STUBOVI I ZIDOVI

Principi konstruisanja arhitektonskih

objekata
V predavanje
15/Mar/2013

Stubovi i zidovi
Stubovi i zidovi su konstruktivni elementi
ija je primarna funkcija prenoenje sila
sa tavanica do temelja objekta.
Pored ovoga, stubovi i zidovi slue i kao
delovi konstruktivnog sistema objekta
koji prima horizontalne sile od uticaja
vetra i seizmikih udara.
15/Mar/2013

Stubovi i zidovi izvedeni od

armiranog betona

15/Mar/2013

Granica koja razdvaja stub od zida je odnos

njihovih stranica poprenog preseka.
Odnos stranica poprenog preseka stuba je
d/l 4.
Vei odnos od 4 definie zid.

15/Mar/2013

z Armirano

betonski stubovi i zidovi se

dimenzioniu iz uslova nosivosti na
centrini pritisak (N) i, eventualne
momente savijanja (M).

z Minimalne

dimenzije poprenog
preseka stuba su 20/20 cm, ako
koristimo raunsku vrstou betona.
Manje dimenzije smanjuju i raunsku
vrstou materijala.
15/Mar/2013

z
-

Debljine zidova su definisane sa dva

kriterijuma:
propisima za graenje u seizmikim oblastima, i
tada je minimalna debljina zida 15 cm.
Akustinim uslovima izmeu dva stana, i tada je
minimalna debljina zida 16 cm.
Naravno, napred navedene vrednosti su
minimalne a stvarne dimenzije se usvajaju u
postupku dimenzionisanja ovih elemenata.
15/Mar/2013

z Pritisnuti

elementi konstrukcija imaju

i problem izvijanja.
z Ova pojava se definie preko pojma
vitkosti.

15/Mar/2013

Vitkost pritisnutih elemenata k

z Vitkost

zavisi od duine izvijanja lk

(odnosa visine, naina povezivanja na
krajevima sa ostalim konstruktivnim
elementima) i karakteristika poprenog
preseka, odnosno veliine minimalnog
poluprenika inercije imin.
z Vitkost elementa je odnos k = lk / imin ili
k = lk / (I/A)^0,5
15/Mar/2013

Osnovni sluajevi vitkosti

15/Mar/2013

Vrednost vitkosti k = lk / imin se smanjuje:

z
z
z
z

poveavanjem popvrine poprenog preseka,

Usvajanjem razruenih preseka ( poveanjem
momenta inercije poprenog preseka)
Smanjenjem spratne visine
Promenom uslova oslanjanja krajnjih taaka
pritisnutog elementa ( spreavanjem njihovih
pomeranja i obrtanja)
Dodavanjem elemenata koji predstavljaju
oslonce za horizontalna pomeranja nekih
sredinjih taaka stuba.
15/Mar/2013

Postavljanje armiranobetonskih
zidova u osnovi objekta
z

Zidovi mogu biti postavljeni upravno na dui

pravac osnove objekta, paralelno sa njim ili
kombinovano u oba pravca.
U realnom objektu optimalno je zidove
postavljati u dva ortogonalna pravca. Tako
postavljeni zidovi pored vertikalnog
optereenja mogu prihvatati i horizontalne
sile vetra i seizmike, koje koje su, po pravilu,
proizvoljnog pravca.

15/Mar/2013

Sistem poprecno postavljenih zidova

15/Mar/2013

Sistem poduno postavljenih zidova

15/Mar/2013

S istem pop recno i p oduno posta vljenih zidova

15/Mar/2013

Zidovi se najee kombinuju sa stubovima

15/Mar/2013

Z 3,M-N
3
Z 2,M-N

Z 1-3,N

Pozicionirati zadati
element
konstrukcije:

Z 1-3,M

Z 1,M-N

15/Mar/2013

1
N

Osmiljenim
kombinovanjem
tavanica, stubova i
zidnih elemenata,
mogue je formirati
konstruktivne
sklopove
konstruktivne
objekta prema
zahtevu arhitekte.
Na skici je prikazan
sistem formiranja
konzola, velikih
raspona koje su
podrane zidnim
platnom.

