INTERVJUI: MILORAD PUPOVAC, FILIP BALUNOVI, IRINA DEERMI

BiH 4 KM; Hrvatska 19 KN; Makedona 150 DEN; Crna Gora 2.00 EUR; Slovena 2.80 EUR; Austria, Greece 3.00 EUR; Germany 3.50 EUR; Switzerland 6.00 CHF

cena 200 din

broj 1278
2. jul 2015.

SELMAN SELMANAGI
S
(19051986)

NEIMAR IZ
SREBRENICE

AKCIJA
NEDELJNIKA

I IZDAVAKE KUE

Knjige za !
a
299 dinar
Aleksandar Garos,
Aleksej Jevdokimov:
GLAVOLOMKA
Nova ruska proza,
postsajberpankovski
triler, zlobna satira
svega postojeeg.
Najbolje to se desilo
u omladinskoj liniji
ruske knjievnosti
posle Peljevina

Laguna

U SVIM KNJIARAMA DELFI U SRBIJI

Ponesite ovaj primerak Vremena
u neku od knjiara Delfi i kupite
jedan od deset naslova sa ovog spiska
po specijalnoj ceni od 299 dinara.
Akcija traje od 19. juna do 17. jula 2015.
Kamila amsi:
SPALJENE SENKE

Metju Gudman:
OSAMDESET DANA

Uzbudljiva i potresna
pria o sudbini jedne
Japanke koja je preivela
udar atomske bombe
u Hiroimi i njenom
ivotnom putu koji je
odveo od rodnog Japana
preko Indije, Pakistana i
Avganistana do Amerike

Istorijski roman o trci dve

mlade amerike novinarke
koje se takmie koja od
njih e prva obii svet za
manje od osamdeset dana
i potui rekord Fileasa
Foga. Avanturistiki roman
nastao prema istinitom
dogaaju iz 1889. godine

Deni Volas:
ULICA ARLOT

Dulija Gregson:
NOI JASMINA

Jan-Filip Zendker:
APAT SENKI

Dr Rozmari Leonard:
SEDAM DOBA ENE

Roman jednog od
najboljih savremenih
britanskih pisaca
komedije. Pria o
obinom mladiu u
neobinoj potrazi za
devojkom. Duhovito
poput Hornbija,
neodoljivo kao Parsons

Istorijski roman i ljubavna

pria iz Drugog svetskog
rata o britanskoj pevaici
koja nastupa pred
saveznikim vojnicima,
putuje od Velsa do
Kaira i Istanbula i biva
uvuena u svet pijuna
i dvostrukih agenata

Njegov sin je umro, njen

sin nestao u Kini. Kroz
intimnu dramu dvoje ljudi
Zendker daje impresivnu
fresku o neverovatnom
ekonomskom
razvoju savremene
Kine i posledicama
takvog uspona

Vodi za ene sa
praktinim i umirujuim
savetima potrebnim
u svakom od ivotnih
razdoblja, od detinjstva do
starosti, koji se oslanjaju
na tradicionalnu medicinu,
ali i i na dokazane
alternativne vidove leenja

Danijel Hel:
DEPRESIJA
Da li depresija nastaje
iznenada? Kakva je uloga
naslea? Da li je mogue
potpuno izleenje? Depresija
ima mnogo lica, informacije
o njoj esto su protivrene.
Poznati psihijatar govori
o uzrocima, toku, terapiji
i preventivi ove bolesti
Spisak knjiara u kojima ovaj popust vai:
Delfi knjiare d.o.o. Kod Vuka (Bulevar kralja Aleksandra 92, Beograd)
Delfi knjiare d.o.o. SKC (Kralja Milana 48, Beograd)
Delfi knjiare d.o.o. Terazije (Terazije 38, Beograd)
Delfi knjiare d.o.o. Zemun (Glavna br. 20, Beograd)
Delfi knjiare d.o.o. Laguna (Makedonska 12, Beograd)
Delfi knjiare d.o.o. Laguna Kragujevac (Kralja Petra I 12, Kragujevac)
Delfi knjiare d.o.o. Laguna Ni (Vodova 4, Ni)
Delfi knjiare d.o.o. Super Vero (Milutina Milankovia 86a, Beograd)
Delfi knjiare d.o.o. Kala (TC Kala, lamela E, lokal 11, Ni)
Delfi knjiare d.o.o. Kod sata (Kneza Miloa 33, Valjevo)
Delfi knjiare d.o.o. Laguna aak (Gradsko etalite bb, aak)
Delfi knjiare d.o.o. Laguna Novi Sad (Kralja Aleksandra 3, Novi Sad)
Delfi knjiare d.o.o. Laguna (Omladinska 16/1, Kraljevo)
Delfi knjiare d.o.o. Panevo (Miloa Obrenovia 12, Panevo)

Eduardo Mendosa:
UDESNO PUTOVANJE
POMPONIJA FLATA
Detektivski roman s
radnjom smetenom u I vek
nove ere u grad Nazaret,
s izvesnom Marijom i
njenim suprugom Josifom.
Istorijska pripovest
sa detetom po imenu
Isus u glavnoj ulozi

Kristofer Mur:
SVETA PLAVA
U julu 1890. Vinsent van
Gog je otiao u kukuruzno
polje i ubio se. Ili nije? Van
Gogovi prijatelji Lisjen Lesar
i Anri Tuluz Lotrek sumnjaju
u to. Sledi nadrealna jurnjava
po bordelima do samog
dna umetnikog sveta
Pariza s kraja XIX veka

Delfi knjiare d.o.o. Rodi (TC Rodi, Sremska Mitrovica)

Delfi knjiare d.o.o. Zira (Ruzveltova 33, Beograd)
Delfi knjiare d.o.o. KNEZ (Knez Mihailova 40, Beograd)
MNV Vemex d.o.o. Bulevar (Bulevar kralja Aleksandra 146, Beograd)
Delfi knjiare d.o.o. Immo (Gandijeva 21, Beograd)
Delfi knjiare d.o.o. Subotica (Korzo 8, Subotica)
Laguna Klub italaca (Resavska 33, Beograd)
Delfi knjiare d.o.o. Miljakovac (Vareka 4, Miljakovac)
Delfi knjiare d.o.o. Banovo Brdo (Poeka 118 a, Banovo Brdo)
Delfi knjare d.o.o. 27. mart (Stanoja Glavaa 1, Beograd)
Knjiara Delfi NS (Big Shopping Center, Sentandrejski put 11, Novi Sad)
Knjiara Delfi Poarevac (Stari korzo 2, Poarevac)
Delfi knjiare d.o.o. BIG (Sentandrejski put 11, Novi Sad)
Delfi knjare d.o.o. Jagodina (Vivo shopping park, Jagodina)

BROJ 1278
2. jul 2015.
izdava
NP VREME d.o.o.
Trg Republike 5, Beograd
direktor
Stevan Risti
pomonik direktora
Vojislav Miloevi
nansijski direktor
Daniela Vesi
glavni urednik
Dragoljub arkovi
odgovorni urednik
Filip varm
pomonici glavnog urednika
Jovana Gligorijevi, Momir Turudi
sekretarijat
Ana Aleksi

04 Grka kriza: Opasna evropska igra

08 Referendum koji je razbesneo Evropu:
Ne nadam se niemu, ne plaim se niega,
slobodan sam
10 Kako to vidi Nemaka: Nita na lepe oi
11 Zoom: Vuiu, izvini
12 Intervju: Filip Balunovi
16 Lini stav: Vladimir Todori
20 Nuspojave:
irilina povest kvalitetnog laganja

redakcija
Muharem Bazdulj, Dimitrije Boarov,
Slobodan Bubnjevi, Sonja iri,
Zora Dreli, Slobodan Georgijev,
Neboja Grujii (kultura),
Andrej Ivanji (svet),
Jelena Jorgaevi, Tatjana Jovanovi,
Jasmina Lazi, Zoran Majdin,
Radmilo Markovi, Saa Markovi,
Ivana Milanovi Hraovec,
Milovan Milenkovi (foto),
Milan Miloevi, Teol Pani,
Saa Rakezi, Mirko Rudi,
Tamara Skrozza, Zoran Stanojevi,
Tatjana Tagirov, Dragan Todorovi,
Tanja Topi, Biljana Vasi, Milo Vasi,
Marija Vidi, Ljubomir ivkov
dokumentacija
Dragoslav Gruji (arhiva)
Jelena Mra (foto)
tehnika redakcija
Ivan Hraovec (ur.), Tanja Stankovi,
Vladimir Stankovski, Slobodan Tasi;
lektori: Katarina Panti,
ivana Rakovi, Ivana Smolovi;
korektori: Nikola Dragomirovi,
Marko Tasi, Stanica Miloevi
internet izdanje
www.vreme.com
Marjana Hraovec
prodaja i pretplata
Nikola ula, Milan Radovi
raunovodstvo
Slavica Spasojevi
marketing
Aleksandar Aleksi (direktor)
e-mail: redakcija@vreme.com
telefon redakcije: 011/3234-774
telefaks: 011/3238-662
tampa
Rotograka, Subotica
ISSN 0353-8028
COBISS.SR-ID 16907266

Ovo izdanje je oditovano ABC

od strane ABC Srbija
SRBIJA
P R I N T

O istorijskom ne grkog
premijera. O moguem grkom
izlasku iz evrozone kroz vrata
koja ne samo da nisu otvorena
nego ak ni ne postoje i o daljim
komplikacijama po Evropsku uniju
pie: milan miloevi

22 Intervju: Milorad Pupovac

26 Sluaj sudije Vuinia:
Nastavak zastraivanja pravosua
28 Intervju: Prof. dr okica Jovanovi
30 Vidovdan u Andrigradu:
Prvi put bez predsednika
32 Komunikacije:
Wi-Fi potroai, biznis i mediji
39 Lisica i dral: Umetnost mogueg II

Daljinsko grejanje mora da bude

jeinije od drugih vidova grejanja:
zbog toga je i izmiljeno. Meutim,
doli smo u situaciju da je skuplje

KULTURA
40 Kultura seanja: Selman Selmanagi
45 Istorija i knjievnost: U senci tajnih slubi

od svih ostalih. Ako je ve tako,

onda nema razloga da postoji
samo sebe cenom dokida
pie: zoran majdin

48 Intervju: Irina Deermi

50 Beki pozorini festival:
ari verbalnog pozorita
53 TV manijak: Vodopad i Palma
SVET
54 Emigranti u Maarskoj: Zloupotreba bede
56 Sanktpeterburki ekonomski forum:
Ko s kim i protiv koga
MOZAIK
60 Portret savremenika: Marina Maljkovi
62 Vreme uivanja: U Tajlandu

Selektorka naeg ampionskog

dravnog tima odavno je izala
iz senke slavnog oca Boidara
Maljkovia i postala brend za sebe,
ali se svesno odmie u stranu i
posle svakog uspeha, pa i ovog
najveeg, istura u prvi plan igraice
pie: aleksandar ostoji
Na naslovnoj strani: Selman Selmanagi

Grka kriza

Opasna evropska
O istorijskom ne
grkog premijera.
O moguem
grkom izlasku
iz evrozone kroz
vrata koja ne samo
da nisu otvorena
nego ak ni ne
postoje i o daljim
komplikacijama po
Evropsku uniju

potpisu ispod slike Marlona

Branda u ulozi Kuma u tekstu Za grke kreditore promena reima je glavni cilj britanskog Telegrafa pie: Grka kriza reena: jednostavno, dajte im ponudu koju
moraju odbiti.
Aleksis Cipras, koji je postao premijer
januara 2015. kada su Grci izabrali leviarsku Sirizu koja je bila protiv nametnutog paketa tednje, pria kako su mu posle pet meseci pregovora sa Institucijama, kako se danas naziva Trojka (eu, ecb
i mmf), o takozvanoj petoj reviziji, o izmirenju duga redenisanog posle spasavanja Grke u 2010. i 2012. godini, poverioci zapravo dali poniavajui ultimatum.
Ciprasova vlada je tokom pregovora s
poveriocima predloila paket mera u kojima se govori o oporezivanju luksuza i visokih prihoda, ali ne i o smanjenju penzija, a poverioci u Briselu su do poslednjeg
momenta predlagali izmene koje se tiu
upravo smanjenja plata i penzija i poveanja poreza koje ak ni konzervativna
prethodna vlada nije mogla da prihvati.
Fajnenel tajms pie i da je grupa meunarodnih kreditora diktirala i druge
osetljive segmente unutranje politike
zahtevala je ukidanje poreskih olakica na grkim ostrvima, subvencionisanje poljoprivrednika i smanjivanje trokova odbrane.

NO PASARAN: Ne briselskom ultimatumu

U poslednjem krugu pregovora nemaka kancelarka Angela Merkel i francuski

predsednik Fransoa Oland sastali su se
sa Ciprasom na marginama samita eu da
ga nagovore da prihvati dokument predat Grkoj u etvrtak 25. juna u kome je
pisalo da Atina moe dobiti 15,5 milijardi
evra sredstava od eu i mmf-a u etiri rate
do kraja novembra im grki parlament
odobri novi briselski plan.
Posle mnogo natezanja, nedelj telefonskih poziva, diskusija licem u lice i
rundi sastanaka izmeu evropskih lidera, tapanja po ramenima i upanja iz
zagrljaja, Cipras se u Atini posle ponoi
26/27. juna pojavio na televiziji da objavi da na referendumu 5. jula grki narod
treba da odlui glasanjem da li da prihvati nacrt sporazuma koji su 25. juna 2015.

evrogrupi podnele Evropska komisija,

Evropska centralna banka i Meunarodni monetarni fond. Re je o dva dokumenta pod nazivom Reforme za zavretak tekueg programa i ire i Preliminarna analiza odrivosti duga.
Iznenaujui Ciprasov poziv na referendum oznaio je najdramatiniji obrt
u pet meseci dugim pregovorima izmeu
Grke i njenih kreditora, pa je najnovija,
est godina duga pria zvana duan ko
Grka dobila novu kulminaciju.
Cipras je od eu i kreditora zatraio da
bar produe program pomoi za nekoliko
dana, da bi grki narod mogao slobodno
i bez pritiska ili ucene da odlui kao to
je predvieno grkim Ustavom i demokratskom tradicijom Evrope.
Ministri finansija evrozone su na
2. jul 2015. VREME
REME

GRKA KRIZA

igra

banaka nisu imale relevantne informacije neophodne da sistem bude

spreman za poveano povlaenje od oko
milijardu evra dnevno. U etiri velike grke banke u nedelju su bili zakazani krizni sastanci korporativnih organa da bi
se procenila situacija.
an-Klod Junker je bio meu onima
koji su iz Brisela pozivali Grke da ako se
plae smrti, ne izvre samoubistvo. U poslednji as, u utorak 30. juna, iz Brisela je
dola nova ponuda o kojoj je raspravljala
grka vlada, ali, po izvetaju bbc-ja, ona
se nije bitno razlikovala od ranijih predloga koje je grka vlada odbila (predloeno je neko olakanje za najsiromanije penzionere), a i nemaka kancelarka
Angela Merkel je rekla da ona ne zna ni
za kakav novi predlog.

fotograje AP Photo

sastanku u Briselu, na koji Grka nije ni

pozvana, nekoliko sati kasnije saoptili
da e program pomoi Grkoj biti okonan 30. juna.
Nemamo osnova za dalje pregovore, rekao je nemaki ministar nansija
Volfgang ojble.
Agencija Rojters prenosi da su zvaninici ranije davali signale da e Evropska
centralna banka ipak nastaviti da podrava tekuu likvidnost grkih banaka sve
dok ima dovoljno kolaterala. Ecb je, meutim, odluila da nee za est milijardi
evra poveati vanredno nansiranje likvidnosti banaka u Grkoj iz svog 89 milijardi evra tekog Mehanizma za vanredno nansiranje likvidnosti (Emergency
Liquidity Assistance ela). Konzervativni list Katimerini konstatuje da uprave
VREME
REME 2. jul 2015.

cipras mora pasti

U komentarima o beskrajnoj dunikoj odiseji vratio se izraz promena reima, kao da nisu upeatljivi efekti sa Zapada podravanog arapskog prolea, pa
i majdan revolucije u Ukrajini koju, po
nekim izvetajima, eka bankrot u julu.
Pitanje je ko su ljudi kojima emo verovati, s kojima radimo, koji e sprovesti taj program, rekao je ef evrogrupe
Jerun Dijselblum, to, prema Njujork
tajmsu, sugerie da bi grki poverioci
bili zainteresovani samo za rad sa nekom
novom vladom u Atini, a ne sa Sirizom.
Dakle, cilj briselske partije pokera je zapravo Cipras. Uostalom, u Brisel su ili
vieniji opozicioni politiari koji su navodno obeali da bi uestvovali u vladi
jedinstva ako padne Ciprasova kratkovena leviarska partija. (O atmosferi u
Grkoj pred mogui bankrot i predreferendumskoj kampanji oki nei, da ili
ne, moete proitati vie u tekstu naih
dopisnika.)
Zapadni mediji (kao i ovi nai, neoliberalni do dna kace, a bez prebijene pare u
depu) javljali su slono, moda i unisono, da se nakon nekoliko meseci neplodotvornog natezanja strpljenje evropskih
partnera u odnosu na leviarsku vladu

u Atini istanjilo i da su
evropski zvaninici rekli da je ostalo malo prostora za manevrisanje, uz devizu Neka
visi Cipras.
Jedna iskusna britanska novinarka u
nedeljnom razgovoru za bbc retoriki je
pitala: Moe li u Evropi uopte da pobedi leviarska partija? Da, moe da pobedi, ali ne, ne moe da vlada, to pokazuje
sudbina italijanskih evrokomunista Enrika Berlinguera u Italiji, panske komunistike partije Santjaga Karilja i Francuske komunistike partije ora Marea...
U Briselu je bio i lider nekada vladajueg pasok-a, ijeg je premijera Jorgosa
Papandreua Brisel oterao sa vlasti kada
je zatraio referendum u 2011. godini ne
da bi odbacio plan, ve da bi dobio plebiscitarnu podrku da nametne bolne rezove koje su zahtevali kreditori. Referendume u Irskoj i na Islandu briselske institucije nisu mogle da spree, ali smatraju
da ima gde mogu. Briselska birokratija
izgleda smatra da su birai malih drava slobodni da izaberu koga hoe, ali da
taj ima da radi kako mu se kae.
Nobelovac Stiglic u magazinu Tajm
ponavlja da se ne radi o novcu, ve o kanjavanju Grke, koja treba da prihvati
neprihvatljivo ne samo mere tednje
ve i regresivnu kaznenu politiku.
Prema pisanju zapadne tampe, grko
ne Briselu sa velikom verovatnoom e
znaiti izlazak Grke iz evrozone, mada je
malo kome jasno kako se to tehniki izvodi, poto nije najavljen prelazak Grke sa
evra na drahmu. Re je o izlasku na vrata
koja ne samo da nisu otvorena nego ak
i ne postoje, napisao je jedan hroniar
amerikog magazina Tajm.
Kada grka vlada proglasi da ne moe
da vrati dug mmf-u, vlade evrozone e
morati da odlue da li ele da zahtevaju punu otplatu svojih kredita, koristei ono to se zove cross-default, klauzula koja omoguava drugim kreditorima
da trae da se dugovi vrate.
Zvaninici evrozone su ranije govorili
da je malo verovatno da bi to uradili da
nansijska situacija u Grkoj ne postane

itd Formulu grkog zaduivanja navodno je razradila globalna bankarska korporacija Goldman Saks.
Papiri grkog duga su, po nekim procenama, u najveoj meri deponovani u
Doje banci. Znaajan deo tih papira navodno poseduju hed fondovi o ijem se
lobistikom uticaju moe samo nagaati.
Ukupan obim grkih dugova ne prelazi 3 odsto suverenih dugova u Evropi, pa
po nekim procenama evrozona s novim
mehanizmima za stabilizaciju taj slom
sada moe lake da podnese nego to je
to bilo pre nekoliko godina. Pojedinano
gledano, neko bi posle grkog sloma mogao da proe kao amerika korporacija
Liman Brothers.

GRKA
NESRDAAN ZAGRLJAJ: Cipras i ef Evropske komisije an-Klod Junkers

jo tea, ali ta je odluka, na kraju, politika, zakljuuje agencija Rojters.

Vasilis Korkidis, ef grke lobistike grupe (Nacional Confederation of
Hellenic Commerce esee) pak procenjuje da je opasna igra prvo bankrot, pa druga vlada.
I to ne samo za Grku.
kome idu pare
Grka je postala epicentar krize u Evropi 2008, tokom krize na globalnim nansijskim tritima, a u oktobru 2009. kreditne rejting agencije su upalile crveni
alarm procenom da Grka nee biti sposobna da otplauje dugove.
Evropa i Grka su u maju 2010. postigle sporazum o paketu za spasavanje tekom 146 milijardi dolara, pod uslovom
da se sprovedu mere tednje, a u oktobru 2011. banke su se sloile da izgube
50 odsto u odnosu na nominalne vrednosti grkog duga. U narednom periodu ostvarile su se ocene pojedinih ekonomista da gorki lek moe da ubije pacijenta, a pokuaji grkog ministra nansija Janisa Varufakisa da kupi vreme za
pregovore o novom aranmanu okonani su prekidom.
Bivi direktor Svetske banke, dobitnik
Nobelove nagrade za ekonomiju, profesor na univerzitetu Kolumbija Jozef

Stiglic konstatuje u intervjuu za ameriki magazin Tajm da do grkih

graana nije stiglo gotovo nita od novca pozajmljenog u okviru plana spasavanja, da je
veliki deo tog novca zapravo vraen poveriocima iz privatnog sektora, ukljuujui nemake i francuske banke.
Graani su dobili mrvice, ali su platili
visoku cenu ouvanja bankarskih sistema ovih zemalja, kae Stiglic, koji smatra da takozvana trojka nansijskih institucija (mmf, ek i ecb) snosi i krivinu
odgovornost za izazivanje jo vee recesije, jer je politika kresanja trokova bila
velika greka, poto je od 2010. grka ekonomija opala za 25 odsto, a nezaposlenost
poveana sa 10 odsto na 27 odsto (meu
omladinom 50 odsto).
Prema podacima bbc-ja, grki dug od
323 milijarde evra rasporeen je ovako:
60 odsto evrozoni (od toga 141 milijardu
Evropskom nansijskom fondu za stabilnost, 52 milijarde Fondu za sanaciju grkog duga), 10 odsto mmf-u, 6 odsto Evropskoj centralnoj banci, grkim bankama 3
odsto itd Po proceni bbc-ja, baziranoj na
podacima ecb-a, mmf-a i agencije Open
Europe, Grka duguje Nemakoj (68,2 milijardi), Francuskoj (43,8), Italiji 38,4, paniji 25, mmf-u (21,4), ecb-u (18 milijardi evra)

stari i novi klub dunika

Kriza suverenog duga nije novost za
Grku. Iz analize istorije
KRIZA zaduivanja drava i bankrotstva, koju su izradili ameriki ekonomisti
Kenet Rogof sa Harvarda i Karmen Rajnhart
sa Univerziteta u Merilendu, Grka je od sticanja nezavisnost 1829. ve
bila u stanju platene nesposobnosti i restrukturisanja dugova (1932, 1934, 194144.
i sada).
Kriza suverenog duga nije novost ni za
razvijenu Evropu u kojoj drave nisu
bile u stanju da izmiruju svoje obaveze
73 puta, a meu bankrotiranim dravama su Austrija (192022, 193234, 1938, 1940,
1945), Belgija (1934), Francuska (1934), Nemaka (192223, 1932, 1948), Italija (1920,
1924, 1926, 1934, 1944, 19401946), panija
(19361939), Velika Britanija (1934), to se
zaboravlja kada se prigovara lenjim rasipnikim junjacima.
Filozof Jirgen Habermas u listu Zidoje cajtung podsea da svoj ekonomski oporavak, ije blagodati i danas osea, Nemaka duguje mudrosti drava poverilaca koje su Londonskim sporazumom 1953. otpisale skoro polovinu njenih dugova. Habermas pie da je jasno da
je ovde problem u tvrdoglavom insistiranju na politici programa tednje, koja je
izloena sve otrijim kritikama meunarodnih eksperata i koja proizvodi zastraujue posledice u Grkoj, gde je njen neuspeh oigledan.
2. jul 2015. VREME
REME

Grka: Referendum koji je razbesneo Evropu

Nobelovac Stiglic ponovo nagovara

Trojku, tj Institucije, da otpie grke dugove od priblino 300 milijardi dolara i da
ponudi stimulativni paket, pa tvrdi da e
izostanak takvih mera pogorati recesiju u Grkoj, koja je po njegovoj oceni ve
postala dublja i dua od Velike depresije
u sad tridesetih godina prolog veka, a
koja moe potkopati poverenje u evropsku zajedniku monetu i svetsku ekonomiju izloiti riziku zaraze.
neka idu
Istorija grkog zaduivanja je duga najmanje petnaest godina, a decit grkog
budeta je beleen vei deo proteklih decenija. Budetskog decita, na primer,
nije bilo u vreme pukovnikog reima
sedamdesetih godina prolog veka. Ta
injenica je nekako ponovo izbila na povrinu kada je poelo da se raspravlja o
emu se zapravo izjanjavaju grki graani o neprikosnovenosti kockarskih
dugova, o izlasku Grke iz eu, povratku
drahme ili o demokratiji.
Nemaka kancelarka Angela Merkel je
nastupala s tezom ako padne evro, pada
Evropa (videti tekst naeg dopisnika).
Cipras zemlju vodi u ponor, ba kao u
pravoj grkoj tragediji u kojoj na kraju
junak umire. I za garante e ovaj neregulisani izlazak iz zajednike valute biti
skup, mnogi krediti e otii u nepovrat.
Grka e kao lanica Evropske unije i dalje biti zavisna od humanitarne pomoi.
Uprkos tome i teka srca, kaem: Sad je
dosta! Izlazak Grke iz evrozone je neminovan, razrauje tu tezu komentator Doje velea.
Nemci odlina ocena za tehniko
izvoenje, ali opet hramlju iz istorije.
Ispraaju Grke iz Evrope, skoro kao Slobini komentatori Slovence iz Jugoslavije 1990.
A s druge strane uju se upozorenja da
se, ako Grka izae iz evrozone, moe dalekoseno promeniti karakter Evropske
unije, koja postaje samo privremena asocijacija, dok evroskepticizam raste, zaraza
zahvata paniju, Italiju i Portugal, a Rusi
dolaze. Raj Badiani, vii ekonomista u ekspertskoj istraivakoj kompaniji ihs iz
Daglasa, upozorava da ako Grka izae
iz evrozone, nestaje ideja o nepovratnosti lanstva u zoni evra.

MILAN MILOEVI

VREME
REME 2. jul 2015.

Ne nadam se niemu,
ne plaim se niega,
slobodan sam
NEIZVESTAN
REFERENDUM:
Podeljena nacija

Premijer Aleksis Cipras pozvao je Grke da se 5. jula na

referendumu izjasne protiv pogubnog novog paketa
tednje, poveanja poreza i smanjivanja plata i penzija
koji Evropska komisija, MMF i Evropska centralna banka
smatraju neophodnim. Dok evropski partneri krguu
zubima i prete Atini izbacivanjem iz evrozone, banke u
Grkoj su zatvorene, pred pumpama i prodavnicama su
redovi, narod je podeljen, a Cipras poruuje: No pasaran
Za Vreme iz Soluna

anke su zatvorene, transfer novca se kontrolie, graani sa rauna mogu da podignu najvie 60
evra dnevno, na benzinskim pumpama
i u supermarketima su redovi. U atmosferi straha i neizvesnosti graani Grke su pozvani da se 5. jula na referendumu izjasne da li e da odbace (ne) ili
prihvate (da) novi predlog grkih kreditora, koji zapravo nije nita drugo nego
novi (trei po redu) Memorandum strogih mera tednje serviran Grcima za godine koje dolaze.
Posle pet meseci napornih pregovora
izmeu Grke i njenih kreditora, leviarska vlada i njen premijer Aleksis Cipras

nali su se pred novim (starim) predlogom ultimatumom koji nimalo ne olakava ve nepodnoljivo teak teret natovaren jo pre pet godina na lea grkom
narodu koji zapravo spreava oporavak
grke privrede i poveava dugove i socijalnu nejednakost (bogati jo bogatiji siromani jo siromaniji ). Nijednog trenutka nismo mislili da podlegnemo. Ne
pada nam na pamet da izigramo poverenje naroda. Pozivam vas da odgovorite
bez straha, odluno i ponosno, a ja u potovati rezultat vaeg izbora, kakav god
on bio, poruio je Aleksis Cipras preko
dravne televizije kasno uvee u subotu
27. juna. Te veeri je grka skuptina sa

VANREDNO STANJE: Obraanje Alesisa Ciprasa naciji i redovi pred bankomatima

179 glasova za i 120 protiv izglasala da

se raspie referendum.
drahmin lobi pobediti ne sme
Reakcije opozicionih stranaka su bile
estoke. Predsednik Nove demokratije (nd) Adonis Samaras govorio je o dravnom udaru sa referendumom-parodijom. Bivi premijer je rekao da pravo
pitanje referenduma nije izbor izmeu
vladinog predloga i predloga poverilaca,
nego da da znai da Grka ostaje u Evropi i evrozoni, a ne da e izai iz nje. Napravili ste od zemlje Zambiju u roku od
pet meseci, rekao je Samaras.
Novi predsednik pasok-a Fo Genimata je opisala vladin potez kao politiku
prevaru koja se sad razvija u pu i banalizuje demokratske procese. Sa levog
centra nedavno osnovana Reka smatra
potpuno nepoeljnom odluku o referendumu i otvoreno napada vladu i premijera, pozivajui narod na otpor. Drahmin
lobi nee pobediti. Grka nee doiveti
jo jednu Maloazijsku krizu, izjavio je ef
stranke Stavros Teodorakis.
Sa svoje strane, Panos Kamenos, ministar odbrane i predsednik stranke An.El
(Samostalni Grci), malog desniarskog
saveznika vlade, optuio je kreditore za
apsolutni faizam i nazvao njihov predlog nadgrobnom ploom za grku ekonomiju. Vidno uzbuen je izjavio: Od
nas trae da ukinemo demokratiju, a sa
takvim smanjenjem trokova za odbranu kakvo od nas trae praktino bismo
mogli da raspustimo oruane snage. Konano, lanovi Komunistike partije Grke (kke) glasali su protiv predloga poverilaca, ali i protiv vlade, rekavi ne evrozoni i Evropskoj uniji.
Aleksis Cipras je, odgovarajui kritiarima u Grkoj i u Evropi, rekao da nee
u zemlji koja je rodila demokratiju traiti od gospodina ojblea i gospodina
Dijselbluma dozvolu da narod odluuje

o svojoj budunosti. Referendum e se

odrati bez obzira na to da li ga oni ele
ili ne. Naa je obaveza da branimo Ustav,
demokratiju i nacionalni suverenitet. Oni
nas ucenjuju irenjem panike i straha. Ali
Grci znaju kako da pobede strah. Dugujemo to naoj deci.
panika na bankomatima
Onog trenutka kada je u grkom parlamentu poela rasprava o referendumu,
poeli su da se ire i razni horor scenariji
o raskidu sa Evropom, o Greksitu, o povratku na drahmu, to je navelo mnoge
Grke da uplaeni usred noi tre do bankomata. Sledeeg dana, u nedelju 28. juna,
poto je grka vlada zatraila nekoliko
dana produenja postojeeg programa
podrke kako bi narod mogao bez ucena
i ultimatuma da glasa na referendumu,
Evropska centralna banka (ecb) je odluila da ne obnovi ela (Emergency liquidity assistance Hitna pomo likvidnosti) i tako je prekinula likvidnost u grkom bankarskom sistemu. Nakon te odluke ecb, Grka centralna banka i grka
vlada su bile prinuene da u nedelju uvee donesu odluku o zatvaranju banaka i
kontroli kapitala do 6. jula.
To je izazvalo navalu na preko 5000
bankomata irom zemlje, ljudi svih uzrasta su se gurali da dignu koliko god mogu
kea. Grka je doivela takav bank run,
masovni odliv novca iz banaka, kakav ni
vajcarska ne bi sebi mogla da priuti.
Mnogi su pojurili na pumpe da napune
rezervoare, plaei se da ve sutradan
nee biti goriva na tritu, u ponedeljak
rano izjutra trali su u supermarkete i
praznili police sa testeninom, konzervama i ostalom dugotrajnom hranom.
Prizori Grka koji ekaju u redovima
ispred bankomata obili su svet podrani izvetajima stranih dopisnika o
predstojeem steaju, o izlasku Grke iz
evrozone, o panici u bankama i optem

haosu. Svratili smo i mi do bankomata

i uli ljude koji se ale da ne znaju kako
e da podignu svoje penzije, da ne znaju kakav ih dan sutra eka, govorili su o
strahu od ekonomskog kraha, o strahu
da porodici nee moi da obezbede hranu, da e ostati bez posla, ali i o strahu od
ogromne tete u turizmu.
Od novembra prole godine Grci su iz
grkih banaka podigli preko 45 milijardi
evra sa svojih privatnih rauna, a veina
tog novca nije prebaena u inostranstvo,
ve u bankarske ili kune sefove, oke i
slamarice. Lopovi prave pravi pir pljakajui na ulici penzionere koji su upravo
podigli novac iz bankomata ili upadajui
u domove i izvlaei hiljade i hiljade evra
sakrivenih ispod dueka. Drugim reima,
Grci sada imaju vie gotovine u svojim
rukama nego ikada, samo to ne veruju
bankama nego su odluili da ih sami uvaju za crne dane, bankrot ili izlazak zemlje iz evrozone.
rtva demokratije
Slike redova ispred bankomata i u supermarketima samo su jedna strana medalje. Veina Grka vreme provodi na plaama pijuckajui frape ili uzo i ironino
komentariui postmoderne robove koji
uspanieno ekaju ispred maina s novcem. Tako govori i sedamdesetogodinji Leeris Konstantinidis, bivi poslanik pasok-a (od 1990. do 1996), trenutno
politiki aktivista, koji je od 2013. do danas ve nekoliko puta trajkovao glau
ispred parlamenata evropskih zemalja
vedske, Nemake, Grke zbog okupacionog kredita koji je Grka pod prisilom dala Nemakoj u vreme rata a koji
nikad nije vraen i zbog ratne odtete
koju Nemaka nikada nije isplatila Grkoj. Na referendumu u glasati Ne, rekao je Konstantinidis, ali voleo bih da
odemo iz evrozone i da se izborimo za
raspad ove samoproglaene Evropske
2. jul 2015. VREME
REME

GRKA KRIZA
unije, koja je zapravo Nemaka unija, ili
jo gore nemaka okupacija. Oko 60.000
birokrata i tehnokrata eu su u stvari novi
Vermaht Velike Nemake. Kreatori i arhitekte Evropske unije su oni isti nemaki karteli koji su stvorili Hitlera i naciste.
Evropa ujedinjenih evropskih naroda u
koju sam verovao i za koju sam se borio
vie ne postoji.
podeljen narod
Od prole subote u grkim medijima
vlada naelektrisana predizborna klima,
puna konfrontacija i sukoba. Narod je podeljen, a podeljenosti su Grci skloni jo od
vremena starogrke, atinske demokratije. U ovoj konfrontaciji izmeu pristalica sporazuma koji su predloili kreditori i onih koji su protiv tog predloga, to
jest protiv mera tednje i dunikog ropstva, uestvuju i mnogi umetnici. Javno
se oglasio i popularni peva Sakis Ruvas,
koji je rekao da e glasati da na referendumu i napao Ciprasa reima da treba
smesta da d ostavku: Dosta je vie rei!
Pregovori su uspeli ili nisu uspeli? Vlada
je dobila konkretan mandat od naroda sa
konkretnim ciljem! Da li je posluila tom
cilju? Ako nije, duna je da ustupi vlast
ekumenskoj vladi nacionalnog spasa!
Sa suprotne strane se oglasio uveni
glumac, reditelj i satiriar Lakis Lazopulos, ija emisija Al Kadiri njuz svojom
britkom satirom obara sve rekorde na televiziji. On je ogoreno napisao na svom
blogu: Ovaj narod ne moe vie da plaa! Mi ne elimo da se jo vie povea nezaposlenost! Odbijamo da gurnemo jo
ljudi kroz prozor. Ne elimo vie da budemo svedoci zatvaranja nijedne rme.

