da popuim cigaretu,
i tako sam konstatovao da su se i tu stvari promenile nagore
od Uismansovog vremena; linija TGV-a prolazila je s one strane parka, na dvesta metara vazdunom linijom od moje sobe,
vozovi su na tom mestu jo bili u punoj brzini, i buka kompozicija prekidala je, vie puta u toku jednog sata, meditativnu
tiinu ovoga mesta. Postajalo je, meutim, sve hladnije, i posle svakog od tih stajanja na prozoru morao sam kasnije da
se uurim uz sobni radijator. Raspoloenje mi se kvarilo, a
i proza oca an-Pjera Lonaa, nesumnjivo izvrsnog monaha,
voenog dobrim namerama i ljubavlju, sve me je vie izluivala. ivot bi morao da bude neprekidna ljubavna razmena,
bili mi u dobru ili u zlu, pisao je on, pa stoga iskoristi ovih
nekoliko dana da poradi na svom umeu ljubavi, a i da se
prepusti ljubavi, primajui je kroz rei i kroz dela. Promaio
si temu, glupsone, ja sam ovde sm u sobi, rugao sam mu se
van sebe od besa. Ti si ovamo doao da odloi svoj prtljag i
zapone putovanje koje vodi u tebe samoga, ka onom izvoritu gde svoj izraz pronalazi snaga elje, pisao je on dalje.
Znam ja ta elim, penio sam, a elim samo da popuim jednu pljugu, je l kapira, glupsone, to je izvorite svega ovde.
Moda ja i nisam, za razliku od Uismansa, imao to oseanje
da mi je srce skorelo i dima se nahvatalo; ne, ali su zato
meni plua bila skorela i nahvatala se dima od duvana, e tu
ve nema trunke sumnje.
Oslukuj, jedi i pij, plai i pevaj, kucaj na vrata ljubavi!,
kliktao je Lona u ekstazi. Ujutro treeg dana shvatio sam da
moram da odem, da je za mene boravak na tom mestu samo
jedan neuspeh i nita drugo. Ocu Pjeru sam ispriao kako me
ekaju neke apsolutno nepredviene profesionalne obaveze,

194

Miel Uelbek

posao doslovce neverovatnog obima, zbog ega sam, avaj, primoran da skratim svoj boravak ovde. Znao sam da e mi, s
onom facom Pjera Moskovisija42, poverovati na re, a moda
on sam i jeste bio neka vrsta Pjera Moskovisija, u nekom unutranjem ivotu, uostalom, kad se sretnu dva Pjera Moskovisija, oni e svakako moi da razumeju jedan drugoga, znao sam
da e meu nama sve protei u najboljem redu. U trenutku
kad smo se rastajali u predvorju manastirskom, on je, tako,
izrazio elju da ja taj put koji me je doveo meu njih doivim
kao put svetlosti. Da, nema problema, rekao sam ja, sve je bilo
super, ali osetio sam u tom trenutku da sam pomalo izneverio
njegova oekivanja.
Te noi, oblast niskog vazdunog pritiska s Atlantika stigla
je do Francuske iz jugozapadnog kvadranta, temperatura je
porasla za deset stepeni; gusta magla pala je na predele oko
Poatjea. Taksi sam pozvao prerano, ostalo mi je bilo skoro sat
vremena koje je trebalo nekako ubiti; navratio sam do Bara
prijateljstva, iji se ulaz nalazio na manje od pedeset metara
od manastira, pa mahinalno poeo da tuem po lefu i hoehardenu. Konobarica je bila mrava i preterano naminkana, gosti su priali glasno o nekretninama i godinjim odmorima,
uglavnom. Nisam oseao ni najmanje zadovoljstvo to sam se
ponovo naao meu sebi slinima.

42 Pierre Moscovici, francuski politiar, lan Socijalistike partije i ministar

finansija u francuskoj vladi od 2012. do 2014. godine. (prim. prev).

Ako nije politika, islam nije nita.

(Ajatolah Homeini)

Na stanici u Poatjeu morao sam da zamenim voznu kartu.

Prvi te-e-ve za Pariz bio je gotovo pun, pa sam doplatio za
klasu TGV Pro Premijer. Po objanjenju SNCF-a, bio je to ambijent za povlaene, u kojem je bila zajemena besprekorna
beina internet konekcija, vei stoii na koje mogu da stanu
radna dokumenta, elektrine utinice da se ne bi nekome desilo da ga laptop u najglupljem trenutku izneveri; mimo toga,
bila je to, u stvari, obina prva klasa.

Pronaao sam jedno zavueno mesto, bez sedita preko

puta, a u pravcu kretanja voza. S druge strane prolaza izmeu sedita, jedan poslovni ovek, Arapin od svojih pedesetak
leta, odeven u dugu belu delabu, sa isto tako belom kefijom,
po svemu sudei iz Bordoa, bio je naslagao nekoliko fascikala
pored raunara na stoiima koji su mu bili na raspolaganju.
Preko puta njega sedele su dve mlade devojke, do jue adolescentkinje takorei bez sumnje njegove supruge koje su
prethodno bile izvrile pravu raciju na slatkie i asopise u
staninom Releu. Bile su ivahne i nasmejane, na sebi su imale duge haljine i viebojne velove. Na trenutak samo, jedna se
zadubi u Piksu magazin, a druga u Uups.
Onaj poslovni ovek je pak ostavljao utisak osobe suoene
s ozbiljnim brigama; otvorivi mejlboks, poslao je jedan imejl
s prilogom koji je sadravao vei broj tabela u ekselu; inilo se

202

Miel Uelbek

da je njegova zabrinutost samo dodatno porasla kad je pregledao ove dokumente. Ukucao je, zatim, neki broj u mobilni,
a onda se upustio u jedan dug telefonski razgovor; govorio je
tiho, i ja nikako nisam mogao da razumem o emu je re; bez
nekog veeg elana pokuavao sam da se zadubim u itanje
Figaroa, koji je o novom reimu uspostavljenom u Francuskoj
pisao sa stanovita nekretnina i luksuzne robe. S te take gledita, situacija je bila izrazito obeavajua; uviajui da e
ovde ubudue imati posla s jednom prijateljskom zemljom,
dravljani zalivskih monarhija sve su otvorenije iskazivali elju da sebi priute stan u Parizu ili na Azurnoj obali, bili su
spremni da plate vie od Kineza i Rusa, ukratko stanje na
tritu bilo je dobro.
Od srca se smejui, one dve mlade Arapkinje bile su u meuvremenu poele da se igraju onoga Pronai razlike u Piksu magazinu. Podigavi oi sa svojih tabela, poslovni ovek im
uputi jedan bolan prekoran pogled. Nasmeie se i one njemu, pa nastavie, onako sve uzbuene, da uore meu sobom. On ponovo uze mobilni, pa zapoe novi razgovor, isto
onoliko dugaak i poverljiv kao to je bio prvi. U islamskom
sistemu, enama je to jest onim enama koje su dovoljno
lepe da bi pobuivale elju bogatog mua ostavljena mogunost da, u sutini, ostanu deca celog svog ivota. Tek to
izau iz detinjstva, i sme postaju majke, ponovo ulaze u detinji svet. Deca im porastu, onda one postanu bake, i tako im
prolazi ivot. Ove ovde su svega nekoliko godina ranije poele
da kupuju seksi donji ve, menjajui deje igre za seksualne
igre to, u osnovi, izae na manje-vie isto. Nema sumnje,
ena u tom sistemu gubi nezavisnost, ali fuck autonomy43, i
ja sam sebi samom morao da priznam da sam se sopstvene nezavisnosti odrekao kao od ale, da sam to doiveo kao

43 Engl.: Jebe nezavisnost. (Prim. prev.)

POKORAVANJE

203

istinsko olakanje, onda kad sam odustao od svake odgovornosti, to profesionalne, to intelektualne, te da u ovom trenutku ni najmanje nisam zavideo ovom poslovnom oveku
to sedi s druge strane prolaza izmeu sedita u naem vagonu TGV Pro Premijer, a ije je lice, kako je tekao taj telefonski
razgovor, postajalo ve sivo od strepnje, jer oigledno su mu
kola bila krenula nizbrdo; u tom trenutku, uzgred, voz proe
kroz stanicu Sen-Pjer-de-Kor. Ako nita drugo, taj ovek ima
nadoknadu u vidu ove dve graciozne i armantne supruge,
pored kojih moe da zaboravi sve brige iscrpljenog poslovnog
oveka a moe biti da ga u Parizu ekaju jo jedna ili dve,
uinilo mi se da sam tako upamtio, da im je maksimalan broj
ena, po erijatu, etiri. Moj otac je pak imao... moju majku,
tu bludnicu neurotinu. Uzdrhtao sam na samu pomisao. Ona
sada jeste bila pokojna, oboje su bili pokojni; ja bejah ostao
kao jedini ivi svedok premda pomalo umoran u poslednje
vreme njihove ljubavi.

I u Parizu je temperatura vazduha bila porasla, ali malo manje, i neka sitna, hladna kiica padala je na grad; saobraaj je
bio vrlo gust u Ulici Tolbijak, koja mi se najednom uinila neuobiajeno dugom, nikada, pomislih, nisam iao ulicom tako
dugom, tako turobnom i dosadnom, da joj kraja nema. Od povratka u Pariz nisam oekivao nita posebno, samo raznorazne brige. Pa ipak, na veliko moje iznenaenje, u potanskom
sanduetu saekalo me je jedno pismo konano neto, a da
nije ni reklama, ni raun, ni neka administrativna pota. S gaenjem sam zavirio u svoju dnevnu sobu, ne mogavi da poreknem injenicu da ne oseam neko posebno zadovoljstvo
to se vraam kui, u ovaj stan u kojem se niko ne voli, i koji
niko ne voli. Sipao sam sebi kalvadosa u veliku au pre nego
to u otvoriti pismo.
Potpisao ga je bio Bastijen Laku, koji je, po svemu sudei,
nekoliko godina ranije informacija mi je u datom trenutku bila promakla nasledio Iga Pradijea na mestu urednika
biblioteke Plejade. Laku je prvo izneo zapaanje da Uismans,
nekim neobjanjivim propustom, jo nije uvrten u katalog
biblioteke Plejade, iako on, apsolutno, pripada korpusu klasika francuske knjievnosti; to se toga tie, mogao sam samo
da se sloim s tom konstatacijom. U daljem tekstu naglasio
je da je potpuno ubeen kako bi, ako postoji iko kome bi morao biti poveren rad na ureivanju Uismansovih dela pod
okriljem biblioteke Plejade, to svakako morao da budem ja,

POKORAVANJE

205

prvenstveno zbog moje optepriznate strunosti u predmetnoj oblasti.

Takav predlog se ne odbija. Dobro, moe se odbiti, ali to bi
onda znailo odrei se svakog oblika intelektualne ili drutvene ambicije svake ambicije, ukratko. Jesam li ja uistinu bio
spreman na to? Morao sam, bogami, da sipam jo jednu au
kalvadosa i razmislim o ovom pitanju. Razmislivi konano,
doao sam do zakljuka da bi razboritije bilo sii pa kupiti jo
jednu bocu.

Vrlo lako sam zakazao sastanak s Bastijenom Lakuom, za

dva dana kasnije. Kancelarija mu je izgledala tano onako
kako sam je zamiljao, u starinskom stilu, na treem spratu,
u zgradi sa stepenitem od krutog drveta i pogledom na slabo odravana dvorita u unutranjosti kvarta. On sm bio je
intelektualac standardnog tipa, s malim ovalnim naoarama
bez okvira, vrlo vesele naravi, vidno zadovoljan sobom, svetom i svojim poloajem u njemu.
S obzirom na to da sam imao vremena da se malo i pripremim za ovaj razgovor, predloio sam da Uismansova dela podelimo na tomove, pri emu bi se u prvom nala dela od Kutije
sa zainima do Penzije gospodina Bugrana (tu sam odredio 1888.
kao godinu kad je najverovatnije napisano ovo delo), dok bi
se u drugom nalo sve od Tamo dole pa do Oblata, ukljuujui,
naravno, i Lurdsku svetinu. Ova jednostavna, logina i, tavie, oigledna podela ne bi trebalo da bude uzrok bilo kakvih
tekoa. Pitanje propratnih komentara bilo je, meutim, kao
i obino, znatno kakljivije. Autori pojedinih pseudonaunih
saznanja smatrali su da je pametno posvetiti po zabeleku
svakom od tih bezbrojnih pisaca, muziara i slikara ija imena Uismans pominje. Meni se to uinilo savreno bespotrebnim, ak i u varijanti da se ti komentari ostave za kraj knjige.

206

Miel Uelbek

I mimo toga to bi na taj nain sm obim knjige mogao enormno da se povea, ve ni mi nikako ne bismo mogli da utvrdimo da li smo u tim objanjenjima preterali ili moda rekli
manje nego to treba o Laktansu, Aneli iz Folinja ili Grinevaldu; ljudi koji o tome ele da saznaju vie, moi e sami
da potrae informacije, i to je to. A to se tie Uismansovih
odnosa s piscima toga doba Zolom, Mopasanom, Barbeom
dOrvilijem, Gurmonom ili Bloaom za to, po mom miljenju,
i slui predgovor. I u tome se Laku smesta saglasio sa mnom.
S druge strane, meutim, teke rei i neologizmi koje Uismans upotrebljava opravdavaju obilno pribegavanje objanjenjima koje bih ja radije video u obliku fusnota, e da se
itanje ne bi preterano usporavalo. On je s ushienjem pristao
i na to.
Pa vi ste, u tom pogledu, ve obavili veliki posao u svojim
Vrtoglavicama neologizama! ree on razdragano. Ja podigoh
desnu ruku, iskazujui tako uzdranost, tek da mu stavim
do znanja da sam se, upravo naprotiv, u delu koje je on bio
tako dobar da pomene, ja samo ovla dotakao tog pitanja; tu
je obraena najvie jedna etvrtina Uismansovog lingvistikog korpusa. On tada, sa svoje strane, podie levu ruku, i bee
to jedan krajnje umirujui gest; prirodno, ovek ni u kojem
sluaju nije eleo da potceni nezanemarljivo veliki posao koji
je mene ekao u procesu prireivanja ovog izdanja; nikakav
krajnji rok nije mi postavio, i ja s te strane slobodno mogu da
budem potpuno miran.
Da, radiete za venost...
Uvek je pomalo pretenciozno kad se to kae; ali stvarno
jeste tako, ili je barem naa ambicija da ovo bude za venost.
Posle ovih rei, izgovorenih u arkom saglasju, nakratko je
zavladala tiina; dobro je, pomislih ja, jedinstveni smo, uspostavili smo zajednike vrednosti, ii e ovo kao po loju, ova
Plejada.

POKORAVANJE

207

Roberu Redieu je mnogo ao to ste otili sa Sorbone posle... promene vlasti, ako se tako moe rei nastavi on potom
neto tunijim glasom. Znam to, jer on mi je prijatelj. Lini
prijatelj dodade on, ne bez ponosa. Pojedini nastavnici, oni
vrlo visokog nivoa, ostali su na univerzitetu. Neki drugi, inae
takoe na vrlo visokom nivou, otidoe. Svaki od tih sluajeva
gde su ljudi otili, ukljuujui i va sluaj, Rober je doiveo
kao linu ranu zakljui on malo prenaglo, kao da mu teko
pada kad doe do kurtoazije i prijateljstva.
Na to nisam znao ta da mu kaem, ega i on sm postade
svestan posle tiine koja je potrajala otprilike minut vremena.
Nego, mnogo sam srean to ste pristali da uestvujete u
ovom mom malom poduhvatu! uskliknu on trljajui ruke,
kao da je re o nekoj ugodnoj farsi koju emo odigrati u tom
svetu visokog znanja. Znate, meni je to apsolutno nenormalno, i aljenja dostojno, da ovek kao to ste vi... da ovek
vaeg nivoa, hou rei, najednom ostane bez profesure, bez
publikacija, bez iega! Posle ovih zavrnih rei, svestan da je
moda malo i preterao s dramatikom, on neprimetno ustade
iz stolice; ustadoh za njim i ja, neto ivahnije.

