Branko opi

(19151984)
Srpski i jugoslovenski knjievnik. Osnovnu kolu zavrio je u rodnom mjestu, niu
gimnaziju u Bihau, a uiteljsku kolu pohaao je u Banjoj Luci i Sarajevu, te je zavrio
u Karlovcu. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1940. godine.
Prvu priu objavio 1928. godine, a prvu pripovijetku 1936. Njegova djela su, izmeu
ostalih, prevoena na engleski, njemaki, francuski i ruski jezik. Bio je lan Srpska
akademija nauka i umetnosti i Akademija nauka i umetnosti Bosne i Hercegovine. Izvrio
je samoubistvo skokom sa mosta Bratstvo i jedinstvo u Beogradu 26. marta 1984. u
svojoj 69. godini ivota.
U opievim delima dominiraju teme iz ivota ljudi iz Bosanske krajine i
Narodnooslobodilakog
rata.
Branko opi roen je 1. januara 1915. godine u selu Haanima pod planinom Grmeom.
U isto vreme, njegov otac Vid, kao vojnik austrougarske armije, borio se negde na frontu
u Karpatima, a njegov stric Nido, srpski dobrovoljac, borio se u srpskoj vojsci protiv
Austro-Ugarske. Kad mu je bilo etiri godine, umro mu je otac. opi je, zajedno sa
mlaim bratom i sestrom, ostao da ivi pored majke Soje, dede Radeta i strica Nide.
Prva proitana knjiga bila mu je Migel Servantes koju je, negde u treem razredu,
kupio od uiteljice. U toj knjizi bio je opisan ivot slavnog panskog pisca Servantesa,
skupa sa nekoliko odlomaka iz njegovog romana Don Kihot. Sledee proitane knjige
bile su Doivljaji jednog vuka, pa Doivljaji jedne kornjae.[1]
Prvo tampano delo objavio je sa etrnaest godina u omladinskom asopisu Venac
1928. godine. opi je pohaao uiteljsku kolu u Banjaluci i Sarajevu, a zavrio u
Karlovcu, a Filozofski fakultet u Beogradu. Ve kao student afirmisao se kao darovit
pisac i skrenuo na sebe panju knjievne kritike; 1939. godine je dobio nagradu Milan
Raki. Uoi Drugog svetskog rata nalazio se u akom bataljonu u Mariboru. U danima
Aprilskog rata on je, sa grupom svojih drugova, pokuao da prui otpor neprijatelju kod
Mrkonji Grada. Posle toga je otiao u svoj rodni kraj, a sa poetkom ustanka, stupio je u
redove ustanika i meu njima ostao tokom cele narodnooslobodilake borbe. Sve vreme
rata bio je ratni dopisnik zajedno s nerazdvojnim prijateljem i kumom, knjievnikom
Skenderom
Kulenoviem.
Posle rata neko vreme je bio urednik deijih listova u Beogradu, a potom poeo
profesionalno da se bavi knjievnou. Smatra se jednim od najveih deijih pisaca
roenih
na
jugoslovenskim
prostorima.
Dela su mu prevoena na ruski, engleski, francuski, nemaki, ukrajinski, poljski, eki,
bugarski, rumunski, slovenaki i maarski jezik. Bio je lan SANU i ANUBiH.
Celi radni i ivotni vek nakon Drugog svetskog rata Branko opi je proveo u Beogradu,
ali je esto putovao po Jugoslaviji i drugim evropskim dravama.

Za knjievni rad dobio je, meu ostalim, Nagradu AVNOJ-a i Njegoevu nagradu (obe
1972). Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih visokih odlikovanja.
Knjievni

opus

Njegova prozna dela proeta su lirikom i ivopisnim realistikim slikanjem seoskog

ivota, poznavanjem ivota i mentaliteta ljudi sa sela, vedrinom i ivou duha. Kreirao
je mnotvo upeatljivih i ivopisnih likova i dogaaja nadahnutom pripovedakom
tehnikom koristei sve, soan i slikovit jezik pri emu je inspiraciju nalazio u svom
podgrmekom zaviaju. opia su doratnim pripovetkama najvie zanimali siromani
seljaci, sanjari i prosjaci, deca, skitnice i nadniari, i on je o svima njima priao sa
brinim, zatitnikim razumevanjem. U lirski intoniranim ratnim pripovetkama opi je
nadahnuto opisivao herojske podvige, muenitvo i samopregor svojih junaka.
Poetkom 1950ih godina opi je poeo da pie i satirine prie u kojima je otro
kritikovao rune pojave u tadanjici. Jedna od takvih pria bila je i Jeretika pria
objavljena u Jeu koja je pokrenula lavinu osuda sa vrha partije i vlasti. Knjievni
istoriar Ratko Pekovi napisao je knjigu Sudanije Branku opiu u kojoj je detaljno
opisana
cela
hajka
na
pisca.
Sa uspehom se ogledao i u pisanju romana iako su prirodi njegovog knjievnog talenta
vie odgovarale krae forme pripovetke i novele. Romani Prolom i Gluvi barut
slikaju uee seljaka Bosanske Krajine u ustanku, a Ne tuguj bronzana strao
prilagoavanje tih istih seljaka, sada kolonista, novim uslovima ivota u Vojvodini.
Glavnina opievog proznog opusa humoristiki je intonirana, a humor nalazi u prirodi i
mentalitetu njegovih junaka koji i u najteim ivotnim trenucima znaju da sauvaju
vedrinu i da se nasmeju ak i vlastitoj nevolji. Sem toga, opi je od onih pisaca koji su
svoj posmatraki talenat naroito iskazivali kroz otkrivanje sitnih ljudskih mana i
nedostataka.
Iako je opi bio pisac epske irine i zamaha sa uroenim pripovedakim i
humoristikim darom, u njegovim delima vidljiva je i jedna lirska ica koja se nije
pokazivala samo u opisima bosanskih pejzaa ve i u portretisanju ljudskih likova koji su
mu bili bliski i dragi. Ta opieva poetska ica naroito je vidljiva u njegovoj ratnoj
lirici,
pre
svega
u
zbirci
Ognjeno
raanje
domovine.
Branko opi je cenjen i kao deji pisac, prvenstveno zahvaljujui ivoj mati i daru za
spretno uobliavanje svojih posmatranja ali i nesumnjivom humoristikom talentu.
Napisao je preko trideset knjiga za decu, meu kojima su i dva romana.
Zbirke pripovedaka
o
o
o

Pod Grmeom (1938),

Borci i bjegunci (1939),
Planinci (1940),

o
o
o
o
o
o
o
o
o
o
o

Rosa na bajonetima (1946),

Sveti magarac (1946),
Surova kola (1948),
Ljudi s repom (1949),
Odabrane ratne pripovetke (1950),
Izabrane humoristike prie (1952),
Ljubav i smrt (1953),
Dragi likovi (1953),
Doivljaji Nikoletine Bursaa (1955),
Gorki med (1959),
Bata sljezove boje (1970);

Romani
o
o
o
o
o

Prolom (1952),
Gluvi barut (1957),
Ne tuguj bronzana strao (1958)
Osma ofanziva (1964),
Delije na Bihau (1975);

Zbirke pesama
o
o
o

Ognjeno raanje domovine (1944),

Pjesme (1945),
Ratnikovo proljee (1947);

Komedije
o
o

Doivljaji Vuka Bubala

Odumiranje meeda

Dela za decu
o
o
o
o
o
o
o
o
o

U svijetu medvjeda i leptirova (1940), pripovetke

Prie partizanke (1944), pripovetke
Pjesme pionirke (1945), pesme
Bojna lira pionira (1945), pesme
Druina junaka (1945), pripovetke
Bajka o sestri Koviljki (1946), proza
Doivljaji kuma Torbe (1946), pripovetke
Vratolomne prie (1947), pripovetke
Armija odbrana tvoja (1947), pesme

o
o
o
o
o
o
o
o
o
o
o
o
o
o
o
o
o
o

Sunana republika (1948), pesme

Rudar i mjesec (1948), pesme
Jeeva kuica (1949), pesma
Prie ispod zmajevih krila (1950), pripovetke
Pijetao i maka (1952), pripovetke
Doivljaji maka Toe (1954), pripovetke
Lalaj Bao, arobna uma (1957), pesme
Orlovi rano lete (1957), roman
Partizanske tune bajke (1958), pripovetke
Veernje prie, (1958), prie u stihu
Djeda Triin mlin (1960), zbirka pesama
Prie zanesenog djeaka (1960), pripovetke
Magaree godine (1960), roman
Slavno vojevanje (1961), roman
Bitka u Zlatnoj dolini (1963), roman
Mala moja iz Bosanske Krupe (1971), pesme
Glava u klancu, noge na vrancu (1971), pripovetke
Lijan vodi karavane (1975), pripovetke.

Sabrana dela
o
o

objavljena u 12 knjiga 1960.

objavljena u 14 knjiga 1978.

Reference
1.Moj ivot i knjievni rad
: ,
, ,
(1. 1915, ,
),
, ,
. , ,
,
.,
, ,
, , ,
. 1940.
. 1928. . ,
, : (1952),
(1955), (1957),
(1959), (1962), (1969)
, , .


. ,
, 26. 1984, 69. .
, , ,
. , , , .
, .
, , , ,
,
, , , , , ,
, , , , ,
. ,

.
.
, , .
. :
,
, .
,
, ,

. .
, : ,
, . ,
, .
, : , ,
, , ,
. , .
. : , .
, , ,
. .
,
, : ,
,
.
, ,
(1964), : ?
:

 , ,
.
, , ,
a .
, .
BATA SLJEZOVE BOJE
Branko opi
Mukarci obino slabo razlikuju boje, ali jedan takav neznaja u bojama kakav je bio moj
djed, e, takvog je bilo teko nai. Njegov spektar svodio se na svega etiri osnovne boje,
a ono ostalo-to nije ni postojalo ili se svodilo, u najmanju ruku (ako je ia dobre volje!),
na neki vrlo neodredjen opis: uto je, a kao i nije uto, nego neto onako-i jest i nije.
Kako je na ovome naem arenom svijetu veina stvorenja i predmeta obojena i jest i
nije bojom, to je s mojim djedom oko toga uvijek dolazilo do nesporazuma i neprilika.
U jedno od najprijatnijih doba godine, skoro preko noi, rascvetao bi se u batici kraj
nae kue crni sljez i ljupko prosinuo iza kopljaste pocrnjele ograde. On je u mirna
sunana jutra zraio tako povjerljivo i umiljato da to nije moglo izmai ak ni djedovu
oku i on bi udobrovoljeno gundjao majui se po dvoritu:
-Pazider ga, sva se bata modri kao ivit. Ono, istina, na sljezovu cvijetu jedva da je
negdje i bilo tragova modre boje, ali ako je djed kazao da je modra, onda ima da bude
modra i kvit. Isto se tako moglo desiti da neke godine djed rekne za tu istu batu da se
crveni, i onda za tu godinu tako i vai: sljez mora ostati crven.
Djedov rodjak Sava Damjanovi, negdanji kradljivac sitne stoke, a pod starost ispiutura
i prialica, i nenamjerno je znao da najedi mog dobrog djeda. Dok djed pria, on ti ga
istom zaudjeno prekine:
-Otkud lisica crvena, kad je uta!
-Hm, uta?
-bei se djed. -ut je tvoj nos. Sava zabrinuto pipne svoj ruiasti baburast nos i vrei:
-Crvena! Ta sve nacije odavde do Bihaa znaju da je uta, a ti . Savin svijet prostire se
do Bihaa, jer je ia nekoliko puta tamo leao u apsu, ali ak ni ti prostori ne mogu da
razuvjere mog djeda.
-Hm, Bihaa! I drugi su ljudi leali u bihakoj Kuli pa ne vele da je lisica uta. Bolje ti
je pij tu moju rakiju i uti, ne kvari mi unuadi. A unuad, nas troje, nabili se u oak
blizu staraca i ekamo kad e Sava zapoetm sa svojim lopovskim doivljajima. Prepirka

o bojama ba nas nimalo ne interesuje, lisica je lisica pa ma kakve farbe bila. Zbog
djedove tvrdoglavosti u pogledu boja i ja sam, ve na prvom koraku od kue, upao u
nepriliku. Bilo je to u prvom razredu osnovne kole. Negdje sredinom godine uiteljica
nam je priala o vuku, te ivi ovako, te hrani se onako, dok e ti odjednom upitati:
-Djeco, ko zna kakve je boje vuk? Ja prvi digoh ruku.
-Evo ga, Branko e nam kazati.
-Vuk je zelen!-okidoh ja ponosito. Uiteljica se tre i zaudjeno nadie obrve.
-Bog s tobom, dijete, gdje si to uo?
-Kae moj djed-odvalih ja samouvereno.
-Nije tano, vuk nije zelen.
-Jeste, zelen je!-neoekivano se uzjogunih ja kao pravi unuk estitog djeda Rade.
Uiteljica mi pridje sasvim blizu, ljutito uzriki u moje lice i povue me za uvo.
-Kai ti svome mudrom djedu da to nije istina. Vuk je siv. Siv, zapamti. Skoro plaui
otklipsao sam toga dana kui i mrcajui ispriao djedu sve to se u koli dogodilo. Ni
slutio nisam kakva e se bura oko toga podii. ta! Pred itavim razredom njegovog
unuka, miljenca, tegliti za ui, a uvaenu starinu posprdno nazvati mudrim, bolje reeno
budalom! Dotle li smo doli? I jo rei da vuk nije zelen ve nekakav hm! E, to ne
moe tek tako proi. Sjutradan, puui poput guska, djed je doperjao zajedno sa mnom u
kolsko dvorite i pred svom djeurlijom razgalamio se na uiteljicu:
-A je li ti, ikavico, ovakva i onakva, ti mi bolje od mene zna kakav je vuk, a! Nije
zelen? Pazi ti nje! Ja se s vucima rodio i odrastao, itavog vijeka s njima muku muim, a
ona ti tu Po turu bi tebe trebalo ovim tapom pa da se jednom naui pameti. Izvika se
djed, rasplaka se uiteljica, a i mi, djaci, od svega toga uhvatismo neku vajdu: toga dana
nije bilo nastave. Ve sljedeeg jutra djeda otjerae andari. Odsjedi starina sedam dana u
sreskoj buvari, a kad se vrati, ublijedio i mualjiv, on mi navee poprijeti prstom.
-A ti, jeziko, nek te ja jo jednom ujem da bleji kakav je ko pa u ti ja pokazati. Vuk je
zelen, heh! ta te se tie kakav je vuk.
-Pa kad me je ona pitala.
-Pitala te, hm! Imao si da uti pa kvit. Sljedeeg proljea, bujnog i kiovitog, sljez u
naoj bati rascvjeta se kao nikada dotad, ali starina kao da ga ni zapazio nije. Nisu tu
pomagali ni sva trtljanja neumornog rodjaka Save, djed je bio slijep i za boje i za sve
cvijee ovoga svijeta. Tuga da te uhvati.

Minulo je od tih neveselih dana ve skoro pola vijeka, djeda odavna nema na ovome
svijetu, a ja jo ni danas posigurno ne znam kakve je boje sljez. Znam samo da u proljee
iza nae potamnjele batenske ograde prosine neto ljupko, prozrano i svijetlo pa ti se
prosto plae, iako ne zna ni ta te boli ni ta si izgubio.
BATA SJEZOVE BOJE, Svejetlost: Sarajevo, 1999
MOJ DRAGI ZIJO
Branko opi
Znam da piem pismo koje ne moe stii svom adresantu, ali se tjeim time da e ga
proitati bar onaj koji voli nas obojicu.
Kasna je no i meni se ne spava. U ovo gluho doba razgovara se samo s duhovima i
uspomenama, a ja, evo, razmiljam o zlatnoj paucini i srebrnoj magli tvojih prica, i o
strasnom kraju koji te je zadesio u logoru Jasenovac.
Piem, dragi Zijo, a nisam siguran da i mene, jednom, ne eka sliam kraj u ovome
svijetu po kome jo putuje kuga s kosom.
U svojim noima s najvie mjeseine, ti si naslutio tu apokaliptinu neman s kosom smrti
I progovorio si o njoj kroz usta svoga junaka Brke. Jednog dana ti se je i vidio, realnu,
ovozemaljsku, ostvario se tvoj straan san, tvoja mora.
Tih istih godina, ja sam, sluajem, izbjegao tvoju sudbinu, ali, evo, ima neko doba kako
me, za mojim radnim stolom, osvoji crna slutnja: vidim neku no, prohladnu, sa
zvijezdama od leda, kroz koju me odvode neznano kud. Ko su ti tamni delati u ljudskom
liku? Jesu li slini onima koji su tebe odveli? Ili braa onih pred kojima je otisao Goran?
Zar to nisu tamne Kikieve ubice?
Kako li smo nekada, zajedno, djeaki, lirski zaneseni, tugovali nad pjesnikom Garisjom
Lorkom i zamiljali ono praskozorje kad ga odvode, bespovratno, pustim ulicama
Granade.
Bio sam, skorih dana, i u Granadi, geldao sa brijega osunan kamenit labirint njenih ulica
i pitao se: na koju su ga stranu odveli_ Opet si tada bio pored mene, sasvim blizu, i ne
znam ko je od nas dvojice aputao Lorkine rijei pune jeze: Crni su im konji, crne
potkovice. Umnoavaju se po svijetu crni konji i crni konjanici, noni dnevni vampiri, a
ja sjedim nad svojim rukopisima i priam o jednoj bati sljezove boje, o dobrim starcima
i zanesenim djeacima. Gnjuram se u dim rata i nalazim surove bojovnike: golubijeg
srca. Prije nego me odvedu urim da ispriam zlatnu bajku o ljudima. Njeno su mi sjeme
posijali u srce jo u djetinjstvu i ono bez prestanka nie, cvjeta i obnavlja se. Prile su ga
mnoge strahote kroz koje sam prolazio, ali korijen je ostajao, ivotvoran i neunitiv, i pod
sunce ponovo isturao svoju nejaku zelenu klicu, soj barjak. Ruio se za nejga oklop
tenkova, a titio ga i sauvao prijateljski povijen ljudski dlan.

Eto, o tome bih, Zijo, da apuem i piem svoju bajku. Ti bi najbolje znao da nita nisam
izmislio i da se u ovome poslu ne moe izmiljati, a pogotovu ne dobri ljudi i sveti
bojovnici.
Na alost, ni one druge nisam izmatao, mrke ubice s ljudskim licem. O njima ne mogu i
ne volim da priam. Osjeam samo kako se umnoavaju i rote u ovome stijenjenom
svijetu, slutim ih po hladnoj jezi, koja im je prethodnica, i jo malo, ini se, pa e
zakucati na vrata.
Neka, Zijo Svak se brani svojim orujem, a jo uvijek nije iskovana sablja koja moe
sjei nae mjeseine, nasmijane zore i tune sutone.
Zbogom, dragi moj. Moda je nekom smijena moja starinska odora, pradjedovsko koplje
i ubogo kljuse, koje ne obeava bogzna kakvu trku. Jah, ta e
ASKA I VUK
Ivo Andri
Ovo se desilo u ovijem svetu na Strmim livadama. Kad je Aja, krupna ovca tekog runa i
okruglih oiju, ojagnjila svoje prvo jagnje, ono je izgledalo kao i sva ostala
novoroenad: aka vlane vune koja poinje da kmei. Bilo je ensko. I bilo je siroe,
jer je Aja upravo tih dana izgubila mua, koga je mnogo volela. To dete majka je nazvala
Aska, nalazei da je to vrlo pristalo ime za buduu ovcu-lepoticu.
Prvih dana jagnje je ilo za majkom, kao i sva ostala jagnjad, ali im je stalo da tri na
svojim jo krutim i neobino izduenim noicama, i da pase samostalno, odmah je poelo
da pokazuje svoju ud. Nije se dralo majina skuta, nije slualo njena dozivanja ni
kucanje zvona na ovnu prethodniku, nego je volelo da luta putevima koje je samo
nalazilo, da trai odvojenu pau na udaljenim mestima.
Majka je opominjala svoje, inae dobro i lepo i pametno dete, obasipala ga savetima i
prekorima i predoavala mu sve opasnosti takvog vladanja u kraju kao to je njihov, gde
ima uvek poneki lukav i krvoloan vuk, kome obani nita ne mogu i koji kolje ovce i
njihovu jagnjad, naroito kada se odvoje i zalutaju. Strepela je Aja, i esto se pitala u
koga se umetnulo ovo njeno dete, i to ensko, da je ovako svojeglavo i nemirno. Na koga
je da je, tek to iljeetako u ovijem svetu nazivaju iparice i deakebilo je velika
briga materina. U koli, Aska je prilino uila i dosta dobro napredovala. Ali kad god bi
majka otila da se raspita za njene ocene i vladanje, uiteljica je odgovarala da je dete
darovito i moglo bi da bude prvi ak, samo da nije tako ivo i rasejano. Jedino iz
fiskulture imalo je stalno odlinu ocenu.
Jednog dana, kada je zavrila sa dobrim uspehom razred, Aska je stala pred majku i
izjavila da eli da ui baletsku kolu. Majka se najpre odluno oduprla. Navodila je
mnoge razloge, sve jedan ubedljiviji od drugog. Dokazivala je da niko u njihovoj
porodici nije bio drugo do mirna ovca domaica. Umetnost je, govorila je majka,

nesiguran poziv koji nit hrani nit brani onog ko mu se oda. Put umetnosti uopte je
neizvestan, varljiv i teak, a igra je ponajtea i najvarljivija od svih umetnosti, ak
ozloglaena i opasna stvar. Tim putem nije pola nijedna ovica iz dobre kue. I sve tako.
-ta e, najposle, kazati ceo ovaj na oviji svet kad uje da je moja erka pola upravo
tim putem?
Tako je odgovarala Asku njena brina i dobronamerna majka. Ali poznajui narav svoje
keri, unapred je znala da se njenoj elji dugo odupirati nee moi. I popustila je. Upisala
je malu u oviju baletsku kolu, nadajui se da e tako moda donekle ukrotiti njen
uroeni nemir, iako su i ovce i ovnovi iz stada u veini osuivali tu majinu odluku.
Ne bi se moglo rei da je Aja bila ravnoduna prema zamerkama i ogovaranjima ovaca i
ovnova u toru i na pai, ali majka voli svoje dete toliko da uz njega zavoli i one njegove
osobine koje ne odobrava u dui. Malo pomalo mirila se ovca-majka sa erkinom eljom
i poinjala da drukije gleda na stvar. Ona se pitala ta, na kraju krajeva, moe biti runo
u umetnosti? A igra je najplemenitija od svih vetina, jedina kod koje se sluimo
iskljuivo svojim roenim telom.
To mirenje joj je bilo utoliko lake to je mala Aska zaista pokazivala mnogo dara i volje
za igru, i vidno napredovala. A uz to, devojica je bila edna i bezazlena kako se samo
poeleti moe. Ali svoje udne i opasne navike da luta daleko od ovijih panjaka i
plandita nije mogla da se oslobodi nikada. I jednoga dana desilo se ono ega se Aja uvek
pribojavala.
Aska je sa odlinim uspehom zavrila prvu godinu baletske kole i upravo je trebalo da
pone drugu. Bio je poetak jeseni sa jo jakim suncem, koje neprimetno poinje da
bledi, i toplim kratkim kiama od kojih se stvara radosna duga iznad vlanih i obasjanih
predela. Aska je toga dana bila naroito vedra i ivahna i -rasejana. Zanesena sveinom
dana i lepotom sone trave, zala je malo pomalo sve do ivice udaljene bukove ume, pa
ak i u nju. Tu je trava bila, kako se Aski inilo, naroito sona i to dublje u umu, sve
sonija.
U umi je bilo jo mlene magle koja se, kao ostatak od neke udne none igre, povlaila
pred suncem. Belo i svetlo i tiho. Slaba vidljivost i potpuna tiina stvarale su zraan
predeo u kome prostor i daljina nisu imali mere i u kome je vreme gubilo svoje znaenje.
Aska je njuila stare nagnute bukve, obrasle mahovinom koja opija kao pria o
neobinom doivljaju, pretravala svetle, zelene istine, i inilo joj se da prii nema kraja
ni neobinim doivljajima broja. I kad je bila na jednoj od takvih istina nala se
odjednom lice u lice sa stranim vukom. Iskusan, star i drzak, on se bio privukao sve do
tih krajeva u koje inae vukovi u to doba godine ne silaze. Njegovo olinjalo krzno,
zelenkasto i smee, omoguilo mu mu je da se izjednai sa jesenjim bukvama i travom
koja poinje da vene.
Divni predeo, koji je opijao i zanosio Asku, digao se odjednom kao tanka i varljiva
zavesa, a pred njom je stajao vuk uagrenih oiju, podvijena repa i kao na smeh malko

iskeenih zuba, straniji od svih majinih opomena. Krv se u Aski sledila i noice su pod
njom odrvenele. Priseala se da treba da dozove svoje, i otvarala je usta, ali glasa nije
bilo. Ali smrt je pred njom bila, nevidljiva a jedina i svugdanja, grozna i neverovatna u
svojoj grozoti.
Vuk je napravio polukrug oko svoje nepomine rtve, polaganim, mekim hodom koji
prethodi skoku. Izgledalo je da sa nevericom, ukoliko vukovi poznaju nevericu, posmatra
iljee i da se sa sumnjom, jer za sumnju su vukovi sposobni, i sa strahom od zamke pita
kako je ovako mlado, belo i lepo, moglo zalutati ak ovamo i doi mu tako rei pod zub.
Za rtvu to su bili neoekivani udni trenuci, negde izmeu samrtnog uasa, u kom je ve
bila potonula, i nezamisljive, krvave i konane injenice koja se krije iza reismrt. To
je ve premrloj Aski ostavljalo neto malo vremena i tamo gde je mislila da ga vie nema
i ne moe biti, ali tako malo da je to jedva liilo na vreme. To joj je dalo i snage za
pokret, ali to nije bio pokret odbrane, jer za njega nije bila sposobna. Poslednji pokret
mogao je biti samoigra.
Teko, kao u munom snu, devojica je uinila prvi pokret, jedan od onih pokreta koji se
vebaju uz tanglu i koji jo i ne lie na igru. Odmah za tim je izvela drugi, pa trei.
Bili su to skromni, ubogi pokreti na smrt osuenog tela, ali dovoljni da za koji trenutak
zaustave iznenaenog vuka. I kad je jednom poela, Aska ih je nizala jedan za drugim, sa
uasnim oseanjem da ne sme stati, jer ako izmeu jednog i drugog pokreta bude samo
sekund razmaka, smrt moe ui kroz tu pukotinu. Izvodila je korake, onim redom
kojim ih je uila u koli i kao da uje otri glas svoje uiteljice: Jedan-i-dva! Jedan-idva-i-tri!
Tako je ilo sve redom. Sve to je u toku prve godine mogla da naui. Pokreti su kratki,
brzi, i ne mogu da ispune vreme, koje stoji nepomino kao praznina iz koje stalno preti
smrt. Prela je i na figure koje se u koli izvode bez oslona, na sredini sale. Ali tu su
njeno znanje i njene snage bili ogranieni. Pravilno i potpuno umela je da izvede dve-tri
figure. I ona ih je izvodila grozniavo. Jedna, pa druga, pa trea. I tu je bio otprilike kraj
njenog znanja i vetine. Morala je da ponavlja pokrete, a bojala se da ponavljanjem ne
izgube od svoje snage i privlanosti. I uzalud je nastojala da se seti jo neega to bi
mogla da izvede i ime bi zatrpala ponor koji je eka na kraju igre. Vreme prolazi, vuk
jo gleda i eka, ali ve poinje da se pribliava, a pred njom su nemilosrdno zatvorena
sva dalja znanja klasine igre, i glas uiteljice postaje sve tii, gubi se negde potpuno.
Dobro je posluilo njeno znanje, ali sad je njemu doao kraj. Znanje izneverilo, kola ne
ume nita vie da joj kae, a valja iveti i, da bi se iveloigrati.
I Aska je krenula u igru iznad kola i poznatih pravila, mimo svega to se ui i zna. Ko
zna da li je svet ovaj, otkad postoji, video ono to je toga dana videla skromna i bezimena
uma iznad Strmih Livada.
Preko zelenih istina, preko uskih prolaza, izmeu sivih i tekih bukovih drveta, po
glatkom i smeem ilimu od lia koje se godinama slae jedno na drugo, igrala je ovica
Aska, ista, tanka, ni jo ovca ni vie jagnje, a laka i pokretna kao bela vrbova maca koju

nosi vetar, sivkasta kad bi ula u pramen tanke magle, a svetla, kao iznutra obasjana, kad
bi se nala na istini prelivenoj suncem. A za njom je, neujnim koracima i ne odvajajui
pogleda od nje, iao matori kurjak, dugogodinji i nevidljivi krvnik njenog stada.
Lukavi, hladni i poslovino oprezni vuk, kome ni ljudi ni ivotinje nisu mogli nita, bio je
najpre iznenaen. To iznenaenje pretvaralo se sve vie u uenje i udnu, neodoljivu
radoznalost. Isprva se priseao ko je i ta je, gde se nalazi i ta treba da radi, i samo je
govorio sam sebi: Da se prvo nagledam ovog uda nevienog. Tako u od ovog udnog
iljeeta imati ne samo krv i meso, nego i njegovu neobinu, smenu, ludu i ludo zabavnu
igru, kakvu kurjake oi jo nisu videle. A njegova krv i meso nikad mi ne ginu, jer ga
mogu oboriti i zaklati kad god hou, i uiniu to, ali tek na svretku igre, kad vidim celo
udo do kraja.
Mislei to, vuk je iao za ovicom, zastajkujui kad ona zastane, i opruajui korak kad
ona ubrza ritam igre.
Aska nije mislila nita. Samo je iz svog malog tela, koje je bilo satkano od istih sokova
ivotne radosti a osueno na neminovnu i neposrednu smrt, izvlaila neoekivanu snagu i
neverovatnu vetinu i raznolikost pokreta. Znala je samo jedno: da ivi i da e iveti dok
igra, i to bolje igra. I igrala je. To nije vie bila igra, nego udo.
Tako se- novo udo! i vukovo uenje pretvaralo sve vie u divljenje, stvar potpuno
nepoznatu u vuijem rodu, jer kad bi vukovi mogli da se iem na svetu dive, oni ne bi bili
ono to su. A to nepoznato oseanje divljenja obeznanilo je vuka tolio da ga je ova
izgubljena ovica, mrtva od straha od smrti, vukla za sobom kao da ga vodi na nevidljivoj
ali vrstoj uzici, vezanoj za nevidljivu alku, koja mu je proturena kroz njuku.
Idui tako mesearski ne gledajui gde staje i ne dajui sebi vie rauna o pravcu u kom
ide, vuk je jednako ponavljao sam u sebi: Krv i meso ovog iljeeta nikad mi ne ginu.
Mogu da ga raereim u svakom trenutku, kad mi se prohte. Nego da se nagledam uda.
Da vidim jo ovaj pokret, pa jo ovaj .
I sve tako, jo ovaj, pa jo ovaj, a svaki je bio zaista nov i uzbudljiv i obeavao idui, jo
uzbudljiviji. Promicale su, jedna za drugom, umske istine i sumrani, vlani hodnici
ispod bukava, zastrti suvim liem.
Sto ivota oseala je sad u sebi mala Aska, a sve njihove snage upotrebila je da produi
jedan jedini, svoj ivot, koji je bila ve pregorela.
Mi i ne znamo koliko snage i kakve sve mogunosti krije u sebi svako ivo stvorenje. I ne
slutimo ta sve umemo. Budemo i proemo, a ne saznamo ta smo sve mogli biti i uiniti.
To se otkriva samo u velikim i izuzetnim trenucima kao to su ovi u kojima Aska igra
igru za svoj ve izgubljeni ivot. Njeno telo se vie nije zamaralo, a njena igra sama iz
sebe stvarala nove snage za novu igru. I Aska je igrala. Izvodila je sve nove i nove figure,
kakve ne poznaje kola nijednog uitelja baleta.

Kad bi joj se uinilo da se vuk pribira i prisea ko je i ta je, ona je pojaavala brzinu i
smelost svoje igre. Izvodila je preko oborenih debala neobine skokove, koji su vuka
nagonili na smeh i na novo divljenje i izazivali u njemu elju da se ponove. Skakala je na
povaljene bukve i na onom jastuiu od mahovine koja ih pokriva, stojei samo na
stranjim nogama, pravila od sebe belu, veselu igru koja zaslepljuje oi gledaoca. Zatim
bi uspravljena, samo na prednjim nogama, pretrala sitnim i sve brim koracima neku
ravnu i jo zelenu povrinu meu drvetima. Kad bi naila na otvorenu strminu, spustila bi
se strmoglavo, oponaajui smelu skijaicu niz stazu od glatkog suvog lia, ali tako brzo
kao kad neko palcem prevue briljantan glisando preko klavijature: fuuuu-it! A vuk bi
se sauljao za njom to bre moe, samo da ne izgubi iz vida nita od igre. Jo uvek je
ponavljao u sebi da mu, pre ili posle, krv i meso ovog iljeeta ne ginu nikad, samo da
vidi potpuno i do kraja njegovu igru, ali je to ponavljao svaki put sve krae i slabije, jer je
u njemu sve vie mesta zauzimala igra i potiskivala sve ostalo.
A ni vreme ni duinu put nisu merili ni vuk ni Aska. Ona je ivela a on je uivao.
Kad su uli meket ovce Aje i razabrali uznemirenost koja je ila od stada do stada, obani
su izabrali izmeu sebe dvojicu mlaih i smelijih i poslali ih u umu da potrae
izgubljeno neposluno iljee. Jedan od njih je imao samo drenovu toljagu, ali dobru, a
drugi je nosio o ramenu puku, ako se tako moe nazvati ono neto garave kapislare. To
je bila slavna starudija jer se prialo da je njegov otac ubio iz nje, na samoj ogradi svoga
tora izgladnela vuka. A i to, kao sve to se pria, ko zna kako je bilo i da li je bilo ili nije.
Svakako, to je bilo jedino pare vatrenog oruja na Strmim Livadama, i ono je sluilo
vie da podigne hrabrost i samopouzdanje kod obana nego to je bilo stvarno opasno za
vukove.
Doli su ivice ume i tu su malo oklevali, pitajui se u kom pravcu da krenu. Jer u umi
ima hiljadu ulaza, a ko e sagledati nevidljive tragove jagnjeih papaka. Poli su po tragu
zelene trave i dobre pae, kao najsigunijem. Srea ih je posluila. Tek to su uli malo
dublje u umu i ispeli se na malu uzvisinu, ugledali su u dubini isprd sebe udan prizor.
Stali su i pritajili se. Kroz dubok otvor u granju mogli su neprimeeni da vide: u smelim a
pravilnim piruetama ovica Aska prelazi zelenu istinu, a za njom, na odstojanju od
nekoliko koraka, klipe krupni, olinjali vuk, i oborene njuke, sav u pogledu, povlauje
repom.
Nekoliko trenutaka obani su stajali kao skamenjeni od uda, ali onda su se pribrali. Kad
je Aska dola do prvih drveta i tu naglo promenila oblik i ritam igre, a vuk se nalazio jo
na istini, okrenut gledaocima bono, stariji obanin je skinuo puku, nanianio i opalio.
Odjeknula je uma i poletelo suvo lie zajedno sa retkim, uplaenim pticama.
Na okrajku istine desila se neoekivana stvar. Iz svog prekinutog pokreta, kao ptica
pogoena u letu, pala je Aska, a vuk je kao zelena senka klisnuo u umu.
obani su strali i na ravnom mestu nali onesvetenu Asku. Nikakve povrede nije bilo
na njoj, ali je leala u umskoj travi kao mrtva. Iza vuka je ostao krvav trag.

Stariji obanin je napunio puku, a mlai je prihvatio svoju toljagu sa obe ruke, i tako su
krenuli za krvavim tragom. Ili su sporo i oprezno. Ali nije im trebalo mnogo ii. Ranjeni
vuk je imao snage da bei svega stotinjak koraka, dok mu je rana bila jo vrua, a onda se
sruio u jednom estaru. Stranji deo tela mu je bio oduzet, ali je prednjim nogama kopao
zemlju, izmahivao glavom i kezio zube. Lako su ga dotukli.
Sunce je bilo tek prolo polovinu neba kad su se obani vratili. Silazili su zagasitim
panjacima, izmeu stada i torova. Mlai je vezao kurjaka svojom tkanicom za stranje
noge i lako vukao niza stranu njegovu krvavu i izduenu telesinu. A stariji je nosio belo
iljee. Prebacio ga je, po obanskom obiaju, sebi preko vrata. Askina lepa glava visila
mu je, kao mrtva, niz levo rame.
Velika je bila radost na Strmim Livadama. Bilo je estitanja, graje i pevanja, i prekora i
suza i pocikivanja i veselog blejanja bez kraja i konca.
Aska je dola sebi. Pribirala se sporo, leei u travi nepomina i skopnela, vie slina
baenom runu nego ivoj ovici. Nije oseala na sebi zdrava miia ni ilice koja nije
bolela. Oko nje je, suzna i presrena, uurbano trala njena majka i kupile se ovce i
ovnovi kao na udo. ?
Aska je dugo bolovala i sporo se oporavljala od stranog doivljaja, ali su njena mladost i
volja za ivotom, majina dobra nega, i opte sauee svih stanovnika Strmih Livada
najposle savladali bolest. I Aska je ozdravila i postala posluna erka i dobra uenica, a s
vremenom i prvakinja baleta na Strmim Livadama.
Po svetu se pisalo i prialo i pevalo o tom kako je ovica Aska nadigrala i prevarila
stranog vuka. Aska sama nije nikad govorila o svom susretu sa zverom ni o svojoj igri u
umi. Jer, o najveim i najteim stvarima svoga ivota niko ne voli da govori. Tek kad je
prolo nekoliko godina i kad je u sebi prebolela svoje teko iskustvo, Aska je po svojoj
zamisli postavila uveni balet, koji su kritiari i publika nazivali Igra sa smru, a koji je
Aska uvek nazivala. Igra za ivot.
Posle je ivela dugo i sreno, postala igraica svetskog glasa, i umrla u dubokoj starosti.
I danas, posle toliko godina igra se taj njen uveni balet u kom umetnost i volja za
otporom pobeuju svako zlo, pa i samu smrt.
MOSTOVI
Ivo Andri
Od svega to ovek u ivotnom nagonu podie i gradi, nita nije u mojim oima bolje i
vrednije od mostova. Oni su vaniji od kua, svetiji, jo optiji, od hramova. Svaiji i
prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kom se ukrtava
najvei broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih graevina i ne slue niem to je
tajno ili zlo.

Veliki kameni mostovi, svedoci iezlih epoha kad se drugaije ivelo, mislilo i gradilo,
sivi ili zarudeli od vetra i kie, esto okrzani na otro rezanim okovima, a u njihovim
sastavcima i neprimetnim pukotinama raste tanka trava ili se gnezde ptice. Tanki zelezni
mostovi, zategnuti od jedne obale do druge kao ica, to drhte i zvue od svakog voza
koji projuri; oni kao da jo ekaju svoj poslednji oblik i svoje savrenstvo, a lepota
njihovih na ulasku u bosanke varoice ije izglodane grede poigravaju i zvee pod
kopitima seoskih konja kao daice ksilofona. I, najposle, oni sasvim mali mostii u
planinama, u stvari jedno jedino ovee drvo ili dva brvna prikovana jedno uz drugo,
prebaeni preko nekog gorskog potoka koji bi bez njih bio neprelazan. Po dva puta u
godini gorska bujica odnosi, kad nadoe, ta brvna, a seljaci, slepo uporni kao mravi, seku,
teu i postavljaju nova. Zato se uz te planinske potoke, u zatokama meu stenama, vide
esto ti bivi mostovi; lee i trunu kao i ostalo drvo napravljeno tu sluajem, ali ta
zatesana brvna, osuena na oganj ili trulenje, izdvajaju se od ostalog nanosa i podseaju
jo i sada na cilj kome su sluila.
Svi su oni u sutini jedno i podjednako vredni nae panje, jer pokazuju mesto na kome je
ovek naiao na zapreku i nije zastao pred njom, nego je savladao i premostio kako je
mogao, prema svom shvatanju, ukusu, i prilikama kojima je bio okruen.
I kad mislim na mostove, u seanju mi iskrsava ne oni preko kojih sam najvie prelazio,
nego oni koji su najvie zadrali i zaneli moju panju i moj duh.
Pre svega, sarajevski mostovi. Na Miljacki, ije je korito kima Sarajeva, oni su kao
kameni prljenovi. Vidim ih jasno i brojim redom. Znam im lukove, pamtim ograde.
Meu njima je i jedan koji nosi sudbinsko ime jednog mladia, malen ali stalan, uvuen u
se kao dobra i utljiva tvrava koja ne zna za predaju ni izdaju. Zatim, mostovi koje sam
video na putovanjima, nou iz voza, tanki i beli kao privienja. Kameni mostovi u
paniji, zarasli u brljan i zamiljeni nad sopstvenom slikom u tamnoj vodi. Drveni
mostovi po vajcarskoj, pokriveni krovom zbog velikih snegova, lie na dugake ambare
i iskieni su iznutra slikama svetitelja ili udesnih dogaaja, kao kapele. Fantastini
mostovi u Turskoj, postavljeni otprilike, uvani i odravani sudbinom. Rimski mostovi u
junoj, Italiji, od bela kamena, sa kojih je vreme odbilo sve to se moglo odbiti, a pored
kojih ve stotinu godina vodi neki nov most, ali oni stoje jo jednako, kao skeleti na
strai.
Tako, svuda na svetu, gde god moja misao krene ili stane, nailazi na verne i utljive
mostove kao na veitu i veno nezasienu ljudsku elju da se povee, izmiri i spoji sve
to iskrsne pred naim duhom, oima i nogama, da ne bude deljenja, protivnosti ni
rastanka.
Tako isto u snovima i proizvoljnoj igri mate. Sluajui najgoru i najlepu muziku koju
sam ikada uo, odjednom mi se ukaza kameni most, preseen po polovini, a izlomljene
strane prekinutog luka bolno tee jedna ka drugoj, i poslednjim naporom pokazuju jedinu
mogunu liniju luka koji je nestao. To je vernost i uzveena nepomirljivost lepote, koja
pored sebe doputa jednu jedinu mogunost: nepostojanje.

Naposletku, sve ime se ovaj ivot kazuje- misli, napori, pogledi, osmesi, rei, uzdasisve to tei ka drugoj obali, kojoj se upravlja kao cilju, i na kojoj tek dobiva svoj pravi
smisao. Sve to ima neto da savlada i premosti: nered, smrt ili nesmisao. Jer, sve je
prelaz, most iji se krajevi gube u beskonanosti, a prema kom su svi zemni mostovi
samo deije igrake, bledi, simboli. A sva je naa nada s one strane.
JABLAN
Petar Koi
Odavno se uhvatio sumrak.
Na strnjitu ispod sela u jednoj zabrdici skupio se Lujo sav pod haljinicu. Samo mu viri
pjegavo lice s krupnim, grahorastim oima i nekoliko pramiaka ukaste kose, rasute po
elu. Pred njim na nekoliko koraka pase Jablan.
Svake veeri, otkada su nastale vruine, do neko doba noi napasa Lujo svog Jablana.
Pazi ga kao oi u glavi. Dva puta ga na neelju soli. I uinu s njime polovi. Voli on
Jablana jer je Jablan najjai bak u cijeloj okolini. Lujo se ponosi. Ostale govedare i
njihove bakove ponoljivo prezire. Usred groblja smio bi on noiti kad je Jablan s njime.
- Samo jutra! tre se Lujo kao iza sna, zbaci sa sebe haljinicu, a oi mu sijevnue od
uzbuenja.
Ustade, prie baku, pa ga stade milovati, maziti i tepati mu:
- Dobro se ti, Jabo, narucaj. Rucaj, bate, koliko ti dusa podnosi . . . Samo jutra! Roeni
moj, mili moj, dragi moj Jabo samo jutra!
U Lujinom promuklom glasiu drhtalo je meko, njeno preklinjanje. Bak mahnu po
navici repom, pa ga uhvati malo po obrazu.
- Zar mene, Jabo? pita ga prijekorno. Sad u ja plakati.
On se malo odmae u stranu, pa kao oja zaplaka. Jablan die glavu.
- Nije, nije Jabo! alim se ja. Nijesi ti mene udario E, nemoj se, oca mu, odma za
svata ljutiti! De, da se poljubimo!
Poljubie se. Lujo ogrnu haljinicu, pa se opet spusti na vlanu travu, da sanja o
sjutranjem danu.
Sjutra e se njegov Jablan bosti s carskim bakom. U njemu ve odavno bukti, plamti
elja: da se Jablan i s Rudonjom pobode. Preklinjao je kneza da mu ispuni elju. I ostariji
su ljudi molili kneza.
- Ma, ljudi moji, nije to tako lako carski je vo! Nego, ja u baciti molbu. Odredi li
carstvo da se bodu, dobro i jest ne branim ni ja; ne odredi li nije nita ni bilo! Je li
tako, brao?
- Tako je, knee. Samo ajde po redu, pa se ne boj!
Molba je baena, odgovor je knezu doao: dozvoljava se. Sjutra je Preobraenje, a ujedno
i carski dan. Sjutra e se kod kneeve kue ogledati Jablan i Rudonja.
O tome Lujo budan sanja. as vidi kako je Jablan pao, kako uboden izdie, as opet kako
je nadbo Rudonju, pa ponosito stoji na mejdanu. uje kako Jablan gromovito rie, a brda
odjekuju. On doliga:
Volo-lige, dolo-lige!
Jae moje milo bae

od te vae jadne krave!

a kravuljo nagrduljo!
Nagrdim ti govedara
i u kui kuanicu
i na struzi strugaricu
- Jabo, je li tebi studeno? u se Lujo ispod haljinice.
Jablan pase, uti, nita ne odgovara. On ustade, pomilova ga, izvue iz stoga dva snopa
zobi, metnu pred baka, pa lee kraj njeg. Poslije dugog polusanjivog, drhtavog trzanja
prevari ga san. Kad Jablan pojede ito, lee i on kod svog dobrog druga.
Duboka strahovita tiina. Vlana svjeina iri se kroz no. Mlak vjetar poduhiva preko
kua, to se u polukrunom, neprekidnom nizu proteu ispod planine. Krovovi, obrasli
mahovinom, jedva se raspoznaju, prema mjeseini, od zelenih ljivika kroz koje stre.
Samo se gdje-gdje bjelaska nov krov. Selo spava mirno, slatko, kao jedro, zdravo i osorno
planine kada ga mati podoji i uljulja.
Sunce se lagano pomaljalo iza planinskih vrhunaca, koji jo umorno poivaju u
prozranom jutarnjem sumraku. Jedan trenutak pa se sve obli u bjeliastoj svjetlosti!
Sve trepti, preliva se. Samo, tamo daleko ispod planina u prisojima, treperi magliasto,
timorno plavetnilo. Sve se die, budi, sve se pui kao vrua krv, odie snagom,
svjeinom.
- O, svanulo ve! protegnu se Lujo, protrlja oi i pogleda oko sebe. Jabo, bate, to me
nijesi probudio?
Jablan je rano, vrlo rano ustao i dobro se napasao. Drago bijae Luji kad vidje kako su u
Jablana trbusi zabrekli.
- E, kad si se tako, bate, narucao, eto ti pa malo nako zasladi! veli veselo Lujo i baci
pred baka nekoliko snopova zobi.
Jaban pojede. Krenue kneevoj kui.
Vrane prolijeu iz okolnih umaraka i padaju na kukuruze, koji su se istom poeli zrnati.
uvari hajkaju. Straila na ogradama oko kukuruza lepraju se. Sermija se izgoni na pau.
Vika, dovikivanje na sve strane.
Lujo ide zamiljeno za Jablanom. Udubio se u misli ne uje on te galame, tog ivota,
koji se oko njega iri. On misli o Jablanu i mejdanu.
Vrcnu se kao da se neto dosjeti. Rastee pedalj, pa poe mjeriti tap:
- Oe Jabo nadbosti nee! oe nee; oe nee; oe viknu Lujo, a oi mu
zasvijetlie od prevelike radosti.
Od dragosti stade ljubiti i grliti baka.
- Je lde, Jabo, da e ti njega nadbosti? Neka je on carski! Svejedno je to mom milom,
dragom, roenom Jabi. Je li tako? De, kazi, svome Juji! poe mu se bezazleno ulagivati.
U razgovoru s Jablanom stie Lujo kneevoj kui, gdje se bijae dosta svijeta iskupilo.
Svetac je, ne radi se, pa doli ljudi da malo probesjede, a kao planincima milo im je
gledati i kad se bakovi bodu.
Luji se stee srce kad ugleda Rudonju. Uini mu se straan, golem: i deblji i vei od
Jablana.
- Jabo, bate, ako danas plati glavom, ne zaali na me! uzdahnu Lujo, pripi se uz vola,
pa poe opet, krijui od ljudi, mjeriti tap. Izie, da e Jablan nadbosti! Razvedri mu se
lice.

- Jesi li se uplaio, mali?

- Ti se, sinko, nita ne boj. Tvoj je bak stari mejdandija sokoli ga jedan iica.
- Ne bojim se ja, vala, nita! veli Lujo pouzdano.
- Bogme es ti, maliane, i jaukati kad Rudonja isue Jablanu crijeva zastrai ga poljar.
A i jest mi mlogo dodijo.
- E, to emo, poljare, istom vieti! smije mu se prkosno, zajedljivo Lujo.
- Manite se, ljudi, prazna razgovara! Na stranu djeca i ene! vikne knez otro, gotovo
zvanino.
- Provedite bakove na ovu ravan nie plota!
Izvedoe ih. Okoli svijet sa sviju strana. Bakovi se poee njukati, kao da se upoznaju.
- Trke Jablan!
- Trke Rudonja!
Bakovi stadoe bukati, kopati prednjim nogama, zanositi se, rebriti, dok silno ne grunue
rogovi o rogove. Stoji prasak, lom! Zemlja se kruni, ugiba pod njima.
Lujo dre, strepi. Svaki mu se ivac razigrao. Izbeio krupne, grahoraste oi, ne trepe.
Svaki pokret prati; svaki udar odjekne u razigranom srcu. Stisnuo se, pognuo se
pomogao bi Jablanu da moe. Zasjenie mu se oi. Samo nazire kako se neto pred njim
vrti, vijuga, ugiba.
Rudonja nasrnu svom silom.
- Pod uvati ga, Jabo! viknu Lujo, kao izvan sebe.
Jablan, stari lukavi mejdandija, posrnu kao oja na desno koljeno prednje noge, pa
poduhvati Rudonju ispod vrata.
- Ne dajte, ljudi, nagrdi vola! uzviknu preplaeno knez.
Ispod vrata Rudonjina iknu veliki mlaz krvi. Lujo zadoliga. Jablan stoji ponosito na
mejdanu i rie, a planinski vrhunci silno silno odjekuju.
V. Thomas J. Butler, Izmeu Istoka i Zapada: Tri bosanska pisca-buntovnika: Koi,
Andri, Selimovi
GOLGOTHA
Silvije Strahimir Kranjevi
Vijek je straan, mrk i teak
Kao crna savjest kleta;
Na Golgoti patnik visi
Iz prezrenog Nazareta!
I izdie na svom gnijezdu
Pogodjeni golub bijeli,
I izdie zadnjim dahom
Umirui: Eli!! Eli!
O, Gospode, dovodim Ti
Pred patniko Tvoje drvo,

O, sve one, o, sve one

to ih teki udes srvo:
Pravarene, zavedene,
I bez nade i bez vjere,
I molim se za njih Tebi:
Miserere, Miserere!
I gledaju kaplju rujnu,
to iz Tvojeg srca kaplje,
O, Gospode, oprost ujem
to ga Tvoja usna ape.
I osjeam to ti zbori
Od oiju suza vrua,
Da ne moe nikad biti
Bez Golgote Uskrsnua!
Hrvatski pjesnik Silvije Strahimir Kranjevi (1865-1908) proveo je posljednje godine
svog ivota u Bosni, gdje je i umro.
Snijeg pade na behar, na voe
neka ljubi ko god koga hoe.
Ako nee, nek se ne namee,
od nameta nema selameta.
Da sam sretan, k'o to sam nesretan,
pa da doem tebi u odaje.
Da ti sjedim meu iltetima,
kao paa meu subaama.
Da ti ljubim tvoja medna usta,
medna usta ostala ti pusta.
BOSANSKI BOGUMILI ILI KRSTJANI
Thomas J. Butler
Pria o bosanskim bogumilima, zvanim krstjani (krani), previe je pojednostavljena
od strane onih koji period izmeu 13. i 15. stoljea vide kao zlatno doba u kome su
dualistika crkva i drava udruile snage i zajedno napredovale. Zapravo, pokuaj
krstjana da repliciraju rano kranstvo, te da slijede put apostolski, crkveni slubenici i
politiari iz Ugarske i Rima su spreavali pokretanjem krstakih pohoda, a jedan od njih

je i pohod od 1235-39. godine, kada je Bosna gotovo unitena, a hiljade ljudi spaljeno na
lomai ili odvedeno u zatoenitvo. 1
Uprkos historijskim injenicama, postoje oni koji vjeruju da u Bosni nikada nije dolo do
znaajnog dualistikog pokreta, a meu njima je i historiar John Fine. 2 Njegov stav su
prihvatile mnoge kolege, ukljuujui i Ivana Lovrenovia. 3 Fine, profesor sa Univerziteta
u Michiganu, putem socijalne antropologije objanjava da ovjek u nekom selu u Bosni
ne bi bio zainteresiran, niti bi bio u stanju da shvati dualizam. On takoer posveuje malo
panje evropskom dualistikom pokretu, to ga navodi na donoenje neprihvatljivih
doktrinarskih pretpostavki kao to je na primjer ta da Gost Radinovo spominjanje
Trojstva u njegovoj oporuci znai da on nije bio pravi krstjanin.
Iz historijskih dokumenata je poznato da je bilo znakova hereze u zemljama susjednim
Bosni prije kraja 12. stoljea. U svom djelu Historia Salonitana (Splitska hronika),
Toma Arhiakon navodi da je 1185. godine crkveni sinod osudio sve heretike i njihove
pristalice, te zabranio njihove male kaluerske redove poznate kao bratstva
(fraternitates). 4
Toma Arhiakon takoer navodi da je 1200. godine n.e. splitski nadbiskup Bernard
proganjao brau Mateja i Aristodija (Rastudija) zbog propovijedanja bezbone hereze u
njegovom gradu. Konfiskovao je njihovu imovinu, i bacajui ih u okove anateme,
protjerao ih je iz zemlje. Nadalje, Toma kae da su mnogi koji su slijedili uenje brae na
kraju izopeni, pritom naglaavajui da je njihova hereza uistinu i bila pokret. On takoer
spominje da su se braa na kraju odrekla hereze, te da im je Bernard vratio imovinu. 5
Toma Arhiakon dalje kae da je Rastudije bio nadaren zlatar i slikar. Iao je esto u
Bosnu i bio je vian kako slavenskim tako i latinskim knjigama. Oigledno je da se on
nije odrekao heretikog uenja za vrijeme svog boravka u Bosni, to dokazuje i fragment
Bosanskog evanelja pohranjen u biblioteci u Sankt Peterburgu u kojem se ime
Gospodina Rastudija nalazi na vrhu stupca o navodno zareenim biskupima
(djedovima) bosanske sekte. 6 Kao to navodi Jean Duvernoy, Rastudije je vjerovatno bio
osniva nove loze bosanskih krstjana. 7
S obzirom da Rastudiju prethodi kolona od 16 imena, oigledno je da mu je prethodila i
hereza u Bosni. Stoga se postavlja sljedee pitanje: otkuda je ona zapravo dola iz
Dalmacije ili Srbije? Razmatranje jednog srpskog dokumenta moglo bi rasvijetliti ovu
temu. U djelu itije Svetoga Simeuna (ivot Stefana Nemanje, 1166-1196), koje je
napisao njegov sin Stefan, saznajemo da im se hereza pojavila u njegovoj dravi,
Nemanja je sazvao crkveni sinod. U trenutku dok je koncil zasjedao, najedanput se
pojavila uznemirena mlada ena koja se bacila pred noge despotu i poela vikati kako se,
ne znajui, udala za plemia koji je lan skupine koja oboava Sotonu.
Njeno pojavljivanje je galvaniziralo sastanak, tako da je Nemanja zahtijevao istragu i
mobilizirao je vojsku. Uitelju heretika je odsjekao jezik, druge je spalio na lomai, a one
preivjele je protjerao iz drave, spalivi im knjige i konfiskujui njihovu svojinu. 8

Prava priroda hereze nije navedena, osim da su njeni sljedbenici bili arijanci te da su
rascijepili Trojstvo. Naravno, termin arijanci je samo epitet, s obzirom da je
arijanizam prestao postojati ve prije nekoliko stoljea. Slaem se sa Aleksandrom
Solovjevom da je njihovo pravo ime bogumili, to znai mili Bogu bilo neka vrsta
tabua, i da je moda Nemanja zabranio koritenje tog imena. 9 A kada je u pitanju mjesto
u koje su izgnanici otili, veina historiara navodi da je to Hum (Hercegovina) i Bosna.
Izgnanici su se lahko uklopili sa Bosancima, jer su govorili istim jezikom. Prema
Solovjevoj raunici, sve ovo se desilo u periodu izmeu 1172. i 1180. Godine. 10
To znai da je dualizam u Bosni poeo dvadeset ili dvadeset pet godina ranije nego to se
inae misli. Putajui tajno svoje korijene, herezi je trebalo cijelo jedno pokoljenje da se
razvije, moda oko 1200. godine n.e, kada je nadbiskup Bernard protjerivao heretike iz
Splita i Trogira. Zahvaljujui svom poznavanju slavenskog i latinskog jezika, Rastudije je
postao prirodna spona izmeu priobalnih heretika iji je jezik bio latinski i bosanskih
krstjana.
Godine 1199, vijesti o herezi stigle su do pape Inoentija III. Srpski knez iz Zete, Vukan
(Vlkan), poslao je papi pismo u kojem govori o postojanju hereze u Bosni. Vukan je
tvrdio da su ban Kulinvladar Bosne, te njegova ena i sestra, heretici. tavie, on je
tvrdio da je Kulin primio heretike koje je Bernard protjerao, tretirajui ih kao prave
katolike i oslovljavajui ih sa krani par excellence. Po miljenju Vukana, progonstvo
je zavelo 10. 000 Kulinovih podanika na pogrean put. 11
Sam pomen krana je privukao panju pape, koji je 11. novembra 1200. godine poslao
pismo Kulinovom sizerenu, ugarskom kralju Emeriku, upozoravajui ga da je poprilian
broj patarena napustio Split i Trogir i stigao do bana Kulina koji im je priredio toplu
dobrodolicu. Papin ton u pismu je bila mjeavina ljutnje i ogorenosti. 12
Rekao je Emeriku: Idi i ustanovi istinitost ovih dopisa, i ako ih ban Kulin ne eli
opovrgnuti onda ga otjeraj sa svoje zemlje i konfiskuj njegovu imovinu. 13 Bitno je
napomenuti da je papi, koliko god on grubo zvuao, bilo stalo do istine. Kada se radilo o
Bosni, papa Inoentije i njegovi nasljednici su uvijek traili drugo, pa ak i tree
miljenje. Papa nije vjerovao lokalnim dounicima, tako da je osnovao vlastitu mreu
izaslanika i istraivaa koji su mu odmah podnosili izvjetaje.
Na prijetnje iz Rima ban Kulin je reagovao ujedno i hrabro i lukavo, postavljajui na taj
nain model za budue odnose izmeu Bosne i pape. Najprije je napisao papi da nove
imigrante ne smatra hereticima, ve katolicima, a neke od njih je slao na ispitivanje u
Rim. ak je i pozvao papu da poalje svog predstavnika u Bosnu da sprovede istragu. 14
I dalje nepovjerljiv prema Kulinovim Bosancima, papa Inoentije je ipak poslao svog
izaslanika Ivana de Kazamarisa i dubrovakog arhiakona Marina u Bosnu da ispitaju
Kulin bana, njegovu enu i njegove podanike o svemu to ima veze sa vjerom i
ivotom, i u sluaju da nau neto to smrdi na tu heretiku izopaenost, ili ako se
odupru istinskom uenju, onda trebaju ispraviti takvu situaciju. Papa ih je uputio na
ustav o herezi koji je on sam pripremio. 15

Inoentije je bio itekako svjestan da postoji mogunost da je moda rije o dualistikoj

herezi u Bosni. ak je 21. novembra 1202. godine napisao Bernardu iz Splita da se
mnotvo ljudi u Bosni sumnjii za gnusnu herezu katara. 16
Mogue je da su Ivan de Kazamaris i Marin proveli jednu cijelu zimu u Bosni, od kraja
novembra do poetka aprila. Poto je njihov zadatak bio da ustanove istinu o herezi,
papin izaslanik je putovao po dravi zajedno sa Marinom, pritom zastajui u raznim
zajednicama krstjana ili hiama ovi zborovi (conventicule) se spominju u splitskom
ediktu iz 1185. godine gdje su ispitivali monahe, opate i kaluerice o njihovim
vjerovanjima i obiajima.
Ivan je vjerovatno imao listu zabluda patarena, ili katara, da mu slui kao vodilja. Marin
mu je bio prevodilac, jer Bosanci nisu znali latinski. Ako bi naili na dokumente na
slavenskom jeziku, Marin ih je prevodio.
De Kazamaris nije samo sluao odgovore svojih ispitanika, ve bi ih, kad god pogrijee,
ispravljao i poduavao tanoj doktrini koja je u skladu sa Inoentijevim smjernicama.
Ivan mora da je ubijedio samog sebe da je izvrio Inoentijevu naredbu da popravi
krstjane, jer se nikakve zablude ne spominju u Izjavi o odricanju (Confessio)
potpisanoj 8. aprila 1203. godine na Bilinom polju od strane sedam poglavara Crkve
bosanske. 17 Kao to kae Kniewald, Ivanova misija je bila ne da kazni, ve da
nagovori. 18
Isti taj dokument su Kazamaris, ban Kulin i dva opata donijeli u Budimpetu 30. aprila,
gdje je pregledan od strane ugarskog kralja i visokog sveenstva. Tokom narednog
sastanka, Stefan, sin Kulinov, se sloio da e Bosanci platiti visoku kaznu od 1.000
maraka ako prekre izjavu. 19
Na povrini, Izjava o odricanju s Bilinog polja ticala se crkvenih organizacija i obiaja.
Monasi su se odrekli svoje izme (raskola) sa Rimom, te su prihvatili Rim kao matinu
crkvu. Takoer su obeali da e podizati kapele sa oltarima i raspelima, gdje bi imali
sveenike koji e odravati mise i dijeliti priest najmanje sedam puta godinje, tokom
glavnih dana posta.
Sveenici e takoer sluati ispovijedi i nalagati pokoru. Monasi su obeali da e
danonono pjevati crkvene pjesme, i itati Stari i Novi zavjet, slijediti crkveni raspored
posta, kao i vlastiti. Pored toga, obavezali su se da e prestati nazivati se krstjanima to
im je bila jedinstvena privilegija kako ne bi nanijeli bol ostalim kranima. Nosili bi
specijalne, jednobojne odore, zatvorene i duge do lanaka. Takoer bi trebali imati
groblje pored crkve, gdje bi sahranjivali svoju brau, te svakog posjetioca koji bi tu
preminuo.
enske pripadnice treba da ive u posebnim prostorijama, odvojene od mukaraca i
objeduju odvojeno. Bilo bi nedopustivo da same razgovaraju sa monahom, da ne bi
izazvale skandal. Opati su se takoer sloili da nee ponuditi smjetaj manihejcima ili
drugim hereticima. Najzad, opati e po smrti starjeine reda (magistra), nakon

konsultacija sa ostalim monasima, podnijeti odluku o izboru novog starjeine papi na

odobrenje. to se tie bosansko-katolike biskupije, Ivan je savjetovao papi Inoentiju da
trebaju oslabiti uticaj slavenskog biskupa koji je bio starjeina Crkve bosanske do tada, te
postaviti tri ili etiri latinska biskupa jer je Bosna velika drava (desetodnevno
pjeaenje). 20
Slaem se sa Kniewaldom i ostalima koji tvrde da je potrebno itati izmeu redova da bi
razumjeli sav znaaj tog paljivo napisanog dokumenta. Prije svega, taj dokument nije
napisan samo sa ciljem da okona raskol izmeu monaha i Rima, jer bi u tom sluaju bio
napisan mnogo jednostavnije. Tako, na primjer, uvodna izjava gdje sedam opata priznaju
jednog vjenog Boga, stvoritelja svega i otkupitelja ljudskog roda jeste, po miljenju
katolikog teologa Kniewalda, uistinu neobina za takav dokument. Sama izjava
naglaava jedinstvo Boga i Boiju inkarnaciju (Isusa), odbacujui u isto vrijeme dualizam
i docetizam.
Obeanje da e graditi kapele sa oltarima i raspelima je negiralo ideju bogumila-krstjana
da su crkve centri idolopoklonstva i da je raspelo gnusan simbol. A obeanje da e itati
Stari zavjet opovrgnulo je dualistiko vjerovanje da je to Sotonina knjiga. Prihvatanjem
sveenika koji e drati misu svake nedjelje i svetim danima, monasi su se sloili da
slijede katolike obiaje.
Izjava o odricanju takoer govori o problemu sakramenata. Ve smo vidjeli da su
monasi prisegnuli da e se sluiti sakramentom priesti najmanje sedam puta godinje.
Bio je to veliki korak, jer sam in priesti znaio je javno ispoljavanje vjerovanja, mada
Prezbiter Kozma, bugarski sveenik i pisac iz 10. stoljea, spominje bogumilske heretike
koji su se pretvarali da uzimaju priest, da bi potom ispljunuli oblatnu.
A kad je u pitanju opratanje grijeha, dualisti su vjerovali da se ozbiljni ili smrtni grijesi
(svi grijesi su smatrani smrtnim) oprataju samo putem spiritualnog kretnja
(consolamentum), dok katolici vjeruju da se oprost grijeha moe postii bilo kad, putem
iskrene ispovijedi i pokore. Zbog toga, dokument potpisan na Bilinom polju naglaava
potrebu za sveenicima koji e sluati ispovijedi i nalagati pokoru.
Meutim, postoji jedan kljuni sakrament koji nije naveden u Izjavi o odricanju,
premda on najjasnije razdvaja krstjane od katolika. Taj sakrament je krtenje. Kao to
crkva nalae, kranin si samo onda kada si krten. Striktno govorei, ako nisi krten, nisi
heretik, ve paganin. Ako niste krteni, idete u pakao, osim ako ste vodili ivot lien
smrtnih grijeha, i u tom sluaju odlazite na mjesto popularno nazvano ni na nebu, ni na
zemlji. Stoga je sakrament krtenja postavio najstroiju teoloku prepreku izmeu dvije
crkve, osim za dualizam.
Poto su krstjani vjerovali da je Sotona tvorac svih stvari, ukljuujui i vodu, i da je Ivan
Krstitelj njegov izaslanik, ta bi im onda preostalo kada bi Kazamaris i Marin traili od
njih da se podvrgnu crkvenom ritualu krtenja, negirajui na taj nain Sotonu i sva
njegova djela? Nije teko zamisliti prepreku koju bi ritual krtenja mogao stvoriti

psiholoki gledano pri preobrazbi dualista, koji su smatrali Sotonu tvorcem ovjeka i
zemlje.
Postoje najmanje dva mogua objanjenja zato Kazamaris ne spominje sakrament
krtenja u Izjavi o odricanju. Prije svega, monasi su se mogli krstiti vodom prije nego
to se hereza vrsto ukorijenila u Bosni. tavie, mogue je i da su lagali Ivanu o svom
krtenju, s obzirom da je laganje bilo dopustivo dualistima kada se radilo o opstanku
njihove crkve. U svakom sluaju, Ivan mora da je imao utisak da su svi monasi krteni,
jer bi inae otro iskazao potrebu o uvrtavanju ovog sakramenta u Izjavi o odricanju,
ba kao to je i izjavio za euharistiju.
U narednim stoljeima, odnosno tokom papinog pokuaja da ponovno preobrati Bosance,
krtenje vodom bila je osjetljiva taka za pripadnike bosanskog plemstva koji su ostali
krstjani. Dok su bosanski kraljevi pristali da budu krteni, plemstvo se esto odupiralo
tome, bar do 15. stoljea, jer je njihova snaga leala u saveznitvu sa starjeinama
krstjana i njihovih sljedbenika. ak su i sami kraljevi prepoznali znaaj tih veza. Poznati
su sluajevi kada bi preobraeni i stoga krteni ban ili kralj, kao na primjer kralj Stjepan
Tomaevi (1443 1461), koji je bio obavezan prijetnjom izopcenja da nema nikakve
odnose sa hereticima, u potpunosti odbio da okona veze sa njihovim starjeinama zato
to je trebao njihovu podrku protiv vanjskih neprijatelja. 21
Papin izaslanik Toma iz Hvara je godinama progonio kneza Hrvoja Vukia (preminuo
1416. godine)jednog iznimno kulturnog ovjeka. Premda je jednom prilikom napisao
ugarskoj kraljici Barbari da se boji da e umrijeti kao paganin, Hrvoje nije elio biti
krten. 22 U svemu tome, ulogu je igrala politika stvarnost, kao i tradicionalistiki pogled
krstjana na svijet te njihovo vjerovanje u obeanje Consolamentuma.
Nakon to je kralj Emerik odobrio Izjavu o odricanju, Ivan de Kazamaris u pismu papi
Inoentiju govori o bivim patarenima. 23 Oito je mislio da je uspio preobratiti
krstjane, ali se prevario. Po mom miljenju, oni su jednostavno ekali da on ode.
Djelimino zbog zadovoljstva Rima (izazvano Kazamarijevim osjeajem uspjeha) i
papinog neuspjeha da postavi latinske biskupe, kao to je Ivan predloio, heretiki pokret
je postajao sve jai u narednih nekoliko desetljea i pritom se ujedinio sa ostacima stare,
matine katolike crkve. Zajedno su formirali dravnu, heretiku crkvu koja je
odolijevala krstakim ratovima i prijetnjama krstaa sve do sredine 15. stoljea, kada je
postepeno nestala dolaskom Osmanlija.
Na kraju bih elio istai da kada se desi holokaust, kao to su vojni pohodi protiv krstjana
u Bosni izmeu 13. i 15.stoljea, onda zaista imamo dvostruku tragediju: kao prvo, u
samom holokaustu sa svim prateim zvjerstvima, i kao drugo, u zaboravu koji postepeno
zahvata uspomenu na njega. Kada dananji historiari negiraju bosansku dualistiku
prolost, oni doprinose tom zaboravu, pritom liavajui krstjane priznanja kojeg su
dostojni zbog svoje vjere i patnje.

Prevela Maja Paovi

2010 Maja Paovi
1. Franjo Sanjek, Les Chretiens Bosniaques et le Mouvement Cathare XII-XV
siecles, Paris/Louvain, 1977, str. 71-72. Peter Patek (Suibertus),
Commentariolum de provinciae Hungariae originibus, in R. Reichert,
Monumenta Ordinis Fr. Praedicatorum Historica I, Louvain, 1896, str. 305-308.
2. John Fine. The Bosnian Church : Its Place in State and Society from the
Thirteenth to the Fifteenth Century, London, 2007.
3. Ivan Lovrenovi, Bosnia : A Cultural History, New York, 2001, str. 53.
4. Thomas Archidiaconus. Historia salonitanorum pontificum, ed. F. Raki,
Monumenta slavorum meridionalium, t. XVI, 1894, str. 33.
5. Ibid, p. 80.
6. Franjo Sanjek, op cit, str. 98-101.
7. Jean Duvernoy, LHistoire des Cathares : Le Catharisme, Toulouse, 1979, str. 72.

8. itije Svetog Simeuna : Pamatky drevniho jihoslovanskeho pismenistvi, ed. Pavle

J. afarik, Prague, 1853.
9. Aleksandar Solovjev, Svedoanstva pravoslavnih izvora o bogomilstvu na
Balkanu, GID,V, 1953, str. 23.
10. Ibid, str.19.
11. Registra Vaticana, 4, ep. 170, f 185 rv. F. Sanjek, op cit, str. 45.
12. T. Smiciklas, ed. Codex Diplomaticus Regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae,
Zagreb, 1904-1934, II, str. 351.
13. Ibid.
14. Registra Vaticana, 5, f 55v. F. Sanjek, str. 47.
15. T. Smiciklas, op cit, str. 311-14.
16. Registra Vaticana, 5, f 55v. F. Sanjek, str. 46.
17. Ibid, ep. 141, f 103v. T. Smiciklas, op cit, III, str. 24-25.
18. Dragutin Kniewald, Vjerodostojnost latinskih izvora o bosanskim krstjanima,
Rad (JAZU), 270, 1949, str. 11.
19. J. Fine, op cit, str. 120.
20. T. Smiciklas, op cit, III, str. 36.
21. Sima irkovi, Istorija srednjovekovne bosanske drave, str. 287.
22. J. Fine, op cit, str.195.
23. T. Smiciklas, op cit, III, str. 36.
FISHARMONIKA
Tin Ujevi
Slika moje due nema kronike.
Krajolik misli, to je zvuk harmonike.
imi je u kraju ko mrena na oima.

Gdje se sanja poinje? gdje se doima?

Zemlji rastu kose. Taj je mjesec kopija
s neke razglednice stare, to me opija.
Mi smo ili putem. Put je bio dug.
Kasno opazismo da je taj put krug.
Po danu mjesec na nas svoju slutnju sipa.
Divlji kesten cvjeta i mirie lipa.
U nama plamen skitni strasnika.
No nam alje uka, svoga glasnika.
I sve nou biva puno svete strave.
eir nam se die sam vrh budne glave.
Nas e obuzeti gorostasna uma,
izrasti e lie ak i povrh uma.
Je li usna zbori ili nebo svira?
Gostiona uz put sjedite je mira.
Istinskomu biu mi smo preli meu.
arki pelud s cvijeta pao nam na vjeu.
Noas e se jasno sloiti zvonici:
Aleluja, sreo ustaju bonici.
Nama opet slue neumorne noge
do nade na zemlji i svjetlosti mnoge.
Tim krajem sutona to sanja o zori
iknuti e noas blijedi reflektori.

Kriknuti e ptice: gori uma, gori.

A kad mlaz svjetlosti pane povrh pjesme,
probudit e lugom pozaspale esme
i presahla vrela i umorne rijeke
kojim vjetar nosi sve jeke daleke.
Eto, zbori zemlja; eto uma plae:
kad krma na drumu doeka svirae.
I ta svirka nae razgovore prijei,
i ti sneni zvuci jesu nae rijei.
Nuno, netko fali, kad nas pjesma smami.
Gledamo se blijedi. Falimo mi sami.
(1936.)
(, 5/17. 1842 , 14. 1932)
, , , ,
.
/ , ,
.
17. 1842. . ,
,
1853. .
.
1862. ,
, . .
1865. 1869. ,
: ,
1869. (
) .
.
1873. , 1875. ,
, .

 . , ,
, 1880. . -
1876-1877. .
1880- .
1880.
.
,
- .

: ,
, -
, ,
. 1883.
. - 1885.
.
1886-1887. , 1888-1889.

.
1888. 1889. .
, , . 1889, ,
.
.
, , 1894. ,
. 1895. 1903.
, . 1901. .
1903, . ,
,
.
.
, 14. 1932. .

, ,
. ,
, ,
, .
, .
,
,
,

 . ,

.
.
1914.
,
. ,
,

.

.
, :
,
, ,
XVI XVII . ,
,
.

. ,
,
.
, ,
.

,
. (
, 1880), .
: A Royal Tragedy: Being
the Story of the Assassination of King Alexander and Queen Draga of Servia, 1906,
The Memoirs of a Balkan Diplomatist, 1917.
.
.
, , 1862.
, 1891, ,
1928. , 1901.
.
1890-
, XX
, .
(:

 , ).
(
, , ),

. (
?) ,
,
. .

. , , ( ),
.
, ,

.
,
, ,
, , .
, ,
, , (
, 1892). ,

1871. .

. ,
(19451989) ,
.

; ,
, , , ;
, ,
,
.
, ,

.
, 1869.
: .
.
.

 .
, ,
, .
, ,
, .

. , ,
.
, ,
, , ...

.
, , .


,
.

. ,
- ,
. , ,
, , , ,
, , .

.

,

. ,
, .
, ,
.
. ,
, .
,
. ,
,
. ,
.
, , , ,
.

 , .
. ,
, ,
.
,
.

XX , ,
XIX , .
,
. 1903.
,
, .
edomilj Mijatovi ostavio je traga u istoriji srpske politike, knjievnosti i istoriografije.
Roen je 1842. godine u Beogradu, gde je zavrio i licej 1862. godine. Kao dravni
stipendista studira politike i ekonomske nauke u Minhenu, Cirihu i Lajpcigu.
Postaje profesor Velike kole u Beogradu 1866. godine. Oenjen je Engleskinjom Elodi
Lauton. Blizak je srpskim liberalima i u Ustavnom odboru se zalae za dvodomni
parlament i opte pravo glasa 1869. godine. Prvi put dobija ministarski portfelj kao
ministar finansija 1873. godine, a na tom mestu je i dve godine kasnije. U meuvremenu
je sekretar mladog kneza Milana, za koga je bio jako vezan.
Procvat Mijatovieve politike karijere deava se osamdesetih godina devetnaestog veka
kada osniva Naprednu stranku kojoj knez Milan poverava vladu u oktobru 1880. godine.
edomilj Mijatovi postaje ministar finansija i inostranih dela. Naprednjaka vlada kree
sa unapreenjem Srbije: grade se prve eleznice, potpisuju se meunarodni ugovori,
osniva se Narodna banka. Po padu vlade 1883. godine, Mijatovi je poslanik u Londonu,
a od 1886. godine je ministar finansija, spoljnih poslova i predsednik Srpske akademije
nauka.
Posle abdikacije kralja Milana 1889. godine edomilj Mijatovi se povlai sa javne scene
i odlazi u London. Od 1895. do 1903. godine je ponovo ambasador Srbije u Londonu.
Padom Obrenovia odlazi u definitivnu penziju. Umro je u devedesetoj godini u Londonu
1932. godine. Za ivota je pisao istorijske spise o srednjovekovnoj Srbiji i bio
najistaknutiji prevodilac sa engleskog.
Objavio je u Londonu 1917. godine "Memoare balkanskog diplomate" na engleskom
jeziku, a najznaajniji prevod mu je knjiga Henrija Bekla iz 1871. godine "Istorija
civilizacije u Engleskoj". Za njegovo ime se vezuje i da je autor "Kremanskog
proroanstva" i fame koja ga je pratila, da bi opravdao poteze kralja Milana.


. ,
.
, , ,
: . 12
,
. ,
, . [1]
XIX ,
: , ,
, , , (
) .

,
. ,
1902. ,
" "
, ,
.[2]

, ,
, , ,

,
, , ,
,
- .
,
. 1865- 1867-
, .
: , , !
, .
19.

.
, .
, , ,
, , ,
, .

 ,
. ,
, , ,
, . ,
.
, ,
, ,
.
, , 19.

, . ,
, ,
,
. ,
, ,
. ,
77. .
,
, ,
, ,
. ,
.

.
(). , ,
, .
. ,
. (
). ,
.
.



,
, , ,
, .

(1809-1854). , ,
. ,
, . .
, . .
(1829-1899)
,
, , , ! ,
, ! . ,
. : , ,
. , !.
Kremna, slatka mala vazduna banja, nazvana tako jo poetkom XX veka, zbog svoje
idealne nadmorske visine (od 800 m), klime, uvek na udaru morskih i kontinentalnih
vetrova, seoce koje sa svojim predivnim cvetnim livadama i planinskim vrhovima
obraslim gustim etinarskim umama, razdvaja dve najlepe planine Zapadne Srbije Taru i Zlatibor. I upravo zbog svojih prirodnih lepota, blizine Tare, Zlatibora i Mokre
gore, ali i onoga za ta nismo sigurni da li je mit ili stvarnost, Kremna su postala jedna
od najpopularnijih seosko - turistikih destinacija ovog kraja za ljude eljne zdravog
vazduha, domae fenomenalne kuhinje, kao i mirnog odmora.

Kremna, planinsko mesto izmeu Tare i Zlatibora, smeteno u

istoimenoj kotlini, sa svojom nadmorskom visinom izmeu 750 i 850
metara, idealnom klimom koja nastaje usled sudara planinskih i
morskih vetrova, fenomenalnim pejzaima, ljubaznim domainima,
zdravom i potpuno prirodnom domaom hranom, ali i sa svojom
vizionarskom, odnosno prorokom tradicijom i reputacijom, idealna su
seosko-turistika destinacija za one eljne mirnog i zdravog odmora i
sna, kao i zdrave domae kuhinje. Jedna od najatraktivnijih atrakcija
Kremana, kao i celog okruga jeste uvena arganska osmica, pruga ija
je izgradnja zapoeta od strane Austrijanaca, jo dok je Srbija bila pod
njihovom okupacijom, 1916. godine. Pruga koja je tada, a i danas skoro
vek kasnije, esto i dugo izuavani primer graevinskih uda i spada u
remek dela meu prugama uzanog koloseka u svetu. A zato je tako,
zapita se svako od nas ko jednom doe u Kremna i zagleda se u prugu,
a odgovor se nekako sam od sebe javi. Naime, arganska osmica je deo
pruge uzanog, jednog koloseka izmeu Uica i Viegrada, t.j. izmeu
Mokre Gore i Kremana, koji je graen tako to se velikim trudom i
znanjem tadanjih inenjera, uspeo savladati uspon od oko 300 metara
nadmorske visine brda argan, tako to je u tom delu pruga savladana
usponom idui preko brda argan u zavijenim krugovima, pravei
figuru broja osam.
Izmeu planinskih venaca Tare i Zlatibora prostire se kotlina zvana Kremna. Poznata je
po tome to iz nje potiu brojni proroci, meu kojima su na posebnom glasu Milo i
Mitar Tarabi. Ovi Kremanci su prorekli mnoge dogaaje koji su se kasnije i obistinili.
Izmeu ostalog, prorekli su propast turske carevine, austrijske imperije, pojavu dinastija
Karaorevia i Obrenovia u Srbiji i njihov kraj, otkrivanje telefona i telegrafa,
kremanske eleznice, kazali da e Drina potei uz Taru... Milo je prorekao i godinu
svoje smrti, rekavi da e ga ukopati kad bude imao 45 godina, a Mitar je predskazao ak
i dan kad e umreti (21. jul 1889. godine), pa je pozvao kuma, popa Zahariju Zaharia i
saoptio mu na rastanku:
- ekaj, ekaj, kume, da se oprostimo. Sad me vidi i nikad me vie nee videti. Doi
sutra da me opoje.
Ima dosta toga to su Tarabii prorekli, ali do ostvarenja jo nije dolo. Na primer, rekli
su da e u Solotui, selu kod Bajine Bate, biti otvoren rudnik soli i da e tek tada Srbiji
biti bolje, da e Kruevac biti srpska prestonica, a Carigrad e biti svaiji i niiji...
Ne samo u blioj, ve i u svojoj daljoj istoriji, Kremna su imala vidovite ljude. Tarabii
su optepoznati i optepriznati u narodu. Meutim, do dananjih dana se pamti da je jedan
vidoviti Kremanac iao kod kneza Lazara u Kruevac pre Kosovskog boja i savetovao mu
da ne poinje borbu sa Turcima, ve da ih propusti da idu na zapad i tamo ratuju, a kad se
umorni i iznemogli budu vratili, da potamani to to je preostalo.U vidovite Kremance
ubrajaju se: Ilija uri, Bude Milosavljevi, Stevan i Stanoje Muli, Jovo Mii Krpa,
Jerotije Pani, Milun Neovi...
Poslednjih nekoliko godina, jo jedan Kremanac, mainski inenjer Dragan Pjevi, poput
njegovih zemljaka proroka, zaokuplja panju javnosti. Za jedne je uvaen, poten i
napredan ovek, za druge neshvaen, a za tree i nedobronameran. Ima i onih koji kau

da bi se mogao ubrojati ak i u vidovite. Posle petooktobarskih promena u naoj zemlji,

Pjevi je postao odbornik SO Uice i predsednik Mesne zajednice Kremna i ulae velike
napore da se njegov rodni kraj prezentuje kao turistiko mesto.
- Od detinjstva sam itao knjige koje su govorile o Kremanskom proroanstvu - kae
Dragan Pjevi. - Kako sam postajao stariji, tako sam ga sve vie prouavao. U meni je
neprekidno tinjala elja da se Kremansko proroanstvo jednog dana pone prezentovati i
u turistike svrhe i da Kremna dobiju znaaj kao u vreme Nemanjia, koji su ovde imali
letnjikovce za sebe i svoju vlastelu. U 2002. godini, 148 godina posle smrti najuvenijeg
proroka Miloa Tarabia, organizovao sam akciju da mu se podigne spomenik.
Pokuavam da se izborim za renoviranje stare kue Tarabia, kao i doma njihovog kuma
prote Zaharija Zaharia. Interes za Kremna naglo raste, svakodnevno dolaze pojedinci i
grupe, ali postoji otpor koji pruaju Tarabievi naslednici.
Nemoan da realizuje svoju zamisao, Pjevi je kupio parcelu od 40 ari na mestu zvanom
Slanica pored puta Kremna - Tara. Tu je napravio objekat u etno stilu i nazvao ga Spomen
dom kremanskih proroka. U njemu dri tribine o Kremanskom proroanstvu za sve
brojnije posetioce koji ele da se detaljnije upoznaju sa onim to su proroci najavili, onim
to se ve ostvarilo, a naroito sa onim to su predskazali a jo se nije desilo. Uz pomo
svoje agencije Kremnaturist i sponzora, Pjevi je 2005. godine, sa saradnikom dr
Radovanom Rumoviem, priredio knjigu Kremansko proroanstvo - izvor novih
inspiracija. Re je o turistikoj publikaciji koja s pravom nikoga ne ostavlja
ravnodunim. U njoj se nalazi dosta podataka, kojih nije bilo u drugim knjigama sa istom
temom. Za kratko vreme, uspostavio je saradnju sa oko 150 turistikih agencija. Ljudi su
poeli da pristiu u sve veem broju. Postalo je oigledno da bi mesta bilo i za restoran,
kao i za prodavnicu suvenira.
- U noi 11. avgusta 2005. godine, zapaljen je Spomen dom kremanskih proroka - pria
Pjevi. - Zahvaljujui mom angaovanju, piroman rodom iz Vardita iz Republike Srpske
je otkriven i osuen na pet meseci zatvora. U jesen iste godine, pored zgarita sam
podigao drugi objekat za istim nazivom i u iste svrhe. Poslednjeg dana 2006. godine, i
njega je progutala vatra u poaru koji je podmetnuo jo uvek nepoznat poinilac. Tom
prilikom, u sitne komade se rasprila kosmika kamena kugla, iji je prenik iznosio
tano 100 santimetara. Izgoreo je drveni plug prote Zaharija Zaharia i stolica
kremanskog proroka Jovana iz 17. veka, kao i vie drugih vrednih eksponata. Sve se
deavalo ba kao u narodnoj epskoj pesmi u kojoj ono to majstori sagrade danju, vila
nou porui.
Ni to nije obeshrabrilo ovog, po mnogo emu neobinog Kremanca, pa je polovinom jula
prole godine, pored dva zgarita podigao i trei Spomen dom kremanskih proroka. I opet
je narod poeo da dolazi, u stvari, nije ni prestajao da dolazi uprkos injenici da je
nailazio samo na zgarita, preostala posle paljevina.
- Kremansko proroanstvo se bavi sudbinom drave, krunisanih glava i dravotvornih
osoba od kojih zavisi i sudbina naroda. Nije mi jasno iz kojih razloga neko, palei
spomen domove kremanskih proroka, eli da izbrie neto to se iz narodnog pamenja
ne moe istisnuti. Verujem u onu narodnu tri puta Bog pomae i da trei objekat nee
doiveti sudbinu prethodnih - ubeen je Pjevi.

Nebeski krstovi - nova poruka

U trenutku kad se pokrivao trei Spomen dom kremanskih proroka, na nebu se pojavio
jedan veliki, a potim jo tri manja krsta. Oni su nastali od tragova aviona koji su tog
momenta leteli iznad Kremne. Kremanci kau da se to nije sluajno desilo. I ba kao to
je njihov zemljak Tarabi govorio:
- Tako mi je kazano - i njihov komija Dragan Pjevi je zakljuio:
- Tako je moralo da bude. Samo Kremna znaju ta e biti.
Kremna ustoliila Kotunicu
Pred predsednike izbore u tadanjoj Jugoslaviji, znajui za mistinost Kremana, 12.
septembra 2000. godine, posetio ih je Vojislav Kotunica, koji je potom postao
predsednik. U tada izloenu knjigu utisaka, Kotunica je zapisao:
- U ovim tekim i sudbonosnim vremenima, tinjala je u svima nama preko potrebna nada
i vera da e na narod, ono najbolje u njemu, pobediti.
Mnogo je poznatih linosti iz sveta politike, sporta, nauke i umetnosti posetilo Spomen
dom kremanskih proroka.
U knjizi utisaka, svoje impresije je zapisao i knez Aleksandar Karaorevi: - Danas (6.
januara 2003. godine) sam posetio grob proroka Tarabia i prote Zaharia. Prorok je
prorekao a prota zapisao put srpskom narodu.
Vaskrsli proroci Tarabii
U akciji, koju je pokrenuo Dragan Pjevi 2002. godine, 148 godina posle smrti, Milo
Tarabi je dobio spomenik. Ove godine, na prostoru ispred Spomen doma kremanskih
proroka, postavljena je velika drvena skulptura proroka Mitra Tarabia i njegovog kuma
Zaharije Zaharia. U centru Kremana postavljena je skulptura proroka Miloa Tarabia.
Obe je uradio zlatiborski skulptor Miladin Leki.
U staroj kuli Karaorevog konaka na Oplencu u Topoli, povodom obeleavanja
devedeset godina od proboja Solunskog fronta i osloboenja Srbije 1918. godine,
otvorena je izloba fotografija Kralj Petar Prvi oslobodilac, posveena vladarskom i
vojnikom putu kralja Petra u Prvom svetskom ratu.
Kralj Petar Prvi Karaorevi je peto dete kneza Aleksandra i kneginje Perside, unuk
voda Karaora i zet crnogorskog kneza Nikole, jer je bio oenjen njegovom kerkom
kneginjom Ljubicom - Zorkom.
Roen je u Beogradu, na Petrovdan 1844. godine, u kui poznatog trgovca Mie
Anastasijevia. Krten je pod inodejstvom mitropolita i u prisustvu veeg broja
svetenika, svih popeitelja, sovjetnika i drugih velikodostojnika. General-major Mileta
Radojkovi, blizak kneev prijatelj, nije se dvoumio pri davanju imena. Po ustaljenom
srpskom obiaju, dete treba da ponese ime sveca na iji se praznik rodilo. Tako je i sin
kneza Aleksandra dobio ime Petar.
Istoriar Mileva Stevanovi, upravnica muzeja u Zadubini kralja Petra Prvog na
Oplencu i autor ove jedinstvene izlobe, podsea da je od osamnaest godina vladavine
kralja Petra (1903-1921) est bilo ratnih (1912-1918).
Posle balkanskih ratova protiv Turske i Bugarske, koje je Srbija uspeno zavrila, kralj
Petar se, zamoren boleu, odrekao vladarskih dunosti i vlast predao nasledniku

prestola, svom sinu Aleksandru. I pored toga je u Prvom svetskom ratu delio sa svojom
vojskom i narodom sve patnje, da bi doekao osloboenje Srbije, zbog ega je nazvan
kralj Oslobodilac.
Austrijska vojska je opti napad na Srbiju otpoela 1914. godine prelaskom preko Drine,
ali ju je u borbama na Ceru, Kolubari i Suvoboru srpska vojska porazila i proterala sa
srpske teritorije.
Iako je napustio aktivan politiki ivot, kralj Petar je, kao krunisana glava, i u vreme rata
obavljao odreene protokolarne dunosti. Na poetku rata, iveo je u Vranjskoj banji i
Topoli. Tu su ga posetili francuski general Po, britanski diplomata ser Ralf Pedet i ruski
general Tatiev, koji mu je uruio Orden Sv. Andreje sa maevima.
Meutim, Srbija i srpski narod doiveli su 1915. godine traginu sudbinu. Nemci,
Austrijanci, Maari i Bugari opkolili su je sa severa, istoka i zapada, pregazili je i
porobljeni narod stavili na strahovite muke, fizike i duevne.
Neprijateljski obru se stalno suavao i stezao sve jae. Raspadanje drave i unitavanje
vojske i naroda poveavalo se iz dana u dan. Vlada, Vrhovna komanda i regent zahtevali
su od kralja Petra da napusti Topolu, jer su neprijateljske snage bile u blizini. Pozvan da
krene i uzmakne, kralj Petar je odgovorio:
Ostavite me, ja neu da beim, hou da umrem ovde u Topoli, u ovoj mojoj maloj
varoici, u sredini moga naroda, gde poiva prah moga dede i moga oca. Hou da umrem
pred vratima svoje zadubine.
Istoriar Mileva Stevanovi kae da je pod pritiskom Vrhovne komande, a naroito
regenta Aleksandra, kralj Petar ipak napustio Topolu 23. oktobra i preko Kragujeca doao
u Ni. Time je poela kraljeva odiseja povlaenja, prvo kroz Srbiju, a zatim preko
Albanije, Italije, do Grke, gde e provesti preostale ratne godine.
- Kraljeva bliskost sa narodom i vojskom prilikom povlaenja kroz Albaniju, ogledala se
u brojnim tekoama kao to su: loi uslovi ivota, glad, siromatvo, tifus... Vreme je bilo
hladno, jesenje, kia je pratila kolonu. Kraljevo zdravstveno stanje je bilo teko, ali je on
pokazao izuzetnu izdrljivost i snagu. Preko prvog mosta preao je peke uz pomo
obinog tapa, a preko drugog, Vezirovog mosta, peaio je dugo, jer je put bio veoma
klizav. U svoj dnevnik je zapisao da nije pravo da ovakav poten i junaki narod na
pravdi propada.
Proboj Solunskog fronta zapoeo je 15. septembra 1918. godine. Brzo su osloboeni
Skoplje, tip, Vranje, Ni, Kruevac, Kragujevac, a 28. oktobra i Topola. Kralj Petar se
zbog bolesti u Srbiju vratio tek u leto 1919. godine. U meuvremenu je proglaeno
stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
Kralj Petar je izvesno vreme provodio u Aranelovcu i Topoli, odakle je preao u
Beograd. Poslednje dane proiveo je u iznajmljenoj vili na Topiderskom brdu. Umro je u
vili Pavlovia na Senjaku, 16. avgusta 1921. godine. Sahranjen je tamo gde je eleo da
umre - u svojoj zadubini, u Crkvi Svetog ora na Oplencu.
esto iao u crkvu
Kralj Petar je za vreme rata esto poseivao pravoslavne hramove i obeleavao krsno ime
Sv. Andriju.
Pre nego to je napustio Prizren na putu za Albaniju, prvo je otiao u crkvu. Kad je stigao
u Tiranu, obiao je ulogorene trupe i odmah krenuo u crkvu, koja je bila puna srpskih

vojnika i izbeglica.
U Solunu, o Boiu, kralj Petar je bio u srpskoj crkvi koja je bila prepuna naih izbeglica.
Dok je bio na leenju u Halkisu, gotovo svake nedelje i praznicima je iao u okolne crkve
na slubu Boju. Za vreme bavljenja u Vodenu, dva puta je iao u srpsku crkvu, koju su
Grci privremeno ustupili Srbima.
Pustio bradu
Kao francuski oficir, kralj Petar je uestvovao u Francusko-pruskom ratu 1870-1871.
Naroito se istakao u borbi kod Vilereksela. Tu je bio i zarobljen, ali se spasao preplivavi
ledenu Loaru. Dobio je teku reumu od koje je patio itavog ivota.
Problemi sa reumom posebno su ga muili dok je bio u Solunu 1916. godine, pa mu je
preporueno leenje u banji Edipsos na ostrvu Eubeji. Tu je prestao da se brije i pustio je
veliku bradu koju je obrijao tek po osloboenju Srbije.
eneral Topola
U nekoliko prilika, kralj Petar je za vreme Prvog svetskog rata koristio ime eneral
Topola.
Ostareli kralj je, sav iscrpljen od povlaenja, stigao u Valonu. Naem poslaniku u Rimu je
javljeno da o tome obavesti italijanskog kralja Viktora Emanuela i kraljicu Jelenu (sestru
kraljeve supruge Zorke), s molbom da sauvaju njegov inkognito pod imenom eneral
Topola. Kralj je i u grkoj banji Edipsos koristio ime eneral Topola, ali su ubrzo
saznalo ko stoji iza tog imena.
Istovremeno su kralju Petru neki drugi davali imena. Kada je bilo toplo vreme, kralj je u
banji Edipsos obino etao pre i posle podne du morske obale i rado posmatrao ribare.
Tamo su ga ribari nazvali Vasileus Petros i razglasili da im donosi sreu.
(1836 1918.) ,
.
.
,
.
, .
, , .
.
1943- .
, , .
.
, , 1841- ,
. ,
.
. 35
.

 1865. 1867. : , ,
!
.
, .
, ,
, .
, .
, ,
. 1915-
, .

,
.
,
: !
25. 1918. ,
, .
Vladika Nikolaj Velimirovi, Citati Autor: Tamara ivkovi6. januar 2012. 11:50
Svako moe biti prorok Onome to zlo radi reci da e zlo proi, a onome koji dobro
ini da e biti nagraen, pa nee nikada pogreiti, jer je to veni zakon prirode. Jer
nikada u istoriji zlo nije ostalo nekanjeno, niti dobro nenagraeno.
Ne moe biti veliki ovek dokle god sebe smatra umrlim. Ne moe biti veliki ovek ni
na jednom mestu na svetu i ni u jednom poloaju u drutvu; prvo, dokle god ima strah
ma od ega manjeg od Boga; drugo, dokle god ima ljubav prema emu manjem od
Boga, i tree, dokle se god ne privikne smatrati svoju smrt neim bivim, a ne neim
buduim.
Ne poeli ita to pripada blinjem tvom. Jer, im si poeleo, ve si posejao seme zla u
srcu i seme e pasti i rasti, iriti se, i granati se, i gurati ruke tvoje na greh i tvoje noge,
tvoje oi i tvoj jezik i celo telo tvoje. Jer, telo je izvrni organ due. Ono to dua hoe,
telo mora i ono to dua nee, telo ne mora.
Kada bi ti ponudili zlatan pehar sa najboljim vinom i rekli: Pij, no znaj, na dnu je
korpija, da li bi pio?
U svakom peharu zemaljske stlasti nalazi se korpija. Uz to, naalost, ti pehari su toliko
plitki da su korpije jako blizu usana.
Vera ovekova nije drugo nego otvaranje vrata due i doputenje Bogu da ue!

Neka ti svi ljudi koje sretne, budu ive slike onoga dobra i zla, koje je u tebi.Zadravaj
se mislima i ljubavlju stalno na dobrim slikama, da bi i ti postao slikom dobra zabrau
svoju.
Bogatstvo je dobro kad se moe u dobro delo obratiti. Bogatstvo je zlo kad, mesto da da
slobodu oveku stavi svoga sopstvenika u slubu.
Koje su dve zle stvari o kojima ljudi najradije razgovaraju? Tui greh i svoja pobeda.
Ako si bogat samo onim, to lopovi mogu ukrasti i moljci pojesti, sa im e ostati
akolopovi zbilja ukradu, i moljci pojedu?
to ui vidik, to vei nemir. to iri vidik, to manji nemir. Najiri vidik, boanski mir. to
ui vidik, to vea cena sebi. to iri vidik, to manja cena sebi. Najiri vidik, najmanja
cena sebi. Kad bi ohola aba iz bunara stala pokraj okeana, izgubila bi svoju oholost.
Ne prljaj onoga koji se poeo prati nego mu pomozi da se opere.
Najvee istine lake e dokazati ljudima ivotom no reima. Zato i ne poinji govoriti o
njima prvo jezikom, jer e ih dovesti u sumnju.
Zavidi li ko gubavome? Ne zavidi. Zato onda poneko zavidi zlome, kad je zlo vea
bolest od gube? Guba je bolest tela a zlo je bolest due.
Zalud je bure od najskupljeg drveta, ako se u njemu dri uskislo vino.
Zalud usta puna molitve ako je srce prazno
ta god da tka, vezuj konce za nebo
to vie slasti, to je manje slatko; to vie gorine, to je manje gorko.
Ako danju tka, a nou osipa, nikada nee satkati. Ako danju zida, a nou rui,
nikadanee sazidati. Ako se, dakle, moli Bogu, a ini ono to je zlo pred Bogom,
nikada nee moisvoju duu ni satkati ni sazidati.
Cela priroda lii na jedan klavir, na kome su stvorenja u stvari dirke. Koje se god dirke
ovekdotakne, uje eho svoje due.
U bogatstvu misli, kako e s dostojanstvom snositi siromatinu. U srei misli, kako e
sdostojanstvom snositi nesreu. Kada te ljudi hvale misli, kako e s dostojanstvom
snositi njihoveporuge.A celoga ivota misli, kako e s dostojanstvom umreti.
Kada svi govore, crkva ne moe da doe do rei. Kada se namrti sudba i zavee sve
jezike, ondacrkva dolazi do rei; onda jedina crkva sme i moe da govori.

Ljudi, koji ne mogu vladati svojim srcem, jo manje mogu vladati svojim jezikom.
Ljudi koji ne mogu zavesti mir u srcu svom, jo manje mogu zavesti mir u dravi.
Ljudi koji ne mogu videti svet u sebi, jo manje mogu videti sebe u svetu.
Ljudi koji ne mogu uestvovati u tuem bolu, jo manje mogu uestvovati u tuoj radosti.
O tri predmeta ne uri da govori: o Bogu dok ne utvrdi veru u Njega, o tuem grehu
dok se ne seti svoga, i o sutranjem danu dok ne svane!
Smatraj svaki dan kao jedan ceo, otpoet i zavren ivot. Odivi ga kao celinu, a ne kao
deo. Nek se svaki tvoj dan odroni od tebe kao ceo jedan ovek s kojim e eleti da se
opet sastane kao s prijateljem i da ga bez stida pokae vasioni.
Obrazovan je onaj koji ima obraza.
kolovan je onaj ovek koji je uspeo da oisti jezik od gadnih rei i svoje srce od
smradnih elja i svoj um od bezbonih misli. Ko nije ovo uspeo tome kolovanje pomae
samo da jednom nauenom vetinom zarauje sebi za hleb kao to kolovan (na svoj
nain) medved zarauje svojom vetinom igranja.
Lako je nauiti ivotinju, lako je nauiti prostaka, ali teko je nauiti onoga ko je
nenauen postao uitelj drugima.
Rei za jednu veru ili jednu filozofiju da sadri svu istinu isto je to i rei da sve druge
vere i filozofije sadre sve zablude. Od ove brutalnosti retko je kad slobodna velika masa
ljudi. A zadobiti ovu slobodu znai uiniti jedan divovski korak ka veliini, ka boanstvu.
Mrzi na zlo, no ne mrzi na oveka koji ini zlo, jer je bolesnik. Ako moe lei bolesnika,
no ne ubijaj ga mrnjom svojom.
Istina je ira, via i dublja od vasione. Zato se istina ne moe znati ona se moe otkriti
duhovnom oveku, kao to se dan ne moe znati, no moe se otkriti otvorenom oku.
BUKTINJA VERE U BOGA
02. jun 2003. 00:00 | Komentara: 0
ednost i herojstvo predaka vladike Nikolaja odolevali su, ma kad i ma gde, svakom
narodnom neprijatelju. Nikola je bio prvi od devetoro dece, od kojih je osmoro poumiralo
od raznih bolesti.
CEO 20. vek, proveo je srpski narod u bunama i ustancima, neprestanoj i krvavoj borbi
za osloboenje i stvaranje drave i dravne i politike nezavisnosti.
Velika pregnua, kao i uvek, raaju velike ljude i pregaoce. dolazi do procvata umetnosti,
knjievnosti, nauke i na svim poljima duhovne i kulturne delatnosti. U naoj knjievnosti
toga doba sreemo iste, asne, estite likove starih gortaka, koji podseaju na drevne
freske srpskih svetitelja. Kad su ovi edni starci prolazili, ene, deca i odrasli prilazili bi
im da zatrae blagoslov i poljube ruku. Ti ljudi bili su tihi i krotki kao jaganjci, ali

stameniti i razborni ako se ne nasrne na njihove svetinje: veru, crkvu, obraz i domainsku
ast.
Ta dvopolarna sila: ednost i herojstvo, odolevali su, ma kad i ma gde, svakom narodnom
neprijatelju. NJihovo srce bilo je buktinja tople vere u Boga i otmenog astoljublja. Takvi
su bili i preci vladike Nikolaja, od kojih je nasledio velianstvenu veru u Boga i otmeno
gospodstvo.
BEKSTVO OD ZULUMA
PRECI Velimirovia starinom potiu iz Zagarae u Crnoj Gori. Beei od turskog zuluma
i traei bolje uslove za ivot, naselili su se u Osatu kdo Srebrenice, u istonoj Bosni. U
novom zaviaju bavili su se zemljoradnjom i zidrskim zanatom. Do dananjeg dana, u
Podrinju, poznati su majstori Oseani kao u junoj Srbiji Crnotravci. Sredinom druge
polovine 18. veka, iz Osata, doseljavaju se u valjevski kraj nekoliko porodica
Velimirovia predaka. Odabrali su selo Leli na severnim obroncima planine Povlen, za
svoj novi dom. Zaseok koji su naselili i danas se zove Bonjaci. I danas, uvek pored
poslova u polju, bave se zidanjem i graevinarstvom.
Selo Leli, udaljeno je od Valjeva desetak kilometara prema uikom kraju, ka jugu. U
njemu je poznati srpski manastir
elije, zadubina kralja Dragutina. Po predanju, ime je dobilo po stranom leleku i plau
naroda, koga su Turci na hiljade pobili. Naime, patrijarh Arsenije arnojevi, sa izbeglim
narodom, zastao je kratko u manastiru elije. Turci su opkolili manastir i ceo kraj i
poinili masovni pokolj.
Svi toponimi sela Leli, nazivi brda, njiva, izvora i uma upuuju na tragediju: Vrana
sena, Vrana voda, Crno polje, itd. Iz ovog doseljenog plemena je i Antonije Jovanovi
(1775-1884), uesnik borbi za osloboenje i kapetan sreza podgorskog. Joakim Vuji ga
spominje u svome **Puteestviju po Srbiji**. Umro je u inu majora i sahranjen pored
groba Ilije Biranina, u manastiru elije. Loza vladike Nikolaja polazi od Velimira,
Antonijevog roenog brata. Jo za ivota Antonijeva, izdvojio se Velimirov sin Ranko u
posebno domainstvo i uzeo prezime po svome ocu - Velimirovi. Rankov sin Aleksa
imao je osmoro dece, pet sinova i tri keri. Sedmo dete po roenju bio je Dragomir, otac
vladike Nikolaja.
Dragomir Velimirovi (1857-1929) bio je imuan i pismen seljak. Pored uobiajenih
seoskih poslova, bio je pisar i delovoa sreza Podgorskog. Do danas su ostale sauvane
deobne presude pisane njegovim lepim i itkim rukopisom. Dragomir se oenio
Katarinom Filipovi (1860-1945), devojkom iz susednog sela Strmne Gore. U braku su
dobili devetoro dece. Nikola (vladiino svetovno ime) bio je prvo dete u roditelja. Roen
je na Tucindan 23. decembra 1880. godine po starom ili 4. januara 1881. godine po
novom kalendaru, (u 19. veku, razlika izmeu starog i novog kalendara bila je 12 dana).
Ostalih osmoro dece poumiralo je od raznih bolesti, a jedan od sinova - Duan (otac
blaenopoiveg vladike Jovana), poginuo je u ratu 1914. godine. Nikola je krten u
manastiru elije, koji je tada bio parohijska crkva sela Leli.
POD VEDRIM NEBOM
NIKOLA je, dakle, roen i vaspitan u uglednoj srpskoj patrijarhalnoj zadruzi, koja je
imala vie od etrdesetoro eljadi. Budui da je otac Dragomir, zbog sreskih poslova,
esto odsustvovao od kue, decu je podizala i vaspitavala majka Katarina - potonja

monahinja Ekatarina. Sa ostalim enama vodila je malog Nikolu za ruicu u oblinji

manastir na bogosluenje i priee. Uila ga da se prekrsti i kako se Bogu moli. Tih
prvih detinjih dana pored toploga materinog skuta, Nikolaj se docnije esto seao. Jedan
takav dogaaj, opisao je u svojoj autobiografskoj molitvenoj pesmi **Molitva roba u
tamnici**.
ivot u srpskim patrijarhalnim kuama i zadrugama u prolosti, liio je na manastirski i
monaki poredak. Redovno se obavljala molitva, drani su postovi, potovali se stariji,
redovno se pohaala bogosluenja. Jednom reju, u porodici je vladala bogoslubena
uzviena atmosfera. Jedan prekrasan opis zajednike zadrune molitve, naen je u
zaostavtini vladike Nikolaja:
**Ja sam roen u jednome selu u domu od 45 lanova. Svake subote, kada bi bio
obavljen posao preko sedmice, skupljali smo se mi da bi se pomolili Bogu. Uvee bi moj
ded, glava kue, sazvao molitvu. Kapele u kui nismo imali. Kada je runo vreme, molili
smo se u kui, a kad je lepo vreme napolju u dvoritu. Zvezdano nebo bilo nam je
crkveno kube, Mesec prava ikona, mili ded svetenik. On bi iziao napred, stao pred nas i
duboko se poklonio i uzimao kadionicu sa eravicom i tamnjanom i okadio svakog od
nas. Onda je poela tiha molitva, prekidana samo as i po as uzdasima i pobonim
aputanjem. Krstili smo se i molili gledajui u zemlju i uzdiui poglede nae put zvezda.
Molitva bi se zavravala dubokim poklonom i glasnim amin. Kada mi danas pada na
pamet ova molitva ja oseam vie pobonosti, skruenosti i mirnoe duevne, nego to
sam oseao u svim velikim i raskonim crkvama sveta u Evropi i Americi.**
Iz ovog kratkog opisa vladiinog vidi se da dom Velimirovia nije bio samo kneevska,
nego i duhovnosvetena aristokratija. Ovaj opis otkriva i rodno mesto kosmike
molitvene raspevanosti pisca **Religije NJegoeve**, **Molitve na jezeru**, **Rei o
Sveoveku** i mnogobrojnih molitvenih i pesnikih uzleta i ushita rasutih po njegovom
kolosalnom delu.
MOLITVA ROBU U TAMNICI
KAKO su sjajne zvezde Tvoje, Gospode; kako su raznobojne u savrenoj slici, i kako su
raznozvune u savrenoj muzici.
Gledao sam ih u selu mome, drei se skuta materina, i u trepetu od tajne aptao: to su
svete ptice nebesne.
Utom jedna polete i pade, a majka se prekrsti i viknu:
- Spasaj se robe!
- Gde je rob, nano?
- Moe biti blizu nas - drhtavim glasom odgovori majka.
O, nano mila, pogodila si: gle, onaj koji se drao skuta tvoga sad je rob. I koji je s Tobom
gledao jato sjajnih zvezda, sada kroz tamniko okno vidi jednu jedinu.
Za nju jednu hvatam se kao za skut materin, i ujem glas njen: Spasaj se robe!
Kako da se spasem, pitam ju, kad spasitelja nemam? I opet ujem glas: Spasaj se robe!
Kako da se spasem, kad kljua nemam, pitam i pitam? I ponovo ujem glas: Spasaj se
robe!
Ali moja zvezda odmie. Vidim je tek pola. Pritiskujem glavu uz reetku, da je jo
gledam.
Malo malo, pa zamae; odleti sveta ptica Boja, i ostavi mrak pred oima mojim, i
zapovest u uima mojim: Spasaj se robe!

Gospode Boe matere moje, Stvrotelju zvezda i ljudi, i svake tvari vidne i nevidne, budi
mi Ti spasitelj moj.
Ti, kome nije potrebno sunce da bi video u tami, ni klju da bi otvorio tamnicu, poalji
anela Tvoga, i izbavi me kao Petra.
Ako li je po mudrosti Tvojoj, da mi se telo u tamnici mui, da bi se dua oistila, budi
Tvoja volja a ne moja.
Koji bi hteli spasti, ne mogu, a koji bi mogli nee.
Ti si jedini koji i moe i hoe, Gospode ovekoljupe, slava Tebi.
DETE TAOC HAJDUKA
03. jun 2003. 00:00 | Komentara: 0
Nikolajev otac Dragomir Velimirovi morao je svojevremeno da plati razbojnicima 100
dukata, jer su pretili da e mu oteti i ubiti sina, koga je majka Katarina jednom ve uspela
da im otme iz aka.
Pie: LJubomir RANKOVI
KRAJEM prologa veka, u valjevskom kraju, bio je poznat hajduk uri, sa svojom
druinom, koji su bili strah i treept u celom Podrinju i Kolubari. Ubijali su i pljakali
imune ljude, otimali, krali i ucenjivali.
Jednoga dana dobije Dragomir Velimirovi, Nikolajev otac, ucenjivako pismo u kome
ga hajduci pozivaju da na odreeno mesto donese 100 dukata, koje je spremio za
kupovinu imanja, u protivnom otee mu i ubiti tek roenoga sina Nikolu.
Dragomir, tvrd i **uvaran** ovek, naao se na velikim iskuenjima. U pitanju je bila
visoka ucena i traeno je itavo bogatstvo, sa mukom zaraeno i teeno godinama.
Odlui je da ne da dukate, a da pojaa budnost kako hajduci ne bi oteli dete.
Jednoga dana, majka Nikolina Katarina, otila je sa malim detetom u kolevci na njivu da
okopa kukuruz. Kolevku sa detetom ostavila je pod jedno drvo u hladovini. Hajduci su
iskoili iz oblinje ume, seli kod kolevke i pozvali majku.
- Znamo da ti i tvoj mu imate uteenog novca. Idi i kai muu da donese sve. Mi
uzimamo ovo dete kao taoca, dok on ne donese novac.
VOA DEJE DRUINE
MAJKA, kao razjarena vuica,ustremi se na razbojnika, udari mu amar, pa zgrabi
kolevku i dade se u bekstvo prema kui. Razbojnik se zbuni i nasmeja, pa ree druini:
- Pustite je. Neka nosi, kad je imala hrabrosti da me udari.
Ipak, hajduci nisu ostavili Dragomira na miru. Sledile su pretnje i ucene. Na kraju, morao
je dati traeni novac. Predaja je obavljena u jednoj **vrtai** (dolinici) na brdu
Markovac u Leliu. I danas se ta vrtaa zove **atina vrtaa**.
Tako je mali Nikola otkupljen za veliko blago. Meu bogomoljnim narodom u
valjevskom kraju ostalo je sauvano predanje na ovaj dogaaj. Pobona narodna dua
daje i svoju simboliku i tumaenje ovoga: da e to dete zlata vredeti i da e kroz ivot biti
proganjano od razbojnika i neprijatelja.
ada je Nikola malo poodrastao i ojaao, iao je sa ostalom seoskom decom da pomae
obanima u polju u uvanju stada. Trkao je po poljima vraajui stoku da ne ode u
**zijan** i napravi tetu. Ve tada, izdvajao se od ostale dece bistrinom i vrednoom, pa

je postao voa male deje druine u Leliu. Kad se ve zadeaio, odreeno mu je da

uva
jarie, kojih je u to vreme bilo dosta, poto je svaka kua drala vei broj koza. Koza je
bila **sirotinjska krava**.
Mali Nikola je tako, od svojih prvih dana, ostvarivao neposredni kontakt i vezu sa
prirodom, sa Bogom i sa ljudima. Tu se zainjala i raala njegova kosmogonija. Otuda u
njegovim delima ima nebrojeno mnogo lepih primera i poreenja iz prirode. Na jednom
mestu u **Molitvama na jezeru** izranja seanje na pastirske dane i on se molitveno
obraa tvorcu:
**Bejah pastir ovcama, i ti me uzdie za pastira ljudima.
Nalazih ovcama zelenu pau, i behu zadovoljne. Nudim Tebe za hranu ljudima i mnogi Te
ne okuaju.
I kada bejah pastir ovaca, bejah ti svetenik. obanskim tapom prevrtah svaki kamen i
svaku travku, i leah na leima i posmatrah strahovite vatre nebesne. I dodirivah elom
rosno lie u gori, i grlih visoke jele, zaparene gromom, sa saaljenjem. I itah ime Tvoje,
ispisano ognjem po celoj zemlji, i osetih, da svaka stopa podamnom gori i govori: **Ja
sam oltar Vinjega. I ispunih sve livade, i sve dubrave, i sve puteve svoje divljenjem
velianstvu Tvome. A kad porastoh poznadoh, sa jezom neiskazivom, da si mi Ti
jo blii nego to i slutih u poljima detinjstva moga. Poznadoh, Gospode, da sam i ja
zemlja, u kojoj Ti gori i govori. Poznadoh, Vladiko, da sam ja stranac u sebi samom, a
Ti domain i gospodar**.
BLAGOSLOV OTMIARU
KAD je, jednom prilikom, vladika Nikolaj boravio u Londonu, sazna od svojih engleskih
prijatelja, da je jedan Srbin otvorio restoran sa srpskom kuhinjom.
- Ja sam se ueleo srpskih jela - pie vladika Nikolaj u svojim seanjima - uzmem tap i
polako, uvee, naem na broju tom i tom, suteren gde pie **Srpska kujna**. Siem niz
basamake i sednem za sto. Doe domain i pita ta elim za veeru. Pitam ta ima, kae
**podvarak**. A ja se naroito ueleo tog podvarka. Sedim i jedem podvarak, u tom
silazi ovek srednjih godina niz basamke, vrlo interligentnog lica, lepo obuen. Ide od
stola do stola i prodaje knjigu **ivot hajduka (toga i toga)**. Doe do moga stola.
Uzmem knjigu, vidim na prvoj strani fotografiju toga hajduka i zamolim ga da sedne da
ga astim. On pristade. Ja mu tada napomenem da sam sveteno lice iz Srbije i da moe
slobodo da se ispovedi. Priznao je da je on taj hajduk, iji je ivot opisan u knjizi.
Posle veere, zamoli vladika hajduka da mu bude gost. Tada je vladika imao itav jedan
sprat, dobijen od Engleza, da
pie o Srbima i da skuplja dobrovoljce za solunski front. Odvede hajduka kod sebe u
goste, da mu spavau sobu, pa ga pozove da malo posede i porazgovaraju:
- Kaite mi kako je bilo u selu Leliu kod Valjeva, kada ste od one mlade traili da
donese sto dukata. Ja sam o tome sluao i itao u novinama, pa me interesuje ta je istina.
Zna kako je, narod uvek malo doda i novinari pomalo nakite.
Hajduk, stekavi poverenje u vladiku, pone redom da pria svoju ispovest.
- Sve mi je ispriao kako mi je moja majka priala.
Upitao sam ga na kraju, ta misli, ko je bio to muko dete u kolevci. Odgovorio je da zna
da je iz sela Lelia.

Vladika mu tada otkrije:

- To dete u kolevci, bio sam ja.
Na kraju, hajduk je uzeo od vladike blagoslov, otiao na solunski front i tamo poginuo.
STRANAC U SVETU
UIE me stariji, dok bejah otrok, da se drim neba i zemlje, da ne posrnem. Dugo
ostadoh dete, i dugo se naslanjah na potapa to mi ga dadoe.
No, kad venost prostruja kroza me i osetih se strancem u svetu, nebo i zemlja se
prelomie u rukama mojim kao slaba trska. Gospode, snago moja, kako su nemoni nebo
i zemlja! Izgledaju kao dvori od olova, a isparavaju kao voda na dlanu u Tvome
prisustvu. Samo svojim roguenjem kriju nemo svoju i plae neuku decu. Uklonite mi se
s oiju sunca i zvezde. Odbite se od zemlje. ne mamite me, ene i prijatelji. ta mi
moete pomoi vi, to bespmono starite i ponirete u grob?
Svi su vai darovi jabuka sa crvom u srcu. Svi su vai napici proli mnogo puta kroz
neiju utrobu. Odede vae su pauina, kojoj se ruga nagota moja.
Minulo je detinjstvo moje, hranjeno strahom i neznanjem, i iezla je nada moja u nebo i
zemlju. Sada samo u Tebe gledam i Tvog se pogleda drim, Gospode kolevko moja i
vaskrsenje moje.
RASTAO U ZADRUZI
KADA se rodio prvenac Dragomira i Katarine Nikola, Velimirovia je bilo samo jedna
kua u Leliu. To je bila zadruga preko 30 lanova porodice. Dakle, jaka i veoma ugledna
kua sa velikim imanjem i kapitalom.
Ubrzo posle roenja Nikole Velimirovia zadruga se poela deliti i iza Prvog svetskog
rata bilo je 11 kua
Velimirovia.
Mali Nikola rastao je svoje prve godine u toj velikoj zadruzi. Po ondanjem obiaju,
svake godine izlazila je op jedna snaha kolibi, tj. izlazila je u potes i njen je posao bio da
u toku te godine gleda stoku i da skuplja beli mrs za celu zadrugu.
Te snae koje su izlazile, kolibi, zvale su se se stanarice, ili planinke. Smena stanarica bila
je o Novoj godini: stara stanarica se vraa kui a nova izlazi kolibi na njeno mesto.
Nekako odmah posle roenja Nikole, njegova majka Katarina bude odreena da toga leta
bude stanarica. I ona se sa svojim muem Dragomirom odselila u potes kolibi.
UITELJ ODLUIO SUDBINU
04. jun 2003. 00:00 | Komentara: 0
U prvi razred osnovne kole u manastiru elije, mali Nikola dospeo umesto svog brata od
strica Atanasija. Otac Dragomir nije imao para za dalje kolovanje u gimnaziji u Valjevu,
iako je Nikola bio najbolji ak.
KOLA nije bila popularna u staroj Srbiji, krajem 19. veka. kolovanje dece nailazilo je
na otpor u narodu, osobito u selu. Seoski poslovi zahtevali su dosta radne snage i eljadi,
a odlazak u kolu smatrao se gubljenjem vremena. Muka deca su spremana za domaine
i naslednike imanja. Upis malog Nikole u kolu, bio je propraen takvim shvatanjima i
odnosom prema kolovanju.

Pred upis uenika u prvi razred osnovne kole u manastiru elije, optinski pandur
izvestio je zadrugu Velimirovia, da mora upisati jednog aka te godine u kolu. Stareina
zadruge Dragomir, otac Nikolin, sazvao je ukuane na dogovor. Trebalo je dogovorom
odrediti, koji e od dva kandidata ii u kolu: Atanasije ili Nikola - braa od strieva.
Da mu ne bi prigovorili da proteira svoga sina, Dragomir predloi da se u kolu upie
sinovac Atanasije. Ukuani se sloie. Meutim, otac Atanasijev nije bio rad da poalje
svoje dete u kolu, pa je poeo gunati i protestovati govorei, kako eto, Dragomir nije
dao u kolu svoga sina, nego alje Atanasija.
**Da je dobro ii u kolu, Dragomir bi dao svoga Nikolu** - govorio je Atanasijev otac.
Kako je ovaj sluaj stvorio itav spor i zavadu u kui, Dragomir ponovo sazove zadrugu
na dogovor. Tada Andrija, Atanasijev otac, otvoreno ree da ne da svoje dete u kolu.
**Dobro** - odlui Dragomir - **kada ti nee da da svoga sina, ii e, onda, moj
Nikola**.
Tako se cela stvar zavri upisom Nikole Velimirovia u kolu, poetkom jeseni 1888.
godine.
IBANJE KOPRIVOM
OSNOVNA kola za selo Leli i za jo nekoliko sela u okolini, bila je u manastiru elije.
Manastir je bio pretvoren u parohijsku crkvu. Veliki manastirski konak bio je dovoljno
prostran za kolu i za internat. kola je morala biti internatskog tipa, jer su se u nju
upisivala deca iz udaljenosti vie od 20 kilometara. Svaka kua, koja je imala aka u
koli, donosila je odreenu koliinu namirnica: brana, pasulja, krompira, jaja i dr., za
internatsku kuhinju. kola je imala svog posluitelja, koji je, ujedno, pripremao hranu za
ake.
Nedeljom i veim praznikom, ponajee nedeljom, dolazio je neko od ake rodbine,
obino majke i donosile deci istu preobuku, a prljavo rublje nosile kui na pranje. Poto
se u internatu ivelo u oskudnim uslovima, majke su nedeljom donosile deci i razne
poslastice: kolae, utipke, bombone i eer. Nedelja je bila rpavi deji praznik.
Svojih prvih kolskih dana, seao se kasnije esto vladika Nikolaj i sa velikom ljubavlju
govorio o svome prvom uitelju Mihailu Stupareviu. Rado se seao i svojih drugovaaka, koji su mu zamenjivali roditelje, rodbinu i drugove iz sela. Govorio je da mu je to
vreme, provedeno u osnovnoj koli u manastiru elije, bilo najmilije kolsko doba.
Poneo je, ipak, i jednu neprijatnu uspomenu iz kole. To je bilo ibanje koprivom po
leima, jednog kolskog druga zbog nekog dejeg nestaluka. Dok ga je uitelj ibao
sveom koprivom po leima, siroto dete, vriskalo je i uvrtalo se od bola.
**Zgadila mi se i kola i uitelj i elije i sve drugo, kad sam video kakve muke i bolove
trpi nesreni ak, moj drug, za neki sitni aki nestaluk** - govorio je kasnije vladika
nikolaj, priajui o svome prvom kolovanju.
U osnovnoj koli, proveo je etiri godine, do prolea 1892. godine.
Zavrivi osnovnu kolu, Nikola se upisuje u peti razred gimnazije u Valjevu, kolske
1891/92. godine. No, i ovaj upis nije protekao bez tekoa.
Otac Dragomir, smatrao je da je Nikoli dovoljno to je nauio da ita i pie. Moi e da
prima, potpisuje i ita sudske pozive. ta drugo, oveku seljaku treba. Sa druge strane,
bojao se da mu braa ne prigovore kako koluje svoga sina, a ostalu decu zanemaruje. to
se Nikole tie, on je svim srcem eleo da nastavi kolu. Zavoleo je knjigu, uenje, nova
saznanja, druenje sa acima i uopte kolsku atmosferu.

Kad mu je otac saoptio da je sa kolom svreno, Nikola je danima plakao. Preklinjao je i

molio majku, da ona nekako uredi sa ocem i ukuanima da nastavi kolu. Jedan srean
dogaaj, meutim, rei sve u Nikolinu korist.
UMALO OFICIR
JEDNOGA dana, uoi samog upisa u kolu, banu u kuu Velimirovia, sluajno ili
namerno - Bog zna, uitelj Mihailo Stuparevi. Kao pismeni ljudi, uitelji su uivali
veliki ugled u narodu, naroito na selu. Posle uitelj razgovara sa Dragomirom o
planovima sa Nikolom.
- Dragomire, tvoj Nikola je najbolji ak. Da ga poalje u gimnaziju u Valjevo - odlunim
glasom ree uielj.
- Ja sam ovek u zadruzi - uzvrati zbunjeno Dragomir - a ima jo dece u kui za
kolovanje. Nema se para, Uo, za izdravanje deteta u gradu.
- Ako ti nee - odgovori uitelj - ja u ga kolovati.
Dragomir nije imao kud. Sazove ponovo **kuni savet** koji prihvati predlog uieljev, i
Nikola se upie u valjevsku estorazrednu gimnaziju koju pohaa od 1892. do 1898.
godine.
Valjevska gimnazija bila je solidna kola. NJeni aci, bili su zapaeni na akademijama i
fakultetima u Beogradu i irom Evrope. U njoj se kolovao i tada ve zapaeni srpski
oficir ivojin Mii, filozof Brana Petronijevi i drugi. Tokom dvogodinjeg kolovanja u
gimnaziji Nikola je pokazao veliki talenat i dar za knjievnost i pisanje. NJegovi pismeni
radovi bili su mala knjievna dela. Ve tada, doneo je odluku da se potpuno posveti nauci
i da nastavi dalje kolovanje na viim kolama.
Posle zavrenog estog razreda gimnazije, stekao je pravo da se upie na viu kolu i da
kolovanje nastavi u Beogradu. Otac Dragomir, uitelj Mihailo, profesori gimnazije i
Velimirovia zadruga, odluie da je najbolje da se upie u Vojnu akademiju u Beogradu.
Sa svojim gimnazijskimd rugom Petrom Kosiem prijavi se na konkurs. Zbog
neuhranjenosti i malog obima grudi bude odbijen, a Kosi se upie i postane visoki oficir
srpske i jugoslovenske vojske, poznat u dogaajima oko pua generala Simovia 1941.
godine.
Raspitujui se dalje, u koju kolu da se upie, Nikola sazna da je objavljen konkurs za
upis u staru srpsku beogradsku bogosloviju, koja je trajala etiri godine. Primao se
neogranien broj polaznika. On se prijavi i bude primljen i upisan u prvi razred kolske
1898/99. godine. Tako je Nikola, ne svojom voljom, kao i kad je polazio u kolu, ve
Bojim promislom postao bogoslov. Umesto da postane vojnik i oficir zemaljski, postao
je oficir (episkop) nebeskog Cara i Gospoda.
Poslednja klasa Beogradske bogoslovije u koju se upisao bila je ogromna. Imala je
nekoliko odeljenja. I ne samo da je bila najmnogobrojnija, ve je bila jedna od najboljih u
njenoj istoriji. Uenici te generacije, godinama su kasnije, na raznim dunostima,
rukovodili Srpskom pravoslavnom crkvom sa uspehom. Ostavili su iza sebe duboku
brazdu svoga rada kao svetenici i kao rodoljubi. Rukovodili su ivotom Crkve u
najsloenijim prilikama u njenoj istoriji.
ODUEVLJENI PROFESORI
KOLSKI drugovi i profesori voleli su Nikolu Velimirovia kao izuzetno smernog i
obdarenog mladog oveka. NJegov kolski drug dr Radovan Kazimirovi, potonji

profesor i izvrsni znalac ruskog jezika, u svojim seanjima iznosij edan dogaaj u koli, u
vezi sa poznatim **ika Tasom** - profesorom Atanasijem Popoviem, koji je predavao
apologetiku u bogosloviji:
**ika Tasa je vrlo ivopisno predavao apologetiku. NJegove lekcije o ateizmu svih
pravaca, novom kosmogonijom, materijalizmom, racionailzmom, o Kant-Laplasovoj
teoriji i sl., itali smo sa velikim uivanjem, jer su bile ivo napisane, bez maglovite
sholastike, zaienjene prostim izlaganjima i dosetkama. Trudio se da na svojim asovima
poui ake da govore slobodno pred mnogim sluaocima. Zato ih je izvodio na katedru
da odgovaraju. Tako je jednom izveo na katedru odlinog aka Nikolu. Kada je ovaj
ponovio ika Tasino predavanje i dopunio ga svojim mislima, profesor je viknuo iz klupe:
- Ovaj je bolje izgovorio od mene!
- Nije, nije, gospodine! - povikali su neki aci koji su hteli da mu se dodvore.
- E, jeste, jeste! - ree on - Nemojte da budete profesorske ulizice.
U naem uenju, veli dalje dr Kazimirovi, preovlaivalo je takozvano bubanje, uenje
lekcija naizust. Nikola je sedeo u kolskoj klupi iza mene. Bio je uvek miran i ozbiljan.
Predavanja je beleio, jer su nam udbenici bili prestareli i nedovoljni. Kada ga je jednom
prozvao profesor patrologije Ilarion Vesi da odgovara, on je tako lepo odgovara, da je
ovaj bio, prosto oaran. Upisao mu je u dnevnik **zadebljanu** peticu, rekavi:
- **iv bio, sinko. Tebe je Bog naroito obdario!
OPASNA BOLEST
NIKOLA je teko iveo za sve verme kolovanja u bogosloviji. Otac je slao tako malo
novaca, da je od toga mogao samo platiti stan. Stanovao je u nekom vlanom
**mutvaku**. Ponekad je, da bi se prehranio, mogao otii na porciju pasulja u narodnu
kujnu kod **okalija**. kola nije bila, dakle, internatskog tipa, kao danas, pa su se
uenici teko zlopatili. Zbog tekih uslova ivota, naroito zbog vlanog i memljivog
stana, dobio je **krofule**, teku bolest od koje je patio godinama. Zbog toga, odlazio
je vie godina u Boku Kotorsku radi leenja tokom letnjih ferija. Tek kad se, po savetu
jednog vajcarskog lekara u toku studija, malo ugojio pijui nekuvano mleko umesto
vode, ova bolest je nestala. To je bila prva opasna bolest od koje ga je Bog spasao.
DAR BESEDNIKA I PISCA
05. jun 2003. 00:00 | Komentara: 0
Poznati beogradski prota Aleksa Ili, koji je imao veliki uticaj na Nikolu Velimirovia
tokom njegovog kolovanja u bogosloviji, plaio se da se ovaj ne oeni i pitao
ZA vreme kolovanja u bogosloviji, pored udbenika i kolskih knjiga, Nikola je itao i
druga dela. Proitao je NJegoa, ekspira, Getea, Voltera, Igoa, Niea, Marksa, Pukina,
Dostojevskog, Tolstoja...
Posebno je bio zapaen poznavanjem NJegoa, koga je jo u valjevskoj gimnaziji zavoleo
i prouavao. Inae, bogoslovija, je kao kola, bila ustrojena na starinski nain, ali je
davala solidno klasino i opte obrazovanje. Mnogobrojne njene generacije izrodile su
izvrsne svetenike i prosvetne radnike, na kojima je decenijama poivala Srpska crkva i
prosveta.
Na kolskim asovima, knjievnim i duhovnim veerima, koje su odravane u koli,

Nikola se isticao besednikim i knjievnim darom. Bio je cenjen od svojih profesora, kao
neobino darovit uenik, i omiljen meu kolskim drugovima, zbog svoga
revolucionarnog odnosa prema svemu zastarelom. Drugovi su ga odredili da na
maturskom ruku odri pozdravni govor, kojim je zadivio sve prisutne, i profesore i ake.
Pozdravljen je ovacijama.
Na Topiderskom brdu, za vreme Nikolinog kolovanja u bogosloviji, iveo je u svojoj
lepoj vili u vinogradu, poznati beogradski prota Aleksa Ili. Bio je nekad predsednik
Konzistorije beogradske i veoma bogat. Nezadovoljan crkvenom jerarhijom, zbog
penzionisanja, izdavao je svoj list **Hrianski vesnik**, u kome je kritikovao episkope i
viu jerarhiju.
KRUOCI U VINOGRADU
PROTINA vila i vinograd, bili su mesto gde se okupljala mlaa, napredna, generacija
bogoslova, uglednih ljudi, knjievnika, diplomata, meu kojima i ruski poslanik na
naem dvoru, mnogi svetenici, nacionalni radnici iz neosloboenih srpskih krajeva
Bosne i Hercegovine, Vojvodine, Makedonije, Crne Gore.
Nikola se brzo naao u tom drutvu. Tu je upoznao i Dragutina Dimitrijevia - Apisa.
Pomagao je proti Aleksi oko tampanja, ureivanja i ekspedicije lista. Prota Aleksa i
njegov **kruok** na Topiderskom brdu, stvorili su od njega opozicionara ondanjoj
rusofilskoj struji u svetenstvu i episkopatu, koji su upravljali crkvom. U to vreme, poev
od kolskog programa u bogosloviji, beseda u hramovima, pisanja crkvene tampe, pa do
bogoslubenog i liturgijskog ivota crkve, sve je bila bleda kopija onoga kako se radilo u
Rusiji.
Srpska inteligencija, kolovana na zapadu, niega zajednikog nije imala sa tim, i stvoren
je veliki animozitet prema Crkvi i veri. Mlade snage su to oseale i zahtevale korenite
reforme u Crkvi u organizacionom i kadrovskom pogledu. O tome se u vinogradu prote
Alekse najee govorilo, vie crkvena jerarhija estoko je kritikovana, a stvarani su i
planovi da se episkopat obnovi mlaim kadrovima. Nikola Velimirovi, bio je meu
prvima na koga je prota raunao u reformisanju i modernizaciji Crkve.
Tako je Nikola Velimirovi, uavi neujno u beogradsku bogosloviju, izaao iz nje odve
poznat i cenjen u crkvenim i intelektualnim krugovima, u koga su polagane velike nade
za budunost.
Kada je Nikola 1902. godine zavrio bogosloviju, vailo je pravilo drevne crkve da se u
in svetenika niko ne rukopolae, dok ne navri 30 godina ivota. Do toga vremena,
svreni bogoslovi bili su uitelji. Polako su se pripremali za enidbu, venavali se i onda
rukopolagali.
Nikola Velimirovi, odmah posle zavrene bogoslovije, postavljen je za uitelja osnovne
kole u selu Drai, nadomak Valjeva, 1902. godine. Selo je imalo parohiju i svoga
svetenika, ali nije imalo crkvu. Narod je u hram na bogosluenja odlazio u manastir
elije ili Valjevo, koje je bilo udaljeno desetak kilometara. Svetenik draiki bio je
Stevan Popovi, emigrant iz Crne Gore. ovek divnoga izgleda, visok, krupan i uvek
nasmejan. Postao je kasnije valjevski paroh, stareina crkve i arhijerejski namesnik
valjevski. Umro je u dubokoj starosti.
Novi uitelj brzo se sprijateljio sa svetenikom i postali su nerazdvojni prijatelji. Ostali su
takvi do protine smrti. Nikola je pratio svetenika na sve verske obrede po parohiji,
krtenja, venanja, slave, sahrane itd. Vodio je protokole krtenih, venanih i umrlih.

Tako je izbliza poeo da upoznaje verski ivot naeg naroda.

Zbog zauzetosti uiteljskom slubom, poslovima u koli i crkvi, bivalo je da se due
vreme ne javi svome proti u Beogradu Aleksi Iliu. Tada bi prota pisao sveteniku Stevi i
raspitivao se o Nikoli. Naroito se prota plaio da se Nikola ne oeni. U jednom pismu
veli: **Eto, oeni nam se Steva Veselinovi, pa ako se oeni Nikola, na kome emo
Crkvu ostaviti**. Prota Aleksa budno je pratio ivot Nikolin, i ostala je hrpa isama u
kojima se raspitivao o njemu.
DALJE OD POLITIKE
DOK je bio uitelj u Draiu, Nikola je uestvovao u kulturnom ivotu Valjeva. Napisao
je jedan pozorini komad koji se igrao na jednoj priredbi u Valjevu. Naalost, nikakav
trag o tome nije ostao. Ne zna se ni naslov, ni sadrina tog komada.
To vreme karakteristale su otre partijske svae u Srbiji. Narod je bio strano podeljen.
Svetenstvo je bilo prilino uvueno u politiku. Teko se ko mogao odrati, a da se ne
opredeli za neku od politikih stranaka. Vladika Nikolaj je kasnije priao da, kada je u to
vreme poseivao manastir Bogovau, stareina arhimandrit Mihailo, kad god bi ga video,
govorio bi: **Nikola, dete moje, nemoj da se prevari, da te guja ujede, da ode u ove
bezganike (radikale). Ako to uradi, majino te mleko razgubalo.**
A nadaleko poznati pop Andrija iz elija, morao je na leima nositi svoga protivnika, iz
centra Valjeva do na vrh Baira, kada njegova stranka izgubi na izborima. Nikola se nije
meao u stranake borbe. Nije pripadao nijednoj partiji.
Da bi bio blie roditeljima, po svojoj molbi, Nikola je premeten iz Draia 1. oktobra
1904. godine, i postavljen za uitelja i upravitelja kole u Donjim Leskovicama, selu
nadomak Lelia. O uiteljevanju u novoj koli nije ostalo nikakva traga. Vrlo kratko je
bio uitelj u ovom mestu. Ubrzo dobija vest da mu je obezbeena dravna stipendija za
nastavak kolovanja u vajcarskoj, na starokatolikom univerzitetu u Bernu.
Nikoli je, dodue, kao i mnogim drugim svrenim bogoslovima, ranije nueno da ide na
studije u Rusiju. On to nije hteo da prihvati. eleo je samo neki fakultet u Evropi. On se
pripremao da stekne novo, moderno, evropsko obrazovanje, kako bi mogao uhvatiti
kontakt sa ve tada odroenom, srpskom inteligencijom, koja se kolovala na zapadu.
Smatrao je, ako srpsku inteligenciju privue crkvi, da e i narod, koji sledi svoje
kolovane ljude, vie prii crkvi. Posle dugih i tekih vekova borbi sa Turcima, buna i
ustanak za osloboenje Srbije u 19. veku, bila je potrebna velika duhovna i moralna
obnova naroda. To je bio veliki zadatak i crkve i drave. Za to su bili potrebni novi
moralni ljudi, snane volje, iroke kulture, visokog obrazovanja. Takvi planovi kovani su
u vinogradu prote Alekse.
LETO U BOKI
DVE godine bio je Nikola Velimirovi uitelj u Draiu. Teka bolest krofula, zadavala
mu je velike nevolje. Po savetu lekara, u toku kolskog letnjeg raspusta, otputovao je u
Boku Kotorsku radi leenja. Celo leto 1903. godine proveo je u Herceg Novom i Boki.
U poetku, nita mu se nije dopalo. U pismima sveteniku Stevi, ali se na drutvo,
gazdaricu, na njakanje mnogih magaraca, na dosadne komande oficira vojnicima, a
naroito se na hranu. Pie da su jela bljutava, odvratna, jedino rado jede voe, koje je
lekar, naalost, zabranio.
Sve ga je toliko deprimiralo da je postao **sarkastian prema svojoj sudbini**. U pismu

kae: **Jedan dan ivota u Draiu, vie mi je vredeo nego vek ivota ovde. Jedan samo
dan ne bih dao za venost u Primorju.**
Vremenom je, meutim, zavoleo i Boku. U **Hrianskom vesniku** objavio je lanak o
njoj, koji je kasnije tampan kao separat. To je jedna od najlepih pesama o Boki.
PRVI STIPENDISTA
NIKOLA Velimiovi bio je prvi srpski bogoslov, koji je dobio stipendiju za kolovanje u
zapadnoj Evropi. To je, svakako, obezbedio svojim vezama prota Aleksa.
Pre odlaska u vajcarsku, takoe posredstvom prote Alekse, Nikola se sreo i sa kraljem
Petrom, koji mu je tada rekao da Srbija u njega polae velike nade.
On je dobio i podrku mitropolita Dimitrija, koji mu je rekao:
- Idi na prosveeni zapad, idi u Nemaku, Francusku, Englesku i obrazuj se, jer mnogi od
onih to idu u Rusiju, vraaju se kakvi su i otili, ako ne i gori.
PONOVO U KOLSKOJ KLUPI
06. jun 2003. 00:00 | Komentara: 0
Sa diplomama dva najpoznatija fakulteta u Evropi, iz Berna i Oksforda, Nikola
Velimirovi je u Beogradu doekan sa zaviu, i pored dva doktorata morao je da u
Drugoj beogradskoj gimnaziji opet polae sedmi i osmi razred.
PO zavretku studija u Bernu, Nikola dolazi u Beograd da osigura stipendiju i uslove za
dalje studije. Bio je vrsto odluio da ide u Oksford, najznamenitiji univerzitet Evrope i
sveta, da tamo studira filozofiju. U Beogradu je poeo uzimati privatne asove engleskog
jezika. U Ministarstvu prosvete, meutim, nisu bili raspoloeni da ga dalje stipendiraju.
Kako nije hteo da odustane od svoga plana, on je, uz pomo svojih prijatelja,
posredstvom i zauzimanjem prote Alekse, ipak otputovao u Englesku.
No, kada se iz Oksforda javio mitropolitu Srbije Dimitriju, ovaj ga izvesti da mu se
stipendija ne moe dati, ve neka ide u Rusiju ili ernovec, pa e je dobiti. Naavi se u
tekoj situaciji, bez sredstava za ivot, Nikola se ponovo obraa proti Iliu - da se zauzme
kod mitropolita i u Ministarstvu prosvete za dodelu stipendije.
U pismu proti pie: **Ja u kolica vui, a odavde se vratiti neu.** Na kraju je stigla
stipendija, i on zavri postdiplomske studije u Oksfordu. Doktorirao je 1908. godine na
temu: **Filosofija Berklija**. Tezu je pisao u Oksfordu, na engleskom, a odbranio je u
enevi na francuskom jeziku.
Sa diplomama dva najpoznatija fakulteteta u Evropi i dva doktorata, Nikola se vraa u
Beograd. Nije doekan s oduevljenjem. Naprotiv. Mala balkanska sredina doekala ga je
sa zaviu. Crkveni ljudi zazirali su od njega zato to se kolovao u rimokatolikoj i
protestantskoj Evropi.
Nijedna diploma nije mu priznata, jer, toboe, nije imao zavrenu punu gimnaziju. I, on,
sa zavrena dva fakulteta i dva doktorata, ponovo seda u kolsku klupu i polae sedmi i
osmi razred u Drugoj beogradskoj gimnaziji.
DRUGA TEKA BOLEST
U TO vreme nova iskuenja stiu Nikolu. Od teke bolesti dizenterije, 4. 10. 1909.
godine, umire njegov brat Ninko, uenik sedmog razreda valjevske gimnazije, u

dvadesetoj godini. Po povratku u Beograd i sam dobije tu bolest. Bolest je brzo

napredovala. Posle tri nedelje, ugledni beogradski lekar dr Radovanovi izjavio je da je
stanje bolesti takvo da ga jedino Bog moe spasti.
Ova dijagnoza lekara nije Nikolu mnogo uzbudila. Teio je svoje prijatelje, i govorio:
**Ako je moja sluba Gospodu potrebna, on e me spasti.** Posle est nedelja tekog
bolovanja, potpuno je ozdravio. U toku bolesti zavetuje se da e se zamonaiti ako
ozdravi i ceo svoj ivot posvetiti slubi Bogu, svome narodu i crkvi.
Kad je izaao iz bolnice, Nikola se odmah javi mitropolitu Dimitriju i izrazi elju da se
zamonai. Mitropolit ga uputi u oblinji manastir Rakovicu radi pripreme. Proveo je
kratko vreme u manastiru kao iskuenik, i ve 17. decembra 1909. godine primio
monaki postrig. Monaenje po mitropolitovom blagoslovu izvrio je arhimandrit
rakoviki Arsenije.
Nikola je dobio novo, monako ime, dodavi svome svetovnom imenu **j** - Nikolaj.
Tako se zavrio Nikolin **civilni** ivot - detinjstvo, kolovanje, studije, doktorati,
putovanja... Kao monah poeo je novo, veoma znaajno poglavlje svoga ivota i rada u
Srpskoj pravoslavnoj crkvi i narodu, koje e trajati gotovo pet decenija, sve do kraja
ivota.
Odmah po monaenju, ve 19. decembra, Nikolaj je rukopoloen u in akona, a 20.
decembra u in jeromonaha. Ostao je dalje sabrat manastira Rakovica. Kada je kao
monah doao pred svoje ake u Bogosloviju, obratio im se reima: **Neka vas raduje
ako ja iz ovoga monakog ina, davno po dostojanstvu neuvaenom u savremenom
drutvu, budem koristan zajednici. Vi neete biti monasi kao ja, nego svetenici,
profesori, oficiri, sudije i ministri, te e vam biti lake da budete korisni drutvu.**
Primivi monaki i sveteniki in, Nikolaj je stekao pravo da propoveda u crkvama.
Beograd je ve bio upoznao Nikolaja, kao obrazovanog i reitog oveka. Nastupao je na
raznim akademijama, knjievnim veerima, proslavama. Ali to je neto drugo. ekala se
njegova propoved u hramu kao monaha i svetenika. Posle nekoliko dana od monaenja,
na Svetog Stefana, 27. decembra (svi datumi su po starom kalendaru, jer je novi
prihvaen 1919. godine) bilo je najavljeno da e u Sabornoj crkvi propovedati jeromonah
dr Nikolaj Velimirovi.
Crkva je bila prepuna naroda. Dola je elita srpske prestonice: akademici, profesori,
generali, politiki i stranaki prvaci, ak i kralj Petar Prvi. Beseda je trajala jedan sat.
Monim bariton-basom, bez predaha skamenjen kao statua, jeromonah je govorio.
Sluaoci, meu njima racionalisti i ateisti, bili su podjednako oarani. Bolje rei ushieni.
Jedan od neposrednih svedoka tog dogaaja zapisao je: **Kada se sluba zavrila i kada
je kralj izaao iz crkve, jedna grupa najuglednijih graana ostala je da saeka izlazak dr
Nikolaja Velimirovia iz oltara. Beogradski trgovac i narodni poslanik stao je pred tu
oveu grupu i uzviknuo:
- Brao, hajdemo svi ovako u Mitropoliju da u nju uvedemo Nikolaja. Njemu je tamo
mesto! A neko je dodao:
- I to e jednog dana biti!
ODLAZAK U RUSIJU
BESEDA mladog jeromonaha dr Nikolaja Velimirovia na Stefandan, u Sabornoj crkvi,
bila je prava kulturna senzacija. Taj dogaaj postao je glavna tema u kulturnim i

crkvenim krugovima prestonice. Kulturna elita bila je impresionirana, kako sadrajem

besede, tako i oratorskim umeem proiznoenja, a naroito **scenskim nastupom**
besednika. Tako neto, do tada, nije se ulo ni videlo u Beogradu. Meutim, bilo je i onih,
uglavnom, iz konzervativnih crkvenih krugova, koji su zamerali da beseda nije **u
pravoslavnom duhu**, da je isuvie moderna, da besednik unosi u pravoslavni crkvu
**duh protestantizma** i **zapadnjatva**.
Mitropolit Dimitrije, posle nekoliko dana, pozvao je Nikolaja i predloio mu da otputuje
u Rusiju kako bi upoznao ivot velike ruske pravoslavne nacije i organizaciju Ruske
pravoslavne crkve. Tom susretu prisustvovao je i prota Ili, koji je zabeleio deo
razgovora:
- Nuno je - poeo je mitropolit svoj predlog - da se tamo u Rusiji opravoslavi. Ti si bio
na katolikim i protestantskim univerzitetima i sada treba da ide u Rusiju. Da se tamo
upie u Duhovnu akademiju, i kada svri Akademiju, tek onda moe raunati na
slubu. Tako glasi zakon o bogosloviji.
- Ako ste hteli da me aljete u Rusiju da tamo svrim duhovnu akademiju, zato me niste
poslali pre nekoliko godina? Ja sam po vaoj saglasnosti i odobrenju otiao u Bern, tamo
svrio Teoloki fakultet, a docnije i Filosofski. I sad, posle svega toga, da idem u Rusiju
da se upiem kao poetnik u Duhovnu akademiju? Ja u se radije odrei svega, nego
pristati na to unienje, i svoje, i onih univerziteta gde sam se obrazovao.
Posle ovih rei, dr Nikolaj se poklonio mitropolitu i otiao.
Ipak je prota Aleksa Ili uspeo da ga privoli da poslua mitropolita i ode u Rusiju, da se
tamo upozna sa ureenjem crkve i ostalim prilikama, kao i da pohaa predavanja na
Duhovnoj akademiji, kako bi izbegao prebacivanja onih koji su se kolovali u Rusiji.
Nikolaj je, najzad, posluao protu i odmah posle toga, 12. januara 1910. godine,
otputovao u Petrograd. Poneo je sa sobom preporuku Svetog arhijerejskog sabora i
mitropolita Srbije Dimitrija, za petrogradskog mitropolita Antonija.
Zanimljivo je (po docnijem prianju vladiinom) da se on upisao u Duhovnu akademiju
smo sa diplomom o svrenoj bogoslovskouiteljskoj koli u Beogradu, ne podnevi i ne
pokazavi svoje diplome o svrenim fakultetima i doktoratima u Bernu, Oksfordu i
enevi. Pored pomenuta dva doktorata, stekao je, u meuvremenu, i trei, na
Filosofskom fakultetu Univerziteta u Bernu na temu: **Francusko-engleski ratovi u Boki
Kotorskoj 1906-1814**. ak ni preporuku mitropolita Dimitrija i Arhijerejskog sabora
nije predao mitropolitu Antoniju.
Poto iz Rusije nije bilo nikakvog izvetaja o Nikolaju, mitropolit je posumnjao da je on
uopte tamo otiao. No, ve prvih dana provedenih u Akademiji, Nikolaj je izbio na glas,
preko disputa voenih sa studentima i profesorima. Tim povodom, neto docnije,
mitropolit Antonije obavestio je mitropolita Srbije o mudrome i umnome jeromonahu
Nikolaju, koji se nalazi u Petrogradu u Duhovnoj akademiji.
DOKTORAT U BERNU
STAROKATOLIKI fakultet u Bernu, od svih fakulteta na zapadu, bio je najpodesniji za
pravoslavne studente. Na njemu je studiralo nekolio pravoslavnih studenata. Nikola je
stigao u Bern u poznu jesen 1904. godine. kolovanje u vajcarskoj bilo je dosta lagodno
i bezbrino. Imao je dobru dravnu stipendiju. Iz sauvanih fotografija iz Berna, vidi se
da se moderno odevao i odavao utisak evropskog gospodina i intelektualca.
U Bernu je Nikoli bio matini fakultet, ali je on odlazio i sluao predavanja na ostalim

fakultetima irom vajcarske, Nemake, pa i Francuske. Ostajao je itave semestre na

drugim fakultetima, a ispite polagao u Bernu. Tako je iskoristio priliku da slua
najslavnije profesore, filozofe i naunike u Evropi. To mu je pomoglo da stekne najire
evropsko i svetsko obrazovanje i naui evropske jezike.
Po zavrenim diplomskim ispitima na fakultetu u Bernu, doktorirao je na istom fakultetu
na temu: **Vera u vaskrsenje Hristovo, kao osnovna dogma apostolske crkve**. Teza je
pisana i odbranjena na nemakom jeziku.
SUSRET SA KRALJEM PETROM
JEDAN razgovor kralja Petra Prvog sa protom Aleksom Iliem odredio je dalju Nikolinu
sudbinu.
- Spremamo se za veliku dravu Jugoslaviju. Hou da poaljem na kolovanje ljude koji
e da budu vladike u novoj dravi. Raspitaj se koja bi to deca bila - molio je kralj protu
Aleksu.
Prota mu je, bez dvoumljenja, odgovorio:
- Jednog bih ti odmah mogao rei - Nikola Velimirovi.
Kralj je rekao proti da ga odmah pozove. Kada je Nikola doao iz sela gde je uiteljevao,
kralj ga ljubazno primi i ree:
- Idi kud hoe da studira ta hoe, ali mora zavriti teologiju, jer hou da se posle toga
zakalueri.
- Dozvolite mi, vae velianstvo - odgovori Nikola - da za to zatraim blagoslov od
roditelja.
Otac Dragomir bio je kratak i jasan:
- Sine Niko - tako mu je tepao - kolovan si i pametniji od mene. Radi kako ti misli.
Ali majka Katarina, kao svaka majka, usprotivila se da bude kaluer.
- Ali, majko - pokuao je da je odobrovolji Nikola - ja neu biti obian kaluer. Biu
vladika. Meni e ruku da ljube.
Majka e na to:
- Sine, vie volim da se oeni i decu raa, pa makar druge u ruku ljubio.
Ipak je nekako uspeo da odobrovolji majku, pa je i ona dala svoj pristanak i blagoslov da
se zamonai.
Poruka s vrha, kralj Petar Prvi.
SVETA MAJKA RUSIJA
07. jun 2003. 00:00 | Komentara: 0
Rusija je bila Nikolajeva druga velika kola, koja je svojom toplinom odudarala od
hladnog i pragmatinog duha Zapada, pa je on ubrzo korigovao svoj odbojni stav prema
njoj, uverivi se da Svetlost dolazi sa Istoka.
U RUSIJI Nikolaj se upoznao s Pobjedonoscevima, velikim prokuratorom Ruskog svetog
sinoda, koji mu je izdejstvovao besplatnu voznu kartu za putovanja irom Rusije. Za
relativno kratko vreme, proputovao je svim ruskim oblastima, video sva glavnija mesta i
gradove i posetio poznate crkve, manastire i svete lavre. Tako je neposredno upoznao
veliku rusku duu - onu prostu, iskrenu, divnu pravoslavnu svetu rusku duu, po kojoj
velika slovenska zemlja nosi ime - Sveta Rusija.