VREME
REME 2. jul 2015.

Dosta je bilo! Samo zato

to nismo izabrali za premijera oveka po njihovoj
volji. Ovo je istina. Neka
se pogledaju u ogledalo. Okrenuli su volan Evrope ultradesno. U takvom istom
stakleniku je procvetao i Hitler. Ne treba nam skalni Hitler. Evropa mora da
die... Na istoj talasnoj duini je i novinar Asterios Dalas komentarisao stav ministra nansija Nemake Volfganga ojblea koji je rekao da Evropa mora biti
zatiena od irenja grke krize. Dalas
je sarkastino dodao: Achtung, Achtung!
Hitno ih moramo staviti u karantin. Grka pati od veoma opasne zarazne bolesti
koja preti da se proiri na celu Evropu!
Bolest se zove demokratija!
problemi realne ekonomije
injenica je da je, bez obzira na komentare i politike sukobe povodom referenduma, svakodnevni ivot Grka sve tei.
Ipak, neke banke su otvorene za penzionere i oni mogu dnevno da podignu do
240 evra. Elektronsko bankarstvo u zemlji nije pogoeno. Kreditne i debitne kartice stranih banaka izdatih u inostranstvu koriste se i servisiraju normalno, to
znai da strani turisti mogu normalno
da podiu novac iz bankomata, naravno,
ako u njima ima novca. U ponedeljak po
podne je veina benzinskih pumpi u zemlji normalno isporuivala gorivo, kao i
javno preduzee elpe (Grka naa) kojem pripadaju i eko i okta, a koji kau da
imaju zalihe goriva za devet meseci. Situacija u supermarketima i na pijacama
se normalizovala posle panike nastale tokom vikenda.

Meutim, realna ekonomija e neminovno patiti od problema kao to

su nedostatak likvidnosti i funkcionisanje banaka, zamrznue
se dnevne privredne aktivnosti, posebno
kupovina robe iroke potronje za osnovne namirnice. Mnogi preduzetnici, vlasnici malih i srednjih radnji, zabrinuti su
zbog problema u snabdevanju i zbog nedostatka gotovine. Sve to e imati dramatine posledice na dravni budet, poto
jedan novi pokret pod imenom Ne plaam nita sve vie uzima maha.
Konano turizam, grka teka industrija, ovih dana zadobija snaan udarac, i to
na samom poetku jedne od najboljih sezona u poslednjih nekoliko godina, dakle
u trenutku kada zemlja oekuje 25 miliona turista. Jer, slika ove prelepe i gostoljubive zemlje sa ogromnom turistikom ponudom svakodnevno je sve runija zbog
prizora uplaenih ljudi u redovima ispred
bankomata, a da i ne pominjemo hiljade
izbeglica iz Sirije koji svakodnevno stiu na grka ostrva. Slika e potamneti
jo vie ako u utorak 30. juna (kada ovaj
broj Vremena odlazi u tampu) Grka
ne plati ratu od 1,6 milijardi evra mmf-u.
Istovremeno je Vlada odluila da javni
prevoz u Atini (koja ima preko etiri miliona stanovnika) bude besplatan za sve
graane sve do 6. jula (dan posle referenduma), dok se elektrina energija i voda
u tom periodu nee sei dunicima koji
nisu platili raune.
strah i nada
U predreferendumskoj Grkoj vlada velika neizvesnost. Ciprasova vlada,

10

Kako to vidi Nemaka

Nita na lepe oi
Oko 58 odsto Nemaca bi izbacilo Grku iz evrozone.
Kancelarka Angela Merkel oduvek je uzimala u obzir
ta joj istraivanja javnog mnjenja poruuju
Za Vreme iz Bona
NEMA VIE POPUTANJA: Vicekancelar Nemake Zigmar

eld gegen Gegenleistung ako

neko jednog dana bude pisao leksikon Grke krize, svakako e ovoj
nemakoj frazi morati da posveti bar nekoliko stranica. Zvuna neprevodiva konstrukcija bi narodski mogla da se prepeva kao nema para na lepe oi. I kada je
Nemaka pristajala na dodatni novac za
Atinu, i sada, kada je slavina praktino zavrnuta, ovu su maginu formulu ponavljali vladajui politiari u Berlinu, konzervativni ekonomisti i vodea pera graanske tampe. Re je o 87 milijardi evra
poreskih obveznika, koliko je Nemaka
kao privredno najpotentnija lanica eu
do sada uloila u spas Grke. Mejnstrim
u Nemakoj je ubeen da e Grci kad-tad
vratiti taj novac ako prihvate velikodune predloge reformi koje su im crvenim
mastilom ispisali poverioci.
Vrh velike koalicije u Berlinu kao da je
podelio uloge: dok demohrianske veliine Angela Merkel i Volfgang ojble ponavljaju da se Grka mora zadrati u zoni
evra, socijaldemokrate biraju otrije rei
za leviare u Atini. Tako je ef diplomatije
Frank-Valter tajnmajer

rekao da raspisivanjem referenduma

Aleksis Cipras uzima itav grki narod
za svog taoca. Istina, ni Angela Merkel
nema dilemu da je Siriza kriva za dramatini zastoj u pregovorima, ali ona radije ponavlja mantru: Ako propadne evro,
propada Evropa. Cinici bi primetili da u
toj reenici nema mesta za Grku to jest,
moe Grka i da propadne, ali samo tako
da to ne bude poetak krunjenja monetarne unije i Evrope.
Jer razjedinjavanje eu moralo bi da se
tumai i kao lini poraz kancelarke. Od
nastanka Evropske zajednice za ugalj i
elik pa do danas nijedan politiar nije
imao tako jaku poziciju u Evropi lidersku ili hegemonijalnu, zavisi koga pitate
kao to je ima Merkelova. Ona sada osea da je ugroen itav projekat evropskog
ujedinjenja, pie Frankfurter noje prese. Zato se plai za svoje mesto u istorijskim udbenicima. Konrad Adenauer
je bio evropski vizionar, arhitekta koji je
slobodnu Nemaku ukotvio na Zapadu i
motor nemako-francuskog prijateljstva;
Helmut Kol je simbol ponovnog ujedinjenja Nemake i stvaranja

evra; a Merkelova sada vidi da joj, kao prvakinji slobodne Evrope, dizgine polako
klize iz ruku i da nema jasan koncept da
ogranii tetu. Jo gore: propast evropskog modela mogla bi da bude povezana sa njenim imenom.

koja podrava ne, ostavl ja o tvo re n i m a s ve

mogunosti. U intervjuu
koji je dao u ponedeljak
uvee 29. juna na javnoj
televiziji ert1 (nedavno
otvorena poto ju je pre
dve godine zatvorila prethodna vlada),
premijer Aleksis Cipras je rekao: Grka
vlada se i dalje nalazi za pregovarakim
stolom. Mi smo tu. Fiskalne razlike su
minimalne. U drugim stvarima su velike. Ako postoje logian nov predlog i reenje, mi smo otvoreni da ga prihvatimo. Na pitanje ta ako bude primoran
da se preda i potpie postojei sporazum

ponuen od kreditora, rekao je: Mi smo doli da

promenimo vlast i da
damo mo narodu. Ako
narod eli premijera ponienog i bezuslovno poslunog, ima ih koliko hoe koji ekaju u redu, pa neka izaberu
nekog drugog... Za one koji ga optuuju
da gura Grku iz evrozone i Evrope, odgovorio je: Naa elja je da ostanemo u
evrozoni. Mi ne da smo u srcu Evrope,
nego smo samo srce Evrope. Grka jeste i ostae jezgro Evrope. Grki narod je
evropski narod. Oni koji nam kre ta prava ucenama i reketiranjem, pokuavaju

da promene dnk Evrope. Cipras smatra

da e referendumskim ne pregovaraka
pozicija zemlje biti ojaana i da e obezbediti bolju ponudu od kreditora za grki narod.
Prenos intervjua sa premijerom Grke
pratili su svi vei svetski mediji ukljuujui cnn, bbc i usred tog intervjua javio se
predsednik Evropske komisije an-Klod
Junker, koji je poslao grkoj vladi jo jednom u sutini isti predlog kojim zahteva: 1. da bude prihvaen tekst Institucija; 2. da gospodin Cipras trai od graana da glasaju da; 3. da Institucije prihvate promenu u tekstu (po pitanju restrukturiranja grkog duga) i 4. da grka vlada

GRKA KRIZA

izbacite grke
Zato je jasno da Merkelova taktizira
kada kae da se nemaki i drugi evropski politiari nee meati u kampanju
pred grki referendum i uticati na birae jednog ponosnog naroda. Naravno da
se Berlin duboko umeao u kampanju porukom da Grci ne glasaju o predlogu tednje (koji de facto ne postoji), ve o ostanku
u zoni evra. Uz diskretan dodatak da Siriza vodi celu zemlju u propast. Vice-kancelar Zigmar Gabrijel ve je pomenuo i humanitarnu pomo jer Evropa ne sme da
ostavi Grke na cedilu. Sve neodoljivo podsea na plaenje kota pred referendum o
nezavisnosti. Sama Merkelova, inae, ima
loa iskustva sa meanjem u prekogranine kampanje kada je direktno podrala
Nikolu Sarkozija, ovaj je izgubio predsednike izbore u Francuskoj.

2. jul 2015. VREME

REME

ZOOM
DRAGOLJUB ARKOVI

Vuiu, izvini:
Ja i dalje duvam
svoj lu-madrac
Gabrijel i kancelarka Angela Merkel

Retko se nau drugaiji glasovi u Nemakoj kada je u pitanju grka kriza,

jedan od njih je, recimo, glas stanovite leviarke Sare Vagenkneht koja je za
Dojlandfunk rekla: Strano je to se
posle pet godina neuspele politike prema Grkoj, politike koja je upropastila
njenu privredu i osiromaila zemlju, i
dalje insistiralo na tom konceptu. Pet
godina se smanjuju penzije; pet godina se smanjuju plate. To ni na koji nain nije smanjilo dugove, ve su dugovi danas mnogo vei nego to su bili
kada se poelo sa navodnim spasavanjem Grke.
No, koliko god Merkelova bila zainteresovana za ouvanje evropskog projekta, ona je oduvek malo vie bila zainteresovana za profane stvari: recimo, da joj
rejting u Nemakoj ostane vrtoglavo visok. Poslednje ispitivanje javnog mnjenja
i to pre nego to je Cipras drsko raspisao referendum kae da bi 58 odsto
Nemaca izbacilo Grku iz evrozone, dok
bi je zadralo svega 28 odsto. A Merkelova zna da ita ankete.

NEMANJA RUJEVI

zahteva vanredno zasedanje evrogrupe.

Grki premijer je odgovorio da e u
nedelju na referendumu glasati ne, u
nadi da kreditori nee ubiti demokratiju. A svojim sugraanima je poruio da
je po prirodi optimista: Treba da pobedimo strah jer u stvari nemamo ega da
se plaimo. Ovaj narod ima i srce i ponos,
i uspee! I zaista, u ovom trenutku se u
dui i srcu veine Grka bije velika bitka
izmeu straha i nade, pa je moda pravi
trenutak da se setimo rei najveeg grkog pisca xx veka Nikosa Kazancakisa:
Ne nadam se niemu, ne plaim se niega, slobodan sam!

GEORGIOS STAMKOS, MILICA KOSANOVI

VREME
REME 2. jul 2015.

Srpski ilkoi cele godine ive od ideje da se dokopaju

na deset dana nekog all inclusiv risorta pa da ostalih
jedanaest i po meseci gnjave drutvo priom kako su pojeli
vie nego to su mogli i popili vie nego to im je prijalo
Poznajem samo jednog oveka koji sigurno nee letovati van Srbije. To je Miroslav Mikovi. Od ostalih aktera, pasivnih ili aktivnih, prolonedeljne polemike
voene i u Vremenu, toboe oko irilice, neto slutim da e Basara ii na Taru na
novo savetovanje s baba Kuranom, a Ljiljanu Smajlovi e moda da pripuste do
Hilandara, jer toliko muki brani srpstvo i irilivstvo da e joj progledati kroz prste polne segregacije.
Ostale ne moe da odgovori. Hou u Tunis, hou u Grku... Uzeli smo kredit,
nee valjda ba nas. Navikli smo.
Politika ovih dana pie: I dok se pristalice teze o samoubilakom ponaanju
Srba priseaju da su nai sugraani tokom bombardovanja danju bezbrino sedeli po kaima, a nou od kafanskih sviraa naruivali pesme poput ne moe
nam niko nita, jai smo od sudbine, psiholog i psihoterapeut Neboja Jovanovi kae da su u sredinama u kojima su esti incidenti i vanredna deavanja, kao
to je naa zemlja, ljudi oguglali na loe vesti. Ve 25 godina ivimo u vanrednim
okolnostima i izmeteni smo iz normalnog ivota i manje strepimo od onoga od
ega siguran zapadni ovek drhti.
Tabloidi eljni krvi najavljuju da e islamski teroristi (isis) da nas napadnu za
Vidovdan (pa nita od toga, osim to smo napadnuti vrhunskim kierajem spomenikih memoralija), pa za Egzit i Guu, kao da ovo poslednje nije samo po sebi
neka vrsta terorizma.
Dr. otac ivoti, u ve legendarnom serijalu tvitova s naslovom Krenuo isis...,
pie i ovo: isis krenuo na Zlatibor, ali nisu gledali sat patrolu pa su upali u kolotrag na 89. kilometru od Beograda, sjebali osovinu i morali da se vrate.
Lom gotovo planetarnih razmera izmeu Gre i ostatka eu ovde se razmatra
kroz prizmu snabdevenosti pumpi gorivom i cene paradajza.
Pokolj u Tunisu komentarie se u kafanama kao pravedno ubijanje Engleza, kao
da su na kupaim gaama imali grb Gordog Albiona. Nita nas ne moe spreiti.
Dr. otac ivoti pie: Pucajte, ja i dalje duvam svoj lu-madrac. N.N. srpski turista tokom napada terorista isis.
U rodoljubnim medijima otkrivaju nam svaki as vrline domaih vukojebina
gde je najvea atrakcija to to su komarci veliki kao rode, a i deca mogu da vam se
otruju za tili as. Vuiu, izvini, ali je nama i srednji prst od bilo kojih grkih pet
prstiju bolji od rukoveti srpskih turistikih uzdanica.
Srpski ilkoi cele godine ive od ideje da se dokopaju na 10 dana nekog all inclusiv risorta pa da ostalih jedanaest i po meseci gnjave drutvo s priom kako su pojeli vie nego to su mogli i popili vie nego to im je prijalo.
Kultura odmora dosta govori o optoj kulturi. A opta kultura barometar je iole
ozbiljne politike. Svet oko nas, tzv. omiljene destinacije, sagoreva u barutnom dimu
nasuminih teroristikih napada i predvidljivog bankrotstva, ali to ne ubija volju
ljudi da, makar nakratko, pobegnu od srpske svakodnevice.

11

Intervju: Filip Balunovi

12

Levica je slaba, ali

jaa nego ikad
Aleksandar Vui je predstavnik sadanje politike elite koja je kidnapovala ovdanje narode
da bi ostvarila svoje interese u novim nacionalnim okvirima. To to je on pre bio etnik,
a sad je stavio kravatu i smeka se po Briselu, nita ne znai u kontekstu nacionalizma.
Da je Draa Mihailovi danas na vlasti, isto bi pregovarao o pridruivanju EU

beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju, krajem

juna promovisana je knjiga Beleke sa slobode Filipa Balunovia (1987).
Tema Balunovieve knjige je postsocijalistika slobodarska naracija, a onda i manifestacija oslobodilake drutvene klime u dravama bive Jugoslavije. Glavna teza je da se, uprkos meusobnim razlikama, postjugoslovenske zemlje mogu
posmatrati kao celina, s obzirom na nivo
slobode, odnosno neslobode u njima. Razlike meu dravama bive Jugoslavije
nisu uticale na to da se one zbog tih razlika drugaije odnose prema slobodi nakon jugoslovenskog iskustva, a politike
elite su u svima njima podjednako instrumentalizovale slobodu. Balunovi je politikolog i aktivista iz Beograda, nesumnjivo leviarske politike orijentacije. Diplomirao je na Fakultetu politikih nauka u Beogradu, master studije zavrio je
na Evropskom institutu u Nici. Trenutno ivi u Sarajevu. Beleke sa slobode
su njegova prva knjiga objavljena u Srbiji.
Na pitanje kakav je to pojam slobode
koji razmatra u knjizi, Balunovi u razgovoru za Vreme kae: Pokuavam da razvijem pojam slobode na takav nain da
njim dokaem kako je uslovna sloboda
nemogua, da je nemogue biti malo slobodan, a malo neslobodan. Pokuavam
da razvijem univerzalniji pojam slobode, koji bi obuhvatao i kulturnu i medijsku i ekonomsku i svaku drugu slobodu.
VREME: Na koji nain kritikujete slobodu u postsocijalistikim zemljama nastalim iz raspada
Jugoslavije?
Filip Balunovi: Ono na emu se bazira moja kritika postsocijalistike slobode,

najpre je kritika temelja te slobode. Temelji onoga to danas ivimo, a to se naziva slobodnim, u odnosu na neka prethodna, takozvana autoritarna socijalistika vremena, jesu nacionalni, odnosno nacionalistiki. Dalje dokazujem da
su ti temelji krvavi, bazirani na etnikom
ienju i genocidu. Pokuavam da kroz
koncept nacije pokaem kako je nuno
moralo da ide tako i da je to osloboenje koje se dogaalo u multinacionalnom prostoru u naem sluaju bilo osloboenje od druge nacije. U sluaju Bosne
ili Hrvatske, to je bilo oslobaanje od komije ne od nekog ko ivi u drugom gradu ili drugoj republici, nego od onog ko
ivi u susednoj kui ili ulici. Tako je nacionalna sloboda kojoj se teilo od kraja osamdesetih, i onaj uveni narativ o
Jugoslaviji kao tamnici naroda, doiveo
svoj vrhunac.
U odnosu na ono ovo nacionalno osloboenje, koje nikoga u Jugoslaviji nije dovelo do prave slobode, kako kvalikujete nacionalno osloboenje koje nam je doneo
Prvi svetski rat, iz kog se rodila
Jugoslavija?
Tu lei fundamentalna razlika izmeu antikolonijalnog nacionalizma s poetka xx veka i onog etno-nacionalizma
koji smo imali na kraju istog tog xx veka.
Nacionalizmi proistekli iz antikolonijalne borbe, ne samo ovde, ve i irom sveta, jesu nacionalna borba koja u sebi ima
oslobodilake elemente i samim tim je
neto sasvim drugo.
Da li mi uopte izmeu ondanjeg i
dananjeg pojma nacionalnog moemo da stavimo znak jednakosti?
Apsolutno ne. Ono kako bi iz leve

pozicije trebalo da razumemo antikolonijalno nacionalno osloboenje jeste poetni impuls koji treba da podstakne potlaene narode da sebe oslobode od hegemona. Meutim, ono to kasnije sledi,
formiranje nacionalne drave kao sistemske tvorevine, nuno sa sobom nosi probleme koji bi ak i iz leve perspektive trebalo da dou, ali i da budu prevazieni.
To je neophodni korak od kolonijalizma
do socijalizma u kom se prevazilaze novi
problemi nastali nakon osloboenja od
kolonizatora. Ali, u sluaju naeg regiona devedesetih, ta emancipacija se nije
dogodila, jer se nismo oslobaali od kolonizatora, nego jedni od drugih.
Borba za nacionalno osloboenje 1914.
bila je borba za pannacionalno, internacionalno osloboenje. Formirana je jedna
zajednica koja jeste bila i monarhistika
i rojalistika, ali je autentina ideja multinacionalne Jugoslavije kao jedinstvene politike zajednice mapirana upravo
u pokretu kao to je Mlada Bosna. Kad
pogledamo ta su oni itali, vidi se da je
ta ideja naciju koristila samo kao model
da se oslobodi od kolonizatora, a da je u
sutini teila uvoenju sistema koji je
multinacionalan i u kom su svi jednaki i
ive slobodno u novoformiranoj politikoj zajednici.
Poto ve pominjete kolonijalizam
i antiimperijalizam, vratiemo se u
dananje vreme. Nedavna blokada
Filozofskog fakulteta, voena ba
od strane leviarskih studentskih
pokreta, pokazala je jednu onespokojavajuu stvar. Naime, organizatori blokade napravili su kompromis sa ultranacionalistikom i ultradesniarskom Srbskom akcijom.
2. jul 2015. VREME
REME

13

Utisak je da su se nali upravo na toj

antiimperijalistikoj taki. Kako dolazi do takvih spojeva, a ini se da
dolazi esto, pa ak i pojedinci lako
preu tu taku izmeu sutinskog
antiimperijalizma i zavre kao tvrdokorni nacionalisti?
To je realan problem na levici, nije nikakva apstrakcija. Mi ovde imamo fenomen desnog primitivnog antiimperijalistikog, alter-globalistikog pokreta, koji je olien u linostima kao to je
Emir Kusturica, primera radi. To stvara
brojne probleme u objanjavanju ljudima, kad ti kau: pa Kusturica snima lm
sa Maradonom, pljuje po Buu, simpatie
aveza... Te take poklapanja, slaganja u
tome da ivimo u imperijalnom svetu koji
nas eksploatie, dolaze tek nakon take
razmimoilaenja. Sutina leve ideje je internacionalistika, antinacionalistika.
Taj temelj leve ideje je taka na kojoj se
razilaze desni, antiemancipatorski antiimperijalizam i levi, iz moje perspektive
autentini antiimperijalizam i internacionalizam. Meutim, razumem da se ljudi
nekad zbune, zbog tih taaka preklapanja, ali one dolaze nakon fundamentalnih neslaganja izmeu desnice i levice.
VREME
REME 2. jul 2015.

Kako iz leve perspektive izgleda ideja ekonomske slobode, budui da

su nju praktino kidnapovale neoliberalne snage i materijalizovale je
kroz pojam slobodnog trita i kapitalizma, koji se pokazuje kao poguban i eksploatatorski za veliki deo
sveta?
U neoliberalnoj ideji ekonomske slobode lei paradoks, jer je ona shvaen akao
sloboda preduzimljivosti: mi smo kao individue slobodni od dravnog intervencionizma i svoje poslovne ideje moemo
slobodno da realizujemo. Taj mit o neoliberalnoj dravi kao neutralnoj je paradoksalan, jer se uloga takve drave u
ekonomiji oitava u sistemskom okviru
koji ona formira. Bez drave nema slobodnog trita.
Hajde da govorimo o komunistikim
utopijskim zajednicama, ili o socijalistikim zajednicama. Ja i u knjizi pokuavam
da pokaem da je njima manje potrebna drava, nego buroaskim, kapitalistikim zajednicama. Takav ekonomski
i politiki model je manje rigidan od sistema koji imamo danas. Dakle, bez okvira,
bez monopola na upotrebu sile, bez zatite privatne svojine kao neke sekularne

vrhovne svetinje, nema slobodnog trita. S druge strane, slobodno trite je

najvea od svih moguih utopija. Ne postoji niti jedna zemlja na svetu, ukljuujui i one najrazvijenije, koja se razvila na
osnovu slobodnog trita ili otvorenosti
granica. I danas imate visok nivo protekcionizma: Francuzi tite svoju poljoprivredu, Amerikanci prehrambenu industriju... Slobodno trite bi preplavilo te
zemlje je inijim i kompetitivnijim proizvodima iz takozvanog Treeg sveta.
Slobodno trite i odsustvo dravne
regulacije je verovatno najvei mit dananjice, a on slui legitimizaciji politikih agendi koje nas dre u poziciji u kojoj jesmo.
Kakav je odnos dananje levice
spram privatne svojine?
Kada govorimo o privatnoj svojini nad
sredstvima za proizvodnju, ona automatski favorizuje jedan sloj stanovnitva u
odnosu na drugi. Ta primarna ili primitivna akumulacija kapitala je uvek nasilna, i zato je to pria o nasilju. Neko uvek
eksproprira neto to je nekada bilo zajedniko. U ovom regionu, primer nasilne prvobitne akumulacije kapitala je vrlo
paradigmatian. Ona se desila kroz rat.

14

Imali smo konverziju nekadanje politie vladajue nomenklature Komunistike partije u Jugoslaviji, koja je prela na
liberalnu nacionalistiku stranu preko
noi, i koja je konvertovala svoj politiki
kapital u ekonomski. To moemo da vidimo u politiarima koji su se preko noi
obogatili, ili u onima koji su bili blizu politike elite u tom trenutku.
Onaj kapital s kojim smo raspolagali
kada su ovde poele privatizacije krajnje problematinog porekla. Podsetiu
vas na Zakon o privatizaciji iz 2001. godine, koji uopte nije regulisao poreklo kapitala kojim se vri privatizacija. Naravno da je ta taka izostavljena, jer drugog
kapitala, osim onog koji je steen ratnim
proterstvom i na druge sumnjive naine, praktino nije ni bilo.
Dakle, uvek se prvobitna akumulacija kapitala vri nasilno, a u ovom naem
sluaju to nasilje je poprimilo eksplicitan
oblik, kroz rat i etnika ienja. To je taj
temelj nae postsocijalistike kvazislobode, temelj naih nacionalnih drava i temelj sistema u kom ivimo.
U poslednje vreme moe da se uje
zamerka na mladu levicu u regionu, koja kae: toliko su fokusirani
na kapitalizam kao neprijatelja, da
im promiu razni nacionalizmi. Vaa
knjiga je leviarski polemiki odgovor i na kapitalizam i na nacionalizam, i na spregu ta dva. Pod uslovom da vam ne smeta da budete vieni kao predstavnik mlade levice,
kako bi glasio va odgovor na ovu
zamerku?
To ima veze sa prethodnom priom o
desnom i levom antiimperijalizmu i time
da temelj levice mora da bude internacionalizam. Ta zamerka jeste delom tana:
mi na levici imamo problem da sve take jasno dogovorimo i artikuliemo, da
se naemo oko nekog najmanjeg zajednikog imenitelja i da beskompromisno
govorimo o nacionalizmu, rasizmu, homofobiji... Dakle, ta zamerka jeste realna,
imamo na levoj sceni takve pokrete, ali,
ja mislim da oni nisu prava levica. Onaj
ko na blokadi Filozofskog podrava faistike organizacije zato to se sa njima
slae u dve od mogue dvesta dve take,
za mene nije leviar. Zato nam je potrebno temeljno dekonstruisanje kvazilevih
ideja. Meu te kvazileve ideje svrstavam

i politiki mejnstrim u Srbiji, dakle, treba dekonstruisati Ivicu Daia, Branka

Ruia koji izjavljuje da je leviar, ali i
pragmatiar.
Biti leviar nije stvar akomodacije,
prilagoavanja. Biti leviar znai pratiti ideje, umreavati se internacionalno,
a ne znam kako to moe kao lan spsa koji je sprovodio etnika ienja. Ba
zato to se pojavljuju razne mutantske
opcije, nama danas trebaju autentine
leve pozicije.
Da li negde vidite potencijal za okupljanje te autentino leve opcije?
Vidim. Ovde ima mnogo mladih ljudi
koji misle. Pogotovo u sferi obrazovanja,
vidite da sistem radi sve da sprei mlade
ljude da misle. Dovoljno je da pogledate
kurikulum Fakulteta politikih nauka,
pa da vidite ta se tamo ita i bie vam
jasno o emu priam. To je fakultet koji
sam ja zavrio i imao sam sree da izbegnem utapanje u tamonji mejnstrim, u
tu oportunistiku politiku atmosferu i
mislim da je to fakultet politikantskih, a
ne politikih nauka.
Na promociji vae knjige, sociolog
Jovo Baki je rekao da je levica danas slaba i jo nema snage da odgovori na kapitalizam. Da li je ta teza
ba sasvim tana, s obzirom na to da
smo do pre samo dve godine govorili o nepostojanju levice u Evropi,
a onda se pojavila Siriza, pojavio se
Podemos, a pojavio se i Toma Piketi
koji daje naunu, akademsku podlogu za pojavu ovih pokreta?
Postavio bih kontra tezu: ne bih rekao
da je levica jaa, nego da je liberalni establiment slabiji nego ikada u poslednjih
30 godina, a da je sada u toku pokuaj kritike i pronalaenja alternative u odnosu na tu slabost. Opadajui trend za liberalni establiment nastupio je s ekonomskom krizom 2008/9. Levica jeste slaba,
ali je jaa nego to je bila i bolje su okolnosti da se ta ideja artikulie.
Artikulacija leve ideje ide teko, pogotovo u ovom regionu, gde je socijalistiko iskustvo do te mere demonizovano,
da mi moramo da odgovaramo na pitanja o demokratinosti levice. Moramo da
se vraamo na korene socijalistike i komunistike misli da bismo pokazali da
je upravo ta misao jedina autentino demokratska, dok su sve druge elitistike

i buroaske. Jedine partije koje su oduvek stremile da ukljue to iri krug ljudi u politiki ivot jesu bile proleterske,
komunistike.
Kao to su liberalizam i taerizam bili
reakcija na nemogunost sistema da se
izbori sa niim slojevima, sa sindikatima,
tako nama danas treba leva reakcija, koja
e ba postmarksistiki pokuati da prilagodi ideje dananjem vremenu i radikalnom neoliberalizmu. Dakle, treba nam
reakcija u obliku: nemojte da nam govorite o vladavini prava u Srbiji dok u medijskim kuama iji su vlasnici velike korporacije ljudi rade deset sati za 6000 dinara meseno. Ili im ponude ugovor o radu
i zabrane sindikalne aktivnosti, koje su
Ustavom zagarantovano pravo.
U knjizi naglaavate da se nama danas u regionu negira pravo da batinimo socijalistiko naslee. ta je
ono to bi trebalo da batinimo?
Prvo, mi smo u obavezi da batinimo
poetnu taku socijalistikog naslea, jer
je bila oslobodilaka. To osloboenje je
jedan autentian dogaaj koji nije svodiv na svoje koordinate. To je ono to
Fuko kae o iranskoj revoluciji nastajanje Naroda, sa velikim N. To je povratak politikog subjektiviteta, ono to danas zovu dostojanstvom. Sve se dogodilo
1945, ne kao proizvod delovanja politikih elita, nego delovanja jednog irokog
narodnog, antifaistikog, antinacionalistikog pokreta. Naravno da je taj pokret kasnije do izvesne mere izneverio
svoju poetnu taku. Ali, ono po emu
se taj period fundamentalno razlikuje od
dananjeg vremena jeste ta poetna taka. Tendencija te ideje je bila emancipatorska. Sve to je dolo od devedesetih
do danas bilo je antiemancipatorsko i retrogradno. Uzmite poloaj ena kao primer, ene u Jugoslaviji su bile na visokim
2. jul 2015. VREME
REME

15

 Ne postoji niti jedna

zemlja na svetu
koja se razvila na
osnovu slobodnog
trita ili otvorenosti granica
Filip Balunovi
dravnim poloajima dok u vajcarskoj
nisu imale pravo glasa. Dalje, imali smo
masovnu emancipaciju ruralnih delova.
Danas imamo obrnute trendove, na primer, obrazovanje postaje dostupno samo
najbogatijima.
Da li je Siriza signal da je komunizam evoluirao i da imamo njegovu
verziju za xxi vek?
Negde sam ve napisao da je Siriza bila
evropska ansa i da e joj slomiti kimu
ako ostane sama. Koje opcije ima jedna
socijalistika zemlja u uslovima globalnog kapitalizma? Da odbije sve i izae iz
eu? ta joj onda ostaje, ako je na geografskoj poziciji na kojoj jeste? Da se okrene
Putinu i Erdoganu? Da li je to bolja opcija? Ne bih rekao. Meutim, ta bi se desilo da je Podemos doao na vlast mesec
dana nakon Sirize? Sa dve autentino leviarske partije na vlasti u Evropi, pozicija itave levice bi bila mnogo bolja. Zato
je Siriza, pre svega, simbolika snaga i inspiracija za ostale leviarske pokrete u
Evropi koji se bude u Nemakoj, ili, recimo u Sloveniji, gde Udruena levica vrlo
pametno daje konstruktivne predloge.
Takoe, na promociji vae knjige,

Borka Pavievi se, kritikujui srpsku vladajuu elitu, zapitala: Kako

ja sad da kaem da neu u eu? ini
mi se da je odgovor zapravo u tome
da, ak i ako smo proevropski opredeljeni, ne elimo da nas ova vlast
kidnapuje i izrui Evropskoj uniji.
Kako vi gledate na to?
Eu je desna konzervativna tvorevina.
Kad pogledate ko je formirao Evropsku
ekonomsku zajednicu, to su sve hrianske demokratske stranke koje su u tom
trenutku bile na vlasti zemalja osnivaica. Da, ideja eu u sebi sadri ideju mira,
to je sjajno. Ali, ta je cilj svega toga? Napredovanje samo jedne klase. Mi nemamo ujedinjenu Evropu nego ujedinjenu
buroasku Evropu. Buroaska klasa je ta
koja ima najvei interes da vlada mir. Ratovi u Evropi su uglavnom izbijali jer su
buroaske klase bile glupe i nisu znale
kako da savladaju nie, potlaene slojeve.
Eu danas jeste ideja da se radi sve isto to
i do sad, samo uz trajno obezbeen mir.
Aleksandar Vui je predstavnik sadanje politike elite koja je kidnapovala ovdanje narode da bi ostvarila svoje interese u novim nacionalnim okvirima. To to
je on pre bio etnik, a sad je stavio kravatu i smeka se po Briselu, nita ne znai u
kontekstu nacionalizma. Da je Draa Mihailovi danas na vlasti, isto bi pregovarao o pridruivanju Srbije eu. Ta dihotomija izmeu nacionalizma i eu je lana.
Leviarska ideja je, nadam se da se
slaete, u velikoj meri kompromitovana zahvaljujui Staljinu i staljinizmu. Vi i u knjizi kaete da se nacionalsocijalizam i staljinizam ne mogu
izjednaiti jer je Hitler doslovno

primenio nacionalsocijalistiku ideologiju, dok je Staljin zloupotrebio

komunistiku. Kako dananja levica moe da se oslobodi staljinistikog balasta?
Uz pomo Lenjina (smeh). Da, Staljin
je veliki problem i zbog njega levica ima
totalitarno naslee s kojim mora da se izbori. Postoje dva Staljina. Jedno je njegov
antifaizam i uloga koju je Sovjetski savez imao u Drugom svetskom ratu. Uzmite ulogu Sovjetskog saveza u panskom
graanskom ratu, koji je prva opipljiva
taka na kojoj vidimo odnos kapitalistike Evrope prema faizmu. Toj kapitalistikoj Evropi je bilo bolje da u paniji na vlast doe Staljin, nego republikanske snage koje je podravao Staljin.
Drugi Staljin je apsolutno i bez daljnjeg
totalitarizam.
Laki put bi bio da se cela stvar relativizuje, pa da postavimo pitanje da li se
bilo koja ideja vie moe zastupati posle nekoga ili neega. Recimo, da li moe da zastupa konzervativnu ideju posle Bua, libelarnu posle Blera, ideju zelenih posle Joke Fiera? Ali to je laki
put, jer je Staljinov reim olienje totalitarizma bez daljnjeg. Jedino to moe
je da se vrati na Lenjina, kae da je autentini socijalizam koji je zavladao posle Oktobarske revolucije poeo pravom
na samoopredeljenje. Pogleda ta je Lenjin uradio sa baltikim narodima dajui im pravo na samoopredeljenje. Onda
dolazi ovaj ludak na vlast i ponovo ima
imperijalizam, a autentina levica mora
da bude protiv imperijalizma, odakle god
on da dolazi.