Laku me je, ne bi li na taj nain krunisao dogovor koji smo

upravo napravili, otpratio ne samo do vrata svoje kancelarije,
ve je siao sa mnom sve do prizemlja (Pazite, stepenice su
vrlo neravne!), da bismo potom proli kroz hodnike (Pravi
lavirint!, dobaci on humoristino; nije to, ako emo pravo,
bio nikakav lavirint, ve dva hodnika koja se seku pod pravim
uglom, i odmah smo izbili pravo na foaje) i stigli do izlaza iz
sedita izdavake kue Galimar, smetene u Ulici Gastona Galimara. Napolju je opet bilo zahladnelo, i vazduh je bio suvlji,
a ja se toga asa dosetih da ni u jednom trenutku nismo potegli pitanje novane naknade. Kao da mi je proitao misli, on

208

Miel Uelbek

prui jednu ruku ka mom ramenu ne dodirnuvi ga pritom

pa ovako ree:
Ovih dana u vam poslati predlog ugovora da bi potom,
u istom dahu, dodao:
I da, naredne subote ima jedan mali prijem u ast ponovnog otvaranja Sorbone. Poslau vam i pozivnicu. Znam da e
Roberu biti veoma drago ako biste mogli da naete slobodnog
vremena.
Ovog puta me jeste dotakao po ramenu, a onda smo se rukovali. Poslednje reenice izgovorio je s nekom vrstom laganog ushienja, kao da mu je to, ko zna otkud, upravo palo na
pamet, ali mene je tog asa obuzelo oseanje da su upravo te,
poslednje reenice, bile objanjenje i uzrok svemu.

Prijem je poinjao u est posle podne, na poslednjem spratu Instituta arapskog sveta, iznajmljenom za tu priliku. Dok
sam pokazivao pozivnicu na ulazu, bio sam pomalo zabrinut;
koga bih ja ovde uopte mogao da sretnem? Saudijce, da, u
to nije bilo nikakve sumnje; na samoj pozivnici bilo je, uostalom, zajameno prisustvo jednog saudijskog princa ije sam
ime odmah prepoznao; bio je to glavni darodavac novog univerziteta Pariz-Sorbona. Verovatno u ovde videti i svoje nekadanje kolege, ako ne sve, a ono bar one koji su pristali da
rade u toj novoj strukturi od njih sam, meutim, poznavao
jedino Stiva, a Stiv je bio poslednja osoba na svetu koju bih u
tom trenutku eleo da sretnem.
Prepoznao sam, ipak, jednog oveka, nekadanjeg kolegu, i
to tek to nainih nekoliko koraka u toj velikoj dvorani osvetljenoj lusterima; lino sam ga, istina, poznavao tek da se kae,
bie da smo svega jednom ili dvaput razgovarali, ali Bertran
de injak je uivao svetski ugled u oblasti srednjovekovne
knjievnosti, redovno je drao predavanja na Kolumbiji i Jejlu, i bio autor referentnog dela o Pesmi o Rolandu. Bio je to, u
osnovi, jedini pravi uspeh kojim je predsednik novootvorenog
univerziteta mogao, u smislu pridolica, da se podii. Mimo
toga, ja u sutini i nisam imao bogzna ta da mu kaem, budui da je oblast srednjovekovne knjievnosti za mene bila
i ostala preteno nepoznata teritorija; priljeno sam, stoga,
prionuo na mezetluke zakuska je bila odlina, kako topla

210

Miel Uelbek

tako i hladna, a i crno libansko vino koje su uz to sluili uopte nije bilo loe.
Nisam, meutim, imao utisak da je prijem bio uspeo u pravom smislu rei. Grupice od troje do estoro ljudi Arapa i
Francuza, meano kruile su po velianstveno ukraenoj
sali, razmenjujui tek pokoju re. Arabo-andaluzijska muzika,
napadna i zlokobna, koja se irila iz zvunika, nipoto nije doprinosila popravljanju atmosfere, ali problem nije bio u tome, i
ja iznenada shvatih, posle etrdeset pet minuta etanja meu
zvanicama, posle desetak raznih mezetluka i etiri ae crnog
vina, ta to ne tima: svi su bili mukarci. Nijedna ena nije
bila pozvana, a teko je i zamisliti da bi se u odsustvu ena s
tim da se ne posee za fudbalom, to bi u ovom, uprkos svemu, univerzitetskom kontekstu ipak bilo neprilino uopte
mogao uspostaviti drutveni ivot u prihvatljivom vidu.
Nedugo zatim primetio sam Lakua, usred jednog drutva
gue zbijenog, koje se bilo sklonilo u ugao sale, a koje je,
osim njega samoga, inilo desetak Arapa i jo dvojica Francuza. Svi su govorili ivo, vatreno, izuzev jednog oveka od
pedesetak godina, izrazito krivog nosa, podgojenog i ozbiljnog
lica. Bio je jednostavno odeven, u dugu belu galabiju, ali meni
je istog asa postalo jasno da je on najvaniji ovek u tom
drutvu i da je, verovatno, on taj princ. Svi okolo su, jedan po
jedan, ustro iznosili nekakve dokaze, tako je bar izgledalo,
jedino je on utao, vrtei glavom s vremena na vreme, ali mu
se s lica nita nije moglo proitati; iskrsao je tu bio, oigledno,
neki problem, ali mene se to nije ticalo, vratio sam se nazad
po jedan sambusek sa sirom i petu au vina.
Jedan postariji ovek, mrav, izrazito visok, duge proreene brade, prie uto princu, koji se izmaknu u stranu da bi s
ovim porazgovarao nasamo. Najednom, ostavi bez sredita,
ono drutvo se odmah raspri kud koji. Tumarajui po sali u
drutvu jednog od onih Francuza, Laku me ugleda i prie mi

POKORAVANJE

211

davi mi usput neki neodreen znak rukom. Stvarno je izgledao kao da mu nisu ba sve na broju, a nas dvojicu je predstavio jednog drugome gotovo neujnim glasom, tako da nisam
ni razumeo ime njegovog kompanjona koji je kosu bio zalizao, zaeljavi je briljivo unazad, i obukao prelepo trodelno
odelo, tamnoplavo, s gotovo neprimetnim belim prugicama;
inilo se da je tkanina, koja se blago presijavala, izrazito fina
na dodir, mora biti da je o svili re, obuze me silna elja da
dodirnem to odelo, ali se jedva nekako uzdrah.
Problem je bio u tome to je princu bilo uasno neprijatno
zbog toga to na prijem nije doao ministar prosvete, potpuno
protivno onome to im je bilo formalno obeano. I ne samo
to tu nije bilo ministra, nego se nije pojavio nijedan predstavnik ministarstva, apsolutno niko, ak ni dravni sekretar
za visoko kolstvo, kako je Laku zakljuio, sav oajan.
Ali posle ove poslednje rekonstrukcije dravni sekretar za
visoko kolstvo vie ne postoji, ve sam vam rekao! prekide ga onaj njegov razdraljivo. Po njemu, situacija je bila jo
ozbiljnija nego to to Laku misli; ministar je svakako bio nameravao da doe, potvrdio mu je to lino jo koliko prethodne
veeri, ali se predsednik Ben Abes lino zaloio da ga od toga
odgovori, i to ne bi li na najneposredniji nain ponizio Saudijce. to je, uostalom, bilo na liniji nekih drugih mera preduzimanih u prethodnom periodu, znatno vanijih, kao to
je, na primer, bilo obnavljanje civilnog nuklearnog programa
i davanje pomoi za razvoj elektromobila; namera vlasti bila
je, zapravo, da u to kraem roku obezbede potpunu energetsku nezavisnost od saudijske nafte; to, naravno, nije imalo
nikakve veze sa islamskim univerzitetom Pariz-Sorbona, tim
pitanjem bi, meni se bar inilo, trebalo da se pozabavi njegov
predsednik, kad upravo u tom trenutku videh kako se Laku
okree prema oveku od pedesetak godina koji je upravo bio
uao u salu, a sada je brzim koracima iao u naem pravcu.

212

Miel Uelbek

Evo Robera! uzviknu Laku s neopisivim olakanjem, kao

da je doekao mesiju.
Prvo je, ipak, mene upoznao s ovekom, ovoga puta tako
da se svaka re ula, pre nego to ga je izvestio o razvoju
situacije. Redie se energino rukovao sa mnom, maltene mi
smrskavi aku onim svojim monim dlanovima, uveravajui me pritom da se jako raduje to mu se ukazala prilika da
me upozna, prilika koju je dugo ve ekao. Fiziki, bio je to
vrlo markantan ovek: vrlo visok, sigurno preko sto devedeset centimetara, bio je, isto tako, i veoma krupan, pleat, lepo
razvijene muskulature, tako da je izgledom vie podseao na
zatvaraa u ragbiju, nego na univerzitetskog nastavnika, ako
emo pravo. Lice mu je bilo preplanulo, izbrazdano dubokim
borama, a kosa potpuno bela, ali vrlo gusta, kratka i unazad
zaeljana. Odeven je bio na nain vrlo neuobiajen, u dins
i crnu konu avijatiarsku jaknu.
Laku mu brzo objasni u emu je problem; Redie je vrteo
glavom, promrmlja potom da je i naslutio bio da e doi do
ovakve neke zavrzlame, a onda, poto je promislio o svemu
nekoliko sekundi, zakljuio:
Pozvau Delomea. On e znati ta da se radi.
I onda izvue iz jakne majuni mobilni na sklapanje, gotovo
enski, koji se jedva video u njegovom dlanu, pa se udalji nekoliko metara da ukuca broj. Laku i njegov drugar pratili su ga
pogledom ne usuujui se da mu priu, paralisani u tom teskobnom iekivanju; poeli su bili ve pomalo da me gnjave
svojim priama, a i stvarno su glupi bili; valjalo je, razume se,
ii tim petrodolarima niz dlaku, ali nije li u datim okolnostima dovoljno bilo uzeti i predstaviti kao ministra ma kojeg
statistu, ije je lice poznato s te-vea premda u svojstvu ministrovog efa kabineta, onda uzme drugog lutana, ovog, odmah, u trodelnom odelu, da ne trai dalje, i eto ti savrenog
efa kabineta, Saudijci ionako nita ne bi primetili, stvarno

POKORAVANJE

213

ovi ljudi bezveze komplikuju sebi ivot, uzeo sam jo jednu

au vina, poslednju, i izaao na terasu, pogled na osvetljenu
Bogorodiinu crkvu bio je zaista velianstven, bilo je jo malo
toplije sad, kia je bila prestala, dok se meseina poigravala
talasima Sene.

Mora da sam malo due ostao tako zamiljen, a kad sam

se vratio u salu, drutvo se bilo proredilo, s tim to je i dalje,
naravno, bilo iskljuivo muko; nisam vie video ni Lakua ni
onog u trodelnom odelu. Dobro, nisam ovamo dolazio uzalud,
rekoh sebi dok sam uzimao prospekt dostavljaa libanskih
specijaliteta, mezetluci su im bili stvarno dobri, a i raznose
ih po kuama, ba bih mogao s indijske hrane da preem na
ovo njihovo. Upravo kad sam na garderobi traio kaput, prie
mi Redie.
Idete? upita on lagano rairivi ruke, kao da mu je ao.
Upitao sam ga da li su uspeli da se izbore s tim protokolarnim
problemom.
Da, uspeo sam to na kraju nekako da reim. Ministar veeras nee doi, ali je lino telefonirao princu, i pozvao ga na
radni doruak sutra u ministarstvo. to e rei da je ramek
imao pravo, ega sam se i pribojavao: to je njih Ben Abes namerno hteo da ponizi, jer on u poslednje vreme sve intenzivnije obnavlja mladalaka prijateljstva s Kataranima. Ukratko,
naim mukama jo nije doao kraj. Ali sad... Kao da e time
odagnati nezgodnu temu, on odmahnu desnom rukom, pre
nego to e je spustiti meni na rame. Ali stvarno mi je ao
to nas je ta sitna briga omela da porazgovaramo. Trebalo bi
da doete kod mene na aj ovih dana, imaemo vie vremena... On mi se iznenada nasmei; imao je armantan osmeh,
vrlo otvoren, gotovo deaki, to je bilo izrazito iznenaujue
za jednog oveka po svemu tako muevnog; mislim da je on

214

Miel Uelbek

toga i sm bio svestan, i da je umeo tim osmehom da se slui.

Pruio mi je svoju vizitkartu.
U iduu sredu, recimo, u pet po podne? Biete slobodni?
Odgovorio sam mu da u biti.

Kad sam uao u metro, stao sam da zagledam posetnicu

svog novog poznanika; bila je naoko elegantna i odavala dobar ukus, barem koliko se ja u to razumem. Redie je imao
svoj privatni broj telefona, dva slubena, dva broja faksa (jedan privatni, jedan slubeni), tri internet adrese na osnovu
kojih je teko bilo ustanoviti emu slue, dva broja mobilnog
(jedan francuski, drugi engleski), kao i ifru za skajp; eto oveka koji je, u svakom sluaju, obezbedio razne naine da s
njime stupite u kontakt. Ako je verovati Lakuu, ja sam, oigledno, krenuo da napredujem ka visokim sferama, u toj meri
da je to ve poelo da me brine.
Na posetnici je bila i jedna adresa, Ulica Aren broj pet, i u
tom trenutku to mi je bila sasvim dovoljna informacija. inilo
mi se da se seam te Ulice Aren bee to jedna ljupka uliica
koja izlazi na Lutecijinu arenu, jedan od najljupkijih kutaka
Pariza. U tom kraju je bilo kasapnica i prodavnica sira koje su
preporuivali Petireno i Pudlovski to se italijanske robe tie,
da i ne pominjemo. Sve je to ulivalo najvee poverenje.

Na metro stanici Plas Mon na pamet mi je pala loa ideja da se zaputim ka izlazu Lutecijina arena. S topografskog
aspekta, odluka jeste bila opravdana, poto sam izlazio direktno na Arenu; bio sam, meutim, zaboravio da na ovom izlazu
nema lifta, a da je metro stanica Plas Mon ukopana pedeset

216

Miel Uelbek

metara ispod nivoa ulice, tako da sam bio naisto iscrpljen i

bez daha kad sam konano izaao kroz ona neobina vrata,
useena u zidove bedema, s debelim kolonadama i slovima u
kubistikom stilu, iji je sveukupni neovavilonski stil bio savreno nepodesan za pariske prilike to bi, uostalom, bio i
ma gde u Evropi.
Stigavi do broja pet u Ulici Aren, shvatio sam da Redie ne
samo da ivi u jednoj ljupkoj ulici u Petom arondismanu ve
stanuje u privatnoj kui u jednoj ljupkoj ulici u Petom arondismanu, i ne samo to, ve u jednoj staroj privatnoj kui. Na
broju pet nalazila se, naime, ona neverovatna neogotika graevina s tornjiem etvrtaste osnove to izgledom podsea na
ugaoni donon; u toj kui iveo je, od 1940. pa do smrti 1968.
godine, an Polan. Lino nikada nisam mogao da podnesem
ana Polana, ni kao sivu eminenciju ni kao tvorca onih dela,
ali morao sam da priznam da je on bio jedna od najmonijih
linosti posleratnog izdavatva u Francuskoj, a i da je iveo u
jednoj mnogo lepoj kui. Moje divljenje prema finansijskim
sredstvima koje je Saudijska Arabija stavila na raspolaganje
novom univerzitetu nije prestajalo da raste.
Pozvonio sam, i vrata mi je otvorio batler u krembelom odelu; nosio je bluzu s kragnom, u Maovom stilu, prizivajui pomalo i nain oblaenja nekadanjeg diktatora Gadafija. Ja sam
se predstavio, on se lako naklonio, oekivali su me. Zamolio
me je da saekam u jednom malom holu s vitraima, dok je
on otiao po profesora Rediea.

ekao sam tako dva-tri minuta kad se otvorie vrata

meni s leve strane; devojica od svojih petnaestak godina,
u farmerkama s niskim strukom i hello kitty majici, ue u
prostoriju u kojoj sam sedeo; duga crna kosa slobodno joj
je padala na ramena. Ugledavi me, kriknula je, nespretno

POKORAVANJE

217

pokuala da pokrije lice rukama, pa se, trei, vratila otkud je

dola. U istom trenutku, gore na stepenitu pojavio se Redie,
pa krenuo dole, meni u susret. I sm je video ta se malo pre
toga desilo; pruajui mi ruku, on naini pomirljiv gest.
To je Aja, moja nova supruga. Bie joj mnogo neprijatno,
niste smeli da je vidite bez vela.
Stvarno mi je ao.
Ne, nemojte se izvinjavati, ona je kriva; trebalo je prvo da
pita da li u ulaznom holu ima nekoga. Uostalom, jo se nije
navikla na ovu kuu, privii e se ona.
Da, izgleda veoma mlada.
Upravo je navrila petnaest godina.