Upoznao je rusko monatvo, preko linih susreta sa isposnicima i podvinicima, koji su

opitno doivljavali pravoslavno hrianstvo. U Optinskoj pustinji sreo se sa znamenitim
ruskim duhovnicima, sledbenicima Dostojevskog i Solovjeva i drugim ivim
slovenofilima. Tada se zaela Nikolajeva misao o Sveoveku, nasuprot Nieovom
Natoveku.
Rusija je bila Nikolajeva druga velika kola. Ruska pravoslavna dua, svojom toplinom,
odudarala je od hladnog, pragmatinog, paragrafskog duha Zapada. Korigovao je svoj
stav prema Rusiji i, kako je docnije govorio, neposredno se uverio u opravdanost poznate
maksime Svetlost dolazi sa Istoka.
Shvatio je da su mnoga pitanja i problemi, kojima je na Zapadu naao reenje,
drugostepene prirode, pred onom glavnom Istinom, to je u sebi i svetlosti svojoj nosi
pravoslavni Istok.
Za vreme boravka u Rusiji, Nikolaj se teko razboli. Otra ruska zima pokosila je njegov
neni i boleljivi organizam. Dugo je bio u velikoj vatrutini i groznici, pa je pomiljao i
na najgore. Na sreu, bolest poe poputati, i on ozdravi. To je bila njegova trea
ozbiljnija bolest.
I ovoga puta, Bog ga je spasao.
NESTAO DOKTORAT
DA bi svoj boravak u Rusiji uinio to korisnijim, on poe da sprema doktorat iz ruske
istorije - etvrti po redu. Tezu je izradio, uglavnom, za veme boravka u Petrogradu. Kako
je po pozivu mitropolita Dimitrija morao hitno da se vrati u Beograd, nije prijavio
doktorski ispit.
Rukopis disertacije poneo je sa sobom. Kao suplent, tezu je stalno dograivao i odlagao
njenu odbranu. Kad je, na poziv predsednika srpske vlade Nikole Paia, uoi rata i
napada na Srbiju 1914. godine, morao da krene u Ni, spakovao je rukopis u jednu kutiju,
u koju je stavio i novac, koji je u to vreme primio od izdavaa S. B. Cvijanovia, kao
autorski honorar za knjigu Beseda pod gorom.
Kutiju je predao svome prijatelju Dimitriju Rou, zamolivi ga, da je, ako bude mogao,
ponese sa sobom, ukoliko doe do povlaenja. Nije mu rekao ta se u njoj nalazi.
Dimitrije je ovu kutiju, pri povlaenju, doneo do Kraljeva. Ne mogavi da je dalje nosi,
predao je kutiju jednoj eni, svojoj poznanici i zamolio da je uva, dok se on ne vrati.
Ta kutija nikada vie nije pronaena. Rukopis doktorske teze pojavio se posle rata, kao
knjiga pod tuim imenom. Vladika od toga nije hteo da pravi pitanje. Nikada nije rekao
koja je to knjiga, niti ko je njen lani autor.
Dr Nikolaj je ostao u Rusiji do 10. maja 1911. godine. Na telegrafski poziv mitropolita
Dimitrija i Arhijerejskog sabora, vratio se u Srbiju. To je bilo vreme kada je trebalo da se
popuni upranjena nika eparhija. Nikolaj se vratio iz Rusije, ali nije izabran za episkopa
nikog.
Zato Nikolaj nije izabran za episkopa, kako se oekivalo, ostalo je nepoznato.
Najverovatnije je da nije hteo da se prihvati episkopske slube u uslovima i okolnostima
koji su tada bili u srpskoj crkvi. Jo jedanput, 1913. godine, on je odbio episkopski in.
Jo dok je bio u Rusiji, postavljen je kraljevim ukazom od 11. oktobra 1910. godine za
suplenta (nastavnika) beogradske Bogoslovije Sveti Sava. Pre ovog postavljenja,
Bogoslovski fakultet Univerziteta u Beogradu ponudio mu je o drugi put mesto docenta i
urednika uvenog evropskog i svetskog crkvenog asopisa Internacionalna teoloka

revija.
Ovaj asopis je izlazio na tri jezika. Urednik je bio episkop Mie, profesor univerziteta u
Bernu. Nikolaj je odbio tu laskavu ponudu i prihvatio se dunosti nastavnika i vaspitaa
buduih srpskih svetenika. Kao suplent predavao je filosofiju, logiku, psihologiju,
istoriju i strane jezike. NJegov dolazak u Bogosloviju bio je pravo osveenje, kako u
pogledu izvoenja nastave i predavanja, tako i oko pristupa acima i nainu vaspitanja.
U tridesetoj godini ivota, ovenan slavom velikog besednika, vrsnog intelektualca i
poliglote, sa mnogobrojnim titulama i diplomama, pun energije i elje za radom u crkvi,
Nikolaj nije mogao sav stati i ostati u kolskoj uionici. Kao okean se razlio Beogradom i
celom Srbijom. Slui i besedi po beogradskim i drugim crkvama, dri predavanja na
Kolarevom univerzitetu i mnogim mestima. NJegovo ime esto se sretalo u novinama i
o njemu se govorilo sa iskrenim divljenjem i potovanjem, kao i sa velikim nadama i
oekivanjima.
NJegova pojava pada u vreme kada u Srbiji nisu bili, naroito, cenjeni svetenici. Istini za
volju, bilo je malo svetenika koji su znaili neto u intelektualnom, duhovnom i
kulturnom pogledu. Mantija nije obezbeivala neki drutveni status.
Ni episkopi nisu uivali veliki ugled. Crkva je bila uspavana. Pravoslavlje je bilo dravna
vera. Srpska crkva imala je verski monopol. Bila je dravna, povlaena crkva. Budui
neaktivna, konzervativna, zastarela, birokratizovana, odbijala je od sebe intelektualce i
omladinu. Verski i duhovni ivot bili su u opadanju. Sekte su poele putati svoje pipke,
ne samo po gradovima, ve i po selima irom Srbije. Besede mladog jeromonaha
Nikolaja, njegova harizmatska linost, osobena pojava, stigli su kao plaha kia na
presahla polja. Dolo je do velikog duhovnog buenja naroda. Naroito srpske
inteligencije. Pojavljuju se prve Nikolajeve knjige. Znamenita studija o NJegou
Religija NJegoeva, pojavila se najpre u najznaajnijem knjievnom asopisu Delo, a
potom kao zasebna knjiga 1911. godine. Ocenjena je kao najumnija studija o NJegou.
ak i veoma strogi knjievni kritiar Jovan Skerli, naroito kritian prema svemu
crkvenom, imao je laskavih rei za pisca Religije NJegoeve: Mladi beogradski
profesor Bogoslovije, nije manje interesantan od cetinjskog vladike.
U izdanju S. B. Cvijanovi, pojavljuje se Beseda pod gorom 1912. godine, a nova
knjiga Iznad greha i smrti 1914. godine. Sve ove knjige doivljavale su nekoliko
izdanja u toku jedne godine.
PRVE RTVE RATA
NIKOLAJ je ostao crkvena, duhovna i kulturna linost prvoga reda u ondanjoj Srbiji.
Svojim radom zapoeo je i pokrenuo veliku duhovnu i versku obnovu u narodu.
Meutim, bauk rata kruio je Evropom. Svet se spremao za nove sukobe i krvoprolia.
Srbija je bila prva na udaru.
Godine 1912. poveo je srpski narod konanu i odsudnu bitku za osloboenje svih srpskih
krajeva i za ujedinjenje u jednu dravu. U tim istorijskim dogaajima aktivno uestvuje i
jeromonah Nikolaj. Svojim snanim religiozno- -crkvenim i nacionalnim istupima u
javnom ivotu, on izaziva divljenje i potovanje. Ne samo Srbija i Beograd, nego i ostali
jugoslovenski krajevi govorili su tada o njemu sa uvaavanjem i pozivali ga raznim
povodima, kako bi uli njegove besede.
Nikolaj je pozvan u Sarajevo 1912. godine, na proslavu godinjice Srpskog kulturnog
drutva Prosveta. Doao je u srce Herceg-Bosne ovenan slavom najveeg ivog

besednika pravoslavlja. Doekala ga je prepuna crkva i porta naroda. Propoved je poeo

reima: Dolazim iz Srbije, toga malog ostrva slobode, da vama, naoj brai u ropstvu,
donesem pozdrave Beograda.
Pozdravljen je ovacijama. Posebno je oduevio bosansko-hercegovaku omladinu i
lanove srpske nacionalne organizacije Mlada Bosna, koji e se 1914. godine uoi
sarajevskog atentanta, na grobu Bogdana erajia i nad Nikolajevim Besedama pod
gorom, kao nad Jevaneljem Hristovim, zakleti na vernost u borbi do konanog
osloboenja.
U Sarajevu se tom prilikom upoznao sa najvienijim predstavnicima porobljenih Srba:
Duiem, antiem, oroviem, Grdiem, LJubibratiem i drugima. To je bilo vreme
aneksije Bosne i Hercegovine.
U jednoj svojoj besedi izgovorio je rei, koje su docnije ule u legendu: Svojom velikom
ljubavlju i velikim srcem, svojim herojstvom, hrabrou i rtvom, vi, Srbi iz Bosne,
anektirali ste Srbiju Bosni. Na povratku u Beograd, austrijske vlasti zadrale su ga
nekoliko dana na pretresu u Zemunu. Sledee godine zabranjen mu je odlazak u Zagreb
na proslavu godinjice NJegoa. NJegov govor je ipak proitan u toku proslave.
Kada je srpska vojska na jugu stupila u ratne okraje sa Turcima i Arnautima, Nikolaj
budnim okom i duom prati razvoj dogaaja na bojitu i u pozadini. Tada dri svoje
znamenite besede koje su objavljene u knjizi Iznad greha i smrti. U srpskom
besednitvu nita ne gori takvim sjajem kao te ekstatine besede jeromonaha Nikolaja.
Mogu se porediti samo sa Periklovim govorima u drevnoj Heladi, govorenim u slavu za
otadbinu.
Posle poetnih borbi srpske vojske, pred legendarnu Kumanovsku bitku u besedi O
prvim rtvama, Nikolaj opominje:
Pale su prve rtve rata, pokapana je zemlja krvlju, zakukale su majke i zajecala siroad...
Mi ne vodimo jedan osvetniki, no jedan oslobodilaki rat. Mi neemo Turcima da se
svetimo, mi hoemo samo da uinimo kraj njihovoj vladavini nad jednom rasom, koja je
zrela da sama sobom vlada... Mi verujemo da Bog kroz nas vri svoje delo. Bog, koji je
pre pet stolea poslao iz Azije jedno herojsko pleme da kazni zavaene i pocepane
balkanske hriane, pale moralom i intelektom, podie danas te iste hriane,
preporoene i ujedinjene, da vrate tuince, koji su zavrili svoju misiju na Balkanu, na
njihovo azijatsko ognjite. Dobro su zavrili Turci bogodanu im misiju: niko bolje ne bi
je izvrio od njih... Zato je Bog i izabrao taj narod, sa starozavetnim moralom, da kazni
hrianski Balkan, u svemu slab izuzev prestupa. Nije Bog izabrao Turke da nas Turci
prosvete, no da nas kazne. Nisu Turci doli na Balkna ko vaspitai nai, no kao sudije.
Vladavina turska nije trebalo da znai za balkanske narode kolovanje no ognjeno
istilite.
Pet stolea goreo je balkanski hrianin u tom ognjenom istilitu. Pet stolea iskupljenja
sledovalo je moralnom padu. Dolo je vreme vaskrsenju...
SRPSKI ZLATOUST
U SVOJIM rodoljubivim besedama, izgovorenim u vreme balkanskih ratova, Nikolaj se
pojavljuje prvenstveno kao sapatnik i sastradalnik, koji molitveno krepi postradale i
posrnule. NJegovo besednitvo nije dovijanje u reima, ve, pre svega, sauestvovanje u
sudbinama. tavie, modelovanje sudbine. U tom pogledu njegove besede, savrene po
sklopu i zanosne intonacijom, diu se kao oslonac pokolebanom plemenu.

Ovaj novi srpski Zlatousti, nije u svojim besedama samo popovao, nego je umovao. Nije
krstio samo rukom, nego i glavom. Nije besedio samo sa crkvenog amvona, nego je
svedoio ivotom. Nije po starinski agitovao i pridobijao za veru nego je ukazivao da
vera znai ivot dostojan oveka i Boga.
ZDRAVA I BOLESNA CRKVA
JEDNA grupa uglednih graana apca pozove jeromonaha dr Nikolaja Velimirovia, ve
proslavljenog crkvenog pisca i besednika, da na, Usekovanje, 11. septembra 1911.
godine, propoveda u njihovoj crkvi. On prihvati poziv.
Na praznik crkva je bila prepuna. Bili su prisutni prvi ljudi varoi - profesori, lekari,
advokati, sudije, oficiri, naelnici okruga, optine, policije, itd. Prilikom poziva
proputene su, meutim, neke administrativne formalnosti i tadanji episkop abaki
Sergije, koji je leao u svome dvoru bolestan, zabrani Nikolaju da propoveda u crkvi.
Stvorila se muna situacija. Besednik najavljen, i stigao, narod se skupi i oekuje besedu.
Vladika zabranio. ta raditi?
Kada je za vreme svete liturgije dolo vreme za propoved, nastao je neprijatni muk. Posle
due pauze, jeromonah Nikolaj izao je na crkveni amvon. Lica naroda su se ozarila.
Pogledom svojih krupnih, crnih, prodornih oiju, obuhvatio je okupljeni narod i dubokim
glasom poeo:
- Brao i sestre, pozvali ste me da govorim danas, na ovaj veliki praznik u naoj crkvi. Ja
sam se odazvao pozivu. Bolesni deo crkve, zabranio mi je da vam danas govorim.
Obraam se vama, zdravom organizmu nae svete crkve, za dozvolu da govorim besedu o
borbi pravde sa nepravdom, dobra sa zlom, zdravlja sa boleu. Dozvoljavate li?
Hramom se, iz nekoliko stotina grla i srca, prolomilo glasno - AMIN!
Nikolaj je odrao jednu od najlepih svojih beseda o Jovanu i Irodijadi.
MISIONAR U BELOM SVETU
08. jun 2003. 00:00 | Komentara: 0
Na svojim misijama u Evropi i Americi, u vreme Prvog svetskog rata, Nikolaj
Velimirovi uspeno se suprotstavljao satanizaciji Srba austrougarske propagande, a
vatrenim govorima je podstakao da se za solunski front prijavi 20.000 dobrovoljaca.
IM je rat poeo, Nikolaj se odrekao plate suplenta Bogoslovije **Sv. Sava** i ustupio
je dravi dok rat traje. Iako nije mobilisan, dobrovoljno se javio da ide na bojite.
Uestvovao je u borbama za odbranu Beograda, kao vojnik u rovu, na Adi ciganliji.
Potom je rasporeen u glavni tab srpske vojske, odakle je, kako je s pravom reeno, na
jedinstven nain vojevao za otadbinu. Kao izaslanik Drutva za pomo postradalim u
ratu, iao je u Dra i Skadar radi deljenja pomoi. No, pravi doprinos, dostojan njegovog
ugleda i imena, Nikolaj e dati svojoj otadbini tokom Prvog svetskog rata, svojim
misijama u Evorpi i Americi.
Pored velikog angaovanja u narodnom, aktivno uestvuje i u crkvenom ivotu. Imao je,
ne malo, kritikih primedbi na rad i ponaanje izvesnih crkvenih ljudi. NJegova kritika
bila je pozitivna (tih godina raziao se sa protom Aleksom zbog njegovih destruktivnih
kritika, koje su bile besplodne).
Razume se, i on je bio i te kako kritikovan od strane konzervativnih i klerikalnih krugova

u crkvi. Proroki duh ovog apostola i pastira nadilazio je svoje protivnike i zavidljivce,
kojih je bilo mnogo za vreme njegovog ivota i kojih ima do danas. NJegova velika
hrianska dua uvek je rado i lako pratala.
Poetkom 1915. godine, u vreme kada ratna srea okree lea Srbiji, predsednik srpske
vlade Nikola Pai poziva Nikolaja u Ni (vlada je ve bila u izbeglitvu u ovom gradu),
da ga otprati u Ameriku i Englesku da besedi o Srbiji i srpskim borbama za osloboenje.
Neko se morao suprotstaviti snanoj austrougarskoj propagandi u Evropi i svetu, koja je
satanizovala Srbe, kao divljake, varvare, zlikovce, ubice svojih i tuih kraljeva (ubistvo
Aleksandra Obrenovia i Drage Main, atentat u Sarajevu na princa Ferdinanda). Srpska
vlada odabrala je Nikolaja koji je imao veliki ugled na Zapadu.
Prihvatio je odmah poziv srpske vlade i otiao u Ni. U improvizovanom kabinetu primio
ga je sumorni Pai.
- Pa ta da im kaem? - traio je Nikolaj instrukcije.
- Kae ti se samo - odgovori Pai kratko i lakonski.
SLUAOCI U ZANOSU
NJIH dvojica su se, inae, meusobno mnogo cenili i potovali.
Posle rastanka sa Paiem, Nikolaj pakuje kofere i kree na put u daleku Ameriku. Usput
svraa u Pariz, gde se kao **dvorski svetenik kralja Petra Prvog** pojavljuje na sednici
Jugoslovenskog odbora.
Preko Engleske, u Ameriku stie u drugoj polovini juna 1915. godine. Misija je bila
sastavljena od dvadesetak ljudi, meu kojima su bili dr Duan Grgin, Raka Majstorovi,
upravnik hemijske laboratorije, potpukovnik Jevrem Popovi i drugi. NJihov izriiti
zadatak bio je da ujedine Srbe, Hrvate i Slovence u solidarnosti, poto su prethodno delili
zajedniku sudbinu u Austrougarskoj imperiji, odakle je ogromna veina pobegla u
Ameriku.
Odmah po dolasku, jeromonah Nikolaj objavljuje lanak u **Srpskom dnevniku** pod
naslovom **200.000 Srba mrtvih za slobodu**. U tom lanku istie:
**Mora da je bila neophodna ta samoodbrana kad je tako skupa. Mora da je bila velika
srpska pravda, ljudska i Boja, kad je toliko skupa. Srbija je snanija i sveija nego
ikada**.
Putovao je Amerikom bez predaha. Poseivao je sve vee gradove, drao predavanja,
propovedi i skupove. Upoznao je Amerikance sa stradanjima srpskog naroda u
oslobodilakom ratu. Zajedno sa Mihailom Pupinom, profesorom na univerzitetu
Kolumbija i poasnim srpskim generalnim konzulom u Sjedinjenim Amerikim
Dravama, predsedavao je na istorijskom skupu u Amsterdamskoj operi u NJujorku. Cilj
ovog skupa bio je da se probudi saoseanje za velike patnje srpskog naroda u borbama za
osloboenje. Tu je doneta rezolucija i prosleena predsedniku Vilsonu, kojom se
potvruje podrka saveznicima.
Misija dr Nikolaja doivela je veliki uspeh. Prijavilo se 20.000 dobrovoljaca slovenskog
porekla, koji su otili na Solunski front i tamo se herojski borili. Meu njima bilo je Srba,
Hrvata, Slovenaca, eha, Poljaka, Rusa... Ti dobrovoljci bili su docnije poznati pod
imenom **Nikolajeva trea armija**. Osim toga, stotine hiljada dolara i druge razne
pomoi, poslato je brai na front i u otadbinu.
MISIJA U ENGLESKOJ

POLOVINOM jula 1915. godine, odran je veliki zbor u Pitsburgu. U velikom pozoritu,
pred nekoliko hiljada Srba i Hrvata, Nikolaj je govorio besedu **Roblje raskida okove**.
Tim govorom pokidao je lance austrijske propagande, koja je delila i zavaala Hrvate i
Srbe. Sa zbora su upueni telegrami o spremnosti za zajedniku borbu za osloboenje i
ujedinjenje. Tom prilikom, predsednik hrvatske zajednice Josip Marohni, na sveanoj
veeri, u svom govoru, rekao je: **Kad bi Vatikan imao ovakvog fratra, dao bi za njega
celo zemljite na kome je sazidan Vatikan**.
Zaslugom pomenutog Marohnia, organizovana je pres-konferencija na kojoj se Nikolaj
obratio predstavnicima sedam pitsburkih dnevnika. Sutradan, jedan ugledni novinar
zapitao se u svom lanku: **Kakav je ovo ovek? On sa nekoliko reenica unitava
itave tomove austrijskih napisa o Srbiji**.
Sva pitsburka tampa krupnim naslovima pisala je o pravednoj borbi Srbije za pravdu i
demokratiju. Tako je bilo i irom Amerike, u Klivlendu, Detroitu, ikagu, Geri, Denveru,
Sent Luisu, Los Anelesu, San Francisku...
U Stubenvilu, pod snanim utiskom Nikolajevog govora, sluaoci su doli u neki zanos skidali su sa sebe nakit i zalagali, jer neoekivnao nisu kod sebe imali novac. Za jedan
as sakupljeno je nekoliko hiljada dolara pomoi za Srbiju. Tako je bilo svuda od
Atlantika do Pacifika.
Po nalogu mitropolita Dimitrija, Nikolaj je tokom boravka u Americi poeo rad i na
organizaciji ivota Srpske pravoslavne crkve meu naim iseljenicima. Udario je temelje
snanoj crkvenoj organizaciji koja traje do danas. Snanom harizmom uspeo je da okupi
pravoslavne i katolike svetenike, koji su 1915. godine prihvatili zajedniki
jugoslovenski program.
Krajem 1915. godine, Nikolaj iz Amerike stie u Englesku. Engleska i Englezi bili su
glavni cilj njegove misije. Ve prekaljeni svetski putnik, Evropejac i kosmopolita, znao je
da se u zemlji gordog Albiona kroji sudbina sveta i vuku glavni konci svetske politike.
NJegov rad u Engleskoj okrenuo je javno mnjenje Engleske i Evrope u srpsku korist. Taj
rad nije bila propaganda u obinom smislu te rei. Bio je to rad jednog apostola koji
snagom vere utie na velike mase.
NJegov uticaj na najvieg crkvenog velikodostojnika Engleske, nadbiskupa od
Kenterberija, bio je veliki. NJihova teza je bila da meu pravoslavnom i anglikanskom
crkvom nema velikih i nepremostivih razlika, i da one treba da se ujedine. To je bila elja
i velikih masa engleskog naroda. O toj ljubavi Engleza prema pravoslavlju svedoe dugi
redovi engleskih vernika i naroda ispred Margaret crkve, gde je Nikolaj sluio i
propovedao. Kao Jan Hus stajao je na propovedaonici i govorio, dok ga je narod sluao u
ekstatinom zanosu.
Nikolaj je gradio dobre odnose i sa rimokatolikom crkvom u Engleskoj. Kardinal Burn
je vrlo cenio dr Nikolaja i bio sa njim u stalnoj vezi. Zahvaljujui tim vezama, on je uao
u najvie mondenske i aristokratske krugove Londona. Zahvaljujui dobroti i
plemenitosti jedne skromne Amerikanke iz Kalifornije, mis Pek, koja je Srbima i
Nikolaju dosta pomogla u Engleskoj, stvoren je u Londonu jedan centar srpske kulturne
propagande.
NJena ideja bila je da se u jednoj od najlepih ulica Londona stvori Srpski informacioni
biro. Taj biro imao je dve prostorije i na suprotnoj strani duan. Taj duan bio je pravi
tab dr Nikolaja. Tu su dolazili mnogobrojni posetioci koji su eleli dobiti informacije o
egzotinoj orijentalnoj zemlji koja se zove Srbija.

Naivnost i neobavetenost Engleza bila je neverovatna. Neke engleske dame su mislile da

u Crnoj Gori ive crnci, i da se zato zove Crna Gora. Druga neka Engleskinja pitala je da
li u Srbiji ima ptica. Biro je uvek pruao najpotpunije podatke o Srbiji, o njenoj istoriji,
kulturi, obiajima, veri, vrlinama, ali i manama naroda, vekovnoj borbi sa Turcima,
njenim zadubinama - crkvama i manastirima.
GOVOR O NJUJORKU
NIKOLAJ je doao u Ameriku, da svojim zlatoustim govorima digne jugoslovenske
iseljenike na pobunu i borbu protiv Austrije. O njegovim govorima u Americi jedan
savremenik pie:
**Jezik izvanredan, ist kao kristal, bogat izrazima. Argumenti teki kao maljevi, i po
izvesnom taktu, kao vet kova, bije Nikolaj kao po gvozdenom nakovnju... Vratio se
jednom iz Kalifornije trijumfalno, briui sve pred sobom, kao tajfun**.
Uestvovao je kao glavni govornik na zboru 29. jula u NJujorku. Pre njega govorio je
Pupin. U ime Hrvata Juraj Bokovi. Onda je Nikolaj odrao govor i pored ostalog rekao:
- O, jednokrvna brao slovenska! Kad vas upitaju Amerikanci jeste li vi Srbi, Hrvati i
Slovenci jedan narod, nemojte rei da jeste. Kaite im da, kad razgovaramo, moramo
uzeti tumae. Obiaji su nam sasvim razliiti. Srbi su ljudoderi, a Hrvati civilizovani.
Srbi veruju u Budu, a Hrvati u Muhameda. Nemojte im rei da smo jedno. Jer, ako im
kaete, da govorimo istim jezikom zapitae vas: **Pa zato niste zajedno? Ismejae vas,
narugae vam se.
PREDSTAVA O SRBIJI
ZA englesku javnost, Srbija je predstavljala jednu egzotinu zemlju, negde u Evropi. Bilo
je dobroudnih Engleza u provinciji, koji su predstavu o Srbiji imali kao o nekoj afrikoj
koloniji. Objasniti Englezu da je Srbija stara evropska zemlja, da vodi borbu za svoju
slobodu i ujedinjenje, da je saveznik Velike Britanije i da se bori rame uz rame sa
saveznicima, bila je stvar herojskog podviga.
Albanska golgota srpske vojske bila je apsolutno nepoznata engleskoj javnosti. Ni sami
engleski politiari i vojskovoe, nisu imali jasnu predstavu o posledicama srpskog
povlaenja kroz Albaniju.
SIN SVOGA NARODA
09. jun 2003. 00:00 | Komentara: 0
Nikolaj je, kao pravi umadinac, bio isti predstavnik svoje rase, i u njegovom karakteru
bile su oliene sjajne i tmurne crte srpskog oveka. Zapanjeni Englezi kad im je veliki
besednik pokazao fotografiju ele-kule.
POJAVA misterioznog pravoslavnog kaluera, po svemu ekscentrinog za engleska
shvatanja, njegova crna brada i kosa poput lavlje grive, proroki pogled krupnih crnih
oiju, glas koji je podseao na potmulu grmljavinu daleke artiljerije, ist i briljantan jezik
najvieg sloja engleske aristokratije, a iznad svega zlatousta reitost, brzo su osvojili srca
i due Engleza. NJegova plemenitost i iskrenost, njegov duh i neposrednost, univerzalno
obrazovanje i otmeni smisao za lepotu i pesmu, otvorili su mu sva vrata.
Nikolaj je, kao pravi umadinac, bio isti predstavnik svoje rase. irokogrud i

impulsivan, nije voleo cepidlaenja profesionalnih politiara. Mrzeo je licemerje i la.

Bio je, dodue, udljiv. Pritisnut mnogobrojnim poslovima i obavezama, ponekad,
nedovoljno organizovan, i nesreen. Pravi sin svoje zemlje i svoga naroda.
U njegovom karakteru bile su oliene sjajne i tmurne crte srpskog oveka. U njegovoj
dui bilo je odjeka one srpske, vekovne, titanske borbe za opstanak, koju je krasio
zanosni optimizam, koji ne poznaje prepreke. Zato je njegov doprinos u radu srpske
misije u Engleskoj neizmeran. On je bio motor i dua te misije.
Po est-sedam puta na dan je propovedao u razliitim krajevima Londona. Sa
podjednakim arom i zanosom govorio sa aristokratijom i sa plebsom. U govorima o
svome narodu, glavna vodilja mu je bila naa narodna pravda, gledana vazda sa
religioznog, odnosno, hrianskog pravoslavnog aspekta. Meutim, nije bio fanatik i
ekstremista.
Priznavao je mnoge pogreke i mane svoga naroda, koje su nemaka i austrijska
propaganda uveliavale, ali u isto vreme isticao vanredne lepe i lemenite njegove
osobine, koje su neprijatelji tendenciozno i veto prikrivali.
Najuzvienija ideja, koja ga je zagrevala i oduevljavala, koju je zastupao i preko nje se
najbre i najvie pribliio vodeim krugovima engleskog drutva i crkve, bila je ideja o
ujedinjenju svih hrianskih crkava. Ona mu je dala autoritet i silan ugled, te je mogao
mnogo raditi i uraditi za svoj narod.
BESEDA U KATEDRALI
JEDAN od najznaajnijih dogaaja u radu nae misije i dr Nikolaja u Engleskoj, bio je
proslava Vidovdana 1916. godine. Dua ove proslave bio je Nikolaj. To je bio prelomni
trenutak kada je celo englesko javno mnjenje stalo na stranu Srbije. **Dan Kosova**,
kako su ga Englezi nazivali, imao je za cilj da ime Srbije raznese po celoj Engleskoj i da
pokrene narod na dareljivost u korist napaenih i izmuenih naih vojnika i naroda.
Predsednik Odbora za proslavu bio je lord arhiepiskop kenterberijski Randal, lini
prijatelj Nikolajev. Po svim veim gradovima prodavan je **Vidovdanski cvetak**, a u
svim engleskim crkvama prikupljan je prilog za Srbiju. Prikupljena je ogromna suma
novca.
U Londonu proslava je bila najsveanija. U najveoj londonskoj crkvi, znamenitoj
katedrali Svetog Pavla, odrana je sveana liturgija. Nikolaj je odrao besedu na temu
**Dua Srbije**. Bilo je to prvi put da jedan stranac druge konfesije govori u ovom
hramu. Beseda je impresionirala sve prisutne. Priloge su davali i bogati i siromani.
Mesecima posle vidovdanske proslave stizali su obilati prilozi, a celom akcijom
rukovodila je plemenita grofica Karington Vajld.
Kada je poglavar Anglikanske crkve lord Randal, arhiepiskop kenterberijski, pozvao
Nikolaja da, na Vidovdan, govori u katedrali svetog Pavla, pruena mu je prilika da ceo
dan uoi Vidovdana razgleda katedralu i da se upozna sa njenom istorijom i
znamenitostima. Ovaj hram spada u red svetskih arhitektonskih uda. Ceo dan,
zahvaljujui ljubaznim domainima, Nikolaj je razgledao raskonu crkvu i divio se njenoj
lepoti.
Sutradan, na Vidovdan, ogromna crkva bila je puna do poslednjeg mesta. Bio je prisutan
kraljevski dom sa kraljem orem Petim, na elu, i sva ugledna engleska aristokratija. U
hram se moglo ui samo sa specijalnim pozivnicama i propusnicama. Sa nestrpljenjem se
ekao Nikolajev govor.

Nikolaj je izaao na predikaonicu (mesto za propoved) u najprostijoj monakoj rizi. Ceo

jedan minut fiksirao je svojim crnim oima okupljeni narod u hramu. Kada su se sve oi,
srca i misli slile u jedno, poeo je svoju znamenitu besedu **Dua Srbije**.
**Gospodo i prijatelji! Ceo dan jue proveo sam razgledajui ovaj velianstveni hram,
ponos Engleske i hrianstva. Graen je od najskupocenijih materijala donoenih iz
raznih krajeva imperije u kojoj sunce ne zalazi. Granit i mermer od koga je graena
ispirali su talasi stotine mora i okeana. Zlato i drago kamenje kojim je ukraena doneti su
iz najskupocenijih rudnika Evrope i drevne Azije. Sa pravom se ovaj hram ubraja u
arhitektonska uda sveta.
No, gospodo i prijatelji! Ja dolazim iz jedne male zemlje sa Balkana, u kojoj ima jedan
hram, i vei, i lepi, i vredniji, i svetiji od ovoga!**
Nastao je tajac. Gordi Englezi, gledali su zbunjeno u njega. Nastao je amor u vidu
podsmeha. ta ima lepe od ovog hrama? ta ovaj ovek pria? Koja je to zemlja? lebdela su pitanja u vazduhu.
Pauza je trajala nekoliko minuta. Nikolaj je iroko mahnuo rukom. Nastao je ponovo
tajac. Onda je iz depa svoje monake mantije izvadio fotografiju i okrenuo je narodu. To
je bila fotografija ele-kule na egru.
**Evropo!**, nastavio je glasom stranijim od grmljavine, **ovo je hram sazidan od
lobanja i kostiju moga naroda, koji pet vekova stoji kao stamena brana azijatskom moru
na junoj kapiji Evrope. Kada bi sve lobanje i kosti bile uzidane, mogao bi se podii hram
trista metara visok, toliko irok i dugaak. I svaki Srbin danas mogao bi dii ruku i
pokazati: Ovo je glava moga dede, moga oca, moga brata, moga komije, moga prijatelja.
Pet vekova Srbija lobanjama i kostima svojim brani Evropu da bi ona ivela sreno.
Mi smo tupili naim kostima turske sablje i naim leevima sputavali i obarali horde, koje
su srljale kao planinski vihor na Evropu, i to ne za jednu deceniju, niti za jedno stolee,
nego za sva ona stolea koja lee izmeu Rafaela i ilera, za sva ona bela i crvena
stolea, kada je Evropa vrila reformaciju vere, reformaciju nauke, reformaciju politike,
reformaciju rada, reformaciju celokupnog ivota. Reju, kada je Evropa vrila smelo
koregiranje i bogova i ljudi iz prolosti, i kada je prolazila kroz jedno istilite, telesno i
duhovno, mi, strpljivi robovi, klali smo se sa neprijateljima njenim na kapijama branei
ulaz u istilite. I drugom reju, dok je Evropa postajala Evropom, mi smo bili ograda
njena, iva i neprobojna ograda njena, divlje trnje oko pitome rue.
Na dananji dan srpski knez Lazar je 1389. godine, sa svojom hrabrom vojskom stao na
Kosovu polju na branik hrianske Evrope, i dao ivot za odbranu evropske kulture. U to
vreme Srba je bilo koliko i vas Engleza. Danas ih je deset puta manje. Gde su? Izginuli
branei Evropu. Danas Srbija od Evrope oekuje da joj pomogne!**
PRIZNANJE LOJDA DORDA
HRAMOM su se prolamali uzdasi i glasni jecaji. Kada je zavrio govor, svi su ustali i iz
sveg grla pevali srpsku himnu **Boe pravde**. Onda je kralj ore stao pred narod i
uzvinuo:
**Engleska nee vratiti ma u korice, dok Srbija ne bude slobodna!**
Tom prilikom skupljeno je dosta pomoi za Srbiju. Prisutni su davali novac. Oni koji nisu
imali dovoljno novca kod sebe, skidali su skupoceni nakit i davali za Srbiju.
U znak priznanja za celokupni svoj rad, dr Nikolaj od arhiepiskopa kenterberijskog i vee
grupe najuglednijih Engleza, dobio je visoko odlikovanje, Naprsni krst sa Poveljom i

albumom. Povelja glasi:

**Poklon Naprsnog krsta preasnom ocu Nikolaju Velimiroviu, od najuvanijeg lorda
arhiepiskopa od Kenterberija i od nekoliko njegovih prijatelja u engleskoj crkvi; na
praznik Sv. Grigorija 1919. godine u Lambet palati, posle njegovog boravka u Engleskoj
za vreme velikog rata.
Preasnom Nikolaju Velimiroviu
Dragi moj brate, prijatelji koje ste stekli za vreme vaeg boravka u Engleskoj, ne mogu
da vas puste bez vidljivog znaka svog potovanja i ljubavi. Vi ste bili s nama tri godine u
najtraginije vreme koje je poznato u ljudskoj istoriji. Pozdravljamo vas srdano, kao i
vau mueniku otadbinu. Mi smo sreni to smo vas upoznali. Pozdravljamo vas kao
izaslanika srpske crkve naoj crkvi. Mi smo sa velikom radou sluali vau propoved jednog istog jevanelja, koje je upueno celom oveanstvu od jedinog Iskupitelja,
Gospoda naeg Isusa Hrista.
Naprsni krst koji Vam dajemo, jeste znak opte ljubavi koja nas vee u jedno i koja e,
kao to se mi nadamo i verujemo, u toku nastupajuih godina, ujedinjavati crkve i narode
celoga sveta.
Molimo Vas da Krst primite kao skroman znak uspomene na prole dane, koje ste proveli
meu nama, u nadi da ga nosite na dobro Srbije, hrianstva i celog sveta, i kao znak da
spasenje i jedinstvo moe da prui jedini Isus Hristos.
Ja sam Va pokorni brat i sluga u Gospodu Isusu Hristu - Randal...**
Ugledni engleski dravnik Lojd Dord, ministar rata i docnije predsednik vlade, koji se
zalagao za odlunije vojno angaovanje Engleske na kontinentu, ukljuujui i otvaranje
solunskog fronta, ocenjujui rad dr Nikolaja tokom njegove misije u Engleskoj i Americi,
u svojim memoarskim seanjima pie: **Svojim predanim i portvovanim radom, na
pridobijanju dobrovoljaca za solunski front, objanjavanjem pravedne borbe Srbije za
slobodu i ujedinjenje, dr Nikolaj je doprineo koliko jedna armija na frontu**.
EVROPSKA POMO
KRAJEM 1915. godine, kada je Nikolaj iz Amerike stigao u Englesku, situacija je
izgledala beznadena. Austrijska i nemaka propaganda, do te mere uspele su da
satanizuju Srbe i Srbiju, da se nije znalo kako i odakle poeti sa popravljanjem tog stanja.
Na frontu u Srbiji, situacija je bila jo tea. Srbija je kretala na albansku golgotu.
estitajui Boi svom prijatelju jeromonahu Nikolaju u Pitsburgu, Nikolaj iz Londona
pie:
**Javljam Vam se iz evropske Ponoi. Nigde ni zraka svetlosti. Sva je svetlost pobegla
sa zemlje na nebo, i jedino nam jo odozgo sija.
Na narod je na krst raspet potpuno.
Jedino je jo slobodna ova krvava gruda zemlje koja se nikad nije bila savila pod jaram
osvajaki - Crna Gora. No, dok Vi dobijete ovo pismo - ko zna kako e izgledati
promenljiva karta Balkana.
Pa, ipak mi, nejaki u svemu sada ovako, jaki smo u nadi i veri u skoro svanue Dana.
Ovo je zlo namenjeno samo ovom pokolenju, no ovo e biti dobro za sva budua. Kad
smo u tome jaki, budite i Vi, i hrabrite narod svoj oko sebe.**
MRAK PET VEKOVA
JEDNOM prilikom Srpski informacioni biro, uz pomo britanske vlade, organizovao je

dobrotvorno vee u jednoj ogromnoj pozorinoj dvorani u Londonu. Posle nekoliko

govornika, na binu je izaao Nikolaj.
- Ugasite svetlo! - uzviknuo je zapovedniki.
Dvorana je utonula u mrak. Mrtva tiina trajala je nekoliko sekundi, a onda poe agor,
koji se, kako minuti odmicahu, poe pretvarati u proteste i nezadovoljstvo. On je stajao
na bini nepomian kao spomenik.
- Upalite sijalice! - zau se njegov prodorni bas-bariton, kao rika lava kroz no.
Sijalice planue, publika se smiri i on nastavi:
- Evropo! Ne moe u mraku da izdri pet minuta. Moj narod ivi u mraku ropstva i
turskog zuluma pet vekova! Dolo je vreme da roblje raskiva okove. Dolo je vreme da
Evropa vrati deo duga Srbiji.
I ovoga puta prikupljeno je dosta pomoi naoj vojsci na frontu i narodu u Srbiji.
NA KRAJU PRISTANAK
10. jun 2003. 00:00 | Komentara: 0
Dugo se dr Nikolaj Velimirovi opirao izboru za vladiku, koji je najzad obavljen 25.
marta 1919. godine i to posle silnih ubeivanja vienijih ljudi iz crkvenih i politikih
krugova.
TOKOM boravka u Engleskoj, dr Nikolaj je putovao Evropom u Ameriku. U novembru
1915. godine, ponovo je boravio u Parizu desetak dana, radei za srpsku stvar. Tu se
sastao sa suprugom Nikole Paia a i sa kraljicom Natalijom Obrenovi, koje su u
Francuskoj obavljale svojevrsnu misiju za Srbiju. Tom prilikm molio je kraljicu da
otputuje u Rusiju i da tamo nastoji to vie zainteresovati Ruse za sudbinu Srbije.
Dr Nikolaj iz Engleske dri stalne veze sa Amerikom. Prati i stimulie akcije srpskih
organizacija sa druge strane Atlantika. Krajem 1915. godine, podstie Mihaila Pupina da
izda proglas svim Srbima u toj zemlji da, preko Narodne odbrane, poalju naoj vojsci na
solunski front **Boini darak** u paketima u vrednosti dva dolara: koulja, dva para
arapa, duvan, sapun, etkica za zube itd. Otpremljeno je 15.000 paketa. Za neto vie od
dve i po godine blagodarei zauzimanju dr Nikolaja iz Amerike u Srbiju je po pisanju
**Srpskog dnevnika** poslato vie od 1.000.000 dolara, i upueno na solunski front
preko 18.000 dobrovoljaca - Srba, Hrvata i Slovenaca. Najvei uspeh bio je to je za ideju
ujedinjenja pridobio hrvatske i slovenake svetenike rimokatolike crkve, dokazujui da
u buduoj dravi mogu iveti zajedno katolici i nekatolici.
Krajem 1917. godine, Nikolaj ponovo putuje u Ameriku. Srpsku misiju na Vaingtonskoj
eleznikoj stanici doekao je ministar spoljnih poslova Amerike, gospodin Lesing i
mnotvo naroda. Uoi Boia 24. decembra, misija je primljena u amerikom Senatu.
Predsednik Senata, u svom pozdravnom govoru, izrazio je nadu da e sadanji rad biti
krunisan osloboenjem i ujedinjenjem srpskog naroda.
Na Boi, misija je u drutvu ministra spoljnih poslova, poloila venac na grob Dorda
Vaingtona. Tom prilikom Lesing je uporedio tvorca i osnivaa amerikih sloboda sa
delom voda Karaora.
POVRATAK U ENGLESKU
IZ Amerike Nikolaj se ponovo vraa u Englesku, gde nastavlja svoju misiju. Za Engleze

on je bio mo pred ijom su se veliinom klanjali. Bio je ovaploenje jedne titanske

snage i sile, za koju su oni verovali da se nalazi u pravoslavnoj crkvi. NJihova
anglikanska crkva, imala je malo ivotnog soka. Iznutra razdeljena na mogobrojne sekte i
jeresi, spolja bez oslonca na neku jau crkvu, oseala je ivu potrebu da se ujedini,
naroito, sa pravoslavnom crkvom. I u to doba javio se Nikolaj. Englezi su bili
hipnotisani njime.
Pobede saveznikih armija na svim frontovima, doprinele su zavretku velikog rata. Naa
misija u Engleskoj privodila je kraju svoje aktivnosti, posle etvorogodinjeg napornog i
uspenog rada.
Iz Engleske Nikolaj se vratio u Srbiju. Stigao je u Beograd poetkom marta 1919. godine.
Jo od povratka sa studija, prieljkivalo se da bude izabran za vladiku. To je bila
jednoduna elja verujueg naroda u Srbiji, naroito Beograana. Beograd je pamtio
njegove zlatouste besede. NJegov prvi govor, na Svetog Stefana 1910. godine, u Sabornoj
crkvi, prerastao je u legendu. Nisu zaboravljeni govori u Balkanskim ratovima i njegovo
uee u njima.
Naroito je pamen i prepriavan govor koji je drao pred poetak rata 1914. godine, kod
stare bogoslovije, na mestu gde je danas francuska ambasada. Na okupu je bilo mnotvo
graana. Bili su prisutni predstavnici stranih drava, meu kojima ruski i austrijski
poslanik u Srbiji. Austrijski poslanik je demonstrativno napustio skup, zbog otrih rei o
politici Austrije na Balkanu, i prema Srbiji. Narod je cenio i Nikolajevo uee u prvim
borbenim redovima u bitkama za odbranu Beograda. Cenjen je njegov rad u Engleskoj i
Americi na pridobijanju saveznika na stranu Srbije.
Oekivalo se da e Nikolaj biti izabran za vladiku jo dok je bio u Rusiji, kada je biran
episkop za Niku eparhiju. Do izbora nije dolo iz neobjanjivih razloga. Zbog loih i
nesreenih prilika u crkvi, naroito meu viom jerarhijom, odbio je 1913. godine, da
bude biran za vladiku. Tada se naroito alio na neslogu srpskih arhijereja i njihovu
pripadnost pojedinim strankama koje su ih podravale.
U vreme Nikolajevog povratka iz Engleske, bilo je aktuelno pitanje izbora ikog
episkopa. Mitropolit Dimitrije pozvao je Nikolaja na razgovor i pokuavao da ga privoli
da se prihvati izbora. To je uinio i vladika timoki Melentije. Nikolaj nije dao pristanak.
Posle toga pozvao je Nikolaja i predsednik vlade Stojan Proti i pokuao da ga ubedi da
prihvati mitropolitov predlog, ali on nije udovoljio ni njegovoj elji. Posle toga, veliki
broj vienijih ljudi iz crkvenih i politikih krugova, uglavnom njegovih prijatelja,
ubeivali su se i molili Nikolaja da se prihvati izbora za episkopa.
Nikolaj je sluao molbe i ubeivanja strpljivo i paljivo, po obiaju pognute glave, pa bi
ponekad rekao: **Da, da, tako je, brao i gospodo, po vaem miljenju samo Nikolaj
treba da bude vladika i sve e biti u redu. utke prelazite preko drugih, mnogo vanijih i
pretenijih potreba i stvari u crkvi, o kojima treba misliti i raditi na njihovom
popravljanju**.
Ipak, raunajui da e kao vladika vie moi da uini za svoju crkvu, on je pristao na
izbor. Arhijerejski sabor izabrao ga je za vladiku 25. marta 1919. godine.
USTOLIENJE U AKU
VEST o izboru prenele su sve novine. Radost svih prijatelja crkve i vernika bila je velika.
Mnogi su u tome gledali prelomni trenutak u ivotu i istoriji srpske crkve. Izborom su
naroito bili obradovani intelektualni krugovi naklonjeni crkvi. Sveana hirotonija

(proizvoenja u in episkpa) zakazana je za 18. maj.

Tog dana, na itav sat pre poetka slube, poele su stizati u beogradsku Sabornu crkvu i
portu kolone pobonog sveta. Crkva je bila dupke puna. Svi su ekali momenat kada e
Nikolaj, kao novi vladika, izgovoriti svoju pristupnu besedu. Kada je iz ruku mitropolita
Dimitrija primio ezal, kao simbol ahrijerejske vlasti i dostojanstva, izaao je na amvon u
novim zlatkotkanim odedama (poklon prijatelja iz Engleske) i izgovorio svoju
propoved, silnu kao i uvek.
Taj govor bio je program njegovog budueg vladianskog rada. Pomenuo je tri izvora iz
kojih e crpeti snagu u radu: Jevanelje, istoriju i tradiciju svetosavske ike eparhije. Na
kraju je rekao:
**Brao i sestre! Neki e vas uiti da je ovek postao od majmuna. Ja u vas uiti da su i
majmun, i crv, i ovek postali od Boga. I pri svemu tome, kako esto biva da ovek gazi
dublje po grehu nego majmun i crv, njemu je dodeljeno osobito dostojanstvo i mogunost
da se digne u visine nebeske. Kadar je da dostigne savrenstvo i da se ugleda na anela,
na svoju stariju i savreniju brau. Ali, ako moje rei ne budu kadre, u srcima ljudi
zapaliti oganj, vere i uneti toplinu u njihove due, zata je onda ovo arhijerejsko odelo na
meni. Nee li praporci na mojim odedama samo prazno zveketati i odavati besciljan i
tup zvuk...**
Mesec dana posle hirotonije u Beogradu, 25. juna 1919. godine, zakazano je sveano
ustolienje na tron episkopa ikih. Sedite ike eparhije bilo je tada u aku. Ogromno
mnotvo sveta aka i okoline, uoi tog dana, izalo je do mosta na Moravi da doeka
novog vladiku. Stigao je u pola est uvee. Na ulasku u grad pozdravio ga je predsednik
optine Jovan Mihailovi. U govoru je posebno istaknuta vladikina aktivnost u Evropi i
Americi.
Kroz ogroman palir aka i omladine, koji su cveem posipali put kuda je prolazio, stigao
je u aansku Sabornu crkvu gde je izvren sveani in uvoenja u tron ikih episkopa.
Kraljev ukaz o postavljenju proitao je ministar vera Tugomir Alaunovi, a gramatu
Arhijerejskog sabora - prota Mihailo Popovi. U aanskom hotelu **Krin**, prireen je
uvee sveani banket.
Na banketu vladika je odrao svoj pozdravni govor koji je pozdravljen ovacijama i
klicanjem kralju Petru i novoj dravi Jugoslaviji.
Posle slavljenikovog govora, narodu se obratio prof. Mihailo Pupin, koji je vladiku
dopratio iz Beograda. Pupin je govorio o veri Amerikanaca u Boga i njihovom divljenju
Srbiji i srpskom narodu u poslednjem ratu, to je zasluga vladike Nikolaja.
Sutradan je u aanskoj crkvi bila prva sveana arhijerejska liturgija novog vladike. Hor
aanskih aka pevao je sa galerije, a crkva je bila prepuna naroda. Vladika je odrao
besedu kakva se do tada nije ula u aanskom hramu. Od tada, niu se besedniki biseri
u ikoj eparhiji, kakvih nije bilo ni od vremena Svetog Save.
im je stupio na duost ikog episkopa Nikolaj je pokrenuo brojne aktivnsoti u Eparhiji.
Dotle ustajali i umali crkveni ivot, postaje iv i dinamian. Krenuo je da poseuje sela i
gradove, da slui i propoveda poduavajui narod veri. Doekivan je svuda sa
oduevljenjem i potovanjem. Odmah je pokrenut eparhijski list **Pregled**, koji je
imao informativno-vaspitni karakter. Donosio je vesti iz ivota Eparhije i tampao
vladikine tekstove versko-poune sadrine. Zaveo je praksu da se, za svaki vei praznik,
naroito za Boi i Vaskrs, obrati pastirskom poslanicom narodu svoje eparhije. Sve te
poslanice tampala je i donosila tampa irom Srbije, naroito prestoniki dnevni listovi.

PRAVI PATRIOTIZAM
PATRIOTIZAM je neznaboaka re, i bukvalno oznaava ljubav prema zemlji svojih
otaca. Interesantno je, da od svih hrianskih naroda, ini mi se, jedino Srbi imaju za
patriotizam re rodoljublje, koja je po smislu blia hrianstvu. Jer, jedna je stvar voleti
svoju zemlju a druga voleti svoj rod, to jest ljude bliske sebi po raznim osobinama i
oznakama. Rodoljublje znai ogranieno ovekoljublje; ono nije u punoj meri hriansko
ovekoljublje, ali s druge strane nije ni zemljoljublje.
Pravo rodoljublje je kola za iroko hriansko ovekoljublje. Mi se moramo kolovati
prvo da volimo blinje, da bismo se docnije nauili voleti i dalje. Naalost, rodoljublje u
Evropi danas vie dolazi do negativna izraza nego do pozitivna, tj. vie se izraava
mrnjom prema susednim narodima nego ljubalju prema svom sopstvenom. Pravo
rodoljublje ne ukljuuje ni malo mrnje prema susednom narodu. Nije najvei rodoljub
francuski onaj koji najvie mrzi Nemce, ni japanski onaj ko najvie mrzi Amerikance.
Rodoljublje treba ceniti po veliini ljubavi a ne po veliini mrnje, inae promaava cilj, i
obraa se u mrani ovinizam, teku bolest Evropljana kojoj se Azijati rugaju.
Znaj, mladi ovee, da tvoj narod s pravom oekuje tvoju ljubav prema njemu. Ne
zaboravi ni svoj dug blagodarnosti prema narodu, kroz iji si jezik, obiaj, ustanove i
iskustvo i ti doao do individualnog izraza kao oveija linost. No, ne zaboravi, s druge
strane, da je tvoj narod samo jedna grana na drvetu oveijeg roda, na drvetu koje je
jedna i ista Ruka posadila. Ta ruka dri sunce, kojim obasjava celo drvo, oekujui od
svake grane plod svoj i vreme svoje.
PESMA BOGU LJUBOSTINJI
11. jun 2003. 00:00 | Komentara: 0
Vladiini zapisi o posetama srpskim svetinjama obiluju zanimljivim zapaanjima i
lucidnim komentarima, pa je manastir LJubostinju nazvao
U VLADIINOJ pismenoj zaostavtini ostali su zapisi o poseti pojedinim crkvama i
manastirima eparhije, pod naslovom **Tamo amo po eparhiji**. Zapisi obiluju
interesantnim zapaanjima i lucidnim komentarima.
Posle posete manastiru LJubostinja, zapisao je: **LJubostinja, odmor dui! Najlepa
pesma Bogu ispevana na srpskoj zemlji! Koliko robovanja i koliko slobode ona je
doivela i nadivela, pa ipak stoji uvek lepa, ista, devianska, kao i prvih dana, kada je
svetla carica etala u crnini oko nje na tihoj meseini, molei se Bogu za kosovske rtve.
LJubostinjska uma kao bosiljak, bezduno satrvena od **kulturnih** Nemaca. Svako,
ko ima due, mora biti duboko potresen i na molitvu trgnut, kada samo baci pogled na
velianstvenu crkvu Lazareve gospoe...**
U Trsteniku zapisuje: **Najlepa parohijska crkva u celoj eparhiji. Jasan dokaz
pobonosti malog grada Trstenika. Crkva im moe biti ponos i dika. Bili bi jo sreniji da
se mogu podiiti slonim svetenicima. Jedan graanin kae: *Ne idem u crkvu deset
godina, zbog svae svetenika!* Grei, brate! Ne ide se u crkvu radi svetenika ve zbog
Boga i svoje due. Svetenik je grean ovek kao i ti, i odgovarae Bogu za svoju
slubu.**
Interesantan je zapis iz Zablaa: **Hram u najalosnijem stanju. Naravno, nije zidan od

Rada Neimara, ija nijedna crkva nije prepukla za 50 godina, no od novih majstora, ije
graevine pucaju za njihovog ivota. Stari majstori prieivali su se pre graenja, a novi
sa svakom ciglom uziuju u hram po jednu krupnu psovku. Ta psovka i cigla ne dre se
nikako zajedno, gospodo neimari! Moglo bi im se savetovati da crkve zidaju dalje od
druma, da ne pada po njima praina i da se rabadujske psovke ne meaju sa molitvom
svetenika pri svetom putiru. Da je mudro zidati hram ukraj druma, zidali bi tako
Nemanjii, ljudi mudriji od nas sadanjih...**
U MISIJAMA CRKVE
ZBOG velikog ugleda u celom pravoslavnom i hrianskom svetu i zbog znanja nekoliko
jezika, vladika je bio lan raznih delegacija Srpske crkve koje su uestvovale na
mnogobrojnim crkvenim i mirovnim konferencijama posle rata. U maju 1920. godine, bio
je u Atini i Carigradu na jednoj crkvenoj pravoslavnoj konferenciji koja se bavila drugim
svetenikim brakom. Povodom boravka u Carigradu, vladika je zapisao:
**Kada sam u toku rata bio u Londonu, progonila me jedna gospoa, grafolog, da joj
napiem nekakav tekst kako bi proitala moju sudbinu iz rukopisa. Odbio sam i rekao da
u to ne verujem. Meutim, ona je bila uporna. Da bih se otarasio te uporne ene, uzeo
sam hartiju i napisao nekoliko rei. Jednoga dana, dosta vremena posle toga, dobijem od
nje jedno veoma opirno pismo. Predviala mi je dve stvari: Prvo, da u doi u jednu
zemlju i da neu znati nijedne rei toga naroda, a drugo, da neu umreti u svojoj zemlji.
Ja se nasmejem na to, kao na obinu vradbinu i lakrdiju. Jer, koja je to zemlja, mislio
sam, u koju mogu doi, a ne znati jezik, jer sam govorio sve svetske jezike. to se tie
smrti, raunao sam, svuda je zemlja Gospodnja, svejedno gde u umreti.
Meutim, 1921. godine, doem kao lan delegacije u Carigrad. Nisam znao ni rei
turskog ni grkog jezika. Setim se one ene grafologa iz Londona. Tada ponem
razmiljati i o drugom predvianju, da neu umreti u Srbiji.** (Vladika je umro u
Americi 1956.)
Pred kraj 1920. godine, 12. decembra, vladika odlazi, kao lan jedne misije, u London,
gde ostaje do kraja januara. Tom prilikom proglaen je za poasnog doktora tamonjeg
univerziteta. in proglaenja bio je veoma svean.
Sveti arhijerejski sabor Srpske crkve, na decembarskom zasedanju 1920. godine,
premestio je vladiku Nikolaja iz ike eparhije u Ohrid, za episkopa Ohridske eparhije. I
u ovom premetaju se ogleda promisao Boja, jer je vladika roen na Dan svetog Nauma
ohridskog 23. decembra.
Kao iki episkop proveo je tano 18 meseci - od juna 1919. do decembra 1920. godine.
Vladika Nikolaj nije odmah otiao na novu eparhiju. Neto ranije, stigao je poziv od
Federalnog odbora hrianskih crkava u Americi, da doe u Ameriku, da tamo organizuje
Srpsku crkvu i dri predavanja na amerikim univerzitetima i koledima. Poziv je
potpisalo nekoliko profesora Kolumbija univerziteta, na elu sa Mihailom Puninom,
predsednici mnogobrojnih humanitarnih organizacija, dejih fondova, diplomata i
uglednih linosti amerikog javnog i kulturnog ivota.
Iz Londona, gde se nalazio u misiji nae crkve, krajem januara 1921. godine, Nikolaj
kree u Ameriku. est meseci proveo je u ovoj zemlji, neumorno radei dan i no. Posetio
je sve srpske kolonije, crkve i parohije. Odrao je 140 predavanja i beseda u
najpoznatijim amrikim univerzitetima i katedralama, kao i u manjim parohijama i
crkvenim optinama. Gde god je dolazio, priman je sa srdanom toplinom i ljubavlju. U

jednom svom predavanju na Kolumbija univerzitetu, 8. februara 1921. godine, pred

nekoliko hiljada studenata, Nikolaj je govorio, kao pie **NJujork tajms**, o uzrocima
prologa rata i buduih neizbenih sukoba.
**Evropski univerziteti stvorili su intelektualni stale koji priznaje samo materijalne
vrednosti. To je odvelo Evropu u Prvi, a uskoro e je odvesti i Drugi svetski rat, koji e
biti suroviji i krvaviji od svih do sada. Srbija je sada u takvom stanju da ne moe da se
oporavi, jer cela Evropa je bolesna.**
Na kraju ovoga lanka novinar ovog uglednog lista naziva Nikolaja **novim prorokom
Isaijom**.
PAKOSNICI I BEOGRADU
U JEDNOM visokotiranom **NJujorkom veernjem listu**, Nikolaj iznosi svoje
utiske o Americi: **Amerika je Trea internacionala. Prva internacionala bio je Rim, koji
je predstavljao sistem podjarmljivanja i eksploatacije. Druga internacionala bila je
kvazihrianska Evropa. Rei su joj bile Hristove, ali su dela sledila zakon Rima.
Amerika e uspeti, ako ne ponovi greke evropske istorije. Poto nije ni Istok ni Zapad,
Amerika e objediniti u sebi uzviena oseanja, intelekt i snagu volje. Svetlost Istoka i
svetlost Zapada, zaustavie se u zenitu nad kontinentom koji lei izmeu Istoka i
Zapada.**
obzirom na to da je na delu dokazivao ono to je propovedao, kao pravi svedok
pravoslavlja, prihvatio je poziv afriko-amerike crkvene optine da poseti episkopalnu
crkvu svetog Filipa u Harlemu, i da odri predavanje. Na prvi dan naeg Uskrsa, u 8 sati
uvee, bilo je zakazano predavanje. Vie od 500 crnaca i crnkinja okupio se u crkvi. Pre
nego to e poeti predavanje i crkvena sluba, 40 aka ulo je u crkvu, nosei visoko
uzdignute zastave, ameriku i srpsku.
Kada je sluba zavrena, svetanik je predstavio Vladiku Nikolaja kao najveeg sina
junae Srbije, koji je poznat u celom svetu. Onda su aci svim prisutnim podelili tekst sa
notama srpske himne **Boe, pravde** na engleskom. Vladika je odrao predavanje o
ljubavi prema blinjima, koja treba da vee sve narode i da se manifestuje u
ravnopravnosti svih rasa. Govor je uinio neobian utisak. Cela crkva je ustala, i iz 1.500
grla zaorila se srpska himna uz zvuke muzike.
Izveta **Srpskog dnevnika**, svoj tekst zavrava reima:
**Da li ste u snu mogli zamisliti da e ikad deca Hamovog stabla pevati srpsku himnu i
moliti se Bogu za srpskog kralja i srpski narod?
Da li ste ikad mogli verovati da e se pod nepobednim srpskim barjakom skupljati sinovi
arke Afrike i nositi ga u najveoj varoi staroga i novoga sveta?
Da li ste mogli i zamisliti da e jedan narod znatan u prolosti sa ushienjem doekati
srpskog vladiku, pozvati ga da propoveda i besedi, i da vie veruje njegovim reima nego
svim dosadanjim propovednicima i reformatorima?**
U Beogradu je, naalost, bilo ljudi koi su sa mrnjom i zaviu gledali na njegov odlazak
u London. Poto je njegova misija bila i politika, dobio je iz dravne kase 30.000
franaka za put. Zavist se pojaala kada je produio iz Londona u Ameriku. U listu
**Beogradski dnevnik** izaao je podui lanak na prvoj strani gde je napadnut da se
**ee i provodi, troei dravni, i ratom osiromaenog naroda, novac**. Neki su ga, u
novinara, podrugljivo nazivali **crnaki Mesija**.
Kada se vratio sa puta podneo je izvetaj o trokovima. Nije potroio **narodno blago**,

ak nijedan dinar. ek koji je dobio za put od 30.000 franaka, razmenio je i podelio

naim studentima: 5.000 franaka dao je studentima u Londonu, 5.000 studentima u
Parizu, a 5.000 je poslao srpskim studentima u Atini. Polovinu novca, 15.000 franaka,
vratio je Ministarstvu finansija o emu je sauvan dokumenat do danas.
SRPSKI NACIONALIZAM
ta je to srpski nacionalizam?
To je ram, u kome je ikona Hristova,
To je dom, u kome je Hristos domain.
To je brak, kome je Hristos blagoslovitelj.
To je selo i grad, u kome je Hristos naelnik.
To je drava, u kojoj je Hristos car.
To je umetnost, u kojoj je Hristos arobnost.
To je kola, u kojoj je Hristos uitelj.
To je crkva, u kojoj je Hristos prosvetenik.
To je borba, u kojoj je Hristos vojskovoa.
To je stradanje, u kome je Hristos glavni stradalnik.
To je muka, gde se Hristos mui kroz nevinu decu.
To je mrak, u kome je Hristos jedina svea.
To je robovanje, koje je izdrljivo samo sa Hristom.
To je ustanak protiv nepravde, sa barjakom Hristovim.
To je pobeda sa pevanjem: Hristos voskrese!
To je pesma koja Hristovo ime slavi.
To je veselje, gde aneli Hristovi sa ljudima igraju.
ta je to srpski nacionalizam?
To je tkivo istorije srpskog naroda kome je osnova Hristos, a potka sveci i svetiteljke i
junaci i muenici Hristovi.
To je molitva do poslednje suze i poslednje kapi znoja.
To je post dokle oi ne postanu dva puta vee.
To je rtvovanje za Hrista svega imanja i sebe sama.
To je snena istota i devianstvu i anelska vernost u braku Hrista radi.
To je srea u samoi, srea u braku, srea u drutvu, srea u pobratimstvu, srea u kolibi i
na prestolu, srea u oba sveta, u ime Hrista Boga.
Evo zbog ega je reeno da je teko biti Srbin. A to je reeno komijama srpskim i
izdajnicima srpskim kojima je nacionalizam ram, u koji oni stavljaju drugu sliku koju im
protivnici Hristovi gurnu u ruke.
OSTAVKA NIJE PRIHVAENA
12. jun 2003. 00:00 | Komentara: 0
Nekoliko meseci posle dolaska u Ohrid 21. jula 1921. vladika Nikolaj podneo je ostavku
Arhijerejskom saboru, u kojoj pie da je mislio da Crkvi moe vie da koristi sa nieg
jerahijskog poloaja.
PO povratku iz Amerike, vladiku Nikolaja ekala je nova dunost u Crkvi. Kao lan
Sinoda, morao je ostati izvesno vreme u Beogradu. Konano, 21. jula 1921. kree u svoju

novu rezidenciju u Ohrid, i to bez pratnje i bez ustolienja. Bilo je planirano da se u

Ohridu sagradi novi vladianski dvor od tri sprata. On je naredio da se gradi skromniji
konak sa jednim spratom.
Posle nekoliko meseci na dunosti episkopa ohridskog, Nikolaj podnosi pismenu ostavku
Arhijerejskom saboru, koja sama sobom mnogo kazuje o prilikama u Crkvi i ona glasi:
**Izabran sam za episkopa 1919. savreno protiv svoje volje. Crkva u Srbiji bila je tada u
tekoj krizi. Imala je samo dva episkopa. Govorilo mi se da se primim episkopstva, ma i
privremeno, samo *da spasem situaciju* i da pomognem *organizovanju Crkve*.
Ja sam, pak, oseao, da mogu Crkvi mnogo vie koristiti iz manjeg jerarhijskog poloaja,
nego iz vieg. Ovo se potpuno otkrilo za poslednje dve i po godine dana. Narod
unesreen i zbunjen ratom traio je duhovno-moralnu direktivu, no, niko iz vie jerarhije,
pa ni ja, nismo mu mogli pomoi, budui visokim poloajem odeljeni i udaljeni od njega.
Kao lan Arhijerejskog sabora, pak, u kome mnogi lini i provincijalni motivi i
usporavaju i odlau reenje glavnoj stvari u Crkvi, ja sam se pokazao takoe nemoan i
beskoristan.
Zato molim Sveti arhijerejski sabor da me izvoli razreiti dunosti eparhijskog arhijereja,
s kojom je vezana teka dunost lanstva u Saboru, ili, da mi poveri drugo neko polje
rada (kao unutarnje misionarenje vere u narodu) ili da mi dozvoli da se mogu u nekom
manastiru predati iskljuivo duhovno-moralnom ivotu, za kojim moja dua oduvek
ezne.
Kolenopreklono molim da Sveti arhijerejski sabor uvai ovu moju molbu, a ja se nadam,
da u u Svetoj Crkvi moi na drugi nain vie koristiti.
8. novembra 1921. u Sr. Karlovcima
Nikolaj, episkop ohridski**
ISKLJUIVO RUKOM
ARHIJEREJSKI sabor Srpske crkve nije prihvatio ostavku. Doneta je odluka da se
vladika Nikolaj **umoli da odustane s obzirom na teke prilike u Crkvi**.
Tokom svog boravka u Americi, pored nacionalnog rada, Nikolaj je nastojao da
organizuje i crkveni ivot meu Srbima. Ameriki Srbi bili su pod eparhijskom
jurisdikcijom Ruske pravoslavne crkve. Nikolaj je predloio Arhijerejskom saboru da se
u ovoj prekookeanskoj zemlji formira eparhija Srpske crkve.
Sabor je prihvatio ovaj predlog i 1921. godine, u jesen, formirana je eparhija i za prvog
episkopa amerikog postavljen je Nikolaj. Zbog obaveza u Ohridu i uea u
mnogobrojnim crkvenim misijama, nije uspeo da kao administrator ove parhije, poseti
Ameriku.
Upravljao je i komunicirao potom i putem poruka preko uglednih linosti koje su
putovale u ovu zemlju. Krajem 1923. godine Nikolaj je razeren ove dunosti. Postavljen
je novi vladika za Ameriku.
Posle estih putovanja po svetu, mnogobrojnih dravnih, nacionalnih i crkvenih misija,
Nikolaj se konano skrasio u Ohridu. Bio je eljan duhovnog mira i podviga. eznuo je
da se vrati pisanju i misionarenju u narodu. Drevni Ohrid sa svojim svetinjama i estiti
narod makedonskog juga, bili su bogomdani za veliki poetak Nikolajevog duhovnog
stvaralatva.
Grad Ohrid, u vreme Nikolajevog dolaska, bio je jedna mala kasaba, bez struje, kaldrme i
bez ikakvog urbanog i gradskog izgleda. Budui, grad muzej, sa poznatom crkvom

svetog Klimenta i znamenitom crkvom svete Sofije, bio je poseivan mnogobrojnim

turistima iz zemlje i inostranstva.
Dolaskom Nikolaja poeli su dolaziti njegovi prijatelji iz Evrope i Amerike. Meu
turistima bilo je novinara, diplomata, fotoreportera i snimatelja, koji su pisali o lepotama i
znamenitostima Ohrida irom sveta.
Tako se Ohrid naao na prvim stranama poznatih svetskih listova kao svojevrsna
turistika atrakcija. To je uzelo toliko maha, da je Nikolaj morao povesti akciju da se grad
zatiti od te navale. Jer, turisti su donosili zapadnjaki duh ivota, koji je ve uveliko bio
zaraen nemoralom i bezbotvom.
Veinu slobodnog vremena vladika Nikolaj je koristio za molitvu i rad. Osobito je mnogo
vremena provodio u pisanju. Spavao je najvie etiri sata dnevno. Obino je odlazio na
poinak oko ponoi. Ustajao je u etiri, obavljao kune molive a onda odlazio u crkvu, na
jutrenje, koje je veoma rano poinjalo. Potom se vraao u svoju radnu sobu i satima
neumorno itao i pisao.
Ohridska eparhija bila je mala, sa tridesetak estitih svetenika, jedva pismenih, koji su
pored svetenikih dunosti radili na svom imanju. U crkvenom ivotu nije bilo nikakvih
problema i trzavica. To je vladici omoguilo da se okrene svom linom radu i molitvi.
Iskljuivo je pisao rukom. Nikada nije upotrebljavao pisau mainu. **Maina nema
duu**, govorio je prijateljima koji su mu poklanjali pisae maine i ubeivali ga da je sa
njima bre i lake pisati. Rukopis njegov bio je jasan i itak. Kad je napisao knjigu
**Ohridski prolog** (vie od hiljadu stranica rukopisa) predao je materijal tamparima.
Slovoslagai se nisu lako snalazili, jer je rukopis sastavljen iz nekoliko delova i
poglavlja, rasporeen teolokom logikom. Kada mu je javljeno da slaganje teksta teko
ide, otiao je u tampariju, uzeo rukopis i sve ponovo rukom prepisao.
Tekstove za mesec januar pisao je na papiru plave boje, februar ute, mart zelene i tako
redom za celu godinu. Nije imao sekretara ni pomonika. Sasvim je jasno, da je Nikolaj
bio duboko svestan svog ogromnog dara za pisanje, koga je dobio od Boga, i trudio se da
taj **jevanelski talent** to vie umnoi. Po miljenju mnogih knjievnih kritiara,
naih i evropskih, on je bio apsolutni knjievni talenat.
RADIKALNI PREOKRET
OD velikog novanog kredita, koji je Ohrid dobio od vlade Kraljevine Jugoslavije,
vladika je izdvojio deo novca i u manastiru svetog Nauma sagradio velianstveni pirg
koji je dominirao Ohridskim jezerom i video se iz Ohrida. Na vrhu pirga, na celom
prostoru napravljena je biblioteka, koja je bila sa svih strana zastakljena i osvetljena.
NJegov episkopski konak imao je jedan prostran balkon sa koga se video ceo Ohrid sa
jezerom. Letnjih meseci iznosio je tu svoj krevet i spavao. Sa tog balkona gledao je
nebesko plavetnilo ohridskih noi, sozercavajui Boga, koji mu se iz svemirskih dubina i
irina obraao: **Saznaj me ako moe, poznaj me ako moe, izmeri me ako moe**.
Tako je razgovarao sa Bogom u prekrasnim ohridskim noima, obasjanim meseinom.
Od ribara sa Ohridskog jezera, esto je zakupljivao amac, stavljao na njega krov,
nametao poseljinu i tu provodio celu no. amdije su polako veslale, a on je sedeo na
amcu, razmiljao ili spavao. To je inio veoma esto, naroito uoi nekih crkvenih
sveanosti u svetom Naumu. Polazio je uvee amcem iz Ohrida, a osvitao u manastiru,
na drugoj strani jezera.
Na svetonaumskom pirgu, na balkonu konaka i na obalama Ohridskog jezera, zainjala se

i raala najvea dela srpske i hrianske duhovnosti: **Molitve na jezeru** (1922),

**Nove besede nad Gorom** (1922), **Misli o dobru i zlu** (1923), **Omilije**
(1925), **Rat i Biblija** (1931), **Vera obrazovanih ljudi** (1931), **Simboli i
signali** (1932), **Carev zavet** (1933), **Duhovna lira** (1934).
Pored ovih znamenitih dela, pisao je i saraivao u mnogobrojnim crkvenim i svetovnim
listovima i asopisima u zemlji i svetu. Jedan njegov tekst pronaen je, nedavno, u
jednom ribarskom listu na Cejlonu.
Ohrid je vladiku Nikolaja pribliio Grkoj, naroito Svetoj gori. Doao je u neposredni
dodir sa istonom bogoslovskom misli i poeo strasno da ita i prouava svetootaku
literaturu. Nastaje radikalni preokret u njegovom ivotu. U ponornim dubinama njegovog
genija stvorena je lucidna simbioza zapadnog intelektualca i mislioca, i istonjakog
askete, duhovnika i podvinika. Do kraja ivota, u spektrumu njegove linosti, savreno
je funkcionisao taj sreni spoj zapadnjake pragmatinosti i istonjake kontemplacije.
Svake godine po nekoliko puta poseivao je Svetu goru. Pohodio je poznate manastire i
isposnice. Zadravao se u dugim razgovorima sa atoskim otelnicima i peternicima. Iz
Svete gore, vraao se sa itavim sveskama zapisanih razgovora sa pustinjacima. Veliko
duhovno iskustvo svetogorskih duhovnika preraivao je u mistinim dubinama svoga
duhovnog bia i stvarao velika knjievna i duhovna dela. Postao je poznat i omiljen meu
svetogorcima, inae rezervisanim i nepoverljivim prema strancima.
KROZ OHRID NA MAGARCU
JEDNOGA leta, usred vrelog i sparnog dana, vladika uzjae neko sipljivo magare i krene
kroz centar Ohrida. Obuen u neku staru iskrpljenu mantiju, bos i gologlav, razbaruene
kose i brade, poluzatvorenih oiju i pognute glave, klimao je tako gradskim trgom i
vanijim ulicama.
Ohrid pun naroda, poto je bio pazarni dan. LJudi su sa zaprepaenjem gledali i udili
se. Meutim, niko nije prilazio da zaustavi magare ili neto pita. apatom su govorili:
**Poludeo Nikolaj! Mislio, itao, pisao i poludeo!**
Sutradan, prepuna crkva svetog Nauma. Narod pristie u kolonama. On slui slubu kao i
obino. Po zavretku slube, stao pred narod i poeo:
- Jeste li doli da vidite **ludog Nikolaja** i ludost njegovu? U davna vremena govorio
je apostol Pavle svojim savremenicima: **Svima sam bio sve, samo da bih koga zadobio
za Hrista!** Ovo sam ja, brao i sestre, uinio iz alosti i tuge zbog vas. Poeli ste sve
ree dolaziti u crkvu, a sve ee govoriti o modi, luksuzu, provodu i nemoralu. To su sve
trenutne i lane senke ovoga prolaznog sveta, drite se svoje crkve i uvajte istotu svoje
due, kao najvee blago i najveu svetinju.
ZA SVAKOG VREME I SRCE
13. jun 2003. 00:00 | Komentara: 0
Ohriani su veoma voleli Nikolaja, narod mu je prilazio sa velikim poverenjem, a vladika
je njihove albe na vlast primao k znanju, proveravao i intervenisao, titei sirotinju,
kojoj je podelio i sve pare od izdavaa.
GRAD Ohrid naikan je crkvama, kao nebo zvezdama. U vladiino vreme, bilo ih je
etrdeset. Najznaajnije su bile svetog Klimenta, svete Sofije, Sveti Jovan Kaneo,

presvete Bogorodice Kamenske, svetog Nikole, zvana erakomija, svetog ora itd. Nije
bilo potrebe da se grade novi hramovi. Popravljene su i odravane postojee i u njima se
redovno odravala bogosluenja.
Pored visokog pirga u Svetom Naumu i zgrade Mitropolije, Nikolaj je podigao
monumentalnu zvonaru kod crkve svetog Klimenta. Inae, ova crkva, mati svih ohridskih
crkava, nije imala zvonik. U toku rata, slavni naunik Mihailo Pupin zavetuje se pred
vladikom da e, ako Ohrid bude u sastavu nove drave junih Slovena, pokloniti Ohridu
jedno veliko zvono.
Odrao je re. U Ohrid je dopremljeno zvono teine 2.223 kilograma. Vladika je sagradio
zvonik i montirao zvono. Veleglasni zvon ovog kolosa razlegao se nedeljom i praznikom
ohridskom kotlinom i postao simbol toga grada.
Vladika Nikolaj prokrstario je ceo svet raznim povodima. Ni za jedno mesto nije bio
toliko vezan kao za Ohrid. Ovaj grad postao je njegov duhovni Vitlejem i Nazaret. Po
ovom gradu Nikolaja su zvali: ohridski pustinjak, ohridski mudrac, ohridski besednik,
ohridski molitvenik, ohridski ispovednik itd. Voleo je taj grad ne zbog nacionalnih boja,
ve kao grad Boji, grad svetitelja, hramova, grad prve pismenosti i kulture koja se
nastavlja u Rakoj za vreme Svetoga Save.
Ohriani su voleli Nikolaja. Narod mu je prilazio sa velikim poverenjem, i nije se
ustruavao da se poali na svoje kmetove, andarme, umare, naelnike... Nikolaj je to
primao k znanju i srcu, proveravao i intervenisao titei sirotinju. Zato je bio veoma
popularan. Kada bi prolazio arijom, zanatlije bi ostavljale alat i muterije, da pritre za
blagoslov i da mu poljube ruku.
Nevoljnici su dolazili kod njega u svako doba. **Kod njega nije bilo ni najavljivanja, ni
audijencije, ulazilo se kao u vodenicu...**
PRIJATELJ PTICA I SIROTINJE
U OHRIDU je bilo dosta ptica, naroito galebova i gavranova. U odreeno vreme sletala
su itava jata pod Nikolajev prozor da ih nahrani. Kada je etao kroz varo, jedan gavran
pratio ga je u stopu i skakutao oko njega. Govorio je da su gavrani mudre i dobre,
**monake ptice**. Ovu, inae, u naem narodu nepopularnu pticu **zloslutnicu** on je
uveo u literaturu u legendi o **Anandi vran-gavranu**, u svom poetskom delu **Rei o
Sveoveku**.
Vladika je posebno brinuo o sirotinji, koje je u Ohridu bilo mnogo. Jedan ugledni
novinar, koji je posetio Ohrid, objavio je opirnu reportau u kojoj, izmeu ostalog, pie i
ovo:
**Bio sam iznenaen kako su bili obueni Cigani, Ciganke i njihova deca. Odeveni su
bili u neke svilene haljine sa cvetovima, u crvene sobne halate, u skupocenu odeu sa
ipkom itd. Izgledalo je da su opljakali neki robni magazin. ene su imale earpe od fine
svile, starci paradne oficirske mundire i drugu odeu - itava maskarada tog sveta koji,
inae, voli arenilo.
Na moje uenje ta se zbiva, hotelijer mi je rekao da su tu, nedavno, bile neke dve
*lude* Amerikanke, pa videvi da je svet oskudno odeven kritikovale su upravu varoi i
dravu.**
Vladika im je tada rekao: **Odenite ih vi u ime Hrista, kupite u Americi onu robu to je
namenjena preradi i poaljite.**
Posle nekoliko meseci stigao je veliki tovar razne odee. Sirotinja e imati odela za

nekoliko godina.
Celu svoju platu, sav novac koji dobija od izdavaa, kao autorski honorar za svoje
visokotirane knjige, delio je sirotinji. NJegova nesebinost bila je poslovina meu
njegovim savremenicima. Kada je umro, u njegovoj zaostavtini nije naeno prebijene
pare.
Ostali su rukopisi njegovih dela, jedna obina pastirska frula i prosta seoska arenica,
tkana rukom njegove majke, koju je sa sobom nosio kao dragu uspomenu, i njom se u
hladnim zimskim noima pokrivao.
Posle donoenja novog Ustava srpske crkve 1931. godine, stvorena je Ohridsko-bitoljska
eparhija, sa seditem u Bitolju. Za episkopa nove eparhije izabran je vladika Nikolaj.
Podruje ove eparhije bilo je mnogo vee, a Ohrid je postao samo jedno arhijerejsko
namesnitvo. Vladika se morao preseliti u Bitolj, gde je proveo est godina.
Bitoljski period vladiinog ivota karakterie socijalna i humanitarna delatnost. Bitolj je
bio veliki grad, ali grad sirotinje i bede. Naroito se odlikovao velikim brojem jevrejske
sirotinje. Nigde se nije moglo nai toliko nosaa Jevreja kao u Bitolju. Istina, imao je i
jedan broj bogatih Jevreja, ali su od njih bili dosta bogatiji Cincari i Grci, koji su vetiji u
trgovini. Najsiromaniji su bili turski Cigani.
Kada je kao episkop stigao u Bitolj i video toliku sirotinju, naroito decu, vladiku je to
toliko potreslo, da noima nije spavao. Po svedoenju njegovog sinovca Jovana
Velimirovia, koji je sa vladikom bio u Bitolju, Nikolaj nije hteo lei u krevet kada je
stigao u Bitolj: **Ja sam duhovni pastir ovoga naroda, ove dece. Nemam pravo na
udobnu posetlju dok su oni bez hrane, odee, obue i krova nad glavom. Hristos, gladuje,
sirotuje i pati u njima. Imam li pravo ja, kao Hristov svetenik, na udoban ivot dok oni
pate i stradaju**.
Ostavio je pero i pisanje i posvetio se sirotinji.
DEJE SIROTITE **BOGDAJ**
ODMAH je organizovao humano drutvo **Pastir** i sirotinjsku kuhinju. Kuhinja je bila
blizu mitropolije, gde je nekada bila bolnica. Tu je podigao i kapelu svetom Naumu, u
kojoj se redovno sluilo i vrila molitva nad bolesnicima. Svakodnevno su kuvani kazani
raznih jela za sirotinju. Kuhinja se izdravala od priloga episkopa, eparhije i vernika, u
namirnicama i novcu. Vladika se obratio svojim prijateljima u Evropi i Americi, koji su
obilato pomagali ovoj kuhinji.
Druga velika humana ustanova u Bitolju, koju je osnovao, bila je **Bogdaj**, sirotite za
decu. Da bi zbrinuo svu siromanu i gladnu decu, vladika je kupio jedno imanje, malo
dalje od centra grada. Tu je podigao potrebne objekte. Kasnije je dokupljivao susedna
imanja i dvorita i proirivao sirotite.
**Bogdajom** je upravljala jedna prosveena devojka iz Jagodine Nada Adi, erka
profesora i direktora jagodinske uiteljske kole. Ona je dola u Bitolj da primi monaki
in. Docnije je postala monahinja i igumanija manastira Vraevnica.
Nada je, po vladiinom nalogu, prikupljala siromanu decu u gradu, bez obzira na naciju i
veru. Tu je bilo dece Turaka, Jevreja, Cigana, hriana, Albanaca... Zajedno su se hranili,
igrali, pevali... Strogo se vodilo rauna da sva deca budu vaspitana u saglasnosti sa
tradicijom svoga naroda i svoje vere. Vladika je na tome posebno insistirao. Sirotite je
bilo jedna svojevrsna multinacionalna, multiverska i sveoveanska kolonija. Vladika se
time ponosio i to esto isticao kao primer, dravnicima i politiarima sveta.

***Bogdaj* je bio vladici najmiliji**, pie njegov sinovac Jovan, potonji episkop
abako-valjevski (jedan od najuglednijih episkopa novijeg vremena u srpskoj crkvi), **i
bio je najosetljiviji damar vladiin. inilo nam se, gledajui sve to, da vladika ivi za
**Bogdaj**. Nije bilo dana da ga ne poseti i provede izvesno vreme u njemu sa decom.
Deca su mu se pentrala po kolenima, uvlaila se u mantije, skakala oko njega, a on se
samo smejao i sve deci dozvoljavao. O **Bogdaju** je pevao, pisao, govorio**.
Spevao je i himnu **Bogdaja**:
Mi smo mali Bitoljani
maliani, sirotani.
Kua nam je ba na kraju
u Bogdaju k*o u Raju,
u Bogdaju...
Uimo se dobri biti,
I svom rodu posluiti,
Tako nai dani traju,
u Bogdaju ko u Raju,
u Bogdaju...
Boi i Vaskrs vladika je provodio sa decom. Unosio je badnjak i slamu, pijukao i pevao
sa malianima. Za Vaskrs je, zajedno sa decom, arao jaja. Crtao voskom krstie, ikonice
i cvee na jajima i pevao deci:
**Moja ruka nije prava,
Ali mi je pamet zdrava**.
**Ako je neko hteo da ga oraspoloi**, pie vladika Jovan, **neka samo pone razgovor
o *Bogdaju*. Organizovao je poseban odbor sirotita i prikupljao prilog od svih i
svakoga. *Bogdaj* se zvao po izvoru vode koji se nalazio u dvoritu sirotita.**
PONI OD SEBE
OSNOVNO naelo pravoslavnog narodnog pokreta
Ako eli popraviti svet, popravi prvo sebe.
Ako eli popraviti dravu, popravi prvo sebe.
Ako eli popraviti narod, popravi prvo sebe.
Ako eli popraviti svoju zadrugu, popravi prvo sebe.
U svemu, dakle, poni od sebe, i popravi prvo sebe.
A kako moe ovek popraviti sebe, o tom postoji samo jedna jedina nauka u svetu, koja
se zove nauka jevanelska.
Poeti od sebe, i popraviti prvo sebe - to je osnovno naelo pravoslavnog narodnog
pokreta.
**Izvadi najpre brvno iz oka svojega pa e onda vidjeti izvaditi trun iz oka brata
svojega.** (Matej, 7,5).
SA FRULOM U HAJD-PARKU
KADA je kao lan srpske Misije za pridobijanje saveznika u Evropi, jeromonah Nikolaj
stigao u London, bio je nepoznat u narodu i u engleskim uticajnim krugovima. Dodue,

dobro je govorio engleski, i imao poznanika i prijatelja u Oksfordu i Kembridu, gde je

studirao filozoviju.
- Razmiljao sam danima - priao je kasnije - kako da skrenem panju na nae prisustvo i
kako da zainteresujem poslovino indiferentne Engleze, za nau stvar i za Srbiju.
Prolazei jedanput pored uvenog Hajd-parka, vidim nekoliko govornika koji neto
besede grupicama dokonih ljudi u parku. Uzmeme sutradan moju pastirsku frulu, na kojoj
sam svirao jo kao dete kod stada u Leliu i koju sam uvek sa sobom nosio negde na dnu
putnikog kofera, i krenem u Hajd-park. Onako u crnoj mantiji, sa bradom i kosom,
stanem u parku i ponem da sviram. Narod sa uenjem gleda i poe da prilazi.
Svi ostavie one druge govornike. Ja onda stavim frulu pod ruku i ponem da im
govorim. Po mojoj odei i crnoj mantiji, mislili su da dolazim iz Azije ili Afrike. Ja
objasnih gde je Srbija i ispriah kratku istoriju Srba. Onda sam govorio o davnanjim
stradanjima naeg naroda. Svi su sa panjom sluali. Prie mi na kraju jedan svetenik
anglikanske crkve i upita da li u mom kalendaru mogu nai jedan slobodan dan da
govorim njegovoj crkvi. Ja nisam imao nikakav kalendar i svi su mi dani bili slobodni.
Od tada, krenuo sam da propovedam po mnogobrojnim crkvama Engleske. Bilo je dana
kada sam govorio u nekoliko crkava. Malo pomalo, stignem tako zahvaljujui
arhiepiskopu kenterberijskom i u uvenu katedralu svetog Pavla, u Londonu.
STOPAMA SVETOG SAVE
14. jun 2003. 00:00 | Komentara: 0
Ureujui francusko i nemako groblje u Bitolju, govorio je: Mrtav neprijatelj nije
neprijatelj, smrt ih je pomirila!
KAO nekada Sveti Sava, vladika Nikolaj trudio se u Ohridu da ui i prosveuje narod. Ne
samo u pogledu vere i morala, ve na svim poljima kulture, pismenosti, umetnikih
zanata itd. U konaku eparhije, bila je jedna prostorija gde je primao goste. To je, na svoj
nain, bila i uionica za narod. Tu je davao asove iz evropskih i svetskih jezika,
srednjokolcima ili studentima. Davao je asove iz filozofije i drugih predmeta
siromanim uenicima, koji nisu mogli da plate profesora da ih naknadno priprema za
ispit.
Pored crkve svetog Klimenta, osnovao je 1925. godine duborezaku kolu za mlade
talentovane polaznike, koji su uili rezbarenje ikonostasa, salonskog nametaja i drugih
ukrasa od drveta. To je poznata debarska **Zanatska umetnika kola**. Iz ove kole
izlazili su poznati majstori, koji su izraivali predmete visoke umetnike vrednosti, po
ugledu na duborez crkve Svetog spasa u Skoplju i svetog Jovana bigorskog, u zapadnoj
Makedoniji.
Putujui po eparhiji, vladika se zadravao satima u razgovoru sa prostim narodom. Kada
bi polazio na put, kupovao bi velike koliine hleba i usput delio pastirima na planinama.
Razgovarao je sa njima o njihovom doivljaju Boga i odnosu prema prirodi. Ta
dragocena iskustva sakupljao je i zapisivao.
**Ostajao sam zbunjen i zadivljen pred njihovom verom i njihovim poimanjem Boga.
Uzalud moji fakulteti i doktorati. Da mi je da se razuim i sve zaboravim, pa da se vratim
onom neposrednom doivljavanju Boga i da teologiju uim po zvezdama i prirodi**,
govorio je svojim prijateljima.

Kad je doao u Bitolj, vojnika groblja bila su u oajnom stanju. Ograde pale, krstovi
polomljeni, stoka je slobodno etala po njima i skrnavila grobove. Vladika je pokrenuo
akciju i uredio francusko i nemako groblje. Za to je odlikovan visokim odlikovanjem
francuske i nemake vlade. Govorio je.
**Mrtav neprijatelj, nije neprijatelj. Oni, to ovde lee, ratovali su jedni protiv drugih za
ivota. Smrt ih je pomirila.** Patrijarh Varnava, na svom putu po Makedoniji, posetio je
vojnika groblja sa francuskim poasnim konzulom Marselom Devosom 1936. godine.
TREI PUT U AMERICI
NA poziv Ameriko-jugoslovenskog drutva. Politikog instituta pri koledu u
Vilijamstaunu, u dravi Masausets i Karnegijeve zadubine za meunarodni mir, vladika
Nikolaj je 1927. godine trei put putovao u Ameriku. Svrha puta bila je serija predavanja
o svetskom miru u Politikom institutu u Vilijamstaunu. Osim toga, za vreme
dvomesenog boravka u Americi drao je niz beseda u episkopalnim crkvama. Govorio je
studentima Pristonskog univerziteta i odrao besedu u Federalnom savetu crkava u
NJujorku.
Ugledni borac za mir u svetu dr Dejms otvel, u Karnegijevoj zadubini, na preskonferenciji, pred mnotvom predstavnika najuticajnijih amerikih listova, ovim reima
je predstavio Nikolaja:
- Vladika Nikolaj jedna je od najinteresantnijih i najmarkantnijih linosti u crkvenom
ivotu Balkana i Evrope. Po temperamentu mistik, ali vian diplomata i dravnik, kao to
je ve dokazao, on u sebi sadri takav splet razliitih osobina, da bi u svakoj zemlji bio
priznat kao jedinstvena linost.
U opirnom intervjuu uglednom **NJujork tajmsu**, o svom dolasku u Ameriku on
kae:
**Kada sam prvi put doao u Ameriku, prouavao sam njen prosperitet, drugi put njene
dobrotvorne delatnosti, ovoga puta doao sam da prouim njene mogunosti... Doao sam
da promoviem svetski mir, koji je zasnovan na duhovnim pravima, umesto na
materijalnim snagama...**
Svoja razmiljanja i stavove o svetskom miru i o hrianskom poimanju mira meu
ljudima, narodima i dravama, izneo je u svom poznatom delu **Rat i Biblija**, koje je
napisao podstaknut ovim boravkom u Americi.
Sveti arhijerejski sinod Srpske crkve odredio je 22. juna 1934. godine episkopa Nikolaja
za administratora upranjene ike eparhije. Posle dve godine (1936) postavljen je za
redovnog episkopa ikog. Dolazak njegov u iu pada u najburnijem periodu ivota
srpskog naroda, njegove drave i crkve: ubistvo kralja Aleksandra, konkordatska borba,
smrt patrijarha Varnave... Sa druge strane, svet se spremao za nove ratne sukobe. Oblaci
olova i dima ponovo su se nadnosili nad Evropom.
Predoseajui burne dogaaje, vladika Nikolaj je neumorno radio na duhovnoj i moralnoj
obnovi naroda govorei:
**Samo duhovno jaki i snani narodi, preivee i odolee iskuenjima kojima idemo u
susret.**
Period drugog episkopovanja u ikoj eparhiji moe se nazvati njegovim misionarskim
periodom.
Vladika Nikolaj premeten je u iu, po elji i na predlog kralja Aleksandra
Karaorevia. Kralj je hteo da Nikolaj obnovi manastir iu i da je pripremi za njegovo

krunisanje. Tada bi se otvorila osma vrata na ikom hramu (u ii su krunisani kraljevi

dinastije Nemanjia i pri krunisanju otvarana su vrata kroz koja je novokrunisani kralj
izlazio, otuda **sedmovrata** ia).
Ovaj plan osujetio je marseljski atentat 9. oktobra 1934. godine. No, svejedno, Nikolaj je
krenuo sa obnovom. Moe se slobodno rei da je ia bila centrala njegove mnogostruke
delatnosti, iz koje je zraila velika duhovna energija, zagrevala i osvetljavala sva polja
njegovog misionarskog rada.
DUHOVNE **CRNE RUPE**
KAO iki episkop, pored mnogobrojnih naziva koje je stekao kao niko pre njega, poneo
je i naziv: vladika obnovitelj. I to dvostruki - duhovni i materijalni. NJegovo staranje i
trud na obnovi manastira ie i svih zaputenih svetinja, podizanje novih hramova,
socijalno staranje i briga za siromane i bolesne, nalikuju samo na delatnost prvog ikog
arhiepiskopa Svetoga Save.
ika evanelska delatnost, koja je bila razvila svoju ivu akciju, tampanjem i
izdavanjem desetina knjiga i publikacija u sopstvenoj tampariji, neprestana putovanja i
kanonske posete po eparhiji i van nje, dali su mu i drugi naziv: vladika preporoditelj.
Mnogobrojna su polja vladiinog pastirskog i misionarskog rada. Rad na organizovanju i
duhovnom rukovoenju Pravoslavne narodne hrianske zajednice, ili velikog
bogomoljakog pokreta u naem narodu, svrstavaju ga meu velike duhovne voe i
apostole, kakvih je malo u istoriji hrianstva. Posle velikih stradanja u Prvom svetskom
ratu, u narodu se javlja veliko duhovno buenje, glad i e za duhovnim vrednostima i
iskustvima.
Nedovoljna spremnost evropske crkve da odgovori narodnim duhovnim potrebama
otvara prostor za delovanje mnogobrojnih sekti sa Zapada. Videvi opasnost pred kojom
se naao na narod, vladika Nikolaj se potpuno okree narodu, nastojei da zadovolji
njegove duhovne potrebe. Poinje sa formiranjem bogomoljakih bratstava, najpre na
teritoriji svoje eparhije, a potom irom cele crkve.
Nisu svi arhijereji, naalost, prihvatili pojavu ovog pokreta u crkvi. Neki su ak
zabranjivali osnivanje bratstava u svojim eparhijama. I kada se danas pogleda versko
moralno stanje naroda na ovim prostorima, prepoznaju se te duhovne **crne rupe**, na
prostorima gde taj pokret nije uhvatio korena. Ipak, pokret se nezadrivo irio i
organizovao, tako da je Arhijerejski sabor srpske crkve priznao i odobrio njegov rad, a za
duhovnog vou pokreta postavio je vladiku Nikolaja.
Ko su bili lanovi ovog pokreta? To je bio na estiti i poboni svet, koati ratar i teak,
zanatlija i radnik, koji je preko svojih plea preturio mnogobrojna iskuenja i stradanja,
klecajui pod krstom stradanja. Iz redova ovog pokreta regrutovani su mnogobrojni
svetenici, monasi i monahinje, koji decenijama predano slue u crkvi. Zahvaljujui
njegovoj duhovnoj snazi, Srpska crkva je pretrajala i preivela najvei progon i stradanje
u svojoj istoriji pod komunistikim reimom.
PRASE KROZ PROZOR
KRALJ Aleksandar Karaorevi, sa kraljicom Marijom, posetio je poetkom leta 1925.
godine jug Makedonije. Polovinom meseca juna boravio je u Bitolju i Ohridu. Posle
velianstvenog doeka u drevnom Ohridu, kralj je sa pratnjom otiao u manastir svetog
Nauma, na ruak koji je on priredio.

Na tom putu, koji je vodio samom ivicom Ohridskog jezera, padinom planine Galinice,
pratio ga je vladika Nikolaj, kao nadleni episkop ohridski i domain u manastiru. Kralj
Aleksandar je uao u hram, celivao moti snjvetog Nauma, i upoznao se sa istorijatom
ove svetinje. Posle kratkog predaha i osveenja, krenuli su u manastirsku trpezariju na
ruak.
Bio je posni dan, sreda ili petak. Na putu do trpezarije prolazili su pored kuhinje. Nikolaj
je krajikom oka smotrio spremljeno peeno prase na kuhinjskom stolu. Odmah je
skrenuo u kuhinju, ostavivi kralja, dohvatio peeno prase i bacio ga kroz prozor u jezero.
Posluga kraljeva ostala je skamenjena. Za vreme jela, sluena je ohridska riba, razne
salate i iskljuivo posna hrana. Ruak je protekao u prilino zategnutoj atmosferi.
Kada se kralj vratio u Beograd, alio se svojim prijateljima i Nikolajevim poznanicima na
ovaj njegov postupak. Jedan njihov zajedniki prijatelj rekao mu je tada:
**Vae velianstvo! To Vam je Nikolaj. Ne zaboravite, on je komija Ilije Biranina, koji
je pred turskog pau izlazio sa buzdovanom i jataganom i bacao pred njega porez bez
brojanja.**
OPELO POSLE 130 GODINA
15. jun 2003. 00:00 | Komentara: 0
Sa grupom speleologa i arheologa, vladika je pokupio sve kosti ena i dece iz jedne
peine u Ovarsko-kablarskoj klisuri, koje su Turci poguili u srpskom ustanku, iznad nje
postavio veliki krst sa raspeem i odrao uvenu besedu.
U JEDNOM lanku u Glasniku iz 1921. godine, vladika objanjava ko su bogomoljci:
To su neizbrojani i neorganizovani ljudi i ene, od uruga do Bitolja - na hiljade i
hiljade njih - koji najusrednije poste i mole se Bogu: nedelju praznuju i prieuju se,
propovedaju pokajanje i drugi dolazak Spasiteljev. Neki od njih tumae snove i znake.
Neki ostavljaju kuu i porodicu i odlaze u monatvo. Oslovljavaju se sa brao i sestre.
Na bogosluenja dolaze u grupama. U hramovima klee i uzdiu, celivaju krst i ikone...
Posle slube skupljaju se pred crkvom da uju propoved svojih proroka. Ovi prorci prosti seljaci, sa dugom bradom i kosom - vade iz depa Novi zavet, od upotrebe pohaban
i umaen, itaju i govore, dok svi ne zaridaju od pokajanja i umilenja... Kau neki bogomoljci buncaju!
Buncaju, to je istina. Neto nebeskog vina ulo je u njih, i to ih je uzbunilo i zbunilo.
A trezveni sinovi zemlje govore uvek logino, i to je istina. I prvi hriani su buncali dok
je Rim bio logian. I logika zemljanih poronula je u zemlju, a buncanje je pobedilo svet...
Starajte se da razumete bogomoljce. Uzdrite se od bacanja kamena na njih, jer moete
lako udariti Hrista. Ne odbacujte ih, da oni vas ne odbace.
Vladika Nikolaj bio je dua ovog pokreta. On ga je duhovno uobliio, organizovao,
usnovio sve njegove energije, oistio ga od spiritizma i zastranjivanja i dao mu peat iste
pravoslavne pobonosti.
Pokret je imao, pre svega, pokajniki i preporoditeljski karakter. Zato su esto
organizovani bogomoljaki sabori, na kojima je uestvovalo po nekoliko hiljada
bogomoljaca. Pevane su duhovne pesme, vrena bogosluenja, drane besede i
propovedi, ispovedalo se i prieivalo.
O ovom pokretu Nikolaj je napisao jedno svoje znamenito delo pod naslovom Divac.

DUHOVNO ARITE
ZAJEDNO sa radom na duhovnoj obnovi, vladika je pristupio obnovi i poznatih srpskih
svetinja, crkava i manastira u ikoj eparhiji. Ono to daje peat njegovom radu na ovom
planu, pored obnove ie, jeste obnova manastira u Ovarsko-kablarskoj klisuri, izmeu
aka i Poege. Nekoliko manastira smeteno je na ovom malom prostoru, sa obe strane
Zapadne Morave, pa je ova kotlina dobila naziv Srpska Sveta gora.
Ne samo da je vladika materijalno obnovio ove manastire, ve ih je i duhovno oiveo,
napunivi ih mladim monasima i monahinjama iz redova bogomoljakog pokreta.
Naroito su velika ljubav vladiina bili manastir Jovanje i Preobraenje.
Stari manastir Jovanje nije imao monaha i bio je potpuno zaputen i naputen. On ga je
potpuno obnovio i oiveo, postavi njegov ktitor. Sa njim je, u ovaj manastir, dolo 12
monahinja iz Bitolja. Vremenom se taj broj popeo na vie od 40 mladih i sposobnih
monahinja.
U manastiru je zavedeno potpuno svetogorsko monako pravilo i tipik. Sveta liturgija
sluena je svakog dana. Vladika je budnim okom pratio rad ove velike duhovne konice.
Izgradnjom eleznike pruge kroz Ovarsko-kablarsku klisuru, sruen je stari manastir
Preobraenje. Na mestu gde je bio manastir, sagraena je eleznika stanica u Ovaru.
Vladika je lino izabrao mesto za novi, dananji manastir. Sa jeromonahom Atanasijem
okiem, iz manastira Sretenje, peaio je celog dana klisurom.
Kada se popeo na jednu stenu, sa desne strane Morave, iznad esme, na putu aak Poega, zastao je da predahne. Posle kraeg predaha ustao je, prekrstio se i udario
pataricom (vladianski tap) o stenu i rekao:
U ime Boga, ovde emo sagraditi novo Preobraenje, da slui naem narodu na
duhovnom preobraaju.
Novi manastir je kopija stare crkve svetog cara Konstantina i carice Jelene iz Ohrida,
karakteristine arhitekture - sa tri strane hrama su tremovi na stubovima pod istim
krovom.
U starom manastiru Preobraenje, po zapisu Joakima Vujia, nije se jelo meso i manastir
nije imao zemlje. Vladika je nastavio tu tradiciju u novom Preobraenju. Manastir danas
nema nijedne stope zemlje. Zalepljen je za planinu Ovar kao lastino gnezdo. U njemu se
slui svetogorsko pravilo do danas. Zahvaljujui blagoslovu vladike Nikolaja, spada u
najvee svetinje i duhovno je arite, ne samo Ovara i Kablara, ve i cele srpske crkve.
Izdrava se rukodeljem svojih monaha i prilogom mnogobrojnih hodoasnika.
Jo jedno epohalno delo na polju graditeljstva uino je vladika Nikolaj. Manastir
LJubostinju, zadubinu carice Milice, koja je bila zaputena do njegovog dolaska,
pretvorio je u enski manstir i poeo sa obnovom. Za stareinu postavio je sposobnog
arhimandrita Nikona, iz manastira Kaleni, inae svog dugogodinjeg prijatelja. Nikon je
dobio zadatak da podigne novi konak sa severne strane manastira, po najsavremenijim
standardima graevinarstva, i da isti opremi najmodernijim nametajem. Za stareinu
manastira postavio je uvenu igumaniju Jelenu, iz Vraevnice. Drevni manastir trebalo
je pretvoriti u savremeno i moderno zdanje po najsavremenijim standardima. ta je
vladika Nikolaj planirao sa ovim manastirom?
RASADNIK UMETNOSTI
KRALJICA Marija, udovica kralja Aleksandra Karaorevia, posle pogibije svoga mua

u Marselju, poverila je vladici Nikolaju, da eli da obnovi tradiciju udovih srpskih

kraljica iz istorije, da se povue u manastir i primi monaki in. Planirala je da to uini,
im njen sin, prestolonaslednik Petar Drugi, postane punoletan.
Marija je pominjala i jo neke ugledne ene koje bi dole u manastir. Izmeu ostalih, to
su bile: knjievnica Isidora Sekuli i direktor Prve enske gimnazije u Beogradu Darinka
Janoevi. Manastir je, po tom planu, trebalo da postane kola za srpske devojke, koje se
spremaju za monatvo. Da postane rasadnik umetnike radinosti: ikonopisanja,
umetnikog veza, trikanja i drugih zanata. Kao nekada u vreme carice Milice i
monahinje Jefimije. Naalost, novi svetski rat omeo je planove i osujetio jedan veliki
poetak u monakom ivotu nae crkve.
Na ulasku u Ovarsko- -kablarsku klisuru, od Poege, u steni sa desne strane, ima jedna
peina. U vreme srpskog ustanka, nekolio stotina ljudi, ena i dece, beei od Turske
potere, sklone se u tu peinu. Po detinjem plau, Turci otkriju skrovite, i na ulazu u
peinu zapale slamu i granje. Od vatre i dima pogui se sav narod u njoj.
Vladika Nikolaj, sa grupom speleologa i arheologa, pokupi sve kosti u dva ukraena
sarkofaga i iznad peine postavi veliki krst sa raspeem. Kad je sve bilo gotovo, on
priredi veliku sveanost i odri opelo nad kostima posle 130 godina. Pred nekoliko
stotina bogomoljaca i vernika poeke i aanske nahije odrao je svoju uvenu besedu, u
kojoj je rekao:
Evo peine koja nas opominje na briljivo uvanje svoje due. Evo grobnice veitije od
faraonovih piramida. Evo mauzoleja uzvienijeg od svih mauzoleja! NJega je Boja ruka
sazdala kad je svet stvarala, za plemenitu grobnicu srpskih muenika. No, ovaj mauzolej,
jedini je ovako osveen, jedini u kome je opelo na ovakav nain izvreno, posle 130
godna, nad onima koji u njoj stekoe besmrtnost, kako u nebeskom kalendaru, tako i u
narodnoj istoriji.
Tada je sva tampa pisala o opelu posle 130 godna, sa istorijatom ove narodne tragedija i
vladiinom besedom.
Prelaskom u iku eparhiju, nije prestala vladiina briga o sirotitu u Bitolju. Neprestano
je brinuo o deci, aljui im pomo u novcu, hrani, odei i obui. Po ugledu na Bogdaj,
irom ike eparhije, podie i organizuje deja sirotita i hranilita, domove milosra i
narodne kuhinje za gladne i siromane.
U Ovarskoj banji, blizu starog manastira Blagovetenje, njegovim prilogom i trudom
ovarsko-kablarskih monaha i monahinja, podignut je dom sa sobama za siromane
bolesnike. Zvao se Dom milosra.
Zauzimanjem vladiinim podignuti su domovi i deja hranilita u aku, Kraljevu,
Gornjem Milanovcu i Kragujevcu. U Kraljevu je podignut Dom za iznemogle starce i
starice, na zemljitu kraljevake crkve. Domovi su bili organizovani oko crkava i
manastira. Vladika je angaovao sposobne monahe, monahinje i svetenike supruge, koji
su vodili brigu o funkcionisanju ovih domova. Manastiri i vee crkvene optine izdravali
su ove ustanove. Davali su pomo u novcu, namirnicama, hrani, odei i obui, koju su
skupljali od vernika.
I u ovom radu vladika Nikolaj pokazao je irinu svoje sveoveanske due: stalno je
upozoravao upravitelje ovih domova da ne zloupotrebljavaju teak poloaj tienika i da
im ne nameu versko vaspitanje. To je vladika ostavio njihovom kasnijem slobodnom
izboru i odluivanju.
Bilo je docnije, pa i u socijalistikoj Jugoslaviji, veoma uglednih linosti na visokim

partijskim i dravnim poloajima, koji su prehranjeni u ovim sirotinjskim domovima. Da

li su se oni seali svojih dobrotvora - ne znam, pie vladka Jovan Velimirovi, u svojim
seanjima na vladiku Nikolaja.
MAJCI U NARUJE
BELI galebovi lete nad mojim plavim jezerom, kao beli angeli nad plavim nebom. Niti bi
galebovi bili beli ni jezero plavo, da veliko sunce nije otvorilo svoje oko nad njima.
Majko moja nebesna, otvori Tvoje oko u dui mojoj, da vidim ta je ta. Da vidim, ko
obitava u dui mojoj, i kakvi plodovi rastu u njoj.
Bez Tvoga oka ja tumaram beznadeno po dui svojoj kao putnik po ponoi, po pononoj
bezrazlinosti. I pada, i die se pononi putnik, i ono to sreta na putu naziva dogaajima.
Ti si jedini dogaaj ivota moga, svetlo due moje. Kada dete juri majci svojoj u naruje,
za njega ne postoje dogaaji. Kada nevesta tri svome eniku u sretanje, ona ne vidi
cvee u livadi, niti uje brujanje oluje, niti osea miris kiparisa ni volju zverova - ona vidi
samo lice enika, uje samo muziku sa usana njegovih, mire samo duu njegovu. Kada
ljubav ljubavi hodi u susret, nita joj se ne dogaa. Vreme i prostor izmiu se s puta
ljubavi.
Majko nebesna, ljubavi moja jedina, oslobodi me robovanja dogaajima i uini me
svojim robom.
Najbelji Dane, svani u dui mojoj, da vidim cilja, zamrenog puta svoga.
Sunce nad suncima, jedini dogaaj u vasioni, to privlai srce moje, obasjaj unutranjost
moju, da vidim, ko se usudio obitavati u njoj osim Tebe. Da iskorenim iz nje sve plodove,
to slede spolja, a srce im mirie gnilinom.
IDEJNI TVORAC PUA
16. jun 2003. 00:00 | Komentara: 0
Povodom potpisivanja Trojnog pakta 25. marta 1941. vladika Nikolaj odrao je patriotski
govor, u kome je jugoslovensku vladu nazvao izdajnikom, a Adolfa Hitlera
POSLE smrti kralja Aleksandra 1934. godine, u unutranjem politikom ivotu
Jugoslavije, nastalo je pomeranje ulevo, u kome su razjedinjavajui elementi sve vie
dolazili do izraaja. Jedan od vrlo krupnih problema, koga je trebalo reiti, bilo je pitanje
zakljuivanja Konkordata (meudravnog ugovora Jugoslavije i Vatikana).
Iako je to bila elja, i namera kralja Aleksandra, ona nije, iz raznih razloga, mogla biti
ostvarena za vreme njegovog ivota. Vlada Milana Stojadinovia, u saglasnosti sa
tadanjim Namesnitvom, potpisala je 25. jula 1935. Konkordat sa Vatikanom.
Tekst ovog ugovora, brzo je procurio u javnost. Sticao se utisak da je rimokatolika crkva
u Jugoslaviji dobila vea prava, povlastice i privilegije od Srpske pravoslavne crkve, koja
je bila jedan od kljunih faktora stvaranja nove drave Jugoslavije.
Kampanju protiv Konkordata otvorio je lino patrijarh Varnava, jednim svojim govorom
u Sabornoj crkvi u Beogradu.
Vladika Nikolaj, koji je dugo vremena proveo na rimokatolikom i protestantskom
zapadu, imao je dobre odnose sa mnogobrojnim visokim prelatima Rimokatolike crkve.
Smatrao je, meutim, da Vatikan svojom prozelitskom i unijatskom politikom sputava i
ometa dobre odnose rimokatolika sa drugim hrianskim crkvama irom sveta. Zato je

podravao napore svih katolikih crkava u evropskim dravama koje su elele, poput
anglikanske crkve u Velikoj Britaniji, da se odvoje od Vatikana.
To je 1915. godine, savetovao i hrvatskim rimokatolikim svetenicima u Americi, kada
su voeni razgovori o stvaranju nove drave. Smatrao je da prisustvo Vatikana u ivotu
Jugoslavije moe biti pogubno.
KRVAVE LITIJE
KADA je poela konkordska borba, on je uzeo aktivnog uea u njoj. ak se moe rei
da je bio njen predvodnik. Kob trenutka je htela da, iste veeri kada je Konkordat
izglasan u Narodnoj skuptini, 23. jula 1937. godine, umre patrijarh Varnava. Sumnjalo
se da je otrovan.
Nikolaj je poveo propagandu protiv Konkordata i borbu irokih razmera. Na svim
crkvenim slavama, sveanostima, posebno na saborima prireenim oko pojedinih
hramova, kao u Niu, Gornjem Milanovcu, Valjevu i drugim, on je govorio i otro
napadao Konkordat i njegove pristalice, poslanike i ministre.
Predsednika vlade Milana Stojadinovia, koji je bio rodom iz ike eparhije, iskljuio je
iz Crkve a sa njim sve poslanike i ministre kojima je on bio episkop. U Beogradu je
organizovana poznata antikonkordatska litija koju je Stojadinovieva policija rasturila.
Tom prilikom povreen je abaki vladika Simeon Stankovi, nekoliko svetenika i dosta
naroda. Ulicom su letele mitre i kamilavke i lila se krv. To je prevrilo au i ova borba se
pretvorila u svenarodni gnev i otpor.
Iako je Konkordat u skuptini izglasan tesnom veinom, nikada nije iznesen pred Senat
Kraljevine Jguoslavije. Vlada je skinula Konkordat sa dnevnog reda i nije ga vie
podravala.
Poetkom februara 1938. godine, za novog srpskog patrijarha izabran je mitropolit
crnogorski Gavrilo Doi. Nikolaj je smatrao da izbor patrijarha treba odloiti dok se
prilike u Crkvi ne srede. Poto njegov predlog nije prihvaen, podneo je ostavku na
lanstvo i rad u Arhijerejskom saboru.
Sabor je protiv Nikolaja poveo jednu vrstu disciplinske odgovornosti. Stvar se, ipak, na
sreu, dobro zavrila i Nikolaj se vratio u sabor ve naredne 1939. godine. U manastiru
Kaleni, dolo je 1940. do poznatog izmirenja Nikolaja i patrijarha Gavrila, zauzimanjem
i posredstvom njihovih zajednikih prijatelja.
Burni dogaaji u Evropi etrdesetih godina, nisu mogli mimoii ni Jugoslaviju i njene
narode, a ni Srpsku pravoslavnu crkvu. Knez Pavle i jugoslovenska vlada Cvetkovi Maek, sklopili su pakt sa Nemakom i Hitlerom, koji je naiao na veliki otpor meu
slobodoljubivim narodom u Srbiji. Prvi otpor prema sramnome potpisivanju pakta
pojavio se u narodu ike eparhije. Kraljevani su prvi organizovali demontracije.
Ogroman broj ljudi okupio se ispred episkopskog konaka u Kraljevu, traei da im se
vladika obrati.
Nikolaj je odrao patriotski govor u kome je jugoslovensku vladu nazvao izdajnikom, a
Adolfa Hitlera, **biblijskim antihristom**. Iste veeri zaputio se u Beograd da pomogne
oko izrade platforme i stava srpske crkve, oko pakta i dogaaja koji su sledili.
Posle sastanka svih episkopa u Patrijariji u Beogradu, patrijarh Gavrilo se 27. marta
1941. godine preko Radio Beograda, obratio narodu i osudio pakt sa Nemakom. Mnogi
pozvani crkveni autoriteti smatraju da je patrijarhov govor, koji je, u stvari bio saoptenje
Arhijerejskog sabora, sastavio vladika Nikolaj. Svetenstvu i vernicima svoje eparhije

poslao je telegram iz Beograda u kome pie: **Bogu blagodarni, narodu zahvalni, svetlo
gledamo u budunost bez peata srama**.
HITLER NAREDIO HAPENJE
NEMA sumnje, Englezi su imali velikog udela u ruenju sramnog pakta i u organizovanju
martovskih demonstracija. General Simovi bio je engleski ovek i prijatelj vladike
Nikolaja, iz studentskih dana u Engleskoj. Po podacima nemakih vojnih arhiva, vladika
Nikolaj bio je **idejni tvorac pua i engleskog kralja**.
Uee u dvadesetsedmomartovskim dogaajima, ogroman ugled i uticaj u srpskom
narodu, autoritet u srpskoj crkvi i politici, bili su dobro poznati Nemcima. Mnogobrojne
obavetajne slube vrljale su u to vreme Balkanom i Evropom i budno pratile sve
dogaaje. Nemaka obavetajna sluba, poslala je preporuku svojoj vladi u Berlinu da se
uticaj i autoritet vladike ikog Nikolaja, dolaskom Nemaca u Srbiju, mora neutralisati.
Posle pua generala Simovia i masovnih martovskih demonstracija, usledio je napad
Hitlerove Nemake na Srbiju. Zemlja je brzo okupirana i Nemci su uspostavili svoju
upravu. Patrijarh Gavrilo i vladika Nikolaj odmah su uhapeni. Po svedoenju generala
Aleksandra fon Lera, nemakog komandanta grupe armija E na jugoistonom ratitu,
Hitler je lino izdao nareenje za hapenje. Po svedoenju kapetana JNA Milana kera,
koji je bio prevodilac na sasluanju Fon Lera u mestu Sevnica, izmeu Krkog i Zidanog
Mosta, dijalog na sasluanju tekao je ovako:
- Odgovorite, zato je onako verolomno poruen Beograd, koji je bio proglaen za
otvoreni grad?
- To je bila zapovest mog firera - odgovorio je Ler. - Naredio mi je da poruim Beograd...
- I ta je jo Firer naredio?
- Da unitimo srpsku inteligenciju i da obezglavimo vrh Srpske pravoslavne crkve i to u
prvom redu patrijarha Doia, mitropolita Zimonjia, episkopa ikog Nikolaja
Velimirovia, kao i kaluere i monahinje srpskih manastira.
- Zato?
- Zato to su oni **personalna uprava** srpskog naroda.
UKRADENA PRANGIJA
U VREME uvene konkordatske borbe 1937. godine, Nikolaj je neumorno krstario
svojom eparhijom, obavetavao narod o tekstu Konkordata i pozivao da se on sprei. Gde
god je dolazio doekivale su ga stotine i hiljade vernika, protivnika ovog ugovora s
Vatikanom.
Veliki sveani doek organizovan je vladici u jednom selu kod Uica. Pred njega su izali
konjanici, koji su bili u pratnji kolone ukraenih fijakera. Jedan fijaker bio je namenjen za
vladiku. Kada je seo, poli su prema crkvi. Narod je bacao cvee, klicao vladici i pevao.
Jedan stari bogomoljac prie mu i ree:
- Vladiko, jeste li zadovoljni doekom?
- Neka je slava Bogu - odgovori vladika.
- Ma, spremili smo mi i bolje. Bili smo spremili jednu veliku prangiju, koja je trebalo da
pukne, kada se vi pojavite. Ali, prokleta Jereza (Jugoslovenska radikalna zajednica,
stranka Milana Stojadinovia koja je podravala Konkordat) ukrade nam noas prangiju i
ona ne pue - ree ljutito starac.

- Bolje to nije pukla, brate! Dalje e se uti! - odgovori vladika sa osmehom i blagoslovi
starinu.
SRBI NISU TO I NEMCI
17. jun 2003. 00:00 | Komentara: 0
Za sve Nemce misli firer i svi ga sluaju, Srbi su individualisti, svako misli svojom
glavom i zato je mnogo partija u naoj dravi.
Pie: Ljubomir Rankovi, protoakon
ODMAH po okupaciji, Nemci su poeli da dolaze u iu. Danima su u manastiru sve
pretresali, prevrtali, prekopavali i vladiku sasluavali. Smatrali su ga engleskim
prijateljem i obavetajcem. Traili su u manastiru aparate i pijunsku tehniku. Dva puna
meseca trajali su pretresi i sasluanja. Nije naeno nita.
Ipak, on je za njih bio neprijatelj, koga je trebalo ukloniti. Prisilili su ga da podnese
ostavku na dunost episkopa ikog i da trai da mu se postavi zamenik. Primoran na
ostavku, napisao je uvenu predstavku Svetom arhijerejskom saboru u kojoj trai da bude
razreen dunosti zbog **nezdravlja**.
Sabor je za zamenika Nikolaju postavio vladiku Vikentija (Prodanova), koji je u iu
izbegao iz Makedonije.
Moe se rei da je Nikolaj ve u ii bio uhapen. Nije se mogao kretati eparhijom,
sluiti i propovedati, a bio je stalno pod budnim okom nemake strae. Kako je ia bila
relativno blizu prometnih saobraajnica i veih mesta - Kraljeva i aka, Nemci su
odluili da ga uklone iz ovog manastira.
Na Petrovdan, 12. jula 1941. godine, Nemci su vladiku Nikolaja prebacili konjskim
kolima iz ie u LJubostinju. Postavili su jake strae oko manastira. Vladika je imao
pravo da proeta manastirskom portom i da obavlja bogosluenja u hramu. Nije mu
doputano da odlazi iz manastira.
Godinu i po boravka u LJubostinji, vladika je iskoristio za pisanje. Bio je veliki problem
nabaviti potreban papir. U ovom periodu nastala su njegova poznata dela: **Teodul**,
**Srpski narod kao Teodul**, **Srednji sistem**, **Indijska pisma**, **Mudra
igumanija ljubostinjska**, **Stoslov o ljubavi**, **Kasijana**, **Zidanje
LJubostinje** (pesma u desetercu za guslare), **Sluba prepodobnoj materi Evgeniji** i
mnoge duhovne pesme.
Sa njim u manastiru bili su jeromonah Vasilije Kosti, potonji episkop iki i sinovac
Jovan Velimirovi, profesor bogoslovije.
GESTAPOVAC U MANASTIRU
PREKO svetenika i monaha, koji su mogli, po dozvoli Nemaca da poseuju vladiku, on
je u dobroj meri upravljao svojom eparhijom. Kada su te posete uestale, Nemci su
postavili none strae u planini oko manastira, odakle se video ceo prostor. Nou su
povremeno osvetljavali manastir i motrili ko dolazi u njega. Ceo taj kraj oko Trstenika i
Kruevca bio je inae 1941. godine vrlo nemiran i buntovan. Tu su dejstvovale oruane
grupe pod komandom Koste Peanca, etnici Keserovia i grupa komunista iz Leva.
U manastir LJubostinju, esto je po zadatku dolazio jedan visoki oficir Gestapoa -

Tajhman, i sasluavao vladiku. Nemci su traili da preko tampe i radija opozove narod
na poslunost okupatoru. Vladika je to odbijao govorei **gestapovcu**:
- Vi mislite da sam ja popularan u srpskom narodu. Ako stvarno to jesam, izgubio bih svu
popularnost, ukoliko bih preporuio bilo kakvu saradnju. Srpski narod je slobodarski
narod. Ne voli okupaciju, ni okupatore. Vekovima se borio da istera okupatore iz svoje
zemlje. Od vas, Nemaca, zavisi hoe li narod biti lojalan ili ne. Srbi nisu to i Nemci. Za
sve Nemce misli firer i svi ga sluaju. Srbi su individualisti. Svako misli svojom glavom.
Zato je mnogo partija u naoj dravi.
**Na Preobraenje 19. avgusta 1941. godine**, pie profesor Jovan Velimirovi, **jedna
grupa nemakih vojnika, naoruanih do zuba, upala je u manastir. U crkvi je trajala
sluba. Vojnici su upali u crkvu, prekinuli slubu i naredili da svi izau napolje. Uzeli su
kljueve od stareine manastira i poeli pretres svih prostorija, stalno ponavljajui: **Fon
ia**.
Nije nam bilo jasno ta hoe, jer nisu isto izgovarali rei. Nikolaj je zbog starosti sedeo
u stolici, dok smo svi ostali stajali. Kada mu je priao jedan od stareina, upitao je: Koga traite? Oficir je odgovorio: - Vladiku! - Ja sam.
Odmah su ga opkolili i poveli u kamion. Odvezli su ga u Kruevac. Vladiku su u
Kruevcu satima sasluavali. Sasluanje je bilo sa prevodiocem. Kada je jednog trenutka
vladika ispravio prevodioca i progovorio na tenom nemakom jeziku, oficir koji je vrio
sasluanje, iznenaeno upita:
- Pa, vi znate nemaki?
- Znao sam - odgovori vladika, - ali sam prilino zaboravio.
Sasluanje je nastavljeno sa prevodiocem**.
Posle napada etnika i partizana na Kraljevo 1941. godine, okupator je izvrio surovu
odmazdu nad nedunim stanovni-tvom. Streljano je vie hiljada Kraljevana. im je
saznao za ovu tragediju, vladika je krenuo u Kraljevo da protestvuje kod nemakog
komandanta grada. Meutim, ovaj ne samo da nije hteo da razgovara sa vladikom, nego
je naredio da se odmah vrati u LJubostinju. Tako je ova njegova misija propala.
U vreme borbi oko Kraljeva, Nemci su bombardovali manastir iu. Jedna bomba udarila
je u levo krilo crkve, levu pevniku apsidu i sruila veliki deo zida od temelja do krova.
Spaljen je vladianski konak i ostale zgrade u manastiru.
Vest o ruenju ie teko je pogodila vladiku. Danima nije izlazio iz svoje elije.
Tugovao je i uzdisao. Uteio ga je njegov prijatelj podsetivi ga da je ia uvek stradala
sa svojim narodom i da bi bilo nenormalno da srpski narod strada, a ia da bude cela i
netaknuta. Posle ovog razgovora, on se malo oraspoloio i umirio.
STRELJANJE U KRAGUJEVCU
ZAJEDNO sa Kraljevom, velika nesrea zadesila je i Kragujevac. Faisti su u znak
odmazde streljali 6.000 Kragujevana, meu kojim najvie aka, ena i dece. Crne vesti
stizale su do vladike. Danonono se u svojoj sobi molio za pokoj dua postradalih i za
spasenje preivelih. esto su ga zaticali na molitvi, kako plae i rida. Celo podruje oko
Trstenika, Vrnjake Banje, Kraljeva i Kruevca bilo je nemirno i nestabilno. Oruane
grupe i ete nedievaca, etnika i komunista, vrljale su ovim krajevima unosei nemir u
narod i stvarajui zabunu i pometnju.
U Levu je pod komandom nekakvog uitelja zvanog Bada stvorena **Levaka
komunistika republika**. Nemci su bili zauzeti svojim problemima i nisu previe

obraali panju na dogaaje u ovom podruju. Ipak su saznali, preko svoje obavetajne
slube, da komunisti iz Leva planiraju napad na LJubostinju. **Komunistiki glavni
tab** izdao je nareenje da se vladika Nikolaj likvidira. Okupator je znao da je vladika
neprijatelj komunista isto koliko i njihov, i prepustio je da oni odrade posao likvidacije
koji je bio u zajednikom interesu.
Po noi 18. septembra 1941. komunisti su krenuli iz Kalenia u pravcu Trstenika i
LJubostinje. etnici su bili blagovremeno obaveteni o ovom pokretu. Doekali su ih,
pred samim manastirom, vatrom iz zaseda. Cele noi voena je borba za manastir i napad
je odbijen. Posle ovoga napada, komandant Jugoslovenske vojske u otadbini Dragoljub Draa Mihailovi, sa kojim je vladika Nikolaj odravao veze, doneo je odluku da
Nikolaja nekako prebaci na Ravnu goru u svoj ratni tab. Ta odluka je kasnije opozvana,
Nemcima je na sreu, sve loije ilo na frontu, pa opsednuti svojim problemima oslabili
su nadzor nad vladikom. On je drao veze sa svim patriotskim snagama i sa svetenstvom
i narodom svoje eparhije. Plaei se njegovog uticaja u narodu, Nemci su odluili da ga
udalje sa ovog podruja i iz ike eparhije.
U ranu zoru, 3. decembra 1942. godine, blokirali su manastir LJubostinju sa svih strana.
Nemaki vojnici upali su u manastirski konak i poeli sa legitimisanjem. Sve prisutne
strpali su u sabirnu sobu. Kad je svanulo, doao je visoki oficir Gestapoa i saoptio
vladici odluku nemake komande o premetanju u manastir Vojlovicu kod Paneva. Sa
njim su poli jeromonah Vasilije Kosti i sinovac Jovan Velimirovi.
VLADIKA I PATRIJARH
MANASTIR Vojlovica udaljen je etiri-pet kilometara istono od Paneva, na putu
prema selu Starevo. Bio je prilino zaputen i oronuo. Vladika sa svojom **pratnjom**
smeten je u stari konak sa starinskim nametajem punim stenica i gamadi. Nemci su
ovde zaveli sasvim drugaiji reim nego u LJubostinji. To je bio pravi zatvor, sa stalnom
straom, zakljuanim vratima i prozorima, bez prava primanja posete i pote. Zatvorenici
nisu imali pravo nikome pisati, niti se javljati. Bila je potpuna izolacija.
U poetku, strau su sainjavali, jedan nemaki vojnik i jedan agent beoradske policije u
civilu. Kasnije su agenta zamenili nemakim vojnicima, jer nisu imali u njega poverenja.
Sva vrata soba u kojima su bili zatvorenici bila su zakljuana. Prozori su bili zakljuani
katancima i otvarani su jedan sat dnevno radi provetravanja. Zatvorenicima je bilo
dozvoljeno jedan sat etnje dnevno, ispred konaka u kome je bio zatvor. Svakodnevno
bogosluenje, jutrenje i veernje, obavljali su u sobi vladike Nikolaja, a liturgiju
nedeljom i praznikom u manastirskom hramu. Pred poetak liturgije straar je
otkljuavao hram i u toku slube stajao na ulazu. Posle slube, ponovo je zakljuavao
vrata.
Boravak u Vojlovici vladika Nikolaj je iskoristio za rad na ispravci teksta Vukovog
prevoda Novog zaveta. Pored toga ispisivao je itave sveske raznih misli i duhovnih
pouka. Nemci su svakodnevno donosili okupatorske novine iz Beograda. On je izrezivao
sliice iz itulja i reao ih po svome stolu i molio se Bogu za upokojene. To je nazivao
svojim **najmilijim ikonostasom**. Vladika je retko koristio dozvoljeno vreme za
etnju. Naviknut na sedenje i pisanje, nije, takorei, ustajao iza svoga stola. Kada ga je
jedan nemaki oficir, dobronamerno, opomenuo da treba da eta, on je sa ironijom i u ali
odgovorio: **Ako bih ja posle toliko vremena izolacije, izaao i poeo da etam, toliko
bih se obradovao da bih poeo da trim. Vai straari bi pomislili da sam poeo da beim

i otvorili bi vatru. Tako bih ja poginuo, bez krivice, grekom**.

U prolee 1943. godine, 20. maja, u manastir Vojlovcu doveden je u zatoenje i patrijarh
srpski Gavrilo Doi. U poetku Nemci nisu doputali da se Nikolaj i patrijarh sastaju i
razgovaraju. Docnije su dozvolili, i oni su itave sate provodili zajedno u prijateljskom
razgovoru. Inae su bili stari prijatelji i drugovi. Istina, prijateljstvo je **napuklo** oko
pitanja Konkordata, ali taj sukob je brzo prevazien pomirenjem, u manastiru Kaleni
1941. godine.
DOBAR SRBIN
I JA kaem: dovoljno je biti dobar Srbin, ali po ugledu na najbolje i najslavnije Srbe, koji
su se javili na izlobi ljudi u ovome svetu za minulih hiljadu godina. No, ne smem da
kaem kao ti: vera je sporedna! Jer bi me svi Srbi uterali u la.
Dobar si Srbin, ako ima slatku duu kralja Vladimira, izdrljivost Nemanjinu,
hristoljublje Savino, revnovanje Milutinovo, krotost Deanskog, smernost Uroevu,
portvovanje Lazarevo, vitetvo Strahinjino, pravdoljublje Markovo, srce Jugovia
majke, pouzdanje Miliino, blagost Jevrosiminu, milost Kosovke devojke, trpeljivost
porobljenog roblja, vidovitost slepih guslara, mudrost srpskih popova i kaluera,
stidljivost narodnih devojaka, nadahnue narodnih pevaa, darovitost narodnih zanatlija,
otmenost narodnih tkalja i vezilja, jasnou narodnih posloviara, umerenost i odmerenost
srpskih seljaka, sjaj krsne slave svih krtenih Srba.
No, nije li sve ovo od vere? Vaistinu, i osnova i potka svemu nabrojanom jeste vera
Hristova. Ako li ti nema u sebi nijednu od pobrojanih vrlina slavnih ti predaka a ipak se
naziva Srbinom, onda si samo jedna uvena firma na praznom duanu. A to mislim, ne
elimo ni ja tebi, ni ti sebi.
Rei nekome: budi dobar Srbin a vera je sporedno, isto je to i rei jednoj ovci: budi ti
samo ugojena a paa je sporedno!
Ne moe niko biti dobar Srbin a da pre svega nije dobar ovek.
U svetu pak niti je bilo niti ima ikakve sile, koja moe oveka uiniti savreno dobrim,
osim sile vere Hristove.
Nemoj, dakle, eleti Srpstvo bez sadrine.
Ne bio ti ovek bez pameti putovo ni Srbin bez vere ortak.
TORTURA U LOGORU SMRTI
18. jun 2003. 00:00 | Komentara: 0
Kada su propali svi pokuaji da se patrijarh Gavrilo i vladika Nikolaj privole na saradnju,
Nemci su doneli odluku da ih deportuju u zloglasni logor Dahau.
KRAJEM 1943. godine, 18. i 21. decembra, manastir Vojlovicu posetio je general Milan
Nedi, predsednik Srpske vlade za vreme okupacije. Prvi put posetio je patrijarha
Gavrila, a drugi put patrijarha i vladiku Nikolaja zajedno. Cilj Nedieve posete bio je da
izloi patrijarhu plan, po kome bi on bio puten iz zatvora u Vojlovici, i doao u Beograd.
Primio bi ponovo upravu Srpske pravoslavne crkve i sazvao Sveti arhijerejski sabor, na
kome bi bio izdat proglas protiv Komunistike partije i pozvan narod na lojalnost
okupatoru. Po tom planu oformilo bi se namesnitvo, koje bi vladalo zemljom umesto
kralja, a jedan od namesnika bio bi patrijarh. to se tie vladike Nikolaja, on bi bio

puten iz zatvora i doao bi u Patrijariju u Beograd, ali ne bi imao pravo povratka u

iku eparhiju, jer to Nemci izriito: ne dozvoljavaju.
Posle posete, patrijarh je sastavio odgovor Nediu u kome je izneo primedbe i neslaganja
na njegov predlog, ali ga je oslovio u poetku sa **Gospodine predsednie**. Patrijarh je
koncept svog odgovora proitao Nikolaju, i pitao ga za miljenje. Dok je itao, Nikolaj je
nervozno grickao bradu, to je bio znak loeg raspoloenja, i sluao. Kad je patrijarh
zavrio, rekao je:
PISMO ENERALU NEDIU
- PRVO, Vaa svetosti, ne smemo Nedia nazvati **predsednikom Vlade**, jer mi
imamo legalnog predsednika u Londonu. Oslovimo ga sa **enerale i ministre**. Drugo,
to se mene tie, ja ne elim da izlaskom iz Vojlovice samo promenim zatvorsku eliju i
mesto svome krevetu. Ako ne mogu da odem u iu, u moju eparhiju, ta u ja u
Beogradu. Ako se sazove Sabor i ja na njega doem, ja moram javno da igoem
nemaka nedela i zloine! Pobili su mi pola Kraljeva, popalili Gornji Milanovac, pobili
mnoge monahe i monahinje, i svetenike po ikoj eparhiji, poruili crkve i manastire.
Ako ja umesto osude budem licemerno utao i pravio nasmejano lice, narod bi s pravom
mogao da me kamenuje na Terazijama. Tebe vraaju na tvoju eparhiju, ti idi. Mene ostavi
ovde do boljih dana. I tree, to se tie proglasa protiv Komunistike partije, mislim da bi
to bila neoprostiva greka. Vrlo je opasno da Crkva izdaje proglas protiv bilo koje
stranke, pa i protiv Komunistike partije. Crkvu se ne tiu partije i partijski programi.
Crkvu interesuje da li te partije propagiraju bezbotvo ili ne. Mi smo protiv bezbotva, pa
bilo da ono dolazi sleva ili zdesna, odnosno, mi smo i protiv Hitlerovih bezbonika, isto
kao i protiv sovjetskih. Moemo samo da izdamo proglas protiv bezbonitva, a ne protiv
komunista.
Posle Nikolajevog izlaganja, patrijarh je, posle dueg utanja i razmiljanja, rekao:
- Sve to si primetio, prihvatam i odobravam. Molim te, uzmi ovaj moj odgovor koji sam
skicirao, pa napii drugi, onako kako ti smatra, a ja u potpisati.
Profesor Jovan Velimirovi, koji je prisustvovao ovom razgovoru (zahvaljujui kome
imamo ovo pisano svedoanstvo), dobio je zadatak da pronae pisau mainu i da otkuca
odgovor koji je sastavio Nikolaj. Profesor Jovan je sauvao kopiju tog odgovora, koja
glasi:
Man. Vojlovica
22/9-DII-1943. god.
Gospodinu Milanu Nediu,
Armijskom eneralu i Ministru
Beograd
Uvaeni Gospodine enerale,
Na Vae cenjeno pismo od 20-DII/n.s./1943. god. Pov. br. 1343, a posle dve Vae posete
i dugih razgovora od 18/5 i 21/8 tek. m. ast mi je odgovoriti sledee:
ovek koji je lien slobode i svih prava, koji se od nazad trideset i dva puna meseca
nalazi u strogom zatvoru, lien svih mogunosti, da opti sa spoljnim svetom i da prati
javni ivot i burne dogaaje sadanjeg vremena, kao to je sluaj sa mnom, koji iz

zatvora ne mogu imati ni slobodne volje ni nesmetane energije - nije u stanju da zvanino
opti i da nosi odgovornost u zvaninim poslovima.
No, ipak ja mogu rei moje lino miljenje i vrsto uverenje da je Srpska pravoslavna
crkva vazda bila, jeste i bie, najodlunije protiv svake razorne akcije, koja u ateistikom
besu nasre na srpski narod s namerom da ga upropasti moralno i fiziki.
I Srpska pravoslavna crkva gotova je da, u skladu sa svojim karakterom, zadatkom i
dostojanstvom, pomogne i Vae napore, kao i napore svih rodoljubivih Srba u zatiti i
spasavanju svog blagoestivog naroda.
Ali Srpska pravoslavna crkva moi e se prihvatiti s punom snagom, a s Bojom pomoi,
oba ova zadatka samo onda - kako sam imao ast usmeno Vam izloiti - kada joj se
potpuno povrati i nesmetano omogui pravilno kanonsko-zakonsko funkcionisanje,
prekraeno pre dve i po godine.
Bog neka Vam je na pomoi.
aljui vam topli blagoslov, odani Vam
AEM patrijarh Srpski
Gavrilo, s. r.**
Posle predaje patrijarhovog odgovora nastalo je zatije. Nedieva poseta poela se polako
zaboravljati i ivot u Vojlovici se vratio ranijoj monotoniji.
Zatvorenici u Vojlovici svakodnevno su itali **Novo vreme**. Naroito su ih zanimali
izvetaji sa Ruskog fronta. Iako su Nemci te izvetaje doterivali, bilo je jasno da gube i da
se povlae. Obino pred ruak, patrijarh i Nikolaj odlazili bi u sobu jeromonaha Vasilija i
tu komentarisali stanje na ratitu. Vasilije je obeleavao linije fronta na geografskoj karti.
im bi Rusi, ma gde napredovali, Nikolaj bi, sav radostan, govorio: **Ide Ruja, ko oluja!
** Prekrstio je imena tri velika saveznika presednika: Staljina u elikovia, Ruzvelta u
Ruia, a erila u Crkvenjakovia. **Svi smo se zaista radovali uspesima Rusa kao
svojim, jer u njihovoj pobedi mi smo videli kraj naem zatvoru i amovanju** - pie
profesor Jovan (potonji vladika abako-valjevski) u svojim belekama o vladici
Nikolaju, i nastavlja:
**Kada su Rusi potisli Nemce duboko u Ukrajinu, poeli su izraavati vee apetiti.
Vladika je rekao jednoga dana: Bojim se da se Rusi nee znati umeriti na kraju rata i
projaviti suvie velike apetite i time razdraiti Amerikance. A nije dobro imati Ameriku
kao neprijatelja. Ovaj rat je samo trka za baze za novi rat. A Novi rat bie rat za
AZIJU**.
OKUPATOR SPREMIO OSVETU
PORED pokuaja sa generalom Milanom Nediem, Nemci su nastojali vie puta da
patrijarha Gavrila i vladiku Nikolaja privole na saradnju. Jedanput meseno u Vojlovicu
je dolazio jedan visoki nemaki oficir Majer, zaduen za verska pitanja, i razgovarao sa
njima. Sve je ostalo bez uspeha. Nemci su onda odluili da im se osvete. Reili su da ih
odvedu u zloglasni faistiki logor Dahau, gde su bili najvei Hitlerovi protivnici, na
izdravanju kazne.
Dana 13. februara 1944. godine, jedan nemaki oficir doao je iz Beograda u Vojlovicu i
doneo naredbu Nemake komande da se patrijarh Gavrilo i vladika Nikolaj spreme za
put. Reeno im je da e pravac puta biti Bekerek. Sutradan, na crkvenu Novu godinu, u
pet sati ujutro, krenuli su na put. Putovali su do Velikog Bekereka kamionima u pratnji

20 **gestapovaca**. **Gestapovac** ofer, vozio je takvom brzinom po dombastom

putu da su patrijarh i vladika jedva izdrali put.
U Bekereku, vladika je pokuao da protestuje zbog ovakvog postupka, ali bilo je uzalud.
Nemci nisu obraali panju na to. Oni su za njih bili robovi, bez obzira na godine, zvanje,
in i njihovo zdravlje. U Bekereku ih je pregledao jedan lekar, Rus po narodnosti. Dao
im je nekoliko piramidona i aspirina za ublaenje bolova. Nastavili su put vozom do
Budimpete. Putovali su vagonom bez prozora i bez ikakvih sanitarnih uslova. Putna
hrana sastojala se od 200 grama suvog hleba i 5 grama putera dnevno. Najtea su bila
zadravanja usput, u Bekereku, Budimpeti i Beu, gde su vrena ispitivanja i
sasluanja. Starci su imali glavobolju. Traili su aspirine ili druge tablete, ali su odbijeni.
Konano su stigli u zloglasni logor smrti, Dahau.
im su stigli u logor, primenjene su teke mere, kao i za druge zatvorenike. Tokom
kanjenikih poslova, nisu im doputali da skidaju mantiju, to im je oteavalo rad. Hrana
se sastojala od suvog hleba i orbe od repe koja je imala miris i ukus zemlje. Od prvog
dana morali su da nose vodu kao i drugi logorai. Dobili su jedan veliki sud koji je bio
teak i nepodesan za noenje. Nosili su ga izmeu sebe na ramenima. Nemaki straari su
to sa podsmehom gledali, dobacivali i pravili ale.
Posle pet dana, Nikolaj je pao od umora pod teretom i voda se prosula po njihovim
mantijama. Tada je patrijarh poeo da vie i glasno protestuje, grdei Nemce i njihovu
**kulturu**. Priao je jedan oficir strae i pitao ta ovaj govori. Otresajui vodu i blato sa
mantije, Nikolaj je odgovorio Nemcu:
**Patrijarh srpski, gospodine, divi se vaoj velikoj evropskoj i nemakoj kulturi i hvali
vae postupke!** (O toj i takvoj evropskoj kulturi Nikolaj je pisao u Dahau u knjizi
**Kroz tamniki prozor**). Prilikom pada Nikolaj je povredio koleno leve noge. Stari
patrijarh mu je pomogao da se podigne. Obojica su bili strana uzbueni i ponieni.
Vratili su ih u logor. Kada je Nikolaj zatraio lekarsku pomo, straari su drsko odbili.
Posle est sati doao je neki bolniar, oprao koleno alkoholom i zavio ranu. Zbog ove
povrede, dobili su nekoliko nedelja potede.
GROM I BOGOMOLJA
VLADIKA Nikolaj je sa svojim ocem Dragomirom, podigao u svom selu Leliu, divnu
crkvu posveenu Svetom Nikoli, krsnoj slavi roda Velimirovia. Crkva je podignuta na
njihovom imanju i osveena je 1929. godine. Iz ljubavi i zahvalnosti prema ocu, vladika
je ovaj hram nazvao zadubinom Dragomira Velimirovia, ne pominjui svoje ime. To je
danas manastir Leli.
Posle nekoliko godina od osveenja, udari grom u crkvu i nanese neka manja oteenja,
poto crkva nije imala gromobran. Jedan profesor bogoslovije u Bitolju, koga su zvali
Peckalo, upita vladiku:
- Vladiko, je li istina da je grom udario u vau zadubinu u Leliu? Kako to, kao veliki
duhovnik, tumaite?
- E, moj profesore! Nije to nita! - odgovori vladika. - Udario je grom u veliku carsku
Rusiju, i evo 15 godina ne moe da se oporavi. I ko zna koliko e jo decenija proi dok
se ne oporavi. ta je mala crkvica u mom Leliu, prema velikoj pravoslavnoj Rusiji?
VLADIKA I TESLA
VLADIKA Nikolaj i Nikoja Tesla bili su veliki prijatelji. Tesla je, inae, bio sveteniko

dete. Zvali su se imenjacima. Kada je Nikolaj 1927. godine bio u Americi, on poseti
slavnog naunika. Tesla uvede vladiku u svoju laboratoriju, i jedan svoj novi izum stavi u
pokret. Stotine i stotine tokia i zupanika se pokrenulo.
- Boe, imenjae, ta uradi ti to? Kakva je to sila to pokree tolike tokie? - upita
zadivljeno Nikolaj.
- Imenjae, ti si kolovan ovek, valjda zna ta je to? - odgovori Tesla.
- ta je to? - pravio se Nikolaj nevet.
- Elektrika, imenjae.
- Kad si tako veliki strunjak za elektriku, reci mi moe li nauka otkriti da se ona vidi
golim okom?
- Nikada! - odgovori Tesla. - Dok je sveta i veka.
- Pa, to onda ljudi trae da vide Boga? Sila postoji i kad se ne vidi - na to e Nikolaj.
MUENIK LOGORA DAHAU
19. jun 2003. 00:00 | Komentara: 0
Opisujui robijanje u zloglasnom logoru, vladika Nikolaj se priseao. U logoru je bilo
ovako: sedi u nekom uglu i ponavlja sebi: Ja sam prah i pepeo, Gospode uzmi moju
duu.
Pie: Ljubomir Rankovi, protoakon
I u ovom najveem paklu, za koji istorija sveta zna, u logoru Dahau, Nikolaj je pisao.
Nije imao hartije za pisanje pa je koristio robijaki grubi klozetski papir. To svoje delo
naslovio je **Srpskom narodu - kroz tamniki prozor**. Evropska kultura kojoj se u
mladosti divio i koju je u svojim ranim delima slavio i hvalio, u logoru Dahau, u srcu
Evrope, u mnogohvaljenom dvadesetom veku, doivela je svoj sumrak i slom. U faizmu
su se obistinila prorotva Dostojevskog i mnogobrojnih mislilaca hrianskih, o
orsokaku i propasti evropske kulture bez Hrista.
Dahauki pakao bio je gorki plod i krvavo finale hristoborne Evrope. Nikolaj se svom
estinom kritiki obruio na Evropu u pomenutom delu. Okrivio je Jevreje za glavne
nosioce evropskog hristoborstva. Gledao je uasna stradanja Jevreja u logoru: **Svojim
oima sam gledao, i preivljavao sa bolom ispunjenje prokletstva starog 2000 godina,
koje su Jevreji pod krstom Hristovim primili na sebe, kad su sa mrnjom uzvikivali: *Krv
njegova na nas i na decu nau!* Dve hiljade godina, sa njima svojstvenom strau, gonili
su Hrista, i bivali progonjeni i kanjavani. Molio sam se Bogu u logoru da ih oslobodi te
kazne**, govorio je Nikolaj kasnije svojim prijateljima o stradanju u Dahauu. Nikolaj je
ipak na rukopisu ovoga dela napisao kao upozorenje: **Nije jo vreme za objavljivanje!
Objaviti kad za to doe vreme!**
PRAH I PEPEO
VLADIKA Nikolaj preiveo je teka stradanja u logoru Dahau. Pritisnut godinama tekog
ivota, oronulog zdravlja i iscrpljen dugim robijanjem, provodio je tamnike dane u
logoru poput prvih hrianskih muenika. Kasnije, u razgovoru, za jednu hriansku
reviju, sa Ruskinjom Milicom Zernov, opisujui te dane, izjavio je:
**U logoru je bilo ovako: Sedi u nekom uglu i ponavlja sebi:
- Ja sam prah i pepeo. Gospode, uzmi moju duu!

Dua ti se odjednom vaznosi na nebo i vidi Boga licem k licu. Ali ne moe da izdri,
pa mu govori:
- Nisam spreman, ne mogu, vrati me tamo!
Zatim ponovo satima sedi i ponavlja u sebi:
- Ja sam prah i pepeo. Gospode, uzmi moju duu!
I - opet te vaznosi Gospod...
Ukratko, sav ivot koji mi preostaje dao bih, kada bi to bilo moguno, za jedan sat
boravka u Dahauu.**
Seajui se boravka u Dahauu, priao bi vladika esto i ovo:
**Prilazili su mi tamniari i, podsmevajui se, pitali me:
- Veruje li ti da je Isus Hristos bio Bog?
- Ne - odgovarao bih im.
Oni bi na to poinjali da se smeju i da me opet zapitkuju:
- Ti, dakle, vie ne veruje?
- Ne verujem, nego znam - glasio je moj odgovor.
Oni bi, razdraeni, odmah odlazili.**
Posle nekoliko meseci boravka u logoru Dahau, patrijarh i vladika premeteni su u jedno
malo mesto lirze, 70 kilometara juno od Minhena. Boravili su u jednoj neuglednoj
gostionici na obali jezera. Stanje njihovog zdravlja bilo je oajno. Obojica su bili potpuno
fiziki iscrpljeni i oronuli. Kretali su se kao senke. Nakon kraeg zadravanja u lirzeu,
radi oporavka, prebaeni su u Be. Tu su smeteni u neki nierazredni hotelu bez grejanja
i tople vode. Nikolaj je dobio jednu malu sobu za smetaj. Kontrola Gestapoa bila je
stalna - i danju i nou. Odnos nemakih straara prema njima bio je uvek grub i
arogantan. To je bila odmazda zbog njihovog nepristajanja na saradnju sa Nemcima. Dok
su bili jo u lirzeu, Gestapo je traio od njih da napiu jednu poslanicu srpskom narodu
sa pozivom za borbu protiv komunizma. Za uzvrat, bili bi odmah puteni. Oni su to
kategoriki odbili, kao i u Vojlovici.
POSMRTNO SLOVO LJOTIU
U BEU im je predlagano da se prihvate formiranja velikog nacionalnog komiteta sa
seditem u LJubljani, koji bi organizovao borbu protiv jugoslovenskih partizana. I to su
odluno odbili rekavi: **Mi smo duhovne i religiozne voe srpskog naroda, i nemamo
nita sa politikim i vojnim poslovima.** Zatim su Nemci pokuali da organizuju jednu
svepravoslavnu konferenciju od izbeglih episkopa, kojom bi rukovodili patrijarh i
Nikolaj. Cilj ovog skupa bio je nepriznavanje jedne takve konferencije u Moskvi, koja je
odrana tih dana, i koja je donela deklaraciju protiv nacizma i faizma. I taj predlog je
odbijen. U Beu su patrijarha i Nikolaja posetili general Milan Nedi i Dimitrije LJoti.
Tokom razgovora izvinjavali su se i pravdali da su tokom celog rata vie puta nastojali da
ih oslobode iz zatvora. Nemci su uvek obeavali i uvek odlagali oslobaanje.
Tokom boravka u Beu Nikolaj je odlazio u Srpsku crkvu na nedeljna i praznina
bogosluenja. Za vreme slube stajao je u oltaru, dok je Gestapo straario oko crkve. Tom
prilikom, na praznim listovima bogoslubene knjige Svetog jevanelja u oltaru, napisao
je nekoliko molitvi Svetom Savi za spas i izbavljenje srpskog naroda. Te molitve
sauvane su do danas poznate pod naslovom: **Molitve u senci nemakih bajoneta**. U
ovom hramu vladika Nikolaj je molitvom iscelio jednu teko bolesnu enu, o emu je
ostalo zapisano svedoanstvo u Letopisu crkve.

Poto su Sovjetske trupe bile nadomak Bea, Nemci su morali da se povlae. Evakuisali
su patrijarha i vladiku Nikolaja. Poetkom aprila 1945. godine stigli su u Klagenfurt, gde
su se kratko zadrali - dan i po. Posle
stranog bombardovanja ovog mesta, prebaeni su u Felden. Tu ih je posetio etniki
vojvoda Momilo uji i uspeo da ubedi Nemce da njegovi etnici uu u sastav njihove
pratnje. Posle sedam dana provedenih u Feldenu, krenuli su u Goricu, sa oruanom
pratnjom Momila ujia. Vaskrs su proveli u Trstu. Sluili su u crkvi svetog Spiridona.
Tamonji Srbi su eleli da im prirede praznini ruak, Nemci su to odbili.
Iz Trsta su doli u ujiev ratni tab, u mesto Sveti Petar kod Gorice 23. aprila, sa
namerom da put nastave u vajcarsku. Te noi, u saobraajnoj nesrei, poginuo je
Dimitrije LJoti, koji je poao da se ponovo sretne sa patrijarhom i vladikom. Sutradan je
u etnikoj vojnoj kapeli izvreno opelo. Posmrtno slovo odrao je vladika Nikolaj.
Govorio je o njemu kao o velikom hrianinu i Srbinu, istiui da je kao ministar u vladi
posluivao u oltaru i dodavao kadionicu sveteniku. On je poznavao LJotia kao velikog
vernika i pravoslavca, cenei njegov ivot i rad pre rata. Ceo rat Nikolaj je proveo u
zatavoru i nije bio obaveten o LJotievom dranju u toku rata i o njegovoj saradnji sa
Nemcima. Inae, LJoti je tokom razgovora sa patrijarhom i vladikom u Beu, otro
zamerao Srpskoj crkvi zbog podrke koju je dala puu generala Simovia, i uea u
maratonskim demonstracijama 1941. godine. Smatrao je da je to poetak srpske nesree.
NA KRTENJE PRESTOLONASLEDNIKA
ODMAH posle opela, Nemci su patrijarha i vladiku pokrenuli na put u vajcarsku. Posle
dugog i napornog putovanja, lutanja i izbegavanja ratnih vojnih zaseda i bombardovanja,
umesto u vajcarsku stigli su u Kicbil. Tu su smeteni u jedan hotel pod jakom
nemakom straom. Ratna srea potpuno je okrenula lea Nemcima. Poelo je njihovo
panino povlaenje prema severu. Saveznike trupe su svakodnevno velikom brzinom
napredovale. 8. maja 1945. godine amerike trupe su zauzele Kicbil i oslobodile vladiku
Nikolaja i patrijarha Gavrila. Odmah po osloboenju, posetio ih je jedan ameriki vii
vojni svetenik u inu pukovnika, da se informie o njima i njihovim potrebama. Ubrzo
potom posetio ih je i ameriki general Kolins, komandant 22. amerike divizije. Prilikom
ove posete predali su pismenu poruku za generala Ajzenhauera, glavnog komandanta
amerikih vojnih snaga.
Posle osloboenja, vladika Nikolaj je iz Kicbila otiao u Salcburg. U Salcburgu je ve bio
formiran izbegliki jugoslovenski logor u kome je bilo izbeglih vojnika i naih radnika
zarobljenika, koje su Nemci tokom rata, prinudno odvodili na rad u Nemaku. Svojim
prisustvom, vladika je nastojao da izbeglim vojnicima prui duhovnu utehu i ulije nadu u
bolje dane. Sluio je u improvizovanoj kapeli svakoga dana molei se Bogu za sve
izginule ratnike i za zdravlje i utehu preivelih. Komunistiki agenti i razni vojne
delegacije iz Jugoslavije, krstarili su po Salcburgu i Minhenu, agitujui meu
izbeglicama. Otvoreno su pretili i slali poruke vladici Nikolaju da e biti likvidiran
ukoliko se vrati u zemlju. Razlog za to bio je njegov otvoreni antikomunizam i predratni
napisi protiv komunista kao nosilaca bogoborstva. Nikolaj je tada doneo odluku da se ne
vraa u zemlju dok su komunisti na vlasti. Iz Salcburga on kree na sever Evrope.
Poseivao je izbeglike kolonije, pruajui svima duhovnu utehu. U Briselu je odrao
besedu u uvenoj katolikoj crkvi svete Gudule, u kojoj je otro napao erila i englesku
politiku prema Jugoslaviju. Taj govor prenela je belgijska tampa, i eril je odgovorio

na ovaj napad u jednom engleskom listu. Ovim govorom vladika se zamerio Englezima i
njihov stav prema njima od tada se promenio. To je, razume se, i posledica nove engleske
politike prema Jugoslaviji, u kojoj se uvrstio Titov reim.
Na poziv kralja Petra Drugog, vladika Nikolaj u oktobru 1945. godine putuje u Englesku,
na krtenje prestolonaslednika Aleksandra. U Engleskoj se ponovo sastaje sa patrijarhom
Gavrilom. Engleske vlasti nisu rado izdale potrebne dozvole za njihov ulazak u zemlju.
Odobren im je ogranien boravak u trajanju od 15 dana. U dogovoru sa patrijarhom
Gavrilom, Nikolaj iz Engleske odlazi u Ameriku. Putovao je brodom **Kvin Meri** na
kome je bio i Vinston eril. Nikolaj se na brodu sastao sa erilom i dugo razgovarao sa
njim. Otro mu je zamerio na politici koju je u toku rata vodio prema Jugoslaviji. eril, i
sam ogoren i rezigniran, jer je kao ratni pobednik izgubio izbore u Engleskoj, rekao je
tom prilikom Nikolaju: **Nemojte mene kriviti. Takva je bila strategija saveznika. Morao
sam da uinim ono to sam uinio.**
Po dolasku u Ameriku, Vladika Nikolaj se prvo nastanio u manastiru Svetog Save u
Libertivilu. U Ameriku je stigao sa engleskom vizom koja nije bila trajnog karaktera.
Zbog antagonizma nove vlasti u Engleskoj prema njemu, jedva je, uz pomo uticajnih
Srba, reio pitanje svog boravka u Americi.
UDESNO ISCELJENJE U BEU
BILO je to poetkom 1945. godine. Rat jo nije bio zavren, a Nemci su kroz Be
provodili bezbrojne grupe ljudi iz cele Evrope. U jednoj takvoj grupi bio je i vladika
Nikolaj. Srbi u Beu viali su ga nedeljom i praznikom, kada je pod jakom nemakom
straom dolazio u crkvu na bogosluenje i molitvu. Tom prilikom iscelio je svojom
molitvom jednu teko bolesnu enu, koja je potom do svoje smrti sluila pri crkvi Svetog
Save u Beu. U crkvenom Letopisu, ostao je zapis o tom dogaaju u vidu ispovesti ove
ene:
**Bila sam teko bolesna. Od silnog muenja i zlostavljanja bila sam sva kontuzovana.
Desna vilica bila mi je sva izlomljena, a otvor usta prebaen na levi obraz, tako da sam
tekom mukom izgovarala pokoju re. Dve teke operacije izdrala sam, ali pomoi nije
bilo. Jednoga dana doao je u hram vladika Nikolaj, o kome sam pre rata dosta sluala, da
je sveti Boji ovek. Pristupim njegovoj ruci za blagoslov sa silnom verom i uzdanjem da
mi on jedino moe pomoi. Tekom mukom izustih:
- Sveti vladiko, pomozi meni grenoj i nesrenoj.
Ali on se nije smeo zadrati ni sa kim u razgovoru, jer su ga njegovi crni straari pratili u
stopu. Ipak, tiho mi ree:
- Moli se Bogu i svetom Nikolaju.
Kada je sledeeg puta doao u hram, ja sam celu slubu preplakala u molitvu Bogu. Na
kraju slube, ja mu ponovo prioh, klekoh pred njega i zavapih:
- Sveti vladiko, ne proi mimo mene bolesne i nesrene. Pomozi mi, pomozi...
On me oseni u znaku krsta svojom rukom i pomaza jelejem moja usta rekavi:
- Po veri tvojoj neka ti bude, molitvama svetog oca Nikolaja.
Osetih kako me svest naputa. Kad sam dola sebi bila sam u svom stanu okruena
prijateljima koji su zaueno gledali mene. Sa mojih usana lako skliznue rei kao i pre.
Pogledah se u ogledalo i videh svoja usta na mestu. Vrisnuh od radosti i odoh u hram da
zahvalim Bogu i njegovom ugodniku svetom vladici Nikolaju.