JOVANA GLIGORIJEVI

Da Va biznis bude dobar posao

Poslovni korisnici Telekoma Srbija imae jo bolju poslovnu
komunikaciju uz novu, jedinstvenu ponudu na naem tritu
namenjenu malim i srednjim preduzeima BizPaket. Ovaj
poslovni paket objedinjuje usluge fiksne, mobilne telefonije
i Interneta i uz znaajnu utedu prua kvalitet, fleksibilnost i
pouzdanost.
Korisnici BizPaketa u mogunosti su da poveu do 9 fiksnih i
do 20 mobilnih linija, uz Internet Net 10. Oni koji izaberu ovaj
paket, dobijaju po 150 besplatnih minuta koji su na raspolaganju svim linijama iz paketa za pozive ka svim nacionalnim
fiksnim mreama. Usluge Biz InoCall i Identifikacija poziva na
svim fiksnim linijama koje su deo BizPaketa bie aktivirane bez
VREME
REME 2. jul 2015.

naknade, tako da korisnici mogu da pozivaju svoje poslovne

partnere u vie od 50 zemalja po povoljnim cenama.
U zavisnosti od tarife koje izaberu, BizMix, BizMixNet ili BizMax,
korisnici BizPaketa mogu da se odlue za neki od najsavremenijih telefona po ceni ve od 1 dinar. Zahvaljujui BizPaketu, dobijaju i besplatan WiFi ruter za koji Telekom Srbija obezbeuje instalaciju, tako da mogu imati WiFi u svom poslovnom prostoru.
Prednost ovog poslovnog paketa je to to objedinjavanjem usluga fiksne, mobilne telefonije i Interneta u BizPaket, korisnici dobijaju jedan raun, a potronju mogu da prilagode individualnim
potrebama. Uz ovaj paket neka Va biznis bude dobar posao!

LINISTAV
16

Uloga moje palanke u

globalnom kapitalizmu
Objanjenje naeg siromatva glasi da je korupcija kriva za sve, da smo
lenji, da je prethodna vlast kriva za sve, da ne razumemo kako svet
funkcionie itd. Jesmo krivi za mnogo toga, naroito za politike izbore
devedesetih, ali kada je re o tranziciji posle 2000. godine, tu nije bilo
mesta da Srbija vodi bilo kakvu suverenu ekonomsku politiku
Pie: Vladimir Todori

a terminom globalizacije smo se prvi put susreli negde

sredinom devedesetih kada je poinjala digitalna era interneta i mobilnih telefona i kada se zaista nije moglo
sporiti da je napredak tehnologije olakao komunikaciju meu
ljudima. U tom smislu globalizacija je bila injenica, a ne stvar
opredeljenja. Meutim, ono to nazivamo ekonomskom ili trinom globalizacijom bilo je susret kapitala i rada na globalnom nivou, tj. preseljenje industrijske proizvodnje zapadnih
razvijenih zemalja u siromane azijske zemlje usled niske cene
njihove radne snage. Logika kapitala je takva da uvek ide ka
sniavanju trokova proizvodnje i maksimiziranju prota. Oni
koji u tome vide problem sa etikim ili politikim principima,
bivaju istisnuti sa trita usled nekonkurentnosti njihovih
proizvoda. Pomenuta logika vodi ka koncentraciji kapitala u
rukama to manjeg broja subjekata i ukrupnjavanju trita.
Da bi danas Apple, Samsung, H&M, Nike, Zara ili sline multinacionalne kompanije bile dominantne, tj. konkurentne na
tritu, grade se fabrike za desetine i stotine hiljada kineskih,
malezijskih, tajlandskih ili slinih radnika koji rade za jedan
do pet dolara dnevno. Jedan proizvod koji naprave, npr. iPhone 4s, kota 649 dolara u maloprodaji, dok je troak izrade 281
dolar. Za Apple to predstavlja 368 dolara prota.
Imao sam priliku da u Kini, u gradu Deng Duo, lino vidim
uvenu Foxconn fabriku koja radi za Apple, Samsung i mnoge druge elektronske kompanije. U njoj radi 250.000 radnika.
Ista ta rma ima jo nekoliko fabrika sa preko 100.000 radnika koje nisu nita drugo nego radni kampovi gde radnici rade
55 sati nedeljno za proseno tri dolara dnevno sa veoma dobro
dokumentovanom istorijom zikog kanjavanja radnika i velikim brojem samoubistava oajnika koji vie nisu mogli da izdre torturu na radnom mestu, a istovremeno nisu znali kako
da prehrane svoje porodice.
Globalni ekonomski sistem se, najgrublje reeno, sastoji od
Zapada (Amerike i eu) kao veinskog vlasnika nansijskog kapitala, Azije kao vlasnika je ine radne snage, opljakane Afrike,
kao geografskog porekla sopstvenih resursa i odreenih stratekih drava poput Saudijske Arabije koje su bitne zbog na e.
Naravno da je nemogue iz ove slike izostaviti Rusiju, zemlju
sa najveim prirodnim resursima na svetu, ali tu je i njen konikt sa sad i eu. Zato, Rusija kao takva nije jo globalizovana

u pomenutom smislu. Na neki nain, ona je energetski nezaobilazna, a sa druge strane stoji van postojeeg globalnog sistema. Pored nje, u slinoj ulozi nalaze se Indija, Juna Afrika
i neke zemlje June Amerike.
Opisani globalni sistem je povezao u celinu demokratije Zapada, arapske petromonarhije i nedemokratske reime Azije.
Nemogue je da je ovakva meuzavisnost delova sistema njih
same ostavile netaknutima. Pravo je pitanje u kojoj meri su dananji demokratski principi slini onima pre devedesetih? Koliko se, recimo, Evropa promenila na relaciji drava trite i
na kojoj strani je teite drutvene moi? Koliko prostora danas imaju nacionalne drave, a naroito one manje, u kreiranju sopstvene politike?
Svi se seamo koliko su Evropa i sad kritikovale Kinu zbog
incidenta na Tjenanmenu ili drugih primera krenja ljudskih
prava poput slobode govora ili veroispovesti. Meutim, u dananjoj Kini osnovna ljudska prava najvie se kre upravo u
zapadnim kompanijama, gde vlada kvazirobovlasniki sistem
nansiran uglavnom iz sad i eu, a organizovan i sankcionisan
od kineske drave. Dnevna plata kineskog radnika od dva dolara jednaka je troku egzistencijalnog minimuma, dok je minimalna plata po satu u sad izmeu 7,5 i deset dolara. Otprilike je svima jasno zato one zemlje ije kompanije imaju ogromne koristi od saradnje sa Kinom ne brane istim arom ljudska prava kao u vreme pre nego to su spoznale azijsku vrednou i strunost.
Iste zemlje nisu bile previe gadljive ni na monstruozan sistem vladavine u Saudijskoj Arabiji gde su javna pogubljenja
ili bievanja svakodnevna pojava, gde ene ne smeju da voze
automobil... Kada je ove godine umro Abdula-al Saud, kralj Saudijske Arabije, brutalni tiranin, predsednik sad Barak Obama, Don Keri, Do Bajden i svi vani i nevani ameriki kongresmeni dali su pojedinana sauea kojima su se pridruili
svi veliki evropski lideri poput Merkelove i Kamerona. ovek
koji je javno odsekao glavu sopstvenoj unuci jer se zaljubila i
koji je bio vladar potpuno istog sistema kakav danas eli da
uspostavi Islamska drava, od zapadnih lidera posthumno je
opisan kao hrabar vizionar, mirotvorac, mudar dravnik itd.
Noviji primeri guranja pod tepih ljudskih prava zarad interesa su Azerbejdan, Makedonija i Srbija. Azerbejdan je jako
2. jul 2015. VREME
REME

17

TRANSFORMACIJA PRIHVAENA:
Aleksandar Vui i Angela Merkel
Foto: FoNet/AP

foto AP Photo

bitna zemlja za energetsku stabilnost Evrope zbog svojih zaliha

gasa i planirane izgradnje Trans-Kaspijskog gasovoda ime bi
Evropa smanjila svoju zavisnost od Rusije. Energetski interes
obuhvata ovde i ekonomsku i politiku komponentu, pa gura
u drugi plan injenice o prirodi reima u Bakuu. Predsednik
Azerbejdana Ilham Alijev, koji je na vlasti od 2003. godine, trenutno dri u zatvoru vie od 80 politikih zatvorenika i brutalno gui svaki pokuaj kritike. Unajmio je uticajne zapadne
pr kompanije da ulepaju njegov imid, nansira renoviranje
parkova od Kanade do Rusije, gde postavlja biste lanova svoje porodice, sponzorie fudbalske klubove poput Atletiko Madrida i uspeva ak i u tome da kupi pobedu Azerbejdana na
Evroviziji 2013. godine, to je i dokazano.
Makedonski predsednik Gruevski je slian sluaj. Na vlasti
od 2006. godine, dokazano je da je nametao izbore, donosio
naredbe za hapenje, presude i naredbe za osloboenje u svom
kabinetu, kao i niz drugih tekih dela za koje bi u normalnoj zemlji bio ne samo smenjen, ve i momentalno uhapen. Javna je
tajna da je njegov reim u dogovoru sa odreenim monikom
sa Kosova reirao etnike sukobe u Kumanovu da bi skrenuo
panju sa sopstvenih afera i da bi sebe opet prikazao kao nacionalnog spasitelja. Meutim, otkad je signalizirao da Makedonija moda i nee prihvatiti da uestvuje u izgradnji tzv. Turskog toka, gasovoda od Rusije preko Turske, Grke, Makedonije, Srbije i Maarske, kupio je sebi jo malo vremena na vlasti.
To je postalo jasno kada je komesar Johanes Han izjavio da su
poslednji izbori u Makedoniji bili generalno pozitivni, uprkos
negativnim ocenama oebs-a i Evropske unije. Veoma je vano
to je ta izjava data u Vaingtonu posle Hanovog sastanka sa
Viktorijom Nuland, pomonicom Dona Kerija.
Srbija i njen premijer Aleksandar Vui su gotovo identian
sluaj. Zapad je prihvatio transformaciju Vuia od biveg nacionalnog oviniste i branioca ratnih zloinaca u ulogu modernog prozapadnog reformatora i navodnog evrooptimiste.
Uslov za to bio je sutinsko prihvatanje kosovske nezavisnosti od strane Beograda. Ispunjavanje ovog delikatnog uslova
VREME
REME 2. jul 2015.

praeno je guenjem svakog oblika kontrole i kritike vlasti od

opozicije, medija i nezavisnih institucija poput ombudsmana,
emu se niko nije previe usprotivio u Briselu ili Vaingtonu.
Paralelno sa guenjem slobode medija, Vuieva stranka je napravila jurine odrede koje kontroliu verceri sa severa Kosova, brutalno prebijaju opoziciju na lokalnim izborima irom
Srbije i uteruju strah u kosti graanima.
U sutini, svi ovi sluajevi ne ukazuju da postoje razliite
vrste globalnih sukoba ekonomskih i geopolitikih. To je apsolutno ista kategorija sukoba borba za odnose u globalnom
ekonomskom sistemu i za hijerarhiju unutar njega. Poto je taj
sistem u svojoj prirodi zapravo najvulgarniji oblik kapitalizma,
u njemu nema mesta za solidarnost, a kamoli za demokratske
vrednosti. Trite je iznad drava, a drave su samo instrument
za obezbeivanje interesa najmonijih inilaca tog globalnog
trita. Skoranji primeri poput Lux Leaks to vrlo dobro ilustruju. Mala drava Luksemburg sluila je velikom broju multinacionalnih kompanija i banaka kao instrument za izbegavanje poreza. lustrativna je i afera sa britanskom bankom hsbc:
ona je organizovala poresku evaziju za multinacionalne kompanije, sa direktorom Stivenom Grinom na elu, koji je 2010.
postao ministar u vladi Dejvida Kamerona.
Danas u Evropi imamo jasan sukob izmeu onog to simbolizuje administracija Evropske unije i evropske politike batine od Francuske revolucije do danas. Ukoliko su eu i drave
lanice voene manje politikim principima, a vie trinim
oportunitetom, onda je jasno da institucije eu vie deluju kao
agenti tog interesa, a manje kao politiki faktor. Mogli bismo
da prihvatimo argument koji kae da je slobodno trite raison detre dravnog aparata. Sa njim bi sve bilo u redu kad bi
delovi eu trita bili postavljeni u konvergentni sistem gde ne
postoje suprotstavljeni interesi.
Meutim, evrozona ni pre nansijske krize nije bila sistem
koji je doprinosio ravnomernom razvoju njenih lanica. Zbog
nemogunosti devalviranja sopstvene valute, slabije razvijenije
zemlje ne mogu da izdre utakmicu sa konkurentnijim privredama poput Nemake, Austrije ili Holandije, pa teret trgovinskog decita prebacuju na javni dug. Posle 2008. godine jaz se
samo poveavao i bogatije zemlje su prirodno postale one koje
mogu da pomognu (pozajme) siromanijima i time se ekonomska nejednakost jo jae preslikala u politiku nejednakost. Pre
deset godina nismo imali takav aksiom kakav danas imamo
da se Berlin najvie pita za unutranje stvari u Evropskoj uniji. A ak i da nije tako, takva slika se svesno podgreva. Danas
ispada da od nemakog ministra nansija Volfganga ojblea
i od njegovog moralnog shvatanja javnih nansija, zavisi sudbina miliona grkih graana.
Osporavani grki ministar nansija Varufakis uporedio je
svoju zemlju sa kanarincima, a dananju Evropsku uniju sa
rudnikom uglja, dok je kriza u njoj predstavljena kao prisustvo
metana. Dok jo nisu postojali ureaji za detektovanje smrtonosnog gasa metana u rudnicima, rudari su sa sobom u okna
nosili kaveze sa kanarincima. Ove ptice su daleko osetljivije

18

na otrovne gasove nego ljudi pa su umirale u sluaju prisustva metana dajui upozorenje rudarima da se to pre evakuiu. Nije neophodno slagati se u svemu sa Varufakisom niti biti
fan Sirize, ali ova analogija ima dosta smisla. Grka nije stvorila krizu u eu, ona je postojala jo od kraha Ustava za Evropu
2005. godine na referendumu u Francuskoj. Tadanja vizija federalne Evrope je propala, a druga nije ni danas jo ponuena. Politika-ekonomska kriza, koja je ve postala dugotrajna
pojava vie nego incident, produbila je nejednakosti u Evropi
razarajui solidarnost i oseaj zajednitva. Ekonomske nejednakosti drava su postale ogromne stvarajui proporcionalni
politiki disbalans koji je onda dodatno pogorao ekonomski
stvarajui unutar Unije podelu po liniji poverilac-dunik koja
je, naalost, povuena po liniji izmeu severa i juga.
Previe smo puta do sada videli da je politika tednje proizvela vie tete nego koristi, ali se preko takve greke opet prelazi i, jo gore, na tednji se opet insistira, kako u sluaju Grke
tako i u drugim zemljama kojima e Grka verovatno posluiti kao primer za zastraivanje ta im se moe desiti ukoliko
odustanu od konstruktivnog pristupa. Politika tednje nije
nita drugo nego prebacivanje tereta plaanja neodgovorno datih kredita na graane, umesto sankcionisanja banaka koje su
olako davale pozajmice dravama znajui da e one uvek moi
kasnije da podignu poreze i tako vrate dugove.
Ne postoji neodgovoran dunik bez neodgovornog poverioca, a nemake banke su ukupno pozajmile Grkoj, Italiji, Irskoj i
paniji i Portugalu preko 700 milijardi evra, to je vie nego to
je njihov ukupni nansijski kapital. Spasavanje Grke 2010.

godine preko iznuenog programa pomoi od 110 milijardi evra

uprkos protivljenju tadanjeg grkog premijera Papandreua
nije bilo spaavanje Grke, ve banaka. Potpuna suprotnost
ovom naopakom modelu gde se interes banaka stavlja ispred
interesa cele Evrope, primer je Islanda koji je bankrotirao 2008.
godine, takoe usled pohlepe banaka, ali nije krenuo da prebacuje teret krize na graane, ve je jednostavno pustio banke da
propadnu, a bankare poslao na izdravanje kazne zatvora poput obinih kriminalaca. Kao rezultat takve politike Island e
ove godine zvanino prevazii nivo bdp-a koji je imao pre krize
i prva je zemlja koja je potpuno izala iz krize. Island je dokaz
da za globalne probleme postoje lokalna reenja.
Da je Island 2008. bio zemlja lanica eu ne bi mu bilo dozvoljeno da sprovede sopstvenu politiku antitednje, nego bi bio
dodatno unesreen politikom Brisela, tj. Berlina. Zato je odluka vlade Islanda da ove godine odustane od zahteva za lanstvo u Evropskoj uniji savreno razumna. Potrebno je citirati
rei predsednika Islanda Olafura Ragnara Grimsona iz 2013:
Zato se banke smatraju svetim crkvama moderne ekonomije? Zato banke nisu poput avio-kompanija i telekomunikacionih kompanija koje idu u steaj ako se ponaaju neodgovorno? Teorija da prosto morate da izvuete banke iz problema
je teorija da pustite bankare da uivaju u sopstvenoj dobiti i
uspehu, a da onda obini ljudi snose cenu njihovog neuspeha
kroz poreze i tednju. Ljudi u prosvetljenim demokratijama
tako neto nee prihvatiti na dui rok.
Koliko se u Srbiji slobodno pria o svemu ovome? Koliko se
u Srbiji slobodno pria o bilo emu?

2. jul 2015. VREME

REME

19

55 SATI NEDELJNO
ZA 3 DOLARA
DNEVNO: Fabrika
Foxconn u Kini

Objanjenje naeg siromatva, koje je deprimirajue ne samo

za evropske, ve i za svetske standarde, glasi da je korupcija
kriva za sve, da smo lenji, da je prethodna vlast kriva za sve, da
ne razumemo kako svet funkcionie itd. Jesmo krivi za mnogo toga, naroito za politike izbore u devedesetim, ali kada
je re o tranziciji posle 2000. godine, tu realno nije bilo mesta
da Srbija uopte vodi bilo kakvu suverenu ekonomsku politiku, kao to realno danas malo koja zemlja na svetu jeste. Oslobaanje od dugova posle 2000. godine od Pariskog i Londonskog kluba je bilo uslovljeno skoro potpunom liberalizacijom
trgovine, protekcijom stranih investitora, likvidacijom domaih banaka i tetnim modelom privatizacije. Privatizacija je
bila tetna zbog toga to je voena na taj nain da se nije vodilo rauna o poreklu kapitala (da li je u pitanju pranje novca
ili ne); nije se vodilo rauna o koncentraciji kapitala, tj. stvaranju monopola (antimonopolska politika je zapoeta na kraju
privatizacije); nije se vodilo rauna o radnikim pravima; nije
se vodilo rauna o tome da li neko kupuje drutveno preduzee samo zbog nekretnina i zemljita, a ne zbog proizvodnje;
niti se vodilo rauna o spreavanju korupcije, naroito u pogledu sukoba interesa.
Savet za borbu protiv korupcije je jo 2007. godine ustanovio da su ista lica istovremeno bila rukovodioci Agencije za
privatizaciju i konsultanti kompanija koje su uestvovale u
privatizaciji. Sve je ilo tako daleko da je Agencija za privatizaciju bila na istoj adresi gde i konsultantske rme u kojima
su ista lica imala duple kancelarije. Svaka nansijska pomo
od strane meunarodnih nansijskih institucija poput Svetske banke i Meunarodnog monetarnog fonda je tada, kao i
danas, bila uslovljena hrabrim istrajavanjem na strukturnim
reformama u cilju pospeivanja konkurentnosti. Kao rezultat takvih reformi dobili smo privredu bez industrije i bez domaih banaka kojom je dominirao uvozniki lobi, a koja je trgovinski decit nansirala prvo prihodima od privatizacija, a
kasnije zaduivanjem.
Danas, tako, da bi Srbija dobila pozitivnu reviziju aranmana
sa mmf-om, mora da krene u reformu dravne uprave, to je
VREME
REME 2. jul 2015.

eufemizam za desetine hiljada otkaza. To nee sigurno dovesti

do razvoja domae privrede, ali e omoguiti lake otplaivanje stranog duga nae drave koji je sa 14 milijardi evra iz 2012.
porastao na 25 milijardi 2015. godine, a otplata dugova stranim
bankama je ono to je najbitnije za mmf. Interesantno je rei da
je sve uslove na koje smo tako olako pristajali tokom tranzicije, npr Slovenija odluno odbacivala sve do 2014. godine. Drava je tamo ostala vlasnik osiguravajuih kua, aerodroma, avio
kompanije, farmaceutskih kompanija, rudnika, eleznica, elektrodistribucije i pri tome je bila najuspenija od svih bivih jugoslovenskih republika. Najvea greka prethodnih vlasti pre
2012. godine je ta to nije dovela u pitanju neoliberalni model
tranzicije (deregulacija-privatizacija-liberalizacija), a sadanja
vlast nastavlja tu istu praksu u naivnom inu dokazivanja svoje prozapadne reformske orijentacije.
Kao drava, slabo i sporo razumemo svetska deavanja. Miloevi nije shvatio ta znai pad Berlinskog zida, a nekima koji
su danas na vlasti je trebalo za to ak 20 godina. Kada neko i
shvati ta se deava, obino se vladajui mediokriteti obrue
na njega u besu jer se usudio da prvi kae neto mimo zvanine istine. Sva je prilika da emo zakasniti novih deset godina
u poimanju deavanja u Evropi i svetu. Danas je svuda teko
slobodno diskutovati o osnovnim pitanjima, poput raspodele
bogatstva i nejednakosti. Ipak, jasno je da se zaista nalazimo
u vremenu kada se svet menja, a postojei sistem se zamorio
i istroio. Taj sistem je izgubio svoj kredibilitet, ali jo ima dovoljno ruilake moi da kazni i zaplai one koji ele da uspostave drugaije drutvo u kom svrha drave nije prot, ve ovek. Drutvo nije opor gladnih konkurentnih vukova koji
su spremni da proderu svakoga da bi sebi obezbedili korist.
Drutvo je zajednica zasnovana na solidarnosti njenih lanova, u kojoj uspeh pojedinca zavisi od njegovog rada i znanja. Mi
danas moramo opet da razgovaramo o prirodi drutva u kome
elimo da ivimo i principima na kojima e ono biti ustrojeno.
Pitanje je samo da li je u Srbiji preostalo dovoljno pameti, energije i hrabrosti da otvori tu debatu.

* Autor je internacionalni sekretar Demokratske stranke

NUSPOJAVE
TEOFIL PANI

20

irilina povest
kvalitetnog laganja
Bio je donedavno, a moda je i dalje tamo, neki ova koji je

sam irilicu uio kad sam krenuo u kolu. U Socijalistikoj

ordinirao na svim knjievnim promocijama i tribinama u

Kulturnom centru Beograda: seo bi obino u prvi ili drugi

republici Srbiji, a bogme i u mojoj SAP Vojvodini, irilica se

uila u prvom razredu, a latinica u treem. Mada sam je, re-

red i pomalo odsutno odsluao ta govornici imaju za rei, a

kad bi doao red na pitanja iz publike, ova bi se javio i stro-

koh, ve dobro znao, dve godine sam je iznova deljao po bukvaru: , , ,

go prekornim glasom priupitao da zato je predmetna knji-

i sve ve po redu. Kad zna da odgonetne i napie

ga tampana na latinici, jer da je to protivno Ustavu koji denie irilicu kao pismo u slubenoj upotrebi (ova ne ra-

, , to je to, apsolvirao si irilicu.

Zapamtio sam to za ceo ivot, mada sam, tja, razvio antipatiju i prema izmama i prema ubarama.

zlikuje slubenu i javnu upotrebu, ali hajde sad). Vie puta

sam govorio tamo, o svojim i tuim knjigama, i ne pamtim
da je ova ikada izostao: po ezi ili po ledu, vazda bi prkosno stao na branik svetih irilskih slova, uporan i beslovesan poput muve koja stalno iznova kidie na staklo zatvorenog prozora (jer ne konta koncept prozirnih stvari, to bi
reko Nabokov). Nije njega bilo brigea ni kakva je knjiga ni

Ne lezi vrae, taman kad je trebalo da krenem u trei razred i po drugi put uim latinicu, otac dobije naprasnu prekomandu u bratsku Socijalistiku republiku Hrvatsku, a i mi
krenemo za njim. U SRH latinica se uila u prva dva razreda,
a irilica u treem. I tako mene tamo opet doeka uenje irilice, tree po redu: Mama, Momo, veliko, malo, rke, koke, tam-

Ugroenost irilice bila je onomad lani i laljivi povod za buenje naroda, ba kao
ta ima u njoj, nego smo zato nije irilina, ako nije. Ako pak
jeste, ako je na irilici peatana, ova bi se nekako smeurao, utanjio bi na onoj stoliici i utke otrpeo do kraja, poto
nije imao ta za rei. Kao epizodni glumac kojeg rediteljev
hir pred samu premijeru ostavi bez jedine replike. Gleda
ga onako pokunjenog i prosto ti ga bude ao, doe ti da mu
prie, stavi mu suutno ruku na rame i obea mu da e
sledei put, i to vrlo brzo, ponovo biti promocija nekog latininog izdanja, pa e moi iznova da zablista, da se istakne,
da ispuni svoju ivotnu tegobu dragocenim zrncem smisla.
Nepoznatom graaninu, i gde uo i gde ne uo, elim svako dobro, i da u zdravlju i veselju postavi jo mnogo puta
svoje isto pitanje, jer nije u njemu problem; kao bie lieno
drutvene moi i javnog znaaja, on dejstvuje na jedini dostupan mu nain, to jest, na tribinama se ponaa po principu
ve spomenute kune muve: jeste dosadan i besmislen, ali
nije opasan. On samo preslikava naueni model, on je (sporedna) posledica, a ne uzrok bilo emu. Uzrok je negde drugde, podaleko; uzrok je u jednoj (socio)patologiji kojoj je irilica samo relativno sluajan i apsolutno neduan medijum.
Pa dobro, u emu je onda stvar s tom irilicom?
To pitanje me navodi na neke reminiscencije. Neko je tri
puta video Tita Marala, neko se tri puta oeni, drugi se tri
puta prekrsti kad proe pored crkve, a ja sam, eto, tri puta
uio irilicu.
Prvi put onako, od svoje volje: imao sam pet godina, i
hteo sam da znam ta sva ta slova koja sam viao oko sebe
na ulinim rmama, na autobusima, u oevim novinama
znae i ta mi poruuju. Tada sam nauio i irilicu i latinicu
o istom troku, i od tada mi se nijesu razdvajale. Drugi put

pano, pisano... Pa sve neto kontam: bie da sam je i uspeo

nauiti, tu irilicu, iz tolikih ponavljanja (to kae vic: Fata je
Fata, ali triput je triput!), bar podjednako dobro kao nai rodoljubni dramoseri iji vaskoliki identitet, lini i nacionalni,
neposredno zavisi od postotka irilice u javnom prostoru i
opticaju ili tako bar kau. Mada ja sve nekako mislim da ni
sami sebi ne veruju dok to govore, ali neka ih, njihova stvar.
Dobro pamtim vreme kada su irilica i latinica supostojale u mom prostoru, bez ozbiljnijeg konikta. Svaka je radila svoje, ne smetajui onoj drugoj. Istini za volju, bivalo je
i tada ljudi koji su iveli u svom ekskluzivno latininom ili
ekskluzivno irilinom prostoru, ali nisam ni po emu mogao zakljuiti da im je to neka prednost u odnosu na mene
(ili bilo kojeg mog sunarodnika), naprotiv. Pa, nisu one vino
i pivo pa da ne smeju da se meaju! A onda je, kao uvod u
srpsko nacionalno buenje, to je samo kvaziromantino
ime za apsurdni, i najveim delom samoskrivljeni pad Srbije
i vaskolikog Srpstva, krenula pria ma ta pria, prava
kampanja! o ugroenosti irilice i... zapravo vie nikada
nije prestala; samo bi prolazila kroz faze plime i oseke.
Narativ o ugroenosti irilice ni po emu bitnom se
ne razlikuje od bilo kojeg drugog nacionalistikog narativa: o ugroenosti hrvatskog jezika (jer mu se, ma zamislite samo, ne priznaje da jeste ono to nije, tj. lingvistiki zaseban jezik u odnosu na srpski, bosanski i crnogorski varijetet), ugroenosti plemenitakih Evropljana od primitivnih imigranata, ugroenosti bele veine u USA, ugroenosti
mukaraca od emancipacije ena itd. to, opet, ne znai da u
odnosu irilice i latinice nije bilo promena tokom XX veka, i
to ponajvie u Srbiji: da, bilo ih je, i bie ih jo. Latinica je pro2. jul 2015. VREME
REME

21

dirala meu Srbe mnogo vie nego to je bila prisutna ranije,

nog identiteta pravljen po mustri pretkumanovske Srbijice!

ali Srbi zbog toga nisu postali ni Hrvati ni panci, niti e to

postati sve i da irilica zaista izumre do 2050, to se narav-

Mora se odluiti, a svako razuman e izabrati onu bolju i

iru opciju...

no nee desiti, kao to nee izumreti ni Srbi, ni Evropljani, ni

beli Amerikanci, ni heteroseksualna porodica ni bilo koja

Naravno, sve to sam napisao u prethodna tri pasusa zaludna je rabota, jer se tie formalnog merituma stvari (tj.

druga toboe ugroena tradicionalna vrednost. Samo e,

kontekstulizacije i dekonstrukcije narativa o ugroenosti

eto, morati da dele prostor s neim drugaijim, pa im je malo

teko da se naviknu da su izgubili monopol. Ili bar privilegi-

irilice), a nevolja je ba u tome to je meritum stvari irelevantan. Gle, kako to? Zato to se u ovoj stvari radi o svemu

ju da budu norma, doim je sve drugo odstupanje, koje se u

najboljem sluaju tolerie.

samo ne o samoj stvari... Dodue, ni to ne gledamo premijerno. Ugroenost irilice bio je jedan od lanih i laljivih ra-

Drugim reima, nema dobrog nacionalistikog mita bez

zloga za onomaanje nacionalno buenje, i isto je tako la-

konstrukcije identitetske ugroenosti, samo se razliiti nacionalizmi fokusiraju na razliite stvari; kod Srba je to, eto

an povod za ovu novu, do sri besmislenu i iz malog prsta

(umoenog u stinky pinky, pa neopranog) isisanu polemiku

pismo. Komparativno gledano, to je jedna od benignijih, ali i

jedna od blesavijih paranoja u irokom asortimanu ponude.

irilinih i latininih novina(ra).