Poao sam za Redieom do velikog salona-biblioteke na prvom spratu, zidovi su bili vrlo visoki, tavanica mora da je bila
tu negde, jo malo pa pet metara. Jedan zid bio je potpuno
prekriven knjigama, na prvi pogled sam zapazio da ima neverovatno mnogo starih izdanja, najvie iz XIX veka. Dva para
vrstih metalnih kliznih merdevina omoguavala su pristup
i najviim policama. Preko puta, na velikoj reetki od tamnih
letava, koja se takoe protezala celom visinom zida, bile su
poreane dugake saksije sa zelenim biljkama. Bilo je tu brljana, paprati, divlje loze, i njihovi listovi su u kaskadama
padali od plafona do patosa, evrdajui oko ramova; u nekima
behu uramljeni reprodukovani stihovi iz Kurana ispisani kaligrafskim rukopisom, dok su drugi sadravali fotografije velikog formata, zalepljene na mat papir, na kojima su se videle
galaktika jata, supernove, spiralne magline. U uglu, popreko
nameten, stajao je veliki radni sto iz doba Direktorijuma.44
Redie me odvede do ugla preko puta, gde su stajali veliki

44 S kraja XVIII veka, iz doba Francuske buroaske revolucije. (Prim. prev.)

218

Miel Uelbek

niski sto s bakarnom ploom i fotelje od pohabane tkanine,

crveno-zelene, na pruge.
Imam aja, ako volite ree on, pozivajui me da sednem.
Imam i alkohola, viski, porto, ta god hoete, u stvari. I jedan
odlian merso imam.
Onda sam za merso odgovorih ja, zaintrigiran ipak pomalo, jer koliko je meni bilo poznato, islam osuuje konzumiranje alkohola, premda je to, u sutini, religija koju sam slabo
poznavao.
Redie nestade, verovatno je otiao da zatrai od nekog da
nam donesu pie. Moja fotelja je gledala pravo na visok, starinski prozor, s malim oknima razdvojenim olovnim letvicama, s pogledom na samu Arenu. Pogled je bio izuzetan, pomislio sam kako je to prvi put da imam tako kompletan pogled
na te tribine. Neki minut kasnije, priao sam, ipak, biblioteci;
i ona je bila impresivna.
Dve donje police bile su pune kopija dimenzija 21 x 29,7
centimetara. Behu to doktorske disertacije, odbranjene pred
raznim evropskim univerzitetima; pogledao sam nekoliko
naslova pre nego to u naleteti na jednu disertaciju iz oblasti filozofije, odbranjenu pred katolikim univerzitetom u
Luven-la-Nevu, s potpisom Robera Rediea, a pod naslovom
Genon kao Nieov italac. Izvadio sam je s police upravo u trenutku kad se Redie vratio u prostoriju; trgnuo sam se, kao
zateen u nepoinstvu, pa nainio pokret rukom kao da u disertaciju da vratim na mesto. Priao mi je s osmehom na licu:
Nemojte se brinuti, nema tu nikakve tajne. Sem toga, za
nekoga kao to ste vi, radoznalost u pogledu sadraja jedne
biblioteke doe gotovo kao profesionalna obaveza
Kad je priao jo malo blie, on ugleda naslov na kopiji:
A, a vi ba na moju disertaciju naili ree on vrtei
glavom. Stekao sam zvanje doktora; ali to nije bila bogzna
kako dobra disertacija. Kudikamo slabija od vae, u svakom

POKORAVANJE

219

sluaju. Recimo da sam se, tu i tamo, pozivao na tekstove,

kako se to kae. Genon, kad malo bolje razmislim, i nije bio
pod nekim posebnim Nieovim uticajem; i njegovo odbacivanje savremenog sveta samo je po sebi isto tako jako, s tim to
se on oslanja na korenito drugaije izvore. Bilo kako bilo, ne
bih danas ovako tu disertaciju pisao. Imam, inae, i vau
nastavi on vadei jo jednu kopiju s police. Vi svakako znate
da se u univerzitetskoj arhivi uva po pet primeraka svake.
Dobro, s obzirom na broj onih koji svake godine dolaze i trae
te radove radi konsultacije, ja rekoh sebi: a to ne bih lepo
prisvojio jedan primerak?
Jedva sam ga sluao, malo mi je falilo da padnem u nesvest.
Bilo je prolo ve gotovo dvadeset godina kako se nisam naao u istoj prostoriji s disertacijom oris-Karl Uismans, ili izlaz
iz tunela; sam obim te knjige bio je neverovatan, maltene neprijatan bilo je tu, setih se u deliu sekunde, tano sedam
stotina osamdeset osam stranica. Tom radu posvetio sam sedam godina ivota.
Ne isputajui moju disertaciju iz ruke, Redie se vrati do
fotelj. Zaista izvanredan rad uporan je bio on. Mnogo
me je terao na razmiljanje o mladom Nieu, onom iz Roenja
tragedija.
Preterujete
Ne, ne bih rekao da preterujem. Roenje tragedije je, po
meni, neka vrsta doktorske disertacije; a u oba sluaja postoji ta neverovatna rasko, to preobilje ideja izbaenih bez
i najmanje pripreme, to tekst ini, iskreno govorei, gotovo
neitljivim ono to u svemu tome, uzgred budi reeno, najvie udi jeste da vi taj ritam odravate jo malo pa punih
osamsto stranica. Ve poev od Neaktuelnih razmatranja Nie
se primirio, shvatio je da je nemogue naterati itaoca da
primi jednu tako neumerenu koliinu ideja, da treba sve to
ukomponovati, dozvoliti itaocu da doe do daha. I kod vas

220

Miel Uelbek

je, u Vrtoglavicama neologizama, primetan isti taj razvojni put,

i zbog toga je ta knjiga i pristupanija. Razlika je u tome to je
Nie produio dalje.
Nisam ja Nie
Ne, niste vi Nie. Ali jeste neto, neto interesantno. I,
oprostite ako sam grub, vi ste upravo neto to ja traim. Da
stavim lepo karte na sto, poto ste ve sve shvatili: elim da
vas ubedim da se vratite na Univerzitet Pariz-Sorbona, gde
sam ja upravnik.
U tom trenutku otvorie se vrata, tako da nisam morao da
odgovorim, i pojavi se ena od svojih etrdesetak godina, punaka, dobrodunog izraza, nosei posluavnik na kojem bee
rasporeeno toplo sitno pecivo i jedna kofa s ledom, a u njoj
obeana boca mersoa.
Ovo je Malika, moja prva ena ree mi on kad je izala
vama je, izgleda, sueno da danas upoznate moje ene. Njom
sam se oenio dok sam jo bio u Belgiji. Da, ja sam belgijskog
porekla... I danas sam graanin Belgije, nisam uzeo francusko dravljanstvo, iako ima ve dvadeset godina kako ivim
u Francuskoj.
Toplo pecivo je bilo veoma ukusno, zainjeno, ali ne previe; prepoznao sam aromu korijandera. A vino je bilo nebesko.
Cenim da se o mersou ne govori dovoljno! nabacih ja
poletno. Merso je jedna sinteza, kao da se u njemu jednome
sustie vie razliitih vina, zar ne? Oseao sam potrebu da
priam o bilo emu samo ne o svojoj akademskoj budunosti,
ali nisam, s druge strane, ni gajio iluzije, znao sam da e se on
vratiti na naetu temu.
I on je to i uinio, posle kratkog utanja, kako pristojnost
nalae.
Dobro je to ste prihvatili da nadgledate rad na tom izdanju za Plejadu. Na kraju krajeva, izbor je bio oigledan, legitiman i ispravan. Kad mi je Laku rekao za to, ta sam mogao da

POKORAVANJE

221

mu odgovorim? Da je to normalan izbor, legitiman izbor, i da

je to, isto tako, i najbolji mogui izbor. Razgovarau s vama
krajnje iskreno: istina je da, izuzev injaka, do ovoga trenutka
nisam uspeo da obezbedim saradnju nastavnika koji su zaista cenjeni, koji imaju ime i prezime u meunarodnim okvirima; dobro, situacija je daleko od dramatine, univerzitet je
tek otvoren; ali injenica je da sam u ovom naem razgovoru
ja taj koji neto trai, a, s druge strane, nemam bogzna ta da
vam ponudim. No dobro, i mogu, na finansijskom planu mogu
mnogo da vam ponudim, to i sami znate, a na kraju krajeva,
ni to nije nevano. Ali na intelektualnom planu, to mesto na
Sorboni mnogo je manje prestino od uloge urednika jednog
izdanja koje e biti objavljeno u Plejadi; ja sam toga svestan.
Imajui sve to u vidu, ja mogu, ako nita drugo, a ono da se angaujem, lino da se angaujem, da vas niko i nita ne ometa
u obavljanju onoga to je va pravi poziv. Od vas e se traiti
samo da drite laka predavanja, predavanja u amfiteatru kojima e prisustvovati studenti prve i druge godine. to se rada
s doktorandima tie znam da je to zamorno, i sm sam se
toga dovoljno naradio toga ete biti poteeni. Mogu ja sve
to da udesim, takva mogunost predviena je zakonom.
Uutao je, i ja sam u tom asu imao pouzdan utisak da je iscrpeo prvu tranu argumenata. Otpio je prvi gutljaj mersoa, ja
sam sipao drugu au. Nikada mi se nije dogodilo, razmiljao
sam ja, da se osetim u toj meri poeljnim. Usporen je taj mehanizam slave, moda moja disertacija i jeste tako genijalna kao
to on tvrdi da jeste, iskreno, ja se te disertacije ve gotovo
uopte i ne seam, iz ovog ugla vrlo dalekim su mi se inile
intelektualne vratolomije iz rane mladosti, no injenica je da
sam mogao da raunam na neku vrstu aure, iako mi je jedina
elja bila da u etiri sata po podne legnem u krevet s boksom cigareta i flaom neke estine, ali sam, isto tako, morao
sebi da priznam da bih, ako nastavim tim tempom, umro, i to

222

Miel Uelbek

ubrzo, nesrean i sm, a elim li ja da umrem brzo, nesrean i

sm? Kad podvuem crtu, i ne ba.
Popio sam vino, sipao i trei put. Kroz veliki prozor video
sam kako sunce zalazi iza Arene; tiina je ve postajala pomalo neprijatna. Dobro, on je hteo da spusti karte na sto, a isto
je, naposletku, vailo i za mene.
Ima tu, meutim, jedan uslov... poeh ja obazrivo. Jedan uslov koji i nije tako bezazlen...
Lagano je klimao glavom.
Mislite li... mislite li da sam ja neko ko bi mogao da pree
u islam?
Pognuo je glavu, kao da ponire u intenzivna promiljanja
koja se tiu neeg linog; a onda, podigavi pogled ka meni,
odgovori:
Da.
Trenutak kasnije opet mi je pokazao onaj svoj iroki, blistavi, otvoreni osmeh. Bilo je to drugi put da me je udostojio tog
osmeha, i ok je bio malo manje snaan; pa opet, taj osmeh
je i dalje bio veoma delotvoran. U svakom sluaju, sada je na
njemu bilo da neto kae. Progutao sam, jedno za drugim, dva
peciva, koja se ve behu smlaila. Sunce je zalo za tribine,
no je pala na Arenu; udesno je bilo i kad samo pomisli da
su se tu stvarno odigravale borbe gladijatora i divljih zveri pre
nekih dve hiljade godina.
Vi niste katolik, to bi, inae, moglo da predstavlja prepreku... nastavi on lagano.
Ne, stvarno nisam; ne bi se moglo rei.
A ne mislim, pritom, ni da ste pravi ateista. Pravi ateisti se,
u sutini, retko sreu.
Mislite? Ja sam, naprotiv, stekao utisak da je ateizam postao opteprihvaen u zapadnom svetu.
Po mom miljenju, tako to samo na povrini izgleda. Jedini
pravi ateisti s kojima sam se susreo bili su, u stvari, pobunjenici;

POKORAVANJE

223

oni se nisu zaustavljali na tome da hladno konstatuju nepostojanje Boga, oni su odbijali mogunost da on postoji, kao
to je to uinio Bakunjin: Sve i da Bog postoji, trebalo bi ga
se osloboditi... Ili, takvi su bili ateisti a la Kirilov, oni su Boga
odbacivali zato to su hteli oveka da stave na njegovo mesto,
bili su humanisti, nametnuli su sebi tu uzvienu ideju ljudske
slobode, dostojanstva ljudskog. Pretpostavljam da se vi ni u
tome ne prepoznajete?
Ne, ni u tome nisam mogao da se prepoznam, ako emo
pravo; sama ta re humanizam u meni je budila elju za povraanjem, ali moda je to bilo i od onog toplog peciva, da,
preterao sam s tim; sipah sebi jo jednu au mersoa, da to
proteram.
Stvar je u tome nastavi on da veina ljudi provede
svoj vek ne bavei se preterano tim pitanjima, koja im se ine
prenaglaeno filozofska; o njima razmiljaju samo kad su
suoeni s nekom dramom tekom boleu, smru bliskog
bia. Tako, zapravo, i jeste na Zapadu; jer drugde u svetu u
ime tih pitanja ljudi ginu i ubijaju, vode krvave ratove, i to
od postanka ljudskog roda; zbog tih, metafizikih pitanja se
ljudi bore, ne bore se, svakako, zbog stope rasta, ni zbog deobe lovita. Ali ak ni na Zapadu, kad sagledamo stvarnost,
ateizam ne raspolae postojanom bazom. Kad ljudima govorim o Bogu, najee ponem tako to im pozajmim knjigu iz
astronomije...
Fotografije su vam stvarno veoma lepe.
Da, upadljiva je lepota kosmosa; a od njegove neizmernosti, prvenstveno, ovek gubi dah. Stotine milijardi galaksija,
svaka sainjena od stotina i stotina milijardi zvezda, od kojih su neke od nas udaljene i po nekoliko milijardi svetlosnih
godina ili stotine milijardi milijardi kilometara. I tu negde,
na nivou od milijardu svetlosnih godina, poinje da se stvara izvestan poredak; galaktika jata se dele i stvaraju jedan

224

Miel Uelbek

lavirintu slian crte. Odaberite, nasumice, stotinu ljudi na

ulici i iznesite im te naune injenice; koliko e njih imati
obraza da ustvrde kako je sve to stvoreno sluajno? Obaka
to je kosmos relativno mlad najvie ako ima petnaest milijardi godina. To vam je ona uvena pria o majmunu daktilografu: koliko je vremena potrebno jednom impanzi, ako
pone nasumice da lupa po nekoj tastaturi, da otkuca neko
ekspirovo delo? Koliko bi vremena trebalo nekom slepom
oveku da na nevieno rekonstruie kosmos? Svakako mnogo, mnogo vie od petnaest milijardi godina! I nije to samo
stanovite oveka na ulici, na takvo gledite nailazimo i kod
najveih naunika; u istoriji oveanstva moda i nema blistavijeg uma od uma Isaka Njutna pomislite samo na taj
izvanredan intelektualni napor, neuven do tada, napor koji
je u jednom istom zakonu objedinio pad zemaljskih tela i
kretanje planeta! Pa eto, a isti taj Njutn verovao je u Boga,
i to jednom verom postojanom do te mere da je poslednje
godine ivota posvetio prouavanju biblijske egzegeze jedinog svetog teksta koji mu je, realno, bio dostupan. Ni Ajntajn nije bio ateista, makar bilo i tee definisati kakav je
tano bio karakter njegovog verovanja; ali kad on prigovara
Boru da Bog nikada ne baca kockice, on se nipoto ne ali,
ne, njemu se ini nezamislivim da zakonima univerzuma
moe da vlada sluaj. Pria o Bogu asovniaru, koju je Volter smatrao nepobitnom, i dan-danas je ostala jednako iva
kao u XVIII veku, tavie, dobila je na znaaju u meri u kojoj
je nauka uspela da izgradi tesne veze izmeu astrofizike i
mehanike estic. Nema li u sutini neeg smenog u tome
da stanete sad i pogledate to nejako stvorenjce koje ivi na
jednoj bezimenoj planeti, na nekom zaturenom kraku jedne
obine galaksije, i onda se to stvorenjce pridigne na svoje
apice, samo da bi reklo Bog ne postoji? Nego, oprostite,
preopiran sam...