STOJADINOVIEVO KAJANJE
20. jun 2003. 00:00 | Komentara: 0
Bivi predsednik kraljevske vlade Milan Stojadinovi dolazio kod vladike da se pokaje
zbog Konkordata sa Vatikanom i da moli da bude vraen u crkvu.
POSLE oporavka od tekih stradanja, vladika Nikolaj se veoma aktivno ukljuio u ivot
Srpske crkve u Americi. Naroito se angaovao na prihvatanju i zbrinjavanju srpskih
emigranata koji su dolazili iz evropskih logora. Spasavanje Srba iz raseljenikih logora i
dovoenje u Ameriku pozitivno se odrazilo na crkveni, socijalni, politiki i drutveni
ivot srpskog naroda u Americi. Ubrizgana je nova svea krv u starosedelaki organizam.
Stvorene su nove crkvenokolske optine i parohije i poela gradnja novih hramova.
Na estom crkvenonarodnom saboru, odranom od 12-15. oktobra 1948. godine, na
predlog vladike Nikolaja, otvorena je izbeglika kancelarija, koja je na sebe primila sve
administrativne poslove oko prihvata doseljenika. U manastiru Svetog Save u Libertivilu,
otvorena je 1945. godine etvororazredna bogoslovija. Vladika Nikolaj bio je njen prvi
rektor i profesor.
Iako ve u poodmaklim godinama, neumorno je putovao velikim amerikim
kontinentom. Stizao je na sve strane. Propovedao je po srpskim i drugim pravoslavnim
hramovima, irom Amerike i Kanade. Prisustvovao je mnogim hrianskim skupovima i
susretima, gde je predstavljao Srpsku crkvu. Naroito je bilo zapaeno njegovo uee na
sastanku Ekumenskog saveta crkava, koji je odran u Evanstonu 1954. godine. NJegova
pojava i rei koje je uputio tom skupu sluane su sa velikom panjom i uzbuenjem.
Govorio je ovek i episkop koji je preiveo i na svom telu i dui nosio svee oiljke
nacistikog nasilja.
NAJVEE IZNENAENJE...
CENEI veliki vladiin doprinos za svetski mir, nesebinu rtvu za svoje blinje, i
njegov ogroman moralni, duhovni i nauni ugled, znameniti Kolumbija univerzitet
dodelio mu je 4. juna 1946. godine poasni doktorat. Obavetavajui vladiku o ovoj
odluci, lan Univerzitetskog saveta Kolumbije arls Burlingam, u pismu pie: **Vama
poasni doktorat nije potreban, ali Univerzitetu e biti ast da poastvuje tako asnog
oveka**. Na sveanosti prilikom predavanja ovog priznanja, predsednik Kolumbija
univerziteta dr Frenk Fakental, izgovorio je sveanu Formulu, napisanu u Gramati, koja u
celini glasi: **Formula - Doktorata **honoris kauza** kojom se Episkop Nikolaj
(Velimirovi) promovie u stepen doktora Svete Teologije na Kolumbiji u NJujorku 4.
juna 1946. godine: Episkop Srpski Crkve, sa seditem u Ohridu i ii: poznat i astvovan
zbog svoje svetosti i milostivosti; koji se uvek i pre svega starao o sirotima i
unesreenima u zemlji to je mnogostradalna; veliki naunik; veliki propovednik i, iznad
svega, velika moralna snaga**.
Zahvaljujui se na ovom visokom priznanju, vladika je, u svom govoru, izmeu ostalog,
rekao. **Ovo priznanje donelo mi je najvee iznenaenje u ivotu... Ja pripadam malom i
traginom narodu, ija se jedina velianstvenost sastoji u njegovoj neodstupnoj borbi za
*Krst asni i slobodu zlatnu*. Meutim, ini mi se da su asni poverenici Saveta
pokrenuti tajanstvenim prstom Bojim, kako bi poastvovali moj narod time to e
poastvovati mene**.

Usledile su mnogobrojne estitke od Srba iz celog sveta. estitku je poslao kralj Petar
Drugi, Slobodan Jovanovi, Milan Gavrilovi i mnogi drugi. Ipak, najdirljiviju estitku,
koja izraava oseanja cele srpske dijaspore, uputio je student Kolumbija univerziteta,
Srbin, Mihajlo Petrovi, u formi telegrama: **Najsrdanije estitam na visokom
priznanju koje Vam je danas dodeljeno. Dvostruko sam srean, stoga to je moj
Univerzitet tako poastvovao Episkopa moje Crkve. Imena Mihajla Pupina i Nikolaja
Velimirovia predstavljae nadahnue za nas studente Kolumbije, koji smo srpskog
porekla**.
BOLNA NESLOGA
IVEI u dalekom svetu, vladika Nikolaj nije prestajao brinuti o sveome narodu i svojoj
Domaji (tako je zvao domovinu). Prikupljao je novanu i drugu pomo i slao je
Patrijariji, Bogoslovskom fakultetu i bogoslovijama. Slao je pakete monasima i
monahinjama irom Srbije, naroito u ikoj eparhiji. Pomagao je i mnogim svojim
bogomoljcima. Pored rada u bogosloviji u Libertivilu, povremeno je predavao u ruskoj
bogosloviji u Dordanvilu i u Akademiji Svetog Vladimira u NJujorku, gde su ga
neobino cenili tamonji ugledni teolozi: Florovski, meman, Majendorf. Zalagao se za
pisanje istorije Srba u dijaspori. Pored stalnog i portvovanog misionarskog, nacionalnog
i humanitarnog rada, bavio se pisanjem i izdavanjem svojih, i odabranih dela hrianske
literature. Sa protom Aleksom Todoroviem iz Minhena, pokrenuo je religioznu
biblioteku **Sveanik**, koja je izdala knjige neprolazne vrednosti. U ovom periodu
nastaju njegova znaajna dela: **Kasijana**, **etve Gospodnje**, **Divan**,
**Zemlja Nedoija** i **Jedini ovekoljubac** (nedovreno delo).
Jednom prilikom, posetio ga je Milan Stojadinovi, bivi predsednik jugoslovenske
vlade, koji je iveo u emigraciji u Argentini. Kajao se zbog Konkordata i molio vladiku
da ga vrati u lanstvo Crkve. Samo iroka vladiina hrianska dua mogla je da razume i
oprosti, da prui utehu i sve zaboravi. Posle dugih razgovora, Stojadinovi je bio dirnut i
potresen. Poto je bio veoma bogat, ponudio je vladici veliku novanu pomo. Nikolaj
nije hteo uzeti ni centa, ali mu je tom prilikom dao nekoliko stotina adresa ljudi iz Srbije i
zamolio ga da tu pomo poalje njima, to je ovaj i uinio.
Izgnaniki ivot, nostalgija i odvojenost od otadbine i svojih najbliih, negativno su
uticali na meusobne odnose Srba u emigraciji. Jedni druge su optuivali za izdaju i
poraz u ratu. Srpska emigrantska tampa bila je preplavljena polemikim, svaalakim i
uvredljivim tekstovima. Nesloga i razjedinjenost u tuem svetu, teko je bolela vladiku.
U tim svaama ni njega nisu ostavili na miru.
UPOKOJ NA POKLADE
PRITISNUT starou i oronulog zdravlja, on u septembru mesecu 1953. godine odlazi u
manastir svetog Tihona Zadonskog u Saut Kananu (Pensilvanija), da predaje u tamonjoj
ruskoj bogosloviji. Predavao je dogmatsko i pastirsko bogoslovlje i omilitiku (crkvenu
retoriku). Na njegova predavanja, pored aka, dolazili su i profesori, a vrlo esto i narod
iz okoline. Kada je 1955. godine umro episkop Jona, koji je bio upravnik kole, profesori
su jednoglasno izabrali Vladiku Nikolaja za rektora. Inae, on je kod Rusa uivao veliko
potovanje (Rusi su prvi izradili njegovu ikonu). U ovom skromnom ruskom manastiru
Vladika je u miru i potrebnoj nezi provodio svoje poslednje zemaljske dane. Duboko je
tugovao i patio, jer je bio odstranjen iz ivota svoje Srpske crkve i svoga naroda, kojima

je ceo svoj vek predano i portvovano sluio. esto su ga u njegovoj sobi zaticali
uplakanog. On je voleo svoj narod i svoju otadbinu kao retko ko. Samo Bogu i njemu su
znane duevne patnje koje je zbog poznate srpske nezahvalnosti podnosio, ostavljen i
naputen od svih, kao nekada Sveti Sava.
**Jednom, potiten oseanjem nostalgije (pie Rus Vladimir Rajevski, prof. u bogosloviji
sa vladikom) Vladika Nikolaj pokazao je aljenje to nije imao frule, na kojoj je od
detinjstva voleo da svira. Ja sam odmah pisao episkopu prizrenskom Vladimiru (Rajiu) i
uskoro dobio od njega frulu, koju je lepo izradio neki od potovalaca Vladike Nikolaja.
Seam se kad sam je predao Avvi, Starac se kao dete obradovao, jer je frula bila iz
njegove drage otadbine, i podseala na nju. I docnije, esto, kad je vladika - izuzetno
delikatan - pretpostavljao da svi u naem domu spavaju, razlegali su se zvuci frule,
melodije dragih srpskih pesama. To je Starac - Vladika - kao u starini Juval ili Roman
Slatkopevac - svirao mu drage melodije i plakao. I kad sam dvaput sluajno posle toga
uao k njemu u sobu, zaticao sam Starca u suzama**.
Na poklade, u nedelju 18. marta 1956. godine, rano u zoru, sklopio je vladika Nikolaj
svoje umorne oi. Trebalo je da slui liturgiju u hramu semenita. Litija za doek ekala
ga je ispred hrama. Nije se pojavio na vreme. Svi su se zabrinuli, jer nikada nijednog
sekunda nije zakasnio, ni na beznaajne sastanke, a kamoli na bogosluenje. Brini
monasi odmah su poli u sobu. Nali su ga prostrtog na podu sa brojanicama u rukama i
molitvenikom pored sebe. Telo je bilo jo toplo. Lekar koji je ubrzo doao, konstatovao je
smrt.
Vest o upokojenju vladike Nikolaja brzo se proirila Amerikom i stigla je u Srbiju. U
Beogradu tog dana, zazvonila su sva zvona beogradskih hramova istovremeno. Tuga je
obavila srpske manastire, monahe i monahinje, svetenstvo i narod, naroito njegove
bogomoljce. Tuga, ali istovremeno i radost. Svi su znali i duom oseali da je Srbija
dobila jo jednog svetitelja na nebu.
ENGLESKI KAO MATERNJI
SLAVNI engleski prouavalac stare arhitekture Dekson, izdao je vrlo dragocenu knjigu
o srpskim zadubinama. Srpske zadubine, svojom lepotom i istorijom govorile su
Englezima vie od svih politikih argumenata. Biro je izdao i etiri knjige u kojima su
objavljena Nikolajeva predavanja, besede i lanci. Dve su bile nacionalno-rodoljubivog
karaktera: **Dua Srbije** i **Srbija u svetlosti i mraku**, a dve filosofsko-etikog:
**Duhovni preporod Evrope** i **Agonija crkve**, sve na engleskom jeziku.
Teko je u potpunosti, skoro nemogue sa ove distance, shvatiti i razumeti svu sloenost
istorijskih prilika i kompleksnost situacije u Engleskoj i Evropi, tih ratnih godina, u
kojima je naa misija radila za srpsku stvar u prestonici sveta. Istina, pre rata Nikolaj je
bio u Engleskoj na studijama u Oksfordu i Kembridu, ali ne i u Londonu. Engleski je
govorio kao svoj maternji jezik. Ali kako ui u iu javnosti, kako zainteresovati
poslovino indiferentne Engleze, kako zagrejati njihova srca da ih kosnu stradanja jednog
malog, njima, uglavnom, malo poznatog naroda na Balkanu.
ZVONE ZVONA VLADICI
21. jun 2003. 00:00 | Komentara: 0

Jednodunom odlukom Svetog arhijerejskog sabora da se sveti vladika Nikolaj upie u

kalendar svetih primljena je sa radou i u narodu i u crkvi.
TELO Vladike Nikolaja preneto je iz Saut Kanana u manastir Svetog Save u Libertivilu.
Kolone Srba devet dana su danonono prolazile pored njegovog odra. Mnogi su plakali i
ridali, molei za oprotaj. Neretko, hramom bi se prolomio glasni vapaj: Oprosti, sveti
vladiko, nama grenim Srbima! U utorak 27. marta izvreno je sveano opelo.
inodejstvovao je vladika Dionisije sa mnogobrojnim svetenstvom i monatvom. Bilo je
prisutno vie hiljada Srba iz Amerike i Kanade, predstavnici mnogih crkveno-nacionalnih
i kulturnih institucija dijaspore. Nad odrom su odrani mnogobrojni posmrtni govori.
Stiglo je dosta telegrama sauea. Vladika je sahranjen kraj oltara hrama Svetoga Save
na srpskom groblju u Libertvilu, pored svog prijatelja, pesnika Jovana Duia.
Ameriki konges izglasao je Rezoluciju u vidu sauea srpskom narodu povodom
vladiine smrti, koja glasi: Predstavniki dom Sjedinjenih Amerikih Drava primio je
sa dubokom alou vest o smrti episkopa Nikolaja, najveeg sina naeg dostojnog
srpskog saveznika u dva svetska rata, i duhovnog voe srpskog naroda u Jugoslaviji.
Predstavniki dom ovim upuuje sauee srpskom narodu zbog gubitka ovog velikog
duhovnog voe i zaslunog sina.
Po manastirima i crkvama irom Srbije svakodnevno su zvonila zvona i sluene za
upokojene liturgije. Zvanina Crkva je utala iako je izgubila jednog od najveih
jerarha u svojoj istoriji. Crkvena tampa se nije oglasila makar jednim malim
nekrologom, niti je donela vest o upokojenju.
RASPOP VODI HAJKU
U LELIKOJ crkvi 18. marta 1966. godine, vladika abako-valjevski Jovan
(Velimirovi) odrao je prvi javni desetogodinji parastos. Na parastosu je bilo prisutno
dosta svetenstva, monatva i naroda. Govorio je dr Justin Popovi, koji je tada iveo u
manastiru elije u jednoj vrsti internacije. U svom govoru, selo Leli je uporedio sa
Rasom, a vladiku Nikolaja nazvao najveim Srbinom posle Svetog Save. Ti parastosi
su preli u tradiciju i drani su sve do 1976. godine, kada su posle jednog otrog govora
oca Justina prekinuti.
Jo za vreme vladiinog ivota, a naroito posle upokojenja, reali su se napadi na njega.
Hajku je zapoeo raspop Nikola Drenovac, sramnim napisima u Slobodnoj rei, koja je
izlazila u Americi, a prihvatilo i nastavilo Sveteniko udruenje preko svog lista
Vesnik, to se kasnije irilo preko mnogobrojnih listova i asopisa. U cilju pronalaenja
simetrije, komunistiki reim u Jugoslaviji je odabrao Nikolaja kao pandam
zagrebakom kardinalu Stepincu, sauesniku genocida, koji je sprovodila tzv. NDH nad
Srbima, Jevrejima i Romima u toku rata. Poznatim boljevikim metodama etiketiranja,
Nikolaj je kvalifikovan i kao kolaboracionista, izdajnik, narodni neprijatelj,
kleronacionalista, engleski pijun...
U sutini sve su to bile zlonamerne kritike i insinuacije, i one, pogotovu danas, ne
zasluuju panju. Sve relevantne injenice govore u prilog Nikolaju. Ipak, te klevete nisu
bile bezazlene i bez odjeka. Nikolaj se naao na famoznim knjievnim crnim listama,
tako da se njegova dela, sem tajno, nisu mogla itati, niti se o njima moglo javno govoriti.
U to vreme, ista sudbina zadesila je dela Slobodana Jovanovia, Dragie Vasia i druge,
ime je srpska kultura bila znatno osiromaena i osakaena. Meutim, u Evropi i

slobodnom svetu, Srbi tampaju i izdaju mnogobrojna Nikolajeva dela, koja se tajno
unose u zemlju i itaju. Episkop zapadno-evropski Lavrentije poinje sedamdesetih
godina sa prikupljanjem i tampanjem sabranih dela vladike Nikolaja. Izalo je dvanaest
velikih tomova.
PRENOS POSMRTNIH OSTATAKA
U PROLEE 1991. godine nadlene vlasti u Srbiji dale su saglasnost za prenos
posmrtnih ostataka. Konano, 3. maja 1991. godine, JAT-ov avion sa kovegom
motiju vladike Nikolaja sleteo je na beogradski aerodrom. Doekali su ga najvii
predstavnici Srpske crkve na elu sa srpskim patrijarhom Pavlom i mnotvom naroda. Sa
aerodroma, u sveanoj povorci, telo je preneseno u hram Svetog Save na Vraaru.
U spomen-hramu moti su boravile do 5. maja, a potom prenesene u manastir iu sedite njegove eparhije. Iz ie prenete su u vladiino rodno mesto Leli 12. maja 1991.
godine, a poloene u njegovu zadubinu, koja je ubrzo pretvorena u manastir. Na svetoj
liturgiji koju je u Leliu sluio patrijarh Pavle sa svim arhijerejima Srpske crkve,
mnogobrojnim svetenstvom i monatvom, okupilo se preko 30.000 ljudi, bili su prisutni
mnogobrojni predstavnici politikog, javnog i kulturnog ivota. Odrana je tim povodom
prigodna duhovna akademija na kojoj su govorili Matija Bekovi, Nikola Miloevi,
Amfilohije Radovi, Atanasije Jevti, Vuk Drakovi, Milan Komneni, Danko Popovi i
drugi.
Dolaskom vladiinih motiju, Leli postaje novo srpsko svetilite. Hiljade i hiljade
poklonika poinju dolaziti u Leli da se poklone i celivaju svete moti. Narod mu se moli
kao svetitelju. Mnogi kod njegovog kivota nalaze pomoi i isceljenja fizikim i
duhovnim bolestima. Uoi Nikoljdana, 18. decembra 2002. godine, kivot sa motima
privremeno je prenet u manastir iu, i tu ostao do 9. januara. Za tih dvadesetak dana,
danonono je dolazio narod ike eparhije da se pokloni i celiva svete moti.
Sveti arhijerejski sabor jednodunom odlukom svih arhijereja, 19. maja 2003. godine,
doneo je odluku da se sveti vladika Nikolaj upie u kalendar svetih i da se praznuje 18.
marta (dan upokojenja) i 3. maja (prenos motiju). Ovim je potvreno ono to srpski
narod decenijama osea, izraava, slavi i potuje. Odluka je s radou primljena u celoj
crkvi. Na dan kada je odluka doneta, dugo su zvonila sva zvona sa svih hramova
istovremeno, i u ikoj i u abako-valjevskoj eparhiji i irom Srpske crkve. Sveani
liturgijski i bogoslubeni in kanonizacije obavljen je u hramu Svetog Save na Vraaru
24. maja. Liturgiju je sluio patrijarh Pavle sa svim arhijerejima Srpske crkve i
mnogobrojnim svetenicima i akonima. Bilo je prisutno nekoliko hiljada vernika i
potovalaca vladike Nikolaja iz cele Srbije.
Toga dana prenete su u hram svete moti vladiine iz Lelia. Celoga dana prilazio je
narod u dugim redovima, strpljivo ekajui da se pokloni i celiva svete moti. Sveanost
je propraena velikom medijskom panjom, a Svetu liturgiju prenosila je BK televizija i
preko satelita.
VELIKI DUHOVNI REFORMATOR
KANONIZACIJOM i upisivanjem u kalendar svetih pravoslavne crkve, vladika Nikolaj
ponovo je postao nauno, kulturno, drutveno i medijski aktuelan. Ne bi dobro bilo da
se govorei i piui o vladici Nikolaju ponove greke iz prethodnih ideolokih vremena.
Treba se uvati paualnih ocena i sudova. Ozbiljni narodi biraju od svojih velikih ljudi

ono to je najbolje, a ostalo im zaborave ili oproste. Ne sme se, pogotvo danas, svesno ili
nesvesno raditi suprotno.
Delo svetog vladike Nikolaja zahteva objektivnu i svestranu procenu i ocenu. Svetiteljski
oreol ne znai bezgrenost. Sveti vladika Nikolaj, kao i svi veliki oci Crkve u prolosti,
bio je veliki duhovni reformator. Sve to je uradio i napisao bilo je u slubi velike
duhovne obnove srpskog naroda. U vremenu reformskih napora celoga drutva danas,
duhovna, moralna i kulturna obnova, moraju biti temelj svake druge obnove. Linost i
delo vladike Nikolaja u tim naporima mogu biti neprocenjivi.
Vladika Nikolaj nije bio konzervativac. Naprotiv, bio je prosveeni demokrata. Iako je
bio monarhista, njegov monarhizam bio je evropski. Otvoreno je kritikovao
estojanuarsku diktaturu kralja Aleksandra, zbog ega je doao u sukob sa krunom i
postao neomiljen kod kraljevskog doma. Bio je i antikomunista. Komunistika
propaganda pripisivala mu je pripadnitvo ljotievcima, simpatije za Hitlera,
antisemitizam, izdaju itd. Hteli su time da umanje njegov ogroman ugled i autoritet u
narodu. Eho tih optubi odjekuje i danas u anticrkvenim krugovima.
Namee se logino pitanje, zar je mogao izraziti dvadesetsedmomartovac biti simpatizer
Dimitrija LJotia, poznatog protivniak pua i 27. marta. Zajedno sa patrijarhom Gavrilom
proveo je ceo rat kao rob, pod nemakom straom i zavrio u najzloglasnijem Hitlerovom
logoru Dahau. Lino je Hitler izdao nareenje da se ova dvojica srpskih jerarha uhapse.
Istina, pred rat, u jednom svom predavanju na Kolarcu, odgovarajui leviarima koji su
hvalili Hitlera, to nastoji da katoliku crkvu u Nemakoj odvoji od Vatikana, nazivajui
ga genijem i herojem, vladika je poruio da je taj podvig Sveti Sava uradio pre vie
vekova. Treba znati da je u to vreme Hitler bio linost o kojoj se u svetu sa simpatijama
govorilo, zbog velikih uspeha Nemake. Od Nobelovog komiteta i od mnogobrojnih
meunarodnih institucija predloen je i za Nobelovu nagradu zajedno sa Gandijem.
NEOSNOVANE OPTUBE
NEOSNOVANE su optube za antisemitizam. U svom sirotitu u Bitolju, vladika je
primao sirotu decu muslimana, Cigana, Albanaca, Turaka i Jevreja. Bogati trgovci Jevreji
izmeu ratova pomagali su vladici u tampanju njegovih knjiga i obnovi manastira. Ela
Trifunovi-Najhaus, Jevrejka iz Beograda, povodom optubi za antisemitizam, uputila je
jednom pismo Svetom sinodu 2001. godine, u kome svedoi, kako je nju i njenu majku
vladika Nikolaj obukao u monaku odeu i sakrio u jednom enskom manastiru svoje
eparhije rizikujui svoj ivot. U knjizi Kroz tamniki prozor on, istina, kritikuje
Jevreje, ali, pre svega, za njihovo uporno hristoborstvo koje su nametali Evropi i njenoj
kulturi. NJegov antisemitizam je biblijski, teoloki, kakav susreemo u celom Svetom
pismu Starog i Novog zaveta. Meutim, celo vladiino stvaralatvo svedoi o
bezgraninoj hrianskoj ljubavi prema svakom oveku i vasceloj Bojoj tvorevini. Rei
o Sveoveku su iskrena ispovest njegove hrianske due i slika njegovog odnosa i stava
prema oveku i svetu.
:
:

 , 12. 2014. ,
, ,
.
87 .

, , , . ,
.
:
,
, , , ,
.
. , ,
, .
, ,
, ,
,
.
,

, . ,
. ,
,
, .
,

. ,

. . ,
, , , 1990-,
. ,
,
, .
,
1944. , .
,
.
,
. , ,
, ,
, .
, , .
,
, , ,
. ,
, 1990-
, ,

 . ,
.
, ,
1992. ,
. ,
,
, , ,
.
: ?
, ,
. ,
1989,
,
.
,
, ,
,
. , ! ,
.
,
,
. , , ,
, , .
, ,
: .
. ,
,
, .
, ,

, - , .
,
, .
, ,
,
. , ,
,
.
, .
, ,
, . ,
,

. ,
, .
.

 ,
, , ,

.
, .
, .
,
, , ,
. , , .
. ,
, .
, , , ,
,
.

. .
,
. 49 (18951944).

.
,
, ,
.
.
, ,
, .
.

, .
. ,
, .
.
, ,
,
. ,
(19011934),
2005. ,
,
,
, .
, ,
, .

,
.

 , 1916.
.
1934. , ,
.
,
24,
. 70
: . ,
. , .
,
, . ,
, ,
, .

. , ,
, .
,
.
, , , ,
.
, .

, . ,
, ,
. , ,
, .
.
, .
,
,
. ,
, .
, ,
.
.
, 1970- .
. ?
. ! .
, , ,
.
, ,
: :
.
, 1941.
. ,

! . (,
, 25. 2014.)
,
, , ,
. ,
,

.
, 2007. ,
. , ,
,
,
. ,

.
, , .
, , ,

.
, , ,
. , , 1941.
, , , .
,
,
.
, , ,
, ,
1941.
, .
, 1991,
,
,

, .
, , ,
, , .
:
,
.
, ,
, . :
, .
,
.

 , : , ,

.

,
.
, ,
1941. ,
, . ,
. ,
1942. .
,
, .
, .
, ,
.

, ,
.
1942.
.
, , .


.
1943,
.
,
, .
, .
-
.
,
, , , ,
. ,
,
. .
,
, ( , ,
, 1945. ).
, ,
.
,
1943,
.
.

 , , ,
. .
.
, 24. 1943.
.
,
.
1943. ,
,
, .
1944.
,
,
.
, .
4.
, . ,
, ,
. .
1944. ,
,
,
. ,
.
.
1944.
, , , .

.
,
, .
.
. :
, .
, .
. ,
. .
: `
?` : ` .
`. . , ,
.
.
18. 19. 1944,
6. () 1. .
,
20. .

 , 21.
: .
,
.
, ,

,
.
, 1. ,
,
. ,
. , ,
.
31. 1944. :
,
.
,
: ,
,
, , ,
, . ,
: .

. ,
. ,
.
. ,
,

. ,
.
:
,
.
, , .

.
,
1990-.
, . ,
,
1944. .
, ,
,
.

 18. 2005.
31. 1944.
,
, :
,
, ,

.

.
1944. .
, 27. 1944. :
, .

. .
, , .
( ,
. ).
, .

. , ,
,
. ,
, ,
,
.
,
. , ,
, .
,
. , .
,
, , .
,
1944,
.
, .
,
, .
,

, . , ,
,
.

 , .
: ,
,
.
, ,

.
.
,
: , .
, ,
,
. ,
.
, .

, 1944. , ,
, ,
. ,

.
,
.
,
,
. .
. , ,
,
. 6. () ,
,
, :
6. ,
.
:
.

.
, . ,
,
.
, .
. ,
50 24,
, .
. ,

, ,
.
, ,
, .
, .
1944. .
,
.
,

.
, .
, 1948. ,
,
.
, .
. , ,
, ,
.
,
. .
.
, ,
, .
.
, :
. . , 1970-,
, ,
.
.
. .

, :
,


.

, , ,
. , .
, .
,
.

.
. ,

 .
, .

. 1999.
,
.
: , ,
, , . ,
.
, 2005. ,

, 1948.
.
.
. ,
.
, ,
1944/45. .
1999. ,
.
, 2005:

,
,
.
. ,
:
. .
, ,
. , ,
2000.
.
.
.
,
, .
. ,
.
. 2012.
, .
.
. .
, ,

 ,
, 1983. . .
2013. .
,
.
,

. ? !

. ,
, ,
. ,
, .
.
? .
? .
,
.
, .
.
.
,
. , ,
2000. .

.
.
.
.
.
(, , 25. 2014)

1914.
,
, .
, .

. , ,
, , ,
.
, 23.00 28. 1914. ,
.

 1914.
,
,
.
,
. ,
, .

, ,
.

,
,
. , .


.
.

, .


, 15. .
, ,
,
.
, .

, ,
.
,
.

1904. , ,
Danubius-Schonischen-Hartmann .
440 , 56,2 , 9,5 1,2
. : 120 mm, 66 mm, 40.
7,9 mm. 1.400 . 13 .
40 mm, 25 mm. 500 . :
, 30 56 .
,
, ,

 .
. ,
.

.

, , ,
.
6/7. , ,

. ,
, ,
,
.
.
,

. 7.
. ,
, .
,
8. , ,
, .


,
. :
, ,
.

,
,
.
,
7/8. ,
. , ,
, ,
.
,
,
.

 9. .
.
,
. .

.
.
(, ,, , , ).
15. 1918. ,

,
.
, 31.
1918, .
,
.

.
,
, 28.
, 30.
. ,
, .
, 1.
, .

1918. ,

.
1918. (, ,
, ) .

.
.
,
. ,
( ),
.


.

 , ,
, ,
.

.
, , 5060 ,
2070 .
, , ,
,
. :
120 mm ,
70 mm .
:
1225 .
,
.
, , , .
,
,
, , ,
.
, ,
, , .
.

1941.
.
. , ,
,

,
11. , .

.
, 6. .
,
,
( ) .
.
,

 , ,
.
12. ,
. ,
, . .

?
,
11. 12. .

.
,
.
, .
110 95,
. ,
.

. 450 ,
,
. , ,
, :
, .

1943. . , 8/9.
1944. .
1952.
. 1962. , 1963.
.
,

,
1914. 1918. .
2005. .
:
(NATO just do it)
SRPSKA DRAVA POSTOJI 4000 GODINA

Drevna drava Srbina cara Nina (oko 2.000. god. st.e.) bila je
svetsko carstvo kome je pripadala polovina savremene Evrope,
deo Azije i Afrike. Ilirska, Daka i Karpatska Srbija.
Zahvaljujuci krupnim uspesima nove srpske samorodne istorijske kole
na polju istraivanja stare srpske istorije, mi danas moemo govoriti o
tragovima stare srpske dravnosti, o prvim srpskim dravama, u kome
vremenu su se one pojavile i kakve su bile.
Radi se o drevnim vremenima kada drzave nisu imale tako razvijene
sisteme i ustanove kao danasnje drzave. Pre svega treba da odredimo
sta znaci drzava u antickom vremenu.
Drzava iz toga vremena je bila organizovana drustvena zajednica
zasnovana na obicajnom pravu.
Posto smo mi Srbi Evropljani, da vidimo koji drzavni oblici su postojali u
drevnoj Evropi. Da napomenemo i to da prvobitna Evropa, za stare
Grke, nije mnogo prelazila granice Srbije i nije pokrivala celo Helmsko
(danas Balkansko) Poluostrvo. U prvobitnu Evropu oni nisu ubrajali ni
njihovu Grcku. Evropa je za njih bila Srbija i nista vise, a mi, za razliku
od njih, u prvobitnu Evropu ubrajamo i Grcku.
Bez obzira na suzeni prostor prvobitne Evrope, mi danas govorimo o
Evropi u danasnjim geografskim razmerama.
U antickom vremenu u Evropi su postojale dve vrste drzava i to: grad
drzava -polis, to je drzava grckog tipa, po ustrojstvu monarhija ili
plemicka republika. Razvoj drzavne ideje kod Grka stvorio je drzavu
grad, polis, i nista dalje, od toga. To je za njih bila idealna drzava i ni
jedan grcki filozof nije mogao da osmisli drukciju drzavu za Grke od
polisa.
Razvoj srpske drzavne ideje isao je u potpuno suprotnom pravcu.
Srpsku drzavu stvara i olicava vladar, gospodar, i ona je siroka onoliko
koliko je bila velika njegova moc, zapravo koliko je on teritorije uspeo
da stavi pod svoju vlast. Cesto se radilo o vrlo sirokim prostranstvima,
sto znaci, grcka gradska i gradjanska drzava stajala je naspram srpske
teritorijalne i plemicke drzave. Ovako razliciti razvoji drzavne ideje
imali su uticaja i na stvaranje zvanja i plemickih titula u srpskom i
grckom jeziku.
Kod Grka imamo samo jednu titulu za kralja i cara, koja je u pocetku
bila i titula upravnika grada vasileis. Pored nje postoji samo jos jedna
anaks, to je knez. Kod Srba, koji su u svojoj tradiciju imali samo
plemicku drzavu, imamo odredjenu titulu za svaki cin i svako
dostojanstvo. Po tim titulama mi danas mozemo, vrlo cesto, zakljuciti o
kakvoj se upravi radi na odredjenim teritorijama i da li je tu postojala
samostalna drzava ili se radilo o predstavnicima neke druge drzave.

Zato je potrebno da sve te titule, sva ta zvanja objasnimo pocevsi od

najnizih.
Jedanaest titula
Kao prvo zvanje imamo kmeta, koji je mogao biti, ali se to ne
podrazumeva, iz plemickog reda. Kmet je predodredjena osoba za neku
duznost i ima isto znacenje sto i u latinskom komes. Ove dve reci
imaju, pored istog znacenja, i isti koren.
Zatim imamo zvanje kneza ili knjaza. Nosilac ovog zvanja je
obavezno plemic i ono pokriva vrlo siroki raspon dostojanstva. Moze
biti da se radi o malom seoskom knezu, a moze biti da se radi o
drzavnom poglavaru. Postojanje kneza na odredjenom prostoru ne
znaci obavezno da tu postoji i drzava, ali moglo se desiti da postoji.
Evo, na primer, u staroj Rumi, kasnije nazvanoj Roma, peti vladar po
redu bio je Tarkvin, koji je vladao oko 600. godine st.e. Tada su u Rumi
vladali Raseni i u jednom njihovom zapisu stoji: Tarkin knjaz Rumass.
Po tome mi znamo da su vladari Rume bili do tada knezevi, a ne
kraljevi, i to je ujedno najstariji pomen knezevske titule u istoriji koji
smo do sada pronasli. Poznato je da su kod Srba i sire kod Slovena
knezevi bili na celu drzave, ali zbog siroke primene toga zvanja mi
nismo sigurni, kada je u pitanju anticko vreme, da tamo gde je knez
postoji i drzava. Ime Sloveni nije bilo poznato u antickom vremenu.
Svi Sloveni su se tada nazivali Srbima, pa kada danas govorimo o
srpskoj staroj istoriji, to se odnosi i na savremene Slovene, ranije Srbe.
Kao trece imamo zvanje vojvode, i to je cisto vojna titula. Medjutim,
imali smo drzavnog poglavara i sa tom titulom, kao sto je bio Veliki
Vojvoda od Svetog Save Stefan Hranic. Za dobijanje vojvodske titule
nije bilo potrebno da kandidat bude plemic, ali sa njenim dobivanjem
on je postajao plemic. Kod starih Srba bio je obicaj, tamo gde nje
postojala stajaca vojska nego namo narodna, da svake godine biraju
vojvodu. Prilikom izbora stavljali su mu u zadatak sta on treba da ucini
u toku jedne godine. Ovaj obicaj je bio na snazi
i u staroj Rumi, samo sa tom razlikom sto su vojvodu zvali konsul.
Cetvrta titula je ban, koja je takodje cisto vojna titula. Ban je
prevashodno vojni zapovednik neke pokrajine ili grada, postavljen od
strane nekog poglavara drzave. Bilo je slucajeva da se banovska
duznost i titula postala nasledna, kao sto se to desilo u Bosni.
Medjutim, postojanje bana ne podrazumeva postojanje posebne
drzave, nego, naprotiv, to govori da ta teritorija pripada nekoj
drzavi, kao sto je Bosna bila teritorija drzave Srbije.
Peto zvanje je jedna vojna titula, brano, davana vodji nekog vojnog
pohoda ili vojnom zapovedniku u ratu. Ovu titulu je imao vodja srpskih

ustanika u Posavini u vreme cara Avgusta. Od tog zvanja nastalo je

licno ime Branko kod Srba. U rimskim izvorima pominje se kao Brenus.
Sesto zvanje je bato, koje je veoma staro i davano je vodji koji je
imao vojnu i gradjansku vlast. Ovu titulu imao je vodja srpskih ustanika
na predelu Bosne, Dalmacije, Hercegovine, Crne Gore, Raske i
Posavine. Po tome se vidi da je ova titula bila veca od titule brano. Bato
je sklopio mir sa Avgustovim posinkom i izaslanikom Tiberijem, koji je
bio vrhovni vojni zapovednik rimske vojske u Srbiji.
Sedmo zvanje je verhogetornik, sto je cisto vojna ratna titula.
Verhogetornik je vrhovni zapovednik Geta, vojnog i prosvetnog staleza
kod starih Srba. Srpsko drustvo se uvek svrstavalo u cetiri staleza.
Pripadnici prva dva staleza, koje su cinili ratnici i svestenici, nazivali su
se Getima. Ova titula se samo jednom pominje, i to u Rodaniji,
(savremenoj Francuskoj) u vreme rimskog osvajanja ove zemlje.
Osmo zvanje je zupan, koji je dvojnik bana i koga takodje postavlja
neki vladar za vrsioca gradjanske vlasti u nekoj pokrajini. Bilo je
slucajeva da je zupan bio poglavar drzave, kao Stefan Nemanja, ali to
je bio izuzetak, jer zupan je u stvari samo drzavni cinovnik.
Deveto zvanje je karan, siroko upotrebljavano u antickom vremenu i
gotovo iscezlo u srednjem veku. Ova titula je davana nekom princu iz
vladarske kuce, srodniku kralja ili cara, prilikom njegovog postavljenja
na duznost glavnog vojnog i civilnog zapovednika u nekoj pokrajini,
gradu ili cak logoru. To je obicno bila privremena duznost i karan nije
poglavar drzave nego samo privremeni cinovnik.
Jedan od srpskih vladara, kralj ili car Pelonije, cija je prestonica bila
grad Bela Zora, savremeni Veles, postavio je svoga karana u Vodeni,
gradu koji se nalazi u Makedoniji, danas u Grckoj, oko 814. godine st.e.
Nije poznato ime toga karana i ostao je u istoriji poznat samo po toj
tituli. On je ostao u Vodeni kao stalni gospodar i bio je osnivac jedne
dinastije koja je po njemu dobila prezime Karanovic. Grci ovo prezime
pominju kao Karanides isto kao sto pominju Nemanjice kao
Nemanides.
Karanovici su jedna od najslavnijih srpskih dinastija, iz koje su Filip II i
Aleksandar III Veliki. Najstariji pomen karana potice iz vremena kritske
dinastije Mino. Kod nas Srba je ostala siroka uspomena na titulu
karana. Staro ime grada Kraljeva je Karanovac, a i danas ima vise
mesta po Srbiji koja se zovu Karanovac ili Karanovci, kao i prezimena
Karan ili Karanovic.
Deseta titula je kralj, a gde postoji kralj tu postoji i drzava. Ta rec
potice od istog korena kao i karan, i pre nego sto je postala vladarsko
zvanje, ta titula je davana najhrabrijim i najsposobnijim ljudima nekog

plemena ili saveza vise plemena. Kralj je bio uzor, primer za ugled i
merilo ponasanja. Sasvim isto znacenje je imala rimska titula reks koja
je nastala od regulus.
Pomen kralja nalazimo u predrimskoj Galiji, odnosno staroj srpskoj
Rodaniji, gde je od te titule ostala uspomena u imenu Karl.
Srpska drzava 2.000 godina pre Hrista
Jedanaesta i najvisa titula je car, cije postojanje obavezno
podrazumeva i postojanje drzave, isto kao i u slucaju kralja. Ovo je vrlo
stara titula i pojavljuje se oko 2.000 godina pre Hrista. Ova titula je
nastala od uloge boga Varune, koji je smatran carem bogova i
vladarom nebeske tvrdjave-vara. Titula se pojavljuje istovremeno kada
i prva srpska drzava, sa Ninom Belovim, koji se u starom Zavetu zove
Nebrod, a u staroj srpskoj tradiciji jos i Bak. Prema Euzebiju Pamfilu,
Nino je ziveo 52 godine, od 2054. do 2002. godine.
Nino je posao iz Srbije oko 2025. godine, osvojio je Malu Aziju, Misir,
bliski Istok i sve do reke Inda. To je bio prvi prodor Arijevaca u Indiju.
Ostavio je svoju zenu Semiramu da dovrsi izgradnju Vavilona, a on se
vratio u Srbiju oko 2007. godine. Po povratku u Srbiju proslavio je prvi
trijam u cast njegove velike pobede. Stari Srbi su svake trece godine
proslavljali trijam od vremena Ninovog
povratka pa sve do srednjeg veka.
Nino je imao titulu cara, sto se moze procitati iz jednog nadjenog
zapisa u Mesopotamiji, u kome stoji ime Ninssar. Na Bliskom Istoku
su pisali car kao sar ili ssar. I Misirci su ovu titulu pisali kao sar.
Vladari iz dinastije Lagica, koji su vladali u Misiru i zvali se svi
Ptolomejima, sve do poslednjeg od njih Kleopatre, nosili su titulu ka
i car. Ka je misirski bozanski princip koji faraonima daje bog Ta. Ovu
titulu je od Lagica preuzeo Kaj Julije, prilikom njegove zenidbe sa
Kleopatrom, a ona na latinskom ima svoj oblik: ka
et sar, kaesar.
Ninovo carstvo je bilo svetsko carstvo kome je pripadala bar polovina
savremene Evrope, deo Azije i deo Afrike. Posto se to carstvo
vremenom raspalo, obnovio ga je Serbo Makeridov, oko 1325. godine
st.e., koji se u Starom Zavetu pominje kao Asur. U slavu svoga
prethodnika Nina sagradio je cuveni grad Ninivu. Serbova drzava je bila
takodje jedno svetsko carstvo, koje se prostiralo kao i Ninovo, na tri
kontinenta.
Serbo je takodje prodro u Indiju i osvojio celu dolinu reke Inda od izvora
pa sve do Indijskog Okeana. Srbi su ovu reku nazivali Nil, a ime Ind je
nastalo od Sind, sto sanskritisti tumace da ima isto znacenje sto i reka.
Ja mislim da to ima veze sa dubokim vodama, kao sto se kaze Sinje

More. Serbovi potomci vladali su nekoliko vekova Asirijom, koja se u

stvari zvala Surbija.
Preskocicemo Prijamovu Troju, brojne srpske drzave u Maloj Aziji,
Minovski Krit i rasensku, odnosno rasku drzavu u Italiji i vracamo se u
savremenu Srbiju. Znamo da je postojao jedan vladar u Beloj Zori, pa
bilo da je imao zvanje kralja ili cara, tu je postojala njegova drzava u
devetom veku st.e. Karanov naslednik u Vodeni, njegov sin Koilo ili Kojo
nije imao titulu ni kralja ni cara, ali je mozda tu vec postojala drzava.
Tek je njegov unuk, Perdika I uzeo jedno od tih zvanja oko 700. godine
st.e. Neosporno je da je to posigurno bio pocetak jedne nove srpske
drzave u Evropi.
Ova drzava se nije, jos tada, zvala Makedonija, nego Pelonija.
Makedonijom je nazvata kasnije. Pored drzave koju su osnovali
Karanovici pomenucemo drzavu cara Vardila, iz prve polovine cetvrtog
veka st.e. Vardilo je bio iz plemena Anta, koji se pominju jos i oko
hiljadu godina kasnije i koji su u petom veku st.e. bili u dolini reke Tare.
On je pocetkom cetvrtog veka uspeo da okupi i ujedini brojna srpska
plemena i stvori prostranu i mocnu drzavu sa prestonicom u Skadru.
Vardilo je imao u svojoj vlasti i Makedoniju, gde su Karanovici vladali
kao njegovi vazali. Vardilovu drzavu Grci nazivaju Ilirijom i to je prva
srpska drzava koju stranci nazivaju tim imenom, ali nece biti i
poslednja.
Tako su nazivali i drzavu cara Agrona, sa prestonicom takodje u Skadru,
oko polovine treceg veka st.e., koju Joanis Zonara naziva doslovno
Srpskom Imperijom. Kada je to bila Agronova drzava, onda je to
neminovno bila i Vardilova, kao i drzava Filipa I Karanovica, koja se
sirila na prostoru bivse Vardilove drzave. Bez obzira na to da li su te
drzave nazivali Ilirijom ili Makedonijom, one su stvarno bile Srpske
Imperije.
Obnova Osstroilove srpske carevine 490. godine
Obnova srpske drzave, posle raspada Rimske Imperije, bila je 461.
godine kada je Markelin krunisan u Solunu. Markelin je bio Srbin i jedan
od vojskovodja Rimske Imperije koji je doprineo pobedi nad Atilom, na
Katalonskim Poljima 451.godine. Obnovu srpske drzave, Srbije, ucvrstio
je Osstroilo Svevladov 490. godine. Osstroilova drzava se naziva
Srpska Carevina ili krace Srbija. Drzava koju je osnovao Osstroilo bila
je nastavak one koju je osnovao Markelin, pa se time podrazumeva da
je u pitanju i nastavak drzavnog imena.
Posto se radi o obnovi drzave istog naroda, na istom prostoru, to
podrazumeva i obnovu drzavnog imena, onog od pre rimskog osvajanja
o kome nam Zonara govori, to jest Srpskog Carstva. Od toga vremena
pa sve do pada Vojvodstva Svetog Save, krajem 15. veka, punih hiljadu

godina, Srbija je postojala kao drzava bez prekida. Anonimus

Raventanis nam predstavlja tri srpske drzave istog imena Srbija, koje
postoje istovremeno u Evropi, i to: prva od Jadranskog Mora do
Dunava, koju nazivamo Ilirskom Srbijom, druga od Dunava do Karpata,
koju nazivamo Dacckom Srbijom i treca od Karpata do Baltickog Mora,
koju nazivamo Sarmatskom Srbijom.
Kada se govori o Sarmatskoj Srbiji, tu dolazi do udvajanja imena, kao
da se govori o Srpskoj Srbiji, jer je ime Sarmati samo prelik srpskog
imena. Rimljani su osvojili Ilirsku Srbiju i dobrim delom Daccku Srbiju,
jedan vek posle Hrista. Iako su u Dacckoj Srbiji osvojili njenu
prestonicu, Serbogetussu, nisu osvojili celu njenu teritoriju.
Ostao je jedan deo izmedju Tise i Dunava koji nikada nisu osvojili i koji
su nazivali zemljom Jazika. To znaci da drzavna tradicija Daccke Srbije
nije bila prekinuta rimskim osvajanjem. Cela Sarmatska Srbija je ostala
van rimskog domasaja.
Osstroilo Svevladov je dosao bas iz Daccke Srbije da obnovi Ilirsku
Srbiju. Nesto slicno se desilo i u vreme turskog osvajanja. Daccka Srbija
se sada zove Vlasska, a Balticcka Srbija Poljska i Rasija. Vlasska,
Poljska i Rasija su nastavak srpske drzavne tradicije.
Od uspostavljanja Ninovog carstva, oko 2015. godine st.e., pa do
danas, to je za cetiri hiljade godina, srpska drzavna tradicija nije
prekinuta. Sve druge drzave su bile i prosle, samo je Srbija vecna.
TRAGANJA DR DERETICA
Istoricar iz Cikaga dr Jovan I. Deretic vec godinama po
najvecim bibliotekama sveta pasionirano istrazuje gradju
vezanu za daleku proslost Srba i prvih srpskih drzava. Da bi to
uspesno obavio, morao je da nauci nekoliko stranih
jezika, a medju njima i grcki i latinski. U svojim neumornim
traganjima naisao je na mnoge falisfikate drevnih istorijskih
dokumenata koje je razotkrio uporedjujuci lazne prevode sa
znatno starijim originalima. U tome je, nazalost, prednjacila
Vatikanska crkva.
Nalazi dr Deretica (objavljeni u nekoliko istorijskih knjiga u
inostranstvu) ruse dosadasnja istorijska saznanja i norme o starosti
srpskog naroda i srpske drzavnosti i nailaze na oprecna tumacenja na
koja dr Deretic nastoji da odgovori obiljem dokumenata, uglavnom
dosad nepoznatih za jugo-istoricare, i na toj dokumentaciji zasniva
sopstvenu teoriju dokazujuci istovremeno kakva je neprocenjiva steta
bila naneta nasoj istoriografiji.
(Dr. Jovan Dereti)
*** ***




.



.



.

, ,

.



.



.



.



.



.


.



.

, !

.
.


KRIMSKI TRANSFER
Mark Kramer | 23/03/2014
Krim je bio sastavni deo Rusije od 1783, kada ga je caristika imperija anektirala
deceniju posle pobede nad Otomanima u borbi kod Kozlude do 1954. kada je
sovjetska vlada izdvojila poluostrvo iz Ruske Sovjetske Federacije Socijalistikih
Republika (RSFSR) i predala ga Ukrajinskoj Sovjetskoj Socijalistikoj Republici.
Vest o transferu prenela je sovjetska tampa krajem februara 1954. osam dana
poto je Prezidijum Vrhovnog SovjetaSSSR usvojio rezoluciju. Tekst rezolucije uz
poneki umirujui izvod iz diskusije sa sednice Prezidijuma odrane 19. februara,
objavljeni su zajedno sa vrlo kratkim saoptenjem. Vie detalja o transferu
nee biti otkriveno do kraja sovjetske ere.
Dodatni dokumenti iz ove epizode izronie nedugo po raspadu Sovjetskog
Saveza. Istorijski asopis Istoricheskii arkhiv, koji je u Sovjetskom Savezu izlazio
od 1955. do 1962, poeo je ponovo da se pojavljuje 1992. sa transkriptima
dokumenata iz starih sovjetskih arhiva sa kojih je skinuta oznaka tajnosti. Prvi
broj obnovljenog Istorijskog arhiva sadrao je odeljak o transferu Krima i
dokumentima iz ruskog predsednikog arhiva i nekoliko drugih, ije se kolekcije
danas uvaju u dravnom arhivu Ruske Federacije. Naalost, ovi dokumenti
nee u znaajnoj meri dopuniti objavljene podatke iz sovjetske tampe 38 godina
ranije; zapravo, uglavnom su identini onome to je saopteno 1954. (izgleda da
urednici asopisa nisu znali da su beleke sa sednice Vrhovnog sovjeta ve
bile objavljene). Dokumenti potvruju da je transfer prvobitno odobren na
Prezidijumu Komunistike partije SSSR 25. januara 1954. to je utrlo put

usvajanju odgovarajue rezolucije na sednici Prezidijuma Vrhovnog sovjeta tri

nedelje kasnije. Ali arhivski dokumenti ne otkrivaju motive ove odluke, nita vie
od zvaninih objanjenja objavljenih 1954:
(1) ustupanje Krima bio je plemeniti in ruskog naroda kojim je obeleena
300. godinjica ponovnog ujedinjenja Ukrajine sa Rusijom (misli se na
sporazum iz Perejaslava koji su 1654. potpisali predstavnici ukrajinskog
kozakog hetmanata i cara Alekseja Prvog) i pokazano bezgranino poverenje i
ljubav koje ruski narod osea prema ukrajinskom narodu;
(2) transfer je bio prirodan s obzirom na teritorijalnu blizinu Krima Ukrajini,
uzajamnost njihovih ekonomija i bliske poljoprivredne i kulturne veze izmeu
Krimske oblasti i ukrajinske sovjetske republike.
Tobonji razlozi su neodrivi. Iako je 1954. zaista bila 300. godinjica sporazuma
iz Perejaslava, izmeu tog ugovora i krimskog poluostvra nema nikakve veze.
Perejaslav se nalazi u centralnoj Ukrajini, nedaleko od Kijeva, a sporazum se nije
ticao poluostrva koje je stavljeno pod rusku kontrolu tek 130 godina kasnije.
tavie, preterano je rei i da je ovim sporazumom dolo do ujedinjenja Rusije i
Ukrajine. Dogovor jeste omoguio znaajan korak u tom pravcu, ali jo e se
godinama ratovati do punog ujedinjenja. Sporazum iz Perejaslava esto se
(pogreno) dovodi u vezu sa rusko-ukrajinskom unijom, ali ostaje nejasno zato
bi bilo kome u SSSR-u palo na pamet da se 300. godinjica ovog ugovora
proslavi predajom Krima Ukrajini.
Ideja da je transfer opravdan krimskim kulturnim i ekonomskim vezama sa
Ukrajinom takoe je nategnuta. Tokom 50-tih godina 20. veka oko 75%
stanovnika Krima od oko 1,1 milion ljudi inili su etniki Rusi. Povelika
zajednica Tatara vekovima je ivela na Krimu sve do maja 1944. kada ih je
staljinistiki reim deportovao u oskudna stanita po centralnoj Aziji, gde su bili
primorani da ive vie od 40 godina, pod zabranom povratka u domovinu. Staljin
je sa Krima takoe prisilno raselio manje grupe Jermena, Bugara i Grka,
dovravajui etniko ienje poluostrva. Stoga je 1954. Krim bio ruskiji nego
ikada ranije. Krim se dodue jednim manjim delom, prevlakom Perekop, oslanja
na junu Ukrajinu ali veliki region Kera na istoku Krima upravo je tik uz Rusiju.
Poluostrvo je odravalo vane ekonomske i infrastrukturne veze sa Ukrajinom, ali
su kulturne veze bile daleko jae sa Rusijom nego sa Ukrajinom. Sem toga, na
Krimu su se jo od doba carske Rusije nalazile kljune vojne baze pa je
vremenom postao simbol imperijalne vojne sile protiv otomanskih Turaka.
Iako su zvanina objanjenja za transfer Krima i dalje neuverljiva, komentari i
podaci iz tog vremena koji su u meuvremenu objavljeni mogu biti od pomoi pri
odmeravanju stvarnih razloga iz kog su se sovjetske vlasti odluile na takav

korak. Od posebnog znaaja je uloga Nikite Hruova, ali i traume kroz koje je
Ukrajina u to vreme tek prola kao i tada aktuelna borba za prevlast u SSSR.
Hruov je na mesto prvog sekretara komunistike partije Sovjetskog Saveza
doao septembra 1953. ali e i poetkom naredne godine jo uvek nastojati da
konsoliduje svoju vodeu poziciju. Ranije je slubovao kao ef komunistike
partije Ukrajine, od kasnih 30-tih do kraja 1949. (izuzev godinu i po dana tokom
Drugog svetskog rata koje je proveo na frontu kao politiki komesar). Tokom
poslednjih nekoliko godina slube u Ukrajini, Hruov se starao o interesima
sovjetskih vlasti u estokom graanskom ratu voenom u netom anektiranim
zapadnim podrujima Ukrajine, posebno u Voliniji i Galiciji. Graanski rat je
obeleen velikim stradanjem i tekim zloinima obe strane. Uprkos kasnijoj ulozi
koju je Hruov imao u osudi staljinizma i sprovoenju reformi u Sovjetskom
Savezu, koristio se surovim i bespotednim nasiljem kako bi nametnuo sovjetsku
kontrolu u zapadnoj Ukrajini. Povremeni oruani sukobi jo uvek su izbijali do
sredine 50-tih, ali je u vreme predaje Krima februara 1954. rat bio zavren. esto
pominjanje jedinstva Rusa i Ukrajinaca i velikog i neraskidivog prijateljstva dva
naroda, uz potvrde mudrosti rukovodstva komunistike partije i sovjetske vlade
u Ukrajini, na sednici Vrhovnog sovjeta 19. februara ukazuju da je Hruov
ovaj transfer video kao sredstvo za utvrivanje sovjetske kontrole nad Ukrajinom
posle konane pobede u graanskom ratu. Ve brojnoj ruskoj manjini u Ukrajini
uskoro e se pridruiti jo oko 860.000 Rusa.
Donekle slian pristup korien je i neto ranije, prilikom aneksije baltikih
republika, posebno Letonije i Estonije, u kojima je do 40-tih ivelo vrlo malo
Rusa. Staljinistiki reim je ohrabrivao Ruse da se doseljavaju u ove republike a
takvu politiku su nastavili i Hruov i Leonid Brenjev. Doseljavanje Rusa u
baltike republike je srazmerno bilo masovnije, ali e u apsolutnim brojevima
daleko najvei broj Rusa doi u Ukrajinu posle transfera Krima i uskoro e se
itav region identifikovati sa Rusijom, uvrujui sovjetsku kontrolu.
Predaja Krima Ukrajini bila je i od politike koristi za Hruova u potrazi za
podrkom u tekuoj borbi za prevlast sa sovjetskim
premijerom Georgijem Maljenkovim, koji je posle Staljinove smrti 1953. doao na
elo Sovjetskog saveza. Ispoetka u zaostatku, Hruov je postepeno slabio
poziciju Maljenkova, a znaajnu prednost stekao je dolaskom na mesto prvog
sekretara komunistike partije septembra 1953. Ipak, poststaljinistika borba za
prevlast jo nije bila zavrena i Huov se trudio da prikupi to veu podrku
partijskog prezidijuma za smenu Maljenkova sa mesta premijera (to mu je polo
za rukom u januaru 1955). Meu onima ijoj se podrci Hruov nadao bio je
Oleksij Kirienko koji je poetkom juna 1953. postao prvi sekretar komunistike

partije Ukrajine (namesto Leonida Meljnikova, koji je decembra 1949. nasledio

Hruova) a ubrzo potom i punopravni lana partijskog prezidijuma. Hruov je
navodno jo 1944., tada jo uvek lider ukrajinske komunistike partije, sugerisao
Staljinu da bi ustupanje Krima Ukrajini bio korisno sredstvo u osvajanju podrke
lokalne elite.[1] Bez obzira da li tana (teko je potvrditi verodostojnost priseanja
iz druge ruke), sama pria ukazuje da je Hruov ve 1944. mislio da je
proirenje ukrajinske teritorije nain za pridobijanje tamonjih elita. Gotovo je
izvesno da da je Hruov smatrao da e mu transfer Krima obezbediti podrku
Kirienka. Znao je da ne moe automatski raunati na Kirienkovu potporu jer su
se njih dvojica sukobili prethodnog leta, kada je Kirienko podrao Lavrentija
Beriju u otroj kritici situacije u zapadnoj Ukrajini, usmerenoj na mnogo toga to
je Hruov radio u vreme dok je bio na elu republike. Hruov se nadao da e
predaja Krima Ukrajini odagnati tenzije iz te epizode i utvrditi podrku Kirienka u
buduem obraunu sa premijerom Maljenkovim.
Iz prvobitno objavljenih dokumenata, kao i onih koji su se kasnije pojavili,
oigledno je da je ustupanje Krima sprovedeno u skladu sa sovjetskim ustavom
iz 1936. u ijem se lanu 18 navodi da teritorija savezne republike ne moe biti
promenjena bez njene saglasnosti. Iz beleaka sa diskusije prezidijuma
Vrhovnog sovjeta vidi se da su i Rusija i Ukrajina dale saglasnost kroz svoje
parlamente. Jedan od zvaninika koji je prisustvovao sednici 19. februara 1954,
Oto Kuusinen, ak se hvalio da je samo u naoj zemlji (SSSR) mogue da se
pitanja od vrhunskog znaaja kao to je teritorijalni transfer pojedine oblasti
odreenoj republici, ree bez ikakvih tekoa. Moglo bi se rei da bi proces iz
1954. bio mnogo bolji da jeste bio komplikovan i teak, ali bez obzira kako se
hitrost teritorijalne rekonfiguracije ocenjuje, ovde je poenta naglasiti da nije tano
rei da je Krim predat Ukrajini neustavno ili nezakonito, kao to to ovih dana
govore neki ruski komentatori i vladini slubenici. Pravni sistem u Sovjetskom
Savezu bio je uglavnom fikcija, ali je transfer sproveden u skladu sa propisima
koji su tada bili na snazi. Konano, bez obzira na to kako je transfer izveden,
Ruska Federacija je izriito prihvatila ukrajinske granice iz 1991. u dva
sporazuma Belovekim dogovorom iz decembra 1991. kojim je ozvanien
raspad Sovjetskog Saveza, i Budimpetanskim memorandumom iz decembra
1994. kojim je definisan status Ukrajine kao ne-nuklearne sile.
Krim je u sovjetskoj Rusiji prvobitno bio autonomna republika ali je 1945. njegov
status promenjen u oblast, navodno zato to posle deportacije krimskih Tatara
vie nije bilo potrebe za autonomijom. Poto je Krim predat 1954, poluostrvo e
zadrati status oblasti unutar sovjetske Ukrajine narednih 37 godina. Posle
referenduma i rezolucije ukrajinskog parlamenta poetkom 1991, Krimu je vraen
status autonomne republike i tako e ostati i posle raspada Sovjetskog Saveza.

U Ruskoj Federaciji ne postoji kategorija autonomne republike. Prema

sporazumu o aneksiji koji su ruske i krimske vlasti potpisale 18. marta 2014.
status poluostrva bie republika, ime e se Krim pridruiti grupi od 21
republike u Ruskoj Federaciji, koju danas ine ukupno 84 federalna subjekta.
Ironino danas zvue rei predsednika prezidijuma Vrhovnog sovjeta Klimenta
Voroilova koji je na sednici 19. februara 1954. u svom zavrnom izlaganju
ukazao da su neprijatelji Rusije uporno pokuavali da otmu krimsko
poluostrvo od Rusije i koriste ga za pljaku i razaranje ruskih zemalja. Voroilov
je tada pohvalio zajednike bitke ruskog i ukrajinskog naroda, jer su pruili
ozbiljan otpor drskim uzurpatorima. Njegov prikaz starih ruskih neprijatelja
danas je jezivo prikladan kao opis ponaanja Rusije prema Ukrajini. Jo jedna
tragina ironija krimskog transfera kazuje da operacija koju je Moskva preduzela
da bi uvrstila svoju kontrolu, i posle 60 godina progoni Ukrajinu.
Mark Kramer, Wilson Center, 19.03.2014.
Prevela Milica Jovanovi
Peanik.net, 22.03.2014.

1.
O ovoj stvari govori P. Knjievski, Shtrikhi k portretu kremlevskoi
galerei, Novoe vremya (Moskva), broj 9 (april 1994), str. 54. Knjievski
tvrdi da mu je 1944. (pedeset godina ranije) Hruov ispriao da je
prilikom posete Moskvi razgovarao o tome sa Staljinom. Villijam
Taubman uzima ovu priu zdravo za gotovo u svojoj knjizi Khrushchev:
The Man and His Era (New York: W. W. Norton, 2002), str 163. Ja sam
meutim skeptian delom zato to je Hruov vrlo dobro znao kako se
divljaki Staljin obraunao sa ukrajinskim elitama 30-tih, delom zato
to mu je glavni prioritet 1944. bio da ugui oruanu pobunu u
zapadnoj Ukrajini, a delom i zato to je priu iz druge ruke, isprianu
tako dugo nakon dogaaja, po sebi teko proceniti ali smatram to
prihvatljivim zapaanjem o sklonostima Hruova u to vreme.
: RUSSIA BER ALLES
,
, ,
, ,
. ().
,
, .

() .

, .

(,,,)

( ).

, ,
.
,

. ,
.
.

.
,
,
,
.
, ,
caput nationis ,
,
.
,
.

,

. ,

. ,
,
Pussy riot a.
,

.
,
.

 .
.
, ,
.
.
, ,

.

, 13.
1935. 90,3% .
( 10.
1938.) ( , 22. 1939.).
Note: There is a poll embedded within this post, please visit the site to participate
in this post's poll.


,

.
,

( ),

(

,).
, , ,
( 20. ;
20. ).
, ?
, (
) , ,
,
.

.
. , ,
.


( ),
.
(1938.)

. (1993.)
,
.

,
.

,
.

.
28 ()
. : ,
; ,

; , ;
, ;
, ;
,
; ;
; ,
,
; ,
; . ,
; ,
; ,
; ,
; ,
;
- , ;
- ,
; ,
; ,
; ,
,

 ,
; ,
;
, ;
, ( ).

: ,
, , - .
, ,
,
. .
,

, ,
,
.
()
. , ,
.

. ,

-
.

. ?
.
- (
- ), 5.
1919. . -
1933. 1945.
, .
- ,
-.
,
.
1861. , ,
, .
: ,
!. , ,


. ,
, ,
,
. , ,
, . ,
.

. , ,
. ,

,
.
.
1868.
,
.
, .
,
, - .
(1896), , ,
, 1898.
.
, .

.
, 1935.
, .
.
, ,
,
-.
: 1) ,
, 2)
.
. -,

,

, 1935.
. (1932),

.
, :
,


, .
-
, .
1930. ,
().
- ,
, .
,
, . ,
, , .
, ,
.
,
, -
: - , , ,
,
,
. , ,
.
, - ,
,
.
. , ,
, .

.1
, ,
: .
( 1936,
) .

.
.
, 10. 1941,
, , , ,
. ,
, ,
.
,
, .
()

 , ,
. ,
.
, . ,
. ,
, .
. y
.
.
28 () .
: ,
; ,
; ,
; , ;
, ;
,
; ;
; ,
,
; ,
; . ,
; , ; ,
; ,
; ,
;
- , ;
- , ;
,
; , ;
, ,
,
; ,
;
,
; ,
( ).
: ,
, ,
- . ,
, ,
2 .
.

,
, :

 ,
, ,
, , ,
,
. 4547-1945
, 15.
1945, ,

, 19391945 (
: ).
, 14. 1941. 31.
1941. , ,
.
,
,
, ,
.
, ,

,
.
, ,
.3

? ,
, .
, . ,
, 22. 1958.
(), :
, , ,
,
.
, .
, .
:
. ,

,
.
, . .
,

,


judehcrig. judenprotektor,
, ,
. 4
- :
, ,
,
11.4.1941. .

, ,
,
.
- ,
,
. . 5
, ,

.
, 1943.

. ,
. :
- (),
, ,
.6

(
) 1943.
,

! , .
:
, ,
, ,
. , ,
, .

. , ,
2. 1942,
.


.
-

,
, (
),
: , , , , ,
, , .


.
,
.7
,
, ,

. , ,
:

, ,
,
, ,
( ), .
,
, ! ,
.
,
.
, ,
.
, :
, ,
,
.
, .
1 General Drinjanin, Legije i Legionari, Drina XVII, Madrid, 1967,
. 328329
2 http://www.kastav-crkva.com/h_zrtve1.html
3 Povratak Vice Vukojevia: idovi su upravljali Jasenovcem,
Nacional dnevno online izdanje, 22.04.2009.
4 Nada Kisi Kolanovi, Vojskovoa i politika: Sjeanja Slavka
Kvaternika, Zagreb, 1997, . 204

5 Eugen Dido Kvaternik, Sjeanja i zapaanja 19251945: prilozi za

hrvatsku povijest, Zagreb, 1995, . 255
6 Hannah Arendt, Eichmann u Jerusalimu: izvetaj o banalnosti zla,
Beograd, 2000, . 166
7
, 100, 29, 115, .2 979492-979500.
: . 2/2012
Akvamarin je jedan od najpoznatijih, najcjenjenijih i najljepih dragih
kamena.
Prema popularnosti moe se svrstati u drutvo rubina, smaragda i
safira.
Prema kemijskom sastavu - Be3Al2(Si6O18) - akvamarin je prstenasti
silikat, iz grupe berila.
Boja mu varira od blijedo plave, svijetle nebesko plave, morsko plave
do plavo zelene, a njegov naziv se prevodi kao "morska voda" (aqua voda, marine - more).
Njegova vrijednost odreuje se upravo prema intenzitetu boje - to je
plava boja intenzivnija, odnosno tamnija, to je ovaj kamen cjenjeniji.
Prema drevnim legendama ovaj kamen potjee iz morskih dubina, a
predstavljao je blago morskih boginja i sirena.
:

,
: .
50 70 . 200,
! , ,
.
,
,
- 568
.
,


.

1992-1995. .
,
, ,

. ,

.
W-568 1992.

.
,

.
,
99 .
. ,
12 ,
. ,
, ,
.


. , ,
,
( ),
.

 W-568
,
.

. ,
, ,
,
, .
,
, .
: ,
.
, .

,
,
.
,
: .
50 70 . 200,
! , ,
.
, ,
, .


.
, .
-


.
,

, .



,
.
, .
:
.
,
,
,
,
.
,
.

.


,
. 120 ,
70 .
,
2.

 1 . 3 ,
4 ,
, ,
, .
, .

1999,

,
15 .
2001.

.
2001.

(ENRY2001) 142 320 21
, :
, ,
,
,
.

1000 [1].
78
, 45 ,
,
,

. 150
367 , 20
, 31
.
4

.
19 9 , 11
8
, .


( ), (U236),
[2].

 (
),
.

(Paducah)
[10].
[37],
1999.
.
(UNEP)
: UN Environmental Programme (UNEP), Post Conflict and
Disaster Management Branch (http://postconflict.unep.ch/)
(1991),
(199495), (1999)
(2003).
, , ,
30 , 2500
300 ( ).
11 .
30 mm 300 g
[8].
9000
1000 .
200 , 10%
.
( 1) 30
.
1.

, (19 g/cm 3).

(), , ,
. 238U (99.27%), 235U (0.72%) 234U (0.0054%).
,
,
,
. ,
( , )
.
, 235U (0.2%)
.
235 5%
.


,
, . ,
600 C, ,
. ,
, ,
.
,
.
,
: 230Th, 226Ra, 222Rn 210Po, , ,
.
.
. 2.
238U
".
,
.
2. 238
,
,
[7]. . ,
, ( 3 [5]),
.
,
.
,
, , . ,


.




1999. .
3. ().
(). [9]
4. 2001.
, . [5]

[7] 500

300 ,
. , UNEP 2001.
[4]

, ( 4),
,
.
(UNEP)
: 2000.
11 ,
300 [4]; 27. 5. 2001.
161 ,
, , [5]; 12.
24. 2002. 14
132 [6].

, ,
, :
(1)
,
.
20 .
(2) .
7
( ) 25% .
7
.
.
(3)
( ).
(4)
, (
).
(5)

( , , ).
(6)
6
.


(,
, , , ).
5.

(, 2001.) [5]
6.

(, 2001) [5]
7.

( , , 2001) [5]
8.

( , , 2002) [6]
9.

(, , 2002.) [6]
10 [5]
, ,
.
, ,
. ,
. ,

, 2003. .
49 .
10.
.
. [5]
11. [8].

,
.
.
11.
. . [8]
,
, ,

 . ,
, ,
,
.
, 10
,
10% ,
,

,

.

, ,
.
.
, .
, 2009. ,
,
.
SPRINGER [11] ,
,
. :

,
,
,
, ,
, , , .
1999. ,
.
2013. ,
. [12], ( 12)

1990. 2011.,
.
[12].
12.
[12]
1990. 9.899, 2000.
22.123, 2010. 26.152, 2011.
33 ! ,

 55 60% . ,
34% 36% [13].

,
.


.

.
,
15 .

, ,
,
.

.
, ,
. 15


.

[1] D. P. Antic and J. Lj. Vujic, Editors, Environmental Recovery of Yugoslavia,

Monograph published by Vinca Institute of Nuclear Sciences, ISBN 86-7306-0540, 2002.
[2] J.P. Mc Laughlin, L.L. Vintr, K.J.Smith... Plutonium in Depleted Uranium
Penetrators, Archive of Oncology No. 9 (2001) 219-223
[3] The Kosovo Conflict: Consequences for the Environment and Human
Settlements, UNEP and UNCHS Report, ISBN 92-807-1801-1, 1999.
[4] Depleted Uranium in Kosovo: Post-Conflict Environmental Assessment,
UNEP Report, 2001.
[5] Depleted Uranium in Serbia and Montenegro: Post-Conflict Environmental
Assessment, UNEP Report, ISBN 92-807-2146-1, 2002.
[6] Depleted Uranium in Bosnia and Herzegovina: Post-Conflict Environmental
Assessment, UNEP Report, ISBN 92-1-158619-4, 2003.
[7] Report of the World Health Organization Depleted Uranium Mission to
Kosovo, Undertaken at the request of the Special Representative of the

Secretary-General and Head of the United Nations Interim Administration Mission

in Kosovo (UNMIK), 22 to 31 January 2001.
[8] Depleted Uranium: Sources, Exposure and Health Effects, Department of
Protection of the Human Environment, World Health Organization, Geneva,
WHO/SDE/PHE/01.1, 2001
[9] Depleted Uranium Awareness, UNEP/Post-Conflict Assessment Unit,
http://postconflict.unep.ch/
[10] http://en.wikipedia.org/wiki/Paducah_Gaseous_Diffusion_Plant
[11] Environmental Consequences of War and Aftermath, SPRINGER
Berlin/Heidelberg, 2009.
[12] ,
, . ,
, 2012.
[13] http://cepor.fpn.bg.ac.rs/publikacije/ekologija-i-rat.html
[14] American Cancer Society,
http://www.cancer.org/research/cancerfactsstatistics/cancerfactsfigures2014/inde
x
, ,
,

:

, ,
,

.

:
,
, ,

 40 ,

. , ,
.
, , 16.
2008. 1999.

,
.

2000.
, , .

,
.
-
, - ,
- , .
, ,
, 1999. 40
.
,

.


1999.
-

,
. 2000.
.

,
,

 ,

,
.
- , -
.

09. ,
,
, ,
, -
, ,
, .
1244
,

2500 , 34
. , 50.000
, ,
,
, 250.000 , , ,
.
,
-, ,
,
2.500 ..
, , ..
. 250.000 .
,
-, .
,

.

 ,
,

.
********
:
24. 1999, 20
,
. 11
, , 2.500 .
, 78 ,
, , , ,
.

, 30
. 10. ,
1244 , ,
- ,

.
_______________
9. 2009 ,

:


;
,
: ,
, ,
1991. .
. ,

. ,

, XX , ;
, , ,
.
,
.
,
.
.
;
,
. ,
.
, -,
.
,
.

1918.
, ,
,
.
, y 1931.
,
1941. .
,
.
1918.

.
,
, ,
,
, .
,

, .
.
,
. -
: ,
. ,
, .
. (. . : Commentaires sur les
Problemes Yougoslave. Geneve, 1944, . 18.)

. ,
.

27.
1941. ,
: . ,
,
,
, ,
. (. : y
y, 1944, . 40.)
, .
, ,
,
:
, . ,
, ,
1941-1945,
.
. .

1945,
,
: ,
.
.
1944/45. .
, 150 ,

.
.

.

1945.
, , ,
.


1924.
,
1928. .
1946. 1974.
,
. ,
,
.
1918, ,
,
.
,
.
,
.

.
.
.


.
.
, ,
1944-1948.
, , . .

; ,

 ,
. 1946.
,
. 26
1946/47, ,

.
- ,
.
,
.
, .
(, 28. 1946) :
, ,
,
: ,
.
.


, 5.
1944.

. 30.
1947,
, . 21
.
,
,
.

1948.
, .

, .

, , 1945. 1991.
. 1944.
,

 1948,
, , .
.
2.

,
, , ,

. 50 ,
,
. , ,
,
-, . ;
. ,
, ,
.

; 600.000 , , ,

.



.
!
, ,
,
. ,

.

, ,
,
, , . 1941.
, ,
.
, , .
,

 ,
. , :
, ,

, .
, ,
.
, ,

.
: , ,
.
, ,
.

1941.
.

. 50 ,
24. 9. 1999.
, .
,
43 ,
, .

,
,
78 ,
.
- 1944.

.
.
, ,
. ,
,
. ,
, .

 ,
.
, , ,
1991. .

,
,
XX , .
, .
.
,
, .

. ,
.

:
?

!

.
, ,
,

, 29. 1945.
,
,

. , . , 1945, .
1193. , , 1991.
.


,
,
:

 .
.



. . . . 1289. ,
;
.
y, ,
, :
.
1974.
,
: . , , 28 1994.
: , .


.
, ,
, ,
. , .
, ,

. , .


.
, ,
, ,
,
, .

,

.
.
,
, ?

: , , 1999.
:
1999 ()
,
. :
, , ,
,


,

(Pierre Marie Gallois),
1999. .
02.03.2013.

, 2009. . ,

,
,
1999
, 10 1999.
, , , ,
-, , () (
), , ,
,
.
, ,
,
.

.
1980. , ,
,

.

,
.
,
,
,
1976 1977. ,
.
,
.
, ,
,
.

,
, . ,
,
, , .
,
.
, 1941. ,
,
, .
, ,
. .
,
, ,
,
. , .
,
.

.

-,
.
, ,
.
.
, ,

 . ,
, 1994. ,
- .

, 64% 40%.
, .
.
.
.
1939-45. .
,
. ,

8, .
, .
, . ?
, ,
, , , ,
.
-.
,
.

.
.
,
.
. , , ,
8
.

. , ,
, ,
.
.
.
, :
,


. !
48.000
. 4.000
, 40, 40 4,
.
,
, ,

.
,
,
, .
, ,
, ,
. , -
. ,
.
,
,
.
,
,
, .
.
, .
,
, .
,
.
, ,
, ,
.
, ,
, ,
.

.
, , ,

, ,
.
.


, ,
.

,
,
1990. 1991. , ,
.
, 1999. ,
,
,
, , , ,
, , ,
, .
, ,
,

. ,
, ,

, .
, ,
,
.
,
. ,
.
,
,
.
,
,
, , .
, , ,
,

 , . ,
,

,
,
.
,
. ,
.
DVORI OD ORAHA
Miljenko Jergovi
anrovi: Drama, Istorijski
Izdava: Rende
ISBN: 978-86-83897-62-9
Broj strana: 510
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Format: 21
Godina izdanja: 2009
Opis
Roman je obrnuta hronologija ivota ene koja je 2001. umrla u Dubrovniku u
svojoj 97. godini. Kroz njenu priu i priu njene porodice, u romanu se
rekonstruie intimno vienje istorije 20. veka, tanije ere koja je poela 1878.
austrougarskom okupacijom Bosne i Hercegovine, a zavrila ratovima iz
devedesetih. Pria se dogaa u Dubrovniku, Sarajevu, Trebinju, Parizu, tamo
gdje je porodina i istorijska logika vodila porodice Sikiri i Delavale.
Sjeate li se moje recenzije, sad ve pretposljednje Jergovieve proze,
"Buick Rivera"? to da vam kaem, osim da je od tada Miljenko bogatiji za
jo dvije nagrade (jedna domaa - Matiina, upravo za taj roman kao
najbolji roman 2002. godine i jedna strana - talijanska, za "Mama Leone"
kao najbolju prevedenu prozu iste te godine). Na najbolji pisac Miljenko
ve otprije jeste, ali je novim romanom i na pola koraka do statusa klasika.
A ni uvrtenje u kolske lektire mu ne gine. Novim romanom od njega nita
novo - samo jo jedno u nizu remek - djela. I korai blie do Nobela...
Uzevi u ruke najnoviji Jergoviev roman Dvori od oraha postaje nam jasno
zato je svoju prethodnu dvjestodvadesetak stranica dugu prozu
okarakterizirao novelom. (Iako ja osobno o proglaavanjuBuick Rivere novelom
imam neto drugaiju teoriju, kojom vas ipak ne bih htio sada zamarati).
Jergoviev svjei roman, naime, obujmom trostruko premauje njegov prethodni,
po meni takoer - roman, i 13 ga tek stranica dijeli od ukupne brojke 700.
No, njegov obujam i broj stranica nikako nije jedini razlog zato u se ovaj roman

usuditi proglasiti naimnajveim romanom od Kiklopa naovamo. On to uistinu

jeste, ali osim po svom obujmu ponajvie ipak po kvaliteti napisanog i dojmljivosti
i ivotnosti ispripovjedanog, ali i po dijapazonu osjeaja koje kod itatelja
pobuuje svojom poetinou kao i asocijativnim obiljem i psiholokom
slojevitou.
U romanu je rije o povijesti dvaju obitelji - Delavale i Sikiri, pripadnike kojih
pratimo kroz razdoblje od oko stotinu godina. Pria se odmotava unatrag,
poevi ovih naih novomilenijskih dana sa smru Regine Delavale (roene
Sikiri) da bi nas autor kroz petnaest poglavlja koja itamo unatrag, od 15-og ka
prvom, odveo stotinjak godinica unazad, sve do k.u.k. dana kada je Balkanom
Franjo Josip vladao, preciznije do aprila 1905.godine kada Regina, svjetlo dana
uz prodoran vrisak, ugleda.
Dvori od oraha epski je ispripovjedana saga koja oslikavajui sudbine
dvadesetak glavnih i jo toliko sporednih likova ocrtava brojne povjesne mijene i
turbulencije koje se sve redom lome na leima upravo brojnih pripadnika,
sluajno odabrane, upravo ove dvije porodice. Sluajno odabrane, kaem, jer
mogla su to biti neka sasvim druga prezimena, pa zato ne? - upravo i vaa - jer
svi smo mi povjeu zatrujeni, a ona i postoji samo zato da tokovima naih ivota
upravlja, kormilari i rukovodi.
A ta najkrvavija povijesna dionica, bertollucijevski novecento ili pak po
naki dvadeseto netom otpraeno stoljee mnogoime oskudno bijae, ali ni
najmanje tragedijama, politikom generiranim. Kojom, poznato je, baviti se ne
morate, a da bi se ona vama bavila. I poigravala.
Tako aktere Jergovieve prie ne zaobilazi ni Informbiro niti Goli otok kao ni
etnika kama, ustaki no ili blajburki pokolj, a povijest ih razbacuje na sve
strane, od Dubrovnika do Pariza, preko Sarajeva i Mostara sve do Trsta i Rijeke,
poput lista na vjetru vitlajui njihovim nesretnim sudbinama.
Svakog od mnogobrojnih likova Jergovi portretira izlaui nam njihova
razmiljanja tako da osim kroz vrijeme itajui putujemo i kroz niz to vie, a to
manje tvrdih glava, i u njima nataloenih svjetonazora, vjerovanja, stavova i
pogleda na ivot, veina kojih je priprosta i jednostavna, ali najee i obiljeena
uroenom prirodnom inteligencijom zasnovanom na proivljenim i teko
preivljenim iskustvima, a koja taj neuk svijet vodi kroz ivot i pomae da tek
nakratko izbjegnu sudbinu im kletu.
Iako priu pratimo unatrag ona je ispriana linearno, ali tradicionalistika klasina
kompozicijska struktura jako esto biva prekidana paralelnim radnjama koje prate
ivotne prie ljudi s kojima glavni akteri stupaju u vezu, no glavni tok prie nikad
se ne gubi, a nijedan fabularni rukavac ne ostaje nedovren niti se ijedan od
zaista mnogobrojnih sporednih likova ne pojavljuje bez razloga i ne ostavlja ga
se, a da ne dobijemo zaokrueni uvid u njegov ivotni put.
Jergovi injenino izlaganje i fabularni tok svako malo prekida poetski
impregniranim dionicama koje naprosto vabe za opetovanim itanjima, a
predstavljaju Jergin specifikum i najfiniji segment njegove proze, ono neto to

ga nepobitno ini uvjerljivo najboljim domaim prozaikom.

Ovim romanom on se dokazuje, osim kao iznimno emotivan takoer i kao sasvim
zreo i ozbiljan pripovjeda, koji u potpunosti uspijeva epski iroku priu odmotati
nevjerovatnom lakoom tako da itatelj stjee dojam (ali i prieljkuje) da e ga
rijeka romana svojim ulananim nizom dogaaja kroz prolost, odvesti sve do
zore onog dana kad se na zajedniki daleki predak napokon osovio na dvije
noge i vinuo onu kubrikovsku kost nebu pod oblake.
Dvori od oraha vrsta su romana kakvi su iznimno rijetki ak i u kulturnim i
knjievnim sredinama viestruko veim od ove nae, a Jergoviev ponajvei
doseg upravo je u tome to je evocirajui cijelo jedno stoljee uspio izbjei
dociranje i tezinost bilo koje vrste usredotoavajui se na ljude i njihove
sudbine, nesretno dotaknute i obiljeene historijom. Koja je ovdje ipak samo
kontekst. Ili pozadinska glazba koja prii daje udan ton. Jer je Jergovi, poznato
je, ipak knjievnik bespogovorno i iskljuivo okrenut ovjeku.
A Dvore od oraha moete itati i kao autorov odgovor po godinama znatno mu
iskusnijem kolegi, Ivanu A. , koji mu je prole godine iskazao "ast" napisavi
roman Fukara s njim kao naslovnim likom. Odnosno preciznije - likom iz
naslova.
Na emu mu se Jergovi zahvaljuje i oduuje podarivi nam (ali i njemu) roman
kakvog Aralica cijelog svog ivota eli i sanja da napie. Ali mu to nikako ne
uspijeva. Pogodite zato.
1.

Maria Mancini prije vie od 4 godine

Znam Jergovica iz sarajevskih, gimnazijskih dana, tada je objavljivao poeziju.
Procitala sam prvih 100 stanica knjige i jako dobro, mozda nesto najbolje sto
sam procitala od raspada SFRJ, a radi se o piscu sa ex Yu prostora. I ja sam kao
Jergovic rodjena u Sarajevu, samo sto me put naneo u Beograd.
<< VREME | BR 668 | 23. OKTOBAR 2003.
KULTURA
KNJIGE - "DVORI OD ORAHA" MILJENKA JERGOVIA >
KARUSEL ULUBLJENIH IVOTA
teofil pani
JERGOVIEVA KNJIGA, PRAVA "ROMANINA" OD SKORO 700 STRANICA
"DVORI OD ORAHA", NE NI "MATURA" NI "DIPLOMA" NEGO BOGAMI
"DOKTORAT" IZ UMEA PRAVLJENJA KLASINE VELIKE KNJIEVNOSTI

TOTALNI PISAC: Miljenko Jergovi

Neko je jednom rekao da je dobar avangardni dez muziar onaj ko prvo do
savrenstva savlada sve tajne "klasinog" dezerskog sviranja i komponovanja,
a potom sve to (namerno) zaboravi... Ovo je velika istina, dakako s posebnim
naglaskom na uenju, a ne na zaboravljanju: kada ne bi tako bilo, onda bih i ja
mogao dunuti u trubu i gromko proizvesti nekakav besmisleni krgut ili kriput, i
ve bi se naao neki dramoser da to proglasi genijalnom invencijom, ruenjem
konvencija i tabua... Iako sam za celog ivota razgovetno odsvirao samo par
uvodnih tonova za Smoke On theWater, na najjadnijoj akustinoj gitari iz ponude
firme "Melodija" Menge, tamo negde duboko u "zlatnim sedamdesetim",
idilinim vremenima kada su ljudi namerno izgledali neopisivo runo i smeno,
ba kao u filmovima a la Boogie Nights, Velvet Goldmine ili Almost Famous.
Nego, zanat: neretko je problem sa (post)modernim pripovedanjem upravo u
tome to se nadobudni pisci ponaaju poput kvazi-dezera, onih koji toboe
"razgrauju" klasino pripovedanje jerbo su ga "prevazili" a da nisu, da ih ne
mrzi i da im to nije dosadno, oas bi oni svojim voluminoznim Delom posramili
pisce "arobnog brega" ili "Broda budala"! da bi, eno belaja, nepristrasni
italac brzo otkrio kako se ni o kakvom "zaboravu" pripovedanja tu ne radi jer
se umee pripovedanja nikada nije ni iole pristojno apsolviralo... A tu onda
nikakvog deza i nema: samo dreavo pitanje u zlatobojne limenjare s rupama
na obe strane. E, ako to nije ubilo i sahranilo ceo jedan pogolem, jedno vreme
predominantan odsek metafikcijske konfekcije kako meu Srbljima i ostalim
junim Slovenima, tako i u velikom, mahom anglofonom i frankofonom svetu
onda ne znam ta je; da nije nekakav misteriozni virus?
Bilo kako bilo, i u tim je "velikim" knjievnostima poslednjih godina
sveprisutan revivalVelike Prie, naravno, strukturirane, ispripovedane i
senzibilitetski intonirane u skladu sa oseanjem i teksta i sveta prikladnim ovoj
epohi: otuda je sada opet "normalno" da se neki novi, veliki i apsolutno hype,
ako ba hoete, mada bi bilo bolje da neete literarni talenti objavljuju Gradu i
Svetu preko glomaznih porodinih i(li)drutvenih romanesknih saga, kako se
najbolje da videti iz sreno i s razlogom razglaenih sluajeva Zadie Smith ili
Jonathana Frenzena.
Iz nekih razloga, srpska proza jo nije nala pravi nain da doraste ovom novom
meanju karata, pa scena i dalje vrvi od, s jedne strane, odocnelih post/meta

mutanata i odlikakih smaraa (koji imaju i odgovarajuu kritiarsku

infrastrukturu-za-oduevljavanje), a s druge od poluartikulisanih diletanata ili u
boljem sluajunedokuvanih utokljunaca koji misle da je "prljavi realizam" isto
to i sumnjivo pismena, impresivno nenaitana i dozlaboga ofrlje ispisana
trivijalna i prizemnapoetika (sub)urbane trokavosti, naroito kada se vau!
smuka s ponekim dointom ili kvoterom neke jae supstance. Idi, bre, kod
mame, sa'e pono, sekira se jadna ena!
Iz nekih drugih, podjednako nejasnih ili bar za ovaj povod isuvie komplikovanih
razloga, savremena je hrvatska proza mnogo lake izala iz zaaranog kruga
jalovog sukoba ispraznih "post-mutanata" i tetnih "naci-seljaka", leerno
povukavi vodu za celom tom priom; zahvaljujui ovom revolucionarnom
iskoraku u naih suseda, prvi se put za ivoga hadije desilo da hrvatska prozna
scena u bar poludecenijskom kontinuitetu bude ivlja, zanimljivija, produktivnija i
naprosto bolja od srpske. Kanda su stvarno dola poslednja vremena?! Zasluge
Miljenka Jergovia, oveka koji je u agramerski literarno-medijski kontekst banuo
iz Sarajeva i napravio dar-mar, za ovakav su razvoj stvari nemerljive, jer je sve
ono devedesetih nekako i krenulo od njegovog "Sarajevskog Marlbora". No, o
onome to je usledilo na ovim je stranicama raznim povodima ve pisano; sada
je vreme da se konstatuje da je upravo nova Jergovieva knjiga, prava
"romanina" od skoro 700 stranica "Dvori od oraha" (Durieux, Zagreb, 2003), ne
ni "matura" ni "diploma" nego bogami "doktorat" iz umea pravljenja Klasine
Velike Knjievnosti, u kojoj pri tome nema niega poetiki ili drugojaije
retrogradnog, osim valjda za irelevantne ukuse onih spomenutih "duvaa u trube"
bez znanja i talenta. Dakako, kritiarka Jagna Poganik razlono upozorava da je
ova knjiga jo ponajmanje svojim obimom zasluila onaj augmentativ: radi se pre
svega o onome to se nalazi izmeu tih respektabilno udaljenih korica.
Centralni je lik "Dvora od oraha" Regina Delavale, po mnogo emu "obina"
Dubrovanka iji ivot zapoinje 1905, a okonava se devedeset i sedam godina
kasnije, nakon to je tenk Istorije ovako ili onako pregazio, spljotio, zdruzgao,
unitio ili barem svojski ulubio ivote svih njenih blinjih i daljih, Regininih
sugraana koliko i njihovih bosanskih, hercegovakih, crnogorskih, srbijanskih...
saplemenika, te gdegde i stranaca koji su bilo kako uestvovali u njihovim
ivotima; ista je samohodna Maina Za Unitavanje pregazila i njen ivot, a Pria
upravo i poinje od skonanja tog dugakog, no u mnogo emu osujeenog i
punoe lienog ljudskog postojanja munog i mrakobjesnog skonanja u

posvemanjem, razarajuem ludilu da bi se zatim odvijala unatrag, ka

Regininom roenju, sa brojnim narativnim iskakanjima i izletima u jo dublju
prolost, sve negde do austrijske aneksije Bosne i Hercegovine 1878. Jergovi,
dakle, odmotava klupko istorijskih deavanja i njihovih intimnih reperkusija "u
rikverc", redajui ak i poglavlja naglavake: od petnaestog ka prvom! Usput se
pisac lagano poigrava i sa obaveznom, klasinom rolom "sveznajueg
pripovedaa" jer i ovaj zapravo mnoge stvari o svojim junacima "ne zna", izmiu
mu, ostaju zauvek tajne...
Uei samo od najveih i svom senzibilitetu najbliih, poput najboljeg i
najlucidnijeg pripovedaa (one "nemogue", protivrene, skrajnute, opasne, a
opet tako mehke) Bosne Ive Andria, Jergovi uspeno izbegava zamke
arhainog epigonstva jednom petrifikovanom kultu, zadravajui se "samo" na
superiornom apsolviranju najvanije lekcije koja se od travnikog majstora mogla
nauiti: osebujnom literarnom "transcendiranju" one vazdanje Ljudske Muke,
one iji se koren zapravo sadri u svakojakim intimnim nesreama i
neostvarenostima, u svakojakim iluzijama, zabludama i "krivim spojevima", u
svemu onome to u "boljim kuama" zauvek ostaje izmeu ona famozna
graanska etiri Zida, a to svima vidljivo i nepopravljivo strani lik zadobija tek u
Zlim Vremenima na "ovim prostorima" vrlo natproseno uestalim! kakva
pogoduju Niima i Nedovrenima svih ljudskih pasmina. Dubinsko i
znalakoobonjenje ovde i odubrovnienje jedne univerzalne Poniene
Ljudskosti, do sri poetino i lirsko, no ne i u loem i petparakom smislu
sentimentalno fikcionalizovanje istorijskog udesa koji periodino pohara prostore
koje Jergovi uistinu intimno poznaje i do njih mu je najvie stalo, to je
dragocena, umnogome apartna osobina koju dobro poznajemo i iz njegovih
ranijih proza, no u "Dvorima od oraha" sve je to nekako stavljeno na kub, pisac je
po vlastitom priznanju teio da napie "totalni roman" a ovde emo unapred
otkloniti mogue akademiesko mrgoenje na ovaj termin, jer se pisac nije ni
bavio hemijskom analizom sopstvenog dela i to mu je bez ostatka uspelo.
Ovde emo, dakle, taj priruni termin "totalni roman" tretirati pre svega kao
Veliku, Razgranatu Naraciju tolstojevskog ili manovskog manira: kao iv dokaz
da je dandanas mogue i smisleno napisati "epsku sagu" koja se protee kroz
itavo stolee i kusur, obuhvatajui desetine vanijih i neizbroj sporednijih likova,
selei prizorite radnje od Dubrovnika, hercegovakih gudura, Sarajeva, Trebinja,
Banjaluke, Novog Sada, Beograda, Crne, ali i Ravne Gore (Draa Mihailovi je

jedan od dva nefikcionalna lika u ovom romanu! Drugi je Sigmund Freud), Trsta,
Bea, Pariza, pa sve do Proklete Amerike...
Iako svojom voluminoznou moe "zastraiti" nepripremljenog itaoca, ovaj se
roman ita brzo i lako, jednom "kupljeni" italac hrlie ka njegovom kraju to jest
poetku jer Jergovi pie onako kako ve piu (i kako samo piu) oni najrei
pisci, oni koji podjednako poznaju i vole knjige i ljude: otuda je njegova
karakterizacija likova (osobito malih bosanskih gubitnika) tako izvanredna, otuda
je njegovo lirski intonirano pripovedanje (uz to i puno diskretne, fine duhovitosti,
ranije nedovoljno primeivane) daleko od bilo kakve cmoljave kolektivistike
patetike, otuda ovaj karusel lokalnih, intimnih i porodinih oluja izazvanih raznim
reimima, dravama, vojskama, granicama, verama, "spasiocima" sa
navodnicima i tiranima bez njih deluje kao paradoksalni trijumf naizgled Klasine
Velike Naracije, a da istovremeno ne proizvodi nijednu od loih nuspojava
prezrenih "velikih pria", u kojima se ljudski lik gubi ili posre pod teretom Velikih
Ideja. Moda je neko u srpskoj, hrvatskoj ili bosanskoj knjievnosti u proteklih
desetak godina napisao i neto bolje i sveobuhvatnije o jednom istorijskom
udesu i njegovim ljudskom reperkusijama, ali iskreno reeno, ne mogu da se
setim takvog sluaja.
DVORI OD ORAHA - Miljenko Jergovi
Veliki italijanski reditelj Bernardo Bertolui je 1976.godine snimio svoje kapitalno
remek delo "Novecento", odnosno "XX VEK", koji predstavlja vivisekciju
najbolnijih momenata tog krvavog veka, sa posebnim osvrtom na raanje
faizma u Italiji i linim razraunavanjem autora sa tim vremenom i pokuajem da
se stavi poseban akcenat na ivote obinih ljudi koji su upali u nemilosrdnu
istorijsku maineriju koja melje sve to u nju uleti. Tridesetak godina kasnije,
najplodniji balkanski pisac Miljenko Jergovi, napisao je svoj "XX. vek", exjugoslovenskih "Sto godina samoe", kroz priu o jednoj dubrovakoj porodici,
koja poinje od dananjih dana, a zavrava se poetkom dvadesetog veka.
Jergovi je iskoristio mogunost modernog pripovedanja koji je vien u nekim
filmovima (Memento i Irreversibile) i ispriao jednu bolnu balkansku priu posle
koje niko nee ostati ravonoduan. Taj nain pripovedanja -otpozadi- je jedina
stvar koja se moe dovesti u vezu sa modernim postupkom, a sve ostalo je
matrica istog storytellerskog pripovedanja koju bi bez puno premiljanja (sasvim
sam siguran u to) potpisao i Ivo Andri.
Moram priznati da sam bio poprilino skeptian kada sam uo da je Jergovi
napisao roman. Bojao sam se da e me izneveriti, poto sam kao veliki

potovalac i ljubitelj njegovih pria i pripovedaka znao da se svi veliki pripovedai

kratke forme (ehov, Rejmond Karver,Fleneri O Konor) tee snalaze na dugim
stazama. Meutim, Jergovi je uspeo, ne samo da savlada duu formu, ve i da
napie jedan od najznaajnijih evropskih romana savremene knjievnosti.
Kao to rekoh, "Dvori od oraha" su Jergovieva hronika dvadesetog veka, koja
se odigrava na podruju Dubrovnika, Hercegovine, Bosne, Srbije, u kojoj se
prepliu tri vere i na kojem je politika sudbina, sa posebnim osvrtom na stvarne
istorijske dogaaje i linosti (Kralj Aleksandar, Draa Mihailovi, ustaka NDH)
ijom se verodostojnou pisac ozbiljno pozabavio kopajui po arhivama. Likovi
romana su vie nego zanimljivi i nijednog trenutka nisu bili ugueni bogatim
pripovedakim materijalom. Glavni tok prie kroz roman dobija vie pritoka, dok
se pisac trudio da od svake digresije napravi zanimljivu priu. Regina Delavale je
okosnica romana koji je isprian kroz ivotne prie njene erke, brae, mua,
majke i oca, na kojima je dvadeseti vek ostavio neizbrisive oiljke i "obriso ih ko
rukom". Osim toga Jergovi je prvi pisac bive Jugoslavije koji je na
najautentiniji nain uspeo da dananjem itaocu priblii sentiment bive
Jugoslavije kroz priu o obinim stvarima koje su ljudima tada bile bitne, a koji je
daleko od kiaste Jugonostalgije.
O Miljenku Jergoviu se na ovim prostorima ve dovoljno zna, tako da bi bilo
glupo sa vae strane ako ne biste proverili zato je ba on jedini veliki pisac iz
regiona.

.

( www.pogledi.rs)
,

, ,
,
. ,
, ,

.
, (
)
(),
,
.

 ,
,
,
.

,

.
, ,
:
350.000 ,
,
,
,
,
.
,
, ,
, .

, .
, ,

. ,
,
,
.
-
,
360
, .
, , ,

.
, .
.
, ,
,
. ,
.

,

, .
.
, ,
, ,

. ,
, .
,
.

20.
- .
.
O: 19.03.2014.
ODBIJENA REHABILITACIJA MILANA NEDIA / "POLITIKA" MARCH
12, 2014
Politika
Bojan Bilbija
Objavljeno: 12.03.2014.
Sedam godina posle podnoenja zahtev odbaen kao neuredan, a
protiv reenja Vieg suda mogue je podneti albu.
Vii sud u Beogradu nedavno je odbacio zahtev za rehabilitaciju
generala Milana Nedia, predsednika kvislinke marionetske vlade
Srbije tokom Drugog svetskog rata, saznaje Politika. Zahtev koji su
podneli Srpska liberalna stranka, to jest njen pravni naslednik Srpski
liberalni savet, zatim Udruenje politikih zatvorenika i rtava
komunistikog reima, i Aleksandar Nedi, praunuk Milana Nedia,
reenjem Vieg suda odbaen je kao neuredan. Protiv ovog reenja
dozvoljena je alba pred Apelacionim sudom.
Navodi se da predlagai nisu dostavili dokaz iz koga proizlazi da su
navedeni predlagai zainteresovana pravna lica za podnoenje
zahteva za rehabilitaciju, a da pravni zastupnik Udruenja politikih
zatvorenika i rtava komunistikog reima Vojislav Krompi nije
pristupio roitu 27. septembra prole godine. Krompi je inae
ranije prole godine preminuo, dok je Slobodan Mavrenovi,
nekadanji pravni zastupnik SLS-a, napustio advokatsku delatnost, da
bi ga zvanino nasledio beogradski advokat Zoran ivanovi.
Aleksandar Nedi, praunuk Milana Nedia i generalni sekretar
Srpskog liberalnog saveta, objanjava da su, kao podnosioci zahteva

za rehabilitaciju, veoma neprijatno iznenaeni odlukom Vieg suda u

Beogradu.
Veoma nas je iznenadilo to je odbijen na zahtev za rehabilitaciju
generala Milana Nedia, pod obrazloenjem da je pravno neuredan.
Podseam da je zahtev pisao iskusni pravnik, advokat Zoran
ivanovi, koji je izmeu ostalog pravni zastupnik u Hagu, a u Srbiji
radi na rehabilitaciji generala Drae Mihailovia. udi nas, takoe,
to je nadleni sud tek sada uvideo da je zahtev pravno neuredan, iako
je on podnet jo 2007. U januaru 2009, sud nam je naloio da mu
pribavimo popis spisa materijala Milana Nedia. To su dokumenti,
naslovi knjiga, novinski lanci, koje je trebalo priloiti sudu radi
rehabilitacije. Sud je najvei deo toga odavno od nas dobio, ali uprkos
tome proces praktino nije ni zapoeo kae Nedi.
Deo traenog materijala odnosio se na dosije Milana Nedia, koji je
preuzet od Bezbednosno-informativne agencije (BIA), a sada se nalazi
u Arhivu Srbije i ima 1.645 strana, dodaje generalov praunuk. Ova
obimna dokumentacija neophodna je u procesu rehabilitacije, ali jo
u maju 2009, Arhiv Srbije je saoptio da zbog velikih trokova nije u
stanju da dostavi sudu fotokopiju ovog dosijea, navodi Nedi.
Lino sam uveren da odugovlaenje nije pravne prirode, ve da iza
svega stoji neto drugo. Mi emo uloiti albu, a na pravni zastupnik
ju je ve pripremio i oekujemo da e sud konano da pristupi
rehabilitaciji. Lino ne mogu ni da pomislim da je pravno mogue
odbiti rehabilitaciju mog pradede, pre svega imajui u vidu da on
nikada nije osuen, niti je protiv njega podignuta bilo kakva
optunica poruuje Aleksandar Nedi.
Podsetimo, Milan Nedi bio je odlikovani oficir srpske vojske u
balkanskim ratovima, a kao pukovnik u Prvom svetskom ratu
komandovao je brigadom u proboju Solunskog fronta. Izmeu dva
rata bio je naelnik Glavnog generaltaba Vojske Kraljevine
Jugoslavije, a od 1939. i ministar vojske i mornarice. Zbog zalaganja
za svrstavanje uz Adolfa Hitlera, usled nespremnosti Jugoslavije za
rat, smenjen je 1940, a reaktiviran godinu danakasnije, uoi
Aprilskog rata.
Prihvatio je mesto predsednika kvislinke vlade 29. avgusta 1941,
sprovodei nemaku politiku i ideologiju. Pripisuju mu se zasluge za
spasavanje stotina hiljada srpskih i drugih izbeglica iz NDH. U
oktobru 1944. bei u Austriju, da bi ga britanske snage isporuile
Beogradu u januaru 1946. godine. Beogradske novine objavile su 5.
februara 1946. da je Nedi izvrio samoubistvo u zatvoru, skoivi
kroz prozor. Mesto gde je sahranjen zvanino nikada nije saopteno.

Dosije u arhivskoj grai BIA

Marija Nenadi, ovlaeno lice za arhivsku grau BIA u Arhivu Srbije,
potvruje za na list da je zahtev za pribavljanje dokaza u vezi sa
postupkom za rehabilitaciju Milana Nedia primljen od Okrunog suda u
Beogradu 30. marta 2009. godine. Odgovorili smo 4. maja i obavestili sud
da se u Arhivu Srbije nalazi dosije za pokojnog Milana Nedia i da se sastoji
od 1.645 strana. Meutim, upravo u tom periodu Arhiv nije imao
materijalnih mogunosti za kopiranje tako obimnih dosijea, to je potrajalo
nekoliko meseci. Zbog toga smo dostavili takozvani popis spisa materijala,
odnosno sadraj Nedievog dosijea na 14 strana. Zamolili smo sud da nas
obavesti koja dokumenta iz navedenog dosijea su im potrebna, kako bismo
im te materijale dostavili i napomenuli da je neophodno da Okruni sud
snosi trokove kopiranja. Od Okrunog suda nikada nismo dobili odgovor,
niti novi zahtev. Mi smo, naravno, uvek otvoreni za saradnju sa svim
dravnim organima, objanjava Marija Nenadi.
Bojan Bilbija
Objavljeno: 12.03.2014.

.
1.????????,???????,????????????????????????????????????????????????????????????????????????????
??????????????????????28.????2014.??????.?????????????????????????????????????????????
????????????,????????????????????.????????????????????????????????????????????????.
2.?????????????????????????????????????????????.??????????????????????????. .
.?????????????????????????????????????????????????????????????????????.???????,??????
??????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????
????????????????????????????????????????????????????.??????,????????????????????????????
??????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????
??????????????????????????????????.
3.???????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????.
???????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????
????????????????????????????????????????????????????????????????????????.
4.??????????????????????????????????????????????2014.???????????????????????????????????
???????????????????????????????????????????????????????????????????.
???????????????????????????.
5. BBC , 100- .

6.????????????????????????????????????????????????????????????????????????,??????????
??????????????????????????????????????.
7. 1.000?? ? ? ? ?? ?????????????????
. ???????????????????????????????????????,????,
????????????????????????????????????????????????.
8.???????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????
????????,??????????.
9.??????????????????????????2.000???????????????????????????100??????????????????????
????.
10.??????????????????????????????????????????????? .
11.????????????????????????2014??????????????????????????.
12.?????????????????????????????????????????????????????????????.????????????????????????????
??????????????????????????2014.??????.
13.?????????????????????????????????????????,??????????????????????????, ?????????????????
????????????????????????????????????????????????????????,??????????????????????????????
?????????????????????????????????????????,???????????????????????????????????????????????????
????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????
??????????????????.
14.????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????
????????????.??????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????
???????????????????????????????????????????????????,????????,???????????,????????.
15.???????????????????????.?.?.?????????????????????????????????.?????om?????????,
?????????? ????????,????????????????????????????
??????????????????????????????????????????????.
16.????????????????????????? :http://www.heroesofserbia.com/.????????
?????????????????????????????:Aleksandra Rebic, P.O. Box 95551, Hoffman
Estates, IL 60195 U.S.A., :heroesofserbia@yahoo.com.
17.?????????????????????????????????????????????????????????????????,?????????????????
???????????.

 ,
???????????????

J 2014.

,
.
,
.

. ,
,

.
,
.

. -

,
, Serbian 1,000 Points of Light, Stepinac, The
Politics of Propaganda, Jasenovac, ( )
.


. :
http://www.heroesofserbia.com/

http://www.generalmihailovich.com/.
Ca ,
1993.
100- 1994.
50- ,
.
, , ,

 .

2013. .

.

. a,
, a, (, , ),
, ,
,
, .
y a.
E-Mail addresses:
ravnagora@hotmail.com
OR
heroesofserbia@yahoo.com
Postal address:
P.O. Box 95551
Hoffman Estates, IL 60195
U.S.A.
EKSKLUZIVNO: VIDEO SNIMAK SVEDOENJA PRIPADNIKA OZNE
O STRELJANJU U GORNJEM MILANOVCU / "BLIC" FEBRUARY
27, 2014
Blic
Vuk Z. Cviji
February 27, 2014
Dragan Hadi, bivi pripadnik Ozne, svedoio je jo 2012. o nedavno
otkrivenoj grobnici na Brdu mira u Gornjem Milanovcu, a u kojoj se
nalaze rtve koje su streljale komnistike vlasti na kraju Drugog
svetskog rata.
Hadi se sam javio Dravnoj komisiji za tajne grobnice i pristao da ga
snimaju dok pokazuje gde su zakopane rtve i pria ta se tada
deavalo.

- Hadi se sam prijavio i doneo originalni dokument Ozne, sa oko

350 streljanih ljudi iz Gornjeg Milanovca i okoline - kae za Blic
istoriar dr Sran Cvetkovi, tadanji sekretar Komisije za tajne
grobnice.
Dr Cvetkovi je sa svojom saradnicom Zoricom Marinkovi 2012. na
lisu mesta intervjuisao Hadia, koji je u meuvremenu preminuo.
Hadi je tada opisao kako je bio u jedinici Ozne koja je dovodila ljude
na streljanje i zatim uvala strau da porodice ne uzmu tela.
VIDEO: Svedoenje pripadnika Ozne:
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/445992/Ekskluzivno-Video-snimaksvedocenja-pripadnika-Ozne-o-streljanju-u-Gornjem-Milanovcu
- Streljanja su poela krajem 1944. i ubijeno je nekoliko stotina ljudi.
Komisija je popisala imenom i prezimenom oko 350 ljudi iz Gornjeg
Milanovca koji su streljani. Meutim nije poznato ko je sve u grobnici,
jer su tu dovoeni ljudi iz drugih mesta na streljanje. Takoe ne znai
da su tu sve rtve iz Gornjeg Milanovca, jer su i oni ubijani na drugim
mestima - obajnjava dr Cvetkovi.
Iz Javnog preduzea za izgradnju grada u Gornjem Milanovcu
saoptili su da su grobnice otkrili radnici koji su radili na ienju
terena i koji su o tome obavestili policiju. Posle see i uklanjanja
osuenih stabala otkrivene su nedavno grobnice, pune ljudskih
kostiju.
Direktor Javnog preduzea za izgradnju Boidar Vueti naredio je po
pronalaenju grobnice obustavljanje daljih radova.
Snimak e biti deo izlobe "U ime naroda"
Ovaj snimak, kao i dokumet koji je dostavio Dragan Hadi bie deo izlobe
"U ime naroda represija u Srbiji 44-53 godine", koju za poetak aprila
priprema dr Sran Cvetkovi u Istoriskom muzeju Srbije. Na izlobi e biti
prikazna brojna dokumenta i video snimci sainjeni u Srbiji, ali i jo nekim
bivim republikama SFRJ, o zloinima komunistikih vlasti.
On je kazao da je od Muzeja rudniko-takovskog kraja i Zavoda za
zatitu spomenika kulture u Kraljevu zatraio zvanine podatke o
svemu to je propnaeno, a to je uzbudilo javnost u Gornjem
Milanovcu.
Na samom vrhu Brda mira izgraen je veliki plato gde su podignute
spomen grobnice sa kostima partizana i crvenoarmejaca koji su

poginuli u ovom kraju, a koju su 1962. godine otkrili lideri tadanje

Jugoslavije i S S SR-a Josip Broz Tito i Leonid Brenjev.
Tada, ali i ranije ve 1946. su na tajnim grobnicama, gde su bile rtve
koje su streljale komunistijke vlasti, bile posaene sadnice borova,
koji su se osuile.

/ "" MARCH 16, 2014

16/03/2014
16. 1914.

:
-

, , 16. 1914. ,
- .

, ,
14 (),
,
.
,
.

,

.
,
,
, () ,

.



.

 ,
,
,
,
, .

,
.
. , ,

.

,
.
, ,
.

, 1914.
.
.

,
.



.
,
1916. .

,
.
21. 1916.
, ,
.
,
,
.

 1914, , .
()
. ,

.
,
: , ,
.

O: 16/03/2014
" 6. (21. ) 1882. ,
,

.
. 28. 1881. ,

,
,
.
,
,
,
.

,
,
. ,
1889. ."
1.300 :
| 19. 2014. 21:30 | : 1

1914. 1918.(2): ,
. .
.
, 1918,
, , .
. .
.
. .

 . ,
. , ,
... .

. ,
. ,
. , ,
.
, , :
- , , , ,
,
. , , .
, .
.
, . , ,
.
.
. ... ,
. . , .
, 1914.
. -
. - . - .
. ,
, .
. .
- , ,
, , , , ,
. .
, ...
. , , .
, , ...
.
- - ,
- . , , ... .
. , .
?
, , .
, , .
. .
, , ?
, 1.300 ,
, :
, , ,
. . ,

, . , , . ,
. .
. , ,
.
. ,
: . .
, ...
. .
, ,
.
. .
... .
.
- , , ,
. ,
. , , .
, ...
... , , ,
. , ,
.

, ,
- . - ,
, :
- ,
.

1.300 , ,
, ,
, , , ,
.
1.300 :
M M | 20. 2014. 21:30 | : 1

1914. 1918.(3):
. .
. ,
, : 1914. .

 , 1.300
.
.
. .
.
. ,
.
. . , ,
. ,
. , ,
, 81. , .
, , 300 (
)
.
- : .
- , ,
, , . .
, .
130 ( ) ,
, ,
.
, . .
. , , ,
: ,
.
, , .
. , ,
,
.
, , ,
.
.
: . .
, . ,
.
. , . ,
:
.
- - , .
- , ,
.
, ,
. , ...
,

, . ,
.
, -.
, .
.
, 1914,
, , ,
... ,
, , .
. ,
,
... ...
... .
, , , .
, , .
- - . , . , ,
. . ,
, . .
. : ,
. .
, 1973,
: ,
. :
?, : !
.
: , ,
. :
, ,
.
, ,
.
- : , ,
.
, ,
.
. , , -
. ,
:
, , .


, 2003. , ,

 , ,
. ,
, :
, ,
.
. .

, 1914.
, . 1.300 ,
49 .
, .
. :
,
.
1.300 :
| 18. 2014. 21:30 | : 42

1914. 1918.
.
1.300 , . ,
. . ,
,
.
? ... ...
, ,
.
, ,
. , ,
.
,
.
1914-2014.
,
1.300 , ,
.
. ,


, , .
,
?
, ,
, , .
- 1.300
, . , ,
- , ,
. - .
, .
, , .
, ,
- .
. .
, , .
. ,
,
, , .
. . .
. .

. 1.300
, , , , ... ,
, , ... -
, . - ,
, ,
, . . ,
, , .
- ,
- ,
, , . -
. ,
, , , ,
, ... , ,
.
, 1914. .

 . .
: , ,
. - :
, , .
,
,
, ,
.
- ,
- . .
, . : , .
, .
. . ,
, .
.
. ,
. . . :
, , ... : ,
... : , ... :
? . ...
:
- . ,
. ,
.

: ,
, , , .
. ,
.


, ,
- . , :
, .
...

 . , ,
. ... !
1.300 :
| 21. 2014. 21:34 | : 5

1914. 1918.(4): ,
, .
, , ...
. , ,
. , ,
, .
, 1.300 ,
, , 1963.
, 25
, , -
- , ,
. .
, , , ... ,
, .
, .
- , ,
, ,
-
. -
, , , ,
. - . ,
.
, ,
, 1.300 .
. , ... ,
. , :
, . ,
( , ,
, 1941. - ).
, , , .
- , , . , :
, : ! .
. . -
. , .

 . . , ,
. :
.
,
, . , .
, .
, , .
, , ,
, , ,
.
- - . -
. ,
. , . ,
. . , , ,
.
. . .
, . , ,
,
.

, , .
, , .
( ), ,
- ,
- 21.500 .
, .

- . -
, , ,
. .


,
. ,
, :
- , , ,
, ,
.
. ,
, , .
1.300 :
| 22. 2014. 20:40 | : 0


1914. 1918. (5). ,
.
,
1.300 .
, ,
. ,
,
.
. : ...
! ... ! , ,
, . ... ... . .
. ... !
... . . . ...
! ,
. .
. , . , ,
.
, : , ,
, ...
, , . ,
, .
, , . ,
, . :
, .
, ...
- , ,
,
-
.
- , .
.
.
,
. ,
, , . ,
1914. 1918.
, , (
, ),
.
, ,
, , . 1.300
.

-

- , , ,
. - , ,
, .
, , , ,
, ... . ,
. ,
. , , ,
.
. , , ,
, 1.300 . , ,
, .
, , 1914. 1918. ,
. ,
.
:
- ,
,
. , , ,
,
.
... ,
,
. , .
, ,

(-, ), , , ,
, . , ,
.
, :
.

, , ?
:
- ,
.
. . .
, , ,
, .
: ,
. , . ,
, .


| 11. 2010. 09:25 | : 5
, ,
-

- ,
, -

.
,
, , ,
, ,
.
" 1939.

", .
, 8.00 ,
, ,
, ,
.
,
, ,

, .
,

.

.

, , , ,

.
1916.
,


.
Zejtinlik jeste turska rec, i mi nase vojnicko groblje tako nazivamo po strarom
predgradju tj delu Soluna gde su bili maslinjaci, a u vezi s tim ovo podrucje je za
vreme turske vladavine tako i nazivano. Sada u Solunu niko nece ni znati gde je
to ako pitate, morete reci vojnicko groblje, jer se iz poznatih razloga
medjunacionalnih razloga Grcke i Turske tako ne naziva vec dug period, tj od
oslobodjenja.
.
:
1945.
. 12. 1945.
.
, .
.

.

12. 2013.
, 12. 2013. ,
(), :
,
,
12.
,
, 68 ,


.

,
.
(:
)

, :
-

,
,



, je ,
, 13
-, 1.000

.
,
,


.

,
,

.




,
28 .
:
175 ,

.
. ,
.
,

16 , .
, 13.000,
,
: (
)
!

, 20.
1944:
, 4.

. 1.
, 2.
2. :
.

 15.
11. 14. 2. .
,
,
2. . ,
, .
, ,
.
.
,
, . ,
.
68.
. 25. ,
1. .
. 1. 3.
,
.
. .
, .
, , ,
.
,
, ,
.
.
1944. 12. 1945. ,
.

,
.
, ,
,
: 6.
10. ( ).
. ,

,
.
Aleksandar Mii (Beograd, 1891. Valjevo, 18. decembar 1941) je bio srpski
oficir u ratovima 1912-1918. godine i etniki komandant i obavetajac
tokom ustanka u Srbiji 1941. godine.
Zarobljen je od strane Nemaca 6. decembra 1941. godine tokom operacije
Mihailovi, i potom streljan.

Major Aleksandar Mii bio je sin slavnog vojvode ivojina Miia.

Predratna biografija[uredi - ]
Aleksandar Mii je roen u Beogradu, kao peto od estoro dece ivojina i Lujze
Mii. im je napunio 18 godina odlazi Rusiju. Tamo upisuje Vojnu akademiju u
Vilnu. 1912. se razboleo, nakon ega se vraa u Srbiju, koja se tada spremala za
rat protiv Osmanskog carstva. Stupio je kao oficir u Srpsku vojsku. Uestvovao je
u brojnim bitkama u Balkanskim ratovima kao i Prvom svetskom ratu.
Od 1928. do 1930. godine bio je vrilac dunosti upravnika Vrnjake Banje.
Drugi svetski rat[uredi - ]
Nakon aprilskog sloma, pukovnik Mihailovi sa svojom grupom oficira formirao
etniku komandu na Ravnoj gori maja 1941. godine. Major Mii je odmah
pristupio organizaciji. Bio je komandant Ribnikog etnikog odreda u etnikim
odredima Jugoslovenske vojske.
Na dan formiranja Nedieve vlade Draa Mihailovi je u Beograd poslao svoju
delegaciju, koju je predvodio major Aleksandar Mii. Ona se u Beogradu
zadrala od 31. avgusta do 5. septembra. Tom prilikom voeni su razgovori o
saradnji, pa je u tom cilju postignut sporazum o saradnji etnika sa Nedievom
vladom.[1] O uspostavljanju veze majora Miia sa generalom Nediem, u svom
izvetaju je pisao nemaki general Harold Turner:
"Otprilike 3 dana posle stupanja na dunost vlade (generala Nedia) pojavio se
kod njega pukovnik Aleksandar Mii (treba: major) sa jo dva oficira po nalogu
Mihailovia i izjavio da bi ovaj eleo da se sa predsednikom Nediem bori protiv
komunista, te moli naoruanje i opremu za 2.000 ljudi, a posebno obuu. Nedi
je izjavio pukovniku Miiu da mu ne moe nabaviti cipele i predloio upotrebu
opanaka. Izmeu ostalog, ostavio je Mihailoviu da oisti oblast zapadno od
Morave. Ovde treba naglasiti da je Nedi ove pregovore vodio uz moje
odobrenje, poto je u to vreme postojala nada da bi Nedi raspolagao velikim
delom oficira koji se nalaze ne samo u Beogradu nego i u umama." [2]
Tito je, po dolasku kod valjevskih partizana, zatraio sastanak sa Mihailoviem,
oko organizovanja zajednike borbe protiv Nemaca. Sastanak je odran u kui
Miia u Struganiku, 19. septembra 1941. godine. Sa partizanske strane
sastanku su osim Tita prisustvovali Milo Mini, Obrad Stefanovi i nekoliko
partizana koji su obrazovali pratnju, dok su sa druge strane, pored Mihailovia,
bili prisutni Dragia Vasi, major Aleksandar Mii i etnika pratnja. Sastanak je
dao slabe rezultate. Prema seanju Voje Rafajlovia, Tito je odgovorio da je
zaista neprijatelj jak, ali borba se s neprijateljem mora voditi, jer na taj nain mi
pomaemo saveznicima da se faizam to pre srui. Draa je rekao da je naa
pomo mala i skoro nikakva, saveznici su daleko i u njih se ne moemo uzdati.

Na kraju je usmeno dogovoreno da Mihailovievi etnici ratovati protiv partizana,

kao to su to inili etnici vojvode Peanca. [3]
Posle neuspenog sastanka u Brajiima sa Titom i Hadsonovog dolaska koji ga
je uverio da ima legitimitet od izbeglike vlade, Mihailovi je odluio da se
obrauna sa partizanima. Prema seanju Branislava Pantia, Draa Mihailovi je
27. oktobra 1941, dan nakon odranog sastanka sa partizanskim predstavnicima
u Brajiima, odrao sastanak sa najbliim saradnicima u kui majora Aleksandra
Miia u Struganiku. Sastanku su pored Mihailovia i Miia prisustvovali
i Dragia Vasi, potpukovnik Dragoslav Pavlovi, pukovnik Branislav Panti i
kapetan Nenad Mitrovi. Govorei o trenutnoj situaciji, Mihailovi je istakao da
etnike jedinice nemaju dovoljno oruja, ni municije, za razliku od partizana, koji
svakim danom postaju sve snaniji. Mihailovi je stoga saoptio da je odluio da
se obrati za pomo Nemcima i ponudi im etnike odrede za borbu protiv
partizana, s tim da ih Nemci naoruaju i snabdeju municijom. Na kraju je naglasio
da je to jedini nain da se suzbije narastanje i omasovljavanje partizanskih snaga
ili, ak, da se one unite. Neki su da se ne bi trebalo obraati Nemcima, ve da bi
oruje i municiju trebalo traiti od Nedia. Tome su se suprotstavili Mihailovi i
Mii. Branislav Panti navodi sledee Mihailovieve rei:
Kad je situacija takva da moram da pregovaram, onda u da pregovaram sa
neprijateljem. Na to me ovlauje i meunarodno ratno pravo. Uostalom, ta mi
moemo da dobijemo od Nedia? Sve to nam treba, oruje i municija, Nedi
mora traiti od Nemaca... Zato ii posredno kad moemo neposredno? [4]
(Dragoljub Mihailovi)
Dva etnika oficira za vezu si 28. oktobra stupili u vezu sa Nediem, a sutradan
sa nemakim oficirom Jozefom Matlom, sa Mihailovievom ponudom zajedniku
borbu protiv partizana u zamenu za oruje.[5] Meutim, partizani su odbili etnike
napade i ugrozili etnike poloaje na Ravnoj gori. Zbog toga je Mihailovi 3.
novembra 1941. odloio sastanak sa nemakim oficirima za 11. novembar.
[6]
Na sastanku u selu Divcima, kom su prisutvovali Mihailovi, Mii i jedan
zvaninik Abvera, etnici su se ponudili Nemcima za borbu protiv partizana.
Major Mii je pokuavao da ubedi Nemce da e im biti lojalni saborci protiv
partizana ("Mi vam neemo biti neverni"), pa je ak predlagao razmenu oficira za
vezu:
Mi idemo tako daleko da Vas molimo da do nas uputite oficire za vezu da biste
se, uz punu garanciju, mogli uveriti u nau borbu protiv komunista. [7]
(Aleksandar Mii)
Meutim, nikakav sporazum nije postignut zbog nemakog zahteva za
kompletnom predajom etnika. Posle zauzimanja partizanskog Uica, Nemci su
3. decembra izdali nareenje za operaciju Mihailovi, potragu za etnicima na
Ravnoj gori. Mihailovi se sklonio kod Miia u Struganiku. Tu su opkoljeni, ali je
Mihailovi uspeo pobei. Nemci su zarobili Miia i Fregla i kasnije ih 17.
decembra 1941. streljali.[8]

7. januara 1942. godine Draa Mihailovi je izbeglikoj jugoslovenskoj vladi traio

odlikovanja za Miia i Fregla:
6 decembra opkoljeni i zarobljeni od Nemaca u okolini Mionice major Aleksandar
Mii sin vojvode Miia i njegov naelnik taba major Ivan Fregl obojica u
propisnoj oficirskoj uniformi. Obojica osueni na smrt i streljani 17 decembra.
Molim da se major Mii odlikuje Karaorevom Zvezdom III reda sa maevima
kao jedan od prvih saradnika i major Fregl istim ordenom etnikog reda. Za ovaj
sluaj kao narodni izdajnici da se javno oigou Jovan kava samozvani vojvoda
Kolubarski, Njegovan Papje, iz Mionice i Petar Branjevi svi saradnici izdajnika
Koste Peanca kao i da se lie svih vojnikih zvanja. Ja ucenjen od Nemaca
omalovaavajuom sumom. Mihailovi [9]
Depea Drae Mihailovia izbeglikoj jugoslovenskoj vladi od 7 januara 1942.
godine
Operacija Mihailovi je bila nemaka operacija u cilju hvatanja
pukovnika Dragoljuba Mihailovia, likvidacije njegovog taba na Ravnoj Gori, i
rasturanja etnikih odreda, izvedena 6. i 7. decembra 1941. godine.[1]
Operacija Mihailovi je bila zavrna nemaka operacija u slamanju ustanka u
Srbiji. Prethodila joj je Operacija Uice, kojom je okupirana slobodna teritorija u
zapadnoj Srbiji poznata kao Uika Republika. Slutei opasnost[2], pukovnik
Mihailovi je neposredno pred operaciju pokuao da se nagodi sa Nemcima o
obustavljanju neprijateljstva i zajednikoj borbi protivpartizana, ali mu to nije
polo za rukom.[3] I pored toga, izjavio je da mu nije namera da ratuje protiv
okupatora i da im nee pruati otpor.[3]
Mihailovi je ovu operaciju nazvao "Udarac u vetar", jer je uoi nemakog
napada sklonio trupe sa Ravne Gore.[4]Mihailovi je 1. decembra naloio svojim
komandantima da se legalizuju u okviru Nedievih formacija. On sam je 6.
decembra opkoljen u kui majora Aleksandra Miia u Struganiku, s grupom
svojih ljudi. Mihailoviu je uspjelo pobjei, ali dva njegova bliska suradnika,
majori Mii i Fregl, su uhvaeni i kasnije strijeljani. Nikola Kalabi je poetkom
decembra 1941. preko svog oca Milana (and. majora, komandanta 11. odreda
Koste Peanca) omoguio Drai Mihailoviu i njegovom tabu bekstvo sa Ravne
gore i prebacivanje u Sandak, i kasnije povratak u zapadnu Srbiju. [5]
Nijemci ocjenjuju da je operacija Mihailovi djelomice uspjela: izvjetaj 342.
pjeadijske divizije navodi da grupa oko Mihailovia nije likvidirana, ali je
razbijanje njenog komandnog mjesta bio ozbiljan udarac. [6] Paul Bader, glavni
komandant Srbije, smatrao je da je Mihailovieva grupa razbijena, ali je ipak
raspisao ucjenu od 200.000 dinara za Mihailoviem. [7]
Nijemci u operaciji Mihailovi nisu imali gubitaka, etnici jesu: ubijen je jedan
oficir i 11 osoba, a zarobljeno je 7 oficira (ukljuujui Miia i Fregla), i 475

mukaraca osumnjienih da su etnici i 2 ene. Pored toga, Nijemci su doli do

vee koliine ratnog plijena.[8]
Nakon ove operacije pukovnik Mihailovi je stekao brojna saveznika priznanja i
in generala.
Ustanak u Srbiji 1941.[uredi - ]
Glavni lanak: Ustanak u Srbiji 1941.
Ravna gora, 6. septembar1941., pukovnik Mihailovi i rezervni major
akademik Dragia Vasi tokom ustanka u Srbiji.
Kada je poela organizovana partizanska borba u Srbiji, nekoliko etnikih voa
okupljenih oko Mihailovia, poneto talasom narodnog oduevljenja, ukljuilo se u
borbu, o emu svedoi dokument nemake komande od 16. septembra 1941.
godine:
"Podstaknuti deliminim uspeno voenim borbama od strane
komunista, nacionalni Srbi organizovali su takoe borbene formacije
protiv Nemaca."[9]
Obavetenje komandnog taba komandanta Srbije od 16. septembra
1941. o razvoju oruanog ustanka
Krajem avgusta 1941. Jadarski etniki odred je oslobodio Loznicu od Nemaca.
Tokom septembra 1941. ustanak je poprimio masovne razmere, ustanici su
oslobodili celo Podrinje i Mavu, osim grada apca.[10] Krajem septembra i
poetkom oktobra 1941. ustanak se proirio na vei deoumadije i
dolinu Zapadne Morave (aak, Kraljevo, Kruevac). Meutim, Nemci su ve
poetkom oktobra 1941. protiv etnika krenuli u ofanzivu (Operacija Drina),
nastupom sa severa 342. peadijske divizije iz pravac Srema (NDH) prema jugu,
do kraja oktobra povratila je od etnika celuMavu i srednje Podrinje, a
razbijanjem opsade u Valjevu i nastupom iste divizije istono od ovog grada
Nemci su izbili prema Ravnoj gori, glavnom seditu ustanika.[10] Tokom
oktobra 1941. nemake snage su izvrile u vie mesta masovna streljanja
graanja u znak odmazde za svoje poginule i ranjene vojnike u cilju zastraivanja
i smiravanju pobune likvidirali su oko 10000 srpskih civila. [10] Zbog novonastalih
okolnosti krajem oktobra 1941. etnici se povlae iz borbi protiv Nemaca i
napadaju partizane koji nastavljaju ustanak.
Nemci su privremeno obustavili ofanzivu ekajui da se ustanike snage u
meusobnom sukobu istroe. Meutim, etnici i partizani, potpisuju primirje 20.
novembra 1941. i time obustavljaju neprijateljstva. To je bio signal Nemcima da
od 25. do 30. novembra 1941. pokrenu novu ofanzivu pod ifrovanim
nazivom Operacija Dolina Zapadna Morava protiv etnika i partizana.
[11]
Uspenim izvoenjem dve svoje ofanzive pravcom reke Drine i Zapadne

Morave Nemci su zatvorili obru oko umadije i Ravne gore, gde se nalazio voa
etnika pukovnik Dragoljub Mihailovi sa svojim tabom.
Sastanak u Divcima[uredi - ]
Glavni lanak: Sastanak u Divcima 1941.
etniki odredi jugoslovenske vojske pod komandom pukovnika
Drae Mihailovia stavljaju se na raspolaganje za borbu protiv
komunista u saradnji sa nemakim Vermahtom.[12]
Draina ponuda Nemcima iz oktobra 1941.
Oseajui da Nemci steu obru oko njega, Mihailovi je zatraio kontakt sa
nemakom upravom radi prekida neprijateljstva. Vezu je uspostavio preko
pukovnika Branislava Pantia, njegovog obavetajca u Beogradu. Sastanak u
Divcima je odran 11. novembra 1941. godine sa predstavnicima
nemakog Wehrmachta radi obustavljanja neprijateljstva. Mihailovi je uoi
sastanka sa Nemcima 31. oktobra napao partizane sa kojima se do jue zajedno
borio u ustanku. Na sastanku je Draa ubeivao Nemce da im nije neprijatelj i
traio je naoruanje i municiju kako bi se borio protiv partizana.
Nemci su sve njegove predloge kategoriki odbili i zatraili bezuslovnu predaju
etnika. Mihailoviu je reeno da Wehrmachtu njegove usluge nisu potrebne:
"Ponuda je od strane Glavne komande odbijena jer:
1) Nemaki Vermaht e sam u najkraem vremenu okonati sa
komunizmom i
2) glavni komandant ne moe imati poverenja prema Vama kao
savezniku."
()
Nemci su zakljuili da Draa zna za dolazak njihovih oklopnih trupa, da kao
generaltabni oficir pravilno ocenjuje da e se nastavak nemakih operacija
ravo zavriti po njega, te stoga "nemaki Vermaht ne moe da se optereti
takvim saveznicima koji mu se privremeno prikljuuju iz razloga oportuniteta".
[3]
Nemci pukovniku Mihailoviu nisu ostavili drugu mogunost do da poloi
oruje. Potpukovnik Kogard je bio izriit:
"Ukoliko Vi, gospodine pukovnie, ne prihvatite uslove koje sam naveo, borba
protiv Vaih etnika nastavie se u istoj formi kao to je protiv komunistikih
bandi ve poela.[3]
()
Mihailovi je rekao da ne moe odluku doneti a da ne uje miljenje svojih
potinjenih, i na tome je ostalo. Na rastanku, Draa im je rekao:
"Neemo se boriti protiv Nemaca, pa ni onda ako nam ova borba bude
nametnuta."[3]

()
Plan operacije[uredi - ]
Nemaka vojna komanda Srbija na elu sa generalom Paul Baderom napravila je
plan 3. decembra 1941. i izdala nareenje svojim jedinicima u kome je navedeno
da je glavni cilj unitenje Mihailovievih odreda i njegovog taba, koje se treba
postii totalnim opkoljavanjem Ravne gore i precizno utvrenim planom vatre
izvriti ienje terena povrine 120 kvadratnih kilometara. [11] Nakon to su
Nemci zakljuili da se "komunistiki ustaniki pokret na srpskoj teritoriji moe
privremeno smatrati kao potuen"[13], preduzeli su akciju protiv etnika, koja je
dobila kodni naziv po prezimenu etnikog voe, operacija Mihailovi. [11]
Nemci su planirali da prema Ravnoj gori nastupe iz etiri pravca. Nemaka vojna
komanda Srbije je odredila za ovu vojnu operaciju 342. peadijsku diviziju,
jedinicu koja je dala najvei doprinos u borbama protiv etnika i slamanju
ustanka u protekla dva mesece. Pored toga, nemaka komanda je jo pre 2
meseca izdala naredbu da se za jednog poginulog nemakog vojnika strelja 100
a za ranjenog 50 srpskih civila.
Komanda etnikih odreda Jugoslovenske vojske na elu sa pukovnikom
Dragoljubom Mihailoviem imala je saznanja o koncetraciji nemakih snaga koja
e biti pokrenuta u napad na Ravnu goru stoga je napravljen plan koji je
predvideo rastpoljavanje veeg dela jedinica na desetine, petine i trojke radi
lakeg manevra i proboja.[14] Draa je pretpostavljao da se okupatorske jedinice
nee zadravati u nepristupanim predelima due vreme tako e se posle
prolaska nemakih snaga etnike jedinice ponovo okupiti na istom terenu.
[14]
Takoe, Drain plan, zbog brojane nadmoi neprijatelja, nije podrazumevao
frontalno suprostavljanje Nemcima koji su po njemu trebale da udare u prazan
prostor.[14]
Angaovane snage[uredi - ]
Glavna nemaka jedinica u razbijanju srpskog ustanka je bila 342. peadijska
divizija (20.000 vojnika) iji e delovi biti udarna snaga u operaciji Mihailovi.
Mihailovi je kasnije tvdio kako su ga napali Nemci sa "pet divizija". [4]
Mihailoviev tab se poetkom decembra 1941. godine nalazio u selima podno
Ravne gore. Brojno stanje same Komande ukljuujui i njenu prateu
jedinicu, Gorsku kraljevu gardu, pod komandom porunika Nikole Kalabia u to
vreme je iznosilo oko 500 vojnika. Ostale jedinice su bile podeljene na manje
delove radi lakeg proboja kao to su Ribnika brigada pod komandom
majora Aleksandra Miia i Takovska brigada pod komandom
porunika Zvonimara Vukovia, brojno stanje obe brigade iznosilo je oko 300
vojnika.
U Komandi kod pukovnika Mihailovia se u to vreme nalazio i ef britanske vojne
misije SOE kapetan Bil Hadson.

Tok operacije[uredi - ]
7. decembar: Pripreme za napad protiv etnika Drae Mihailovia na planinskom
podruju 25 km jugoistono od Valjeva. Nastavak akcije ienja terena: ubijeno
47 ustanika. ienje terena severoistono od Loznice. Akcija ienja srpske
policije oko Gornjeg Milanovca: 28 komunista, 2 oficira i 40 lanova
Mihailovieve grupe uhaeno.
8. decembar: Na jugozapadu moravske doline i u planinama juno od nje
nastavlja se akcija ienja. Neprijateljski gubici: 73 mrtva, uhvaen 91 pripadnik
Mihailovievih etnika. Ubijeno 80 komunista. iva aktivnost bandi oko Nia.
9. decembar: Na podruju juno od Uica nastavlja se akcija ienja terena koja
je uperena protiv Mihailovievih pristalica. U Beogradu uhapeno 80 komunista i
sumnjivih lica.[15]
Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta
Dolazak nemakih trupa u Mionicu saekali su major
Aleksandar Mii i Ivan Fregl... Prvi susret izmeu
Miia, Fregla i Nemaca davao nam je nade da e nas
ostaviti Nemci na miru. Ali smo se tu prevarili. Nemci su
opkolili Mionicu i ja sam pokuao da odred povuem u
pravcu Donje Toplice i pod komandom porunika Matia
uputio sam prvi odred, ali u Vrtoglavi smo naili na
streljake nemake strojeve pa smo se vratili u Mionicu.
Tu su nas Nemci pretresli i oterali za Valjevo mene i 33
moja etnika sa orujem. [4]
svedoenje Brajevia, na posleratnom suenju u
Beogradu.
Bili smo zajedno ja i Mii i bilo je 40 konjanika.
Opkoljeni smo bili sa svih strana... Mi smo skliznuli
jednom vododerinom i kad je naiao Mii, on je, da bi
mene spasio, rekao da je on oficir. To sam doznao od
ljudi koji su se spasli. Ja sam ostao u bunu do mraka,
do pet sati uvee. [4]
Dragoljub Mihailovi, sasluanje na suenju
Dobijam izvetaj da Nemci dolaze od Mionice i Valjeva
i da smo opkoljeni sa svih strana. Mii i ja razgledamo

ta se deava i u jednom momentu nemaka patrola

nam dovikuje Halt". Leemo na zemlju. Ostoji je
takoe tu. Nemci prema nama idu u streljakom stroju
pognute glave. Za vreme dok smo stajali i leali oni nas
nisu videli. [16]
Dragoljub Mihailovi, zavrna re na suenju
6. decembra ujutro nemaka borbena grupa Rot (deo nemake 342.
peadijske divizije) opkolila je seloStruganik (kod Valjeva) poto je raspolagala
podacima da se u tu nalazi tab Drae Mihailovia. Pukovnik Mihailovi je uoi
nemake operacije naredio svojim jedinicama izvlaenje iz oblasti Ravne gore.
[14]
Aleksandar Mii navodno nije hteo da se sklanja od kue s obzirom na njegov
raniji sastanak sa Nemcima.[4] Meutim, Nemci su zarobili majore Aleksandra
Miia i Ivana Fregla, sproveli u Valjevo i streljali 17. decembra 1941.[17] Izgleda
je Nemce u selo doveo etniki vojvoda Jovan kavovi, kojeg je nakon toga
Mihailovi proglasio izdajnikom.
Sutradan, 7. decembra nemaka borbena grupa Straus je upala u tab Drae
Mihailovia na Ravnoj gori ne naavi tamo nikog. [18] Izvrili su detaljno ienje
terena i posle nekoliko sati spaljuju oblinja sela. Najvie su stradala
sela Struganik i Kotunii jer se u njima jo od maja 1941. nalazila Draina
Komanda. Nemci su do temelja unitili kuu Aleksandra Miia (sina
vojvode ivojina Miia), u kojoj se nalazila Draina Komanda. [17]
Britanski oficir za vezu Bil Hadson je stigao je na Ravnu goru nou izmeu 7. i 8.
decembra dok su Nemci opkoljavali i vrili napad na Mihailovievu komandu. On
kae da su se etnici izvukli prelaskom u Nedieve odrede:
"Nisam naao nikakve ostatke Mihailovievih ljudi, izuzev njega lino i nekoliko
oficira. Svi drugi su se pretvorili u Nedieve ljude i otili, na potpuno razoaranje
vaba."[19]
(Bil Hadson)
Zbog nemake potere, kapetan Dragoslav Rai po Drainom prethodnom
nareenju, prebacuje svoju Cersku brigadu sa planine Medvednik prema Drini, a
potom preko Drine u Istonu Bosnu, 12. decembra1941., gde se pridruuje
etnicima majora Jezdimira Dangia.[20]
poternica za pukovnikom Draom Mihailoviem iz decembra 1941.
Nemaka komanda u zavrnom izvetaju navodi da su tokom operacije
likvidirana 12 DM oficira i vojnika, zarobljeno 482 mukarca i 2 ene, zaplenjeno
317 puaka, 21.000 metaka, 3 automobila, 37 konja, 2 telegrafske centrale, 1
kratkotalasnu radio-stanici i dr.[11] Poto nisu uhvatili etnikog vou, Nemaka
vojna komanda 9. decembra objavljuje poternicu za Draom Mihailoviem u kojoj
su mu ucenili glavu na 200.000 dinara, oznaali voom odmetnika i optuili za

dizanje ustanka protiv nemakih okupatorskih snaga koji zbog toga na svojoj
savesti nosi krv vie hiljada Srba.[21] U ratnom dnevnom biltenu Vrhovne
komande Vermahta u Berlinuzavedeno je 10. decembra 1941. godine sledee o
operaciji Mihailovi:
Akcija ienja i osiguranja saobraajnice uz dolinu Zapadne Morave protiv
pristalica Mihailovia je okonana. Mihailoviu je polo za rukom da sa
malobrojnim pristalicama pobegne, ali je uhvaen voa taba Mii sa svojim
ljudima. Time je razbijena najvea grupa nacionalnih ustanika na prostoru Srbije.
Upuen proglas Srbima da je Mihailovieva glava ucenjena na 200 000 dinara. [15]
Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 10. decembra
Nemci su pretpostavili da se Draa nalazi sa ovim snagama, pa su naveli u
poternici nalazi se u bekstvu, po svoj prilici u pravcu Bosne. [21] Meutim, Draa
se tog 10. decembra nalazio podno Ravne gore, u selu Teoin, na istoj teritoriji
gde je bio i pre poetka operacije.
Draa se do 21. decembra 1941. godine nalazio u selu Teoin, gde su mu se
pridruili potpukovnik Dragoslav Pavlovi, major Mirko Lalatovi, porunici Nikola
Kalabi i Zvonimir Vukovi, radiotelegrafista Slobodan Liki, kao i britanski SOE
kapetan Bil Hadson. U ovo doba, pukovniku Drai stiu dve vesti, prva da je na
predlog izbeglike Jugoslovenske vlade generala Duana Simovia, koja se
nalazila uLondonu, Ukazom od 19. decembra 1941., kralj Petar II unapreen u
in brigadnog generala,[22] i druga mnogo vanija za ishod rata da su Sjedinjene
Amerike Drave objavile ratJapanu i Nemakoj i njihovim saveznicima.[23]
Mihailovi je poeo da puta bradu nakon to je na poternici objavljena fotografija
sa njegovim likom.
Savezniko priznanje[uredi - ]
Glavni lanak: Saveznici i Jugoslavija
Decembra 1941. poternice za Mihailoviem su prekrili Srbiju. Zbog sve vee
opasnosti od nemakih potera, on se prebacuje sa Komandom 22.
decembra 1941. na planinu Vujan u selo Lunjevica, a potom, 12.
januara 1942. nalazi trajniji smetaj, u zimskom vajatu iznad sela Jablanica.[24] U
ovo doba, novi predsednik Jugoslovenske vlade u Londonu, Slobodan
Jovanovi, imenovao je Drau za ministra vojske, vazduhoplovstva i
mornarice, 11. januara 1942., zbog zasluga koje je postigao sa svojim gerilskim
pokretom otpora i dizanjem ustanka protiv Nemaca.[23] U kolibi na obroncima
snegom zavejane planine Draa je, preko radio-aparata, u vestima Radio
Londona saznao da je postavljen za ministra vojske, mornarice i
vazduhoplovstva, to je svojim oficirima prokomentarisao u aljivom tonu: "Bie
dobro ako nam poalju limuzinu da se vie ne muimo peke".[24]

A jedan od Drainih pratilaca napisao je ugljenom na zidu kolibe: Ministarstvo

vojske, mornarice i vazduhoplovstva.[24] Ovim su etniki odredi Jugoslovenske
vojske postali legitimna i meunarodno priznata oruana snaga Kraljevine
Jugoslavije od strane Saveznika, jer su sve lanice antihitlerove koalicije imale
uspostavljene diplomatske odnose i akreditovane ambasadore (V.
Britanija, SSSR, Poljska, Francuska, Grka, ehoslovaka i SAD) kod
Jugoslovenske vlade iji je ministar vojni bio Draa Mihailovi. [23]
Kralj Petar II ga je na osnovu Ukaza, 19. januara unapredio u in divizijskog
generala.[23]
2. Petog decembra su Aimovi, tada ministar unutranjih poslova u
Nedievoj vladi, i pukovnik Kosta Muicki iz Srpskog dobrovoljakog
korpusa, doli u dodir s Mihailoviem. Taj kontakt nije izbjegao Nijemcima i
to je dovelo Nedia u teak poloaj, ali mu je uspjelo uvjeriti Nijemce da za
to nije znao i da je u stvari izriito zabranio Aimoviu da ima bilo to
s Mihailovievim pitanjem, kako je on to zvao. Aimovi je nastavio je
kontaktirati s Mihailovievom organizacijom za vrijeme cijelog rata. Vidi
The Trial of Draya Mihailovi, str. 393-394.
Operacija Trio ili Operacija istona Bosna[1] je bila zdruena osovinska
operacija protiv ustanikih snaga (partizana i etnika) uistonoj Bosni (NDH), u
plolee 1942. godine.
U jugoslavenskoj historiografiji je poznata kao trea neprijateljska ofanziva koja
u irem smislu obuhvata operacije nemakih, italijanskih i kolaboracionistikih
snaga protiv jedinica NOP i DVJ od polovine aprila do sredine juna 1942. u
istonoj Bosni, Crnoj Gori iHercegovini.[2]
Operacija Trio je bila prva anti-ustanika operacija veeg obima u NDH. Trajala je
od 8. travnja do 14. lipnja 1942. Cilj je bio susresti i unititi partizansko-etnike
snage u istonoj Bosni. Kodni naziv "Trio" je izabran da simbolizuje saradnju triju
saveznika: Nemaca, Italijana i NDH.[2]
Nareenje je glasilo da se uhvaeni partizani odmah streljaju, a da etnici koji se
ne opiru ne budu tretirani kao ustanici:
3.) Postupak prema ustanicima:
etnici koji se ne odupiru saveznikim trupama ne treba da budu tretirani kao
ustanici. [3]
Instrukcije komandanta operativnog taba borbene grupe Bader od 10. aprila
1942. potinjenim nemako-italijansko-ustakim jedinicama za Operaciju Trio
Takoe je nareeno da se sva naselja, koja pomau partizane, spale i unite.[2]]

Glavni lanci: Ustanak u NDH 1941. i Borbe za Istonu Bosnu 1942.

Neuspeli pokuaji da se u jesen 1941. i u zimu 1941/42. ugui ustanak u Jugoslaviji, razvoj narodnooslobodilake borbe i stvaranje slobodnih teritorija u
istonoj Bosni, Crnoj Gori, Bosanskoj krajini i raznim oblastima Hrvatske, prisilili
su nemaku i italijansku Vrhovnu komandu da u prolee 1942. preduzmu ire i
prvi put planski koordinirane operacije, da unite jedinice NOP i DVJ na
slobodnim teritorijama u istonoj Bosni, Hercegovini, Crnoj Gori i Sandaku, a
zatim u zapadnoj Bosni, Hrvatskoj i Sloveniji. [2]
2. i 3. marta je odrana osovinska konferencija u Opatiji na kojoj su prisustvovali
nemaki zapovednik oruanih snaga Jugoistoka general Walter Kuntze,
komandujui general za Srbiju Paul Bader, nemaki general za vezu pri
italijanskoj Vrhovnoj komandi Enno Rintelen, naelnik Generaltaba italijanske
vojske general Vitorio Ambrozio, komandant italijanske 2. armije general Mario
Roata, predstavnik italijanske Vrhovne komande general Antonio Gandin i
naelnik Glavnog stoera hrvatskog domobranstva Vladimir Laka. Oni su
dogovorili da prvo preduzmu operacije protiv partizana u istonoj Bosni, a zatim
na teritoriji zapadne Bosne, Kordunu i Baniji. Istovremeno s operacijama u
istonoj Bosni, planirana su i dejstva italijanskih trupa i etnika protiv partizanskih
odreda u Sandaku, Crnoj Gori i Hercegovini. [2]
Planiranje ofanzive[uredi - ]
Njemaki general Paul Bader, glavnokomandujui Operacije Trio.
Pojedinosti operacije isplanirane su na konferencijama predstavnika italijanske i
nemake komande u Ljubljani 28. i 29. marta, i u Sarajevu 19. aprila. Planirano je
da se velika operacija Trio izvede u tri etape:
Trio I okruenje i unitenje ustanika u prostoru izmeu Han-Pijeska,
Viegrada, Gorada, Foe, Dobrog Polja, Mokrog i Sokolca.
Trio II ienje zavoja Drine, odnosno podruja oko Srebrenice,
Bratunca i Vlasenice i na planini Javor.
Trio III unitenje partizana na planini Ozren, izmeu rijeke Krivaje,
Bosne i Spree.