Kao i preesto s pompeznim nacionalistikim konstruk-

Da li to onda znai da se ba nita ne deava, tj. da nije do-

cijama, iza cele gromopucatelne verbalne skalamerije stoji

lo ni do kakve promene? Ne, ne znai: nacionalistiki radar je

promenu ispravno detektovao, ali ju je pogreno i jalovo pro-

kod kljunih igraa banalan materijalni i statusni interes, a

kod raje koja se naivno pali i ari iskrena, ali sasvim besmi-

tumaio; pogreno zato to jednom neminovnom kulturolokom procesu dubokih korena i sloenih uzroka pripisuje epi-

slena napaljenost za deurnu nau stvar. Evo, od ega je

ovo krenulo? Od inicijative da se tampanim medijima, koje

to je i sada iz prsta isisani povod za polemiku irilinih i latininih novina(ra)

tete neke zle zavere protivu Srba, a jalovo zato to ve etvrt
veka pokuava da administrativnom prisilom i drugim bizar-

kriza najee drma, prepolovi PDV. Svi su bili za tu ideju.

A onda su se neki izdvojili iz tih svih i dosetili se da im je to

nim palijativnim merama zaustavi epohalni trend to nikada, nigde i nikome jo nije uspelo, pa nee ni njima.
Zato su se, dakle, Srbi do neke mere rasiriliili, tj. zato je danas latinica njihovo drugo, ravnopravno pismo a

malo, nego da bi bilo ba herzlich da njih drava sasvim oslobodi PDV-a. Zato, zaboga, to jest: zato samo njih? Zato to
se oni, eto, tampaju na irilici, ime doprinose ouvanju nacionalnog identiteta i bla, bla. A i mnogo su im nekako ve-

kadgod, eto, nije bila (bar ne u uoj Srbiji)? Ekskluzivno

je irilina Srbija mogla biti jedino kao mala, polautarhina kneevina i posle kraljevina, koja se u svojim najraskonijim trenucima prostirala od Ristovca na jugu do Dorola
na severu; ve su Bora i Zemun bili teko inostranstvo. I
sutinski se ta Srbijica nije ba mnogo kulturno razlikovala od Bugarske. Nastankom Jugoslavije sve se menja iz
korena, ali ima tu i razloga starijih i po naravi trajnijih od
Jugoslavije kao drave, koji zato i sasvim prirodno nadivljuju smrt Jugoslavije. Kad nai duebrinici pitaju A kako
to da Makedonci i Bugari i dalje koriste samo irilicu? (dodue, to bar za Makedonce vie nije tano, ali hajde de), oni
zaboravljaju nekoliko bitnih stvari. Makedonci i Bugari ne
dele zajedniki jezik sa svim uticajima i proimanjima koja
to neminovno podrazumeva sa Hrvatima i Bonjacima, a
Srbi ga dele; Makedonci i Bugari nisu sastavni deo stanovnitva Bosne i Hrvatske, a Srbi jesu, stoleima, u znaajnom
procentu. Nije Makedoncima i Bugarima, nego ba Srbima,
srednjoevropska i multijezina Vojvodina (s istorijski kljunim nemakim, jevrejskim i maarskim kulturnim uticajem) zapravo Meka i Medina savremenog kulturnog identiteta (ak je i Matica srpska u Peti osnovana! I prva gimnazija, i pozorite, i sve drugo, sve je iz preka...). Pa, ne moe
istovremeno imati i Vojvodinu i devianski koncept kultur-

lika ta uglata slova (ka katrige, to ree jedan roak Ante

Tomia, neuspeli beogradski student), pa zauzimaju vie novinskog prostora...
Molim da zapazite jedan znakovit momenat. Mogla je
biti pokrenuta inicijativa da sve novine budu osloboene
PDV-a (kau da je tako, recimo, u Francuskoj), pa bi to samim
tim bile i one iriline. Ali ne, nacionalisti nikad nije dovoljno da bude ravnopravan s drugim (mada na neravnopravnost stalno kuka): on zapravo mora da bude i delatno i simboliki privilegovan ne bi li se oseao koliko-toliko jednakim. Kako li se zove, otkuda li izvire taj kompleks?
Inae, moja prva, stomana reakcija na inicijativu o irilinom izuzeu bila je: ekaj, bre, je l ovi to ozbiljno?!
Naravno da je ozbiljno, ta ekipa je uvek smrtno ozbiljna (i
zabrinuta, strepnja joj dublja od nade). Tako se najkvalitetnije lae, s grobno ozbiljnim izrazom lica. A nacionalisti vazda mnogo lau i baroniu, na svim jezicima i pismima. Jer, da
se razumemo, na latinici se podjednako dobro moe lagati,
ali nai majstori ipak preferiraju da mau i maste na irilici (naroito ako im se to isplati). U tom smislu, irilica fakat
jeste ugroena, ali upravo od njih. Kad bi takvi preli na latinicu, irilica bi naisto prodisala, prosmejala, proplesala,
vratila bi joj se rumen u ispijene obraie.
, ?

VREME
REME 2. jul 2015.

Intervju: Milorad Pupovac

22

Politika seanja ka
drugim sredstvima
Po ulasku Hrvatske u Evropsku uniju pogorali su se
i poloaj srpske zajednice i politike prilike: porasla
je politika netolerancija, narastao je ne samo desni
konzervativizam ve i desni ekstremizam, pa se manjinska
prava kre jednostavno, lako, kao to su se krila u vrijeme
kada je Hrvatska bila daleko od pristupa meunarodnim
organizacijama kao to su Vijee Evrope i sama Evropska unija

ranimir Glava, ovjek osuen

zbog ratnih zloina nad Srbima
u Osijeku, poruio je Miloradu
Pupovcu povodom ovogodinje komemoracije u Jadovnu da vie ne pravi bal
vampira u Hrvatskoj i da sljedee godine ode u Srbiju i tamo igra kolo. Predsjednik Srpskog nacionalnog vijea naao se tako po tko zna koji put na udaru
govora mrnje uprkos svoje viedecenijske istrajne i demokratske borbe za ljudska i manjinska prava. Neizbjeno pitanje je to stoji iza ovih kontinuiranih ovinistikih napada i kakvu to sliku daje
o poloaju srpske zajednice u Hrvatskoj.
Teko je ulaziti u motive Branimira
Glavaa, kae za Vreme Milorad Pupovac. Bilo je mnogo njegovih napada na
mene i prije, a usmjereni su i prema svima ostalima koji se bore za sankcioniranje ratnih zloina. Ono to je vanije jeste naviknutost ovdanje sredine na tu
vrstu napada kao normalnog i standardnog stanja u javnosti i javnoj komunikaciji; to je mnogo vei problem i mnogo
ozbiljnije pitanje od motiva samog Glavaa. Kada bi postojala reakcija javnosti i
nadlenih tijela, onda sasvim sigurno ne
bi trebalo raspravljati o Glavaevim motivima jer tih napada ne bi bilo.
VREME: Zbog ega ta reakcija
izostaje?
Milorad Pupovac: Govor mrnje, netolerantnost, napadi na ljude koji samostalno i kritiki misle naprosto su se udomaili u Hrvatskoj. Stvoreno je stanje u

kome su slobodno moemo rei faistiki tipovi govora postali naa normalnost... To se vrlo esto pothranjuje, legitimira i obnavlja da ne bi kojim sluajem
oslabilo ponekad iz politike, ponekad iz
crkve, a ponekad iz razliitih udruenja.
I samo se rijetko i u izuzetnim situacijama diu glasovi protiv.
Koliko govor mrnje poput Glavaevog moe da ugrozi konkretne pojedince unutar srpske zajednice u
Hrvatskoj?
Teko je to procijeniti. Ali, sigurno je
da taj govor mrnje Srbe u Hrvatskoj ne
oslobaa od straha; sigurno je i da ni na
koji nain ne doprinosi da ti ljudi bolje i
lake prihvate ivot u Hrvatskoj; sigurno
je i da ne pokazuje da su Srbi u Hrvatskoj
prihvaeni i zatieni od ekstremizma.
Kako ocjenjujete poloaj srpske zajednice nakon to je Hrvatska postala lanica Evropske unije?
Ispunilo se ono to su skeptici predviali da e se dogoditi, a to je da su nakon
zavretka pregovora i Hrvatska i Evropska unija zaboravile na ono to su potpisale. Tih dvadeset i sedam lanica sa
jedne strane i Hrvatska kao dvadeset i
osma sa druge strane plus Evropska
komisija i Evropski parlament potpisale su da ne samo da e potovati manjinska prava ve i da e rijeiti preostale neispunjene obaveze u trenutku kada
su pregovori zavreni. Rije je, dakako,
o provoenju ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina, o povratku

Foto: Betaphoto/ Mladen Volari

2. jul 2015. VREME
REME

23

ao rat
a

Hrvatska je doekala dvadesetu

godinjicu Oluje
bez, naalost,
razvijene svijesti
to se dogodilo na
drugoj strani, to
se dogodilo Srbima,
to se dogodilo
Hrvatima u odnosu
na Srbe, to se dogodilo samoj dravi
u odnosu na Srbe i
njihovo stradanje
izbjeglica i izbjeglikim pravima, zapoljavanju i brojnim drugim pitanjima.
Naalost, sve to je zaboravljeno od onih
koji su se na to obavezali i u Evropskoj
uniji i u Hrvatskoj.
Po ulasku Hrvatske u Evropsku uniju
pogorali su se i poloaj srpske zajednice i politike prilike: porasla je politika
netolerancija, narastao je ne samo desni
konzervativizam ve i desni ekstremizam, pa se manjinska prava kre jednostavno, lako, kao to su se krila u vrijeme
kada je Hrvatska bila daleko od pristupa
meunarodnim organizacijama kao to
su Vijee Evrope i sama Evropska unija. Ne samo da se pogoralo stanje politie tolerancije i ne samo da su unazaena manjinska prava, nego u isto vrijeme
jaa i jedna vrsta retrogradnog nacionalizma u Hrvatskoj.
Na to konkretno mislite?
To je opa atmosfera koja se iz dana u
dan pogorava, nasilne radnje prema znacima identiteta Srba u Hrvatskoj, napadi u pojedinim sredinama na pripadnike
srpske zajednice, diskriminacija pripadnika srpkog naroda poput djece u kolama, nezapoljavanje u skladu sa obavezama i pravima iz Zakona, nedovoljna posveenost ili potpuna odsutnost elje za razvoj ionako nerazvijenih sredina u kojima Srbi ive... Tu su i pitanja
kao to su neisplata mirovina koje su ljudi zaradili prije rata, a tokom rata ih nisu

VREME
REME 2. jul 2015.

24

dobivali, suenja za ratne zloine koja se

ponovo pojavljuju kao tekoe kada su
posrijedi Srbi u Hrvatskoj. Poseban problem predstavlja ometanje komemoracija rtava u ratu od 1991. do 1995, kao i negiranje genocida poinjenog nad Srbima
tokom Drugog svjetskog rata. To su najkrupniji problemi koje sam istakao. Ne
treba zaboraviti i napade na pojedince,
istaknute pripadnike srpske zajednice
u Hrvatskoj; njima se nastoji onemoguiti rad kako pripadnici veinskog naroda ni na koji nain ne bi mogli razumjeti djelovanje, a kamoli prihvatiti poruke
koje dolaze od predstavnika nacionalnih
manjina.
Kako se prema svemu tome odreuje srpska zajednica u Hrvatskoj?
Neke korake ve smo poduzeli. Prvo,
povodom nekih ekstremistikih poruka
i izjava lanova Evropskog parlamenta iz
Hrvatske, uputili smo pismo predsjedniku ovog tijela Martinu ulcu u kome smo
mu skrenuli panju na narastanje netolerancije i iskljuivosti prema drugaijima
u Hrvatskoj. Zatim su zastupnici manjina u hrvatskom Saboru zajedno sa predsjednikom Savjeta za nacionalne manjine Vlade Republike Hrvatske su potpisali
deklaraciju o netoleranciji i etnocentrizmu u Hrvatskoj. Potom smo imali sastanak sa predsjednicom Republike na kojem smo joj vrlo slikovito prikazali trend
pogoravanja poloaja pripadnika nacionalnih manjina i ope atmosfere netolerancije u zemlji. Neemo na tome stati.
Kada ve nismo uspjeli da imamo predstavnika u Evropskom parlamentu, moraemo u Briselu otvoriti svoje predstavnitvo i posegnuti za jo aktivnijim djelovanjem ne samo u okvirima Evropske
unije ve i u Hrvatskoj.
to e biti djelokrug rada predstavnitva u Briselu?
Srpsko nacionalno vijee (snv) naprosto e otvoriti svoj ured u Briselu na koji
kao samouprava Srba u Hrvatskoj ima
pravo. Ovog trenutka mi se materijalno i kadrovski pripremamo, te je sasvim
sigurno da emo na jesen realizirati tu
nau zamisao. To e predstavnitvo raditi sve ono to rade slina predstavnitva
informirati, zagovarati, predstavljati...
Ono e biti aktivan subjekt u stalnoj komunikaciji sa lanovima Evropskog parlamenta i Evropske komisije.

Kakve reakcije oekujete u Hrvatskoj na ovu inicijativu?

Ne vidim nikakav razlog zato bi to trebalo da bude primljeno bilo kako drugaije nego pozitivno. Kao to brojne hrvatske upanije imaju svoje predstavnike u
Briselu tako i jedna manjinska samouprava kao to je snv moe imati svoje.
Ono se nee baviti samo informiranjem
o poloaju Srba u Hrvatskoj ve i razvojnim pitanjima, evropskim fondovima,
suradnjom sa evropskim institucijama
sa ciljem konkretnog poboljavanja poloaja Srba u sredinama u kojima ive i,
naravno, pitanjima njihove integracije u
hrvatsko drutvo u skladu sa porastom
razvojnih kapaciteta.
Kako ocjenjujete trenutne odnose
Srbije i Hrvatske u ovom trenutku i,
uope, srpsko-hrvatske odnose?
Ti odnosi su, naalost, vrlo ranjivi. Dovoljne su i najmanje tekoe pa da se narue, posebno one vezane za otvorena pitanja kao to je ratno naslijee. Mislim na
ratne zloine, probleme nestalih i tu oito izmeu Zagreba i Beograda nema jo
uvijek adekvatne suradnje i komunikacije. Stupanj politikog povjerenja izmeu Srbije i Hrvatske je ozbiljno ugroen
to zbog otvorenih a nerjeenih bilateralnih pitanja, to zbog stanja u samoj regiji.
to se tie srpsko-hrvatskih odnosa u
samoj Hrvatskoj, problem je u tome to je
ovdje na djelu jedna vrsta neokonzervativne, a esto i politike iskljuivosti koja
eli nakon ulaska zemlje u Evropsku uniju ne samo rehabilitirati ve i obnoviti
politike i nacionalne programe poraene u dvadesetom stoljeu i koje ne pripadaju modernim liberalnim drutvima.
Kako se disonantni tonovi predstavnika vlasti u Beogradu i Zagrebu prelamaju preko srpske zajednice u Hrvatskoj?
Loe, kao i obino. im Zagreb i Beograd uu u svau, Srbi u Hrvatskoj odmah primaju dvostruke udarce. To je i
aktualno i istorijsko iskustvo, pa bi bilo
iznimno vano da se o tome vodi rauna. A ne vodi se...
Ostalo je jo mjesec dana do obiljeavanja godinjice Oluje u kojoj je
srpsko stanovnitvo u Hrvatskoj u
ogromnoj veini bilo prinueno da
napusti podruja na kojima je ivjelo vjekovima...

Kada su posrijedi ratno naslijee i politika sjeanja, u Hrvatskoj ali i na itavom prostoru bive Jugoslavije biljeimo porast iskljuivosti, to jest porast
koniktnosti. Bilo je i prije sporadinih
svaa prilikom obiljeavanja Oluje,
ali sada biljeimo da se politike sjeanja i ocijelno poinju sukobljavati. Ako
tome dodate i poziciju Srba u Hrvatskoj
i nae nastojanje da izgradimo svoj doprinos politici sjeanja ratnog stradanja
ne samo Srba i njihovog egzodusa nego
i drugih onda moete vidjeti do koje se
mjere pred dvadesetu godinjicu Oluje

Foto: Zoran Jovanovi

pokazuje da, naalost, srpsko-hrvatski

ratovi nisu zavreni. Oni se sada vode u
sferi sjeanja; oni se vode u sferi politike
komemoracija; oni se vode u sferi politike povjesti; oni se vode u sferi politike
identiteta i izgradnji nacionalnih simbola. Svo to ratovanje u nabrojanim sferama je veoma opasno za odnose u Hrvatskoj, ali i za odnose na itavom prostoru
bive Jugoslavije.
Zato je u bivoj Jugoslaviji izostao
razuman dijalog kada je rije o kulturi sjeanja?
Pitate me to u trenutku kada se jo jednom otvorilo pitanje Srebrenice i rezolucija o Srebrenici, to je u danom kontekstu dodatno zakompliciralo odnose
u bivoj Jugoslaviji; pitate me to u momentu kada se vie panje barem u Hrvatskoj posveuje ratnom stradanju poraenih formacija u Drugom svjetskom
ratu i njihovih simpatizera nego to se
posveuje panja njihovim rtvama; pitate me u momentu kada sa vie strana
dolaze neke vrste injekcija ili doprinosa
2. jul 2015. VREME
REME

25

da se dekonsolidira onaj minimum odnosa prema ratnim stradanjima koji je bio

koliko-toliko izbalansiran... Sada svatko
radi na svojoj prii; sada svatko radi na
svom stradanju; sada svatko radi na produbljivanju jaza u politici sjeanja. Kada
je u pitanju hrvatska perspektiva, to se
dodatno razvija zahvaljujui jednoj vrsti iskljuivo konzervativne kampanje,
koja se ovdje vodi iz pojedinih politikih
i dopolitikih krugova. Hrvatska je u tim
okolnostima doekala dvadesetu godinjicu Oluje bez, naalost, razvijene svijesti to se dogodilo na drugoj strani to
se dogodilo Srbima, to se dogodilo Hrvatima u odnosu na Srbe, to se dogodilo samoj dravi u odnosu na Srbe i njihovo stradanje. Za takvo to prostora, naalost, ima sve manje kada su u pitanju
javne institucije u Hrvatskoj. Ipak, narastaju inicijative kao to su one koje radi
snv u suradnji sa Dokumentom i drugim
nevladinim organizacijama i pojedincima
u Hrvatskoj iji je cilj da se uprkos svemu
uje to se zapravo dogodilo.

Da li postoji mogunost da netko iz

snv-a uestvuje u slubenom obiljeavanju dvadesetogodinjice
Oluje?
Predstavnici snv-a nisu do sada sudjelovali u obiljeavanju Oluje u Kninu i
siguran sam da to nee biti sluaj ni ove
godine.
U kontekstu kulture sjeanja neizbjeno je pitanje i uloge Hakog
tribunala...
Haki tribunal je krenuo u proces saznavanja istine i pomirenja i u poetku
je nesumnjivo otvorio prostor da se ratni zloini sankcioniraju. Naalost, kako
se rad Hakog suda privodio kraju, u velikoj mjeri su njegove pojedine presude i
nedovoljna posveenost radu sa pravosuima u dravama na podruju bive Jugoslavije umanjile to to je u poetnom
radu postignuto.
Tokom etvrt vijeka imali ste komunikaciju sa svim vlastima u Hrvatskoj. Postoje li razlike izmeu aktuelne vlade i onih iz prolosti?

Nije moralno niti je opravdano bilo ime

da se preuuje, negira i omalovaava
to ogromno stradanje Srba u Hrvatskoj.
Iz toga je naa dunost, ne samo prema
stradalima nego i prema zemlji u kojoj
ivimo, da uinimo sve da to postane dio
drutvene politike sjeanja Hrvatske
Gdje ete vi biti 4. i 5. avgusta ove
godine?
Mi u Srpskom nacionalnom vijeu
obino 3. ili 4. avgusta u razliitim dijelovima Hrvatske itamo izjavu povodom
ratnog stradanja svih graana Hrvatske
i egzodusa Srba. Prole godine bili smo u
Dvoru na Uni jednom od stratita Srba
koji su ginuli u izbjeglikim kolonama. I
ove godine u biti na nekom od takvih
mjesta u Hrvatskoj. Nije moralno niti je
opravdano bilo ime da se preuuje, negira i omalovaava to ogromno stradanje
Srba u Hrvatskoj. Iz toga je naa dunost
ne samo prema stradalima nego i prema zemlji u kojoj ivimo da uinimo sve
da to postane dio drutvene politike sjeanja Hrvatske.
VREME
REME 2. jul 2015.

to se tie suradnje sa Hrvatskom demokratskom zajednicom, ona je bila potpunija jer nije nailazila na otpor; takoer,
ovoj stranci je bilo i iznimno vano da pokae demokratsko, promanjinsko i proevropsko lice. Sadanja vlast nailazi na
golemu opoziciju sjetite se samo otpora postavljanju irilinih ploa i kolskim
programima. Istovremeno, sadanja vlada smatra da nema to dokazivati; pojedine stranke u okviru nje misle da su demokratske i promanjinske same po sebi,
a pri tome zaboravljaju da nije rije o njima, nego o cijeloj Hrvatskoj, o ogromnom
naslijeu antimanjinske politike koja ima
svoje aktivne nosioce u sadanjem trenutku. Dakle, ima mnogo posla za napraviti kada je u pitanju stvaranje aktivnije

promanjinske politike i atmosfere u Hrvatskoj. Ve sam pomenuo neophodnost

da se djeluje u okvirima evropskih institucija. S druge strane, jo je vanije da se
trae i nau saveznici u samoj Hrvatskoj
i da se manjinske zajednice i njihovi predstavnici udruuju u jednu vrstu manjinske
fronte protiv ovoga to se dogaa; to je zapravo ve poelo zajednikim djelovanjem
zastupnika manjina u Saboru. I sa tree
strane, neophodni su vam dobri politiki
rezultati na izborima i ako pokaete da iza
sebe imate podrku biraa, onda je to vrlo
mono sredstvo borbe za manjinska prava, toleranciju i valjan odnos izmeu veine i manjine.
Da li u svemu tome i Republika Srbija moe da ima svoju ulogu?
Republika Srbija, naalost, ponovo prolazi kroz ozbiljne tekoe; ponovo se nalazi u ozbiljnim i geopolitikim i ekonomskim problemima. Znamo da ne moemo
oekivati podrku iz Srbije onoliko koliko
bi trebalo, ali gradimo komunikaciju i nastojimo da pojedini resori Vlade Srbije postanu svjesni to i koliko mogu uiniti za
Srbe u Hrvatskoj i druge Srbe u regionu.
To nije jednostavan posao. Ipak, uzdamo
se u to da e ta svijest biti sve razvijenija.
to vidite kao glavni zadatak Vlade Srbije kada je rije o Srbima u
Hrvatskoj?
Vlada Srbije moe pomoi Srbima u
Hrvatskoj na sistemski nain, posebno
kada je rije o povratku izbjeglica i razvoju povratnikih sredina, a naroito kada
je u pitanju ouvanje identiteta, to znai
u armaciji znaajnih identitetskih obiljeja kulturnih, umjetnikih, istorijskih
koji mogu pomoi da Srbi u Hrvatskoj
budu otporniji na osporavanje njihovog
identiteta i na ozbiljne procese asimilacije kojima su izloeni.
Kakva je budunost Srba u
Hrvatskoj?
Srbi u Hrvatskoj e nastaviti da prolaze
ozbiljne tekoe, ali kao to su se znali do
sada boriti s njima, tako e to initi i ubudue. Ono to nam je posebno vano jeste
da nam Srbija pomogne da ojaamo svoje institucije i da razvijemo to je mogue
vei stupanj samostalnosti tih institucija.
Sa tim i takvim institucijama srpska zajednica e sigurno biti sposobnija da se nosi sa
tekoama na koje nailazi u Hrvatskoj.
FILIP VARM

Sluaj sudije Vuinia: Nastavak zastraivanja pravosua

26

Prekraj pravosudne
omerte
Ovi vrli ljudi koji o sudiji Vuiniu odluuju nisu u stanju da demantuju medijske lai,
ako one to jesu, a nisu u stanju ni da objave svoju odluku, kakva god da jeste

to je rekao disciplinski tuilac Borivoje Pap u sluaju sudije Specijalnog suda za borbu protiv organiziranog kriminala Vladimira Vuinia: Prilikom donoenja odluke o izjavljenoj albi neophodno je obratiti posebnu panju
na injenicu da e doneta odluka Visokog
saveta sudstva u ovom predmetu predstavljati smernice sudijama u vezi budueg istupanja u sredstvima javnog informisanja u smislu doputenog komentarisanja zakonitosti i pravilnosti svog rada
i donetih sudskih odluka.
To je vrlo jasno uputstvo svim sudijama (i tuiocima) u Srbiji da ne misle svojom, ve naprednjakom glavom i bit e
zaista strano ukoliko se ispostavi da je
Visoki savjet sudstva to jo javno ne
znamo prihvatio takav stav i preinaio
odluku prvostepene Disciplinske komisije vss-a da sudija Vuini nije kriv i da
ne treba biti razrijeen sudijske funkcije,
a sudija je vie od 20 godina.
Vss se prole srijede sastao, nakon viemjesenog bezuspjenog okupljanja, da
bi rijeio tu stvar sudije Vuinia. Njega je Disciplinska komisija vss-a oslobodila optube da je napravio tei disciplinski prekraj komentirajui/objanjavajui zato je onomad, kao predsjednik sudskog vijea Specijalnog suda, optuenom
Miloradu Mikoviu vratio paso, nakon
to je ovaj poloio najveu dosad dosuenu kauciju da bi se branio sa slobode. Na
stranu Mikovi, na stranu i njegov sudija Vuini, otad se stvar prilino izmijenila: Mikovi je ostao bez pasoa u naknadnim epizodama, Vuini je i to pravno u postupku objasnio, potom je proces
otiao drugim tokom zahvaljujui spajanju tog i jo jednog drugog postupka, pa
je i sudija Vuini ispao iz cijele stvari, a taj objedinjeni postupak koji je krenuo otpoetka je bio preputen nekom
sasvim novom djelitelju pravde.

Vratimo se na poetak: Borivoje Pap,

disciplinski tuilac i novosadski sudija,
tvrdio je da je sudija Vuini svojim istupima u javnosti povrijedio, laiki reeno,
zabranu sudskog komentiranja odluka u
konkretnom sudskom postupku.
mikovi i problem
Cijela je pria krenula od toga da je sudija optuenom Mikoviu vratio (jednokratno) paso. Uslijedila je prava haranga po tabloidima koji su u slubi drave,
slubenim glasnicima takorei. Sudija je
traio zatitu nadlenih, upozoravao ih,
oni su utjeli i preko istih tih tabloida ga
napali da o svojoj odluci o vraanju pasoa nije obavijestio vie od sebe, iako mu to
nije zakonska dunost; naprotiv, on je jedini koji rukovodi krivinim postupkom.
Svata se tu dogaalo, napadi na sudiju
iz tih i takvih tabloida, njegov pokuaj
obrane (samo je procesne stvari pokuavao objasniti novinarima Politike i Informera), da bi se sve izrodilo u njegovu
navodnu zloupotrebu, koja je kako ree
sudija i disciplinski tuilac Pap uzrokovala veliku tetu pravosuu, jer zbog toga
to je branio svoju odluku, graani vie
sudovima ne vjeruju.
Badava su bila opravdanja sudije Vuinia da su na njega nadleni, vie rangirani, vrili pritisak da izmijeni svoju vlastitu odluku u konkretnom postupku, badava i to to je objanjavao da ga nadreeni nisu zatitili, iako im je to bila ustavna
obaveza kao ni pravosue na iji je rejting navodno negativno utjecao.
Sudija Apelacionog suda u Beogradu
Miodrag Maji, jedan od rijetkih (osim
Drutva sudija, da ne zaboravimo) koji
otvoreno govore o problemima, na svom
blogu je tih dana napisao: Sluaj sudije Vuinia viestruko je interesantan.
Vuiniu se ne sudi zbog toga to je primio mito, postupio pod pritiskom vlasti

ili tajkuna, obeao uslugu ili zaboravio

da uradi presudu nekoliko godina. Sudiji
Vuiniu sudi se zato to je prekrio specinu pravosudnu Omertu. Sudi mu se
zato to je javno izgovorio ono o emu veina kolega apue ili uti. Nakon to ga
je predsednik suda, prema njegovim reima pritiskao da promeni odluku i pretio
da e ga poniziti pred kolegama, nakon
to je portparolka suda ostala nema na
prozivke njemu upuene u medijima, nakon to su kolege (u ta sam potpuno siguran iz sopstvenih primera) poele da ga
izbegavaju na hodniku i sputaju slualicu (dok je u nemilosti) i pre nego to e
se bezuspeno obratiti Visokom savetu
sudstva, sudija Vuini se, shvatajui da
e mu svilen gajtan biti uruen u mraku
i tiini, u oaju, obratio medijima obznanivi sopstvenu golgotu.
Kako god, sudiju Vuinia je Disciplinska komisija vss-a oslobodila odgovornosti: prihvatili su sudije iz te komisije njegove argumente o pritisku na njega u
konkretnom krivinom postupku, oito su obratili panju i na to da je cijelu
stvar inicirao tadanji v.d. predsjednik Vieg suda u Beogradu (kojem pripada i tzv.
Specijalni sud za borbu protiv organiziranog kriminala) Aleksandar Stepanovi,
oito su uvaile i Vuinieve argumente
zato se branio sam i u medijima, kad to
nisu htjeli njemu nadreeni.
Visoki savjet sudstva zauzeo je stav,
kako proizlazi iz navoda upuenih medija Tanjuga, u prvom redu, od te agencije je potekla prva vijest o tome da je vss
preinaio odluku prvostepene Disciplinske komisije po kojoj je sudija Vuini nevin, pa mu sad slijedi najvjerojatnije razrjeenje od sudijske funkcije da je sudija Vuini poinio teu povredu u svom
radu. Objavljeno je to prije desetak dana,
do danas nije ni demantirano niti potvreno u tome i jest problem.
2. jul 2015. VREME
REME

27

OSLOBAANJE OD
OPTUBE, RAZREENJE ILI
OPOMENA: Sudija Vuini
Foto: Sahani

Skuptine Srbije zamijenio je drugi, advokatu u sumnjivom postupku imenovanja

istekao je mandat, profesoru izabranom
za predstavnitvo u tom tijelu ba se i ne
dolazi na sjednice, pa je navodno prijevarno priveden na ovu posljednju...
I najvanije: odluke vss-a, kao i odluke najvieg suda u zemlji, javne su i valjane tek kad budu ekspeditirane iz samog suda. O ovoj odluci obavijeteni smo
nezvanino, pa oekujemo da sudija Vuini bude ili razrijeen ili da mu se kako
neki izvori Vremena, dakako zatieni
anonimnou, kau izrekne nekakva
opomena. Da zauti, drugim rijeima.
asni ljudi i njihov lokot

sednica
Bili smo na toj sjednici vss-a te prole srijede ujutro. Kad su prisutni lanovi
tog visokog tijela vidjeli da ima i prisustva javnosti (oebs, novinarke Vremena
i Politike), sveano su objavili da je sjednica javna. Potom, iako nije praksa, uslijedilo je detaljno referiranje sudije lanice
vss-a Mirjane Ivi o sluaju, uz viak ponavljanja ve znanih injenica; kau upueni da je to posve neuobiajeno, ali neka.
Sve je bilo prekidano intervencijama
predsjednika vss-a, usput i predsjednika Vrhovnog kasacionog suda Dragomira Milojevia, izvjestiteljki sluaja sutkinji Ivi ili da skrati (neto), ili da se uope ne bavi punomojem koje je sudija Vuini dao Dragani Boljevi, predsjednici
Drutva sudija Srbije, koje je prvostepena
Disciplinska komisija prihvatila i detaljno obrazloila zato: po zakonima koji za
to vrijede u dravi Srbiji, naime.
Disciplinskog tuioca, sudije Papa,
VREME
REME 2. jul 2015.

inae, nije bilo na sjednici, pitanje je da

li je i obavijeten po pravilima koja vae.
Prijedlog Dragane Boljevi da se s obzirom na to da disciplinski tuilac nije prisutan ta injenica smatra odustankom
od disciplinske prijave i da se postupak
obustavi, nije razmatran na javnom dijelu sjednice. Nakon to su se svi ispriali,
naime, javnost je izbaena.
Na stranu, meutim, impresije reporterske i to to je sudija Ivi predmet obrazlagala puno opirnije no to je to inae
obiaj u tom visokom tijelu. Najvei problem u svemu je pitanje kako je to tijelo
izabrano i tko sjedi u njemu, a sve to (kao
i u sluaju Dravnog vijea tuilaca) osporavaju mnogi. Ovdje sjede sudije koji nisu
izabrani od svih sudija, jo se nije oprala
sramota od onog uvenog reizbora sudija i tuilaca, jedne administrativce zamijenili su drugi i sve je i dalje isto i besmisleno (MaloviSelakovi, na primjer), jednog efa nadlenog Odbora za pravosue

ini se da to i jest poanta cijele stvari. Ovi vrli ljudi koji o sudiji Vuiniu odluuju nisu u stanju demantirati medijske lai, ako one to jesu, a nisu u stanju
niti objaviti svoju odluku, kakva god da
jest. Pristaju na svoju ulogu i u uvjetima
kad im je jedan od lanova (sudija Blagoje Jaki) onoliko vremena pod suspenzijom (zato to nije radio po nalogu vlasti),
kad nemaju advokata u svojim redovima, kad nema jasnog iskaza da ministra
pravde u sluaju sudije Vuinia nema
zato to je izuzet iz postupka, kad ute
o svojoj konanoj odluci u tom sluaju.
Konana odluka je, podsjetimo se, da
e po disciplinskom tuiocu Papu doneta odluka Visokog saveta sudstva u ovom
predmetu predstavljati smernice sudijama u vezi budueg istupanja u sredstvima javnog informisanja u smislu doputenog komentarisanja zakonitosti i pravilnosti svog rada i donetih sudskih odluka. Lokot na usta i na miljenje, dakle.
Ima jo vremena: ovaj tekst odlazi u
tampu u utorak kasno uveer, moda ti
asni ljudi iz vss-a opravdaju pridjev asni. Moda, ako javna odluka bude drugaija od one koju nisu jo potvrdili, ali
jesu priapnuli svojim kanalima ka javnosti. Moda bismo onda mi graani mogli rei da bar u ovom konkretnom sluaju sudije Vuinia imamo posla sa asnim ljudima.