POKORAVANJE

225

Ne, nemojte se izvinjavati, to me veoma interesuje... rekoh ja na to iskreno, i zaista je poeo ve da me hvata alkohol;
krajikom oka primetio sam da je boca mersoa prazna.
Istina je nastavih ja da moj ateizam ne poiva na posebno vrstim temeljima; uobraeno bi, uostalom, bilo s moje
strane da tvrdim da je tako.
Uobraeno, da, prava re; ima u samoj sri tog ateistikog
humanizma nekog neverovatnog ponosa, i neke neverovatne
osionosti. Pa ak i hrianski pojam otelovljenja bojeg svedoi, u sutini, o pomalo kominoj uobraenosti. Bog od sebe da
naini oveka... A zato se Bog ne bi otelovio kao itelj Sirijusa, ili stanovnik Andromedine galaksije?
Vi verujete u vanzemaljski ivot? prekidoh ga ja, iznenaen.
Ne znam, o tome ne razmiljam esto, ali to vam je samo
pitanje aritmetike: imajui u vidu da u kosmosu ima bezbroj
zvezda, i planeta koje krue oko svake od njih, i udno bi bilo
da se ivot pojavio samo na Zemlji. Ali nije bitno, ono to sam
hteo da kaem jeste da kosmos kao takav predstavlja dokaz
da je postojao jedan inteligentan naum, kosmos je oigledno
ostvarenje jednog projekta koji je zaela neka dinovska inteligencija. I ta e se jednostavna ideja, pre ili kasnije, ponovo
nametnuti, to sam ja jo kao vrlo mlad shvatio. Celokupna
intelektualna debata XX veka svela se na suprotnost izmeu
komunizma koji bi, recimo, bio hard varijanta humanizma
i liberalne demokratije, koja je isto to samo u mekoj verziji;
sve je to, u svakom sluaju, bilo jedno uasno ograniavanje.
Povratak religiji, o kojem je tada ve poinjalo da se govori,
bio je ja sam to odmah znao, kao petnaestogodinjak, mislim jednostavno neizbean. Moja porodica je negovala duh
katolianstva dobro, i oni su ve bili poeli da se udaljavaju
pomalo, pravi katolici bili su zapravo moje bake i dede tako
da sam se i ja, po prirodi stvari, u prvi mah okrenuo katolikoj

226

Miel Uelbek

veri. I od prve godine na fakultetu priao sam identitetskom

pokretu.
Mora da se po meni videlo koliko su me ove rei iznenadile,
jer on zauta, pa stade da me gleda s nekim poluosmejkom
na licu. U istom trenutku, neko pokuca na vrata. On se oglasi
na arapskom, i u sobu ponovo ue Malika, nosei ovog puta
posluavnik sa dezvom, dve olje i tanjirom na kojem su
bile baklave s pistaima i trouglovi s mesom. Bila je tu i boca
buhe45 i dve male ae.

Redie je i meni i sebi sipao kafu pre nego to e nastaviti.

Kafa je bila gorka, vrlo jaka, i ba mi je dobro inila, odmah mi
se potpuno razbistrilo u glavi.
Nikada se nisam stideo svojih mladalakih poduhvata
produi on. A mojim novim prijateljima muslimanima
ni u jednom trenutku na pamet nije palo da me zbog toga
prekore; njima se uinilo sasvim normalnim da se ja, traei naina da se izvuem iz ateistikog humanizma, prvo
okrenem svojoj izvornoj tradiciji. Osim toga, mi nismo bili
ni rasisti ni faisti pa dobro, da budem sasvim iskren, neki
meu nama nisu bili daleko ni od toga, ali ja meu njih ni
u kom sluaju nisam spadao, nipoto. Faizam mi je oduvek
liio na nekakav avetinjski, komarni i lani pokuaj da se
udahne ivot umrlim nacijama; bez hrianstva, evropske
nacije postale su tela bez due zombiji. Samo, evo: da li je
postojala mogunost da se hrianstvo vrati u ivot? Ja sam
verovao da postoji, nekoliko godina sam verovao u to sa
sve veom sumnjom, istina, poto mi je sve blia i blia bila
Tojnbijeva misao, njegova ideja da civilizacije ne umiru tako
to ih neko ubije, ve tako to izvre samoubistvo. A onda

45 Tuniska rakija od smokava. (Prim. prev.)

POKORAVANJE

227

se sve promenilo, u jednom jedinom danu tano, tridesetog marta 2013; seam se da je bila subota pred Uskrs. U to
vreme sam iveo u Briselu, i s vremena na vreme otiao bih
u Metropol, da popijem pie u hotelskom baru. Oduvek sam
voleo stil art nuvo; ima velianstvenih stvari i u Pragu i u
Beu, ima, takoe, i nekoliko zanimljivih graevina u Parizu
i u Londonu, ali za mene, bio ja u pravu ili ne, vrhunac art
nuvoa upravo je hotel Metropol u Briselu, a posebno njegov
bar. Ujutro, 30. marta, sluajno sam prolazio pored hotela i
ugledao obavetenje: iste veeri bar Metropola zauvek zatvara svoja vrata za posetioce. Bio sam zapanjen; obratio sam
se konobarima. Oni su mi potvrdili; tani razlozi zatvaranja
nisu im, meutim, bili poznati. udno je bilo i pomisliti da
su se do toga asa, u tom apsolutnom remek-delu dekorativne umetnosti, mogli naruiti sendvii i pivo, beka okolada
i kolai sa lagom, da se iz dana u dan moglo iveti okruen
lepotom, i da e sad sve to nestati, u trenu, usred prestonice
Evrope! Da, u tom asu sve sam shvatio: Evropa je ve bila
izvrila samoubistvo. Kao Uismansovom itaocu, i vama zacelo, kao i meni, ide na ivac njegov tvrdokorni pesimizam,
njegovo stalno proklinjanje mediokriteta njegovog vremena. A on je iveo u vremenu kada su evropske nacije bile na
svom vrhuncu, na elu nepreglednih kolonijalnih imperija,
kada su vladale svetom! U vremenu neobino sjajnom kako
sa stanovita tehnologije eleznica, elektrino osvetljenje,
telefon, fonograf, Ajfelove metalne konstrukcije tako i sa
stanovita umetnikog tu ve ima, zaista, i previe imena
da bismo ih sva naveli, knjievnost, slikarstvo, muzika...
Bio je nesporno u pravu; pa ak i s ogranienog stanovita
umetnosti ivljenja, propadanje je bilo nezanemarljivo. Uzimajui baklavu koju mi je na tanjiriu pruio Redie, prisetih
se, tako, jedne knjige koju bejah proitao nekoliko godina ranije, posveene istoriji bordela. Meu ilustracijama u knjizi

228

Miel Uelbek

nala se i reprodukcija prospekta jednog pariskog bordela iz

bel epoka. Doiveo sam pravi ok zakljuivi da nazivi pojedinih erotskih specijaliteta koje je nudila Madmoazel Ortenz
meni ne znae apsolutno nita; ni izdaleka, naime, nisam
mogao da naslutim ta bi moglo biti to putovanje u utu zemlju, kao ni ruski carski sapun. Uspomena na neke seksualne navike tako je, za samo jedan vek, potpuno iezla iz
seanja ljudi lii to, pomalo, na nestanak pojedinih zanata,
kao to su cokulari ili zvonari. Kako se, zapravo, ne sloiti s
idejom o evropskom rasapu?
Ta Evropa, koja je bila vrhunac ljudske civilizacije, izvrila je samoubistvo, koje je trajalo nekoliko decenija nastavi
Redie s tugom u glasu; nije bio upalio svetlo, i u sobi je sad
gorela samo lampa na njegovom radnom stolu. U celoj Evropi nicali su u to vreme anarhistiki i nihilistiki pokreti, pozivalo se na nasilje, na odricanje od svakog moralnog zakona. A
onda je, nekoliko godina kasnije, na sve to taku stavilo ludilo
Prvog svetskog rata, ludilo koje se niim ne moe opravdati.
Frojd je tu bio u pravu, Tomas Man jo vie; ako su Francuska
i Nemaka, dve najnaprednije i najcivilizovanije nacije sveta,
mogle da se upuste u tu bezumnu klanicu, bilo je to stoga to
je Evropa ve bila mrtva. I tako sam ja u Metropolu proveo celo
to poslednje vee, do zatvaranja. Kui sam se vratio peice,
preavi pola Brisela, i usput proao pored etvrti u kojoj se
nalaze evropske institucije ta zlokobna tvrava, okruena
umezima. Sutradan sam otiao kod jednog imama u Zaventem. A narednog dana na Uskrnji ponedeljak u prisustvu
desetak svedoka, izgovorio sam obrednu formulu i preobratio
se u islam.

Nisam bio siguran da li delim njegovo miljenje u pogledu

presudne uloge Prvog svetskog rata; to, neporecivo, jeste bila

POKORAVANJE

229

jedna klanica koja se niim ne moe opravdati, ali ve je i rat

od 1870. bio prilino besmislen, u Uismansovom opisu svakako; taj sukob je ve ozbiljno obezvredio rodoljublje u svim
oblicima; nacije nisu bile nita drugo nego besmisleni smrtonosni entiteti, i to su ve zakljuno s 1871. godinom shvatila
sva iole osveena ljudska bia; otuda su, ini mi se, i proistekli nihilizam, anarhizam i sve te gluposti. to se starijih
civilizacija tie, tu ba i nisam bio neto upuen. No je bila
pala na Lutecijinu arenu, poslednji turisti behu napustili to
mesto; retke uline svetiljke bacale su slabanu svetlost na
tribine. Rimljani su, izvesno, doivljavali sebe kao jednu venu civilizaciju, i to neposredno pre sloma njihovog carstva; da
li su i oni izvrili samoubistvo? Rim je bio brutalna civilizacija,
izrazito sposobna na vojnom planu a isto tako i svirepa civilizacija, gde su za zabavu naroda sluile borbe ljudi na ivot i
smrt, ili ljudi i divljih zveri. Da li je kod Rimljana postojala ta
elja za nestajanjem, da li je postojala neka tajna slaba taka? Redie je sigurno itao Gibona, i druge srodne autore, o
kojima sam ja znao samo kako se zovu i prezivaju, tako da
se nisam smatrao dovoljno merodavnim da uestvujem u takvom razgovoru.
Ja stvarno preterano mnogo priam... ree on nainivi
neodreen pokret koji je trebalo da mi stavi do znanja koliko
mu je neprijatno. Ponudio me je onda aom buhe, pa mi ponovo prineo posluavnik s pecivom; bilo je odlino, kontrast s
gorkom rakijom od smokava bio je izvanredan.
Kasno je, moda bi trebalo da vas napustim rekoh oklevajui; nije mi se, u stvari, jo bilo ilo.
ekajte! On ustade pa se zaputi ka svom radnom stolu,
iza kojeg je bilo nekoliko polica na kojima su stajali renici i
standardna literatura. Vratio se odonud s knjiicom iji je on
bio autor, objavljenom u jednoj ediciji ilustrovanih depnih
izdanja, pod naslovom Deset pitanja o islamu.

230

Miel Uelbek

Tri sata vas evo spopadam verskim prozelitizmom, a ve

sam na tu temu objavio knjigu, to mi, izgleda, postaje druga
priroda... Ali vi ste moda ve uli za nju?
Da, i mnogo se dobro prodavala, zar ne?
Tri miliona primeraka ree on kao da se izvinjava. Pomislio bi ovek da se kod mene razvio, potpuno nepredvieno,
nekakav dar da pojednostavljujem stvari. A sve je tu, zapravo,
uasno ematizovano... opet e on kao da se izvinjava ali
barem moete brzo da je proitate.
Knjiga je imala sto dvadeset osam strana, i ne ba malo
ilustracija preteno reprodukcij dela islamske umetnosti;
nee mi, dakle, uzeti previe vremena. Spakovao sam knjigu
u ranac.
On nam opet sipa po aicu buhe. Na nebu se bio pojavio
mesec, osvetlivi tribine Arene kao da je podne; meseina je
bila mnogo jaa od uline rasvete; primetio sam da fotografske reprodukcije kuranskih stihova i galaksije okaene po
onom zidu obraslom u vegetaciju sada osvetljavaju male, meusobno razdvojene lampice.

ivite u mnogo lepoj kui...

Godine sam uloio da doem do nje, zaista nije bilo lako,
verujte... On se zavali u fotelji, i mene obuze utisak, prvi put
otkako sam uao u tu kuu, da se stvarno opustio; sada e
mi rei neto vano, u to nije bilo nikakve sumnje. Ne zanima mene, naravno, Polan, kome bi pa Polan i mogao da bude
zanimljiv? Ali zato me raduje svaki sekund proivljen u kui
u kojoj je Dominik Ori napisala Priu o O., u svakom sluaju,
ovde je iveo taj ljubavnik o ijoj je ljubavi tu knjigu i pisala.
Fascinantna knjiga, ta vi mislite?
Bio sam istog miljenja. Pria o O. je, u sutini, bila sve ono
to se meni inae ne dopada; ogoljenih fantazija se gadim, a i

POKORAVANJE

231

sve zajedno je to bio jedan razmetljivi ki te stan na ostrvu

Sen-Luj, te privatna kua u Fobur Sen-ermenu, te ser Stiven,
ma sve, ama sve to zajedno bilo je totalno sranje. Ali celo to
delo bilo je proeto jednom strau, jednim dahom koji je zasenio sve ostalo.
To je pokoravanje ree Redie blagim glasom. Strana,
jednostavna ideja, nikad ranije izreena s takvom silinom, da
je vrhunac ljudske sree u apsolutnom pokoravanju. Dvoumio sam se da li da tu ideju izlaem pred svojom braom po
veri, oni bi to moda osudili kao bogohuljenje, ali, po meni,
postoji veza izmeu apsolutne pokorenosti ene mukarcu,
kakva je opisana u Prii o O., i pokorenosti oveka Bogu kakvu
predvia islam. Vidite nastavi on musliman prihvata ovaj
svet, i prihvata ga u celosti, prihvata svet takav kakav jeste, da
se izrazim kao Nie. Budistiko je stanovite da je ovaj svet
dukkha neprilika, patnja. Hrianstvo i samo izraava ozbiljne rezerve nije li Satana opisan kao princ ovoga sveta?
Islam, naprotiv, boansko stvaranje vidi kao savreno, to je
jedno apsolutno remek-delo. ta je Kuran u osnovi, ako ne
jedna bezmerna mistina poema u slavu Boga? U slavu Tvorca, i u slavu pokoravanja Tvorevim zakonima. Ne savetujem
ja, generalno, ljudima koji ele da se priblie islamu da ponu
tako to e prvo proitati Kuran, u svakom sluaju, razume
se, ukoliko ne ele da uloe napor da naue arapski, pa da
tekst proitaju u originalu. Njima radije savetujem da sluaju
kad se itaju sure, i da ih ponavljaju, da osete to disanje, taj
dah. Islam je jedina religija koja zabranjuje svako korienje
prepeva u liturgijske svrhe; jer Kuran je u celini sastavljen od
ritmova, od rima, refrena, asonanci. On poiva na toj ideji, temeljnoj ideji poezije, o jedinstvu zvuka i znaenja, koje omoguava iskazivanje ovog sveta.
Opet je nainio gest kao da se izvinjava, mislim da je malo
i glumio da i njemu smeta taj njegov prozelitizam, a u isto

232

Miel Uelbek

vreme je svakako bio i preterano svestan da je taj govor ve

upotrebio kad god je hteo da ubedi nekog nastavnika; pretpostavljam da je napomena o otporu prema prevoenju Kurana,
na primer, upalila kod injaka, ti strunjaci za srednjovekovnu
knjievnost esto s neodobravanjem gledaju na transponovanje predmeta njihove odanosti na savremeni francuski jezik;
ali, na kraju krajeva, bili oni dobro izbrueni ili ne, njegovi
argumenti nisu bili nita manje jaki. A i ja nisam mogao da
se uzdrim od razmiljanja o njegovom nainu ivota: jedna
ena, od etrdeset godina, za kuhinju, a druga, od petnaest, za
druge stvari... Sigurno je imao jo jednu ili dve ene, po godinama izmeu ove dve, ali nekako nisam mogao da mu postavim to pitanje. Ustao sam, ovoga puta vrsto reen da odem,
zahvalio mu za to strastveno popodne, koje se, zapravo, pretopilo u vee. On mi ree da je njemu bilo vrlo lepo, na vratima
me je ak zasuo ljubaznostima; ali obojica smo bili iskreni.