Jo u toku dogovora o zajednikoj ofanzivi dole su do izraaja suprotnosti

izmeu Italijana i ustaa. Vlada NDH se protivila ulasku italijanskih trupa u
istonu Bosnu, severno od demarkacione linije, i ueu etnika u
operacijama. Glavni stoer NDH je naglasio da e vlastitim snagama
zaposesti teritoriju u istonoj Bosni.
Angaovane snage[uredi - ]
Za izvoenje operacije u istonoj Bosni formirana je posebna borbena grupa
pod komandom nemakog generala Badera, borbena grupa Bader
(Kampfgruppe Bader), sastava: nemaka 718. divizija i 3. bataljon 737. puka

717. divizije, italijanske divizije Taurinense, Cacciatori delle Alpi i Pusteria i 810 ustakih i domobranskih bataljona.
Partizanske snage:
1. proleterska brigada
2. proleterska brigada
18 partizanski odred
Dvije nezavisne partizanske bojne

(Sve ukupno oko 18 000 vojnika)

etnike snage:

Dangieve jedinice

Njemake snage:
718. pjeaka divizija
Pjeaka pukovnija 737/717. pjeaka divizija

Talijanske snage:

1. alpska divizija "Taurinense" (elementi)

5. gorska divizija "Pusteria" (elementi)
22. pjeaka divizija "Cacciatore di Alpi" (elemnti)
1. alpska skupina "Alpi Valle"
II. laka oklopna skupina "San Marco"
XII. topnika skupina 105/28
nekoliko vodova oklopnih vozila
etniki pomonici (nepoznat broj)

Hrvatske snage:

I. bojna/13. pjeaka divizija

8. pjeaka pukovnija (2 satnije)
15. pjeaka pukovnija (2 satnije)
IX. topnika skupina (elementi)
III. i IV. vojna granina bojna
Crna legija (3 bojne)

Tok operacije[uredi - ]
1.) Neprijatelj:

Kao neprijatelja treba smatrati i tretirati:

a) Partizane - komunistike ustanike.
Spoljni znaci razlikovanja:
Uniforme: nemake, italijanske, srpske ili seljaka nonja s oznakom: sovjetska
zvezda na kapi; oznaka ina: sovjetska zvezda kao in na rukavu.
Politiki komesari: U zvezdi srp i eki.
b) etnike nacionalne srpske ustanike (ukoliko pruaju otpor).
Znak raspoznavanja: Preteno narodna nonja braon boje. Oficiri u srpskoj
uniformi, crna ubara sa srpskim grbom i trobojnicom.
c) etnike Dangia (ukoliko pruaju otpor).
d) Sve koji nisu iz mesta i takve stanovnike koji, prema izjavama, tek to su se
vratili.
...
3.) Postupak prema ustanicima:
a) Ustanike koji su uhvaeni s orujem u ruci, kao i svakog koji se nalazi u
njihovoj pratnji i podrava ih ili poseduje municiju, treba streljati.
b) etnike koji se ne odupiru trupama ne tretirati kao ustanike. [4]
Zapovest 718. peadijske divizije potinjenim grupama za
preduzimanje Operacije Trio od 14. aprila 1942.
Mada dugo pripremana, ofanziva u istonoj Bosni nije poela predvienog dana,
niti se odvijala onako kako je planirana. Glavni stoer NDH je bez znanja taba
generala Badera uputio ustaku Crnu legiju 31. marta iz rejona Han-Pijeska u
pravcu Vlasenice, koju je zauzela 1. aprila; zatim je 4. aprila zauzela Drinjae, u
tekom sukobu sa etnicima, a 9. aprila Bratunac i Srebrenicu i izbila na Drinu,
ime je pre planiranog roka izvedena druga etapa operacije Trio II i samim tim
poremeen opti plan operacije.
Partizani su se povukli na jug, u talijansku okupacijsku zonu, to je poremetilo
operaciju. Poto su italanske divizije Cacciatori delle Alpi i Taurinense zbog
ometanja od partizana u Hercegovini i u rejonu Kalinovika zakasnile s
prebacivanjem u polazne rejone za napad (u rejone KalinovikFoa i Sarajevo
Trnovo), prva etapa izvedena je u neto izmenjenom planu. Njemaki general
Bader je ak razmatrao da otkae cjelokupnu operaciju.
Hrvatsko-njemake jedinice su u meuvremenu pomogle Crnu legiju i odbacili
etnike, istei tako Drinu od etnika do 25. travnja. Crna legija pod
komandom Jure Francetia je izvrila masovne zloine nad srpskim civilima i
zarobljenim etnicima u selu Stari Brod na Drini.
Nemci su, ne ekajui da italijanske divizije izbiju na demarkacionu liniju i s juga
zatvore obru oko partizana u tzv. kotlu Rogatice, preli u napad. Neusklaenost

neprijateljevih operacija omoguila je partizanima veu slobodu manevra. Posle

zauzimanja polaznih poloaja (1520. aprila), okupatori i kvislinzi su 22. aprila
sa polukrune osnovice poeli napad na jedinice NOV na Romaniji i Glasincu, na
prostoriji severno od r. Prae i u irem rejonu Rogatice. Juni luk obrua, od
Kalinovika prema Foi do Viegrada, trebalo je da zatvore italijanske snage. Dok
su delovi italijanske divizije Pusteria krenuli u nastupanje iz rejona Pljevalja i
Viegrada ka ajniu i Goradu, divizije Taurinense i Cacciatori delle Alpi, zbog
pregrupisavanja u Crnoj Gori i Hercegovini nisu bile pravovremeno prebaene u
svoje polazne rejone, te e do njihovog dejstva doi tek poetkom maja. [2]
Talijanska divizija "Pusteria" ponaala se kao obrambeni zid na junom dijelu
obuhvata operacije.
Poto je ocenio da su snage neprijatelja suvie jake, Vrhovni tab je odustao od
dalje blokade Rogatice i naredio da se jedinice povuku preko Prae, u italijansku
zonu. Zbog toga je umesto koordiniranog nemako-italijansko-ustakog
koncentrinog napada na jedinice NOV oko Rogatice, dolo samo do njihovog
frontalnog potiskivanja sa severa na jug. Glavnina 1. i dva bataljona 2. prol.
brigade ostali su na levoj obali Drine radi zatvaranja pravaca nastupanja
neprijatelja sa severa, iz doline Prae ka Goradu i Foi. Dajui mestimian
otpor, delovi 1. i 2. prol. brigade i neke istonobosanske jedinice Dobrovoljake
vojske povukle su se poslednjih dana aprila juno od r. Prae; nemake, ustake
i domobranske snage ule su 27. aprila u Rogaticu i deblokirale njen garnizon, a
za naredna dva dana izbile u dolinu r. Prae, gde su se na demarkacionoj liniji
zadrale u oekivanju dejstva italijanskih trupa iz Sarajevskog i Nevesinjskog
polja ka Kalinoviku i Foi.[2]
Vei deo istonobosanskih dobrovoljakih jedinica raspao se pod uticajem
etnike propagande, a osipanje je zahvatilo i neke partizanske jedinice. [2]
Posle kraeg predaha, 718. divizija i divizija Pusteria nastavile su prvih dana
maja dejstva prema Foi 4. maja (operacija Foa). Operacija "Trio", zajedno s
"Foom" koja je sljedila, bila je jedna od najveih na prostoru NDH i Jugoslavije.
Najee borbe bile su 25. travnja u Crnoj Gori, Sandaku i Hercegovini izmeu
partizana i Talijana (Operacija Foa).
Gubici[uredi - ]
Nijemci su imali 4 mrtva i 11 ranjenih, Hrvati 9 mrtvih i 11 ranjenih, Talijani 3
mrtva i 1 ranjeni, a partizani 80 mrtvih i 786 zarobljenih. Ovi podatci obuhvaaju
samo razdoblje od 8. travnja do 25. travnja, i nisu ubrojani gubici partizana i
Talijana u operaciji Foa.
Zloini[uredi - ]
Francetieva Crna legija tokom ove operacije inila je masovne pokolje
stanovnita i o tome je zapisano:

Prelazak srpskih izbeglica skoro iskljuivo ena i dece preko Drine u Srbiju nije
se delimino mogao spreiti zbog slabo posednute granice na Drini. Hrvatske
ustake i milicijske snage poklale su veliki broj izbeglica koji su hrlili ka Drini, a
delimino ih pobacali u reku. [5]
()
OPERACIJA TRIO
Povijest
TRIO je bila jedna od operacija dogovorenih na Konferenciji u Opatiji.
Zapovjednitvo nad operacijom dobio je stoer Borbene grupe Bader
(Kampfgruppe Bader).
Usprkos dugim pripremama operacija nije poela po planu. Bez znanja
Borbene grupe Bader, Ustae su poele svoj napad iz smjera HanPijesaka. Dok su talijani jo uvijek rasporeivali svoje divizije, ustaka
'Crna Legija' sa tri bojne krenula je u napad iz Han-Pijesaka i zauzela
Vlasenicu 1. travnja, a osam dana kasnije Bratunac i Srebernicu.
Njemaka vojska je krenula u napad 22. travnja prema blokiranoj
Rogatici od odbacila natrag Partizanske snage.
Tek nakon pet dana borbi Nijemci ulaze u Rogaticu a kasnije i u Pra i
Gorade. Talijanska 5. alpska divizija 'Pusteria' zauzima ajie 23.
travnja i uskoro dolazi do Gorada. 1. alpska
divizija 'Taurinense' zauzima Trnovo i dolazi do blokiranog Kalinovika
gdje se spaja sa dijelovima 22. pjeake divizije'Cacciatori delle Alpi'.
Zbog uspjenih akcija Hercegovakih partizana, talijanske snage nisu
na vrijeme dole u istonu Bosnu to je partizanima omoguilo lake
manevriranje i povlaenje juno od linije Kalinovik-Foa. Dijelovi
divizije 'Pusteria' zauzeli su Fou 10. svibnja odakle se Vrhovni
tab sa Prvom iDrugom proleterskom brigadom povukao na jug.
Bojni poredak

Axis Order of Battle

Posljedice
U operaciji TRIO razbijene su novoformirane postrojbe Dobrovoljake
Vojske Jugoslavije (DVJ) koje su veim dijelom prele na stranu
etnika pomou nasilnih pueveva u kojima je ubijeno komunistiko
vodstvo koje nije uspjelo na vrijeme pobjei. Novi etniki zapovjednici
su ubrzo sklopili niz sporazumasa Nijemcima i vlastima NDH kojim su u

zamjenu za oruje obvezali na borbu protiv Partizana. Vrhovni tab je

ukinuo DVJ i umjesto nje ustrojio Narodnooslobodilaku vojsku
Jugoslavije - NOVJ.
Strateki rezultat je imao puno vee posljedice jer je prisilio
proleterske brigade da krenu na zapad. Poznat kao pohod proleterskih
brigada unitio je brojne komunkacije u dolini Vrbas da bi se u
Bosanskoj krajini povezale se tamonjim brojnim krajikim
partizanskim snagama, kao i snagama Glavnog taba Hrvatske, to je
dovelo do stvaranja Bihake republike.
Borbe za Istonu Bosnu 1942. godine su bile sloene politike i oruane borbe
zainteresovanih strana za prevlast na podruju Istone Bosne, voene tokom
prvih nekoliko mjeseci 1942. godine.
Zainteresovane strane su bili partizani, etnici, Nemci, Nezavisna Drava
Hrvatska i Nedieva Srbija. etnici nisu eleli borbu protiv Nemaca ve samo
protiv ustaa. Oni su pokuavali da ovo podruje izdvoje iz NDH i prikljue
Nedievoj Srbiji. U tom cilju su se nudili Nemcima kao saveznici za pacifikovanje
ovog podruja i borbu protiv partizana. Partizani, koji su sadejstvom okupatorskih
i kvislinkih krajem 1941 proterani iz Srbije, eleli su nastavak borbe. Za njih je
podruje Istone Bosne bilo od presudne vanosti, zbog planiranog povratka u
Srbiju u oekivanju masovnog ustanka na prolee 1942. godine. Ustae su po
svaku cenu pokuavale da spree izdvajanje Istone Bosne iz nadlenosti NDH i
njeno ustupanju Srbiji.
Tokom ustanka u NDH 1941. godine, znatan deo Istone Bosne je dospeo pod
etniku kontrolu. Nakon to su etnici poetkom 1942. godine poeli saraivati
sa okupatorom, partizani su poetkom marta poduzeli ofanzivu na podruju
Istone Bosne, tokom koje su zauzeli bitna etnika
uporita: Vlasenicu, Milie, Srebrenicu, Bratunac, Fakovie i Drinjau. Tokom
napada na etnike kod Vlasenice se ak desilo da partizani nastupaju uporedo
sa ustaama, zbog ega su usledile glasine u narodu, i estoka Titova kritika.
Neposredno po partizanskom potiskivanju etnika u istonoj Bosni, aprila 1942.
godine je usledila udruena osovinska operacija Trio, poznata kao trea
neprijateljska ofanziva, koju je predvodio njemaki general Paul Bader. Tokom
osovinske operacije, ustaka Crna legija je potukla etnike, dok su njemake
snage potukle partizane.
Borbe za Istonu Bosnu postale su izvor kontroverzi, zahvaljujui izvetajima
generala Badera kome izgleda da je bilo suradnje ustaa i partizana.
Glavni lanci: Ustanak u NDH 1941. i Druga neprijateljska ofanziva
Sredinom 1941. godine izbio je ustanak u NDH. Ubrzo je meu ustanicima dolo
do razdvajanja na partizane, koji su vodili borbu sa okupatorom, i etnike, koji su
nisu eleli sukob sa okupatorom, vec samo sa ustaama. Krajem

decembra 1941. godine, Prva proleterska brigada je zajedno sa Vrhovnim

tabom, prela u istonu Bosnu. U toku Druge ofanzive, od 17. do 23.
januara 1942. partizani su vodili vie borbi protiv okupatora: na Pjenovcu,
kod Rogatice, Varea, Han Pijeska i Bijelih Voda.
Prema hrvatskim izvetajima, pukovnik Mihajlovi, koji je pobegao iz Srbije,
preuzeo je komandu nad ustanicima na Romaniji (28 km od Sarajeva). [1]
Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 25. decembra 1941.
Istovrmeno, u predelu Istone Bosne etnici Jezdimira Dangia su teili
pribliavanju Nemcima i kvislinkoj Nedievoj vladi u okupiranoj Srbiji. Ovo je
posebno intenzivirano nakonnemako-kvislinke ofanzive protiv partizana u
Srbiji. Od toga vremena etnici su vodili besomunu propagandu za pridobijanje
srpskog stanovnitva. Dangi obilato koristiovinistiku retoriku, optuujui
partizane da ih vode "ivut Moa Pijade, Turin Safet Muji, maar Franjo Vajnert
i takozvani Petar Ili ije pravo ime niko ne zna", a cilj im je da unite srpstvo.[2]
[3]
Na ovaj nain etnici su uspeli da ak i neke kompletne partizanske ete
prevedu na svoju stranu.
8. januara partizanski voa Tito govori o kritinom stanju u Bosnu:
Na odlazak u Bosnu imao je za cilj da sprei razornu akciju etnika koju su oni
razvili posle nemake ofanzive u Srbiji. Mi smo krenuli preko Meee i Rogatice i
doli na Romaniju. Na dolazak bio je u 12-ti as. Tu smo nali sledeu situaciju:
U bosanskim partizanskim odredima nastalo je masovno previranje usled
etnike propagande i prelaenja na stranu etnika. Prelazile su itave ete i
bataljoni. Nai drugovi bili su nemoni da to spree, a i uzrok tome lei u slabom
politikom radu za itavo vreme nar. oslob. borbe u Bosni. Bosanski partizani
bitno se razlikuju od naih srpskih partizana jer su to mahom neupueni seljaci
koji su poli u borbu spontano da brane svoja ognjita od strahovitog terora.
DolazakBrigade uinio je tome prelaenju kraj... Mi imamo mnogo materijala u
ruci iz koga se jasno vidi neverovatno izdajnika uloga svih etnikih voa od
Peanca, Dangia pa do Todorovia i D. Mihailovia... Dangi, koji je Drain
ovek, odlazio je u Beograd po instrukcije a u Bosni priprema teren za dolazak
nedievaca...
Za vreme povlaenja naih drugova iz Srbije u Bosnu preko Viegrada i dr.
mesta bili su od strane Kamenka i dr. etnikih bandi razoruavani i veim delon
predavani natrag u ruke Nemaca... etnike bande koje su dole iz Srbije razvile
su u Bosni u pozadini nezapameno pljakanje, paljenje i ubijanje muslimanskog
ivlja. Oni su sa svojom propagandom povukli jedan dobar deo u pljaku, kao i
one partizane koji su preli njima.[4]

(Titovo nareenje Glavnom tabu NOP odreda Srbije od 8.januara u vezi s

radom i zadacima partizanskih odreda)
Iako izmeu etnika i partizana jo nije bilo otvorenih sukoba, vladala je
atmosfera opteg nepoverenja. U uputstvu Vrhovnog taba Romanijskom
partizanskom odredu od 10. januara oekuje se napad ka Rogatici i Sjetlini, a
kao mogui neprijatelji se imenuju "Nemci i nedievci":
Slaemo se sa merama koje ste preduzeli kod Rogatice za sluaj prodiranja
Nemaca i nedievaca. Napominjemo jo samo to da aljete patrole ka
Gornjoj Lijeski da bi se blagovremeno otkrio eventualni pokret neprijatelja... U
sluaju da bi se Nemci ili nedievci pojavili, odnosno prodirali prema Rogatici,
morate nam hitno saoptiti, kako bismo preduzeli sve mere za opkoljavanje i
unitenje neprijatelja. Za sluaj sukoba sa Nemcima ili nedievcima vae
jedinice treba da vode borbu. [5]
(Uputstvo Vrhovnog taba Romanijskom partizanskom odredu od 10.
januara)
Dogovor etnika i okupatora u Viegradu[uredi - ]
Glavni lanak: Saradnja etnika sa snagama Osovine u Drugom svetskom ratu
Poetkom januara, etnici su sa Nemcima uveliko pripremali zajedniku borbu
protiv partizana. U izvetaju komande Viegradskog etnikog odreda od 11.
januara 1942. komandantu Operativnih jedinica Istone Bosne i
Hercegovine Boku Todoroviu se kae:
Nemake trupe e uskoro krenuti u ienje komunista u Bosni sada opravljaju
prugu i most na LimuMeeeUsti-praaMesii za Sarajevo. Potrebno je
da svuda stupite u vezu sa Nemcima kaite im da ste Srpski nacionalni etnici
koji se bore protiv Ustaa i komunista. Za spaavanje estitog srpskog naroda.
Obavestite ih o komunistima i istite komuniste. [6]
(Izvetaj komande Viegradskog etnikog odreda od 11. januara 1942.
komandantu Operativnih jedinica Istone Bosne i Hercegovine)
Tih dana su u Viegradu, po Dangievom nareenju, voeni pregovori
etnika Istone Bosne sa nemakom i italijanskom komandom. etniki
delegati su 15. januara javili da su rezultati pregovora sa okupatorima
povoljni, da sukoba sa Nemcima ne sme biti, i da moraju progoniti i
prokazivati partizane Nemcima:
Obavijestite sve nae etnike i komandire eta, koji se nalaze na domaku
Rogatice, da su danas 15. januara 1942 godine, delegati Srpskih etnika Bosne
vodili pregovore sa Njemakom i Italijanskom komandom u Viegradu. Rezultati
su povoljni. etnici i Nijemci nee imati nikakva sukoba niti sukoba sme biti...
Nemojte dozvoliti, da se u Vaoj blizini nalaze komunisti progonite ih i pokazujte

ih Nijemcima... Nemojte dozvoliti, da se desi ma kakav incident sa njemakom

vojskom. Prolaz njemakih trupa je slobodan ne teti interesima nae borbe. [7]
(Izvetaj delegata etnikih odreda na podruju Viegrada, Foe i
Rogatice od 15. januara 1942. o sporazumu sa nemakom i italijanskom
komandom u Viegradu)
Istovremeno, 15. 1. u istonoj Bosni otpoela ofanziva 342. i 718. nemake
divizije i snaga NDH. Partizanski odredi i Prva proleterska brigada pretrpele su
gubitke, dok su etnici propustili Nemce bez borbe. Krajem januara Dangieve
snage su pretrpele znaajne gubitke u ljudstvu i teritoriji, ali nisu pruale otpor
Nemcima jer su imali nareenje da se ne bore protiv njemakih trupa. [8] Vie
nemake komande su bile iznenaene tom injenicom:
Iznenaujua je bila injenica da su Dangievi ljudi redovno
izbegavali borbu s nemakim trupama i na njih nisu otvarali vatru.
Manji odredi i pojedinci, koji vie nisu imali nikakav izlaz, predavali
su se bez borbe i polagali svoje oruje. To isto je uinio jedan
kompaktni odred od oko 400 ljudi. Pri tome su ljudi izjavljivali da su
oni to radili po nareenju majora Dangia, poto im je on bio
zabranio da se bore protiv nemakih trupa. Mora se rei da im je
Dangi mogao nanositi znatne gubitke da je to hteo. [9]
Izvetaj Opunomoenog komandanta u Srbiji od 5. februara
1942. komandantu Jugoistoka
Za etniku saradnju sa okupatorima su ubrzo saznali i partizani. 30. januar Tito
o tome obavetava Glavni tab partizanskih odreda Crne Gore:
Uoi same ofanzive, etnika komanda u Han Pijesku i Bosanska etnika
uprava izdale su strogo nareenje svim etnikim jedinicama da se ne smeju
opiratii pucati na neprijatelja. Na taj nain izdajnike etnike voe pokuali su
da nam zabiju no u lea i da olakaju likvidaciju partizanskih jedinica u
Bosni. [10]
(Obavetenje Vrhovnog komandanta NOP i DV Jugoslavije od 30. januara
1942 god. Glavnom tabu NOP odreda za Crnu Goru i Boku o vojnopolitikoj situaciji u Istonoj Bosni)
Dangieva ponuda Nemcima u Beogradu[uredi - ]
Glavni lanak: Saradnja etnika sa Nedievom vladom
31. januara andarmerijski major Jezdimir Dangi je stigao u Beograd na
razgovore sa Nediem, Nemcima i Pavelievim predstavnicima o pacifikovanju
Istone Bosne i eventualnom ustupanju 17 srezova Srbiji. Dangi je bio spreman
priznati njemaku vojnu upravu u istonoj Bosni, i boriti se protiv partizana. Za
uzvrat je traio da ustake i domobranske jedinice napuste taj prostor. Prilikom

prvog razgovora Nedi i Dangi su zakljuili da se mir u Istonoj Bosni moe

uspostaviti samo suradnjom etnika sa Wehrmachtom:
Dangi i drugi etniki oficiri na pregovorima sa Nemcima u Beogradu.
Iz tog razgovora proizala je principijelna saglasnost u pogledu naimere da se u
istonoj Bosni, a samim tim i u Srbiji, uspostavi mir, da se prestane s masovnim
ubijanjem, kao i jasno saznanje da bi se to moglo ostvariti samo u saradnji
nemakih oruanih snaga sa Dangiem. Dangi je pri tom izjavio da bi se sa
svojim ljudima i pri jednom optem ustanku na Balkanu i iskrcavanju Engleza
nepokolebljivo verno borio na nemakoj strani. On je pri tom izraavao, ak,
svoje uverenje da bi samo nemaka pobeda mogla Srbiji da obezbedi pripadajui
poloaj na Balkanu, dok bi pobeda boljevizma znaila unitenje svakog naroda,
pa, dakle, i srpskog. Da Nedi zastupa isto miljenje poznato je. [11]
Izvetaj opunomoenog komandanta u Srbiji od 5. februara
1942. komandantu oruanih snaga na Jugoistoku o toku
pregovora s etnikim majorom Dangiem u Beogradu
Njemaki general Bader, opunomoeni zapovjednik Srbije, bio je spreman
prepustiti Dangiu osiguranje graninih kotareva NDH na prostoru koji omeuju
rijeke Sava, Drina i Bosna, ali je za bilo kakvu promenu statusa Istone Bosne
bila neophodna suglasnost NDH.
2. februara 1942. nemaki general Bader je pozvao predstavnike NDH,
ministra Vjekoslava Vrania i domobranskog pukovnika Fedora Dragojlova u
Beograd, na pregovore sa Dangievim izaslanicima. Dangi je bio spreman
priznati nemaku komandu, a uslovno i suverenost NDH:
Dangi je spreman da se sa svim svojim ljudstvom bezuslovno
stavi pod nemaku komandu za potpuno unitenje komunista u
istonoj Bosni i odravanje mira, tako da se izbeglice mogu
vratiti. On priznaje hrvatsku suverenost, mada ne kao konanu,
ukoliko se hrvatsko inovnitvo obrazuje na paritetnoj osnovi od
Hrvata, Muslimana i Srba na bazi pripadnosti zemlje. Pri tome
je njegov preduslov da se zemlja postavi pod nemaku vojnu
upravu. [12]
Izvetaj Opunomoenog komandanta u Srbiji od 5. februara
1942. komandantu Jugoistoka o toku pregovora s majorom
Dangiem u Beogradu

Zbog pregovora sa Nemcima, Dangi je postao kompromitovan u narodu, pa

kada su naili partizani nije mogao "nije mogao nai ni 100 ljudi koji bi hteli da
brane njega i tab":
Dangi odrava veze i sa Nemcima i pri mom prolasku kroz
Bajinu Batu bio je na sastanku i ruku sa nekim nemakim
kapetanom doktorom Matlom iz Beograda. Sve ove veze
Dangia, mnogo ga kompromituju i daje materijala komunistima
za propagandu u njihovu korist, jer zaista uvek raspolau sa
faktima. Njihova nekompromisna akcija protiv Dangia i
njegovih oficira, samo je posledica tih svih veza Dangievih. [...]
Izgleda da su komunisti uspeli kod Dangievih ljudi da ga
kompromituju, jer pri nailasku partizana on nije mogao nai ni
100 ljudi koji bi hteli da brane njega i tab. [13]
Izvetaj majora Radoslava uria od 26. marta 1942. Drai
Mihailoviu o situaciji u istonoj Bosni i stanju etnikih jedinica
Partizanska ofanziva[uredi - ]
Glavni lanak: Dobrovoljaka vojska Jugoslavije
"Ako se nadiranje ustaa prema Vlasenici od Han
Pijeska nastavi i dalje, vrlo je verovatno da e gospoda
oficiri pobei, ako to ve nisu uinili.
U tom sluaju i tek poto proverimo da su oficiri
pobegli, naa otrica bila bi uperena protiv ustaa
nastojei svim silama da u toj borbi stavimo pod svoju
komandu sve snage etnika metanske, koje su bile
pod komandom Dangia i, uzimajui brz kurs na
stvaranju dobrovoljake vojske u ovom delu Bosne.
Zbog ponovne izdaje Dangia i drugih oficira to e nam
biti olakano."[14]
Koa Popovi, komandant Prve proleterske
Do tada je glavna partizanska akcija bila uperena na Sarajevo i dolinu rijeke
Bosne, koje su drali okupatori i ustae, dok su se etnicki odredi nalazili prema
Drini. Izazvan prelaskom etnika istone Bosne na stranu okupatora,
naelnik Vrhovnog taba partizanskih odreda drug Tito je 8. februara naredio da
se pree u borbu protiv njih:
Svi odredi treba da usaglase svoja dejstva, a to je: da se teritorija
Istone Bosne oisti od etnika i bude van etnickog uticaja. To

znai: glavno dejstvo treba upraviti ka Drini, a ne ka Sarajevu i r.

Bosni, kako je do sada bio sluaj.[15]
(Nareenje Vrhovnog komandanta NOP i DV Jugoslavije druga
Tita od 8. februara 1942.)
Izbijanjem sukoba partizana i etnika otpoela je grozniava borba
svih zainteresovanih strana za prevlast u Istonoj Bosni. 10. 2. u
selu Kuli kod Sokolca delovi Romanijskog partizanskog odreda
unitili vod domobranskog 1. konjikog puka. Poginulo 12, ranjena
4 i zarobljena 34 domobrana. Brzo je usledio i kontraudar snaga
NDH na partizane. 14. 2. je otpoeo prodor domobranskog 1.
konjikog puka, delova Crne legije i drugih jedinica NDH iz
Sokolca u okruenu Rogaticu. Sedmodnevni otpor pruali su
deloviRomanijskog partizanskog odreda i bataljon Bajo
Pivljanin Durmitorskog partizanskog odreda.
Prvi oruani obraun meu ustanicima u istonoj Bosni dogodio
se 20. 2. u Vukosavcima kod Lopara, kada su etnici Dragoslava
Raia na prepad su napali i unitili tabMajevikog partizanskog
odreda. Istog dana, u Kifinom Selu (kod Nevesinja) eta Udarnog
bataljona Operativnog taba partizanskih odreda za Hercegovinu
unitila tab majoraBoka Todorovia, proglaenog saradnikom
Italijana. Partizani su razoruavali etnike i od
stvarali dobrovoljake jedinice sa nacionalnim obelejima, pod
svojom komandom.
Partizansko vodstvo je pridavalo mnogo znaaja Istonoj Bosni, u vezi sa
oekivanim prolenim ustankom u Srbiji. Tito partizanskom vodstvu BiH 20.
februara poruuje:
Njemci naputaju Bosnu i bie angaovani na drugim frontovima.
Ostaju samo ustae i hrvatska vojska iji je moral slab i bez
podrke Njemaca ne pretstavljaju nikakvu borbenu snagu. Redove
hrvatske vojske jo vie e otupiti novomobilisani dijelovi, koji se
nee boriti protiv partizana. Najzad, nastupa proljee i mi emo
imati manevarsku prednost nad neprijateljem. Sa dolaskom
proljea treba zatalasati borbu u Bosni i Hercegovini do narodnog
ustanka. U ovom pogledu posvetiti panju svim dijelovima Bosne,
a naroito Istone. Taj dio nas vee za Srbiju, gdje e borbe na
proljee zauzeti velike razmjere. Mi emo morati potpomoi te
borbe, a to se moe postii dejstvom iz Istone Bosne. [16]
(Nareenje Vrhovnog komandanta NOP i DV Jugoslavije druga
Tita od 20. februara 1942. godine Glavnom tabu NOP i DV za
Bosnu i Hercegovinu)
27. 2. u selu Zakomu kod Rogatice 1. bataljon etnikog Rogatikog odreda
zarobio je tab Romanijskog partizanskog odreda, sa namerom da ih sprovedu

za Beograd. Sutradan,28. 2. etnici su streljali lanove okrunog komiteta SKOJa za Bira.

Titova naredba za napad na Vlasenicu[uredi - ]
Nareenje naelnika Vrhovnog taba Drugoj proleterskoj brigadi od 3. marta
1942. godine glasi:
Imamo podatak da se kapetan Rai sa 200 srpskih etnika nalazi u Vlasenici.
On je odreen da zavede red u pozadini. (..)
Ustaka vojska nalazi se u Podromaniji, Sokolcu i Rogatici.
Interesantno je to to ustae nastoje da se probiju u pravcu Han
Pijeska. O ovome se neprekidno raspitivati. Vieti kako se prema
tome dre etnici. Do sada su ioni sabotirali svaku borbu s
ustaama i hrvatskom vojskom. [17]
()
Naelnik partizanskog Vrhovnog taba drug Tito operativnom tabu za Istonu
Bosnu 4. marta javlja:
"Mi smo ocijenili da je za prvo vrijeme vanija Vlasenica u cilju
spajanja sa Biranskim odredom, a zatim ienje terena ka Drini.
Tad bi na red dola i Srebrenica. (...) Mi nijesmo poli tim putem
da kao metla istimo Glasinac, nego emo uticaj tih etnikih
bandi paralisati razjurivanjem njihovog komandnog kadra i
obuhvatanjem Glasinca." [18]
()
Vrhovni tab 5. marta daje tabu Druge proleterske brigade detaljne instrukcije o
izvoenju operacija na podruju: Glasinac - Srebrenica -Vlasenica.[19] Glavni udar
trebalo je izvriti na Vlasenicu, u kojoj su se nalazile etnike snage pod
komandom Jezdimira Dangia i kapetanaDragoslava Raia, a ne Han-Pijesak,
gde se nalazio garnizon NDH. Pre toga je trebalo napasti predeo Borika, gde se
nalaze zarobljeni partizani:
Borike i predio Borika ima se napasti ranom zorom (5 asova) 8
marta. (...) U selo Borike etnici su odveli 30 bosanskih partizana
sa dvjema drugaricama. Oslobodite ih. Ako ih tamo ne naete,
raspitajte se gdje su ih odveli.
()
Nakon toga bi sledio napad na Vlasenicu, glavno etniko uporite:
Pretstoji pokret i napad na Vlasenicu, glavno etniko uporite.
Tu se nalazi Dangi i Rai sa oko 200 bandita iz Srbije.
()
Tito potom obrazlae zato odustaju od napada na Han Pijesak, jer bi time
pomogli etnicima, a ustaama bi otvorili put ka Vlasenici:

to se tie Han Pijeska stvari stoje ovako: ustae su dole do

sela ljebova. Saznali smo da je iz Rogatice pola jedna grupa od
500 hrvatskih vojnika ka Podromaniji. Mi vjerujemo da e oni biti
upueni ka Han Pijesku. etnici su se povlaili pred ustaama,
otvarajui put. (...) Mi smo imali namjeru da Prva brigada napadne
iz Kusae Han Pijesak. Ali smo od toga odustali iz razloga: to bi
doli u neposredan dodir i borbu s ustaama, dok bi etnici harali
po pozadini; to bi mi na taj nain bili pretstraa etnicima; to bi
izgledalo da smo mi otvorili put ustaama ka Vlasenici.
()
Vrhovni tab na kraju istie zato je predvieni pravac napada najbolji:
Predvienim pravcem presijecaju se ove veze izmeu Vlasenice
i Srebrenice i hvata se veza na na partizanski Biranski odred,
to je od velike vanosti. Sem toga mi sa jakom grupom
pribliavamo se Drini i kao cjelina moemo upasti u Srbiju - centar
ie i rjeenja glavnih pitanja.
()
Tempov izvjetaj Titu[uredi - ]
10. marta delegat vrhovnog taba Svetozar Vukmanovi Tempo izvetava
Vrhovnog komandanta Tita da su etnici opkolili snage NDH u Han Pijesku:
Srednje, kod Sarajeva, kraj marta 1942. Stoje (s leva): Ugljea
Danilovi, Svetozar Vukmanovi Tempo, Rato Dugonji, sede:Josip Jovanovi
Gorin, Slobodan Princip.
Hrvatska vojska je prodrla na Han Pijesak i krenula u dva pravca:
prema Olovu i Pjanovcu, gdje su razbijeni i povraeni, i prema
Vlasanici, gdje su takoe zaustavljeni. Sada se nalaze na Han
Pijesku, a etnici su ponovo zauzeli poloaje na Vidriima i
Zljebovima. To znai da su oni opkoljeni, ali to je vrlo slab obru s
obzirom da ih opkoljavaju etnici. Rai sa
svojom brigadom ukopao se pred Han Pijeskom, dok se u
Vlasenici nalazi glavni njihov operativni tab. Dangi se nalazi u
Bratuncu. Jaina hrvatske vojske u Han Pijesku iznosi oko 700
vojnika i 2 satnije ustaa. To su vrlo male snage s obzirom na
brojnu snagu etnikih eta koje ih opkoljavaju. [20]
()
Na osnovu itave situacije on predlae da proleterske brigade
napadnu Vlasenicu, pohapse etnike oficire i obrazuju partizanski
front prema Han-Pijesku:
Mislim da bi trebalo odmah nastaviti sa kretanjem obje
proleterske brigade u ranije naznaenim pravcima bez obzira to
su ustae na Han Pijesku. Mi bi spojili ova dva naa proleterska

bataljona i poli prema Vlasenici, pohapsili sve oficire i obrazovali

front prema Han Pijesku.
()
U istom izvetaju Tempo obavetava Tita da su etnici promenili
taktiku prema muslimanima i pokuavaju da ih privuku sebi:
Rai se obratio pismom na Muju Hodia (naeg komandanta
muslimanskog bataljona) u kojem ga poziva u ime Dangia da
pree u etnike. Mi emo ottampati to pismo kao i na odgovor.
Pismo je vrlo karakteristino jar oznaava promjenu taktike etnika
prema muslimanima.
()
Titova naredba protiv nastupa sa ustaama[uredi - ]
12. marta vrhovni komandant Tito nareuje delegatu Vrhovnog taba Tempu:
Treba saekati razvoj situacije oko Han Pijeka i Vlasenice. (...)
Brzi mar ranije odreenim pravcem ne bi bio celishodan ni s
vojnike ni s politike take gledita. To bi izgledalo kao druga
bona kolona ustaama. No, ako voe pobegnu onda e trebati
brza intervencija u naznaenom pravcu.
Mi smo ostavili odreene ruke naoj Proleterskoj grupi u pogledu
akcija, jer ona izblie posmatra dogaaje, prema tome morate se
neposredno povezati s njom. [21]
()
13. marta Vrhovni komandant Tito izdaje uputstvo operativnom tabu proleterske
udarne grupe o predstojeim operacijama, napominjui da paralelni mar sa
ustaama ne bi bio cjelishodan:
Vama ostavljamo potpuno odrijeene ruke u pogledu rada na
prostoriji Han PijesakVlasenicaSrebrenicaOlovo.
Napominjemo da smo naredili tabu Istone Bosne da mjetanske
jedinice blokiraju Olovo, i da se ne dozvoli prodor ustaa u pravcu
Olova.
Kuda da uputite teite vaega rada: ka Vlasenici ili Romaniji i
Olovu? To zavisi od inilaca koje na licu mjesta procijenite. Mi smo
procijenili da paralelni mar s ustaama ka Vlasenici ne bi bio
cjelishodan ni sa politike ni vojnike take gledita. Stanovnitvu
bi izgledalo da saraujemo s ustaama.
Ako voe ponu da bjee, to mi vjerujemo jer ste im se dobro
pribliili, onda se zaista namee brzina rada ka Vlasenici i brzo

organizovanje dobrovoljake vojske. Hrvati e nastojati da se

probiju ka Han Pijesku i tako pojaaju svoj garnizon za dalje
akcije. Zbog toga partizanske akcije na putu ka Han Pijesku mogu
dati izvanredne rezultate. [22]
()
Prema naredbi Vrhovnog komandanta, trebalo je upasti u Han Pijesak, koji je bio
pod etnikom opsadom, zatim napredovati ka Vlasenici jakim udarnim grupama.
Svoje uputstvo zakljuuje reima: "Vrlo je vano da se poetkom ovoga proljea
doepamo vanih pozicija".
Napad na etnike kod Vlasenice[uredi - ]
Partizani su nastupali sa parolom da raiste Nedievce kojih ima dosta u
Bosni. Ljudstvo u etnikim odredima ih je primilo sa simpatijama, i odbijali su
da se bore protiv njih, jer su Srbi:
Pojedini komandanti oficiri im su saznali za prisustvo
partizana pitali su svoje ljudstvo hoe li se boriti protiv njih i
svi bez razlike, sem Raievih, izjavili su da se nee boriti
jer su i partizani Srbi, a oni su poli da se bore samo protiv
ustaa.[23]
Izvetaj majora Radoslava uria od 26. marta 1942.
Drai Mihailoviu o situaciji u istonoj Bosni i stanju
etnikih jedinica
U Han Pijesku su bili utvreni domobrani (oko 700) i 2 ete ustaa, dok su u
Vlasenici bili etnici (Dragoslav Rai). 16. marta u zoru su Prva i Druga
proleterska brigada napale Raieve etnike jedinice kod Vlasenice, dok su one
vrile opsadu Han-Pijeska:
Rai je bio komandant opsade kod Han-Pijeska. im je saznao za partizane
povukao je svoj odred (oko 100 lj.) ka Srebrenici i pozvao i druge u borbu protiv
partizana. Njegovom pozivu odazvao se samo Dakiev odred (oko 100 lj.) i oni
su poseli poloaj kod s. Dervente. [...] Ali taj plan mu je propao, jer iste noi oko 1
as Dakiev odred napustio je poloaj na levom krilu Raia i otiao u Milie, gde
je sutra dan imao zajedniki ruak sa partizanima.[24]
Izvetaj majora Radoslava uria od 26. marta 1942.
Drai Mihailoviu o situaciji u istonoj Bosni i stanju
etnikih jedinica
Istog dana, 16. marta, usledila je estoka Titova kritika i nareenje za trenutano
obustavljanje pokreta prema Vlasenici:

Ve nekoliko dana nemamo od vas nikakvih vesti, iako ste bili duni da se
pobrinete da nas stalno obavetavate o vaim pokretima i numerama. Kako
izgleda, vi ste nepromiljeno izmenili na i va prvobitni plan i krenuli u pravcu u
kojem, ni u politikom ni u vojnom pogledu, niste smeli krenuti, tj. prema
Vlasenici. Mi vam ovde neemo pisati o tome od kolikih bi to katastrofalnih
politikih posledica bilo za nas ako bi mi, paralelno sa ustaama, na istom
terenu, vrili operacije koje su sada u ovom momentu apsolutno pogrene.
I ba sada, kada vi kreete u nepravilnom pravcu, hrvatska vojska
[domobrani] i ustae vre jaku ofanzivu od Prae prema Glasincu,
a isto tako i od Podromanije prema Glasincu. Na itavom tom
frontu od Prae do Rogatice jue su vodile nae metanske ete i
Kraljevaki bataljon estoke borbe.
Iz svih gore navedenih razloga mi vam nareujemo da smesta
obustavite va daljni pokret u pravcu Vlasenice i da se vratite na
prostoriju gde ste bili, s tim da se primaknete blie Podromaniji i
uspostavite vezu sa maim jedinicama kod Renovice. Kada se
vratite na staru prostoriju, vi nas odmah obavestite i mi emo vam
dati podrobnije zadatke. Ovo nareenje imate neodlono smesta
izvriti, bez svakog oklevanja, a o razlozima vaeg pokreta tamo
mi emo razgovarati.[25]
()
Partizansko zauzimanje Vlasenice i drugih gradova[uredi - ]
Unato Titovom nareenju za obustavljanje pokreta prema Vlasenici, Tempo
ga 18. marta izvetava o osloboenju Vlasenice.[26] etniki major Radoslav
uri u izvetaju Drai Mihailoviu ovako opisuje ulazak partizana:
U Vlasenici su odmah objavili da su je oslobodili od
petokolonaa, a pored toga pozvali su muslimanski svet da
im javi imena oficira koji su ih maltretirali i ubijali. [27]
Izvetaj majora Radoslava uria od 26. marta 1942.
Drai Mihailoviu o situaciji u istonoj Bosni i stanju
etnikih jedinica
Nakon zauzimanja Vlasenice, Tempo obavetava Tita o uspenom nastavku
dejstava proleterske udarne grupe prema Han Pijesku i formiranju Vlasenikog
dobrovoljakog odreda:
Situacija na frontu prema Han Pijesku znatno se popravila. Bataljoni se ve
uglavnom prikupili. Mi aljemo patrole po selima te prikupljaju borce koji su se bili

razbjegli kuama. Svi bataljoni na tom sektoru stavili su se pod nau komandu.
Formirali smo novi Vlaseniki N.O. dobrovoljaki odred. [28]
()
19. marta 1942. major Radoslav uri izvetava Drau Mihailovia
da je situacija u Bosni za etnike voe teka, da seljaci nee da
se bore protiv partizana, da su traili pomo Nedia i Ljotia:
Iz Bosne 19-III: Situacija ozbiljna. Partizani dre Vlasenicu i Milie a opsaduju
Rogaticu i Han Pijesak. Srebrenica i Drinjaa u naim rukama. Prema Zvorniku
samo nai odredi. Bosanci nee da se bore protiv partizana. Gde su partizani sa
naim odredima, oficiri su morali napustiti odrede jer partizani ubijaju sve oficire
koje uhvate. Raiev odred hoe da se bori ali je slab brojno. Partizani jaki 2000
ljudi. Iz Uica krenuo Mati sa 1000 ljudi ka Rogatici. Po odobrenju Nedia,
Dangi danas na sastanku sa Koraem. Dakiev odred priao partizanima.
Dangi uopte nema svojih snaga za borbu. Doi e i Ljotievci iz Bajine Bate u
pojaanje.[29]
()
20. marta etniki major uri javlja pukovniku Mihailoviu da su
pred partizanima naputeni Bratunac, Srebrenica i Drinjaa i trai
hitno pojaanje iz Srbije od 1000 ljudi.[30]
29. marta Vrhovni tab NOP i DV Jugoslavije izdaje uput
Operativnom tabu proleterske udarne grupe o daljim dejstvima na
podruju Istone Bosne:
Nas je veoma zaudilo kako to da nisu nae direktive za vas stizale na vrijeme u
vae ruke. Tu e ipak trebati da se vidi na kome lei krivica. Mi se slaemo da je
va pokret na koncu ipak bio pravilan i srea je to se svrilo tako uspjeno. No
iz vaih pisama se vidi da je u politikom pogledu taj pokret imao i negativnih
strana, jer je izveden u vrijeme kada su etnike jedinice vodile borbu sa
ustaama kod Han Pijeska. (...) Po naem miljenju, negativna strana vaeg
pokreta prema Vlasenici moe se jedino ukloniti na taj nain da vi odluno
pristupite ka organizaciji likvidacije ustaa i Hrvata (domobrana) na Han Pijesku,
pri emu bi svakako morale sudjelovati i neke nae jedinice Brigade, ve prema
potrebi, i to bi onda zaista imalo dejstva protiv svake klevete na nas.
Kada smo vam mi slali direktive u kojima smo bili odluno protiv
vaeg pokreta prema Vlasenici privremeno, mi smo onda mislili sa
tim to, da je apsolutno pogreno da se nae snage postave
izmeu ustaa i etnika, jer mi smo htjeli da saekamo kako e se
stvari dalje razvijati s obzirom na propale pregovore izmeu Hrvata
i Srba, [voene] pod pritiskom Njemaca, o ustupanju 17 srezova
Srbiji. Nama je ovog asa potrebno izbjegavati sve to bi moglo

doprinijeti zbliavanju Neia i Pavelia, a naprotiv uiniti sve da

se sukobi izmeu njih zaotre, ako je to uope mogue. [31]
()
Ishod partizanskih operacija[uredi - ]
Prema izvetaj majora Radoslava uria Drai Mihailoviu od 26. marta,
partizani su ovladali celom teritorijom istone Bosne gotovo bez ikakvog otpora:
Partizani dre sve do Drine, a mi smo se u poslednjem asu
(na 10 km ispred njih) prebacili u Srbiju. Dangi sa oficirima
ve je bio u Srbiji. Celom teritorijom su ovladali bez ikakvog
otpora, sem manje arke Raia kod Bratunca.[32]
Izvetaj majora Radoslava uria od 26. marta 1942.
Drai Mihailoviu o situaciji u istonoj Bosni i stanju
etnikih jedinica
31. marta Tito obavetava Operativni tab NOP i DO za Bosansku Krajinu o
povoljnom razvoju situacije u Istonoj Bosni:
Inae, opti poloaj u svim ovim krajevima postao je znatno
sloeniji. Dangi se potpuno slizao sa Nediem i vrbuje po
Srbiji vojsku toboe protiv ustaa i Turaka u Bosni, u
stvari protiv nas. Pokuavao je da dobije obeanje
Nemaca da e mu dati vlast u 17 srezova Istone Bosne ali
zasad nije uspeo. Morao je ostati pri taktici prebacivanja
svojih bandi preko Drine da pokua faktiki ostvariti svoju
vlast pa onda da nanovo pokua. Njegovi prvi pokuaji
(bili su opet i u Vlasenici!) jadno su svrili pojavom naih
brigada koje su izbile ak na Drinu, a Dangi i komp. su
opet jadno prebegli k Nediu.
Situaciju u Istonoj Bosni rijeili smo potpuno u nau korist,
Oistili smo etnika uporita: Vlasenicu, Milie, Srebrenicu,
Bratunac, Fakovie, Drinjau. Jedinice smo formirali u
dobrovoljaku vojsku. Rogatica, Han Pijesak i Olovo su
blokirani. [33]
Titovo obavetenje Operativnom tabu za Bosansku
krajinu o situaciji u istonoj Bosni od 31 marta 1942.
Nakon ovoga, etnika propaganda je irila u narodu kako su partizani zauzeli
Vlasenicu kako bi je predali ustaama.[34] U aprilu 1942. poloaj etnika u

Istonoj Bosni stalno se pogoravao. Oni nisu mogli da se odre u Drinjai koju
su ustae od njih uzeli 8. aprila.
Partizani su, nakon razbijanja etnika, u drugoj polovini marta koncentrisali
snege oko Rogatice, Sokolca i juno od Han-Pijeska, i pripremili napad na
Rogaticu, u kojoj se nalazio opkoljeni ustako-domobranski garnizon. [35] U noi
7/8. IV napali su ustae i domobrane u Rogatici, ali bez uspeha, jer je ubrzo
zapoela sveobuhvatna osovinska protuofanziva.
Osovinska protuofanziva[uredi - ]
Glavni lanci: Operacija Trio i Spisak operacija protiv partizana u NDH
General Roata je izdao prve zapovesti za Borbenu grupu Bader. O taktikim
pitanjima saglasnost. Razliita miljenja o pitanju pregovora sa ustanicima.
Nemci se vrsto dre Suakog protokola: nikakvi pregovori. General Roata je,
naprotiv, izjavio da pregovorima sa srpskim nacionalistima - ustanicima eli da ih
iskljui iz borbi za istonu Bosnu, da bi ih tek kasnije savladao. [36]
Izvetaj komandanta Jugoistoka o pripremi operacije
Trio od 28/29. marta 1943. godine
Poetkom aprila 1942, usled jaanja partizanskih borbi u Bosni, Operativni tab
Borbene grupe Bader" je premestio svoje sedite iz Beograda u Sarajevo.
Neposredno po partizanskom osvajanju istone Bosne, od 8. travnja do 14.
lipnja usledila je zdruena osovinska Operacija Trio, prva anti-ustanika
operacija veeg obima u NDH, poznata kaoTrea neprijateljska ofanziva. Njen
prvi udar bio je usmeren ka rejonu Rogatice, koja je prema izvetajima bila
uporite partizana:
Takoe je izvetavano da se u rejonu oko Rogatice nalazi ustanika grupa,
jaine najmanje 1000 ljudi, partizani i jedna crnogorska proleterska brigada,
naoruani pukama, mitraljezima, minobacaima i sa 12 topa. Garnizon u
Rogatici ostatak od dva desetkovana hrvatska bataljona izdrava napade
te banditske grupe. Ona je paralisala svaki sobraaj na putu za Rogaticu, tako
da se hrvatski garnizon i stanovnitvo, moglo snabdevati samo vazdunim
putem. [37]
(pregled kapetana Ernesta Vishaupta za april 1942.)
Poetak ofanzive bio je planiran za 15. april, ali je preuranjena akcijom ustake
Crne legije, koja je poetkom aprila iz rejona Han-Pijeska prodrla u Gornji
Bira i prostor luka Drine i do 9.
aprila zauzela Vlasenicu, Srebrenicu, Bratunac i Drinjau. Dangieve etnike
jedinice pretrpjele su teak poraz od ustake Crne legije. Francetieva Crna
legija je izbila na reku Drinu i preuzele granicu NDH prema Srbiji, inei teke
zloine nad stanovnitom:

Prelazak srpskih izbeglica skoro iskljuivo ena i dece preko Drine u Srbiju nije
se delimino mogao spreiti zbog slabo posednute granice na Drini. Hrvatske
ustake i milicijske snage poklale su veliki broj izbeglica koji su hrlili ka Drini, a
delimino ih pobacali u reku. [38]
()
etniki voa Dangi je u Srbiji tada pozivao na borbu protiv NDH, zbog ega su
ga Nemci uhapsili u noi 10./11. travnja 1942. u mestu Rogaicablizu Bajine
Bate.
10. aprila je Operativni tab Borbene grupe Bader" izdao Operacijsku zapovest
za nastupanje ka rejonu Rogatice", upereno prvenstveno protiv partizana, a
protiv etnika samo u sluaju da pruaju otpor. Nareenje glavnog komandanta
je glasilo da se uhvaeni partizani odmah streljaju, a da etnici koji se ne opiru
ne budu tretirani kao ustanici:
3.) Postupak prema ustanicima:
etnici koji se ne odupiru saveznikim trupama ne treba
da budu tretirani kao ustanici. [39]
Instrukcije komandanta operativnog taba borbene
grupe Bader od 10. aprila 1942. potinjenim
nemako-italijansko-ustakim jedinicama
U operativnom nareenju 718. nemake peadijske divizije za operaciju Trio se
konstatuje da su se na podruju izmeu Prae Viegrada Drine Reke
Han-Pijeska Gromila ponovo uvrstili ustanici (pre svega partizani). U istom
nareenju se nalae razliito tretiranje ustanika:
1.) Neprijatelj:
Kao neprijatelja treba smatrati i tretirati:
a) Partizane - komunistike ustanike.
b) etnike nacionalne srpske ustanike (ukoliko pruaju otpor).
c) etnike Dangia (ukoliko pruaju otpor).
d) Sve koji nisu iz mesta i takve stanovnike koji, prema izjavama, tek to su se
vratili.
...
3.) Postupak prema ustanicima:
a) Ustanike koji su uhvaeni s orujem u ruci, kao i svakog koji se nalazi u
njihovoj pratnji i podrava ih ili poseduje municiju, treba streljati.
b) etnike koji se ne odupiru trupama ne tretirati kao ustanike. [40]

 Zapovest 718. peadijske divizije potinjenim

grupama za preduzimanje Operacije Trio od 14.
aprila 1942.
Do 22. aprila, Nemci su u uvodnim borbama dostigli sa 718.
divizijom liniju Bogovii-Han-Pijesak, sa 737. pukom liniju Goenje-SlapViegrad, dok je ustaka Crna legija, izmeu nemakih snaga, dostigla liniju
Han-Pijesak-Podeplje. Sa tih poloaja nemake i ustake snage prele su u
koncentrino nastupanje prema Rogatici, uz istovremeno nadiranje delova
italijanske divizije Pusterija od Pljevalja i Viegrada ka ajniu i Goradu.
U takvoj situaciji, Vrhovni tab odustao je od daljih napada na Rogaticu i naredio
partizanskim snagama da se povuku na jug, prema Goradu i Foi. Na taj nain
je nemako-italijansko koncentrino dejstvo prema Rogatici prelo u frontalno
potiskivanje delova Prve i Druge proleterske brigade i nekih istonobosanskih
dobrovoljakih jedinica sa severa na jug, a ostali delovi brigada usporavali su
nadiranje divizije Pusterija na pravcu ajnie-Gorade, koje su Italijani
zauzeli 24. aprila. Do kraja aprila neprijatelj je izbio u dolinu Prae. Jedinice
nemake 718. divizije, posle kraeg prestrojavanja, prele su 4. maja Prau i
istog dana ule u Gorade, dok su delovi divizije Pusterija produili nastupanje
ka Foi. Time su, uglavnom, dejstva nemakih snaga u istonoj Bosni bila
zavrena.
1. maja otpoela su dejstva divizije Taurinenze i divizije Alpski lovci od
Sarajeva ka Kalinoviku, a 6. maja od Nevesinja, isto u pravcu Kalinovika.
Savlaujui otpor Kalinovikog partizanskog odreda, snage divizije Taurinenze
zauzele su 7. maja Trnovo dok su delovi divizije Alpski lovci 8. maja prodrli
u Ulog. 12. maja, delovi obe divizije susreli su se u Kalinoviku. Za to vreme,
ojaani puk divizije Alpski lovci i delovi divizije Mure vodili su bezuspene
borbe protiv jedinica Severnohercegovakog odreda oko Gacka i Avtovca, dok
su delovi divizije Pusterija 10. maja prodrli u Fou, odakle se prethodno
povukao Vrhovni tab sa Prvom i Drugom proleterskom brigadom.
Sredinom juna 1942. godine, zavrena je neprijateljska ofanziva. Osovinske
snage su uspele da likvidiraju slobodne teritorije u istonoj Bosni, Crnoj Gori i
Hercegovini. JediniceDobrovoljake vojske u istonoj Bosni raspale su se.
Ubrzo po zavretku zdruenih osovinskih operacija u Istonoj Bosni, partizani
su 15. juna napali ustaki garnizon u Vlasenici. Meutim, nakon pretrpljenih
gubitaka od 17 mrtvih i 40 ranjenih, partizani su bili primorani da se povuku.
Vrhovni tab je krajem juna i poetkom jula preao u zapadnu Bosnu, gde e
preneti teite borbe.
Baderovi izvjetaji[uredi - ]
Glavni lanak: Paul Bader

20. marta, komandant udruenih osovinskih snaga u Treoj neprijateljskoj

ofanzivi, nemaki general Paul Bader, u svom desetodnevnom izvetaju komandi
Jugoistoka javlja:
Izmeu hrvatskih komunista, ustaa i iz Crne Gore nastupajuih delova
proleterske brigade izgleda da je postignut sporazum po kome se ove grupe ne
bore jedne protiv drugih. [41]
Desetodnevni izvetaj Paula Badera od 20. marta
1942. komandantu oruanih snaga Jugoistoka
31. marta, u sledeem izvetaju, Bader je primetio da se ustae, domai
partizani i nastupajue bande iz Crne Gore bore u Istonoj Bosni rame uz rame
protiv borbenih srpskih snaga pod Dangievom komandom. [42] On u izvetaju
komandi navodi:
U rejonu juno od Zvornika poveala se aktivnost bandi. Naroito ustanici koji su
prodrli iz Crne Gore, zajedno sa domaim ustanicima, a mestimino i s
pripadnicima ustaa, posle potiskivanja Dangievih snaga, gospodare rejonom
Drinjaa Bratunac Srebrenica Godomillje Rogatica Han-Pijesak
Vlasenica Papraa. [43]
Desetodnevni izvetaj Paula Badera od 31. marta
1942. komandantu oruanih snaga Jugoistoka
10. aprila, u svom sljedeem redovnom izvjetaju, general Bader javlja:
Izgleda da je etnika grupa Dangia teko
potuena u borbama s hrvatskim oruanim snagama
i ustaama, u sadejstvu s komunistima, tako da
Dangi, po svoj prilici, nije vie u stanju da postigne
vie od lokalnog uspeha.
U Podrinju juno od Zvornika ustanici su potisnuti na
liniju Drinjaa evanje Kamenica. Pritisak
ustanika na Rogaticu traje i dalje. [44]
Desetodnevni izvetaj Paula Badera od 10. aprila
1942. komandantu oruanih snaga Jugoistoka
20. aprila general Bader je izvestio nadreenog Komandanta u Solunu o
uspenom napredovanju hrvatskog potpukovnika Francetia protiv glavnine
Dangievih odreda i dodao:

Stanje na srpsko-hrvatskoj granici i dalje nejasno i

zategnuto jer se partizani ne bore protiv ustaa nego
samo protiv Dangievih pristalica. Po podnetim
izvetajima izgleda da su se borili sa hrvatskim
komunistima protiv Dangia. [45]
Desetodnevni izvetaj Paula Badera od 20. aprila
1942. komandantu oruanih snaga Jugoistoka
30. aprila Bader je javio da su neuspeni napadi
na Bratunac i Srebrenicu pokazali da ostaci Dangieve grupe vie nisu u stanju
da postignu ni lokalne uspehe.[46]
Tumaenja[uredi - ]
Dragoljub Mihailovi je na svom suenju naveo borbe za istonu Bosnu 1942.
godine kao drugi sluaj kada su ga istovremeno napali okupatori i partizani
(pored borbi za Viegrad 1943. godine).
Optueni Mihailovi: Bio je jo jedan sluaj o kome sam priao u 1942.
Francetieva crna legija ila je u pravcu Vlasenice i Han Pijeska. Ona je napala
nae snage a s lea su napali partizani. Odbrana je popustila i posle toga nastalo
je strahovio gonjenje naih odreda od strane Crne legije, koja je potpuno unitila
taj kraj. Mnogo rtava je bilo i to se zavrilo prebacivanjem velikog broja izbeglica
u Srbiju.
Pretsednik: Je li iv Franceti?
Optueni: Franceti je ubijen od partizana. [47]
Neki autori ocenjuju da je n slom etnikih jedinic Jezdimir Dngi uticl
tktik srdnj izmeu ust i prtizn poetkom pril 1942, koj je trjl
oko dve nedelje. U tom periodu su uste dv put isporuile municiju
prtiznim. [48]
Operacija umar (nem. Forstrat) je bila nemaka akcija pretrage doline Ibra,
radi hvatanja etnikog voe Drae Mihailovia, koji se tada sa svojim tabom
skrivao na planini Goliji.
Pozadina[uredi - ]
Oko 9. aprila 1942. godine Draa Mihailovi je stigao sa svojim tabom na Goliju,
gde je oekivao britansku isporuku. Naredbom generala Badera od 10. aprila
1942. godine svi legalizovani etnici, Mihailovievi i Peanevi, stavljeni su pod
komandu nemakih posadnih divizija, kako bi ih blie kontrolisali. [1] Kad su Nemci
doznali iz srpskih izvora da se Mihailovi krije na Goliji, 13. aprila alju jedan
delove 739. puka iz 717. divizije da ga uhvate, ali se on 14. aprila povlai na jug.

Gonjenje je obustavljeno 17. aprila posle saznanja da je Draa Mihailovi preao

u italijansku okupacionu zonu. Dva dana potom, on se vraa na Goliju. [2]
Nedi je lino potpisao naredbu za napad na Goliju radi rasturanja
pobunjenikih eta. Napad e izvesti Nemci, Ljotievci i Nedieve trupe sa etiri
strane. Napad e voditi nemaki potpukovnik Frike. Povuiemo se i javiti se
docnije. Molim bacite pamflete u okrugu Raka, Ivanjica, aak napadajui
izdajniki rad Nedia i bombardujte Goliju i Novi Pazar sledeih noi. eneral
Mihailovi.[3]
(Telegram Drae Mihailovia Pretsedniku jugoslovenske Vlade od 28. aprila
1942. godine)
30. aprila nemaki general Bader upozorava da Mihailovi hoe da preotme
etnike verne vladi:
Znaci i izvetaji govore o tome da Mihailovi hoe da privue etnike verne
Vladi. one koji mu se u prostoru Novog Pazara nisu hteli predati, u dva maha je
napao i razoruao.Kosta Nikoli, Istorija ravnogorskog pokreta (knjiga I),
Beograd 1999., str. 366.
()
9. maja 1942. godine general Mihailovi je preko izbeglike vlade traio
bombardovanje vojnih ciljeva u Srbiji:
Potrebno hitno bombardovati vojne ciljeve ovamo. U prvom redu Savski most
kod Beograda, Borski rudnik, Trepu sem elektrine centrale, pristanite
Metkovi i elektrinu centralu Omi. U mnogome bi diglo moral naih ljudi u
narodu. Narod oekuje to. Treba izvriti narodnu elju. eneral Mihailovi. [4]
(Telegram Drae Mihailovia Pretsedniku jugoslovenske Vlade od 9. maja 1942.
godine)
Tok operacije[uredi - ]
Pretsedniku jugoslovenske Vlade. Sa pouzdane strane obaveteni smo
Nemci spremaju napad na Goliju sa nekoliko divizija. Grupisani u Raki,
Kraljevu, aku, Poezi i Uicu i od Bosne. U napadu uestvovae samo Nemci.
Molim hitno objavite preko radia ovu nameru uz slovo Z i skrenite panju da se
narod uva i skloni jer e ga odvesti na rad u Nemaku. Privremeno
prekinuemo vezu. eneral Mihailovi.[5]
(Telegram Drae Mihailovia Pretsedniku jugoslovenske Vlade od 16. maja 1942.
godine)
Akciju je, od 15. maja do 3. juna 1942. godine, izvodila 7. eta za specijalnu
namenu 800. puka Brandenburg pod komandom kapetana Milera, ali bez
uspeha.
Uporedo sa akcijom "Forstrat", delovi nemake 704, 714. i 717. peadijske
divizije su izveli i nekoliko manjih akcija protiv etnika u rejonu Poege, Uica,
Bajine Bate, Ivanjice, aka, Gornjeg Milanovca i na teritoriji istone Srbije.

[6]

Opkoljenim etnicima je redovno polazilo za rukom da se izvuku iz nemakog

obrua tako to bi sakrili oruje i onda bi produili da idu kao obini seljaci. [7]
Nakon operacije[uredi - ]
Naredbom nemakog generala Badera od 20. maja je zabranjeno primanje novih
etnika u vladine odrede.[8] Komanda Jugoistoka krajem maja 1942. godine
zakljuuje da Srbiji vie ne preti opasnost od Mihailovievog pokreta:
On e verovatno postati aktivan kad nastupi poraz bilo koje vrste. [9]
()
General Mihailovi je poetkom juna sa svojom grupom preao u italijansku
okupacionu zonu, Sandak i Crnu Goru. 13. jula 1942 godine Draa Mihailovi je
poslao uputstvo Zvonku Vukoviu, komandantu I Ravnogorskog korpusa, da
stvori njegove obrijane dvojnike u Srbiji, kako bi Nemcima zavarao trag:
Potrebno je da se odmah stvore moji dvojnici sa naoarima, obrijani, lulom i
nekoliko pratioca. Podesiti sve da bi narod mogao da veruje da sam to ja. Taj
mnogo da ne govori, tajanstvenost na prvom mestu. Jednoga spremite Vi u
oblasti Maljena a drugog Tanasko na emernu ili u svom kraju. [10]
()
Istog dana je to naredio i Sinii Ocokoljiu,komandantu Mlavskog korpusa:
U reonu Sokobanje stvorite mog dvojnika; da bude obrijan, sa naoarima, lulom
i da ima nekoliko pratioca. Podesite sve da bi narod mogao da poveruje da sam
to ja. Taj mnogo da ne govori, tajanstvenost da bude na prvom mestu. [11]
()
Sinia Ocokolji Pazarac, u nekim izvorima navoen i kao Simeon
Ocokolji (? - 1954) je bio jugoslovenski kraljevski, a kasnije i etniki oficir,
najpoznatiji kao komandant Mlavskog korpusa JVUO. Po inu je bio potpukovnik.
Drugi svetski rat[uredi - ]
28. decembra 1943. godine potpukovnik Sinia Ocokolji izvetava Drau
Mihailovia o istrebljenjima partizanskih jataka i simpatizera:
Nastavljamo bezpotedno gonjenje ostataka ovih bednika, koji se rastureni kriju
ak i po nunicima. Istrebljenje ne samo jataka ve i simpatizera komunistikih, u
toku je.[1]
(Depea Sinie Ocokoljia Drai Mihailoviu od 28. decembra 1943.)
9. januara major Sinia Ocokolji, komandant Mlavskog korpusa, javlja Drai da
su Nemci ponudili pomo njihovim ranjenicima, ali etnici je ne ele:
Jue je jedan motorizovani nemaki odred naiao u selo Mailovac, u Stigu, gde
su bili na leenju nai tei ranjenici. Major Virt je ponudio lekarsku pomo u
bolnici. Na teko ranjeni vitez Obilia medalje narednik Petrovi, odgovorio je,

da e radije umreti svi ranjenici, no da doekaju da im Nemci prue pomo.

Nemci su otili zaprepaeni ovakvom odlunou naom. [2]
()
Posleratni period[uredi - ]
Ocokolji je, prema nekim podacima, "nestao" na putu za Austriju na prolee
1945. godine. Drugi izvori navode da je postao izuzetno aktivan u poratnoj
srpskoj antikomunistikoj, odnosno tzv. etnikoj emigraciji. Organizovao je
emigrantski punkt u Trstu, u okviru koga je delovala i radio-stanica. Prema nekim
izvorima je saraivao i sa hrvatskom politikom emigracijom.
Prema nekim izvorima, Sinia Ocokolji Pazarac, istaknuti lan etnike
emigracije, likvidiran je u Beogradu 1954. godine u zatvoru Aleksandra
Rankovia, poto ga je prethodnoUDBA kidnapovala u Austriji i tajno prebacila u
Jugoslaviju.[3]

April 27, 1893 - July 17, 1946

""
, !
, .
,
.
?
...
, ...
,

... .
...
...
?
, ,
,
,
:
,
,
, !
,
.

!
"" .
, , , ,
,
...
,
, ,
,
.


METANI SUBJELA KOD KOSJERIA NA SEOSKOM RASKRU PODIGLI
SPOMENIK DRAGOLJUBU DRAI MIHAILOVIU
ENERALU U OPANCIMA
Voa ravnogoraca imao je veliko poverenje u metane sela pa je tu na poetku rata
sklonio svoju porodicu, erku Gordanu i sinove Branka i Vojislava, u kui Dragia
Divnia u Muiima drao je tampariju, a u domu Miluna Milakovia boravio sa
tabom
Na glavnom seoskom raskru, ba na mestu na kome je tokom rata prvi gerilac
porobljene Evrope postrojavao svoje jedinice, nedaleko od crkve u kojoj su
etnici redovno prieivani, metani sela Subjel u kosjerikoj optini, podigli su i
u nedelju otkrili spomenik svom ia Drai, eneralu u opancima.
Sem to je Subjel, tvrde uglas metani, za vreme rata bio sto odsto etniko
selo, Draa je ovde imao i tampariju, esto dolazio i zadravao se sa tabom,
metane sela i enerala, vee jo jedna, tvrde, neraskidiva veza:

- Draa je u narod naeg sela imao toliko poverenja da je za vreme rata, im je

izaao na Ravnu Goru u Subjel i u susedne Muie sklonio svoju porodicu, erku
Gordanu i sinove Branka i Vojislava i to u porodice Miluna Milakovia u Muiima
i Vitomira uria i Velisava Vukosavljevia u Subjelu. U kui Dragia Divnia u
Muiima, Draa ja drao tampariju, u kui Miluna Milakovia boravio je sa
tabom. Ovo selo bilo je srce etnikog kraja, selo bez i jednog jedinog
komuniste - ponosno prepriava ratnu situaciju u Subjelu metanin Dobrosav
Boovi.
Ideja da Subjel dobije spomenik Drai potekla je od Milete Marjanovia iz ovog
sela i Miloa uria iz Beograda, unuka Vitomira uria.
- Hteli smo podizanjem spomenika Drai da otkrijemo istinu da je ovo oduvek bio
etniki kraj, da se na ovaj nain oduimo naim dedovima, pravim srpskim
domainima i patriotama - kae Milo uri.
Posle, kad je ideja pokrenuta, i kada je odluka o podizanju spomenika doneta,
sve je obavljeno ekspresno, za neto vie od mesec i po dana, kao da je posao
radila letea brigada.
U nedelju je na raskru u Subjelu, kraj spomenika Drai koji je bio pokriven
srpskom trobojkom, bilo itavo selo, gosti, pripadnici ravnogorskog pokreta i
potomci iz kosjerike, uike, poeke, valjevske optine. Spomenik su zajedno
otkrili Vojislav Mihailovi, Drain unuk i Dragoslav Arnautovi, metanin, Drain
saborac od 1942. godine pa do kraja... Deda Dragoslav, u 85. godini, ali jo
vitalan, pod ajkaaom, sav uzbuen zbog sveanog ina, pustio je u nedelju
ujutru i po koju suzu, dok je sa zvunika jeala uvena etnika - na planini, na
Jelici, sastali se svi etnici, sastali se pa govore petokraku da obore...
- E, ne znate vi, eco, koliko je meni milo to ovo danas radimo. Same mi suze
idu, posebno kad sam uo nau himnu... Nakog oveka niti smo imali, niti emo
imati - priao je deda Dragoslav, brisao suze i pokazivao na bronzanog Drau,
priseajui se jo da je dobar deo rata proveo u Vrhovnoj komandi, da je bio
dodeljen amerikoj misiji pri Drainom tabu.
Pod ajkaom na sveanost je stigao i Momilo Brkovi (81) iz Milievog Sela
kod Poege, stari Danilo Petrovi (87) iz Brajkovia, obojica sveani, ponosni...
Za vreme Drugog svetskog rata dvadeset dvojica metana Subjela i Muia
poginuli su pod kokardama, iz kosjerikog kraja njih 237. U Subjelu sa ponosom i
dan danas priaju da je njihov komija LJubivoje Proti poginuo na Zelengori
maja 1945. godine u borbi, rame uz rame sa Vojislavom Mihailoviem, Drainim
sinom, a da je svedok te pogibije bila erka Nikole Kalabia. U Subjelu sa
ponosom pominju i da su njihovi komije bili u prvim redovima u uvenoj bici kod
See Reke, 1943. godine, u kojoj je etnika brigada, koju je predvodio Filip
Ajdai, do nogu potukla Nemce.
Spomenik Drai u Subjelu uradio je akademski vajar Branko Tijani u ateljeu u
ljivovici kod Uica, a bronzano poprsje izliveno je u livnici Brae Jeremi.

Podizanje spomenika pomogli su optina Kosjeri, metani Subjela i Muia,

mnogobrojni donatori. U nedelju, kraj spomenika, pomen Drai i izginulim
ravnogorcima sluili su protojereji Milutin Stefanovi iz Subjela i Radosav Gaji iz
See Reke.
Ovaj spomenik davno su zasluili i Draa i Subjel. Draa se ovde oseao kao
svoj na svome, meu ovim buntovnim i nepokornim narodom. Danas ovim inom
postupamo i bojim po ljudskim zakonima. Spomenik nije podigla drava, nego
narod svojim prilozima, zato je on i vei i lepi i asniji - rekao je na otkrivanju
spomenika Vojislav Mihailovi, Drain unuk.
Autor:
Zoran aponji
22

22
-
,
.

, 26. 1992. .
,
, 72 .
37 .



, ,
.
26.03.2014.
, 17 , 72-
. , ,
.

3. 1992. .


.
, 25.

 , , .
.
3.
( )
,
50 ,
, ,
6. 1992.
26. 1992. ,
,
,
, , , 46
.
.
(72) , .
, .
(17),
,
,
. 50 .
51 ,
70 , .
68
,
,
.
, .

20 ,

,
.


,
.

 ,
.

,
.
-
.
,
. ,

,
.

3.500 ,
.
- ,
. ,
.
12 .
,
.
, !
, , ,
, . ,
.
,
.
1991. 1.551 , ,



,

22- , 90 , :
.
, .
,
,
. ,

 ,
, , ,
. , , .

, ,
. ,

, :
.
, ,

,

.
.

,
!,
. ,
, ,
.
, , ,
,
,
, .
, .
,
, ,

.
, ,
,
,
, . ,

,
.


,
.
,
.
.
, ,
,
,
. ,
,
,

.

,
,

. , ,

.

,
. - ,
, ,
,
, ,
.



.
, ,

.
, 2010.
.
, , , ,
,

 . ,
.
,
.


, , .
,
.
,
.

,
, .

/ 1990.

,
1941. , ,
,

,

.

,
.

1941. 30. ,
, 2. ,
.
1.587 ,
.
700 , .
, , 256
24 .

. ,


,
, .
,
.
( , 1.564
) .
( 20 25
)
. ,
50 , 30. 1941.
218 , .
100 14 ,
. : 14, 13 ,
, ,
,
45 !
,
, ,
, ,
! -,
, ,
.
,
,

. ,
. 1990.


. ,
.
, ,

, .
15 ,
,

.
, ,
.
26

 ,
.

26
.

11. 1991. ,

.

,
1941. ,
.
,

, ,
, ,
, ,
,
. ,
, .

.
,
,
,
2007.

.
,

. .
,
, ,
.

,
-
,
.
,
.
. /

 ,
-
. , 3 , ,
,
.
1974.-
. 10

. 1983. 3
, .

, 24 ...
" ? ,

".
-

. 8
. :
,
. ,
.
,
""
. .
1992 " " -

.
" " " " :
, ,
" "
. ,
, .

. ,
, .
2003. ,
"", "
".

 . 2010. . "
" . 3.
2010. 162,797
(34.9%) ,
"" .
, "Tagesanzeiger"
: "
.

, -.
8
120.000 .
,
, .

( ), -
. "
".
,
. ,
. 2012.
" ".
"
". -
"" .
"". .
"". ,
- ?
:

1941.
.
, ,
, ,
,
,

 ,

.
: !
?
? ,
,
?,
. .

,
?
, ,
.

,
.
,
.
.

,
,
. ,
,
, ,
,
. , , ,

.
,
, .
, ,

, K

 . ,
,
,
,

,
.

,

?
?


,
,
,
,
,
,


,
,
. 20- ,
, ,
,
.
,
.
,
30-
, ,
. .
, ,

 , ,
. , ,
. ,
, . ,
, ,
,

: ,
, ,
(
) ,
,
, ,
.

,
. , ,
.

, .

.
, ,
, ,
, ,
.
,
,
.
, ,
. ,
30-
,

II

 . , ,
, ,
.
?

, .
,

,
.

.
, , , ,
, ,
,
.
.

?
XIX XX
.
,
.

,
.

,
80 . ,
,
XIX
,
.
,

 .
, ,
,
, , ,
, , .
, , ,
, 1848,
,
, ,
1876. 1918. , .
, ,

.

.
,
,
.
,

. , ,

.
, ,
. ,
.
K

(), .
,
. ,

-
. ,

,

 ,

. ,


. .
,
,
.



?
, ,
, ,

,

.
,
.
. ,

.
, ,

.
,
, :


; ,
;
, ;
,

 ;
.
, ,

, .
- ,
. ,

, ,
,
.
:

?
,
XX
,

, ,
.

. ,
, ,
.

(1917) ,
,
,
.
.
,
,
,

.


- .
1941.
, ,
,
, , ,
,

, .
, ,
, ,
- .
,
. , ,
, , ,
,
, .


,
, ,

, .
, ,
. ,
, . ,
- ,
. ,
,
:
,
. ,
,
, ,
, ,
,

 .
,
. ,
,
. .


?
.
: ,
.
. ,

. ,
, 1900.
,

.
1929. ,
.

-
. ,
, ,
.
:
,
: ,
()

,
1999..
.


, .
: / 24.03.2014.
***


.
?

.
, ?
? ,
.
.
.
, .
, .
. , ,
. . ,

.


.
, .



, ,
.
.

.
- ,
, , ,
. .

, ? , .

:

,
.
,
.


.
,

,
.


,
.
Masoni u Hrvatskoj - kratka povijest
etvrtak, 19 Srpanj 2012 10:27
Autor Ratko Martinovi

Prva masonska loa na podruju Hrvatske osnovana je 1759. u Glini. Loa

u Varadinu osnovana je 1772., a u Zagrebu godinu dana kasnije.
Velika loa Hrvatske osnovana je 1777. u dvorcu Brezovica kod Zagreba, a
velikim metrom bio je proglaen grof Ivan Drakovi. O masonima ili slobodnim
zidarima istodobno se zna i mnogo i malo. Poznat je njihov hijerarhijski ustroj,
dramaturgija njihovih obreda, dok se uglavnom nagaa o pravoj naravi njihovog
djelovanja i tome tko je sve u njihovim redovima.
Masonski ili slobodnozidarski pokret nastao je poetkom 18. stoljea, u

okolnostima liberalnog prosvjetiteljstva koje su dovele do graanskih revolucija.

Pokret se temeljio na tradiciji zidarskih, graditeljskih i klesarskih cehova, to
objanjava odakle potjeu glavni masonski simboli kutnik i estar.
Temeljna organizacijska "elija" u slobodnom zidarstvu je loa. U pojedinim
dravama vie loa ini tzv. Veliku lou te drave. lanovi loa hijerarhijski su
podijeljeni u tri stupnja egrti, djetii i majstori.
Prve loe su nastale u Engleskoj, uoi Ivanja, 24. lipnja 1717. godine. Tamonje
prve loe ubrzo su stvorile Veliku lou Engleske koja je dugo vremena sluila kao
orue britanske unutarnje i vanjske politike. Veina engleskih kraljeva otad su bili
lanovi masonskih loa, a od politiara spominju se David Lloyd George i
Winston Churchill.
U Francuskoj su prvi lanovi loa, poput filozofa-prosvjetitelja Voltairea, JeanJacquesa Rousseaua i Denisa Diderota, promicali ideale graanske revolucije
nasuprot dotadanjeg feudalnog poretka. Njemake su loe, pak, vie bile
okrenute kranskom nauku okupljajui filozofe, knjievnike i glazbenike poput
Goethea, Fichtea, Mozarta ili Beethovena.
Raireno je i miljenje, naroito u crkvenim krugovima, da slobodno zidarstvo
podrazumijeva tovanje Sotone kao glavnog arhitekte Svemira. Taj je stav
zagovarao Albert Pike, ameriki general iz vremena Graanskog rata, sotonist,
mason i pripadnik Ku-klux klana. Papa Klement XII ve je je 1738. u enciklici "In
eminenti" osudio slobodno zidarstvo kao sotonistiki projekt. Mnogi ak tvrde da
su masonske loe zapravo crkve Sotone.
U tekstu "Masoni u Hrvatskoj" objavljenom na portalu Novi-svjetski-poredak.com
stoji kako se masoni na ovim prostorima pojavljuju u drugoj polovici 18. stoljea,
a ideje slobodnog zidarstva stigle su s asnicima koji su sudjelovali u
Sedmogodinjem ratu.
Prva loa osnovana je 1759. u Glini, na teritoriju Vojne krajine, i nazvana je
Ratno prijateljstvo. Loa u Varadinu osnovana je 1772., a u Zagrebu godinu
dana kasnije. Velika loa Hrvatske osnovana je 1777. u dvorcu Brezovica kod
Zagreba, a prvim velikim metrom proglaen je grof Ivan Drakovi.
U vrijeme Francuske revolucije loe na podruju Hrvatske nisu bile naroito
aktivne, a u vrijeme Napoleonovih ratova poelo je njihovo osnivanje u Dalmaciji.
Proglaenjem Kraljevine Jugoslavije osnovana je Velika loa Jugoslavije, no u

ljeto 1940. zabranjeno je djelovanje slobodnih zidara u Jugoslaviji, a kasnije ni

uspostavljena NDH nije dozovoljavala djelovanje masona. tovie, slala ih je u
logore.
Obnova djelovanja zapoela je 1990. s demokratskim promjenama. Danas u
Hrvatskoj djeluju tri loe Grof Ivan Drakovi, Tri svjetla i Hrvatska vila, a Velika
loa Hrvatske osnovana je 1997. godine.
Od 2003. godine hrvatski masoni koji prakticiraju kotski obred organizirani su u
Vrhovno vijee Starog i prihvaenog slobodnozidarskog kotskog reda za
Hrvatsku pie portal Novi-svjetski-poredak.com.
:
: .

.

,
. , ,
(1998).

. , , - ,
.
!
,
.
.
: , , ,
?
: , .
, ,
"" . - ,
. ,
- . , ,
.
, ,
,
. : " ,

 . ,
."
,
. .
, .
: ?
? .
, . .
:
?
:
. : " .
?" "", , " ".
: " 120.000 ".

.
: ?
: ,
.
, . ,
. ,
. ,
. ,
, .
.
,
.
:
?
: .
. ,
.
. .
: ?
: ,
.
. , .
,
. ,
, .

: ?
: , ,
.
. .
:
?
: , .
50 ,
.
. ,
!
1992.
1992.
(. )

,


.

,


.

.
8. .
.

.

.

, , , ,
.
.
,
.


.

, , .
.

:
, , .

.
e
.
,
. , .
1,3
! ,
, . (
). ,
-.

- .
, .
.
,
. v
.
. .

, .
, ,
.
. ,
, .
. .


.
,
?! .

 ,
. ,
, ,
n .
.
,
.
,
, 85%
.

.
,
,

. ,
, , ,
. ,
. e, ,
, , ,
. ,
.
l,
, .
, ,
.
. . ,
;
,
, ,
.
, .
, 4
8%.
,
.
.
:

(
).
.

 . 9 ,
. .

, 1995. -
. 17
.
.

, ,
1919. 4
.
, 9
.
,
() ( ) .
.

,
. ,
. ,
,
. . ,
1917,
; ( ), (
) .
,
.
,
.

, . ,
- .
, ,
.

, 6
. , ,
1932-1933
,
. 7.3
( , 5.8

 ).
,
.
.
,
,
.
, -.

7 ,
.

, .
, ,
. .
69% , 32%
, .
, .

,
.
. ,
,
-
.
.


. ,
.
35.000. ,
. ,

. , ,
-
.

,

,
-, . , 1960
.
, ,

. ,
,
, ,
.
.
. , - ,

.


. .
, , .
-
,
. ,
, , ,
. ,
,
.
, , .
, ,
. . ,
, , 90%
, ,
. ,
, ,
. 95%
,
.
, , ,
,
.
,
55% : 45% .

.
.
. , ,
.

, 77% 18%.
5%. , 62

 . 35
. .

, , ! 67%
. ,
, .
.

. .

?!
. ,
,
, ,
, .
,
. ,
,
, (
) .

,
.
,
.
. ,
,
, ,
, .
,

. , .
,
,
. , .
, ,
. ,

. , ,
.
,
, .

 , ,
,
, .
,
.
, ,
, -,

. ,

( .., : )
17 najuticajnijih masona u istoriji
irom sveta ima vie od est miliona slobodnih zidara, ali je ova organizacija,
uprkos injenici da postoji skoro 300 godina, i dalje obavijena velom tajne.
Dokumentacija o njima tokom vremena je, sasvim prirodno, unitena, ali je
nekoliko spiskova organizacije kojima su obuhvaeni neki od najuticajnijih ljudi u
istoriji, ipak odolelo zubu vremena.
Pravila za prijem
Zahtev za prijem u drutvo moe da podnese svako, pod uslovom da veruje u
Vrhovno Bie. lanovi organizacije veruju u istinu, toleranciju, potovanje i
slobodu. Nekada su lanovi mogli da postanu samo belci, i to mukarci, a danas
mogu da im se pridrue ljudi svih nacionalnosti i rasa.
Afroameriki slobodni zidari su se, meutim, odvojili i osnovali zaseban ogranak
nazvan Masoni Princa Hola. ene, po pravilu, jo ne mogu da postanu lanice, ali
mnoge moderne loe ih ipak primaju.
Kada uu u organizaciju, novi lanovi postaju egrti, a zatim mogu da napreduju
sve do Suverenog velikog glavnog inspektora (ukupno 33 stepena).
Biznis insajder objavio je spisak 17 ivih i mrtvih lanova koji su poloili sveani
zavet.

Bendamin Franklin - Loa Sveti Jovan, Filadelfija, 1730.

Bendamin Frenklin je postao lan loe Sveti Jovan u Filadelfiji 1730. Bio je
aktivan u grupi vie od 50 godina, a 1734. je bio na poloaju velikog majstora
Pensilvanije. tampao je prvu masonsku publikaciju Ustav slobodnog zidarstva
u amerikim kolonijama. Re je o jednoj od najreih knjiga na svetu (postoji
samo 20 verifikovanih kopija). lanstvo u redu nije uticalo na njegovu ulogu
izumitelja i jednog od utemeljivaa SAD.
Dord Vaington - Loa Frederiksburg, Virdinija, 1752.
Posle inicijacije 1752. u Loi Frederiksburg (Virdinija), prvi predsednik
Sjedinjenih Amerikih Drava gajio je vrste veze sa masonima. Prilikom
postavljanja kamena temeljca amerikog Kapitola 18. septembra 1793, obavio je
masonske rituale. Bio je lan sve do smrti i na zahtev njegove udovice sahranjen
je u skladu sa masonskim obredima. Mnogi masoni, kao i lanovi Reda Vitezova
Templara idu na hodoae u Maunt Vernon, gde se nalazi Vaingtonov grob.
Pol Rivijer - Loa Sent Endru, Masausets, 1760.
Poto je 1760. godine primljen u lanstvo, Pol Rivijer je od 1795. do 1797. bio
veliki majstor Velike loe Masausetsa. Doprineo je stvaranju brojnih loa u
svojoj zemlji i uspostavio nove poloaje i tradicije. I sin mu je bio slobodni zidar.
Iako ni danas niko ne zna ko je izazvao Bostonsku ajanku, protest amerikih
kolonista protiv Velike Britanije, kada su unitili veliki broj sanduka aja na
brodovima u Bostonskoj luci, mnogi istoriari pretpostavljaju da su odreenu
ulogu u tome igrali prvi slobodni masoni u amerikim kolonijama.
Fransoa-Mari Arue (Volter) - Loa Devet sestara; Pariz, Francuska, 1778.
Fransoa-Mari Arue je pisao pod imenom Volter. Posle prijema u lanstvo Loe
Devet Sestara 1778. godine, napisao je mnotvo znaajnih knjiga, ukljuujui i
Kandida i Filozofski renik. Ideje izloene u tim knjigama bitno su uticale na
prosvetiteljstvo i Francusku revoluciju.
Volfgang Amadeus Mocart - Loa Zur Wohlttigkeit (Dobrotvornost), Austrija,
1784.

Austrijski kompozitor i sin slobodnog zidara, kompozitor Volfgang Amadeus

Mocart stvorio je tokom svoje plodne karijere niz masonskih muzikih komada.
Pridruio se masonskoj loi Dobrotvornost u Austriji 1784. godine. Mnogi
uveni muziari su bili masoni. Franc Jozef Hajdn i Mocart su bili u istoj loi, dok
se Johan Kristijan Bah pridruio masonima u Londonu.
Simon Bolivar - Loa Lautaro; Kadiz, panija, 1803.
Junoameriki oslobodilac i politiki voa Simon Bolivar predvodio je veliku
borbu za nezavisnost od panske imperije. Primljen je u red masona 1803.
godine, u masonskoj loi Lautaro, u Kadizu (panija), i obavljao je dunost
predsednika Kolumbije i Perua. U aprilu 1824. postao je Suvereni veliki glavni
inspektor, kada mu je dodeljen najvii stepen u hijerarhiji drutva.
Don Braun - Loa Hadson br. 68; Hadson, Ohajo, 1824.
Militantni abolicionista Don Braun pridruio se slobodnim zidarima u Ohaju
1824. godine. Kasnije je, meutim, napustio organizaciju zbog spekulacija da je
bio umean u nestanak Vilijama Morgana. Naime, proirile su se glasine da su
masoni kidnapovali i ubili Morgana, koji je poseivao masonske loe, navodno,
zato to je pretio da e napisati knjigu u kojoj e razotkriti njihove tajne. To je
potpirilo verovanje da grupa obavlja satanistike rituale.
Samjuel Klemens (Mark Tven) - Loa Polarna zvezda br. 79, Sent Luis, 1861.
Poznatiji kao knjievnik Mark Tven, Samjuel Klemens postao je lan Loe
Polarna zvezda br. 79 u Sent Luisu 1861. Samo nekoliko meseci kasnije dostigao
je rang Majstora. U romanu Zavera Toma Sojera, Tven, kao i u mnogim svojim
delima, ukazuje na masone tako to znaajnu linost lokalne zajednice opisuje
kao lana drutva.
Vinston eril - Loa Stadholm br. 1591, London, 1901.
Vinston eril, koji je u dva navrata bio britanski premijer i postao poasni
graanin Sjedinjenih Drava, pristupio je engleskim masonima 1901. godine.
Iako je u istoriji njegove porodice bilo dosta slobodnih zidara, a imao je je i dosta
prijatelja koji su bili masoni, erilova aktivnost u drutvu je bila ograniena na
socijalni angaman. Lou je napustio 1912.

Hari Truman - Loa Belton br. 450; Grandvju, Misuri, 1909.

Posle inicijacije 1909. godine, Truman je brzo napredovao u masonskoj
hijerarhiji, a od 1940 do 1941. bio je veliki majstor Velike loe Misurija. Godine
1945, iste godine kada je preuzeo dunost predsednika, organizacija mu je
dodelila rang masona 33. stepena kotskog reda. U pismu supruzi 1939. godine,
Truman objanjava slobodno zidarstvo na sledei nain: Slobodno zidarstvo je
sistem moralnih naela koja olakavaju ivot s drugima, razumeli to oni ili ne.
Aleksandar Fleming - Loa Sveta Marija br. 2682, London, 1909.
Nakon obreda inicijacije 1909, u Londonu, kotski biolog Aleksandar Fleming
otkrio je lekovito dejstvo penicilina, jednog od najee korienih antibiotika u
dananje vreme. Postao je majstor svoje loe 1924, a Nobelovu nagradu je primio
1945.
Erl Voren - Loa Sekvoja br. 349, Oukland, 1919.
Erl Voren, uticajni sudija amerikog Vrhovnog suda od 1953. do 1969, pridruio
se Loi Sekvoja br. 349 u Kaliforniji. Dim Njutn u svojoj knjizi Pravda za sve:
Erl Voren i nacija koju je stvorio pie da je Voren prestao redovno da prisustvuje
sastancima posle manje od jednog meseca. Poznat je sluaj Braun protiv odbora
za obrazovanje Topike, u kome je sudija Voren doneo uvenu presudu kojom su
proglaeni neustavnim zakoni koji uspostavljaju odvojene javne kole za crnce i
belce.
Don Edgar Huver - Federalna loa br. 1; grad Vaington, 1920.
Don Edgar Huver, napoznatiji direktor amerikog Federalnog istranog biroa,
bio je i aktivni mason. Godine 1920. postao je lan vaingtonske Federalne loe
br. 1, u 25. godini je stekao rang majstora masona, a 1955. mu je dodeljen najvii
stepen Suverenog velikog glavnog inspektora. Godine 1965. dobio je i Veliki krst
asti, najvie priznanje kotskog reda.
Daglas Mekartur - Velika loa Filpina

Proglaen masonom po vienju, to znai da njegova inicijacija nije bila

eksplicitno planirana, Daglas Mekartur se smatra oslobodiocem Filipina, ali ga
je ameriki predsednik Truman, koji je takoe bio slobodni zidar, 1951. razreio
dunosti.
Don Glen - Loa Konkord br. 688; Nju Konkord, Ohajo, 1978.
Astronaut i politiar Don Glen, takoe mason po vienju, pripadao je Loi
Konkord br. 688, u Ohaju. Veliki majstor Ohaja odluio je da ga uvede u red
nakon to je obleteo Zemlju i etiri puta za redom bio lan amerikog Senata.
Glen je na kraju stekao 33. stepen kotskog reda, a 1998. mu je dodeljen Sveti
prsten, koji je izloen u amerikom Muzeju i biblioteci nacionalne batine.
Stiv Voznjak - Loa Dobrotvornost br. 362, Kalifornija, 1980.
Jedan od osnivaa kompanije Epl pridruio se masonima 1980. godine u Loi
Dobrotvornost br. 362, u Kaliforniji.
Desi Dekson - Loa Harmonija br. 88, ikago, 1987.
Ameriki baptistiki svetenik Desi Dekson je primljen u redove slobodnih
zidara 1987. godine. Veruje se da je bio mason 33. stepena Masona Princa Hola,
afroamerikog ogranka masona. Godine 1987. postao je majstor mason. Loi
Harmonija br. 88 pridruio se u ikagu i dan-danas sarauje s njima, pored toga
to se zalae za graanska prava.
Jo nekoliko velikih imena meu masonima:
Don Dejkob Astor, Endru Dekson, Vilijam Bad Abot, Salvador Aljende, Net
King Kol, Samjuel Kolt, Djuk Elington, Oskar Vajld, Don Vejn...
Jedini ko se borio protiv masona je bio Hitler. On ih je najvise proganjao, ali se
o tome cuti, jer je i on bivsi clan Masona, zajedno sa Cercilom i Trumanom.
Jedino je Staljin pod znakom pitanja. Cilj Masona je da odrzavaju "balans" na
Zemlji. Da kad predje procenat populacije odredjen procenat izazovu vestacke
ratove, demonstracije. Sada pokusavaju da nam sa gmo hranom uniste plodnost
kod ljudi i ko zna kako jos. Zaboravili ste da kazete da se placa clanarina u
masoneriji i da tamo primaju samo uspesne ljude i bogate. A to "Vrhovno Bice"
je Satana.

SAMO JEDNOM SE IVI: TURISTIKI REZULTATI VELIKIH

TROADIJA ATAEA SRPSKE POLICIJE PO
SVETSKIM METROPOLAMA
Skandalozni izbor takozvanih ekspertskih kadrova direkcije policije koji su
zadueni za reformu i integracije srpske policije sa Evropskom unijom i
njihovi enormni trokovi, predstavljaju pravu sliku raspada dravnih
institucija. U pismu koje je dobila redakcija iz vrha MUP-a Srbije, opisani su
i "kadrovi" i njihove mesene potrebe koje se mere desetinama hiljada
evra. Pismo objavljujemo u celosti.
Nekada su srpska i savezna policija saraivale sa svim ostalim
policijama, ne samo u regionu nego i ire. Ta saradnja je bila na
veoma visokom nivou, jer su je obavljale kolovane i strune osobe
sa velikim policijskim iskustvom do odreenog perioda, kadanastaje
kolaps u meunarodnoj policijskoj saradnji,
prouzrokovan dovoenjem partijskih, nekolovanih, neiskusnih
kadrova, za koje nisu vaile bar osnove nekih meunarodnih
kriterijuma izuzev partijskih knjiica, prijateljstva sa rukovodiocima,
krevetskih usluga
Ali poimo redom od naina na koji su zapoeli tu svoju karijeru
vezanu za EU integracije,lane oficire za vezu, policijske ataee
i eksperte. Policijskih ataea i ostalih eksperata Srbija ima, ili je imala
u nekoliko zemalja i to u: SAD, Ruskoj federaciji, Italiji, Maarskoj,
Makedoniji, Francuskoj, Rumuniji, Sloveniji, seditu EU u Briselu, naoj
ambasada u Briselu i povremeni kvazipolicijski eksperti na raznim
kolovanjima i poluprivatnim obukama, a koje u enormno velikim
deviznim iznosima plaaju poreski obveznici Srbije, a iji su
profesionalni rezultati, izuzev turistikih, na najniem moguem
nivou.
Krenimo prvo od njihovog efa Biroa za meunarodnu
saradnji gospodina Igora Periazvanog Masonski prasac, kadra SPS
koji je u MUP doao 2009. godine iz Kancelarije za pridruivanje
EU, iako ga niko od tamo zaposlenih nikada nije ni video.
Gospodin Peri nema ni viu kolu, ve zavrenu neku francusku
veernju kolu menadera u Parizu, gde je i iveo neko vreme. Izuzev
aktivnosti sa jednim dravnim sekretarom u masonskoj loi njegove
strune kvalifikacije su ravne nuli. Kada je doao u MUP najvie
rukovodstvo je preko noi izmenilo sistematizaciju, jer nije ispunjavao
uslove za to radno mesto. Sve je to tada skockao gospodin eljko
Koji sumnjivi" pomonik ministra i kadar SPS-a.
Policijski atae u SAD je gospodin Sran Spasi zvani Spale, iz
Medvee, koga je SG1S direktno preporuio na to mesto, iako nikada
nije obavljao operativne poslove. Naime, onje obavljao poslove
neuspelog specijalca i ceo svoj radni vek je samo hapsio, odnosno
liavao slobode lica, a posle radnog vremena je privatno radio kao

uvar u firmi STANKOM na Banovom Brdu, kod uvenog ike

Mutikle.
Nije ak ni imao zavren fakultet, ve viu kolu, jer za tu vrstu
visoko intelektualnog posla nije bio ni potreban. Preko veze je
zavrio osnovni kurs FBI-a, i to iskoristio da sebe lano predstavi
kao najveeg policijskog strunjaka. On boravi sa svojom porodicom u
Vaingtonu, sa suprugom i decom u luksuznom stanu u elitnom kraju,
i koristi slubeni skupoceni dip.
Njegov dosadanji posao, izuzev svog privatnog, se zasnivao na
doekivanju visokog rukovodstva MUP prilikom odlaska u SAD i
razgledanju gradova i znamenitosti Amerike. Nijedan zvaninik, ak ni
lokalne policijske stanice u Americi, ne zna da drava Srbija ima svog
policijskog slubenika tamo, iako se gospodin Spasi konstantno hvali
na prijemima da svakodnevno ide u FBI, DEU, DIU i sl.
MUP Srbije izdvaja meseno preko 12.000 evra za trokove stana,
kolovanja dece i odravanja skupocenog slubenog vozila koji
gospodin Spasi koristi.
U Ruskoj Federaciji je do skoro boravio i radio gospodin Dragan
Grbovi zvani Grba, koji je jedini imao strune i profesionalne
karakteristike za obavljanje tog posla kao iskusni,obueni i kolovani
operativac nekadanje slube dravne bezbedosti.
Vraen je ekspresno iz Rusije, zato to je okarakterisan od strane
rukovodstva MUP kao kadar SNS i pored njegovih izuzetnih rezultata i
svih pohvala od strane ruskih bezbednosnih slubi.
U MUP-u se pria da se zamerio dravnom sekretaru Vanji
Vukiu, i da nije hteo po njegovom nalogu da doekuje kojekakve
devojke, ljubavnice, valerke i poslovne partnerke" najviih
rukovodilaca MUP-a i SPS, i da je otkrio njihove razne nezakonite
poslove i sumnjive kontakte. Njegovi meseni trokovi su takoe
bili oko 10.000 evra.
U Italiji posao policijskog ataea obavlja najbolji drug jednog od
dravnih sekretara MUP-a, izvesni Dragan orevi zvani Doca, koji
je inae radio kao priueni medicinski tehniarna VMA i u SAJ-u, a
koji je u meuvremenu zavrio MEGATREND fakultet, i nekoliko
mastera na istom fakultetu.
Izuzev previjanja rana i pruanja prve pomoi bolesnim licima, ostalih
umnih i fizikih kvalifikacija nema. U meuvremenu je
takoe zahvaljujui SPS drugovima prebacio svoju suprugu sa VMA u
Ministarstvo spoljnih poslova, tako da i ona prima visoku deviznu platu.
ivi sa porodicom u elitnom delu Rima, i koristi skupoceni auto koji
je takoe platio MUP.Njegov posao se zasniva na doekivanju supruga i
devojaka funkcionera MUP i SPS-a na vikend-oping ture u Rimu i
ostalim gradovima Italije, kao i posetama skupocenim hotelima i
letovalitima.
Meseni izdaci koje MUP izdvaja na stanarinu, plate, kolovanje
dece i ostale reprezentativne trokove gospodina orevia iznose

preko 12.000 evra, ne raunajui plaene avionske karte svakog

meseca za Beograd, za njega i njegovu porodicu.
U Sloveniji je policijski atae, a na predlog SPS i PUPS bila gospoa
Zorana Kati, koja je inae sudski tuma za engleski jezik, i koju je u
MUP, kao eksperta, dovela 2006. godine njena kolska drugarica
i tadanji dravni sekretar Mirjana Oraanin.
Gospoa Kati nema ama ba nikakve veze sa policijskim i
operativnim poslom, a tako je dobro obavljala etiri godine taj posao
u Sloveniji, da slovenaka policija nije ni znala da Srbija u
njihovoj zemlji ima policijskog ataea!
ivela je u skupoceno iznajmljenom stanu u elitnom delu
Ljubljane, a o njenimmesenim trokovima i profesionalnim
rezultatima je suvino govoriti trokovi su iznosilioko 6.000 evra.
U MUP-u se pominje da na njeno mesto dolazi "jo vei policijski
ekspert, istetoviraniinspektor Dejan Marinkovi zvani Mia, koji je
trenutno naelnik Slube za ratne zloine, i kolski drug dravnog
sekretara.
On je na to mesto postavljen kao kadar DS, u Kragujevcu, gde je
radio vaio je za jednu pravu oljaru i spletkaroa. Sve ee se hvali
da je kuni prijatelj sa predsednikom Tomislavom Nikoliem i
Aleksandrom Vuiem.
U slubi se prema svojim radnicima ponaa kao sa stonim fondom,
konstantno ih poniavajui. ivi u ekstra nametenom slubenom
stanu u strogom centru Beograda za koji ne plaa nikakve dabine.
Trokovi "reprezentativnih aktivnosti"
U seditu EU u Briselu, kao policijski ekspert srpske policije i
koordinator za razmenu poverljivih podataka sa EU i NATO nalazi
se Ljilja Spasojevi, zvana Retkoserka, takoe iz Medvee, kadar
SPS-a i sestra od strica pokojnog Duana Spasojevia voe
zemunskog klana, koji je uestvovao u ubistvu premijera Zorana
inia!
Ona je prethodno radila kao administrativni radnik u jednoj
policijskoj stanici, zatim kao obini referent za meunarodnu
saradnju, a koja o toj problematici ne zna ama ba nita. Poto
je kupila na kredit veliki stan u elitnom delu Beograda Dedinju,
prela na skupoceneu ultra slim cigarete, a prvenstveno zbog njenih
prekovremenih intimnih aktivnosti", rukovodstvo MUP i SPS ju je
nagradilo slanjem u Brisel.
U meuvremenu ova kleei sposobna ena" je uspela da i svog
mua, inae takoezaposlenog u MUP-u, privremeno prebaci da radi u
MSP kao vozaa pratioca u naoj ambasadi u Briselu, to nije do sada
polo za rukom nikom od mnogo veih karijernih diplomata. MUP joj je
odmah kupio skupoceni slubeni automobil, a ona je sa

porodicom iznajmila skupoceni nameten stan u najelitnijem delu

Brisela.
Meseni trokovi koje MUP izdvaja za trokove gospoe Spasojevi
i njene porodice za stanarinu,plate, kolovanje dece, i njene
reprezentativne aktivnosti" iznose preko 15 000 evra bez plaenih
avionskih karata na mesenom nivou.
O njenim rezultatima i vrstama poslova" koje tamo obavlja, sa
kim i za koga, je suvino pisati. Takoe u Brisel je upuena i druga
osoba, ali kao policijski atae Zorana Lazarov, po zanimanju pravnik,
kadar SPS, zaposlena u Birou za meunarodnu saradnju bez ijednog
dana rada u operativnom sastavu policije!
Razlog njenog ubrzanog slanja u Brisel kao policijskog ataea (iako je
ve tamo Ljilja Spasojevi kao policijski ekspert, ali niko ne zna za ta)
je to je njen suprug gospodin Lazarav kao nekadanji kadar
DSS radio u BIA i MSP, a sada je kao kadar SPS sasrednjom kolom
dobio radno mesto u protokolu nae ambasade u Briselu. Njihovi
trokovi sa nametenim stanom vozilom i kolovanjem za decu e
premaivati meseno 15.000 evra.
Ve drugi mandat od pet godina u Makedoniji se nalazi takoe
policijski atae gospodinMilan Petrovi, koji je na to mesto
postavljen zahvaljujui svojim privatnim vezama sa jednom
meunarodnom organizacijom, sa kojom je saraivao, ali zarad linog
interesa.Njegov posao sem privatnog, zasniva se na doekivanju i
razvoenju funkcionera MUP i SPS i njihove rodbine i ostalih, pogotovo
za vreme letnjih odmora i proputovanju do Grke ili do Ohrida. Nekada
je radio u graninoj policiji, a sa ovom vrstom posla se susree po prvi
put. Takoe poseduje skupoceni slubeni auto i ivi sa porodicom u
elitnom delu Skoplja.
Meseni trokovi koje MUP izdvaja za ovog policijskog ataea
su oko 10.000 evra. Njegovi rezultati na poslovnom planu su ravni
nuli.
Policijski atae u Maarskoj je izvesni Darko Mati iz Sente. Imao
je samo zavrenu srednju kolu, ali je preko noi zavrio neku privatnu
strukovnu kolu, a maarski jezik ne razume niti
govori. Njegove najvee kvalifikacije za to radno mesto su bile
njegoveaktivnosti u Policijskom sindikatu i u komisiji za tumaenje
kolektivnog policijskog ugovora.
Nikada u svojoj dosadanjoj profesionalnoj karijeri nije obavljao ni
sline poslove, ali je sa rukovodstvom SPS i MUP posebno dobar,
zbog njegovih tadanjih aktivnosti u protivrenosti sa ostalim
sindikatima. Zvaninici maarske policije jo ne mogu da se naude
udu kako je on dospeo tamo, jer se on samo bavi privatnim poslom
i vercom hrane i hemije iz Maarske i cigareta iz Srbije u
Maarsku.
Meseni trokovi koje MUP izdvaja na ovog ekspertskog policijskog
ataea iznose ireko10.000 evra.

Policijski atae u Francuskoj je izvesni Tomislav Toma

Radovanovi, nekadanji komandir beogradske interventne jedinice,
koji je takoe kadar SPS-a (kadar Nemanje orevia i Aleksandra
Antia).
Nikada u svojoj dosadanjoj profesionalnoj karijeri nije obavljao ni
sline poslove, ali je sa rukovodstvom SPS-a i MUP-a posebno
dobar, zbog njegovih aktivnosti na privatnim racijama ugostiteljskih
objekata koji su konkurencija Nemanji oreviu i ostalim
ugostiteljskim biznismenima SPS-a.
Zvaninici francuske policije jo ne mogu da se naude udu kako je
on, kao prosean uniformisani policajac dospeo na to mesto, poto je
jedva zavrio neke obuke u Francuskoj o liavanju slobode lica i
guenju ulinih nemira, jer nije znao niti jednu re francuskog niti
engleskog jezika.
Meseni trokovi koje MUP izdvaja na ovog policijskog ataea
iznose preko 10.000 evra.
Intimne drugarice u kleeem poloaju
Pomonik direktora policije i glavni pregovara u ime direkcije
zaduen za evrointegracije je gospodin Bogoljub
ivkovi, nekadanji naelnik Policijske uprave Kraljevo, koga je na to
mesto predloio savetnik predsednika Republike, i vlasnik firme
TRGOMEN, koji mu je u ivotu zduno pomogao, pravei mu vilu
indentinu svojoj, jedino je razlika u nijansi fasade. Bogoljub ivkovi
ima veze sa evrointegracijama kao to srpska policija ima sa
poreskom policijom Kostarike ili Burundija.
Pri tome ne zna nijedan strani jezik, ak ni na osnovnom nivou.
Njegove umne i profesionalne mogunosti su na nivou nonog uvara u
sadanjoj propaloj fabriciMAGNOHROM, gde vie nema ta da se
ukrade.
Kako se lano predstavljaju, savetnice direktora policije za
meunarodnu saradnju sa EU, sa svega devet godina radnog
iskustva su silikonske sestre Marija i Katarina
Tomaevi,bliznakinje, koje je drei ih za ruice i nogice u MUP
doveo Dragan utanovac, a koje suradile kao foto modeli i
prodavaice na beogradskom sajmu!
Njihova trea sestra je Slaana Tomaevi, koja je voditelj
Beogradske hronike, i koja je uvek intimno prisna, kao i njene
sestre, sa monim politikim ljudima u Srbiji. O njenom bahatom
ponaanju i o njenim intimnim kleeim i leeim sposobnostima"
priaju svakodnevno svi zaposleni u MUP-u, i svakodnevno su izloene
podsmesima i sprdnjama.
Veljko Popara, po zanimanju pogonski pravnik, nikada nije radio u
operativnom sastavupolicije, ve u logistici, odnosno u odeljenju za

opservaciju ili praenje. Ne postoji niti jedan kurs u policiji u

inostranstvu na koji gospodin Popara nije uestvovao, iako veina nije
imala veze sa vrstom poslova koji obavlja, ili koji je ikada obavljao, i na
kojima je pokupio vie diploma i sertifikata, nego to ima cela
kriminalistika policija Srbije. Zahvaljujui "tajnim specijalnim
zadacima" koje je obavljao jo za vreme ministra Joia, a posebno
pratei svoje kolege, posebno pripadnike specijalnih jedinica i
falsifikovanjem izvetaja sa terena, direktor policije ga je nagradio
radnim mestom pomonika naelnika, iako ne ispunjava osnovne
kriterijume za to radno mesto, zbog operativnog iskustva koje ne
poseduje.
U seditu EU na sastancima je od strane evropskih eksperata izazivao
samo uenje i podsmeh, uz konstataciju da je taj ekspert tamo
oigledno zalutao.
Sran Paskvali, takoe pomonik naelnika, po zanimanju priueni
nastavnik geografije i predsedavajui vetakom policijskom
tvorevinom SEPKA je takoe bitna karika u EUintegracijama i reformi
srpske policije. U svojoj karijeri je jurio samo seksualne prestupnike po
umama Zvezdare, i neuspeno tragao sa prijateljem Draganom
Karleuom za nacionalnim blagom" i umetnikim slikama po Srbiji, a
koje se mogu prebrojati na prstima jedne ruke.
Posebno su se isticali sa starim metalnim rimskim noviima, koji su na
voleban nain nestali, kao i mnoge druge zaplenjene umetnike
vrednosti, koje nikada nisu vraene stvarnim vlasnicima, jer nikada
nisu izdavali potvrde o oduzetim stvarima.
U zadnje vreme intezivno trenira tranje, plivanje i ronjenje za
vreme radnog vremena, da bi imao vie kondicije od svoje, druge po
redu, znatno mlae supruge, koja je konstantno u svakom poloaju u
top formi".
Dejan Radenkovi, priueni profesor ONO i DSZ, takoe pomonik za
kriminal je odobinog inspektora na ukarici, zahvaljujui DSu, a kasnije njegovom preletu ka SPS kadrovima, sa Banovog
Brda preko radnog mesta naelnika PU Leskovac i Poarevac,
gde je imao vrlo zavidne" rezultate, posebno u lomljenju skupocenih
dipova, ranjavanju nedunih stanovnika kao da su preprodavci droge,
zahvaljujui rukovodstvu, vrlo brzodoiveo kosmiki uzlet na
pomenuto radno mesto.
Gospodin Radenkovi, izuzev za privatne kombinacije,
spletkarenja i probleme koje je nekada imao sa bivim sindikalcem
oko skupocenih runih satova, niim nije zasluio to visoko rangirano
mesto u policiji.
Slavica Jokanovi je naelnica za analitiku, sociolog koja je nekada
radila u upravi analitike MUP-a, na evidentiranju saobraajnih
prekraja, ali je kao kadar DSS -a, a kasnije DS-a, zbog njenih
zasluga o pisanim i neproverenim karakteristikama smenjenih tuioca i
sudija, ekspresno postavljena na pomenuto rukovodee mesto.

Posebno je u dobrim odnosima" sa Slaviom Sovtiem,

naelnikom SBPOK-a.
Vozi novi skupoceni slubeni automobil, i ponaa se kao da je u
najmanju ruku zamenik direktora policije, jer kod nje stoje sve
proverene, a i one neproverene i namerno naruene pisane i izmiljene
slubene beleke za pojedine zaposlene u MUP-u, a koje je kroz
sredstva javnog informisanja, a po nalogu drugih, trebalo diskreditovati
i ocrniti, da ne bi bili postavljeni zaslueno na neka visoka rukovodea
mesta. To se posebno odnosi na zaposlene rukovodioce u andarmeriji,
SAJ, biroima i Upravnim poslovima.
Radoslav inovi je takoe naelnik u direkciji, zaduen za terorizam
i praenje i serviranje lai za kolege, posebno one iz rukovodeeg
sastava andarmerije, poto je u svojoj karijeri glumio Gurijevog ekstra
obavetajca i kontraobavetajca, komandosa i svojim neprofesionalnim
radnjama kvario mnoge kombinacije ostalim bezbednosnim slubama
na KiM i na jugu Srbije.
Zbog tog svog, iz prvenstveno intelektualnog, a i psihiki
neostvarenog sna, on mrzi svakog pripadnika andarmerije i
policije, DB-a koji je savestan, astan i profesionalan
pripadnik i rodoljub. Mnoge afere oko njegovog neprofesionalnog i
nezakonitog rada okomnogih zaplena naoruanja su zatakavane zbog
njegovog prijateljskog odnosa sa rukovodstvom policije i politikih
struktura.
Putuje svakodnevno slubenim vozilom iz Smedereva, i uvek
glumi nadmenog oveka, ali ta nadmenost mu ne moe prikriti tanku
intelektualnu osobinu. On inae o EU integracijama i reformama ne zna
ama ba nita, a od stranih jezika govori samo srpsko- hrvatski.
Aleksandra Markovi japanolog, ili prevodilac japanskog jezika po
zanimanju je takoejedna od kljunih zaposlenih za EU
integracije, a koja se godinama unazad zajedno saekspertom
Tatjanom Kljun lano predstavljale kao oficir za vezu tadanjeg
UBPOK-a. One su zahvaljujui znanju stranih jezika pokupile vie
sertifikata i licenci nego to ima cela direkcija policije, iako nemaju, niti
su ikada imale veze sa policijskim poslom.
Tatjana Kljun je zahvaljujui toj prevari i odlasku na svetski kongres
analitiara u San Francisku u meuvremenu postala ef
pregovarakog tima u SAJ-u, a Aleksandra Markovi je otila na
tromeseni kurs policijskih istraitelja visokog ranga u vajcarskoj, to
predstavlja sramotu za srpsku policiju i njene stvarne profesionalne
kadrove, ali malobrojne koji ne mogu da dou na red od gore
pomenutih policijskih "eksperata". Povremeno, privatno za novac,
prevode tekstove za mnoge inostrane organizacije, a sve vreme se
vode da su na poslu.
Gore pomenutim ekspertima se u poslednje vreme takoe
pridruila i zanosna plavua,pomonica naelnika uprave granine
policije, po zanimanju rumunolog, ili prevodilac rumunskog jezika, koja

je preko noi postala pravni ekspert, iako su njeni kvaliteti zasnovani

na kleee-leeim stavovima", posebno sa pojedinim naelnicima
granine policije u PU Beograd. Za nju bi samo rekli da njene noge ne
dotiu zemlju.
Na alost drave Srbije, eksperti iz EU e vrlo brzo uvideti sa kim i
kakvim profesionalcima turistikog karaktera imaju posla, to e se
loe odraziti na brzinu pristupa Srbije EU, kroz poglavlja koje treba
ispuniti.
Odgovornost za to treba da snose oni koji su ove "eksperte"
delegirali i postavili na pomenuta visoko rangirana rukovodea radna
mesta, i ako njima jo dodamo rumunologe, turizmologe, menadere i
ostale, onda je svaki dalji komentar suvian.
!

,
, .
,
,
.


.

, ,
.
, 2004.
2007, ,
. 2006, ,
, .
?
- . , , ,
.
,
.

 ?
- ,
.
. ,
.
,
. , ,
.
. ?
,
, 1999,
, .
, . ,
, ,
,
.
, ,
, , ,
. ,
, .
.
?
- ,
. ,
- ( ).
, .
, .
. ,
. ,
.

(.)
: ,

,
:

. ,
. ,
,
, .

, , ,

,
.
, ,
, ,
,
,
, .
, , ,
. , ,
.
+++

,

.
, ,


,
.
, ,


.


, ,
.

,
, ,
.
, , ,
,
,
.
,
,
,
.

,
, ,
.
***
,

,
.
,
,


.
,
, ,
,
.

,

.
, ,


.
, ,
,
,
.
***
,
,
,
, .
,
,
, , ,
.
, ,
,
,
.


, ,

 .
, ,


, .
,
,

.
***



.
, ,
,
, ,
?



.

, ,





?

 .
, ,
, ,
,
.
, ,


.
,

, ,
: , .
,
,

?


, ,
.
,
,
, , ,
.
, ,

,
.
, ,
,
, ,
.

, ,
,
.
,
, ,
,
.
,
,
,
.

2010.
:

,

(Tibor Kiss, 1895-1944)


.

,
.

-, ,
, , , ,
, . :

.
,

.
,

.
-
.
1920. (1886-1936),
, 1929. 1932.
, 1932.
1936. .

, ,
,

1941-1944, ,
.
-
(
.
80 1936. ,

1936. 6000 ,
1942. ).
1941.

(). ,
,
.
1941.
,
.

 ( ) ,
.
, - (
),

,
.
( ),
,
,
, ,
.

:
, , , . ,
, 1942. 220
.
1942.
.
.
( , ,
).
1941,
,
1944. ,
,
.
,
.

 -,
,
. : .
, .
.
,
? ( , ,

U.S. Department of State Foreign Affairs, Manual Volume 9 Visas,
.
.) :
1. .

2. .
3. .
4. . .
, ,

,
.
, ,
.
,
1942. , ,
25 ,
.

,
, ,

,
1943. .

.
:

, ( 1941. 1944)
,

, .
1944. 1944.
,
(, , , , ).

,
.
1944.
,
,
().

,
. 1944.

,
,
. 1944.
- ,
, ,
1945.
,

 1945.
.

1944. .
,
, ,

,
, .
.
, ,
1944. .
, 20- 1944.
,
: , ,
( ) .
2011. , , 1952.
, , ,
.

.
, 13.
1944. ,
26.10.1944. . , ,
,
-,
, ,

.

, ()
, 1975. (Swabian
Trek, Werbass in the Backa, 1785-1975),

, 1944. .
,
,
.
, , , ,
,

,
,
,
, - .
, 13- 1944.
,
-
, :
20.
1944, .
19. 6. 2013


,
,
, .
, ,
,
, 1945.
, .

 ,
26.10.1944. .
2011. ,
,
.
,
26.10.1944, , .
( . 1915.

, ,
) 28. 2011.
, ,
.
, 12.01.1934,
, 23.12.2012.
.
,
1956. 1993. , ,

. ,
,
- ,
2013. .
-
2013.
.
10. 2013.
,
(
, ).


( ).
,

, .

.
90

.
20. 3. 2014.

( 1941-1944)
, ,
2014.
.
,
(
).

,
, 87
, ,
.
10. 2014.
.

, , , ,
XX .

 (. ,
),
, ,

, .
,
( ),
.


,
. . .

,
14
, . ,
() .

,
.

1941-1944

I OPET MI DUA SVE O TEBI SANJA

I opet mi dua sve o tebi sanja
I kida mi srce i za tobom gine.
to te nema , to te nema , to te nema

Bog zna gdje si sada i da l' ivi jote!

Ali dragi spomen negdanje milote
Kao mlado sunce svu mi duu moju grije
I ja snova cujem zveket tvojih grivna,
Po licu me tice tvoja kosa divna,
Dok mjesec kroz vrbu cisto srebro lije.
to te nema, to te nema, to te nema
Aleksa anti napisao je Eminu 1903., oaran ljepotom svoje prve susjede u
Mostaru, lijepe Emine Sefi. Aleksa anti umire 1924., a Emina Sefi 1964.
Eminu je uglazbio Himzo Polovina, dodavi joj prvi stih. Navodno, zadnji stih
"umro stari pjesnik, umrla Emina..." dodala je Sevda Katica, usmeni kaziva
narodnih pjesama kada joj je dr. Polovina rekao da je umrla antieva Emina.
"Kapidik otvori, jer moga mi dina
Izvali'u direk i baglame tvrde
Pa neka se na me svi alimi srde
Jer za tobom, delija, umrijeh Emina
Sino kada se vraah iz topla hamama
prooh pokraj bae staroga imama
kad tamo u bai, u hladu jasmina
s ibrikom u ruci stajae Emina
Ja joj nazvah Selam jes, tako mi dina
nee ni da uje lijepa Emina
ve u srebrn ibrik zahvatila vodepa
niz bau ule zalijevati ode
S grana vjetar duhnu pa niz plei puste
rasplete joj one pletenice guste
zamirisaha kosa ko zumbuli plavi
a meni se krenu bururet u glavi
Zamal' ne posrnuh, mojega mi dina
ali mi ne doe lijepa Emina
samo me je jednom pogledala mrko

al haje alak sto za njome crko

Aik, aja, jabaa
konja jae subaa
Po bai se ee, a pleima kree
ni hodin mi zapis, nita pomo nee
ja kakva je pusta, moga mi imana
stid je ne bi bilo da je kod Sultana
Umro stari pjesnik, umrla Emina
ostala je pusta baa od jasmina
salomljen je ibrik, uvelo je cvijee
pjesma o Emini nikad umrijet' nee!"
Ko se ono brijegom ee". teta to se u ovom portretu nije nalo mesta i za
njenu najlepu "sporiju" sevdalinku "Ja kakva je sjajna mjeseina
(. Sir Fitzroy MacLean; , 11. 1911 , 15.
1996) , .
, , ,
.[1][2]

36
,
.[3]
1943.
.

,

, .
(. ) :

;
;
; ,

 ,
.[4]

.
, , ,
. ,
,
1944. 6. 1945.


.
,
: , ,
,
.[1]

.[5] .
,
, .
Fitzroy Maclean: RAT NA BALKANU
GLAVA I
U EVROPI

Trzajem otvorio mi se padobran, tako da sam poeo da visim, kao

da me je neko obesio o konopac, visoko iznad neke planinske
doline, zelenkastosive i magliaste na meseevoj svetlosti.
Izgledala je, pomislio sam, privlano svea i hladna posle peska i
uarene severne Afrike. Negde iznad mene avion, koji je ispunio
svoj zadatak, uputio se nazad u bazu. Zvuk njegovih motora
postupno se gubio u daljini. Daleko ispod mene i na dosta irokom
prostranstvu mogao sam da vidim puno zapaljenih vatri. Nadao
sam se da su to prave vatre, jer su i Nemci palili nou vatre na
razliitim mestima Balkana, u nadi da e skrenuti dopremanje
materijala i sputanje padobranaca sa njihovog pravog mesta
namene. to sam se vie sputao, mogao sam uti udaljeno

vikanje koje je dolazilo iz pravca vatri. Jo uvek nisam mogao da

ugledam tle neposredno ispod mene. Mora da su nas, razmiljao
sam, spustili sa znatne visine, kad sputanje traje ovoliko dugo.
Zatim, bez nekog predznaka, trgao sam se i lupio naavi se
leei u polju vlane trave. Na vidiku nije bilo nikoga. Oslobodio
sam se kaieva, savio padobran i poao da traim partizane.
Na prvom polju, koje sam preao, jo uvek nisam naao nikoga.
Zatim, provlaei se kroz ivicu, naao sam se licem u lice s
mladiem u nemakoj uniformi i automatom. Ponadao sam se da
je nemaka uniforma zaplenjena. "Zdravo!", rekao sam bojaljivo.
"Ja sam engleski oficir!" Na ovo mladi spusti automat i zagrli me,
dovikujui nekome preko ramena: "Naao sam generala!" Ostali
partizani pritrali su da me vide. To su, uglavnom, bili veoma mladi
ljudi, sa visokim, slovenskim jagodicama i crvenim zvezdama
naivenim na kapama, s neobinom meavinom graanske odee
i zaplenjenih neprijateljevih uniformi i opreme. Jedino zajedniko
svima bila je crvena zvezda ponegde ukraena srpom i ekiem.
Zajedno smo poli ka vatrama, koje sam video kako trepere kroz
drvee. Dok smo ili, partizani su uzbueno priali.
Bilo je hladno i bio sam srean kad sam se pribliio plamenu.
Tamo sam zatekao Vivijena Strita (Vivian Street), Slima Faria
(Slim Farish) i narednika Dankana (Duncan), sve u odlinom
stanju posle iskakanja. Zajedno smo nabacali prua i slame, jer
jo nije bilo traga drugom avionu kojim je, nekoliko minuta posle
nas, poleteo ostali deo grupe iz Bizerte, a bilo je vano da
odravamo vatre koje e im sluiti kao putokaz.
Neko mi je dao jabuku. Dok sam je jeo, visok, tamnoput mlai
partizan, ije su oznake, dobro saivena uniforma, i oprema
ukazivale da je osoba od veeg znaaja, priao mi je i predstavio
se kao major Velebit, iz Titovog Vrhovnog taba. Njega su, kako
mi je rekao, poslali da me doeka i doprati u Titov tab. Poto me
je ovako pozdravio, Velebit nije gubio vreme ve je preao na
stvar. Partizani su, rekao je, sreni to sam doao. Nadaju se da
moj dolazak znai da e dobiti materijal. Da li saveznici shvataju
da se oni ve dve godine oajniki bore protiv daleko nadmonijih
snaga bez oruja i opreme, osim onoga to su uspeli da zaplene
od neprijatelja?
Dugo nisam mogao da dodem do rei. Tada sam mu rekao da su
me poslali ba zato to britanska vlada eli da zna vie o stanju u
Jugoslaviji. Politika vlade bila je jednostavna. Ona je bila za to da
se prui sva mogua pomo onima koji se bore protiv neprijatelja.
Ovo ga je, izgleda, umirilo i uskoro smo preli na uobiajeni

razgovor. Dok smo razgovarali sedei kraj vatre, poelo je uskoro

da se razdanjuje. Vie nije bilo svrhe da ekamo drugi avion.
Sada vie nee ni doi. Preostala nam je jedino nada da ih nisu
spustili na pogreno mesto i da nisu pali u ruke Nemaca.
Partizani su prikupili materijal izbaen iz naeg aviona i,
natovarivi ga na seljaka kola, odvezli su ga na sigurno mesto.
Na oblinjim breuljcima nalazile su se nemake jedinice, a i
nemaki avioni u blizini, tako da otkrivena dolina uopte nije
predstavljala pogodno mesto za boravak preko dana. Pogaene
su vatre; konji privedeni i tako smo krenuli u pratnji nekoliko
desetina partizana.
Put nas je vodio du obale brzog planinskog potoka, meu
visokim zelenim bregovima. Sunce je sijalo. S vremena na vreme
sretali smo seljake koji su nas vedro pozdravljali. Vlatko Velebit se
pokazao kao prijatan saputnik. Pre rata bio je advokat i mladi koji
je uivao u gradskom ivotu. Poreklom Srbin, poticao je iz ugledne
oficirske porodice. Otac mu je bio general. Bio je naitan i dosta je
proputovao. U prvim danima otpora, pre no to se pridruio
partizanima u planini, radio je ilegalno za njih u Zagrebu i u drugim
gradovima pod nemakom okupacijom - izuzetno opasna dunost.
Pored drugih pozitivnih osobina, umeo je brzo da misli a imao je i
dosta smisla za humor, to je sve predstavljalo dragocene odlike u
doba rata. Narednih osamnaest meseci viao sam ga vrlo esto.
Posle jednog ili dva asa jahanja stigli smo u malo, suncem
obasjano selo, visoko u bosanskim brdima. Kue od drveta bile su
zbijene oko trga obraslog drveem. Iznad kua uzdizalo se minare
damije. Ovo selo se zvalo Mrkonji Grad ili, kako ga je zvao
narednik Dankan, "Mejkonei-Grad". U njemu je bio tab
partizanskog komandanta Slavka Rodia, kod koga smo
dorukovali.
Rodi, smeo mlad ovek od nekih dvadeset pet godina, poao
nam je u susret, jaui na oficirskom paradnom konju,
zarobljenom od Nemaca. Sa njim su bili njegov naelnik taba i
politiki komesar, krupan veseo Srbin, dugih brkova. Zajedno smo
krenuli ka seljakoj kui, gde nas je ekao spreman doruak. Na
vratima nas je uzdignutom pesnicom pozdravio krupan straar,
naoruan automatom. Jedna lepa devojka, s pitoljem i nizom
runih bombi za pasom, ubojita izgleda, posipala mi je vodu iz
bokala da operem mke i obrisala ih ubrusom. Tada smo seli da
dorukujemo, suv crni hleb koji smo zalivali rakijom. Razgovarali
smo o raznoraznim stvarima: konjima, padobranstvu, politici, ali

razgovor se, kako sam utvrdio, stalno vraao na isti predmet koji
je bio svima na pameti: kada e saveznici poslati oruje
partizanima?
Dok smo sedeli, kuriri su donosili izvetaje iz okolnih podruja, u
kojima su borbe bile u toku. Oni su isporuivali izvetaje
pozdravljajui takoe uzdignutom pesnicom. Nekako mi je sve ovo
bilo udno poznato: seljaka koliba, ustar mladi komandant,
dobroudna prilika politikog komesara sa brkovima kao u mora i
znakom u vidu srpa i ekia na kapi, devojka s pitoljem i runim
bombama - opta atmosfera ivosti i iekivanja. U prvom
trenutku nisam mogao da se setim gde sam sve ovo ranije video.
Kasnije sam se setio. itav ovaj prizor, ovakav kakav je, kao da je
bio uzet iz jednog starog sovjetskog filma, o graanskom ratu, koji
sam video u Parizu pre sedam-osam godina. U Rusiji video sam
revoluciju dvadeset godina posle njenog izbijanja, kad je bila isto
tako kruta, pompezna i temeljno uspostavljena kao i svaki drugi
reim u Evropi. Sada sam imao priliku da vidim borbu u poetku i
revolucionare koji se bore za ivot i slobodu protiv ogromno
nadmonijeg neprijatelja.
Zbog neprijateljevih aviona i jedinica koje su patrolirale okolinom,
izgleda, nije bilo preporuljivo da nastavimo put za tab sve do
veeri, a sa nae strane bili smo sreni da se malo odmorimo. U
oblinjem vonjaku ispruili smo se u senci ljiva. Sunce, koje se
probijalo kroz lie, bacalo je promenljive are po travi. Poslednje
ega se seam pre no to sam zaspao bio je zvuk nemakog
aviona koji je leteo iznad nas, ne slutei nae prisustvo.
Kad sam se probudio, sunce je ve zalo i bilo je vreme da
krenemo. Partizani su nam priredili iznenaenje. Na seoskom trgu
nalazio se zaplenjen nemaki kamion, izbuen mecima, ali,
izgleda, jo upotrebljiv. Dva-tri partizana sipala su benzin i vodu u
njega, dok je jedan energino trubio. Gomila dece pela se po
vozilu.
Ogromna crvena zastava vijorila se sa haube, iako nije bilo jasno
da li treba da oznaava opasnost ili da izrazi politika uverenja
vozaa. Ovo je pravo slavlje. Oseajui se neprijatno zbog
upadljivosti, ukrcali smo se i krenuli.
Kamion nas je povezao du obale jezera, sa breuljcima ije su se
padine strmo sputale sa svih strana. Nekoliko kilometara vozili
smo se pored jezera. Zatim se dolina odjednom suzila i nali smo
se ispod tamnih obrisa tvrave u ruevinama koja se dizala visoko

iznad puta. Oko nje bilo je zbijeno nekoliko kua, a svetla drugih
videla su se na suprotnoj obali planinskog potoka. Negde u blizini
uo se um vodopada. Jo uvek u najveoj brzini, na voza
projuri preko klimavog drvenog mosta i pritisnu konice. Stigli smo
do cilja naeg puta: u Jajce.
Samo to smo ostavili stvari u kui koja nam je bila dodeljena, kad
se Velebit, koji je nestao za trenutak, vrati i ree da bi komandant
bio srean ako bih mu se ja sa mojim naelnikom taba pridruio
za veerom. Oigledno, naelnik taba bio je nuno potreban, a
kad je ve to potrebno, bolje da imam dvojicu, jednog britanskog i
jednog amerikog. Tako su i Vivijen i Slim Fari unapreeni na taj
poloaj. Narednik Dankan je postao moj lini pratilac, i tako smo
krenuli.
Velebit je iao napred. Ponovo smo preli reku i popeli se do
razvalina tvrave koju smo ranije primetili. Dok smo se probijali
kroz drvee, zaustavi nas partizanski straar izaavi iz senke, a
zatim, kad je dobio lozinku, sprovede nas kroz sruene zidove do
otvorenog prostora, gde je sedeo neki ovek ispod drveta i
prouavao kartu pri treperavoj svetlosti lampe.
GLAVA II
ORUJE I OVEK

Kada smo se pojavili, Tito nam poe u susret. Paljivo sam ga

posmatrao, jer se pred nama nalazilo, kako mi se inilo, jedno od
kljunih reenja naeg problema. "U ratu", govorio je Napoleon,
"nisu vani ljudi, ve ovek".
Tito je bio srednjeg rasta, izbrijan, preplanulog lica sa pravilnim
crtama, elinosive kose. Imao je snano oblikovana usta i ive
plave oi. Nosio je tamni poluvojniki kaput i akire, bez ikakvih
oznaka; uredno vezana takasta kravata predstavljala je jedini
kontrast u boji. Rukovali smo se i seli.
Kako e, pitao sam se, on izgledati u poreenju sa komunistima
koje sam upoznao u Rusiji? Od lanova Politbiroa do agenata
NKVD-a koji su me svuda pratili, svi su imali jedno zajedniko
obeleje: oseanje uasa pred odgovornou, oklevanje da misle
svojom glavom i slepu, bezuslovnu pokornost partijskoj liniji koja
je diktirana od viih organa, i groznu atmosferu straha i

sumnjiavosti, koja je proimala njihov ivot. Da li i Tito spada u

takvu vrstu komunista?
Straar sa nemakim automatom prebaenim preko ramena
donese bocu ljivovice i nali nam u ae. Ispismo je. Onda nasta
poivka.
Prvo je, oigledno, bilo da naemo zajedniki jezik. Ovo, kako
sam utvrdio, nije bilo teko. Tito je govorio teno nemaki i ruski, a
bio je takoe veoma spreman da mi pomogne u mojim prvim
pokuajima na srpskohrvatskom jeziku. Posle nekoliko aica
ljivovice ve smo utonuli u razgovor. Jedno sam odmah uoio Titovu spremnost da bilo koje pitanje svestrano razmotri i, ako je
potrebno, da na licu mesta donese odluku. Izgledao je sasvim
siguran u sebe; ovek koji odluuje, a ne potinjeni. Naii na
ovakvu uverenost i nezavisnost u komunista, predstavljalo je za
mene novo iskustvo.
Poeo sam time to sam mu izloio cilj moje misije. Britanska
vlada, rekao sam, dobila je izvetaje o otporu partizana i eli da im
pomogne. Ali ona jo uvek nema tanih obavetenja o obimu i
prirodi partizanskog pokreta. Zato su me poslali sa grupom vojnih
strunjaka da sastavim iscrpan izvetaj i izvestim Glavnog
komandanta o najboljem nainu da se prui pomo.
Tito je odgovorio da mu je drago da to uje. Partizani se ve dve
godine sami i bez pomoi bore protiv nadmonije sile. Od opreme
su imali samo ono to bi zaplenili od neprijatelja. Kapitulacija Italije
ogromno im je pomogla. Ali, veoma im je potrebna i pomo sa
strane. Istina je da je s vremena na vreme, proteklih nekoliko
nedelja, nasumice baen padobranom po neki tovar, ali mala
koliina koja je na ovaj nain doprla do njih, iako su i za to
zahvalni, od neznatne je praktine koristi kad se podeli na vie od
100. partizana.
Ja sam objasnio nae tekoe; nedostatak aviona; najblie baze
nalaze se u sevemoj Africi; potrebe naih sopstvenih jedinica.
Nadamo se da emo kasnije moi da prebacimo nae baze u
Italiju. To e biti od pomoi. U meuvremenu, kao prvi korak da se
pobolja naa organizacija, predloio sam da se spusti
padobranom u svaki partizanski glavni tab, u itavoj zemlji, po
jedan oficir sa radio-stanicom. Oni bi bili u vezi sa mnom i naom
bazom za snabdevanje. Tako bismo mogli urediti da se oprema
dostavlja prema glavnom planu koji bi on i ja sastavili.

Tito se odmah sloio sa ovim predlogom. To e, rekao je, pomoi

njemu, a nama pruiti priliku da se sami uverimo kako se partizani
bore u razliitim krajevima zemlje. Zatim je pitao da li smo mislili
na to da opremu aljemo i morem. Posle kapitulacije Italije pre
nedelju dana, stanje u obalskom podruju, koje je bilo pod
italijanskom okupacijom, veoma je nesigurno. Partizani ovog
trenutka stvarno dre grad i pristanite Split, iako nije bilo
verovatno da e ga dugo zadrati. Ukoliko bi se preko Jadranskog
mora iz Italije moglo dopremiti nekoliko brodskih tovara oruja i
istovariti na odreena mesta du dalmatinske obale oni bi se na
neki nain mogli transportovati u unutranjost, pre no to Nemci
konano uvrste svoj poloaj na teritoriji koju su napustili Italijani.
Na ovaj nain, za nekoliko dana dopremilo bi se u zemlju vie
materijala no to moe da ga prenese nekoliko stotina aviona.
Ovu mogunost vredelo je ispitati i rekao sam da u hitno
depeom zatraiti miljenje Glavne komande. Isto tako saglasili
smo se da nai naelnici tabova ve sutradan ponu izradu
zajednikog plana, po kome e britanski ili ameriki oficiri za vezu
pod mojom komandom, biti dodeljeni svim glavnim partizanskim
jedinicama, kao i o pitanju prioriteta kako izmeu pojedinih delova
zemlje tako i u pogledu vrste materijala.
to je no vie odmicala, na razgovor se udaljavao od najhitnijih
vojnih pitanja o kojima smo razgovarali, i Tito, koji se ve davno
oslobodio one prvobitne uzdranosti, ispriao mi je neto o svom
ivotu. Praznine u njegovom prianju popunio sam kasnije.
Sin hrvatskog seljaka, borio se u prvom svetskom ratu u redovima
carske austrougarske armije. Poslat je na ruski front, gde je ranjen
i zarobljen od ruske carske vojske. Tako se 1917. godine, u vreme
boljevike revolucije, zatekao u Rusiji. Svi ratni zarobljenici su
osloboeni i on se dobrovoljno prijavio u tek formiranu Crvenu
armiju. U njoj je sluio itavo vreme graanskog rata. Ovde je prvi
put doao u dodir sa novim idejama. U svoju zemlju vratio se kao
ubeeni komunist.
Tito, ili Josip Broz, da ga nazovemo pravim imenom, sada je
poeo da ivi ivotom profesionalnog revolucionara, vernog
sledbenika Komunistike internacionale. On to nije krio. U novoj
kraljevini Jugoslaviji, iji je sad bio graanin, Komunistika partija
je proglaena ilegalnom skoro odmah posle njenog osnivanja, a
protiv njenih lanova preduzimale su se teke represalije. Tako je
on proveo sledeih dvadeset godina ili u zatvoru, ili skrivajui se,
ili u izgnanstvu. Ponosno mi je pokazao svoju fotografiju koju su

partizani pronali u nekim policijskim arhivama i koju je uvao kao

seanje na ovaj period svog ivota.
Zatim, 1937. godine, nastalo je novo razdoblje u njegovoj karijeri.
Komunistika internacionala sprovodila je ienje u inostranim
komunistikim partijama. U Jugoslaviji su utvrdili da je partija
ozbiljno dezorganizovana i da je zapala u teko sektatvo. To je
ugroavalo kljuno mesto u jugoistonoj Evropi. Bio je potreban
pouzdan, odluan ovek koji e srediti stvari. Gorki, generalni
sekretar Komunistike partije Jugoslavije, je uklonjen, a Josip
Broz postavljen na njegovo mesto.
On je bio dobar organizator. U svojoj ilegalnoj vojsci izvrio je
novu podelu odgovornosti, dodelio nove zadatke i uspostavio
novu disciplinu. Pozivao je ljude k sebi i odreivao im zadatke. Ti rekao bi - uradi to; a ti - to. To je tako esto inio da su njegovi
prijatelji poeli da ga zovu Tito. Ime se zadralo. Preraslo je
znaenje nadimka. Postalo je poziv na akciju, stoer okupljanja.
Nemaka invazija Jugoslavije 1941. godine neizbeno je izazvala
nelagodnost u Moskvi, uprkos sovjetsko-nemakog pakta.
Mudraci iz Kremlja jo uvek su odbijali da veruju u prie o
predstojeem nemakom napadu na Sovjetski Savez, ali ipak nisu
mogli sa zadovoljstvom da posmatraju irenje Hitlerove vladavine
na slovenske zemlje Balkana, koje su istorijski predstavljale sferu
uticaja Rusije. Svuda u drugim delovima sveta, komunisti su i
dalje nazivali borbu Velike Britanije i njenih saveznika protiv
nacistike Nemake "drugim imperijalistikim ratom". U okupiranoj
Jugoslaviji, Komunistika partija, jo uvek u ilegalstvu, izgleda da
je imala drugaije instrukcije od onih koje su poslate njihovim
drugovima u drugim zemljama, uputstva koja nisu bila sasvim u
duhu sovjetsko-nemakog pakta. ak i pre juna 1941. godine, kad
je nemaka invazija na Sovjetski Savez pretvorila "drugi
imperijalistiki rat" u "herojsku borbu demokratije protiv faizma",
Tito i jugoslovenski komunisti su poeli da se pripremaju za otpor
osvajau. U leto 1941. godine, prvi partizanski odredi su se pod
Titovom komandom ve borili u Srbiji i na drugim mestima. U
poetku, oni su se sastojali od manjih grupa odlunih ljudi i ena,
odmetnutih u planine i ume, naoruanih tojagama, sekirama,
starim lovakim pukama i svim drugim to se moglo pronai.
Snabdevanje partizana ostalim orujem zavisilo je od onoga to bi
zaplenili od neprijatelja i to bi im dali seljaci.
Kad su se partizani u leto 1941. godine prvi put pojavili na bojnom
polju naili su na jo jedan pokret otpora - etnika, koji su se

okupili oko grupe oficira i vojnika kraljevske jugoslovenske vojske

pod vodstvom pukovnika Drae Mihailovia. Oni su u prvim
danima bili brojniji i bolje naoruani od partizana. Meutim, ni u
jednom trenutku njihova disciplina nije bila tako vrsta, niti
organizacija tako dobra kao u partizana.
U prvom trenutku, Jugoslavija je bila obezglavljena iznenadnou
nemakog napada. No, sada je proao prvi ok, jugoslovenskom
narodu vratio se onaj snani duh otpora, po kome su bili uveni u
itavoj svojoj istoriji. Ustanak koji je dignut u Srbiji u leto 1941.
godine, imao je, u biti, odlike nacionalnog ustanka. U ovom
ustanku partizani i etnici borili su se jedni pored drugih. On je
imao zapanjujueg uspeha. Nemci su bili iznenaeni. Osloboeni
su veliki delovi zemlje, a seljaci su se listom pridruivali pokretu
otpora. Jedinstvena komanda i jedinstven otpor okupatoru
izgledao je mogu, ak izvodljiv.
U ovakvim uslovima, u okolini Uica odran je sastanak izmeu
Tita i Mihailovia. Izgleda da je na ovom sastanku dolo do nekog
privremenog modus operandi, iako nije bilo moguno postii
potpunu saglasnost u pogledu jedinstvene komande. U daljim
akcijama, meutim, svaka strana je drugu optuivala za izdaju, a
partizani su naroito isticali da su etnici odavali njihove poloaje
Nemcima i da su se pridruili nemakom napadu protiv njih. Drugi
sastanak dvojice rukovodilaca nije doneo bolje rezultate. Zatim su
nastali uzastopni sukobi.
U meuvremenu, Nemci su imali vremena da se priberu. Prikupili
su potrebne snage, ponovo okupirali oslobodene teritorije, naterali
gerilce da se povuku uz velike gubitke i preduzeli surove odmazde
protiv civilnog stanovnitva. Dok su preiveli partizani i etnici
zaceljivali rane u umama i planinama, gradovi i sela po
ravnicama spaljivani su i unitavani, a streljano je na hiljade
talaca, mukaraca, ena i dece.
Na ove i dalje nesree, partizani i etnici su razliito reagovali. U
ovom razliitom stavu nalazi se i objanjenje mnogo ega drugog,
to je kasnije usledilo.
etnici su smatrali da rezultati njihovih akcija ne opravdavaju tetu
i patnju koje se nanose civilnom stanovnitvu. Njihov cilj je bio da
sauvaju stanovnitvo, a ne da ga unitavaju. Stoga su nadalje bili
sve vie protiv aktivnih dejstava; uskoro su neki ak postigli i
uzajamno korisne sporazume sa neprijateljem.

Partizani, s druge strane, s pravom komunistikom reenou,

odbijali su da ih ma kakve prepreke ili represalije odvrate u
postizanju zadataka koje su sebi postavili. Oni uopte nisu vodili
rauna o sopstvenim ivotima. A to se tie civila, i oni su se
nalazili u prvoj borbenoj liniji i pruala im se ista prilika da herojski
ginu. to su Nemci streljali vie graana i vie sela spaljivali, toliko
su partizani saekivali u zasedama vie neprijateljevih kolona, i
ruili vie mostova. To je bila teka odluka, naroito za ljude koji
su se borili na svojoj rodnoj teritoriji, ali su je na kraju opravdali
dogaaji i potovanje koje su Nemci mimo svoje volje morali da
pokau prema partizanima, potovanje koje ne bi mogla da
izazove ni najmanja pomirljivost.
I sada dok smo razgovarali pod zvezdanim nebom, zapitao sam
Tita da li bi, posle dve godine od prvih razgovora s Mihailoviem,
postojala neka nada da se sa etnicima postigne sporazum i da
se stvori ujedinjeni front protiv neprijatelja. On je odmah odgovorio
da bi bilo nade ako bi etnici prestali da se bore protiv partizana i
okrenuli se protiv Nemaca i ako bi se oni koji su nali zajedniki
jezik s neprijateljem, vratili na pravi put, ili bili konano odbaeni.
Meutim, on ne veruje da moe nastati takva promena stava. Pre
dve godine, kad je prvi put video Mihailovia, on je bio ak
spreman da se stavi i pod njegovu komandu, ali Mihailovi je
postavljao uslove koje Tito nije mogao da prihvati.
Seao se prizora u seljakoj kolibi kraj Uica: obe strane su bile
veoma oprezne; on sam, koga je kraljevska policija toliko godina
traila, oseao se udno to razgovara na ravnoj nozi sa
kraljevskim ministrom vojske; Mihailovi, profesionalni,
generaltabni oficir, koji nije znao kako da primi ovog
komunistikog agitatora koji je postao vojnik, a za koga je napola
bio ubeen da je Rus; obadvojica su smatrali da e onaj drugi da
ponudi neto to bi vredelo prihvatiti.
Tih dana, govorio je on, etnici su imali prednost. Sad su partizani
jai, i na njima je da postavljaju svoje uslove. Ali, u svakom
sluaju, smatrao je da su etnici postali suvie nedisciplinovani i
demoralisani zbog pasivnog dranja i da su suvie otili u
saradnju sa neprijateljem da bi zaista promenili stav. Mnogo tota
se desilo za ove dve godine, to se nije moglo lako zaboraviti.
Upitao sam ga da li su neki etnici dobrovoljno preli partizanima?
- Mnogi - odgovorio je. - Pop Vlado e vam priati o njima - i on
dade znak jednom oveku sa upadljivo riom bradom i itavom
zbirkom pitolja, redenika i runih granata, koji je izgledao dua i

srce male grupe oficira koja je sedela na drugom kraju stola. Kad
nam se pridruio, primetio sam da pored uobiajene crvene
zvezde, ovaj pokretni arsenal ima i zlatan krst na svojoj kapi. Ovo
je bio srpski pravoslavni svetenik koji je u trenutku nemake
okupacije pokupio sve za borbu sposobne parohijane i poveo ih u
umu. Prvo se pridruio Mihailoviu i postao komandant jedne
etnike jedinice. Ubrzo je, meutim, napustio etnike i priao
partizanima. Ovo je uradio, objasnio nam je, zato to kod
Mihailovia nije imao dovoljno prilike da se bori. Kod partizana, s
druge strane, mogao je da se bori koliko hoe, a istovremeno da i
dalje zadovoljava duhovne potrebe Srba u Titovim jedinicama. I
mnogi drugi etnici, rekao je, uinili su to isto i iz istih razloga.
Uskoro nam je pop Vlado pokazao da se njegove sposobnosti ne
ograniavaju samo na predikaonicu i na bojno polje ve da je vet
pripoveda i pravi gurman. On je uopte bio veoma zanimljiva
osoba.
Posle Mihailovia razgovarali smo o kralju Petru. Tito je rekao da
pitanje ponovnog dovoenja dinastije ne moe konano da se rei
sve dok se ne isteraju Nemci. Kralj se dobro pokazao u vreme
dravnog udara. Ali, oduevljenje naroda za kralja splanjavalo je
kad bi se narod setio da ovaj udobno ivi u Londonu, a on se u
planinama i umama bori za ivot. Stavie, neki kraljevi proglasi
preko radija izazvali su veliko ogorenje naroda. Na primer, pre
nekoliko meseci, kralj je dodelio Karaorevu zvezdu za "hrabrost
pokazanu prema neprijatelju" jednom od Mihailovievih
komandanata, koji je u to vreme iveo u italijanskom tabu, a
drugu Karaorevu zvezdu dodelio je jednom etnikom voi u
trenutku kad je ovaj isti ovek dobio i Gvozdeni krst od Hitlera.
Nedavno su, takode, radio-emisije iz Londona, na
srpskohrvatskom javljale da je kralj stavio van zakona Titovog
naelnika taba kao izdajicu. Ovo obavetenje stiglo je do njih
posle izuzetno teke bitke s Nemcima, a Tito je rekao da je njegov
naelnik taba, visok, ozbiljan ovek koji je sedeo na drugom kraju
stola, ovo veoma primio k srcu.
Na ovo sam odgovorio da su oni moda malo prestrogi prema
kralju, jer je on nesumnjivo pogreno obaveten o izvesnim
aspektima situacije i da sam uveren da bi on kao mlad, poletan
ovek eleo da se ukljui u borbu kad bi imao prilike za to. Kad bi
dolo do toga, da li bi mu se dozvolilo da se prikljui partizanima,
ako bi se on nekako mogao dovesti dovde?
Razmiljajui o ovome, Tita je oigledno zanimala pomisao da bi

on, komunistiki prognanik, imao jednog kralja pod svojom

komandom. To bi, rekao je, moglo doprineti prestiu pokreta u
Srbiji, mada ne i u Hrvatskoj, gde je dinastija Karaorevia
nepopularna. To bi dovelo do raznih komplikacija, ali on ne bi
sasvim odbacio ovakvu mogunost. Samo, kad bi doao, kralj bi
morao da doe kao vojnik, a ne kao vladajui suveren; jer, jo
jednom, o pitanju budue vladavine u zemlji moe se reavati
samo kad se rat zavri.
Vodili smo opti razgovor o politici. Ja sam rekao da sam
konzervativac; on, komunista. Razgovarali smo o teoriji i praksi
savremenog komunizma. Njegova teorija, u najirim linijama, bila
je da cilj opravdava sredstvo. On je ovo iznosio sa velikom
iskrenou. Zapitao sam ga da li je njegov konani cilj da stvori
komunistiku dravu u Jugoslaviji. Rekao je da jeste, ali da bi to
bio postupan proces. Trenutno se pokret, na primer, politiki
zasniva na "narodnom frontu", ne na strogo jednopartijskom
sistemu. Istovremeno, okupacija i rat brzo rue temelje starih
politikih i ekonomskih institucija, tako da e, kad se praina
slegne, ostati veoma malo i put e biti ist za nov sistem. U
izvesnom smislu, revolucija je ve otpoela.
- A da li e vaa nova Jugoslavija biti nezavisna drava ili deo
Sovjetskog Saveza? - upitao sam. On nije odmah odgovorio.
Zatim ree: - Morate imati na umu da su rtve koje dajemo u ovoj
borbi, rtve za nau nezavisnost. Stotine hiljada Jugoslovena,
mukaraca, ena i dece, izdralo je muenja i nalo smrt.
Ogromna podruja nae zemlje su razruena. Ne smete misliti da
emo tako lako odbaciti ono to smo postigli po ovakvu cenu.
Ovo e moda neto znaiti. A s druge strane, razmiljao sam,
moda i nee.
Ovo su bile zanimljive misli sa kojima u lei u postelju. Kad smo
se sputali nizbrdo i preko reke, pokuao sam da sredim svoje
utiske o oveku sa kojim sam razgovarao i zakljuio sam da nee
biti nemogue saraivati sa njim. S vojnog stanovita, bilo je
suvie rano donositi neki zakljuak o partizanima ili Titu kao voi.
Prvo moram da vidim ta sve mogu sam da uinim. Ali, Tito je,
oigledno, imao energije, odlunosti i inteligenciju. Isto tako, na
moje veliko zadovoljstvo, imao je i smisla za humor. Iako u drutvu
neobino uzdran (dosta privlana mana), bio je sasvim siguran u
sebe kad se radilo o sutinskim stvarima. Isto tako, oslanjao se na
sopstveni sud o dogaajima i bio spreman da iznese svoje

miljenje o bilo kom pitanju koje bi se postavilo.

Ukratko, najzad sam naiao na komunistu koji nije morao da sve
prosledi na "nadleno mesto", koji bi se drao partijske linije na
svakom koraku. On sam bio je merodavna linost, a to se tie
partijske linije, on ju je instinktivno znao, ili je moda ak i sam
stvarao na svom putu. Istovremeno, nije bilo nikakvog pretvaranja
da pripada liberalizmu, ili "socijalnoj demokratiji" ili bilo emu
drugom, osim komunizmu. Bar to se ovoga tie, znao sam tano
gde se nalazim.
Da li e on vremenom evoluirati - postati vie nacionalista, a
manje komunista? Da li e i dalje biti veran Moskvi? Da li e ikad
biti kadar da odbaci duhovnu privrenost koju je mukotrpno i
rigorozno izgraivao u sebi vie od dvadeset godina? To nije
izgledalo verovatno.
Ipak, on je imao onu neoekivanu nezavisnost miljenja, ono
neobino nepokoravanje ...
GLAVA III
ORIJENTACIJA

Kasno te noi stigao je preostali deo moje grupe i izgledao dosta

iscrpljeno. Osetili smo olakanje kada smo ih videli jer, kako od
njih nije bilo nikakvih vesti, sve vie smo poeli da bivamo sigurni
da su pali neprijatelju u ruke.
Njihov put se ni iz daleka nije tako glatko odvijao kao na. Poli su
iz Bizerte, kao to je bilo dogovoreno, nekoliko minuta posle nas,
ali je njihov pilot izgubio put i kad se neto pre zore naao negde,
kako izgleda, iznad Bugarske, mudro je odluio da se vrati
zajedno sa svojim putnicima. I tako su oni stigli u Bizertu na
doruak, poto su proveli uzbudljivu i dosta brinu no nad
Hitlerovom Evropom, svaki as navlaei i skidajui padobrane.
Idue noi, sanjivi i razdraljivi, ponovo su krenuli. Ovoga puta
pilot je pronaao put i uspeno se spustio s putnicima na pravo
mesto. Partizani su ih toplo doekali i kad su ispili ostatak rakije,
poli su iz Mrkonji Grada u zaplenjenom kamionu, na kome se
jo uvek veselo vijorila crvena zastava. Oni nisu oekivali takvu

rasko. Stvari su, mislili su (sasvim pogreno), pole nabolje.

Zatim, kad su preli izvesnu razdaljinu puta, pojavio se nemaki
izviaki avion koji je, svakako obaveten o onome ta se desilo
prole noi, radoznalo kruio iznad kronji drvea. Ugledavi
crvenu zastavu, poeo je da ih mitraljira sa svojstvenom
temeljnou, a izvia, s vremena na vreme, bezbrino bi izbacio
po koju runu bombu. Poto su ispraznili, bez nekog vidljivog
dejstva, automatsko oruje na svog muitelja, putnici su mudro
napustili kamion i preli u veoma vlaan jarak pored puta. Tamo
su ostali sve dok se avion, istroivi svu municiju, nije uputio u
svoju bazu.
Kad su najzad izali iz svog skrovita mokri, ali, sreom bez ijedne
ogrebotine, utvrdili su da je motor kamiona, koji mehaniki ni u
jednom trenutku nije bio potpuno ispravan, sasvim neupotrebljiv,
jer su mu hladnjak izreetala brojna mitraljeska zrna. S druge
strane, tokovi su jo uvek ostali, a voza se nikako nije mogao
odluiti da ih ostavi. Pored toga bio je do vrha napunjen razliitim
stvarima koje su izbaene iz aviona, ukljuujui i nae sledovanje
ruma. One su, osim nekoliko rupa od zrna, bile jo netaknute.
Zato su odluili da bi bilo najbolje da kamion odvuku zajedno sa
tovarom do sigurnog mesta i pooe da trae neko drugo
prevozno sredstvo.
Posle vieasovnog obilaenja okoline vratili su se u sumrak sa
parom volova koje su uzajmili od jednog oblinjeg seljaka. Kad su
upregli volove u kamion, ve je pao mrak i poela je da pada jaka
kia. Sa upaljenim farovima koji su osvetljavali zadnjice volova
krenuli su za Jajce. Pomislili su da je najzad doao kraj njihovim
mukama.
Ponovo su se prevarili. Nisu daleko odmakli, kad je iz bunja
pored puta odjeknula paljba. Uz veseo povik "etnici!", njihova
pratnja je uzvratila vatru i zapoela je arka u kojoj su farovi
razbijeni, a volovi pobegli. O preostalom delu puta, po mrklom
mraku i gustoj kii, nisu hteli da priaju. Sada, kad su stigli na cilj
puta, dupli rum ih je umirio i oni su zaspali na podu na kome su
leali.
Poto smo se svi okupili, mogli smo se prihvatiti posla. Idueg
jutra poeli smo zvanine tabne razgovore sa partizanima, u cilju
da od njih dobijemo, kao prvo, sliku o vojnoj situaciji u Jugoslaviji,
koju bismo onda mogli da proverimo prema obavestenjima kojima

smo raspolagali iz drugih izvora.