TATJANA TAGIROV

28

Intervju: Prof. dr okica Jovanovi, stanar

Niki ustanak
protiv Toplane
Daljinsko grejanje mora da bude jeinije od drugih vidova grejanja: zbog toga
je i izmiljeno. Meutim, doli smo u situaciju da je skuplje od svih ostalih. Ako
je ve tako, onda nema razloga da postoji samo sebe cenom dokida

rema legendi u nastajanju i/ili

narastanju, trojica predsednika
skuptina stanara u Niu odrali su savetovanje u oblinjem kau sa
samo jednom takom dnevnog reda: ta
sa po njima nerazumnim i neosnovanim
poskupljenjem usluga Nike toplane. Nedugo zatim, dok se estito jo nisu dotakli
strategije i taktike, pridruilo im se jo trideset drugih predsednika, te je savetovanje preraslo u samit. Opet ne proe mnogo, taman dok su uobliavani zakljuci,
na platou ispred zgrade okupilo se jo nekoliko stotina to predsednika skuptina stanara iz razliitih delova Nia, to
vlasnika individualnih stambenih objekata, to samostalnih stanara: od samita je nastao Pokret.
Uglavnom je tano, kae za Vreme
dr okica Jovanovi, redovni profesor
Filozofskog fakulteta Beogradskog univerziteta, jedan od trojice lanova Inicijativnog odbora. Dodue, nisam predsednik kunog saveta, ve obian stanar, ali
druga dvojica jesu, nije bilo u kau nego
ovde, kod nas u komiluku. Dogovorili su se, kae, da kao prvi korak pozovu
predsednike kunih saveta okolnih zgrada da se prikljue jer ista ih muka mori.
Odazvalo se njih 25. Meutim, kad smo
poeli sa itanjem teksta sa zahtevima
Toplani, neko je primetio veliku guvu
ispred zgrade. Ispostavilo se da se okupilo pet stotina ljudi koji su ve nekako
saznali za sastanak i doli da nas podre. Kako ta zajednika prostorija namenjena sastancima kunog saveta nije dovoljno velika da primi toliko ljudi, izali su napolje. Pao je mrak i delovalo je
malo onako: itao sam zahteve pri svetlosti mobilnih telefona. Kasnije smo, uz
sva mogua saplitanja gradske birokratije, osnovali i Udruenje predsednika
skuptina stanara.

VREME: Zaista impresivan odziv

za kratko vreme.
OKICA JOVANOVI: ta da kaem:
inae skupo grejanje poskupelo je za dodatnih dvadeset i neto posto, tako da su
ljudima dolazili enormno veliki rauni,
nekim penzionerima su rauni za grejanje ispali vei od penzija, pa su se nali
u udu, ali i uplaili da e im, ako raune ne plate, a ne mogu, doi izvritelji i
zapleniti imovinu, recimo stan ije grejanje ne mogu da plate. Taj strah je pokrenuo ljude. Doli smo do toga da se u
Niu tee prodaju stanovi koji su povezani na daljinsko grejanje, bez obzira na
to to se nude po niim cenama od stanova koji takvo grejanje nemaju. To najbolje pokazuje kako stoje stvari.
Koliko je to enormno?
Za stan od 82 kvadrata stigao mi je raun od 11.000 dinara, dvostruko vei nego
prole godine u isto vreme.
Kako se obraunava ko koliko treba da plati?
Nika toplana obraunava grejanje na
osnovu izmerenog utroka, ali za celu
zgradu, a posle, na neki nama nepoznat
nain, izraunava za svaki stan posebno:
mom komiji, recimo, koji ima ne malo
manji stan od mog, stigao je raun identian mom. Po svemu sudei, re je o veoma udnom nainu obrauna. Jedan manji broj Nilija je ugradio delitelje toplote, ali i njima su stigli enormno uveani
rauni, po 20, 30 hiljada dinara. Sa druge
strane, nekima su rauni manji nego to
su bili po starom obraunu, prema grejanoj povrini. U Toplani kau da je verovatno re o soverskoj greci.
Na osnovu ega zakljuujete da je
grejanje skupo?
Svedoci smo da gas od poetka godine pojeinjuje, a nai rauni su sve vei
i vei, i to preko leta. Kako je to mogue

ako je, kako kau u Toplani, cena gasa ak

75 odsto cene grejanja. Kad smo izali sa
tim argumentom, dobili smo odgovor preko medija da mi to samo izmiljamo. Mislimo i da pored ne ba egzaktno denisanog utroka toplotne energije, Toplana
neosnovano naplauje i ksni deo, kao za
odravanje instalacije, ak i u sluaju da se
sa sistema daljinskog grejanja iskljuite.
Mi mislimo da to nije u skladu sa zakonima, naroito sa Zakonom o zatiti potroaa. Sad se iz gradskih vlasti, ali tek poto smo podigli glas, uje da e taj paual
biti smanjen na etvrtinu sadanje cene
sa 30 na 8 dinara. Na osnovu toga zakljuujemo da se ta cena, da tako kaem, fakultativno odreuje, ali i dalje mora da se
plati, grejali se ne grejali, pride i za toplotu koju cevi izrae u negrejanom stanu.
Vrlo kreativno, nema ta.
Mi se pozivamo na Ustav Srbije, na lan
40. u kome pie da je stan neprikosnoven,
pa ako je neprikosnoven, onda mi te instalacije moemo da iznesemo iz stana, odnosno da svi koji se iskljue sa daljinskog
grejanja a ostave instalacije mogu Toplani da naplate tranzit toplote, jer korienjem tue infrastrukture ostvaruje dobit.
Kreativnost na kreativnost?
Nije nam to bila ideja od poetka, ali ako
misle da mogu sa nama da se nadgornjavaju besmislenim argumentima, nema problema moemo i mi. Isto je i sa onim komijskim grejanjem kroz pregradne zidove: ako elite da grejanje iskljuite, morate da imate pismenu saglasnost komija.
Mi na to kaemo da ko se iskljui sa daljinskog grejanja, grejae se na neki drugi nain, time e i on grejati komiju i raun je poravnat. Saglasnost komija je takoe besmislen zahtev koji vas onemoguava da suvereno odluujete o sebi. tavie,
ustavno je pravo svakog da odlui kolika
e da bude temperatura u njegovom stanu:
2. jul 2015. VREME
REME

29

FoNet

moda neko ba hoe da mu u stanu bude

recimo +5, a ako ga komija greje, onda
komija ini nasilje nad njim onemoguava mu slobodno uivanje privatne imovine, pa bi on, ako se ba insistira na besmislu, mogao od komije da trai odtetu.
Koji su vai konkretni zahtevi?
Da se cena vrati na nivo od pre aktuelnog sniavanja plata u javnom sektoru i penzija, pa jo 10 odsto pride sa prostim obrazloenjem: ako e drava da
tedi na graanima, onda mora da tedi
i na sebi. Traimo i da se postavi menadment koji nee da radi po arbitranim
nalozima vladajuih partija, dakle ovaj
koji je sad da se smeni, kao i da se venik
u gradskoj skuptini zaduen za energetiku razrei dunosti.
Proizvodnja i distribucija toplotne
energije ipak neto kotaju i red je
da se plati koliko treba.
Naravno da treba da se plati, pitanje je
samo koliko zaista kotaju proizvodnja i
distribucija, a koliki su drugi, moda neopravdani trokovi koji se nama zaraunavaju. Zbog toga smo traili, recimo, da
nam kau kolika je plata direktora Toplane, kolika je prosena zarada, pa kakva je
struktura zaposlenih koliko je radnika
u proizvodnji, a koliko ih ima po kancelarijama, u kakvoj su proporciji radnike i
VREME
REME 2. jul 2015.

kancelarijske plate, kolika su nenaplaena

potraivanja i ko su dunici, traili smo na
uvid fakture Jugoros gasa, koliko da proverimo onu tvrdnju od 75 odsto... Bez rezultata: nee da kau, to moe samo da
znai da neto kriju. Mi mislimo da ima
podosta unutranjih rezervi koje nisu dovoljno iskoriene, ali da nee ili ne smeju
u njih da darnu, pa zbog toga zidaju cene.
Monopolisti su, pa raunaju moe im se,
a nama su rauni dvostruko vei nego to
su bili u vreme smanjivanja plata i penzija. Neko e rei da su nai zahtevi neekonomini. Moda jesu, ja mislim da nisu, ali
ako ste nekome smanjili prihode za deset
odsto, gde je logika da cene komunalnih
usluga rastu. Nisu plate smanjene samo
u dravnom sektoru: nike gazde, poslodavci, iskoristili su ovo smanjivanje plata
u javnom sektoru da smanje plate i svojim radnicima jer, kao, tednja! Pad standarda je opti, a poskupljuje sad i struja,
skoili su i porezi na imovinu.
To sa porezom na imovinu je obaka pria.
To je naa slika i prilika: u Sloveniji,
kau, poreza na imovinu uopte nema,
u Hrvatskoj takoe, a u mnogim zemljama Evropske unije, koje porez na imovinu imaju, na stanove u kojima vlasnik ili
lan ue porodice ivi porez se takoe ne

plaa, dok je kod nas ukinut ak i popust

poreski kredit na izdravane lanove
domainstva.
Lii na predloak za osnivanje
Udruenja vlasnika kua/stanova
poreskih obveznika.
Otprilike.
Da se vratimo na grejanje. Pretpostavimo da odgovor bude ne dolazi u obzir, ili da odgovora i ne bude.
ta onda?
Na skupu odranom prole nedelje nekoliko hiljada graana je potpisalo zahtev
za iskljuenje sa daljinskog grejanja, ali ne
na njihovom formularu koji je za korisnike nepovoljan, nego koji smo mi napravili.
Ako to ne bude urodilo plodom, organizovaemo velike mitinge, pa ako i tu izostane rezultat, ii emo na sudske sporove:
na pragu smo da oformimo jak advokatski
tim koji e nas na sudu zastupati. Budui da je u nekoliko sluajeva sud ve presudio u korist graana, ne sumnjamo da
e i nadalje biti tako. Onda e se Toplana
ugasiti. Terali su zeca, isterali su meku.
Recimo da iz Toplane kau u redu
iskljuiemo vas. Kako ete da se
grejete idue zime?
Grejanje na struju je znatno jeinije od
ovog daljinskog. Imamo strunjaka za grejanje koji je izveo precizne raunice za razna grejna tela koja rade na struju. Takoe,
mogue je etano grejanje na pelet. Najisplativije je da se iskljue celi objekti, i da
se koristi infrastruktura koju imamo i da
se ide na pelet: to grejanje je ak 70 odsto
jeinije nego ovo koje sad imamo.
Mislite da svaka zgrada ima svoju
centralnu pe koja proizvodi toplotu za sve stanove, kao u dobra stara vremena?
Ba tako, samo to bi sad bio kotao na
pelet. Ima tu jo mogunosti. Ni, naime,
lei na jezeru, to je nedavno ponovo otkriveno. Kaem ponovo jer se to i odranije
znalo, ali je sad aktuelizovano: ima vie novih zgrada koje pomou toplotnih pumpi
koriste geotermalnu energiju. Strunjaci
kau da je to grejanje jo jeinije, jeinije
nego i na pelet. Daljinsko grejanje mora da
bude jeinije od drugih vidova grejanja:
zbog toga je i izmiljeno. Meutim, doli
smo u situaciju da je skuplje od svih ostalih. Ako je ve tako, onda nema razloga da
postoji samo sebe cenom dokida.

ZORAN MAJDIN

Vidovdan u Andrigradu

30

Prvi put bez

predsednika
Ne bilo Dodika, drugih predsednika, jerbo imali prea Vidovdan posla, zato
bio domain Kusturica, redovni Matija, i redovnica Kulturnog kruga koji
se zatvara Politikom, sa Ljilja frizuru gospoa Ljilja urednica

i Vidovdan, obeleen i proslavljen

po sve irine i daljine, plus dubine i
visine, Srbije i srpstva. U Beogradu
otkriven spomenik Gavrilu Principu, poklon Republike Srpske, replika, odlivak,
postojeeg u Istonom Sarajevu. Prisutno najvie rukovodstvo. Predsednik svi
graani Tomislav sveano reko: Gavrilo
Princip u Srbiji nije imao spomenik, a nita nije sluajno, ekalo se da o tome odluuju ljudi koji ive po njegovim principima slobode, nezavisnosti... Tomislav,
koji ivi po Njegovim principima, jo reko
ta ima na temu Rezolucije o Srebrenici,
da ne dozvoljavamo vreanje poklanih
Srba... I Dodik se izjavio na temu.
Gospodin Vui bio u Rumi, gde, sa onaj
Martinovi do sebe, otvorio nova radna
mesta, reformski poruio: Investicije su
Vidovdan srpske budunosti. Toga dana
i eelj odro miting, ponovio da su radikali jedini spas za srpski narod, desilo i da
sportisti postignu velike uspehe, i desilo
se da se zavri rijaliti Parovi, proglaeni pobednici, javljeno da Maca Diskrecija tek etvrta...
To ne bilo sve, Vidovdan tradicionalno obeleen, proslavljen, i u Andrigradu,
koji u Viegradu. Najavljeno otkrivanje
spomenika Nikoli Tesli, najavljen predsednik rs Milorad Dodik, podrazumevalo

se prisustvo jo tih predsednika.

projekat bez premca
U Viegradu stanje redovno, to e
rei nikakvo, u Andrigradu jo redovnije, sama umetnost i lepota ivljenja. Kasno po podne, glavna kapija Andrigrada otvorena, pravo na glavnu ulicu Mlade Bosna, trg na kome spomenik Andriu, kroz prolaz jo jedan trg, spomenik
Njegou, Crkva Sv. kneza Lazara...
Ima naroda, po kai i evabdinice,
ima naroda i preko toga, ali, ko da nije
Vidovdan, nema tije sveanih tribina,
vip sedala, nema, manjak, tog sekuratite
i ostalog obezbeenja. U prolazu prema
Njegou umetnik na sviralu instrumentira Oj Kosovo, Kosovo... tu i slikar koji za
5 km pravi portret iz prola, ima i portrete Andria, okovia, Tesle... koji skuplji,
od 7 do 12 evra...
U desnom delu trga, ispred zgrade Hidroelektrane Viegrad, gde tri zastave,
pokriven spomenik Tesli. Prostor ograen sa debelo ue, konopac. U ograen
prostor, prema spomeniku, samostalno,
kao strunjak za sva naa pitanja, stupi gospodin Lazanski. Eto i gospodina
Kusturice, sveano obrijan, braon radna dolama zakopana na jedno dugme,
u drutvu sa gospodinom akademikom

Matijom Bekoviem, koji bee u sveanom crnom odelu, sa sveani crni eir u
desnoj ruci. Na autorski mig gospodina
Kusturice primakoe onaj konopac spomeniku, primae se i pristigli narod.
Nastupie dve evojke sa pesmu Zaudi se nebo, zatrese se zemlja, dobro doo
Hriste, ljudi radujte se... Lino savetnik
Dodika, pravo do Kusturice, u najvanije
ljude, sprovede urednicu Politike gospou Smajlovi, koja bee u svoju tradicionalnu Ljilja frizuru. Gospou Ljilju lino
doeka gospodin Kusturica. Zavri se Dve
evojke pesma, svi dadoe aplauz, samo
gospoa Ljilja sa Ljilja frizuru, narandastu bluzicu, lake svijetle hlae, veliki
prtljag o desno rame, kanda su je Basara i P. Lukovi stajlingovali jok, ona na
svoj nain, sklopljenih ruku, samo dade
jedno znaajno klimanje glavom.
Javi se voditeljka, Domaine ovog grada, gospodine Kusturice, asni oci spc...
dobro doli na zajedniko obeleavanje
4. godinjice poetka gradnje Andrigrada! Najavi kud Graanica iz ikaga, koji
e nas podsetiti na ivot i rad naunika
Nikole Tesle, koji je vei deo svog ivota proveo u sad, ba kao i nai dananji
gosti... Izdrma se folklor, jednom, pa jo
jednom. Opet bi voditeljka: Okupljeni na
Vidovdan, podsetiemo se da je pria o
2. jul 2015. VREME
REME

31

VIDOVDANSKO
OTVARANJE
SPOMENIKA: Emir
Kusturica, vajar
Nikola Jankovi uz
Matiju Bekovia,
andrigradska
dada, spomenik
Tesli, otvoren
Foto: D. T.

renesansnom gradu od kamena u Viegradu poela 5. 01. 2011, a zatim je projekat vizionarskom idejom naeg proslavljenog reisera Emira Kusturice, i uz presudnu podrku predsednika rs Milorada
Dodika... u Andrigradu su doekani patrijarh spc Irinej, u vie navrata rukovodstvo rs i Srbije, najbolji teniser sveta Novak okovi... renesansni Andrigrad je
pokazao da je projekat bez premca.
Bi pesma Tamo daleko, jo voditeljke,
koja objavi da je i Nikoli Tesli mesto u Andrigradu, mestu duhovnog i kulturnog
proienja srpskog naroda. Objavi i da
je spomenik Tesli delo Nikole Jankovia,
autora istovetne statue koja 2013. otkrivena u Njujorku. Ree da autor sa nama,
pokaza se sitan ovek do Matije. Nastupi akademik Matija: Brao i sestre, srean Vidovdan! Dame i gospodo, nemojte
u siromatvu mojih rei suditi o dubini
mojih oseanja, rekao je Nikola Tesla, pri
dolasku u Beograd, 3. juna 1893. Tim njegovim reima se obraam i ja, na Vidovdan 2015, prilikom dolaska Nikole Tesle
u Andrigrad, i otkrivanja njegovog spomenika, delo najveeg ivog srpskog skulptora, akademika Koke Jankovia. To je
spomenik koji je podignut i u Njujorku, a
sam Tesla je svoj lik utisnuo u celu vasionu... Akademik podsetio i da Tesla napiso,
Srbin sam, to se samo po sebi razume, i
jo, Ostajem dok diem va, Nikola Tesla!
da se upamti
Opet bi voditeljka: A sada pozivamo
tvorca i domaina ovog arobnog grada, Andrigrada, profesora Emira Kusturicu! I profesor Kusturica poele srean Vidovdan. I ree da se nije spremo
ko Matija, ali e, kako Predsednika danas
nema, rei koju, da se upamti. Andrigrad
je nastao upravo u nameri da jedna mala,
VREME
REME 2. jul 2015.

ali znaajna kultura, nastavi da ivi i nae

svoj krov u Andrigradu, na mestu u Viegradu, gde je Andri kroz prozor stana,
ili kue, svoje tetke, gledo most, i iz tog
pogleda je nasto najznaajniji artefakt u
istoriji naeg naroda... Pre samo deset godina pomen Gavrila Principa je izazivao
negaciju, svi strahovali da emo zaboraviti jednog od naih najveih junaka. Posle prologodinje proslave Vidovdana u
Andrigradu, 14 izdanja istorijskih svezaka, koje su podsetile ko je uzronik Prvog
svetskog rata, uinili smo, zajedno sa kulturnim krugom koji zatvara list Politika,
da se o Principu i Mladoj Bosni danas pria kao o junacima. Da je Andrigrad samo
tu priu zapoeo, a nije, bilo bi dovoljno...
Andrigrad u oktobru dobija svoju prvu
akademiju, ve dve godine radi Andriev
institut, a danas se, usred turbulentnih
trenutaka evropske istorije, u Beogradu
postavlja spomenik Gavrilu Principu. Budunost Andrigrada stoji na individuama, na narod obiluje talentima, koji e
odavde da produe vek naem narodu,
i, uz zahvalnost ta je nekad bilo, gleda
u budunost.
Svi dadoe aplauz, gospoi Ljilji se od
aplauza naisto pomerie Ljilja ike, domain Kusturica i redovni akademik Matija, primakoe i autora spomenika, skidoe zastor, otkrie Teslu. Javi se devojka
iz Amerike: Visokopreasni asni oci, potovani gospodine Kusturica, draga brao
i sestre, Srbi i Srpkinje, pripala mi je ast
da vas u ime folklorne grupe Graanica iz
ikaga, u ime roditelja i dece, pozdravim...
Mi svedoimo i ispovedamo Kosovski zavet, koji je jedini put roda naeg. I Amerika naa devojka predade zahvalnicu
folklornog drutva domainu Kusturici.
Bi pesma uvam ovce kraj zelene jove...
sve najvanijih ljudi pristupi ampanjcu,

lakom razgovoru na velike teme.

Posle pauze bi izloba slika Petra Lubarde u galeriji Petar Lubarda. Opet domain Kusturica i redovni akademik Matija. Prvo aplauz dobi domain Kusturica, koji ree da je prva ideja bila da se galerija zove Lubardinim imenom. Nakon
aplauza javi se Matija: Ono to je Njego
u poeziji, to je Petar Lubarda u slikarstvu.
Petar, znai kamen, a Lubarda znai top.
To je kameni top. Petar Lubarda na svim
jezicima sveta podjednako zvui... Kad u
sve to ue i onaj strunjak Lazanski, reporter, pre ampanjca, izae napolje.
Napolju trgovi i bate Andrigrada zauzete. Van kamenih zidina, u Viegradu,
ne bilo tako. ena, koja, sa jo ena, na
stazi uz Drinu, prodaje suvenire sa Andri mislima da Nita nije u mojim mislima bolje i vrednije od mosta, samo
ree, Nema, ovde, nita... Reporter izoda do uvenog mosta, no na most se ne
moe, zatvoren prilaz, jo traje rekonstrukcija za koju, izmeu ostali, i Turska
davno dala pare. I glavna, takorei jedina, ulica u Viegradu, kao da je zatvorena. Takorei, nema, nita. Reporter stie
do mosta na Rzavu, baci pogled na kompleks Andrigrada, po kome su padali poslednji zraci sunca. Iza kamenih zidova je,
sa mrakom, sledio nastavak prazninog
programa, pozorina predstava Bela kafa,
u reiji talentovanog Milana Nekovia,
koncert Riblje orbe. Javi se pitanje, ta
je ovde lm, a ta ivot? Javi se i replika,
samo e ivot dati odgovor!

DRAGAN TODOROVI

32

Komunikacije

Iilustracija: UM

Wi-Fi potroai,
biznis i mediji
Era interneta i drutvenih mrea uinila je da sada potroai imaju svoj
glas, da utiu na kompanije, komentariu, menjaju industrije, pravila igre.
Ovo je svakome ko se bavi komunikacijama jasno, kae Katarina Kosti,
direktorka razvoja za medijske operacije I&F McCann Grupe

gencija Universal Media objavila je rezultate najnovijeg istraivanja navika, potreba i ponaanja
korisnika drutvenih medija i interneta
pod nazivom Wave 8: Razumevanje sadraja. Ovo globalno istraivanje sprovedeno je u 65 zemalja, meu kojima su
pored Srbije uestvovale i Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Makedonija, a podaci
su prikupljeni od preko 50.000 aktivnih
korisnika interneta (koriste ga svakog ili
svakog drugog dana) uzrasta od 16 do 54
godine, to predstavlja reprezentativnu
sliku potreba, pogleda i ponaanja preko
milijardu korisnika drutvenih medija u
svetu. Wave istraivanja pokazuju da su
pet osnovnih ljudskih potreba temelj ponaanja na drutvenim mreama: potreba za uenjem, pripadanjem, matanjem,
linim razvojem i priznanjem.

fejsbuk dominantan u srbiji

Veina korisnika interneta kao svoju
najeu aktivnost na internetu navodi
gledanje video-sadraja, poseivanje razliitih sajtova, kao i poseivanje prola
svojih prijatelja i ureivanje vlastitih prola. U Srbiji je Fejsbuk i dalje dominantna drutvena mrea, a slino je i u drugim zemljama regiona. ee od jednom
dnevno Fejsbuk u Srbiji poseuje 77 odsto
online populacije. Ovi rezultati su jo vei
ako se ima u vidu mlaa starosna grupa
uzrasta od 16 do 24 godine. ak 88 odsto
njih poseuje Fejsbuk vie puta u toku
dana. Wave 8 pokazuje da ak 44 odsto
korisnika interneta u Srbiji pre postuju
samo svoje slike, nego slike svojih prijatelja. Istraivanje je takoe pokazalo da
se na linim prolima, pored fotograja,
najee deli video-sadraj.

Dok u evropskim zemljama ispitanici drutvene medije pre svega cene zbog
mogunosti unapreenja drutvenih
odnosa, u ostatku sveta ih prvenstveno
vide kao sredstvo zabave i oputanja.
Tako npr. konzumenti u Indiji (88 odsto)
ili Meksiku (85 odsto) najee dele zanimljive sadraje o proizvodima i uslugama. Sa druge strane to ini samo 60 odsto konzumenata u Velikoj Britaniji, koji
se prevashodno vode radoznalou koja
je svojstvena britanskim potroaima, i
najvie vrednuju kad brend govori neto
novo ili neoekivano.
U godini u kojoj je re sele uvrtena u Oksfordski renik, ak 45 odsto ispitanika kae da deli svoje fotograje na
mrei, to je postao najee erovan sadraj. ak 43 odsto mladih u Srbiji bi volelo da postane poznato putem interneta ili
2. jul 2015. VREME
REME

33

Radovan Aleksi, komercijalni direktor za

drutvenih medija i to najee ini kroz
postovanje svojih fotograja, popularnih selja, otkriva istraivanje Wave 8.
Sa druge strane, zanimljivo je da 23 odsto neto starije populacije, starosti od
30 do 55 godina, eli to isto.
Zabrinutost za privatnost na mrei postepeno raste pre pet godina, 61 odsto
aktivnih internet korisnika bilo je zabrinuto za iznoenje svojih linih podataka
na mrei. Danas taj strah ima dve treine
ispitanika. Meutim, 58 odsto ispitanika
volelo bi da ostane anonimno na mrei,
ali paradoksalno ak 47 odsto od onih koji
ele da ostanu anonimni, kae da bi voleli da budu poznati na mrei. Globalno,
20 odsto ljudi misli da je drutvena mrea dobro mesto za razvoj biznisa. Tako su
drutveni mediji postali najbolje mesto
da se steknu poslovni kontakti, izgradi
karijera, upoznaju novi ljudi.
digitalna generacija
Katarina Kosti, direktorka razvoja za
medijske operacije I&F McCann Grupe,
kae za Vreme da medije ne delimo na
digitalne i nedigitalne kada se u svakodnevici zabavljamo putem medija, informiemo, ubijamo dosadu, uimo... Ljudi komuniciraju, zabavljaju se, informiu se, ue gde god i kako god, i te njihove
potrebe su ono to je konstanta, to se
ne menja, samo se prilagoavamo novim
kanalima koje ukljuujemo u nae ivote
onako kako mi to elimo i kada elimo.
Tzv. digitalna generacija, ima internet u
svom dnk kodu.
Prema njenim reima, drutveni mediji i internet su samo jedan od kanala
koji nas okruuju, ali koji je postao krucijalan deo naih ivota u svakom smislu.
Od toga da u naviti svoj sat na mobilnom telefonu da me probudi, uneti podsetnik u svoj telefon da decu treba odvesti do lekara, informisati se i pronai neto to mi je potrebno na internetu, daunlaudovati igricu detetu, a sebi knjigu,
platiti raune, videti ta zanimljivo ljudi
kae po drutvenim mreama Ali, era interneta i drutvenih mrea uinila je da
sada potroai imaju svoj glas, da utiu
na kompanije, komentariu, menjaju industrije, pravila igre. Ovo je svakome ko
se bavi komunikacijama jasno, a svaka
kompanija koja nudi svoje usluge ili proizvode tritu na neki nain komunicira
VREME
REME 2. jul 2015.

napredne medijske servise Agencije Drive

Konverzacija brendova
Dananji potroa, kao aktivan uesnik ili, bolje reeno, kao publika, postao je
zasien porukama, a put do njega postala je prava borba kroz guvu
Iz ere jednosmerne komunikacije preli smo u eru dijaloga, i komunikacija sa
brendovima pretvorila se u priu o odnosima i emocijama. Nove tehnologije i
digitalni svet konano omoguavaju pravu integraciju brenda i potroaa kroz
njihovu konverzaciju.
Kreiranje sadraja koji budi emociju i prua doivljaj potroau i njegov inovativni plasman, odluujui su u vreme multiscreena i internet komunikacije.
Dananji potroa, kao aktivan uesnik ili, bolje reeno, kao publika, postao je
zasien porukama, a put do njega postala je prava borba kroz guvu. Povean
broja kanala komunikacije koji omoguavaju jo vie bogatijih sadraja i multifunkcionalne tehnologije uticali su na to da se potroa okrene sadrajima koji
za njega imaju istinsku vrednost.
Neophodno je biti originalan, ponuditi kvalitetan sadraj i razlikovati se od konkurencije: u tome je snaga brand contenta, to jeste drugaija, ali ba dobra reklama. Kvalitetan sadraj omoguava brendovima da postanu mediji za sebe, a
direktorima marketinga prua mogunost da uestvuju u kreiranju programa.
Brendovi moraju da poveaju nivo kvaliteta u komunikaciji da bi stvorili doivljaj i sadraj za koji se potroai emotivno vezuju i imaju motivaciju da iskustvo, miljenje i oseaj podele. Treba prei sa marketinga kupovinom panje
na marketing pridobijanja panje, jer preporuka pojedinca danas je postala
najjaa reklama.
Vano je da brendovi razumeju da je potroa taj koji treba da ima glavnu ulogu,
a da su oni tu sporedni. To je jedini nain na koji mogu biti sigurni da e njihov
sadraj biti primamljiv bez oseaja teine komercijalnog pritiska. Brendovi se
tada obraaju jezikom koji nije komercijalan, ve informativan, zabavan ili humoristian. Uvodei potroaa u svoj svet, brend izgrauje vezu s njim.
Stvaranje brendiranih sadraja kao sredstva komunikacije je strategija koja postoji ve dugi niz godina u Francuskoj. Na tf1 (Tlvision Franaise 1), gde sam
i sam radio, posebno odeljenje bavilo se upravo kreiranjem ove vrste sadraja i
inovativnim platformama komunikacije.
etiri pravila kojih se treba pridravati za uspean brand content: relevantnost
ideje, kvalitet izrade sadraja, ekasnost medijske distribucije i sposobnost generisanja earned media.
Za brend je stvaranje vrednosti od najvee vanosti: osim samog kvaliteta sadraja, brend treba da se skladno integrie kako bi otklonio barijeru izmeu izdavatva i reklamiranja. I pored toga to je kvalitetan, sadraj treba da ostane
u slubi brenda i da prenese njegov koncept i vrednosti: to je i dalje komunikacija iji je krajnji cilj poveanje prodaje, obezbeivanje prepoznatljivosti i poeljnosti brenda.
Postoji vie izazova u srcu brand contenta, a svi su fokusirani na stvaranje vrednosti. Zato se danas na zadatak sastoji u tome da se brand content sagleda kao
integralni deo Paid, Owned i Earned (poe) Media strategije razvoja brenda. Kampanja American Rom, realizovana u Rumuniji pre nekoliko godina za okoladu
Rom, odlian je primer uspenog brend contenta. Izuzetna ideja koja je praena
medijskom strategijom, usaglaena sa poe Media strategijom i, najvanije, nepostojanje kontrasta izmeu reklame i sadraja.
Autor je bio komercijalni direktor (20072013) na TF1 Publicit (Francuska televizija 1) odeljenja koje
se bavilo brand contetom, novim tehnologijama oglaavanja i inovativnim platforma komunikacije.
Sada radi kao komercijalni direktor za napredne medijske servise agencije Drive.