Vratio sam se kui i, poto sam se ceo sat okretao u krevetu, shvatio sam da oigledno neu uspeti da zaspim. Nije
mi kod kue bilo ostalo bogzna ta za pie, samo jedna boca
ruma, loe e to da legne na onu buhu, ali pilo mi se. Prvi
put u ivotu poeo sam da razmiljam o Bogu, da ozbiljno
razmatram ideju o nekoj vrsti Tvorca svemira, koji nadgleda
svaki moj postupak, i prva moja reakcija bila je nedvosmislena: re je, jednostavno, o strahu. Malo-pomalo uspeo sam
da se umirim alkohol mi je pomogao u tome ponavljajui
sebi da sam ja jedna relativno beznaajna jedinka, da Tvorac sigurno ima prea posla, i tako dalje, ali ipak je istrajala
u meni ta zastraujua zamisao da e on, najednom, postati svestan moga postojanja, da e mu oteati ruka, te da u
ja zakaiti, na primer, rak vilice, kao Uismans, to je bio est
oblik karcinoma kod puaa, i Frojd je od toga oboleo, da, rak
vilice inio se kao izgledna mogunost. ta u posle, kad mi
odstrane vilicu? Kako u izlaziti na ulicu, ii do supermarketa, u nabavku, kako u podnositi poglede pune saaljenja
i gaenja? A ako ne budem mogao sam u kupovinu, ko e to
obavljati umesto mene? No je jo bila preda mnom, i oseao
sam se dramatino samim. Hou li, u najmanju ruku, imati makar toliko hrabrosti da izvrim samoubistvo? Ni to ak
nije bilo izvesno.
Probudio sam se oko est sati ujutro s ozbiljnom glavoboljom. Dok sam pripremao kafu, traio sam Deset pitanja o

234

Miel Uelbek

islamu, da bih posle jedno etvrt sata konano raistio: ranac

mi nije bio tu, mora biti da sam ga ostavio kod Rediea.
Posle dva aspirina, osetio sam se dovoljno snanim da prionem na renik pozorinog argona, objavljen 1907. godine, i
tu sam naposletku naao dva retka izraza koja upotrebljava
Uismans, rei koje su lako mogle da prou kao neologizmi. To
je bio taj zabavni deo mog posla, zabavan i relativno lak; glavnina e biti predgovor, to je ono to se od mene oekuje, i toga
sam svakako bio svestan. Pre ili kasnije, morau da se vratim
svojoj sopstvenoj disertaciji. Plailo me je tih osamsto stranica, gnjeilo me, maltene, svojom teinom; koliko sam mogao
da se setim, u vreme dok sam je pisao bio sam sklon da celokupan Uismansov opus sagledavam u svetlu njegovog potonjeg preobraenja. Sm autor je, uostalom, podsticao itaoca
na to, a ja sam se, bez sumnje, prepustio njegovom uticaju
Uismansov predgovor romanu Nasuprot, napisan dvadeset
godina pre preobraenja, u tom je pogledu bio simptomatian. Da li je Nasuprot neizbeno vodio njegovom povratku u
okrilje Crkve? A kad se tamo konano vratio, iskrenost Uismansova ni u jednom trenutku nije dolazila u pitanje; Lurdska svetina, poslednja njegova knjiga, bila je autentino delo
jednog hrianina, delo u kojem je ovaj esteta, ovekomrzac
i samotnjak, prevazilazei odbojnost koju je u njemu budilo
sensilpisko bogomoljstvo, konano uspeo da se prepusti toj
iskonskoj veri mase hodoasnika. S druge strane, na praktinom planu, ovaj povratak nije od njega iziskivao bogzna
kakve rtve; status oblata, koji je dobio u Ligieu, dozvoljavao
mu je da ivi izvan manastira; imao je svoju slukinju, koja
mu je pripremala specijalitete graanske kuhinje, jela koja
su igrala i te kako vanu ulogu u njegovom ivotu; imao je
svoju biblioteku, i svoj holandski duvan. Prisustvovao je svim
bogosluenjima, i u njima, sigurno, uivao; njegova estetska
i gotovo ulna ljubav prema katolikoj liturgiji vidljiva je na

POKORAVANJE

235

svakoj stranici poslednjih njegovih knjiga; ali ona metafizika pitanja koja je Redie pokrenuo prethodnog dana, to
Uismans ni u jednom momentu ne pominje. Beskrajna prostranstva koja su plaila Paskala, koja su u Njutnu i Kantu
izazivala zadivljenost i potovanje, kod Uismansa su prola
gotovo neopaena. Uismans je bio preobraenik, to je istina,
ali ne na nain na koji su to bili Pegi ili Klodel. Moja doktorska disertacija, postalo mi je jasno u tom trenutku, nee mi
biti od neke posebne pomoi, kao, uostalom, ni Uismansovi
iskazi.

Oko deset pre podne procenio sam da je pristojno vreme

da se pojavim u Ulici Aren broj pet; batler od jue doekao me
je s osmehom na licu, i dalje u onom belom odelu s kragnom
maovkom. Profesor Redie nije bio kod kue, izvestio me je
on, a meni je kod njih ostala jedna stvar. Doneo mi je onda,
za nepunih trideset sekundi, moju adidas torbu, oito ju je bio
jo sabajle ostavio sa strane; bio je utiv, efikasan i diskretan,
i na mene je, u izvesnom smislu, ostavio jo jai utisak nego
Redieove ene. Taj mora da sve administrativne procedure
reava u deliu sekunde, dok pucne prstima.
Vraajui se Ulicom Katrfa, i ne hotei to obreo sam se
ispred velike pariske damije. Misli mi ne poletee prema
eventualnom Tvorcu svemira, ve, znatno prizemnije, ka Stivu; bilo je, uostalom, sasvim jasno, rekoh sebi, da je ukupan
nivo obrazovanja opao. Ja nisam bio tako poznat kao injak;
ali budem li odluio da se vratim, mogao sam sa sigurnou
raunati na srdaan prijem.
Sada sam pak svrsishodno produio Ulicom Dobenton u
pravcu Sorbone Pariz III. Nisam imao nameru da ulazim,
samo da se promuvam pored ograde; ali stvarno sam se obradovao prepoznavi uvara Senegalca. I on je sav zablistao:

236

Miel Uelbek

Drago mi je to vas vidim, gospodine! Dobro je to ste se

vratili!
Nisam imao srca da ga razuveravam, pa sam, na njegov poziv, uao u glavno dvorite. Ipak sam ja dobrih petnaest godina ivota proveo na tom fakultetu, drago mi je bilo to sam
sreo, eto, barem jednu poznatu osobu. Pitao sam se da li je i
on morao da pree u islam da bi ostao u slubi; ali moda je
on ve bio musliman, ima Senegalaca muslimana, ili se barem meni inilo da ih ima.
etao sam se, tako, jedno etvrt sata pod svodovima s
metalnim nosaima, pomalo iznenaen nostalgijom koja
me je bila obuzela, premda sam sve vreme bio svestan da
se nalazim u jednom vrlo runom okruenju, te odvratne
zgrade behu podignute u najgorem periodu modernizma,
ali nostalgija nema nikakve veze s estetskim oseanjima,
ona, tavie, nije povezana ni sa uspomenama na srene
dane, nostalgiju jednostavno osea zato to si na tom i tom
mestu iveo, bez obzira na to da li ti je tamo bilo dobro ili
loe, prolost je uvek lepa, kao i budunost, uostalom, jedino
je sadanjost muna, jedino nju nosimo kao neki gnojni ir
patnje koji nas prati izmeu dve beskrajne sree, dva spokoja.
Malo-pomalo, kako sam prolazio izmeu tih metalnih nosaa, i nostalgija poe da bledi, pa u jednom trenutku gotovo
prestadoh da razmiljam. Jo malo sam mislio na Mirijam,
samo kratko, ali ipak bolno to bee, dok sam prolazio ispred
bara u prizemlju gde smo se nas dvoje prvi put sreli. I sada
je tu, razume se, bilo studentkinja, zabraenih, uglavnom su
nosile bele velove, i etale se po dve, po tri, ispod tih arkada,
podsealo je to sve pomalo na manastir, u svakom sluaju,
opti, neporeciv utisak bio je da se ovde ozbiljno radi. Upitah
se kako li bi sve to tek izgledalo u jednom jo starijem ambijentu, na Sorboni Pariz IV, i da li bi se tamo ovek oseao kao
da se vratio u vreme Abelara i Eloize.

Deset pitanja o islamu bila je jednostavna knjiga, izrazito efikasno strukturirana. Iz prvog poglavlja, u kojem autor odgovara na pitanje: Kakva je naa vera?, ja gotovo nita nisam
nauio. Bilo je to, sve u svemu, ono to mi je Redie i rekao
prethodnog dana, u toku popodneva koje smo proveli kod njega kui: neizmernost i sklad kosmosa, savrenstvo nauma, i
tako dalje. Iza toga je usledio kratak hronoloki pregled smene proroka, okonane pojavom Muhameda.
Kao, verovatno, i veina mukaraca, i ja sam preskoio poglavlja posveena verskim dunostima, stubovima islama i
postu, da bih direktno preao na poglavlje VII: Zato poligamija?. Istinu da kaem, argumentacija je bila originalna: da
bi ostvario svoje uzviene ciljeve, tvrdio je Redie, Tvorac svemira se rukovodi, to se neivog dela kosmosa tie, zakonima
geometrije (geometrije koja, svakako, nije ona euklidovska,
ve geometrija data jednom zasvagda; ali ipak geometrije).
Kada je pak re o ivim biima, naum Tvorev ogleda se kroz
prirodnu selekciju; kroz nju iva bia dostiu maksimum lepote, vitalnosti i snage. I za sve ivotinjske vrste, a i ovek
je jedna od njih, vai isti zakon: samo neke jedinke pozvane su da poseju svoje seme i izrode novi narataj, iz kojeg e
docnije nastati neodreen broj buduih narataja. U sluaju
sisara, s obzirom na period bremenitosti kod enki, a u vezi
s gotovo bezgraninim reproduktivnim kapacitetima mujaka, pritisak koji podrazumeva selekcija trpe najvie mukarci.

238

Miel Uelbek

Neravnopravnost meu mujacima dok jedni za sebe smatraju da treba da uivaju u veem broju enki, ostali e, nuno, za to biti uskraeni ne bi, stoga, trebalo smatrati nekim
izopaenim izrazom poligamije, ve upravo njenim istinskim
ciljem. Tako se i zaokruuje sudbina vrste.
Ova neobina promiljanja vodila su dalje do poglavlja VIII,
oko kojeg se ve lake moglo sloiti s autorom; ovo poglavlje, Ekologija i islam, omoguila je Redieu da se, uzgred,
pozabavi i pitanjem halal prehrambenih navika, koje je on
predstavio kao prelazak na jednu vrstu unapreene organske
ishrane. to se tie poglavlja IX i X, posveenih ekonomiji i
politikim institucijama, inilo se kao da su svojevremeno
napisana tako da pripreme teren za kandidaturu Muhameda
Ben Abesa.
U tom delu, namenjenom vrlo irokoj italakoj publici, a
koje je do iroke publike i dolo, Redie je na vie mesta izrazio spremnost na kompromis s jednom humanistiki orijentisanom javnou, ne proputajui priliku da islam uporedi sa
civilizacijama, pastoralnim i sirovim, koje su mu prethodile.
Naglaavao je, tako, da nije islam smislio poligamiju, ve da
je on, zapravo, doprineo regulisanju njenog upranjavanja; da
koreni kamenovanja nisu u islamu, te da isto vai i za obrezivanje; da je prorok Muhamed smatran zaslunim za oslobaanje robova, te da je on, uspostavivi prethodno naelnu
jednakost svih ljudi pred njihovim Tvorcem, stavio taku na
svaki oblik rasne diskriminacije u zemljama koje su bile pod
njegovom upravom.
Svi ti argumenti bili su mi odranije poznati, hiljadu puta
sam ih bio uo; to, samo po sebi, nije znailo da ujedno nisu i
valjani. Ono to je mene pak frapiralo u toku naeg susreta, i
to me je frapiralo jo vie dok sam itao njegovu knjigu, bila
je ta pria s dobro izbruenim govorom, koji je Rediea neminovno pribliavao terenu politike. Nismo nas dvojica uopte

POKORAVANJE

239

govorili o politici onog popodneva u kui u Ulici Aren; ali ja se

ni najmanje nisam iznenadio kad sam, nedelju dana kasnije,
saznao da je, posle jedne mini-rekonstrukcije u ministarstvu,
Redie postavljen na funkciju dravnog sekretara za visoko
kolstvo, ponovo uvedenu specijalno za tu priliku.
Ja sam, u meuvremenu, imao prilike da konstatujem kako
je on kudikamo manje oprezan kad pie tekstove za asopise
namenjene zatvorenijem krugu italaca, kao to su, recimo,
Revija za palestinske studije ili Uma. Odsustvo svake radoznalosti kod novinara pravi je blagoslov za intelektualce, zato to
se sve to danas lako moe nai na internetu, i meni se inilo
da bi iskopati tu i tamo neke od tih lanaka zaista bilo vredno
truda; ali moda, na kraju krajeva, i nisam bio u pravu, toliki
su intelektualci u XX veku podravali Staljina, Maoa ili Pola
Pota, a da im zbog toga niko nikada nije ozbiljno prebacio;
intelektualac u Francuskoj nije ni morao da bude odgovoran,
nije to bilo u njegovoj prirodi.
U jednom lanku koji je pisao za Umu, na pitanje da li je
islam pozvan da zavlada svetom, Redie je, na koncu, dao
potvrdan odgovor. Jedva da se i osvrnuo na sluaj zapadnih
civilizacija, u toj meri ih je smatrao ve oigledno osuenim
na propast (dok je liberalni individualizam jo i imao izglede
na konaan uspeh dok se zadovoljavao razbijanjem svojih posrednih struktura, kao to su drave, korporacije i stalei, toliko je trenutak kad se on obruio na onu najviu strukturu, a
to je porodica, odnosno demografija, obeleio konani njegov
slom; i tako sad, logino, dolazi vreme islama). Vie se raspriao kad su na red dole Indija i Kina; dok god su Indija i Kina
uvale svoje tradicionalne civilizacije, pisao je on, mogle su
da umaknu uticaju islama; ali poev od onoga asa kad su dozvolile da ih Zapad zatruje svojim vrednostima, i one same su
osuene na propast; zatim je Redie detaljno razraivao ceo
taj proces, dajui i tana vremenska predvianja kad bi ta

240

Miel Uelbek

trebalo da se desi. U ovom lanku, jasno napisanom i dokumentovanom, dobro se video Genonov upliv, tanije temeljna
Genonova podela na tradicionalne civilizacije, uzete skupa, i
savremenu civilizaciju.
U drugom jednom lanku, nedvosmisleno se izjasnio za
izrazito neravnopravnu podelu bogatstava. Ako za bedu u pravom smislu rei nije bilo mesta u jednom autentinom muslimanskom drutvu (dobrotvorstvo je, tavie, inilo jedan od
pet stubova islama), ono, ipak, nema razloga da radi na smanjivanju jaza izmeu irokih narodnih masa, koje ive u jednom prihvatljivom siromatvu, i neznatne manjine sainjene
od prebogatih pojedinaca, koji sebi mogu da dozvole preterane, sulude rashode, to, opet, jemi opstanak luksuzne robe i
umetnosti. Ova aristokratska pozicija poticala je direktno od
Niea; Redie je, u osnovi, ostao primerno veran misliocima
koje je zavoleo u mladosti.
Nieovsko je bilo i njegovo sarkastino, uvredljivo obruavanje na hrianstvo, koje je, po njemu, poivalo iskljuivo na
dekadentnoj, marginalnoj linosti Isusovoj. Osniva hrianstva je uivao u drutvu ena, i to se osealo, pisao je on. Ako
islam prezire hrianstvo, citirao je on autora Antihrista, za
to ima hiljadu razloga; islamu su na prvom mestu mukarci.... Ideja boanske prirode Hristove, nastavio je Redie na
istom tragu, predstavlja fundamentalnu greku koja je neizbeno izrodila humanizam i ljudska prava. I to je Nie ve
bio rekao pre njega, i to sluei se jo otrijim izrazima, kao
to bi i on, bez sumnje, pristao uz ideju da je misija islama da
proisti ovaj svet tako to e ga osloboditi tetnog uenja o
otelovljenju bojem.
Kako sam stario, tako sam i ja bivao sve blii Nieu, to,
uostalom, postaje neizbeno kad ovek ima problema s instalacijama u stanu. Sada me je, inae, vie zanimao Elohim, taj
uzvieni ustrojitelj sazve, nego njegov bljutavi potomak.