Vivijen Strit, u svojstvu mog "naelnika taba", provodio je vreme
nad kartama krupnih razmera, sa partizanskim naelnikom taba,
Arsom Jovanoviem. Piter Mur
(Peter Moore) je diskutovao o ruenju i eksplozivima sa Titovim
naelnikom ininjerije koji je, zaudo, bio beloruski emigrant.
Parkerov sagovomik bio je intendant i oni su zajedno pravili
podrobne liste trebovanja i prioritetnih potreba prema najboljim
shemama iz tabnih kola. Gordon Olston (Gordon Alston), ije je
tajanstveno ponaanje bilo upadljivije no ikad ranije, svakodnevno
je odlazio u jednu usamljenu kuu. Tamo je sa efom partizanske
obavetajne slube kroz tajanstveno askanje - na osnovu
izvetaja agenata i zaplenjenih nemakih platnih knjiica i oznaka,
sklapao izvetaje o neprijateljevom rasporedu, koje smo onda
revnosno radio-vezom dostavljali u Kairo i London da bi bili
uporeeni sa izvetajima prikupljenim iz drugih izvora.
Svakog drugog ili treeg dana kad smo imali vremena da
proeljamo i obradimo prikupljeni materijal popeo bih se do
tvrave da sa Titom razmatram optu situaciju i tada bismo
razgovarali o poslednjim dogaajima, o razliitim mogunostima
kojima moe da se poslui neprijatelj a i partizani, kao i o svim
preostalim neraienim pitanjima.
Ovi preliminarni razgovori pokazali su nam jedno - da partizanski
pokret u Jugoslaviji ima efikasnu vrhovnu organizaciju sa kojom je
bilo moguno planirati i izmenjivati obavetenja i koja je, manjevie, blisko povezana preko kurira, a u nekim sluajevima i radiovezom, s partizanskim jedinicama u itavoj zemlji.
Obavetenja koja su nam partizani dali o njihovoj snazi u itavoj
zemlji, o broju nemakih divizija koje oni angauju i, pre svega, o
koliini materijala koji im je potreban, bili smo skloni da primamo
sa rezervom, u svakom sluaju sve dotle dok ne budemo u
mogunosti da to sami proverimo.
U meduvremenu nije bilo sumnje na koji e se nain odvijati moja
misija i koji e joj biti zadaci. Kao to smo i zamislili, moj tab
mora da ostane u blizini partizanskog Vrhovnog taba, a oficiri sa
odgovarajuom obukom, koji e biti sa nama u radio-vezi, moraju
se prikljuiti svim glavnim partizanskim jedinicama. Na osnovu
obavetenja koja bi se na ovaj nain pribavila, moguno je stvoriti
dosta tanu predstavu kako o obimu, tako i o efikasnosti

partizanskog otpora i materijalnoj pomoi koju im opravdano treba

pruiti. Kad se na taj nain uspostavi dobra veza, onda emo moi
da usaglasimo i operacije partizanskih snaga sa saveznikim na
celokupnom sredozemnom ratitu.
Prvi korak bio je da se neposredno poveemo sa tri ili etiri
britanska oficira koji su padobranom sputeni u partizane
poetkom leta i nalazili su se s partizanskim jedinicama u
razliitim podrujima Jugoslavije. Njihova gledita koja iz bilo kog
razloga izgleda nisu doprla do spoljnog sveta, oigledno, bila bi od
velikog znaaja za nau procenu situacije.
U naem podruju nalazio se Bil Dikin (Bill Deakin). On je bio
odsutan u vreme naeg dolaska, a sad se vraao. Nastavnik
istorije na Oksfordskom univerzitetu, on se nalazio u Titovom
tabu za vreme tekih borbi u protekla dva-tri meseca i smatrao
sam da nam on moe dati bolju sliku od bilo koga drugog o
znaaju partizana.
Do ostalih je bilo mnogo tee doi, jer su ih od nas odvajali
neprohodno podruje i mnogi neprijateljevi garnizoni. U Hrvatskoj
se nalazio profesionalni vojnik Antoni Hanter (Anthony Hunter),
kotski strelac koji je komandovao patrolom Daljinske pustinjske
izviake grupe. Dalje, na severu, u Sloveniji, nalazio se major
Dons (Jones), ivahna pojava, ija se hrabrost mogla uporediti
samo sa snagom njegovog oduevljenja. Kao nii oficir sa
Kanaanima u prvom svetskom ratu stekao je Orden za primernu
slubu i tada postao komandir ete. A sada, iako mu je dosta
preko pedeset godina, uspeo je nekako da uredi da ga spuste
padobranom u Jugoslaviju, gde su njegova izdrljivost i njegovo
ivo, iako ponekad nesvakodnevno ponaanje zbunjivali sve one
koji su ga poznavali.
U meuvremenu, Piter Mur je obavio tehnike razgovore sa
partizanskim strunjacima za diverzije i sada je eleo da vidi
njihov rad na delu. Njegovo putovanje na sever, prema
partizanima, koje se moglo ostvariti za est nedelja, bilo bi
viestruko korisno. Prvo, mogao bi posetiti Hantera, a zatim
Donsa i da upozna njihova miljenja, a zatim da uredi da mi
neposredno podnose izvetaje, bilo radio-vezom ili preko kurira.
Isto tako, na putu od 400-500 km peice kroz Jugoslaviju,
okupiranu od Nemaca, on e svakako moi da prikupi dragocena
obavetenja. Najzad, dobio je zadatak da razgovara sa
partizanskim komandantima u Sloveniji o mogunosti intenzivnih
operacija du eleznike linije Ljubljana - Trst, komunikacije od

prvorazrednog strategijskog znaaja, koju je neprijatelj koristio za

prevoenje materijala i pojaanja na italijanski front a koja je
pruala mnoge privlane mete - mostove i vijadukte.
Partizani su obezbedili vodia i kasno, jedne veeri, Piter je poao
na put sa opremom svedenom samo na ono to je mogao poneti
na leima. Za itanje na putu poneo je jednu zamanu tehniku
knjigu. Svi smo poli da ga ispratimo. Neko mu je doviknuo da
pazi gde postavlja eksploziv. On je preko ramena odgovorio da e
svakako o tome voditi rauna. Neemo ga videti nekoliko meseci.
Uskoro posle Murovog odlaska stigao je Dikin. Oekivali smo
upadljivu akademsku priliku i bilo nam je lake kad smo utvrdili da
izgleda kao veoma mlad i dosta neuredan student i da je uspeo u
sebi da sjedini izvrsnu inteligenciju sa darom za uspostavljanje
veza. Poto je neto pojeo i oslobodio se vaiju, koje su
predstavljale gotovo sastavni deo partizanskog ratovanja, poeli
smo da ga ispitujemo o njegovim iskustvima. Bila su izuzetna.
Stigao je pravo od kancelarijskog stola iz Kaira i naleteo na
nemaku petu ofanzivu u punom jeku i na partizane u pokretu. On
se kretao zajedno sa njima brzo, peice, sa malo hrane i u dugim
marevima. Od tada je stalno bio u pokretu. U Crnoj Gori je
glavnina partizanskih snaga opkoljena, prinuena na defanzivu i
gotovo istrebljena od daleko nadmonijeg neprijatelja, koji se
sastojao od sedam nemakih i etiri italijanske divizije,
potpomognutih oklopnim snagama, artiljerijom i avijacijom. On i
Tito bili su ranjeni istom bombom. Jedino je izvrsna pokretljivost i
poznavanje terena omoguila partizanima da izbegnu potpuno
unitenje.
Dikin je svojim dranjem stekao potovanje i divljenje partizana i
izgradio vrste temelje za nae dalje odnose sa njima.
<>Upitali smo Dikina ta misli o borbenim vrednostima partizana?
On ih je hvalio na sav glas. Govorio je o njihovoj gotovo
neogranienoj izdrljivosti i to se tie njihove efikasnosti u
vojnom pogledu, neprestani napori neprijatelja da ih istrebi,
predstavljali su najbolji dokaz.
Zatim smo razgovarali o etnicima i o njihovoj, navodno, saradnji s
neprijateljem i utvrdili, na osnovu njegovog iskustva u Crnoj Gori i
Bosni, da nije sumnjao u ovo. Tamo su se etnici borili rame uz
rame s Nemcima i Italijanima protiv partizana, a zaplenjena
dokumenta dokazuju o vezama koje su postojale izmeu njihovih

komandi. I dalje istoriar u biti, Dikin je ovo pitanje razradio

nadugako i zato sam ga zaduio da proelja jo neobraen
bogat dokazni materijal kojim smo raspolagala i da o ovome saini
opsean izvetaj.
im se Mur uputio na sever, poslao sam Slima Faria sa Najtom
(Knight), naim drugim ininjercem, u Glamo, selo koje se nalazi
u planinskoj dolini nekih ezdesetak kilometara jugozapadno od
Jajca. Nae povezivanje sa spoljnim svetom bilo je od izuzetnog
znaaja, a u Glamou, usred okolnih brda, pronali smo ravan
pojas zemljita, gde su se mogli sputati avioni, ako poseemo
nekoliko drveta i poravnamo nekoliko humica.
Tako se Fari, strunjak za izgradnju aerodroma, ponovo naao u
svojoj mirnodopskoj slubi i to bre no to je oekivao, a u radu su
mu pomagali mukarci, ene i deca iz Glamoa, koji su, po
njegovim uputstvima, uz pomo pijuka i lopata, ravnali pistu za
"dakote", za koje smo verovali da e sleteti kad aerodrom bude
gotov. Kada zavrimo poletno-sletnu stazu, optimistiki smo
raunali, moi emo da uspostavimo redovnu kurirsku vezu sa
Kairom i najvei deo naih tekoa bie premoen. U
meuvremenu slali smo radio-vezom bezbroj podataka i
pojedinosti tabu Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva, u nadi da
emo uspeti da otklonimo sumnju i nepoverenje koje su oni, u tim
ranim danima, jo uvek pokazivali prema amaterskim,
improvizovanim poletno-sletnim stazama. Kad nisu radili, Fari i
njegova grupa paljivo su vraali iupane bunove na njihovo
ranije mesto kako bi prikrili tragove i spreili da izazovu
radoznalost neprijateljevih aviona koji su tuda preletali.
Uestalost kojom su poseivali ovo podruje, ponekad
bombardujui i mitraljirajui, a ponekad samo izviajui, nije
ostavljala sumnje u zainteresovanost koju su pokazivali prema
nama i naem radu. Medutim, u cilju propagande, Nemci su i dalje
odricali moje prisustvo i tvrdili su da partizani nemaju nikakvu vezu
sa saveznicima. Priu o naem dolasku, koja se irila kao divlji
poar kroz Bosnu, lukavo su razbili objavljujui u mesnim
kvislinkim novinama da je itava stvar prevara. Rekli su da su
komunisti uzeli jednog Muslimana, prodavca kobasica, i obukli ga
u uniformu britanskog brigadnog generala. Tek nekoliko meseci
kasnije, neprijateljska propaganda je odluila da prizna neprijatnu
injenicu da se nalazimo meu partizanima. Ali i to su izveli na
fantastian nain. Ponekad uvee, pre no to zaspemo, ukljuivali
smo radio i sluali Beograd. Ve mesecima cvet Afrikog korpusa
je venuo iza bodljikavih ica u saveznikim zarobljenikim

logorima. Ali jo uvek, tano u deset asova, Lili Marlen je pevala

njihovu specijalnu pesmu, sa istim onim sladunjavim boleivim
prizvukom koji smo tako dobro upoznali u pustinji:
Unter der Laterne,
Vor dem grossen Tor ...
Beograd je jo uvek bio daleko. Sad, kad smo se i sami nalazili u
Jugoslaviji, on je dobio novi znaaj za nas. Postao je na konani
cilj koji su Lili Marlen i njena nostalgina melodija nekako
simbolizovali. - Kad stignemo u Beograd - govorili smo. A onda
smo sa oseanjem krivice gasili radio, jer su se partizani, znali
smo to, zgraali nad neobinim zadovoljstvom koje smo oseali
sluajui pesmu ove Nemice, koja se bakarila u njihovoj
prestonici.
Postalo je hladnije: otro, suvo jesenje vreme. Lie je opadalo, a
hladan vetar brisao je dolinom, mrekajui povrinu jezera. Zima
nije bila daleko; muno iskuenje za gerilce. Partizanima je ovo
bila ve trea zima u umi. Hrane je bilo sve manje, a nedostajala
je i odgovarajua obua i odea.
Nemci su ponovo preli u napad. Pao je Split, a sa pojaanim
neprijateljevim snagama u Banja Luci i Travniku, tu odmah kraj
druma, na poloaj nije bio posve siguran. Nemake patrole su se
svakim danom sve vie pribliavale. Izmeu nas i mora Nemci su
se ponovo probijali ka podrujima koja su Italijani napustili.
Rat uklanja prepreke koje nas dele u doba mira. ivei s
partizanima, mi smo ih dobro upoznali, poev od Tita i drugih
rukovodilaca, pa do desetak obinih vojnika koji su nam bili
dodeljeni kao pratnja, pomagali nam u naim svakodnevnim
potrebama.
Jedno je svima bilo zajedniko: bili su veoma ponosni na svoj
pokret i na ono to su postigli. Za njih spoljni svet nije imao nekog
neposrednog znaaja ili interesa. Bili su im samo vani: njihov
narodnooslobodilaki rat, njihova borba protiv osvajaa, njihove
pobede, njihove rtve. Najvie su se ponosili time to nisu nikome
nita dugovali, to su do sada sve postigli bez ikakve pomoi sa
strane. U njihovim oima, mi smo bili zasluni samim tim to smo
se nalazili meu njima. Bili smo ivi dokaz interesovanja koje je
spoljni svet najzad poeo da pokazuje prema njima. Mi smo bili sa
njima "u umi". To je ve samo po sebi predstavljalo odreenu

vezu.
Ovom ponosu pridruivao se duh samoportvovanja, koji je bilo
teko ne potovati. ivot svakoga od njih odvijao se strogo
samodisciplinovano, sa potpunim odricanjem; bez pia, pljake,
ljubavi. Kao da je svako od njih bio vezan zakletvom, koja je
delimino bila ideoloke, a delimino i vojne prirode, jer u
uslovima u kojima su se borili svako poputanje u disciplini
predstavljalo bi propust; isto tako nije se moglo dozvoliti da se
uzimaju u obzir line elje i oseanja.
Ali, i pored svega toga, partizani nisu bili sumorni ljudi. Oni ne bi
bili Jugosloveni da su bili takvi. Njihov uroeni nemir, njihova
prirodna samostalnost, njihovo duboko ukorenjeno oseanje za
dramatinost ispoljavali su se na niz neoekivanih naina.
Tito je odskakao od svih. Kad je trebalo donositi odluke, on ih je
donosio; bilo koje, politike ili vojne, donosio ih je mirno i pribrano,
poto bi prethodno sasluao dokaze i za i protiv. Ja sam saraivao
iskljuivo sa njim. Bio sam siguran da od njega mogu dobiti brz i
neuvijen odgovor, bilo u jednom ili drugom smislu, o svakom
pitanju, ma kako ono bilo vano ili beznaajno. esto se nismo
slagali, ali Tito je uvek bio spreman da diskutuje o svakom pitanju i
o njegovom znaaju, i dozvoljavao je sebi da prihvati suprotno
miljenje, ako bi ono bilo dovoljno uverljivo. esto, kad bi se dolo
u orsokak zbog tvrdoglavosti njegovih potinjenih, ako bi se
obratili njemu, on bi posredovao i izmenio njihovu odluku.
Ono to sam uskoro uoio kod njega, bilo je da je na njega znatno
uticala sugestija izneta u psiholoki prikladnom trenutku, da ovako
ili onako ponaanje prilii ili ne prilii asnoj i civilizovanoj naciji.
Potajno koristei ovo kao argumenat, bio sam kadar da ga vie
puta odvratim od postupaka koji bi razorno delovali na nae
odnose. Istovremeno, on je reagovao podjednako otro na sve
ono to bi se, u najirem moguem smislu, moglo smatrati kao
omalovaavanje nacionalnog dostojanstva Jugoslavije. Ovaj
nacionalni ponos, palo mi je u oi, bila je neoekivana odluka
oveka za kojeg se inilo da e kao komunist biti na prvom mestu
veran jednoj stranoj sili, Sovjetskom Savezu.
Kod Tita su postojale mnoge neoekivane osobenosti:
iznenaujua irina pogleda; stalno prisutni smisao za humor;
neprikriveno uivanje u sitnim ivotnim zadovoljstvima; uzdranost
ali i prirodna prisnost u odnosima sa ljudima; temperament koji bi
se ponekad rasplamsao u nagao bes; brinost i velikodunost koje

je u svemu stalno pokazivao; iznenaujua spremnost da sagleda

neki problem sa svih strana. Sve su to bile veoma ljudske
osobine, koje nikako nisu bile u skladu sa uobiajenom
predstavom o nekoj komunistikoj marioneti, a koje su
omoguavale da lini odnosi meu nama budu bolji nego to sam
se uopte usudivao da oekujem. A ipak, ni za trenutak nisam
zaboravio da imam posla sa ovekom iji su ciljevi bili, vrlo
verovatno, sasvim suprotni od mojih.
Od ljudi koji su okruivali Tita, u tim prvim danima najvie smo
viali njegovog naelnika taba Crnogorca Arsu Jovanovia, koji
je bio aktivni oficir jugoslovenske vojske i koji je zavrio
beogradsku generaltabnu akademiju, kod generala Mihailovia.
Krut, neelastian, tvrdoglav, odbojan, strogo se drao tekueg
posla, bez matovitosti, ali veoma sposoban i svoje dokaze
podupirao je injenicama i ciframa, esto gledajui u zaplenjenu
nemaku kartu. Za vreme Titovih izliva ljutnje ili zadovoljstava
ostajao bi nem. Zatim, kad bi se Tito stiao, nastavio bi da iznosi
svoju tanu i savesnu procenu situacije.
Ali Arso nije spadao u krug Titovih najprisnijih saradnika. Oni su
bili, kako smo uskoro utvrdili, ljudi istog ivotnog iskustva:
profesionalni revolucionari koji su sa Titom delili njegova
izgnanstva i boravke u tamnici, koji su mu pomagali da organizuje
radnike elije i trajkove, koji su sa njim prolazili kroz ibu
policijskog gonjenja. Postupno smo ih upoznali.
Moda je najvaniji od njih bio Edvard Kardelj, nizak, zdepast,
bled Slovenac cme kose, tridesetih godina, sa naoarima elinog
rama i urednim malim brkovima, koji je liio na provincijskog
uitelja, to je, kako se ispostavilo, i bio. On je, kako sam utvrdio,
bio teoretiar Partije, strunjak za marksistiku dijalektiku.
Postojala su mnoga pitanja iz teorije i prakse komunizma, na koja
sam oduvek eleo da dobijem odgovor. Sad sam imao priliku za
to. Kardelj je znao na sve da odgovori. On je bio veoma zanimljiva
linost za razgovor. Nikada ga niste mogli zbuniti ili razljutiti. Bio je
savreno iskren, savreno logian, savreno miran i pribran.
Objanjavao je da e jednoga dana nestati njihove tekoe;
nestae njihovi neprijatelji; narod e se obrazovati a komunistika
era uinie svet srenijim i boljim. Onda e prestati potreba za bilo
kakvim otrim merama. On moda nee doiveti ovaj period. Ali je
bio sasvim spreman, kao i svi ostali, ne samo da sam umre za to
ve da rtvuje svakoga i sve koji su mu bliski i dragi za ideju koju
je odabrao, da ukloni svakoga ko mu stoji na putu. Ovakve rtve

ine se za dobro oveanstva. Ima li uzvienijeg cilja? I on bi me,

govorei, pouzdano i prijatno gledao kroza svoje naoari.
Zatim, tu je bio Marko, Srbin ije je pravo ime bilo Aleksandar
Rankovi. "Marko" je, izgleda, bio njegov konspirativni nadimak. I
zaista, sve je oko njega bilo konspirativno. On je umeo nekako da
ostane u pozadini, a tek sam posle izvesnog vremena shvatio
koliko vanu ulogu ima u pokretu. Uglavnom, kao organizator. On
je bio taj koji je, pod Titovim nadzorom, rukovodio partijskim
aparatom; oslobaao se nepouzdanih, postavljao ispravne ljude
na prava mesta; ubacivao ilegalne radnike u velike gradove;
infiltrirao se u kvislinke jedinice, u Gestapo. Isto kao i Kardelj,
tridesetih godina, on je ve bio u tamnici pre rata; sa Titom bio je
od poetka i aktivno uestvovao u prvim danima ustanka u Srbiji,
u leto 1941. godine. Sin seljaka, imao je tvrdoglav, dosta lukav
izraz lica koji seljaci esto imaju. On nije bio, kako se inilo, ovek
koji e se dati nadmudriti u nekom cenkanju. A ipak, nekako, bio je
dosta privlaan. "Konspiracija", govorio bi mi veselo, sa prstom
pored nosa, "konspiracija".
Zatim, tu je bio i ilas, Crnogorac, mlad, netrpeljiv i zgodan,
razbaruene kose; i Moa Pijade, stariji intelektualac iz Beograda,
koji je, kao gotovo jedini Jevrejin meu partizanima, postao
omiljena meta nacistike propagande; obadvojica su imala visok
poloaj u partijskoj hijerarhiji. Tu su takoe bile Zdenka i Olga,
koje su se smenjivale radei kod Tita, brinui se o njegovim
mapama, spiskovima i itavim svenjevima poruka. Zdenka,
udno, bledo, fanatino malo stvorenje. Olga, visoka, dobro
graena, u crnim jahaim akirama i izmama, s pitoljem o
pasu, govorila je savreno engleski, jer je pre rata bila u jednoj
uglednoj koli u Londonu, gde ju je otac, ministar kraljevske
jugoslovenske vlade, poslao u nadi da e je tako sauvati od
nevolja. Ova nada bila je osuena na razoarenje, jer je, im se
vratila u zemlju, uprkos poreklu i vaspitanju, postala lan
Komunistike partije i zavetovala se da e zbaciti vladu iji je lan
bio njen otac, i zbog uea u komunistikim nemirima bila je
baena u zatvor od policije iste vlade. Sada, ve dve godine
skrivala se u umi i hodala po planinama, bombardovana i
mitraljirana, kao otpadnik, pobunjenik, revolucionar, partizan. Ali,
kad bi progovorila engleski, izgledalo mi je kao da razgovaram s
nekom naom devojkom od pre rata; iste rei i izrazi, isti nain
izraavanja, isti mladalaki ukus i oduevljenje - sve je to bilo tako
prijatno osveenje u sumornoj sredini. Nekako ovek nije mogao
da shvati da je udata, da ima mua Bosanca - Muslimana i dete
koje je ostavila kad se pridruila partizanima. Sada se beba -

devojica - nalazila u Mostaru, gradu blizu mora gde se nalazio

nemaki garnizon, preputena na milost i nemilost Gestapou i
estim bombardovanjima Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva.
Pitala se da li e je ikada videti? Jednom joj je jedan ilegalac iz
Mostara doneo fotografiju - malenu, zamagljenu sliicu, na kojoj
je, kako je rekao Vlatko Velebit, dete izgledalo kao punoglavac.
Ali, Olga je bila oarana. Njeno dete bilo je ivo, bar pre nedelju
dana.
Najzad, da upotpunimo Titovu okolinu. U njoj su se nalazili i Boko
i Prlja, njegovi pratioci - upadljivi snani mladii koji ga nikad nisu
naputali - i njegov pas Tigar, ogroman vujak, koga su
svojevremeno zarobili od Nemaca i koji je sad bio njegov stalni
pratilac.
Kod ove neobine grupe, prema kojoj se Tito odnosio sa nekom
veselom blaganaklonou, uoio sam: prvo, njenu potpunu
odanost Starom, kako su ga zvali, i drugo, da su svi oni, mladi i
stari, mukarci i ene, intelektualci i zanatlije, Srbi i Hrvati bili sa
njim u umi od prvih dana otpora i delili sa njim sve tekoe i
opasnosti, neuspehe i uspehe. Ovo zajedniko iskustvo slomilo je
sve klasne razlike, razlike u narodnosti ili temperamentu i iskovalo
meu njima trajne veze odanosti i prisnosti.
Partizani koji su pripadali naoj pratnji takode su bili stari borci, po
borbenom iskustvu, iako su neki bili sasvim mladi. Oni nisu ba
naoito izgledali u iznoenim nemakim i italijanskim vojnikim
bluzama i zakrpljenim pantalonama, uvuenim u pocepane izme,
ali su bili hitri i odluni i dobro su rukovali orujem, koje je bilo
sjajno i ouvano naspram otrcane odee, kao u ljudi koji su nosili
oruje itavog svog ivota.
Njihov rukovodilac imao je poloaj ekonoma ili intendantskog
vodnika, jer su u njegove dunosti spadali: uzimanje naeg
sledovanja crnog hleba i jela od kuvara, nadgledanje nae komore
koja se sastojala od dva ili tri umorna bosanska konjia, uz druge
poslove vie administrativne no borbene. Mi smo ga zvali
ekonomist. Isprva nam se nije mnogo dopadao. Izgledao je, mislili
smo, suvie pametan, tamne koe i lukavih crta lica. Ali,
vremenom, kad smo imali priliku da procenimo njegove kvalitete,
zavoleli smo ga na odreen nain i utvrdili da je spreman da
pomogne, prijateljski nastrojen, matovit i pouzdan u nedaama.
Kasnije mi je poverio svoju najveu elju: hoe da postane "pravi
vojnik". Nadao se da e moi da se osposobi putem neke
posebne obuke, posle ega bi, ako bude imao sree, mogao da

postane oficir. Ali, za sada on je ostao komandir nae pratnje i sve

i sva.
Na osnovu naih zapaanja i izvetaja koje sam sada primio od
mojih oficira iz razliitih delova zemlje, postupno smo poeli da
stiemo predstavu o obimu i prirodi partizanskog pokreta u
Jugoslaviji. Ovde je, kako je izgledalo, bilo neto daleko
znaajnije, kako vojniki, tako i politiki, nego to je to iko izvan
Jugoslavije mogao naslutiti.
U prvo vreme, malene gerilske grupe pod rukovodstvom
komunista, kad im se pruila prilika, koristile su oruje koje su
imale i napadale neprijateljeve predstrae, saekivale u zasedama
konvoje na usamljenim putevima, ubijale neprijateljeve vojnike i
uzimale njihovo oruje i opremu. Zatim, bolje naoruani i
opremljeni na raun neopreznog neprijatelja, bili su kadri da
sprovedu i ambicioznije akcije: dolazili su do sve veih koliina
oruja i opreme. Sa svakim uspehom poveavao se i njihov broj.
Kad se saznalo o njihovim pobedama, pridruili su im se
Jugosloveni iz itave zemlje, muskarci i ene svih uzrasta i svih
stalea. Iako su im gledita i ubeenja bila razliita, ujedinjavalo ih
je uverenje da partizanski pokret pod Titovim rukovodstvom prua
najbolje mogunosti za zadavanje udaraca i oslobaanje zemlje.
Svi su bili ispunjeni neutoljivim oduevljenjem za ogorenu borbu
koju su vodili i za novu i bolju Jugoslaviju, koja im je predstavljala
krajnji cilj i nagradu. Tako je pokret dobijao u snazi.
Strategijski, stanje je bilo pogodno za neregularno ratovanje. Sve
je u Jugoslaviji govorilo u prilog gerilskog rata: neprijateljeve
razvuene komunikacije, izolovani garnizoni i objekti. I zemljite je
bilo pogodno za ovu svrhu. U brdima i umama partizani su imali
osnovicu za svoje akcije i ona im je mogla sluiti po volji kao baza,
polazna taka, prostor za manevrisanje, mesto u kome e se
skrivati. To je bio neophodan element za njihov nain ratovanja,
kao to je more neophodno za pomorsko ratovanje. Pojavljujui se
odatle neoekivano, oni su bili kadri da postiu iznenaenje, koje
je bitan element u neregularnom ratovanju. Nestajui u umi, im
obave svoj zadatak, mogli su da uskrate neprijatelju svaku sigurnu
metu prema kojoj moe da usmeri svoj protivudar. Oni su, takoe,
uivali i podrku civilnog stanovnitva, koje je bilo duboko
zadojeno tradicjom pruanja otpora stranim osvajaima bili oni
Tevtonci ili Latini, Maari ili Turci. Ali moda se osnovni razlog
uspeha partizana mogao nai i u osobinama njihovih voa. Oni su
bili komunisti. U gerilskom ratu, ideje su znaajnije od materijalnih
mogunosti. Mali broj ideja moe se izjednaiti sa komunizmom

po jaini, ustrajnosti, lukavosti, u snazi nad pojedincima.

Komunistike voe dali su partizanima jedinstven cilj, surovu
reenost, neumoljivu disciplinu bez koje ne bi mogli opstati, a jo
manje postii svoj cilj. Oni su sami imali i udahnjivali onima oko
sebe duh apsolutne odanosti, koji ih je vodio dotle da uopte ne
ale sebe ni svoje ivote kao ni ivote drugih; oni nisu ni davali ni
oekivali milost. Oni su udahnuli pokretu i proroanski smer:
partijsku liniju. Oni su uveli ve ustanovljen sistem obavetavanja
- dobro oprobanu, rairenu i od ranije utvrenu ilegalnu mreu.
Onome to je poelo kao rat, oni su dali karakter revolucije.
Najzad - a ovo je moda njihovo najznaajnije dostignue - oni su
uspeli da ubede svoje sledbenike da zaborave na stare
istrebljivake svae i mrnje, i, ukljuujui zajedno Srbe, Hrvate,
Slovence, Crnogorce i ostale u borbu protiv zajednikog
neprijatelja, stvorili su u svojim redovima novo oseanje
nacionalnog jedinstva.
Godine 1943. partizani su imali, ukoliko je to bilo mogue utvrditi,
oko 150. ljudi, a moda i vie. Ova sila, koja se sastojala od
jedinica razliite jaine, bila je rasporeena po itavoj Jugoslaviji,
sa uporitima, uglavnom, u planinama i umama. Svaka
partizanska jedinica imala je svoj tab koji je, posredno ili
neposredno, bio odgovoran Titovom Vrhovnom tabu, koji je na
ovaj nain vrio efikasnu operativnu kontrolu nad itavim oruanim
snagama. Veze su se odravale radiom i pri tom su se, uglavnom,
koristile zaplenjene nemake radio-stanice, ili preko kurira koji su
prevaljivali opasan put iz jednog dela zemlje u drugi, kroz
neprijateljeve linije.
Rat koji su partizani vodili bio je neobian. Nije bilo ustaljenog
fronta. Kako su se, uglavnom, borili peadijskim naoruanjem, sa
ogranienim zalihama municije, protiv dobro obuenog, dobro
naoruanog, dobro opremljenog, dobro snabdevenog i
motorizovanog neprijatelja, podranog oklopnim jedinicama,
artiljerijom i avijacijom, morali su da izbegavaju frontalnu borbu u
kojoj bi neizbeno gore proli. Da bi uspeli, bilo je nuno da
ouvaju inicijativu, da ne dozvole da ona pree u ruke protivnika.
Cilj je bio da se napadne neprijatelj tamo gde je predstavljao
najizdaniju metu, gde je bio najslabiji i, iznad svega, gde je to
najmanje oekivao. Podjednako je bilo vano da se, kad postignu
cilj, ne zadravaju, ve da odmah nestanu u okrilje brda i uma,
gde ih potera ne moe dosei. Ovo je iziskivalo visok stepen
pokretljivosti. Njihovi ljudski i materijalni izvori bili su neizvesni.
Svaku akciju u kojoj neprijateljevi gubici nisu premaivali njihove u
srazmeri od najmanje pet prema jedan, partizani su smatrali

porazom.
Da bi gerilci opstali u uslovima u kojima su se borili partizani, oni
moraju po svaku cenu da uskrate neprijatelju metu za protivakciju.
Kako se njihov broj i obim borbenih aktivnosti poveavao, ovo je
postajalo sve tee. Morali su da se odupru iskuenjima da preu u
gonjenje neprijatelja i uvrste svoje uspehe. Svi uspesi morali su
se smatrati privremenim. Sela i male gradove koje su osvojili
iznenadnim napadima, morali su ponovo da napuste kad bi
neprijateljeve jedinice prele u jai protivnapad. Bila bi fatalna
greka da partizani dozvole sebi da budu prinueni na ulogu
opsednutog garnizona, to su pojedini komandanti nauili kroz
gorka iskustva. I tako su gradovi i sela prelazili iz ruke u ruku
zajedno sa stanovnicima, a svaki put je sve vie stanovnika u
ovom procesu stradalo i bilo izgubljeno.
Podrku koju je davalo partizanima, stanovnitvo je surovo
plaalo. Pored gladi i nestaice koja je harala opustoenom
zemljom, Nemci, Italijani, Bugari i razliiti mesni kvislinzi
preduzimali su divlje represalije nad narodom kao osvetu za tetu
koju su poinili partizani. Ali ni partizani ni civilno stanovnitvo nisu
dozvoljavali da ih ma ta sprei da se odupiru neprijatelju. I, u
stvari, neprijatelj je svojom surovou podrivao sopstveni cilj, jer je
izazivao takvu mrnju i ogorenost da su time snaga i jaina
nacionalnog otpora bile samo udvostruene.
Jo mnogo pre saveznika, Nemci i Italijani su shvatili da partizani
predstavljaju vojni inilac od prvorazrednog znaaja, pred kojim je
savremena armija u mnogo emu bespomona. U toku tri godine,
oni su protiv njih poveli ne manje od sedam ofanziva irokih
razmera, od kojih je svaka angaovala vie od po deset divizija sa
svim podravajuim rodovima vojske. Jednom ili dvaput vee
snage partizana nalazile su se blizu opkoljavanja i istrebljenja.
Neprijateljeva avijacija, protiv koje nisu imali nikakve zatite, igrala
je ovde znaajnu ulogu otkrivajui njihove poloaje i vezujui ih
dok bi pristigle jedinice kopnene vojske da se obraunaju sa
njima. Ali, svaki put su uspevali da se izvuku, nestanu i da se opet
pojave na drugome mestu, napadajui neprijatelja tamo gde je
najmanje oekivao. Za vreme svake od ovih ofanziva, obimna
pomeranja trupa izlgala su neprijatelja, vie no ikad ranije,
napadima i zasedama partizana. Zbog toga su sve ove ofanzive
propale a partizani, iako iznureni, gladni i loe opremljeni, nastavili
su neometano sa svojim otporom. U meuvremenu su Nemci, s
neprijateljem koji im je izmicao iz ruku, s nepouzdanim
saveznicima i bez dovoljno sopstvenih trupa kojima bi efikasno

drali pod okupacijom celu zemlju, mogli samo da smeste svoje

garnizone u vee gradove i da pokuaju sauvati linije
komunikacija meu njima. I, samo da bi ovo sproveli, morali su
upotrebiti dvanaestak ili vie dragocenih divizija, koje su mogle
veoma koristiti na drugim frontovima.
U podrujima koja bi privremeno oslobodili, partizani su
uspostavljali privremenu upravu. Ona se zasnivala na
antifaistikom Narodnom frontu, koaliciji pod komunistikim
rukovodstvom. Politika i upravna jedinica je bio odbor, koji je u
grubom odgovarao ruskom sovjetu. Vezu izmeu partizanskih
civilnih i vojnih vlasti odravali su politiki komesari, koji su isto
tako bili zadueni za ideoloko obrazovanje jedinica. Da ne bi
otuili nekomuniste iz pokreta i civilno stanovnitvo, sprovoena je
relativno umerena linija, a komunisti su pazili da ne insistiraju vie
no to je potrebno na svojim konanim ciljevima ili spornim
pitanjima. Ali svuda su kljuna mesta drali lanovi Partije, i u
stvari oni su diktirali politiku. Svuda sam, takoe, nalazio
komunistike agitatore koji su vatreno iznosili svoja ubeenja i
pridobijali kolebljive.
Nije bilo znakova o nekom stvarnom posredovanju Sovjetske
Rusije i o njenoj kontroli. Nijedan zvanini sovjetski predstavnik
jo nije dopro do partizana, iako je, izgleda, bila uspostavljena
radio-veza sa Sovjetskim Savezom. Ali komunistima Titovog
kalibra, koji su obueni u Moskvi i koji su se nalazili na elu
pokreta, oigledno nije bilo potrebno da iz dana u dan dobijaju
instrukcije iz Moskve. I zaista, sa uobiajenim komunistikim
argonom na usnama svih, sa istim starim partijskim parolama
ispisanim na svakom zidu i sa crvenom zvezdom, srpom i ekiem
na kapi svakog partizana, "posmatra, upoznat sa Sovjetskim
Savezom, mogao bi pomisliti", kako sam pisao u jednom od svojih
najranijih izvetaja, "da se nalazi u jednoj od republika Sovjetskog
Saveza".
Postupno smo isto tako saznali neto i o stanju u ostalim delovima
zemlje. Tamo gde su velika podruja stalno prelazila iz ruku u ruke
to nije bilo tako teko.
Bosna, gde smo se sada nalazili, bila je deo tzv. Nezavisne
Drave Hrvatske. Nominalno, ovo je bila kraljevina, ali njen kralj,
italijanski vojvoda od Spoleta, mudro je izbegao da preuzme svoje
naimenovanje i sva vlast se nalazila u rukama Ante Pavelia i
njegovih ustaa, uz podrku Vermahta. Oblik vladavine bila je
diktatura na faistikim ili nacistikim osnovama. U ulozi

poglavnika ili firera bio je Paveli, a ustae su bile njegova

pretorijanska garda. Pored ustaa, koji su bili podeljeni u jedinice
sline Hitlerovim SS-jedinicama, nova "hrvatska drava" hvalila se
sopstvenom vojskom i vazduhoplovstvom, pod nemakom
operativnom kontrolom. Ove oruane snage bile su veoma
nesigurne u svojoj lojalnosti prema Paveliu i dezerteri su u
velikom broju prilazili partizanima.
Pavelievo preuzimanje vlasti bilo je propraeno vladavinom
terora, koji se ne pamti ak ni na Balkanu. On je imao da namiri
dosta svojih starih rauna. Na svakom koraku masakri i zverstva;
najvie su stradali Srbi, naroito u Bosni, gde ih je bio veliki broj;
zatim, takoe, da bi se udvorio svojim nacistikim gospodarima,
Paveli je unitavao Jevreje; i najzad, gde bi ih uhvatio, komuniste
i simpatizere komunista. Rasno i politiko proganjanje bilo je
propraeno podjednako surovim religioznim proganjanjem. Sad,
kad im se najzad pruila prilika da to ostvare, oni su unitavali
pravoslavnu crkvu na svojoj teritoriji. Pustoili su pravoslavna
sela, masakrirali njihove stanovnike; podjednako - staro i mlado,
ljude, ene i decu. Pravoslavno svetenstvo su muili i ubijali.
Oskrnavljivali pravoslavne crkve i unitavali ili spaljivali dok bi se
unutra nalazila itava pastva (ovo je bio ustaki specijalitet). Neki
bosanski Muslimani, podjednako fanatini, koje su Paveli i Nemci
organizovali u specijalne jedinice a uz podrku jerusalimskog
muftije, pridruili su se, sa uivanjem, rafinirano i sa svojevrsnom
surovou, zadovoljni to im se prua prilika da masakriraju
hriane bilo koje pripadnosti. Najzad su se hrvatski ustae svetili
za dvadeset godina srpske dominacije.
U Srbiji Nemci su drali najvei deo vlasti u svojim rukama. Na
elu nemake marionetske vlade nalazio se general Nedi, bivi
naelnik Generaltaba kraljevske jugoslovenske vojske, znatno
blaeg karaktera od Pavelia, koji je smatrao, ako prihvati ovaj
poloaj i saradnju sa Nemcima, da to ini u najboljem interesu
srpskog naroda. Ovo, meutim, nije spreilo ni njega ni njegovu
vladu da pristanu na zatvaranje velikog broja Srba u
koncentracione logore, na masakr srpskih talaca i na sve druge
propratne pojave svojstvene nacistikoj okupaciji. Aktivniju
pronacistiku ulogu odigrao je Ljoti, srpski faistiki vo, i Srpski
dobrovoljaki korpus, koji se, uglavnom, sastojao od njegovih
pristalica i iji je glavni zadatak bio potiskivanje partizana.
Za nas su od najveeg znaaja bili etnici. Ovo je bio u biti srpski
pokret. Od samog poetka, glavna snaga etnikog pokreta
nalazila se u Srbiji, iako su etnici bili, takoe, aktivni u Bosni,

Dalmaciji i Crnoj Gori. Oni su stekli ovo ime po srpskim etama

koje su se borile protiv Turaka u srednjem veku. Njihov vo, Draa
Mihailovi, bio je Srbin, aktivni oficir Kraljevske jugoslovenske
vojske, koji se posle kapitulacije povukao u ume sa ljudima koje
je uspeo da okupi oko sebe, u nameri da organizuje otpor protiv
zavojevaa.
Toliko smo znali. ta je zatim usledilo, u leto 1941. godine, bilo je
manje jasno. Izgleda da su se etnici i partizani borili zajedno,
rame uz rame, protiv Nemaca u Srbiji. Zatim su nastala obostrana
optuivanja o izdajstvu (ja sam uo Titovu verziju) i krajem 1941.
godine, oni su se borili jedni protiv drugih. Partizani nisu mogli da
se odbrane od zajednikog napada Nemaca i etnika tako da su
poetkom 1942. godine, uz teke gubitke, bili odbaeni iz Srbije, i
preli su u Bosnu i Crnu Goru da tamo vidaju svoje rane.
Sloenost situacije koja se sada odvijala bila je izrazito balkanska.
Mihailovi je, izgleda, nastavio i dalje da mrzi Nemce i da se nada
saveznikoj pobedi i konanom osloboenju svoje zemlje. Ali
etnici nisu mogli istovremeno da se bore protiv partizana i
Nemaca. Od ovog trenutka, pa nadalje, njihov stav prema
Nemcima postajao je sve pasivniji, a udvostruili su svoje napore
da slome partizane.
Nije bilo potrebno ii daleko da se otkriju osnovne pobude za
ovakvu politiku. U svojim prvim sudarima s Nemcima, etnici su,
kao i partizani, pretrpeli velike gubitke; njihove zajednike akcije
su dovele do divljakih represalija neprijatelja nad civilnim
stanovnitvom. Njima je nedostajala vrsta reenost partizana pod
vostvom komunista, i ovo ih je onda obeshrabrilo. Oni su uz to
primali radio-poruke od kraljevske jugoslovenske vlade u
izgnanstvu i od saveznike Glavne komande Bliskog istoka, koja
im je preporuila da se uzdre od akcija. Od ovog trenutka, njihov
cilj bio je da se sauvaju a ne da unitavaju; da odre plamen
srpskog patriotizma, kao to su to inili njihovi preci pod turskom
okupacijom, da bi kasnije, posle saveznike pobede kojoj su se
nadali, mogli da povrate staru, sa srpskom dominacijom,
Jugoslaviju, koja im je toliko znaila.
No, da bi ovo postigli, oni su prvo morali da odstrane partizane
predvoene komunistima, ije su revolucionarne tenje,
oigledno, predstavljale opasnu prepreku za uspostavljanje starog
reima, a privrenost Moskvi pretnju za jugoslovensku
nezavisnost. Ono to je poelo kao pokret otpora, ubrzo se
pretvorilo u graanski rat u kome su, to ne treba posebno

naglaavati, partizani vraali milo za drago.

Nemci su bili sasvim zadovoljni. Nita im nije vie odgovaralo no
da etnici prestanu da se bore protiv njih i da svu svoju snagu
usmere protiv partizana, iji je uporan, odluan otpor ve poeo
da im zadaje ozbiljne smetnje. Tako je nastao preutan sporazum
izmeu Nemaca i etnika da se meusobno ne napadaju i da se
usredsrede na unitenje partizana.
Ovo je bio poetak klizavog puta koji vodi do kolaboracije;
kolaboracije ije su pobude mogle biti shvatljive, a bile su tobo i
patriotske, ali su ipak predstavljale kolaboraciju. ta je bilo
prirodnije od toga nego da jedinice koje se bore protiv zajednikog
neprijatelja, usklauju svoja dejstva? Neki etniki komandanti
otili su jo dalje i uputili svoje oficire za vezu u nemake i
italijanske tabove, a zauzvrat prihvatili su nemake i italijanske
oficire za vezu. Neki su stavili sebe i svoje jedinice pod nemaku i
italijansku komandu i dopustili da ih oni snabdevaju i opremaju.
Ko je tu bio prevaren, a ko se ovim vie koristio? Da li Nemci, koji
su uspeli da otklone ono to je poelo kao pokret otpora? Ili etnici
koje je, u stvari, naoruavao neprijatelj, protiv koga su nameravali
da se dignu jednog dana? Sve se ovo odvijalo po klasinoj
balkanskoj tradiciji. Zar se Milo Obrenovi nije naizmenino borio
protiv Turaka i bio njihov vazal? Zar on nije poslao u Carigrad
odseenu glavu svoga sadruga-oslobodioca, Karaora?
Sam Mihailovi se, izgleda, nije slagao sa direktnom saradnjom s
neprijateljem, iako je sam poeo politiku naputanja aktivnog
otpora i usmeravanja ka odstranjivanju partizana. Ali njegova
kontrola nad komandantima nije bila neposredna i stalna. Tako je
uskoro dolo do toga da se neki etniki komandanti jo uvek bore
sa pola srca protiv Sila osovine, drugi da nita ne rade, a neki nisu
krili svoju saradnju i otvoreno su iveli u nemakim i italijanskim
tabovima.
Ovaj kaleidoskop heroizma i izdajstva, suparnitva i spletki ve je
postao pozadina naeg dnevnog ivota.
Bosna, gde smo prvi put ugledali Jugoslaviju okupiranu od
neprijatelja, predstavljala je, u izvesnom smislu, mikrokosmos
itave zemlje. U prolosti su se oko Bosne naizmenino borili
Turci, Austrijanci i Srbi, i ovde je najee bila zastupljena veina
nacionalnih strujanja i tendencija. Stanovnitvo se sastojalo od
strasno privrenih katolika - Hrvata i ne manje privrenih

pravoslavnih Srba, sa velikim delom jednako fanatinih mesnih

Muslimana. Planinska, jako umovita zemlja bila je veoma
pogodna za gerilski rat i dugo je predstavljala glavno partizansko
uporite, dok su istovremeno postojale mestimine etnike gmpe.
Ovo je bila pozornica najgorih zverstava ustaa, kao i neprirodno
drastinih represalija etnika i partizana.
Svako ko se sam nije nalazio u Evropi pod nemakom okupacijom
za vreme rata, teko moe zamisliti neobuzdani intenzitet strasti
koje su se razbuktavale ili krajnosti ogorenja koje su one
izazivale. U Jugoslaviji stara rasna, religiozna i politika
neslaganja bila su uveana i obnovljena ratom, okupacijom i
otporom, a prikrivene tradicije nasilja oivljene. Lekcija kojoj smo
prisustvovali bila je ilustrovana spaljenim selima, oskrnavljenim
crkvama, masakriranim taocima i unakaenim telima.
Jednom, posle borbe koja je trajala itavog dana, meu zelenim
bregovima i dolinama, naiao sam na uasno razneto telo jednog
ustae. Kad je primetio da e biti zarobljen, on je izvadio osigura
rune bombe i drei je uz sebe, razneo je svoje telo u komade.
Nekako je njegovo lice ostalo poteeno, a mrtve oi uasno su
zjapile sa bledog, uvuenog lica, izoblienih crta. Ispod koulje
natopljene krvlju izvirivali su raspee i crno-bela traka ordena,
verovatno Gvozdenog krsta, koja se jo uvek drala za komadi
kaputa nemakog kroja. Borei se za stranu silu protiv svojih
zemljaka, on je sebe unitio samo da ne bi pao u ake ljudi iste
rase, ali razliitog, isto tako dubokog ubeenja, za koje bi ubili ili
poginuli sa istom spremnou kao on za svoje. Nije se mogao
nai bolji primer estine i fanatizma u ovom balkanskom ratu. Iz
ove zbrkane, tipino balkanske situacije, jasno su se izdvajale dve
injenice.
Moja je misija vojnog karaktera; reeno mi je da politika spada u
drugi plan; najvanije je bilo ko se bori protiv Nemaca. U to nije
bilo nikakve sumnje. Partizani, ma kakva bila njihova politika, borili
su se protiv njih i to izuzetno uspeno, a etnici, ma kako gledali
na njihove motive, uglavnom se nisu borili ili su se, pak, borili
zajedno s Nemcima protiv svojih sopstvenih zemljaka. tavie,
ako bi se posmatrali kao vojna snaga, partizani su bili brojniji,
bolje organizovani, disciplinovaniji i bolje voeni nego etnici.
Reeno mi je da razmotrim pitanje kako emo najbolje pomoi
partizanima. I ovo je, takoe, bilo jasno. Partizani su ve ovde
vezivali nekih dvadesetak ili vie neprijateljevih divizija. Ako
poveamo za sada praktino nepostojee snabdevanje, i ako im

obezbedimo podrku avijacije, moemo biti sigurni da e i dalje

vezivati ove snage. tavie, njihove akcije, ako bi se koordinirale
sa naima, mogle bi biti i od neposredne pomoi saveznikim
armijama u Italiji. Oni ne bi morali da menjaju svoju strategiju. U
stvari, bilo je najvanije da ne odstupaju od svojih gerilskih
metoda ratovanja. Ako ih snabdemo orujem i opremom, i
obezbedimo im podrku avijacije koju su traili, omoguili bismo
im da dalje odravaju, a i moda pojaaju sadanje napore i tada
bismo svakako dobili i protivvrednost onoga to smo im dali.
Postojao je i drugi vid snabdevanja. Mi smo dobijali, kako je
izgledalo, malo ili nita zauzvrat za oruje to smo bacali
etnicima, koje su koliinski do sada mnogo vie dobili od nas no
partizani. U stvari, do sada su ga koristili protiv partizana, koji su
se borili protiv Nemaca, i oni su smetali, a nikako doprinosili
ratnim naporima. Prema tome, bilo bi logino, iz isto vojnih
razloga, da prestanemo da snabdevamo etnike i da sve
raspoloivo oruje i svu opremu aljemo partizanima.
I politiki su neke injenice bile jasne. Na prvom mestu, partizani,
bez obzira na nau pomo, predstavljae odluujui inilac u
novoj Jugoslaviji. I zaista, nije trebalo posumnjati da e uz njihovu
iroku i uspenu organizaciju, kad se isteraju Nemci, postati pravi
gospodari Jugoslavije. Drugo, oni su komunisti i stoga se mora
oekivati da e, kad dou na vlast, uspostaviti totalitarni oblik
vladavine nalik na sovjetski, po svoj prilici, vema orijentisan prema
Moskvi.
I ovo su, takoe, bile injenice od prvorazrednog znaaja, koje e,
verovatno, uticati na buduu politiku orijentaciju Balkana i, u
krajnjoj liniji, ravnoteu snaga u Evropi. Da li ovo treba da utie na
odluku britanske vlade u pruanju vojne podrke partizanima?
O ovom pitanju je morala da odlui vlada. Ja sam, jo pre polaska
iz Engleske, postavio tada hipotetino pitanje da li treba da se
bavimo zaustavljanjem irenja sovjetskog uticaja na Balkan? Tada
mi je reeno da takva razmatranja ne treba da utiu na nau
politiku. Da li e vlada promeniti miljenje kad dobije odreenija
obavetenja? To nisam mogao znati. Ali, instinktivno, nastavio
sam da dalje razmatram ovo pitanje.
Oigledno, ma ta ko rekao, mi ne moemo posmatrati sa
oduevljenjem uspostavljanje komunistikog reima pod
sovjetskim uticajem u Jugoslaviji. Ali, da li je budue politiko
opredeljenje Jugoslavije zavisilo od nas? Koliko sam ja mogao da

sagledam, nije. Ako sam pravilno protumaio situaciju, samo bi

oruana intervencija, u mnogo veem i uspenijem obimu od one
to su je preduzeli Nemci, mogla da savlada partizane. A to, usred
rata, u kome su oni i njihovi sovjetski zatitnici bili nai saveznici i
u vreme kada su nam, u svakom sluaju, veoma nedostajale
jedinice, nije izgledao praktian predlog. Pre dve godine, pre no
to se iskristalisala situacija, moda bismo bili kadri da utiemo na
tok dogaaja, u jednom ili drugom pravcu, ali ne i sada.
Poto je stanje bilo ovakvo, trebalo je, sa vojnog stanovita, da
izvuemo to je mogue vee koristi. Da odbijemo pomo
partizanima zato to su komunisti, u trenutku kad smo inili sve
to je u naoj moi da ojaamo Sovjetski Savez, zaista bi bilo
neshvatljivo. Pored toga, ukoliko ranije uspostavimo
zadovoljavajue odnose sa partizanima, koji e, po svoj prilici,
postati budui gospodari Jugoslavije, utoliko bolje! I ako ita znam
o komunistima, ovo nee biti lako.
Trebalo je da se razmotri jo jedan faktor. ivotno iskustvo oblikuje
karakter ljudi. Uticaj dogadaja na pojedinca ne moe se sasvim
zanemariti. Tito je proao kroz mnoge tekoe od 1937. godine,
kada je postao generalni sekretar Komunistike partije
Jugoslavije. Od tada je on prebrodio bezbrojne opasnosti i
tekoe ogorenog rata koji je vodio za nezavisnost svoje zemlje;
doiveo je zadovoljstvo da ni iz ega izgradi snanu vojnu i
politiku organizaciju, iji je bio apsolutni gospodar. Da li e iz svih
ovih napornih i uzbudljivih godina izai nepromenjen? Da li e
prihvatiti sovjetski diktat i sovjetsko uplitanje isto onako bez pitanja
kao i ranije? Ve mi je pala u oi samostalnost njegovog duha. A
znao sam da je nezavisnost, bilo kakve vrste, nespojiva sa
ortodoksnim komunizmom.
Mogunost da e se Tito i ljudi oko njega vremenom izmeniti i
postati neto drugo, a ne obini sovjetski sateliti, izgledala je
suvie daleko da bi posluila kao osnova za neka naa
razmatranja. Ali to je ipak bila mogunost koju je, izgleda, trebalo
imati u vidu. "Mnogo e", napisao sam u izvetaju koji sam poslao
gospodinu erilu, "zavisiti od Tita i od toga da li on sebe vidi u
svojoj ranijoj ulozi zastupnika Kominterne, ili kao potencijalnog
vladara nezavisne jugoslovenske drave."
GLAVA IV
UZBUNE I EKSKURZIJE

Nedelje su prolazile a pitanje snabdevanja nije se pribliilo

reenju. Jo uvek smo se oslanjali samo na ono to bi nam
povremeno izbacili avionom, koji bi nasumice doleteo iz seveme
Afrike, a veze su uglavnom jo uvek zavisile od dosta nesigurne
radio-veze sa Kairom. Sada je bio spreman i na, na brzu ruku
pripremljen, aerodrom u Glamou, ali, osim poruka koje smo
primali, Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo, izgleda, nije bilo voljno
da rizikuje jedan od svojih aviona da sleti na njega. Pored toga,
nije bilo sigumo da li e partizani moi jo dugo da zadre
podruje na kome se nalazio aerodrom.
Zatim je jednog dana stigla vest da Ratna mornarica razmatra moj
predlog da se snabdevanje vri preko Jadranskog mora pomou
brzih pomorskih plovnih objekata koji e iskrcavati materijal nou
na dalmatinskoj obali. Njima se nije dopadalo da prilaze obali, ali
su mislili da bi svoj teret mogli preneti do nekih od ostrva koja su
se sad nalazila u partizanskim rukama, ako bismo mogli da
naemo prevozno sredstvo da ga prenesemo od ostrva do obale,
a odatle dalje na kopno.
Ovo je ve bilo neto. Popeo sam se uz brdo da porazgovaram s
Titom u njegovoj tvravi.
On se oduevio ovom veu. Partizani su, rekao je, u vreme
sloma Italije zaplenili jedan broj lakih pomorskih objekata. Na
njima se nalaze posade iz dalmatinskih brigada, jer su Dalmatinci
roeni momari, i montirani, zaplenjeni mitraljezi i "brede" kalibra
dvadeset milimetara. U stvari, rekao je, oni su ve na putu da
stvore sopstvenu ratnu mornaricu i lako bi mogli preuzeti zadatak
da prenesu bilo koju koliinu materijala kroz priobalske vode,
kojima krstare neprijateljevi torpedni amci, do mesta u Dalmaciji
gde bi je iskrcali. Meutim, da takve operacije budu korisne, sa
njima se mora odmah poeti, jer Nemci ve prodiru ka obali
tenkovima, artiljerijom i uz podrku avijacije, reeni da ponovo
zauzmu teritoriju koja je ostala posle sloma Italije neokupirana i
koju su partizani sada drali najbolje to mogu, borei se protiv
daleko nadmonijih snaga. Neprijatelj je ponovo zauzeo luku Split.
Partizani e uskoro biti odseeni od itave obale i onda nee biti
moguno da se oprema prenese na kopno, ak ni da se iskrca na
obali.
Kad sam se vratio u svoj tab, ekala me je nova poruka kojom su
traene pojedinosti o pogodnim mestima za iskrcavanje na
ostrvima; oigledno, Ratna mornarica je ozbiljno prila poslu.

Odmah sam odgovorio i naglasio da je hitno potrebna akcija i

predloio ostrvo Korulu kao najbolje mesto za iskrcavanje.
Dodao sam da u i sam, im mogu, poi na Korulu i poneti radiostanicu. Kad tamo dospem, moi u sa samog ostrva da
dostavljam detaljnije podatke o iskrcavanju a isto tako i da reim
pitanje daljeg prenosa opreme koja se iskrca. Na putu do obale,
takoe, videu i nova podruja i partizane koji rade u drugaijim
uslovima.
Odluio sam da povedem Strita, Heniker-Medora (HennikerMajor) i narednika Dankana. Pripreme za putovanje nisu dugo
trajale. Vei deo puta mora se prei peice i zato smo rance sveli
na najmanju meru, samo na ono to moemo da nosimo na
leima. Za pratioce dodelili su nam jednog partizanskog oficira i
dva vojnika. Ii emo od jedne partizanske jedinice do druge i one
e nam obezbeivati sledovanje. Naa tana marruta nije bila
utvrena i zavisie od daljeg kretanja dve neprijateljeve kolone
koje su prodirale konvergentnim pravcima, da bi presekle put kroz
Dalmaciju do mora. Parkera i Olstona smo ostavili da nas
zamenjuju u Jajcu, a mi smo krenuli na put.
Na prvi deo puta preli smo, zaudo, vozom. U toku
protivofanzive, kad je Jajce palo u njihove ruke, partizani su uspeli
da zaplene i jednu netaknutu lokomotivu i nekoliko vagona. Kako
se meu njima nalazio i jedan profesionalni mainovoa i jedan
elezniar, kao i nekoliko bivih efova stanica, oni nisu ekali i
odmah su sastavili kompoziciju koja je radila tajno i naizmenino
na kratkoj liniji od Jajca do susednog mesta Bugojna, za koje smo
zakljuili da e biti pogodna polazna osnovica za na dalji put do
obale. Posle nekoliko godina munog lutanja po planinama,
partizani su bili neizmerno ponosni na svoj voz, a Tito je svoj lini
vagon, pozamaan objekat od dasaka sa jednom pei u sredini,
dao meni na raspolaganje. Tako je bilo oigledno da za ovaj prvi
kratki deo naeg puta ni u kom sluaju ne bi valjalo odabrati neko
drugo sredstvo, ako ne elimo da svojim domainima nanesemo
ozbiljnu uvredu.
Iz Jajca je trebalo da krenemo u pono, kako bismo na nae
odredite stigli pre zore, dok se ne pojave prvi neprijateljski
izviaki avioni. Posle veere i poto smo pripremili za put nae
raneve i radio-stanicu, poli smo preko reke ka ruevinama
eleznike stanice u Jajcu.
Stanica je muno delovala i neprijatno mirisala. Bila je pod
paljbom artiljerije i vie puta preotimana. Pre no to su je Nemci

napustili poslednji put, pre nekoliko nedelja, zatvorili su nekoliko

desetina talaca u onaj deo to je preostao od nje i sve zapalili.
Sada je uskomeanost oko naeg odlaska, pod sablasnom,
kiljavom i treperavom svetlou domaih karbidnih fenjera,
davala sruenim zgradama varljivi izraz ivota.
Nai ranci i radio-stanica stavljeni su u jedan vagon i posle
izvesnog vremena prebaeni u drugi. Neoekivani i dobrodoli,
pojavili su se neki konji; onda su ih ukrcali u voz; zatim iskrcali i
najzad uz dosta psovke i vike, ponovo ukrcali. S vremena na
vreme, lokomotiva, koja se od poetka dimila, bljuvala bi plamen,
dim i iskre iz pei i dimnjaka, uz oblak pare i prodorni zvuk
pitaljke. Zatim, posle jo jednog dugog ekanja, pojavila su se tri
penzionisana efa stanice s velianstvenim iljatim kapama,
bogato ukraeni zlatnim gajtanima, zastavicama, pitaljkama i
svim drugim prateim oznakama njihovog poloaja. Rukovali smo
se sa Velebitom, koji je doao da nas isprati, uskoili u na lini
vagon; isto je uinio veliki broj ljudi koji su ili u naem pravcu;
lokomotiva je poslednji put zapitala, to je bilo propraeno horom
otpravnika na stanici; i onda, uz duvanje i dahtanje, kripavo smo
zakloparali u sumorno sivilo zore koja se pomaljala iznad kronji
drvea. Na vratima vagona pazio sam kad e se pojaviti avion na
nebu koje je postajalo sve svetlije, ali nismo primetili nijedan. Kad
smo se vratili u Jajce, uli smo da se voz nekoliko dana kasnije,
posle jo netanijeg polaska, susreo sa posebno ratobornim
"henelom", posle ega je dolo do neophodnog pridravanja
voznog reda.
Posle svih ovih podrobnih priprema, nae putovanje vozom nije
trajalo due od pola asa. Po hladnoj kii, koja je prodirala svuda,
stanica u Bugojnu je izgledala sumorno i neveselo. Tu je drhtalo
dvadesetak zarobljenika, ukastobelih lica, u pocepanim
sivozelenim uniformama. Prvo sam pomislio da su to Nemci i s
neprijatnou pomislio da su verovatno na putu za streljanje sudbina koja je ekala sve Nemce koje bi partizani zarobili, u
odmazdu za pogubljenje i esto muenje svih partizanskih
zarobljenika i hiljade civila - talaca.
Medutim, kad sam bolje pogledao, video sam da su to domobrani
regrutovani u miliciju Nezavisne Drave Hrvatske. Njih su partizani
primili sa dobroudnom popustljivou. Ovo su, uglavnom, bile
bedne jedinice - vrlo razliite od ustakih formacija koje su inile
elitu Pavelieve vojske - i obino bi koristile prvu priliku da
dezertiraju ili da budu zarobljene. Kad bi pale u njihove ruke,
partizani bi ih ukljuivali u sopstvene jedinice ili razoruavali i

putali kuama. Omiljena je partizanska pria kako je jedan

partizan, poto je razoruao domobrana, naredio ovome da se
vrati u svoju jedinicu i ponovo uzme puku u ruke i pusti da ga
zarobe, i na taj nain doprinese partizanskom snabdevanju
orujem.
U Bugojnu smo utvrdili da emo dorukovati sa Koom
Popoviem, koji je tada bio komandant partizanskog Prvog
korpusa. Poli smo izrovanom glavnom ulicom Bugojna. Kao i
svaki drugi grad ili selo u Bosni, ono je dvadesetak puta prelazilo
iz ruku partizana u ruke neprijatelja u toku poslednje dve godine i,
bilo je gotovo itavo pretvoreno u ruevine. Na bednim, od metaka
proreetanim, belo okreenim zidovima natpisi ranijih okupatora:
MUSSOLINI HA SEMPRE RAGIONE; EIN VOLK, EIN REICH,
EIN FUHRER, su precrtani i zamenjeni parolama plamenocrvene
boje partizana:
IVIO TITO; SMRT FAIZMU - SLOBODA NARODU. Ako bi se
paljivije pogledalo, primetilo bi se da su ranije partizanske parole
iz prethodnih zauzimanja, Nemci okreili kad su ponovo osvojili
mesto.
Popovi je stanovao u seoskoj kui izvan sela. To je bio moj prvi
susret sa ovekom koga u ubudue dosta viati i koji je
predstavljao jednu od istaknutih linosti u partizanskom pokretu.
Retko kada sam sreo oveka koji je pruao ubedljiviju sliku
duevne i fizike aktivnosti. On je bio jedva prosene visine rasta i
slabije grae tela, tamne puti, iskriavih oiju i lepih, orlovskih crta
lica. Gusti crni brkovi davali su mu donekle piratski izraz. Iako je
tek napunio trideset godina, imao je isti napregnut izraz lica kao i
svi partizanski rukovodioci, izraz koji je nastao zbog dugih meseci
fizikog i duevnog napora. Ali, u njegovom sluaju, izgleda, ivot
ga je uinio samo mravijim, ali ga nije iscrpeo. Njegovo
zategnuto, upalo lice zrailo je vitalnou.
Seli smo za sto u zaguljivoj maloj sobi, sa fotografijom roditelja
vlasnika ove kue, u njihovom najboljem nedeljnom ruhu u
kitnjastom ramu na belo okreenom zidu, sa nekom jadnom
biljkom u saksiji. Uskoro su nam doneli kiselo mleko i crni hleb sa
komadom slanine i uobiajenom bocom rakije. Izmoren neobinim
putovanjem eleznicom, posle nekoliko gutljaja rakije, moje
raspoloenje se poboljalo i ja sam se prepustio prijatnom
oseanju sanjivosti i obamrlosti.
Popovi, kako sam ubrzo otkrio, bio je prijatan sagovornik.

Obrazovan u vajcarskoj i Francuskoj, govorio je francuski kao

Francuz (i to veoma duhovit Francuz) i imao je iznenadujue
iroko polje interesovanja. Sin dobro poznatog srpskog milionera,
jo kao mladi postao je ubeeni komunist. Medutim, njegova
interesovanja bila su vie literarne i intelektualne prirode, nego
politike. On je prouavao savremenu filozofiju, a isto tako je
stekao prilian ugled kao pesnik nadrealist. U beogradskom
drutvu smatrali su ga nekom vrstom ekscentrika, to, imajui u
vidu ogranienost tog drutva, nije bilo nimalo udno. Pre rata
sluio je u Jugoslovenskoj vojsci, ali je vetinu ratovanja stvarno
upoznao u paniji, gde se borio sa republikancima - iskustvo koje
je ostavilo dubok utisak na njega. Kad su Nemci okupirali njegovu
zemlju, on je meu prvima formirao partizansku grupu u Srbiji i
uskoro je ispoljio velike sposobnosti kao vojni rukovodiilac.
Sada, dok su bezbrojne muve zujale oko prljavih prozorskih
okana, na razgovor je lako prelazio s jednog predmeta na drugi:
taktika peadije, Karl Marks, Atlantska povelja i poslednji francuski
dramski pisci. Bilo mi je ao kad je jedan vojnik doao da najavi
da je vreme za polazak. Poao sam sa mnogo jasnijim
predstavama o mnogim stvarima i sa utiskom da sam sreo oveka
koji se po svojim sposobnostima mora odlikovati u ivotu pod bilo
kojim uslovima.
Napolju smo zatekli nau pratnju i dva tovarna konjia na kojima
se nalazila radio-stanica i deo naeg tovara. Oprostili smo se od
Koe i krenuli. Rana jutarnja kiica je prestala da pada i sad je bio
blistav jesenji dan. Put nas je vodio ravno i pravo preko male
zelene ravnice, ukraene seoskim zgradama i vonjacima, sve do
podnoja umom obraslih padina bregova koji su se uzdizali
izmeu nas i Livna, malog gradia, udaljenog oko 70 km od obale.
Iza brda vodila se borba. Livno, koje se prualo s obe strane puta
koji je vodio ka obali, sve donedavno drao je neprijatelj kao i
veinu drugih okolnih sela. Neemo znati kojim putem da
nastavimo sve dok ne stignemo sa druge strane brda i sami ne
izvidimo teren.
Dok smo hodali pored konja, razgovarao sam sa Miom, oficirom
koji je bio zaduen za nau pratnju, visokim, privlanim mladiem
od dvadeset jedne godine, koji je bio obuen u novu britansku
uniformu sa oznakama potporunika. On mi je rekao, kad su
Nemci okupirali Jugoslaviju, da je bio pitomac u Kraljevskoj vojnoj
akademiji. Odmah je otiao u umu i pridruio se Drai
Mihailoviu. Zatim, kad je video da se etnici ne bore ozbiljno
protiv neprijatelja, on ih je napustio i prebegao partizanima. Ovde

je mogao da se bori koliko

hoe. Bila je to pria koju smo dosta esto sluali od bivih
etnika. Nisam sumnjao da je moj pratilac posebno odabran da bi
mi ovo samo jo jednom ponovio.
Kad smo stigli do podnoja, napustili smo put i poli zaobilaznim
stazama kroz umu, najveim delom penjui se strmo. Jednom ili
dvaput spazili smo nemaki avion koji je leteo iznad nas, a jednom
iz pravca glavnog puta ula se tutnjava nekoliko tekih maina sa
unutranjim sagorevanjem. Ovo su, ispravno ili ne, partizani
doekali sa povicima: "Tenkovi! Tenkovi!" - ali se nismo zaustavljali
da to ispitamo. Jednom smo naili na partizansku patrolu koja se
probijala u pravcu suprotnom od naeg, ali ona nije znala ta se
deava iza brda. Jedan lan bila je devojka, vrsta i odluna koja
je, kao i mukarci, nosila puku, ranac i nekoliko nemakih runih
bombi.
U podne smo se odmorili nekoliko minuta i pojeli nae sledovanje.
Partizani su izvadili velike komade hleba iz depova, a mi nae
uture. Fari nam je pred polazak pripremio hermetiki zatvorene
pakete novog amerikog sledovanja, koji se mogu spakovati u
dep, to mi nikad ranije nismo videli, i jedva sam ekao da
otvorim jedan i vidim ta je unutra. Svaki mrki paketi
tajanstvenog izgleda, dug samo nekoliko santimetara, bio je
obeleen sa: "doruak", "ruak" ili "veera", i u naoj mati,
izotrenoj sveim vazduhom i naporom bez dovoljno hrane, ovo
smo zamiljali kao obroke od tri jela. Vivijen je ak pomenuo da ne
bi bio red da vadimo ovako luksuzno sledovanje pred naim
manje srenim pratiocima, koji nisu imali nita drugo osim suvog
hleba. Ipak, naa priodna radoznalost prela je preko ovih
skrupula i mi smo otvorili prvi, a zatim i drugi paketi.
Ovo su zaista bili veoma domiljati proizvodi. Unutra su se nalazili
u celofanu mali paketii praka za limunadu, posebno obogaeni
vitaminom C, mali paketii supe u prahu, posebno obogaene
vitaminom B, zatim kocka eera, paljivo umotana u hartiju, koja
je sadravala, sudei po natpisu, veoma jaku koliinu vitamina D.
Tu su se isto tako nalazili (umotani u celofan): komad vakae
gume i dve cigarete, dva mala suva keksa, komadi okolade i,
najzad, jedna veoma mala posudica u kojoj je bio zalogaj sira.
Partizani, vaui svoj hleb, posmatrali su nas saaljivo dok smo
se petljali sa celofanom i pokuavali da rastvorimo supu u
porcijama. Pre no to smo uopte ita uradili, odjeknuo je poziv

"napred", i opet smo krenuli. Bili smo gladni, kao i pre, a osramotili
smo se. Meutim, popravili smo to, na sledeem odmoru, kad
sam, za vreme opteg pokazivanja oruja, izvadio moj automatski
pitolj - jo jedan proizvod "Lendliza", koji je itava grupa s
divljenjem opipala.
Najzad, posle nekoliko asova upornog penjanja i kretanja kroz
gustu umu, nali smo se pred irokom sunanom ravnicom, sa
putem koji je krivudao kroz nju u daljini. Nije bilo ni traga ni glasa
od neprijatelja ili od partizana. Zatim, dok smo razmiljali ta da
uradimo, primetili smo mala nemaka tabna kola kako se penju
uzbrdo k nama. Kad su se pribliila, u njima smo ugledali
partizanskog oficira, koga smo svi poznavali - Lolu Ribara, sina dr
Ivana Ribara, koji je bio predsednik jugoslovenske Ustavotvorne
skuptine 1920. godine i sada bio vodea politika linost u
partizanskom pokretu. Mladi Ribar, dvadesetih godina, imao je
istaknutu boraku prolost i smatralo se da je veoma sposoban.
On je doneo mnogo vesti o bici. Partizani su uspeli da osvoje
Livno i sada se bore u Kupresu, manjem mestu, koje se nalazilo
izmeu Livna i mesta gde smo se sad nalazili. Kad stignemo do
njega, ono e ve biti u partizanskim rukama.
Ukrcali smo se u kola i ubrzano poli putem ostavivi nau pratnju
i tovar da lagano dou za nama. Posle nekoliko kilometara vonje
stigli smo do zapaljenih ruevina Kupresa. Razbacani leevi i
spaljeni kamioni svedoili su o porazu neprijatelja. tab
partizanske brigade bio je smeten u jednoj od retkih preostalih
kua koja je gledala na trg. Ovde smo nali komandanta brigade
kako raspravlja o smetaju ranjenika sa sanitetskim oficirom,
krupnom partizankom, koja je potvrivala svoje dokaze udarajui
pesnicom po stolu. im je ovo pitanje reeno, doneseni su vino
(pribliavali smo se dalmatinskim vinogradima), kajgana i hleb,
onda nam je u tanine isprian tok bitke, u kojoj su partizani
postigli znaajan taktiki uspeh, koristei se zaplenjenim
neprijateljevim oklopnim kolima. Neprijatelj, ne shvativi da
partizani imaju neto slino, pretpostavio je da mu stiu sopstvena
pojaanja i doekao ih je, bukvalno, irom otvorenih ruku. Greka
koju su skupo platili. Kad smo zavrili obed, odveli su nas da se
divimo oklopnim kolima koja su sad bila sakrivena u plastovima
sena.
U Kupresu smo ekali dok je na radiotehniar, koji je podigao
antenu na trgu, uzalud pokuavao da uspostavi vezu sa Kairom.
Kao to se esto deavalo, vremenske prilike ili susedne planine

ometale su prijem i tehniar je uzalud udarao i petljao usred velike

grupe partizana i seljaka koji su ga sa divljenjem posmatrali.
Bilo je kasno kad smo se uputili u Livno, ovoga puta u
zaplenjenom malom autobusu koji je vozio privlaan, mlad Italijan,
u divnom belom kaputu od ovije koe. On je, izgleda, bio pilot
jednog italijanskog aviona koji je svakoga dana dolazio i
bombardovao partizane, sve dok ga jednoga dana neki partizan
nije oborio hicima iz puke. Kako nije odavao veoma ubeenog
faistu, a partizani nisu imali dovoljno vozaa, dodelie mu da vozi
kamion. On je to inio sa velikim uivanjem, manevriui
nespretnim vozilom kao da je bombarder za obruavanje i pratei
svaki pokret operskim melodijama koje je pevao bogatim tenorom.
Sada smo bili suvie umorni da bi nam ita smetalo i tako smo se
klackali na naim seditima po neravnoj povrini puta i preko
otrih krivina.
U pono je jedan jedini fenjer, koji je bledo osvetljavao trg i skrivao
prljave ostatke bitke, davao Livnu romantian izgled. Bili smo
smeteni iznad neke radnje, u sobi gde su se ikone svetaca
smenjivale s portretima Hitlera i Pavelia, za koje, oigledno, nije
bilo vremena da se uklone. Bili smo umorni, i, poto nismo uspeli
da dobijemo hrane od mrgodne gazdarice, gotovo smo odmah
zaspali.
Idueg jutra otili smo Miliu, lokalnom partizanskom komandantu,
da se pripremimo za dalji put. Situacija na podruju izmeu Livna i
obale bila je nejasna. Mili je izvadio karte da nam pokae kako
napreduju nemake trupe u vidu kleta. Dva kraka su se, izgleda,
gotovo sasvim spojila. On se nadao da e idueg dana dobiti
podrobnija obavetenja. Sve dok ovo ne dobije, bilo bi glupo
pokuavati da se probijemo. U svakom sluaju, put do obale i do
Korule nee biti lak. Oigledno, biemo sreni ako krenemo za
dvadeset i etiri asa.
Utueni, uputili smo se da obiemo grad. Pred nama se prualo
Livno obasjano suncem - male grupice belo okreenih kua u
podnoju velike litice. Iznad kuica uzdizala se kupola i minare
damije. Iza grada, u daljini, prualo se Livanjsko polje, ogromna
valovita ravnica, koja je po gradu dobila ime. Na periferiji grada
zemljani opkopi su dignuti u vazduh i kue, koje su sluile kao
uporita, bile su oteene nedavnom kao i ranijim borbama, jer je
Livno vie puta prelazilo iz ruke u ruku.
Sada, dan posle bitke, radnje su ponovo bile otvorene i u njima se

nalazila muvama uprljana razliita galanterijska roba, koja se

prodavala u zamenu za stotine i stotine kuna - Pavelievu visoko
inflacioniranu valutu. Otili smo sajdiji, da kupimo kai za moj
runi sat. Sajdija nas je doekao sa ustrim: "Heil Hitler!" i
nacistikim pozdravom, to je ubrzo zamenio naglim stezanjem
pesnice. Oigledno, bilo mu je teko da prati vojnu situaciju, ali
ovo ga nije dugo brinulo, jer se uskoro trudio najbolje to moe da
nam proda ogroman mermerni sat koji ni za ta ne bismo mogli
upotrebiti.
Zatim smo otili do vodovoda i elektrine centrale, na koje smo
sluajno naili u podnoju litice iza grada, gde je bujan izvor
izbijao iz stene. Postrojenja i zgrada u kojoj se nalazila, bili su
itavi i dobro su radili, doturajui vodu i struju, bez razlike, i
faistima i antifaistima. Kako nam je objasnio deurni tehniar,
koji je radio za obe strane, Nemci nisu hteli da porue postrojenja
kad su naputali grad, jer su znali da e se brzo vratiti i eleli su
da sve pronau u redu. U ovome su se razoarali, jer su ih
nekoliko nedelja kasnije partizani, koji su morali da odstupe, digli u
vazduh.
Livno je bilo ozloglaeno uporite ustaa i videli smo da je
stanovnitvo neprijateljski raspoloeno, kako prema saveznicima,
tako i prema partizanima. ak ni sva umiljavanja narednika
Dankana, koji je inae uvek uspevao, uz ponudu zlatne funte, nisu
uspela da ubede nau gazdaricu da nam proda neto hrane iz
dobro snabdevenih zaliha. Ona je ostala uzdrana meu slikama
Firera, ipkastim prekrivaima i pobonim uljanim slikama u
gizdavoj maloj gostinskoj sobi, pripremajui za sebe i jedui
obilate obede, izazivaki udarajui po velikoj sjajnoutoj
mandolini, ukraenoj vrpcom sa bojama Nezavisne Drave
Hrvatske. Oigledno, pomirljivost nije spadala u njenu prirodu.
Razmiljajui sada, pretpostavljam da je njeno ponaanje, u
stvari, bilo hrabro i dostojanstveno. U ono vreme, sa praznim
stomakom, moram priznati da me je sve to veoma razdraivalo,
to je, nesumnjivo, i bio njen cilj. Kasnije smo utvrdili da je, im
smo otili, poslala kurira najbliem nemakom komandantu da ga
izvesti o mom kretanju. U svakom sluaju, ako nita drugo, ona je
bar bila dosledna samoj sebi. Nazvali smo je Zraak Sunca.
Poto nismo uspeli da dobijemo nita za jelo u kui gde smo
stanovali, obratili smo se partizanima koji su nas, posle
raspravljanja tihim glasom, ulanili u menzu Komande grada. Njen
rukovodilac bio je, kako se kasnije ispostavilo, jedan stariji general

veoma uljudnog ponaanja. Njegova karijera bila je dosledna

samo u jednom pogledu. itavog svog ivota bio je profesionalni
oficir, iako ne uvek u istoj armiji. Prvo je bio oficir u AustroUgarskoj, i borio se protiv Srba i Italijana u prvom svetskom ratu.
Posle poraza Austrije 1918. godine pristupio je Kraljevskoj
jugoslovenskoj vojsci u kojoj je, u toku dvadeset godina izmeu
ratova, stekao in generala. Kada se Jugoslavija 1941. godine
raspala, on se pridruio Paveliu, koji ga je postavio za generala u
domobranima. Zatim, kad je bolje razmislio, a moda i ponovo
podstaknut dogaajima, on se prikljuio partizanima, koji su mu,
sa shvatljivom opreznou, ostavili in generala, koji ih,
pretpostavljam, nije ostavio ravnodunim, i dali mu poloaj gde
njegovi postupci nee materijalno uticati na tok neprijateljstva.
General (on i ja stalno smo se oslovljavali sa: ekselencijo) bio je
prijatan domain. Veoma mu je ao, rekao nam je, to ne moe da
nas ugosti onako kako to prilii tako istaknutim gostima. Ova
njegova ustanova je bedna u poreenju sa nekadanjim danima,
provedenim u Beu, pre 1914. godine. U njegovom puku imali su
srebrno posude i ampanjac svake veeri. ak i u Beogradu,
izmeu dva rata, nije bilo tako loe. Sad mu je sve to nedostajalo.
Svakako, mnogo ta u partizanskom ivotu nije mu se dopadalo:
spavanje napolju ili u kolibama punim vaiju, stalno u pokretu, a i
ponaanje njegovih kolega oficira za stolom.
Trenutno morao je da nosi jo jedan krst. Posle svoje duge i
raznovrsne vojnike karijere, jedino je ostao dosledan u oseanju
prema Italijanima: nije ih podnosio. Protiv njih se borio na Soi
1917. godine. ali to se nije borio protiv njih oko Rijeke 1921.
godine. Doli su 1941. godine u Jugoslaviju, za petama Nemaca.
Oni su, ak i po miljenju domobrana, bili veoma nezgodni za
saradnju. Samo je veoma kratko vreme, im se pridruio
partizanima, imao zadovoljstvo da se opet bori protiv njih. Sad su
kapitulirali i neke jedinice su se pridruile partizanima. Na njegovo
ogorenje, ponovo su mu postali saveznici. Povrh svega, sad je
sa njim smeten i jedan italijanski pukovnik koji e doi i na ruak
sa nama. - Evo ga, svinja - dodao je kad je, besprekorno doteran,
italijanski oficir, sa uglaanim izmama i nizom medalja, naklonivi
se uao u sobu i predstavio se svima kao pukovnik V ...,
komandant brigade "Garibaldi".
Ruak, koji je usledio, bio je veoma zabavan. General i pukovnik
nisu imali zajedniki jezik; ali ovo im nije obuzdavalo elju da
komuniciraju, ili, bolje rei, da se raspravljaju, i uskoro su zatraili
moje usluge u svojstvu prevodioca. Ponovo smo ili iz bitke u

bitku na srpskom, italijanskom, a ponekad i nemakom, u ofanzivi

kod Soe 1917. u kojoj je, izgleda, uestvovao i pukovnik, kako je
rekao, na saveznikoj strani, ponosito pokazujui na traku
Vojnikog krsta koja se udobno smestila na njegovim ukraenim
prsima pored Gvozdenog krsta.
Uskoro je dolo do uzajamnog optuivanja o kukaviluku, izdaji i
surovosti, koje je samo delimino ublaeno prevodom. Kad smo
stigli do ovog rata, zabava je postala ustrija i ea, jer se sada i
kelner, ogroman Srbin sa zaliscima, koji je bio partizan od 1941.
umeao u raspravu, nesumnjivo oseajui da on moe bolje da
predstavi partizane od generala. - "Dri ovo" - rekao bi, dodajui
zdelu gulaa svom pomoniku, svetlokosoj dobro graenoj
partizanki, kojoj je lepo oblikovano telo zatezalo dugmad veoma
uske tamnozelene zaplenjene nemake bluze, sa uobiajenim
bombama koje su visile o pojasu. - Dri ovo, da objasnim drugu
generalu kako se to desilo. - Uskoro je diskusija postala opta i
drugi partizani su poeli da ulaze i sedaju za sto, gula je sasvim
prestao da krui i u toj optoj zbrci uspeli smo da se iskrademo.
Veera je te noi prola isto kao i ruak, a idueg jutra zakljuio
sam da u pretrpeti nervni slom ako jo ostanem u toj menzi.
Pored toga, morao sam da stignem do mora pre no to bude
kasno. Otili smo do Milia i tamo nam je reeno da je otiao u
izvianje. Nije nam nita drugo preostalo no da ekamo jo jedan
dan.
Odetali smo do Livanjskog polja i razgledali stare, bele turske
grobnice, na ijem su se vrhu nalazili kameni turbani. Obili smo i
odbrambeni poloaj i razgledali travom prekrivene "bunkere" u
kojima su Nemci i ustae pruali poslednji otpor. Onda su nam
pokazali mesto gde je dvanaestogodinja devojica bacila runu
granatu u kupolu nemakog tenka i pobila itavu posadu.
Razgovarali smo sa brojnim graanima Livna, od kojih su neki
voleli partizane, a drugi, oigledno, Nemce, a neki nisu marili ni za
ta, ve su eleli da obe strane odu i ostave ih da ive na miru i
rade.
Isto tako, nadugako sam razgovarao sa italijanskim pukovnikom.
On je bio srean to je pronaao nekoga ko govori njegovim
jezikom i kome najzad moe slobodno da se izjada, a meni je bilo
drago to imam priliku da posle toliko godina govorim italijanski.
Njegova glavna briga, uskoro sam utvrdio, bila je da sebe i svoje
ljude prebaci u Italiju, dok je njihov general, koji je, oigledno,
verovao da se nita ne sme prepustiti sluajnosti, otiao pre njih

prvim avionom. Pukovnik nije pokuavao da skrije svoj uas od

partizana, ili boljevika, kako ih je nazivao. Bili su, rekao je, uasni
neprijatelji, a on sada ne eli da se bori za njih ili za bilo koga
drugog, jednostavno eli da ide kui. Zapitao sam ga da li je
naiao na etnike generala Mihailovia? Na ovo se razvedrio.
Rekao je da je stekao utisak, iako su obini vojnici bili donekle
nedisciplinovani i stvarali im nevolje, da su etnike voe vrlo
civilizovani i da se sa njima lako izlazi nakraj. Zaista, jedan od
najboljih prijema od poetka rata bio je u njegovom tabu
povodom proslave dodeljivanja od kralja Petra Karaoreve
zvezde popu ujiu, jednom od glavnih Mihailovievih
komandanata u Dalmaciji. A najsmenije, rekao je, bilo je to to je
ovo visoko odlikovanje uji dobio za hrabrost pred neprijateljem,
a on je, eto, sa njima pijanio u tabu neprijatelja. To su, rekao je
prezrivo pukovnik, odjednom pun nacionalnog ponosa, stvari koje
se mogu desiti samo na Balkanu.
Kad smo se vratili u na stan, zatekli smo depeu koju smo primili
iz Kaira. Uredio sam da mi alju samo hitne i vane poruke dok
smo na putu za more i zato smo je uzeli sa radoznalou. Ali, kad
smo je proitali, naa radoznalost pretvorila se u uenje. Poruka
je, uglavnom, bila nejasna, ali jedna reenica je bila sasvim jasna:
"King (Kralj) sada je u Kairu", glasila je. "Prvom prilikom
spustiemo ga kod Vas padobranom."
Ovo je moglo da znai samo jedno. London se ve izvesno vreme
trudio da dovede do postupnog pribliavanja izmeu kralja Petra i
partizana. Kao prvo, znao sam, trebalo je da kralj pree u Kairo,
gde se iz nekih razloga smatralo da e biti bolje informisan ta se
deava sa njegovom zemljom nego ako ostane u Londonu. O
ovim dogaajima bio sam obaveten, korak po korak. Ali sada,
oigledno, neko na visokom nivou, moda g. eril, a moda i
kralj Petar, izgubio je strpljenje i odluio da uhvati bika za rogove i
da bez daljnjeg spusti kralja naglavce u uzavreo centar
jugoslovenskog kotla.
Bili smo zaprepaeni. Put uopte nije bio pripremljen. Mi nismo
mogli da predvidimo kako e partizani primiti kralja. U svojim
razgovorima sa Titom, ja sam samo uz put dotakao veoma
tugaljivo pitanje monarhije. Moja pretpostavka bila je: ako spuste
kralja Petra, bez najave, iz britanskog aviona, partizani e ga
jednostavno predati meni i zamoliti me da ga se reim to bi, u
postojeim uslovima, bilo lake rei no uiniti. Kosa nam se dizala
na glavi pri pomisli na neprijatnosti koje mogu nastati.

Prvo sam pomislio da odmah stupim u vezu sa Kairom i utvrdim

ta to stvarno nameravaju, ali naa radio-stanica, udljiva onda
kad nam je najpotrebnija, jednostavno je odbijala da ita otpremi.
Nita drugo nismo mogli, ve da ekamo i vidimo ta e biti.
U meuvremenu, Mili se vratio iz izvianja i poli smo k njemu.
Izgledao je umoran i zabrinut. Ponovo su iznete karte i na njima
smo sledili napredovanje nemakih krakova. Sve se odvijalo
suvie brzo. Dva kraka su se spojila i put ka obali bio je blokiran.
Mili se jedva probio natrag do taba. Bilo bi besmisleno da sad
nastavimo put. Poslednji kurir sa obale jedva je uspeo da se
probije.
Ja sam se pripremio za napad. Ova poslednja primedba dala mi je
potreban uvod. Ako je kurir uspeo da se probije, rekao sam, onda
mogu i ja. On je opravdano odgovorio da to nije sasvim isto.
Nemci su se uvrstili na naem putu i jedini nain da doemo do
obale bio bi da se nou probijamo kroz njihove linije. Ako nas
zarobe ili ubiju, on e imati neprilika. Na ovo sam ga podsetio da
sam planirao moje putovanje sa Titom lino i da budue
dostavljanje materijala partizanima, uglavnom, zavisi od toga da li
u uspeti da tamo stignem. Ovo je, izgleda, uticalo na njega, tako
da sam iskoristio ovu situaciju. Na kraju, pristao sam da mogu
poi u Arano, za koje se zna da ga dre partizani, i da tamo sam
vidim ta se moe uiniti za nae dalje putovanje.
Bio sam ubeen da emo se nekako probiti i izgledalo mi je
najvanije da po svaku cenu odrim naelo nae slobode kretanja.
Istovremeno, pretpostavljajui da u naem interesu Mili ak i
preuveliava tekoe na naem daljem putu, oigledno je
postojala opravdana mogunost da naletimo na neku
neprijateljevu patrolu i, u tom sluaju, bie veoma glupo ako
zarobe i Vivijena i mene. Zato sam odluio da Vivijena vratim u
Jajce s najveim delom nae opreme, a da sam poem ka obali
sa Donom Heniker-Medorom i Dankanom. Iz Livna smo poli
rano posle podne. S nama je poao i Profesor, nastavnik iz Splita,
ovek veoma obdaren za jezike, koga smo uzeli u Livnu i koji e
ostati sa nama ili s drugim delom misije sve do kraja rata,
prevaljujui peice ogromne razdaljine i prolazei kroz sve
tekoe, sasvim neuobiajene u ivotu miroljubivog oveka od
pera.
GLAVA V
PUT DO OSTRVA

Do Arana trebalo je da putujemo kamionom. Poto smo prevalili

samo kratak deo puta, postalo je oigledno da na vodi ne zna
put. Ovo je bilo neprijatno, jer situacija je jo uvek bila nesigurna i
niko nije znao tano dokle je dopro neprijatelj.
Sledee selo u koje smo uli punom brzinom, kao da je jo uvek
bilo pod okupacijom Italijana. Osim pukovnika u Livnu, ovo su bili
prvi Italijani koje sam video posle kapitulacije i za trenutak me je
trecnuo pogled na njihove sivozelene uniforme koje su toliko
dugo oznaavale neprijatelja. Zatim su poleteli k nama, stiskajui
pesnice u komunistiki pozdrav, tek tada sam shvatio da se
nalazimo meu prijateljima ili, u svakom sluaju, saborcima.
Razgovarao sam s nekolicinom njih dok se voza ponovo
raspitivao za put. To su bili obini, prijateljski nastrojeni seljaci koji
su, uglavnom, nastojali da pobegnu iz Jugoslavije, sa svim
neprijatnim seanjima i da se vrate "la mamma" u Italiju. Nekako
mi se uinilo da pored herojskog imena, Garibaldijeva brigada
koju su partizani pokuavali da stvore nee biti uspena sa
vojnikog gledita. Italijani, oigledno, nisu uivali da se bore za
Nemce, a pomisao da se sad bore protiv njih ispunjavala ih je
strahom i utuenou.
U meuvremenu, izgled predela kroz koji smo prolazili poeo je da
se menja. Sive stene i grebeni Dalmacije postupno su zamenjivali
umovite bregove i zelene doline Bosne. Svuda su se videli
tragovi skoranjih borbi. Mostovi su bili porueni i na putu i po
kamenitim poljima leali su spaljeni tenkovi i oklopna kola s
nemakim, italijanskim i oznakama NDH. Pred vee, posle dugog
lutanja, stigli smo u Arano, mesto s nekoliko malenih, belo
okreenih kuica koje su se zbile uz padinu brega. Sa druge
strane doline, mrani naspram zalazeeg sunca, uzdizali su se
prvi prevoji planina koje su se pruale izmeu nas i obale.
Doekao nas je lokalni komandant brigade i njegov politiki
komesar, dva razdragana mladia gustih brkova, koje je prosto
bilo teko razlikovati. tab brigade je ba bio za veerom. Mi smo
izvadili nae porcije, napunili su nam ih jelom, dali nam crni hleb i
otvorili bocu rakije.
Dok smo jeli, objasnili smo ko smo i ta ovde radimo i raspitivali
smo se o naem daljem putu. Bilo mi je lake to je komandantu
brigade izgledalo sasvim prirodno da ljudi koji imaju hitnog posla
moraju nou da se provlae kroz nemake linije. Najvei deo puta,

rekao je, jednostavno se svodi na poznavanje terena i

izbegavanje nemakih patrola. Samo na jednom mestu moda
bismo uleteli u guvu. To je bio put koji moramo prei i koji
neprijatelj vrsto dri.
Izvadili smo nau kartu. On nam je podrobno objasnio poslednje
borbe i onda smo odmah napravili plan. Dobiemo dvadesetak
ljudi koji e nam posluiti kao vodii i pratnja u prvom delu puta.
Kad stignemo do druma, oni e izvesti diverziju da bismo mogli
neopaeno prei. Posle toga sami emo se probiti do jedne kue
u nekom selu, gde emo naii na pouzdane ljude koji e nam dati
tana uputstva za dalji put do obale.
Ovo je bio dobar plan, u najboljem stilu Fenimora Kupera
(Fenimore Cooper), i, pre no to smo krenuli, ispili smo jo dosta
zdravica za uspeh naeg poduhvata. Potom smo i zapevali; tune
dalmatinske narodne pesme, ive partizanske koranice, estoke
komunistike politike pesme i, u nau ast, "Tipereri" na
srpskohrvatskom, to je otpevao jedan stari gospodin koji se
seao (dosta neodreeno) da ju je uo na Solunskom frontu 1917.
godine.
Poslednji refren jo je odjekivao kad je naa mala grupa krenula
nizbrdo. Sa zapada, u smiraj dana, iza bregova kojima smo se
uputili, ula se tutnjava i video blesak iz topova dosta velikog
kalibra. Borba je opet poela.
S poetka smo ili dolinom preko obraenog zemljita. Zatim smo
se penjali, jo uvek preko blatnjavih polja, uz dugu padinu sa
druge strane. Na vrhu smo imali prvi sastanak. Hodali smo ve tri
asa i od sada nadalje moramo se kretati to tie. Do sada su dva
tovarna konjia nosila nau opremu i radio-stanicu. Sada, da
bismo izbegli nepotrebnu buku, vratili smo konje a teret podelili
meu sobom. Kad smo krenuli, jo uvek smo mogli uti sve slabiji
bat kopita u daljini.
Uskoro smo preli preko prevoja i spustili se niz okomitu stazu ka
sledeoj dolini. Negde ispod nas pruao se drum s nemakim
patrolama. Pod nogama nam je glasno odzvanjalo otro kamenje.
Nije bilo meseine i u mraku nije moglo biti gore povrine po kojoj
bi hodali ljudi s teretom pokuavajui da se ne uju. U koloni po
jedan, duga povorka muno je napredovala nanie u mrklom
mraku, zaustavljajui se s vremena na vreme da oslukuje.
Posle nekoliko lanih uzbuna koje su davale prethodnica,

zatitnica ili pobonice, i aputanja, najzad smo dospeli do

podnoja i tu se rastali s naom pratnjom koja je krenula u
diverziju.
Kako su oni proli, nikada nismo saznali. Posle izvesnog vremena
uli su se "zvuci izvan scene" i mi, preostali, zakljuili smo da je
panja neprijatelja usredsreena u punoj meri na drugo mesto i
stoga, koristei se ovom prilikom, skliznuli smo na drum, i preli
preko njegove iroke, bele pranjave povrine.
Kad smo se prebacili na drugu stranu, pribrali smo sve preostale
snage i nastavili put, sada kroz gusto iblje i korov. Odjednom,
jedna nova prepreka zatvorila nam je put - brza reka, odvie
iroka i duboka da bismo je preli gazom. Do sada smo ve
peaili est-sedam asova preko neravnog terena po mraku i bili
smo sreni da malo sednemo i nekoga poaljemo da izvidi kako
da preemo reku. Ali, bilo nam je hladno i nije nam bilo ao kad se
pola asa kasnije vratio na izvia i rekao da je neto dalje niz
reku starac koji e nas prebaciti skelom.
Skela, kad smo doli do nje, bila je malena, nestabilna, kao neki
vei sanduk, na kojoj je jedva bilo mesta za jednog pntnika i
ostarelog skelediju koji je, gunajui, vozio kroz brze struje, ali
nasuminim zabadanjem motke. Najzad, posle nekoliko
pojedinanih prelazaka, kojim se uvek prebacivao po jedan putnik,
mokar do koe, na razliita mesta na obali, svi smo preli.
Oprostili smo se od skeledije, koji je jo uvek neto gunao za
sebe u mraku, i uputili se ka sledeem cilju naeg puta, selu gde
je trebalo da pronaemo pouzdane vodie.
Ve je poela da se osea potreba za vodiima. Nismo daleko
odmakli kad se uo uobiajeni promukli apat "neprijatelj". Kao i
obino, zastali smo kao ukopani i zadrali dah, ali ovoga puta,
umesto tiine, nepogreivo smo uli glasove ljudi koji su se punom
brzinom probijali kroz iblje. Ovo je bilo suvie i za partizane. Sa
svih strana oko sebe uo sam povlaenje zatvaraa na pitoljima i
automatima i u strahu pomislio sam da u ovom rasporedu u
polukrugu, svako pukaranje u mraku s nevidljivim, a moda ak i
zamiljenim neprijateljem, pored toga to e dii na noge itavu
okolinu, svakako bi nanelo i teke gubitke naoj grupi. Ali, sreom,
preovladali su mudriji saveti i, iako nismo naneli nikakve tete
uljezima, ipak smo uspeli da sauvamo nau anonimnost.
Ovaj dogaaj uverio me je da je potrebno da to pre pronademo
nae vodie i da nastavimo kretanje do obale to direktnijim

putem. Neko, sudei po ponaanju, verovatno neprijatelj, znao je

gde se sad nalazimo i ako nastavimo da ovako besciljno lutamo
po mraku, svakako e se vratiti u punoj snazi i obraunati se s
nama. Odmah je pozvan Mia, koji je bio zaduen za odravanje
pravca puta. Izvadili smo karte i bateriju i odmah na kartu uneli
direktan pravac kretanja. Zatim, ponovo natovarivi na prtljag na
lea, krenuli smo navie ka osolini, sa koje se kotrljalo sitno
kamenje, tako da su nam se noge posle svakog preenog metra
vraale pola metra nazad.
Selo kome smo se uputili nalazilo se na zaravni, na vrhu idueg
prevoja. Izgleda da su u njemu bili smeteni Nemci. Kua koju
smo traili nalazila se izvan sela. Mi smo se krili iza ivice, a jedan
od partizana je otiao i pokucao na vrata. Jedno vreme nita se
nije deavalo. Zatim se odkrinue vrata i nastade aputanje.
Oigledno da su se noni posetioci sumnjiavo primali.
Najzad, posle dugog aputanja, izaao je visok, suv stariji ovek s
kaketom, dugih oputenih brkova i s pukom preko savijenih
ramena. On je, izgleda, bio glavna veza partizana u selu, u kojem
je, pred nosem Nemaca, organizovao sopstveni maleni ilegalni
pokret. Ako Nemce isteraju, on bi tada dobio svoje i verovatno
postao predsednik optine. U meuvremenu je provodio tajni,
skriveni ivot, ispunjen ovakvim uzbudljivim dogaajima. On poe
napred i tiho krenusmo. Drum - sitno, otro kamenje - bio je isto
tako lo kao raniji.
Posle sat-dva hoda poelo je da svie. Sada smo ve izali iz
opasne zone i na vodi je krenuo natrag u selo; trebalo je samo
da idemo jasno obeleenim putiem koji se sputao u dolinu,
Nismo imali jo daleko da idemo i, saznanje da se pribliavamo
cilju puta, odjednom nas je uinilo umornim i sanjivim. Hodali smo
utke. Zora, koja se probijala sa bregova preko kojih smo maloas
preli, obasjavala je najvee vrhove visokog prevoja koji se
uzdizao kao zid sa daleke strane doline, poslednje prepreke
izmeu nas i mora. Kako bi ih zraci sunca koje se dizalo dodirnuli,
vrhovi planina bi postajali zlatni. U dolini je jo uvek bila magla.
Pitali smo se, sve gladniji, da li emo ita imati za doruak?
Predeo kroz koji smo sada prolazili bio je neverovatno brdovit i
pust. Na nekim mestima, meu velikim belosivim stenama, kamen
je bio raien i na njemu su obraeni maleni komadii zemlje,
koji se ak nisu mogli nazvati ni poljima; tu se jarka, zelena boja
loze jasno isticala iz sumorne pozadine stenja. Tu i tamo nailazili
bismo na ostatke seljakih koliba, sa poruenim kamenim

zidovima koji su reito podseali na posledice italijanske vojne

uprave. Zatim, zaobilazei iza ugla, naili smo na crkvu, sa trietiri kue i grupu partizana s automatima, koja je stajala na putu.
Stigli smo do Zadvarja - naeg neposrednog cilja puta. Zapitali
smo gde se nalazi tab brigade; odveli su nas na sprat popove
kue, najvee u selu, gde smo zatekli komandanta brigade,
mladog oveka dvadesetih godina, za dorukom koji se sastojao
od crnog hleba i zaplenjenog surogata kafe od preprenog ita.
On nas je zamolio da mu se pridruimo i mi smo to spremno
uinili. To nije bio doruak koji bismo izabrali po elji, ali je bio
dobrodoao, pogotovu kad je izneta i boca rakije da ga zalijemo.
Sada nam se inilo najprirodnije na svetu da za doruak pijemo
estoka pia.
Kad smo zavrili s dorukom, inilo nam se da komandanta
brigade poznajemo ve godinama (kao i tuce ljudi koji su uli
unutra i posmatrali nas kako jedemo). Svaki od njih ispriao nam
je svoj ivot i na itav rafal njihovih pitanja mi smo im odgovarali
sa isto toliko lihih, sasvim prisnih pojedinosti. Komandant
brigade, koji je u graanstvu bio elektriar i jedan od prvih
partizana u Dalmaciji, nije mogao da odvoji pogled od nas. Njemu
smo se uinili, kao to je to donekle i bilo tano, kao da smo bia
sa drugog sveta. Kako smo, eleo je da zna, dospeli dovde?
Objasnili smo. Kako izgleda kad te spuste iz aviona? Da li smo
ovde poslani po naoj elji? ta emo sad da radimo? Da li e,
moda, naa vlada da im poalje oruje i municiju, izme, injele i
hranu? I da li e neto stii i u Dalmaciju?
Sve to smo mogli da uinimo bilo je da ih zaustavimo u pitanjima
i navedemo na razgovor o naem daljem putu. Ovo, po
komandantu brigade, nije bilo tako teko. Stojei kraj vrata,
pokazao nam je put. Sve do reke na dnu doline moemo putovati
kamionom koji su zaplenili pre nekoliko dana. Odande - preko
poslednjeg zelenog prevoja Biokova i dole do mora - moramo
peice, jer je most sruen i nema mogunosti da se prebaci
kamion. Ako poemo u podne, onda bi trebalo da stignemo do
Biokova u sumrak, i tako dospemo do mora pod zatitom mraka.
Ovo nam preporuuje, jer je sada stvarno itava obala bila u
nemakim rukama, osim malenog pristanita Podgore, gde smo
se uputili u nadi da emo tu nai neko prevozno sredstvo da se
iste noi prebacimo na ostrvo Korulu.
Poto smo isplanirali put, komandant brigade je svoju panju
usmerio na kamion radei neto na njemu, na elu grupe
mehaniara-amatera. Pitao sam ga ta nije u redu, a on mi

odgovori da ga je dan ranije pogodio "henel". - Voza je ubijen dodao je - ali motor nije mnogo oteen i brzo emo ga popraviti.
Pitao nas je ta elimo da radimo u meuvremenu. Rekli smo da
smo veoma umorni i da elimo negde otii da spavamo.
Kad smo se probudili, sunce je ve bilo visoko, kamion je bio
spreman i trebalo je da poemo. Oprostili smo se od elektriara
koji je postao komandant brigade. Bili smo njegovi gosti samo
nekoliko asova, ali jo uvek se seam njegove energinosti,
prijateljske neposrednosti i oiglednog dara za rukovoenje. On
je, inilo mi se, bio dobar ovek u svakom pogledu. Kasnije sam
pokuavao da ujem neto o njemu, ali narednih meseci dolo je
do ogorenih borbi u obalskim predelima i verovatno su i on i
veina njegovih ljudi izginuli.
Pre no to smo krenuli, neko je slikao itavu grupu aparatom koji
je zaplenjen od nekog nemakog oficira. Ova fotografija je, na
moje iznenaenje, stigla do mene preko kurira posle nekoliko
meseci. Zatim smo se popeli u kamion; svi su poeli da ga guraju i
ubrzo smo zakloparali nizbrdo.
Duina puta gotovo da nije opravdavala sav trud oko
osposobljavanja za vonju. Tek to smo krenuli, stigli smo do
sruenog mosta i bilo je vreme da izaemo i poemo opet peice.
Ali, bar je na prijatelj, komandant brigade, mogao braniti zahtev
svoje brigade da se smatra delimino motorizovanom, to je meu
partizanima bio veliki izvor prestia.
Pre no to smo stigli do vrha prevoja, uhvatili su nas oluja i pljusak
kie, tako da smo se na nekoliko trenutaka sklonili u seljakoj
kolibi kraj puta, punoj dima i mirisa belog luka, kao u planinarskim
kolibama na Alpima.
Zatim je kia prestala isto tako naglo kao to je i poela, i nekoliko
minuta kasnije stigli smo do vrha i ugledali Jadransko more, sa
ostrvima u daljini i iskrzanim sivobelim obrisima bregova
sivkastoplave boje naspram bledocrvenog sunca koje je zalazilo.
Ni Mia ni moj lini pratilac nisu nikad ranije videli more i zato smo
ovde saekali da se oni priviknu na ovoliko prostranstvo vode.
Zatim je sunce zalo iza ostrva i mi smo poeli da se sputamo.
Ispod nas, sa desne strane, ugledali smo svetla Brela, gde se
nalazila ustaka posada. Dalje na severu, izvan naeg vidika,
nalazio se Split, gde su se sada uvrstili Nemci. Odmah, na jugu,
s leve strane leala je Makarska, gde se takoe nalazio neprijatelj,

a iza nje se prualo poluostrvo Peljeac, du koga su nemake

jedinice iz Mostara i Metkovia poele da napreduju, nesumnjivo
se pripremajui za invaziju ostrva. Negde, u mraku, ispod nas
leala je Baka Voda, tada jo uvek u rukama partizana.
Jednom ili dvaput, pri silaenju, zaustavljale su nas partizanske
patrole. Poto smo izmenjali lozinke, nastavili smo put. Najzad,
zauli smo lave pasa u Bakoj Vodi, jo jednom su nas zaustavili
i, prolazei pored visokih, belo okreenih zidova, nali smo se na
uskom molu malog pristanita.
Ako smo eleli da stignemo do Korule jo za dana, nije bilo
vremena za gubljenje. Prezalogajili smo uz bocu dalmatinskog
vina i nekoliko paketia nemakog dvopeka, a dva partizana, u
irokim pantalonama i ribarskim majicama poela su da doteruju
ribarsku barku opremljenu pomonim motorom.
Uskoro je sve bilo spremno. Oluja je proistila vazduh i no je bila
lepa. Ukrcani su u barku radio-stanica i ranci, zatim smo uli i mi.
Ja sam se udobno smestio na pramcu, sa rancem pod glavom i,
uz glasno kloparanje motora, krenuli smo po glatkoj povrini
Jadrana obasjanog zvezdama.
Davno nisam tako dobro spavao. Kad sam se probudio, ve smo
bili dosta odmakli i, okrenuvi se unazad, mogao sam videti svetla
Makarske i drugih mesta du obale kako se presijavaju na vodi.
Svuda oko nas, neoekivan i dosta iznenaujui prizor za nekoga
ko se probudio iz dubokog sna, zaslepljujue beli acetilenski
fenjeri, koje Dalmatinci koriste za ribarenje, treperili su i kiljili sa
desetak malih amaca. U ratu kao i miru, sa zamraenjem i bez
zamraenja, Dalmatinci su na svoj nain privreivali za ivot,
neuznemiravani od Nemaca ili partizana. Upitao sam nau posadu
da li Nemci pokuavaju da provere ta se deava? - Da odgovorio je jedan - oni redovno patroliraju ovim vodama - i u tom
trenutku, umesto odgovora na moje pitanje, zaulo se glasno,
ujednaeno kloparanje snanijeg motora, a svetlost jakih
reflektora prela je preko povrine mora na kilometar-dva od nas.
Silom prilika, pravac koji smo izabrali bio je zaobilazan i zalazio
meu ostrva. Jednom smo se zaustavili da ostavimo poruku u
Suuraju, na istonom kraju ostrva Hvara, iju su jednu polovinu
drali partizani, a druga je bila pod okupacijom jedne jedinice
ustaa, koji su se tu iskrcali i ukopavali. Kad smo se pribliili
Suuraju, jedan od posade, promucavi: "Signal!" poeo je neto
da pretura po sanduku i na kraju izvadio mali fenjer koji je zapalio i

tada, uspravivi se, mahnuo dvaput u pravcu obale.

Odgovor je dobio odmah: mitraljeski rafal zaparao je vodu oko
nas. - Pogrean signal - rekao je sumorno na partizan i mahnuo
fenjerom triput, umesto dvaput. Opet je otvorena mitraljeska vatra,
ovoga puta preciznije, i ja sam se pitao da moda nismo stigli do
pogrenog dela ostrva i da ne dajemo signale ustaama? U
meuvremenu i dalje smo se drali svog pravca i, kad smo dospeli
do udaljenosti odakle su nas mogli uti, doviknuli smo: partizani!
Na moje olakanje, straar nije vie pucao. - Jesi li ti to, drue? viknuo je. - Pomislio sam da si ti, ali zato daje pogrean signal?
- Zatim je nastalo objanjavanje koje je nastavljeno i kad smo
predali nau poruku i ponovo se otisnuli na more. Uskoro sam
opet zaspao i kad sam se probudio sunce se ve probijalo iza
planina na kopno, a mi smo se pribliavali cilju naeg puta.
GLAVA VI
MEUIGRA NA OSTRVU

Poumljeni bregovi Korule ocrtavali su se naspram bledog neba.

Kad smo napravili krug i uli u pristanite, prvi zraci ve su
obasjavali stare kue u luci. Probijajui se kroz raznovrsne
ribarske amce, privezali smo barku kraj kamenih stepenica koje
su se sputale u vodu ispod stare krune kule, ukraene lavom sv.
Marka, simbolom negdanje venecijanske vladavine.
Stigli smo.
Iako je na mom satu (po kairskom? grinikom?
srednjoevropskom? britanskom letnjem? - ko bi to znao?) bilo tek
pet asova izjutra, ve se okupila mala grupa ljudi i posmatrala
nas. U njoj se nalazila, kako sam sa zadovoljstvom primetio, jedna
veoma lepa devojka. Posle umornih, iscrpljenih seljaka, ovi
ostrvljani su pristojno izgledali, gotovo svi su bili lepo obueni.
Kue, takoe, sa belim, utim ili ruiastim zidovima i zelenim
kapcima nisu bile oteene i izgledale su vedro i privlano na
ranom simcu. More je bilo plavo i prozirno kao staklo. itavo
mesto je praznino izgledalo i bilo je prijatno u njemu posle svih
muka i odricanja partizanskog ivota. Sanjivi, iskrcali smo se iz
barke, poli uz stepenice i pitali gde se nalazi partizanski tab.

Svi su znali gde je i svi su poli s nama da nam pokau put, uz put
veselo avrljajui, jer Dalmatinci imaju neto od one vedre
brbljivosti kao i Italijani, koje inae ne podnose. Kao i obino,
postavljali su nam bezbroj pitanja. Sta se deava na kopnu? Da li
e Nemci izvriti invaziju ostrva? Kako da se brane, ako doe do
toga? Da li smo videli Tita? Kako izgleda? Da li smo Englezi ili
Amerikanci? Da li smo bili u Kaliforniji gde ivi njihova tetka?
(Veliki broj Dalmatinaca se iseljavao.) Ili u Australiji, gde su im
takode roaci? Da li bismo poneli pismo za strica na Novom
Zelandu? Da li znamo kakvi su avoli Italijani i koliko je muka
ostrvo pretrpelo pod njihovom okupacijom? Zato smo doli?
Koliko emo ostati? Da li smo oenjeni? Da li volimo da igramo?
Odgovarajui na neka pitanja, a izbegavajui odgovore na druga,
ili smo dalje u pratnji uzbuene gomile, koja se putem stalno
poveavala, kroz krivudave ulice grada do stare venecijanske
palate u kojoj su bili smeteni novi gospodari grada. Iznad vrata
stajao je lav sv. Marka, bez glave, verovatno ju je odrubio neki
preterano revnostan partizan koji je, oigledno, hteo da proslavi
kraj Musolioijeve vladavine, unitavajui simbol ranijeg perioda
italijanske vladavine. Uli smo unutra, kroz veliaristvenu
kolonadu, i popeli smo se uz divne renesansne stepenice na ijem
su se vrhu nalazila vrata. Zakucali smo, neko je odgovorio i, kad
smo uli, nali smo se licem u lice sa franjevakim fratrom, koji je
ustao diui stisnutu pesnicu u znak pozdrava. On je, rekao je,
predsednik mesnog narodnog odbora. Mi smo, sa nae strane,
objasnili ko smo i zato smo doli. Odgovorio je da je oaran to
nas vidi i da e nam dati sve to nam bude trebalo. U
meuvremenu, dok ekamo da se pripremi kua, moda elimo
neto popiti?
Odgovorili smo da nemamo nita protiv. On je pozvonio i doneli su
nam bocu vina. Uskoro su se pojavili: kovrdavi mladi od
dvadesetak godina, koji se predstavio kao komandant garnizona,
zatim visoka, elegantna, edvardijanska prilika sa oputenim
brkovima, koja je, kako se ispostavilo, bila njegov politiki
komesar, i ivahan mali ovek sa belom svilenom kouljom i
naoarima za sunce, po zanimanju kapetan trgovakog broda.
Izneli su ae iz ormara i nasuli nam vino. Na suncu sazrelo
dalmatinsko vino sa ostrva, koje se zvalo zadivljujue kratko grk,
bilo je opojno i prijatno i uskoro smo se svi prepustili ivahnom
razgovoru.
Kad je stigao jedan partizan da javi kako je kua spremna za nas,
mi smo, izgleda, dotle saznali gotovo sve o ratnim danima

Korule. Govorili su nam o brutalnosti i razvratu Italijana, o

zavedenim devojikama i taocima koje su streljali. O tome kako je
padre, kako su zvali fratra, iz svog manastira odravao vezu s
partizanima u brdima. Zatim kako su oni, pod rukovodstvom
kovrdavog mladia, Italijanima bili trn u oku, o zasedama na
usamljenim putevima, o dizanju kamiona u vazduh, i o klanju kad
bi to najmanje oekivali. Zatim o represalijama i represalijama
protiv represalija; o kapitulaciji i ta su rekli i uinili Italijanima pre
no to su otili u Italiju; i o velikim zalihama i opremi koje su morali
da ostave.
Kad smo poli, oni su svi krenuli s nama, kao i gomila koja je
ekala ispred kue. Odveli su nas do belo okreene kue na steni
iznad pristanita. Od nje su grube stepenice vodile do mora i
odatle je moglo pravo da se zaroni u 7-8 metara duboku plavu
vodu. Sobe su bile svetle i iste, a sunce je ulazilo kiroz otvorene
prozore. U kuhinji smo zatekli kuvara kako priprema bogat obrok.
Bili smo malo zbunjeni. Kao da smo protrljali udotvorni prsten,
odjednom smo se nali u takvoj raskoi za kojom smo nedeljama
eznuli. Zatim nas je padre upitao da li je sve u redu i, kad smo ga
uverili da jeste, vratio se u kancelariju obeavi da e doi k nama
kasnije.
Kad je otiao, skinuli smo pranjavu, znojavu odeu i, trei niz
stepenice, skoili u more. Ve je godina bila poodmakla, tako da je
voda bila hladna i osveila nas. Uskoro smo plivali daleko u
moreuzu, irokom jedva kilometar i po, koji deli Korulu od
Peljeca. Ispred nas dizali su se strmo iz mora visoki, tamni
bregovi Peljeca, a ribarske kue bile su zbijene uz obalu. Dok
smo posmatrali, isplovilo je nekoliko ribarskih amaca. Znali smo
da su Nemci poeli da napreduju nekoliko kilometara na jugu, gde
je poluostrvo spojeno sa kopnom. Osvrnuvi se, mogli smo da
vidimo itav grad Korulu koja se prostire oko pristanita; stare
crkve, kue i palate kako se zlatasto presijavaju na jutarnjem
suncu.
Plivali smo sve dok se nismo umorili. Zatim smo izali iz vode,
obrisali se i obukli iste koulje koje je svako od nas uvao u
rancu za ovakvu priliku. ekao nas je ogroman i ukusan obrok napola doruak, napola ruak: ribe, jaja, meso, sir, kafa, voe,
dalmatinsko vino, maraskmo iz Zadra, kao i ostalo to su Italijani u
svom bekstvu ostavili. Kuvar, kao da je ranije radio u nekoj od
kraljevskih palata; u svakom sluaju bio je dobar. Mi smo pokazali
da cenimo njegovu vetinu.

Kad smo zavrili s jelom, legli smo i pali u dubok san.

Ranije no to sam to eleo, probudio me je um padrove mantije i
bat njegovih sandala po kamenom podu. Gunajui, rasvestio
sam se. Ispred kue ekala su nas mala italijanska tabna kola,
iji je motor nestrpljivo brektao. Tu su bili i kapetan broda i
komandant garnizona. Poli smo u obilazak ostrva.
Moja seanja tog popodneva su pobrkana. Poelo je,
pretpostavljam, u dva asa sa aicom u nau ast i zakuskom s
najstarijim stanovnikom u susednom selu (postupak koji se na na
raun, kako sam utvrdio, ponavljao svakoga puta u svakom selu i
mestu na ostrvu). Zavrilo se sa veerom u optini i igrankom do
rano ujutro. Sve je podsealo na komarne i iscrpljujue zavrne
lude dane predizborne kampanje, ali i sa prizvukom komine
opere.
U svakom selu, poto bismo ispili neizbenu pozdravnu aicu i
pojeli po koji zalogaj, obilazili smo mesna partizanska odeljenja. U
prvom mestu naeg zadravanja veoma smo se divili komandiru
odeljenja, izvrsnom oveku tamnih gustih brkova, na divnom
crnom konju.
Takoe smo bili veoma impresionirani privlanim izgledom i
vojnikim dranjem komandira odeljenja u iduem selu, koji je isto
tako bio tipian Dalmatinac na divnom konju, iako ne tako
odmornom i punom ivosti kao prvi. Poto smo posetili najstarijeg
stanovnika sela, kad smo ga potraili da se sa njim pozdravimo,
on, zaudo, nije vie bio tamo.
U sledeem mestu gde smo se zaustavili, opet je stajalo odeljenje
sa svojim komandirom da nas pozdravi. Ovoga puta smo izbliza
videli komandira. Sa iznenaenjem smo primetili da su se slabine
njegovog konja dizale i sputale ubrzano i bile prekrivene penom
kao da je brzim galopom stigao ovoga asa.
Zatim onaj vitki vrat, griva i rep konja, pa velianstveni brkovi
komandira - svakako da je to bilo vie nego puka slinost? Ali u
njegovim oima se nije video ni traak prepoznavanja kad nas je
pozdravio i rukovao se s nama i tada smo mu ponovo estitali na
urednosti odeljenja i taktino se okrenuli, pustivi ga da odgalopira
napred na svom divnom konju - jedinom na ostrvu - i da se postavi
na elo svoje jedinice, spreman da nas doeka u narednom selu.
On mora da je bio simpatina linost: meavina junjake elje za

isticanjem, seoskog lukavstva i deje elje za dopadanjem.

Nikada nisam uspeo da saznam ta je bilo sa njim posle
ogorenih borbi koje su uskoro zahvatile Korulu.
Drugi izdvojeni doivljaji neizbrisivo su utisnuti u moje seanje.
Seam se da su me neke kaluerice obasule cveem. Isto tako se
seam da sam primetio, nasuprot rimokatolikom svetenstvu na
kopnu, da su, izgleda, svetenici u veini sela na Koruli bili
vodee linosti u partizanskom pokretu. Takoe, seam se da sam
posetio fabriku runih bombi; bolnicu, gde je jednom oveku neki
lekar, nemaki Jevrejin, amputirao nogu; i tampariju gde se nita
naroito nije deavalo. Isto se tako ivo seam da sam odrao
nekoliko govora na srpskohrvatskom jeziku, jedan sa nekog
balkona. Takoe u se seati narednika Dankana, od koga smo se
nekako odvojili, kako je obilazio ostrvo sa suprotne strane,
pobedonosno stojei u kamionu i klatei se uz glasne pozdrave
gomile. Najzad se nejasno seam igre u selu Blatu, kojom se
zavrila naa zabava toga dana i koju je dramatino prekinula
eksplozija male crvene italijanske rune bombe koja se otkaila sa
opasaa jedne devojke, dok se vrtela po staji, u kojoj je odrana
igranka.
Te noi smo veoma vrsto spavali.
Sledeih dana najvie smo se bavili naom radio-stanicom. Od
Livna nismo imali nikakvu vezu. Mehaniki, izgledalo je, bila je
ispravna, ali, oigledno, neto nije bilo u redu. Ma koliko
pokuavali da uspostavimo vezu, Kairo je ostao gluv za nae
pozive, a nismo mogli ni da primamo njihove.
Ovo je bilo veoma ozbiljno pitanje. Obavezao sam se da u Ratnoj
mornarici poslati podrobna uputstva za njihove motorne amce.
Oni su se u naelu sloili da dou na Korulu i trebalo je da stignu
svakog asa, ali da li e se usuditi da rizikuju i jedan od svojih
lakih brodova uputivi ih tako blizu obale posednute od
neprijatelja, bez izriitog uverenja da je sve u redu? Jo gore,
odsustvo bilo kakve vesti od nas, verovatno e se smatrati kao
znak da uopte nisam stigao do Korule ili da se sada nalazim u
neprijateljevim rukama, Zabrinuti, pokuavali smo da povisimo
antenu, petljali smo neto oko "kristala" i odneli itavu stanicu do
okolnog brda. Nita nije vredelo. Isto tako stalno mi je na pameti
bilo i pitanje kralja.
Jedina nada bila je da poaljemo partizanskog kurira u Jajce sa
uputstvima da se moja poruka odande prenese. Ali, to bi trajalo

nedeljama. Zabrinuti, prepisali smo poruku na komad hartije, i to

ifrom, u sluaju da dospe u ruke neprijatelju. Uputio sam je na
Vivijena Strita i te noi smo posmatrali odlazak kurira amcem na
kopno. Sve dok ne dobijemo odgovor, ja moram ostati ovde gde
se nalazim, inae, brod moe doploviti i ne zatei nikoga. Prema
tome, reio sam se da ekam.
Dani su prolazili, lepi i vedri. Naa radio-stanica je i dalje upomo
utala. Nije bilo vesti od kurira. Izgleda da su borbe na Peljecu
zastale. S vremena na vreme dotrao bi neki uzbuen partizan da
nam kae kako je ugledao na brod, ili da je brod stigao na neko
drugo ostrvo, ili da je potopljen i da ga more nosi od ostrva sa
koritom nad vodom. Prilikom provere obino bi se utvrdilo da su
ovakve prie bile bez osnova, ali, u svakom sluaju, olakavale su
nae napregnuto iekivanje.
Ponekad je gotovo izgledalo da Nemci znaju ta nameravamo, u
najmanju ruku, znali su da sam na ostrvu.
Jednom sam imao priliku da posetim susedno malo ostrvo. Ono je
bilo tako blizu da je izgledalo izlino pridravati se uobiajenih
mera opreznosti, odnosno ekati da padne mrak. Partizani su mi
stavili na raspolaganje divan motorni amac, sjajnobele boje, sa
blistavim metalnim delovima - vlasnitvo nekog predratnog
milionera koji je ovde dolazio na odmor. Sa pramca je veselo
leprala partizanska zastava. Iza nas, kad smo izlazili iz
pristanita Korule, digao se penuavi talas koji se ubrzo mrekao
sve do obale. Za trenutak sam se upitao da li je to sve pametno?
Samo za trenutak. Onda sam shvatio da nije. Buku naeg motora
nadjaao je suvie poznat zvuk. Kad sam se osvrnuo da vidim
odakle zvuk dolazi, iznenadno se pojavio iznad oblinjeg brega
veliki nemaki tromotorni hidroavion, koji je leteo veoma sporo i
tako nisko, da sam mogao videti i lice mitraljesca u repu. Na
komandir je naglo skrenuo s pravca i uinio nas samo jo
upadljivijim. Razmatrajui mogunost da brzo skoim u vodu, sa
strepnjom sam posmatrao mitraljesca u repu da bih otkrio njegovu
reakciju. Izgleda da nije bio zainteresovan i da verovatno misli da
samo ustae ili simpatizeri Osovine krue u ovako upadljivom
amcu. Ili je, moda, poao bez municije. U svakom sluaju, nije
nas napao, ve je mirno nastavio put ka glavnom pristanitu gde
je, kako smo kasnije uli, uterao strah u kosti naem kuvaru, jer je
proleteo pored nae kue tako nisko, na "nultoj visini", kako to
kau nai piloti, da je mogao zaviriti u prozore. Bilo je teko izbei
zakljuak da neprijatelj trai nekoga ili neto. Nekoliko dana
kasnije, dobili smo novu potvrdu za ovo. Popeo sam se na vrh

brega koji nadvisuje pristanite, zagledao ka kopnu, kad se

odjednom, grmei, iz sunca pojavilo dvanaestaik "tuka". Nisam
mogao da pogreim i ne prepoznam ona kosa krila i stajni trap u
obliku zolje. Na drugim bojitima "tuke" su moda odigrale svoje,
ali, u ovakvom nainu ratovanja, bez podrke lovaca i
protivavionske artiljerije, one su nam uterivale onaj nekadanji
poznati strah.
Prvo su nainile visoki krug iznad pristanita i ponovo odletele ka
moru. Meutim, odmah su se okrenule i vratile. Dok sam ih
posmatrao, njihov vodei avion se odvojio iz formacije i, kroz
suneve zrake koji su se odbijali od njegovih krila, proitao je
nanie pored mene, spustivi bombu meu amce u pristanitu.
Gotovo dodirnuvi more, izvukao se iz obruavanja i vratio prema
puini. Druga, trea i etvrta "tuka" sledile su njegov primer.
Uskoro su se sa nekoliko mesta u pristanitu dizali u vazduh veliki
stubovi vode, sa odgovarajuim oblacima praine i ljunka sa
obale. Tada, isto onako brzo kako su i doli, napadai su se
izgubili i zavladala je tiina, koju su razbijali samo povici za pomo
i pla zaplaene dece iz grada koji se pruao preda mnom.
Korula je doivela svoje prvo iskustvo vazduhoplovnog rata.
Dani su prolazili. Jo nije bilo nikakvih znakova od Ratne
mornarice. Radio-stanica bila je mrtva, a nikakva poruka nije
primljena sa kopna, gde se, izgleda, vojna situacija pogoravala.
Izgubio sam vezu kako sa tabom za Bliski istok, tako i sa Titom.
Odluio sam da priekam jo dvadeset etiri asa i onda, ako se
nita ne dogodi, vratiu se u Jajce.
Te noi, oko dva asa, probudila me je uzbuena vika ispred kue.
Prvo sam pomislio da su se Nemci iskrcali sa kopna. Onda, kad
sam dograbio ranac i automatski pitolj da bih se spremio za brzi
pokret, u kuu je uzbuen uleteo na partizanski straar u pratnji
tri mornarika oficira i Dejvida Satoua (David Satow), koji je
poslednji pridodat mom osoblju. U jednom od mornara prepoznao
sam Sendija Glena (Sandy Glenn), starog prijatelja koji je za
sobom imao mnoge avanturistike podvige u ne ba uobiajenim
slubama pomorskog rata. Mornarica je stigla.
Bio sam oduevljen to vidim Sendija, tim vie to sam znao da
ne bi trebalo da on bude ovde. Ali, nita ga nije moglo spreiti da
doe. Nita nije bilo varljivije od njegovog mirnog, blagog lika kao
u sove, dok je oveka dobroudno posmatrao iza velikih okruglih
naoara. U stvari, on je imao odlunost i matovitost koje su mu

omoguavale da nadmudri bilo kojeg tabnog oficira - bilo

neprijateljevog ili saveznikog, ma koliko bio vet. Od sada, pa
nadalje, vie nikada nee biti daleko od nas. Njegov sledei
zadatak bie Albanija, jo pod okupacijom neprijatelja, gde e
iveti tajanstveno u peini koja je gledala na Jadransko more i gde
e ga negovati itava pratnja italijanskih zarobljenika. Odatle je
izaao da spase jedan avion, pun amerikih bolniarki, iji je pilot
izgubio put i prisilno sleteo u unutranjosti. Posle toga
prokrijumario je bolniarke do obale, poto su uz pomo
partizana, ispred nosa Nemaca, danima peaile u cipelama sa
visokim potpeticama i u svilenim arapama. Najzad, pred kraj rata,
spustili su ga padobranom na obalu Dunava, sa zadatkom da
digne u vazduh lepove ili neto slino, za ta je dobio Krst za
izvanredne zasluge.
Sendi i njegovi prijatelji, izgleda, poli su raunajui da je Korula
jo uvek u partizanskim rukama. Dovezli su svoj motorni brodi u
peinu sa druge strane ostrva i onda su se probili do mesta gde
sam se nalazio. Posluio sam ih rakijom i onda smo razgovarali
ta da uradimo. Doneli su nam nekoliko tona oruja i opreme za
partizane i trebalo ih je istovariti. Isto tako bilo je neophodno da se
brod do zore propisno kamuflira da ga izviai ne primete.
Sreom, peina koju su izabrali bila je pogodna u obe svrhe; imala
je visoke poumljene strane i stazu koja se sputala do vode,
kojom e moi da se prenosi materijal, bez pomeranja broda.
Partizani su bili veoma uzbueni ovom neoekivanom nonom
posetom Ratne mornarice. Okupili smo to smo vie mogli
partizana i poeli da istovarujemo materijal iz broda i da ga,
istovremeno, kamufliramo. U zoru je i poslednji sanduk municije
prenet na obalu, a mree za kamufliranje, prekrivene liem i
granama, veto su prevuene preko broda, i sa strane prema
obali, tako da se razbiju njegovi obrisi. Sa vrha oblinjeg brega,
gde smo se povukli da razgledamo nae delo, brod je liio na deo
ostrva.
Nismo ni za trenutak poranili.
Dok sam stajao na palubi, izvirujui ispod reetki i mree za
kamufliranje, do uiju mi je ponovo dopro um avionskih motora i,
u briuem letu, radoznalo su se pojavila iznad brega dva mala
"skakavca", avioni tipa "fizeler-torh". Ali, brod je bio dobro skriven
i avioni su odleteli ne primetivi nas. Vie se nisu vraali. Pravo
iskuenje je predstavljala pomisao kako bismo mogli da ih
iznenadimo da smo se odluili da odjednom, izbliza, otvorimo na

njih vatru iz protivavionskog topa naeg broda.

Tek to su oni otili, stigao je komandant partizanske brigade sa
Peljeca. Stanje na njegovom sektoru, izgleda, bilo je veoma loe.
Stizala su nemaka pojaanja i, prema poslednjim obavetenjima
koja je dobio, neprijatelj je pripremao pravu invazionu flotu manjih
brodova na uu Neretve, iji cilj nije bio sasvim jasan. Ukoliko mi
neto ne uinimo, partizani e biti izbaeni sa Peljeca, i onda e
Nemcima biti otvoren put za osvajanje ostrva. Izgledalo je da e
se na tek pronaeni kanal za snabdevainje zatvoriti i pre no to
budemo imali vremena da ga iskoristimo.
Bogdan, komandant brigade, bio je, uglavnom, veseo, nieg rasta,
ali, tog jutra je imao zabrinut izraz lica, a njegovi dugi brkovi bili su
snudeno oputeni. Odveo sam ga na palubu broda i njegove oi,
naviknute na gole planinske padine, irom su se otvorile pod
priguenim svetlom, gledajui na uglaani mesing i mahagoni u
navigacionom odeljenju. Zatim, kad smo izvadili karte,
nelagodnost je iezla i on se potpuno i.uneo objanjavajui
poloaj i pokazujui kako misli da mu moemo najbolje pomoi.
Sada sam se ve navikao na zahteve partizana za podrkom iz
vazduha, koji su, uglavnom, bili lieni razumevanja ta se moe, a
ta ne moe uiniti iz vazduha i malo su imali veze sa stvarnou.
Ali, ovoga puta je izgledalo kao da bismo zaista mogli da pruimo
odluujuu taktiku podrku, samo ako Kraljevsko ratno
vazduhoplovstvo bude moglo da odvoji avione. Isto tako postojala
je mogunost da i Ratna mornarica bude od koristi, iako ne, kao
to je to Bogdan, izgleda, oekivao, na licu mesta i samo sa
jednim jedinim motornim brodiem.
Kad smo seli za sto, u kabini, napisao sam dve poruke kojima
sam dao najvee mogue preimustvo. Prvu sam uputio
vazduhoplovnom vicemaralu Kaningemu (Cunningham), kojii je
komandovao i dalje u Italiji Pustinjskim vazduhoplovstvom,
objasnivi mu poloaj i molei ga da odvoji nekoliko aviona sa
fronta u Italiji da bi se napala nemaka koncentracija trupa kod
Mostara i Metkovia, kao i nemaki istureni poloaji na Peljecu i
desantne barke na uu Neretve. Isto tako, dodao sam da pomo
mora biti trenutna, ako elimo da budemo od koristi.
Drugu poruku sam uputio'komandantu eskadre u Tarantu, istiui
da, ako moe da odvoji nekoliko torpednih amaca, bili bi dobro
iskorieni u patroliranju du ua Neretve, ukoliko neprijatelj

pokua da se iskrca.
Motorni brodi je dobio nareenje da ne odrava nikakvu radiovezu u neprijateljevim vodama, ali smo odluili da krene ponovo u
sumrak, a kapetan je obeao da e poslati moje poruke im isplovi
na otvoreno more. Bogdan je izgledao oduevljen ovakvom
aktivnou. Kuhinja nije radila, ali smo mu ponudili konzerve
goveeg mesa i dvopek i on se vratio svojim iznurenim ljudima,
mnogo vedriji no to je nama doao, oigledno oekujui velike
dogaaje. Ja sam se samo uzdao da e moje poruke imati nekog
dejstva.
Motorni brodi je krenuo te noi, a idueg dana, poto smo uspeli
da uspostavimo vezu sa Ratinom mornaricom, poeli smo i mi da
se pripremamo za povratak. Trebalo nam je dosta vremana da
isplaniramo put i obavimo sve pripreme. Pre no to smo poli,
imali smo zadovoljstvo da ugledamo vie "spitfajera" kako
svetlucajui lete u pravcu Peljeca i kopna i da kasnije ujemo da
su napravili dar-mar od priprema neprijatelja za veliki napad. I
Ratna mornarica se takoe pojavila i zadevala arke patrolirajui
tako uspeno da se, jedno vreme, nita vie nije ulo o
neprijateljevoj invazionoj floti. U trenutku kad sam polazio,
nemaki napad na Peljeac privremeno je bio zaustavljen, a
partizaiii su uspevali da odre svoje poloaje.
Ali ovaj privremeni taktiki uspeh nije reio mnogo krupnije
strategijsko pitanje. Sve je to ukazivalo da neprijatelj namerava
prvo da uvrsti poloaj u Dalmaciji i na obali, a zatim da doe na
ostrva. On e upotrebiti sve snage da postigne ovaj cilj, i u
ovakvom susretu igledno je bio u poloaju da slomi partizane
svojom nadmonou u broju i naoruanju. Ako bi se partizani
zadrali na obali ili na ostrvima, ako bi pokuali, drugim reima, da
se zadre na utvrenim poloajima, to bi znailo da odbacuju
osnovni princip gerilskog voenja rata to bi, po mom miljenju,
samo moglo dovesti do propasti.
S druge strane, ako izgubimo ostrva, izgubiemo veoma
dragocenu prednost. vrsto uporite bar na jednom ostrvu
obezbedilo bi vezu sa spoljnim svetom, posluilo bi kao neka vrsta
isturene baze za snabdevanje, iz koje bi se mogao, i bez vrstog
uporita na obali, razboritim probijanjem konvoja, stalno dopremati
materijal do obale i dalje na kopno. Bilo bi isto tako moguno, kad
bismo nekako uspeli da zadrimo jedno ostrvo, da ga koristimo za
bazu odakle bi motorni torpedni amci ometali neprijateljev obalski
saobraaj i transport du Jadranskog mora. Dolazak prvog

brodia, uostalom, pokazao je put i ovaj uspeh bi mogao, inilo mi

se, da uveri Ratnu momaricu, ohrabri je za dalje pokuaje. Iako je
u tom ranom stupnju ova misao izgledala gotovo neverovatna,
moda bismo bili kadri da pronaemo negde meu stenama,
umama i maslinjacima komad ravnog zemljita, odakle bi lovaki
avioni iz Italije dejstvovali i na taj nain znatno poveali svoj
radijus dejstva. Ovo su bile zamisli koje se, da bi uspele, moraju
odmah sprovesti. Prvo, moram da vidim Tita. Onda moram otii iz
Jugoslavije da podnesem izvetaj. Moje poruke su, to je tano,
dovele do odreenih rezultata. Ali, pre no to poemo dalje,
potrebno je da se jo tota kae, da se raiste mnoga pitanja, a,
izmeu ostalog, i pitanje ostrva. A to ih pre raistimo, tim e biti
bolje.
Te noi krenuli smo na kopno.
GLAVA VII
TAMO-AMO

Padre i njegovi prijatelji iz Odbora sili su sve do pristanita da

nas isprate. Vest da je zaustavljeno nemako napredovanje
veoma ih je obradovala, ali su jo uvek bili zabrinuti u pogledu
budunosti, jer su dobro znali ta e predstavljati nemaka
okupacija za graanstvo koje je tako srdano saraivalo sa
partizanima.
Bilo mi je neprijatno to ih ostavljam u ovakvom trenutku i
pokuavao sam da ih razvedrim govorei da u uiniti sve to
mogu da im pomognem. Poeleli su nam srean put. Ve je poeo
da se sputa mrak. Smestili smo se u na brodi. Motor je poeo
da klopara. Poli smo.
Baka Voda, mesto odakle smo preli na Korulu, bila je sada u
nemakim rukama i ovoga puta smo se uputili ka Podgori, drugom
malom pristanitu, neto dalje na severu. Prvo smo se drali obale
ostrva. Onda, kad se sasvim smrailo, promenili smo pravac i
uputili se pravo ka obali. Oigledno da je zbog dolaska brodia i
dogaaja koji su zatim usledili, neprijatelj postao oprezniji, jer su
sada patrolni amci krstarili aktivnije no ikad ranije. Jedan od
partizana poneo je harmoniku, na kojoj je svirao nekako iskidano,
iji se zvuk neprijatno gubio kad bi se lutajue oko reflektora
usmerilo u naem pravcu. Svi smo se toga trenutka,

pretpostavljam, oseali nelagodno zato to je u ovakvim prilikama

teko pobei od neprijatnog oseanja koje mnoge begunce dovodi
da se sami nepotrebno otkriju; neprijatno oseanje da nema tu
sta da trai, da svako traga za tobom i da si veoma upadljiv.
Sta e se desiti, pitao sam se, ako nas ugledaju? Da li e nas
zaustaviti i pretresti? Ili e jednostavno otvoriti vatru u pravcu
snopa reflektora? Sve e zavisiti od toga, pretpostavljao sam,
koliko vide sa mesta gde se nalaze. Nijedna od ovih mogunosti
nije bila prijatna. Ali, sreom, izgledalo je da se izvlaimo iz
podruja gde patrolni amci najaktivnije krstare.
Zatim, odjednom postadoh svestan uma snanog motora, sasvim
blizu pramca s nae leve strane. Istovremeno je harmonika,
usred ivahne koranice, naglo zautao. Odjednom neoekivano
ukljuen je reflektor i sasvim blizu nas iroki beo mlaz svetlosti
istraivaki je ispitivao povrinu mora. Kroz nekoliko sekundi
zahvatio je i nas i tada je, umesto da nastavi traganje, zastao
zablesnuvi nas, dok se na mali amac alosno klatio gore-dole
po nemirnom moru.
Nikada nisam oseao da sam tako bespomono, uasno upadljiv.
Svako, smatrao sam, kilometrima unaokolo moe da me primeti, a
ja ne mogu da vidim nikoga, osim mojih drugova tik uz mene, koji
su bili isto tako bletavo osvetljeni; svira je vrsto drao svoj
instrument, kao da mu od njega zavisi ivot, Don Heniker-Medor
gledao je boleivo, dok je Dejvid Setou, kao i uvek, ma kako bile
neprijatne okolnosti, izgledao profesionalni vojnik od glave do
pete.
Oigledno, nije nam preostajalo nita drugo osim da sedimo
mirno, brojei sekunde i izdravajui lenjo ispitivanje bezimenih
nemakih mornara sa drugog kraja snopa svetlosti reflektora. Da li
e, pitao sam se, primetiti moju kotsku kapu i Dejvidov izrazito
engleski vojniki eir, kao i partizansku zastavu, koja je tako
nepotrebno leprala na krmi. Izbliza gledani, uopte nismo bili
nalik na ribare.
Ali, pretpostavljam, usled oseanja krivice nama se inilo da
izgledamo upadljivije no to smo bili jer je, posle ispitivanja koje je
za nas trajalo veno dugo, patrolni amac ugasio reflektor i brzo
zakloparao u drugom pravcu traei prekritelje. Ponovo nas je
okruio mrak; harmonika je svirao novu melodiju i nastavili smo
put, potreseni, ali puni zahvalnosti. Ishod susreta bio je

iznenadan, ali, u svakom sluaju, prijatan.

Kao sasvim prirodno primili smo uobiajerii mitraljeski rafal koji
nas je pozdravio kad smo uli u pristanite Podgore i mahnuli
naim malim fenjerom, onoliko puta koliko je na krmano tvrdio
da je predvieno. Uz bezbroj psovki, propraenih ivom
diskusijom o vrednosti i nunosti razliitih "signala", iskrcali smo
se iz brodia i izjavili da elimo iste noi nastaviti put dalje.
Reeno nam je da to nije mudro. U ovom trenutku vodila se borba
protiv udruenih snaga Nemaca i ustaa iz Makarske, gradia
udaljenog neto vie od kilometra, uz obalu; situacija nije bila
ista; nije se znao taan poloaj neprijatelja i bolje bi bilo da
saekamo jutro, pa da krenemo. tektanje mitraljeza i prasak
minobacaa na drugom kraju puta samo su podrali ove
preporuke.
Preostalo nam je jo okolade koju smo doneli sa naeg brodia i
zato smo odluili da od nje napravimo vru kakao pre no to
krenemo. Zato smo se uputili u oblinju kuu i, u trenutku kad smo
hteli da otvorimo vrata, zaustavi nas zabrinuti seljaik. Rekao je da
se unutra nalaze neki veoma vani strani oficiri i da ih niko ne sme
uznemiravati. Oigledno, situacija je mogla biti nepredvidljiva i, ne
obazirui se na panine proteste vlasnika, proli smo pored njega
i uli u sobu.
Dve prilike ispruene na podu, umotane u vree za spavanje
nemake proizvodnje, glasno su hrkale. Onog nieg neno smo
prodrmali. On je gunao i, kad smo ga dalje gurnuli, ustao je
promolivi upavu glavu i neobrijanu bradu - bio je to Gordoin
Olston. U drugoj vrei nalazio se radio-tehniar.
Gordon je, kako se pokazalo, stigao iz Jajca na putu za ostrva,
donosei mi drugu radio-stanicu i najnovije vesti. On je preao
najvei deo puta u ezama koje je vukao jedan konj a vozio ih je
jedan bosanaki Musliman sa fesom i izgledao isto kao kairski
voza garija. On je imao velike tekoe u sporazumevanju sa
ovim udnim ovekom i sve do danas nije siguran da li se put
kuda ih je vozio nalazio na partizanskoj teritoriji ili ne. Dok su se
vozili, stanovnici su ih posmatrali kroz odkrinuta vrata. Nita nije
moglo naterati njegovog vozaa da prenoi u nekom selu. Na sve
Gordonove molbe, on bi samo namigao, pokazao prstom na selo i
pretei povukao akom preko vrata, istovremeno putajui
neprijatan grleni zvuk. Zatim bi oinuo konja i pojurili bi dalje. Kad
su stigli do Podgore, Gordon i konj su bili sasvim iscrpljeni. To je

bilo, rekao je, pravo balkansko putovanje.

Oni su takoe doneli potu od kue koja je baena padobranom.
To su bila prva pisma koja su nam stigla i uskoro smo sedeli oko
tednjaka pijui kakao i itajui pisma, dok se tutanj borbe s puta
naizmenino povlaio i pribliavao. Prizori i seanja, koje su nam
pisma izazvala, delovali su nekako nestvarno.
U meuvremenu postojalo je pitanje koje smo morali odmah da
razjasnimo. - ta je - upitao sam - sa kraljem? - Kojim kraljem? upitao je Gordon. - Kraljem Petrom - odgovorio sam. - Da li se ve
spustio? - Gordon me je posmatrao kao da sam poludeo. Onda
sam mu rekao za depeu. - Oh - rekao je - to se nije odnosilo na
kralja Petra. Depea se odnosila na tvog novog telegrafistu. On se
preziva King (Kralj). - Oseao sam se glupo, ali bilo mi je lake.
Kad smo idueg jutra krenuli, borba je prestala, a neprijatelj se
povukao u Makarsku, koju smo ugledali sa puta kako se prostire
ispod nas u bledoj jutarnjoj sunevoj svetlosti. Neto dalje naili
smo na neke partizane kako je zasipaju granatama iz zarobljenog
topa kalibra 105 milimetara, dok je neprijatelj negde odozdo
mlitavo uzvraao. Preostali deo naeg puta proao je, po
partizanskim merilima, bez dogaaja, iako je bio ispunjen
uobiajenim nagaanjima gde se tano nalazi neprijatelj, da li smo
na pravom putu i da li emo uspeti da se probijemo.
im smo stigli u Jajce, otiao sam do Tita da ga upoznam sa
najnovijim dogaajima na obali i da vidim kako partizani prolaze
na drugim stranama. Bio je potpuno svestan opasnosti koja preti
ostrvima i natenane smo razgovarali kako emo najbolje da joj se
odupremo. Zakljuci do kojih smo doli nisu bili naroito
ohrabrujui. Bila bi, oigledno, greka ako bi se partizani upustili u
neto vie od zadravajuih dejstava, a to znai da bi ranije ili
kasnije, prvo obalski pojas, a zatim i ostrva pali u neprijateljeve
ruke. Zato je jedina nada bila u neposrednoj i hitnoj saveznikoj
pomoi, to, na osnovu svega to sam znao, nee moi tako lako
da se ostvari.
Obavestio sam Tita o mom planu da se vratim u Kairo i podnesem
izvetaj, objasnivi da e mi ovo pruiti priliku da sam utvrdim
kakvi su izgledi da obezbedimo efikasnu savezniku podrku u
Dalmaciji. Dodao sam da u se vratiti to je mogue ranije. On se
sloio sa tim da je ovo dobra ideja i upitao me da li bih eleo da
povedem i dva partizanska oficira kao emisare dobre volje.
Odgovorio sam da bih to rado uinio ako se saglase moja dva

efa, Glavni komandant i Foren Ofis. Posle izvesne diskusije,

izabrana su i dva delegata, Lola Ribar i Miloje Milojevi, i Tito ih je
doveo odmah da sa nama veeraju. Kad su otili, sloili smo se
da je Titov izbor delegata bio sasvim dobar.
Miloje Milojevi bio je vojnik, borac. Aktivan oficir u staroj
jugoslovenskoj vojsci, on se na samom poetku pridruio
partizanima. U toku narednih godina izgubio je jedno oko i
zadobio rane gotovo po svim delovima tela. U znak priznanja za
toliko puta pokazanu hrabrost, postao je u vojsci hrabrih prvi (i u to
vreme jedini) narodni heroj - odlikovanje koje je jednako naem
Viktorijinom krstu. Vatreni mali ovek, sa crnim poveskom preko
oka i oiljkom na licu iveo je, kako se meni inilo, samo za borbu.
Svima sa kojima bi se sreo, odmah bi bilo jasno da sa partizanima
nema ale.
Lola Ribar, koga sam sreo na putu ka obali, bio je drugaiji. I on je
takoe prekaljeni borac. Ali njegova uloga u partizanskom pokretu
bila je prvenstveno politika i, u svojim dvadesetim godinama, on
je spadao u aicu ljudi oko Tita kojima je bila predodreena slava
u novoj Jugoslaviji. Njegov otac, dr Ivan Ribar, dostojanstven
stariji dravnik, sa lepom sedom kosom, bio je jedan od veza
pokreta sa starim reimom. Ali Lola je bio pravi komunist i sada, u
pocepanoj nemakoj bluzi, sa plamenom snagom u ponaanju,
preplanuo i sa svojstveno slovenskim crtama lica mogao bi
posluiti kao model za portret vojnika Revolucije. Ponovo sam
naglasio da sam zadovoljan izborom. Mladi Ribar uivao je Titovo
poverenje i bio je skoro u samom sreditu zbivanja; tako da je
mogao instinktivno oseati partijsku liniju u svim pitanjima. On e
moi ubedljivo i pouzdano da govori u ime partizana. Istovremeno,
njegov veliki lini arm i poznavanje stvari inili su ga pogodnim
za zadatak emisara u spoljnom svetu, inae sasvim nepoznatom i
stranom za veinu drugih partizana, koji su se odlino snalazili
samo u sopstvenim umama i selima.
Sutra izjutra poslao sam poruku traei dozvolu da doem na
referisanje i povedem sa sobom dva partizanska predstavnika.
Dodao sam da emo, izgleda, uskoro biti sasvim odseeni od
obale i da se nadam da e mi brzo odgovoriti.
Ovo je, odmah sam shvatio, davalo malo nade. Politiki, odluka
koju sam traio od vlade nije bila laka. Ako britanske vlasti prime
partizanske predstavnike, iako bi to u izvesnom smislu bilo i
logino posle slanja moje Misije, to bi bio korak koji bi izazvao
najee protivljenje kraljevske jugoslovenske vlade, koja je bila

na saveznik i sa kojom smo zvanino odravali veze.

Pretpostavio sam kakve e neprijatnosti izazvati moja poruka i
potrudio sam se koliko god sam mogao da ovo objasnim Titu,
spremajui se rezignirano na due ekanje.
Kako su dani prolazili, vesti iz Dalmacije postajale su sve vie
zabrinjavajue. Nemci su se sistematski uvrivali u obalskom
pojasu i probijali uz Peljeac, pripremajui se za napad na ostrva.
ak i na paljivo pripremljen, ali nikad iskorien aerodrom u
Glamou, izgleda, nee moi jo dugo da ostane u partizanskim
rukama. Uskoro emo biti sasvim odseeni od spoljnog sveta. A
odgovor na moju poruku jo nije stizao.
Na kraju sam odluio da se vratim na ostrvo i tamo saekam
razvoj dogaaja. Kad se tamo naem, lako u se probiti preko
Jadranskog mora, u nekom manjem brodiu ili partizanskom
jedrenjaku, do Italije. U meuvremenu, dok ekam odgovor, u
svakom sluaju mogao bih da pratim razvoj situacije na licu
mesta. Ribar i Milojevi su ostali, spremni da krenu im im javim
da su potrebni.
Poao sam opet na obalu rano izjutra, hladnog jesenjeg dana.
Putovanja se ne seam posebno i stoga pretpostavljam da je
prolo bez nekih posebnih dogaaja. Sada su Nemci daleko
napredovali i potpuno nadziravali itavo ovo podruje. Imao sam
sree to sam se provukao bez veih teskoa.
Ovoga puta je na krajnji cilj bio ostrvo Hvar. Tamo smo stigli
posle uobiajenog pononog prelaska ribarskim amcem i iskrcali
se neto pre zore u gradiu sa istim nazivom, na zapadnom kraju
ostrva. Istoni kraj je zauzela manja jedinica neprijatelja koji se
iskrcao sa kopna i koga do sada nije bilo moguno izbaciti.
Hvar je bio dosta prijatno mesto. Na brdacu iznad pristanita
nalazila se, poput straara, tvrava, romantian zamak koji je
sagradio Karlo V. U podnoju su se zbile trone palate i crkve,
arsenal i staro pozorite - malo, ali velianstveno, podseajui na
sjaj Venecije
- i udno to se sada nalo u ribarskom selu. Preko zaliva se
pruao lanac manjih ostrva i crnog iskidanog stenja, titei
pristanite od zapadnih vetrova Jadranskog mora. Bio je topao i
sunan, pravi mediteranski dan, tipian za Dalmaciju, veoma
razliit od sumornog zimskog vremena koje smo ostavili na kopnu.