34

WAVE 8: Katarina Kosti sa uesnicima panela

Foto: UM

sa onima kojima eli da se obrati. Digitalni mediji su danas podjednako bitan

element kampanje kao i svaki drugi, ak
vrlo esto i najbitniji.
trendovi na drutvenim mreama
Nikola uri, menader za drutvene
medije za Srbiju kompanije Coca-Cola,
kae za Vreme da prilikom analiziranja
rezultata nekog istraivanja prve stvari
na koje obino obrati panju jesu slinosti izmeu razliitih ciljnih grupa, jer to
govori da je re o nekom makro trendu.
Prva stvar koju sam primetio u Wave 8
se tie samih korisnika, odnosno svesti
o njihovom uticaju na drutvene mree,
i tu vidimo znaajan porast broja ljudi
koji smatraju da mogu zaraivati novac
na internetu. Ovo je veoma vano i za nas
kao kompaniju, jer znai da korisnici razumeju komunikacioni kanal i shvataju
da su oni, u stvari, kreatori sadraja za razlikuju od tradicionalnih medija gde sadraj samo konzumiraju. Mi smo, sa nae
strane, napretku online komunikacije doprineli realizacijom regionalnog projekta Coca-Cola Bloggers Network Adria,
kroz koji ve drugu godinu pomaemo
blogerima da se komercijalizuju i postanu profesionalci.
Drugi trend mogao bi se nazvati raanjem novih uzora, a odnosi se na poverenje koje korisnici drutvenih mrea ispoljavaju prema blogerima i vlogerima, istie uri. Tu takoe vidimo znaajan rast
u svim ciljnim grupama i jasno je da drutvene mree popunjavaju prostor koji je
nastao tabloidizacijom tradicionalnih medija. CeWebrities su ljudi koji su postali poznati zahvaljujui sadraju koji proizvode za internet i to je upravo ono to
ih razlikuje od poznatih linosti koje su
takoe veoma praene na drutvenim
medijima. Za nas su ovi prvi, kreatori

sadraja, vaniji, jer su upravo oni u stanju da marketinku poruku prenesu na

nain koji je najpogodniji za ovaj kanal
komunikacije. Prole godine smo tviteraima slali limenke koje su stihovima odgovarale na njihove tvitove u okviru nae
Reci pesmom kampanje, ove godine angaovali smo modne blogerke kako bismo
upoznali potroae sa asortimanom Coca-Cola Pop-Up Radnje. Siguran sam da
e biti sve vie ovakvih saradnji izmeu
kompanija i kreativnih ljudi.
Trei i etvrti trend odnose se na sam
sadraj, odnosno osobine sadraja koji
ljudi dele u drutvenim mreama. Neto to je zabavno za mame istovremeno
je veoma dosadno tinejderima i obrnuto. Upravo zbog toga razlikuje se sadraj
koji postavljamo na nae digitalne kanale,

Srpsko onlajn trite

nerazvijeno
Prema reima Nikole uria, srpsko
trite bi se moglo nazvati nerazvijenim u domenu marketinga na drutvenim mreama, iako se ini da su
svi preduslovi ve ispunjeni. Mi ve
nekoliko godina unazad razvijamo
kampanje koje drutvene medije, odnosno konverzaciju stavljaju u samo
srce kreativne ideje, ali me ohrabruje to to sada viam i u kampanjama
drugih kompanija. U vremenu pametnih telefona ak i obian plakat moe
biti iskra koja e pokrenuti konverzaciju i podstai ljude na kreiranje sadraja. Na kraju dana, 95 odsto sadraja o naem brendu stvaraju potroai, mi smo uspeli samo ako ih inspiriemo da stvore sadraj koji vodi kreativnoj ideji, kao to smo to uradili u
prvom delu #PoljubiRadost kampanje, smatra uri.

Instagram i Tviter su za mlae korisnike

drutvenih mrea, dok Fejsbuk koristimo
za obe ciljne grupe, ali uz precizno ciljanje.
Na taj nain postiemo da vam prisustvo
Coca-Cole na drutvenim mreama deluje drugaije u zavisnosti od toga kojoj ciljnoj grupi pripadate. etvrti trend odnosi
se na sadraj koji delite sa svojom zajednicom zato to smatrate da e njima biti
koristan, u tom smislu najvie radimo sa
mamama, kroz partnerstvo sa blogom Minjina-kuhinjica.com, kae uri.
onlajn prisutnost
Nikola Jevti, ekspert za drutvene
mree kompanije vip Mobile, kae za
Vreme da rezultati Wave 8 istraivanja
prikazuju trendove razvoja odnosa pojedinca prema sadraju digitalnog okruenja, koje je ve uveliko sastavni deo naeg ivota i poslovanja.
Uvidi koje svake godine donose ova
istraivanja igraju vanu ulogu u kreiranju strategije poslovanja mnogih kompanija irom sveta, ali i ovde u Srbiji. Informacije o tome kako se ciljne grupe povezuju online i kako pojedinac reaguje na
povratne informacije na sadraje koje
sam kreira i postavlja na drutvene mree su veoma znaajne za prilagoavanje
nastupa brendova u digitalnom okruenju, kao i za pribliavanje kupcima i korisnicima usluga. Vie nije dovoljno da
brendovi samo budu prisutni na online
kanalima ve da se, u obilju informacija
i poruka, istaknu originalnim sadrajem,
ukradu panju pojedinca i podstaknu
na akciju, smatra Jevti. U Vipu nastojimo da nae online aktivnosti, poruke i
stil komunikacije u potpunosti prilagodimo publici, kao i da dodamo na tajni
sastojak Druge prie. Jedna od najzapaeniji naih kampanja #Megagigaultra,
nastala je povodom uvoenja u ponudu
nove tarife za mlae od 30 godina. Kampanja je izazvala dosta razliitih reakcija
na drutvenim mreama zbog smelog, direktnog i iskrenog pristupa ciljnoj grupi
kojoj je proizvod i namenjen. Pokazalo se
da je mladima ova poruka bila vie nego
jasna i da su se poistovetili sa stilom komunikacije jedne od naih najsupenijih
kampanja tokom prole godine.

BILJANA VASI

2. jul 2015. VREME

REME

Intervju: Brajan Morisi, glavni urednik Digiday-a

35

tampa kao luksuz

Najbolji medijski brendovi imaju senzibilitet i razliitost koja ih ini
jedinstvenima i stvara lojalnu publiku. Trka za klikovima je mnoge
publikacije napravila istovetnim desetinama drugih

re nego to je u martu 2011. postao

glavni urednik Digidaya, Brajan
Morisi (Brian Morrissay) bio je
urednik digitalnog izdanja magazina
Adweek, gde je pratio digitalnu industriju, razvoj drutvenih mrea, tehnologija
oglaavanja i unovavanja strategija za izdavae. Digiday dnevno pokriva najnovija i najvanija deavanja u medijima i
marketingu, a poznat je i po organizovanju vrhunskih dogaaja u vezi sa izdavatvom, brendiranjem i pr-om. Poslovni magazin Fast Company je odabrao Digiday
kao jednu od 10 najinovativnijih medijskih kompanija na svetu u 2015. godini.
Za Vreme glavni urednik Digidaya Brajan Morisi govori o trenutnom stanju u
pr svetu, o budunosti tampe i o sveprisutnom trendu po kome je za veinu digitalnih medija mnogo vaniji broj ljudi
koji je kliknuo miem na neku vest, od
kvaliteta same vesti.
VREME: U jednom intervjuu od
pre sedam godina rekli ste sledee
o pr industriji: Deluje da je industrija preoptereena pokuajima da
kontaktira to vei broj ljudi. Ovo,
zajedno sa olakim pritiskanjem dugmeta poalji i zaduivanjem mlaih saradnika da neprestano prate dalji razvoj (follow up), znai da
sam ja preplavljen elektronskom potom, follow up elektronskom potom i telefonskim pozivima koji
prate follow up elektronsku potu.
Da li su se stvari promenile kada pogledate pr industriju danas?
Brajan Morisi: Mislim da se pr menja. Sve to ljudi iz marketinga sada ele
jeste sadraj (content). Ovo stavlja neke
pr rme u dobru poziciju, ali mnogi jo
moraju da prilagode svoje kljune nadlenosti. I dalje kod njih preovladava
trgovanje pretpostavljenim kontaktom koji imaju sa novinarima. Ono to
je smeno jeste da veina novinara, ako
ima izbor, ne bi elela da ima kontakt sa
ljudima iz pr-a.

VREME
REME 2. jul 2015.

Ovde u Srbiji esto se kae da elektronske novine ne mogu da preive

bez dodatne podrke ili bez tampanog izdanja. Kakvo je vae iskustvo
po ovom pitanju, moe li onlajn redakcija da preivi samo uz pomo
marketinga i/ili pretplate?
Nebitno je kako se neka publikacija dostavlja. Ono to tampane novine imaju, a
digitalne novine nemaju, jesu dva izvora
prihoda: oglaavanje i pretplata. Na internetu, sa toliko mnogo sadraja, originalna strategija bila je da sadraj bude besplatan, a da sav prihod dolazi od oglasa.
Ovo je bila loa procena, jer je na internetu prostor za reklame skoro neogranien. Ovo je otealo novinama da naprave
prelazak na online platformu, gde pritisci na cenu znae da je potrebna potpuno
drugaija osnova trokova. Najuspenije publikacije pronalaze nove naine za
pravljenje novca: razliite modele lanstva, organizovanje dogaaja, oglaavanje, i drugo.
Blisko prethodnom pitanju, kakvo
je vae miljenje o budunosti tampe? Da li je neizbeno da tampa nastavi da dalje slabi i nestaje?
tampa e preiveti, ali kao nia, kao
luksuzni proizvod. Jasno je da e ljudi
skoro sve informacije konzumirati digitalno. Novine e preiveti najtei udarac,
jer tampani magazini jo nude superiornije iskustvo od digitalnih magazina. Ali,

to se ne moe rei za novine.

Vaa kompanija Digiday je izabrana kao jedna od deset najinovativnijih medijskih kompanija na svetu
u 2015, po izboru Fast Companyja.
Zato? ta je to to Digiday razlikuje od drugih?
Mislim da smo se dobro diferencirali u
veoma gusto naseljenom polju. To smo
uspeli fokusirajui se iskljuivo na modernizaciju medija i marketinga, i onoga ta to znai za brendove, agencije i izdavae. Takoe smo pokuali da se razlikujemo u naem poslovnom modelu,
dopunjujui prihod od oglaavanja veoma snanim poslovanjem u organizovanju dogaaja, portalom koji se bavi karijerama i sadrajnom marketinkom
agencijom.
Po vaem miljenju, koliko uticaja imaju pr agencije na sadraj koji
mediji objavljuju i tampani i
digitalni?
Nisam siguran, jer je on razliit u razliitim poljima. Mi se ne oslanjamo na to
da nam ljudi iz pr-a donose vesti, jer elimo da celokupan na sadraj bude razliit. Osveavajue je kada nije nuno da
se uestvuje u toj igri.
Da li primeujete trend objavljivanja sve vie mekih pria, koje jure
za to veim brojem klikova, na
raun promiljenih i komplikovanih pria, koje je neuporedivo tee
proizvesti i napisati? Gde e se ovaj
trend zaustaviti?
To vodi ka onome to ja zovem viralnom istovetnou. Ono to je objavljeno
testira se tako to se zapita: ako uklonim brend i logo, da li e ljudi i dalje prepoznati o kome je re? Najbolji medijski
brendovi imaju senzibilitet i razliitost
koja ih ini jedinstvenima i stvara lojalnu publiku. Trka za klikovima je mnoge publikacije napravila istovetnim desetinama drugih. To je, dugorono, veoma
loa pozicija.

R.V.

Iz linog ugla

36

Sadraj moete
nai svugde, mi ga
pretvaramo u iskustvo
U doba izobilja sadraja vrijede malo drugaija
ekonomska pravila. Sadraj postaje onoliko bitan koliko
ima znaenja, koliko vrijednog iskustva donosi. Sadraj
i iskustvo koje nudi Weekend Media Festival pokriva
vjerojatno najuzbudljiviji dio ekonomije danas
Pie: Nikola Vrdoljak

roizvoaima sadraja ovih dana ne ide najbolje. Uz nekoliko asnih iznimki, svaki dan moemo pratiti njihove tekoe. Najzvunije ime je svakako Tejlor Svi, koja
je nedavno ula u rat s Epl mjuzikom, iako je njena karijera
trenutno u mnogo boljem stanju od ostalih. U novinarstvu je
ekonomsko stanje sve loije ve godinama. Ekonomska logika je jednostavna: sadraj je postao sve dostupniji, ponuda je
znaajno porasla, cijena sadraja je pala. Mnogi koji stvaraju
sadraj esto to rade potpuno besplatno. Oni koji od sadraja ive, dobili su nelojalnu konkurenciju.
Ako je sadraj kralj, kako esto znamo rei, onda je to jako
siromaan kralj. Danas vladaju platforme. Spotify, Netix, Google i Facebook samo su neki od mnogih servisa koji posreduju izmeu onih koji konzumiraju i stvaraju sadraj. I postali su
nevjerojatno moni. Gugl i Fejsbuk su, bar to se marketinga
tie, izdavai kao i svaka medijska kua. Ali, za razliku od medijskih kua, oni ne plaaju sadraj, a imaju ga u nevjerojatnim koliinama, toliko velikim da se cijelo trite oglaavanja
uruilo i teko pogodilo medije. S druge strane, platforme su
omoguile nikad preciznije oglaavanje i pristup oglaavanju
za sve koji to ele, pa i najmanje tvrtke.
sve je na jutjubu, to e nam festival?
Zakljuak je da je sadraj danas dostupniji nego ikada. Sve
to elite moete pronai na Jutjubu ili Guglu. Ne znate ispei
jaja, odete na Jutjub. Ne znate popraviti prozor, Jutjub. Bomba, Jutjub. Aplikacija, Jutjub. Tvrtka, Jutjub. Drava, Jutjub.
Isto je i s govorima dobrih predavaa. Sve je dostupno. Ako
elite, danas se moete educirati bolje nego ikad.
Kad vidimo kako je znanje lako dostupno, pitamo se kako
napraviti festival koji poiva na sadraju? Isto pitanje postavljaju svi proizvoai sadraja. Glazbenici su masovno prionuli koncertima, jer se cd-ovi vie gotovo i ne kupuju, zbog ega
su im prihodi znaajno pali. Iako su svi i dalje dolazili do svih
pjesama preko torenta, na koncerte se i dalje ilo. I to vie nego
ikada, suprotno oekivanjima.

to se dogodilo? Veliki broj ljudi koji nikada ne bi kupili cd

nekog banda za koji prije nisu uli, sad su bili spremni posluati ga, vezali su se uz glazbu i bili su spremni doi na koncert. Dostupnost je dovela do dosega, doseg do povezanosti
i tako do dolaska na koncert, iako je koncert nudio istu glazbu kao i sluanje u dnevnoj sobi. Ali, koncert je, kako mnogi
kau, nezaboravno iskustvo. Shvatili smo da u doba izobilja
sadraja vrijede i malo drugaija ekonomska pravila. Sadraj
postaje onoliko bitan koliko ima znaenja, koliko mi vrijednog iskustva donosi.
kulisa i networking obogaenog sadraja
Weekend Media Festival kao svoj proizvod nudi iskustvo.
Puno iskustvo sastoji se od obogaenog sadraja. Dovodimo
vrhunske govornike iz svijeta i najbolje domae paneliste koji
raspravljaju teme o temama koje vas zanimaju i o kojima ne
moete uti ba svugdje. Osim na Jutjubu. Ali na Jutjubu ne
moete dobiti ono ime obogaujemo taj sadraj kako bi postao iskustvo. Povezivanje (networking) s ljudima iz brane iz
cijele regije, zabava na nizu partija tijekom festivala, ambijent
prekrasnog Rovinja koji daje fantastinu kulisu te mogunost
da sve teme koje ste uli odmah prodiskutirate sa samim predavaima i pretvorite u posao.
Sadraj i iskustvo koje nudimo pokrivaju vjerojatno najuzbudljiviji dio ekonomije danas. Prije nekoliko dana u ovom
istom listu Ana Aneli, koja e takoer gostovati ove godine
u Rovinju, denira taj prostor kao presjek biznisa, kreativnosti i tehnologije. Na prijateljski festival iz Montreala s kojim
nas je spojio Bane Brklja, na dugogodinji partner, zove to
podruje C2 (creativity&commerce).
London, Njujork, San Francisko i mnogi drugi globalni gradovi pokuavaju taj presjek dovesti kod sebe, zajedno s ljudima koji ga ine, u mnoge nove rastue kvartove.
Mi taj presjek zovemo Weekend Media Festival.

Autor je direktor programa 8. Weekend Media Festivala,

partner u digitalnoj agenciji 404.

2. jul 2015. VREME

REME

Kampanje #fantaselfie

37

Jo jedan razlog za sel

Neinspirativno, a zarazno

Da se ne laemo, svi posmatramo Fantu kao mlau, runiju

sestru Coca-Cole. Kad ovaj brend zapone kampanju gde su u
centru panje limenke koje se razlikuju u elementima dizajna,
svi pomalo doivimo Coca-Cola dj vu. Setimo se kampanje
sa imenima (a kasnije i pesmama) koje smo svi paljivo birali,
hteli to da priznamo ili ne. Meutim, u eri kada drutvene mree bazirane na photo contentu poput Instagrama doivljavaju
procvat i re sele dobija kultno znaenje, #FantaSele ipak
nije totalni promaaj.
Ko je tano ovde ciljna grupa?
Tinejderi.
Kada odredite da vam centralna
komunikaciona platforma bude Instagram, onda je jasno da vas zanima da uhvatite mlau populaciju
koja e za va brend praviti uveni user generated content, to je
san svake osobe koja se bavi digital
marketingom. Dajte im slatke crtee i zabavne elemente koji se uklapaju u vrednosti koje brend komunicira, ostavite im prostora da budu Foto: marijaj49/Instagram
matoviti, obeajte im nagrade i bum! Fanta moda i nije toliko smor kao to kae Mika iz osmog tri. Jo ako im stvorite
utisak da mogu uz pomo svojih glasova da izaberu naredni
dizajn limenke, eto lajkova i komentara, reach raste, a uz njega i prodaja.
Pitanje je vremena kada e se svi zasititi sele trenda u marketingu. Fanta je svakako uhvatila poslednji voz i, koliko mi se
ini, planira da se vozi dok kondukter ne kae dosta.
Kako god pogledamo, ova manje popularna sestra uspela je
u onome to je zacrtala. Trenutno broji preko 7000 followera
na Instagramu, to nije uspelo ni Coca-Coli sa sve podrkom
Sare Jo i drugih poznatih linosti na koje mladi odlino reaguju.
Tri put ura za Fantu!

Teko je govoriti o ovoj kampanji u lokalnim okvirima po parametrima njene kreativnosti, budui da je ista adaptirana iz
centra svetske fabrike radosti.
Kampanja Fantasele ve svojim imenom garantuje da je
re o advertajzingu za koji svoj iq ne morate naprezati do nadljudskih granica ne bi li nekako skontali ta je u pitanju. Prosto kao pasulj (ne onaj sa silnim dodacima, kuvanjem, prosipanjem voda i ostalim arolijama): zadatak je bio iskoristiti
naviku samouslikavanja, sveprisutnog dokaza da je ego u modernoj civilizaciji pojeo i id
ego i super ego za doruak sa hrskavim muslijem prelivenim mlekom sa nula posto mlene
masti, u svrhu promocije novog dizajna pakovanja gorespomenute Fantastine tekuine.
Dizajn je, skromnog sam miljenja, brutalno za zaborav. Njegova upotrebljivost u svrhu
buenja matarija ciljne grupe od petnaest do
bog-te-pita-koliko, takoe je, budimo iskreni,
svedena na nekoliko osnovnih fora, koje se ispucaju u roku od 100 fotograja na Instagramu. Ali, ne lezi vrae: potreba svekolikog instagramatiki pismenog, a inae dopola opismenjenog puka da se samoopaljuje mobilnim telefonima, sve
je samo ne iscrpljena teritorija.
I eto ti uspeha! Dakle, kreativno ne, inspirativno nemam ni pridev kao odgovor, ali upotrebljivo. I zarazno. Jo
kad sevnu milioni u medijske budete, probaj ga ti sine ili erko milenijalistiki da ne pukne jedan sel svetu u inat, a zauzvrat da dobije fenomenalnu promo kapicu nad kojom je kapao estiti maloletni kineski pregalac itavih 45 nanosekundi.
O tempora, o mores, rekao bih, da nije istina na svu sreu,
da e se i ova, kao i ostalo more slinih kampanja, sliti niz isti
kanal kojim i sama tekuina iz radou obasjanih predela sveljudske kreativnosti silazi Kakvi ljudi, takva i reklama, reklo
bi se. A ima i boljih.

MILADIN STOJADINOVI

MILAN PRODANOVI,

strunjak za digitalne medije, SVA Communication Agency

pomonik kreativnog direktora, Idea Plus

renik marketinga

Copywriter osoba koja pie oglasne ili promotivne poruke

neboja krivokua, kreativni direktor
agencije communis ddb beograd
Denicija tvrdi: Osoba koja pie oglasne ili promotivne
poruke, ali to nije sve. Copywriter je umetnik koji primenjuje znaenje, zvunost, aktuelnost rei da bi kreirao kontekst ili priu kojom privlai panju na proizvod, uslugu
ili pojavu.
Copywriter je primenjeni umetnik i zato to je ta pria u slubi prodaje, ali i zato to pria nije samo njegova ideja ve
je rezultat analiza i strategije komunikacije na kojoj je radio
vei tim ljudi. Copywriter nas reima zavodi, ali i razvodi od
nekih stvari ili navika; rimuje, apue, peva... Nekada nae
nain kako da nam neto kae i bez rei.
VREME
REME 2. jul 2015.

vladimir simi, kreativni direktor

agencije my name is luka
Re kopirajter (Copywriter) moe da se prevede na srpski jezik, kao tekster ili tekstopisac. Kopirajter je bolja i tanija re
od obe. Tekster je strana re kao i kopirajter, a osim nekoliko, uglavnom neuspenih i upornih izuzetaka, kopirajteri ne
piu tekstove pesama, ve oglasne poruke, u agencijskom govoru kopi. Kopirajter smilja imena proizvoda, pie scenarije za televizijske i radio spotove, digitalne i analogne aktivacije i promocije. Ovo je naporan posao zato to se, za razliku od ostalih pisaca, kopirajteri tokom itavog radnog dana
i radnog veka kreu kroz razliite anrove, stilove i svetove
dok piu u ime vrlo razliitih brendova.

LISICAIDRAL
LJUBOMIR IVKOV

39

Umetnost mogueg II
Neverovatno je kako neki seljak moe da bude ovoliko glu-

kaznenu ekspediciju. Pae tu i poneki kolateralac, stradae i

pav. U neravnopravnoj borbi oveka i stihije, odnosno mene

i korova radog da caruje u mojoj ro. avliji i bati, posegao

mahovina koja slui da otkrijemo gde je sever, ama ne moe

drukije: bube, gliste, voleo bih da ovaj pric ima alarm koji bi

sam za to bi Makluan kazao produetkom ovekovih optila, nabavio sam tzv. trimer, ali mi je, verovali ili ne, bilo po-

vas sve razbudio i privoleo da se glavom bez obzira evakuiete

trebno nekoliko godina prakse (u pravu je Marks!) da motor-

pecija pokisne u naredna dva sata, moj e zamysel e propasti.

I kad runo plevim dvorite ili batu ne mogu da se zau-

i upalim. Upamtio sam proceduru, sve. in paljenja, polugica ide u odreen poloaj da se motor javi, tako to majsto-

to bre i to dalje, ali kad rat pone nema prenemaganja: ako

ri zovu, ja bih rekao da se odazove, nema veze, pa se taj mini

stavim, zastanem samo da se osvrnem i da na bojnom polju

pogledam ve svenule moje neprijatelje, takav sam i sa he-

menja pomera u drugu poziciju iz koje se oekuje uspeno

putanje motora u blagosl. pogon.

mijskim orujem u ruci: prskam strpljivo pet po pet redova

cigala, ne doputam da ijedan centimentar ostane suv, au,

E, ja sam na tom koraku padao i padao: trgnem naglo konopac iz sve svoje snage, mehanizam se uzvrpolji, ali motor

nisu li i nacisti bili precizni i posveeni rerovoj ideji da se

ne proradi, to ja bezuspeno ponavljam doklen mi se junaka desnica ne umori. Tek nedavno, puklo mi je pred oima
da ja svu snagu potroim na prazan hod toga konopca: ka-

oveanstvo proisti i preporodi u smanjenom dodue obimu, da si samo tako pedantan, tako savestan kad neto stvara, kao to si usredotoen u neprirodnoj selekciji na ije si
nedostojno elo stao.

Publika se nije organizovano usprotivila paorskom dnevniku, kao to nita

ne preduzima ni protiv najnovih novinarskih, da kaemo, anrova (koje
u jednog lepog dana nau. obraditi), so, evo i zavrnog dela
nap u samom poetku treba petinom snage takorei tegliti,
sve dok ruka ne oseti prvi otpor, tja, moja sila, kakva je da je,
troena je na pogrenom mestu i u pogreno vreme! Danas,
meutim, ugasim motor ako se trava obmota oko kotura sa
plastinim brkovima, sklonim taj lani ivanjski venac, i ne
skidajui srpski trimer sa srpskog ramena palim motor, kao
to majstor u radionici pali ne sputajui spravu na pod ni
na radni sto, prilian je to napredak za mene koji sam Buvar
i Pekie u jednom telu. Da. Dvojica prijatelja su se u predvorju starosti okrenula zemljoradnji i selu, ja sam za razliku od
tih gradskih piskarala u selu radio sve (nisam dodue klao
svinje, ni ivinu, nisam se okuao u strii ovaca, nisam izuio kako se pletu korpe, kako se kuva sapun, kako se podmesi kvasac, kako se tavi koa divljai...), i neshvatljivo mi je u
kolikog sam se amatera izrodio za pedeset godina.
Dva debela dana upao sam korov iznikao izmeu cigala,
pojedini primerci neeljene ore dosezahu mi do pasa, eh, da
si pravi ljubitelj prirode ne bi ovo bilje, koje mora imati svoje
mesto u boanskom poretku, upao iz korena, ne bi remetio
lanac ishrane, ekologicheskoe ravnovesie...
Avaj, treeg dana neke od biljaka koje sam usled njihove
gedavosti potedeo iskoristile su lepo vreme i pomanjkanje
konkurencije da vidno uznapreduju, jeste priroda sve to nas
okruuje, ali okruuje nas i total, slavni otrov koji e na poprskanoj povri satrti i zatrti sve oblike ivota; kupim hemikaliju, uzajmim od zeta pric (prskalica je plastina: nije ni bleda senka prica za vinograd, u ijoj je konstrukciji blista bakar, kovina koja mi se svia vie od srebra i zlata), i krenem u
VREME
REME 2. jul 2015.

Imao sam, eto, prigovor savesti (graanine! zagadi hemikalijom svoje dvorite, svoje rodno selo i svoju planetu! uzmi
na duu vrste kojima se Darvin divio...), ali sam smogao snage i da ga prevladam, total je prodro u svaku poru moje zaputene avlije evo vam, stradate samo zato to vas dananja estetika ne knjii kao ukrasne biljke, to niste za jelo i to
niste za prodaju!
Ratniki nagon budi iskonsko nemilosre i gordost, evo
vam, iskate da srknete i udahnete jo totala, shvatili ste ovo
kao naputeno poljopr. gazdinstvo i krasno ste se razbokorili, razularili i takorei raspomamili, ali se gospodar vratio!
Iskupljenje sam potraio zalivajui predvee dunje prvorotke (poklon mog druga, lekara koji se odao voarstvu, a koji
ih je u mome odsustvu zasadio i sve su se primile ne treba
lepe). Obradovao sam i smokve u dnu dvorita, i staru kruku; zalio sam breskvu iza upe, kruku sam runom testerom
kurtalisao njenih suvih grana koje su sluile jo samo simetriji, da, imam i dud, samorastnik, kao da mi se neko vratio iz
poluvekovnog progonstva: sreska vlast se ezdesetih godina
bila ostrvila na dudove i jednog prolea tamo gde smo imali
krasan drvored ostadoe krateri kao posle izvaenih kutnjaka i umnjaka; dud je donjim granama probio metalnu ogradu
i preti da je iskrivi ili srui (a ja je ofarbao u plavo i belo da mi
lii na Grku), i njemu sam potkresao grane koje su naruile prethodno stanje stvari: rasti uvis, rasti prema utrinama,
rasti posle i iznad ograde ako ti je stalo do simetrine kronje, zid je starosedelac, ti jesi prinova, ali si nadasve pridolica, uh, oseam se kao Evropska unija.

KULTURA
40

Kultura seanja: Selman Selmanagi (19051986)

Neimar iz
Srebrenice
Sarajevsko Osloboenje objavilo
je 1974. godine lanak pod naslovom
Od stolara iz Srebrenice do dekana
Visoke kole u Berlinu. U njemu se
sumira dotadanji ivotni put Selmana
Selmanagia, arhitekte roenog u
Srebrenici: diplomirao na Bauhausu, pod
paskom Paula Klea, Valtera Gropijusa,
Misa van der Roea; tridesetih radio u
Istanbulu i Jerusalimu; Drugi svetski rat
kao lan Komunistike partije Nemake
proveo u Berlinu; posle rata, projektovao
najvei stadion u Istonom Berlinu
Valter Ulbriht. Umro je 1986. godine, a
sahranjen je u Srebrenici, gradu u kojem
e devet godina kasnije u samo nekoliko
dana biti ubijeno 25 njegovih imenjaka

a reversu novanice od deset hiljada turskih lira koja je

bila u opticaju tokom osamdesetih godina prolog stoljea nalazio se lik Mimara Sinana. U njegovoj pozadini stajalo je jedno od najuvenijih djela njegovih damija Selimija. Na novanici su kao godina roenja i
smrti navedene 1490. i 1588. Oko obe ove
godine, meutim, postoje kontroverze.
Ona oko godine roenja je manja. Osim
1490, pominje se i 1489. godina. Uglavnom,
prilino je pouzdano utvreno da se Sinan rodio u Kajseriju u Anadoliji, kao sin
hrianskog Grka. Odveden je u janjiare
putem devirme (kod nas znane i kao danak u krvi), pa je primio islam te se istakao hrabrou u pohodima na Beograd
(1521) i Rodos (1522), kako lakonski navodi

jedan biograf. Njegova arhitektonska slava zainje se na pohodu sultana Selima I

na Vlaku, kad je podigao most preko Dunava: U vrtoglavo brzom slijedu ostvaruju se, krajem tridesetih godina, daljnja
djela majstora koja, veinom, nastaju na
nalog Sulejmana Velianstvenog po svim
dijelovima carstva. Navode se samo najvee damijske graevine: 1539. god. Rokselanina damija (Hasseki Hurrem); 1548.
Prinevska damija; 15501556. Sulejmanija, 15671574. Selimija u Jedrenu, graena na nalog Selima ii. To su njegova blistava djela. Uz njih postoji odreeni broj
malih damija, palaa, kola, mostova, kupatila itd. Pjesnik Musfala Sai, njegov biograf, nabraja: 81 damiju, 50 malih bogomolja, 55 kola, 7 kuranskih kola, 17 sirotinjskih kuhinja, 3 bolnice, 7 vodovoda, 8

mostova, 33 palae, 18 konaita, 3 hambara, 33 kupatila, 19 turbeta (grobnih zgrada), sve zajedno 334 graevine. Tri etvrti stoljea je Sinan radio svugdje, od Bosne, pa do Meke.
deset godina
Kad je rije o godini smrti, kontroverza je ozbiljnija. I najbanalnija internetska
pretraga pokazae da se nude dvije godine 1578. i 1588. Ozbiljni i referentni leksikoni poput Rjenika arhitekture i pejzane arhitekture Desa Stivensa Kerla (u
izdanju Oksfordske univerzitetske tamparije) kao godinu Sinanove smrti navodi
1578 ili 1588. Zabuna je po svoj prilici povezana s neobinom grekom na Sinanovom nadgrobniku. Mada veina onodobnih dokumenata biljei njegovu smrt u
2. jul 2015. VREME
REME

41

Selman Selmanagi (desno) sa prijateljima iz Bauhausa, tridesetih godina XX veka

fotograje: bauhaus-online.de

986. godini po islamskom kalendaru, brojka na samom nianu je vea. Evo kako o
tome pie ve navedeni biograf: U starosti od skoro 90 godina umro je osmanski Mikelanelo, i u dugovjenosti mu slian, 1578. god. u Carigradu. Iza svojega remek-djela, damije Sulejmanije, blizu nekadanje zgrade ejh-ul-islama, pokopan
je uz jednu malu damiju (mesdid), takoer njegovo djelo, kolu i vodoskok. Tarih (stih u kojem je broj godine) pokazuje, dodue, jasno 986. (po hidri) kao godinu smrti, pa ipak je Ahmet Refik-bej
prihvatio da je u tarihu vokal i, sa brojanom vrijednou 10 ispao, tako da bi se
996 (po hidri)/1588. god. pokazala kao godina smrti, to se i u brojkama ini da je
napisano. Budui da tarih potjee od Mustafe Saija (u. 1595), glasovitog nahkasa
VREME
REME 2. jul 2015.