POKORAVANJE

241

Isus je previe voleo ljude, u tome je problem; da pusti da te

zbog njih, zbog ljudi, razapnu na krst, pa to, u najmanju ruku,
svedoi da ima lo ukus, kako bi to rekla ona kurva matora.
A ni ostali Isusovi postupci ne svedoe o nekoj bogzna kakvoj
pronicljivosti, kao to je, na primer, sluaj s pratanjem preljubnici, uz pribegavanje argumentima tipa neka onaj koji
nije greio, i tome slino. Nije to bilo uopte tako komplikovano, dovoljno je bilo da pozove neko dete od sedam leta
prvi kamen bacio bi taj mali, da, to usrano eljade.

Redie je posao obavio vrlo dobro, bio je jasan i sklon sintezi, s tu i tamo pokojom humornom notom, kao onda kad
se podsmeva svojoj sabrai, oigledno nekom intelektualcu
muslimanu s kojim se oko neega spori, a koji je u jednom
lanku uveo pojam imama 2.0, onih koji su preuzeli zadatak da
vraaju u staru veru mlade Francuze potekle od muslimanske
imigracije. Sada bi pre trebalo, ispravljao je Redie kolegu, govoriti o imamima 3.0; oni bi preobraali mlade Francuze koji su
to i poreklom humor, kod Rediea, nikada nije trajao dugo;
ubrzo bi usledilo neko ozbiljno promiljanje. Sarkazam je uvao za svoju sabrau islamske leviare; islamska levica, pisao
je on, predstavlja oajniki pokuaj propalih, trulih marksista,
koji su u stanju klinike smrti, da se iskobeljaju iz ropotarnice
istorije tako to e se prikaiti snagama islama, koje su u usponu. Na idejnom planu, nastavio je on, i oni su mogli da vas
nasmeju, kao i famozni nieovci s levice. Redie je, tu zbora
nema, bio opsednut Nieom; njegovi lanci nadahnuti nieovtinom vrlo brzo bi me zamorili i sm sam, bez sumnje,
preterivao s itanjem Niea, znao sam ga i razumeo savreno,
tako da vie, jednostavno, nije mogao da me oara. Mene je,
zaudo, vie privlaila njegova genonovska nit istina je da
je Genon, kad ga itamo celog, prilino dosadan, kao i to da je

242

Miel Uelbek

Redie ponudio jednu pristupanu verziju Genona, jednu light

verziju. Posebno mi se dopao tekst pod naslovom Geometrija
sprege, objavljen u Reviji za tradicionalne studije. Tu se Redie
opet bavio krahom komunizma koji je, naposletku, predstavljao prvi pokuaj borbe protiv liberalnog individualizma da
bi istakao kako je, na kraju, pravo imao Trocki, a ne Staljin:
da bi odneo pobedu, komunizam je morao da zavlada celim
svetom. Isto pravilo, upozoravao je on, vai i za islam: ili e biti
univerzalan, ili ga nee biti. Samu sr lanka, meutim, inilo
je jedno zanimljivo razmiljanje, ne potpuno lieno neke vrste spinozijanskog kia, sve s komentarima i ostalim tricama
i kuinama, a u vezi s teorijom grafikona. Samo jedna religija,
pokuavao je da dokae autor teksta, moe da stvori potpunu
povezanost meu jedinkama. Ako zamislimo, pisao je Redie, jedan grafikon s meusobnim vezama, neka to bude meu
jedinkama (takama), koje e biti povezane linim odnosima
nemogue je napraviti grafikon na kojem bi sve, ali sve te jedinke bile meusobno povezane. Jedino reenje je da se pree
na jedan vii plan, na kojem se nalazi zajednika taka, iliti
Bog, s kojim e biti povezane sve jedinke, da bi se, preko Boga
kao posrednika, povezale i one same, sve, meu sobom.
Sve je to bilo vrlo ugodno za itanje; u isto vreme, na geometrijskom planu, meni se uinilo da kod demonstracije ove
teorije neto nije kako treba; ali dobro, makar sam razmiljao
o neem drugom, a ne o problemima s instalacijama. Moj intelektualni ivot je, osim toga, bio dodirnuo onu mrtvu taku;
to se beleaka tie, tu jesam ostvario izvestan napredak, ali
to se predgovora tie, i dalje sam tapkao u mestu. I upravo
sam, udna stvar, traei po internetu neto o Uismansu, naleteo na jedan od najupeatljivijih Redieovih lanaka, ovoga
puta jedan osvanuo u Evropskoj reviji. Uismans se tu tek uzgred pominje, kao pisac kod kojeg je orsokak u koji su zapali
naturalizam i materijalizam bio najoigledniji; kao celina je

POKORAVANJE

243

pak taj tekst bio jedan neizmeran oma Redieovim nekadanjim drugovima tradicionalistima i identitarcima. Tragino
je to, ustro je dokazivao on, to te ljude jedna bezrazlona
mrnja prema islamu spreava da vide ono to je oigledno,
a to je da su oni, u sutini stvari, u savrenom saglasju s muslimanima. Kako to se tie odbacivanja ateizma i humanizma, tako i u pogledu neophodne pokorenosti ene i povratka
patrijarhatu; njihova borba, s kojeg god stanovita gledano,
upravo je ista ta borba. A ta borba, neophodna da bi se ulo
u jednu novu organsku fazu civilizacije, ne moe se vie, u
dananje vreme, voditi u ime hrianstva; sada je islam, sestrinska religija, mlaa, jednostavnija i istinitija (jer zato bi
inae Genon, na primer, preao u islam, Genon je prvenstveno
bio jedan nauni duh, i upravo je kao naunik i odabrao islam,
zbog toga to se islam ne razmee idejama, a i da bi izbegao
izvesna iracionalna, sporedna verovanja, kao to je, recimo,
stvarno prisustvo prilikom svetog priea), jer islam je, dakle,
taj koji je preuzeo baklju. Od silnog prenemaganja, umiljavanja i sramnog maenja raznih progresivaca, Katolika crkva
postala je, jednostavno, nesposobna da se odupre moralnom
rasapu. Da nedvosmisleno, energino, odbaci homoseksualni brak, pravo na abortus, kao i pravo en na rad. Trebalo
je suoiti se sa stvarnim stanjem: dospevi u onaj odvratan
stadijum raspadanja, Zapadna Evropa vie nije bila u stanju
sama sebe da spase ne vie nego to je to u stanju bio stari
Rim u petom veku nae ere. Masovan priliv stanovnitva koje
je sa sobom donelo tradicionalnu kulturu koja je i dalje uvala
prirodno uspostavljene hijerarhije, pokorenost ene i duno
potovanje prema starima, predstavljao je istorijsku ansu za
moralni i porodini preporod Evrope, otvarajui perspektivu
jednog novog zlatnog doba za Stari kontinent. To pristiglo stanovnitvo delom jeste hriansko; ali najee je, to se mora
priznati, muslimanske veroispovesti.

244

Miel Uelbek

On, Redie, prvi e priznati da je srednjovekovno hrianstvo bilo jedna velika civilizacija, iji e dometi u oblasti
umetnosti ostati veno ivi u seanju ljudi; ta civilizacija je,
meutim, s vremenom malo-pomalo gubila tlo pod nogama,
morala je da napravi kompromis s racionalizmom, da se prikloni aktuelnoj vlasti, i tako je sebe polako osuivala na propast, i to zato? To je, u osnovi, ostala tajna; Bog je odluio
da tako bude.

Nedugo zatim stigao mi je Rigoov Renik savremenog argona, objavljen kod Olendorfa 1881, koji sam odavno ve bio
naruio, a koji mi je sad pomogao da otklonim izvesne nedoumice. Kao to sam i podozrevao, semenjara u ovom kontekstu nije Uismansov pronalazak, ve odranije upotrebljavan izraz za javnu kuu, dok je rupa, vie onako generalno,
mesto gde ordiniraju prostitutke. Gotovo svi seksualni odnosi
kod Uismansa zapravo su odnosi s prostitutkama, a i njegova
prepiska s Arejem Prinsom bila je, bar u poglavlju o evropskim
javnim kuama, vrlo iscrpna. Dok sam listao tu prepisku, najednom me obuze oseanje da bih morao da odem do Brisela.
Nije za to postojao nijedan vidljiv razlog. Jeste, naravno, Uismans objavljivao u Briselu, ali gotovo svi vaniji pisci druge
polovine XIX veka morali su, u datom trenutku, ne bi li izbegli
cenzuru, potraiti usluge nekog belgijskog izdavaa, pa tako i
Uismans, pri emu se meni to putovanje, u vreme kad sam pisao disertaciju, i nije inilo neophodnim; obreo sam se tamo
nekoliko godina kasnije, vie zbog Bodlera, u stvari; porazan
utisak na mene ostavile su, pre svega, prljavtina i tuga koje
su vladale u tom gradu, kao i mrnja, jo oitija nego u Parizu
ili Londonu, izmeu raznih zajednica: u Briselu je ovek, vie
nego u bilo kojoj drugoj evropskoj prestonici, oseao kao da e
svaki as da izbije graanski rat.
Muslimanska partija Belgije tek je bila dola na vlast. Taj dogaaj je, generalno, smatran znaajnim, u smislu odravanja

246

Miel Uelbek

politike ravnotee u Evropi. Nacionalne muslimanske partije ve su, naravno, bile u sastavu vladajuih koalicija u Engleskoj, Holandiji i Nemakoj; ali Belgija je bila druga zemlja,
posle Francuske, gde je muslimanska partija bila veinski na
vlasti. Ovaj pogibeljni neuspeh evropskih desniarskih snaga u Belgiji je imao jednostavno objanjenje: dok nacionalne
partije Flamanaca i Valonaca, ubedljivo najstarije politike
institucije u dvama delovima zemlje, nikada nisu uspele ne
samo da se usaglase ve ni da zaponu pravi dijalog, muslimanske stranke Flandrije i Valonije su, upravo na temelju zajednike veroispovesti, vrlo lako postigle sporazum oko formiranja zajednike vlade.
Pobedu Muslimanske partije Belgije smesta je pozdravio
Muhamed Ben Abes, uputivi pobednicima srdanu estitku;
u ivotopisu generalnog sekretara pobednike stranke, Remona Stuvenensa, bilo je i vie od jedne zajednike take s
Redieovom biografijom; obojica su pripadali identitetskim
pokretima, i obojica su u tim pokretima obavljali vane dunosti ni jedan ni drugi nisu se kompromitovali pristupajui
onim otvoreno neofaistikim frakcijama pre nego to e
prei u islam.

U restoranu talisa46 sada ste na raspolaganju imali izbor izmeu tradicionalnog jelovnika i halal menija. Bila je to prva
vidljiva promena ujedno i jedina; ulice su i dalje bile isto
onako prljave, a hotel Metropol, makar mu bar i bio zatvoren,
sauvao je veliki deo svog nekadanjeg sjaja. Izaao sam napolje oko sedam uvee, bilo je jo hladnije nego u Parizu, trotoari behu prekriveni ve pocrnelim snegom. U jednom restoranu u Ulici Montanj-oz-Erb-Potaer, dvoumei se izmeu

46 Thalys, brzi voz koji saobraa na relaciji ParizBrisel. (Prim. prev.)

POKORAVANJE

247

pileeg vateroija i jegulje u zeleniu, najednom sam, s najveom izvesnou, shvatio da potpuno razumem Uismansa,
da ga razumem bolje nego to je on razumeo samoga sebe,
i da u sada moi da napiem taj predgovor, trebalo je samo
da se vratim u hotel po beleke; izaao sam iz restorana ne
poruivi nita. Pilei vateroi mogao je da se narui i preko
room service-a, i time je problem bio reen. Pogreno bi bilo
pridavati preveliki znaaj razvratu i tetnosti koje s uitkom priziva Uismans, imao je on, pre svega, tu naturalistiku
icu, klie iz epohe u kojoj je iveo, povezan, isto tako, i s potrebom da pravi skandale, da okira graanstvo; imao je on,
neizostavno, strategiju razvoja karijere, a suprotnost koju je
uspostavio izmeu telesnih prohteva i strogog manastirskog
ivota nije bila nita vie osnovana. ednost nije predstavljala
problem, ona to nikada nije ni bila, kako samom Uismansu,
tako ni bilo kome drugome, emu u prilog ide i moje iskustvo steeno tokom kratkog boravka u Ligieu. Izloite oveka
erotskim podsticajima (krajnje standardizovanim, uostalom,
tetas y culo, to bi, na svima razumljiv nain, rekli panci), i
on e osetiti seksualnu elju; izbegnite nareene podsticaje,
i on e prestati da osea elju, a u roku od nekoliko meseci, katkad i svega nekoliko nedelja, izgubie ak i seanje na
seksualnost; u stvarnosti to, uistinu, nikada nije predstavljalo
ni najmanji problem monasima, pa ni meni samome, a otkako su pod novim, islamskim reimom ene poele da se
oblae pristojnije, i ja sam poeo da oseam kako mi nagoni
splanjavaju, danima ponekad na to ne bih ni pomislio. Kod
ena je situacija moda bila donekle drugaija, erotski nagon
kod ena je vie rasplinut i tee ga je suzbiti, ali ja nikada
zapravo i nisam imao vremena da se udubljujem u detalje
izvan zadate teme, pomamno sam se latio onih beleaka, im
sam pojeo vateroi, poruio sam selekciju sireva, ne samo to
seks kod Uismansa nikada nije imao znaaj koji mu je ovaj

248

Miel Uelbek

pridavao, ve ni smrt taj znaaj nije imala, on se s egzistencijalnom teskobom nije suoavao, a ono to ga je zapanjilo kod
uvenog Grinevaldovog Raspea nije bio prikaz Hristove agonije, ve njegovih fizikih patnji, i u tome je Uismans upravo
i bio slian svim drugim mukarcima koje njihova sopstvena
smrt generalno ostavlja gotovo ravnodunim, jer im je jedina
stvarna preokupacija, jedina prava briga to kako da, to je vie
mogue, izbegnu fiziku patnju. U domenu umetnike kritike,
gledita koja je Uismans iskazivao bila su varljiva. S velikom
ustrinom stao je on bio na stranu impresionista, okomivi se
na akademizam toga vremena, s divljenjem je ispisao itave
stranice o slikarima poput Gistava Moroa ili Odilona Redona;
on sm, meutim, u svojim vlastitim romanima, distancirao
se i od impresionizma i od simbolizma, opredeljujui se za
jednu znatno stariju slikarsku tradiciju, onu flamanskih majstora. Onirike vizije u Nasukanima, koje bi nekoga i mogle da
podsete na pojedine udnovate postupke simbolistikog slikarstva, bile su, sve u svemu, prilino neuspele, i nema zbora
da nisu bile onako upeatljive kao oni topli, intimistiki opisi
rukova u domu Kareovih u Tamo dole, u koje se Uismans unosio svim srcem. Toga asa postadoh svestan da mi je Tamo dole
ostalo u Parizu, morao sam da se vratim po knjigu, prikaio
sam se na internet, prvi talis polazio je u pet ujutro, u sedam
sam ve bio kod kue i pronaao ona mesta gde opisuje kuhinju mame Kare, kako ju je zvao, jedina istinska Uismansova
tema bila je graanska srea, srea bolno nedostupna jednom
neenji, pri emu tu ak nije ni bila re o onoj visokoj buroaziji; slavna kuhinja iz Tamo dole zapravo je blia onome to
bismo mogli nazvati jednom valjanom domaom kuhinjom,
a ne aristokratskom kuhinjom, on sm se, uostalom, oduvek
iskljuivo s prezirom odnosio prema tikvama s grbovima
batinanim u Oblatu. Ono to je u njegovim oima predstavljalo pravu sreu bio je jedan veseo ruak gde za trpezom sede