Isto kao to sam ekao na Koruli vesti od Ratne mornarice, sada

sam na Hvam ekao da saznam da li treba da doem i povedem
partizane. Ovoga puta mi je radio-stanica radila. Postavili smo
antenu na pogodno drvo i uskoro je niz moleivih telegrama leteo
za Kairo i London. Da li e odgovor stii na vreme da se Ribar i
Milojevi probiju do obale pre no to to ne bude kasno?
Hvarani su se trudili najbolje to mogu da mi uine boravak
prijatnim. Drali su govore, ispijali zdravice i mala, antifaistika
deca sa piskutavim glasom poklanjala su nam bukete cvea, i
mnogo se govorilo o pobedi i osloboenju. Ali vojna situacija je
jedva opravdavala ovakvo veselje, i sve vreme ispunjavala nas
zebnjom.
Poslednji kurir sa kopna, iako je putovao bez tereta i sam, jedva je
uspeo da izbegne zarobljavanje. Prema njegovom izvetaju, veliki
pokreti nemakih trupa uskoro e onemoguiti svaku vezu izmeu
obale i unutranjosti. Borbe na Peljecu ponovo su se takoe
rasplamsale, a improvizovana bolnica na Hvaru punila se novim
ranjenicima, esto deacima i devojicama od dvanaest i trinaest
godina, sa surovo amputiranim rukama i nogama - posledica
teke i precizne nemake vatre iz minobacaa. U meuvremenu,
neprijatelj koji se iskrcao na drugom kraju ostrva, na samo
nekoliko kilometara od nas, iako pritajen, stalno je podseao na
ono ta se moe oekivati. U stvari, sada smo uli da se to ve
desilo na susednom ostrvu Mljet, koje se ve nekoliko dana
nalazilo u nemakim rukama. Taktika Nemaca je bila dosta jasna:
uvrstiti svoj poloaj na kopnu i onda lagano, jedno po jedno,
osvajati ostrva. Partizani ne mogu lokalno skupiti dovoljno ljudi ili
opreme da se suprotstave ovom pojedinanom prodiranju.
Budunost je bila daleko od ruiaste.
Najzad je stigao odgovor na moju poruku. Treba odmah da doem
na referisanje. Izgleda da je postojao poseban razlog zato treba
odmah da krenem u Kairo. U vezi partizanske delegacije nije nita
reeno i samo se uzgred napominjalo, ako bude potrebno, da ona
moe doi kasnije.
Proitavi depeu, nisam mogao a da se ne upitam da li je
slubenik, koji je, nesumnjivo, posle lenjog razmiljanja napisao
poruku i stavio je u "korpu" za odailjanje, sasvim shvatio tekoe
putovanja u Evropi okupiranoj od Nemaca. Ve i sam put do obale
bio je veoma opasan, a za nekoliko dana bie nemogu. Izgledi
da Milojevi i Ribar dou kasnije, po potrebi, bili su loi. Poslao

sam depeu Titu, objasnjavajui to taktinije da njegova

delegacija mora malo saekati, i tada sam poeo da se pripremam
za put.
Ratna momarica, kako sam utvrdio, nije bila spremna da doe po
mene na Hvar; najblie dokle bi se usudili da dou bio je Vis,
najisturenije ostrvo u itavoj grupi. Zato sam morao ribarskim
amcem da preem sa Hvara na Vis.
amac je bio pronaen i u zoru idueg dana, posle noi
provedene na dosta nemirnom moru, stigao sam na Vis. Motomi
brodi, koji e doi po mene, treba da stigne idue veeri i zato
sam itav dan mogao da posvetim obilasku ostrva.
Gradi Vis je izgraen oko lepog, prirodnog pristanita na
sevemom delu ostrva. Na ulazu u pristanite, na stenama sa obe
strane, stajala je po jedna stara tvrava. Popevi se u jednu,
utvrdio sam da su, zaudo, ukraene krunom i kraljevskim grbom
engleskog kralja Dorda III. Ova tvrava, kako su mi rekli, zove
se Velington, a druga, preko zaliva, tvrava Sv. ora. Obe potiu
iz vremena kad su ostrvo zauzeli Britanci, koji su ga, kako sam
sad prvi put saznao, drali nekoliko godina za vreme
Napoleonovih ratova, a isto tako, zaudo, i Rusi.
Nedaleko odatle, dok sam se polako vraao u grad, naiao sam
na stari ograen vrt, koji je ve odavno bio zaputen i preputen
propadanju. Nasred vrta je stajao mermerni obelisk sa zapisom na
engleskom, koji je slavio britansku pomorsku pobedu nad
Francuzima, izvojevanu 1811. godine, pored Visa. Zatim,
pogledavi bolje, pronaao sam, skrivene u visokoj travi, meu
ibljem i rastinjem, desetak ili vie nadgrobnih spomenika
britanskih pomorskih oficira i mornara, koji su izgubili ivote u bici,
sa njihovim imenima, dobrim engleskim imenima, koja su skoro
izbrisali mahovina i vreme.
U blizini je jo jedan spomenik, u kitnjastijem francusko-gotskom
stilu; slavio je drugu pomorsku pobedu, koju su ovde izvojevali
Austrijanci nad Italijanima 1866. godine, a negde iz dubine
seanja dolo mi je da sam uio da je Vis - nekadanja Isa - u
stara vremena bio pozornica velikih bitaka.
Ali i bez ovih podseanja iz istorije, pogled na kartu jasno je
pokazivao strategijski znaaj koji je imao Vis u svim ratovima za
Jadransko more i njegovo podruje. Na dohvatu obale i drugih
ostrva, a ipak dosta daleko prema moru, to olakava dranje,

istovremeno sa dobrim pristupom iz Italije, ostrvo Vis predstavljalo

je idealnu bazu za neprijatelja koji je eleo da ima uporite u
istonom delu Jadranskog mora, naroito ako je imao smisla za
piratstvo, po emu su ove vode uvek bile uvene. Ovde se, kako
mi se inilo, nalazi baza koju traimo - samo kad bi se pomo
mogla dobiti na vreme.
Te veeri stigao je motomi brodi i ja sam se ukrcao u njega,
uzbuen kao ak koji za prvi letnji raspust ide kui. Oseao sam
se kao da iz jednog sveta odlazim u drugi. Oficirska trpezarija na
brodiu, sa uokvirenim slikama ena i prijateljica, sa romanima u
mekom povezu, ilustrovanim asopisima i oljama aja, inila mi
se kao vrhunac civilizacije. Oficiri i posada ponaali su se prema
nama kao da smo doli sa druge planete. Ve smo bili daleko
odmakli preko Jadranskog mora, pre no to smo poli na
spavanje.
GLAVA VIII
SPOLJNI SVET

Sunce je ve odskoilo kad sam se probudio i videla se obala

Italije. Preplovili smo Jadran u pravoj liniji i sada smo plovili na jug,
du italijanske obale. Rairio sam vreu za spavanje na palubi kraj
jednog od topova i poduprevi glavu laktovima gledao sam
tornjeve crkava i bele kue u malim gradovima koji se niu jedan
za drugim du istone obale june Italije. Za jedan sat stii emo u
Bari, cilj naeg puta, koji je nedavno zauzela Osma armija. Ustao
sam, savio vreu i poao dole da se obrijem i pripremim za
povratak u spoljni svet.
U Italiji nisam bio od 1939. godine. Pre rata dobro sam je
poznavao. Od moje poslednje posete, Italijani su prvo bili nai
neprijatelji, a sada, u drugoj krajnosti, nai saborci. Izgledalo je
udno vraati se. Neodreeno sam se pitao kako li e sve
izgledati?
Suvino je rei, sve je bilo gotovo isto.
Sunce je peklo, a Italijani su se sunali. Na svakom uglu ulice
mladi, snani ljudi, neki u uniformi, dosaivali su se s rukama u
depovima i sa cigaretama koje su im virile iz ugla usta. Na
zidovima pristanita, slovima visokim itav metar, jo uvek su

stajali Dueovi natpisi: VINCEREMO - pobediemo. Oigledno,

bila bi teta troiti energiju da se oni izbriu. Bili su to natpisi koji
su dobro pristajali, ma na ijoj se strani nalazili.
U hotelu "Imperijal", koji vojska, kako sam sa zadovoljstvom
utvrdio, nije jo stigla da preuzme, postojala su kupatila s toplom
vodom i bilo je dosta hrane i pia, i oficira na odmoru sa fronta,
koji su igrali sa bolniarkama uz ive zvuke italijanske dez
muzike. - "Lili Marlen!" - vikali su - i Italijani su svirali - "Lili Marlen"
- isto kao to su to verovatno svirali i za oficire Luftvafe i Vermahta
pre nekoliko nedelja.
Nisam stigao da se na sve ovo priviknem, a ve su me ukrcali u
avion kojim sam leteo daleko iznad Sredozemlja prema Kairu. Na
Maltu smo se spustili, kruei nisko iznad kamenitih malih polja i
kua u Valeti, razruenih bombama. Guverner, lord Gort, eleo je
da nas vidi i mi smo otili da neto popijemo sa njim; smirena
prijatna prilika usred italijanizovane raskoi upravne vladine
zgrade.
Zatim smo ponovo poleteli; zaspao sam i probudio se visoko iznad
Libije, dok smo leteli na istok du obale ka Egiptu. Kad sam
pogledao dole, prepoznao sam Bengazi, zatim Dernu, Tobruk i
Solum, kao i depresiju Katara. Tu i tamo zbijene gomile spaljenih
tenkova, aviona, kamiona i topova, zajedno sa hiljadama tragova
koji su se kao oiljci pruali pustinjom, pokazivali su gde su pre
jedne, dve ili tri godime borbe bile najtee.
U Kairo smo stigli u vreme veere. Sa zahvalnou sam prihvatio
poziv da odsednem u kui Kita Stila (Kit Steel), na Zamaleku, u
kojoj sam prijatno proveo poslednju nedelju dana pred polazak za
Jugoslaviju, kad smo se jo uvek pitali da li Tito uopte postoji i,
ako postoji, da li je to ena ili neki komitet? Tu sam ostavio svoje
stvari i, kad sam uao u sobu, pronaao sam isto rublje i
besprekornu bluzu sa sjajnim dugmadima. Skinuo sam prljavo
ratniko odelo i pretvorio se u savrenu "svinju u gabardenu",
kako su u to vreme zvali kairske oficire-kicoe.
Od Stila sam uo zbog ega su me hitno pozvali u Kairo. G. Idn,
ser Aleksander Kadogan (Alexander Cadogan), Vilijem Strong
(William Strong), Oliver Harvej (Oliver Harvey), i jo rnnogo drugih
funkcionera Foren Ofisa nalazilo se u Kairu, na povratku iz
Moskve, gde su konferisali sa Molotovom. Stavie, izgledalo je da
e se odrati jo jedna konferencija na viem nivou, negde na
Bliskom istoku, kojoj e prisustvovati i sama Velika trojica, a Kairo

se, u tim danima zaobilaznih komunikacija, nalazio na putu u

gotovo svaki deo sveta.
Ako elim da ikad isposlujem donoenje odluke o naoj politici
prema Jugoslaviji, ovo je pravi trenutak i pravo mesto.
Trebalo je da veeramo sa Kadoganom. Dok sam leao u kadi,
razmiljao sam o tome kako sam ga poslednji put video u njegovoj
kancelariji u Foren Ofisu, kad sam mu predao ostavku na
diplomatsku slubu. inilo mi se da se to desilo tako davno.
Osvrui se na ovih nekoliko, ali veoma burnih, godina, koje su
me delile od tog dogaaja, nametnula mi se misao kako sam bio
sream to sam doneo tu odluku i tako nisam propustio mnotvo
doivljaja u tom periodu. Meni nije bilo neprijatno da oekujem
budunost punu neizvesnosti i nesigurnosti, bez spore i sigurne
karijere u dravnoj slubi; oseao sam se, ma koliko malo,
gospodarom sopstvene sudbine. Levom nogom okrenuo sam
slavinu za toplu vodu i zadovoljno lekario u kadi.
Veerali smo pri svetlosti zvezda na krovu "Mohamed Ali" - kluba,
jeli i pili pod nadzorom Kostija, tog zaista vetog ugostitelja, sve o
emu sam sanjao u trenucima najvee gladi i ei proteklih
meseci, savreno skuvana i savreno servirana jela. Oko nas, za
drugim stolovima, sedela je prava zbirka egipatskih paa, grkih
milionera, prineva u izgnanstvu, visokih britanskih oficira i
kosmopolitskih lepotica koje su za vreme rata sainjavale kairsko
drutvo. Sve je davalo utisak velikog bogatstva i elegancije. Sve je
izgledalo nekako neverovatno, ali ne i manje prijatno. Suprotnosti,
kao to sam ranije rekao, uvek su me privlaile i sada sam se za
nedavne napore na neki nain kroz ovo i svetio.
Sledeeg dana video sam g. Idna i podneo mu pismeni izvetaj o
stanju u Jugoslaviji, koji je on primio s tim da ga blagovremeno
dostavi predsedniku vlade za predstojei sastanak sa Staljinom i
predsednikom Sjedinjenih Amerikih Drava, a istovremeno da
poalje i kopiju naelniku Imperijalnog generaltaba. Usmeno sam
ponovio moje glavne zakljuke: da je partizanski pokret od
neshvatljivo veeg znaaja no to se to smatra izvan Jugoslavije;
da njime sasvim nedvosmisleno rukovode komunisti i da je vrsto
orijentisan ka Moskvi; da je kao pokret otpora veoma efikasan i da
se njegova efikasnost moe znatno poveati uz savezniku
pomo; ali, nezavisno od toga da li emo im pruiti pomo ili ne,
Tito i njegovi sledbenici imae odluujui uticaj u Jugoslaviji posle
osloboenja.

Do mog povratka u Italiju, jo nita nije bilo reeno, ali je moj

izvetaj izazvao dosta uzbuenja i ja sam dobio uputstva da se za
nekoliko nedelja vratim u Kairo, gde e, kako sam shvatio, tada
biti i g. eril. U meuvremenu trebalo je da se vratim i dovedem
partizansku delegaciju.
To je bilo lake rei no uiniti.
U Bariju su me doekale rave vesti. Nemaka ofanziva bila je u
punom zamahu u Bosni i Dalmaciji i put ka obali bio je vrsto
blokiran. ak ni pojedinani kuriri se vie nisu mogli probiti. Ako
Ribar i Milojevi treba da izau iz zemlje, po njih se mora poslati
avion.
Uputio sam poruku u Jajce pitajui da li se naa pista u Glamou,
izgraena sa toliko panje, jo uvek nalazi u partizanskim rukama.
Stigao je potvrdan odgovor uz napomenu da je malo verovatno da
e je moi jo dugo zadrati. Nismo imali vremena za gubljenje.
Mora se savladati oklevanje Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva
da nam dodeli jedan od aviona za ovakav zadatak i uiniti neto
pre no to bude sasvim kasno.
Instrukcije najvieg ranga koje sam dobio u Kairu bile su mi od
pomoi. Otiao sam u tab Taktikog vazduhoplovstva kod
generalmajora vazduhoplovstva Brodhersta (Broadhurst) i od
njega dobio obeanje, u naelu, da e mi dati jedan avion. Sada
se postavljalo pitanje kakav avion? Ako elimo da se ova
operacija obavi nou, onda to mora biti avion koji ne iziskuje
posebne uslove za sletanje, jer u Glamou, osim nekoliko vatri,
nije bilo drugog svetla, a pista, koliko sam se seao, bila je dosta
neravna. Ako, s druge strane, poemo danju, onda bi nam bilo
potrebno neto ime bismo se odbranili od neprijateljevih lovaca,
kojih e u ovom trenutku rata biti dosta iznad Jugoslavije.
Sve sam ovo sa snebivanjem i dosta amaterski objasnio tabu
Taktikog vazduhoplovstva.
Ovo na njih nije ostavilo nikakav utisak. Oni mogu, rekli su, daleko
bolje da iskoriste svoje avione nego da ih razbijaju u bezuspenim
pokuajima da dovedu nekoliko beskorisnih stranaca sa Balkana.
Po opisanim uslovima, nou bi se mogao spustiti samo avion tipa
"lisander", a on je bio suvie mali i verovatno nikada ne bi dospeo
tamo. A to se tie sputanja preko dana, svaki avion koji moe
poneti putnike svakako bi bio sruen od prvog neprijateljevog

lovca na kojeg bi naiao.

U ovom trenutku razvoja dogaaja pojavila se na pozornici jedna
sasvim nova linost. Shvatajui znaaj vazduhoplovnih operacija
za nas, zatraio sam od komandanta Ratnog vazduhoplovstva za
Bliski istok, general-potpukovnika vazduhoplovstva olta Daglasa
(Sholto Douglas), da mi dodeli dobrog vazduhoplovnog oficira za
vezu, nekoga, kako sam naveo, koji ima dosta pravog borbenog
iskustva, a istovremeno i smisla za neregularne aktivnosti kojima
smo se mi bavili. Ishod je bio vazduhoplovni potpukovniik Don
Selbi (John Selby), odlikovan Krstom za izvanredne zasluge i
Krstom za letake borbene zasluge. Trebalo nam je izvesno
vreme da ga pronaemo, ali, na kraju, kad je stigao, sloili smo se
da je bilo vredno ekati.
Glavna odlika Dona Selbija bio je njegov neodoljivi entuzijazam.
Krupan, pun, vedar ovek, on se unosio u sve to je radio sa
revnou koja je ponekad gotovo izazivala paniku. Pre rata bio je
spiker Bi-Bi-Sija. Sada, za relativno kratko vreme otkako je stupio
u Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo, postao je veoma uspean
pilot nonih lovaca i "moskitosa". Izgledalo je da mu je potreban
odmor od ozbiljnih operacija i da nam je dodeljen radi promene.
Prvo to je uradio, upisao se na kurs za skakanje s padobranom i
miniranje, zatim je nabavio udbenik nemakog jezika, koji je
govorio sa vie ivosti, a manje tanosti. Stigao je u stab
Taktikog vazduhoplovstva u malom avionu koji je zastraujue
izgledao, a spustio se njime iznenaujue naglo. Vivijen Strit koji
ga je pratio, izaao je sav zelen od straha. Saoseajui sa njim,
odluio sam da u ovaj avion ne ulazim ni po koju cenu.
Objasnio sam Selbiju svoje planove i tekoe na koje nailazimo. Prepustite to meni! - rekao je ubedljivo i otiao da vidi nekog svog
prijatelja (u svakom tabu Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva
bilo je u izobilju davno izgubljenih prijatelja Dona Selbija).
Uskoro se sa ovih savetovanja vratio sa obeanjem da e dobiti
"baltimor", brz, lak bombarder koji, kako me je uveravao,
predstavlja pravog "zmaja" za ovaj posao. Sve to nam je sada
potrebno, rekao je, bila je pratnja lovaca, u tom sluaju mogao je
poi i danju.
Meutim, pratnju lovaca nije bilo lako dobiti. Glamo se nalazio
van doleta svih, osim lovaca velikog radijusa dejstva, a ove su
imali samo Amerikanci. Posle prethodnog telefoniranja uputio sam
se, u jednom "baltimoru", do amerike 82. grupe lovake avijacije,

tada smetene u Leu (Lecce), da vidim ta mogu dobiti od naih

amerikih saveznika.
82. grupa lovake avijacije imala je lovake avione tipa "munje"
("lightning"). Sa dvostrukim repom i uperenim topom, oni su
izgledali zastraujue, kao iz pria H. D. Velsa. Imali su dovoljan
akcioni radijus za put do tamo i natrag. Sada nam je samo
preostalo da pozajmimo pet-est aviona za jedno poslepodne.
Kad smo se obratili komandantu, ovaj je rekao: - Svakako, moete
ih dobiti. - To je bio visok, tamnoput, mrzovoljan mlad ovek
dvadesetih godina, sa pukovnikim oznakama i znatnim nizom
ordenja. Zvao se MekNikol (MacNickol), a oborio je veliki broj
nemakih aviona.
Utvrdili smo datum izvrenja operacije za nekoliiko dana kasnije, i
ja sam odmah poslao depeu Robinu Viterliju (Whetherley) i Bilu
Dikinu, koje sam ostavio u Jajcu kao svoje zamenilke, i rekao im
da odmah prebace grupu u Glamo i da tamo spremni ekaju na
dolazak. Pored Ribara i Milojevia, u grupi koja e biti prebaena
aviomma, nalazie se i Robin Viterli, koji bi, kao iskusan
profesionalni vojnik, kako sam odluio, bio pravi ovek za
praenje razvoja situacije na ostrvima, a Bil Dikin vratio bi se u
Kairo kao moja veza sa Glavnom komandom. Sa njima e u
Glamo krenuti na oficir za vezu Vlatko Velebit i Donald Najt,
ininjerac, koji je imao zadatak da nam pripremi sletnu stazu.
Idueg dana stigla je poruka od Robina, kojom je izvetavao da su
svi u Glamou i da e biti spremni da nas doekaju dan kasnije.
Kad uju nae motore, oni e zapaliti vlanu slamu kako bi mogli
da nas navode dimom. - Ovde je veoma hladno - dodao je molim, donesite nae sledovanje ruma.
Dok smo ekali na polazak, hranio sam se u amerikoj menzi, a
sobu delio sa MekNikolom i njegovim pomonikom majorom
Litenom (Litten), jo jednim vazduhoplovnim asom. U ogromnoj
trpezariji jeo je itav sastav, bez obzira na in. Hrana je bila
ukusna pod uslovom da se ovek navikne da nae kobasice
premazane demom ili komadi ananasa u mesu. Sluili su i
delikatese kao to su grejpfrut i virle, tako da je hrana izgledala
znatno raznovrsnija od naih jednolinih sledovanja. Ali,
Amerikanci su gunali. Njima su se dopali, priali su, dobar komad
goveeg mesa i povre koje su dobijali Britanci.
Uvee, dok smo jeli gula od goveeg mesa, MekNikol bi etao

oko stolova i odabirao pilote za zadatke odreene za sledei dan.

Zatim su se izjutra posle doruka davali zadaci, onda se ula
tutnjava motora dok su se zagrevali i najzad su avioni poletali.
Vrativi se, uvee, za veerom, priali su o onome ta su doiveli
pratei teke bombardere preko Austrije ili severne Italije. Dva-tri
puta, mesto za stolom ostalo je prazno, jer se onaj koji je za njim
sedeo nije vratio sa zadatka. Posle veere obino se davao neki
film. Nou, zavuen u veliku vreu za spavanje amerike armije,
sluao sam MekNikola i Litena kako priaju o akcijama toga dana i
zadacima za sutra. Nekoliko nedelja kasnije MekNikol je bio
oboren i poginuo je.
Osvanuo je lep i vedar dan, odreen za moju akciju. Posle
doruka izdati su zadaci. Na zahtev MekNikola, koji je i sam
pilotirao jednim od lovaca, ukratko sam opisao situaciju u
Jugoslaviji, u sluaju da neko od pratnje bude u poloaju da
prinudno sleti ili bude oboren. Istovremeno uputio sam srdaan
poziv svakome ko se nae u takvoj nevolji da doe i ostane u
mom tabu u planinama koliko god to eli. Zatim smo poli na
aerodrom. Moj pilot i ja (ostatak posade je izostavljen da bi bilo
mesta za putnike koje emo uzeti) uli smo u "baltimor"; on mi je
pokazao kako se ispaljuje top smeten u repu, i kako radi
unutranja veza; namestio sam se to bolje mogu; motor je
zagrmeo i mi smo poleteli. Uskoro smo leteli na istok preko
Jadranskog mora a lovci su jurcali oko nas, tako da je suncem
obasjano nebo izgledalo kao da je zasuto njima. Sve je dobro to
se dobro svri. Te veeri, kako sam raunao, Ribar i Milojevi bie
izvan Jugoslavije i svi emo biti na putu za Egipat.
Ali nisam mislio na jugoslovensku klimu. Ispod nas Jadransko
more se prelivalo u plavo; ostrva i dalmatinska obala, kad smo
doprli do njih, kupali su se u suncu. Zatim, kad smo preleteli
obalu, naili smo na Dinarske planine i, uzletevi da bismo
preleteli otre, ispresecane vrhove, odjednom smo se nali u
zaslepljujuoj snenoj oluji. Vrativi se, zaobili smo planinski
lanac, traei prolaz. Ali bez uspeha. itavom duinom lanca
pruao se pretei, neprodorni zid crnih olujnih oblaka koji su, kako
se ispostavilo, predstavljali granicu izmeu dva razliita klimatska
pojasa. Nista drugo nismo mogli no da se vratimo i ponovo isto
pokuamo idueg dana. Preko radio-veze konsultovali smo se sa
lovcima. I oni su isto mislili. Uskoro smo svi bili na putu natrag za
Italiju.
Idueg dana ponovo smo pokuali, ali sa istim rezultatom. More i
dalmatinska obala kupali su se u suncu, ali smo opet iznad

planina naili na istu, nesavladivu prepreku oblaka. Kada sam se

vratio, zatekao sam dosta tunu poruku Robina Viterlija, kojom
pita kada emo doi i podsea me da ponesem rum. Izgledi su bili
loi, jer sam znao da su Amerikancima potrebni svi lovci za
nekoliko dana, koji e pratiti teke bombardere u itavom nizu
optih napada na ciljeve u severnoj Italiji.
Dan kasnije upitao sam svog pilota, veselog mladog
Novozelananina, da li misli da mu je neophodna pratnja? On je
odgovorio da, osim ako ne budemo ba loe sree, on moe da
umakne svemu osim, moda, nekom najsavremenijem lovcu.
Upitao sam ga da li bi imao neprilika ako poemo bez pratnje. On
je vedro odgovorio da niko nee nita rei, ako se vratimo sreno,
a ako se ne vratimo, onda to, u svakom sluaju, nee biti vano.
Ovo je izgledalo dosta razumno, i zato smo poslali novu poruku
Robinu, najavljujui na dolazak i poli sami.
Kad smo krenuli, vreme je bilo lepo i nisko smo preleteli
Jadransko more, tano iznad talasa, uvajui se zlokobnih
neprijateljevih lovaca. Kad smo se pribliili obali, poeli smo da se
penjemo ostavljajui Vis, Korulu, Hvar i druga ostrva daleko za
nama. Nad obalom se dizao oblak, ali ovoga puta nije bio tako
gust; kroz njega smo videli grad i luku Split, sa dokovima i
brodovima. Oigledno da smo sa zemlje bili primeeni, jer su
gotovo u istom trenutku oko nas poele da eksplodiraju granate
protivavionske artiljerije rasporeene u gradu, stvarajui bele
oblaie.
Uskoro smo ostavili obalu i nali se u planinama, letei iznad istog
golog, stenovitog zemljita kroz koje sam se jesenas probijao do
mora. Sa visine su se razaznavale planinske staze, koje su kao
tanke linije krivudale preko sivih litica. Ali, kad smo zali dalje u
kopno, oblaci su postali gui, a brda su bila prekrivena snegom.
Zahvaen naglim vazdunim strujama, mali bombarder je poeo
da krivuda i opasno propada. Povremeno smo po nekoliko minuta
leteli kroz gust beo oblak, a onda bi se, sa obeshrabrujuom
naglou, zastraujue blizu pojavio neki mraan vrh planine, a
pilot bi okrenuo avion navie ili u stranu da ga izbegne. vrsto
sam se drao.
Gledajui prvo kroz prozor sa strane, a onda oprezno kroz otvor
na podu, pokusavao sam da utvrdim da li emo uskoro stii. Nita
nisam video, osim zavese od magle, sa nekoliko neodreenih
planinskih vrhova. Tuno sam ovo posmatrao, kad me odjednom
zvuk telefona opomenu da pilot eli da govori sa mnom. Stavio

sam slualice.
- Na cilju smo - vikao je. - Drite se vrsto, pokuau da se
podvuem ispod oblaka.
Drao sam se vre no ikada. Onda su usledili minuti propadanja
i ljuljanja kroz belu maglu. Zatim je telefon ponovo zazvonio.
- Ne vredi - rekao je pilot. - Ne ide. Moemo samo da se vratimo
kui.
Bilo je teko zamisliti partizane, Robina Viterlija i Bila Dikina kako
stoje u snegu na nekoliko stotina metara ispod mene, oslukujui
zvuk naih motora dok smo kruili iznad njih, i kako gledaju navie
kroz maglu. Imao sam padobran i za trenutak sam se kolebao da
li da iskoim. Ali, osim zadovoljstva to bih ponovo video svoje
prijatelje, ovo oigledno ne bi imalo neku drugu praktinu svrhu,
jer bi se naa Misija kod partizana u tom sluaju udaljila vie no
ikad od Kaira. Tako sam, teka srca, dao znak pilotu da se slaem
sa njim i ponovo smo se uputili u bazu.
Ali ovo jo nije bio kraj naim nevoljama. Letei iznad Jadranskog
mora utvrdili smo da je itava juna Italija zahvaena stranom
olujom. Kia se slivala u mlazevima, a velike gomile tamnih
oblaka, izreetanih munjama, nadnosile su se nad obalu. U Lei
nismo mogli da se spustimo zbog niskih oblaka. Sa kopna su nam
predloili da pokuamo u Foi (Foggia), nekih dvadesetak
kilometara severno. Tamo je vidljivost bila bolja no u Lei. U
meuvremenu se ve spustio mrak i benzin nam je bio na izmaku.
Nije preostalo nita drugo nego da se uputimo tamo i pokuamo
da se spustimo kako umemo i uzdamo se u svoju sreu. Kad smo
se najzad zaustavili na aerodromu preplavljenom vodom, posle
dugog kruenja kroz naizmenine slojeve oblaka i kie, bilo mi je
dosta letenja.
Sledeih etrdeset osam asova proveli smo u Foi, prikovani
provalom kie, uzalud pokuavajui da uspostavimo vezu sa
spoljnim svetom preko veoma nesigurnog poljskog telefona. Kad
smo posle dva dana najzad stigli u Bari, dogaaji su krenuli novim
i iznenaujuim tokom. Stigla je depea Robina Viterlija, kojom
nas izvetava da su partizani uspeli da zarobe ispravan mali
nemaki avion i predlau da odmah pou sa grupom. Jedva smo
imali vremena da opomenemo Kraljevko ratno vazduhoplovstvo i
protivavionske baterije da ne pucaju na mali avion sa nemakim
oznakama koji dolazi iz pravca Jugoslavije. Zatim smo poeli da

ekamo vesti da je grupa stigla u Italiju.

Tada je stigla depea Bila Dikina, jo uvek iz Jugoslavije. Vesti su
bile rave.
Zaplenjeni avion doveden je na pistu izvan Glamoa, u suton, dan
pre utvrenog datuma za poletanje. Tamo su ga napunili
benzinom, koliko se smatralo da je potrebno za put preko
Jadrana. Sve je uinjeno da se ova akcija obavi u tajnosti i da se
ne privue panja neprijatelja.
im je svanulo, rano ujutru odreenog dana grupa se okupila na
hladnoj, vetrom brisanoj ravnici. Bilo je uasno hladno i trebalo je
neto vie vremena da se ugreje motor. Pilot, dezerter iz
vazduhoplovstva NDH, zagrejavao je motor, a putnici i ostali, koji
su doli da ih isprate, okupili su se oko aviona, jer se nije smelo
gubiti vreme.
U tom trenutku, pogledavi navie, mala grupa oko aviona je
ugledala kako iznad oblinjeg brega nailazi mali nemaki izviaki
avion. Pre no to su mogli i da se pokrenu, on je ve bio nad
njima, samo desetak metara iznad njihovih glava i, dok su
opinjeni posmatrali, izbacio je dve male bombe. Jedna je pala
blizu mesta gde su stajali Robin Viterli i Bil Dikin i, ne
eksplodiravi, poela je da se kotrlja ka njima kao fudbal. Robin,
koji ju je prvi ugledao, povukao je Bila za ruku i obojica su se
bacila na zemlju. U tom trenutku bomba je ekplodirala ubivi
Robina, koji nije bio dovoljno brz. Druga bomba je eksplodirala
svom snagom u avionu, potpuno ga unitivi. Od nje su poginuli
Donald Najt i Lola Ribar, a Miloje Milojevi je bio ranjen. Zatim,
poto je bacio bombe, Nemac je ponovo nadleteo, mitraljirajui
preivele. Kasnije smo saznali da je neki izdajnik opomenuo
neprijatelja, koji se nalazio samo nekoliko kilometara dalje, o tome
ta se priprema.
Ovo je bila zaista tuna vest. Smru Robina Viterlija i Donalda
Najta izgubio sam dva dobra prijatelja i dvojicu mojih najboljih
oficira. U Loli Ribaru partizani su izgubili jo jednog od istaknutih
mladih rukovodilaca, kao i oveka koji je, izgleda, bio predodreen
da odigra veliku ulogu u izgradnji nove Jugoslavije. Za njegovog
starog oca, iji je drugi sin poginuo u jednoj akciji pre nekoliko
nedelja, ovo e biti, znao sam, teak udarac. Skupo smo platili te
dve ili tri nedelje, utroene da se donese odluka o polasku
delegacije. Sada je jedan lan delegacije mrtav, a drugi ranjen, a

Kairo udaljeniji no ikad ranije.

Ali, Jugoslovene nije naputala misao da poalju svoje
predstavnike u Kairo. Velebit, na oficir za vezu, koji se nalazio
kraj aviona u vreme bombardovanja, ali nije bio ozleen,
naimenovan je na Ribarevo mesto, a reeno je da Milojevi poe
u Kairo, i pored rana. Ponovo sam traio avion i pratnju. U
meuvremenu, u Bosni je dolo do ogorenih borbi i nije izgledalo
verovatno da e partizani za due vreme zadrati aerodrom u
Glamou.
Ovoga puta smo dobili najvii prioritet i prvog lepog dana uputio
sam se u Glamo u masivnom avionu za prevoz trupa "dakota",
sa pola eskadrile lovaca koji su kruili i obigravali oko nas,
podeavajui brzinu prema naoj. Don Selbi, na putu da se
pridrui mome tabu, zabavljao se vozei avion, dok ga je pilot,
koji je nesumnjivo uo o njegovim doivljajima sa nonim lovcima i
"moskitosima", posmatrao sa divljenjem.
Pod strunim rukovodstvom Dona Selbija, let je proao bez veih
uzbuenja, i sada, poto smo napravili jedan krug iznad glamoke
ravnice i odredili poloaj signalnih vatri, naa "dakota" se
zaustavila na neravnom busenju piste, kao da je najjednostavnije
zaustaviti se po belom danu usred teritorije pod neprijateljevom
okupacijom.
Vrata su se otvorila i mi smo iskoili. Sneg je prekrivao okolna
brda i hladan vetar je pomahnitalo duvao ravnicom. Bil Dikin i
Vlatko Velebit potrali su nam u susret. Iznad nas kruili su lovci
motrei na neprijatelja. Nismo smeli da gubimo vreme. Miloje
Milojevi, umotan u ebe, leei na nosilima napravljenim na brzu
ruku, paljivo je unet u avion, a zatim i Vlado Dedijer, jo jedan od
rukovodeih partizana, koji je bio teko ranjen u glavu, a iji se
ivot, kako se smatralo, mogao spasti operacijom. Zatim je uao
Antoni Hanter (Anthony Hunter), koji je boravio sa hrvatskim
partizanima a sada je odlazio na referisanje.
Najzad, ispred uperenog automata narednika Dankana uao je i
kapetan Majer (Meyer) iz nemakog "Abvera", koji je imao zlu
sreu da ga partizani zarobe kad je poao da poseti oblinjeg
etnikog komandanta; sada se upuuje u Italiju na struno
ispitivanje.
Na njegovom licu videlo se neshvatljivo uenje koje moda nije
bilo iznenaujue, s obzirom na njegove svee doivljaje: prvo,

zaseda dok se mirno vozio putem u svojim kolima; zatim nekoliko

asova provedenih u zarobljenitvu partizana, kad je mislio da mu
predstoji sigurna smrt; zatim, putovanje vezanih ruku i pod
pratnjom do ovog usamljenog mesta, tako pogodnog za izvrenje
smrtne kazne; i najzad, kad je bio ubeen da mu je doao zadnji
as, iznenadno pojavljivanje saveznikog aviona usred bela dana,
kojim e oigledno biti upuen u nepoznatom pravcu. A kao kruna
svega srdano rukovanje sa njim jednog od novoprispelih koji je
eleo da ostavi povoljan utisak na sve i zabunom ga zamenio s
nekim od partizana.
im su oni koji ostaju izali, a oni koji lete uli u avion, zatvorili
smo vrata i motori, radei sve vreme, zagrmeli su i mi smo se
odvojili od tla uspenim, ali prilino neuobiajenim poletanjem.
Kad smo se naglo vinuli u vazduh, videli smo Dona HenikeraMedora, koji je trebalo da preuzme pridolice, kako koraa na
elu ove male grupe. Prva desantna operacija, izvedena u
Jugoslaviji okupiranoj od neprijatelja, uspeno je zavrena.
U Bariju, gde smo sleteli, zadovoljni sami sobom, niko nas nije
doekao i posle dva praskava telefonska razgovora zakljuili smo
da niko nije ni uo za nas, da nisu izvrene nikakve pripreme za
na dalji put i da nema nijednog aviona koji bi nas odveo u Egipat,
gde je trebalo da stignemo sutra.
Ovo je bilo za aljenje. Oigledno da je neko zabrljao. Posebno
sam eleo da se na partizane ostavi utisak glatkim odvijanjem
priprema za njihov doek, a sada je bilo jasno da u ovome nisam
uspeo. Velebit, koji se vratio u civilizaciju prvi put posle tri godine,
posmatrao je sve bez oduevljenja. Milojevi je oigledno trpeo
velike bolove od rana. Dedijer, leei u nesvesti na nosilima, glave
umotane zavojima natopljenim krvlju, sivkastozelenog lica, disao
je teko i izgledao je kao na samrti. Oficir "Abvera"i, jo uvek sa
uperenim automatom narednika Dankana u rebra i bez ikoga da
ga preuzme, izgledao je zaplaen. Pilot i posada aviona, poto su
obavili sve to se trailo od njih, pakovali su se i pripremali da
odu.
Oigledno, ako elimo da ita uradimo, moramo to uiniti brzo.
Izneo sam na problem kapetanu "dakote". On je objasnio da su
njegova nareenja glasila da nas doveze u Bari, a ne dalje. - Ali, dodao je, uz irok osmeh - ako mi vi naredite da vas vozim do
Aleksandrije, ja vam to ne mogu odbiti. Verovatno da e posle
nastati objanjavanje, ali to e biti vaa stvar.

Ovo je bilo dovoljno. Uurbano sam izdao neposredno nareenje i

posada, kojoj se oigledno dopalo da napravi izlet do Egipta,
odmah je poela da puni avion benzinom i proverava da li je
Malta, gde smo morali da se spustimo, opremljena za nono
sletanje. Jedino nam je preostao na nemaki zarobljenik, koga
smo se morali otarasiti. Najzad, posle dugog traenja, pronaena
su dva lana vojne policije, sa upadljivim, crvenim kapama,
utegnutim opasaima i sjajnim mesinganim dugmadima, da ga
preuzmu. i on je poao sa njima srean to se odvaja od
narednika Dankana i najzad ubeen, mislim, da nee biti streljan.
Svi ostali, ranjeni i drugi, vratili su se u avion; motori su zabrujali i
uskoro smo leteli daleko, iznad Sredozemnog mora.
GLAVA IX
PREKRETNICA

U Aleksandriji, gde smo sleteli sutradan u zoru, sve je bilo

spremno za nas. Za partizane je pronaena prijatna vila i, kad
smo naili kolima do kapije, postrojila se straarska jedinica iz
Brigade strelaca i pozdravila nas orujem sa svom pompom.
Ambulantna kola hitno su ponela dva ranjenika u bolnicu. U
ovome sam odmah osetio udeo mojih starih prijatelja: Marka
epmena Vokera (Mark Chapman Walker) i Hermajoni Renferli
(Hermione Ranfurly), veoma sposobne line sekretarice glavnog
komandanta.
Trebalo je operisati Miloja da bi se odstranili delii bombe iz
njegovog tela punog oiljaka, i proi e nekoliko dana dok on bude
sposoban da neto radi. Vlatku je, oigledno, bilo potrebno malo
vremena da se oporavi od potresa i napora u toku poslednjih dana
i da se vrati u civilizaciju posle dugih meseci i godina gerilskog
ivota. Ostavivi ih da se prilagode novoj sredini, ja sam poao u
Kairo da podnesem izvetaj i poveo sa sobom Bila Dikina.
Kairo je bio u vrtlogu. I pored najveih priprema bezbednosti,
svako je znao da se tu nalaze g. eril i predsednik Sjedmjenih
Amerikih Drava. Oni su stigli pre nekoliko dana iz Teherana, gde
je, prema najnovijim izvetajima u tampi, odrana konferencija sa
maralom Staljinom. Sad je izgledalo da e se odrati druga
konferencija kojoj e prisustvovati i generalisimus ang Kaj Sek.
itav grad bio je preplavljen visokim funkcionerima, admiralima,
generalima kopnene vojske i vazduhoplovstva. Izgledalo je kao da

se itav Vajthol (Whitehall) naao ovde. Ako sada ne reimo nae

pitanje, onda to nikad neemo uspeti.
Prvo, morao sam da posetim predsednika vlade. Zatekao sam ga
u vili kraj Piramida. Kad smo stigli, bio je u postelji, puio cigaru i
na sebi je imao izvezenu domau haljinu. Poeo je da nam pria
neke anegdote sa Teheranske konferencije i u vezi susreta sa
Staljinom. Konferencija je, oigledno, predstavljala uspeh.
Zatim me je zapitao da li sam nosio kotsku suknju kad sam
iskakao iz aviona, a posle ovakvog poetka koji je obeavao,
preli smo na opte razmatranje situacije u Jugoslaviji. On je
proitao moj izvetaj i na osnovu njega kao i svih drugih
raspoloivih informacija, razgovarao je o jugoslovenskom pitanju
sa Staljinom i Ruzveltom u Teheranu. Kao ishod ovih razgovora,
odlueno je da se partizanima prui sva pomo.
Ostalo je pitanje etnika generala Mihailovia, kojima smo dosada
davali mnogo vie pomoi nego partizanima i kod kojih je jo uvek
bila akreditovana britanska vojna misija. Po dokazima iz razliitih
izvora, a naroito po izvetajima britanskih oficira koji su bili
dodeljeni etnikim jedinicama, potvrdilo se ono to sam i ja
saznao. Naime, da general Mihailovi ve dosta dugo nije pruao
skoro nikakav otpor Nemcima; da je disciplina u njegovim trupama
loa i da su mnogi njegovi komandanti manje ili vie otvoreno
saraivali s neprijateljem. Ukratko, njegov doprinos saveznikom
cilju sada je bio tako mali ili nikakav, a akcije koje su se vodile bile
su uglavnom delo manjeg broja britanskih oficira, dodeljenih
etnikim jedinicama. U ovim okolnostima predloeno je da se
Mihailoviu prui poslednja ansa. Preko britanske misije pri
njegovom tabu, od njega e se zatraiti da digne u vazduh jedan
elezniki most koji je od znatnog strategijskog znaaja na
eleznikoj pruzi Beograd - Solun. Ako to ne izvri do odreenog
datuma, misija e biti povuena, a dostavljanje materijala
etnicima obustavljeno. Ovaj predlog izgledao je dovoljno
pravian.
Sada sam istakao g. erilu i druge pojedinosti koje sam ve
izneo u svom izvetaju. Naime, po mom miljenju, partizani e,
bilo da im pomaemo ili ne, predstavljati odluujui politiki inilac
u Jugoslaviji posle rata; da su Tito i drugi rukovodioci pokreta
otvoreni i zakleti komunisti, i da e politiki sistem koji uspostave
neizbeno biti na sovjetskoj liniji i, po svoj prilici, veoma okrenut
Sovjetskom Savezu.

Odgovor predsednika vlade razbio je sve moje sumnje.

- Da li nameravate - upitao me - da ivite u Jugoslaviji posle rata?
- Ne, gospodine - odgovorih.
- Ni ja - ree. - A poto je takav sluaj, ukoliko se manje vi i ja
brinemo kakvu e vladu oni uspostaviti, utoliko bolje. To moraju
sami da odlue. Ono to nas zanima je to, ko od njih nanosi vie
tete Nemcima?
Seajui se kasnije ovog naeg razgovora bio sam ubeen da je
ovo bila ispravna odluka. Godine 1943. dostignuta je prekretnica u
ratu, ali u tom trenutku to uopte nije bilo jasno kao danas. U Italiji
su se nae armije nalazile jo uvek juno od Rima i sporo su
napredovale. Iskrcavanje u Normandiji predstavljalo je samo
daleki plan. Na Istonom frontu, Nemci su jo uvek stajali pred
vratima Lenjingrada i Moskve. Ameriko uee u ratu tek je
uzimalo maha. Na Dalekom istoku, Japanci su jo bili neporaeni.
Ako smo eleli da obezbedimo konanu pobedu i postignemo je
bez nepotrebnog produavanja prolivanja krvi i ruenja, onda
nismo smeli dozvoliti da zapostavimo bilo kog potencijalnog
saveznika. Kad smo bili sami 1941. godine, zahvalno smo
prihvatili Rusiju za saveznika, ne ispitujui poblie njen politiki
sistem ili okolnosti koje su je dovele u rat na naoj strani. Od tada
smo inili sve to je u naoj moi da joj pomognemo u njenim
ratnim naporima. Kad smo ve jednom doneli ovakvu veliku
naelnu odluka, odbijanje pomoi jugoslovenskim partizanima iz
ideolokih razloga ne bi bilo logino. Isto tako ne bi bilo lako
odbraniti takvu odluku iz ma kojih razloga, jer na taj nain
prepustili bismo sudbini, zbog dugoronih politikih prorauna,
hrabre ljude koji se, ma kakve bile njihove pobude, dobro i
uspeno bore na naoj strani, u oajnikom kotacu protiv
zajednikog neprijatelja. Pored toga, u krajnjoj liniji, moglo se isto
tako pretpostaviti da e konano, moda, prevagnuti nacionalizam
nad komunizmom. Na Balkanu su se i ranije deavale udne
stvari.
Ali jedan aspekt ove situacije jo uvek je muio g. erila. Princ
Pavle se 1941. godine sporazumeo s Nemcima, a jugoslovenski
kralj Petar, tada jo maloletan, stao je na elo pobune kojom je
zbaen namesnik i njegova vlada i uvedena zemlja u rat na strani
Velike Britanije, koja se u to vreme sama borila protiv sila
Osovine. Potom, poto su ga nemaka invazija i okupacija prisilile
da pobegne, on je naao utoite u Velikoj Britaniji, gde je

osnovao vladu u izbeglitvu. Ova vlada je od poetka pruala

podrku Mihailoviu i pokazivala odgovarajue neprijateljstvo
prema Titu, koga su smatrali opasnim revolucionarnim
pobunjenikom.
Britanska vlada se sad nalazila u neprijatnoj situaciji. Imala je
odreene moralne obaveze prema kralju Petru, koji se prikljuio
Velikoj Britaniji u trenutku kada joj je to bilo potrebno, a politiki
imala je obaveze prema njegovoj vladi sa kojom je odravala
diplomatske odnose. Ali sada je trebalo da primi vojne obaveze
prema partizanima, na koje su kralj i vlada gledali s prezirom i
nepoverenjem isto onako kao to su i partizani gledali na njih.
Kralj Petar je nedavno preao u Kairo, teorijski da bi se nalazio
blie Jugoslaviji. Smatralo se da bi bilo korisno da se za vreme
boravka u Kaim vidim sa kraljem i da mu podnesem izvetaj iz
prve ruke o stanju u Jugoslaviji. Stoga jeodmah sreeno da
jednom veeramo zajedno sa Ralfom Stivensonom (Ralph
Stevenson), koji je u to vreme zauzimao poloaj britanskog
ambasadora pri jugoslovenskoj vladi u izgnanstvu.
Kako sam utvrdio, kralj Petar je bio prijatan mlad sagovornik;
najsreniji kad bi se govorilo o automobilima i avionima, ali isto
tako, bio sam uveren, iskreno ga je zanimala i sudbina njegove
nesrene zemlje i naroda. Upitao me je ta partizani i drugi
Jugosloveni koje sam sreo misle o njemu? Rekao sam mu da su
ogoreni nekim njegovim proklamacijama datim u njegovo ime
preko radio-stanice, kojima se kao izdajice osuuju na smrt njihovi
rukovodioci. Izuzev toga, oni se mnogo ne interesuju za njega.
Obuzeti su potpuno svojim svakodnevnim brigama. Zatim me je
upitao ta mislim, kakvi su njegovi izgledi da posle rata. ponovo
zauzme svoj presto? Odgovorio sam - nikakvi, osim ako nekako
uspe da se vrati u zemlju i uestvuje u oslobodilakom ratu, rame
uz rame sa svojim narodom, kao to je to njegov otac uinio u
poslednjem ratu. Inae e jaz izmedu njega i naroda biti suvie
velik. Oni su toliko pretrpeli i suvie su opsednuti svime to su
doiveli da bi dopustili da njima ikada vlada kralj koji je, iako ne
sopstvenom krivicom, proveo najvei deo ratnih godina u Londonu
ili Kairu.
Kralj Petar je paljivo sluao. - eleo bih - odgovorio je kad se
opratao - da to zavisi samo od mene.
Odluka da se sva raspoloiva pomo prui partizanima omoguila
je novu i vru bazu za vojne razgovore koji su sada poinjali u

Aleksandriji. Oni su obuhvatali veoma iroka pitanja.

Vazduhoplovni general-potpukovnik olto Daglas, komandant
Ratnog vazduhoplovstva za Bliski istok, obeao je da e obuiti i
opremiti jednu jugoslovensku eskadrilu lovaca, a general Vilson
(Wilson) - oklopni puk. Komandant Ratne momarice, admiral Vilis
(Willis), preuzeo je na sebe da sakupi neto lakih plovnih
objekata, koji bi sainjavali jezgro partizanske mornarice, pored
britanskih pomorskih jedinica koje bi, kako je dogovoreno,
dejstvovale du dalmatinske obale.
Ali ovo su sve bili dugoroni planovi, koji su spadali u kasniju fazu
rata jer, oigledno, u sadanjim uslovima nije dolazilo u obzir da
tenkovi ili avioni dejstvuju iz baza u Jugoslaviji, a svakako trebalo
je dosta vremena da se za ovo nau pogodni Jugosloveni koji e
se dovesti na obuku u Italiju ili sevemu Afriku. U stvari, najvanije
o emu se raspravljalo u Aleksandriji bilo je gorue pitanje
snabdevanja vazdunim putem i avijacijske podrke, to bi
neposredno uticalo na tok operacija na, kako e od sada biti
tretirano, jugoslovenskom ratitu.
Odluke u Aleksandriji bile su od neposrednog i dalekosenog
znaaja. Na prvom mestu reeno je da se znatno povea materijal
koji se dostavlja partizanima i, podjednako vano, broj aviona koji
e se izdvojiti za dostavu materijala. Oni bi leteli sa aerodroma u
junoj Italiji, a u Bariju bi se osnovala jedna baza za snabdevanje.
Isto tako potvreno je da ovlaenja moje Misije treba da se
proire, i odreen broj britanskih oficira, koji je bio pod mojom
komandom, treba da se spusti padobranima u glavne partizanske
jedinice irom Jugoslavije. Njihov osnovni zadatak bio bi
organizovanje snabdevanja, ali meu njima trebalo bi da se
nalaze i vie tehnikih savetnika i instruktora.
Poto su se zadaci moje Misije proirili, bilo mi je potrebno i vie
oficira. Pre no to sam krenuo iz Egipta, poeo sam da ih traim.
Odluio sam da prvo potraim stan Pitera Stirlinga (Peter Stirling)
u Kairu. Sada, kad se Dejvid Stirling (David Stirling) nalazio u
zarobljenitvu, a Bil (Bill) u Aliru sa drugim pukom Specijalne
vazduhoplovne slube, stan vie nije imao isti onaj izgled
operativne sale ili vojnog logora kao ranije, ali, ipak, u njemu su se
mogli nai preduzimljivi ljudi. Stavie, poto je Kairo sada postao
manje vaan, ovek je mogao biti siguran da e mnogi regruti
oberuke prihvatiti aktivniji posao, ako im se ponudi.
Hrana i pie kod Pitera, kako sam utvrdio, bili su isto tako dobri i
obilni kao i ranije i jo uvek me je sluio Piterov sluga, Arapin

Mohamed ili Mo, uz isto gunanje i odgovaranje. Gosti su bili

veseli. Izgledalo je da oni nisu tako ivahni kao ona druga grupa
gostiju od pre nekoliko nedelja, kada se domain idueg jutra
probudio i zatekao jednog magarca koji je sasvim neobjanjivo bio
privezan za njegov krevet i mirno grickao rue iz neke korpe.
Pre nekoliko dana, ministar spoljnih poslova je najavio prvi put u
svom govoru u Donjem domu da sam sputen padobranom u
Jugoslaviju i time izazvao, pretpostavljam, blae uzbuenje, jer ja
nisam nikada prisustvovao sednicama Doma i niko od mojih
kolega poslanika nije mogao ni da nasluti ko je "potovani
poslanik za Lankaster". Neko mi je pokazao jedan primerak "Dejli
ekspresa", koji je ovoj izjavi dao veliki publicitet. Na sredini prve
strane bala je moja veoma izduena slika u uniformi, sa natpisom:
"Vidovica u kotskoj suknji", a ispod toga jo dosta reenica u
istom stilu.
Teko je bilo sve ovo progutati. Na kraju mi je Mo pritekao u
pomo. - Brigadir je dobar ovek - rekao je teei me. - Jednog
dana dobie on i makaze - proroanski mi je predviao ukrtene
maeve, oznake general-majora, to e se samo privremeno
ostvariti znatno kasnije. Posle toga napravili smo divno pie u kadi
i onda smo, kako se kae, svi uivali.
Ovo je bila prijatna promena posle itavog niza razgovora i
sastanaka po tabovima. Iz Kaira nisam poao praznih ruku. Pre
no to sam se uputio u Italiju, pojaao sam svoj tab sa jo
nekoliko oficira. Jedan od njih bio je Endru Meksvel (Andrew
Maxwell), iz kotske garde, roak Stirlingovih, koji je na odsustvu
iz svog bataljona pratio Specijalnu vazduhoplovnu slubu prilikom
poslednje ekspedicije u Bengazi. Onda Don Klark (John Clarke),
bivi autant drugog puka kotske garde i profesionalni vojnik, koji
se, poto je upravo zavrio kurs u vojnoj akademiji, oajno plaio
da ne dobije neki inovniki posao u tabu. Zatim Defri Kap
(Geoffrey Kup), koji je eleo sam da obui partizane u upotrebi
brdskih topova od 75 mm, koje sam im obeao zajedno sa
mazgama. Na kraju, tu je bio i Randolf eril (Randolph
Churchill). Poto je uestvovao u iskrcavanju u Salernu sa
komandosima Boba Lejkoka (Bob Laycock), on je bio u pratnji
svog oca u Teheranu i Kairu i sada nije znao ta e. Palo mi je na
pamet da bi Randolf bio koristan u mojoj Misiji. Uvek je bilo
poslova - vezanih, na primer, za pisai sto u veem tabu, punom
osetljivih tabnih oficira - za koje ga nikada ne bih odabrao. Ali za
mene je on bio idealan ovek. Znao sam da moe biti sasvim
pouzdan u akcijama, da je veoma izdrljiv i odluan. Isto tako bio

je obdaren pronicljivom inteligencijom, a dobro je poznavao i

optu politiku, to u Jugoslaviji nee biti naodmet. Isto tako sam
smatrao - ispravno, kako se ispostavilo - da e se on dobro slagati
sa Jugoslovenima, jer su njegovo oduevljenje i ponekad praskavi
pristup ivotu bili dosta slini njihovom. Najzad, znao sam da je
veoma prijatan pratilac, to je bilo znaajno za uslove u kojima
smo iveli.
Po povratku u Italiju dobio sam veoma uznemirujue vesti iz
Jugoslavije. Neprijateljev prodor na obalu razvio se u optu
ofanzivu. Livno i Glamo su pali. Na ostrvima je stanje bilo
ozbiljnije no ikad ranije; neprijatelj je ponovo osvajao ostrvo za
ostrvom i izgledalo je da emo za nekoliko nedelja, ako ne i dana,
izgubiti tamo i poslednje uporite.
Prelazei sa opteg problema na pojedinane, pao mi je na pamet
plan odranije da se na Visu ili nekom drugom ostrvu uspostavi
vrsta baza pre no to to bude sasvim kasno. Zato sam odluio,
pre no to se pridruim Titu u Bosni, da poem tamo i ponovo
razmotrim situaciju.
Ovoga puta plovili smo motornim torpednim amcem, koji je
grmeo preko Jadranskog mora u rekordnom vremenu. Kad smo
izali na otvoreno more, sreli smo dva razaraa klase "hant" koji
su se vraali iz patroliranja u neprijateljevim vodama. Oni su
predstavljali divan prizor, plovei punom brzinom, dok se more
kovitlalo i penualo za njima. Oigledno da je Ratna mornarica
poela da poklanja veu panju ovim podrujima.
Prvo smo se zaustavili u Veloj Luci na ostrvu Koruli, gde smo
iskrcali oruje i municiju koju smo doneli. Poluostrvo Peljeac je
evakuisano zbog velikog pritiska neprijatelja, tako da je itavo
ostrvo Korula bilo preplavljeno partizanima sa kopna, koji su se
pripremali, najbolje to mogu, da odbiju nemako iskrcavanje, koje
e svakako veoma brzo uslediti.
Iz Vele Luke preli smo preko ostrva do grada Korule, gde e,
izgledalo je, biti usmerena otrica neprijateljevog napada. Ovde je
bila koncentrisana glavnina odbrambenih snaga i malo je
preostalo od spokojne atmosfere koju sam doiveo prole jeseni.
Svuda je bilo vatrenih poloaja artiljerijskih orua i utvrehih
taaka, a mnoge zgrade ve su bile unitene vatrom neprijateljeve
artiljerije. Iz vrta male kue, u kojoj sam iveo prilikom prethodne
posete, mogli smo da vidimo Nemce na Peljecu. Istovremeno su
i oni nas ugledali i preko moreuza je doleteo zvidei plotun

granata i sruio se u stenje iza kue; partizani, sa topovima koje

su oteli od Italijana, odgovorili su na vatru, pa smo mi ruali uz
pratnju artiljerijskog dvoboja.
Meutim, bilo je sasvim jasno da partizani imaju malo izgleda da
se odre. Na prvom mestu, taktika odbrane utvrenih poloaja je
oigledno pogrena za gerilske jedinice, a neprijateljeve snage su
ionako bile daleko nadmonije kako po broju, tako i naoruanju. I
zaista, nekoliko dana kasnije Korula je pala.
Ovo je podjednako vailo i za druga ostrva. Kad je jedno palo,
onda e svakako i druga za njim. Strategijski, za partizane ne bi
bilo dobro da odvajaju vee snage za borbu protiv iskrcavanja
Nemaca. U stvari, moda je bolje dopustiti Nemcima da uvrste
svoje garnizone na ostrvima, jer bi oni za njih bili nekorisni i
veoma skupi da ih odre, a za nas bi predstavljali lake mete za
prepade, sabotae i uznemiravanja svih vrsta. Da bi se to
sprovelo, moramo imati bazu. Ako se eli takva baza zadrati,
tada treba brzo preduzeti odgovarajue mere, a bie potrebna i
pomo sa strane.
to smo vie razgovarali o ovome i prouavali kartu, sve mi je
jasnije bilo da bi naa baza, ako je obrazujemo, trebalo da se
nalazi na Visu. Odluio sam da tamo odmah poem i prouim
problem na licu mesta. Poveo sam Velebita.
Saekao nas je Vivijen Strit, koji je ostao na ostrvima dok sam ja
boravio u Egiptu. Stigli smo posle ponoi i, skrenuvi s puta u prvu
kapiju, prostro sam vreu za spavanje na ravan kamen i zaspao.
Kad sam se probudio, sunce je ve izilo i, osvrnuvi se, zapazih
da sam spavao na groblju. U blizini se nalazila svetenikova kua,
gde smo se umili i pojeli svoje sledovanje. Posle doruka poli
smo u detaljno izvianje ostrva.
Ostrvo Vis, kao i susedna ostrva, stenovito je, na njemu je
obraen svaki kvadratni metar ziratne zemlje. Dva bregovita
venca pruaju se paralelno itavom duinom ostrva, od istoka ka
zapadu. Izmeu njih se nalazi plodna dolina, koja je u to vreme
bila zasaena lozom i maslinama. Veina stanovnitva je
sakupljena u dva mala gradia - Vis i Komiu, od kojih se prvi
nalazi na istonom, a drugi na zapadnom kraju ostrva. Oba su
izgraena oko dva glavna pristanita na ostrvu i to su neto vea
ribarska sela, koja dostojanstveno deluju sa svojim tronim
tvravama i zgradama - nasleem od Mleana i onih koji su naili

za njima.
Zaustavili smo se da ruamo u seoskoj kui na vrhu brega, koja je
gledala na ivopisne vinograde i maslinjake u centralnoj dolini.
Oficir Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva, koji je poao sa nama,
bio je uzbuen. On je ispitao dolinu iz svakog ugla i zakljuio da bi
se mogla pretvoriti u prvoklasan aerodrom. Nestrunjacima ovo
nije bilo odmah jasno i ovek bi hteo - ne hteo, odmah pomislio na
ruenja koja bi iziskivao ovakav poduhvat. Ali on je bio strunjak i
zakljuak do kojeg je doao, oigledno, bio je izuzetno znaajan,
to su Velebit i ostali prisutni partizani odmah shvatili. Ako bi
savezniki lovci ovde imali svoju bazu ili bi ak samo sleteli da
uzmu gorivo, njihov radijus dejstva iznad Jugoslavije odmah bi se
poveao za itavu irinu Jadranskog mora.
Ovo otkrie vodilo je ka drugom, veoma ubedljivom dokazu da je
Vis pogodan za bazu. Kraljevska ratna mornarica, iji su laki
borbeni plovni objekti ve uspeno dejstvovali protiv
neprijateljevog pomorskog saobraaja iz svojih privremenih baza
na ostrvima, iako nisu bile bezbedne, bila je, znali smo to, veoma
naklonjena ovoj ideji i oigledno bi pozdravila povremenu podrku
lovaca.
Ali pre no to poemo dalje trebalo je da obezbedimo snage koje
e braniti ostrvo. Proraunato je da su potrebne najmanje dve
brigade. Partizani su se ponudili da obezbede jednu brigadu, ako
bismo mi dali drugu. Oigledno, bilo je veoma poeljno da
pronaemo takvu brigadu. Otiao sam sa ostrva razmiljajui gde
da je pronaem.
Pre odlaska iz Kaira pokuao sam da vidim kakve su mogunosti
da britanske trupe uestvuju u odbrani ostrva, ali bez uspeha.
Nae jedinice na Bliskom istoku ve davno su svedene na goli
minimum i svaki ovek koji se mogao odvojiti poslat je u Italiju.
Nae trupe u Italiji bile su pod komandom 15. grupe armija, sa
kojom jo nisam imao direktnog kontakta. Meutim, na osnovu
onoga to sam znao o vojnoj situaciji u Italiji, nisam verovao da bi
general Aleksander (Alexander), tada komandant 15. grupe
armija, imao ak i jednu brigadu koju bi mogao odvojiti za nas.
im sam se obratio 15. grupi armija, dobio sam odgovor koji sam i
oekivao, naime, da su voljni da pomognu, ali da i sami nemaju
dovoljno ljudi. Onda sam, sluajno, naleteo na neto to mi se
uinilo mogunim reenjem.

Randolf, koji je po prirodi bio veoma drutven, u Bariju je sluajno

sreo svog prezimenjaka Deka erila (Jack Churchill), koji je
tada komandovao grupom komandosa br. 2, a poznavao ga je iz
Salerna. Dek eril i njegov brat Tom, koji je bio komandant
brigade komandosa, u ijem je sastavu bila i grupa komandosa br.
2, zamolio je Randolfa i mene da doemo uvee na duek Nove
godine u menzi u Molfetu (Molfetta), blizu Barija.
Kad smo stigli, odmah sam shvatio da su braa Ceril izuzetan
par. Obojica su bili profesionalni vojnici. Dek, stariji, izgledao je
privlaan i snaan. Njegov izgled podseao je na gusara ili
kondotijera iz renesansnog perioda. Utisak je inio jaim sjajan i
zastraujua izgleda bode koji je nosio o opasau, dok se po
trakama ordenja na njegovoj bluzi videlo da ne poseduje samo
spoljni izgled ve takoe i vojnike kvalitete. Tom, mlai brat, koji
je komandovao brigadom, isto tako bio je iskusan ratnik. Pola sata
razgovora sa njim uverilo me je da je otrog uma.
Neizbeno, govorili smo o poslu. Zapitao sam ga kakve planove
ima sa svojim komandosima? On me je upitao da li sam ikada
razmiljao o diverzantskim akcijama na dalmatinskoj obali i
ostrvima? Odgovorio sam mu da ve vie nedelja ne mislim ni o
emu drugom.
Poto je veselje postajalo dosta buno, Tom ercil i ja smo poli u
njegovu sobu gde smo mogli da razgledamo karte i razgovaramo
na miru. Objasnio sam mu situaciju na ostrvima, i razgovarali smo
o njihovom znaaju sa operativnog gledita. inilo mi se, kad
bismo odmah poslali na Vis ak i jednog komandosa ili najmanji
odred, da bi imali dosta posla, a samo njihovo prisustvo pokazalo
bi da imamo ozbiljne namere. Tom, koji je ve dugo smatrao da
dalmatinska ostrva pruaju velike mogunosti za trupe njegove
vrste, bio je oaran idejom i, kad smo ve uli u 1944. godinu,
sloili smo se da bi trebalo da ja odem generalu Aleksanderu i da
mu lino izloim plan.
To sam i uinio dva-tri dana kasnije. Ustanovio sam da su glavni
komandant i njegov naelnik taba Don Harding (John Harding),
mnogo zainteresovaniji za jugoslovensku situaciju no to sam to
oekivao. Oni su smatrali da se ona moe neposredno odraziti na
probleme s kojima se bore u Italiji. Ovo je samo po sebi ve
ulivalo nade. Kad sam preao na pitanje komandosa, oni su
ponovili ono to sam ve uo o nestaici ljudi, ali su dodali da e
se o budunosti fronta u Italiji i itavog rata na Sredozemlju
diskutovati na konferenciji na visokom nivou i to vrlo brzo. Kad se

donese odluka o buduim planovima, onda e moda biti

moguno da se odvoji jedna ili vie jedinica komandosa, koje bi
bile locirane na Visu. Trebalo je da se konferencija odri u
Marakeu u Maroku, gde se predsednik vlade oporavljao od
zapaljenja plua, od ega se razboleo odmah posle konferencije u
Kairu. General Aleksander mi je rekao, ako elim, moe da me
poveze tamo svojim avionom. Onda bi se ovo pitanje izloilo g.
erilu i donela odgovarajua odluka. Randolf, koji je jedva
doekao da vidi svog oca, poao je zajedno sa mnom.
Let za Maroko avionom glavnog komandanta bio je udoban.
Spustili smo se nakratko u grad Alir i potom krenuli preko
Sahare. General Aleksander, kako sam primetio, itao je nemaku
gramatiku. General Harding je zaspao. Ja takoe. Kad sam se
probudio, nalazili smo se, kako mi se uinilo, iznad planinskog
masiva Atlas i ve smo se sputali.
Vazduni prostor iznad aerodroma u Marakeu, izgleda, bio je pun
"leteih tvrava" i "liberatora" koji su sletali ili poletali, jer je ovo bio
istureni stalni aerodrom na putu od Amerike do Sredozemlja. Na
tlu su bili poreani brojni impozantni avioni, koji su pripadali
britanskim i amerikim generalima, admiralima i generalima
vazduhoplovstva koji su prisustvovali konferenciji. Meu njima
nalazio se i general Vilson i njegov autant Mark epmen Voker,
koji je doao da nas saeka. Kad smo ulazili u jedna od ogromnih
amerikih tapskih kola, koja je trebalo da nas prevezu do cilja
puta, Mark mi je rekao da je general Vilson postavljen za glavnog
saveznikog komandanta za Sredozemlje, namesto generala
Ajzenhauera. Dodao je da u ostati i dalje neposredno odgovoran
njemu, kao i dok je bio glavni komandant za Bliski istok. Bio sam
srean to ujem da e se i dalje nastaviti ova saradnja, koja je
uvek bila uspena.
Predsednik vlade bio je smeten u lepoj vili u mavarskom stilu, u
predgrau Marakea. Bio je u svetlo-plavom radnikom
kombinezonu i, imajui u vidu koliko je teko bio bolestan pre
nedelju dana ili dve, sada je izgledao izuzetno dobro. Ubrzo nam
je bilo jasno da nije nita izgubio od svoje nekadanje energije i
elastinosti.
Nisam uestvovao na zvaninim sastancima konferencije. U
stvari, posebno sam zamolio da mi se nita ne govori o radu, osim
onog to je apsolutno potrebno, jer u za nekoliko dana morati da
se vratim, iskoivi padobranom, u zemlju okupiranu od
neprijatelja, gde se nikad ne sme iskljuiti mogunost

zarobljavanja. Poto smo znali kakve su gestapovske metode

ispitivanja, nije bilo poeljno da onaj koji se izlae opasnosti da
padne u ruke neprijatelju zna neto vie o daljem voenju rata no
to je to neophodno. Diskutovalo se, kako sam shvatio, o planu
"vodozemne operacije", koja bi se sprovela na zapadnoj obali
Italije, nedaleko od Rima, da bi se prekinuo zastoj ofanzive u Italiji.
Ova operacija e uskoro postati uvena, posle iskrcavanja kod
Ancija (Anzio), ali, u tom trenutku moja glavna briga bila je da
utvrdim kako e to uticati na angaovanje brigade komandosa
Toma erila.
Najzad sam uspeo da dobijem obeanje koje sam eljno
oekivao. Ako se ne moe brzo staviti na raspolaganje itava
brigada, na Vis e odmah biti upuena, bar simbolino, jedna
jedinica, a kasnije e biti poslat ostali deo.
Poto se saglasila sa planom "vodozemne operacije", konferencija
se uskoro razila, ostavljajui g. erila da se na miru oporavlja,
iako je taj mir stalno bio prekidan dolaskom depea i poruka o
kojima se morala donositi hitna odluka. On je sada opet svu
panju posvetio jugoslovenskom pitanju.
Sad smo ba uli da je Jajce palo u nemake ruke i da je Tito
ponovo u pokretu. Partizanima je, kako se inilo g. erilu,
potrebno malo ohrabrenje u trenutku nevolje, i on je zato seo i
lino napisao Titu pismo, estitajui mu sa svoje strane na onome
to je dosad postigao i izraavajui nadu da e biti kadar da mu u
budunosti prui pomo. Ovo mi je pismo dao sa nareenjem da
mu ga lino predam, bez odlaganja. Da bi ubrzao moj odlazak, za
prvi deo puta stavio mi je na raspolaganje sopstveni avion, i
Randolf i ja uskoro smo leteli iznad planinskog masiva Atlas na
putu za Bari.
Iako je neprijateljeva ofanziva jo u punom jeku, u Bariju sam se
uverio da je vojna situacija bila dovoljno stabilna, tako da smo na
karti utvrdili mesto gde emo se spustiti padobranom. Odabrano
mesto nalazilo se blizu Bosanskog Petrovca u Bosni. U ovo doba
godine, vreme u Jugoslaviji bilo je tako loe da nam se nedeljama
nee pruiti prilika za nono sputanje, a do tada se vojna
situacija moe ponovo pogorati. Ja sam urio da se vratim i
stoga smo odluili da odmah krenemo preko dana, uz pratnju
lovaca. U ovu svrhu dobili smo "dakota" avione za prenos trupa i
dvanaestak amerikih lovaca za pratnju. Sa mnom su poli
Randolf, narednik Dankan, moj novi radio-vezista narednik
Kempbel (Campbell), jo jedan radio-tehniar, desetar Ils (Iles) i

Slim Fari (Slim Farish), koji se upravo vratio iz kratke posete

Sjedinjenim Amerikim Dravama.
Ovoga puta nae sputanje nije bilo iskakanje u nepoznato, to je
dalo onakav ar mom prvom putovanju. Bilo je lepo jutro i mi smo
dobro dorukovali slaninu i jaja pre poletanja sa aerodroma u
Bariju. Uskoro smo preleteli preko sada ve poznatog Jadranskog
mora i nalazili smo se nad jugoslovenskim kopnom.
Protivavionske baterije se nisu javljale ive i nijedan neprijateljev
lovac se nije usuivao da se upusti u borbu sa naom pratnjom.
Onda su naili planine i oblaci. Sad se ve nismo nalazili daleko
od cilja puta i doao je trenutak da priipremimo i padobrane.
Opipao sam pismo predsednika vlade. Bilo je tu, sigumo
zakopano u bluzi. Zatim su se vrata otvorila i dispeer nam je
dao znak da se pripremimo.
Odluio sam da iskoim prvi, a ostali e me neposredno slediti.
Stoga sam stao kraj otvorenih vrata, sa Randolfom odmah pored
sebe. Gledajui dole video sam kue nekog sela, a blizu njih
istinu zelene trave. Neke prilike su trale i, dok sam ih
posmatrao, opazio sam kako se pale signalne vatre iji je dim
vetar dizao uvis. Sve je izgledalo tako blizu i nisam mogao da se
ne upitam da li smo dovoljno visoko i da li e se nai padobrani
otvoriti pre no to dodirnemo tle? Onda je crvena svetlost prela u
zelenu; dispeer me je lupnuo po ramenu i ja sam zaronio u
prostranstvo.
GLAVA X
PONOVO U BOSNI

Imao sam pravo: izbaeni smo sa veoma male visine; moj se

padobran otvorio neposredno pre nego to sam dodirnuo tle, a to
je bilo neprijatno. Pogledavi navie, ugledao sam Randolfa kako
se sputa gotovo pravo na mene. Izraz zadovoljstva koji se
ocrtavao na njegovom licu kad je shvatio da mu se otvorio
padobran brzo je smenilo nezadovoljstvo pri pogledu na tle kome
je jurio u susret. Onda se, promaivi za dlaku telegrafsku
banderu, zaustavio uz nagli udarac usred bare snene otopine i
blata. Neto dalje videli smo Slima Faria i ostale kako se
sputaju jedan po jedan u razmaku od nekoliko metara - uspeno
grupno izbacivanje od strane pilota, iako ja lino ne bih imao nita

protiv da su me spustili sa neto vee visine.

Nismo imali vremena da razmiljamo o ovim tehnikim detaljima.
Don Selbi, u ulozi ceremonijal-majstora, ve se okomio na nas.
est nedelja provedenih sa partizanima, u ta je spadalo i
nekoliko usiljenih mareva, uinili su svoje i izmenili izgled
besprekornog komandanta vazduhoplovnog puka u neto izmeu
hajduka i kurira-konjanika. Ali njegov pozdrav bio je propisan, a
njegovo ponaanje besprekorno kao i uvek. Sa njim je doao i
Slavko Rodi, visok, bled i elegantan, urednih, crnih brkova.
Njegove jedinice su organizovale doek i sada kao i prilikom mog
prvog sputanja u Mrkonji Grad.
Oni se nisu mnogo izmenili. Ogrubeli od nevremena i prljavi od
borbi, nosili su uobiajeno arenilo zaplenjenog oruja i uniformi,
samo to su se sada tu i tamo sretali i poneka britanska uniforma,
izme, runa bomba ili automat - znak nae pomoi. im sam
dodirnuo nogama tle, postrojena je poasna straa, spremna da je
obiem. Po estini i strogosti ovog ceremonijala bilo je oigledno
da partizani tee da revnou nadoknade ono to im nedostaje u
uobiajenom izgledu.
Onda su privedeni konji, i Rodi i ja, poto smo odigrali svoje
uloge u ceremonijalu, uskoili smo u sedla i poli galopom ka selu,
u pratnji ostalog dela grupe, dok je poasna straa ostala da
prikuplja materijal koji je izbaen iz aviona istovremeno sa nama.
Bosanski Petrovac nalazi se na ivici onih retkih pojaseva ravnih
panjaka koji se mogu nai po plamnama Bosne. Sa udaljenog
kraja, neto oko tri do etiri kilometra, nazirao se lanac tamnih
brda, a ispred nas, zemljite se postupno uzdizalo ka selu, koje se
prostiralo na padini brega; tipino bosansko seoce sa drvenim i
zidanim kuicama.
U sobi na spratu jedne od ovih kuica bio je ve pripremljen obed.
Obed je bio izvrstan, iako ne onakav, kako nam je objasnio
domain sa prijatnom iskrenou, kao to je bio pripremljen dan
ranije. Kad je bilo jasno da neemo doi, ukuani su ga sami
pojeli. U svakom sluaju, bili smo gladni i osvetili smo se kako jelu
koje su nam dali, tako i ljivovici.
Za vreme jela razgovarao sam sa Slavkom Rodiem o daljim
planovima. Vojna situacija bila je jo uvek nestabilna, a Tito i
njegov tab iveli su u umama sve dok ne pronau pogodno
mesto gde bi se ponovo smestio Vrhovni tab. eleo sam da to
pre vidim Tita, i Rodi je rekao da e me on lino tamo odvesti.

Kad su se Slim Pari, Randolf i ostali smestili u seljakoj kui sa

uputstvom da tu ostanu sve do daljeg, krenuli smo. Ve se
sputao mrak kad smo na konjima proli kroz seosku ulicu i svetla
su poela da trepere na nekim prozorima.
Slavko se uvek ponosio to ima dobre konje; oba konja, na kojima
smo jahali, bila su izvrsna. Pratnja, koja je pola za nama, isto
tako imala je dobre konje i jahali smo brzo. Kad smo krenuli,
sputao se mrak, a kad smo se popeli na uzviicu, postalo je
hladnije i sneg je duboko prekrivao put kojim smo ili kroz umu.
Sneg je priguivao topot kopita naih konja i u mraku smo jedva
mogli nazirati obrise konja i jahaa ispred sebe. Dok sam jahao,
umotan u topli injel, razmiljao sam o svemu onome to u
razgovarati sa Titom. Onda me je Slavko, koji je jahao na zaelju,
stigao i poeli smo da priamo kako smo iveli pre rata i ta emo
raditi kad se rat zavri. U mirnodopsko vreme, on je bio tehniar ili
geometar; sada, jo uvek dvadesetih godina, bio je partizanski
rukovodilac. Kad se rat zavri, ako preivi, nai e se neki posao
za njega u novoj Jugoslaviji. Da e ova nova Jugoslavija biti
pobedonosna, ma kakve prepreke stajale na putu, za njega je,
kao i za sve druge, bila izvesnost, i tako je bilo od samog poetka.
Jo je bio dug put pred nama, iako smo brzo jahali. Tek posle
ponoi, u najguem delu ume, odjednom nas zaustavi nevidljiva
straa. Dali smo lozinku i naa imena, i onda nam je dozvoljeno
da nastavimo put. Jo uvek je padao sneg i jaui mogli smo
razaznati svetla zamraena od pahuljica snega, kako trepere
medu drveem. Uputivi se ka njima, naili smo na nekoliko
drvenih koliba. Jedan partizan uzeo je nae konje, a drugi,
prepoznavi me, priao je i rekao da nas Tito eka i da, me eli
videti im stignem. On e me odvesti k njemu.
Probijajui se kroz drvee, stigli smo do male, grubo sklepane
kolibe tek iseenih debala. Unutra je gorelo svetlo. Straar kraj
vrata napravi mi put i ja uoh.
Kad mi je poao u susret, primetio sam da Tito vie ne nosi
jednostavnu tamnu bluzu i akire koje su mu ranije, izgleda, bile
omiljene, ve da umesto toga nosi neku vrstu uniforme, sa grubo
izvezenim vencem oko zvezde na rukavu. Posle naeg poslednjeg
susreta, Antifaistiko vee, koje je zasedalo u Jajcu, dodelilo mu
je posebno ustanovljeni in marala Jugoslavije, a istovremeno je
osnovalo i "privremenu vladu" u kojoj je on imao vodei poloaj.
Kad sam mu estitao na ovoj asti, on je izgledao malo zbunjen. Tako su hteli - rekao je i osmehnuo se kao da ne eli o tome da

govori. Za trenutak mi se uini, iako svakako uiva u znaaju ove

svoje nove titule, da on, moda, ali za danima kad je, imajui
samo poloaj vojnog komandanta partizanskih jedinica, bio svima
poznat po svom jednostavnom nadimku. Zatim smo seli; doneli su
nam hranu i pie i onda smo poeli da razgovaramo.
Imali smo mnogo ta da ispriamo jedan drugom. Za poetak,
predao sam Titu pismo od predsednika vlade. On ga uopte nije
oekivao i ja sam paljivo posmatrao njegov izraz lica da bih video
kako mu se dopada, kao kad se posmatra dete koje je dobilo novu
igraku. Nije bilo sumnje u njegovo dejstvo. Kad je skinuo peat i,
odmotavi utav list debele hartije, ugledao adresu Dauning strit
10 na vrhu, a potpis predsednika vlade na dnu pisma, iroki
radostan osmeh odjednom se ukazao na njegovom licu, i postade
jo iri, kad je u pismu naao veliku fotografiju g. erila sa
potpisom, u posebnom kovertu. Ponudio sam se da mu prevedem
pismo, ali on je nastojao sam da ga razume, obraajui mi se za
pomo samo kad su bile u pitanju sloenije reenice, pokazujui
pri tom zadovoljstvo kad je nailazio na izraze pohvale o
sposobnostima partizana i na obeanje o saveznikoj pomoi.
Oigledno, bio je veoma zadovoljan.
Imao je i razloga za to. Dosada se Titova karijera odvijala ilegalno,
iza pozornice. On je stalno bio u sukobu sa postojeim poretkom.
Uprkos tome, moda i zbog svega ovog, pridavao je veliki znaaj
spoljnom izgledu stvari. Revolucionarni proces koji je on
pokrenuo, ve sada ga je nosio, njega, revolucionara, navie, ka
novo uspostavljenom poretku koji e konano zameniti onaj koji
se tada ruio. Zvuna titula marala Jugoslavije, koju mu je
dodelio njegov narod, bila je samo spoljni i vidljivi znak ovoga,
iako se njen primalac morao jo uvek skrivati u planinama i
umama. Ali sada je dobio ne malo priznanje od spoljnjeg sveta.
Nemci, istina, odredili su cenu, i to veoma visoku, za njegovu
glavu, ali velike sile, iji je bio saveznik, kasno su u njemu i
njegovom Pokretu otkrile snagu, sa kojom se mora raunati; ak
su i Rusi pokazivali malo interesovanje za njega. Najzad, kad je
stiglo pismo g. erila, Tito je poeo da stie i meunarodno
priznanje. On je bio neposredno i formalno u vezi sa jednim od
Velike trojice, sa predsednikom vlade jedne velike sile. G. ercil je
sasvim jasno izrazio da ga smatra za saveznika i kao takvom
obeao mu je svu moguu pomo. Stavie, on ga je pozivao da se
dopisuje sa njim preko mene, radi dogovaranja o svim znaajnim
problemima. To nije bilo daleko od zvaninog priznanja. U svakom
sluaju, to je bio veoma veliki korak napred.

Onda sam podneo Titu izvetaj o poveanoj pomoi koju e od

sada primati. Do tanina sam mu ispriao ta je sve preduzeto da
se pobolja postojei sistem dopremanja materijala vazdunim
putem i avijacijske podrke; o planu da se njegovi ljudi obue kao
piloti i za tenkovske posade. Bio je oaran i rekao da e odmah
odabrati pogodne ljude iz itave zemlje za ovu obuku. Onda e ih
nekako provui do obale i malim brodiima prebaciti preko
Jadrana.
Zatim sam zapitao Tita kako napreduje nemaka ofanziva? On mi
je odgovorio da se poetna estina nemakog napada istroila, a
da neprijatelj nije postigao neki odluujui uspeh. Sada su
partizani, poto su jo jednom uspeli da se neprijatelju uklone sa
niana, poeli da mu uzvraaju udarce irom itave zemlje; Nemci
su dobijali ono to su i zasluili. Nevolja je samo to njegovim
ljudima nedostaje sve: hrana, odea, obua, municija. On se
samo nada da e obeani materijal stii pre no to bude suvie
kasno. U meuvremenu, situacija se donekle lokalno stabilizovala
i on oekuje da e uskoro preseliti svoj tab blizu Drvara, u deo
Bosne koji je ve dugo bio izrazito veran partizanima.
Najzad, razgovarali smo o ostrvima i o mogunosti da se Vis
pretvori u vrstu bazu, iz koje bismo mogli da uznemiravamo
neprijatelja i krijumarimo materijal na kopno. Nemci su ve
zauzeli ostala ostrva. Sloili smo se da emo morati brzo da
radimo, ako elimo da na vreme sauvamo Vis od iste sudbine.
Razgovarali smo sve do ranog jutra. Onda, zaelevi Titu laku
no, poao sam sa jednim od straara kroz sneg do kolibe koja mi
je bila dodeljena. Gordon Olston i Hilari King, moj novi oficir
vezista, spavali su na slami prostrtoj preko neke klupe, koja se
pruala itavom duinom kolibe. Probudivi se, ispriali su mi o
svojim doivljajima posle njihovog urnog odlaska iz Jajca.
Partizan, ogromnih brkova, sedeo je kraj improvizovane pei i u
nju je ubacivao drva i darao s vremena na vreme.
Povremeno bi pri svetlosti vatre pregledao avove na koulji koju
je skinuo i pomno ispitivao. - Vake - rekao je zabrinuto. Uzeo
sam platnenu vreu Foren Ofisa, u kojoj sam doneo pismo
predsednika vlade, napunio je slamom da mi poslui kao jastuk,
umotao se u injel i odmah zaspao.
Idueg jutra, sa oljom zaplenjene erzac kafe i porcijom utog
kaamaka probudio nas je partizan sa zaliscima, koji je, pored
toga to je bio moja telesna straa, obavljao i dunosti kuvara i

sobara. Poto smo dorukovali, oprao sam porciju i u njoj otopio i

ugrejao malo snega na pei da bih se obrijao. Ovo je bio prijatan,
neophodan nain ivota, kad se ni vreme, ni prostor, ni energija
nisu troili na nepotrebne stvari.
Sledei dani bili su bez dogaaja. Vodili smo patrijarhalan ivot u
naim kolibama u umi. Svuda oko nas pruao se duboki sneg.
Jeo sam sa Titom i njegovim tabom, od kojeg su neki sada
postali ministri u kabinetu. Kardelj je bio potpredsednik; pop
Vlado, ministar unutranjih poslova, i tako dalje. Posle nekoliko
nacrta i izmena, sastavljen je odgovor na pismo g. erila i poslat
preko radio-veze.
Onda, jedne veeri, iznenadno, to je uvek odlikovalo ovakve
pokrete, bilo je najavljeno da polazimo te iste noi u nov tab. U
ovoj poruci takoe je stajalo da e maralu biti drago ako putujem
njegovim posebnim vagonom - poziv koji nisam mogao da shvatim
sve dok, raspitavi se, nisam otkrio da je moj stari prijatelj,
partizanski ekspres, nekako preiveo ofanzivu, da se nalazi na
oblinjoj pruzi i da emo njime putovati.
I zaista, kad je doao trenutak, zatekli smo ga tamo, istog kao i
pre. Veselo zviduui isputao je oblake iskrica, ali mu je dodat
posebno sagraen drveni vagon koji je sasvim liio na kolibu na
tokovima. U njega smo se svi potrpali: Tito, njegov pas Tigar,
nekoliko lanova kabineta, Olga, Olston i King, Titovi pratioci i ja.
Na kratki put bio je neverovatan, kao u nekom snu, jer, kad smo
krenuli, bilo je teko poverovati da se to zaista deava. Iznutra je
Titov posebni vagon bio ak sliniji kolibi nego posmatran spolja;
imao je otvorenu pe u sredini i klupe oko zidova. Zaguujua
toplota od pei gonila je na san. Klupe s druge strane bile su
uzane za spavanje. Na podu je leao Tigar, loe raspoloen, i
hvatao svakoga za noge. Najzad, posle dugog vrtenja, zaspao je,
ali ga uskoro probudi jedan od ministara kabineta, koji pade sa
klupe pravo na njega i onda nasta pravi pakao. Ovo nije bio miran
put na kome se ovek mogao odmoriti, ali, kako je rekao Tito, to je
bio jedini voz u Jugoslaviji kojim se moglo putovati sa sigurnou
da nee odleteti u vazduh.
Najzad stigosmo neto pre zore i, izaavi iz voza, uputismo se s
vodiem da pronaemo mesto gde emo se smestiti. Posle dugog
hodanja po mraku, kroz blatnjava polusmrznuta polja, nali smo
nekoliko zbijenih drvenih kuica na padini jednog brega. U jednoj
od ovih bilo je postelja na sprat, dovoljno da se smesti itava

Misija. Vlasnik kue, neki stariji seljak, izjavio je sa ponosom da je

itava ova tvorevina "posebno rezervisana za predsednika erila
lino", koji uskoro treba da stigne u dravnu posetu maralu Titu verovatno neto izmenjena verzija Randolfovog predstojeeg
dolaska. Bili smo odvie umorni da bismo se objanjavali sa njim i,
uprkos njegovih opomena, ispruili smo se jedan pored drugog na
donju postelju i uskoro vrsto zaspali.
Kad smo se probudili, uveliko je svanulo i onda smo mogli bolje da
osmotrimo okolinu. Sa mesta gde smo se nalazili, gledali smo na
iroku zelenu dolinu, sa lananim bregovima na udaljenoj strani,
koji su se strmo uzdizali u litice iz reke to je tekla u njihovom
podnoju. Izmeu nas i bregova nalazili su se ostaci Drvara,
varoice s nekoliko spaljenih kua zbijenih oko tamnih ruevina
nekadanje fabrike. Iza nas otvorena polja, mestimino sa
seoskim zgradama i ikarama, koja su postupno prelazila u drugi
bregovit lanac, na kome se jo video sneg.
Naa kua nalazila se usred ljivika, koji se blago sputao do
malog potoka. Iza okolnih koliba, seljaci su nas radoznalo
posmatrali i razgledali nae radio-stanice kao i ostalu opremu i sa
iznenaenjem sluali strani jezik, kojim smo govorili. Partizane su
poznavali; i etnike; i Nemce. Ali, mi smo bili drugaiji. Prvo su se
ustezali. Onda je radoznalost pobedila uzdrljivost. Devojke su
bile najsmelije. Smejui se i podgurkujui jedna drugu, prvo jedna,
a onda i ostale, nale su neki izgovor da stupe u razgovor. Otkrie
da znamo i njihov jezik, ohrabrilo ih je i uskoro smo se nali usred
radoznale gomile suseda koji su nam postavljali razna pitanja, i
odgovarali na naa sa svojstvenim poveravanjem, obino veoma
intimnim. U meuvremenu, na pratilac sa zaliscima, koji je
trebalo da nam pomogne da se raspakujemo i skloni ono to je
ostalo od opreme i zaliha nae Misije, stajao je sav ozaren usred
gomile dece kojoj je sa posednikim ponosom pokazivao sve
zanimljivije delove nae opreme, line ili druge, a svaki komad bio
je pozdravljen uzvicima ili poklicima njegove mlade publike. Meu
njima se nalazila i devojica od dve-tri godine sa veoma prljavim
licem i plamenoriom kosom, koja se dogegala da vidi ta se
deava. Prozvali smo je "Dinder" (Riokosa), i tako je posle
zvalo itavo susedstvo, ukljuujui i roditelje.
Nekoliko dana kasnije, dolazak i drugog dela grupe zajedno sa
Randolfom, narednikom Dankanom i Slimom Fariem, koji je
doneo vee zalihe pravih amerikih "slatkia", zapeatio je na
uspeh. Od sada je na poloaj u ovoj zajednici bio uvren. Ve
kroz nekoliko dana spavali smo u jednoj kui, jeli u drugoj, kuvali u

treoj - to je obavljala nad otvorenom vatrom Dinderina majka

uz nadzor narednika Dankana.
Kad smo se sredili, otiao sam da posetim Tita. Zatekao sam ga u
peini na sredini od vrha stenovitog obronka sa druge strane
doline. Trebalo je da se penjemo uz veliku strminu i stigao sam
sav zadihan do ulaza u peinu, gde su me pozdravili: Tito, Olga,
Tigar i Titovi pratioci, Prlja i Boko, koji su svi, izgleda, bili oarani
novim smetajem. Iza peine grmeo je vodopad, a u pukotinama
stenja rasla je paprat. Sa mesta gde smo stajali, imali smo divan
pogled na dolinu i sve pristupe. Sve u svemu, ovo je bilo prilino
prijatno mesto. Povremeno, narednih meseci, provodio sam dosta
vremena u toj peini, razgovarajui, hranei se i, iznad svega,
raspravljajui.
ivot u koji smo se sad upustili, mada je podseao na atmosferu iz
"razbojnike peine" u drugom inu neke pantomime, imao je,
zaudo, mnogo slinosti i sa nekim vanim tabom na normalnom
ratnom popritu, iako su nemake prethodnice bile udaljene
nekoliko kilometara od nas. Proteklih est meseci, a naroito od
kapitulacije Italije, partizanski pokret se znatno uveao kako po
broju, tako i po obimu, i neizbeno je moralo doi do poveanja
Titovog taba. Ali ono to je dobio u izvrnoj i upravnoj efikasnosti
poveanjem osoblja, neizbeno je izgubio u svojoj mobilnosti, a
ona je bila jedan od nunih uslova za uspeno gerilsko ratovanje.
Tito se sad naao suoen sa problemom kako da najbolje
obezbedi svoju bazu. Za sada se njegov tab nije nalazio u nekoj
neposrednoj opasnosti. Udarna snaga nemake este ofanzive
dostigla je vrhunac osvajanjem Jajca pre nekoliko nedelja. Sada je
uglavnom istroena i inicijativa je brzo prelazila u ruke partizana.
Lokalno, prilazi Drvaru bili su dobro branjeni. Na severu, Slavko
Rodi i tab Petog korpusa smestili su se u Bosanskom Petrovcu.
Koa Popovi, komandant Prvog korpusa, smestio je svoj tab u
Mokroj Nozi, nekoliko asova hoda od doline. Ove jedinice, kako
se pretpostavljalo, bie dovoljne da zatite Drvar od bilo kakvih
iznenadnih napada koje bi preduzele nemake jedinice za koje se
znalo da se u to vreme nalaze u okolini.
Ali nije se moglo oekivati da e ovakvo stanje potrajati
neogranieno dugo. Nasuprot tome, uskoro smo dobili izvetaje iz
razliitih izvora da neprijatelj zna gde se nalazimo i da ne
namerava da nas ostavi na miru. Najubedljiviji dokaz bila je
aktivnost neprijateljeve avijacije. Prvo jedan avion, a onda grupice
od tri-etiri aviona kruile su nad nama, ponekad nas
bombardujui i mitraljirajui, a ponekad samo izviajui ili, moda,

fotografiui. Uznemirujui su bili i izvetaji koje sam primio od

Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva i preneo Titu, o
koncentracijama jedrilica i aviona za prevoz trupa u Zagrebu i
drugim mestima. Onda, iz zaplenjenih neprijateljevih dokumenata i
uhvaenih poruka, dobili smo dokaze o razliitim nemakim
planovima da otmu ili ubiju Tita, njegovo osoblje i moju Misiju. U
ovu svrhu upotrebie, izgleda, preobuene u partizane pripadnike
po zlu uvene SS-divizije "Brandenburg", koji govore
srpskohrvatski. Jedno vreme izgleda da je bio razmatran prepad
smuarskim delovima Prve planinske divizije.
Prelistavajui ova dokumenta, sa zanimanjem sam itao uputstva
o tome ta sa mnom uiniti. U njima su se nalazile, po redosledu,
razne jedinice u koje treba da me poalju posle zarobljavanja: iz
divizije u korpus, odatle u tab armije, posle toga posebnim
avionom u Nemaku na dalja ispitivanja i, konano, da me uklone
sredstvima koja nisu pomenuta.
Pored toga, znali smo da Nemci, ako tome posvete dovoljno
vremena, mogu uvek na kraju da koncentriu protiv svake take
koju dre partizani mnogo nadmonije snage, naroito
naoruanje, i ako kad-tad ree da preduzmu takvu akciju protiv
Drvara, Tito i njegov tab morae odmah da krenu u umu, prema
tome, da prekinu centralizovano rukovoenje ratnim dejstvima.
Ovo je Tito, prirodno, eleo da izbegne. Postavljalo se pitanje da li
je moguno da se baza u Drvaru obezbedi od takvog napada, ako
se Nemci zaista ree da je unite. Neki Titovi savetnici su bili za to
da se pokua da se Drvar i njegova neposredna okolina pretvore
u neosvojivu tvravu u kojoj bi se sakupile znatne snage. Smatrali
su, objanjavao je on, da e podii moral pokreta i ojaati ga kao
celinu, ako bi se trajno odrao jedan pojas "slobodne teritorije".
Govorei mi o ovom projektu, Tito me je zapitao ta mislim o
njemu i da li bismo, ako se on usvoji, mogli da isporuimo oruje,
naroito mine, topove i tenkove koji su potrebni da se sve to
sprovede.
Odgovorio sam da, kaoto i on zna, mi ve snabdevamo partizane
minama i da se nadamo da emo ih uskoro snabdeti i brdskom
artiljerijom. Ali ne mislim da bi to bilo svrsishodno upotrebljeno ako
bi se koristilo za uvrenje trajne baze u bilo kom podruju. Pre
svega, mi ne moemo iz vazduha dopremiti dovoljno naoruanja
da se obezbedi sigurnost koja se eli. S druge strane,
preuzimanje preteno defanzivne uloge, ak i lokalno, bilo bi, po

mom miljenju, odstupanje od osnovnih naela gerilskog

ratovanja. inilo mi se da partizani moraju po svaku cenu zadrati
svoju pokretljivost. Uviao sam njihovu potrebu da imaju neku
vrstu baze odakle bi se upravljalo operacijama, ali, po mom
miljenju, oni e postii eljenu sigurnost samo ako neprijatelja
budu zadravali negde na drugoj strani.
U stvari, ovo su oni radili u sve veim razmerama i, to je bilo jo
znaajnije, sad je bilo moguno, zahvaljujui prisustvu mojih
oficira pri partizanskim jedinicama u itavoj zemlji, da se ove
operacije koordiniraju sa operacijama saveznikih armija u Italiji.
Sa naeg gledita, partizanskim aktivnostima u Sloveniji pridavao
se poseban znaaj, a naroito mogunosti da se presee
saobraaj na eleznikoj pruzi Trst - Ljubljana, koja je
predstavljala jednu od glavnih linija za snabdevanje nemakih
snaga u Italiji, a koja je isto tako bila i veoma vana veza izmeu
istonog i zapadnog fronta. Piter Mur (Peter Moore) se sada vratio
u Bosnu posle druge posete Sloveniji i, u odsustvu Vivijena Strita,
bio je moj pomonik. Na taj nain mogao sam iz prve ruke da
koristim njegovo poznavanje situacije u Sloveniji i iskustvo u
operativnom planiranju, koje bi tab vazduhoplovstva ili 15. grupa
armija mogli zatraiti na severu.
Piterovo poznavanje i iskustvo dobro mi je dolo kad sam, neto
kasnije, dobio uputstva od generala Vilsona da zamolim Tita da
njegovi ljudi napadnu Stampetov most, jedan od glavnih
vijadukata na pruzi Trst - Ljubljana - akcija koja se mora obaviti u
isto vreme kad i izvesne akcije generala Aleksandera u Italiji. Tito
se odmah sloio i izdao je sva potrebna nareenja svojim
komandantima u Sloveniji. Posle razgovora sa Murom o
predloenoj akciji, odluio sam da ga poaljem opet u Sloveniju,
gde bi bio neposredna veza sa jedinicama koje izvode akciju, a
isto tako da im pomogne tehnikim savetima, za ta je on, kao
ininjerac, bio sasvim kvalifikovan, naroito za ruenja objekata.
Mur je bio oaran ovim i poto se snabdeo fotografijom vijadukta i
svim drugim raspoloivim obavetenjima, krenuo je na posao da
izrauna koliinu eksploziva potrebnu za onesposobljavanje
vijadukta za due vreme. Uskoro se pokazalo da je ova akcija
veoma teka. Znalo se da je vijadukt dobro uvan. tavie, on je
tako izgraen da e biti potrebne znatne koliine snanog
eksploziva da bi se neto postiglo. Zato je dogovoreno da se
potreban materijal dopremi padobranom u Sloveniju, a Mur je
poao na sever ispunjen uobiajenim profesionalnim

entuzijazmom.
Nedelju dana nismo nita uli. Onda je stigla depea od Mura
kojom je javljao da su stigli, da su razgovarali o planovima sa
lokalnim komandantom, da je stigao materijal, da je sve spremno
za akciju, kojoj smo dali ifrovan naziv "Medvee krzno", i da e
se izvesti odreenog dana. Preneo sam ovu vest generalima
Vilsonu i Aleksanderu. Zatim smo sa strepnjom ekali dalje vesti.
Vesti, kad su stigle, bile su uglavnom dobre i zato sam pourio da
ih prenesem Titu. Posle dugog i vetog podilaenja, partizani su
izvrili juri na vijadukt i, pored snanog otpora, vezali su
neprijatelja dovoljno dugo da postave i aktiviraju eksploziv. Kad su
se najzad povukli, most je bio sruen, i tako e, verovatno, ostati
due vreme. Mur je bio pun pohvala za partizane, za koje je rekao
da su imali veto komandovanje i da su se borili s velikom
hrabrou i odlunoou.
Kasnije je Tito dobio izvetaj o ovoj akciji od Glavnog taba
Slovenije. On se razlikovao od Murove verzije samo po tome to
je izraavao oduevljenje o ulozi koju je Mur odigrao u planiranju i
izvoenju operacije.
Kasnije smo uli iz Italije da je ruenje vijadukta postiglo svoj cilj.
Zbog toga je eleznika veza dosta dugo bila onemoguena i
neprijatelj nije mogao da je koristi u kritinoj fazi operacija. Od
generala Aleksandera stigla je i poruka zahvalnosti koju smo
odmah preneli svim zainteresovanim. Za svoju ulogu u ovoj akciji,
Mur je dobio sasvim zaslueni Krst za izvanredne zasluge.
GLAVA XI
NOVI DOGOVOR

Pribliavanjem prolea i poboljanjem vremenskih uslova,

dopremanje materijala vazdunim putem i avijacijska podrka bili
su olakani i zato smo mi u Jugoslaviji poeli primeivati rezultate
nove politike opte pomoi, o emu je reeno u Kairu.
U itavoj zemlji, partizanske jedinice dobijale su materijal prema
prioritetnom sistemu koji smo Tito i ja zajedno pravili na osnovu
procenjenih operativnih potreba, koje smo povremeno ponovo
razmatrali. On i ja smo se dosta lako sporazumevali, ali esto je

bilo teko ubediti mesne partizanske komandante i britanske

oficire koji su im pridodati da poteno dobijaju svoj deo.
U okolini Drvara i dalje je glavno mesto gde smo dopremali
materijal bio Bosanski Petrovac, u kojem se nalazio tab Petog
korpusa. Odatle je materijal odailjan tovarnim konjima i seljakim
kolima. Jedno vreme ovo smo obavljali danju, ali neprijatelj je
ubrzo otkrio ta se deava i, kad bi dobio vesti o isporuci, slao je
avione da patroliraju du svih puteva koji su vodili od Bosanskog
Petrovca. Poto su nae dve-tri transportne kolone zateene na
otvorenom i pretrpele velike gubitke, odluili smo da transport
vrimo samo nou.
Ponekad je materijal neposredno izbacivan u Drvar ili u tab Koe
Popovia u Mokroj Nozi, neto dalje uz dolinu. Ovo nije bilo lako
za pilote koji su izvodili ove operacije, ak u vremenski
najpovoljnijim uslovima. Dolina je bila uzana, opkoljena visokim
brdima i esto ispunjena oblacima. Ali, Kraljevsko ratno
vazduhoplovstvo i Ameriko vazduhoplovstvo kopnene vojske,
nekako je uspevalo vie puta po svakakvom vremenu da ga
donosi kako ovde, tako i po itavoj Jugoslaviji.
esto smo dobijali poruke da ekamo isporuku tog istog dana. Za
nas je esto mnogo znailo da materijal stigne na vreme i svaki
dolazak predstavljao je veliki dogaaj. Prvo smo morali da
pripremimo signalne vatre. Posle toga, pripremili bismo se da
ekamo na nekoj padini i oslukujemo um motora. Ponekad
avioni uopte nisu stizali, a mi smo ih uzalud ekali cele noi. Ovo
je znailo da su ih vremenski uslovi spreili da se probiju.
Ponekad su bili tani u minut. Onda, kad bismo ih uli, potrali
bismo i zapalili vatre. Neki piloti bacali su svoj tovar sa znatne
visine, a padobrani, zahvaeni vetrom, odletali su i po kilometar i
po dalje, esto tako dospevajui neprijatelju u ruke. Drugi, sa vie
iskustva, spustili bi avion skoro u dolinu i bacili tovar sa stotinak
metara iznad vatri, penjui se posle naglo visoko da bi izbegli
brda. Ponekad su se sputali tako nisko da smo, pogledavi za
trenutak navie u mrak, mogli videti dispeerovu priliku naspram
slabog svetla u otvorenim vratima, kako izbacuje sanduke. Poto
je nestaica padobrana postajala sve vea, Kraljevsko ratno
vazduhoplovstvo je ponekad "slobodno" izbacivalo materijal koji
se mogao dopremiti na zemlju bez padobrana. Ovo je iziskivalo
znatnu aktivnost svih nas na zemlji: stotine municijskih sanduka,
koji bi prozvidali kroz vazduh brzinom od vie stotina kilometara
na sat i bez usporavanja padobranom, predstavljali su ozbiljnu

opasnost za ivot i telo.

Povremeno bi loe vreme nedeljama onemoguilo dopremanje
materijala i onda bi nastali dugi periodi ekanja, ispunjeni
strepnjom, sa izvetajima koji su pristizali sa svih strana da je
jedinicama teko bez oruja i zaliha hrane koje su se tako
smanjivale da je nekoliko preostalih konzervi goveeg mesa ili
tabli okolada dobijalo veliki znaaj i bilo je teko obuzdati se, im
ovek pojede jedan obrok da odmah ne misli o sledeem. Isto
tako nije bilo lako objasniti ove zastoje partizanima kojima je bilo
neshvatljivo da su uslovi, iako lokalno izvanredni ali nemogui u
Italiji, toliko znaajni, i tada su bez oklevanja pripisivali itavu stvar
kapitalistikim intrigama.
Ali, uprkos povremenih prekida, dostavljanje materijala vazdunim
putem sada se odvijalo u znatno veem obimu. Isto tako je i
avijacijska podrka bila sve vea. Sve ee smo uli grmljavinu
stotine avionskih motora, i na nebu bismo ugledali eskadrile
"leteih tvrava" i "liberatora" kako se visoko iznad nas presijavaju
na sunevoj svetlosti, na putu da bombarduju strategijske ciljeve.
Ponekad smo izbrojali po stotinu ili vie. Do tada smo mogli
pretpostaviti da je svaki avion, koji ugledamo na nebu iznad
Jugoslavije, bio neprijateljev i da nosi zlo, i samo su se postupno
partizani i stanovnici ovih podruja navikli na to da postoji i
prijateljsko vazduhoplovstvo. Meutim, kad su se navikli, onda bi
osmatra, poto ih je paljivo odmerio, viknuo: "Avioni!" - i odmah
veselo dodao: "Nai" - kad god bi se pojavilo ameriko ili
Kraljevsko vazduhoplovstvo.
Seam se jedne veoma uspene demonstracije saveznike
nadmoi u vazduhu. Usred naroito neprijatnog bombardovanja i
mitraljiranja sa male visine iz dva ili tri srednja nemaka aviona,
zauo se dublji i snaniji zvuk od zvuka nemakih motora i
mitraljeza i, pogledavi navie, ugledali smo ogromnu srebrnastu
flotu koja je letela ka severu, tako visoko da smo je jedva
primeivali, dok su se lovci koji su je pratili obruavali i kruili oko
nje. Oigledno da ih je na muitelj primetio istovremeno kad i mi,
mada je malo verovatno da su ih savezniki piloti uopte primetili.
Ali i da jesu, pitanje je da li bi se njima uopte i bavili. Nai
muitelji su ipak odluili da je povlaenje mudrije od hrabrosti i
brzo su se izgubili iznad najblieg brda, praeni podrugljivim
dovikivanjem okupljenog stanovnitva.
Sada je taktika avijacijska podrka u mnogo veem obimu bila
izvodljiva, jer smo imali oficire u svim partizanskim jedinicama

irom zemlje. Uredili smo da imaju direktnu radio-vezu sa

Kraljevskim ratnim vazduhoplovstvom u Italiji i onda je postalo
relativno uobiajeno da "bofajteri", "spitfajeri" ili "harikeni" u
poslednjem trenutku jure u pomo pritenjenim partizanima ili da
pripremaju put za neki partizanski napad na nemaka uporita.
Don Selbi je u meuvremenu otiao u severnu Afriku da obuava
partizansku eskadrilu lovaca, na osnovu sporazuma postignutog u
Aleksandriji. Tito, oduevljen sto e imati sopstveno
vazduhoplovstvo, poslao je izvestan broj svojih najboljih oficira i
Don se naao pred tugaljivim problemom kako da ove prekaljene
gerilske ratnike pretvori u pilote lovce. Ovaj preobraaj izvrio je
za veoma kratko vreme i, pre zavretka rata, partizanski piloti,
letei u "harikenima", koji su imali crvenu partizansku zvezdu
ucrtanu preko crvenog, belog i plavog kruga Kraljevskog ratnog
vazduhoplovstva, aktivno su uestvovali u vazduhoplovnim
operacijama iznad Jugoslavije.
U naoj grupi sada se nalazilo i nekoliko tehniara. Moda je
najkorisniji posao od svih obavljao mali, debeljukasti major
Kraljevskog sanitetskog korpusa sa Novog Zelanda, doktor
Roders (Rogers), kako smo ga zvali, koji je proao kroz mnogo
borbi u Zapadnoj pustinji, gde je bio naelnik poljske ambulante.
Sada, umesto da radi u nekoj bolnici u bazi, on se javio kao
dobrovoljac za specijalnu slubu u Jugoslaviji. Verujem ne zato
to ga je posebno zanimala ova zemlja, ve jednostavno da bi bio
u sreditu zbivanja.
Njegova elja bila je ispunjena. U vreme kad je stigao, bila je zima
i esta nemaka ofanziva u punom jeku. Bilo je mnogo ranjavanja,
bolesti i promrzlina. Glavna briga partizana, za koje je pokretljivost
bila od prvorazrednog znaaja, bila je ta da uine sa ranjenicima.
Ako ih nose sa sobom, oteae im kretanje. Ako ostave, ekala ih
je uasna smrt u rukama Nemaca. Pored ovoga, nisu imali
dovoljno lekara, a pogotovu sanitetskog materijala. Zbog toga su
ljudi umirali kao muve.
Ovo je bio zadatak za kojim je Roders eznuo. U pratnji svog
pomonika sanitetskog vodnika iz KraIjevskog sanitetskog
korpusa, slinih osobina, on je hteo da rei ovaj problem.
Organizovao je bolnice gde god je mogao - u seljakim kuama ili
po umama. Zatim je nastojao na odravanju higijene i
medicinske discipline, za koje se nije znalo pre njegovog dolaska.
Preko moje radio-veze slao je neobine, ali veoma uspene
poruke visokim oficirima u sanitetskom svetu i zahtevao da mu

odmah poalju padobranom velike koliine lekova i opreme. Zatim

je poeo prethodne pripreme za evakuaciju najteih ranjenika u
saveznike bolnice u Italiji, im se obezbedi povoljan teren za
sletanje i poletanje aviona. Poto je sve ovo pokrenuo, on i njegov
vodnik brzo su prelazili iz jednog kraja zemlje u drugi, ulazili u
svoje improvizovane bolnice kao tornado, organizovali,
reorganizovali, meali se, operisali pri svetlosti svea po talama;
ako je pretio nemaki napad, organizovali su evakuaciju ranjenika
ili izolovanje i leenje sluajeva tifusa, kojih je, kao obino, bilo
uvek dosta. Sve ovo je sprovodio u zemlji koja je pod okupacijom
neprijatelja, u veoma tekim uslovima, sa malim sledovanjima,
usred stalnih borbi i napada iz vazduha.
Njega nije mnogo zanimalo vojno ili politiko stanje, a nije znao ni
jednu re srpskohrvatskog jezika i sluio se iskljuivo
gestikulacijom ili prevodiocima. Ali, imao je priliku da upozna
njihovu hrabrost, sposobnost da izdre bol, i sve druge
mnogobrojne ljudske osobine, a da ne govorimo o divljenju i
nenosti koje je ispoljavao prema "patersonima", kako ih je zvao. I
oni su ga takoe voleli i divili mu se, udei se ovakvom
portvovanju i bezuslovno prihvatajui njegov autoritet i znanje.
On je zaista bio tako omiljen da su se povremeno partizanski
komandanti svaali oko njega i Tito je morao da posreduje u
ovakvim raspravama.
U ovo vreme dobili smo jo dva oveka, Dona Klarka i Endrua
Meksvela, obojicu iz Drugog puka kotske garde. Dolazak
novajlija i spoljnog sveta uvek je predstavljao veliki dogaaj, pa
bismo njihovo sputanje svi eljno oekivali. Pre toga smo im
uputili vei broj depea, opominjui ih da donesu razliite sitnice
koje nismo imali. Toga dana kad je trebalo da stignu, odjahao sam
u tab Koe Popovia, u ijoj blizini je trebalo da budu izbaeni, i
poveo Hilarija Kinga, koji je oekivao neke delove za radiostanicu. Saveznikih aviona u to vreme nije bilo dovoljno i zato ih
je izbacio avion italijanskog vazduhoplovstva koje je sada bilo pod
saveznikom komandom. Isto tako, ovo je trebalo da poslui kao
proba za masovno dopremanje materijala preko dana. Sve u
svemu, izgledalo je da e biti zanimljivo.
Dolina kroz koju je vodio na put bila je prekrivena dubokim
snegom i mi smo ili sporije no to smo oekivali, jer su nam konji
upadali i zarivali se do trbuha u sneg, im bi napustili ugaeni put.
Jo uvek smo bili daleko, kad smo odjednom uli zvuk aviona i
pogledavi navie, ugledali u daljini nekoliko "savoja-marketi"

transportnih aviona koji su sporo leteli na prilinoj visini.

Dok smo ih posmatrali, jo uvek na hiljadu metara i vie, oekujui
da ponu da krue i da se sputaju ka mestu za istovar, odjednom
se jedan za drugim otvorilo dvanaestak padobrana i kao japanski
papimati cvetovi potopljeni u vodu, lebdeli su lagano, Ijuljajui se u
irokom krugu preko itavog predela; sa mesta gde smo se
nalazili nismo mogli da primetimo da li nose ljude ili teret. Jo dok
su padobrani bili u vazduhu, transporteri "savoja-marketi" su se
okrenuli i otili u pravcu odakle su stigli. Zabrinuti onim to smo
videli, sa strepnjom smo pourili, pitajui se na ta emo naii.
Neto dalje na putu sreli smo starog seljaka koji je dolazio iz
suprotnog pravca. Zapitali smo ga da li su se britanski oficiri dobro
spustili. - Mrtvi su - odgovorio je bez oklevanja - svi. Pali su navrh
planine i kosti su im raznete od pada. Sada donose njihova tela. Onda, oigledno osetivi da je sasvim dobro izneo itavu situaciju,
on poe dalje dolinom, gunajui neto za sebe.
Ovo je bio udarac. Don Klark i Endru Meksvel bili su moji stari
prijatelji i muno je pomisliti da su ovako izgubili ivote. Oboli smo
konje i poli galopom kroz sneg.
Prva osoba koju sam ugledao kad sam stigao bio je Endru. Stajao
je ispred seljake kolibe i utivo razgovarao sa Koom Popoviem
na dosta ravom francuskom jeziku i, s vremena na vreme,
raspitivao se za svoje line stvari. Izgledalo je da su ga spustili sa
velike visine, istovremeno izbacivi i nekoliko stotina pari izama
koje su proletele pored njega velikom brzinom, mimoile ga za
santimetar i najzad pale na veoma strmu planinsku padinu,
prekrivenu otrim kamenjem. Istovremeno izbaeni sanduci bili su
razbacani kilometrima unaokolo. Nigde nije bilo traga od Dona
Klarka, koji je trebalo da iskoi za Endruom i ve su upuene
patrole u potragu za njim.
Koa je izneo crni hleb, sir i ljivovicu i svi smo uli da ekamo.
Jedan za drugim stizali su partizani, donosei sanduke i
padobrane koje su pronalazili svuda unaokolo. Italijani, koji su
nesumnjivo eleli da se to pre vrate, izbacili su ih sa velike visine
tako da su na kilometre odlutali sa odreenog pravca. Neto je
svakako dospelo i Nemcima u ruke. Nije bilo traga od Dona
Klarka, ali bar neto je znailo i to da uprkos sumornih predvidanja
naeg prvog izvetaa, nije doneto jo nijedno razneseno telo.
Nismo se smirili sve dok dan-dva kasnije nisam dobio poruku od

Dona iz Italije, kojom sam, uz prikladne izraze aljenja, izveten

da je major Meksvel zbog kobne pogreke italijanskog pilota,
verovatno, izbaen neprijatelju. Izgleda da je pilot izrazio sumnju
da je pogreio im je Meksvel iskoio i zato Klark, prirodno, nije
skoio za njim ve se vratio avionom u Italiju, poto je prvo izbacio
Meksvelov ranac da ne bi bez potrebe trpeo u zarobljenikom
logom.
Na ovaj izvetaj odgovorili smo smirujue i blago aljivo. Kad je
Don Klark najzad iskoio padobranom kroz nedelju-dve, doleteo
je britanskim avionom.
Senzacionalan dolazak na jugoslovensku ratnu pozornicu u ovo
vreme izvrila je Sovjetska vojna misija u punom broju, na ijem
elu se nalazio general Crvene armije, naimenovan pre nekoliko
meseci. Moe se zamisliti sa kakvim oduevljenjem su lojalni
komunistiki partizani primili vest o predstojeem dolasku prvih
Rusa, prvih koje su ikada videli.
Kako Rusi jo uvek nisu imali svoje vazduhoplovne baze u
dometu Jugoslavije, zadatak da bezbedno dovede misiju u zemlju
poveren je Kraljevskom ratnom vazduhoplovstvu. Mi nismo imali
aerodrom, neprijatelj je kontrolisao obalu i stoga se u Jugoslaviju
moglo stii samo padobranom.
Na prvu tekou se nailo kad su Rusi izjavili da oni nisu spremni
da se spuste padobranima. Uinjeni su grozniavi pokuaji da se
raisti ravan komad snene povrine, tako da bi se bar general
mogao prevesti nekim lakim avionom; ali, to su vie partizani
radili, tim je sneg vie padao. Kako je vreme prolazilo, a Rusi nisu
stizali, poelo je opet da se apue o "kapitalistikoj sabotai", kad
je, sreom, nekom pala na pamet briljantna ideja da se dovezu
jedrilicom. Zato su pozajmljene tri jedrilice od Amerikanaca i
jednog lepog dana reeno nam je da budemo pripravni da ih
prihvatimo.
Skupili smo se na vrhu oblinjeg brda da posmatramo njihov
dolazak. Prizor je bio zadivljujui: jedrilice, koje su jedrile iza tri
"dakote", sa pratnjom lovaca koji su kruili oko njih. I pored toga
predstavljali su izvrsnu metu za neprijateljeve lovce, ali, sreom,
nije se pojavio nijedan i sputanje je uspeno obavljeno, a jedrilice
su napravile krug i spustile se na zemlju pod strunim
rukovodstvom pilota-jedriliara koji su se sada pridruili mojoj
Misiji sve dok ne naemo mogunosti da ih evakuiemo.

Prirodno, veoma nas je zanimalo da vidimo kako izgledaju Rusi.

Na nae zadovoljstvo, oni su bili veoma prijatni. Pored svoje
uobiajene drutvenosti bilo je jasno da su dobili uputstva da budu
posebno ljubazni prema meni i mom osoblju. Stavie, oni su
napunili jedrilice votkom i kavijarom to je, poto je stiglo posle
dueg perioda relativne oskudice, bilo posebno dobrodolo. Posle
dva-tri susreta, svi smo jednoglasno zakljuili da oni predstavljaju
veliki dobitak za drutveni ivot.
Kakvu su drugu svrhu imali, nije nam dovoljno jasno bilo. Nisu
imali baza sa kojih bi doturali materijal, iako su se kasnije nekih
est amerikih "dakota" sa sovjetskim oznakama, ali pod
britanskom operativnom komandom, povremeno pojavljivale iz
Barija. Nisu uestvovali ni u rukovoenju vojnim operacijama, ni u
tehnikoj obuci partizana. Najzad, uopte se nije moglo poverovati
da su doli samo zato da tumae liniju komunistike partije Titu,
koji je, po mom iskustvu, obino instinktivno znao ta misli i
namerava Kremlj, a da mu se ne kae, i svakako da mu nije bio
potreban general sovjetske Crvene armije, koji bi upravljao
njegovom saveu.
General Komjejev, komandant Misije, bio je dosta istaknuti vojnik.
Sluio je kao naelnik taba jedne Armije na frontu kod
Staljingrada, pre no to je dobio ovo naimenovanje. Kao i mnogi
drugi vii oficiri Crvene armije, nije bio proleterskog porekla, a pre
revolucije bio je profesionalni oficir carske ruske vojske. Nisam
stekao utisak da naroito uiva to se nalazi u Jugoslaviji ili da
ba mnogo ceni partizane. Njegov pomonik bio je dosta mlai
ovek i strunjak za gerilsko ratovanje, jer je komandovao
partizanskim odredima iza nemakih linija fronta u Rusiji. I on,
takoe, izgleda, nije znao ta e sa vremenom. Ostalih oficira se
ne seam dobro, osim jednog koji je imao sve poznate odlike
lokalnog predstavnika Narodnog komesarijata za unutranje
poslove.
Dolazak Rusa je reio moje pitanje koje me je ve dugo muilo,
naime, kako da svog starog prijatelja vodnika (sada starijeg
vodnika) arlija Batona (Charlie Button) dovedem u Jugoslaviju.
Sa vodnikom Dankanom, on se prvi javio kao dobrovoljac da poe
sa mnom, ali mu je, kao i generalu Kornjejevu, bilo zabranjeno da
iskae iz padobrana zbog neke stare rane na nozi. Sad mu se
pruila izvrsna prilika da doe sa jedrilicama i toga dana pojavio
se i Baton posle sovjetske grupe, veseo i jedar kao i uvek. Od
sada je on preuzeo sve administrativne poslove Misije i gospodin
arli, kako su ga zvali, mogao se videti kako planira pokrete,

ugovara tovarne konje, menja sa jedrim seljankama komade

padobranske svile za med ili jaja ili doteruje nae radio-telegrafiste
da se lepo dre i pristojno vladaju, to e doprineti prestiu
britanske armije nad ostalima.
U svemu ovome uz njega je stalno bila devojica Dinder, ija je
plamenocrvena kosa odmah osvojila njegovo srce i koja je,
zauzvrat, bila naklonjena njemu. Moda nije bilo sasvim izlino
pretpostaviti da je on s njom delio svoje sledovanje okolade.
Zadatak da se tehniko znanje prenese partizanima, to je bila
jedna od dunosti moje Misije, nije bio uvek lak. Kad bi se
upoznali sa sasvim novim orujem i eksplozivnim sredstvima, oni
su imali obiaj da odgurnu svoje instruktore i veselo uzviknu da to
ve znaju i da ustro i esto opasno demonstriraju svoje navodno
struno znanje. Meutim, uz dovoljno takta, oni su bili izvrsni
uenici, koji su brzo shvatali mehanizam novog oruja i pokazivali
najveu matovitost primenjujui ga u specijalnim uslovima
gerilskog ratovanja. Oni su, na primer, dobro iskoristili bacae tipa
"pijat", koji su nam sad pristizali. Ovo veto konstruisano
streljako oruje, izbacivalo je projektile sline raketi velike
prodorne moi i sa visokim sadrajem eksploziva i bilo namenjeno
za upotrebu u peadiji protiv tenkova, idealno je odgovaralo naim
sadanjim ciljevima. Partizani su ga sa izvanredno razornim
efektom upotrebljavali protiv zgrada, vozila, lokomotiva,
neprijateljevih utvrenja i svih drugih ciljeva koji su im se
suprotstavljali, zbunjujui suprotnu stranu koja u poetku nije
razaznavala da li na njih padaju bombe iz aviona ili je u pitanju
neto drugo. Pitera Mura, koji je imao ogromno iskustvo u
tenkovskom ratovanju iz Zapadne pustinje i tehniko znanje u
upotrebi eksploziva, partizani su rado sluali kada se radilo o
minama i protivtenkovskim sredstvima raznih vrsta.
Ali, ak i tada, i uz najveu opreznost, ponekad bi dolazilo do
sukoba zbog preterane elje da se potvrdi njihova nezavisnost.
Tako je dolo do tunog sluaja sa dehidrisanom hranom, koja
nam je baena padobranom u toku zime kad nam je obina hrana
ve bila na izmaku. Tada smo svi prvi put videli dehidrisanu hranu
i zadovoljstvo kojim smo posmatrali prve vree neobinih suenih
pahuljica, na kojima je stajao natpis: "mleko", "ovetina", "jaja",
"argarepa", "luk" i "krompir", koje su sve bile neobino sline, bilo
je pomeano i sa radoznalou i donekle s nepoverenjem. U
svakom sluaju, pre no to smo sve ovo isprobali, proitali smo
obavetenje i postupili tano prema pismenim uputstvima koja
smo dobili uz njih, a glavno uputstvo se sastojalo u tome da se

sadraj kesica potopi u vodu dvadeset etiri asa pre kuvanja i

jela. Ishod je bio zaprepaujui. Kad bi se potopile, ove
nezanimljive pahuljice nadimale bi se za nekoliko puta,
uveliavale i pretvarale u komadie mesa, ili u krike povra ili,
kako smo brzo utvrdili, da odreena meavina suene ovetine,
luka i krompira, kad se dri dovoljno potopljena i kad se ispee u
tednjaku Dinderine majke daje izvanredan pastirski gula neoekivani luksuz u ovim oskudnim uslovima. Oigledno da je
suena hrana bila prava stvar za nas, pogotovu to se zbog svoje
male teine mogla mnogo lake transportovati od konzervi.
Oarani, odmah smo poslali depeu i traili nove zalihe da bismo
sa partizanima mogli da podelimo sve prednosti ovog novog
otkria. Kada su stigle, predali smo ih intendantu i dodali da vodi
rauna da se pridrava uputstava za njihovu upotrebu. Ali oni su
samo nemarno rekli: - To sve znamo - i poeli da dele vree
razliitim susednim jedinicama. Sumnjali smo u ovo, ali smo mislili
da je bolje da nita ne kaemo.
Tek kasnije smo uli ta se desilo. Suena hrana nije bila
potopljena, ve su je jeli u obliku u kome se nalazila. Ovo je bilo
dosta suvo, ili su tako partizani mislili, i onda su se obilato napili
vode iz susednog izvora. Zatim je, odjednom, hrana poela da
bubri sve dok nije narasla nekoliko puta. Neprijatnost je bila
znatna, iako ne tako strana kao to se desilo nekom drugom
partizanu, koji je pojeo jedan tapi plastinog eksploziva poto ga
je pomeao s mlekom, mislei da je to neka vrsta kukuruzne kae.
Sneg se otopio u dolini. Hrane je bilo sve vie. Kretanje je bilo
lake. Ponovo su se razbuktale borbe. U meuvremenu je
Saveznika glavna komanda poela da sve veu panju
usmerava na Srbiju.
Strategijski znaaj Srbije bio je oigledan. Ona se nalazila na
eleznikoj pruzi Beograd-Solun, komunikaciji od ivotne vanosti
za neprijatelja. Njen bi znaaj bio povean ako se iskrcaju
saveznici negde na Balkanu, to je u to vreme jo uvek bila
mogunost koja je dolazila u obzir.
Do tada smo Srbiju smatrali za prvenstveno etniki domen.
Materijal koji smo im tamo ranije dostavljali izbacivan je
Mihailoviu. Ali rezultati su, po miljenju Komande Bliskog istoka,
bili razoaravajui. Naroito nije dolazilo ili veoma malo do
presecanja saobraaja na pruzi Beograd-Solun. Kao to se
seate, Mihailoviu je dat ogranien period vremena, u kome je

trebalo da izvri odreenu operaciju. Ovo vreme je sad isteklo, a

on nije ispunio ovaj zahtev i zato je doneta vana odluka da se
Saveznika misija povue iz njegovog taba i da mu se obustavi
dalje dostavljanje materijala. Dostavljanje je odmah obustavljeno;
povlaenje britanskih oficira za vezu potrajalo je due i tek krajem
meseca maja, brigadir Armstrong, moj kolega u suprotnom taboru,
oprostio se od Mihailovia, koji je bio pun prekora, ali jo uvek
utiv. U Donjem domu g. eril je objasnio postupak vlade.
"Razlog - rekao je - zato smo obustavili snabdevanje Mihailovia
orujem i nismo mu dali podrku bio je jednostavan. On se nije
borio protiv neprijatelja i, tavie, neki njegovi potinjeni pravili su
sporazume sa neprijateljem."
Ovako se zavrila veza koja se jo od poetka zasnivala na
nesporazumu. Uz pomo nae propagande, mi smo u naoj mati
od Mihailovia napravili neto to on nikada ozbiljno nije ni
predstavljao. Sad smo ga odbacili, jer nije ispunio naa sopstvena
oekivanja.
Poto je odlueno da se etnici odbace, zadatak nae politike bio
je da to pre pomognemo jaanje partizana u Srbiji. Partizanski
pokret poeo je u Srbiji, ali posle prvih krvavih neuspeha 1941.
godine, glavni deo Titovih jedinica povukao se na jug i zapad, u
Bosnu i Crnu Goru, a partizani, koji su ostali, uglavnom su se
povukli u ilegalstvo, odakle su vodili ogorene i teke borbe protiv
Nemaca i etnika, prepadima i zasedama napadajui
komunikacije na pravi gerilski nain, ali, uglavnom, nisu
dejstvovali organizovani u krupnije jedinice kao na drugim
podrujima u Jugoslaviji.
Sada su srpski partizani imali visok stepen prioriteta za dobijanje
materijala, a Tito je, sa svoje strane, poslao vrlo vanu linost,
Kou Popovia, koji je bio Srbin, da preuzme komandu. Da bismo
i mi imali tamo dobrog oveka koji e nas predstavljati, pozvao
sam Dona Henikera Medora iz Osmog korpusa i poslao ga u
Srbiju gde se spustio padobranom krajem marta ili poetkom
aprila. On je sada ve teno govorio srpskohrvatski, i pored toga
to je dobar vojnik i borac, bio je dobro obuen politiki
posmatra. U meuvremenu reio sam da prvom prilikom i sam
posetim Srbiju.
Pored svog vojnog znaaja, stanje u Srbiji bilo je znaajno i sa
politikog stanovita. Za seljake se smatralo da su uglavnom verni
monarhiji i da nisu naklonjeni komunizmu; dosta blag
kolaboracionistiki reim generala Nedia ni u kom sluaju nije bio

tako nepopularan kao to se moglo oekivati; najzad, uticaj

etnikog pokreta je bio znatan. S druge strane, snaga partizana
je u svakom pogledu bila nepoznate jaine. Za nas je bilo vano
da izvedemo neku procenu u kolikoj meri e partizani uivati
podrku naroda u ovim, uopte uzev, nepovoljnim uslovima, to je
bilo znaajno kako za nae vojne planove, tako i da bismo mogli
sa razumnom tanou da predvidimo tok dogaaja u Jugoslaviji
posle zavretka rata.
Ovo poslednje pitanje je sad poelo da privlai sve veu panju
gotovo svih zainteresovanih. Do sada je britanska vlada bila
sklona da grupu jugoslovenskih politiara, koji su doli u Englesku
sa kraljem Petrom 1941. godine, smatra stvarnim predstavnicima
jugoslovenskog naroda. Sad je postalo jasno da su ova gospoda
tokom godina provedenih u izgnanstvu, to nije neprirodno,
izgubila vezu sa onim to se deavalo u njihovoj zemlji. Srbi,
meu njima, to je tano, uspeli su da uspostave radio-vezu sa
generalom Mihailoviem, koji je u odsustvu dobio poloaj ministra
vojske u kraljevskoj jugoslovenskoj vladi. S druge strane, izgleda
da su partizanski pokret smatrali za neprijatnu i nevanu pojavu
koju je, uopte uzev, bilo bolje zanemariti.
Odluka, doneta iz vojnih razloga, da se Mihailoviu uskrati pomo
i prui podrka Titu, automatski je postavila i politiki problem. Na
prvom mestu ona je izazvala najsnaniji otpor kraljevske
jugoslovenske vlade i grupe oko kralja Petra, iako se sam kralj na
kraju preutno sloio. Drugo, ona je postavila i pitanje da li e, s
nae strane, posle vojnog priznavanja Tita kao saveznika, uslediti
u bilo kojoj meri i politiko priznavanje.
Problem pred kojim se sad nala britanska vlada bio je kakljiv.
Pretpostavka da londonski Jugosloveni zaista predstavljaju narod
Jugoslavije i da e biti kadri da se vrate u zemlju posle prestanska
neprijateljstava i ponovo nastave tamo gde su stali, sada je gotovo
sasvim postala neverovatna. Prekidom odnosa sa Mihailoviem,
mi smo je jo vie uzdrmali. S druge strane, Tito je sve vie bio
sklon da oekuje da e dobiti i izvestan stepen politikog priznanja
zauzvrat za usluge, kako smo mu to stalno priznavali, koje ini u
interesu saveznikih ciljeva. Ovaj zahtev on bi mogao takoe da
podupre ukazivanjem na impresivnu upravnu i politiku
organizaciju koju je imao irom zemlje i na podrku naroda koju je
njegov pokret u to vreme nesunuijivo uivao - injenice preko kojih
se vie nije moglo prelaziti. S druge strane mi, kao i ostatak
Ujedinjenih nacija, priznavali smo za savezniku vladu kraljevsku
jugoslovensku vladu u izgnanstvu, koja se, ma kako malo imala

veze sa stvarnom situacijom u Jugoslaviji, kao takva jednostavno

nije mogla iskljuiti. Isto tako nismo mogli zaboraviti da imamo i
stvarne obaveze lino prema kralju Petru zbog njegove uloge za
ulaenje u rat na naoj strani u vreme kad smo se sasvim sami
borili protiv daleko nadmonijih sila. Svaka strana se, sa
podjednakom nepomirljivou, pridravala svoga gledita i
pokazivala istovremeno malo spremnosti za kompromis ili neki
sporazum.
Takav je bio jaz koji je trebalo premostiti. Zaista, kraj rata i
osloboenje Jugoslavije jo uvek su izgledali dosta daleko, i
prema odredbama Atlantske povelje ovo pitanje konano mora
reiti narod Jugoslavije, ali dogaaji, kako u zemlji, tako i izvan
nje, sada su se tako brzo odvijali da bi nae stalno odbijanje da se
suoimo sa ovim problemom moglo samo pogorati stanje.
Prema tome, prvo smo veoma diskretno i bez nekog veeg
uspeha, ispitali obe strane o mogunosti nekog kompromisa.
Nisam imao direktne podatke o tome kako su se dogaaji odvijali
u Londonu, gde su se kralj Petar i njegova vlada vratili posle est
meseci boravka u Kairu. Ali Tito je, kako sam utvrdio, kao i obino,
veoma jasno ocenio situaciju. Znao je da e, kada Nemci konano
budu izbaeni iz Jugoslavije, neminovno postati heroj naroda na
elu de facto drutvene uprave i veoma znaajne oruane sile
koju e on, kao ubeeni komunista, ako treba, biti spreman da
upotrebi i za postizanje svojih politikih ciljeva. Ovo ga je stavljalo
u izuzetno jak poloaj kada doe do pogaanja, jer konano,
samo jaa sila od njega mogla bi ga izbaciti. S druge strane, bilo
je jasno da on pridaje znaaj zadovoljavanju forme i da eli, ako je
moguno, da obezbedi da saveznici priznaju njegovu vladu; pre
svega zato to bi takva politika olakala njegov zadatak u zemlji, a
drugo, jer nije eleo da u ovom trenutku prekine glavni izvor
snabdevanja. Njegova reakcija na naa prva ispitivanja situacije
nije bila sasvim negativna i zauzvrat dali smo mu do znanja da bi
kasnije mogao postii i vee politiko priznanje.
U prolee je ovo obostrano politiko ispitivanje, poto se to nije
moglo nazvati pregovorima, preneto onoliko, koliko se to moglo
preko dosta opasnog sredstva - moje pokretne male radio-stanice.
Istovremeno postavila su se i neka druga pitanja koja bi se, kako
je izgledalo, mogla najbolje reiti ako bih ja otiao u London,
moda zajedno sa Titovim predstavnikom. Kao i obino, ponovo
se u velikoj meri postavljalo pitanje snabdevanja. Snabdevanje
partizana odvijalo se sada u takvom obimu da se razmatrala
izmena administrativnih procedura i da je bilo veoma poeljno da i

ja uestvujem u diskusiji.
Zato nisam bio uopte iznenaen kad sam poetkom aprila dobio
nareenje da budem spreman za polazak, i ovlaenje da
povedem i Vlatka Velebita, koga je Tito ponovo mudro odabrao za
svog delegata.
GLAVA XII
PROMENA BORAVITA

Bio je lep, vetrovit, proleni dan, kad smo se Dankan i ja uputili u

Bosanski Petrovac. Planine su jo uvek bile prekrivene snegom,
ali je u dolini sunce sasvim toplo grejalo. Hodanje je izazivalo e i
s vremena na vreme zaustavljali smo se da pijemo vode iz
planinskog potoka. Staza nas je vodila uz liticu, onda preko
otvorene livade i zatim, opet, penjui se, kroz gustu etinarsku
umu u kojoj je sneg dosezao do lanaka. Nemaki avioni su imali
obiaj da patroliraju du staze i mi smo strogo pazili da ne naiu
dok prelazimo preko otvorene livade, gde su nekoliko kratera od
bombi i razmrskani skeleti dva tovarna konjia pokazivali ta vam
se moe desiti ako budete zateeni na otkrivenom zemljistu. Ali,
imali smo sree, tek kad smo stigli pod okrilje ume i zaustavili se
da pojedemo svoje sledovanje, uli smo prvi neprijateljev avion
koji je bezopasno kruio visoko iznad drvea.
Kasno posle podne izili smo iz ume i nali se iznad ravnice oko
Petrovca, gde sam se pre nekoliko meseci spustio padobranom.
Neto ranije uspeli smo da napravimo pistu na tri-etiri kilometra
od sela i te noi trebalo je da se tu ukrcam u avion koji dolazi iz
Italije. Dok smo se probijali nizbrdo prema ravnici, naili smo na
Vlatka Velebita, koji je stigao drugim putem. Zajedno smo poli u
selo gde je trebalo da se odmorimo sve dok ne bude potrebno da
izaemo i saekamo dolazak aviona.
Te noi morali smo dugo da ekamo u hladnoj tmini, punoj magle,
na naoj pisti i ve smo gotovo izgubili svaku nadu kad smo zauli
zvuk aviona, prvo veoma udaljen, a zatim sve jai. Da li je to bio
prijatelj ili neprijatelj? Prvo smo morali ovo da utvrdimo. Desetar
Prajs (Price), radio-telegrafista, pritrao je da kae da je
uspostavio vezu i da je to jedan od naih aviona. Neelju-dve
kasnije, Prajs je bio teko ranjen od bombe iz nemakog aviona,

na nekoliko stotina metara od ovog istog mesta.

Ali, ovoga puta bilo je sve u redu i avion je kruio iznad nas.
Pourili smo da zapalimo vatre du improvizovane piste.
Istovremeno poeli smo da pripremamo za evakuaciju grupu
veoma teko ranjenih partizana, koji e biti prebaeni istim
avionom. Preneli smo ih sasvim uz pistu, jer pilot nije hteo da eka
vie od nekoliko minuta na zemlji, pa nismo smeli da izgubimo ni
trenutka.
Ovo je bio neobian prizor. U treperavoj svetlosti vatri i u mraku
oko nas, gustom kao zavesa: nejasni obrisi ranjenika, ispruenih u
nosilima na zemlji ili mlitavo utonulih u ruke svojih drugova, tu i
tamo sivkasto-belo lice i krvavi zavoj koji bi se za trenutak
osvetlio. Onda odjednom pilot, kruei jo nie, upali farove pri
dodirivanju zemlje i za nekoliko trenutaka sve se kupalo u
bletavom sjaju. Ugledasmo tokove aviona kako podskakuju po
neravnoj travnatoj povrini, sve dok se najzad nisu zaustavili.
Zatim, sa jo upaljenim motorima, vrata se otvorie i mi smo
poeli da podiemo i uvlaimo ranjenike u trup aviona. Kad su svi
bili unutra, uli smo za njima i zatvorili vrata; motori su zagrmeli i
ponovo smo poli, poskakujui po travi, do piste za uzletanje. Za
nekoliko sekundi bili smo u vazduhu. Pronaao sam prazan
prostor meu ranjenim partizanima na podu "dakote", legao i,
upotrebivi ranac kao jastuk, uskoro zaspao.
Kad smo naili sa mora, grad Alir se pruao svetao i privlaan na
suncu, a crveni krovovi belo okreenih kua i zeleno drvee
prostirali su se u prirodnom amfiteatru bregova koji su se strmo
uzdizali od iskriave vode iz zaliva. Na aerodromu nas je saekao
Mark Cepmen Voker, sa pozivom da budemo gosti glavnog
saveznikog komandanta i programom razgovora koji treba
odmah da ponu. Uskoro, u divno poploanom kupatilu u vili
generala Vilsona koja je gledala na luku, uivao sam u prvom
kupanju od posle nekoliko meseci, a vodnik Dankan je pregovarao
da dobije istu, kaki boje uniformu od svog prijatelja ekonoma.
Uskoro smo svi sedeli za obilatim i ukusno pripremljenim obedom.
Sledeih nekoliko dana bilo je dosta posla. Velebit je ve imao
iskustva u pregovaranju sa Saveznikom glavnom komandom, i
savetovanja u tabu tekla su znatno lake no ona u Aleksandriji.
Stavie, glavne odluke o materijalnoj pomoi ve su donesene.
Naa utvrena politika bila je da partizanima pruamo svu
materijalnu pomo prema svojim mogunostima, a aviona i
materijala koje smo im slali bie iz meseca u mesec sve vie. Sad

je samo preostalo da se usavri administrativna mainerija, i

predloene promene u ovom pitanju ve su otile dosta daleko,
ukljuujui i osnivanje pozadinskog taba moje Misije u Bariju, pod
rukovodstvom jednog od mojih oficira, kao i stvaranje nove
vazduhoplovne jedinice koja e biti nazvana Balkansko
vazduhoplovstvo. Njen zadatak bio bi planiranje, koordinacija i
izvoenje vazduhoplovnih operacija na Balkanu.
U meuvremenu, politiki problem, koji je neizbeno proizilazio iz
vojne politike, ostao je u pozadini, nereen, stalan izvor
nesigurnosti i neprijatnosti. Ako hoemo da ga reimo, moramo
pokuati u Londonu.
Ali sve sumnje u ovom pogledu uskoro e biti reene. Tek to sam
stigao u Alir, dobio sam poruku da budem spreman za telefonski
razgovor sa g. erilom, koji e me u odreeno vreme pozvati iz
Dauning-strita 10.
Nikada nisam voleo telefon kao sredstvo komunikacije, a ovaj
razgovor izgledalo je da e predstavljati veoma neprijatno
muenje. Sa malom strepnjom uputio sam se ka bletavoj i veoma
uvanoj podzemnoj prostoriji gde se nalazio aparat. Pre svega,
jedan oficir amerikog Korpusa za vezu kopnene vojske objasnio
mi je sve tehnike procedure, a lepukasta ena vodnik iz enske
pomone slube kopnene vojske pripremila se da snimi sve to se
govori. Najbolja veza sa Londonom bila je, kako je izgledalo, iz
nerazumljivih razloga, preko Njujorka i Vaingtona i ono to se
govorilo nekako se razbijalo i inilo nerazumljivim za neprijateljeve
oslukivae, zbog ega se nije morala koristiti ifra. Sve ovo mi
nije bilo uopte ubedljivo i itav postupak posmatrao sam s
panikom i prezirom oveka koji mrzi telefone.
Najzad je dolo utvreno vreme i posle niza beskonano
neprijatnih pucketanja i umova, preko etera se zauo dobro
poznati pun i hrapav glas g. erila. Pridravajui se strogo
uputstava datih na poetku londonskog telefonskog imenika,
poeo sam najavljujui svoj identitet. Ovim je predsednik vlade bio
neobjanjivo iznerviran i rekao mi da zaveem. Lo poetak,
pomislio sam. Onda me je urno i iznenadno zapitao da li sam
razgovarao sa Bundevom. Kad sam ga utivo zapitao ta misli, on
je odgovorio glasnim apatom, oklevajui za trenutak: - Pa,
svakako, onaj moj krupan debeli general, hajde pogledaj, pogledaj
- i onda je nastavio da pita ta sam uradio sa Jabukom.
Bio sam oajan. Znao sam pouzdano da je neko izgubio glavu.

Nadao sam se da to nisam ja; s druge strane, bilo je veoma

neprijatno misliti da je u ovom kritinom trenutku rata g. erila
uhvatila mahnitost. Oigledno, nije mi preostajalo nita drugo no
da priznam da ne znam o emu govori i zato pominje sve to
povre i voe. Uzrujan, to sam i uradio.
Nastala je tiina u kojoj se nije ulo nita osim neljudskog
zavijanja i puckanja u eteru. Onda, kroz vazduh, prvo iz Dauningstrita preko Atlantika, pa do Vaingtona i onda nazad iz Njujorka
do severne obale Afrike dopro je sasvim jasan uzvik uasa i
prezira: - Blagi Boe - uo sam ga kako kae - oni nemaju ifru.
Bez velike urbe, tehniari su nam priskoili u pomo ubacivi se
u razgovor sa oba kraja ice i prepirui se meusobno da li je
potrebna ifra ili ne.
Oigledno je pobedio moj Amerikanac jer, kad smo nastavili
razgovor, predsednik vlade je drugaije poeo:
- Hoemo li da smukamo? - pitao je veselo. Odgovorio sam da
mislim da sam ve smukan. uo se tutnjavi zvuk, propraen
tiinom i onda se iz daljine ponovo zauo glas g. erila: - I ja
takoe - rekao je.
Zatim, obinim, jednostavnim engleskim jezikom, iako je i dalje
nastavio da glavnog saveznikog komandanta naziva Bundevom,
a svog sina Randolfa Jabukom, dva nadimka koja su mu se
oigledno dopala, on mi je dao potrebne zadatke. Trebalo je
odmah da doem u London i povedem Velebita.
Poto sam sa olakanjem spustio slualicu, uputio sam se da
pronaem Velebita i da mu kaem da se spremi. Na putu sam se
setio da sam neto ostavio dole i vratio sam se po to. Kad sam
otvorio vrata, bio sam iznenaen to ujem sopstveni glas. Bundeva, gospodine? - govorio sam. - Bojim se da nisam sasvim
siguran ta pod tim mislite?
Kad sam se osvrnuo, video sam lepukastog vodnika enske
pomone slube kako je putao traku da saslua razgovor. Retko
kad sam video nekoga da se tako iskreno zabavlja. - 1 to sa
pravim engleskim akcentom - uo sam je kako je dobacila.
Odluio sam da je ne uznemiravam.
Sutradan smo Velebit i ja odleteli u London.

Tog prolea 1944. godine u Engleskoj je sve natkriljavalo oseanje

napetosti. Kad smo stigli, zatekli smo sve june pokrajine
pretvorene u ogroman vojni logor. Svaka aleja je bila prepuna
kamiona, oklopnih vozila i topova; svuda su se nalazili aerodromi i
itavog dana nebo se crnelo od bombardera, lovaca i transportnih
aviona. Restorani i noni klubovi bili su prepuni mladih ljudi u
uniformi, koj su se poslednji put zabavljali pre odlaska u
odluujuu borbu. Na ulicama su amerike i saveznike trupe po
broju nadmaivale nae. London je bio pun glasina. Svako je
pouzdano znao kad e doi do invazije i svako je bio siguran u
neki drugi datum.
Nisam oekivao da e ljudi pokazivati neko posebno interesovanje
za Jugoslaviju. Ali, naprotiv. Izgleda da su bili sreni da skrenu
misli na neto drugo, da privremeno pobegnu od pitanja invazije.
tampa se okomila na nas kako to samo ona ume, telegrafiui,
telefonirajui i lovei nas na vratima sa itavim baterijama kamera.
Razliiti ljudi u raznoraznim odeljenjima eleli su da me vide i uju
sve o Titu. Odveli su nas naelniku Imperijalnog generaltaba i
oficirima gotovo isto tako visokog ina u Admiralitetu i Ministarstvu
ratnog vazduhoplovstva. Pozvao nas je i general Ajzenhauer, u to
vreme angaovan zavrnim pripremama za "D"-dan. Najzad su
nas pozvali u Dauning-strit 10 i tamo nas je primio g. eril,
zamana prilika, koja je puila cigaru za dugim stolom u kabinetu.
Mislim da je Velebit bio zadovoljan ishodom svoje posete. On je
bio kadar da iznese svoje gledite lino g. erilu; zvanino su ga
primili razni drugi znaajni ljudi, a isto tako imao je korisne
nezvanine kontakte sa tampom, na koju je odsad mogao
raunati da e obavetavati svet o Titu i partizanskom pokretu.
Onda se vratio da referie Titu o rezultatima svoje posete.
Nekoliko dana ranije vratio se Vivijen Strit da preuzme
rukovodstvo Misijom u mom odsustvu. Ja sam ostao, jer sam bio
potreban g. erilu radi daljih razmatranja, a pored toga, i mnogi
drugi ljudi eleli su da me vide.
Bilo je mnogo raznovrsnih ljudi koje je trebalo da vidim i stvari o
kojima je bilo potrebno da razgovaram. Pre svega, tu su bili
predstavnici saveznikog Zdruenog taba za planiranje. U
podzemnom bunkeru, sa klima-ureajima i elektrinim
osvetljenjem, do koga se stizalo kroz itav lavirint podzemnih
hodnika daleko ispod Vajthola (Whitehall), zatekao sam
predstavnike kopnene vojske, ratne mornarice i ratnog
vazduhoplovstva kako planiraju budui tok rata. Sa njima sam
nadugako diskutovao o odnosu Jugoslavije sa drugim ratitima i

najboljem nainu kako da se pomogne partizanima i povea njihov

doprinos ratnom naporu u celini.
Sa politike strane bilo je tee no ikad ranije nai izlaz. Kralj Petar,
koji se vratio u London, pozvao me je i sa njim sam dosta
prijateljski razgovarao. Zavrili smo diskusijom o odlikama
razliitih tipova automobila. U toku razgovora objasnio sam kralju
kako se dogaaji odvijaju u njegovoj zemlji i napomenuo mu da se
Tito sloio da on moe biti pilot u novoj jugoslovenskoj eskadrili
koja se sada obuava u severnoj Africi i koja e potom dejstvovati
iznad Jugoslavije. Ovo je bila jedna od hiljadu prilika, ali u kralju
Petru ona je oivljavala nadu, ma kako daleku, da e se opet
vratiti na poloaj koji je dobio dranjem 1941. godine, a koji je
zatim izgubio svojim odsustvovanjem iz zemlje za poslednje tri
godine. Za samog Petra, koji je ve bio obuen pilot, ova ideja bila
je privlana, ali kako je naila na lo prijem u drugim krugovima,
bilo je oigledno da od nje nee biti nita.
U meuvremenu, Foren Ofis je inio sve to moe da premosti jaz
izmeu Tita i kraljevske jugoslovenske vlade u Londonu. To nije
bilo lako. Jaz se sastojao ne samo od prostora ve i od vremena,
razlike ne samo u stavu ve i iskustvu. Tano je da je kralj Petar,
prividno, javno raskinuo sa Mihailoviem i pozvao narod da prui
podrku Titu. Ali, u ovom trenutku, ovaj preokret je postigao samo
to da se stvori neprijateljstvo kod jedne strane, bez ikakvog utiska
na drugu. tavie, njegova vlada se u celini snano protivila
ovakvom potezu.
Sledei zadatak bio je da pronaem nekoga ko nije bio protiv
toga. I sada, u neobino neverovatnom skupu politiara u
izgnanstvu, koji su se okupili u Londonu za vreme rata, ponovo su
poela pregrupisavanja i pomeranja najavljujui osnivanje nove
jugoslovenske vlade u izgnanstvu.
Ovoga puta cilj manevra bio je da se pronae kabinet koji bi se na
neki nain sporazumeo sa Titom pre no to to bude sasvim kasno.
Na jednom ruku u Londonu sreo sam se sa jednim od pristalica
nove ideje, dr Ivanom Subaiem, bivim banom Hrvatske. On me
je zapitao ta mislim o njihovim ansama na uspeh. Rekao sam
mu da e, po mom miljenju, svako pogaanje sa Titom u ovoj fazi
verovatno biti jednostran poduhvat. Dr Subai nije izgledao ovim
neopravdano uznemiren. To je bio gojazan ovek srednjeg rasta,
sa etkasto podseenom kosom i malim, nemirnim oima.
ukasta koa je oputeno visila, kao da je prevelika za njega.
Davao je utisak politiara od glave do pete. On bi bio, razmiljao

sam, pogodna linost ako bude eleo da ita spase od ove ve

propale grupe.
Za vreme boravka u Engleskoj sreo sam takoe i neke britanske
oficire koji su bili dodeljeni tabu generala Mihailovia i nedavno
su, posle raznovrsnih avantura, evakuisani i vraeni u Englesku.
G. eril je lino predsedavao jednom od ovih sastanaka koji se
odrao u ekersu (Chequers). Utvrdili smo da izmeu nas nema
gotovo nikakvih neslaganja u pogledu injenica. Bilo je poznato da
su etnici, iako su uglavnom bili naklonjeni Velikoj Britaniji, u
vojnom pogledu manje efikasni od partizana, a da su neki od
Mihailovievih podreenih nesumnjivo pravili kompromise sa
neprijateljem. Bilo je zanimljivo saznati da neki od ovih ljudi koji su
Mihailovia dobro poznavali i koji, iako su ga voleli i cenili kao
oveka, nisu imali dobro miljenje o njemu kao rukovodiocu. Oni
su smatrali da bi pod novim i odlunijim rukovodstvom i uz bolju
disciplinu, relativno slabi etniki odredi u Srbiji mogli, u svakom
sluaju, da se izgrade u jedinice koje bi odigrale vanu ulogu u
osloboenju svoje zemlje.
Ali u ovo vreme, takva reorganizacija vie nije predstavljala
praktian predlog. Dve godine ranije tako neto bi bilo moguno.
U stvari, da je svojevremeno pokrenuta neka akcija na ispravnoj
liniji, bilo bi moguno da se partizani i etnici ujedine u jedinstveni
pokret otpora. Ovako je sad Tito bio u poloaju da postavlja svoje
uslove, a jedini uslov za saradnju koji je bio spreman da ponudi
etnicima bio je da stupe u partizanske redove - ponuda koju e
mnogi iskoristiti.
Nekoliko dana posle moje posete ekersu dobio sam telefonsku
poruku iz Bakingemske palate, u kojoj mi se poruuje da kralj eli
da me vidi. On je, izgleda, eleo izvetaj iz prve ruke o situaciji u
Jugoslaviji. Ovo me je iznenadilo, jer mi se inilo neobinim da
Njegovo Velianstvo ima vremena da se bavi onim to je, ipak,
bilo relativno malo politiko pitanje u poreenju sa velikim
problemima pred kojima se nalazio u to vreme. Bio sam jo vie
iznenaen kad sam utvrdio, im je poeo da govori, da zna isto
toliko ili i vie o jugoslovenskom problemu od drugih sa kojima
sam se sretao od povratka u Englesku. Takoe, njegovo
stanovite bilo je sasvim realno. Ali ono to ga je zanimalo bila je
isto vojna strana moje aktivnosti. U stvari, stekao sam utisak da
bi najvie voleo da se i sam oproba u gerilskom ratovanju.
Uskoro sam se tako uneo u razgovor da sam skoro sasvim
zaboravio gde se nalazim i sa kim razgovaram. Onda sam se

setio, trgavi se, da je mlad, ivahan ovek u uniformi Kraljevskog

ratnog vazduhoplovstva, koji sedi nasuprot meni u fotelji sa druge
strane kamina, kralj Engleske. Otiao sam veoma impresioniran.
Dan-dva kasnije zavrio sam svoje poslove i pripremao se za
povratak, kad je stigla poruka od Vivijena Strita, koji se vratio u
Bosnu. Bila je kratka, samo nekoliko reenica. Imala je sve
mogue oznake prioriteta i to je bila ona vrsta vesti od koje vam
zastaje dah. U njoj je javljao da je neprijatelj izvrio veliki
padobranski napad na partizanski tab jedrilicama i padobranskim
trupama; da su partizani pretrpeli velike gubitke, iako se veruje da
se Tito spasao; da su lanovi Misije za sada uspeli da izbegnu
zarobljavanje, iako niie bilo izvesno da li e jo dugo tako ostati,
jer se nalaze u umi koju neprijatelj opkoljava sa svih strana jakim
snagama.
Sa strepnjom smo oekivali dalje vesti. Kad su stigle, one su bile
neto malo povoljnije. Vivijen i njegova grupa su uspeli opet da se
pridrue Titu i preivelim jedinicama uz partizanski Vrhovni tab.
Ali, jo uvek su u povlaenju, jer je neprijatelj posle vazdunog
desanta preao u optu ofanzivu.
Po prijemu ovih vesti, upuena su hitna uputstva Kraljevskom
ratnom vazduhoplovstvu u Italiji da prui partizanima svu moguu
pomo iz vazduha. Nekoliko dana kasnije stanje je bilo dovoljno
stabilno da smo mogli spustiti avion na improvizovanu sletnu
stazu i evakuisati Tita i njegov tab, kao i britansku, ameriku i
sovjetsku misiju.
Poto sam u meuvremenu doputovao u Italiju, prvi put sam uo i
potpun opis onoga ta se desilo.
Nekoliko dana posle Vivijenovog dolaska u partizanski Vrhovni
tab odigrao se dogaaj koji je pobudio njegove sumnje. Jednog
jutra pojavio se iznad doline jedan jedini nemaki avion i umesto
da baca bombe ili mitraljira, kao to su to obino ovi posetioci iz
vazduha inili, on je proveo pola sata ili vie letei lagano gore i
dole na visini od oko 600 metara. Svaki put je leteo sasvim iznad
male kue na uzviici izvan sela gde su on i ostali iveli. Stojei u
vonjaku, na toplom prolenjem suncu, gledajui navie,
raspravljali su o tome ta li on radi i zakljuili da vri fotoizvianje.
Nemci ovo svakako ne bi uinili bez razloga i Vivijen je pomislio
da je poseta ovog malog aviona samo najava napada iz vazduha
krupnih razmera, koji bi mogao da nadmai sve ono to smo

dosad iskusili. Zato je potraio Tita u peini i rekao ta misli da e

se desiti, dodavi da u ovim okolnostima predlae da se pomere
neto dalje. Tog popodneva, on i ostali preli su zajedno sa radiostanicom i pratnjom u malu kuu u brdima, nekih kilometar-dva od
sela.
Dva dana su prola; nita se nije desilo. Onda je doao trei dan.
Vivijen je poeo da se pita da moda nije bio suvie oprezan?
Veerao je sa Titom i posle dobrog obroka krenuo kroz vonjak
kui u postelju.
Idueg dana, probudili su ga partizani na strai, ba kad se
razdanjivalo, poznatim uzvikom: - Avioni! Poto je uzvik ponovljen,
otiao je da vidi ta se deava.
Laki avioni, u znatno veem broju no obino, bombardovali su
selo kruei iznad njega i onda su se, kad su izbacili bombe,
povukli da naprave mesta onima koji su stizali iz svih pravaca. 1
tada, ba kad su pomislili ta bi nekoliko "spitfajera" napravilo od
ovih uljeza, posmatrai su zauli potmuli um i iz oblaka iskrsnue
est velikih aviona JU 52, letei u formaciji iznad doline. Nemci su
sve izvodili po planu.
ekali su na zviduk i prasak bombi. Avioni su stigli do cilja i
poeli da krue. Onda, dok su posmatrali, neto je izletelo iz
vodeeg aviona i padajui nadulo se u veliki klobuk sa ovekom
koji je visio ispod njega. Zatim ih je bilo sve vie i vie, iz svakog
aviona. Vazduh je bio pun. Zatim su stigli novi avioni i jedrilice
nosei topove i pojaanje padobrancima koji su sada ve krili
sebi put ka gradu. Jedna jedrilica se spustila gotovo na krov male
kue koju je Misija napustila pre tri dana.
Nekoliko trenutaka su Vivijen i ostali stajali i posmatrali. Onda,
uzevi radio-stanicu i sve ostalo to su mogli da ponesu, krenuli
su uzbrdo da uspostave vezu sa tabom partizanskog korpusa
koji se nalazio neto dalje u dolini.
U meuvremenu, u samom Drvaru, partizani su odbacili Nemce.
Ali, oni su se jo uvek vrsto drali na padinama izvan sela. Jedna
jedrilica koja se spustila na ravno zemljite odmah ispod Titove
peine razmrskala se, a celokupna posada je izginula. Sad su
neki drugi Nemci uspeli da zauzmu poloaj sa koga su kontrolisali
ulaz u peinu, koja je sada podvrgnuta jakoj vatri. Titov poloaj bio
je opasan. Ako bi pokuao da izae i spusti se na uobiajeni
nain, to bi predstavljalo sigurnu smrt. Pomou konopca, on se

podigao uz pukotinu u steni na uzviicu iznad peine i pridruio

partizanskoj glavnini.
Sad je stigla i vest da se, pored vazdunodesantnih trupa, jake
neprijateljeve snage kreu sa svih strana u pravcu Drvara.
Partizani su ve pretrpeli teke gubitke. Nisu mogli ni oekivati da
e odrati Drvar pred toliko nadmonijim snagama. Zato je izdato
nareenje da se povuku u brda.
Posle desetoasovnog mara, Vivijen i ostali stigli su do male
zbijene grupice koliba zakopanih duboko u umi, koje smo
napustili pre nekoliko meseci, i tu su pronali Tita i njegov tab.
Uskoro je radio-stanica proradila i u Bari je poslata poruka o tome
ta se desilo i hitno je zatraena pomo vazduhoplovstva.
U meuvremenu, neprijatelj je zauzeo Drvar. Naneo je teke
gubitke partizanima, ali po visoku cenu, a nije uspeo da zarobi Tita
niti misije saveznika. Za ovaj neuspeh osvetili su se nemonom
civilnom stanovnitvu, za koje se znalo da je odano partizanima.
Kad je Drvar nekoliko meseci kasnije ponovo osloboen, utvrdili
smo .da je veina stanovnika masakrirana. Jedan od naih oficira
koji je iao sa partizanima, pokuao je da pronae neke seljake
koji su iveli u naoj blizini. Najzad je pronaao jednog koji je
nekako preiveo. Ispriao mu je da su Nemci za vreme borbe sa
uperenim pukama naterali stanovnitvo da im nosi municiju,
terajui ak i ranjenike koji su jedva mogli da puze, starce, ene,
pa ak i decu. Kad se borba zavrila, i kad vie nisu mogli da ih
upotrebe, sve su ih streljali. A Dinder? I Dinder su streljali.
Poto nije pronaao Tita u Drvaru, neprijatelj je poeo da
opkoljava umu. Uskoro su stigli do ivice ume. Paljba se ula sve
blie. Tito je odluio da se probije.
Proboj je izvren u toku noi. Vodila se ogorena borba. Na
prevoju iznad njih sevalo je. Paljba se ula sve blie. S vremena
na vreme, signalna raketa zasvetlela bi na nebu.
Onda je Vivijen spazio neto to ga je iznenadilo. Tamo, na
tranicama u umi, nalazio se partizanski ekspres-voz, pod
punom parom, a dim i iskrice kuljali su iz dimnjaka. Tito i njegova
pratnja, kao i pas Tigar, sveano su se ukrcali; zaula se pitaljka i
uz fuktanje i kripu voza poli su na put od 7-8 kilometara prugom
kroz umu, dok su neprijateljeva zrna zvidala oko njih kroz
drvee.