(kamenopisca) svoga doba, to je taj nedostatak u najvanijem stihu u najmanju

ruku udan. U istorijskom smislu, deset
godina nije pretjerano dug period, ali to
ne vai za jedan ljudski ivot. A ipak, dok
razmiljam o tome je li se Selman Selmanagi boravei poetkom osamdesetih u
Istanbulu zagledao u novanicu od deset
hiljada turskih lira, ne mogu da ne mislim
kako razlika izmeu 986. i 996. godine po
hidri i nije toliko velika kolika je razlika
izmeu 1986. i 1996. godine po julijanskom
i gregorijanskom raunanju. Selmanagi
je umro 1986. godine. Sahranjen je iste godine u svom rodnom gradu, u Srebrenici,
mjestu o kome gotovo niko irom svijeta
koji je on proputovao uzdu i poprijeko
nije znao nita. Deset godina kasnije sve
e da se promijeni.

koplje
Ako je poetkom osamdesetih u Istanbulu i razmiljao o Mimaru Sinanu, Selmanagi je vjerovatno prije razmiljao
o njegovom remek-djelu sedamdesetak
kilometara uzvodno od svog zaviaja, o
na Drini upriji ili je eventualno, kao znalac jezika, uivao u bizarnoj koincidenciji. Ime Sinan etimoloki, naime, potie
od rijei koja na aramejskom i na staroarapskom oznaava koplje. U imenu najslavnijeg arhitekte Otomanskog carstva
bilo je, dakle, koplje. U Otomanskom carstvu se Selman, makar formalno, rodio.
Najslavniji arhitekta Treeg rajha zvao
se Albert per. Rije per (Speer) na njemakom znai koplje. U imenu najslavnijeg arhitekte Treeg rajha bilo je, dakle,
koplje. U Treem rajhu je Selman proveo

42

vaan period svog ivota. Vratimo se, meutim, na poetak, u vrijeme Selmanagievog roenja. Datum je 25. april, godina
je 1905. Mjesto: Srebrenica; zemlja: Bosna
i Hercegovina, posljednjih dvadeset sedam godina okupirana od Austro-Ugarske, ali slubeno jo uvijek pod suverenitetom Otomanskog carstva. Selmanagiev otac Alija bio je visokoobrazovan ovjek, studirao je erijatsko pravo u Kairu i
u Istanbulu (gdje je diplomirao). Usprkos

1929.

tome, uglavnom se bavio lovom i poljoprivredom. Selman se, kau, jo u ranom

djetinjstvu opijao crtanjem. Sa olovkom
u ruci na hartiji je iscrtavao stare bosanske kuice s krovom od indre, na etiri
vode; kamene uprije i drvene mostie;
damije i crkve; esme i zidane ograde;
turbeta i mezare; stolove i stolice; petrolejke i kandelabre; sofre i ibrike; arabeskne stolnjake i marame; ormare, krinje
i sehare; plugove, koije, grablje i lopate;
dezve, ldane, nakit i grnariju; cvijee, grmove i stabla. Ipak, ono to je najvie volio bili su detalji: nain na koji se
uvija zavjesa u donjem uglu prozora, mrlja od goda na hrastovom stolu, okrnjeni vrak nekog kamena na ogradi mosta,

mahovina na zidu, poutjeli vrh drevnog

nadgrobnika dopola utonulog u zemlju,
niska listia na stabljici rue.
osam oficira s petrovaradina
Sa etrnaest godina Selman Selmanagi odlazi u Sarajevo uiti stolarski zanat
u Gradskoj zanatskoj koli. Prvi svjetski
rat upravo je zavrio; skraenicu k. u. k.
zamijenila je shs. Odlasku je prethodio
Selmanov razgovor sa ocem Alijom. Otac

1933.

mu govori o vanosti obrazovanja. Nakon mature zakratko je ponovo u Srebrenici. Otac tad pominje Obrtniku kolu
u Ljubljani. Miljacka i Ljubljanica; Tivoli
i Atmejdan; dvojina u jeziku profesora i
mujezina; anahrono-patrijarhalna povuena zatvorenost sarajevskih cura i andrievska ljepota slovenakih djevojaka1; sarajevsko-ljubljanske jezine zavrzlame (voda i dvocifreni brojevi) i strani
jezici (njemaki i francuski); vavilonska
raznovrsnost imena kolskih drugova
(Rade, Franc, Omer, Oskar, Dominik, Vojislav, Moe, Miran, Ljudevit, Primo) i sutinska usamljenost van kolske klupe.
kolovanje u Ljubljani prekida zbog odsluenja vojnog roka. Vojsku Kraljevine

shs slui 1926. godine na Petrovaradinu.

Naredne godine u Ljubljani stie titulu
majstora stolarstva. Slijedi jo jedan povratak u Srebrenicu. Tamo mu je svakodnevicu inio teak ziki rad. Moda je
ba to kako se kae u jednom biografskom lanku presudno uticalo na njega
da poeli neto vie. Kolege iz Ljubljane
su mu priali bajke o njemakim fabrikama namjetaja. Ipak, da bi doao do Njemake mora da utedi neto novca. Kad

Sa V. Gropijusom

je napokon sakupio stotinu maraka, odlazi na sjever-sjeverozapad.

neznanac iz voza
Selman u Njemaku nije poao trbuhom za kruhom, no zato jeste grlom u jagode. Njegova elja da se zaposli u nekoj
fabrici namjetaja bila je tek mutna tenja: nije, naime, imao na umu nijedno
konkretno mjesto niti je imao bilo kakav
plan kako da do doe do zaposlenja. Vjerovao je, ipak, da mu njegova diploma i
znanje mogu priskrbiti prihvatljivu egzistenciju. Na putu za Njemaku Selman je
prvo stigao u Ljubljanu da bi tamo sjeo
u voz za Berlin. To putovanje eljeznicom bilo je presudno za Selmanov ivot,

1 Mlada Slovenka. Snano telo koje dobro poiva na vitkim nogama. Grudi prave i vrste. Ramena neto ira nego to trae inae skladne i pravilne
razmere tog tela. Na tim ramenima mala glava neobine ljupkosti i sveine. Prilegla kosa kao kod grkih statua, a lice, koje se lako zarumeni, sitno i
pokretno; na njemu najvie mesta zauzimaju krupne oi i jake usnice dobrih, zdravih usta.
Kad se ta devojka nasmeje, a smeje se esto i srdano, netedimice, njeno lice postane jo sitnije; pojedu ga velike rairene oi i sjajni zubi, utonuli u
toplu rumen jezika, nepca i usta.
To je ona lepota to je i velika radost i velika muka; jer ovek ne moe oi da odvoji od nje, a u isto vreme snebiva se da je suvie dugo gleda.
Znakovi pored puta
2. jul 2015. VREME
REME

43

presudno u pozitivnom smislu. U Klagenfurtu je, naime, u voz, u Selmanov kupe

uao neznanac koji je govorio srpskohrvatski. Selman u to vrijeme ne zna ni rijei njemakog. U svom prtljagu ima novi
rjenik uz pomo kojeg planira da ga ui.
Neznanac iz voza za Selmana je bio aneo dobre prilike. Malo su porazgovarali.
Kad je uo za Selmanove interese nepoznati mu je dao adresu kole Bauhaus i
preporuio mu da ode tamo. Neznanac

je iziao prije njemake granice. Selman

nikad nije doznao njegovo ime. Susret je
zaista bio sudbinski, Selmanagi dotad
uopte nije bio uo za Bauhaus. Tadanji jugoslovenski konzul u Berlinu bio je,
srenim sluajem, poznanik njegovog oca
Alije, pa mu je bez problema napisao preporuku, te Selman Selmanagi 1929. godine stie u Desau, gdje se najprije zapoljava u stolarskoj radionici, a zatim se
upisuje na Bauhaus.
stota diploma
Na Bauhausu predaju Kandinski, Paul
Kle, Valter Gropijus, Mis van der Roe.
Selman e se sprijateljiti s Gropijusom,
Kleu e se dopasti njegovi crtei (jednog

studenta iz ehoslovake, koji je inae

odlino crtao, Kle e uputiti da se ugleda na Selmanagia, koji e se do kraja ivota uditi da je njegove crtee pohvalio autor slike koja o modernom svijetu
govori tanije nego ijedna, izuzev moda
Pikasove Gernike2), diplomirae 1932. Dobiva diplomu s potpisom Van der Roea i
rednim brojem 100. Njegove kasne dvadesete obiljeila je, dakle, paradigmatski
kosmopolitska atmosfera Bauhausa, kole s odsjecima za arhitekturu, urbanizam,
industrijski, graki i tekstilni dizajn, za
keramiku i staklo, fotograju, scenograju, dekoraciju, slikarstvo, graku te oblikovanje drveta i metala; kole s vlastitim
studentskim avangardnim kazalitem i

dez ansamblom, kole u ijem se zvaninom pismu nisu koristila velika slova, kole u kojoj je studirao cvijet evropske mladei. Selman e 1930. u Bauhausu postati lanom Komunistike partije
Njemake.
rani radovi
Jo kao student Selmanagi je za svog
oca podigao porodinu kuu na njihovom imanju kod Zvornika. Kad se nakon
diplome vratio u Jugoslaviju, traio je
posla u Sarajevu, Zagrebu i Beogradu,
ali bezuspjeno. Ipak, na Konkursu za
novu zgradu Dravne tamparije Kraljevine Jugoslavije osvojio je etvrto mjesto. Njegov rad je otkupilo Ministarstvo

2 Kle ima sliku koja se zovu Angelus Novus. Na njoj je prikazan aneo koji izgleda tako kao da namjerava da se udalji od neega ime je
fasciniran. Oi su mu razrogaene, usta otvorena, a krila rairena. Tako mora izgledati aneo istorije. Lice je okrenio prolosti. Ono to mi
vidimo kao lanac dogaaja, on vidi kao jednu jedinu katastrofu to neprekidno gomila ruevine na ruevinama i baca mu ih pred noge. Rado
bi se zaustavio, budio mrtve i sastavljao ono to je razbijeno. Ali iz raja duva tako snana oluja da mu je razapela krila i aneo ne moe vie
da ih sklopi. Ta oluja ga nezadrivo goni u budunost, kojoj okree lea dok gomila ruevina pred njim raste do neba. Ono to nazivamo
napretkom jeste ta oluja.
Valter Benjamin
VREME
REME 2. jul 2015.

44

samostalno sve dok se 1938. godine, preko Italije, ne vrati u Berlin.

filmski radnik
Od aprila mjeseca 1939. godine pa sve
do zavretka Drugog svjetskog rata, Selmanagi radi u ufa studijima kao lmski
arhitekta. Kako je neko ko je jo od 1930.
bio lan Komunistike partije Njemake
mogao itav rat provesti u Berlinu? Ivan
Ivanji ponudio je smjelu pretpostavku
(Sinan Gudevi) odnosno sugestiju da je
Selmanagi u to vrijeme bio neka vrsta
dvostrukog agenta: Iako nigde o tome
nema nikakvih podataka, nezamislivo je
da je na takvo mesto mogao da doe, a
da ga Gestapo nije detaljno proveravao
na osnovu upitnika, koje su svi saradnici, pa i pomoni radnici, morali da ispune. Direktno je postavljeno pitanje rasne
i ranije partijske pripadnosti. Samo Gebels je u izuzetnim sluajevima mogao
da dozvoli da se neko primi preko reda.
Nemogue je da je Selmanagi mogao da
preuti da je bio ne samo lan kp nego i
partijski sekretar jedne vane institucije. On je ipak za vreme rata prvo projektovao nove bioskope, a kasnije radio kao
lmski scenograf. Za vreme rata lm je
bio vano propagandno sredstvo Hitlerove imperije. Kraj rata, Berlin oslobaa
odnosno, s nemakog stanovita, osvaja
Crvena armija. ta e se dogoditi sa Selmanagiem, bivim komunistikim funkcionerom koji je radio za Gebelsovu rmu? Da li e ga osuditi kao izdajnika? Nita od toga. Naprotiv, slave ga kao velikog antifaistikog borca. Redom dobija
sve medalje i odlikovanja koje Nemaka
Demokratska Republika moe da dodeli svojim najboljim graanima.

DELO: Stadion Valter Ulbriht u Berlinu, 1950.

Model za blok kua u Vakufu, 1938.

Serijski nametaj za dnevnu sobu, 1947-1950.

prosvete, pa je sa zaraenim novcem, a u

potrazi za poslom Selmanagi poao put
Istanbula. Aida Abadi-Hodi i Antonija Mlikota biljee: U tom periodu dosta je putovao. Nakon Turske posjetio
je Siriju, Grku, Jordan, Bugarsku, Palestinu i Egipat. U potrazi za poslom otiao je u Palestinu i radio u gradovima
Hai, Tel Avivu i Jerusalimu, te je krae vrijeme suraivao u ateljeu uglednog

www.baunet-info.com

arhitekta i urbanista Riharda Kaufmana. Godinama kasnije Selmanagi e

se prisjetiti da ga je Kaufman otpustio
kada je saznao da je musliman, to je
bilo protivno tadanjoj imigracijskoj
politici koja je favorizirala zapoljavanje mladih, kolovanih idovskih intelektualaca koji su tih godina sve brojnije naseljavali tadanju Palestinu. Ipak,
Selmanagi ostaje u Jerusalimu radei

brak
Prvih poslijeratnih godina u Berlinu, Selman Selmanagi se istakao angamanom
protiv ruenja pojedinih u ratu oteenih
graevina, naroito onih u ruskoj zoni grada, poput Schinkelove Neue Wache i berlinske katedrale, za koje je Selmanagi uspio uvjeriti ruskog generala Besarina da
je rije o znaajnim arhitektonskim djelima. Takoe, u poslijeratnom Berlinu, tanije 1949. godine, Selmanagi se oenio studentkinjom arhitekture Emirom Hadibauauevi, porijeklom iz Sarajeva. Tih
godina Selmanagi uestvuje i u obnovi
2. jul 2015. VREME
REME

Istorija i knjievnost

45

U senci tajnih slubi

Selman Selmanagi je jedan od junaka romana Slova od kovanog gvoa Ivana Ivanjija.
U ovom tekstu autor govori kako se upoznao s ivotnim putem srebrenikog arhitekte
Pie: Ivan Ivanji

tolarski radnik iz Srebrenice Selman Selmanagi, docnije jedan od velikih nemakih arhitekata kog su zvali i Korbizje iz Bosne, upecao se u mreu mog romana Slova od kovanog gvoa, kada sam lovio drugu krupnu ribu. Naleteo
sam na njega kad sam istraivao ivot Franca Erliha, oveka koji je smislio i od gvoa iskovao onaj
uveni natpis iznad kapije koncentracionog logora Buhenvald: Svakome svoje (Jedem das Seine).
U Vajmaru je 2009. otvorena izloba u ast tog znaajnog nemakog graara i arhitekte, proslavljenog borca protiv faizma.
Pozvan sam da otvorim izlobu i poeo da istraujem njegov ivot, pa sam iznenaeno ustanovio da je kao pripadnik kanjenikog bataljona Hitlerove vojske dopao u jugoslovensko ratno
zarobljenitvo. Naao sam i autobiograju koju je Erlih posle povratka u Nemaku napisao za svoju komunistiku partiju i konstatovao da lae. Napisao je, naime, da je u zarobljenitvu radio
kao arhitekta i da je na temeljima sruene sinagoge u Panevu
izgradio pozorite. E pa nije. Zime 1945/46. kada je to navodno radio glavni graevinac, direktor Pokrajinskog zavoda, bio
je moj ujak, inenjer Imre omlo, a ja kod njega u poseti. Znai,
Erlih, moj ujak kao njegov ef i moja malenkost, uenik srednje
tehnike kole, istu zimu smo proveli u Panevu. Potom je Erlih

odreenih dijelova Humboltovog univerziteta. Prema pojedinim svjedoenjima, drui se s istaknutim graanina ddra. Jednom prilikom je proveo vee s Bertoltom Brehtom, a svjedoci kau da su razgovarali o usponu i padu uloge gradova u
istoriji ovjeanstva. Selman Selmanagi
je navodno izgovorio sugestivan i ubjedljiv usmeni esej, a Breht mu je odgovorio
stihovima svoje pjesme O gradovima3. Selmanagi je od 1950. bio profesor na berlinskom Arhitektonskom fakultetu, a jedno
je vrijeme bio i dekan Visoke kole za primjenjenu umjetnost.
zid
Nakon zavretka rata, Selman petnaestak godina nije mogao doi u zaviaj.
3 Ispod njih su kanali,
U njima nita, iznad njih dim se goni.
Bili smo u njima. Nismo uivali.
Brzo proosmo. A polako prolaze i oni.
VREME
REME 2. jul 2015.

zaista na ruevinama sinagoge, uz dozvolu beogradskog rabina, podigao privremeni magazin za pozorine kulise. Privremeni magazin za potrebe pozorita i
pozorite nisu ba jedno te isto.
Ponadao sam se da je Erlih moda saraivao i na izgradnji biveg saveznog ministarstva unutranjih poslova u ulici Kneza Miloa. Njen stil me pomalo podsea na staljinistiku arhitekturu iz Moskve ili istonog Berlina. Naalost, nije. Kad je izgradnja poela, Erlih se ve nalazio
u Nemakoj, jer je kao komunista ranije puten iz jugoslovenskog ratnog zarobljenitva, ali sve to me je zaintrigiralo. Na krovu ruevine te znaajne zgrade posle bombardovanja nato-a
izraslo je, naime, drvee. Ne alim se, proverite ako ne verujete,
lepo se vidi i danas.
erlih, varlih, selmanagi
Odrao sam poten govor o Erlihu u Vajmaru, ali da bih mogao da napiem roman, izmislio sam njegovog druga, Zigfrida
Varliha. Erlih ehrlich na nemakom znai poteno, a ime izmiljenog junaka romana Varlih wahrlich otprilike zaista ili
vaistinu. Varlih kao ratni zarobljenik ostaje u Jugoslaviji, gradi taj objekat, pa stigne i na Goli otok, jer se ne snalazi u vezi sa
izjanjavanjem o Informbirou.

Zid nije bio tek zika injenica; postojao je i politiki, virtuelni metaziki zid.
Ipak, poetkom ezdesetih stvari se poneto mijenjaju i Selman nakon dvadesetak godina dolazi u Jugoslaviju, u Bosnu, u svoju Srebrenicu. Od tad se stalno vraao. Berlin je bio njegov dom, Srebrenica njegov zaviaj, no ivio je po cijelom svijetu. Niska gradova u kojima je Selman radio kao profesor arhitekture razgranata je, dugaka i impresivna: Atina,
Moskva, Sarajevo, Kairo, Hamburg, Beograd, Grac, Zagreb, Minhen, Lenjingrad,
Ljubljana, Budimpeta i Peking. Ne vrijedi ni pokuati nabrojati gradove u kojima je imao tek poneko gostujue predavanje. Svakodnevni ivot Selmanov vrvio
je aerodromima, razglednicama, kabinetima, amteatrima, sjednicama, ispitima,
supervizijama, konsultacijama, komisijama, ceremonijama, seminarima, projektima. Uivao je zato ljeti doi u Srebrenicu,

sjediti dugo pod vedrim nebom s prijateljima i uz aicu. Tako se pri jednom
dolasku u Bosnu s poetka sedamdesetih susreo s novinarom Davidom Husiem. Plod njihovog razgovora su dva
lanka objavljena u Osloboenju 1974.
godine. Naslovi su interesantni: Od stolara iz Srebrenice do dekana Visoke kole u Berlinu te Zidao sam kule u zraku.
stadion
Selmanagievo ivotno djelo bio je berlinski stadion Valter Ulbriht, poznat i
kao Stadion svjetske mladosti. Stadion
kapaciteta 70.000 ljudi sveano je otvoren 20. maja 1950. godine. Na ovom stadionu se tradicionalno igralo nale fudbalskog kupa ddr-a, a na njemu je etrnaest puta igrala i fudbalska reprezentacije Istone Njemake. Stadion je ipak bio
najpoznatiji kao domai teren Dinama iz
Berlina, desetorostrukog prvaka ddr-a.

46

Franc Erlih stvarno, a Zigfrid Varlih u romanu, studiraju na

uvenoj akademiji Bauhaus u gradu Desau. Tu je Selman Selmanagi ne samo studirao, nego je bio sekretar elije Komunistike partije Nemake, po zavretku akademije dobio je diplomu
sa rednim brojem 100. Bauhaus od svojih studenata nije zahtevao gimnazijsku maturu kao svi ostali arhitektonski fakulteti u
Evropi, nego dokazana znanja i spretnost, svaki kandidat morao
je da pokae da nije samo dobar crta, nego i spretan zanatlija,
to je momku, kakav je bio Selmanagi, omoguilo da postane
arhitekta, a da nikad nije pohaao srednju kolu. Dokumenti
dokazuju, dakle, da je Selmanagi pred sam Hitlerov dolazak na
vlast bio partijski sekretar Erlihu, a u romanu takoe i Varlihu.
Erliha hapse i sprovode u tek otvoreni logor Buhenvald, Selmanagi je pametniji i na vreme bei iz Nemake, pa kao arhitekta radi u Jerusalimu, Hai i Istanbulu.
Bio sam iznenaen da se Selmanagi po izbijanju Drugog svetskog rata vratio u Nemaku i to ba u Berlin. Gestapo je svakako znao da je bio ne samo lan komunistike partije, nego i njen
funkcioner, a on, dokazano oprezan momak, sigurno je imao
neke garancije da mu se nita nee dogoditi, da ga nee smesta
uhapsiti. Na Selman ne samo da radi prvo u arhitektonskom
birou Ajerman (Eiermann) nego od 1942. godine kao scenograf
u lmskom studiju ufa, koji je pod neposrednom kontrolom samog Gebelsa.
Kraj rata, stiu Rusi, a ne samo da niko ne zamera Selmanagiu to je ratne godine vredno radei proveo u nacistikom Berlinu, nego ga obasipaju nagradama kao antifaistikog borca, dobija redom sve ordene koje (istona) Nemaka Demokratska Republika daje zaslunim ljudima, postaje profesor i gradi brojne
monumentalne zgrade, dok Francu Erlihu daju relativno skromne poslove. Sve to su injenice.

Prema nekim navodima, Selmanagi je

posljednji put bio na ovom stadionu 19.
oktobra 1983. godine, kada je u Istonom
Berlinu, u okviru Kupa ampiona, gostovao beogradski Partizan. Dinamo je pobijedio sa 2:0, a prvi gol je postigao Falko
Gec. U revanu je Partizan pobijedio sa 1:0
(nezaboravnim golom Devada Prekazija
iz slobodnjaka sa preko 30 metara), ali to
nije bilo dovoljno za prolaz dalje. U iduem kolu, Dinamo je otiao na Romu i izgubio. Ovaj dvome je, meutim, zapamen po tome da je Falko Gec revan u Beogradu iskoristio kao priliku da prebjegne
na Zapad. Godine 1992, tri godine nakon
ujedinjenja Njemake, Berlin se nada da
e dobiti organizaciju Ljetnih olimpijskih
igara 2000. godine. Toliko su uvjereni u
uspjeh da i prije nego se slubeno objavi ko je organizator, rue stadion Valter
Ulbriht s namjerom da na tom mjestu
naprave veleljepnu arenu. Kad kandidatura propadne, od izgradnje se odustaje i

1985.

Ja u svoj roman upliem ne samo Selmanagia, nego jo nekoliko istorijskih linosti. Pored Erliha piem o idejnom tvorcu
i prvom rukovodiocu Bauhausa, Valteru Gropijusu, i njegovoj
eni Almi, koja je pre njega bila udata za kompozitora Gustava
Malera, a posle njega za pisca svetskog glasa Franca Verfela. U
sporednoj ulozi, ali svojim pravim imenom, pojavljuje se prijatelj

graevinski plac skoro deceniju i po stoji

naputen. Godine 2006. tu poinje izgradnja glavnog sjedita bnd-a, njemake tajne slube. U to je vrijeme, meutim, Selman Selmanagi mrtav ve dugih dvadeset godina.
smrt
Umro je u Istonom Berlinu sedmog
maja 1986. Po vlastitoj elji, sahranjen je
u Srebrenici, na groblju Bojna. Ispratilo
ga je mnogo ljudi iz zaviaja, mnogo ljudi koji su ga zvali na neimar. Na nadgrobniku neimara Selmana stoje dvije
brojke, godina roenja i godina smrti,
19051986. Srebreniki kamenopisac
Mustafa, makar i manje slavan od svog
dalekog turskog imenjaka, nije bio sklon
grekama. U deset godina, izmeu 1986.
i 1996, Selmanagiev svijet u potpunosti je izbrisan. Najprije je 1989. godine
sruen zid koji je dijelio njegov grad na
dva dijela, a zatim je nestala Njemaka

Demokratska Republika, drava iji je

dravljanin bio. Godine 1992. sruen je
stadion Valter Ulbriht, njegovo ivotno djelo, a iste godine u krvi je poeo
da se kupa njegov zaviaj i njegova domovina. U julu 1995. godine, svi srebreniki muslimani stariji nego je on bio
u vrijeme kad se zaputio u Sarajevo
da ui za stolara ubijeni su. Za smrtnu
presudu bilo je dovoljno muslimansko
ime; recimo Selman: Selman Ademovi
(1934), Selman Begi (1937), Selman Deli
(1952), Selman Deli (1935), Selman Deli
(1940), Selman Deli (1941), Selman Gabelji (1930), Selman Hasanovi (1940),
Selman Jusupovi (1945), Selman Jusupovi (1949), Selman Mujanovi (1962),
Selman Mujanovi (1955), Selman Mujanovi (1965), Selman Muratovi (1962),
Selman Muratovi (1958), Selman Musta (1960), Selman Musta (1963), Selman Osmanovi (1976), Selman Osmanovi (1970), Selman Osmanovi (1978),
2. jul 2015. VREME
REME

47

mojih roditelja, Sava Temer, koji odmah posle rata radi na reparacijama Nemake u korist Jugoslavije, ali takoe i brojni nacistiki funkcioneri, kao gaulajter u Vajmaru Zaukel ili komandant
Buhenvalda Koh i njegova ena. Nije, dakle, nimalo nelogino
to je lik romana i Selmanagi rodom iz Srebrenice.
selmanagi, golubovi, cicero
injenica je da su se u isto vreme u Istanbulu pred poetak
Svetskog rata nali Selmanagi, jedan od najveih sovjetskih
obavetajaca uopte Mustafa Golubi, rodom iz Stoca, Bosanac
ba kao i Selman, a takoe i Elijas Basna, lakej kod britanskog
ambasadora, rodom iz Pritine, koji e svetsku slavu stei kao
nemaki pijun sa pseudonimom Cicero, koga su nacisti plaali falsikovanim engleskim funtama. (Na lmu ga je igrao
Dejms Mejson.) U mom romanu se njih trojica sreu i, naravno, razgovaraju srpski, ali dokumenata o tome nemam. Iskreno reeno, nije ak ni verovatno. Ali nemogue nije.
U romanu o Zigfridu Varlihu Selman Selmanagi je samo
epizoda. Poto je objavljen i na nemakom i na srpskom jeziku, ekao sam da li e neko od roaka, potomaka ili potovalaca Selmana Selmanagia da se javi i protestuje protiv moje
insinuacije da je jedino objanjenje za ivotni put i uspehe tog
genijalnog graditelja da je bio dvostruki pijun, ali da je preteno radio za sovjetsku slubu, a hitlerovsku vukao za nos.
Sovjetski Dems Bond iz Srebrenice? U Berlinu i danas postoji arhitektonski biro pod rukovodstvom Selme Selmanagi. Niko nije protestovao.
nova centrala bnd-a
Da sam znao ta e se oko Selmana jo dogoditi, poneto
bih dopisao u romanu. Jedno od najvanijih zdanja, koje

je on projektovao i izgradio, bio je stadion u Berlinu otvoren za svetski susret omladine 1950. godine, nazvan Stadion Valtera Ulbrihta. Zamiljen za 70.000 gledalaca, posle je renoviran da bi se gledaoci udobnije smestili i bilo
vie sedita na raun mesta za stajanje, pa je imao kapacitet za 50.000 gledalaca. Posle ujedinjenja zapadne i istone Nemake stadion je sruen, preko jedne decenije teren
je ostao prazan, a 2006. godine na tom istom mestu poela je izgradnja nove centrale nemake obavetajne slube
bnd (Bundesnachrichtendienst). Ve sam tada negde u ali
napisao da Selmanagiev duh lebdi nad tom zgradom, ali
nije ostalo na tome.
Poetkom marta ove, 2015. godine, do sada nepoznata lica su
u ve skoro gotovoj zgradi bnd-a iz sanitarnih objekata ukrala slavine, u toku noi procurila je voda i nanela veliku tetu,
preplavila ahtove, ve poloene kablove, elektrinu instalaciju, klimatizaciju... Nimalo nije verovatno da je neko na jednom od najbolje uvanih gradilita u Evropi ukrao nekoliko
slavina da bi ih preprodao. Oigledno je namera bila da se odloi preseljenje centrale obavetajne slube iz Pulaha u Bavarskoj u novu zgradu u Berlinu. I udno je da se poiniteljima ni
posle tri meseca nije ulo u trag, niti je objavljen zvanini stav
o moguim motivima za to delo.
U mom romanu Slova od kovanog gvoa davno umrli Zigrid Varlih i avet iz Buhenvalda, ovek od pepela iz jedne
moje ranije knjige, iznenada se pojavljuju pod lipom izraslom na ruevinama zgrade u Beogradu, u kojoj je nekada
bilo i sedite savezne Udbe. U nekom novom izdanju mogao bih da dodam da Selmanov duh puta vodu i unitava
instalacije u zgradurini koju diu na mestu gde je stajao
njegov stadion.

Selman Osmanovi (1974), Selman Rami (1978), Selman Salihovi (1977), Selman Sulejmanovi (1976), Selman Sulejmanovi (1968).
ime
Ime Selman, iz koga je izvedeno i prezime Selmanagi, potie iz arapskog, a
oznaava mir i blagoslov. U islamskom
svijetu je omiljeno od davnina jer se jedan od Muhamedovih prvih sljedbenika
zvao Selman Al-Farsi, odnosno Selman
Perzijanac. Selman je najprije bio zoroastrijanac, zatim ga je, u traganju za istinom, privuklo hrianstvo, da bi naposljetku prigrlio islam. Selman je bio prvi
Perzijanac koji je prihvatio islam, jedini
Muhamedu blizak ovjek koji je dobro
poznavao judaizam i hrianstvo i prvi
prevodilac Kurana uopte jer ga je djelomino preveo na perzijski. On je bio taj
koji je predloio da se ispred ulaza u Medinu iskopa dubok kanal (hendek) kad
VREME
REME 2. jul 2015.

Razglednica iz 1986.

su idolopoklonici u petoj godini po hidri

napali ovaj grad s namjerom da unite
muslimane. Kad ga je Abu Darda jedanput pozvao da ivi u Svetoj zemlji, Selman

mu je odgovorio: Nikoga nijedna zemlja

ne moe da uini svetim, nego samo njegova djela.

MUHAREM BAZDULJ

48

Intervju: Irina Deermi, pijanistkinja

Pet
ivota
jedne
ene
Tolstoj je bio veliki
poznavalac muzike, emocije
koje je u njemu ona izazivala
sigurno nisu bile povrne.
Muziku je doivljavao kao
ljubavni in. U Krojcerovoj
sonati je spojio enu i
muziku. Kad Poznjecov,
glavni lik novele, ubija
svoju enu, time Tolstoj
uutkuje i muziku koja je
u njemu probudila strasti
kakve u njemu budi ena

elika literatura prevedena na

scenski jezik privlai panju itajue publike, to je bazini adut
Krojcerove sonate, nove predstave Opere i Teatra Madlenianum. Sledei adut
je Irina Deermi, preciznije injenica da je ona, pijanistkinja po obrazovanju, adaptirala novelu Krojcerova sonata Lava Tolstoja i delove iz Dnevnika Soje Tolstoj i dramatizovala ih, da u predstavi glumi Soju Tolstoj i enu, da svira na sceni, da je autor kostima, ali i da
je predstavu reirao njen suprug Goran
uljik, a da joj je partner u ulozi Poznjecova an-Mark Bar, bivi suprug.
U cv-ju Irine Deermi pie da je muziku poela da ui u Beogradu a da je postala diplomirana pijanistkinja u Londonu, da je nastupala u vodeim koncertnim salama Madrida, Bea, Buenos Ajresa, Pariza, Londona, uestvovala na mnogim festivalima, redovno
snimala za bbc i rfi, da je snimila albume sa muzikom Mocarta, ostakovia,

Baha i umana, da se preselila u Pariz

i tamo komponovala muziku za lm i
pozorite, da je koncertom na Kolarcu
Mesijanove muzike ukljuila Beograd u
obeleavanje stogodinjice roenja ovog
francuskog kompozitora, u Ateljeu 212 je
igrana predstava uman pesnik zvuka
za koju je ona napisala tekst i u kojoj je
glumila Klaru uman (Goran uljik je
reirao i glumio umana), i da je na prologodinjem festivalu Dokumentarnog
i kratkog lma u Beogradu dobila Zlatnu medalju za kratki igrani lm Poslednja varijacija.
Krojcerova sonata Irine Deermi, kao
i Tolstojeva, pria je o mukarcu i eni,
braku, ljubomori, slobodi, muzici...
VREME: Zna se da je Tolstoj zaplakao dok je sluao Betovenovu
Krojcerovu sonatu na koncertu na
svom imanju, i da je posle toga napisao istoimenu novelu. Da li je Soja Tolstoj u svom dnevniku objasnila ta ga je potreslo?