POKORAVANJE

249

umetnici i prijatelji, uz goveu supu s rinflajom i sosom od

rena, i usto neko poteno vino, a posle ljivova rakija i duvan, popuen uz furunu, dok napolju zimski vetar bije po kulama Sen-Silpisa. Ta prosta zadovoljstva ivot je uskratio Uismansu, i ovek je zaista morao da bude neosetljiv i grub kao
Bloa da bi se onako iuavao videvi Uismansa kako 1895.
plae posle smrti Ane Menije, jedine ene s kojom je ostvario
trajan odnos, jedine s kojom je, makar nakratko, mogao da
zasnuje domainstvo, pre nego to je Ana, zbog nervne bolesti za koju u to vreme nisu imali leka, smetena u bolnicu
Sent-An.
Toga dana sam izaao, kupio pet boksova cigareta, a potom
pronaao posetnicu onog dostavljaa libanskih specijaliteta,
i dve nedelje kasnije moj predgovor bio je gotov. Zona niskog
vazdunog pritiska sa Azora bila je stigla do Francuske, i bilo
je sad u vazduhu neeg pomalo vlanog i prolenog, neeg
neodreeno blagog. Koliko prethodne godine, u takvim meteorolokim uslovima, mogao je ovek da vidi i prve kratke
suknje na ulicama. Posle Avenije oazi produio sam Avenijom Goblen, pa Ulicom Mon. U kafeu nedaleko od Instituta
arapskog sveta, ponovo sam iitao svojih etrdesetak stranica. Trebalo je ponegde popraviti interpunkciju, preciznije dati
nekoliko referenci, ali sumnje vie nije bilo u ovome sam
bio najbolji, a i bio je to, takoe, najbolji tekst ikada napisan
o Uismansu.
Vratio sam se lagano, peice, kao starac, iz koraka u korak
postajui svestan da sam, ovoga puta, zaista stigao do kraja
svog intelektualnog ivota, i da je to, u isti mah, i kraj mog
dugog, veoma dugog druenja sa oris-Karlom Uismansom.

Novost, prirodno, nisam nameravao da saoptim Bastijenu

Lakuu. Znao sam da e, to se njega tie, proi najmanje godinu dana, moda i dve, pre nego to se uopte zapita kada
bi ceo taj posao mogao da bude priveden kraju; imau, u tom
pogledu, vremena napretek da doteram fusnote, da, poinjao
je jedan superkul period mog ivota.
Moda nije super, ali je ipak kul smanjio sam doivljaj
otvarajui potansko sandue, prvi put otkako sam se vratio
iz Brisela; sandue je bilo puno administrativnih problema,
jer birokratija nikad ne spava.
Nisam se, u tom trenutku, oseao dovoljno hrabrim da
otvorim bilo koju od tih koverti; prethodne dve nedelje bio
sam, na izvestan nain izmeten u predele idealnog, najzad, u
okviru vlastitih skromnih mogunosti, ja sam u tom periodu stvarao; vratiti se sada statusu obinog podanika birokratije inilo mi se pomalo grubim. Bila je tu i jedna deblja
koverta, poslata sa Univerziteta Pariz IV Sorbona. A-ha,
rekoh ja sebi.
Moje a-ha dobilo je na teini kad sam otkrio sadraj poiljke; bio je to poziv na sveanosti koje su poinjale koliko
ve sutradan, a kojima e biti propraeno stupanje na dunost nikog drugog do univerzitetskog profesora an-Fransoe
Loazelera. Bie uprilien slubeni prijem u Rieljeovom amfiteatru, govor, a potom i koktel u jednoj od susednih sala,
predvienih za tu namenu.

POKORAVANJE

251

Savreno sam se dobro seao Loazelera, on me je i povezao

s redakcijom lista urnal de diznevjemist, pre mnogo godina.
Univerzitetsku karijeru zapoeo je originalnom disertacijom
posveenom poslednjim pesmama Lekonta de Lila. Smatran,
uz Herediju, predvodnikom parnasovaca, Lekont de Lil bio je,
generalno, prezren, antologiari su ga nazivali estitim zanatlijom bez genija. Pa ipak, u nekoj vrsti mistiko-kosmoloke krize, on je pod stare dane napisao neke neobine pesme, pesme koje ne lie ni na ta to je pisao ranije, ni na ta
to je pisano u njegovo vreme; one, ako emo pravo, ne lie ni
na ta ikada napisano, pri emu se za njih, ve na prvi pogled,
moe rei da su potpuno zatvorene. Loazeler je bio zasluan to
je izneo te pesme na svetlost dana, ne uspevi pritom da ih
dovede u realnu vezu s bilo kojim knjievnim pravcem u njima se ostareli parnasovac, po Loazeleru, vie bavio pojedinim
intelektualnim fenomenima svoga doba, kao to su teozofija
i spiritistiki pokret. Tako se Loazeler, na polju na kojem nije
imao takmaca, izborio za izvesnu slavu iako se po ugledu u
svetu nikako nije mogao porediti s jednim injakom, i njega
su redovno pozivali da dri predavanja na Oksfordu i Sent
Endrjuzu.
Lino je Loazeler izvanredno odgovarao predmetu svojih
studija; nikada nisam sreo oveka koji u toj meri podsea na
lik naunika Kosinusa: duge kose, sede i prljave, s ogromnim
naoarima, u rasparenim odelima u stanju za koje se neretko moglo pomisliti da je na ivici higijenskog minimuma, on
je esto kod ljudi pobuivao neku vrstu potovanja s primesom saaljenja. On, svakako, nije imao nameru da tumai lik;
bio je, prosto-naprosto, takav, i nije umeo drugaije; bee to,
uostalom, izrazito fin ovek, najblagorodniji na svetu, apsolutno lien tatine. Rad u prosveti, koji, uprkos svemu, nuno podrazumeva izvestan oblik kontakta s ljudskim biima
raznih naravi, njega je oduvek uasavao; kako li je Redie

252

Miel Uelbek

uspeo da ga ubedi? Da, doi u makar na koktel; kopkalo me

je da saznam.

Nosei taj istorijski peat i stvaran presti, sale za prijem na

Sorboni nisu u moje vreme nikada bile koriene za univerzitetske gozbe, ve su prilino esto iznajmljivane, po nepristojnoj tarifi, organizatorima modnih revija i drugih people deavanja; moda to i nije bilo bogzna kako asno, ali bi i te kako
dobro dolo da se uravnotei budet. Novi vlasnici Saudijci zaveli su red, i tako je ovo mesto, na njihov podsticaj, uspelo da
povrati izvesno akademsko dostojanstvo. Ulazei u prvu salu,
s radou sam ugledao zastavice dostavljaa libanske hrane
od koje se nisam odvajao u toku rada na predgovoru. Sad sam
jelovnik znao napamet, pa sam hranu poruio s autoritetom
pravog znalca. Meu prisutnima je, kao to to obino biva u
ovakvim prilikama, bilo i francuskih univerzitetskih strunjaka i arapskih uglednika; ovoga puta je, meutim, bilo mnogo
Francuza, imao sam utisak da je doao kompletan nastavniki kadar. Bilo je to u prilinoj meri razumljivo; povinovati se
zaptu novog saudijskog reima u oima mnogih predstavljalo
je in pomalo sraman, in takorei kolaboracionistiki; ali ovako, kad su tu doli u ovakvom broju, jedno drugom su drali
strah, i njihovo zadovoljstvo bilo je tim vee to je neposredan
povod za okupljanje bio prijem novog kolege.
im sam dobio mezetluke koje sam poruio, naoh se oi
u oi s Loazelerom. On se bio promenio; iako ni sada nije ba
bio u reprezentativnom izdanju, njegov spoljanji izgled nedvosmisleno se popravio. Kosa, odvajkada duga i prljava, sada
je bila jo malo pa poeljana; sako i pantalone bili su mu
maltene iste nijanse, a na njima se nije videla nijedna masna
fleka, niti progoretina od cigarete; moglo se naslutiti, ini mi
se, da se tu umeala enska ruka.

POKORAVANJE

253

Pa da... potvrdi on moja razmiljanja, a da ga nita nisam ni pitao konano sam prelomio. udna stvar, ranije o
tome nikada nisam ni razmiljao, a kad se sve sabere, stvar je
vrlo ugodna. Drago mi je to vas vidim, stvarno. A vi, kako ste?
Oenili ste se, to hoete da kaete? morao sam jo jednom da ujem.
Da, da, oenio, tako je. Vrlo udno, u sutini, jedno telo, zar
ne, ali vrlo dobro. A vi, kako ste mi?
Mogao je isto tako da mi saopti da je postao danki, ili
da je poeo da se bavi sportovima na dasci, nita istinski ne
bi ni moglo da me iznenadi kad je o Loazeleru re; ali ovo je
ipak bio ok, i ja sam nedotupavno ponovio, netremice zurei
u orden Legije asti koji je krasio njegov odvratni sako petrol-plave boje:
Oenio? Nekom enom?
Bie da sam do toga asa mislio da je on devac, sa svojih
ezdeset leta; na kraju krajeva, sve je bilo mogue.
Da, da, enom, nali su mi jednu potvrdi on ivo klimajui glavom. Studira, na drugoj je godini.
Ostao sam bez glasa, a njega je preuzeo jedan kolega, sitan
stari ekscentrik, od Loazelerove sorte uostalom, ali ipak neto
istiji strunjak za sedamnaesti vek, ako se ne varam, specijalista za burleske i autor dela o Skaronu. Malo potom ugledah Rediea usred manjeg drutva, na drugom kraju galerije
na kojoj se odravao prijem. U poslednje vreme, otkako sam
potpuno uronio u taj predgovor, nisam mnogo razmiljao o
Redieu, i primetih sada da mi je stvarno drago to ga ponovo
vidim. I on mene srdano pozdravi. Naalio sam se napomenuvi da bih sada morao da mu se obraam s gospodine ministre, a onda dodadoh ozbiljnijim tonom:
Kako je u politici? Je li zaista teko?
Jeste. Sve to to se pria uopte nije nikakvo preterivanje. Ja sam se odranije ve bio navikao na bitke za vlast u

254

Miel Uelbek

univerzitetskoj sredini; ali ovo je jedan stepenik vie. Kad

smo kod toga, Ben Abes je jedan stvarno izvanredan tip; ponosan sam to radim s njim.
Setih se tada Tanera, i pominjanja cara Avgusta, onog dana
kad smo zajedno veerali u njegovoj kui u Lotu; uinilo mi
se da je Redieu to poreenje bilo zanimljivo, da ga je nateralo da se zamisli. Pregovori s Libanom i Egiptom idu eljenim
tokom, rekao mi je on; uspostavljeni su, takoe, prvi kontakti
s Libijom i Sirijom, gde je Ben Abes obnovio line prijateljske odnose s lokalnom Muslimanskom braom. On, u stvari, pokuava da, na jedan krajnje jednostavan nain, i to za
manje od jedne generacije, sluei se pritom iskljuivo diplomatskim sredstvima, stvori ono to je Rimska imperija stvarala vekovima pa i vie od toga, a sve bez ikakvog otpora,
osvajajui ogromne teritorije Severne Evrope, sve do Estonije,
Skandinavije i Irske. U simbolinom smislu, on se sprema da
predloi evropskim vlastima da se sedite Evropske komisije
izmesti u Rim, a Evropskog parlamenta u Atinu.
Malobrojni su graditelji carstva... dodade zamiljeno Redie. Teko je okupiti nacije razliite po religiji i jeziku, i privoleti ih da se ukljue u jedan zajedniki politiki poduhvat.
Koliko ja vidim, osim Rimskoj imperiji, to je, u ogranienijim
razmerama, uspelo jo samo Osmanskom carstvu. Napoleon
je, u to nema sumnje, morao imati neophodne osobine na
izvanredan nain je reio izraelsko pitanje, da bi u toku pohoda na Egipat jasno pokazao da je savreno sposoban da se
suoi i sa islamom. Ben Abes, da... Mogue je da je Ben Abes
ovek toga kova...
Poletno sam klimao glavom, iako nisam znao dovoljno o
Osmanskom carstvu, ali sam se, jednostavno, ugodno oseao
u toj eterinoj, lebdeoj atmosferi, u uljudnom razgovoru koji
meu sobom vode ueni ljudi. Posle toga smo se, nuno, dotakli i mog predgovora; teko mi je bilo da se oprostim od rada

POKORAVANJE

255

na Uismansu, kojim sam, u manjoj ili veoj meri potajno, bio

zaokupljen godinama ve u ivotu, kad se sve sabere, drugog cilja nisam ni imao, zakljuih ja s dozom melanholije, ne
otkrivajui to svom sabesedniku, bilo bi to ipak pomalo prenaglaeno, to ne znai i manje istinito. On me je, meutim,
sluao paljivo, ne pokazujui ni najmanji znak dosade. Proe
uto konobar, mi uzesmo jo po jedno pie.

Proitao sam vau knjigu rekoh ja.

A... Raduje me to ste nali vremena za to. Ta mala veba
u pojednostavljivanju jeste bila neto neuobiajeno za mene.
Nadam se da vam je sve bilo jasno.
Da, sve je vrlo jasno, kao celina. Na kraju su mi, ak, ostala
i neka pitanja.
Nainismo nekoliko koraka u pravcu jednog prozorskog
udubljenja, ne mnogo irokog, ali taman toliko da se sklonimo od glavnine zvanica, koje su kruile s kraja na kraj galerije. Kroz viedelni prozor razaznavale su se, okupane belom,
hladnom svetlou, kolonade i kupola crkve koju je podigao
Rielje; upamtio sam bio da u toj crkvi uvaju njegovu lobanju.
I taj je bio veliki ovek, Rielje rekoh ja i ne razmiljajui,
ali Redie prihvati bez oklevanja:
Da, potpuno se slaem sa vama, ono to je Rielje uinio
za Francusku zaista je neto izvanredno. Francuski kraljevi
bili su ponekad i osrednji, udljiva je genetika; ali veliki ministri nisu mogli biti osrednji, u svakom sluaju. Ono to je
meni udno jeste to to je i danas, u demokratiji, taj raskorak
isto tako naglaen. Priao sam vam ve ta mislim o Ben Abesu, a to je samo dobro; za razliku od njega, meutim, Bajru je
jedan pravi kreten, jedna nedosledna politika ivotinja, i dobar je samo za to da se lepo nameta po medijima; sva srea

256

Miel Uelbek

te u praksi svu vlast u rukama dri Ben Abes. Rei ete mi

sada da sam opsednut Ben Abesom, ali i ova pria o Rieljeu
navodi me na isti zakljuak; jer i Ben Abes se, kao svojevremeno Rielje, priprema da uini ogromnu uslugu francuskom
jeziku. Pripajanjem arapskih zemalja, evropska lingvistika
ravnotea prevagnue u korist Francuske. Pre ili kasnije, videete, usledie direktiva da francuski jezik, ravnopravno s
engleskim, bude usvojen kao slubeni jezik evropskih institucija. Ali ja samo politika pa politika, oprostite... Imate, rekoste,
neka pitanja u vezi s mojom knjigom?
Pa da... posle neto dueg utanja produih ja gde sam
stao jeste pomalo neprijatno, ali ja sam, naravno, proitao
poglavlje o poligamiji, i meni je, vidite, pomalo teko da o sebi
razmiljam kao o nekakvom dominantnom mujaku. Razmiljao sam o tome ba veeras, kad sam doao na ovaj prijem i video Loazelera. Iskreno, univerzitetski profesori...
to se toga tie, mogu odmah jasno i glasno da vam kaem: niste u pravu. Prirodna selekcija je univerzalni princip
koji vai za sva ljudska bia, s tim to se pojavljuje u veoma razliitim oblicima. Postoji ona ak i kod biljaka; ali u tom
sluaju povezana je s pristupom hranljivim materijama u
tlu, vodi i sunevoj svetlosti. ovek je ivotinja, to se podrazumeva; ali nije on ni prerijski pas ni antilopa. Ono to mu
obezbeuje dominantnu poziciju u prirodi nisu ni kande ni
zubi ni brzina, nego njegova inteligencija. Ja vam to, dakle,
najozbiljnije kaem: nema nieg nenormalnog u tome da se
univerzitetski profesori svrstaju u red dominantnih mujaka.
Opet se nasmeio. Znate... Onog popodneva koje smo proveli kod mene, razgovarali smo o metafizici, nastanku svemira, i tako dalje. I te kako sam svestan da to nisu teme koje,
uopteno gledano, zanimaju mukarce; ali one teme koje
su nam istinski zanimljive, kako ste i sami rekli, tee nam
je da nanemo. I sada, evo, priamo mi o prirodnoj selekciji,

POKORAVANJE

257

nastojimo da razgovor odrimo na jednom razumno viem

nivou. I teko je, oigledno, pitati bez okolianja: kakav u
imati tretman? Na koliko u ena imati pravo?
to se tretmana tie, ve sam u toku, uglavnom.
A broj ena, grubo govorei, iz toga i proistie. Po islamskom zakonu, sve supruge imaju pravo na ravnopravan tretman, to ve namee odreena ogranienja, makar samo u
pogledu smetaja. U vaem sluaju, cenim da biste mogli da,
bez veih tekoa, imate tri supruge ali vas, razume se, nita
ne obavezuje da ih toliko i bude.