Narednih dana Tito i njegov tab, sa misijama saveznika i

jedinicom od nekoliko stotina partizana bili su stalno u pokretu;
krijui se u umi, preko dana su spavali, a nou peaili. Bezbroj
puta su za dlaku umakli neprijatelju. Nemake patrole, avioni i laki
tenkovi, kao da su se nalazili svuda. Hrane i municije je nestajalo,
ali jednom su uspeli da zastanu malo due kako bi dobili materijal
od britanskih aviona iz baza u Italiji. Istovremeno, drugi britanski
avioni pruali su im neophodnu avijacijsku podrku, gde god su
mogli. Za nedelju dana posle napada na Drvar, nai avioni izvrili
su oko hiljadu borbenih letova podravajui partizane i time su
dosta doprineli da se smanji pritisak na njih.
Sve ovo vreme Vivijen je bio u bliskoj vezi sa Titom. Kako mi je
kasnije ispriao, sve vreme bio je oduevljen Titom kako je vladao
situacijom, zadravi smirenost i pribranost i u najveim naporima,
lino komandujui jedinicom koja ga je pratila, kao i drugim
partizanskim formacijama u blizini. Ovako neto od Viviiena,
iskusnog vojnika i veoma strogog kritiara u ovakvim pitanjima,
bilo je veoma pohvalno.
Onda ga je jednog dana, dok su se odmarali posle dugog hoda,
Tito pozvao. Vivijen je zatekao marala umornog i tunog. On je,
rekao je, teka srca zakljuio da mu je nemogue ovako da
rukovodi operacijama svojih iedinica irom Jugoslavije, dok ga
gone kroz umu i dok se nalazi u stalnom pokretu. Sloenost ovog
zadatka iziskuje da sada ima relativno vrstu bazu za svoj tab.
On je ve izgubio vezu sa gotovo svim jedinicama pod svojom
komandom. Mora da zamoli Vivijena da uredi da se on i njegovo
osoblje avionom evakuie do Italije sve dok situacija ne dozvoli da
se vrati u Jugoslaviju.
Vivijen je u prvom trenutku bio iznenaen. Tito je u njegovoj svesti
bio vezan za ume i planine i bilo je teko zamisliti ga kako ih
naputa. Ali uskoro je shvatio da je odluka koju je doneo sasvim
ispravna.
Poslao je depeu u Bari i skoro odmah je stigao odgovor.
Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo e uiniti sve u svojoj moi da ih
preuzme sa oblinjeg ravnog terena koji su sad drali partizani.
Tog popodneva su odmah krenuli ka sletnoj stazi.
Tamo su stigli posle mraka. Padala je kia i nadvijali su se niski
oblaci. Nije bilo puno nade da e se izvui. Onda se mesec probio
kroz oblake i oni su se malo razvedrili. Nestrpljivo su ekali.
Najzad se zauo zvuk koji su ekali - um avionskog motora u

daljini. Zapalili su vatre i uskoro je jedna "dakota" kruila nad

poljem spremna da sleti. Dodirnula je tle; onda su se svi ukrcali.
Tito, njegov pas Tigar, petoro-estoro od njegovog osoblja, Vivijen
i ruska misija. Skoro u istom trenutku su uzleteli.
Kad je Vivijen uao u avion, video je da njim upravljaju Rusi. To je
bila "dakota" isporuena u okviru Ugovora o zajmu i najmu, kojom
su iz Bariia upravjjali Rusi pod britanskom operativnom kontrolom.
Nadleni sovjetski oficir pokazao je veliku otroumnost to je
uspeo da dobije ba ovaj zadatak. Kasnije su Rusi od ovoga
napravili veliki kapital tvrdei da su oni Tita spasli u nevolji.
Sat ili dva kasnije stigli su u Bari. Sledei korak je bio odluka gde
da se smesti Tito i njegov tab. Otiao sam i posetio ga u vili u
predgrau Barija gde je privremeno smeten i utvrdio da je
spreman da pree na ostrvo Vis sve dotle dok vojna situacija ne
omogui njegov povratak na kopno. Ovo je, oigledno, izgledalo
kao pravilno reenje. Vis je bio jugoslovenska teritorija;
istovremeno, zahvaljujui sad ve dosta jakim snagama na njemu
i stalnoj podrci britanske mornarice i vazduhoplovstva, pruao je
onaj stepen sigurnosti i bezbednosti koji se nije mogao imati na
kopnu u Jugoslaviji.
Zadatak da se maral prebaci na Vis poveren je Kraljevskoj ratnoj
mornarici i u ovu svrhu stavljen nam je na raspolaganje razara
"Blekmur" klase "hant", pod komandom porunika Karsona, sa jo
jednim razaraem za prevoz ostalog dela grupe.
Karson, oficiri i posada "Blekmura" odmah su shvatili znaaj
zadatka, kako to samo mornarica ume. Da bismo izbegli bilo
kakav rizik od neprijatelja, prebacivanje smo izvrili preko noi.
Oko est uvee, Tito je u pratnji Tigra ukrcan sa poastima i
odmah odveden dole i ponuen dinom. Kako je njegova
prvobitna maralska uniforma pala u ruke Nemcima za vreme
napada na Drvar i odneta da ukrasi neki muzej u Nemakoj,
pronaena je zamena i on je opet izgledao kao i ranije i,
pretpostavljam, tako se oseao.
Kad smo digli sidro ve je nestala sva prethodna uzdranost i
mogli smo da naslutimo da emo provesti prijatno vee. Seli smo
za veeru u salonu i zatekli jelovnik kaligrafski ispisan od nekog
lana posade, kako na srpskom, tako i na engleskom. Odmah
sam primetio da je spisak vina izuzetno dug: posle dina doao je
eri, onda crno vino, zatim belo, pa port i najzad likeri. Maral je
pio od svega pomalo, oklevajui samo zaas, kad su odnekud

doneli veliku bocu tajanstveno uvijenu servijetom. Za trenutak se

pokolebao.
- eri-beri? - upitao je tajanstveno.
- Ne, ampanjac - odgovorio je ponosno kapetan.
- Ah, ampanjac! - rekao je Tito i ispio itavu au.
Tek kasnije smo utvrdili da je pod eri-beri mislio na eri-brendi,
iako je kasnije, kad se to ukusno pie pojavilo, svako nepoverenje
koje je moda imao ranije, te veeri oigledno sasvim nestalo.
U ovom delu veere, maral je, na moje iznenaenje, sasvim
teno govorio engleski i na kraju sa mnogo duha recitovao "Sova i
maca".
The Owl and the Pussy-Cat went to sea
In a beautiful pea-green boat.
They dined on mince and slices of quince,
Which they ate with a runcible spoon;
And hand in hand, on the edge of the sand,
They danced by the light of the moon.. .
Posle toga popeli smo se na palubu. Nebo je ve postalo svetlije i
naspram njega videli smo iskrzane obrise dalmatinskih planina.
Tito je sedeo u fotelji na palubi i zamiljeno puio cigaru. Uskoro
smo primetili i tamne obrise Visa, koji su se dizali iz mora i,
dvadeset minuta kasnije, Karson na mostu veto nas je uvodio u
malo pristanite u Komii.
GLAVA XIII
BAZA NA OSTRVU 1 KRATAK SUSRET

I pored iskustva u Drvaru, Tito je i dalje bio sklon peinama. Na

Visu je otkrio peinu na tri etvrtine puta do brda Hum, koje se
uzdizalo strmo i golo na jednom kraju ostrva, i u njoj se smestio.
Ja sam, sa svoje strane, izabrao jednu malu kuu pored obale,
koja je bila, iako strategijski ne na tako dobrom mestu u sluaju
neprijateljevog napada, mnogo prostranija i sa najboljom plaom,
kako su tvrdili na ostrvu. Ako se ovek plivajui malo udalji, moe
videti, leei na leima u istoj plavoj vodi, itavu panoramu

dalmatinske obale koja se pruala daleko u izmaglici, sa suncem

obasjanim ostrvom Korulom, sada u nemakim rukama, iji su se
otri obrisi ocrtavali u prednjem planu. Ponekad bi Tito silazio sa
brda da me poseti i onda bismo plivali zajedno sa Olgom, Tigrom i
pratiocima, sekui vodu u savrenoj formaciji.
Sam Vis se neobino mnogo izmenio od moje poslednje posete.
Umesto mirnog, malog dalmatinskog ostrva, na kome se nije
moglo nai nita ratnikog osim tronih utvrenja Sv. ora, za
nekoliko meseci stvorila se prava vojna, pomorska i
vazduhoplovna baza. U centralnoj dolini nestale su masline, a
crvena zemlja je zaravnjena tako da se dobila poletno-sletna
staza propisnih dimenzija, sa koje su lovci i lovci-bombarderi
stalno poletali u napad na brodove uz obalu, ili ciljeve na kopnu.
Ponekad se moglo zatei i po desetak etvoromotornih amerikih
bombardera, "tvrava" i "liberatora", koji su imali nezgoda nad
kopnom i nisu mogli da se vrate u svoje baze u Italiji, pa su se
nekako dovukli dovde i sruili na Vis. Uski putevi bili su zakreni
vojnim kamionima i dipovima, koji su dizali oblake crvene
praine. Na svakih stotinak metara, stovarita materijala i
municije, okruena bodljikavom icom i table sa upadljivim
objanjenjem pravca oglaavale su prisustvo na stotine slubi i
ustanova na ije smo postojanje zaboravili u toku jedne godine to
smo bili odvojeni od armije. Iz preostalih maslinjaka odjekivao je
zov poznate trube i kroz granje smo ugledali u pokretu zelene
beretke i kaki-uniforme komandosa Toma erila, pripremajui se
za neki prepad na kopnu ili na neko susedno ostrvo. Dole, u
pristanitu Komie, nalazio se tab Ratne mornarice, kojom je
rukovodio kapetan korvete Morgan Dajls (Morgan Giles), iz
Kraljevske ratne mornarice, praktino nezavisan u komandi nad
znatnom flotilom torpednih amaca i drugih lakih brodova, sa
kojima se uputao u piratske aktivnosti protiv neprijateIjevog
brodovlja du itave jugoslovenske obale od Istre do Crne Gore.
Iako je Morgan Dajls imao visokozvunu titulu starijeg
pomorskog oficira na Visu (njegovi pomonici, iz razloga koji e
kasnije biti jasni, bili su poznati pod imenom "Sedam patuljaka"),
ostrvo je imalo jednog jo vieg ina mornara (da ne pominjemo
za sada partizanskog general-majora koji je komandovao Titovom
flotom kuna). Nijedan opis dogaaja na Visu ne bi bio potpun,
ako ne pomenemo i njega.
Admiral ser Volter Kaven (Walter Covan), posle duge i istaknute
karijere, povukao se iz mornarice 1931. godine, u ezdesetoj
godini ivota. Godine 1939, kad je izbio rat, uspeo je da se
ponovo aktivira. Poto nije eleo da ostane kod kue, uredio je da

ga poalju na Bliski istok, koji je, kako mu se inilo, pruao vee

mogunosti oveku njegovog kova. On je uvek uivao da se bori
na kopnu, po mogustvu da to bude borba prsa u prsa, isto toliko
ili ak i vie nego na moru, i dobio je Krst za izvanredne zasluge
devedesetih godina u Sudanu, pod komandom lorda Kiinera
(Kitchener).
Tako se on u sedamdesetoj godini ivota pridruio jednom
indijskom konjikom puku koji je dejstvovao u Zapadnoj pustinji,
sa inom kapetana korvete i u donekle nedovoljno jasnom
poloaju pomorskog oficira za vezu. U ovom svojstvu uestvovao
je u nizu komandoskih prepada i zbunjivao sve oko sebe potpunim
preziranjem opasnosti. Ali bili su to dani kada nije sve ilo kako
treba u pustinji, i jednog dana grupa, u kojoj se nalazio i on, imala
je tu nesreu da je napadne i potpuno savlada jedna grupa
nemakih tenkova. Admiral Kaven je poslednji put vien kako
neumoljivo nasre na jedan neprijateljev tenk i izruuje svoj pitolj
na njega iz neposredne blizine.
Vien je tada poslednji put, to jest, dok se nije posle bekstva iz
zarobljenikog logora pojavio u Italiji godinu-dve kasnije i odmah
pridruio brigadi komandosa Toma erila. Mi, koji smo ga
poznavali jo iz pustinje, bili smo oarani to ga ponovo vidimo na
Visu, krhkog, poletnog i prijatnog kao uvek. Tamo je ostao sve do
kraja rata i, u sedamdeset treoj godini, za svoju hrabrost u borbi
dobio je zlatnu vrpcu koju je dodao ordenu dobijenom pola veka
ranije.
Dolaskom Tita i njegovog taba na Vis, mogao se oekivati
pokuaj Nemaca da ponovo osvoje ostrvo, tako da smo iveli u
stalnoj pripravnosti. Ipak, ovakav pokuaj nije uinjen, mislim,
uglavnom, zbog uspenih uznemiravajuih dejstava britanskih
jedinica baziranih na Visu, u sadejstvu s partizanima. Partizani su
pokazali veliku umenost u izvoenju prepada i bili su kadri da
prue dragocenu podrku komandosima, i davali im veoma
korisna obavetenja. Isto tako su sa izvrsnom spretnou koristili
svoje dosta dotrajale stare kune, ne samo kao improvizovane
desantne brodove, ve i u neposrednim sudarima sa
neprijateljevim brodovima, koje su ponekad i zarobljavali.
U ovim akcijama dosta vanu ulogu imali su i partizanski artiljerci.
Oni su se obuavali u ustanovi poznatoj po dosta zvunom nazivu
"Balkanska artiljerijska kola", koja je osnovana na Visu kao deo
moje Misije, pod komandom potpukovnika Defrija Kapa (Geoffrey
Kup) iz Kraljevske artiljerije, profesionalnog vojnika sa velikim

strpljenjem i neumornim smislom za humor, iji je ivotni cilj

postao da obui partizane u upotrebi amerikih brdskih haubica
kalibra 75 mm. Ovo su bili laki brdski topovi, koji su se prenosili
tovarnim mazgama ako se njima raspolagalo, uglavnom idealno
pogodni za rat kakav smo mi vodili. Posle izvesnog uvodnog
raspravljanja - to je bilo neizbeno u svim poduhvatima ovakve
vrste - partizani su prihvatili ovo novo oruje kao patke vodu i
rukovali su relativno sloenim nianskim i daljinskim spravama
kao da nita drugo nisu radili itavog ivota. Najzad je obueno
nekoliko kompletnih baterija i, posle uspenih proba u nizu
prepada, one su prebaene vazdunim putem, kompletne sa
topovima i izvanredno ivahnim mazgama, u srce Crne Gore. To
je predstavljalo dosta osetljivu operaciju koja je, meutim, bila
potpuno opravdana pokazanim rezultatima.
U skoro isto vreme, Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo je izvodilo u
tom podruju veoma izuzetnu akciju. Od dela moje Misije koji je
bio kod crnogorskih partizana, primio sam poruku u kojoj su naveli
da neprijatelj vri snaan pritisak, a da im je kretanje
onemogueno i veoma oteano velikim brojem ranjenika koje
moraju da nose. Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo sloilo se da
odmah priskoi u pomo. Ranjenici, kojih je bilo gotovo hiljadu,
skupljeni su blizu privremene poletno-sletne staze i jednog letnjeg
popodneva u nekih trideset letova "dakota" aviona za prevoz
trupa, svi su evakuisani pred samim nosem neprijatelja.
Ovo je bio samo jedan primer stalne i raznovrsne pomoi koju
smo sada dobijali od Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva. Predlog
da se osnuje posebna formacija Kraljevskog ratnog
vazduhoplovstva, iji bi bio zadatak da prua podrku partizanima,
sada je poeo da se sprovodi u delo osnivanjem Balkanskog
ratnog vazduhoplovstva pod komandom vazduhoplovnog generalmajora Eliota (Elliot). Ono je bilo zadueno za planiranje i
koordinaciju, dopremanje sveg materijala vazdunim putem, kao i
za sve akcije bombardera i lovaca namenjene podrci partizanskih
jedinica. Ovo mi je omoguavalo neposredno optenje sa samo
jednom komandom, to je predstavljalo neocenjivu prednost za
brzo postizanje rezultata.
Isto tako bio sam srean to mogu da saraujem sa Bilom
Eliotom. Njegova inteligencija i matovitost predstavljale su
izuzetne prednosti u radu sa tako teko uhvativim elementom kao
to je gerilsko ratovanje. On je, sa svoje strane, bio odgovoran
general-potpukovniku vazduhoplovstva Slesoru (Slessor), jo
jednom izvrsnom vazduhoplovcu, koji je, pored svojih

mnogobrojnih zaduenja, uvek bio spreman da se zainteresuje i

za nae poslove i da nam, u sluaju potrebe, ukae pomo.
Ovo stanje je sada predstavljalo znatnu promenu od onoga koje
sam zatekao kad sam se pre godinu dana prvi put suoio s
problemom pruanja pomoi partizanima. Onda je raspoloivi
materijal dostavljan samo vazdunim putem, i avijacijska podrka
pruana samo kad bi se za to ukazala prilika. Sada je pristizala
stalna pomo prema paljivo izraenom sistemu prioriteta, a
taktika i strategijska podrka iz vazduha je pruana kad god je
bila najpotrebnija i samo depea upuena tabu Balkanskog
ratnog vazduhoplovstva davala je neposredne rezultate.
Pomo u ovakvom obimu je odigrala odluujuu ulogu
omoguavajui partizanima da se odupru estokim napadima
Nemaca, koji su usledili posle napada na Drvar. Kao i prethodnih
est ofanziva, i ova, sedma ofanziva, kako je nazvana, postupno
se ugasila. Jo jednom su partizani uspeli da uskrate neprijatelju
metu kojoj bi mogao da zada odluujui udarac. Sad, poto su
saekali da oslabi napad njihovih protivnika, oni sami bili su
ponovo spremni na inicijativu. Isto kao to smo im pomagali
usaglaenom podrkom iz vazduha i materijalom koji se doturao
avionima, da bi se smanjio pritisak na njih kad su bili u defanzivi,
tako i sada, kad su preli u napad, bili smo spremni da im
pomognemo i podrimo ih.
U meuvremenu, na drugim frontovima dogaaji su se brzo
odvijali. U Italiji je pao Rim i Osma armija se nalazila ispred
Firence. Na zapadu saveznici su se iskrcali u Francuskoj i
napredovali bolje no to je iko to oekivao. Na istoku su Rusi
napredovali u velikim skokovima, gonei Nemce ka njihovim
sopstvenim granicama na severu i probijajui se ka Balkanu na
jugu. U leto 1944. godine, kraj rata u Evropi se najzad nazirao.
Ovo se odrazilo i na nae odnose sa partizanima. Nae sve bre
prodiranje na sever u Italiji, iziskivalo je vie nego do sada usko
usaglaavanje naih operacija sa njihovim. Izgledalo je moguno
da Nemci, poto su sve vie gubili, mogu doneti odluku da se
sasvim povuku sa Balkana. Ako se to desi, onda je najvanije
neto preduzeti da se presee njihova odstupnica. Morali smo,
takoe, razmotriti ta e se desiti kad saveznici i partizani
meusobno stegnu ruke i sretnu se u severnoj Italiji. Tito mi je ve
rekao da namerava zatraiti Istru, Trst, Julijsku krajinu i deo
Koruke, dok saveznici, koliko sam saznao, jo nisu imali neku

odreenu politiku u odnosu na ova podruja.

Najzad, ponovo se postavljao politiki problem. Mogunost da e
se Jugoslavija uskoro, ovim ili onim putem, osloboditi Nemaca,
nametala je potrebu da se bez odlaganja postigne neka vrsta
kompromisa koji bi nam omoguio da uskladimo nae de jure
obaveze sa de facto situacijom u zemlji. Titov boravak na Visu,
udaljenom samo nekoliko asova leta od Kazerte (Caserta),
novog sedita Saveznikog glavnog taba, izgleda da je pruao
izvrsnu priliku da se neposredno sa njim postigne sporazum.
Uskoro po dolasku na Vis, dobio sam zadatak da mu uruim poziv
da poseti Italiju kao gost glavnog saveznikog komandanta.
Tito je prihvatio poziv i posle duge diskusije sastavljen je i
usaglaen program boravka i utvren datum posete. No pre toga,
general Vilson je poslao svoj privatni avion na Vis po nas i mi smo
krenuli u Napulj. Tito je bio u pratnji svog naelnika taba i drugih
rukovodeih linosti, sa Olgom, svojim medicinskim savetnikom i
pratiocima. U ovim okolnostima izgledalo je teko ostaviti Tigra i,
na moj predlog, poveden je i on.
Prilino velika grupa iskrcavala se iz aviona na suncem okupanom
aerodromu Kapodikino (Capodicchino). Kamere su zujale i
kljocale, general Gamel (Gammell), predstavnik glavnog
saveznikog komandanta, pozdravio je Tita utivo se osmehujui;
poasna jedinica odala mu je poast; Tigar je zalajao, a Tito,
otpozdravljajui, izaao je sa zadivljujuom pribranou i uao u
velianstvena kola generala Vilsona, sa plavom devojkomvozaem iz enske pomone slube kopnene vojske, i sa
motorciklistima u prethodnici odvezao se uzbrdo do Kazerte, gde
je bio zakazan ruak sa glavnim komandantom. Ovo je bilo Titovo
prvo pojavljivanje u javnosti izvan njegove zemlje.
Za rukom nije nas bilo vie od estoro u maloj trpezariji u
lovakoj kuici generala Vilsona, izvan Kazerte, pa ipak nije bilo
dovoljno prostora. Ali, ovo nije smetalo Boku i Prlji, Titovim
pratiocima. Proguravi se pored glavnog kelnera - Italijana, jedan
je zauzeo mesto odmah iza maralove stolice, a drugi je svojim
automatom drao na nianu generala Vilsona. Tigar se opruio na
podu ispod stola.
Nastala je laka zategnutost. Bilo je nepodnoljivo vrue. Prosto se
osealo kako se znoj sliva niz lea. Niko nije nita govorio; bilo je
oigledno da je svako pokuavao da smisli prikladan poetak

razgovora.
Situacija je spasena. Izgleda da je bio veliki napor za nerve
italijanskog kelnera da prinese jelo kroz ibu pogleda naoruanih
gerilskih ratnika veoma ozbiljnog izgleda, koji, oigledno, nisu
voleli Italijane. Uz uzvik oajanja ispustio je sa treskom veliku
zdelu boranije na sto i odjednom je nastao pravi pakao. Zauo se
pretei zvuk povlaenja obaraa; Tigar, probuen iz neprijatnog
dremea ispod stola, s vujim urlikom poeo je da kljoca zubima
oko nogu prisutnih; Italijani su zagraktali i gestikulirali. Za trenutak
je izgledalo da vie niko nee ponovo ovladati situacijom.
U tom trenutku, general Vilson je poeo da se smeje. Oprezno,
gotovo nemo u poetku, zatim sve jae, dok mu se itavo masivno
telo nije zatreslo i zaljuljalo. Iz oiju mu je iskrilo veselje. Nisam
poznavao nikoga sa tako zaraznim smehom. Trenutak kasnije
smejao se Tito, a zatim se i itav sto tresao od smeha. ak si i
Italijani iza lea nervozno osmehivali, a na ozbiljnim licima
straara pojavio se sumoran osmeh. Nestalo je napetosti. Od
ovog trenutka se videlo, u svakom sluaju u drutvenom pogledu,
da e poseta biti uspena. Isto tako shvatio sam da glavni
komandant ima izvrsnu sposobnost da na svoju okolinu deluje
spontano
Sve u svemu, razgovori, koji su poeli sledeeg dana, glatko su se
odvijali. Pored paljivog zajednikog uavanja postojeeg
strategijskog poloaja u podrujima zanimljivim za nas, kao i
naina kako e se on dalje razvijati, dobar deo vremena posveen
je pitanju dopremanja materijala. Smatram da je Tito, mislei na
budunost, iskoristio ovu priliku da zatrai da mu se odmah
isporue tenkovi, koji bi bili iskrcani na mestima koja partizani
privremeno dre na Crnogorskom primorju. Kad smo ga odveli da
vidi ogromne radionice
za odravanje tenkova Osme armije u Napulju, u kojima je bilo
zaposleno oko 12 radnika, mogli smo ga ubediti da je odravanje
oklopnih jedinica izvan mogunosti Narodnooslobodilake vojske
u sadanjim uslovima. S druge strane, mogli smo mu podneti
povoljan izvetaj o partizanskom tenkovskom bataljonu, koji se
tada obuavao u severnoj Africi.
Nai razgovori trajali su ve nekoliko dana, kada me je pozvao
glavni komandant i pokazao mi strogo poverljiv telegram koji je tog
trenutka primio. Telegram je bio od g. erila u kome je najavljivao
svoj dolazak u Italiju kroz nedelju dana, traei, ako je moguno

da nagovorimo Tita da produi svoj boravak u Napulju nekoliko

dana, kako bi se tamo sreli.
Sve bi bilo jednostavnije kad bismo odmah obavestili Tita o
sadraju poruke. Ali, iz razloga bezbednosti to nam nije bilo
dozvoljeno. Morali smo da izmiljamo jedan izgovor za drugim i da
razvlaimo razgovore, iako smo ve iscrpli gotovo sve probleme o
kojima smo razgovarali, a Tito je ve pokazivao znake da eli dz
vrati kui. Jo "neko", nagovestili smo tajanstveno, eli da ga vidi.
Nismo znali ta emo sa vremenom.
Odveo sam Tita da poseti generala Aleksandera u njegovom
logoru pored jezera Bolsena, gde je prvi put bilo pokrenuto pitanje
Trsta. Zatim sam ga odveo u Rim, prvi veliki grad u koji je doao
posle tri godine, gde su njegova nova maralska uniforma i
automati straara na stepenicama Sv. Petra izazvali malu
senzaciju. Vodio sam ga da vidi ta je preostalo od Ancija (Aiizio) i
Kasina (Cassino). Vodio sam ga i na aj kod Hermajoni Renferli, u
njenu udnu malu kuu na padini brega iznad Napuljskog zaliva.
Isto tako sam ga odveo, kao gosta generala Bila Donovana (Bill
Donovan), u vilu gospoe Harison Vilijems (Harrison Williams), na
Kapriju (Capri).
Dok smo sedeli ispod drvea u vrtu i ruali, divei se veoma
lepom predelu, zauli smo grmljavinu motora. Visoko iznad nas
ugledali smo nezgrapan avion tipa "jork", sa dvanaestak lovaca
koji su se obruavali i kruili oko njega, kao morki prasii oko
kita. Tito je sve primetio jednim pogledom. - Evo - rekao je - dolazi
g. eril. - Od Tita se teko ita moglo sakriti.
Napuljska konferencija, kako je kasnije nazvana, predstavljala je
uspeh. Dva glavna protagonista, g. eril i Tito, dobro su se
slagali.
Predsednik vlade je odseo u vili u kojoj je nekad stanovala kraljica
Viktorija i tamo smo, okrueni ogromnim, masivnim predmetima
po ukusu Italijana devetnaestog veka, sedeli satima zatvoreni na
sparini vrelog napuljskog leta, g. eril i ja s jedne strane, Tito,
Olga i Velebit sa druge strane stola. Razgovore smo prekidali
samo da bismo uestvovali na zvaninim i poluzvaninim
banketima, sa mnogim govorima koji su morali da se prevode.
Predsednik vlade nije imao nameru da se pridrava nekog
utvrenog programa, i opseg pitanja o kojima smo razgovarali bio
je veoma irok. Za jugoslovenski pokret otpora on je ve due

vreme pokazivao posebnu sklonost. Sad je dozvolio sebi luksuz

da to pitanje lino razmotri - lino sa voom gerile koji je u tu
svrhu posebno doao. .
On je to izvrsno vodio, uglavnom, lako i prijateljski, ali, ponekad
ozbiljno, s velikim dostojanstvom i mudrou steenim
etrdesetogodinjim iskustvom u dravnim poslovima. Bio je
veoma irok hvalei Titovo rukovoenje i u priznavanju
partizanskog doprinosa saveznikom cilju; isto tako veoma
irokogrud u proceni pomoi koja e im biti potrebna da oslobode
svoju zemlju i da je ponovo izgrade kad se rat zavri. Ukazao je
Titu poverenje i u vojnim pitanjima zatraivi karte i pokazujui mu
odgovarajuim pokretima kako e se dalje odvijati rat. Ve smo
sada, sa mesta gde smo sedeli kraj otvorenih prozora, mogli videti
brodove okupljene u Napuljskom zalivu za predstojeu invaziju
june Francuske.
U odnosu na nae obaveze prema kralju Petru, bio je g. eril
sasvim iskren; on je jasno izneo da partizanski reim nee od nas
biti ni u kom pogledu priznat ako se prethodno ne postigne neka
vrsta sporazuma sa kraljem. Najzad, iako nita nije rekao niti
uinio to bi se protumailo kao nepotrebno meanje u unutranje
poslove druge zemlje, uspeo je da u svoje primedbe unese i
izvesne savete o umerenosti. Jedan od tih saveta, seam se,
odnosio se na kolektivizaciju poljoprivrede. - Moj prijatelj maral
Staljin - poeo je (i ja sam prosto primetio kako se Tito uspravio pri
samom pomenu ovog imena) - moj prijatelj maral Staljin rekao mi
je pre neki dan da je njegova borba sa seljacima bila opasniji i
vei poduhvat od same bitke za Staljingrad. Nadam se da ete Vi,
Marale - dodao je - dvaput promisliti pre no to se upustite u
ovakvu borbu sa vaim tvrdokornim srpskim seljacima.
Posmatrao sam Tita zainteresovan kako e sve ovo primiti. Mislim
da je bio impresioniran. Bilo bi udno da nije. Za njega je ovo bio
veliki trenutak. Ovde se nalazio on, revolucionar, izgnanik zakona,
protiv koga se okretala svaka ruka, primljen sa svim poastima od
najviih dravnika u ravnopravnom razgovoru sa jednim od Velike
trojice. Ali, on je imao dovoljno snaan karakter da ne dozvoli da
bilo kakvo oseanje trijumfa ili opijenosti utie na njegovo
ponaanje, koje je ostalo uzdrano i neupadljivo.
Da li je moda za trenutak bio u iskuenju da razmotri mogunost
nagodbe sa demokratijom, da se okrene Zapadu, da pokua da se
sloi sa Zapadom isto kao i sa Istokom? Nije bilo verovatno, ali se

moglo pretpostaviti.
Ponekad, kad bi se pojavila posebna pitanja, pozivani su i drugi
da uestvuju u razgovorima. Dva-tri puta reavanje problema je
preputano komitetu strunjaka, a g. ercil i Tito su se odmarali.
Jednom takvom prilikom, naelnici tabova su diskutovali o pitanju
snabdevanja i onda se utvrdilo da se o problemu ne moe dalje
pregovarati bez prethodne konsultacije predsednika vlade. Ali niko
nije znao gde je predsednik vlade. Na kraju se neko setio da ga je
uo kako namerava da ode na kupanje u Napuljski zaliv. Stvar je
bila dosta hitna, poto je bilo potrebno da se odluka donese
odmah i stoga sam dobio nareenje od generala Vilsona da
pronaem g. erila, i donesem odgovor. Amerikanci su mi dali,
za sluaj potrebe, i stenografa, mladu plavuu dosta privlane
spoljanjosti, u uskoj tropskoj uniformi; Kraljevska ratna mornarica
snabdela me je torpednim amcem;tako opremljen, krenuo sam.
Prvo to smo ugledali, kad smo izali iz luke na otvorene vode
zaliva, bila je velika flota sastavljena od mnogobrojnih brodova
razliitih veliina i oblika, koji su se velianstveno kretali ka
otvorenom moru - oigledno, prva faza invazije na junu
Francusku.
Ovo je oteavalo moj zadatak. Pokuavati da naem g. erila
usred ovako velike armade bilo je isto kao da trai iglu u plastu
sena. Da bi stanje bilo jo gore, komandant torpednog amca,
veoma mlad i bojaljiv oficir, pokazivao je, nesumnjivo sasvim
ispravno, veliki otpor da rizikuje svoj amac bilo gde blizu ovako
velikih brodova koji su plovili pored nas. Tuno smo se uputili u
pravcu Kaprija.
Tada smo primetili da se dogaa neto neobino. Dok smo
posmatrali jedan od brodova za prevoz trupa, on je malo usporio
brzinu, kao da eli da izbegne sudar sa neim. Istovremeno se
ulo uzbueno klicanje vojnika na palubi i mali plavi predmet
preao je preko pramca. Kad smo ovo ispitali dvogledom,
prepoznao sam admiralov amac i na njemu osobu koju sam
traio, kako stoji pored kormilara u lakom odelu i irokom
"panama" eiru, sa cigarom, pokazujui znak "V". Jo dok smo to
posmatrali, on je zaokrenuo i izgubio se iza sledeeg broda u
konvoju. Oigledno, nita drugo nije nam preostalo no da poemo
za njim. Ovo sam izneo kapetanu. Njemu se to nije mnogo dopalo.
U redu je, rekao je, to se predsednik vlade provlai izmeu
brodova i konvoja. Ali, ako to uini on, imae neprilika. Rekao sam
mu da ja primam svu odgovornost na sebe. Na ovo se razvedrio i,

s malim kolebanjem, pristao da krene. Dok se more penualo za

nama, smelo smo poeli da krivudamo. Prolazei pokraj brodova,
vojnici su jo jednom kliknuli za sreu, uz zviduke, kad su opazili
moju pratilju. Retko kad sam bio tako upadljiv.
Najzad smo stigli i zaustavili plavi amac. Onda je usledilo paljivo
prelaenje iz amca u amac po nemirnom moru i pao sam
gotovo pred noge predsednika vlade, dok se stenografkinja,
pazei da nita ne propusti, nagla preko ograde motornog amca.
G. eril je izgledao veoma radoznao. - Da li vi - upitao je - esto
provodite popodne jurcajui po Napuljskom zalivu u objektima
Mornarice Njegovog kraljevskog velianstva, sa ovom prijatnom
mladom damom? - Uzalud sam objanjavao cilj ove etnje. Jo
dugo e se pominjati ova epizoda.
Laknulo mi je kad je doao kraj ovih desetak iscrpljujuih dana. Ali
na izlet u visoku politiku nije se ovim zavrio. Jo pre svojih
razgovora sa g. erilom, Tito je prethodno vodio nekoliko
razgovora sa dr Ivanom ubaiem. Kada sam ga poslednji put
video u Londonu, pre nekoliko nedelja, ve je postao predsednik
nove jugoslovenske vlade, koja je osnovana radi toga da bi s
partizanima postigla sporazum. Kao rezultat ovog, prethodno je
postignuta saglasnost koja je obezbeivala izvesnu saradnju
izmeu kraljevske vlade i Titovog Nacionalnog komiteta. Sad se dr
Subai vratio na Vis, istim avionom sa Titom i sa mnom, i
razgovori su nastavljeni. Vis je postao prava konica politikih
zbivanja.
U svim ovim razgovorima nismo uestvovali ni ja ni Ralf Stivenson
(Ralph Stevenson), koji je u svojstvu britanskog ambasadora pri
kraljevskoj jugoslovenskoj vladi pratio ubaia. To je bila isto
jugoslovenska stvar. Ralf, moj stari prijatelj iz Foren Ofisa, i ja
provodili smo dane kupajui se u toplom, suncem obasjanom
moru i nagaali kakav e biti ishod ovih pregovora.
Da li e se postii sporazum? Da li e Tito smatrati da vredi praviti
kompromis sa "kraljevim" Jugoslovenima da bi stekao priznanje
saveznika? Da li e uslovi koje je on spreman da ponudi biti
prihvatljivi Subaiu? Da li e se smatrati obaveznim da se
pridrava bilo kog sporazuma koji se sad postigne i posle
osloboenja njegove zemlje, kad bude imao sve karte u svojim
rukama? Nee li Rusi odjednom preuzeti od nas inicijativu i
priznati Tita nezavisno od Amerikanaca i nas?
Bilo je teko ita rei. Iako sa prilinim zakanjenjem, britariska

vlada je uinila sve to je mogla da priblii ove dve strane. Sad

mora da eka i vidi ta e se desiti. Jedno je bilo izvesno, naime,
da e Tito u ovoj kasnoj fazi, sa toliko prednosti, biti voljan da
ustupi veoma malo.
S vremena na vreme, obe strane bi nas izvetavale o toku
razgovora. Izvetaji su izgledali, a i bili su suvie dobri da bi bili
tani. Razgovori su vodili ka reenju koje bi se zasnivalo, po
svemu sudei, na sledeem: Titova i ubaieva vlada e se
ujediniti u jednu jedinu privremenu kraljevsku jugoslovensku
vladu, koja e postojati sve do oslobodenja Jugoslavije, kad e se
odrati slobodni, narodni, demokratski izbori. Posle toga,
pretpostavljalo se, narodom Jugoslavije upravljae ona vlada za
koju se narod sam opredeli, a onda e posle sreno moi da ivi.
Ovom prilikom Tito je poveo itavu grupu motornim amcem na
izlet u jedno lepo mesto, veliku podzemnu ili, bolje rei,
podmorsku peinu, koju su sunevi zraci, odbijajui se kroz vodu
u njoj, obasjavali plavim, fosforescentnim sjajem. Uavi u peinu
malim amcem, svi smo se skinuli i kupali, a naa tela, koja su se
plavkasto presijavala, izgledala su avetinjski. Gotovo svako iz
grupe bio je ministar kabineta ili u jednoj, ili u drugoj
jugoslovenskoj vladi. Vikali smo i smejali se dok su se jedna ili
druga ekselencija, osvetljene plavom fosforescentnom svetlou,
sudarale i izranjale u nebeskoplavom svetlu.
Zatim smo ponovo izali na sunce i morski vazduh i ruali jastoga
uz belo vino. More je bilo nemirno kad smo se vraali i nekolicini iz
grupe je pozlilo. Uskoro posle toga, dr ubai se vratio u London
da kralju Petru iznese ishode svojih razgovora sa Titom.
GLAVA XIV
"RETVIK"

1. Plan
Odlaskom dr ubaia nita me vie nije zadravalo na Visu i to
mi je bilo drago. Bilo mi je ve dosta visoke politike i to zadugo.
Takoe mi je, u toku tih nekoliko nedelja koje sam proveo, dosadio
garnizonski nain ivota i veito sunce, plavo more i topao letnji
jadranski vetar. Ve je bilo vreme da se vratim na kopno - gde je
pozornica bila spremna za poslednji in drame to se brzo odvijala

i u kojoj smo ve godinu dana svi uestvovali.

Na Visu sam stalmo odravao vezu preko radio-stanice i preko
kurira sa naim oficirima na kopnu. S vremena na vreme, poneko
od njih je dolazio k nama, tako da smo dobijali izvetaje iz prve
ruke o onome ta se deava u pojedinim podrujima. Mur i Dons
su stigli iz Slovenije; Don Klark iz Crne Gore, gde je bio sa
Pekom Dapeviem; Endru Meksvel iz Prvog korpusa, preplanuo
od sunca i vetra i tako mrav da smo ga jedva prepoznali, jer je
ostao iza nas posle evakuacije Titovog taba i uestvovao u
dugim, tekim marevima po planinama, koji su zatim usledili;
Randolf eril je doao da me obie pre no to je krenuo u
Hrvatsku. Sa njim je poao i Ivlin Vou (Evelyn Waugh), pridolica.
Kao obueni komandos i sklon avanturama, bio je veoma
pogodna prinova naoj Misiji.
Vesti koje su stizale sa svih strana bile su istovetne: nemaka
ofanziva je poputala i, postupno, inicijativu su preuzimali
partizani. I sada, iz razliitih izvora, sve upornije su se javljale
nove glasine - glasine da Nemci nameravaju da se povuku sa
Balkana, da prekinu i smanje svoje gubitke i da se povuku na
pogodniju za odbranu liniju fronta na severu.
Ukoliko se ne eli da se rat u Evropi nepotrebno produi, onda je
od izuzetnog znaaja da se Nemci spree da neometano
sprovedu svoju nameru. Koristivi se time to su mi general Vilson
i Tito bili tako rei nadohvat ruke, odmah sam obojici izneo plan
kojim bi se osiguralo da se, u sluaju povlaenja, izvue to manje
Nemaca.
Ovaj plan je nazvan operacija "Retvik". Ja sam predloio da u
periodu od jedne nedelje, koji treba da se poklopi to je mogue
vie sa oekivanim poetkom nemakog povlaenja, partizani na
kopnu, a saveznici na moru i iz vazduha izvre itav niz paljivo
planiranih i koordiniranih napada na neprijateljeve komunikacije
irom Jugoslavije. Ovo bi zbunilo snage koje se povlae i ozbiljno
otealo njihovo dalje povlaenje.
Prvo sam ovaj plan izneo Bilu Eliotu. Njemu se, kao i drugim
vazduhoplovcima, dopao. Uz pomo Amerikanaca oni bi mogli,
rekli su, da pronau avione potrebne za ovo. Mornarica, uvek
srena kad joj se prui neka prilika za izvoenje pomorskih
prepada, odmah se sloila, a general Vilson, posle sat-dva
provedenih nad kartama krupnih razmera, dao je svoj konani

pristanak.
Kao sledee, morao sam obezbediti da i Tito uini svoje. Bilo bi,
ipak, razumljivo da sad, kad postoje anse da se Nemci
dobrovoljno povuku, Jugosloveni, koji su toliko pretrpeli pod
nemakom okupacijom, odbiju da im to onemogue. Ali mi je
odmah bilo jasno da Tito ovo nee uzeti u obzir. On je bio za to da
se borba s Nemcima nastavi do kraja. Poto je sasluao sve to
imam da kaem, na moja uveravanja da su saveznike pomorske
i vazduhoplovne snage spremne da sadejstvuju u najveoj
moguoj meri, on je primio na sebe da izda nareenja svome
tabu da napravi zajedniki plan sa mojim oficirima i
predstavnicima Balkanskih vazduhoplovnih snaga. im bude
gotov podroban plan, rekao mi je, on e izdati nareenja svojim
komandantima na terenu da preduzmu sve mere da se on
sprovede u delo u dogovoru sa mojim oficirima na licu mesta, iji
e zadatak biti da koordiniraju operacije koje izvode partizani sa
akcijama saveznikog vazduhoplovstva.
Razrada plana je uglavnom obavljena u tabu Balkanskih
vazduhoplovnih snaga i pozadinskom delu mog taba u Bariju,
kojim su rukovodili Piter Mur, koji se nedavno vratio iz Slovenije, i
Don Klark, koji se upravo vratio iz Crne Gore. itava Jugoslavija
je podeljena u sektore; partizanski komandant i britanski oficir pri
njegovom tabu bili su odgovorni za svaki sektor i na taj nain su
podeljeni ciljevi. Svaki cilj, kao na primer most, vijadukt ili
elezniki vor, koje je neprijatelj vrsto drao i koje partizani ne bi
mogli napasti sa mnogo izgleda na uspeh, povereni su
Kraljevskom ratnom vazduhoplovstvu ili tekim bombarderima
amerikog ratnog vazduhoplovstva. Tamo gde su bile potrebne
vee koliine jaeg eksploziva ili municije, organizovano je
posebno dopremanje materijala. Isto tako sainjeni su i planovi za
taktiku i strategijsku podrku iz vazdunog prostora, u trenutku
kada to bude potrebno partizanskim jedinicama. U meuvremenu,
nai razarai i torpedni amci e kontrolisati pomorske
komunikacije.
Pri sastavljanju ovih planova koristili smo sve raspoloive izvore
obavetenja o neprijateljevom borbenom poretku i rasporedu
trupa. Takoe pri planiranju svake akcije konsultovali smo radiovezom britanske oficire i partizanske komandante na licu mesta.
Na taj nain pokriveni su svi pravci povlaenja Nemaca i svaki
mogui objekat. Na osnovu pretpostavke ta neprijatelj namerava
da uini, napad je trebalo da pone prvih dana septembra.

Ako se Nemci budu povlaili, njihov glavni pravac povlaenja ka

severu mora ii Vardarskom dolinom i eleznikom prugom
Beograd - Solun. Za nas je sada ovo postao najvaniji objekat.
Ukoliko bismo ovde presekli njihove komunikacije, stanje bi po njih
postalo oajno.
Jaina partizanskih snaga u Srbiji jo uvek nije bila sasvim
poznata, iako se po depeama Dona Henikera-Medora moglo
videti da brzo osvajaju teritoriju.
Mnogo je zavisilo od onoga ta e oni uiniti. Zato, pre no to je g.
eril poao iz Italije, od njega i generala Vilsona dobio sam
odobrenje da napustim Tita i svoj tab na Visu za neodreeno
vreme, kako bih otiao u Srbiju da tamo lino koordiniram
operacije. Najzad sam mogao ostvariti svoju nameru da posetim
Srbiju i to u kritinom trenutku.
Moj plan bio je da se pridruim Donu Henikeru-Medoru u junoj
Srbiji, gde se nalazio tab Koe Popovia. Tamo bih se nalazio
blizu pruge Beograd - Solun i na dosta dobrom sredinom
poloaju, odakle bih imao uvid u ira podruja zemlje. Tito je
poslao poruku Koi obavetavajui ga o mom predstojeem
dolasku i rekao da zajedno sa mnom izradi plan za operaciju
"Retvik", koordinirajui svoje akcije preko mene sa akcijama
saveznikih vazduhoplovnih snaga. Zatim je odluio da sa mnom
poalje, kao svog linog predstavnika, generala Sretena ujovia,
ili Crnog, kako su ga zvali.
Crni, koga sam dobro pozmavao iz dana provedenih u Bosni, bio
je jedna od istaknutih linosti partizanskog pokreta. Zaista, u ovom
trenutku, on je bio praktino zamenik vrhovnog komandanta Tita.
Po narodnosti Srbin, on je stekao ime kao gerilski voa u prvim
danima ustanka u Srbiji, u leto 1941. godine. Pored vojnih
sposobnosti, koje su bile znatne, bio je isto tako politiki pronicljiv i
izuzetno irokih vidika. On je takoe bio i prvorazredni organizator
i ovek na kojeg se moe osloniti u sudbonosnim trenucima. Tito
ga je koristio kao neku vrstu rezerve i slao ga da preuzme
rukovodstvo u bilo kom delu zemlje, gde se stanje loe odvijalo po
partizane ili je dolo do vojne ili politike krize. Bio je visok i mrav,
sa pravom crnom kosom i bledim, ispijenim i upalim obrazima, koji
bi ve posle podne obrasli plavocrnim dlaicama jer mu je, kao u
veine Srba, veoma brzo rasla jaka brada. Stalan suv kaalj
pokazivao je, kao i kod mnogih drugih partizana, da su ratne
patnje i liavanja ostavili na njemu trajne belege. Njegov tuan
izraz lica bio je ublaen prijatnim osmehom i veoma ivim,

inteligentnim oima. Kao i Koa Popovi, govorio je gotovo

savreno francuski, jer je dugo iveo u Francuskoj. Stariji od
veine partizanskih generala, on se borio u francuskoj legiji
stranaca u prvom svetskom ratu. Svojim irokim interesovanjem i
prijatnim ponaanjem bio je zanimljiv saputnik, a i dovoljno
siguran u svoj poloaj u komunistikoj hijerarhiji, pa je mogao
diskutovati o svakom problemu, ma kako bio polemian. Bio sam
srean to je poao sa mnom. Njegovo prisustvo je takoe
pokazivalo kakav znaaj Tito pridaje predstojeim operacijama u
Srbiji.
Preostajalo nam je da to pre tamo dopremo. Neprijateljeva opta
ofanziva, koja je u ostalim delovima Jugoslavije prestala ve
krajem juna, u Srbiji je trajala i itavog jula meseca, tako da su
partizani bili stalno u pokretu to im je otealo prijem materijala
vazdunim putem. Avgusta meseca, meutim, nastalo je zatije u
borbama i pruila nam se prilika koju smo oekivali. Don
Heniker-Medor poslao je depeu da je tab Koe Popovia
privremeno smeten na gustim umovitim padinama Radana,
naspram nemakog garnizona u Leskovcu, na pruzi Ni - Skoplje,
i da partizani isto tako dre i jednu ravan u blizini sela Bojnik, gde
bi se mogao spustiti i avion. Nismo smeli gubiti vreme, jer je bilo
nemogue predvideti kada e Nemci, sada sasvim upanieni
poveanim partizanskim aktivnostima u Srbiji, nastaviti napad.
Odmah sam poslao poruku Henikeru-Medoru da dolazim,
opamenuvi vodnika Dankana i mog radio-telegrafistu vodnika
Kempbela, da budu spremni da krenu sa mnom. Za nekoliko
asova obavili smo sve pripreme da poemo prve noi kada to
bude moguno.
Pre no to sam poao sa Visa, popeo sam se do Titove peine na
Humu da sa njim porazgovaram o konanim planovima za
operaciju "Retvik" i da se sa njim oprostim. Plan je sada okvirno
bio gotov i preostajalo je samo da se urede pojedinosti sa mesnim
komandantima. Ve se isporuivao naknadni materijal
padobranima i vrila avijacijska priprema za predstojee operacije.
Zatekao sam Tita dosta raspoloenog, iako je, kao i ja, umoran od
ivota na Visu, nameravao da ga napusti. Kad smo zavrili
razmatranje situacije po karti, izneli su nam jelo i pie, tanjir
prenih jaja i bocu slatkog dalmatinskog vina i onda smo govorili o
Srbiji, koju Tito nije video od herojskih dana 1941. godine. Zatim
mi je poeleo sreu i oprostio se sa mnom. Razili smo se aljivo
uveravajui jedan drugog da emo se ponovo sresti u Beogradu.
Na prvi pogled, stii u neku zemlju iskrcavanjem iz aviona

izgledalo je daleko normalnije i prirodnije no ono to je g. eril

nazivao "iskakanjem iz padobrana". Ali, kad smo stigli do cilja puta
i, u mrkloj noi bez meseine, poeli da se kruei sputamo sve
nie kroz oblake nad brdovitim zemljitem ka onome to moe, ali
i ne mora biti pogodno mesto za sputanje "dakote", upitao sam
se da moda, ipak, iskakanje padobranom ne bi bilo bolje. Onda
su kroz izmaglicu zasvetlele signalne vatre na zemlji; napravili
smo jo jedan-dva kruga;
krajevi na krilima aviona su se uvukli, okretaji propelera usporili i
uskoro smo se zatruckali i zaustavili na neravnom tlu Srbije.
Nismo nimalo ekali. im smo izali iz aviona, unutra su ugurani
neki ranjeni partizani, vrata zatvorena i pilot, koji nije gasio motor,
poeo je da postavlja avion u poloaj za poletanje. Kroz koji minut
ve je ponovo poleteo i poao natrag za Italiju.
Jedan partizan je izaao iz mraka i priveo konje. Na lini prtljag
sveli smo na minimum i ponovo smo nau radio-stanicu vezali na
tovarnog konjia i bili spremni za pokret. Onda je partizanski oficir,
koji je doao da nas saeka, poao napred i konji su preli u
galop. Kad smo napustili otvoren prostor gde se nalazilo mesto za
sputanje i, preavi preko malog mostia, zali u umarak, iz
blizine je ispaljeno nekoliko metaka koji su prozvidali pored nas u
mraku. Bilo je teko ita videti, ali oigledno da su se u
neposrednoj blizini nalazili ljudi koji nisu bili na istoj strani kao i mi.
Jahanje je bilo dugo i zamorno. Uglavnom, uzbrdo, kroz gusto
iblje i bunje, ali sa povremenim naglim sputanjem, kotrljajui se
niz padine kamenitih udolina. Jo uvek se nije video mesec, a
konji uopte nisu bili sigurni, stalno smo morali da im pomaemo i
teramo ih da preu preko teih mesta. Nemaka vojnika sedla
bila su velika i stalno je pretila opasnost da konju skliznu ispod
trbuha ili ak preko glave. Nervozni, najzad smo u rane jutarnje
sate stigli do cilja.
Posle dosta neprijatnog lutanja po mraku, pronaao sam Dona
Henikera-Medora kako spava ispod drvea u nekoj vrsti vigvama
napravljenog od jednog dela padobrana razapetog iznad grana.
Za nekoliko minuta napravio sam slino sklonite od stalne kiice
koja je sad padala i prostrvi vreu za spavanje ispod njega, legao
da odspavam nekoliko asova.
Kad sam se probudio, sunce je sijalo kroz drvee i Kempbel i
Dankan su prili slaninu koju smo doneli. Divno je mirisalo.

Nalazili smo se na proplanku u umi. Negde u blizini uo sam

ubor vode. Iza nas prostirala se velika hrastova i bukova uma
ka vrhu Radana. Neposredno ispred nas, nizbrdo, nalazilo se
malo prostranstvo zelene trave, kao engleski travnjak. Iza toga,
opet su se pruale ume prekrivajui liem nie padine i
breuljke. Onda, iza toga, kilometar za kilometrom, pruajui se
sve do magliastog plavetnila horizonta, bogati valoviti predeli
Srbije kupali su se u suncu, zeleni vonjaci i uta kukuruzna polja,
sa mestiminim belo okreeriim seoskim kuama i crkvenim
kubetom u vidu glavice luka. Nije moglo biti vee suprotnosti od
sumornih visinskih reljefa Bosne ili kamenite pustoi Dalmacije i
ovog nasmejanog, mirnog predela.
Poto sam se izvukao iz vree za spavanje i navukao izme,
sledeih nekoliko minuta proveo sam budei Dona HenikeraMedora, koji je jo uvek duboko spavao. Nou on se iz svog
sklepanog atora otkotrljao do polovine brega. Tamo ga je
zaustavio jedan panj, oko kojeg se sada uvio, mirno hrui. Ovo
se ponavljalo iz noi u no, tokom sledeih nedelja. Razdaljina
koju je prelazio u snu, zavisila je od .nagnutosti brega na kome
bismo se ulogorili, ali on se retko kad budio na istom mestu gde je
i zaspao. U poslednje vreme imao je dosta napora i
pretpostavljam da se sve to ovako odraavalo na njegove nerve.
Inae, nita drugo nije ukazivalo da je njegova pribranost na bilo
koji nain poremeena.
Poto smo bogato dorukovali crni hleb, prenu slaninu i svee
skuvani aj, seli smo na travu, obasjanu suncem, i Don je poeo
da mi iznosi svoje doivljaje i utiske od onog dana kada je pre
etiri meseca sputen padobranom u Srbiju.
Ovo su bili veoma uzbudljivi meseci. Kad je prvi put stigao aprila
meseca, utvrdio je da partizani nisu ni brojni ni dobro opremljeni.
Od povlaenja Titovih glavnih snaga iz Srbije posle nedaa 1941.
godine, partizanskim odredima, koji su ostali, nije bilo lako. Uslovi
im uopte nisu ili naruku. Geografski, uglavnom, zeleno, plodno,
valovito zemljite, bilo je manje pogodno za gerilski rat od divljih i
planinskih predela Bosne i Crne Gore. Morali su da dejstvuju u
malim grupama bez one centralne organizacije koja je postojala u
drugim podrujima i bez meusobnih veza. Civilno stanovnitvo
bilo je relativno vie naklonjeno pasivnom stavu etnikih jedinica
ili otvorenoj kolaboraciji generala Nedia nego stavu partizana,
koji je iziskivao vie napora i u ije namere su propagandom
navedeni da sumnjaju. Zbog toga je neprijatelj due uivao veu
sigurnost u Srbiji nego u drugim podrujima i mogao je da rauna

na pomo stanovnika i mesnih jedinica koje su uvale njihove

glavne komunikacije od partizanskih napada; u mnogim krajevima
ove dunosti su, u stvari, obavljali iskljuivo Nedieve jedinice i
etnici. Najzad, partizani nisu imali zaliha. Zbog ogranienog
obima aktivnosti nisu mogli da se opreme na raun neprijatelja u
istoj meri kao njihovi sreniji drugovi na drugim mestima, dok su
savezmika pomo i presti, koje bi tako imali, pripadali ne njima
ve etnicima. Gonjeni od Nemaca, Nedia, etnika, Bugara i
Albanaca, bez naklonosti stanovnitva i veze sa svojim drugovima
u drugim delovima Jugoslavije, bez oruja i opreme, srpski
partizani bili su pepeljuge u pokretu narodnooslobodilake borbe.
Uglavnom, zahvaljujui vetini i reenosti njihovog rukovodioca
Stambolia, ipak su uspeli da preive i nastave svoju aktivnost.
Zatim, otprilike u vreme Donovog dolaska aprila meseca, dolo je
do promene. Sve se vie ispoljavalo Titovo interesovanje za
Srbiju. Popovi, koji je, posle Tita, bio moda najuspeniji i
najpopularniji partizanski vojskovoa, i koji je poticao iz dobro
poznate srpske porodice doao je da preuzme komandu u Srbiji.
Istovremeno, snana partizanska formacija, uglavnom sastavljena
od Srba, pod komandom Peke Dapevia, jo jednog od Titovih
odlinih komandanata, krenula je iz Crne Gore preko zapadne
Srbije u pomo partizanima na toj teritoriji.
Najzad - a to je moda i najvanije u svemu - dolo je i do
promene saveznike politike. Odluka koja je do sada vaila da se
materijal ne sme slati partizanima u Srbiji, izmenjena je.
Obustavljeno je dopremanje materijala etnicima, a znatne
koliine oruja i municije sada su isporuivane partizanima. Ovo je
omoguilo lokalnim komandantima ne samo da mnogo bolje
opreme jedinice pod svojom komandom ve isto tako i da
naoruaju veliki broj dobrovoljaca koje su do sada odbijali, jer nisu
imali dovoljno opreme.
Promena u naem stavu je takoe imala i znatno psiholoko
dejstvo. Sav presti koji su etnici do tada uivali zbog saveznike
pomoi, prenet je na partizane. Efekat je povean i veu da je
Tito postigao sporazum sa kraljem Petrom, i kraljevom
proklamacijom kojom je pozvao svoje podanike da prue
partizanima podrku, to je razbilo tvrenje generala Mihailovia
da se on bori za monarhiju.
Kao sto se to esto deava, svi ovi dogaaji, jedan za drugim,
delovali su kao lavina. Podrka saveznika i pomo u materijalu
privukle su jo vei broj dobrovoljaca; bolje opremljeni i brojniji,

partizani su bili kadri da poveaju obim svojih aktivnosti; njihovi

uspesi na bojitu su, pak, doneli vee zalihe zaplenjenog oruja i
tim vie poveali njihov presti; tako je za nekoliko meseci znatno
ojaao pokret.
Najzad je i civilno stanovnitvo shvatilo da aktivnija politika
partizana nije lakomislena, kao to im se to nekad inilo. Onda im
je odjednom postalo jasno da je ba ova politika obezbedila Titu
savezniku podrku koju je Mihailovi, ma kako bio
dobronameran, na kraju izgubio zbog svoje opreznosti i
neaktivnosti. Isto tako postalo im je jasno da Nemci, koji su toliko
dugo izgledali nepobedivi, sada slabe, da je skoro osloboenje
Srbije ne samo moguno ve i verovatno. Oseanje
bespomonosti, koje ih je tako dugo obuzimalo, sada se gubilo i
bilo je zamenjeno oduevljenjem slinim onom iz prvih dana
narodnog ustanka 1941. godine.
Sa ovom promenom u srcu, raspoloenje naroda prema etnikoj
politici kompromisa pretvorilo se u simpatije prema totalnom ratu
partizana. Zbog ovih oseanja, a moda i zbog svesne ili
nesvesne elje da priu pobednikoj strani pre no to bude kasno,
svakodnevno je sve vie ranijih pristalica naputalo etnike, a sve
vie dobrovoljaca prelazilo u redove partizana. Narednih dana,
ponovo smo videli duge kolone ljudi i deaka kako se probijaju do
partizanskih tabova da uzmu puke i municiju; delom dezerteri,
delom zarobljenici, delom regruti, delom dobrovoljci, neki jo uvek
u svojim starim uniformama i sa tradicionalnim etnikim
bradama, drugi u obinim radnim odelima.
Ovo dezerterstvo nije se ograniavalo samo na obine vojnike.
Dok sam bio u Srbiji, upoznao sam i Radoslava uria, koji je sve
donedavno bio jedan od Mihailovievih najboljih komandanata i
sada naelnik taba partizanske divizije. Ovaj zabavan, donekle
cinian ovek, izgleda, primljen je rairenih ruku od partizana, iako
je ranije bio poznat, ak i meu etnicima, po surovoj brutalnosti
kojom je vodio rat protiv njih.
Partizani su sad iskoristili priliku. Svim etnikim i Nedievim
jedinicama, koje su prele partizanima pre odredenog dana,
obeana je amnestija. Dosta je iskorien i sporazum Tito ubai kao i proklamacija kralja Petra narodu da prui podrku
Titu. Sve ovo je dosta znailo u Srbiji, gde je postojalo snano
monarhistiko raspoloenje. Najzad, komunistiki ciljevi i politika
bili su u drugom planu i veoma malo su se mogli videti: crvene
zvezde, eki i srp, koji su bili tako upadljivi kod partizana u

drugim podrujima zemlje, a nisu imali mnogo odjeka u ovim

krajevima dobrostojeih malih posednika.
U ovom periodu, kada se srea potpuno i brzo okrenula srpskim
partizanima, glavni tab Srbije i Don Heniker-Medor sa njim bili
su gotovo stalno u pokretu. U poetku zbog slabosti; kasnije, kad
su dobili u snazi, Nemci su vrili jedan za drugim snane napade
da bi im zadali odluujui udarac pre no to bude sasvim kasno.
Mnoge etnike voe su prilikom ovih napada uestvovali sa svim
svojim jedinicama, koristei nemaku pomo da bi se reili
partizana. Partizani, sa svoje strane, primali su etnike dezertere
koji su im prilazili, ali su se trudili da eliminiu sve zaostale
etnike formacije, bilo da su saraivale sa neprijateljem ili ne. Ni
u jednom trenutku, nijedna strana nije gubila iz vida svoj konani
politiki cilj, naime, odstranjenje svih protivnikih stranaka i svoj
dolazak na vlast.
Sad je, meutim, strategijska inicijativa poela da prelazi u ruke
partizana. Taktiki, Nemci i Bugari jo uvek bi mogli oklopnim
snagama i artiljerijom da ih zadre; ali ovo je bila samo
pretpostavka. Ovo nije spreavalo partizane da stalno napadaju
neprijateljeve komunikacije i garnizone, ili ak da oslobaaju
znatne delove teritorije. Nije bilo sumnje da je u itavoj Srbiji, u
poslednje vreme, poloaj neprijatelja oslabio. Drugim reima, sve
se izvrsno odvijalo i vodilo je ka usaglaenom napadu kako smo
planirali.
Zatim sam razgovarao sa Koom Popoviem o podrobnim
planovima za operaciju "Retvik".
On je iveo blizu mene i posle doruka proetali smo se do mesta
gde se ulogorio ispod drvea. Uz put mi je Don pokazao
poumljeni breg, izdvojen od ostalih na nekoliko kilometara preko
doline, koji, kako mi je rekao, dre ruski belogardejci borei se
zajedno s Nemcima. Na zapadu i istoku Nemci su se nalazili u
Ibarskoj dolini i Moravskoj dolini. Na severu su Bugari drali Ni,
Prokuiplje i dolinu Toplice. Na jugu su se nalazili Albanci i
manjinski Albanci.
Zatekli smo Kou kako sedi sa Crnim ispod drvea; ustra
poslovna prilika u urednoj sivoj uniformi, sa velikim crnim
brkovima. Kad je Koa govorio, rei su izlazile kao meci iz
mitraljeza, a duboko usaene mrke oi iskrile su energijom i
inteligencijom. Veoma sposoban, iako je govorio da eli da se
povue i prouava filozofiju, vrlo ambiciozan, bio je oigledno

oaran ovim novim komandnim poloajem i mogunou koja mu

se pruila da prvi ue u Beograd.
Donete su karte i preli smo bez oklevanja na posao. Pokazao mi
je najnoviji raspored neprijateljevih i svojih snaga i rekao koje
ciljeve sami partizani mogu da napadnu, a gde je potrebna i
podrka Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva. Rekao sam mu
kakvu im pomo moemo pruiti iz vazduha i koji materijal
dostaviti. Zajedniki smo izradili plan koji je obuhvatio gotovo sve
vanije puteve i pruge u Srbiji, posebnu panju poklanjajui,
prirodno, pruzi Beograd - Solun. O svemu ovome preko radiostanice obavestio sam Bila Eliota, kako bih saznao njegovo
miljenje.
Narednih dana dovravali smo na plan. Depee su etale tamoamo izmeu taba saveznikih snaga u velikoj palati u Kazerti i
naeg malog logora ispod drvea. Skoro svakodnevno dobijali
smo nove vesti o neprijateljevim pokretima koji su iziskivali manje
izmene. Materijal je dostavljen do mesta koja smo odredili. Zatim
smo dobili potvrdu od Balkanskih vazduhoplovnih snaga da e
nam u vreme kad to bude potrebno, pruiti avijacijsku podrku.
Skoro svaki dan provodio sam sat-dva sa Koom.
Jednog dana, dok sam sa njim sedeo, jedna patrola je dovela
zarobljenika. Bio je to nemaki pukovnik, nekada lan misije za
vezu sa Bugarima. Partizani su saekali kola u zasedi na putu
izmeu Nia i Prokuplja i prilikom te arke ranjen je u nogu. Sad
su ga nosila dva partizana i spustila na travu pred nae noge.
Bled, sitan ovek sa inteligentnim, osetljivim licem, bar po izgledu
nije bio slian nemakim oficirima, poznatim iz pria. Bilo je
oigledno, dok je tu leao, da ga noga boli i Koa ree oveku koji
ga je doveo da ga neto bolje namesti. Zatim, pruivi mu
cigaretu, poe da mu postavlja pitanja.
On je, izgleda, bio aktivni oficir i lan Generaltaba. Mnogo tota
od onoga to nam je rekao bilo je veoma zanimljivo. Sluio je u
tabu fon Klajsta (von Kleist) i pomagao mu je u izradi planova za
invaziju Engleske 1940. godine. Kasnije je otiao u Italiju, sa
zadatkom da reorganizuje elezniki transportni sistem koji je
teko savezniko bombardovanje dovelo u pravo stanje haosa.
Poslednji njegov zadatak bio je da pokua da obodri Bugare, u
ije su namere Nemci, izgleda, poeli ozbiljno da sumnjaju.

Na pitanja koja smo mu postavljali, on je dosta spremno

odgovarao sa iskrenou kojoj se, u ovim uslovima, ovek morao
diviti. Sve to je ovaj ovek rekao i nain na koji je govorio bili su
ispunjeni ljubavlju i divljenjem koje je oseao prema Hitleru i
Nacistikoj partiji i podjednako jakom mrnjom prema
saveznicima, a iznad svega partizanima. On je ak sasvim jasno
naglaavao da je iznenaen to ak i Britanci imaju oficire koji
ratuju zajedno s takvim boljevikim oloem.
Pre no to su ga odveli, Koa mu je postavio poslednje pitanje: ta mislite, pukovnie, kakve anse ima sada Nemaka da pobedi
u ratu? - Nema vie dobrih izgleda - rekao je - jer neemo moi
jo toliko dugo da se odrimo da bismo iskoristili sukob koji e
neizbeno nastati izmeu Rusije i njenih zapadnih saveznika. - U
ovim okolnostima, ovo je bio isto tako jasan izgovor kakvom se
svak od nas nadao, i to smo shvatili i Koa i ja.
Poslednjih dana avgusta meseca, nae pripreme za operaciju
"Retvik" bile su gotove i mi smo poeli sa sve veim
interesovanjem da pratimo predstojee neprijateljevo povlaenje.
Ali jo nije bilo znakova da su Nemci reili da krenu i mi smo
razmiljali, pomalo utueni, da bi, uostalom, bilo moda isuvie
oekivati da smo zaista uspeli da pogodimo namere neprijatelja
gotovo tano u dan. U svakom sluaju, bilo je ve neto i to to
e, kad krenu, moi sami da utvrde da su im drumske i eleznike
komunikacije sasvim unitene.
Kada se pribliio utvreni dan, odluio sam da se pridruim
partizanskoj jedinici koja je napadala na prugu na podruju
Leskovca. Poto sam dobio odobrenje Koe Popovia, koji je isto
tako polazio da prati operacije u drugom regionu, Don i ja smo
krenuli u pratnji vodniika Dankana i Kempbela, sa radio-stanicom
na konjiu. Sunce je sijalo kad smo poeli da se sputamo niz
brdo ka dolini. Bilo je toplo i hodali smo samo u kouljama. Uskoro
smo izali iz ume i naili na kukuruz koji se uteo na poljima, i na
drvee u vonjacima, otealo od ploda. Iz deteline se ulo zujanje
pela, a negde iznad nas pevala je eva. Staza je bila bela i
pranjava. itav prizor je odisao mirom kasnog jesenjeg dana,
kao i u domovini.
Onda, odjednom, sa druge strane doline, zauo se prasak
eksplozije i, pogledavi u pravcu zvuka, ugledali smo, naspram
plavetnila neba, kako se na brdu na kome su bili poloaji ruskih
belogardejaca, die veliki oblak belog dima. Za ovom je usledilo
jo nekoliko detonacija i, kad se oblak raziao, primetili smo da

tamo neto jako gori. Ako je ovo ishod partizanskog napada, onda
je, oigledno, uspean. Bili smo samo iznenaeni to nismo nita
uli o pripremama ove akcije.
Kad smo odmakli neto dalje, naili smo na jednog partizana koji
je urno jahao na konju u pravcu odakle smo mi dolazili. Zapitali
smo ga da li zna ta se deava? Rekao je da dolazi sa oblinjeg
poloaja i da nosi izvetaje. Belogardejci su digli u vazduh
stovarite municije i zapalili svoje barake, a sada naputaju svoje
poloaje.
Tek nam je postupno postao sasvim jasan sav znaaj onoga to
smo videli. Na mestima, gde smo se zaustavljali da se odmorimo,
dopirale su do nas vesti koje su potvrivale na zakljuak.
Kasnije, kad smo podigli antenu i uspostavili vezu sa Barijem i
drugim podrujima u Jugoslaviji, dobili smo jo odreenije vesti u
istom smislu. Vie nije bilo nikakve sumnje. Otpoelo je
povlaenje Nemaca. Na veliku sreu, naa prognoza i utvrivanje
vremena za poetak operacije "Retvik", izgleda, bili su savreni.
Ovo saznanje ispunilo nas je oseanjem prijatnog iekivanja.
GLAVA XV
OPERACIJA "RETVIK"

2. Izvrenje
Prvi dan mara doveo nas je u Bojnik, gde sam iskrcan pre
nedelju dana, a idue veeri stigli smo u selo gde se nalazio tab
24. partizanske divizije, jedinice koja je imala zadatak da napadne
prugu na podruju Leskovca. tab partizanske divizije i Doni
Trigida (Johnny Tregida), moj oficir za vezu u 24. diviziji, iveli su
u tronoj, staroj seljakoj kui, preko puta male pravoslavne crkve.
Ovde je vladala guva. Sada su ba doveli grupu bugarskih
zarobljenika koje su uvodili u dvorite. Natmureni, zdepasti,
tamnoputi mali ljudi, u tamnosivim uniformama i sa elinim
lemovima slinim nemakim, leali su ili stajali uokolo, dok su
partizani izdvajali oficire od ostalih. Bugarski vojnici, kako je
objasnio komandant divizije, ponekad su mogli da se nagovore da
se pridrue partizanima, ali oficiri su, uglavnom, bili okoreli
"faisti". Sve donedavno zarobljavali su neznatan broj Bugara. Ovi
su se borili sa takvom okrutnou i surovou koje su bile iste kao

u Nemaca. Sada vie nisu, kao ranije, oklevali da se predaju.

Setio sam se ta nam je nemaki pukovnik ispriao za Bugare u
Koinom tabu; rekao je - u prvom svetskom ratu Bugarska je bila
prva meu nemakim saveznicima koja ih je napustila. Pitao sam
se ne deava li se moda neto slino i sada?
To vee veerali smo u menzi partizanskog komandanta, u
veselom drutvu koje se sastojalo od dva pravoslavna svetenika
sa dugim kosama i bradama, koji su se, izgleda, sami prikljuili
diviziji. Dua grupe bio je Brka, naelnik taba, ivahan, rie kose
i uvijenih brkova, na srpski nain. Sa njim smo razgovarali o
naem daljem kretanju. On e nas lino, rekao je, odvesti u tab
brigade koja izvodi glavni napad na pruzi severno od Leskovca.
Ako poemo sutra izjutra, stii emo tano na vreme.
U ravnici bilo je toplo i, kako mi se nije svidelo da no provedemo
u pretrpanoj sobi, odmotao sam vreu za spavanje u dvoritu. Ali
ni tu nije bilo nita bolje:
Ljudi su se saplitali gazei preko mene, komarci su me napadali, a
Bugari, bez sumnje zaplaeni da li e preiveti, stalno su dosadno
gunali.
Idueg jutra krenuli smo rano iako, kako se to obino deavalo sa
partizanima, ne onako rano kao to se namerava. Dobili smo
konje i krenuli. Konj naelnika taba, veoma upadljiv i smee boje,
zvao se Draa; naelnik nam je rekao da ga je zaplenio od etnika
i da je dobio ime po generalu Mihailoviu. Ovde se itavo pitanje
etnika, izgleda, nije shvatalo tako ozbiljno kao u Bosni. Donov i
moj konj zaplenjeni su od Nemaca.
Ili smo zaobilaznim putem da bismo izbegli koncentracije
neprijatelja i da bismo to bolje bili zatieni valovitim, donekle
poumljenim zemljitem koje se prualo izmeu nas i pruge. U
podne smo se odmarali ispod nekog drvea na zelenom polju,
koje je izgledalo kao neka seoska livada u Engleskoj, i izazivali
smo veliko interesovanje i radoznalost jedne grupice seoske dece
svetle kose. Nikako nismo ozbiljno shvatali uzbudljive prie o
nemakim oklopnim kolonama koje su se nalazile u neposrednoj
blizini. Te prie su pronosili njihovi roditelji.
Neto pre sumraka, poto smo itavo poslepodne jahali po blago
talasastom zemljitu, slinom parku, stigli smo do malog zaseoka,
gde se smestio komandant brigade pripremajui se za napad na
prugu. Sa uzviice gde se nalazio zaselak, video se Leskovac u

dolini ispod nas, na udaljenosti ne veoj od kilometar i po do dva.

Otprilike kilometar i po ka jugu vodila se borba za greben koji je
dominirao naim sadanjim poloajem. Njega su partizani osvojili
a neprijatelj je sada pokuavao da ga povrati. Ishod je jo uvek bio
u pitanju i, kad smo uli u selo, ula se paljba mitraljeza i
minobacaa, prvo izbliza, a zatim sve dalje. Povremeno je zvuk
paljbe jo uvek dopirao do nas u toku noi.
Sledei dan, prvi dan operacije "Retvik", osvanuo je vedar i lep.
Borba koja se vodila prole noi bila je zavrena. Neprijatelj se
povukao, ostavivi partizane na grebenu i sada je sve bilo mirno.
Napad na prugu bio je planiran za tu no. Partizani su imali da
napadnu dve take na pruzi, jednu severno i drugu juno od
Leskovca, da tamo dignu mostove u vazduh i razore to je
mogue vei deo pruge. Sam Leskovac, sedite jakog nemakog
garnizona u kome se, prema onome ta je do nas dopiralo,
nalazilo dosta oklopnih jedinica, trebalo je da bude preputen
saveznikim vazduhoplovnim snagama. Pored tete koju napad iz
vazduha moe da nanese transportu i objektima, on e, kako smo
mislili, pokolebati i moral meovitog nemakog i kvislinkog
garnizona, oslabiti ga i tako olakati izvoenje partizanske akcije
na prugu te iste noi.
Dok smo dorukovali, vodnik Kempbel je dotrao sa brega, gde je
postavio radio-stanicu, sa veoma hitnom porukom. Bila je od Bila
Eliota. Izvianjem iz vazduha, rekao je, potvreno je prisustvo
jake koncentracije oklopnih snaga i motornih vozila svih vrsta u
Leskovcu i stoga je odlueno da se poalju teki bombarderi.
Jedinica od pedeset tvrava napae Leskovac u pola dvanaest.
Nismo oekivali napad takvih razmera. Izgledalo je kao da se
koristi kovaki eki da bi se skrcao orah. Do sada veliki
bombarderi veoma su se teko dobijali, jer su bili potrebni za
velike ciljeve u Austriji i severnoj Italiji. Ali, oigledno, operacija
"Retvik" izvrie se kako treba, bar to se tie saveznikih
vazduhoplovnih snaga.
Kada se pribliio odreeni as, okupili smo se u grupici na bregu i
iekivali. Ugledavi nas kako oekujemo da se neto desi, neke
seljanke i jedan-dva starca iz sela pridruili su nam se gledajui
isto tako preko doline. Kilometar-dva dalje opazili smo bele kue u
Leskovcu, na toplom jesenjem suncu. U drveu su cvrkutale ptice.
Iz oblinje bare povremeno se ulo kreketanje aba. Iz kukuruza
je dopiralo zujanje bezbrojnih insekata. Teko je bilo zamisliti
mirniji prizor. Iekujui, pokuao sam da mislim na nemaki

garnizon i tenkovske posade, a ne na stanovnitvo, sitne

zemljoposednike, trgovce i elezniare, starce, ene i decu, koji
se ovoga trenutka, idui za svojim svakodnevnim poslovima kreu
ulicama.
Jedanaest i dvadeset, jedanaest i dvadeset pet asova. Jo uvek
se nita nije ulo. Seljaci su se umorili od ekanja i poeli da se
razilaze. U jedanaest i trideset, naelnik taba pogleda na svoj
veliki sat, koji je nosio na ruci, posmatrajui me radoznalo. Pitao
sam se da moda nije nastala tehnika greka?
1 onda, gotovo pre no to smo mogli da shvatimo, odigralo se sve.
Zauo se zvuk motora, isprva jedva ujan, ubrzo prelazei u
grmljavinu i, podigavi glave navie, ugledali smo na velikoj visini,
niz za nizom, bombardere kako lete odreenim putem, sa
uglaanim krilima koja su se presijavala na suncu. Seljaci su
poeli da ih prebrojavaju: est, deset, dvadeset, trideset, nikad jo
nisu videli toliko aviona. Tvrave su sad ve bile nad svojim ciljem
- i dalje od njega - kad nam se uini da se itav Leskovac prosto
die u vazduh u tornadu praine, dima i kra, a reski zvuk
zagluhnu nam ui. Kad smo opet pogledali u nebo, tvrave, jo
uvek strogo se drei svog kursa, pretvorie se u male srebrne
takice u daljini. Za nekoliko sekundi zamro je zvuk njihovih
motora i sve je oko nas ponovo bilo mirno, a tiinu je prolamalo
samo kukanje jedne ene; ona ima, kako su rekli, roake u gradu.
Ono to je preostalo od Leskovca bilo je obuhvaeno dimom;
izgledalo je da gori nekoliko zgrada. ak su i partizani bili potiteni.
Preostali deo toga dana proao je u izvianju i pripremanju za
none akcije. Nita se nije pomeralo u ravnici, a Don i ja spustili
smo se dolinom u selo, odmah do grada. U selu je bila guva;
puno ljudi stizalo je iz Leskovca. Gubici stanovnitva bili su teki;
napad je, kako je izgledalo, postigao cilj, jer je bilo i nekoliko
direktnih pogodaka na zgrade gde su bili Nemci, koji su izgubili
mnogo transportnih vozila i oklopnih kola, a moral garnizona je
veoma nisko pao, naroito nenemakog dela. Mnogi etnici
upotrebljeni na straarskim dunostima ve su se prikljuivali
partizanima.
Ovo je bio dobar predznak za akciju te noi i sada smo krenuli jo
za videla da obiemo partizanske poloaje najblie pruzi, odakle
e se izvesti glavni napad severno od Leskovca.
Pribliili smo se pruzi zaobilaznim putem i stigli iza malog grebena
koji je neposredno dominirao prugom. Tamo smo ostavili konje i

krenuli navie kroz polje kukuruza, koje se dizalo visoko iznad

naih glava i prualo je izvrsno skrovite. Na vrhu prevoja nali
smo isturene partizanske strae. unuvi pored njih, posmatrali
smo prugu udaljenu nekoliko stotina metara. Oficir nam je neto
rekao o neprijateljevom odbrambenom sistemu. On se sastojao od
bunkera i patrola koje su krstarile du pruge. Odjednom je iz
jednog bunkera mitraljez otvorio vatru na nevidljivi cilj i uskoro je
rafalom automatskog oruja du itave pruge dopro odgovor.
Izgledalo je kao da neprijatelj oekuje nepriliku. Kad smo se popeli
na konje i odjahali, prvo je jedan metak snajpera, a onda i drugi,
proleteo i zazvidao pored naih glava.
Te veeri, kad je pao mrak, vratili smo se do oblinjeg poloaja na
padini grebena i sasvim blizu pruge. Na udaljenosti od jednog i po
do dva kilometra junije, nebo je bletalo od poara koji je jo
uvek plamsao u Leskovcu. Povremeno bi se u vazduhu dizao
veliki plameni jezik, kad bi se poar jae razbuktao.
Oko nas je sve bilo tamno i mirno. Zauzeli smo poloaj u podnoju
prevoja i ekali. Ravno zemljite ispod prevoja bilo je movarno i
iz njega se dizala magla. Bilo je hladno. Posmatrali smo plamen
kako poskakuje i treperi po gradu koji je goreo, i tanke bele
kovitlace magle to su se dizali iz movarnog tla. Dok sam stajao,
palo mi je na pamet da i druge male grupe u ovo vreme irom
Jugoslavije ve izvode napad ili ekaju na poetak napada.
Onda, odjedom, na nekoliko mesta zaula se paljba du pruge i
uskoro su sa obe njene strane izbijali svetli vodoskoci
obeleavajuih zrna, a neto dalje, rafali su im leteli u susret. Tu i
tamo, blesak i pucanj minobacaa ubacivali su se u tektanje
mitraljeza i pokazivali gde su partizani vrili pritisak na bunkere.
Napad je poeo.
Pod zatitom napada, partizani su se sa eksplozivom probili do
pruge i tu ga postavili. Zatim su ga aktivirali i kroz trenutak
grmljavina i prasak jedne eksplozije za drugom zagluio je bitku.
Eksploziv je postavljen ispod nekoliko malih mostova i odvodnih
kanala du pruge. Sada, da bi dovrili zadatak, partizani su poeli
da diu u vazduh due deonice pruge. Zatim su naslagali u gomile
pragove i zapalili ih i oni odjednom blesnue. Neko je pronaao
jedan furgon i zapalio, odgurnuvi ga niz prugu ka Leskovcu. Proi
e dosta vremena pre no to se ovaj deo na pruzi Beograd - Solun
ponovo osposobi za saobraaj. Neprijateljeve snage u Grkoj, ako
ele da se probiju, morae da se kreu drumom ili morem, to bi,
u svakom sluaju, bilo veoma rizino. Ako su partizani svuda

obavili posao ovako temeljito kao ovde, onda je operacija "Retvik"

dobro poela.
Iz nekih bunkera jo uvek se ula isprekidana vatra, ali nekoliko
njih ve je uutkano i bilo je jasno da odbrana gubi snagu.
Pogledavi preko ramena, kad smo neto pre zore krenuli uz
prevoj, poslednje to sam video, bilo je kolo pobedonosnih
partizana. Drei se ruku za ruku, oni su igrali srpsko kolo oko
jedne od vatri to su gorele niz prugu, dok su im se crne prilike
ocrtavale naspram plamena.
Iduih dan-dva zadrali smo se u podruju Leskovca, prikupljajui
nova obavetenja i prenosei ih Balkanskim vazduhoiplovnim
snagama. Partizanski napad na prugu juno od Leskovca bio je
isto tako uspean, a i vie napada iz vazduha na nekoliko
mostova. Iz Barija i od mojih oficira irom Jugoslavije pristizali su
izvetaji o uspeno izvedenim akcijama kako saveznikih
vazduhoplovnih snaga tako i partizana. Iz Slovenije je stigla vest o
ruenju jo jednog vanog vijadukta: mosta u Litiji, na pruzi
Ljubljana-Zagreb, kljune take na neprijateljevoj liniji povlaenja.
Ovde su Amerikanci pruili dragocenu pomo. Ameriki "mustanzi"
su "otkravili" cilj, a Dimi Gudvin (Jimmy Goodwin), vet ameriki
ininjerac, koji je bio pripojen naoj Misiji, odigrao je zapaenu
ulogu u partizanskom konanom napadu na stari dvorac koji je
uvao most - za ta je kasnije dobio orden Vojniki krst.
U poetku je neprijatelj izgledao zbunjen naglim i estokim
napadom. Onda je nastala neizbena reakcija. Dolo je do
protivnapada i mi smo danima manje-vie stalno bili u pokretu.
U kratkoj borbi koja se odigrala, partizani su osvojili susedno
Lebane i mi smo prisustvovali na licu mesta, organizovanom
politikom zboru, odranom prilikom njegovog osloboenja. Glavni
govornik bio je visok ovek, dosta tuna izgleda, s naoarima u
elinom okviru. Ovo je bio Stamboli, koji je do Koinog dolaska
bio komandant svih partizana u Srbiji.
U svom govoru laskavo je pominjao Karaora, svinjarskog
trgovca koji je osnovao vladajuu dinastiju i bio roen u selu
udaljenom nekoliko kilometara odatle. Ovaj govor su pozdravili
svi, ukljuujui i veliki broj prisutnih rukovodeih komunista.
O mladom kralju Petru nije bilo ni rei. U maloj, lepo ureenoj vili,
gde su nas odveli da se odmorimo posle ruka, a koja je pripadala
nekom direktoru banke ili nekom istaknutom graaninu, primetio

sam veliki kraljev uljani portret u salonu. Ali, u veini seljakih

kua, u koje sam zalazio dok sam boravio u Srbiji, nalazio sam
slike njegovog oca kralja Aleksandra, pa ak i dede. Prilian broj
Srba, sa kojima sam razgovarao, bili su monarhisti, ali njihova
lojalnost, koliko sam mogao videti, bila je vea prema dinastiji, a
manja prema mladom kralju, koji im ni na koji nain nije mnogo
znaio.
U Lebanu se nismo dugo zadravali. Uskoro smo opet krenuli na
sever, u pravcu Toplice, gde sam se nadao da u ponovo sresti
Kou. Izvetaji o operaciji "Retvik", koje smo do sada primili, bili
su ohrabrujui i ja sam mislio da predloim da se ove akcije
produe jo nedelju dana i eleo sam da sa Koom porazgovaram
o daljim planovima za Srbiju.
Pod zatitom protivnapada, Nemci su oajniki pokuavali da
oprave prugu, ali nisu raunali na Balkanske vazduhoplovne
snage. Kad god smo primili izvetaj da su na prugu izali radnici,
depeom smo dostavljali lokaciju u Bari i za nekoliko asova nai
lovci ve bi se nali na licu mesta.
Svake veeri, pri zalasku sunca, zauo bi se uzvik: "Avioni!"
Pogledavi uvis primetili bismo poznata dva-tri transportna aviona
"junkers 52", koji su se teko probijali ka severu, kao guske
naspram veernjeg neba. Evakuisanje iz Grke i Makedonije ve
je poelo i to su, nesumnjivo, bili vii tabni oficiri i drugi koji su
smatrali da je bolje da ne putuju vozom ve da lete avionom, dok
se moe. Ova mogunost izvlaenja mora se spreiti. Poruka Bilu
Eliotu, s podacima o vremenu i priblinom pravcu ovih letova, bila
je dovoljna. Svakako da su se na nekom mestu nai lovci oborili
na njih, jer ih posle toga vie nismo viali.
Brka, sada ve stari prijatelj, pratio nas je dok smo ili na sever,
jaui jo uvek na svom vernom Drai. Ovo putovanje ostalo mi je
u veoma prijatriom seanju. Nekoliko dana kretali smo se od zore
do mraka, po zelenoj, valovitoj plodnoj zemlji. Ponekad smo
spavali u kuama, ponekad pod otvorenim nebom; nekad bi na
odmor bio prekinut poznatim povikom: "Pokret!" A i izvetajima o
nemakim kolonama koje su se pribliavale. Sela kroz koja smo
prolazili bila su slina, sa crkvom i jednom jedinom ulicom sa belo
okreenim kuama i crvenim krovovima, obino uz padinu brega,
ili ugnedena u dolini, izvirivala su iz drvea, ili su bila ratrkana
po pranjavoj ravnici. Seljaci su svuda glasno govorili o svom
prijateljstvu prema Velikoj Britaniji. ak i prema partizanima nisu
pokazivali uvek isto oduevljenje; uli su, priali su, od Nemaca i

etnika da Titovci ele da oduzmu njihovu imovinu i da e ih

poklati. Ali, u veini mesta, Brkina dobroudna pojava i prouena
umerenost svih nastupa ubrzo su ih razuverile. Svuda smo
nailazili na isto obilje svega, tako neobino posle Bosne i
Dalmacije - na ono toplo gostoprimstvo, na bogatu, obilatu hranu.
Seam se da smo u sumrak stigli na kraj malog sela koje se,
mislim, zvalo Dobrovo. Putovali smo jo od ranog jutra. Jedno
vreme smo Don i ja jahali, neko vreme smo mi ili peice a
Dankanu i Kempbelu dali konje da jau. Ovo je zbunjivalo naeg
dobrog komunistu Brku, koji je strogo shvatao hijerarhiju, i inilo
mu se sasvim neprikladno. Na kraju, da bi umirio svoju savest, on
sie s konja i poe peice, vodei Drau za sobom. Bio je estoko
topao dan i uvee smo svi bili umorni i gladni.
Nismo odmah otili u selo, ve smo se ulogorili na malom
proplanku ispred sela, meu drveem. im je do sela doprla vest
da smo stigli, ubrzo smo ugledali itavu povorku seljanki koje su
dolazile sa raznoraznim zdelama, korpama, teglama i bocama. Iz
njih su vadile: jaja, kiselo mleko, sve hleb, nekoliko pilia i
peeno prase, kajmak, pite i vino, breskve i groe i sve to
stavljale na zemlju. Onda su posedale oko nas da gledaju kako
jedemo, postavljajui nam bezbroj pitanja: da li e saveznici dobiti
rat? Da li smo doli zauvek i da li e se Nemci opet vratiti?
Veina ena bila je rumenih obraza, jedra, irokih kukova, sa
punim rukama i nogama. Meu njima sam opazio veoma lepu
devojku, vitku i crnu, klasinih crta lica i iste, blede koe, kako
dri za ruku dete kovrave kose. Zapitao sam je odakle je? Rekla
mi je da je iz Beograda i onda, zadovoljna to joj poklanjam
panju, poela je da iznosi svoj ivot, tipinu balkansku priu: mu
koji je nestao, moda ubijen ili se skriva (od ega nije jasno);
prijatelji koji su joj preporuili da se skloni iz Beograda zbog
bombardovanja; etnici, partizani, Nemci; kolaboracija koja, u
stvari, i nije prava kolaboracija; pijuni, izdajice, ubice; finansijske
tekoe; politike tekoe; religiozni problemi; brani i
sentimentalni problemi. I ta joj preporuujem? Da li sam zaista
general? Sve je ovo govorila trepui dugim crnim trepavicama.
Kad sam legao da spavam pod zvezdama, u blizini konja koji su
jeli ovas, razmiljao sam kako ve dugo nisam ovako uivao u
jednoj veeri. enske ari i dobra hrana i pie bili su rasko na
koju smo gotovo zaboravili.
Isto tako seam se, iako nisam kadar da to svrstam negde u opti

plan naeg puta, mnogih izdvojenih prizora i dogaaja koji su mi

se nekako urezali u seanje. Setih se: hladne iste vode koja
izbija iz slavina na padini brega, ispod drvea u selu, gde smo se
zaustavljali usred podnevne ege, dok je jedan od nas crpao
vodu, a drugi podmetao glavu ispod mlaza; ogromnog obilatog
obeda sa mlekom i kajganom, kraj otvorenog prozora u niskoj,
hladovitoj sobi na spratu, koja je gledala na dolinu; spavanja na
travi u vonjaku kraj malog potoka i naglog buenja u mraku, sa
rukom narednika Dankana na ramenu: - Oni polaze, gospodine;
kau da dolaze Nemci. - Onda povici: - Pokret! - zbrka i obadanje
konja i ta se desilo sa radio-stanicom? - dugo, neprijatno lutanje
u mrklom mraku kroz pljusak; razgovora o tome da li da nastavimo
put ili da se zaustavimo u selu za koje znamo da je pronemako ili
da u njemu vlada tifus; razmiljanja i nagaanja ta znae crne
zastave ispred seljakih kua; kucanja i objanjenja da to znai da
je neko iz porodice umro od tifusa; pomislivi da je to la, a ipak
zadravajui se tamo da prenoimo, nagomilani u jednoj sobi;
idueg jutra, buenja i otkrivanja da je kia prestala da pada, a da
se kua gde smo uli usred noi nalazi okruena vonjacima
punim zrelih ljiva; dolaska u selo gde je svadba bila u punom
jeku i gde su nas, pre no to smo se snali, uvukli u kolo, vrtei se
i uvijajui na suncu na seoskom polju s devojkama iz sela; leanja
na padini brega nou u naim vreama za spavanje, uz sluanje
radija; u devet asova vesti preko Bi-Bi-Sija, Tomija Hendlija
(Tommy Handley).
Onda, u deset asova, glasno i jasno, Radio-Beograd: "Lili
Marlen", slatka, tugaljiva, melanholina:
Unter der Lateme
Vor dem grossen Tor...
- Nee jo dugo - rekli bismo i ugasili radio. Ovo je bila obina
ala, ali nam se najzad inilo da e se i obistiniti.
Ponekad, u selima, kad smo pitali gde su im mukarci, rekli bi
nam: s Nediem, ili, s Draom, a ponekad smo doivljavali i
poneku neprijatnost. U jednoj kui pitali su me da li poznajem
generala Bejlija, biveg efa nae Misije kod Mihailovia? - Ah, on
je bio veseo ovek! - govorili su.
Zatim smo naili na kuu gde je Don iveo pre nekoliko nedelja i
u kojoj su u meuvremenu, izgleda, stanovali Bugari. Ovo nas je
zaprepastilo, poto sam znao kakav glas uivaju Bugari. - Da li su

Bugari znali - upitali smo bojaljivo vlasnika - da je kod vas odseo

britanski oficir? - Svakako - odgovorio je - susedi su me izdali. Ali,
bilo je u redu - nastavio je. - Rekao sam im da ste me naterali da
vas ovde pustim; da ste se strano grubo ponaali. Sasvim su
saoseali s nama. - Onda smo se smejali gluposti Bugara.
Razmiljajui o tome kasnije, pitao sam se nisu li moda i mnoge
druge balkanske prie nastale na isti nain?
Najzad, jedne veeri, uli smo u selo, udaljeno nekoliko kilometara
od Prokuplja, i tamo zatekli Kou i njegov tab. Konano smo ga
stigli.
Ali jo nismo mogli da se odmorimo. Uskoro je itava grupa
krenula dalje. Partizani su, izgleda, u stopu pratili Nemce koji su
odstupali. tavie, Bugari su kapitulirali. To znai da partizani
mogu osvojiti gradove Ni i Prokuplje. Onda je i preko radija
potvreno da se bugarski predstavnici nalaze u Kairu i
pregovaraju o uslovima primirja sa Britancima i Amerikancima.
Zatim, vest da je sovjetska vlada, koja nije elela da ostane po
strani u mirovnim pregovorima, neto sa zakanjenjem objavila rat
Bugarima, sa kojima je do tada odravala normalne diplomatske
veze. Nae ale o ovom prilino providnom poduhvatu od strane
naih sovjetskih saveznika nisu bile ba dobro primljene. Onda,
gotovo odmah potom, uli smo da su Bugari uli u rat na naoj
strani. Postoji tenja da se oni tretiraju kao slovenska braa. Ali,
ovo je uvreda za mnoge ljude, jer zverstva koja su Bugari poinili
jo uvek su svea u njihovim seanjima. Bugari, sa svoje strane,
izgleda, ne mare mnogo na ijoj su strani. Poto su se do sada
odano i brutalno borili na strani Nemaca, sad e se boriti protiv
njih na isti nain, jo uvek u svojim lemovima i uniformama
slinim nemakim.
Prokuplje je osloboeno i pobedonosno ulazimo u grad. To je
tipino srpsko trgovako mesto, na kraju sporedne eleznike
pruge, koje se sastoji od jedne iroke, iskidane, suncem obasjane
ulice sa niskim kuama, koja se na jednom mestu proiruje u
pijacu. Grupni spomenik u centru slavi ranije osloboenje od
nekog ranijeg ugnjetaa. Iznad optine stoji objava kojom se
proglaava amnestija za neke saradnike okupatora, uz uslov da
se do odreenog roka pridrue partizanima. Mala grupa graana
sumnjiavo je ita.
Posle veere u ast osloboenja, sledi ruek, u istu ast.
Fotografiemo se, drimo govore, pevamo i ispijamo zdravice.
Jedna uenica predaje mi buket cvea. U predasima odlazimo u

kupovinu. Od naeg dolaska u Jugoslaviju prvi put smo se nali u

veem gradu, i to nas prosto opija. Radnje su pune nemake robe
i domaih proizvoda, pa kupujemo i ono to nam ne treba. Pre no
to smo poli, ugledao sam veliku emajliranu kadu ispred jedne
radnje sa starudijama i kupio je za jednu funtu.
Onda govorimo o tome da u samom Prokuplju bude na tab, ali
za sada jo uvek smo van grada. Spavam u tali koju delim sa
jednom sovom i nekom dosta krupnom ivotinjom koju ujem, ali
ne mogu dobro da je vidim - moda je lasica ili tvor. Zatim mi na
volovskim kolima donose kadu i odluujemo da se okupamo u
toploj vodi - prvi put posle nekoliko nedelja. Onda postavljamo
kadu u vonjak i pristavljamo kazan sa vodom da se ugreje. Sve
ovo izdaleka posmatraju partizani i seljaci, sada ubeeni da smo
sasvim poludeli.
Ali, u tom trenutku, stie u galopu kurir, uzvikujui: "Pokret!"
Izgleda, Nemci su ponovo preli u protivnapad, neuspean, i sada
opet kreemo. Oklevajui naputamo kadu, trpamo stvari ponovo
u raneve ili, kako smo ih nazivali, u pokret-kese, i polazimo.
Iz Prokuplja krenuli smo na Radan, uvek dosta sigurno pribeite
u nevolji. Na putu smo Koa i ja, stalno u vezi sa Balkanskim
vazduhoplovnim snagama, planirali dalje akcije u sklopu operacije
"Retvik". Neprijateljev protivriapad trenutno moe da popravi
njegovo stanje ali, kada se umori, jo uvek e biti suoen s
problemom kako da prebaci glavninu svojih snaga koristei jedan
ili dva puta koji su itavom duinom izloeni napadima. Akcije koje
su dosad preduzete u pogledu operacije "Retvik", ve su dovoljno
pokazale ta se sve moe uiniti.
Idua dva-tri dana bili smo u pokretu. Ovo je bio isti, udoban ivot
kao i onaj koji sam vodio od samog dolaska u Srbiju: dugi rani
jutarnji marevi kroz zelene, suncem obasjane predele; u podne
odmor na travi ispod drvea otealog od voa u nekom zabitom
vonjaku; kad padne no, traenje dobrog mesta gde emo
spavati i dolazak veoma gostoljubivih seljaka sa groem i
breskvama, bocama vina i prasiima, sveim jajima i maslacem;
veera i kratki periodi smirenosti u sumraku, pre no to se sasvim
smrkne. Onda: no sa uzbunama i marevanjima, napadima i
protivnapadima, pokretima i protivpokretima, glasinama ili
protivglasinama; ili, suprotno, dobar san pod zvezdama sa
vetriem koji pirka po licu i utanjem drvea sve dok sunce ne
izae i ne bude vreme za polazak. I onda, ponovo, jo vee
oduevljenje, koje je dolazilo od saznanja da je pobeda, potpuna i

mona, najzad na dohvatu ruke.

Tada sam se, sa sve veim prezirom seao svog ivota na Visu;
razmiljao sam kako e politiki pregovori, silom prilika, verovatno
jo neko vreme biti pritajeno voeni, da nema nekih drugih
znaajnih pitanja i pitao se da li moda ne bih ipak mogao ostati u
Srbiji, dok Koa Popovi ne potera neprijatelja na jugu i u centru, i
ne krene na sever u konaan obraun pod Beogradom. Jer, koliko
smo sada mogli da predvidimo, izgledalo je da e njemu pasti u
deo ast da istera Nemce iz prestonice, a to je bila bitka kojoj sam
odluno eleo da prisustvujem.
Zatim, jedne veeri u drugoj polovini septembra, primio sam linu
poruku od generala Vilsona. Po izrazu lica vodnika Kempbela, kad
mi je predavao savijen komad hartije, mogao sam zakljuiti da ona
sadri neto vano, neto to e, verovatno, dovesti do promene
plana, i uzeh je bez oduevljenja.
Poruka je bila sasvim kratka. U njoj su me, u desetak rei,
izvetavali da je Tito tajanstveno nestao sa Visa i da odmah
poem i pronaem ga. U njoj se isto tako dodavalo da e
Balkanske vazduhoplovne snage prvom prilikom spustiti avion po
mene u Bojnik. aljui Balkanske vazduhoplovne snage, Tita,
generala Vilsona i sve ostale do avola, pripremio sam ranac i,
oprostivi se od Dona Henikera-Medora, poslao sam oprotajnu
poruku Koi Popoviu i krenuo na sumoran put, koji e trajati
itavu no, ka pisti za sletanje aviona.
GLAVA XVI
VELIKO FINALE

U ovo nije bilo nikakve sumnje. Tito je nestao. Kao to je u jednom

ogorenom telegramu rekao g. eril: "Uhvatio je maglu." Jednog
jutra, Vivijen Strit, koji je u mom odsustvu vodio Misiju na Visu,
otiao je Titu s porukom od generala Vilsona i utvrdio da je bez
traga nestao sa ostrva. Raspitivanja o tome gde moe biti, dala su
samo neodreene odgovore. Bila je to stara pria, tako poznata iz
moskovskih dana: bolestan je, zauzet je, otiao je u etnju.
Odgovorniji lanovi maralove pratnje su, izgleda, takoe nestali.
Ostali, ako su neto i znali, snebivali su se da ita kau. Pri daljem
ispitivanju utvreno je da je neki neidentifikovan ruski avion sleteo

na Vis i potom poleteo, verovatno sa Titom.

Ovaj iznenadan, neobjanjiv Titov odlazak, znatno je naudio
naim odnosima sa partizanima. U Londonu i Kazerti se smatralo,
ne bez razloga, da je ovakva tajnovitost veoma uvredljiva, naroito
kad se zna da bez nae pomoi Tito nikada ne bi mogao da se
zadri na Visu i da sadanja faza rata iziskuje najuu saradnju
meu saveznicima. Pored toga, posle Titovog odlaska, nije bilo
nikoga ko bi donosio odluke ili sa kim smo mogli obavljati
svakodnevne poslove na normalan prijateljski nain. Zbog toga su
nastali mnogi nesporazumi i nai odnosi su se pogorali.
Oigledno, prvo smo morali da ga pronaemo. Nije imalo smisla
da poem na Vis ili da se tamo zadravam. Sudei po onome to
mi je Tito rekao pre svog odlaska sa Visa, inilo mi se
najverovatnije da je otiao u unutranjost zemlje, da bi uskladio
zavrnu fazu u bici za Beograd. Najbolje je bilo da ga potraim u
Srbiji i zato sam odluio da se tamo vratim. Ponovo su oivele
moje nade da u prisustvovati osloboenju Beograda.
Pre no to sam krenuo iz Barija, uz pomo nae obavetajne
slube, paljivo sam osmotrio vojnu situaciju u Srbiji i zakljuio da
e Peko Dapevi, koji sada prodire sa jugozapada kroz zapadnu
Srbiju, najverovatnije stii pre Koe Popovia u Beograd. Velika
karta u mom tabu, sa unetom situacijom, koja je stalno
usklaivana prema poslednjim izvetajima, pokazivala je da su
njegove jedinice sada stigle do Valjeva u centralnoj Srbiji, i zato
sam se tamo, nekoliko noi kasnije, iskrcao avionom Balkanskih
vazduhoplovnih snaga, zajedno sa dipom i radio-stanicom.
Tamo me je saekao Fredi Kol (Freddie Cole) iz Daremske lake
peadije, moj oficir za vezu sa Pekom Dapeviem, koji je pre
izvesnog vremena sputen padobranom kod Peka i pratio je Prvi
korpus na njegovom epskom pohodu ka istoku, aktivno
uestvujui u tekim borbama koje su se odigravale u ovim burnim
mesecima. Sa Dapeviem, koji uopte nije bio lak ovek, i
njegovim oficirima uspostavio je veoma srdane veze i sada je
njegova popularnost jo vie porasla zbog pomoi iz vazduha,
koju je bio kadar u pravo vreme da obezbedi partizanima.
Prvi korpus je imao dosta nevolja da oslobodi Valjevo. Nemci, koji
su odstupali, i za koje je ovo bio kljuni poloaj, odluili su da ga
po svaku cenu zadre i garnizon se uvrstio sve do zadnjeg
oveka u poslednjem uporitu oko kasarne pretvorene u tvravu
veoma dobro planiranim i izvedenim fortifikacijskim sistemom. U
bici koja je nastala, partizani su pretrpeli teke gubitke i nisu uspeli

da izbace neprijatelja sve dok dva "bofajtera" sa raketama,

pozvana iz Italije, nisu zadala zavrni udarac opkoljenom
garnizonu, obruavajui se i ispaljujui rakete iz neposredne
blizine na zgradu kasarne.
Za posadu jednog od "bofajtera", ovo je bila poslednja akcija jer,
kad su poeli da se izvlae iz obruavanja, naleteli su na poslednji
rafal protivavionske vatre Nemaca, koji ih je sruio nekoliko stotina
metara dalje. Njihova tela su izvaena iz olupina aviona i
sahranjena sa svim vojnim poastima na groblju male pravoslavne
crkve, blizu mesta gde ih je zatekla smrt.
Brzi pad Valjeva iznenadio je mnoge njegove stanovnike, koji su
saraivali s neprijateljem i vie nisu imali vremena da organizuju
bekstvo. Tu su spadali: pristalice Nedia, kvislinkog predsednika
vlade, i Ljotia, voe srpske faistike partije, kao i neki etnici. Na
fasadi jedne kue jo uvek su bile parole, ispisane slovima
visokim jedan metar: "Neka dugo ivi Ljoti! Smrt boljevikom
olou!", koje sopstvenik, uprkos grevitih napora u zadnjem asu,
nije uspeo da izbrie. Kua gde smo bili smeteni, pripadala je
jednom od vodeih etnika koji je, iako je najtoplije izrazio da se
slae sa saveznikim ciljevima, oigledno bio zbunjen odlaskom
Nemaca i dolaskom partizana. Posle dan-dva, on je nestao i mi
smo zakljuili da ga vie neemo videti. Meutim, nekoliko dana
kasnije, pojavio se ponovo, jo uvek nervozan, ali ipak mirniji, jer
mu je kao saradniku okupatora dosueno da plati kaznu i, uinivi
to, bio je osloboen.
U ovo vreme, u Valjevu je bilo mnogo hapenja i suenja onima
koji su saraivali s neprijateljem, ali, koliko smo utvrdili, presude
su, uglavnom, bile blage i bilo je veoma malo smrtnih kazni. Posle
svega to su uli, stanovnitvu se ovakva umerenost od strane
partizana inila suvie dobra da bi bila iskrena i, zbog toga, ne bez
razloga, mnogo se nagaalo koliko e to da traje.
Valjevo je bilo dosta veliki trgovaki grad, mnogo vei od svih
mesta u kojima smo dosad bili. Radnje su bile dobro snabdevene
domaim proizvodima i nemakom robom, a tu se nalazio i
restoran gde smo mogli da se hranimo. Na etniki gazda, ma
kakva bila njegova politika prolost, bio je ovek od ukusa i
obrazovan, i njegova kua sa irokim prozorima, okrenutim prema
sunanom dvoritu, obraslom vinovom lozom, bila je puna lepih
knjiga i slika, kao i skupocenog nametaja. Gazei u cokulama po
dobro uglaanom podu i razgledajui dobro snabdevene izloge
radnji, jedva smo se snalazili u novoj ulozi stanovnika jednog

grada.
Nismo se dugo zadrali u Valjevu, kad je ono poelo da se puni
ljudima. Svakodnevno je pristizao sve vei broj lanova Titove
vojne i politike pratnje, verovatno radi pripreme za pokret na
Beograd, im se ukae prilika. Poela su da se pojavljuju poznata
lica u malom restoranu, gde smo se hranili, i jednoga dana naao
sam se licem u lice sa Crnim.
Do sada nisam smatrao da bi bilo umesno postavljati pitanja bilo
kome od partizana, sa kojima sam doao u dodir, gde se nalazi
Tito, ali ovaj susret pruio mi je povoljnu priliku. Crni je, to sam
znao, bio dovoljno upoznat sa situacijom i, ako mu budem
objasnio ogorenje koje je Titov nestanak izazvao u Londonu i
Kazerti, on e mi, ako to bude eleo, svakako pomoi i pokuati
da mi sve objasni.
Ne prikrivajui svoje nezadovoljstvo, otvoreno sam mu rekao kako
saveznici gledaju na Titovo ponaanje i dodao da bih bio veoma
zahvalan ako odmah moe da mu prenese moju linu poruku. On
se sloio sa ovim i objasnio da ima radio-vezu sa Maralom, koji
se sad nalazi u Vojvodmi. Zatim sam seo i napisao poruku za Tita,
istiui uticaj njegovog odsustva na nae obostrane odnose i
traei to hitniji sastanak. Za nekoliko asova dobio sam na ovo
Titov prijateljski odgovor; obavetavao me da se nada da emo se
videti za nekoliko dana. Izgleda da je veza uspostavljena, iako e
moje ogorenje potrajati jo neko vreme.
Uskoro posle dolaska u Valjevo dobio sam depee kojima se
najavljivao dolazak Vivijena Strita i arlija Tejera (Charlie Thayer).
Vivijen, kome sam najzad teka srca dozvolio da ode posle
upornog traenja iz svog puka, morao je kroz nekoliko dana da se
pridrui svom bataljonu u Italiji, i on je hteo da doe da se oprosti
sa mnom. arli, stari prijatelj iz moskovskih dana, koji je posle
mnogih promena najzad osloboen diplomatske slube u SAD,
sada se pojavio sa ukrtenim sabljama na okovratniku i orlom na
ramenu, u inu konjikog pukovnika, podseajui me na daleku
prolost kad je u reprezentaciji svoje akademije u Vest Pointu
(West Point) igrao polo i kratko vreme sluio pod komandom
istaknutog, ali neobuzdanog oficira koji e kasnije postati uven
kao general Paton. Po zvaninoj dunosti bio je pomonik
pukovnika Elerija Hantingtona (Ellery C. Huntington), koji je
nasledio jadnog Slima Faria, koji je ubijen pre nekoliko nedelja u
Grkoj, kao komandant vojne misije SAD meu tamonjim
partizanima. arlija gotovo nisam vidao od rata. Radovao sam se

to e ovde biti neko ko je delio moja iskustva iz Rusije i koji e,

kao i ja, biti kadar da otkrije uticaje Moskve, koji su se lako mogli
prepoznati i na jugoslovenskoj pozornici.
Vojna situacija brzo se pribliavala prekretnici. Crvena armija, koja
je prela Dunav, ila je ka Beogradu sa severa i istoka, a Crni mi
je potvrdio da e trupe Peka Dapevia uestvovati u predstojeoj
velikoj bici. Sada su "halifaksi" i avioni Kraljevskog ratnog
vazduhoplovstva preko dana donosili partizanima velike koliine
oruja i municije za predstojeu ofanzivu. Posmatrajui velike bele
najlonske padobrane kako se nadimaju i lebdei sputaju,
razmiljao sam da e u Srbiji, u svakom sluaju na ovakav nain,
snabdevanje biti uskoro nepotrebno. Osloboenje Beograda vie
nije daleko.
U Valjevu, kao i u mnogim drugim mestima, u Pustinji, u Bosni, u
Italiji, u Dalmaciji i Srbiji, uvee smo ukljuivali radio-aparate i
sluali Radio-Beograd iz noi u no, uvek u isto vreme, i tada bi
uvek dopirala, treperavo preko etera, jevtina, slatkasta, a ipak
bolno-nostalgina melodija, puna intimnog i dirljivog glasa "Lili
Marlen". - Jo nisu otili - rekli bismo jedan drugom. - Pitam se da
li emo je zatei tamo kad stignemo? - Onda, jedne veeri u
uobiajeno vreme, nastalo je utanje. - Otila je - primetili smo.
Odmah posle Vivijenovog i arlijevog dolaska u Valjevo, poli smo
na istok ka Aranelovcu, nekih 60 km juno od Beograda. Sad
smo imali dipove i poto je veina drumova bila u partizanskim
rukama, putovanje nije bilo teko, tako da smo stigli u
Aranelovac za jedan do dva asa. Nekad poznata banja u koju
su dolazili otmeni bolesnici iz Beograda, sada je bila u alosnom
stanju; lepi hoteli su izgoreli ili su bili razrueni od artiljerijske
paljbe; uredni. parkovi ugaeni za vreme ogorenih borbi. Iz
slomljene cevi kraj odmaralita, na travu je isticala mineralna voda
i tako smo napunili uture vodom za koju se smatra da predstavlja
izvrstan lek za eludane poremeaje.
Ovo nam je dobro dolo. Narod Aranelovca srdano nas je
doekao i, ispunivi dip buketima cvea, prisilio nas je da jedemo
i pijemo sve mogue vrste jela i pia. Pored svega ovoga, toplo
me je pozdravio neki podnapiti ovek koji je tvrdio da je ranije bio
kuvar u Britanskom poslanstvu u Beogradu i sada eli da obnovi
vezu s predstavnikom Njegovog britanskog Velianstva.
Bio nam je potreban kuvar i zato smo ga uzeli; posle ovoga smo
uivali, sve do kraja naeg kratkog boravka u Aranelovcu, u

najboljoj hrani koju smo ikad jeli i koja je bila savrena kako po
izvrsnom materijalu, tako i po vetoj pripremi. Svinjetina, po kojoj
je Srbija s pravom uvena, preovladavala je u naoj ishrani najsonija, najmeka i najukusnija. Onda smo jeli: peenu
svinjetinu, krmenadle na aru, prasee noge i prasetinu, slaninu i
unku i raznorazne vrste svinjskih kobasica koje su plivale u
masti. Ovo moe zvuati dosadno; moda ak i donekle odvratno.
Ali u to vreme i na tom mestu, posle godina kada su sve stvari
postojale samo u naim snovim", ovo nam je veoma prijalo.
Oseali smo kao da najzad uivamo u plodovima pobede.
Priprema svinjetine ni u kom sluaju nije bila jedini deo vetine
kojom je vladao ovaj izvrsni ovek. Najbolje orbe; najukusnija
kajgana; najukusnija zimnica; sloj za slojem najtanjih kora sa
redom najsveijeg kajmaka; svi ovi specijaliteti zaliveni raznim
divnim vinima, svakodnevno su nam bogato pripremani. Iako
nismo proveli vie od dva-tri dana u Aranelovcu, jedino smo
pomou mineralne vode uspeli da otklonimo neprijatnosti od
preteranog jela.
Na kuvar imao je samo jednu manu i to, kao to sam posumnjao
od poetka, sklonost ka piu. Kada bi se, posle svakog obroka,
pojavio da primi naa estitanja, noge su mu bile izrazito
nesigurne. Imao je obiaj da sedne ili ak naglo legne, to je bilo
veoma neprijatno, i da odjednom glasno pone da peva. Zbog ove
njegove slabosti naa prijateljska saradnja najzad je prerano
okonana. Kad je doao trenutak da krenemo iz Aranelovca, on
nije bio kadar da putuje i zato smo ga ostavili.
Kao to je obino bivalo, iznenada smo otili iz Aranelovca.
Uvee, 19. oktobra, dok smo veerali, dobili smo vesti da je
poela zavrna faza bitke za Beograd. Kad smo ovo saznali, sve
smo pripremili da im svane krenemo na front.
Dvadesetog oktobra osvanuo je lep i vedar dan. Preko noi je
padala kia i putevi su bili blatnjavi. Zajedno sa Amerikancima
imali smo tri dipa. arli Tejer, Eleri Hantington i jedan ameriki
vodnik krenuli su jednim dipom, Vivijen Strit i ja drugim, a Fredi
Kol i njegova dva radio-telegrafista treim.
Prvo smo se vozili seoskim putevima, izmeu visokih ivica koje
su se presijavale od kinih kapi. Sve, vlaan predeo,
zelenkastosive i mrke boje, imao je svu mekou akvarela.
Kad smo uli u jedno selo, zatekli smo puno crvenoarmejaca. ak

su i u ovoj slovenskoj zemlji, sovjetski vojnici delovali nekako

strano, sa istaknutim jagodicama, tamnih, preplanulih lica i u
nepoznatim uniformama. Ali oni su se, izgleda, dobro
sporazumevali sa stanovnitvom, smejui se i alei s deacima i
devojkama na nekom pomeanom slovenskom jeziku, pola
srpskom i pola ruskom. Na nekim prozorima bile su istaknute
crvene zastave, a na ulazu u selo nalazio se pobedniki slavoluk
od kartona u ast oslobodilaca.
Zatim smo na svakom koraku nailazili na Ruse, vee i manje
jedinice, koji su ili peice, na konjima, u kolima, kamionima,
oklopnim transporterima i tenkovima, svi u pravcu fronta. Oni,
oigledno, nisu bili mnogo doterani. Njihove iroke uniforme,
tamne boje, bile su iscepane, prljave i izbledele od sunca i kie.
Odea mnogih bila je dopunjena ili zamenjena opremom
zaplenjenom od neprijatelja. Obua je, gotovo svima, bila sasvim
dotrajala. Pojedini vojnici predstavljali su izvrsnu meavinu
nacionalnih tipova - od plave kose i oiju Norveana, do istaknutih
jagodica, kosih oiju i ute puti Mongola.
Ali izgledali su sasvim odvano. Ma kako bili odrpani i zaputeni,
njihova izdrljivost i fizika vrstina bile su uoljive. Oruje im je
takoe bilo isto i sjajno. Davali su utisak veoma iskusnih,
samopouzdanih, prekaljenih vojnika, naviklih da se brinu za sebe i
sposobnih za to.
I sve ovo, nesumnjivo i vie, jer su prokrili borbom put dovde, od
Staljingrada i granica Azije, znali smo da to nije bilo lako. Veina
njih imala je po dve-tri medalje ili nekoliko ordena, ne samo traka
ili minijatura ve ordena u punoj veliini od bronze, srebra ili
emajliranih medalja i zvezda, koji su lupkali i zveckali na bluzama.
Negde u svom rancu imao sam veliku srebrnu i platinsku zvezdu sovjetski Orden Kutuzova, koji mi je dodeljen pre nekoliko meseci
i, kako mi se uinilo da je ovo jedna od prilika kad se nosi ordenje,
zavukao sam ruku u ranac i privrstio je na svojoj bluzi. Ovo, kao i
saznanje da se arli i ja moemo s njima sporazumevati na
njihovom jeziku, trenutno je delovalo na Ruse, koji su se odmah,
kad god bi se zaustavili, okupljali oko dipa dodirujui nae oruje
i opremu sa divljenjem, i ponosito su pokazivali svoje.
Razbacani po poljima, kroz koja smo prolazili, nalazili su se mnogi
naputeni tenkovi i topovi, neki pogoeni direktnim pogotkom, a
neki, na izgled netaknuti, koji su svedoili o estini bitke to je
besnela proteklih dvadeset etiri asa i jo uvek trajala. Sovjetski
teki tenkovi bili su najbrojniji. Na prostoru neto vie od kilometra

prebrojali smo oko desetak njih du jedne strane puta; njihove

olupine su se puile. Oigledno da su nemaki protivtenkovci imali
jo snage za borbu.
Tridesetak kilometara juno od Beograda izali smo na glavni put i
pridruili se beskonanoj koloni kamiona, tenkova i topova Crvene
armije, koja se kretala na sever u borbu. Jedno nam je sad
naroito palo u oi, ono to smo opazili jo od samog poetka,
naime da je svaki sovjetski kamion, koji smo videli, vozio samo
jednu od dve stvari: benzin ili municiju. Nije bilo traga od
sledovanja, ebadi, rezervne obue ili odee. Pretpostavka je bila
da se ovi artikli, ako su uopte bili potrebni, obezbeuju na raun
neprijatelja ili mesnog stanovnitva. Gotovo svaki vojnik koga smo
sreli bio je borac. Ono to je nosio bio je ratni materijal u najuem
smislu. Sad smo bili svedoci povratka na metode Atile i Dingiskana i rezultati su bili dostojni panje. Jer, nesumnjivo da je u
ovome bio jedan od razloga veoma brzog napredovanja Crvene
armije kroz Evropu. Razmiljajui o ovome i priseajui se
zubarskih stolica i opreme, za koje se govorilo da su iskrcane u
Normandiji u poetku saveznike invazije, pitao sam se da li
bismo i mi mogli, donekle, da se ugledamo na Ruse.
Povremeno bi reka vozila bila zaustavljena. Neto dalje, neprijatelj
je gaao put i kretanje je bilo usporeno. Gledajui duge
bespomone kolone, sastavljene od tenkova, topova i vozila, koje
su se pruale u daljini, bili smo zahvalni to Luftvafe vie ne moe
da iskoristi ovako primamljivu metu.
U jednom od estih zastoja u saobraaju nali smo se pritenjeni
uz ruski kamion sa municijom, koji je bio bogato ukraen
sovjetskim amblemima. Njegovi putnici, vedri, svetlokosi mladii,
mlai od dvadeset godina, bili su veoma ponosni. - Vi ne moete
ovako neto napraviti u vaim kapitalistikim zemljama - govorili
su lukavo. Sa svog dipa, arlijev vodnik, ne razumevajui ta se
govori, paljivo je ispitivao ruski kamion i otkrio ono u ta je sve
vreme sumnjao. Naime, uprkos crvenih zvezdi, ekia i srpova koji
su ga sada ukraavali, da je to "evrolet" proizveden od
"Deneral-Motorsa" u Detroitu, Miigen. - Smui ti se - rekao je kad pomisli da ovi prokleti ruski tipovi imaju sada svu ovu dobru
ameriku opremu. - U interesu meusaveznikog prijateljstva
izgledalo je mudrije da ne prevedemo ni jednu od ovih primedbi.
Ve due vreme sluali smo topovsku paljbu u daljini. Sad, kad
smo prili blie, odjeci bitke uli su se bolje. U vazduhu je
zaitalo i iz blatnjavog polja i estara sa obe strane puta zauli su

se rafali mitraljeza i pucnji minobacaa.

Ispred nas se uzdizalo okruglo brdace Avala, na ijem se vrhu,
visoko iznad puta, nalazio Metroviev spomenik Neznanom
junaku. Izgleda da su se na strmim padinama jo vodile borbe.
Sada nismo bili udaljeni vie od petnaest kilometara od Beograda.
Odluili smo da pre no to krenemo dalje, bolje ispitamo vojnu
situaciju. Rusi su postavili komandno mesto artiljerije u tronoj
kuici kraj puta i tamo smo se uputili po obavetenja.
Unutra smo zatekli jednog porunika i nekoliko vodnika, prijatnih
osoba, koji su nas, kad su utvrdili da govorimo njihovim jezikom,
odmah toplo doekali. Uskoro smo svi, zajedno sa porodicom
seljaka, vlasnika kolibe, sedeli na jedinoj postelji pijui toplo mleko
i neku vrstu sirovog alkohola, jedui crni hleb i sluajui podroban
izvetaj ne samo o trenutnoj vojnoj situaciji ve i o porunikovom
ratnom iskustvu i njegovom ivotu i detinjstvu u dalekoj Vologdi.
Na trenutak sam se vratio u Sovjetski Savez: ukus jela i pia;
zaguljivost male drvene kolibe; hladnoa napolju; toplota unutra;
otegnuti glasovi; meki ruski akcenat; uobiajen sovjetski argon; i,
iznad svega, miris: ona neodreena, sloena meavina petroleja,
ovije koe i votke, cmog hleba i bora, sovjetski miris i neoprana
ljudska tela, miris koji proima svaku kvadratnu stopu Sovjetskog
Saveza i koji Rusi uspevaju nekako da raznose svuda gde dou.
Od naeg novopeenog prijatelja saznali smo da je te noi krupna
neprijateljeva jedinica, koja se u odstupanju i meteu odvojila od
glavnine, oajniki pokuavala da se probije i pree deo puta na
ovom mestu, kako bi se pridruila nemakim snagama u
Beogradu pre no to bude sasvim odseena. Rezultat je bio
izuzetno estoka borba koja je itave noi po kii i u mraku
besnela na ovom delu puta. Sada vie nije bilo sumnji u ishod.
Praktino je itava neprijateljeva jedinica od vie hiljada ljudi bila
unitena. Put je ponovo bio manje-vie slobodan. Preostalo je
samo da se unite izolovana arita otpora.
Seanje na ovu pobedu i pokolj neprijatelja posle toga oigledno
je oraspoloilo porunika. Dok je ispijao toplo mleko, njegovo
iroko, mongoloidno lice ozarilo se osmehom. On je, poverio nam
se, mrzeo Nemce vie no ita drugo na svetu. Borio se protiv njih
ve tri godine i utvrdio da su brutalni i nehumani neprijatelji. Oni su
osvojili i unitili njegovo selo i zaklali mu majku i sestre. Njegov
jedini brat poginuo je u borbi protiv njih. Sad je bio srean to vidi
da su konano dotueni i smrvljeni. U ovoj poslednjoj bici nisu
zarobili mnogo Nemaca. Upitao sam ga ta rade sa

zarobljenicima? - Ako se predaju u velikim grupama - rekao je onda ih vraamo u bazu; ali ako ih - dodao je - ima samo nekoliko,
onda se ne muimo - namignuo je. Pitao sam se samo koliko
zarobljenika predstavlja veu grupu?
Saznavi sada da je drum pred nama manje-vie slobodan,
nastavili smo put. Dosad smo nailazili samo na poneki le,
ispruen u blatu, pored olupina tenkova i topova. Sada su leevi
bili nagomilani sa strane puta, jedan preko drugog, u sivim
uniformama Vermahta, neki bez izama i uniformi, ostavljeni
polugoli; stotine i stotine njih, sa izoblienim bledim licima i
ukaljani blatom, zelenkastosivim na zelenkastosivoj koi. Dok smo
prolazili, muni zadah smrti guio nas je i teko se oseao u
vazduhu.
Jedinice koje su pokuavale da se probiju bile su sastavljene na
brzu ruku od ostataka nekih pet-est razliitih divizija i,
posmatrajui mrtve, prepoznavali smo poznate oznake: runolist
"Prve alpske divizije" i dvostruku munju divizije "Princ Eugen".
Kolo sree se zaista okrenulo otkako smo stajali licem u lice sa
ovim istim jedinicama u onim ranim, opasnim danima u bosanskim
planinama.
Neto dalje proli smo kraj velike grupe zarobljenika koji su ili u
suprotnom pravcu. Mnogi su bili samo u kouljama i gaama, i
tresli su se cupkajui na jesenjoj hladnoi, lica sivih od vetra i
straha, nalik na lica njihovih mrtvih drugova. Dok smo ih
posmatrali, straar je skinuo izme sa jednog od njih, koje su
nekako ostale neprimeene, i navukao ih, a njihov bivi vlasnik
nastavio je put bosonog.
Ubrzo posle toga Vivijen mi pokaza neto sa strane puta.
Okrenuvi se u pravcu u kome je pokazivao, ugledao sam preko
stotinu tela u redovima, jedna preko drugih, kao kegle oborene
jednom loptom. Oni, oigledno, nisu poginuli u bici. - Mala grupa ree Vivijen. Slatkast i proimajui smrad bio je jai no pre.
Ve smo se pribliavali predgrau Beograda. Put, koji je dosad
krivudao oko bregova, postao je prav i irok sa odlinim
kolovozom kao pravi auto-put. Ovo je bio prvi savremeni put na
koji sam naiao u Jugoslaviji. Na mali konvoj od tri dipa veselo
se kotrljao. Grmljavina tekih topova postajala je sve jaa i
odreenija. Nad gradom, bombarder za obruavanje, crnih oblika
naspram olovnozelene boje neba, postavio se u poloaj i onda

poleteo nanie u kovitlacu ka cilju.

Susrevi jednog partizana, zapitali smo ga gde se nalazi tab
generala Peka i on nas je uputio do vile u stambenom predgrau.
Ali, kad smo tamo stigli, utvrdili smo da je Peko ve krenuo dalje.
Pratea jedinica pakovala je stvari i ukrcavala se u kamion. Ovo
mesto se pokazalo "malo nezgodno", objasnio je jedan od njih,
dok je itav niz zagluujuih eksplozija iz oblinjih vrtova
potvrivao njegovu primedbu, a neprijatelj je, gde se ve nalazio,
poeo sasvim ozbiljno da gaa susedstvo. Koristei se njegovom
ponudom da nas odvede do novog taba generala, popeli smo se
u dipove to smo nemarnije mogli i sa zahvalnou poli za njim
do relativno mirnijeg i udaljenijeg bulevara.
Peka smo zatekli u kui na periferiji grada. Bio je za rukom i
pozvao nas je da mu se pridruimo. Kua u kojoj je smestio tab
pripadala je nekom milioneru i bila je veoma bogato nametena, a
hrana koju smo jeli, izvrsno dobro pripremljena i raskono
posluena. Poto smo jelo zalili dosta dobrim, lokalnim crnim
vinom, osetili smo se mnogo bolje i bili smo spremni na sve. Sa
Pekovim naelnikom taba, krenuli smo dipovima da i sami
vidimo kako se dogaaji odvijaju.
Naelnik taba, kako smo ubrzo utvrdili, imao je samo
neodredenu orijentaciju o Beogradu. Ali kako niko od nas ranije
nije bio ovde, prepustili smo njemu vostvo i veselo uleteli u
centar grada. Na prvi cilj bio je Kalemegdan. Ovo je, izgleda, bila
neka vrsta tvrave koja je upravo osvojena i sa koje smo mogli da
pratimo tok borbi.
Ulice kojima smo prolazili bile su pod tekom artiljerijskom
paljbom. Isto tako bile su pune graana. Neki su bili oduevljeni, a
neki su samo stajali i gledali. S vremena na vreme pala bi granata
meu njih i ubila poneke. Naelnik taba se nije uzbuivao zbog
ovoga. Sedei do mene napred u dipu, pokazivao mi je
znamenitosti Beograda, u kome nije bio od detinjstva. - Ovo je govorio je - Skuptina. A tamo je Opera. Plaim se da smo opet
zalutali... Ah, da, to mora biti Ministarstvo poljoprivrede.
Vivijen, sa zadnjeg sedita, prekaljeni peak koji je imao znatnog
iskustva u gaanju artiljerije sa velike daljine i njenom dejstvu,
poeo je ve da pokazuje znake nestrpljenja. - Zar ne bi bilo bolje
- utivo je predloio kad smo skrenuli jo jednom sporednom
ulicom - da poemo pravo tamo?

Ali naenik taba se nije pokolebao. Poto je navikao na borbu

prsa u prsa u gerilskom ratovanju, gaanje sa velike daljine nije
mnogo predstavljalo za njega. Ma ta se desilo, ak i ako nije bio
siguran u put, reio je da nam pokae prestonicu.
Onda smo pokuali da pogodimo odakle dolaze granate i na ta
su usmerene. Ali ak i to nije bilo lako. Pa ni naelnik taba nije
imao sasvim jasnu predstavu o situaciji. Jedno je bilo jasno: svuda
oko nas vodile su se ogorene borbe. Grmljavina artiljerije i
tektanje streljakog oruja odjekivali su sa svih strana. Tek kad
smo najzad stigli do cilja puta, dobili smo jasniju sliku ta se
deava.
Kalemegdan je starinska tvrava, izgraena od kamena i cigala, iz
koje su u doba Turaka, otomanski osvajai uvali Beograd i
okolnu teritoriju. Poli smo peice kroz, kako je izgledalo, javni
park, poto smo prvo ostavili dipove u zaklonu iblja. Koliko smo
znali, sam Kalemegdan bio je u sovjetskim ili partizanskim
rukama, ali, u neposrednoj okolini, jo su se vodile borbe i kroz
drvee je povremeno odjekivao pucanj ili mitraljeski rafal. Zato
smo se paljivo probijali kroz leje ukrasnog cvea i iblja. "Ne gazi
po travi", pisalo je na tablama.
Odjednom smo kroz drvee izali na neku vrstu terase odakle je
pukla irina, predeo na kome se, kao na nekoj srednjovekovnoj
slici, u istom trenutku odvijao niz dogaaja. Na nekoliko stotina
metara ispod nas tekao je Dunav. Ovde na mestu gde se Sava
uliva u Dunav, ovaj je ve velika reka, nadola od jesenjih kia.
Od mostova koji su presecali reku preostao je samo jedan, neto
manje od kilometra udaljen od mesta gde smo se nalazili.
Preko ovog mosta trupe su jurile bezglavo - topovi, vozila, konji i
peadija. Gledajui kroz dvoglede utvrdili smo da su to Nemci koji
zbunjeni odstupaju preko reke ka predgrau Zemuna, gde se,
izgleda, sada uvrstila neprijateljeva glavnina i odakle su topovi
vrili zapreno gaanje da bi obezbedili povlaenje svojih zatitnih
delova. Odjednom se, dok smo posmatrali, reka begunaca
razdvojila i za nekoliko trenutaka most je bio prazan. Zatim je
projurila neka vojska. Kad smo usmerili nae dvoglede na nju,
utvrdili smo, na nae uenje, da su to Rusi. Prosto nismo mogli
da verujemo. Izgledalo je neverovatno da e nemaki ininjerci
propustiti da dignu most u vazduh im pree njihov poslednji
vojnik.

Ipak, nije bilo sumnje. Propustili su. Ve su prvi Rusi stigli na

drugu stranu i razvijali se za borbu na zaravni izmeu Zemuna i
reke. Mirno i metodino su postavljali na vatrene poloaje topove,
uglavnom na konjsku vuu, i otvarali paljbu. Mali oblaii dima
meu kuama u Zemunu pokazivali su da su ve pronali svoje
mete.
Onda je, dok smo jo posmatrali, nastupila crvena peadija, talas
za talasom, napredujui lagano, ali sigurno, preko paljbom zasutih
polja, pucajui u hodu. Neki su bili naoruani automatima ili
pukama, drugi su vukli za sobom teke mitraljeze na malim
tokovima. Tu i tamo bi se poneka od vrstih, zdepastih prilika
obuenih u ukastomrku uniformu zaljuljala i pala, a juri bi se
odvijao preko nje. U predgrau Zemuna, iscrpljeni Nemci uporno
su se drali i uzvraali vatru Rusima dok su oajniki pokuavali
da se ukopaju.
Tek kasnije smo uli priu o mostu. Nemci su ga, izgleda, propisno
minirali pre no to su poeli da se povlae, a jedan vod ininjeraca
bio je odreen da ga digne u vazduh im preu i poslednje
jedinice. Preostali deo prie lii na bajku.
U jednoj od stambenih kua u blizini mosta iveo je jedan starac,
uitelj u penziji. On nije bio ratoboran ni po prirodi ni po
obrazovanju, ali je u toku svog dugog ivota stekao izvrsno vojno
iskustvo. To je bilo u balkanskom ratu 1912. godine kada se u bici
protiv Turaka, kao redov istakao demontirajui eksploziv ispod
mosta preko koga je odstupao neprijatelj i na taj nain spreio da
ga unite i omoguio Srbima da krenu za njima. Za ovo delo dobio
je zlatnu medalju od kralja Petra I. Posle ovoga nastavio je ivot
kao nepoznat i zaboravljeni uitelj.
Trideset dve godine kasnije, uvee, 19. oktobra 1944. godine,
starac je, naoruan ovim usamljenim, ali dragocenim iskustvom u
modernom ratu i hrabrim srcem, posmatrao kroz prozor Nemce
kako se pripremaju za povlaenje. Sa sve veim zanimanjem
posmatrao ih je kako postavljaju i povezuju eksploziv ispod
stubova na mostu. Ovo je njemu bilo ve davno poznato. Tano je
znao ta e uiniti.
ekajui na svoj trenutak, izabrao je momenat kad su straari na
mostu skrenuli panju na neto drugo. Onda je svojevoljno siao
dole, preao ulicu i utroio pola asa na demontiranje eksploziva
ispod mosta. Kad je, nekoliko asova kasnije, neprijateljev vod za
ruenje pokuao da aktivira eksploziv, nita se nije desilo i, pre no

to su mogli da ita poprave, Rusi su ve naleteli na njih. Nekoliko

nedelja kasnije, starcu je dodeljeno jo jedno odlikovanje - Orden
za hrabrost.
Dok smo posmatrali, sovjetske jedinice su i dalje navirale preko
mosta i borbe kod Zemuna postajale su sve ee. U oajnikom
pokuaju da nadoknade fatalni propust da unite most, Nemci su
sad svu snagu preostalih artiljerijskih orua usmerili na njega. Sa
mesta gde smo se nalazili, videli smo kako granate eksplodiraju u
vodi svuda oko mosta. Povremeno bi neka pogodila metu i za
trenutak bi reka jedinica preko mosta bila prekinuta, konji bi se
propinjali, vozila ljuljala. Ali, na izgled laka, konstrukcija mosta
stajala je vrsto; a Rusi su jo uvek prelazili preko njega.
Sve do sada posmatrali smo ovaj izvanredan prizor kao opinjeni.
Odjednom, pucanj topa koji je otvarao vatru u naoj neposrednoj
blizmi opomenuo nas je da i sami nismo mnogo udaljeni od
poprita bitke. Osvrnuvi se, ugledali smo posluioce sovjetskog
topa od 75 mm, koji je postavljen u bunju udaljenom dvadesetak
metara od nas i sad je neposredno gaao neprijatelja sa druge
strane reke. Odmah smo shvatili da ovo moe izazvati samo
jedno. Ubrzo je usledila vatra. Relativan mir i tiina na naoj
pozornici bili su grubo poremeeni kad su nemaki artiljerci sa
druge strane reke, ogoreni zbog ovog izazova njihovog
profesionalnog ponosa, uzvratili s neverovatno preciznim
kontrabatiranjem. Prva granata pala je desno, a druga ispred nas.
Ne bez zadovoljstva primio sam izjavu naelnika taba da je
vreme da se vratimo u tab.
Na ulicama, kojima smo se vraali, zatekli smo one iste zbunjene
gomile ljudi kao i ranije. Kad su ugledali britansku zastavicu na
mom dipu i zvezdice na arlijevom, neki posmatrai poeli su da
nas pozdravljaju poklicima. Nemci su usredsredili paljbu na ulice
koje vode ka mostu. Ovim ulicama su sada pristizala pojaanja
Crvene armije i partizana i ponovo smo morali da se dipovima
penjemo na plonik da bismo oslobodili put za ruske topovske
zaprege koje su se punim galopom, lupanjem kopita i kloparanjem
tokova po kaldrmi ljuljale i trzale jurei u bitku.
Naelnik taba imao je da nam pokae jo jednu znamenitost.
Rekao je da moramo pogledati Britansko poslanstvo. Na kraju
smo ga pronali, sa vajcarskom zastavom, nepogreivi proizvod
Ministarstva rada. Zgrada u dordijanskom stilu ili kraljice Ane,
nekako je uspevala da visokim krovom i umetniki obojenim
ciglama ostavi utisak tjudorske topline za koju se, iz nekih razloga,

smatra da je neophodna u zgradama koje se danas grade za

smetaj predstavnika Njegovog Velianstva u inostranstvu. Ispred
zgrade, kraj ulaznih vrata, leao je rairenih ruku poginuli nemaki
vojnik.
Kad smo se vratili u Pekov tab, ve je bio mrak. Dosta smo videli
sa Kalemegdana da nam bude jasno da se vie ne moe sumnjati
u ishod bitke i, ono to nam je Peko rekao, ovo je potvrdilo. U bici
pred Beogradom, i u samim borbama u gradu, najvei deo
nemakih snaga bio je uniten. Preiveli su pokuavali da se
odre preko reke u Zemunu, kako bi na taj nain dobili u vremenu
da obezbede svoju odstupnicu na sever i zapad. Granate iz
Zemuna jo uvek su slobodno padale po Beogradu i, osim
nekoliko arita otpora koja su sada bila u toku raiavanja, u
gradu vie nije bilo Nemaca.
Dok sam se vraao ulicom do male vile u predgrau, gde smo bili
smeteni, veernje nebo iznad Beograda bilo je osvetljeno
bezbrojnim fosfornim mlazevima obeleavajuih zrna, koji su se
dizali uvis sa svih strana i pod svim uglovima, a neprekidno se
ula i paljba. Rusi i partizani proslavljali su pobedu na svoj nain.
Niz ulicu ka meni ila je grupa crvenoarmejaca, koja je, s vremena
na vreme, ispaljivala rafale iz automata uvis, ili pravo ispred sebe
du ulice. Kad su proli pored mene, doviknuli su mi neto veselo.
Iznad ovog paklenog zvuka ule su se povremene eksplozije
nemakih granata, a zatim, sasvim blizu, jedan potpuno nov zvuk,
kad je sovjetska "kaua" ili viecevni raketni baca stupio u
dejstvo. Sa zvidavim, itavim zvukom dinovske lokomotive koja
isputa paru, pet-est raketa jurnule su iza nae kue, a za njima
vatreni jezik u pravcu Zemuna odakle su se, nekoliko sekundi
kasnije, uli prasak i priguena eksplozija. Uskoro su Nemci poeli
neizbeno kontrabatiranje i granate su ponovo padale svuda oko
nas.
U ovakvoj atmosferi napisao sam koncept izvetaja glavnom
saveznikom komandantu, najavljujui osloboenje Beograda. To
je bio izvetaj koji sam ve dugo ekao da poaljem.
GLAVA XVII
KO ODLAZI KUI?

Nekoliko dana posle osloboenja grada, Tito je stigao u Beograd i

prisustvovao paradi jedinica koje su ga oslobodile. Stojei kraj Tita

na poasnoj tribini, bilo je nemogue a da me duboko ne gane
prizor iscepanih, od borbe iscrpljenih partizana razliitog rasta i
uzrasta, koji su koraali ispred nas.
Veterani sa Solunskog fronta i balkanskih ratova koraali su pored
deaka od esnaest i sedamnaest godina; tu i tamo u stroju bi bila
poneka devojka, s pukom i rancem, pored mukaraca; neki su
bili visoki, a neki niski. Svi su imali neobinu zbirku oruja i
razliitu opremu, a bilo im je zajedniko samo jedno: sve je bilo
zaplenjeno od neprijatelja u borbi. Uniforme, najveim delom
skinute sa mrtvih Nemaca i Italijana, bile su pocepane i prljave,
iskiene uturama, runim bombama i udnim komadiima
opreme, jer su svi doli pravo iz borbe i odlazili pravo u borbu.
Obua im je bila iscepana i iskrpljena. Izgledali su neuhranjeni i
umorni.
A ipak su koraali dobro, drali se ponosito i osmehivali se
marirajui. Veina njih bila je iz Prvog korpusa. Oni su proveli
itave tri poslednje godine borei se. Od prolea su se probijali i
preli vie od polovine Jugoslavije. Sada, posle svih opasnosti i
tekoa koje su preiveli, hladnoe i gladi, napada i protivnapada,
zaseda i dugih nonih mareva, posle stalnih napetosti i
neizvesnosti koje su trajale nedeljama, mesecima i godinama,
najzad su ulazili u svoj glavni grad kao pobednici.
Oslobodenjem Beograda, gerilska faza narodnooslobodilakog
pokreta se zavrila. Preostalo je jo ogorenih borbi, ali proli su
dani pravog gerilskog ratovanja.
Za nekoliko nedelja Srbija, Makedonija, Crna Gora, Hercegovina,
Dalmacija i velika podruja Bosne i Hrvatske bili su osloboeni.
Nemci su sada bili u potpunom povlaenju i njihova strategija bila
je usmerena jedino na to da sauvaju komunikacije kojima su
odstupali. Imajui u vidu ovaj cilj, oni su sakupili glavninu svojih
snaga da odre glavnu komunikaciju na liniji Sarajevo-BrodZagreb sa golim minimumom teritorije potrebne za odbranu.
Istovremeno, drali su i sve pobone komunikacije koje su
povezivale ovaj put sa Bihaem, Banja Lukom i Mostarom, i na taj
nain titili jugozapadni bok glavne linije povlaenja od napada
partizana i od eventualnog saveznikog iskrcavanja u Dalmaciji.
Severoistono od Broda, titei drugi bok odstupnice koju je sada
ozbiljno ugroavala Crvena armija, Nemci su pruali snaan otpor
u Sremu, teritoriji u vidu klina, koja se granii sa dve strane
rekama Savom i Dunavom. Ovde je stabilizovan front, na kome su
se Nemci oajniki odupirali udruenim snagama Rusa, partizana

i Bugara da se probiju ka Brodu. U meuvremenu, na severu

Jugoslavije, u Hrvatskoj i Sloveniji, Nemci su pripremali
odbrambene linije na koje su mislili da se konano povuku. U
periodu od dva-tri meseca, gerilsko ratovanje pokreta otpora
pretvorilo se u frontalni rat, vrstu rata koji je bio sasvim nov za
partizane.
I politiki, takoe, oslobaanje Beograda oznaavalo je poetak
sasvim nove faze. Proli su dani kad su partizanski dravnici i
administratori morali preko noi da se provlae kroz neprijateljeve
linije da bi svravali svoje poslove. Tito i lanovi njegovog
Nacionalnog komiteta sada su bili sigurno smeteni u glavnom
gradu i njihov zadatak bio je da vladaju i upravljaju zemljom. Ovo
je, isto tako, predstavljalo veliku promenu.
Jedno je bilo sasvim jasno. Partizani su doli sa ciljem da tu i
ostanu. Oni su ve imali potpuni nadzor nad praktino itavom
Jugoslavijom. Kao to sam oduvek oekivao da e se desiti,
povlaenjem Nemaca, partizani su ostali potpuno sami na vlasti.
Nije bilo ozbiljnih takmaca. im je nestalo nemake podrke,
sruile su se razliite kvislinke administracije. Nedi je otiao iz
Beograda s Nemcima. Paveli se pripremao da pobegne iz
Zagreba. Vojne i poluvojne formacije, koje su organizovali, ili su se
predavale ili povlaile na sever zajedno sa neprijateljevim
jedinicama koje su odstupale.
to se tie etnika, mnogi su se koristili amnestijom i pridruili se
partizanima. Drugi su se pridruili pristalicama Nedia i Ljotia i,
kao i oni, povlaili se na sever zajedno s Nemcima. Sam
Mihailovi, sa malom jedinicom pouzdanih sledbenika, povukao se
u ume Bosne, u ona ista podruja gde su se partizani borili protiv
Nemaca. Po beogradskim salonima irili su se glasovi da e na
prolee, kad ume ozelene i pobolja se vreme, doi do etnikog
ustanka u itavoj Srbiji. Ali za sada nije bilo nikakvih znakova za
tako ta i partizani su radili na uvrivanju svog ve nadmono
jakog poloaja, koristei se svim raspoloivim sredstvima.
Ona su bila znatna. Na prvom mestu, politika, vojna i upravna
organizacija bile su uspene i dalekosene (nisu uzalud njihovi
rukovodioci bili iskusni komunisti); stoga su bili kadri da bez
odlaganja preuzmu nadzor nad svim kljunim poloajima u zemlji.
Ratni uslovi ili su naruku centralizaciji. Bilo je lako opravdati
politiku dravne kontrole i opsenu konfiskaciju, tako da je uskoro
vei deo industrije i trgovine bio manje-vie neposredno pod
upravom Nacionalnog komiteta. tampa i radio su otprve,

prirodno, poeli da slede partijsku liniju. Konano, i mobilizacija je

dala vrhovnoj vlasti pogodnu priliku da obuhvati svakog
sposobnog pojedinca u zemlji, dok je postojanje znatnog broja
naoruanih ljudi znailo da su odluke vlasti podrane i vojnom
silom. Ovim uobiajenim postupcima, mo se brzo koncentrisala u
rukama Nacionalnog komiteta.
Ne treba pretpostaviti da partizani krajem rata nisu uivali u velikoj
meri i iskrenu podrku naroda. Svojom hrabrom borbom protiv
okupatora za vreme rata, oni su zadobili iroko divljenje i
priznanje, koje je poraslo kad su najzad izali iz borbe kao
pobednici. Za mnoge ljude je izgledalo da Tito i
narodnooslobodilaki pokret predstavljaju najbolji, ako ne i jedini
vid sigurne vlasti, a ovo je bilo veoma znaajno u zemlji u kojoj je
etiri godine harala nesloga i borba. Znalo se da uivaju podrku i
priznanje velikih saveznika i, iznad svih, Sovjetskog Saveza, ija
je Crvena armija, ak i posle povlaenja, i dalje iza granica vladala
u vojnom pogledu situacijom. Na taj nain postignuta je ravnotea
nadmono u njihovu korist.
Ovakva je bila pozadina pregovora koji su sada poeli izmeu Tita
i ubaia za stvaranje jedinstvene jugoslovenske vlade. Tito je
od poetka imao sve karte u svojim rukama. Sve karte, osim
jedne, jer je on pridavao dosta znaaja dobijanju saveznakog
priznanja za svoj reim.
Na dan 27. oktobra, prvi put sam razgovarao sa Titom u
Beogradu. Razgovor se odvijao u vili na periferiji grada, u kojoj je
do pre nekoliko dana stanovao neki visoki nemaki funkcioner.
Prvobitno je, kako sam pretpostavljao, pripadala nekom bogatom
trgovcu. Nametaj i ukrasi bili su tamne boje, teki i sjajni;
oigledno vrlo skupi. Na Titovom stolu, primetio sam, nalazila se
mala bronzana Napoleonova bista.
Nisam video Tita od njegovog nestanka sa Visa. Poeo je da mi
pria kako su se on i dr ubai, koji je doao u Jugoslaviju neto
pre toga i pridruio mu se u Vojvodini, u principu sloili za reenje
u sledeem smislu. Antifaistiko vee e i dalje ostati vrhovno
zakonodavno telo, ali e se stvoriti jedinstvena vlada koja e
obuhvatiti vodee lanove kako Titovog Nacionalnog komiteta,
tako i kraljevske jugoslovenske vlade. Ova vlada u dogledno
vreme raspisae izbore koji e odluiti o buduem obliku
vladavine u zemlji. U meuvremenu, teorijski e i dalje oblik
politikog ureenja biti monarhistiki, ali e kralj ostati u
inostranstvu i njega e u Jugoslaviji zastupati Namesniki savet.

Prenosei mi ovo, Tito je sasvim jasno rekao da prihvata

kompromis ove vrste jedino da bi obezbedio trenutno priznanje od
strane saveznika.
Ovo je bila veoma znaajna vest. Istovremeno sam reio da
obavestim Tita kakve je neprijatnosti izazvao njegov tajanstveni
odlazak sa Visa.
Neto ranije, oktobra meseca, g. eril se nalazio u Moskvi i,
poto je bio radoznao da sazna nesto o Titovom kretanju posle
iskradanja sa Visa, upitao je neposredno Staljina da li zna ta se
desilo sa Titom? Na ovo neposredno pitanje dobio je i podjednako
neposredan odgovor da je Tito bio u Moskvi. Tako je najzad
razreena tajna Titovog nestanka. Naoruan ovim saznanjem,
nisam mogao odoleti iskuenju da ne upitam Tita kako mu se
dopala poseta Sovjetskom Savezu? U prvi mah izgledao je malo
iznenaen i zapitao me kako sam saznao da je bio tamo. Onda
se, kad je doznao za izvor obavetenja, nasmejao i poeo
nadugako da mi pria o svojoj poseti. Rekao je da je sada prvi
put sreo Staljina. Zapitao sam ga ta misli o njemu? - Veliki ovek
- rekao je - veoma veliki ovek. - Nije bilo sumnje u iskrenost ovog
divljenja, ali da nije moda ono bilo, pitao sam se, pomalo
protkano i surevnjivou?
Glavna svrha njegove posete bila je, kako je izgledalo, da sa
sovjetskom Vrhovnom komandom razmotri pitanje uloge Crvene
armije u predstojeim operacijama za osloboenje Beograda i
okolnog podruja. Kao to je on rekao, dozvolio je Crvenoj armiji
ulazak na jugoslovensku teritoriju. Posle povratka otiao je u
Vojvodinu da odatle rukovodi operacijama.
Rekao sam Titu da je g. ercil bio veoma uvreen to je otiao na
takav nain. Rekao sam mu takoe o nekorektnom ponaanju
njegovih potinjenih, o svaama i beskonanim malim tekoama
do kojih je dolo u njegovom odsustvu.
Ovo ga je, izgleda, iskreno raalostilo. Rekao mi je da mu je ao
to uje da su njegovi potinjeni bili nerazloni. Odmah e sve
urediti. Isto tako bilo mu je ao to uje o trvenju i uinie sve da
ovo odstrani.
Odgovorio sam da mi je drago to ovo ujem. - Ali - dodao sam izgleda, ne shvatate da je svemu najvie naudilo to to ste vi otili,
a da nam niste rekli kuda idete. - Ali Tito nije mogao ili nije eleo
da ovo shvati. - Pa, nedavno je - odgovorio je naivno - g. eril

bio u Kvebeku da se vidi sa predsednikom Ruzveltom i ja sam uo

za ovu posetu tek posle njegovog povratka. I ja se nisam naljutio.
- Odluio sam da e biti najbolje da ovu Titovu primedbu ne
prenesem g. erilu.
U meuvremenu je dr ubai takoe stigao u Beograd. On je
odseo u hotelu "Maestik" i zato sam tamo otiao da ga posetim.
Uinilo mi se da izgleda iscrpljeno. Sedei usred sjajnoutog
nametaja u njegovoj spavaoj sobi, razgovarali smo o izgledima
da se postigne sporazum. On je izgledao zadovoljan tokom i
nainom pregovora, iako je dodao da je veoma zamorno voditi
pregovore sa partizanima. Znao sam na ta misli.
Do drugog novembra zavren je nacrt sporazuma u smislu u
kome mi je Tito rekao i obe strane su ga prihvatile. Preostalo je da
se vidi jo kakvo e miljenje imati o njemu saveznici i kralj Petar.
Dr ubai i Tito predloili su da ja odnesem nacrt u London i
pokaem ga g. erilu. Pronaen je avion i ja sam odmah odleteo
kui sa nacrtom sporazuma u depu, a ubai i Kardelj su
odleteli u Moskvu da konsultuju marala Staljina.
Kad sam se nedelju-dve kasnije vratio u Beograd, doneo sam i
poruku g. ercila za Tita, kojom ga obavetava, iako bez nekog
posebnog oduevljenja, da je prihvatio nacrt sporazuma kao
mogunu osnovu za postizanje saglasnosti.
Dr ubai se sad ve vratio iz Moskve, gde je video marala
Staljina i dobio njegovo odobrenje za sporazum. Staljin je, rekao
je, naroito nastojao na potrebi za pravim demokratskim
institucijama. - Nikakve vae udeene izbore! - vedro je doviknuo
Kardelju i svi su se srdano smejali. Ohrabren ovim, dr ubai je,
posle daljih razgovora sa Titom, odleteo u London da preda nacrt
sporazuma kralju Petru.
U meuvremenu, ne uivajui posebno u ovom novom ivotu,
poeo sam u Beogradu da obavljam poslove koji su, u stvari,
spadali u okvire ambasade, pored posla u vojnoj, pomorskoj i
vazduhoplovnoj misiji, koja se takoe veoma uveala. Za to to
sam ipak uspeo da sve to savladam, na prvom mestu moram da
zahvalim elji i prilagodljivosti osoblja koje se, dolazei iz relativno
aktivnog i uzbudljivog ivota po umama i planinama, sada
pretvorilo, u razdoblju od nekoliko nedelja, u veoma efikasnu
grupu, vezanu za kancelariju. Vivijen Strit se sada vratio svome
puku u Italiji, Endru Meksvel je bio na dunosti mog pomonika u
Beogradi a Don Klark je komandovao pozadinskim tabom u

Italiji. Don Selbi, koji se vratio, poto je pomagao da se obui

novo jugoslovensko vazduhoplovstvo u severnoj Africi preuzeo je
sva vazduhoplovna pitanja. Vei broj mojih drugih oficira, koji su
bili u razliitim krajevima Jugoslavije, prikljuili su se osoblju
taba: Riard Kin (Richard Keane) iz Vojvodine, Stiven Klisold
(Stephen Clissold) iz Hrvatske, Tobi Milbenk (Toby Milbanke) iz
Bosne i Fredi Kol, koji je preuzeo poslove administracije. Vodnik
Kempbel i njegovi radio-tehnniari bili su zadueni za radio-vezu
sa Londonom i Italijom i sada su obavljali sav posao velike
diplomatske misije. Stariji vodnik arli Baton i vodnik Dankan, u
novim uniformama, preuzeli su dunosti majordoma efa
kancelarije.
Beograd, kao i svi novoosloboeni gradovi, bio je udno mesto za
stanovanje.
Nisu nedostajale opomene nedavne prolosti. Sa zidova su jo
uvek leprale iskidane objave sa potpisom nemakog
komandanta, kojima se objavljivalo masovno streljanje graana u
znak represalija zbog partizanskih akcija. Izvan grada, sumorne
barake velikog nemakog koncentracionog logora. Izgoreli
tenkovi, uniteni u borbi za grad, jo uvek su zakrivali ulice, a tu i
tamo mali drveni krstovi na trgovima i parkovima ili sa strane ulice
obeleavali su rasturene grobove partizana i Rusa, koji su poginuli
u toku borbe. Svaka etvrta i peta kua, takoe, u ulicama sa
drvoredima bila je oteena, jer je Beograd pretrpeo esta
bombardovanja kako od Luftvafea 1941. godine, tako i kasnije od
saveznika za vreme nemake okupacije; u toku nedavnih borbi
dolo je do daljeg razaranja. Na kraljevsku palatu, s ijih prozora
su pristalice rivalske dinastije pre 40 godina izbacile telo kralja
Aleksandra Obrenovia i kraljice Drage, pao je direktan pogodak
bombom i sva je bila u ruevinama.
Ova palata u ruevinama nije bila jedini preosta dokaz dinastikih
trvenja. Uskoro posle mog dolaska Beograd, u mom tabu posetio
me je jedan stariji gospodin sa beretkom na glavi. Predstavio se
kao princ ore Karaorevi, stariji brat kralja Aleksandra i stric
dananjeg kralja. Odmah je poeo da mi pria svoju ivotnu
istoriju. Bilo je preterano, priao je, da je on ubio svoga posilnog.
Njegovi neprijatelji su iskoristili ovaj incident. Da je on zadrao sva
prava, danas bi bio kralj Jugoslavije.
Neko ga je zapitao, nezavisno od ovoga, da li ima sve to mu
treba? Da, rekao je, sve. Partizani su veoma ljubazni. Vratili su mu
njegova kola koja su bila rekvirirana za vreme borbi, a Tito mu je

poslao i poklon u hrani. Bilo je prijatno naii na nekoga ko ga ceni.