Armirano betonsko
zidno platno

Temeq

15/Mar/2013

Visoki konzolni nosa~ zatege

Formiranjem
armirano
betonskog nosaa
na vrhu objekta
omoguava se
postavljanje zatege
ime je mogue
formirati prepuste
po spratovima a da
se prizemlje rei
bez pojedinih
stubova.
15/Mar/2013

Zatega

Temeq

Isti problem se
moe reiti
postavljanjem
kosnika.

Stub

Kosnik
Zatega

15/Mar/2013

Temeq

Kao to se svi
stubovi spratova
ne moraju
postavljati i u
prizemlju, ve se
prihvataju
masivnim
podvlakama u
nivou prizemlja.
15/Mar/2013

I nter po l ova ni stubovi

M a sivni a rm ira no b e tonski ra m

T em eq

Montani zidovi od armiranog

betona
z

Zidovi mogu biti i

prefabrikovani,
proizvedeni u fabrici i
montirani na gradilitu.
Osnovni uslov je, da po
njihovoj montai i
ostvarivanja
meusobnih veza i
vezasa tavanicama,
ostvari se krutost
konstruktivnog sklopa.
15/Mar/2013

Veze izmeu montanih

zidova moraju da
prihvate sve uticaje od
gravitacionog i
horizontalnog
optereenja. Znai,
veze moraju da imaju
kapacitet da prenesu
napone pritiska i
smicanja. To se postie
postavljanjem armature
i betoniranjem (mokri
postupak) ili varenjem,
odnosno zavrtnjima
(suvi postupak).
15/Mar/2013

Horizontalne veze
Mokri postupak

15/Mar/2013

Suvi postupak

Vertikalna veza

15/Mar/2013

Nosei zidovi od opeke

15/Mar/2013

Zidovi se mogu izvoditi od opekarskih elemenata ili

betonskih blokova. Ovi zidovi se formiraju zidanjem
blokova ili opeke u malteru.
Tipovi
opeka i
blokova
od peene
gline.

15/Mar/2013

Blokovi od betona

15/Mar/2013

Zidovi od opeke ili blokova moraju, na mestima ukrtanja i

slobodnim krajevima, da imaju vertikalne armirano betonske
serklae koji obezbeuju krutost cele konstrukcije i na
horizontalne uticaje.

15/Mar/2013

z
z
z

Na kontaktu
meuspratne
armiranobetonske
konstrukcije i zidanog
noseeg zida potrebno
je uraditi horizontalni
serkla.
1 horizontalni serkla
2 nadvratnik
3 greda ili nadprozornik,
zavisno od raspona

15/Mar/2013

1
2

S/vs

S/
vs

vs

Fasadni zidovi od opeke ili blokova oblau se fasadnom opekom sa

meuslojem od termiki izolacionih materijala. Nadvratnici i
nadprozornici mogu biti izvedeni na licu mesta ili prefabrikovani.

15/Mar/2013

Detalj montanog nadprozornika ili nadvratnika

Beton izliven na licu mesta

Prefabrikovani
nadprozornik

15/Mar/2013

Armirana zidarija
vertikalni
serkla`
1.A.

vertikalni
serkla`

1.B.

1.C.

15/Mar/2013

Prefabrikovani modul veliine sobe

za hotel sa 21 spratom

15/Mar/2013

National Museum of 21st Century

Arts (MAXXI) in Rome, Italy

15/Mar/2013

(http://www.maxxi.
parc.beniculturali.it/
english/museo.htm )
Muzej MAXXI
projektovala je Zaha
Hadid.

15/Mar/2013

Ruenje mekog prizemlja u bolnici u San

fernandu ,1971 za vreme zemljotresa

15/Mar/2013

 ?
zA

sada par rei o testu.

FOR MORE INFO...

15/Mar/2013