Vredelo je, bez sumnje, razmisliti o tome; ja sam, meutim,

imao jo jedno pitanje, jo neprijatnije od prvog; brzo se osvrnuh oko sebe, da se uverim da niko ne moe da nas uje, pa
tek onda nastavih.
Ima tu jo neto... Ovo je sad ve stvarno osetljiva stvar...
Recimo da islamski nain odevanja ima svoje prednosti, da
je sveukupni ambijent u drutvu postao mirniji, ali da je, u
isti mah, sve nekako... pokrivenije, rekao bih. Kad je ovek u
situaciji da mora da bira, to bi moglo predstavljati odreene
probleme...
Osmeh na Redieovom licu sada je bio jo iri. Nemojte
da vam bude neugodno da priate o tome, ali zaista! Da ne
razmiljate o takvim stvarima, kakav biste vi mukarac bili...
Ali dozvolite da ja vama postavim jedno pitanje koje e vas
moda iznenaditi: elite li vi stvarno da birate?
Pa... da. ini mi se da elim.
Nije li i to, pomalo, tek jedna iluzija? Vidimo da svi mukarci, kad ih stavite u poloaj da biraju, uvek svi biraju ali
tano jedno te isto. To je i navelo veinu civilizacija, a muslimansku civilizaciju posebno, da uvede instituciju provodadika. To vam je jedna vrlo znaajna profesija, rezervisana

258

Miel Uelbek

za ene velikog iskustva i velike mudrosti. One, naravno, imaju pravo, budui da su ene, da vide mlade devojke bez odee,
da potom pristupe neemu to bi valjalo nazvati nekom
vrstom procene, i da onda fiziki izgled tih devojaka sravne
s drutvenim statusom buduih mueva njihovih. U vaem
sluaju, mogu da vam jemim da neete imati razloga da se
alite...
Zautao sam. Zinuo sam, u stvari.
Uzgred nastavi Redie ako je ljudska vrsta i sklona
evoluciji, za to duguje intelektualnoj fleksibilnosti en. Mukarac je totalno neobradiv. Bez obzira da li je re o filozofu
jezika, o matematiaru ili kompozitoru muzike za TV serije,
on e svoj reproduktivni izbor uvek sprovesti, ali neizbeno,
na osnovu kriterijuma koji se ne menjaju ve hiljadama godina. Izvorno, razume se, te fizike prednosti privlae i enski
pol; ali ene je, uz odgovarajue obrazovanje, mogue ubediti
da sutina ne poiva u tome. Moe ih se, tavie, ubediti da su
privlani bogati mukarci naposletku, i istina je da ovek, da
bi se obogatio, mora biti makar malo inteligentniji i lukaviji
od proseka. U izvesnoj meri, ene se, tavie, mogu ubediti
i u visoku erotsku vrednost profesora univerziteta... Tu mi
pokaza onaj svoj osmeh u najlepem izdanju, i ja se u jednom
trenutku upitah da ne govori on to moda ironino, ali zapravo ne verujem da je to bio. Dobro zakljui on profama
sleduju i via primanja, to svakako olakava stvari...
On mi je, na izvestan nain, otvarao nove horizonte, a ja
sam se pitao da li je i Loazeler potraio usluge jedne provodadike; postaviti pitanje znailo je, ujedno, i odgovoriti na
njega; da li sam ja, uopte, mogao da zamislim svog nekadanjeg kolegu kako muva studentkinje? U situaciji kao to je
njegova, ugovoreni brak je oito bio jedino reenje.
Prijem se bliio kraju, a no je bila iznenaujue blaga; kui
sam se vratio peice, ni o emu zapravo i ne razmiljajui,

POKORAVANJE

259

sanjarei na neki nain. Da je na moj intelektualni ivot stavljena taka, to je bivalo sve oiglednije, uestvovau, uostalom, i nadalje u nekim tamo diskusijama, iveu od uteevine i rente; ali ve se u meni razvijala svest i to je ve bila
prava novina svest o tome da, vrlo verovatno, u svemu tome
ima jo neega.

Proteklo je tako nekoliko nedelja, kao neka vrsta ekanja

iz pristojnosti, i za to vreme su i dani bivali sve topliji, te je u
pariskoj regiji zavladalo prolee: a onda sam, naravno, pozvao
Rediea.
Pomalo je preterao s radovanjem, vie iz uviavnosti, ne bi
li se meni uinilo da se iznenadio, da me ne uskrati za utisak
da raspolaem slobodnom voljom; bio je, ree, stvarno srean
to sam pristao, i ja sam znao da je tako, ali on je, u osnovi, ve
odranije to smatrao svrenom stvari, i to, bez sumnje, odavno
ve, moda ve od onog popodneva koje sam proveo kod njega, u Ulici Aren nisam se tada ni potrudio da prikrijem snaan utisak koji su na mene ostavili Ajini fiziki kvaliteti, kao
i Malikino sitno toplo pecivo. Muslimanke su oigledno predane i pokorne, na to sam mogao da raunam, u tom pravcu
su vaspitavane, za to i da ugode, a to je, u osnovi, dovoljno; to
se kuhinje tie, ja za to i nisam bogzna koliko mario, kad do
tog poglavlja doe, nisam bio istananog ukusa kao Uismans,
ali i tu su one dobijale odgovarajue obrazovanje, mora biti
da se vrlo, vrlo retko sretne neka koja kao domaica nije bar
koliko-toliko prihvatljiva.

Obred preobraenja vrlo je jednostavan; odigrae se, verovatno, u Velikoj pariskoj damiji, tako je bilo praktinije za sve.
S obzirom na moj relativan znaaj, obredu e prisustvovati i

POKORAVANJE

261

rektor lino ili, u najmanju ruku, jedan od njegovih bliskih

saradnika. Nije unapred propisano koliko ljudi treba da prisustvuje; bie tu, svakako, i nekoliko obinih vernika, damija se
za takve prigode nikad ne zatvara, bilo je to moje obznanjivanje pred novom muslimanskom braom, pred onima koji su
mi jednaki pred Bogom.

Hamam e, pre podne, biti specijalno otvoren za mene,

obino, inae, mukarci nemaju pristupa; odeven u penjoar,
prolaziu kroz duge hodnike s kolonadama i zasvoenim tavanicama, zidova ukraenih izrazito finim mozaicima; a onda
u u jednoj manjoj sali, takoe ukraenoj minuciozno izraenim mozaicima i okupanoj plavkastom svetlou, pustiti
mlaku vodu koja e dugo, veoma dugo tei po mom telu, sve
dok ono u jednom trenutku ne bude proieno. Potom u se
obui, ve sam pripremio bio novu odeu; ui u onda u jednu
veliku dvoranu, namenjenu za verske obrede.
Oko mene e zavladati tiina. Slike sazve, supernova,
spiralnih maglina prolazie mi kroz glavu; slike izvora, takoe, i beivotnih, netaknutih pustinja, velikih uma u koje
ljudska noga gotovo da nije kroila; malo-pomalo, i ja u stupiti u velianstveni kosmiki poredak. A zatim u, smirenim
glasom, izgovoriti sledeu formulu, koju sam nauio fonetski: A-hadu an la ilaha ila lahu va a-hadu ana Muhamadan
rasululahi. to, tano, znai: Svedoim da nema nijednog
drugog boanstva do Boga, i da je Muhamed prorok njegov.
I onda e sve biti gotovo; ja u, od toga asa, biti musliman.

Prijem na Sorboni trajae mnogo due. Redie je ve neko

vreme sve vie bio orijentisan na politiku karijeru, i upravo je bio postavljen za ministra inostranih poslova; nije vie

262

Miel Uelbek

imao mnogo vremena za dunosti koje sobom nosi funkcija

predsednika univerziteta; pa ipak, on sm e odrati govor
prilikom mog prijema (a ja sam znao, bio sam siguran da e
pripremiti izvrstan govor, i da e ga s radou odrati). Sve
moje kolege bie tu novo izdanje u Plejadi ve je dospelo u
razne univerzitetske krugove, svi su sada bili upoznati s tim,
ja sad ve svakako nisam bio ovek ije se poznanstvo zanemaruje; i svi e nositi toge, jer saudijske vlasti upravo su bile
vratile ovaj sveani odevni predmet.
A ja u, pre nego to odrim uzvratni govor (koji e, po tradiciji, biti sasvim kratak), jo jednom, poslednji put, pomisliti
na Mirijam. Ona e svoj ivot, znao sam to, voditi u uslovima
mnogo teim od onih u kojima u iveti ja. Iskreno sam eleo
da i njoj ivot bude srean mada nisam bogzna kako verovao da e takav biti.
Na koktelu e biti veselo, i potrajae to, do kasno.

Nekoliko meseci kasnije vratiu se predavanjima i, naravno, studentkinjama lepim, pokrivenim, stidljivim. Ne znam
kako informacije o ugledu nastavnika krue meu studentkinjama, ali one krue pa krue, i tako je oduvek bilo, neizbeno, i nisam sad imao utisak da su se stvari znatnije promenile. Svaka od tih devojaka, koliko god lepa bila, radovae se
i biti ponosna ako izaberem upravo nju, i bie joj ast da sa
mnom deli postelju. One e biti dostojne ljubavi; a ja u, sa
svoje strane, uspeti ljubav da im pruim.

Donekle kao to je, nekoliko godina ranije, sluaj bio s mojim ocem, i meni se sada ukazivala nova ansa; bie to ansa
da zaponem jedan novi ivot, bez neke naroite veze s onim
prethodnim.

POKORAVANJE

Neu imati za im da alim.

263

Zahvalnost

Nisam studirao, i sve moje informacije o ovoj instituciji dobio sam

posredstvom Agate Novak-Leevalije, vieg predavaa na Univerzitetu Pariz X Nanter. Ako moje pripovedanje biva bar donekle
uverljivo, zahvalnost za to dugujem iskljuivo njoj.

Florijan Zeler
OPINJENOST
NAJGORIM
Francuska ambasada u Egiptu poziva dvojicu mladih pisaca, jednog
Francuza i jednog vajcarca, da dou u Kairo i odre predavanja povodom
tamonjeg sajma knjiga. I dok Francuza u Parizu eka ljubav, vajcarac kao
raspomamljen kidie na svaku suknju, opsesivno zaokupljen lepim polom
a oigledno usamljen. Koliko se, meutim, zemlja u koju njih dvojica putuju
razlikuje od one koju je svojevremeno pohodio i sonim renikom opisao
Gistav Flober? Lii li dananji Kairo na orijentalnu metropolu iz njegovih
pisama? Da li se i danas, u tajnovitim budacima tog udesnog grada,
neguje nesputana seksualnost?
Odgovor e pokuati da pronau krstarei kroz no viemilionskog
velegrada koji, kako e ubrzo otkriti, nije mesto kakvo su oekivali. Sudar
islama i hrianstva, istoka i zapada, tih susednih, esto suprotstavljenih
kultura moe imati komine ali i tragine rezultate.
Spisateljskom razigranou ravnom onoj kod Frederika Begbedea i provokativnim i poleminim izborom teme bliske jednom Mielu Uelbeku, nova
zvezda francuske knjievnosti Florijan Zeler ovim delom podelio je italaku
publiku i kritiku. Roman Opinjenost najgorim nagraen je kao najbolja
knjiga 2004. godine cenjenom nagradom Prix Interalli.

Knjiga o manipulaciji i dijalektici izmanipulisanog manipulatora. Opinjenost

najgorim na zadivljujui nain promilja mo re. Ovim svojim romanom, koji ide
kontra svim trendovima, Zeler uvruje svoju poziciju meu najboljim autorima
mlade generacije.
Nikola dEtjen dOrve
Jedan od najtalentovanijih francuskih pisaca nove generacije.
The Independent

Miel Uelbek
PLATFORMA

Turistiko putovanje u egzotine krajeve postalo je samo drugo ime za veitu

potragu za ljubavlju, bekstvo od bespotednog takmienja koje je socijalni
ivot i muko-enske odnose u zapadnoj civilizaciji pretvorilo u rat do istrebljenja. Tamo e Uelbekovi junaci otkriti poslovni uspeh i zaradu, ta je to
to tajlandske ene imaju a zapadnjake nemaju, i shvatiti da moda polako
nestaje i seksa, te jedine igre koja je odraslima preostala.
U priu o Mielu, Valeri, an-Ivu i njihovom poslovno-turistikom putovanju u Tajland, Uelbek je spakovao nekoliko velikih i politiki nekorektnih
pitanja koja mue savremenog zapadnjakog oveka: da li je ljubav danas
uopte mogua?, ta hoe ti muslimanski ekstremisti?, zato je i u XXI veku
seks tema zbog koje se krgue zubima a ljudi se raznose eksplozivom?,
da li je srea legitimno stanje ljudske jedinke ili tek trenutak, zlobna ala u
sumornom otaljavanju ka smrti...?
Briljivo gradei svet u kojem se ogleda njegova mrana vizija budunosti, Uelbek prodire do same sri naeg vremena i civilizacije delei s itaocima svoje obespokojavajue spoznaje i jedno duboko uznemirujue iskustvo.

Sono, pronicljivo, samokanjavajue... Gospodin Uelbek je izborio status pisca o

kojem se pria, stvaraoca koji provocira, divljeg mesije.
The New York Times
Izvanredno... urnebesno... (Uelbek) pie iz dubine due jednog beznadenog, a
bespotedno lucidnog inovnika na vijagri.
Los Angeles Times Book Review
Izvanredna meavina pornografije, satire i estoke kritike... Uelbek je neporecivo
darovit pisac uhvatio sam sebe kako itam, i itam, iako je poriv da bacim ovu knjigu iz asa u as bivao sve jai.
San Jose Mercury News

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
821.133.1-31
UELBEK, Miel, 1958Pokoravanje : roman / Miel Uelbek ;
s francuskog preveo Vladimir D. Jankovi. - Beograd :
Booka, 2015 (Beograd : DMD). - 263 str. ; 20 cm. (Edicija Zapadno od sunca ; knj. 039)
Prevod dela: Soumission / Michel Houellebecq. Tira 3.000.
ISBN 978-86-88335-49-2
COBISS.SR-ID 212642060