I onda je otiao - nezadovoljna kraljevska linost sa beretkom
navuenom nad jedno oko.
Nekoliko nedelja posle naeg dolaska, povremeno su se nou
ulicama prolamali pucnjevi puaka i rafali mitraljeza, kad su
zalutali Nemci, koji su zaostali prilikom povlaenja i skrivali se po
tavanima i podrumima, pokuavali da izau i probiju se. Rusi su
takoe voleli da pucaju iz svog oruja iz iste joie de vivre i
jednom, dok su neki moji oficiri sedeli u menzi sluajui radio,
unutra je banuo pijani vojnik Crvene armije, nenajavljen, i smejui
se ispraznio automat u zvunik.
Onda nam se desio incident sa dipovima. Amerika misija je
drala svoje dipove ispred kue. Poto su, kao i mnogi njihovi
zemljaci, duboko verovali u ljude ili moda samo zato to su bili
dosta nemarni, oni nisu hteli da se mue i osiguravaju volan
katancem. Mi, iz Britanske misije, pripadnici mnogo starije
civilizacije, imali smo cininije miljenje o ljudima; na naim
dipovima nalazili su se veliki katanci, a kola smo ostavljali u
garai. Prve noi nestali su svi ameriki dipovi, a nai su ostali
netaknuti. Mi smo saoseali sa naim amerikim kolegama i sami
sebi toplo estitali na naoj dalekovidosti. Isto tako preduzeli smo
naknadne mere i zatraili od partizana da postave strau ispred
garae. Ove mere su, kako se utvrdilo, bile sasvim opravdane.
Idueg dana, kad smo poli po nae dipove, zatekli smo naeg
partizanskog straara kako razgleda, ne bez ponosa, telo vojnika
u ruskoj uniformi koga je, izgleda, ubio branei nae dipove.
Nadali smo se da e ovaj drastian primer, u svakom sluaju,
zaustaviti krau dipova. Ali nae nade nisu bile opravdane. Rano
idueg jutra, kad smo otili u garau, naih dipova vie nije bilo.
Na podu su leali polomljeni katanci i le partizanskog straara.
Ovo je bilo delo, kako su nas uverili, "faistikih provokatora".
Malo-pomalo, stanje se normalizovalo. Oduevljene grupe
razliitih organizacija komunistike omladine i manje oduevljenih
graana, upuenih na obavezan rad, postupno su raiavale
ruevine i kr sa ulica. Poslednji Nemci su pronaeni i isterani iz
njihovih skrovita. Najvei deo Crvene armije krenuo je da vojuje
nove bitke dalje na severu. Ponaanje preostalog dela ukroeno
je strogim disciplinskim merama. Dovoz hrane, koji je prvih dana
pretio da otkae zbog nedostatka saobraaja, bio je
reorganizovan. Ponovo su otvorene radnje, kole, crkve,
pozorita, jedan noni lokal, zvani "Ruski car", a u koji su naroito
zalazili oficiri Crvene armije. Postepeno i sa oklevanjem poeli su

da se pojavljuju i oni graani koji su u poetku smatrali da je

mudrije ne izlaziti na ulice.
Bila bi greka pretpostaviti da je osloboenje Beograda od
Nemaca pozdravilo itavo stanovnitvo. Mnogi, to je tano,
pozdravljali su partizane i Crvenu armiju kad su uli u grad. Ali
neki, pod utiskom stalne nemake propagande ili pria koje su uli
od drugih, manje sumnjivih izvora, strepeli su od "boljevikih
hordi", plaili se za svoje ivote, svoja religiozna uverenja i svoju
imovinu. Drugi nisu imali istu savest. Nije bilo lako, moramo imati
na umu, preiveti u Beogradu pod Nemcima. Oni graani koji su
protekle tri i po godine saraivali sa neprijateljem, sasvim
razumljivo, nisu bili skloni da sa oduevljenjem pozdrave
pobedonosni povratak svojih zemljaka koji su te iste tri i po godine
proveli borei se protiv neprijatelja u planinama i umama.
U meuvremenu, Tito se preselio u Beli dvor, bivu rezidenciju
princa Pavla, na periferiji grada, i tamo sam, skoro svakodnevno,
odlazio na razgovor sa njim.
Ma ta se prialo o politikom uverenju princa Pavla, on je bio
ovek izvrsnog ukusa. Izgleda da je Beli dvor sagraen nekoliko
godina pre rata u stilu engleske dordijanske gospodske kue.
Bio je prijatno nameten i sa izvanrednom zbirkom knjiga i slika.
One nisu pretrpele nikakvu tetu od Nemaca i Tito ih je ostavio
onako kao to ih je zatekao. On je savesno objanjavao da je
svojina princa Pavla konfiskovana zbog izdajnikog ponaanja.
Imovina kralja Petra, s dmge strane, bila je netaknuta.
Kad sam ga prvi put posetio u novoj kui, on se tek bio uselio,
tako da smo zajedniki razgledali palatu, bukvalno od tavana do
podruma. Gore smo zatekli Olgu, koja je privremeno imala
sloene dunosti domaice i line sekretarice, zauzetu skidanjem
kraljevskih oznaka sa posteljine. Kao to nam je rekla, ne bi imalo
smisla dopustiti oveku Maralovih politikih ubeenja da spava u
postelji sa krunom. Poto smo se divili nametaju, knjigama i
slikama, sili smo u podrum, gde smo nali velike crne kutije. Kad
smo ih otvorili, videli smo da su pune zlatnog posua. - ta li ovo
moe biti? - upita Tito izvlaei veliku pozlaenu zdelu sa bogato
ukraenim poklopcem. Poto smo utvrdili da je to zdela za orbu,
nastavili smo dalje da razgledamo.
Podrum je, kako smo utvrdili, zatvarao ulaz u lavirint podzemnih
prolaza u kojima su se nalazila kupatila i klima-ureaji, koji su,
oigledno, bili izgraeni kao skrovite protiv napada iz vazduha i u

sluaju bekstva od razjarene gomile, jer je jedan od ovih hodnika

imao i izlaz oko dva-tri kilometra dalje u umi. Ovo moda nije bila
sasvim suvina mera opreznosti, ako uzmemo u obzir koliko je
namesnikovih prethodnika zavrilo neprirodnom smru. Ve sam
na putu gore primetio velike etvrtaste kasarne koje su okruavale
brdo na kome se nalazio dvor - urbanistiko planiranje koje je isto
tako imalo i politikog znaaja.
Tito, sa svojom prirodnom sklonou za lepe stvari u ivotu,
uskoro se svikao na novu okolinu kao da je itav vek proveo u
dvorcu. Ali, usred svega ovoga, moramo pravo da kaemo, prema
nama koji smo ga znali odranije, ostao je isto prijateljski
raspoloen i jednostavan u ponaanju kao i pre.
Ali sad, kad je Beograd bio osloboen, veina lanova moje Misije
smatrala je da je prvobitni zadatak zbog koga su poslati u
Jugoslaviju ispunjen i ve su traili neke nove gerile kojima bi se
prikljuili u nekom drugom kraju sveta. Ja lino sam zamolio da mi
se dozvoli da odem iz Jugoslavije im se stvori jednstvena vlada i
uspostave redovne diiplomatske veze, to nije odobreno.
U meuvremenu, preostalo je da se osnuje jedinstvena vlada i
uspostave redovne diplomatske veze - to je bilo lake rei no
uiniti. U Londonu je dr ubai, uz podrku Ralfa Stivensona i
Vlatka Velebita, pokuavao da pronae formulu kojom bi uverio
kralja Petra, zadovoljio Tita i obezbedio saveznikim vladama
prikladan izlaz iz dileme u kojoj su se nale. Ovo je bio veoma
teak i nezahvalan zadatak. Kralja Petra, sasvim prirodno, nije bilo
lako razuveriti, a Tita, koji je boravio u Beogradu sa svim kartama
u rukama, nije bilo lako zadovoljiti. Saveznike vlade, sa svoje
strane, ograniavale su se da naglase potrebu za to brim
osnivanjem demokratskih institucija. Povremeno je iz Moskve
stizala primedba od marala Staljina da mu je ve sve dojadilo. Ja
sam telegrafski izvetavan ta se deava i sa svoje strane sam
prenosio ova obavetenja Titu.
U tom periodu bilo je dosta poslova koje smo morali da obavljamo
u Beogradu. Zbog napredovanja saveznikih armija u severnoj
Italiji bile su nam potrebne pomorske i vazduhoplovne baze na
istonoj obali Jadranskog mora. U poslednje vreme, mesni
partizanski komandanti bili su veoma sumnjiavo raspoloeni
prema naim namerama u ovakvim stvarima i izvanredno
nekooperativni, a u Titovom odsustvu ovo je dovodilo do znatnih
pojedinanih objanjenja. Oigledno da je bilo potrebno postii
obiman sporazum koji bi regulisao ovu stranu anglo-

jugoslovenskih odnosa, i ja sam sada poeo pregovore sa Titom,

koji su se, posle tekog nagaanja, zavrili sporazumom kojim
smo dobili privremenu vazduhoplovnu bazu kod Zadra, zatim
otvaranje dalmatinskih pristanita Kraljevskoj ratnoj mornarici, i
kojima se regulie raspodela zaliha UNRRA-e u Jugoslaviji.
Sa ogromnim poveanjem administrativnog i drugog posla koji je
nastao zbog naglog osloboenja velikih podruja zemlje, bili smo
prinueni da sve vie poslova prebacujemo na podreene, koji
esto nisu imali dovoljno iskustva i razlonosti, a ovo je, pak,
dovodilo do nesrenih reperkusija, bar to se tie anglojugoslovenskih odnosa, a nesumnjivo i u drugom pogledu.
Sreom, za sve vreme dok sam bio u Jugoslaviji, uivao sam
potpunu slobodu pristupa Titu i nisam oklevao da se ovim koristim
i da odstranim koliko god mogu bezbrojne sitnije sporove i izvore
nesporazuma koji su ve pretili da ugroze nae odnose s
partizanima, ma kako oni izgledali sitni. Ova pitanja raistili
bismo u Belom dvoru, kao to smo to inili u manje civilizovanoj
sredini na drugim mestima, i nai razgovori, ma kako bili burni,
obino su na kraju dovodili do nekog sporazuma.
U meuvremenu, u Londonu dr ubai jo uvek nije uspeo da
nagovori kralja Petra da prihvati uslove predloenog sporazuma
za stvaranje jedinstvene jugoslovenske vlade. Zaista, inilo se da
uopte nee uspeti.
I onda je u Beogradu Tito poeo da vri pritisak. tampa, koja je
do tada jedva pominjala ove pregovore, poela je estoko da
napada kralja i, kao udom, na ulicama su se pojavile gomile
demonstranata uzvikujui: "Hoemo Tita - neemo kralja!" Tito me
je zapitao da li sam ih uo? Rekao sam da nisam mogao a da ih
ne ujem, jer su skoro sve vreme klicali odmah ispod mog
prozora.
Zatim, 18. januara, g. eril je definisao stav britanske vlade u
govoru u Donjem domu. - Pitanje je dana - rekao je - kad se mora
postii sporazum o ovom problemu. Ako ne budemo dovoljno
sreni da dobijemo saglasnost kralja Petra, ova stvar e morati da
se rei tako kao da je dao pristanak. On je istovremeno ponovo
izjavio sasvim jasno da nas ne zanima vrsta reima koji e se
uspostaviti u Jugoslaviji. - Mi nemamo - rekao je - posebnog
interesovanja za politiki reim koji e prevladati u Jugoslaviji.
Pretpostavljam da e mali broj ljudi u Britaniji biti veseliji ili

alosniji zbog budueg ustavnog ureenja Jugoslavije.

Ovo je ponovo uverilo Tita, koji je do tada sumnjao da moda
pokuavamo vratiti kralja silom, da ne mora da bude zbog ovoga
zabrinut. Prilikom naih susreta, bivao je sve raspoloeniji.
Ali, ekalo nas je iznenaenje. Bez ikakve opomene, 22. januara
kralj je obavestio tampu da je izgubio poverenje u dr ubaia i
da je odluio da udalji i njega i njegovu vladu. On namerava, kako
je napomenuo, da neposredno uspostavi vezu s Titom.
- Uradite sve to moete da smirite Tita - telegrafisao je Foren
Ofis, sada upanien. Ali nije bilo potrebno. Tito je bio mirniji no
ikad ranije. "itava stvar je", rekao je, "prava pozorina igra."
Skoro mesec dana, stanje je bilo neizvesno. Ponovo su
uspostavljeni odnosi izmeu kralja i dr ubaia i postupno se
problem suzio na pitanje izbora tri namesnika, iji e zadatak biti
da potajno odravaju monarhistiki reim u Jugoslaviji sve do
trenutka odravanjs izbora.
Po ovom isto akademskom pitanju - jer je od samog poetka bilo
jasno da e namesnici biti samo marionete - izmeu Londona i
Beograda su izmenjani bezbrojni telegrami; bilo je neophodno da
sva tri namesnika moraju biti pravi, isti demokrati. Ali, kao i
obino, sve je zavisilo od toga ta se podrazumeva pod pravim
demokratima. Podnoeni su i razmatrani zahtevi jednog broja
starijih i iskusnijih srpskih, hrvatskih i slovenakih politiara, a
optube i protivoptube letele su tamo-amo u pravom balkanskom
stilu. U nastaloj zbrci bar po jedan kandidat je odbijen od strane
koje ga je prvobitno predloila, poto se utvrdilo da ga je ve
predloila i druga strana, a jedan stariji gospodin za koga su mi
rekli da je "potovan od svih", kad je njegovo ime poslato sa
izgledima da e biti opte prihvaen, bio je ve dugo mrtav.
Izgledalo je kao da e se ovo nagraanje beskonano nastaviti.
Onda, poetkom februara, dok je sneg jo uvek pre krivao ulice
Beograda, saznali smo da Velika trojica, eril, Staljin i Ruzvelt,
treba da se sastanu u sunanoj Jalti, na obalama Crnog mora.
Jugoslavija e, kako smo saznali, biti na dnevnom redu, i, sa
izvesnom napregnutou, oekivali smo da ujemo grmljavinu sa
Olimpa na Krimu. U dogledno vreme dalo je glasa od sebe ovo
kombinovano proroite. Pomenuti su ve tradicionaln
demokratski principi. Bez ovih dodataka, proroanstvo se svodilo
na to da Tito i ubai treba da nastave svoj posao. Nije bilo ni

rei o kralju Petru.

Ovo je dokrajilo stvar. Kralj Petar je popustio. Pregovori u
Londonu odjednom su okonani. Za nedelju dana dr ubai i
njegova vlada stigli su u Beograd, sa mandatom da se to pre
sporazumeju sa Titom.
Kraj je sada bio na pomolu. Odlueno je da Ralf Stivenson, koji je
ve skoro dve godine bio na ambasador pri itavom nizu
kraljevskih jugoslovenskih izbeglikih vlada, im se stvori
jedinstvena vlada (na papiru "kraljevska"), jednostavno pree u
Beograd i tako preutno naglasi kontinuitet monarhije. Vrene su
pripreme da doputuje avionom im se osnuje nova vlada, a ja sam
se pripremao za odlazak.
Neto pre mog odlaska iz Beograda, doao je u posetu feldmaral
Aleksander, koji je nedavno nasledio feldmarala Vilsona na
dunosti glavnog saveznikog komandanta. Ovo je bio izvanredan
uspeh. Titu su bile poznate Aleksanderove ratne zasluge u oba
rata, a, osim toga, on mu se svideo prilikom njihovog prvog
susreta u tabu 15. grupe armija, dok se feldmaral sa svoje
strane iskreno divio Titu kao voi gerilaca, cenio njegove
nesumnjive zasluge za stvar saveznika. Ova poseta dala je povod
za nekoliko neprevazieno lepih zabava, krunisanih balom koji je
Tito priredio u Belom dvoru, a istovremeno bilo je to oprotajno
vee u moju ast.
Iz Beograda me je feldmaral poveo da posetimo njegovog
sovjetskog kolegu marala Tolbuhina, koji je komandovao Treim
ukrajinskim frontom i sada se pobedonosno probijao duboko u
Istonu Evropu. Tri dana smo iveli kao u magli, od votke u
bezimenom selu u Maarskoj, iz koga su, izgleda, raseljeni svi
stanovnici, a ije su mesto zauzeli oficiri visokih inova Crvene
armije. Ali, iako smo mnogo poseivali bankete i nazdravljali,
razmenjeno je veoma malo vojnih obavetenja;
Rusi su ostali srdani, ali neuhvatljivi.
Jedan mali incident ostao mi je jo uvek u seanju. Bile su to
uspomene na ranije godine. Slatki krimski ampanjac sluen je za
votkom, a za njim lepljiva kavkaska rakija. Posle ogromnih keiga,
peenih urki i itavih punjenih prasia, slueni su: rashlaeni
kavijar u ogromnim zdelama i druge tople i hladne zakuske. Zatim
se pojavio izvrstan kola sa ukrasima od ruiastog eera, u
obliku alegorinih statuica i patriotskih simbola, i bilo je jo boca i

aa. Gotovo niko u prostoriji, osim nespretnih kelnera u belim

bluzama, nije imao nii in od generala. Svi su bili sreni, oputeni
i komotni. Zdravice su se menjale, visoki oficiri, jo svei od
pobeda, poeli su glasno da se smeju i dovikuju jedan drugom
preko dugog, bogatog stola. Kako se sve ovo razlikovalo,
pomislih, od Moskve u danima pre rata.
Moj sused, krupan ovek neodredenih godina, sivkaste koe,
etvrtaste, sive glave, kratko podiane kose, sa krutim, zlatnim
epoletama i etiri zvezde najvieg generalskog ina Crvene
armije, okrenuo se prijatno k meni. Kako se pomerio, zazveckali
su sjajni nizovi ordenja i medalja na njegovoj bluzi. Opazio sam da
ima nemarno privren britanski Orden kupatila (Order of the
Bath).
- A gde ste, drue generale - upitao me je prijatno - nauili ruski
jezik? - Odgovorio sam mu: - U Sovjetskom Savezu, pre rata. Ovo ga ie iznenadilo. Ponovio je pitanje; ja sam ponovio odgovor.
Od toga nije mogao da pobegne. Zastao je da bolje osmotri ovog
udnog stranca koji je ak i iveo u Sovjetskom Savezu. Onda me
je zapitao koliko dugo? Kojih godina? Rekao sam mu: 1937, 1938,
1939.
Odjednom je njegovo iroko, prijateljsko lice dobilo napregnut
izraz koji sam, kako sam se seao, viao na mnogim licima u
Moskvi, u tim starim danima. ak i sada, usred ovog veselja,
seanje na veliku istku predstavljalo je tunu stvarnost.
- To - rekao je - svakako su bile godine koje stranac teko moe
shvatiti - i urno se okrenuo svome susedu sa druge strane.
Po povratku u Beograd opet je sve bilo po starom. Tito, kralj Petar
i ubai vratili su se staroj svai oko namesnika. Nesrean,
pripremio sam se da due ostanem. Ponovo sam provodio duge
asove u razgovoru sa Titom u Belom dvoru i sa ubaiem u
hotelu "Maestik". Ponovo smo razmenjivali hitne telegrame sa
Londonom. Onda, odjednom, poetkom marta, neto se desilo u
Londonu; kralj je odustao od svojih primedbi za Titovog
poslednjeg kandidata; objavljeno je da je postignut sporazum.
Preostalo je samo da namesnici poloe zakletvu, da se osnuje
nova jedinstvena vlada i da poloi zakletvu.
Za sve ove formalnosti nije bilo potrebno vie od nedelju dana.
Polaganje zakletvi namesnika obavljeno je u punom sjaju.
Pravoslavni mitropolit je obavio zakletvu srpskog namesnika, a

rimokatoliki nadbiskup hrvatskog i slovenakog. Dostojanstvenici

obe suparnike crkve nadmetali su se u sjaju sveanih odora.
Njihovi pomonici su poskakivali, krstili se i odgovarali na molitve.
Mirisni oblaii tamjana dizali su se ka ukraenoj tavanici. Sva tri
namesnika, opazio sam, zaklinjali su se na vernost kralju Petru, a
da nisu ni trepnuli. Posle toga su me ubai i Kardelj upitali ta
mislim o ovoj ceremoniji? Odgovorio sam da se njoj, kao
ceremoniji, nita ne moe zameriti.
Dva dana kasnije, 7. marta, Tito je podneo ostavku na svoju
dunost predsednika Nacionalnog komiteta i objavio da je uspeo
da formira novu jedinstvenu vladu sa dr ubaiem, u svojstvu
ministra inostranih poslova, i est drugih lanova bive kraljevske
vlade.
im je ova vest objavljena, poslao sam telegram Foren Ofisu i
Ralfu Stivensonu, koji je ve nedeljama ekao da poe na put.
Uputio se za Beograd, gde je stigao 12. marta. Bilo je odlueno da
moje vojne dunosti preuzme vazduhoplovac, general-major
vazduhoplovstva Li (Lee), koji je skoro u isto vreme stigao u
Beograd.
Jedan dan posle ambasadorovog dolaska, a nekoliko dana posle
mog trideset i etvrtog roendana, poao sam iz Jugoslavije.
Na putu za aerodrom, odvezao sam se u Beli dvor da se oprostim
sa Titom. Ovo je bio prijateljski susret, kao to su bili i svi nai
susreti od one veeri pre godinu i po dana, kad smo se prvi put
sreli pod drveem u ruevinama tvrave u Bosni. Zahvalio mi se
na svemu to sam uinio, kao i na pomoi partizanima za vreme
rata, i rekao da mu je ao to odlazim. Ja sam mu zahvalio na
visokom ordenu koji sam dobio pre nekoliko dana. Onda smo se
oprostili.
Bio sam srean to odlazim. Srean to odlazim dok su odnosi jo
uvek srdani, dok ratno drugarstvo, iskovano za vreme rata, ne
pomute ljubomora i nesporazumi koji su posledica dve suprotne
ideologije.
Na aerodrom doli su da me isprate: ambasador i general-major
Li, razne jugoslovenske ugledne linosti i ono to je preostalo od
mog osoblja. Bio je lep sunan dan. Kako je duvao jak vetar,
preko plavog neba navlaili su se veliki beli oblaci. Kraj mog
aviona stajala je po-asna straa nove Jugoslovenske armije,
spremna da je obiem, sveano, u uniformama sovjetskog tipa i

sa sovjetskim automatima.
Lice oveka sa desne strane uinilo mi se poznato. Ponovo sam
ga zagledao. On se osmehnu, drei se jo uvek veoma
uspravno. To je bio "ekonom". Nisam ga video od odlaska iz
Bosne. Primetio sam da je sada podoficir. - Vidite, drue generale
- rekao mi je kad sam ga pozdravio - postao sam najzad pravi
vojnik.
U ovo nije bilo sumnje. Jeste.
Onda sam se u pratnji vodnika Dankana popeo u avion. Prijatelji,
koji su doli da nas isprate, mahali su nam. Straa je izvrila
poasni pozdrav. Otpozdravio sam. Vodnik Dankan se osmehnuo.
Vrata aviona su se zatvorila. Motor je zagrmeo i mi smo, truckajui
se, pojurili ka pisti za poletanje.
Uskoro smo kruili visoko iznad Beograda. Pogledavi kroz
prozor, video sam kako se prua put juno ka Avali i zelenu,
valovitu zemlju oko Valjeva i Aranelovca. Onda smo se uputili u
pravcu obale. Ispod nas, na planinama Bosne, jo uvek se beleo
sneg. Male staze su zavijale i probijale se preko prevoja. U dolini
su se pruale guste ume. Tu i tamo dizao se dim iz koliba. Onda
smo naili na gole grebene Dalmacije, ostrva okupana u suncu; i
ubrzo smo leteli daleko iznad puine Jadranskog mora, na zapad.
Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju tokom leta 1941. godine poslao je na
partijski rad u Pomoravlje Petra Velebita, obuarskog radnika iz Beograda i
Milana Premasunca, sekretara OK SKOJ-a.
(, 19. 1907 , 29. 2004),
, ,
1960. 1967. .
[]
19. a 1907. .
,
,
.

,

 [1].
,
, ,
, .
,
(Marno von Eichenhorst).
, ,
, 1944 - 1945 [2].
1931.
.
.
,
(). .
- [3].
, ,
,1914. , , ,
.
, 1918. ,
.
. , ,
1925. .
, 1929.
, .
. , , 1931.
, a 1933. .
,
. ,
.

, .
, ,
.
,
.
, ,

 . ( ),
.
1937. .
,
. 1939.
.
, ,
.
,
. -, 1940. ,
. -,
,
.
[]

,
- .
. ,
.
1942. .
,
.
,
, 1943. .
1943.
. ,
, 27. 1943. ,
,
. ,
, .

-. 1944.
, a 12. 1944.
.

 []

-, 1945. ,
.
.
- .
,
.
1948. ,

.
, .
1951. , 1952. .
1953. ,
.
1956. 1960. .
- ,
.
1960. 1967. , .
.
-
.

, . :
"" (1983) " " (2002).
29. 2004. .
3. 2004. .
- .
1941.
, -
.
[]

1.

^ : ? - ,
, .
.
1805,
, . ,
, ,
.
. , ,
, , .
. 646, 2008-04-01, :
,
http://www.nacional.hr/.../kirurg-iz-zeneve-u-humanoj-misiji

2.
3.

^ (2004), . 299.
^ Kirurg iz eneve u humanoj misiji Nacional.hr, 5.
4. 2013.

[]

( ). 1975. .
- .
, 2001. .
, . (2004).
19181941. :
.ISBN 86-7005-039-0.

Vladimir Velebit (Zadar, 19. kolovoza 1907. - Zagreb, 29. kolovoza 2004.)
je jugoslavenski politiar i diplomat.
Roen u Zadru 1907. u obitelji mjeovite nacionalnosti. Njegovi preci, porijeklom
iz nekadanje Vojne Krajine, generacijama su bili visoki asnici u austrijskoj
vojsci: pradjed i djed bili su austrijski generali, a otac prvo austrijski, a zatim
jugoslavenski asnik, umirovljen u inu generala 1941. Supruga Vera
Beci kerka je hrvatskog slikara Vladimira Becia.

kolovanje je zapoeo u Temivaru (sada u Rumunjskoj) na njemakom jeziku,

zatim nakon izbijanja prvog svjetskog rata u Trstu, pa onda u Beu, u privatnoj
koli na francuskom (bila je to kola za djevojice, gdje je uz njega bio samo jo
jedan djeak). Nakon zavretka prvog svjetskog rata i propasti Austro-Ugarske
obitelj seli u Zagreb. Vladimir je tada znao samo stotinjak rijei hrvatskoga i
morao je uloiti znatan napor da nastavi kolovanje u gimnaziji. Zatim ive u
akovcu, pa u Varadinu, gdje zavrava gimnaziju 1925. Studira na Pravnom
fakultetu u Zagrebu. Godinu dana studira sociologiju u Parizu.
Polae sudaki i odvjetniki ispit i slui kao staist na Okrunom sudu u Niu.
Neoekivano je premjeten u Leskovac, pod optubom da je kao student bio
aktivni ljeviar, to nije bilo tono. Povrijeen zbog ove objede povezao se s
ljeviarima i sudjelovao u osnivanju oporbenog tjednika Leskovake nedeljne
novine. Zbog te djelatnosti biva opet po kazni premjeten u Pritinu; u to
doba Kosovo je imalo ulogu jugoslavenskog Sibira gdje su upuivani politiki
nepoudnici. Osniva italaku grupu koja se sastaje u njegovoj sobici, ita
ljeviarske knjige i raspravlja o politici. Sreski naelnik naredio je pretres, ali bez
rezultata jer je sva literatura bila legalna.
Kasnije postaje ef sreskog suda u Kievu (juna Makedonija), a zatim je
premjeten u id u Srijemu, gdje uspostavlja kontakt sa lanovima
ilegalne komunistike partije. Meu njima je i Herta Haas, studentica Ekonomske
visoke kole u Zagrebu, koja je ivjela s Josipom Brozom Titom. Godine 1937.
naputa sudaki poziv i postaje odvjetnik u Zagrebu. Kao kurir prenosi poruke
komunistima u inozemstvo. Godine 1939. u Istambulu sree generalnog
sekretara KPJ Josipa Broza Tita. Mjesec dana kasnije u Zagrebu Tito ga
ulanjuje u KPJ. Velebit surauje sa Josipom Kopiniem, agentom Kominterne u
Zagrebu. Nabavlja radioodailja kojim je ljeti 1940. iz Zagreba uspostavljena
veza s Moskvom, koja je funkcionirala za vrijeme itavog Drugog svjetskog rata i
nikada nije bila otkrivena.
U oujku 1942. iz Zagreba odlazi u partizane. Radi na organizaciji vojnih sudova
u NOV. Od lipnja 1943. postaje oficir za vezu sa stranim vojnim misijama. Boravi
u Egiptu i Italiji. Svibnja 1944. u Londonu sastaje se sa Churchillom i obavlja
mnoge druge politike razgovore. U koalicijskoj vladi Tito-ubai, oujka 1945,
postavljen za ministra inozemnih poslova.
U travnju 1948., suoen sa optubom da je engleski pijun, podnosi ostavku.
Vodi Komitet za ugostiteljstvo i turizam. Godine 1951. postaje veleposlanik u
Rimu, a 1952. u Londonu. Od 1956. do 1960. radi na raznim poslovima u

Beogradu. Na poziv glavnog tajnika OUN postaje izvrni tajnik Europske

ekonomske komisije OUN sa sjeditem u enevi. Ovu dunost obavlja 19601970, kada odlazi u mirovinu. Kao emisar Carnegijeve fondacije u izraelskopalestinskom sukobu odradio je posljednji diplomatski zadatak. U mirovini, ivio
je u Zagrebu, a ljeti u Malom Loinju.
Prije izlaska iz tiska njegove knjige Tajne i zamke II. svjetskog rata, u kojoj
detaljno prikazuje i objanjava promaaj etnikog voe Drae Mihailovia,
beogradski dnevnik Politika objavljivao je dijelove u desetak nastavaka. Navodno
je u Valjevu i Kragujevcu bila organizirana javna ritualna spaljivanja tih brojeva
novina.
INTERVJU S VLADIMIROM VELEBITOM
Prije nepuna tri mjeseca (7. lipnja) razgovarali smo s Vladimirom Velebitom u njegovom
stanu u Zagrebu. Intervju koji je dao za Geografiju.hr planirali smo objaviti 5. listopada
2004. tono 50 godina nakon to je u ime tadanje Jugoslavije kao izaslanik Marala
Tita i jedini pregovara potpisao Memorandum o suglasnosti u Londonu kojim je granica
izmeu Zone A i Zone B tadanjeg STT-a postala privremena dravna granica izmeu
Italije i Jugoslavije. U svojoj 97. godini, tijekom intervjua bili smo svjedoci izvrsne
memorije i duhovitosti koje su odavale jednu veliku linost. U tom smislu odlazak
Vladimira Velebita nas je iznenadio i ubrzao objavljivanje njegovog zadnjeg intervjua.
Vladimir Velebit, 19.8.1907. Zadar 29.8.2004. Zagreb.
Vladimir Velebit roen je 1907. u Zadru. Na zagrebakom Pravnom fakultetu doktorirao
je pravo. Do poetka Drugog svjetskog rata u Zagrebu je imao odvjetniku kancelariju.
Godine 1941. odlazi u antifaistiku borbu. Kao ovjek od posebnog povjerenja Josipa
Broza Tita postaje lan Vojne komisije Vrhovnog taba Narodnooslobodilake vojske i
Partizanskih odreda Jugoslavije u Egiptu i Italiji te ef Vojne misije u Londonu od 1943.
do 1945. Nakon zavretka rata obnaao je dunost pomonika ministra vanjskih poslova i
vanjske trgovine, veleposlanika u Italiji i Velikoj Britaniji, dunosnika Ekonomske
komisije UN-a za Evropu te direktor Sekretarijata Meunarodne organizacije rada u
enevi. Kao emisar Carnegijeve fondacije u izraelsko-palestinskom sukobu odradio je
posljednji diplomatski zadatak. Posljednjih desetak godina ivio je u Zagrebu, a ljeti u
Malom Loinju. Autor je knjiga Tajne i zamke Drugog svjetskog rata i Sjeanja.
Vladimir Velebit s autorom intervjua, 7.6.2004.
G.hr: Pregovori koji su prethodili potpisivanju Londonskog memoranduma bili su
voeni tajno i bili su dugotrajni. Moete li rei neto o okolonostima i nainu na koji
su voeni ti pregovori, te s kime ste kontaktirali iz bive Jugoslavije u vezi
taktiziranja?

Prvo: razgovori koji su voeni prethodno nisu bili tajni, nego su bili javni i zato nisu
uspjeli. im su bili objavljeni u novinama, novine su poele takvu graju, i s nae strane i
s talijanske strane da je bilo nemogue. Publika je poela demonstrirati. Ulice su bile
pune. Trst je na itd. Nije bilo mogue.
I onda su, Amerikanci i Englezi koji su drali okupiran Trst, oni su htjeli to da presijeku. I
onda su htjeli, jednostrano, njihovom odlukom da predaju Trst Italiji, time da povuku
svoje vlastite trupe iz Trsta i transkog podruja, a da puste Talijane da uu. Kad su oni
to objavili, Tito je naredio mobilizaciju i krenuo s tenkovima na Trst. Dakle, izgledala je
situacija na niti: hoemo li pucati ili ne. Kad su to Angloamerikanci uvidjeli, da je
situacija vrlo ozbiljna, onda su oni zaustavili i rekli: stoj. I sad su dalje poeli da
razmiljati ta bi mogli uiniti. Mi smo se oslanjali na Ruse, kao obino u onom periodu.
A Staljin je rek'o Titu: Ja se zbog Trsta zaratiti s Englezima i Amerikancima neu. Vi se
sami spetljajte ili ispetljajte iz te situacije, ali na mene nemojte raunati. Kad smo mi to
shvatili: da od velikog saveznika nema nita, onda smo i mi postali manji.
I onda su doli Englezi na genijalnu ideju: tajne razgovore. Nek' bude sve dogovoreno do
zadnjeg momenta potpisivanja, onda je ve kasno. I predloili su Titu tajne razgovore.
Sad je trebalo nai jednog odlinog pregovaraa za to. To je jasno da sam bio ja. Nije
jasno, ali tako je Tito odluio. Tito je imao u mene veliko povjerenje. I ja sam onda, ovaj,
poeo razgovore voditi s Englezima i s Amerikancima u mom stanu u Londonu. To je
jedno vrijeme ilo. Ti su razgovori...ovaj, ova kriza je bila negdje u februaru. Februar,
mart, tu negdje. Onda, razgovori su poeli u ljetu, u junu mislim i trajali su do jeseni. Na
kraju, kad smo se, vie manje usaglasili sa mnom... Zapravo mi smo rekli: To je na
posljednji.. Onda su oni to predloili Talijanima i rekli su: Evo, to Jugoslaveni
prihvaaju. Ako vi to neete, onda nema nita. Otpiite. Barem emo dobit Trst. rekli
su Talijani. I tako je dolo do potpisivanja tog sporazuma u Londonu, ovaj... pedeset i
etvrte godine. Ja sam onda, kako rekoh, kao opunomoenik predsjednika Republike,
specijalni izaslanik, sam potpisao taj ugovor.
Memorandum o suglasnosti objavljen u Slubenom listu FNRJ-MU br.6/1954.
G.hr: Iako je prikljuenje dijela tadanje Zone B STT-a, tj. Bujtine Hrvatskoj i
Sloveniji zakljueno 1954. te Osimskim sporazumom 1975. odnosno 1977. za Italiju
je to jo uvijek otvoreno pitanje. Posebno se to odnosi na pitanje tzv. optantske
imovine u bivoj Zoni B za koju trae da se vrati u nekretninama, a ne u novcu kako
je bilo previeno Rimskim ugovorom 1983. godine.
Ovo traenje u nekretninama, to je ista ucjena. Jer ne moete dobiti i u novcu i u
nekretninama. Nee dobiti i ovce i novce. Prema tome, mi smo s njima dogovorili u
novcu. Talijani su trebali da nam dadu ratnu odtetu 125 milijona dolara. I mi smo se
odrekli 100 mil. dolara kao odteta optantima. 100 mil. dolara mi Jugoslaveni dajemo za
nekretnine koje oni ostavljaju na naem teritoriju. Tako da smo mi od Talijana dobili
svega 25 mil. dolara, a ne kao po Mirovnom 125, a Talijani su sad htjeli pare i jo i
nekretnine, e pa nema. Dakle vidite ja mislim da to vam je sad jasno. Naravski.

G.hr: Da se vratimo malo na okolnosti koje su prethodile. Kada je formiran STT

trebalo je imenovati meunarodnog guvernera. Zato do toga nije nikada dolo?
Nije dolo jer se nismo, Talijani i Jugoslaveni, sloili oko guvernera. Koga smo mi
predloili, Talijani su odbili, koga su Talijani predloili, mi smo odbili. Tako da je na
kraju krajeva bilo jasno da se tu ne moe doi na kraj. Nismo ni jedan ni drugi htjeli
jednog zaista, neangairanog, nismo htjeli. Svaki je htio svoga i nije ilo. Gotovo.
G.hr: Nedavno je talijanski parlament proglasio 10. veljae, nacionalnim Danom
sjeanja na rtve fojbi i na istarske, rijeke i dalmatinske esule. Datum je izabran
prema potpisivanju Mirovnog sporazuma u Parizu. Kakvo je Vae miljenje o tome?
Ja mislim da je to provokacija; jedna najobinija i odvratna provokacija. Oni govore o
fojbama, a ne govore koliko su faisti ubijali nae ljude. A faisti su vie ubili naih ljudi
nego to smo mi osudili kasnije i strijeljali u fojbama. To je jedna najodvratnija talijanska
provokacija.
G.hr: Do danas nije tono utvren broj stanovnika koji je emigrirao iz dijelova koji
su pripali tadanjoj Jugoslaviji. Brojke koje iznose Talijani kreu se do 350.000
(Flaminio Rocchi), ak i 410 000 (Luigi Papo de Montona). Hrvatski istraivai
zaustavili su se na brojci preko 200.000 (erjavi, Nejami).
Na broj je solidan. To nije jedan izmiljeni broj, to nije politiki nafarban broj kao to su
talijanski jer je erjavi jedan ozbiljan demograf.
G.hr: Da li se takav, ipak masovan odlazak stanovnitva mogao sprijeiti i da li se to
htjelo napraviti, te gdje se, ukoliko je, pogrijeilo?
Moglo se sprijeiti. Sve se moe sprijeiti ako metnete policijske metode, ali mi nismo ni
eljeli, ni imali interesa te ljude zadrati. Ko nee biti kod nas dobrovoljno, ko 'oe da
bjei, da uzme rizik bjeanja i rizik naputanja imovine, neka mu je danak. Tako da se mi
nismo mnogo trudili da ih zadrimo. I u tom miljenju meni nema pogreke s nae strane.
Supruga Vera Velebit za vrijeme tajnih pregovora u njihovom stanu u Londonu kuhala je
pregovaraima aj, 7.6.2004.
G.hr: Posebno je velika emigracija bila iz Pule. U Italiji se ak razmiljalo o
podizanju grada koji bi se nazvao Nova Pula.
Ali to je razumljivo jer je Pula bio uglavnom talijanski grad. Pula je italijanizirana za
vrijeme Austrije. Oni su, Austrijanci su privilegirali Talijane pred Slavenima. Njima su

miliji bili talijanski podanici, nego Slovenci ili Srbi ili Hrvati. I gdje su god mogli oni su
dali privilegije Talijanima, a naima ne. Budui da je Pula bila glavna ratna austrijska
luka oni su dali tu ljudima mogunost da je Talijani nasele.
G.hr: Pod vodstvom geografa, Josipa Roglia, 1945. proveden je u Istri i na dijelu
otoka (Cresu, Loinju itd.) popis stanovnitva za potrebe Mirovne konferencije u
Parizu. Koliko je taj dokument bio od koristi jugoslavenskoj pregovarakoj strani i
kako je bio prihvaen od strane saveznika?
Taj dokument je bio koristan za nas. Jer je sigurno bio jedan kontra dokaz, ali da li su ga
strani jako prihvatili, u to sumnjam. On je uvijek izgledao kao malo propaganda na nau
stranu, znate. Znai moe se rei: nama je bio koristan, ali od strane saveznika je bio
prihvaen cum grano salis.
Vladimir Velebit u svom stanu u Zagrebu 7.6.2004.
G.hr: Neki kau da e ulaskom Slovenije u EU Trst konano postati slovenski grad.
U to sumnjam. Ja sam tvrdio i pisao da bi Trst postao slovenski grad da nije bilo
austrijske intervencije stalno u korist Talijana i da nije Mussolini onda kad je on dobio
Trst, vrio jednu sistematsku denacionalizaciju time to je istjerivao tisue Slovenaca. Po
mojoj teoriji, koja nije moja, nego profesora povijesti iz Cambridgea i Oxforda svaki grad
koji je nacionalno izoliran, koji je u jednoj tuoj nacionalnoj sredini, kao to je bio Prag u
ekoj, kao to je bio Krakow u Poljskoj. I Prag i Krakow bili su njemaki gradovi, ali
budui da je Prag bio usred ekog stanovnitva, a Krakow usred poljskog stanovnitva,
to je vremenom Krakow postao poljski, a Prag eki grad. Znai ja sam pristaa
Taylorove teorije i ja tvrdim da bi Trst do dana dananjega bio slovenski grad, ali da li e
to biti, koliko e biti slobode useljavanja u Trst...ne znam. Nisam siguran. Moda e se
granice olakati. Ja ne znam.
SUPRUGA POKOJNOG VLADIMIR VELEBITA, JUGOSLAVENSKOG
POLITIARA I DIPLOMATA, LJETUJE NA LOINJU
Vera Velebit: Tito je bio veliki ovjek, a Jovanka skromna Lianka
Vera Velebit, supruga bliskog suradnika Josipa Broza Tita, sa sjetom se
prisjea vremena koje su proveli zajedno, zajednikih putovanja, ali i tekih
optubi za pijunau
Uvala Zabodarski i prekrasna kamena vila s poetka 20. stoljea posljednjih su
ezdeset godina ljetna rezidencija Vere Velebit , supruge pokojnog Vladimira
Velebita , koji je u toj kui boravio nekoliko dana prije svoje smrti 2004. godine.
Bliski suradnik Josipa Broza Tita , vodio je pregovore sa Churchillom, bio je
pomonik ministra vanjskih poslova u koalicijskoj vladi Tito-ubai i obnaao

brojne druge politike dunosti.

Vitalna 93-godinjakinja od 1992. redovna je itateljica Novog lista, a isjeke iz
novina redovno alje i sinu u enevu. Dane trenutno provodi u miru loinjske
uvale, a itav njen ivot obiljeili su mukarci imena Vladimir.
Otac joj je bio pokojni hrvatski slikar Vladimir Beci, udala se za Vladimira
Velebita, a isto ime dali su i svom prvom sinu. No, loza Velebit tu ne staje,
Vladimir se zove i njen unuk, ali i njegov sini, odnosno njen praunuk.
Nikad u Rusiju
Iako joj je suprug umro prije devet godina, gospoa Vera sa sjetom se prisjea
vremena koje su proveli zajedno, ali posljednjih trenutaka njegova ivota.
Napustio ju je kada mu je bilo 97 godina, a zajedno su proveli 62 godine, i to
kako ona kae, velike sree. Tajna njihova dugovjenog braka lei u injenici da
se nikad nisu svaali, jer kako kae, za svau je potrebno dvoje.
Gdje god Vlatko iao, ila sam i ja. Nikad nisam bila ljubitelj lova, ali zbog
njega sam ga zavoljela. Bila sam jako tolerantna i zato je na brak uspio, pria
gospoa Vera i prisjea se suprugove smrti.
Na ljeto 2004. godine, kao i inae, boravili smo na Loinju. Inae bi svake
godine 19. kolovoza u ovoj kui slavili njegov roendan. Te godine nismo slavili
jer sam ga natjerala da se dan ranije vratimo u Zagreb. Nekoliko dana nakon to
smo u krugu obitelji proslavili njegov 97. roendan, zavrio je u bolnici gdje je i
29. kolovoza umro, pria Vera koja na Loinju boravi dva ljetna mjeseca, a
drutvo joj prave sinovi Vladimir, umirovljeni kirurg i Duko, arhitekt.
Vera je uz svog Vlatka bila na veini njegovih putovanja, a jedina zemlja u kojoj
nikad nije bila jest Rusija u koju nije ila zbog ruskih optubi da joj je suprug
pijun. Prisjetila se te 1948. kada joj je suprug suoen s optubama za
pijunau.
Bila sam kod roditelja u Zagrebu kad mi je otac rekao da mi je suprug na svim
vijestima. On mi se nije javljao i nisam znala to se dogaa s njim. Nakon tih
optubi traili su nain da odstupi s dunosti ministra vanjskih poslova. Tito se
dosjetio da mu izmisle neku bolest, pa je tako moj suprug odstupio s dunosti
zbog navodnih zdravstvenih problema. Izmislili su da ima amebe, a nisu niti meni
rekli. Tako sam ja ivjela u uvjerenju da je bolestan i kuhala mu zdravu i laganu
hranu. Jednom prigodom iao je u Crnu Goru i ja sam mu pripremila hranu, koju
mi je svu vratio. Tada sam shvatila da zapravo niti nije bolestan, pria nam Vera
koja je tijekom ivota promijenila nekoliko gradova u kojima je ivjela, ali Loinju

se zajedno sa cijelom obitelji vraala svakog ljeta.

lafrok za Tita
Da eli imati vlastitu kuu za odmor, Vladimir Velebit shvatio je kada je sa
suprugom posjetio Tita na Brijunima.
Nakon to se udala za Tita, Jovanka je kratko boravila kod nas u Rimu kako bi
osjetila svjetski ivot, gdje je moj suprug 1951. postavljen za veleposlanika.
Sjeam se da je htjela za Tita kupiti dar i onda sam poslala Vlatka s njom.
Odabrao je lafrok za koji je Tito kasnije izjavio da je kao za staru babu. Kako bi
nam zahvalio to smo ugostili Jovanku u Rimu, Tito nas je pozvao na Brijune.
Prilikom boravka na Vangi Vlatko je vidio jednu ruevinu, odnosno zaklon, i
poelio sebi izgraditi neto slino. Te iste godine u Rimu nas je posjetio arhitekt
Riko Marasovi i kazao nam kako nema smisla graditi kada ima toliko naputenih
kua u Istri i Primorju. Godinu dana kasnije kipar Frano Krini posjetio nas je u
Londonu i spomenuo kako se na Loinju prodaju neke kue pa zato ih ne bismo
pogledali. Vlatko je u sijenju 1954. boravio na Loinju i zamolio je da ga brodom
prevezu do uvale Zabodarski u kojoj su se nalazile tri naputene kue, sve u
vlasnitvu obitelji Martinoli. U ovu se zaljubio na prvi pogled iako je kua imala
samo zidove i podove. Sav namjetaj, prozori i vrata bili su odneseni. Vlatko je
odluio kupiti kuu, a dvije godine kasnije djeca i ja sami smo doli na ljetovanje
jer je on rjeavao pitanje Trsta, prisjea se Vera koja je prije zajedno sa
suprugom, u veljai 1995. godine doivjela pravi ok.
Kua im je zapaljena, a sve to se nalazilo u njoj je izgorjelo. Iste noi na
otoiu Koludarac izgorjela je kua koja je nekad bila u vlasnitvu Edvarda
Kardelja. U slubenom dopisu stoji da je uzrok poara bilo prirodan.
Najvie mi je ao to su nam izgorjele brojne fotografije s prijateljima koji su
nas tijekom svih ovih godina posjeivali. Izgorjela nam je i knjiga gostiju, a na
sreu u kui nije bilo vrijednih umjetnina. Nakon toga kuu smo obnovili, a na
ljeto 1997. tamo smo proslavili 90. roendan moga supruga, dolo je ak
etrdeset naih prijatelja, prisjea se Vera koju stalno obilaze susjedi meu
kojima je i 91-godinji Janez Stanovnik, posljednji predsjednik Socijalistike
republike Slovenije.
Kua u neposrednoj blizini njihove sada je u vlasnitvu sina Vladimira, a prije
njega u najmu ju je imao bivi srpski novinar Bogdan Pei.

 Sjeam se kada su nam jedne godine u posjet doli najstariji neak kralja
Georgea VI, odnosno prvi roak kraljice Elizabete II grof Harewood i njegova
supruga Marion Stein. Kako su nam u ono vrijeme telegrami stizali s nekoliko
dana zakanjenja, nismo znali kada stiu. Doli su brodom iz Dubrovnika, tonije
s Dubrovakog festivala, gdje je Harewood bio pozvan kao svjetski poznati
muzikolog i na susjed Bogdan Pei ih je sluajno vidio kako ekaju i doveo ih
barkom k nama. Bila je mrkla no i sjeam se da se Marion jako bojala. Kako u
kui nismo imali puno hrane, posluila sam ih onim to sam imala, patautom.
Sljedee jutro kada su vidjeli gdje se nalaze, bili su oduevljeni, pria Vera koja je
nakon Rima i Londona ivjela u Beogradu. Godine 1960. Velebit dobiva poziv
glavnog tajnika OUN-a i postaje izvrni tajnik Europske ekonomske komisije
OUN-a sa sjeditem u enevi. Tu je dunost obavljao sve do 1970., kada odlazi
u mirovinu. Posljednji diplomatski zadatak obavio je kao emisar Carnegijeve
fondacije u izraelsko-palestinskom sukobu. Nakon umirovljenja Vera i Vladimir
Velebit ivjeli su u Zagrebu i ljeta nastavljali provoditi na Loinju.
Ljubav prema umjetnosti
Vera Velebit od oca nije naslijedila slikarski talent, ali je naslijedila ljubav prema
umjetnosti.
Nije bilo lako biti ki velikoga slikara. Upisala sam studij povijesti umjetnosti,
ali ga nikad nisam zavrila jer sam se udala i posvetila suprugu i djeci. Nikad
nisam radila, bila sam domaica, pria gospoa Vera koja jako voli Italiju,
talijanski jezik a uz njega se slui i francuskim i engleskim.
Bez vode
Kua obitelji Velebit nije prikljuena na vodovod, vodu za pranje dobijaju iz
terne, a struju iz solarnih kolektora.
Dane provodim itajui i odmarajui se. Trenutno itam jedno meni jako
zanimljivo tivo, biografiju svojih roditelja, odnosno rukopis koji mi je na pregled
dao jedan makedonski pisac koji trai izdavaa. Prije sam redovito plivala, ali
sada mi je to postalo naporno. Vijesti sluam na radiju, kada god mogu itam i
va list, a kada sam u Zagrebu ne proputam Nedjeljom u 2, ispriala nam je
gospoa Vera koja prati to se dogaa u politici.
Za biveg jugoslavenskog predsjednika ima samo rijei hvale te i dalje smatra
kako je bio velik ovjek. S Jovankom se viala i nakon Titove smrti i ao joj je
zbog svega to joj se kasnije dogaalo.
Sjeam se da je Jovanka bila jako skromna Lianka, kasnije se to malo
promijenilo, prisjea se Vera koja e na Loinju boraviti jo neko vrijeme, a onda
se vraa svom ivotu u Zagrebu.

 U Zagrebu imam nekoliko prijateljica, ali sve su puno mlae od mene.

Posljednja prijateljica s kojom sam ila u puku kolu umrla je prije nekoliko
godina. Imam enu koja mi pomae, a sin me nagovara da doem ivjeti s njim,
no elim biti samostalna, zakljuila je gospoa Vera.
EKSKLUZIVNO: VLADIMIR VELEBIT
KIRURG IZ ENEVE U HUMANOJ MISIJI
Vladimir Velebit, ugledni vicarski kardiokirurg i sin jednog od najbliih Titovih
suradnika, utemeljit e kardiokirurki odjel u Pritini nakon to ih je ve uspjeno
osnovao u Sarajevu i Skopju
Vladimir Velebit ugledni je hrvatski kardio i vaskularni kirurg iz vicarske koji je
nakon humanitarnog rada u vrijeme rata na ovim prostorima osnovao Fondaciju
Frdric et Jean Maurice u enevi kako bi mogao zavriti program osnivanja
kardiokirurgije u Sarajevu nakon rata. Projekte osnivanja kardiokirurgija u
zemljama koje do tada nisu imale vlastite kardiokirurke centre nastavio je i u
Makedoniji, Aliru i Gruziji, a upravo poinje i projekt na Kosovu. Intervju s
Vladimirom Velebitom vodili smo u Zagrebu za vrijeme njegova kratkog posjeta
majci Veri Velebit, keri poznatog hrvatskog slikara iz razdoblja moderne
Vladimira Becia, u stanu u kojem je posljednjih 15-ak godina prije smrti u
kolovozu 2004. do svoje 97. godine ivio i njegov otac Vladimir Velebit, jedan od
najbliih suradnika Josipa Broza Tita i ugledni jugoslavenski diplomat koji je,
meu ostalim, u vrijeme Drugog svjetskog rata pregovarao i s Winstonom
Churchillom. Osim o njegovoj uspjenoj lijenikoj karijeri u vicarskoj i
projektima u nerazvijenim zemljama, s Vladimirom Velebitom razgovarali smo i o
bogatoj prolosti njegove obitelji i sjeanjima koja ga veu uz diplomatsku
karijeru pokojnog oca.
NACIONAL: U razgovoru koji smo vodili prije intervjua rekli ste da ste
slobodni lijenik. Kako to funkcionira u vicarskoj budui da ste
kardiokirurg?
- Nakon zavrenog studija i specijalizacije u enevi te dviju specijalizacija u
Americi, u Houstonu i Bostonu, vratio sam se u enevu i otvorio privatnu kirurku
praksu. U timu od tri kirurga operirao sam u jednoj privatnoj klinici i nakon
umirovljenja jednog od starijih lanova grupe, imam svoju grupu s dvojicom
mlaih kolega. Radimo neovisno, ali smo povezani s tom klinikom gdje moemo
tretirati svoje pacijente.
HRVATSKI LIJENIK VLADIMIR VELEBIT u vicarskoj ima privatnu praksu,
a operira u Hpital de la Tour kod eneveNACIONAL: Je li takav sistem u
vicarskoj uobiajen?
- Apsolutno. U Hrvatskoj takva praksa tek poinje, primjerice u Bolnici
Magdalena, gdje sam i sam radio dvije godine.

NACIONAL: U vicarskoj radite u klinici Hpital de la Tour u Meyrinu.

- Rije je o poznatoj klinici u francuskom dijelu vicarske. Samo su dvije privatne
klinike za kardiokirurgiju u tom dijelu vicarske, a u cijeloj zemlji ima est
privatnih i est sveuilinih klinika za kardiokirurgiju.
Visoke cijene operacija
NACIONAL: Koliko otprilike stoji jedna ugradnja premosnice?
- Od 50 do 60 tisua vicarskih franaka, to jest oko 40 tisua eura. Cijenu tih
operacija uglavnom snose privatna dopunska osiguranja.
VLADIMIR VELEBIT i njegova supruga Laurence, vicarska pedijatrica, u
mladim danima (dolje) i s njegovom 87- godinjom majkom
VeromNACIONAL: Zato su cijene tih operacija tako visoke?
- Sav materijal je skup, ali u vicarskoj su isto tako i jako visoke plae, pogotovo
kad imate ekipu na vrlo visokoj razini. U istonoj Europi takve operacije stoje
etiri puta manje. No u tim su bolnicama esti sluajevi donacije skupih aparata,
to kod privatnih bolnica nije sluaj. Mi moramo kupovati nove aparate svakih
pet, est godina da bismo odravali nivo, to takoer utjee na cijenu operacije.
To je realna cijena, a cijene ovdje nisu realne.
NACIONAL: Pratite li situaciju u hrvatskom zdravstvu?
- Pomalo preko majke i obitelji. Kao i svuda u svijetu i ovdje ima mnogo
problema, od financiranja zdravstva do kolovanja strunjaka. No nemojte misliti
da u vicarskoj nema problema u zdravstvu.
NACIONAL: Ima li u vicarskoj korupcije?
- Ne. Ako je i ima, vrlo je mala. U vicarskoj je sudstvo vrlo jako i ljudi se boje
suda i pravde, to nije sluaj u Hrvatskoj, u Bosni da i ne govorim. to idete dalje
na jug, to je manje potovanja prema sudstvu i pravdi, a ekonomski pritisci su
sve vei i u takvim se situacijama dogaa korupcija, na alost i kod lijenika.
Lako je nama koji dolazimo iz vicarske gdje sve funkcionira. Kako kritizirati
kolege koji dobivaju neredovite ili mizerne, nerealne plae za svoj rad i
kvalifikacije? Naravno, ljutim se na to, to je izvan svake lijenike etike, ali, s
druge strane, razumijem da su prisiljeni na to jer ne mogu ivjeti od plae.
DOLAZAK NOVOG AMBASADORA U sijenju 1953. obitelj Velebit na
kolodvoru u Londonu prilikom dolaska iz Rima gdje je Vladimir Velebit
prethodno bio veleposlanikNACIONAL: Poznati ste po humanitarnom radu i
pokretanju kardiokirurgija u nerazvijenim zemljama. Nakon rata postavili
ste na noge kardiokirurgiju u Sarajevu. Kako je dolo do te suradnje?
- Za vrijeme opsade Sarajeva, na moju inicijativu, bolnica s kojom sam povezan
ponudila je pomo. Razmiljali smo o tome to moemo uiniti za Sarajevo i
prihvatili pacijente iz Sarajeva operirati besplatno u enevi. Obavljali smo
operacije koje oni nisu imali u Sarajevu. Tada smo uspostavili kontakt s bolnicom
na Koevu i nakon zavretka rata, na njihov poziv, posjetio sam Sarajevo u

studenome 1996. Oni su eljeli organizirati kardiokirurgiju koju do tada nisu imali
i vidjeli su da ne mogu sami. Budui da su poznavali moj humanitarni rad, traili
da im organiziram itavu kardiokirurgiju. To sam radio od 1997. do 2002.
Borba protiv korupcije
NACIONAL: To ste radili volonterski?
- Ne, jer s obzirom na to da smo radili s ekipama od sedam, osam ljudi, svima je
trebalo isplatiti honorare. Oni su nas plaali prvo vrijeme, no kad smo vidjeli u
kakvoj su situaciji, osnovao sam Fondaciju Frdric et Jean Maurice u enevi
koja je omoguila da razvijamo taj projekat sljedee dvije i pol godine. No moglo
bi se rei da ti lijenici rade volonterski jer nitko nije prisiljen da za minimalnu
naknadu naputa mnogo unosniji posao u vicarskoj.
VLADIMIR I DUKO VELEBIT kao djeca s roditeljima na
BrijunimaNACIONAL: No u Sarajevu je bilo nekih problema. Moete li
objasniti o emu je bila rije?
- Prvo su htjeli odbiti Fondaciju zato to smo smetali njihovoj korupciji. Kad sam
uo da ne ele prihvatiti pomo od 2 milijuna dolara, iznio sam sve u javnost i
tako ih prisilio da prihvate. To je bila krvava borba, neki su me ljudi zamrzili, ali na
kraju smo uspjeli. Nakon toga pozvani smo u Makedoniju i pomogli
uspostavljanju kardiokirurgije u Skopju. Bili smo i u Aliru te pet godina u Gruziji.
Naa ideja je da ekipa ide svaki mjesec na osam do 15 dana, kad se radi
intenzivno od jutra do mraka, po dvije, tri operacije dnevno. Kako njihova
lijenika ekipa ui, tako mi smanjujemo svoje dolaske. Sada lijenici u Gruziji
rade sami, ali ostavili smo mogunost da nas pozovu radi teih sluajeva.
NACIONAL: Isti projekt sada pokreete i u Pritini, koja takoer nema
kardiokirurgiju.
- Da, vicarska fondacija Majka Tereza traila je od nas prije etiri, pet godina
da operiramo pacijente s Kosova, to smo mi kao nastavak svoga dotadanjega
humanitarnog rada prihvatili. Tada sam upoznao jednog mladog kirurga s Kosova
kolovanog u inozemstvu koji je izgradio kliniku u akovici i pozvao me da im
pomognem po istom modelu.
Simpozij u Houstonu
NACIONAL: Kako funkcionira humanitarna zaklada Frdric et Jean
Maurice koju ste osnovali?
- Rije je o dobrovoljnim doprinosima koje traimo od privatnika, raznih tvrtki,
banaka, odvjetnika. Njima se to odbija od poreza, a ujedno ine neto za to
smatraju da je korisno, dobro i vano. Naravno, moram pisati detaljne izvjetaje o
tome to smo uinili, koliko smo operirali, kako napreduju projekti.
NACIONAL: Prole godine predavali ste na simpoziju u Houstonu u
organizaciji Kardiovaskularnog drutva Dentona A. Cooleyja, ovjeka koji je
prvi u Americi transplantirao srce i uz Michaela DeBakeya najveeg svjetskog
autoriteta za srce.

- Na tom simpoziju prezentirao sam upravo na rad u Gruziji za koji su bili vrlo
zainteresirani i upravo zavravam lanak s tom temom koji e biti objavljen u
njihovu medicinskom listu. Za vrijeme kongresa pomirili su se 87-godinji Cooley
i 99-godinji DeBakey koji su bili posvaani punih 50 godina. Bio sam u dvorani
kad su DeBakeyja uvezli u kolicima i kad su se pomirila ta dva ovjeka koja su se
dotad doista mrzila. Bilo je dirljivo.
NACIONAL: Kakvi su vai kontakti s Markom Turinom, jednim od pet
najcjenjenijih kardiokirurga u svijetu, koji radi u Zrichu?
- Njega znam vrlo dobro. Redovito smo se viali na kongresima u vicarskoj i u
svijetu, a potom i u Magdaleni gdje smo jedno vrijeme radili paralelno. On bi
dolazio jedan vikend, ja vikend poslije toga.
NACIONAL: Kako to da ste uope odluili postati lijenik? Va otac
Vladimir Velebit bio je pravnik i ugledan jugoslavenski diplomat, djedovi su
bili oficiri, va djed s majine strane bio je poznati slikar Vladimir Beci.
- ivio sam vani i bio opredijeljen za znanstvena podruja, biologiju, kemiju,
fiziku. A kao stranac u Europi morate nai posao u kojem va rad i trud moe biti
nagraen jer vas ne gledaju jednako. Tako da sam ja otiao u medicinu koja mi
se svidjela, koja je jedna humana grana, i nisam se pokajao.
Sjeanja na Tita
VLADIMIR I DUKO VELEBIT kao djeca s roditeljima na
BrijunimaNACIONAL: Va otac roen je u Zadru, ali odakle su korijeni
obitelji Velebit?
- Velebiti su iz sela Donja Pastua, 12 kilometara juno od Petrinje prema Savi,
na podruju nekadanje Vojne krajine. Oeva teorija, za koju nije sto posto
sigurno da je tona, bila je da smo mi bili uskoci i da smo protjerani 1617. u
vrijeme Madridskog dogovora izmeu Austro-Ugarske i Venecije da se svi uskoci
protjeraju u unutranjost. Tamo smo postali austro-ugarski vojnici, to se
prenosilo iz generacije na generaciju. Jedan od mojih predaka je izgubio nogu u
Italiji za vrijeme Napoleonskih ratova. Moj djed Ljubomir bio je konjiki oficir za
vrijeme Prvog svjetskog rata, borio se u Rusiji. I bio je okiran kad je moj otac
otiao u partizane. Otac ga je uvijek opisivao kao krutog vojnika koji je samo
elio sluiti svojoj dravi i nije mogao zamisliti da e netko otii u umu boriti se s
ljeviarima. Zbog mog oca zavrio je est tjedana u zatvoru u Lepoglavi.
NACIONAL: Vaa je obitelj srpskog porijekla?
- Da, mi smo srpskog porijekla, ali smo se uvijek enili katolkinjama. Oeva
majka je iz Dubrovnika iz familije Drakovi. Drakovii su bili brodovlasnici i
1805., kad je Dubrovnik uniten u vrijeme Napoleona, otili su u Trst. Oeva
baka udala se za Slovenca, isto austro-ugarskog oficira, zvao se Franc emen,
iz sela Gatine kod Grosupja. A moj pradjed Duan oenio se Austrijankom
Elizabeth Marno. To su bili mladi oficiri, zgodni, u lijepim uniformama, elegantni, i
cure su ludovale za njima.

PREGOVORIMA S CHURCHILLOM u Napulju 1944. nazoio je i Vladimir

VelebitNACIONAL: Vi ste roeni 1947. u Beogradu, ali ste se zbog oeve
karijere mnogo puta selili.
- U Beogradu smo ivjeli do 1950., onda je tata bio u Washingtonu radi
pregovora o jednom zajmu za Jugoslaviju. Zadnjih est mjeseci njegova posla i
mi smo bili s njim. Godina je bila teka zbog pritisaka Informbiroa i zbog
epidemije poliomijelitisa u Americi, bolesti koja je izazivala paralizu, pa ak i smrt.
Tada smo uglavnom bili izmeu polija na Zapadu i Sovjetskog Saveza na Istoku.
No vratili smo se ivi i zdravi i otac je 1952. imenovan za ambasadora u Rimu. U
to su vrijeme trajali Transki pregovori, i Tito ga je poslao tamo jer je odlino
govorio talijanski te kao pravnik poznavao cijelu problematiku jer je meu ostalim
jedno vrijeme ivio u Trstu. Onda je 1953. otiao u London gdje su nastavljeni
pregovori, a tog svibnja organizirao je i prvi Titov posjet izvan Jugoslavije na
Zapad. U Londonu sam krenuo i u kolu. Nakon tri godine vratili smo se u
Beograd gdje je otac bio u Ministarstvu do 1960., kad su ga Ujedinjeni narodi
imenovali jednim od kandidata za efa Ekonomske komisije za Europu, sve do
mirovine 1967. Bio je i u Meunarodnoj organizaciji rada.
NACIONAL: Kakva su vaa sjeanja na Tita?
- Bio je impozantna i zanimljiva osoba koja je mnogo znala i voljela prepriavati
svoje avanture. Priao nam je kako je bio ranjen za vrijeme Prvog svjetskog rata
kada ga je napao jedan kopljanik. Mi smo ga, naravno, s velikim potovanjem
sluali.
NACIONAL: Vaeg su oca nakon rata proglasili britanskim pijunom, a s
druge strane su ga optuivali da je za vrijeme rata u ime Tita pregovarao s
Nijemcima. to vam je rekao o tome?
- Da partizani nisu nikada traili milost, da je to potpuno izmiljeno. Moj otac je
osobno pregovarao s njemakim guvernerom Zagreba i to su bili pregovori oko
zarobljenika, ali zavrili su neuspjeno jer je Hitler zabranio da se partizani
vraaju, radije je svoje vojnike preputao u njihove ruke. Mnogi koji su bili
nastrojeni protiv partizana govore kako su ti kontakti postojali kako bi Tito molio
Nijemce za mir, to nema nikakvog smisla.
NACIONAL: A koliko je ozbiljno shvaena optuba da je va otac bio
britanski pijun?
- Moj otac se suprotstavio sovjetskoj elji za dominacijom kada je odbio s ruskim
ministrom potpisati ugovor prema kojem je jedno rusko drutvo trebalo imati vie
od 50 posto udjela u plovidbi Dunavom. Ministar je otiao bijesan i onda je dolo
pismo koje su potpisali Staljin i Molotov u kojem je moj otac proglaen pijunom,
jer je bio u Londonu za vrijeme rata. isto sovjetska izmiljotina. A bio je u
Londonu jer ga je poslao Tito da trai pomo, medicinsku, vojnu, strateku. To je
pismo dovelo do jedne agresivne politike Sovjetskog Saveza prema Jugoslaviji i
Tito je nakon est mjeseci rekao: Stanite! Velebita smo maknuli, a vi i dalje

napadate.
Teret oeva imena
NACIONAL: Va otac je bio rtveno janje?
- Da. Tito je rekao: Ja znam da ti nisi pijun, znam da si radio poteno i imao si
pravo. Ali ja imam takav pritisak da te moram maknuti. Moj otac mu je rekao
neka ga onda proglasi bolesnim tako da smo est mjeseci ivjeli na Brdu kod
Kranja kod Tita i na Brijunima. Njegova bolest bila je diplomatska bolest.
NACIONAL: U jednom intervjuu za sarajevske novine izjavili ste da ste
jugonostalgiar.
- Kad se dogodilo ovo to se dogodilo, u naoj zemlji pomijeale su se neke
stvari i dolo je do strane mrnje. Ja sam u Hrvatskoj i sretan sam to sam u
Hrvatskoj, ali alim za 250 tisua ljudi koji su poginuli, ao mi je zbog sve te
mrnje. Boli me to su se moji prijatelji i poznanici borili na dvije strane.
NACIONAL: to je va otac mislio o neovisnosti Hrvatske?
- Bio je tuan zbog raspada Jugoslavije za koju je ivio i borio. Kako znate,
Jugoslaviju nisu izmislili ni Tito ni Staljin. No na Zapadu to moram objanjavati.
Nekoliko puta prije smrti rekao mi je da je tuan to je to vidio, to nije umro prije
raspada Jugoslavije.
NACIONAL: Je li teko nositi oevo ime i prezime? Koliko vam je to u
ivotu bio teret?
- Nikada to nisam osjeao kao teret, a mislim da to ne osjea ni moj sin Vladimir.
Otac je imao nadimak Vlatko, ja sam uvijek bio Vladimir, a moj sin Vladi.
NACIONAL: ime se bave vai sinovi?
- Nikola studira politologiju, radi u jednoj nevladinoj organizaciji na programu
razvitka kolstva u nerazvijenim zemljama. Vladimir je odabrao turizam i radi u
jednoj tvrtki za avijaciju. Oenio se Hrvaticom Lanom.
DJETINJSTVO UZ OCA DIPLOMATA
Otkad zna za sebe doktor Vladimir Velebit bio je svjestan vanosti posla koji je
obavljao njegov otac Vladimir Velebit. Prva sjeanja veu ga uz Rim gdje je
njegov otac postao ambasador 1952. i sudjelovao u Transkim pregovorima. U
kolu je krenuo u Londonu gdje je njegov otac 1953. preuzeo funkciju
veleposlanika. Vladimir Velebit sjea se da su kao predstavnici Jugoslavije ivjeli
vrlo raskono, u elitnoj londonskoj etvrti, a i tada, i kasnije kad su se preselili u
Beograd i ivjeli u neto skromnijim uvjetima, kui su im dolazili politiari.
Mira uvar:

Vladimir Velebit,
svjedok historije
Vladimir Velebit, advokat, poliglot, partijski ilegalac, partizan, general, ef jugoslavenske
vojne misije pri saveznikim komandama, jedan od osnivaa jugoslavenske diplomacije,
ambasador u Rimu i Londonu, visoki funkcioner Ekonomske komisije UN za Evropu i
drugih meunarodnih organizacija, u svom je dugom ivotu (roden je 1907. godine, a
preminuo 2004.) proivio i vidio toliko toga da bi se o tome mogli napisati tomovi knjiga.
U izdanju "Razloga" d.o.o. krajem listopada 2001. godine pojavila se knjiga razgovora
s tim autentinim svjedokom povijesti posljednjih nekoliko desetljea. Razgovore je
vodila i knjigu priredila Mira uvar.
Prvi, biografski dio knjige, pod naslovom "Jedna izuzetna biografija",sadri poglavlja:
Porijeklo i preci; Djetinjstvo i aki dani; Studentski dani i prvo upoznavanje s
marksistikom literaturom; Sudski pripravnik i sudac (Ni, Leskovac, Pritina, Kievo,
id); Advokatski pripravnik, advokat i ljeviarski aktivist u Zagrebu; Titov povjerljivi
ovjek u Zagrebu; U partizanima; Oficir za vezu: od Bosne do Egipta i natrag; Titov
izaslanik u Londonu; Diplomat kod kue: 1945-1948. u Beogradu; Rezolucija
Informbiroa i odlazak iz vanjske politike; Ponovo u diplomaciji: pregovara i lobist u
SAD; Na neeljenoj dunosti jugoslavenskog poslanika u Rimu; Ambasador u Velikoj
Britaniji; U privrednoj diplomaciji; Na elu Evropske ekonomske komisije; Posljednja
etapa aktivne karijere: funkcioner u Meunarodnoj organizaciji rada i emisar Carnegieve
fondacije u Palestini.
Drugi dio, pod naslovom "Svjedok historije", sadri poglavlja: Prvi susreti s Titom i
razdoblje ilegalnog partijskog djelovanja u Zagrebu; Okupacija Jugoslavije, ustae i
etnici, prva godina NOB-a; O tz. lijevim skretanjima u NOB-u; O sudstvu i presudama u
NOVJ; O pregovorima s Nijemcima; Od narodnooslobodilakih odbora do AVNOJ-a;
Saveznike vojne misije kao svjedoci istine o NOB-u; O pekulacijama oko pogibije Ive
Lole Ribara; Politiki znaaj misija NOVJ kod zapadnih saveznika; O susretu i
sporazumu Tito ubai na Visu; O novoj misiji u Londonu i susretu Tita i Churchilla u
Napulju; Odnos zapadnih saveznika prema NOB-u: od posvemanjeg preuivanja do
punog priznanja, ali...; Zato nije dolo do iskrcavanja saveznika na Balkan i istonu
obalu Jadrana; Namjesnitvo, koaliciona vlada i rasplet u Jugoslaviji 1945. godine; Borba
za prikljuenje Istre, Rijeke, Slovenskog primorja Jugoslaviji i rjeenje tzv. transkog
pitanja; Iz rakursa osobnog iskustva: usponi i padovi jugoslavenske vanjske politike i
diplomacije od 1945. do 1990. godine; Sukob Tito Staljin i sudbina tobonjeg
engleskog pijuna; Prazni hodovi meunarodne diplomacije i birokracije; Socijalizam i
Jugoslavija dostignua, promaaji i uzroci sloma; Kosovo historija, mitovi, mrnja;
Jasenovac, Bleiburg, stari i novi zloini; O raspadu avnojske Jugoslavije i potpaljivaima
ratnih poara; Miloevic i Srbija; Tuman i Hrvatska; Slovenija, Bosna i Hercegovina,
Makedonija a posteriori; O Titu; O Churchillu; O nekim znaajnim i manje znaajnim
suvremenicima; Suvremeni svijet, globalizacija; Razmiljanja o nekim pitanjima u
drutvu i u ivotu pojedinca.

Knjiga sadri sjeanja na mnoge poznate historijske i druge linosti, domae i strane,
sa kojima se Vladimir Velebit susretao, sa nekima i suraivao, a sa nekima i prijateljevao.
Evo samo nekih imena: Mladen Ivekovi, Vladimir Ibler, Veda Zagorac, Herta Has, Tito,
Veselin Maslea, Sran Prica, Ivo Lola Ribar, Edvard Kardelj, Josip Kopini, Andrija
Hebrang, Ivo Politeo, Milovan ilas, Aleksandar Rankovi, Moa Pijade, Milentije
Popovi, Koa Popovi, Boris Kidri, Gojko Nikoli, Vladimir Dedijer, Vlado Zeevi,
Petar Drapin, Vladimir Popovi, Sima Miloevi, Isidor Papo, Oskar Danon, Josip
Smodlaka, Marijan Stilinovi, Vicko Krstulovi, Vice Buljan, Vladimir Bakari, Ivan
Krajai Stevo, Rato Dugonji, Sergio Makiedo, Dalibor Soldati, Ljubo Leonti, Dolfe
Vogelnik, Rudolf Biani, Ivan ubai, kralj Petar, Sran Budisavljevi, Sava
Kosanovi, Izidor Cankar, Milan Grol, Dragovan epi, Darko Cernej, Ale Bebler,
Gustav Vlahov, Boris Kraigher, Leo Mates, Marko Nikezi, Milo Mini, Mirko Tepavac,
Veljko Miunovi, Zinka Kunc, Bela i Miroslav Krlea, Marko Risti, Antun
Augustini, Frano Krini, Joa Horvat, Winston Churchill, kraljica Elizabeta, Bill
Deakin, Sir Fitzroj Maclean, Glaise von Horstenau, general Wilson, feldmaral
Alexander, general Dwight Eisenhower, Anthony Eden, lord Beaverbrook, Hugh Seaton
Watson, Edvard Bene, Ana Pauker, Klement Gottwald, Vladimir Klementis, Clement
Attlee, Hugo i Dora Gaitskell, Keneth Clark, Harry Walston, Bob Yoyce, Isaac Deutscher,
Isay Berlin, Tomas Balogh, Say Sulzberger, De Gasperi, Giulio Andreotti, Eugen Black,
Dag Hammarskjold, U Tant, Chou En-Lai, general Gjiap, Vjaeslav Molotov, Sakari
Tuomijoja, Gunar Myrdal, David Morse, Moris Lee...
Knjiga ima 512 strana, format 24x18, tvrdi uvez. Moe se kupiti po cijeni od 170 kuna.
AUTORICA JE JEDINOG INTERVJUA S PREMINULOM BROZOVOM
SUPRUGOM
KOPINIEVA OPTUBA: KPH RADI ZA GESTAPO
Tri dana nakon to je Kominterna, 1. srpnja 1941. godine, obavijestila svoje
sekcije o direktivama donesenim zbog njemakog napada na Sovjetski Savez, u
Beogradu se, 4. srpnja, sastao Politbiro Centralnog Komiteta Komunistike
partije Jugoslavije. Razlog to je razmak izmeu primitka Kominterninog
telegrama i obznanjivanja ove odluke vodstvu jugoslavenske partijske
organizacije trajao tri dana bio je isto tehnike naravi. Naime, radio-stanica
pomou koje je KPJ komunicirala sa svojom sredinjicom, odnosno
Kominternom, nalazio se u Zagrebu, dok se partijsko vodstvo na elu s
Josipom Brozom Titom nalazilo u Beogradu.
Ta injenica, kako se navodi Titovoj slubenoj biografiji, uzrokovala je sporu i
esto neredovitu komunikaciju Tita sa Kominterninim vodstvom: "Ova izmena
telegrama sa Moskvom ila je dosta sporo, jer je Tito bio primoran da sve svoje
telegrame alje kurirom u Zagreb, gde se nalazila radio-stanica. To je uzimalo
dosta vremena." [1] U Titovoj slubenoj biografiji zagrebaka radio-stanica
povezuje se s Vladimirom Velebitom, dok se radio-operater ne imenuje: "U
Zagrebu bila je pred rat izgraena jedna radio-stanica, a Vladimir Velebit,
advokat iz Zagreba, pronaao je jednu vilu u koju je smestio ovu stanicu zajedno

sa radio-operaterom."[2] Okolnost to se dugi niz godina u jugoslavenskoj

slubenoj historiografiji ime radio-operatera zagrebake radio-stanice nije
spominjalo bila je uzrokovana time to je dotini radio-operater doao u sukob sa
vodstvom partijske organizacije u Zagrebu u prvim danima rata.
Radio-operater na zagrebakoj radio-stanici bio je, kako se tek nakon dugog niza
godina nakon rata objavilo, Josip Kopini znan i kao Vazduh. Njegova vanost
bila je u tome to je, kako je navedeno, putem svoje zagrebake radio-stanice
odravao komunikaciju ne samo izmeu Kominterne i KPJ, nego i izmeu
Kominterne i partijskih organizacija Italije, vicarske, Austrije, ehoslovake,
Maarske i Grke. [3] Vezano uz Kopinia, vano je navesti kako je on bio lan
sovjetske partijske organizacije odnosno, Svesavezne komunistike partije
(boljevika) [4] a ne KPJ, ime je i formalno bio izuzet iz ingerencije
jugoslavenskih partijskih organa. Drugim rijeima, njegov sukob sa partijskom
organizacijom u Zagrebu nije imao znaaj unutarpartijske (frakcijske) borbe.
tovie, zbog injenice da je odravao vezu i sa drugim partijskim
organizacijama kojima je, kao i u sluaju KPJ, upuivao Kominternine direktive
njegov poloaj bio je od velikog znaaja te je nadilazio pitanja politikog
utjecaja tek jedne od Kominterninih sekcija na ijem podruju se (formalno)
nalazio.
U svakom sluaju, sukob vodstva partijske organizacije u Zagrebu tonije,
Centralnog Komiteta Komunistike partije Hrvatske i Kopinia izbio je iz razloga
to je Kopini optuio CK KPH da slui interesima njemake tajne slube,
poznate pod nazivom Gestapo. Naime, Kopini je, kako je naveo jedan od
vodeih pripadnika KPH, Vladimir Bakari, optuio CK KPH da ne provodi
Kominternine direktive od 1. srpnja te ih iz tog razloga okvalificirao kao
agente Gestapoa: "Zamjerka Vazduha nije bila da se 'nita ne radi', nego da
se ne radi ono to Kominterna zahtijeva, tj. da se ne ide na unitenje
komunikacija i slino. I to se objanjava time to nas Gestapo gura na drugu
stranu (preko Konara, a to je i glavni 'argument' protiv Konara) da nam zamae
oi i ouva komunikacije." [5] Na osnovi te tvrdnje, tvrdi Bakari, Kopini je
povukao daljnje odluke: "Kopini je (kasnije nazvan Vazduh, iako mu to nije bilo
konspirativno ime) pristupio Mjesnom komitetu KPH za Zagreb i saopio mu da
je CK KPH rasputen po Kominterni i da MK treba da preuzme tu funkciju. MK
(po direktivi Kopinia) treba da prekine svaku vezu sa CK KPH." [6] Kopinieva
odluka o rasputanju CK KPH koji je, prema njegovom miljenju, voen od
Gestapoa ipak nije znaila, naglaava Bakari, izdvajanje KPH iz KPJ: "Kopini
nije nikada spomenuo da bi se KPH izdvojila od KPJ. Svoje je miljenje tumaio
da ne moe doi u vezu s Titom." [7]
Kopinieva kritika CK KPH nije povuena ak ni onda kada je u Zagreb, 6.
srpnja, odnosno, pet dana nakon to je Kopini primio Kominterninu direktivu od
1. srpnja glede poetka ustanka, stigao Titov izaslanik Vladimir Popovi. Popovi,
premda je pripadnicima CK KPH prenio Titovu odluku o poetku ustanka, nije
prenio one odluke koje je, kako navodi Bakari, trebao prenijeti s obzirom na
Kominternine direktive. Preciznije reeno, ni Popovi kao ni CK KPH prije njega
nije donio odluku (premda je govorio u Titovo ime) u skladu s Kominterninim
direktivama o ruenju komunikacija i izvoenju diverzija u gradovima. Po svemu

sudei, iz tog je razloga, dva dana nakon Popovievog dolaska u Zagreb, 8.

srpnja, Kopini uputio Kominterni poruku slijedeeg sadraja: "Vae direktive
rukovodstvo ovdje ne priznaje ni na djelu, ni na rijeima. Ima provala. Imam vezu
sa niim organizacijama. Molim dozvolu da pomognem napraviti red. Za sada sa
Valterom veze jo nemam." [8] U navedenoj Kopinievoj poruci Kominterni jedina
je otvorena neistina zadnja reenica u kojoj se tvrdi da vezu s Valterom,
odnosno Titom, jo nema premda je njegov izaslanik dva dana prije upuivanja
ove poruke stigao u Zagreb (gdje se zasigurno susreo i s njim, Kopiniem).
Neovisno o tonosti Kopinievih optubi glede odluka CK KPH, injenica jest da
je on tada jedini imao sredstvo komuniciranja s Kominternom, i da su, prema
tome, njegove tvrdnje neovisno o njihovoj tonosti imale veliku vanost za
KPH. Jer, ako je CK KPH (ili, primjerice, MK KPH za Zagreb) smatrao da su
Kopinieve optube netone, kako je tom istom Kopiniu dakle, izravnom
predstavniku Kominterne i pripadniku sovjetske partijske organizacije mogao
ita drugo vjerovati. Drugim rijeima, po kojoj se logici bilo koja druga Kopinieva
tvrdnja primjerice, ona u kojoj se obavjetava lanstvo KPH o Kominterninoj
direktivi od 1. srpnja mogla smatrati tonom. Odnosno, ako Kopini manipulira
kako bi onemoguio rad CK KPH, kako mu je uope mogue vjerovati? To pitanje
ostalo je neodgovoreno pri (Bakarievoj) prosudbi Kopinievih optubi da su
vodee linosti CK KPH poput Rade Konara i Andrije Hebranga agenti
Gestapoa. Naime, Bakari je kao odgovor na navedenu Kopinievu optubu
naveo (navodnu) Popovievu izjavu da je Kopini "ovjek iz vazduha, tj. ovjek
koji nema veze sa stvarima".[9] Iz te bi izjave proizlazilo da Popovi kao Titov
izaslanik pri CK KPH nije vjerovao Kominterninim direktivama, odnosno onome
tko je te direktive obznanjivao pripadnicima jugoslavenske partijske organizacije.
Ostaje nejasno kako je pri takvom (navodnom) odnosu prema Kominterni uope
mogla biti donesena Titova odluka uvjetovana Kominterninom direktivom od 1.
srpnja o poetku ustanka.
Suprotno krajnje neuvjerljivoj Bakarievoj izjavi, Vladimir Velebit, Kopiniev blizak
suradnik naveo je stvarni i od strane jugoslavenske historiografije posve
neobjanjen problem vezan uz Kopinia. Naime, Velebit je u svojoj knjizi sjeanja
iznio glede prosudbe karatera Kopinievog djelovanja izuzetno vaan
podatak: "No, jo vanije od toga, prisustvo Vrhovnog taba odavale su nae
radio-stanice. Skoro je neverovatno kako smo bili neobaveteni o tome da se
lokacija svake radio-emisije, naroito ako se due vremena ponavlja sa istog
mesta, na istim talasnim duinama, moe vrlo lako tano odrediti. Na temelju
posle rata pronaenih neprijateljskih dokumenata sada tano znamo da su
Nemci vrlo paljivo pratili i beleili radio-veze. Njihove prislune stanice bile su
aktivne danju i nou i hvatale su sve radiograme izmeu raznih komandi
Narodnooslobodilake vojske. Po gustini postalih telegrama i nekim drugim
karakteristikama oni su preko radiogoniometara mogli sa velikom preciznou da
ustanove sedite svih naih radio-predajnika, a preko njih i tabova." [10]
Velebitov navod doveden u korelaciju s Kopinievom radio-stanicom ukazivao je
na ovu do danas jo uvijek nedovoljno analiziranu okolnost: "Pratei rad
Kopinieve radio-stanice, njemakoj obavjetajnoj slubi pruila bi se idealna
prilika da prislukivanjem jedne radio-stanice prati rad sedam komunistikih

partija! Za svaku obavjetajnu slubu na svijetu bila bi to prava poslastica. Onu

obavjetajnu slubu koja bi pristupila hapenju radio-telegrafiste trebalo bi staviti
pod intelektualno starateljstvo." [11]
Dakle, zakljuno uz pitanje meusobnih optubi izmeu CK KPH i Kominterninog
predstavnika zaduenog za komunikaciju Kominterne sa njezinim sekcijama
(komunistikim partijama Jugoslavije, Italije, vicarske, Austrije, ehoslovake,
Maarske i Grke) vrijedi navesti hipotezu koja preciznije od svih drugih
premda, dodue, tek neizravno ukazuje na smisao i, susljedno tome,
(ne)vanost njihovog meusobnog sukoba: "Nijemci su vagali i razmiljali to
dobivaju, a to gube ako otkriju radio-stanicu i uhapse Kopinia. Oni su morali
doi do zakljuka da im je mnogo korisnije ako puste da njegov radio-centar i
dalje nesmetano radi." [12]
Vladimir umanovi / Hrvatski list
[1] Vladimir Dedijer, Josip Broz Tito: Prilozi za biografiju, Kultura, Beograd, 1953.,
str. 320.-321.
[2] V. Dedijer, Prilozi, str. 271.
[3] Milenko Doder, Kopini bez enigme, Centar za informacije i publicitet, Zagreb,
1986., str. 35.
Navedeni podatak se moe smatrati djelomino dvojbenim jer je Kopini potvrdio
da je odravao komunikaciju izmeu Kominterne i est partijskih organizacija.
Odnosno, izmeu svih gore navedenih osim KP Maarske. (Izjava Josipa
Kopinia Jozi Petrieviu u: Jozo Petrievi, Ivo Lolo Ribar: Ratna pisma, Centar
drutvenih djelatnosti Saveza socijalistike omladine Hrvatske / Istrivakoizdavaki centar Saveza socijalistike omladine Srbije, Zagreb-Beograd, 1978.,
str. 45.)
[4] M. Doder, Kopini, str. 19., 57.
[5] M. Doder, Kopini, str. 47.;
Vladimir Bakari, Neuspjeh u Kerestincu, Zbornik sjeanja Zagreb 1941-1945,
I., Gradska konferencija SSRNH / Institut za historiju radnikog pokreta
Hrvatske / kolska knjiga, Zagreb, 1982., str. 300.
[6] M. Doder, Kopini, str. 46.;
[7] Vladimir Dedijer, Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita, II., Liburnija,
Rijeka, 1981., str. 426.
[8] M. Doder, Kopini, str. 19.
[9] V. Bakari, Neuspjeh, Zbornik sjeanja, str. 300.
[10] Vladimir Velebit, Seanja, Globus, Zagreb, 1983., str. 230.
[11] M. Doder, Kopini, str. 35.-36.
[12] M. Doder, Kopini, str. 177.
EKSKLUZIVNO: VLADIMIR NAZOR U PARTIZANE ODVEDEN PRIJEVAROM
SMILJENOM U VRHU KPJ
Sredinom Drugog svjetskog rata, a osobito nakon Krleina otvorenog odbijanja
odlaska u partizane popraenog izjavom 'svejedno mi je, strijeljao me Dido ili
ido, komunistima je itekako bilo stalo da meu njih doe neka od uglednih

linosti iz umjetnikog ili knjievnog miljea. Cilj ovakvih nastojanja bio je iskljuivo
promidbene prirode a osmiljen je s ciljem kako bi partizanski pokret u oima
obinih ljudi dobio na popularnosti.
Izbor tadanjih komunistikih struktura je pao na hrvatskog knjievnika Vladimira
Nazora, iznimno dobro poznatog u svim slojevima drutva. Ove zanimljive
detalje otkrivaju nam zabiljeke iz razgovora voenog sredinom osamdesetih
godina s Ivanom Stevom Krajaiem, nekadanjim elnim ovjekom
zloglasne Rankovieve OZNE u tadanjoj socijalistikoj Hrvatskoj.
Razgovor s dugogodinjim komunistikim agentom, koji je prema nekim
informacijama osobno upoznao Tita i Staljina, voen je u njegovoj bolesnikoj
postelji samo par mjeseci prije njegove smrti.
Prema Krajaievim rijeima, Vladimir Nazor nije bio uvjereni ljeviar, ali je gajio
stanovite simpatije spram komunistikih ideja i istovremeno je osjeao odreenu
dozu straha od tadanjih hrvatskih vlasti zbog svoga orjunakog ponaanja
sredinom tridesetih godina u monarhistikoj Jugoslaviji.
Uz tu epizodu otvorenog urovanja s ORJUN-om stari je pjesnik u
umjetnikim krugovima bio poznat kao biseksualac, pa su ga podrugljivo zvali
stara frajla.
Naravno, komunistikim ilegalcima i agentima koji su pod Krajaievom
staljinistikom palicom djelovali u tadanjem Zagrebu ovakva Nazorova
sklonost nije promakla.
Raunajui na tu njegovu karakternu slabost kao mono orue u vlastitim
rukama, komunisti nastupaju vrlo suptilno i odluuju prema njemu primijeniti
jedan od klasinih oblika iz metode specijalnog rata.
Vodstvo Komunistike partije Hrvatske tada se, naime, odluilo starom pjesniku
poslati Ivana Gorana Kovaia, uvjerenog ljeviara i toplog brata, uz to puno
mlaeg od Nazora, da ga muevno pokua uvjeriti da prijee na partizansku
stranu.
Kad je Kovai doao k njemu, izmeu ostaloga mu je ispriao kako je iz dobro
obavijetenih izvora saznao da ga ustae zbog njegove naklonosti ljeviarima
kane uhititi i ubiti. Sudei na temelju Krajaievih zabiljeki, Nazora su ovakve
rijei Ivana Gorana Kovaia itekako prepale, pa je odluio prijei Kupu i uputiti
se na Kordun.
Opisujui kasnije taj susret, Nazor pie da je k njemu doao muevni Ivan
Goran Kovai koji mu je priao potresne prie o ustakim zloinima, i ne
slutei da e se jednoga dana doznati na kakvu ga je jeftinu fintu podigao
njegov puno mlai muevni kolega.
Ivan Goran Kovai i Vladimir Nazor dolaze meu partizane krajem 1942. i ubrzo
se u ratnom vihoru rastaju. Kovai odlazi za istonu Bosnu gdje upoznaje dr.

Simu Miloevia, intelektualca i profesora beogradskog sveuilita, s kojim i

unato tekim uvjetima ivota ostvaruje iskreno muevno prijateljstvo.
Nakon bitke na Sutjesci i totalnog rasula partizanske vojske, zajedno s ranjenim
Miloeviem kojeg ne eli ostaviti, Kovai se povlai prema Foi i u selu Vrbice
pronalazi privremeno sklonite.
Nakon nekoliko dana njihovo sklonite otkrivaju etnici. Budui da su prepoznali
Kovaia, obadvojicu ubijaju. Tijela su im bacili u jamu nedaleko od sela Vrbice
kod Foe, gdje ih je prije nekoliko godina pronaao Amir Maovi, traei
bonjake rtve iz zadnjeg rata.
itajui podrobnosti iz zapisa raenih na temelju razgovora voenih s Ivanom
Stevom Krajaiem, na trenutak mi kroz glavu prooe sve silne Prie
partizanke o Nazoru i Kovaiu kojima nam je jugoslavenski obrazovni sustav
desetljeima ispirao mozak.
Usporeujui te Nazorove prie za djecu s ovom izjavom Ivana Steve Krajaia,
jo se jedanput zapitah: Na kakvim je to temeljima poivao jugoslavenski
komunistiki poredak i partizanski pokret te njegov represivni dio?
Damir imi
BITKA NA NERETVI
Poetkom 1943. godine nemaki generali su poeli, po
Hitlerovom linom nareenju, sa sprovoenjem plana "Vajs"
za unitenje partizanskih jedinica. Pritisnuti daleko
nadmonijim neprijateljem, partizani, sa Vrhovnim tabom i
4.500 ranjenika i tifusara, nali su se opkoljeni u dolini
Neretve. Ostao je samo jedan most na ijoj drugoj strani su
ekale jake neprijateljske snage, pripremajui se za masakr
ranjenih boraca i bespomonog naroda. Tito je naredio da
se srui most. Iznenaeni neprijatelj je prebacio svoje
snage na drugu stranu predviajui da e partizani pokuati
samoubilaki proboj obrua. Ali, u toku samo jedne noi
partizani su izgradili provizorni most pored sruenog i
prebacili se na drugu stranu izigravi neprijatelja.
Evo to o tome kae Koa Popovi, zapovjednik 1. proleterske:
Da, ima i krupnih nesklada, pa i ozvanienih legendi koje
ne odgovaraju istini. Takav jedan sluaj, duan sam da
kaem, vezan je i za prikaze dela glavne bitke u etvrtoj
neprijateljskoj ofanzivi, dakle u razdoblju koje je prethodilo

Sutjesci. Re je o ruenju mosta na Neretvi to se velia kao

genijalna varka po zamisli vrhovnog komandanta. Uveren
sam da Tito nije mogao ni pomiljati da tada krene na drugu
obalu Neretve. On je, u stvari, nameravao da se probija
napred, prema Gornjem Vakufu. Na kraju krajeva, cela ta
stvar logiki je apsurdna: ko je tada, u tadanjim ratnim
uslovima, uz tako oskudne tehniko-inenjerske snage
mogao izvesti operaciju takve delikatnosti: da miniranjem
srui most a da njegov kostur ostane u poloaju pogodnom
za prebacivanje ljudi i opreme preko plahovite reke takorei
usred zime? Strunjaka koji bi mogli da pripreme i izvedu
takvu pirotehniku operaciju sigurno nismo imali u to
vreme. Jedina namera je, nema sumnje, bila da se most
potpuno onesposobi. Siguran sam, u svakom sluaju, da nije
bila u pitanju neka promiljena varka. Ali tu, izgleda,
deluje logika nekontrolisane nesamokritinosti. Jer, kad su
takva tumaenja uzela maha kao omamljiva legenda, ona
vie nisu mogla biti obuzdana, pa nije iskljueno da su i oni
koji su legendu lansirali i doterivali poeli iskreno verovati
da ona odgovara istorijskoj istini. Uzgred reeno, vrhovni
komandant pre donoenja odluke o ruenju mosta nije
mogao znati raspored i namere etnikih jedinica niti je, to
je najvanije, raspolagao informacijom koja je bila bitna:
nemaka ofanziva se tu, na obali Neretve u stvari
zavravala, to je za nas, naravno, bilo povoljno.
Posleratnim uvidima u nemaka ratna dokumenta utvreno
je, naime, da Nemci nisu planirali prelazak Neretve. Bili su
smislili da nas potisnu do nje, valjda raunajui da e ostali
deo posla obaviti jake etnike grupacije.
Tako je, operacija Weiss je bila vremenski ograniena akcija
eljanja terena. Most je sruen...bezveze. Uskoro e izai i
knjiga sa svjedoanstvom iz prve ruke.
Zavrna faza etvrte ofenzive, poznata i kao bitka za ranjenike.
Nakon to su u prvoj fazi ofenzive, u januaru 1943,
napadnuti od strane znatno nadmonijeg neprijatelja ( etiri
njemake i tri talijanske divizije, dvije ustake brigade i
etnici, o ijoj snazi neto kasnije), Vrhovni tab i glavnina
snaga NOB bili su prinueni napustiti veliku slobodnu
teritoriju u Zapadnoj Bosni tzv. Bihaku republiku i uputiti
se prema jugoistoku, s namjerom da preu rijeku Neretvu i
probiju se u Hercegovinu, a zatim preko Drine dalje u
Sandak i Crnu Goru. Prva prepreka na tom putu bio je

gradi Prozor. Tito nareuje napad na utvreni grad

( legendarna reenica : " Prozor noas mora pasti " ) koji
brani talijanska divizija " Mure ". Prvi partizanski napad ne
uspijeva, ali ve idue noi ( 18. februara 1943. ) jedinice
NOB, uz podrku artiljerije, ulaze u grad, unitivi vei dio
divizije "Mure" i zarobivi velike koliine ratnog materijala.
Odmah nakon ovog uspjeha, partizani oslobaaju Ramu,
Jablanicu i Drenicu, forsirajui tok rijeke Neretve od
Jablanice pa sve do deset kilometara ispred Mostara. Napad
na Konjic ne uspijeva jer talijanskim i ustakim snagama
koje brane grad stie u pomo 5000 etnika pod komandom
kapetana Voje Lukaevia. Ovo je trenutak da se za kratko
osvrnemo na etniku ulogu u etvrtoj ofanzivi, s obzirom
da e ona, kako emo vidjeti, biti od kljunog znaaja za
dalji tok bitke na Neretvi.
Krajem 1942. Draa Mihailovi donosi bolesno ambiciozan
plan da sa svojim snagama oisti od partizana kompletno
zalee jadranske obale, kako bi njegovi etnici mogli prvi
doekati saveznike u sluaju njihovog eventualnog
iskrcavanja na Balkan. U tu svrhu izdaje direktivu broj 1.
kojom odreuje snage za ovu akciju: 2000 etnika pod
komandom majora Slavka Bjelajca, 2000 pod komandom
popa ujia, 3000 pod komandom majora Petra Baovia,
3000 pod komandom pukovnika Baje Staniia i 3000 pod
komandom kapetana Bore Mitranovia, te rezervu od oko
5000 crnogorskih etnika pod komandom Pavla uriia.
Pravilno cijenei da ovako obimnu operaciju nee moi
izvesti bez pomoi okupatora, a znajui za njihove pripreme
za etvrtu ofanzivu, Mihailovi se, kao i bezbroj puta
dotada, odluuje na kolaboraciju. U tu svrhu angaira svog
delegata i viestruko provjerenog talijanskog prijatelja,
vojvodu Dobrosava Jevevia, da kod Talijana izdejstvuje
oruje, hranu i transport za etnike. Osim ishrane i
naoruanja, Talijani etnicima daju i prevoz, pa tako
prebacuju snage Baje Staniia vozom od Crne Gore do
Mostara, dok etnike Petra Baovia prevoze svojim
brodovima od Metkovia do Splita, a zatim vlakom do Knina,
na polazne poloaje.
Mihailovi, koji se tada nalazio u Lipovu kod Kolaina,
specijalno za ovu akciju osniva istureno odjeljenje Vrhovne
komande sa sjeditem u Kalinoviku, a za komandanta
postavlja majora Zaharija Ostojia, kao rukovodioca svim
operacijama na terenu. Tako su se etnici ponovo nali
ujedinjeni sa okupatorom protiv zajednikog neprijatelja,

snaga NOP, istina sa razliitim krajnjim ciljevima. Tako je i

moglo doi do toga da Vojislav Lukaevi, jedan od
najistaknutijih etnikih komandanata, spaava Talijane u
Konjicu.
Poto se veina partizanskih snaga, izbjeglog naroda i
ranjenika nala na desnoj obali Neretve u Jablanici, Tito
pravi neoekivan manevar: nareuje ruenje svih mostova
preko Neretve i tako naizgled odustaje od glavnog ciljaprelaska rijeke. To mu omoguava da dio snaga baci nazad
prema Prozoru, gdje Njemaka 717. divizija napada na
glavnu partizansku bolnicu u itu. Nakon viednevnih
tekih borbi (esto prsa u prsa), Nijemci su najzad odbaeni
prema Gornjem Vakufu i bolnica se izvlai. Smatrajui da
Tito ruei mostove na Neretvi eli da se probija natrag na
sjever, Nijemci prestaju sa frontalnim napadima i ukopavaju
se kako bi sprijeili proboj. To daje vremena partizanskim
inenjercima da, po Titovoj naredbi, preko sruenog mosta u
Jablanici improvizuju novi. U noi 4/5. marta 1943.
partizanske snage se prebacuju na lijevu obalu i razbijaju
etniku prethodnicu. Narod i ranjenici takoe prelaze, ali
nita jo nije gotovo. Glavni dio cijele bitke, obraun sa
etnicima, tek predstoji.
Vidjevi svoju ansu da partizane konano uniti u depu
Neretve, Mihailovi nareuje svojim komandantima
Lukaeviu, Raduloviu i Staniiu da svoje snage prebace
na lijevu obalu Neretve i, zajedno sa Baovievim etnicima
tek pristiglim iz Knina, sprijee proboj partizana. Meutim,
partizani u nezadrivom juriu nanose etnicima seriju
tekih poraza, zauzevi ievo i Glavatievo, dva vana
etnika uporita.
Primivi od Ostojia izvjetaj o ovako nepovoljnom razvoju
situacije, Mihailovi nareuje hitan pokret uriieve
rezerve iz Crne Gore prema Hercegovini. elei da lino
preuzme komandu na terenu, Mihailovi iz Lipova kree sa
uriievom kolonom (u talijanskim kamionima) preko
Pljevalja, Metaljke, ajnia, Zupia kod Gorada, Ustikoline
i Foe u Kalinovik kod Ostojia. Meutim, silovit prodor
partizana pimorava ga da, samo dva dana nakon dolaska,
napusti Kalinovik i sa ostacima svojih razbijenih jedinica
bjei nazad prema Drini. Stie kod Talijana u Fou i nareuje
svojim etnicima da zajedno sa talijanskom divizijom "
Taurinense " forsiraju Drinu od Broda do Ustikoline i tako
pokuaju sprijeiti prodor partizana u Crnu Goru. Ovaj plan
doivljava potpun neuspijeh jer partizani razbijaju etniko-

talijanski front na Drini i ulaze u Crnu Goru. Meu etnicima

nastaje dotad nevieno rasulo. Mihailovi se vraa u Lipovo
sredinom aprila i, shvativi da se nee moi odbraniti od
nadiranja glavnine partizanskih snaga, donosi odluku da se
vrati u Srbiju. Tako se, poetkom maja 1943, etnika
Vrhovna komanda, zajedno sa ostacima snaga koji su se
uspjeli prikupiti nakon poraza na Neretvi i Drini, povlai u
Srbiju, a partizanski Vrhovni tab sa glavninom snaga stie
u Crnu Goru. Time je zavrena etvrta ofenziva.
Jedna od najdalekosenijih posljedica bitke na Neretvi bio je
upravo etniki katasrofalni poraz i povlaenje Mihailovia u
Srbiju. Ovaj poraz pokazao je svu inferiornost etnika u
odnosu na partizane i svakako je ubrzao odluku saveznika
da se odreknu Mihailovia. Bitka na Neretvi znaila je i
poetak kraja Mihailovieve organizacije, jer se utjecaj
Mihailovia i snaga njegovih trupa izvan Srbije praktiki
svela na minimum.
oko 25.000 boraca i ranjenika
5 divizija
oko 4500 poginolih i ranjenih
7.banijska divizija je kod gornjeg vakufa imala 800
poginulih i isto toliko ranjenih
tu se borila i 1. dalmatinska koja je imala velike gubitke i u
napadu na Prozor
4.crnogorska bitka kod vilica guvna
2.dalmatinska prva presla neretvu,njena grom desetina
savladala cetnicke straze na suprotnoj obali kod cuvenog
mosta
most su prvo presla dva bataljona 2.dalmatinske pa citava
2.proleterska i onda druga dva bataljona 2.dalmatinske
nakon prelaska neretve slijede borbe sa cetnicima
na prenju oko glavaticeva i na kraju konacan obracun kod
kalinovnika...
9.dalmatinska divizija je rasformirana a njena 3.brigada je
pridodata 7.banijskoj diviziji sve do V.ofanzive gdje ce i ova
brigada biti privremeno rasformirana...
Laki ranjenici su radili nosila za svoje drugove dok su leali
u umi.
Crvena Armija u Jugoslaviji
Odnosi Jugoslavije i Crvene Armije su vrlo bolna rana na
telu KPJ.

Kao revolucionarna, dogmaticka i staljinisticka partija (do

1948 ) nikada nisu mogli da prebole fakat da se CA na
teritoriji Jugoslavije ponasala kao na neprijateljskoj
teritoriji.
Sporazum o dolasku CA na teritoriju je donet u Moskvi
izmedju Joki Brokija i druga Staljina.
Joki je 21.09.1944 zbrisao sa Visa konspirativno ( kao dobar
djak Kominterne ) za Krajovu/Rumunija pa odatle dalje za
SSSR. Pratili su ga Ivan Milutinovic, Mitar Bakic i ruski gen
Kornjejev. Samo Joki i ruski gen su. otisli dalje za Moskvu.
Dogovoreno je da CA pomogne NOV da zauzme
Srbiju/Beograd i onda da napusti teritoriju Jugoslavije.
Takodje je obecana pomoc u oruzju i opremi za 12
pesadiskih divizija i 2 vazduhoplovne divizije. Od sopstvenih
snaga obecao je Staljin jedan tenkovski korpus za
Beogradsku operaciju i ostale snage po potrebi.
Bez pomoci 4. Korpusa imala bi NOV prilicno problema sa
zauzimanjem Beograda 1944.
U Beogradskoj operaciji delovali su 4. Gardiski meh Korpus,
73, Gardiska Divizija, 236. streljacka div, 3 artiljeriske
brigade, 16 pukova artiljerije, protivavionska divizija i tri
samostalna protivavionska puka.
U Jugoslaviji su manje ili vise bile angazovane CA trupe 2. i
3. Ukrajinskog fronta.
2.Ukrajinski front => 46. Armija sa 37. 31. 10. Korpusom
3. Ukrajinski front => 57. Armija sa 64. 68. 64 Korpusom
4. Gardiski mehanizovani korpus ( Beogradska operacija )
17. Vazduhoplovna Armija.
5. Vazduhoplovna Armija.
Vojna pomo je bila VELIKA:
Kao primjer par cifara;
96515 puaka, 20528 pitolja, 68423 automata/mitraljeza,
3364 minobacaa, 170 protivavionskih topova, 895
artiljerijskih oruja itd.
Tadasnja vrednost pomoci je bila otprilike 400 Miliona $.
Kao uporedjenje celokupna UNRR-ina pomoc u hrani i odeci
je bila oko 400 Miliona $ !!!
Delovanje CA po Srbiji najbolje opisuju sledeci zalosni
brojevi koji poticu iz KPJ statistike :
CA je izvrsila na teritoriji Jugoslavije 1219 silovanja, 359
pokusaj, 111 silovanja sa ubistvom, 248 silovanja i pokusaja
ubistva i 1204 pljacke sa fizickom povredom.

Ko je 1944 dosao u dodir sa CA nece to nikada zaboraviti.

Nadam se da ce bar sada neko da nadje vremena da napravi
studiju o divljanju CA u Srbiji/Beogradu 1944 ...
Postojo jedna knjizica od H. van Bergh " Genosse Feind "
koja se moze naci u dobrim bibliotekama ...Ako se dobro
secam napisana je i " Bela Knjiga " o divljanju CA na
teritoriji Jugoslavije u vreme sukoba sa Staljinom.
CA je takodje sav ratni plen koji je NOV zarobila pod
pretnjom oruzja OTELA i odnela sa sobom.
Utisak CA se osijecao dugo godina u NOV/JA/JNA jer je
veliki broj oficira kolovan u ruskim vojnim akademijama.
( 17 generala JA je kolovano u SSSR od 1945 - 1948 ).
CA je takodjer dala vei broj instruktora koji su do 1948
obuavali JA u organizaciji i taktici ...
OZNA je do 1948 najvei dio svojih kadrova kolovala na
NKVD akademijama u SSSR.
by Kirbi 71/72 @ 2003-09-16
Ulazak Crvene armije na tlo Srbije pokuali su iskoristiti i
pojedini etniki komandanti i u posljednjem trenutku
spasiti se od onoga to ih je ekalo zbog trogodinje
saradnje sa okupatorom, jer su upravo u tim oktobarskim
danima preivljavali odluujue poraze od partizana po
zapadnoj i centralnoj Srbiji.
Prvi je sa Sovjetima u kontakt doao potpukovnik Dragutin
Keserovi, komandant Rasinsko-toplike grupe etnikih
korpusa i do tada jedan od najvjernijih njemakih saradnika
u Srbiji. On se sa jedinicama Crvene armije 14.oktobra
1944.teatralno uetao u osloboeni Kruevac, to je
etnika propaganda u emigraciji godinama kasnije koristila
u vlastite svrhe, ali redovno izostavljajui ono to se zatim
desilo. Naime, nakon Titovog protesta kod sovjetske
komande zbog ovoga, Sovjeti su poeli razoruavati
etnike formacije i predavati ih partizanima, a sam
Keserovi se jedva spasao i sa neto preostalog ljudstva
pobjegao prema Kraljevu.
I komandant 4. grupe jurinih korpusa major Dragoslav
Rai je pokuao stupiti u kontakt sa Sovjetima, ali pouen
Keserovievim iskustvom, brzo je od toga odustao.
Istovremeno se u saradnju sa sovjetskim trupama ukljuio i
komandant 2. ravnogorskog korpusa kapetan Predrag

Rakovi, kod aka, ali nakon Titovog protesta proveo se

slino kao i Keserovi.
Tako je propao i posljednji pokuaj etnikih komandanata
da budu spaseni od strane stranih saveznika i tako se operu
od saradnje sa okupatorima i kvislinzima svih boja i oblika.
by Edin engi @ 2003-09-16
Kolaboracija
Bukvalno prevedeno znai samo "saradnja", ali se ovim
terminom uglavnom oznaavala saradnja sa okupatorom. Za
vrijeme 2. svjetskog rata u Jugoslaviji su brojne linosti u
veoj ili manjoj mjeri, stalno ili povremeno, saraivali sa
okupatorom. Kolaboracionisti su bili ustae u tzv. NDH,
Nedieva vlada narodnog spasa u Srbiji sa svojim vojnim
formacijama ( Srpska dravna straa i Srpska granina
straa, Ljotiev Srpski dobrovoljaki korpus, etnici Koste
Peanca i "legalizovani" etnici Drae Mihailovia ), u
Sloveniji general Leo Rupnik sa svojim domobranima ( "Bela
garda" ) i "Plava garda" majora Novaka, kao i neke manje
vojne formacije kao to su Muslimanska milicija u Bosni i
Sandaku i balisti na Kosovu.
U pogledu kolaboracije najinteresantniji je sluaj etnika
Drae Mihailovia, pa emo im posvetiti malo vie prostora.
Nominalno odani zapadnim saveznicima, skoro pune tri
godine bili su u svjetskoj javnosti predstavljani kao borci
protiv okupatora. U isto vrijeme meutim, skoro svi etniki
komandanti saraivali su sa okupatorom. etnika saradnja
sa okupatorom nije bila rezultat nikakvih dugoronih
zajednikih ciljeva, ve iskljuivo sredstvo kojim e
obezbjediti vojnu i materijalnu podrku okupatora za borbu
protiv partizana, s jedne, i izbjei uznemiravanja od strane
okupatorskih jedinica dok ne zavre sa partizanima, s druge
strane. etnika kolaboracija sa okupatorom bila je u
razliitim oblicima, ovisno o vremenu i prilikama, pa je
tako:
-u Srbiji 1941. neki etniki komandanti su se po
Mihailovievom nareenju "legalizovali" kod Nijemaca i
postali dio Nedievih trupa;
-etnici u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori bili su pod
direktnom komandom talijanskog okupatora kao MVAC
( Militia volontaria anticomunista= Dobrovoljaka
antikomunistika milicija ), naoruavani su , hranjeni i
plaani od Talijana;

-tokom 1942. gotovo svi etniki komandanti u Bosni

sklopili su pismene sporazume sa ustakom dravom o
nenapadanju i suradnji, pa time posredno i sa Nijemcima;
-nakon kapitulacije Italije veina etnikih jedinica u Bosni i
Hercegovini i Crnoj Gori stupila je u suradnju sa Nijemcima;
-u jesen 1943. najvaniji etniki komandanti u Srbiji
( Lukaevi, Kalabi, Simi-"Drka", Keserovi ) sklopili su
pismene sporazume sa njemakim okupatorom. Neovisno o
ovim sporazumima, neformalna kolaboracija etnika i
Nijemaca u Srbiji nije ni prestajala.
Sam Draa Mihailovi se dobro uvao da se ne kompromitira
u narodu i pred saveznicima linim kontaktima sa
okupatorom. Ipak, on se lino sastao sa njemakim
predstavnicima u selu Divci 12/13. novembra 1941. i
ponudio im svoje usluge u borbi protiv partizana, ali su ga
Nijemci odbili. U periodu 1943.-1944. nekoliko se puta lino
sastao i sa Rudolfom terkerom, predstavnikom specijalnog
njemakog izaslanika za Jugoistok Hermana Nojbahera.
Takoe, na osnovu dokumenata, priznanja pojedinih
etnikih, talijanskih, njemakih i ustakih komandanata,
kao i djeliminog priznanja samog Mihailovia, on je znao za
iroku kolaboraciju svojih komandanata sa okupatorom, ali
je nije pokuavao sprijeiti ve je u potpunosti odobravao,
ako je nije i sam naredio. inio je to jer je znao da samo uz
pomo okupatora moe pobijediti svoje najvee i jedine
prave neprijatelje-partizane. Jasno je da bez okupatorske
pomoi, uzevi u obzir slabu opremljenost, loe rukovoenje
od strane komandanata poev od samog Mihailovia,
nikakav borbeni moral i odsustvo bilo kakvog politikog
vostva, etnici nikada ne bi doekali ni 1945. godinu.
Pria o razbijenim Nijemcima kod Gornjeg Vakufa je vie mit
nego istina.
Mislim da sam kod Vladimira Velebita proitao da su Nijemci
dodue bili odbaeni, ali da nisu doivjeli straan poraz.
Njemaki zapovjednik je povukao svoje trupe 10-ak
kilometara unazad da ih pregrupira, ali nije se radilo o
nikakvom bijegu vaba nego tek o urednom povlaenju.
Njemaki zapovjednik je podcijenio snagu partizana pa je
morao malo promijeniti planove te se stoga povukao.

Iz ovoga se razvila legenda da su vabe gadno potuene i da

su se u neredu povukli sve do pred Bugojno.
Tijekom gotovo dvomjesenih borbi partizani su pretrpjeli gubitke od
oko 10.000 poginulih, nestalih i ranjenih te oko 2.000 zarobljenih
vojnika.
Nijemci su izgubili 514 poginulih, 1214 ranjenih i 158 nestalih
vojnika. Domobrani i ustae su pretrpjeli gubitke od 126 poginulih,
258 ranjenih i 218 nestalih. Poznati talijanski gubici su iznosili
1.605 poginulih, 983 zarobljenih, a 259 regimenta div. "Murge" bila
je u potpunosti unitena (nepoznati gubici). etniki gubici
procjenjuju se na 2.000 3.000 ljudi. Total osovinskih gubitaka
iznosi 6.500-7.500 ljudi.
Ovo su podaci o ukupnim gubitcima.Tako da prica o
razbijenim njemcima kod Vakufa ne drzi vodu.
Al opet bilo kako bilo , cilj je postignut.Bolnica spasena ,
njemci zaustavljeni.
Nego tu imamo jedan detalj o kojem bi volio malo vise
saznat.
7ss i 369 vrazja div nisu sudjelovale u zavrsnim borbama na
Neretvi. Razlog je sta im Talijani nisu dali dozvolu za
prolazak punih 5 dana kod Mostara.S obzirom da su to
vjerovatno bile 2 najbolje "njemacke" postrojbe na ovim
prostorima ishod bitke ne neretvi bi zasigurno bio bitno
drukciji.
Dali postoje neke indicije,da se u tom sprecavanju prolaska
tih divizija kroz Talijansku zonu, odigravalo nesto iza kulisa.
Nesto kao ameri poslali svoje mafijase da nagovore talijane.
Knjiga F.W. D. Deakin: "Bojovna planina" (Embattled Mountain)
objavljena je u Beogradu, izdava "Nolit", 1973., samo dvije
godine nakon objavljivanja na engleskom, nije bilo nikakve
zabrane. Autor pie o svojim ratnim suborcima partizanima
s uvaavanjem i divljenjem. Kao i Basil Davidston, Fitzroy
MacLean, Louis Hunt i William Jones, koji su objavili knjige
o svojem boravku kod partizana. Deakin je baen
padobranom upravo na poetak V. ofanzive (Sutjeska) i
svjedoio je najeim borbama. U njegovim opisima ima
slika krajnjeg oaja tijekom bitike, kad su partizani, zaista,

ostavljali neke ranjenike, jer ih vie nikako nisu mogli

transportirati.
Jedan od kljunih rezultata tih Deakinovih iskustava prvih
tjedana bilo je bezrezervno osvjedoenje, da etnici
surauju ne samo s okupatorom, nego i direktno sa
ustaama. O njegovoj simpatiji za partizane, za Tita i druge
partizanske voe osobno nema sumnje. Deakinovi i kasniji
MacLeanovi izvjetaji bili su presudni, da Saveznici u
Teheranu odlue napustiti Mihailovia i pruiti punu podrku
NOVJ.
Kako njemaki vojni izvori ocjenjuju uspjenost "bitke na Neretvi", op.
Fall Weiss? (u cjelosti ili samo njenu treu fazu tj. Neretvu)?
Kod partizana se Weiss 3 vodi kao njemaki neuspjeh poto
su se uspjeli prebaciti preko Neretve- no kakvi su ciljevi
operacije i analize postignua poslije operacije
Zap. njem. snaga u NDH zabiljeio je u procjeni
vojnopolitike situacije da je moral kod iscrpljenih partizana
na niskoj razini, da tomu svjedoi odbaena oprema, seljaci
su premoreni, dezertiraju, ele kui i nije im do borbe. Isto
kae kako Talijani nastoje pogurnuti partizane prema
sjeveru da ne ulaze u njihovu zonu.
Pie kako je na podruju oienom u Weiss I (SZ Bosna i
Pounje) zabiljeena obnovljena pobunjenika aktivnost
jednice veliine cca. bataljuna koje su uskoile s djelova
"talijanskog interesnog podruja". Poprilino je ogoren na
Talijane zbog neaktivnosti i kae "Tako dugo dok se
talijanski saveznici aktivno ne angairaju. ne moe se
raunati sa definitivnim istrebljenjem komunistikog
ustanikog pokreta".
I zakljuuje (16.3.):
1) Titova drava je razbijena i njegova vojska u raspadanju.
2) Ugroavanje nemakog komandnog podruja vre
ustanici koji prodiru iz italijanske oblasti
U procjeni taktike situacije s njemake strane:
Operacija Vajs II" je u sutini zavrena.
Daljem razbijanju neprijatelja postavljene su time granice, poto
gonjenje neprijatelja nije mogue na teritoriji juno, odnosno
istono od Neretve zbog politikih odnosa sa Italijanima. Stoga je
sigurnost umirenih teritorija protiv ponovnog prodora

ustanika glavni zadatak za najbliu budunost

(na osnovu ovog boldanog rekao bih da su njemake
ofenzivne namjere dole do plafona i da se dalje ne ide,
dakle, konani uspjeh pothvata ovisi o drugim
akterima(Italija+etnici), no fale mi kljuniji dokumenti koji
daju konkretnije informacije da bih to mogao utvrditi)
etniki neuspjeh na Neretvi se osjetio i u Srbiji, pa par
dana kasnije zap. njem.snaga iz Srbije u izvjetaju tabu
Jugoistoka kae: Saeto reeno, moe se proceniti da je
situacija u tom pogledu takva da ne postoji ozbiljna
opasnost za Srbiju ako se nastave borbe izmeu komunista i
DM, tim vie to su poslednje borbe u Hrvatskoj dokazale
da borbenu vrednost kompletnih odreda DM ne bi trebalo
suvie visoko ceniti.
oito je da su tu puhnuli i da lokalni vojni efovi vie ne
raunaju na njih (tj. na talijansku ponudu etnikog
angamana) i idu protiv njih.
Zoran Otri: Partizani su se estoko tukli s Nijemcima onda
kad su morali, ali kad su god mogli, izbjegavali su sukob s
njima i napadali slabije protivnike - domobrane, etnike ili
Talijane. to je naravno normalna taktika - Nijemci su jo
uvijek ona vojska, koja je pregazila Europu.
Da su Nijemci preli Neretvu, tko zna to bi bilo. Ne znai da
bi partizane unitili, jer ovi su im bili ve izmakli iz obrua,
njemake snage bile su u pokretu na sjever gdje su
oekivali da e operativna grupa dalje prodirati i novi
manevar opkoljavanja trai vrijeme. Uostalom, nakon dva
mjeseca uslijedila je nova operacija, Schwartz (Peta
neprijateljska ofanziva, Sutjeska).
Treba imati na umu da je bitka na Neretvi bila operacija
"Weiss II". Operacija Weiss I poela je u sijenju ("Bitka na
Uni"), protiv prostrane partizanske slobodne teritorije
("Bihaka republika"), s namjerom da ih se uhvati u obru i
sve uniti. Na tom podruju, NOVJ je osim grupe divizija pod
izravnim zapovjednitvom Vrhovnog taba raspolagala i
snagama Prvog bosanskog i Prvog hrvatskog korpusa.
Opkoljavanje nije uspjelo, grupa divizija probija se prema
jugoistoku i njemaki zapovjednik odluuje da ih goni, dok
Hrvatski i Bosanski korpus ostaju na svom podruju i vode
borbe, vezujui znatne neprijateljske snage. Tako Weiss II

ima ve skromniji cilj, nego Weiss I - dabome, s raunom

da, ako unite glavnu operativnu grupu i Vrhovni tab s ve
mitskim komandantom Titom, kasnije e likvidirati i ostale.
Jedno vano pitanje jest da li je ruenje mosta kod
Jablanice bila Titova genijalna varka, ili je on u tom trenutku
zaista planirao proboj na sjever. Koa Popovi, koji valjda
zna to govori, kae da nije bila varka, ego stvarni Titov
plan u tom trenutku. Partizani su udarili na sjever, potisnuli
Nijemce, ali Tito je shvatio da je to samo privremeno i ako
nastavi, ui e u njemaku "potkovicu", pa je naredio
ponovo okretanje na jug i jugoistok, te graenje pontonskog
mosta koristei sruenu konstrukciju mosta, to je u filmu,
kau, paljivo rekonstruirano. Bila je sretna sluajnost, to
je konstrukcija ostala spojena, tako da se moe uz neto
tekoa prei i iskoristiti kao osnova za ponton. Takve se
stvari u bitkama stalno dogaaju, Clausewitz kae: "Nijedan
plan ne moe izdrati prvi dodir s neprijateljem".
Operacije Weiss i Schwartz, koje ukupno traju cijelu prvu
polovicu 1943., treba gledati kao cjelinu. Nakon bitke na
Sutjesci, partizani uspijevaju ono od ega su odustali tri
mjeseca ranije, proboj iz obrua na sjever, prema istonoj
Bosni. U meuvremenu, strateka situacija na drugim
ratitima bitno se promijenila na tetu sila Osovine (porazi u
Sjevernoj Africi i na istonom frontu, demoralizacija
Talijana, oekivanje njihove kapitulacije). Nema vie snaga
za tako zamane operacije protiv partizana, i ovi to
izvanredno koriste, prelazei u nekoliko dana iz obrane u
napad.
Slijedeih mjeseci, po cijeloj teritoriji NDH, jedinice NOVJ su
uglavnom u ofanzivi. Koriste svoju pokretljivostu, udaraju
na raznim mjestima i nanose gubitke, mobiliziraju znatan
broj novih ljudi. To im omoguava da iskoriste kapitulaciju
Italije, zaposjedaju privremeno skoro cijelu dalmatinsku
obalu, gdje mobiliziraju znatan broj novih boraca, dolaze do
znatnog plijena razoruavanjem Talijana te im zapadni
saveznici brodovima alju znatne koliine ratnog materijala,
a postaje mogua i evakuacija ranjenika i dijela izbjeglica,
to ogromno olakava dalje partizanske operacije. Nijemci
su prisiljeni poslati znatne nove snage. Operacije Weiss i
Schwartz, koje ukupno traju cijelu prvu polovicu 1943.,
treba gledati kao cjelinu. Nakon bitke na Sutjesci, partizani

uspijevaju ono od ega su odustali tri mjeseca ranije, proboj

iz obrua na sjever, prema istonoj Bosni. U meuvremenu,
strateka situacija na drugim ratitima bitno se promijenila
na tetu sila Osovine (porazi u Sjevernoj Africi i na istonom
frontu, demoralizacija Talijana, oekivanje njihove
kapitulacije). Nema vie snaga za tako zamane operacije
protiv partizana, i ovi to izvanredno koriste, prelazei u
nekoliko dana iz obrane u napad.
tono j da ove operacije treba gedati kao cjelinu.
meutim, netono j da su partizani na sutjesci ita uspjeli.
partizanska glavnina je poslje sutjeske bila gotovo potpuno
unitena. partizanski porket je spasila skora kapitulacija
italije, koja im je omoguila da se oporave i postanu ak i
jai nego prije.
mutim, izmeu poraza na sutjesci i kapitualcije italije,
partizani su svedeni na gotovo bezopasnu umsku ilegalu.
"proboj" na sutjesci je arena la, probila se aica, dok je
glavnina unitena. sutjeska je najvei partizanski proaz u
tom ratu.
Zoran Otri: Ima neke znanstvene radove kao izvore za ovu
tvrdnju? Mislim da se sline stvari rutinski ponavljaju okolo
po netu, ponajvie (bez uvrede) na etnikim sajtovima.
Nije mi poznato da se baziraju na bilo kakvom ozbiljnom
istraivanju, koje bi dovelo u pitanje podatke o snazi NOVJ u
razdoblju izmeu Sutjeske i kapitulacije Italije. (Izmeu
ostalog: iako su grupa proleterskih brigada pod izravnim
zapovjednitvo V elitne jedinice, oni ine tek oko 10%
snaga NOVJ). Bez uvrede, ali uglavnom u tome vidim samo
frustracije onih koji brane strane poraenih u tom ratu.
Prema SVIM meni poznatim izvorima, u razdoblju lipanjrujan 1943. snage NOVJ vre ofanzivne operacije i njihova
snaga raste.
O tome, recimo, imamo svjedoke i od niza saveznikih
predstavnika kod NOVJ, prva misija kod V je baena
padobranima upravo pred poetak najeih borbi na
Sutjesci (a ranije jedna ekipa na Velikoj Kapeli, uspostavila
kontakt s Glavnim tabom Hrvatske). Osim toga, kako je
nedavno Ivan Bajlo skrenuo panju, Britanci su prislukivali
njemaku radio-komunikaciju i iz nje imali dobar pregled
zbivanja. (Oko toga, meutim, neki danas pod utjecajem

etnika i antikomunizma u svijetu pokuavaju braniti tezu

da je britanska SOA u Egiptu bila puna komunista, koji su
falsificirali izvjetaje, iz kojih se navodno vidjelo da su pravi
borci protiv okupatora zapravo etnici.)
U onakvim uvjetima mislim da ih se nije moglo puno
oporaviti.Trea dalmatinska brigada koja je nosila ranjenike
preko Prenja do Sutjeske se potpuno raspala.Nalazila se u
neprijateljskom podruju istone Hercegovinebez hrane i
nikakvih uvjeta za preivljavanjetako da je dosta zdravih
boraca dezertiralo natrag u Dalmaciju.Kompletna centralna
bolnica je pobijena na Sutjesci. Vica Balen u svojoj knjizi
opisuje te preivljele borce koji su doli nakon Sutjeske na
podruje Like koji je kontrolirao mislim da se zvao Glavni
tab Hrvatske. Izgladnjeliu dronjcimanikakvi.Uglavnom
ona kae da su tada poeli problemi.Ovi ta su proli
Sutjesku poeli su se isticat i predbacivat ovima lagodan
ivot i nain na koji su ustrojili ivot na slobodnom
teritoriju.Poele su napetosti izmeu Hebrangaime
Balena i ovih iz Vrhovnog taba ta su doli. Vica Balen je
ak radila u pivovari na slobodnom teritoriju Otoacako se
ne varam. Poginulo 7356.
Poginulo je 99 politikih komesara eta10 komandanata
bataljona9 politikih komesara bataljona2 komandanta
brigade2 politika komesara brigade1 komandat
divizije2 naelnika taba divizije2 lana izvrnog odbora
AVNOJ-a.Meu ovim nabrojenim su 2 lana Vrhovnog taba.
Tito je svjesno razdvojio snage.On je ostao sa prvom i
drugom diviziona ranjenike je dao Savi Kovaeviu sa
treom i sedmom divizijon.
Druga divizija na elu da drugom dalmatinskom nije uspjela
proboj na Gornjim i Donjim baramadok je prva divizija
uspjela proboj preko Tjentita i Zelengore.Za to vrijeme
ranjenici sa Savom Kovaeviem ne uspjevaju proi rijeku
Taru
8. lipnja sve jedinice prve i druge divizije izvukle su se iz
kanjona Sutjeske i kreu prema Zelengori.Tada i druga
grupa na elu sa Savom Kovaeviem kree prema Sutjesci.
Uveer 10 lipnja sve jedinice prve grupe naputaju plato
Zelengore.Na zaelje kolone je stigao i dio 7 divizije iz
Savine grupe.
11. lipnja 3 divizija sa tekim ranjenicima stie do
Tjentita.Obru je ve zatvoren.Predveer 1. dalmatinska
prethodnica 3.divizije zauzima Tjentiteali ga nije mogla

zadratve se probija do Zelengore.Istono od Sutjeske

ostaje glavnina 3. divizije sa ranjenicima.
13.lipnja divizija je razbijenagine i Sava
Kovaevi.Ranjenici pobijeni.
14 lipnja zavrava ofenziva.
poginulih 3789 Srba2556 Hrvata719 Crnogoraca247
muslimana...
4246 sa podruja Hrvatskea od toga 2901 iz Dalmacije
1111 iz Banije...
zanimljiv podatak je samo 265 poginulih iz ue Srbijea 713
iiz Crne Gore.
Zanimljivo gdje su Srbi iz Srbije.
Prva divizija = prva proleterskatrea proleterska
sanakatrea krajika
Druga divizija= sedma krajikaetvrta crnogorskadruga
dalmatinska
Trea divizija= peta crnogorskadesta hercegovakaprva
dalmatinska
Sedma divizija=sedmaosma esnaesta banijska sa
pridodanom treom dalmatinskom
Drinska operativna grupa=esta istonobosanskaprva
majevikadruga proletrska
Haubiki divizion i Centralna bolnica
oko 16 ooo boraca i 3500 ranjenika na poetku ofenzive
Centralna bolnica je pobijena zahvaljujui upravo vrhovnom
komandantu Titu - "heroju".Kod Sutjeske je vojsku
razdijelio na dvije grupe: onu jau s vie divizija predvodio
je on i imala je laki put.Onoj drugoj slabijoj po jaini je na
brigu ostavljena bolnica i tei put za probijanje.Drugim
rijeima Tito je rtvovao dio vojske i ranjenike kako bi
spasio svoju guzicu i guzice Vrhovnog taba. Heroj, nema
ta.
Zna ta, znam da e me kazniti za ovo, ali hajde vie ne seri
matere ti. Prvo nema pojma o emu pria a kad se neega
dohvati onda lupeta gluparije.
Ti o tim bitkama nema pojma. PArtizanska vojske se
stvarala ni iz ega i ta ti sad oekuje. Tito nije bio kao
Paveli, koji je bio Hitlerov pas pa je njegova vojska dobijala
od Hitlera sve to joj je trebalo. Titovi partizani su ratovali
sa onim to su zarobili sve do pred zadnju godinu rata.

PAveli i njegova vojska dobijali i od Nijemaca i od Talijana i

orujre i hranu i uniforme, pa opet popuili rat, jake mi
vlasti i jake mi drave. Ono je bilo sramota zvati dravom a
jo vea sramota to se mnogi danas pale na ono sranje.
Oni su unitili i osramotili svaku ideju hrvatske dravnosti a
partizani su spaavali to se moglo da nas nakon rata ne
pobiju i svedu Hrvatsku na Zagreb i okolicu.
Ima situacija a takva je bila ona na Sutjesci, gdje nema
nikakvog izlaza osim da se spaava kako ko moe. Ili da
izginu svi. To jeste bio poraz u vojnom smislu ali NOP se ve
razgranao svuda, a etnici su uniteni i to ne od Pavelia
nego od partizana i tako je sprijeen povratak
Karaorevia na vlast.
A pokolj ranjenika na Sutjesci meu kojima veliki broj
Dalmatinaca koji su izvrili nacisti uz pomo domaih kerova
nije bio i prvi takav pokolj koji su napravili.
Ali su takvi pokolji i sve ostalo to je ilo uz njih mnogim
nacistima i kerovima koji su im pomagali, osigurali kartu za
Bleiburg par godina poslije.
Pobijena je jer se obru zatvorio, a Nijemci nisu imali milosti jer
partizani nisu bili priznata vojska tako da za njih nisu vrijedila ratna
pravila i konvencije.
Nije ih Tito svjesno ostavio. U trenutku dok su Nijemci masakrirali
ranjenike partizani su se nalazili stijenjeni oko Sutjeske, relativno
blizu i ekala ih je ista sudbina. Jedini put je bio proboj preko
Zelengore, znai iz doline Sutjeske uzbrdo.
Kod Balinovca je bilo biti ili ne biti i tu su u divljem juriu partizani
probili obru. Da stvar bude lua probili su njemaku (ili legionarsku
nisam siguran) liniju. Da su ovi tad izdrali to bi bio kraj Tita i
partizana.
Dalmatinci su izginuli u brojkama koje nam se ine nevjerovatne. Vie
od 2000 poginulih. Stare opine ibenik i Split imale su preko 500
poginulih svaka, Mali I kod Zadra je imao 63 poginula...
1. dalmatinska je imala 715 poginulih, 2. 685, 3. 326...
Uz 2. dalmatinsku je vezana i ona legendarna poruka poslana u toku
bitke na Gornjim i Donjim Barama:
Quote:

Nijemci nadiru sve jaim snagama i sve upornije. Mi smo izgubili dvije
treine svoga ljudstva, ali raunajte na nas kao da smo u punom
sastavu.
Inae poruku je posalo zapovjednik 2. bataljona, 2.
dalmatinske koji je u tom trenutku spao na 50-ak boraca...
Takticki gledano Sutjeska je poraz, ali poraz bez posljedica za
NOB.
http://www.forum.hr/showthread.php?t=153272&page=4
Petar Tomac (12. oktobar 1899 - 7. april 1973) bio
je hrvatski i jugoslavenski vojskovoa i vojni historiar.
Karijeru je zapoeo u jugoslovenskoj kraljevskoj vojci, gdje ga je zatekao aprilski
rat. Poslije kapitulacije Jugoslavije i osnivanja NDH se pridruio Hrvatskom
domobranstvu, gdje je napredovao do ina pukovnika i postao zapovjednik 1.
zbornog podruja sa sjeditem u Petrinji. Godine 1944. je preao na
stranu partizana i postao naelnik obavjetajnog odjela Glavnog taba Hrvatske.
Poslije rata je predavao historiju na Vojnoj akademiji u Beogradu i postao direktor
Vojnoizdavakog instituta. Napisao je niz knjiga o vojnoj historiji, kako Evrope,
tako i junoslavenskih prostora te sluio kao zamjenik urednika Vojne
enciklopedije.
(, 1899 , 1973)

.

.

.
.

.

.
1944. .

 ,

.
,

. 1959.
-.


.

. 1950. 1957.

( ,
). 1968.

. ,

.

(1951)
(1953)
(1959)
(1965)
(1968)
XIX (1968)
(1973)

, (. , . 676),
, 1997.
Aprilski rat 1941: zbornik dokumenata. Knj. 2, prireiva
pukovnik Antun Mileti, Beograd 1987, 565.
,
, ;

 ,
.
, ,
;

.
, , ?
,
, !
...
Branko Copic
JEEVA KUCICA
SLAVNI LOVAC
Po umi, irom, bez staze, puta
Jeurka Jeic povazdan luta.
Lovom se bavi cesto ga vide,
s trista kopalja na juri ide.
I vuk i medo, pa cak i - ovca,
poznaju jea, slavnoga lovca.
Jastreb ga tuje, vuk mu se sklanja,
zmija ga arka po svu noc sanja.
Pred njim dan hoda, iri se strava,
njegovim tragom putuje slava.
LIJINO PISMO
Jednoga dana, vidjeli nismo,
Jeic je, kau, dobio pismo.
Medeno pismo, pricao meca,

stiglo u torbi potara zeca.

Adresa kratka, slova k"o jaja:
"Za druga Jea
Na kraju gaja".
U pismu pie:
"Jeurka, brate, sanjam te cesto i
mislim na te.
Evo ti piem iz kamenjara guskinim perom.
Divno li ara!
Dodji na rucak u moju logu, pouri samo,
ne ali nogu.
Sa punim loncem i masnim brkom
cekat cu na te, pouri trkom.
Njeno te grli medena lica
i pozdrav alje lisica Mica"
Je se veseli: - Na gozbu, veli,
tu ale nema, hajd da se sprema.
Jeurka Jeic lukavo kilji,
pregleda bodlje i svaku ilji.
- Ako bi usput dolo do boja,
nek bude spremna obrana moja.
KOD LIJINE KUCE
Suncani krug se u zenit dig"o
kad je Jeurka do lije stig"o.
Pred kucom-logom, kamenog zida,
Jeurka Jeic svoj eir skida,
klanja se, smjeka, kavalir pravi,
biranom frazom lisicu zdravi:
-Dobar dan, lijo, vrlino cista,
klanjam se tebi, sa bodlja trista.
Nek perje pijetla krasi tvoj dom,
koko nek sjedi u loncu tvom!
Guskino krilo lepeza tvoja,
a jastuk meki patkica koja.
ivjela vjecno u miru, sreci,
nikada lave ne cula pseci.
I jo ti ovo na kraju velim:
ja sam za rucak trbuhom cijelim!
Otpoce rucak caroban, bajni.
I je i lija od masti sjajni.
Jelo za jelom samo se nie,
Jeurka cesto zdravicu die:
u zdravlje lije i njene kuce,
za pogibiju lovceva uce.

Nie se rucak cetverosatni,

zategnu trbuh k"o bubanj ratni.
NOC
Evo i noci, nad umom cijelom
nadvi se suton sa modrim velom
Promakne samo leptiric koji
i vjetar nocnik listove broji.
Utihnu uma, nestade graje,
macaka divljih oci se sjaje.
Skitnica svitac svjetiljku pali,
carobnim sjajem putanju ali.
A sova huknu svoj ratni zov:
-Dr"te se, ptice, pocinje lov!
RASTANAK
Jeic se die, njukicu brie.
-Ja moram kuci, dosta je vie.
Dobro je bilo, na stranu ala,
lisice draga, e, ba ti hvala.
-Moja je kuca cvrsta k"o grad,
prenoci u njoj - Kuda ce sad?
Tako ga lija na konak sladi
a je se brani, ta da se radi:
-Zahvaljujem se pozivu tvom,
al" mi je drai moj skromni dom!
-Ostani kume, lija sve guce,
moli ga, zove, za ruku vuce.
Al" je tvrdoglav, osta pri svom
-Drai je meni moj skromni dom!
uteci umom je mjeri put,
kroz granje mjesec svijetli mu ut.
Ide je, gunda, dok zvijezde sjaju:
-Kucico moja, najljepi raju!
POTJERA
Ostade lija, misli se: - Vraga,
sto mu je kuca toliko draga?
Kad Jeic tako udi za njom,
bit ce to, bogme, bogati dom.
Jo ima moda od perja pod,
pecene eve krase mu svod.
Ta kuca, vjerujem obiljem sja.

Poci cu, kradom da vidim ja.

VUK
Pouri lija, necujna sjena,
paperje meko noga je njena.
Dok juri tako uz grobni muk,
pred njom na stazi, stvori se vuk.
-Grrr, kuda uri, kai-der lovcu;
moda si negdje pronala ovcu?
-Idem da doznam - lija sve duva zato je kucu toliko cuva.
-Eh, kuca, trice! - veli vuk zao.
-Ta ja bih svoju za jagnje dao!
Poci cu s tobom jer volim alu,
hocu da vidim jea - budalu!
MEDO
Dok jure dalje brzo k"o strijela,
srete ih medo, prijatelj pcela.
-Sumnjiva urba - medo ih gleda moda ste nacli jezero meda?
-Ne, nego matu golica moju,
zato je voli kucicu svoju.
-Kucica, glupost! Moje mi njuke,
svoju bih dao za gnjile kruke.
Za satic meda dat cu je svakom!
govori medo na jelo lakom.
- Poci cu s vama, jer volim alu,
hocu da vidim jea - budalu!
DIVLJA SVINJA
Sve troje jure k"o divlja rijeka,
odjednom - evo- kaljuga neka.
Divlja se svinja u njojzi banja,
pospano kilji i - jelo sanja.
-Hr-nji, junaci, sumnjiva trka,
negdje se, valjda bogovski krka?!
-Poskoci svinja, uz mnogo graje,
a vuk joj na to odgovor daje:
-Traimo razlog, blatnjava zvijezdo,
zato je voli rodeno gnijezdo!
-Rodeno gnijezdo! Tako mi sala,
za pola rucka ja bih ga dala!

Poci cu s vama jer volim alu,

hocu da vidim jea - budalu!
PRED JEEVOM KUCICOM
Svi jure slono ka cilju svom,
kuda god produ - prasak i lom!
Pristigli jea, glede: on stade
kraj neke stare bukove klade.
Pod kladom rupa, tamna i gluha,
prostirka u njoj od lica suha.
TU Jeic ude, pliva u sreci,
uti i pipa gdje li ce leci.
Namjesti krevet, od pedlja dui,
zijevnu, pa lee i noge prui.
Sav blaen, sretan, nie bez broja:
-Kucico draga, slobodo moja!
Palato divna, drvenog svoda,
kolijevko meka, lisnatog poda,
uvijek cu vjeran ostati tebi,
nizato ja te mijenjao ne bi"!
U tebi ivim bez brige, straha
i branit cu te do zadnjega daha!
TRI GALAMDIJE
Medvjed i svinja i s njima vuja
grmnue gromko prava oluja:
-Budalo jeu, bodljivi soju,
zar tako cijeni stracaru svoju?!
Koliba tvoja prava je baba,
krov ti je truo, prostirka slaba.
tenara to je, tijesna i gluha,
sigurno u njoj ima i buha!
Kucicu takvu, hvalio mali,
za rucak dobar svakom bi dali!
Rekoe tako, njih troje, ljuti,
dok mudra lija po strani uti.
JEEV ODGOVOR
Die se Jeic , oci mu sjaje,
gostima cudnim odgovor daje:
- Ma kakav bio moj rodni prag,
on mi je ipak mio i drag.
Prost je i skroman, ali je moj,

tu sam slobodan i gazda svoj.

Vrijedan sam, radim, bavim se lovom
i mirno ivim pod svojim krovom.
To samo hulje, nosi ih vrag,
za rucak daju svoj rodni prag!
Zbog toga samo, lude vas troje
cestite kuce nemate svoje.
ivite, cujem, od skitnje, pljacke
i svrit cete - naopacke!
To slua lija, pa sudi zdravo:
-Sad vidim i ja, je ima pravo!
To rece, klisnu jednom cuviku,
a ono troje digoe viku:
-Je nema pravo, na stranu ala:
a i ti, lijo, ba si - budala!
KRAJ
ta dalje bjee, kakav je kraj?
Pricat cu i to, potanko, znaj.
Krvnika vuka, jadna mu majka
umlati brzo seljacka hajka.
Trapavog medu, oh, kuku, lele,
do same smrti izbole pcele
I divlja svinja pade k"o kruka,
smace je zimus lovacka puka.
Po umi danas, bez staze, puta
Jeurka Jeic lovi i luta.
Vjetak i majstor u poslu svom,
radi i cuva rodeni dom.

SEANJE NA VELIKOG SRPSKOG PISCA: 31 godina otkako je otiao Branko

opi!
Jedan od najpopularnijih srpskih i jugoslovenskih pisaca Branko opi napustio je ovaj
svet skokom sa Brankovog mosta u Beogradu na dananji dan 1984. godine.
Autor je izuzetne popularnosti, neobino plodan sa, za domae prilike, neverovatnim
tiraima. Pritom, njegova dela su prevedena i objavljena na vie od 30 jezika irom sveta.
Prvu knjievnu nagradu je dobio 1938. od Akademije sedam umetnosti za kratku priu,
zatim Rakievu nagradu idue godine, potom nagradu Srpske kraljevske akademije 1940.
godine. Njegoevu nagradu dobio je 1972. za antologijsku zbirku pripovedaka ''Bata
sljezove boje''. opi je tu knjigu objavio 1970. godine.

Dobitnik je i Nagrade AVNOJ-a, a NIN-ovu nagradu za najbolji roman dobio je 1958.

godine za delo "Ne tuguj, bronzana strao". Od 1968.godine bio je lan SANU.Rodjen je
1. januara 1915. u Haanima kod Bosanske Krupe, danas Federacija BiH.
"Roen sam poetkom Prvog svetskog rata. U to isto vreme moj otac, kao vojnik
austrougarske armije, borio se negde na frontu u Karpatima, a moj stric Nido, srpski
dobrovoljac, borio se u srpskoj vojsci protiv austrougarskih zavojevaa. Tako su se dva
brata, nalazei se u dve zaraene vojske, borili u stvari jedan pored drugoga. Tek poto se
rat zavrio, moj otac i stric Nido naoe se ponovo zajedno, u istoj kui. Od njih sam
dobio svoje prve igrake, mesingane puane aure i uo prve ratne prie", opisivao je
opi atmosferu svog detinjstva.
Niu gimnaziju je zavrio u Bihau, a uiteljsku kolu je pohadjao u Sarajevu, Banjaluci i
Karlovcu. Filosofiju i pedagogiju dipomirao je u Beogradu 1940. godine.
Postoji lokalno predanje, prema kojem je on, navodno, bio prvo dete u njegovom kraju
koje je ime dobilo po pesniku Branku Radieviu.Tih 40-tih objavljivao je kratke prie u
"Politici", dok ga je napad na Jugoslaviju 1941. godine zatekao je na odsluenju vojnog
roka u Mariboru, da bi se ubrzo potom u rodnoj Krajini u leto te 1941. prikljuio
ustanicima partizanima.Relativno brzo postao je politiki komesar, u isto vreme i
dopisnik partizanskih listova banjalukog "Glasa" i "Borbe". Takodje, pisao je skeeve i
pozorine predstave.
U Beogradu je posle rata bio glavni urednik lista "Pionir", a potom i profesionalni pisac.
"Pisanje za decu za mene je najlepi posao, najprijatnija zabava i najbolji odmor. Kad
zavrim jednu knjigu za decu, ja se oseam tako veseo i raspoloen kao da se vraam sa
neke velike majske sveanosti", govorio je on.
Oigledno, pisanjem bajkovitih pria o detinjstvu i ratu branio je i samog sebe od
stvarnosti u kojoj mu je bivalo sve tesnije i tamnije.
Prole godine u aprilu mesecu osnovana je Fondacija "Bata sljezove boje" koja za cilj
ima obnovu kue poznatog knjievnika u njegovom rodnom gradu, pa su tim povodom
organizovane predstave, kao i donatorsko vee u cilju prikupljanja sredstava za
realizaciju tog projekta.
Branko opi: motivi samoubistva?
Bosanski, crnogorski, hrvatski, srpski jezik
Knjievnost, gramatika i pravopis naih jezika
08.05.2011.
Branko opi: motivi samoubistva?

Partizanski borac od prvoga dana, nosilac Partizanske spomenice 1941, Ordena

bratstva i jedinstva, Ordena zasluga za narod (dva puta), Ordena Republike,
nagrade AVNOJ-a najpopularniji i najitaniji poslijeratni pisac, Branko opi je
bio i jedini pisac koji je zbog svog knjievnog djela imao posebne dosijee u
Gradskom komitetu Saveza komunista Beograda i ondanjoj Udbi. A za to ima da
zahvali svojoj Jeretikoj prii objavljenoj 1950.godine, kao i kasnijim satirama ,
potom romanu Gluvi barut (1957.) i komediji Odumiranje meeda (1958.).
Nijedan knjievni prilog objavljen pedesetih godina nije tako odjeknuo i doivio estoke
osude kao opieva Jeretika pria. Ve u sljedeem broju Knjievnih novina, na
naslovnoj strani, opia kritikuje ratni drug i prijatelj Skender Kulenovi. Kulenovi pie
da je opi stvari prikazao neistinito, posmatrajui ih iz babje perspektive, a ne iz
jednog vrhunca iz koga se vide ire.
opi ipak nastavlja da u Jeu objavljuje svoje satire. To pokree novu lavinu optubi.
Vodei partijski ideolog iz Vojvodine, Duan Popovi, pie da je opi primjer
zabrinjavajuih pojava u naoj knjievnosti. opi je, kae Popovi malograanski
kritizer, otpadnik od partijske linije i klevetnik razvitka socijalistikog drutva a uz to i
lo pisac satirinih pria. U momentu kad je naa Partija, nastavlja Popovi povela
borbu protiv nepravednih i prekomjernih povlastica ustanova ili pojedinaca koje su
nepisanim i neozakonjenim privilegijama primljene nekritikim i ablonskim kopiranjem
pojedinosti drutvenih odnosa u SSSR-u, opi je stavio pod udarac ba te koji se bore
protiv tih privilegija, iako je to vjerovstno prvi sluaj u istoriji da ih neko sam sebi
oduzima, dobrovoljno i svjesno. Umjesto da otricu svoje satire uperi na one koji su tom
mjerom politiki najvie poraeni , a to su kominformci i domaa reakcija, on je svoju
satiru upravio na one koji tu mjeru sprovode, podiui neiivljenu malograansku
stihiju kritizerstva protiv ljudi koji daju sve od sebe za socijalizam, i time pretvorio satiru
u klevetu.
No, jo ubojiti udar protiv opia doao je etiri dana poslije ovog objavljenog teksta
sa stranica zvaninog lista Borba. U dva nastavka, na po dvije treine stranice velikog
formata lista, pojavio se nepotpisani tekst Junatvo Branka opia. Ako se zna da je
Borba tada tampana samo na est stranica, jasno je koliko panje je posveeno
opievim satirama. Inae, autori tih nepotpisanih tekstova bili su, kako se ubrzo
saznalo, Moa Pijade i Milovan ilas. U tom lanku oni ocjenjuju da je opi uspio da
podvali graditeljima socijalizma i socijalistike demokratije i blati itav sistem, a njegove
satire su u stvari izraz buroazije i njenih prirepaka koji guraju ka anarhiji. Prema
autorima lanka, opi smatra da nema razlike u ivotu dananjih rukovodilaca i
predratne, nenarodne, vladajue klase, niti izmeu stare i nove Jugoslavije, i on svoji
satirama samo otkriva svoju potajnu ud pristalice buroaske ideologije i buroaskih
pojmova slobode...
U isto vrijeme kada je objavljen drugi nastavak ovog lanka odran je Trei kongres
AF-a na kojem je govorio Josip Broz Tito. U svom govoru Tito je osudio Branka opia
zbog satire Jeretika pria: A ta to znai, rekao je izmeu ostalog Tito, kada se u
jednoj satiri uzmu ljudi od ministra, generala i pomonika ministra do udarnika, kad se

tako trei obuhvati itavo nae rukovodstvo drave i privrede. On je uzeo itavo drutvo i
prikazao ga, odozgo do dolje, kao negativno, to znai da ga treba slistiti. Takvu satiru mi
neemo dozvoliti i ostaviti je bez odgovora. Ne treba se bojati da emo ga mi zbog toga
to je pokuao hapsiti. Ne, njemu treba javno odgovoriti i kazati jednom zauvijek da
neprijateljske satire koje idu za tim da razbiju jedinstvo ne mogu da se trpe kod nas.
Branko opi ne bi bio Branko da i toj munoj situaciji nije iskazao superiornost svoga
duha, svjedoi Joa Horvat. Branko je iz novina izrezao ono Neemo ga hapsiti... Tito
i taj isjeak privrstio na ulazu svog stana, kako bi, ako naiu neki drugovi, pokazao ta
im poruuje Tito.
Smatra se da je zbog velikog pritiska i napada na njega izvrio samoubistvo.
(Izvor: R. Pekovi - Sudanije Branku opiu)