IRINA DEERMI: U dnevnicima je

samo zabeleen taj trenutak, nema objanjenja. S obzirom na to da je Tolstoj bio veliki poznavalac muzike, emocije koje je u
njemu ona izazivala sigurno nisu bile povrne. Muziku je doivljavao kao ljubavni
in. U Krojcerovoj sonati je spojio enu i
muziku. Kad Poznjecov, glavni lik novele,
ubija svoju enu, time Tolstoj uutkuje i
muziku koja je u njemu probudila strasti
kakve u njemu budi ena. U jednom periodu svog ivota Tolstoj je eleo da se odrekne muzike, smatrao je da je nezdrava insistirajui na folklornoj muzici koju su pevali muaci na njihovom imanju. Njegovu
suprugu Soju je to uasavalo zato to je
njoj muzika bila beskrajno vana. S obzirom na to da su njih dvoje stalno vodili
ljubav i rat u isto vreme, moda je Tolstoj
odluio da se odrekne ljubavi prema muzici kako bi napakostio Soji. Soja je to
doivljavala kao da se on odrie nje.
U Krojcerovoj sonati Tolstoj tvrdi
da je muzika kriva za zloin.
2. jul 2015. VREME
REME

49

foto M. Milenkovi

Tolstoj je morao nekog da okrivi i da

Poznjecova oslobodi bola zbog enine
prevare. Ali i po tome se vidi da Tolstoj
pie na fascinantan i jedinstven nain o
muzici. Ako on tvrdi da muzika budi takvu emociju da moe da izazove zloin,
znai da je on u samoj muzici, u centru
njene sutine, znai da on, iako je moda ne razume, osea muziku. A to, naravno, boli.
Poznjecovljeva supruga, koju on
ubija, nema ime. Ona je samo ena.
Meutim, Tolstoj ima lepo miljenje
o eni kao takvoj. Da li zbog svoje
supruge Soje? Kakva je ona bila?
Tolstoj se divio eni, i na neki nain ju
je branio pravdajui njene greke mukim ustrojstvom na koji su ene morale
da pristanu. On je na strani ene. A Soja, ona me je fascinirala. Imam utisak da
je ivela pet ivota, bila je ono to mi danas zovemo moderna ena. Imala je neverovatnu snagu, zamislite biti majka trinaestoro dece, vodila je rauna o imanju
VREME
REME 2. jul 2015.

dok se Tolstoj bavio svojim genijem. Bio je

to ozbiljan posao u kome s eona ponekad
nije snalazila pa je bilo krae, tete, gubitaka. Istovremeno bila je Tolstojeva sekretarica, svake veeri je prepisivala njegove krabotine svojim urednim, lepim
krasnopisom. Zamislite da nakon celog
dana posla morate da sedite i sreujete
tekstove mua koji vas pritom jo i kinji.
Soja mu je bila saradnik, zna se da mu
je ona savetovala kako treba da izgleda
balska haljina Ane Karenjine, sve dok se
u njemu nije desio revolucionarni prevrat
i dok im u kuu nisu doli ertkov i ostali
navodni njegovi oboavaoci i sledbenici.
Soja se bavila fotograjom u vreme kad
je fotograja bila neto sasvim novo, elela je da ui, da napreduje. Njene fotograje su fantastine, slikala je. Pitam se kad
je sve to stizala da uradi. O Soji se govorilo da je bila tvrda, nearmantna, neduhovita. Ja mislim da ona nije imala uslove da bude drugaija, i da se fantastino
drala s obzirom na njegovu genijalnost
i njegovu narav. Bila je vrsto zakovana
za zemlju dok je on leteo svetom sa svojim idejama. Uostalom, od onog drugog
zavisi kako ete vi da se oseate i koliko
ete biti armantni i duhoviti. On je stalno bio u prevrtanjima da li je voli ili mrzi,
stalno joj je pretio da e otii i molio za
oprotaj. Otiao je tek pred smrt. Njihov
ljubavni odnos je bio kompleksan zato
to je Tolstoj eleo da se oslobodi strasti
koju je ona budila u njemu. On je u njoj
video neprijatelja. Bilo ga je stid seksualnosti, o tome govori u Krojcerovoj sonati. I hteo je da je se oslobodi. Ispostavilo se da je u pravu, da svet zaista ide u
pogrenom pravcu. Lepota vie ne tei
samoj sebi, ve seksualnosti. A seksualnost je postala mamac. Retko koja mlada osoba danas ne osea pritisak da mora
da izgleda kao hiljadu dolara. Cilj je da se
bude poeljan da bi se neko namamio, a
ne da se bude lep lepote i uivanja radi.
O tome pie Tolstoj.
I vaa predstava, naravno potujui Tolstojevu novelu, poruuje da je
brak poguban po ljubav.
Brak je partnerstvo, vi u braku delite sve, delite ivot. I kao i u svakom partnerstvu, i u braku ste ravnopravni. Za to
se zalae moderna ena. Moderan mukarac, u svom kodu instinktivno ne prihvata ravnopravnost u partnerstvu. On

ima veliki zadatak da redukuje sebe kako

bi postao partner modernoj eni. U braku vi ili postajete ena koja slui svome
muu, ili ste na pijedestalu. Ni jedno ni
drugo nije prirodno. Zato je izmeu njih
konstantna borba. Tolstoj kae da ena,
umesto da je mukarcu pomaga u kreaciji sveta, ona mu je neprijatelj. I obrnuto.
Betovenovoj Krojcerovoj sonati,
koju svirate u predstavi, dodali ste
tango. Zato?
Betoven je bio izrazito moderan kompozitor, do njega klasina muzika nije na
taj nain budila emocije kao to je uspevala da uzburka njegova kao da ste dobili udarac u grudi. Krojcerova sonata daje
mogunost da napravite senzualnu igru
kroz muziku. I, iz Betovenovih nota je
iskoio tango kao najbolji nain da se pokae senzualnost: muzika tema tako prasne da moete da se zavrtite u neki tango!
Zato sam se usudila da u predstavi taj element Betovenove muzike pokaem kao
pozorinu sliku. U predstavi igram tango,
odnosno igra ga Poznjecovljeva ena, sa
Truhaevskim, sa violinistom, koga igra
Sonja Kalaji. Pitaju me zato ga ne igra
mukarac. Pa zato to Tolstoj opisuje Truhaevskog sa enskim crtama. Tolstoj je
toliko bio opsednut enom da je i u mukarcu video njegov enski deo. Bila je to
prilika da se time poigram.
I pre Krojcerove sonate ste se prihvatali poslova za koje nemate diplomu: reirali ste kratki igrani
lm, napisali tekst za predstavu uman pesnik zvuka, glumili. Nagrade i pozitivne kritike ukazuju da niste pogreili. Da li je to istraivanje
sopstvenih mogunosti?
Ja ne mogu da vebam onoliko koliko
napredovanje u pijanistikoj karijeri zahteva, zbog povrede ruke. I, kad se naete
u problemu, kaete: ja u da naem drugi nain da priam o muzici. Poela sam
da komponujem. Zatim, u Londonu sam
studirala u Guildhall school of Music and
Drama, a i moj otac Stojan Deermi je
bio glumac, pa sam iskoristila taj prirodni dar. Mogu da kaem da mi je gluma neto potpuno prirodno da se pitam zato
nisam ila u tom pravcu. Moj tata je rekao da nije postao glumac zbog svog oca,
koji je prvo bio operski peva pa glumac,
reditelj i upravnik, nego zbog svoje majke, uiteljice. Uitelji su tada uili decu

Beki pozorini festival

50

prianjem. Potreba da s nekim podelite

emociju, ideju, znanje, to znai biti umetnik: drugima prenositi ono to vi oseate i znate.
Biti pijanista u Srbiji nije jednostavno, zato to nema koncertnih
prostora.
U Velikoj Britaniji, gde sam se kolovala, nema dravnih muzikih kola. Ovde
imate mogunost da obrazujete svoju
decu besplatno. Ali ovde nema daljeg
obrazovanja kroz kulturu, nema dovoljno koncerata. Kolarac je u nansijskom
smislu skoro pred zatvaranjem. Zato to
je zadubina, ne pomau ga ni drava ni
grad. Kao da ne moe da nae neko reenje, da se pomogne beogradskoj tradiciji organizovanja koncerata. U Engleskoj
se, na primer, koncerti odravaju unutar
cele zemlje, i u crkvama, oni su deo svakodnevice graana. Mi smo mala zemlja,
zar ne bismo mogli da umreimo koncerte, da otvorimo puteve ka muzici? Ostali smo bez jedine muzike agencije, Jugokoncerta. U naoj zemlji, na koncertima, ak i kad su besplatni, nema dovoljno publike. Moglo bi se rei: situacija je
poraavajua. A koliko imamo talentovane dece, i muziara. Kakva teta! Klasina muzika nije samo muzika, ona je kao
intimni dnevnik koji kompozitor deli sa
vama. Kao ispovest. Takoe, u njoj moete toliko toga da otkrijete o samome sebi.
Ona je puna radosti, moe da bude jako
zabavna, duhovita, smirujua.
U Krojcerovoj sonati igrate sa
bivim suprugom po reiji vaeg

sadanjeg supruga. Da li je to prst u

oko predrasudama?
Priznajem da moe da deluje neuobiajeno. Ali to je samo zbog granica koje
sami sebi zadajemo. Kao stanovnik modernog drutva, vi imate prava na lini
izbor, imate prava da nastavite da volite nekog iako vie niste u kontekstu
mua i ene, i imate prava da prenesete svoju ljubav prema bivem supruniku na sadanjeg. To je bio jedini put da
ostanemo zdrave glave i zdravog srca.
Sigurna sam da su i an-Mark i Goran
sada bogatiji za jo jedno prijateljstvo.
ivimo ovaj jedan jedini ivot, i zato
da ga uinimo manje radosnim, ili vie
bolnim, zbog nekih pravila? Kao to je
Debisi rekao umetnik je taj koji zadaje pravila, ne nameu se pravila umetniku. Pa tako i u samom ivotu.
Da li je razlog vaeg izbora da an-Mark Bar igra Poznjecova marketinki potez?
Mi smo i umana igrali zajedno u Parizu.
an-Mark igra samo prve predstave, nakon toga e Poznjecov biti Goran. To znai
da razlog naoj saradnji, barem to se tie
nastupa u Beogradu, nije marketing. Kad
budemo igrali van Beograda, igrae an-Mark, to jest zavisno od mesta gostovanja.
Dogovorili smo se o Krojceru pre nekoliko
leta, na odmoru na kome smo se svi okupili. Na jednoj terasi, razgovarali smo o meusobnim idejama i eljama i an-Marku
se dopala moja ideja o predstavi. I, eto, to
vam je sva mudrost.

SONJA IRI

ari verbal
Meu vrhuncima
nedavno zavrenog
Bekog festivala bio
je komad o nestajanju
pisane kulture Oprotaj
od papira, ruskog
autora Evgenija
Grikoveca, i obrada
Ibzenovog Jona
Gabrijela Borkmana
u reiji Australijanca
Sajmona Stouna

anrovska raznolikost i predstave iz

dalekih, ali i na Zapadu izolovanih
zemalja kao to su Kuba, a odnedavno i Rusija, karakteristika su ovogodinjeg Bekog festivala, na kome je prikazano etrdeset predstava iz dvadeset
zemalja. Za razliku od prologodinje direktorke drame Fri Lejsen, koja je forsirala interdisciplinarne pozorine forme
s naglaskom na vizuelnim umetnostima
(nezadovoljna saradnjom s intendantom
Hinterhojzerom, Lejsen je raskinula ugovor), novi direktor drame tefan mitke,
poznavalac ruske knjievnosti, uvrstio
je u ovogodinji program vie predstava
ija je osnova neko klasino delo. Vieni
su supstancijalno razliiti pristupi obradi
klasika, meu njima Ibzen, ekspir, Dostojevski, Haek, Marlo, Gogolj i ehov.
Primetno je slabije prisustvo takozvanog dokumentarnog pozorita, koje je
proteklih godina bilo u ekspanziji. Uoljiv je kontinuitet u stavu da je zadatak
pozorita da tematizuje drutvenopolitiki relevantne teme, ukazujui na probleme naeg doba.
ostaci analognog sveta
Evgenij Grikovec je viestruko nagraivani ruski pozorini autor srednje generacije, poreklom iz Sibira. Predstava
Oprotaj od papira je monolog u kojem se
Grikovec pokazuje kao univerzalni majstor: on je autor teksta, glumac, reiser i
scenograf. Njegova harizma i arm imaju
2. jul 2015. VREME
REME

51

nog pozorita

foto Reinhard Maximilian Werner

ZIMA DOLAZI: Iz predstave Jon Gabrijel Borkman

zraenje jednog maioniara, a njegova

pria u kojoj preplie opti i lini plan,
govor o globalnim pojavama sa sliicama iz biograje, stvara intimnu atmosferu razumevanja s publikom s one strane granica i politikih podela. Vanu ulogu igra humor, osloboen sarkazma i cinizma, koji zrai simpatijom i razumevanjem za ljudske stvari.
Uvlaenje publike u priu utoliko je zapanjujue to je komad prevoen konsekutivno: u oku bine sedeo je lino tefan mitke, koji bi nakon nekoliko minuta ispriane prie prevodio Grikoveca na nemaki. Ovakav postupak po pravilu raarava pozorinu magiju. Zato je
standardni postupak na Bekom festivalu titlovani prevod u gornjem delu bine, a
ree simultano prevoenje preko slualica. U ovoj predstavi, pak, naizmenini govor autora i prevodioca nita nije oduzeo
postignutoj dramskoj tenziji, iako je predstava trajala vie od dva sata, pa bi se moglo rei da je ve to svojevrsna senzacija.
Grikovec tematizuje nestajanje papira, koji je za njega simbol pisane kulture u doba sve vee premoi elektronskih medija. Kruei oko teme, on govori
o vremenima kada su pisci pisali mastilom, prisea se primanja telegrama, odlazaka na potu, iznajmljivanja knjiga u
biblioteci. Pripovedajui, Grikovec stoji pored stola na kome lee knjige, crtei, lina kutija s pismima i ceduljama, pisaa maina s poetka prolog veka, ali i
VREME
REME 2. jul 2015.

laptop. U pozadini se vidi nekoliko vrata, koje on po potrebi otvara, da bi nam

se ukazala brezova uma, potanski sanduii, biblioteka.
uspon beznaajnosti
Autor nije usmeren na lament nad
prolim vremenima koja su bila bolja,
nego na doaravanje ta sve stoji iza nestajanja pisane kulture, naime itav jedan
svet obiaja, emocija i situacija, tavie, jedan nain doivljavanja sveta i odnoenja prema njemu. Govorei o pismima,
on pominje da je deo detinjstva proveo
kod bake. U majinim kratkim pismima
uvek je stajalo da su ona i otac dobro i
da je sve u redu, ali je Grikovec po majinom rukopisu, po njegovoj veoj ili manjoj pravilnosti, po manje ili vie zakoenim slovima, nasluivao kako je zapravo njegovoj majci. Govorei kako je pisma dugo drao u rukama i mirisao ih,
on aludira na ulnost papira, odnosno
pisane kulture, koja uestvuje u doivljaju proitanog. Osobenost autorovog
postupka je da iz lino obojene minijature prelazi na opti plan, pa pripoveda
ta se sve moe nauiti iz manuskripta
pisaca, iz precrtavanja i dodavanja. Nakon skiciranja linog i opteg u dimenziji prolosti, Grikovec povlai luk prema
sadanjosti i budunosti. Danas malo ko
pie rukom, kae autor, i malo ko ima izgraen rukopis, a jednom e pisanje rukom biti svedeno na potpis. Ve danas

ljudi upoznaju rukopis voljenog bia tek

na dan venanja, pri potpisivanju dokumenta (ovu tvrdnju je publika propratila smehom).
Grikovec je pisma nekada znao da
iekuje. Danas se ljuti ako nakon petnaest minuta ne dobije odgovor na poruku poslatu mobilnim telefonom. Njegova pisaa maina jo uvek odlino radi,
uz to je i lepa, a svoj laptop on kriom,
nou, ve nakon tri godine mora da baci
na ubre. Knjige iz biblioteke sa zabelekama na marginama bile su mu povod za
oseanje sveopte simpatije sa svetom.
Danas ljudi skinu trideset knjiga sa interneta i nijednu ne proitaju do kraja, a
zaboravljaju ih im zatvore laptop. Neto to primimo preko papira ostaje dublje u seanju.
U celini gledano, autor progovara o
tome da ivimo u doba je#inog, brzog,
nereektovanog, plitkog. Takve su i knjige koje danas nastaju, naznauje Grikovec. Nakon to je pokazao malu belenicu koju je pre pet godina dobio na poklon
da bi u nju zapisivao vane misli, Grikovec pokazuje da je ona jo uvek prazna;
svaki put kad je hteo da zabelei neto u
nju, zapitao bi se da li je ta misao dovoljno znaajna za tako lepu belenicu, pa
bi od zapisivanja odustajao. to navodi
na pomisao da bi bilo bolje kada bi dananji pisci bar delimino pisali bez kompjutera, jer bismo onda moda imali manje bezvrednih knjiga. Grikovec zavrava skepsom u pogledu toga kakva je sudbina ljudskog u svetu u kome nee biti
knjiga na papiru i ovek nee imati svoj
rukopis. to ne treba da nas navede na
pomisao da Grikovec pie samo penkalom, on je ak redovni bloger (odnovremenno.com).
ibzen, na savremenik
Australijski reiser Sajmon Stoun
nova je kometa na evropskom reijskom nebu. Njegova obrada Ibzenove
Divlje patke u izvoenju pozorita iz
Melburna oduevila je kritiku i publiku
2013. na Bekom festivalu. Stoun je deavanje prebacio u nae vreme i znaajno
preradio tekst. Glumci su bili odvojeni od

52

publike staklenim zidovima, ali je nain

na koji je obraena tema samoubistva
mlade devojke izazvala emotivni potres
koji je nakon paljenja svetla u sali bio i
vidljiv, budui da su mnogi u publici brisali suze. Nakon predstave smo pitali Sajmona Stouna, reisera ije lice sa zraeim oima podsea na Hristove renesansne portrete, odakle mu sa samo 28 godina takvo suptilno poznavanje ljudske
psihologije. On je odgovorio da je ta sposobnost moda u vezi s tim to je iveo u
razliitim zemljama (vajcarska, Britanija, Australija), to je upoznao razliite karaktere i naravi, i to je doiveo relativnost obiaja i pogleda na svet.
Fascinaciju Ibzenom obrazlae Stoun
talentom ovog pisca da osmisli karaktere i koniktne situacije sa snagom kakvu on ne nalazi u savremenim komadima. to se tie izbora Borkmana, ovaj
komad se proteklih godina esto postavljao zbog jasnih paralela sa savremenim
trenutkom: Borkman je direktor banke
koji je ilegalnim transakcijama proneverio novac ulagaa, kao i sopstveno bogatstvo. Posle sedam godina u zatvoru,
Borkman ve osam godina ivi kao pustinjak u kui, primajui jedino posete
bliskog prijatelja i (u tajnosti) njegove
erke Fride.
Stoun u Borkmanu demonstrira osobenosti svog pozorinog stila: on od klasika preuzima radnju i karaktere, i osavremenjuje tekst, menjajui ga upravo
toliko da supstanca polazine drame
ostane sauvana. Dok dekonstrukcionistiki usmereni reiseri poput Franka Kastorfa iz klasinog dela odstranjuju emotivni naboj, stvarajui ironijsku
distancu prema tekstu i publici, Sajmon
Stoun, upravo obrnuto, eli da u gledaocu pokrene matu i emocije, da ga dovede do svojevrsnog egzistencijalnog potresa. Stoun se ne odrie humora Borkman obiluje njime ali vodi rauna da
likovi ne deluju karikaturalno, niti da
celina postane farsa. Balansiranje izmeu ozbiljnog pristupa unutranjim previranjima junaka i njihove ironizacije
jeste ono najtee: poput etnje po otrici noa, jedno previe ili premalo
bi kod manje vetog reisera lako moglo dovesti do povrede tragine supstance i ispraznog parodiranja ovekove situacije.

vie i manje od ivota

Borkmanova ena Gunhild ivi izolovano od mua u prizemlju kue i mrzi
ga zbog socijalnog pada, prieljkujui
ak njegovu smrt. I dok je pre sto godina ovek mogao da se nada da e porodina sramota jednom biti zaboravljena,
Gunhild oajava jer u internetu sve zauvek stoji, pa guglovanje njihovog imena
odmah donosi izvetaje o sudskom procesu. Jo jedna tekovina interneta je podsticanje izolacije, Gunhild naime kupuje i
ita online, a s psihoterapeutom i savetnicom za zdravu ishranu komunicira preko
skajpa. Ona je predstavljena kao alkoholiarka koja ivi za to da sin student postane neto veliko, najbolje politiar ije
e intenzivno internetsko prisustvo oprati njihovo ime.
Neko bi mogao primetiti da je Stounovo osavremenjivanje teksta samo spoljanje prirode. Tu i lei jedna od poenti: kada
pogledamo u sr, u ovekovu sklonost da
drugom nanosi povrede, da je usmeren
iskljuivo na svoje elje i potrebe, da ljubav rtvuje zbog karijere, da odbija suoavanje s porodinim laima, onda se moe
rei da se od 1897, kad je komad izveden,
pa do danas, malo toga promenilo. U tom
smislu je Stoun rekao u nedavnom intervjuu da mi i danas imamo Kleopatru i Hamleta, samo ih treba prepoznati.
Aluzije na savremene politike dogaaje su kod Stouna nenametljive. Borkmana poseuje mladolika Frida, koja s
njim oprobava dokle moe da ide, dok on
ivi od pogleda na nju. Na pitanje ta je
radio u zatvoru, Borkman uzvraa da je
uio ruski; potom joj neto apue na ruskom, a kada se ona poali da znaenje ne
moe proveriti, on joj reeno ispisuje po
miici. Kasnije e Borkman poveriti njenom ocu da se osea kao Napoleon, ali u
kasnijoj fazi, na ta mu ovaj uzvraa da
je problem u tome to se uvek najpre pojavi Napoleon, a posle Rusi. Po analogiji sa Napoleonovim viestrukim uskrsavanjem nakon poraza, i Borkman sprema
trijumfalni povratak. Njegova lozoja
glasi novac treba praviti, a ne zaraivati, to bi svi hteli, ali samo nekolicina za
to ima talenat. Kad mu prijatelj kae da
moraju imati ideale inae odmah mogu
da se upucaju, Borkman vadi pitolj. Kasnije se pokazuje da je prijatelj makar delimino u pravu: svako u trouglu koji ine

Borkman, njegova ena i njena sestra Ela

ima neki san, neku tajnu misao vodilju
koja ga odrava u ivotu Gunhild bi da
sin opere sramotu, Borkman bi da sa sinom pravi novac, a Ela bi da joj sestri
bude uteha u poslednjim danima ivota.
dolazi zima
Jedna od najupeatljivijih scena u komadu je razgovor izmeu Borkmana i
Ele, u kome se, tipino ibzenovski, otkriva greka iz prolosti na kojoj poivaju
lai u sadanjosti. Borkman e otkriti Eli
da ju je voleo vie nego svoj ivot, iako
se oenio njenom sestrom. Ispostavie
se da ju je Borkman prepustio takmacu
da bi ga ovaj postavio na mesto direktora banke. Kada se Ela za njega ipak nije
udala, ovaj je to pripisao Borkmanu, odbivi da mu pomogne da zatakaju posledice njegovih nansijskih pekulacija. Bitno je da Borkman uopte ne osea
krivicu to je ulagae doveo do propasti.
Oni koji su ga strpali u zatvor, kae Borkman, sede sada na njegovom mestu, razlika nije u moralnoj superiornosti ve u
tome to su drugi imali vie sree.
Na sceni sve vreme pada sneg, naznaujui da je temperatura izmeu
ljudi hladna. Briljantni glumci Burgteatra (predstava je koprodukcija s Bekim
festivalom) podiu se iz snega, upadaju
u njega, trae u njemu rekvizite au
dina, televizor s katodnom cevi, telefon. U velikom nalu sin kae da hoe
ivot, i zato odlazi s devojkom na proputovanje u Junu Ameriku, ime raspruje majine, oeve i tetkine iluzije o boljem ivotu uz njegovo uee. Naznaeno je da e sin ponoviti oevu ljubavnu
konstelaciju, budui da uz bogataicu u
zrelom dobu, koja nansira putovanje,
putuje i Frida. Stoun sina nije predstavio kao nadu u novu generaciju koja bi
mogla prekinuti ledeno doba meu ljudima. Isuvie je upeatljiva Borkmanova opomena: zato u Latinskoj Americi
traiti ivot kada je on ovde ivot su
majka alkoholiarka i tetka koja umire
od raka, to je istina s kojom se treba suoiti. Ali ovek uvek bei od istine, sugerie nam Stoun, a postojanje nekog ivota koji bi ovek hteo, neznano kakvog i
gde, to je moda ona iluzija koja ga odrava u ivotu.

KATARINA ROHRINGER VEOVI

2. jul 2015. VREME

REME

TVMANIJAK
DRAGAN ILI

53

Vodopad
i Palma

nogi graani Srbije godinji odmor smatraju svojevrsnim azilom od domae politike i politiara. Ako
odete na more, bilo da je u pitanju Crna Gora, Grka, Turska, Hrvatska ili neka jo dalja destinacija, neete gledati vesti i baviti se dnevnopolitikim temama. Moda je stvar i
mrvicu ozbiljnija jer ete, marksistiki reeno, utei iz Carstva
nunosti (rada i eksploatacije) u Carstvo slobode. Ima li boljeg
simbola slobode od razgaenih turista na peanoj plai, makar im domaini papreno naplaivali lealjke i suncobrane?
Nae letovanje je oaza u pustinji svakodnevice. Nae letovanje je planirano mesecima, rezervisano jo zimus i otplaivaemo ga do sledee godine.
Ono e nam dati energiju za nastavak rada, ono e nas regenerisati i pripremiti za novi ciklus tranzicionog stresa. Letovanju se pridaju isceliteljske moi i nai graani ga, ini mi se,
sve ee praktikuju kao hodoae.

Betaphoto

su vetaki vodopad i fontana iju viziju je, pogaate, imao

Palma, a vredni jagodinski majstori su taj san ostvarili. Svetlo, muzika, voda ista psihoterapija. Ispred vodopada su tezge sa starim zanatima, a oekuje se 700.000 turista ove godine. Predsednik skuptine otvorio je vodopad, a pevala Neda
Ukraden. Sledi kik-boks turnir u Konarevu povodom seoske
slave Sv. Jovana, kada e Palmini tigrovi ukrstiti rukavice sa
najboljim kik-bokserima Portugala, a pevae Haris Dinovi.
U ovom delu je Palma potpuno u duhu preporuke premijera
Vuia o letovanju u Srbiji.
Ipak, nee Palma za sve da pita Beograd. Odnedavno je u
najsrpskijem letovalitu u Grkoj, u mestu Paralija, otvorio
kancelariju svoje stranke. Na promenadi, tik do mora, pie
Jedinstvena Srbija, Domainski, ispred Palma drao govor
naim turistima. Unutra neprekidno deuraju partijski aktivisti i ugledni funkcioneri, naravno u smenama. Palma je

Protekle nedelje ampioni turizma su Jagodina i predsednik skuptine ovog grada

Dragan Markovi Palma. On je pokrio i domau i stranu turistiku ponudu
Kada je zapucalo u Kumanovu, na televiziji sam sluao analize o pozadini teroristikih akcija, ali sutinsko pitanje je glasilo: moe li se ove godine kroz Makedoniju do Grke na more?
Alternativni pravac kroz Bugarsku delovao je kao traganje za
novim Putem svile, svaka ast brai Bugarima i tenom naftnom gasu na pumpama, to bi rekli Alvirovii.
Kada na Poljudu na terenu osvane kukasti krst, ovdanji turisti vataju broure za Grku ili Tursku. to se Crne Gore tie,
paradoksalno e zvuati, poto oekujete neoekivano, nema
iznenaenja. Politiki odnosi su stabilno nepromenjivi, tako
da vas moe iznenaditi samo poneki raun ekstra kategorije.
Kada je Grka dola u orsokak sa pregovorima oko duga,
panika je nastala oko koliine kea koju turisti moraju da sakriju/prenesu/troe da bi sebi obezbedili letovanje iz snova.
Kada su teroristi napali turiste u Tunisu, ili Egiptu, nai ljudi su se poslednji evakuisali. Naa vlada jeste obezbedila avion za evakuaciju, ali je sledea grupa turista uredno odletela
u Tunis. Neke agencije su ak odobrile popust od 5%, a hrabri
putnici e biti nagraeni tortom! Ne odustaje na ovek od
odmora pa to ti je.
Ipak, protekle nedelje ampioni turizma ipak su Jagodina i
predsednik skuptine ovog grada Dragan Markovi Palma. On
je pokrio i domau i stranu turistiku ponudu, sudei po programu njegove televizije Palma plus. Za domae goste, prema
vestima, nudi se Akva-park, po prologodinjim cenama, a gotovo je sigurno da e vas kad se spustite niz tobogan startovati novinarka za izjavu o Parku, Jagodini i Palmi. Hit sezone
VREME
REME 2. jul 2015.

opet prvi shvatio da politiar ne sme da dozvoli biraima da

predahnu ni na moru. Kud oni, tu i on, u guvu, u narod i pod
suncobran i u more. Osim partijske promocije, kancelarija Jedinstvene Srbije (na zidu velike fotograje nasmejanog Palme i nasmejanog Daia) slui kao servis naim graanima.
Svakog dana na televiziji sam gledao barem po jedan primer
neophodnosti ove paralelne diplomatske institucije. Jednoj
gospoi je sevalo u kolenu, posedela u kancelariji, ali odveli je doktoru i odvezli partijskim autom do hotela. Sutradan
su pomogli da se nae automehaniar i opravi kvar jednom
zemljaku, spasli oveka. Moj favorit je opet jedna gospoa,
udarila je sunanica, noge otkazale, pa je uz pomo kancelarije vratili kolima do njenog sela pored Kragujevca. Ono jest,
propade letovanje, ali ostao je pozitivan utisak vezan za Palmu i njegovu kancelariju.
Pitao sam se da li je ova oinska briga u sukobu sa idejom
slobode tokom letnjeg odmora. Ovaj politiki Veliki brat brine o vama i va odmor postaje u sve veoj meri organizovana ekskurzija. Palma je u svom populizmu odavno primenio
zaboravljeni recept organizovanog odmora iz doba socijalizma. ekam samo otvaranje jagodinskih odmaralita i raspored smena, kao nekada.
Kada se sve uzme u obzir, u Jagodini se ponavlja pria o dobrovoljnom odricanju od slobode na raun izvesnosti. U tome
je Palma nadmaio Premijera, koji bolji ivot najavljuje tek za
nekoliko godina.
Pa, leto je pred nama, odluite sami, izbori su u toku

SVET

Emigranti u Maarskoj: Zloupotreba bede

54

Maarski zid
Premijer Viktor Orban zloupotrebljava migrantsko pitanje u
unutranjopolitike svrhe. Karakteristino je pitanje u jednoj anketi:
Da li se slaete sa Vladom Maarske da umesto imigranata podrku
zasluuju maarske porodice i deca koja e se roditi? U tom svetlu
treba posmatrati i izgradnju ograde na granici sa Srbijom
Za Vreme iz Budimpete

vaki tekst o dananjoj Maarskoj

trebalo bi da pone reenicom: sve
to se ovde deava je posledica neumorne strategije Viktora Orbana da
ostane na vlasti. Ostalo su sitnice: kao,
na primer, sveevropski problem sa izbeglicama/imigrantima, terorizam ili dunika kriza. U ostvarivanju te namere
o dugovenosti vladavine pojavljuje se
kolateralna teta u vidu oslobodilake

borbe protiv Brisela, ili otvorenog divljenja Vladimiru Putinu i jo nekolicini

istonih diktatora, ili pogoranja bilateralnih odnosa sa susedima.
ta najvie moe da ugrozi opstanak
venog premijera Maarske? To nikako
nije levica za koju se vie ak ne moe rei
da je razjedinjena, ve da jedva daje znakove ivota. Komunikacijsku bitku sa desnim blokom (Fides, Jobik) levica ne moe

da izgubi jer nema snagu ni da je zapone. Nema nikakvog odgovora na sve intenzivnije anticivilizacijske ispade premijera, koji gradi stadione i ije je okruenje
(i porodino) sve bogatije i sve se bahatije
ponaa. Zlatni roleks i tane luj viton postali su statusni simbol nove klase.
Dnevnik dravne televizije postao je
neiscrpan inventar uspeha i dostignua
vlade. I irenja mrnje, u poslednje vreme
2. jul 2015. VREME
REME

55

POGLED U BEZNAE: Migranti u Maarskoj

Foto: FoNet/AP

prema migrantima. Efekti ove besomune propagande ve se pokazuju: ekstremni fudbalski navijai (koji su 2006. zapalili zgradu dravne televizije) sakupljaju se na graninom pojasu prema Srbiji
da poele dobrodolicu nehrianskim
imigrantima. A vlast kao da jedva eka
da neko od ovih nesretnika izazove neki
incident. Recimo da napadne napaeni i
goloruki narod.
Orbana ugroavaju Gabor Vona i njegov Jobik, neofaistika stranka, s kojom
ni Lepenov Nacionalni front nee da ima
posla. Ali je sve popularnija meu Maarima, jer nudi jednostavne odgovore na
sloena pitanja. U istoriji vie puta doivljeno, uvek sa traginim krajem. Orbana
ne brine tragian kraj, nego da li Vona
moe da ga pobedi na izborima 2018. godine. Zato ga treba pretei sa desne strane. Bez obzira na to to tamo vie nema
prostora. A to mogu da urade samo maioniari komunikacijskih nauka.
orbanovi spin doktori
I stigli smo do dva bitna lika: jedan je
Amerikanac, spin doktor, najpoznatiji ekspert za negativne politike kampanje,
Artur Finkelstajn. Asistirao je u kampanjama, izmeu ostalih, Riarda Niksona
i Ronalda Regana. Kau da je njegova zasluga to je za vreme predsednikog pohoda najpoznatijeg amerikog glumca
predsednika izraz liberal postao psovka.
Njegov maarski egrt je Arpad Habonj,
ovek bez odreenog zanimanja, zvanino nezaposlen, ali nezvanino moda jedini ovek kome maarski premijer veruje.
Tandem FinkelstajnHabonj bukvalno
svako jutro tematizuje maarsko javno
mnjenje. Recimo: izmiljaju kljune medijske rei i plasiraju ih putem ministarstva vlade (nije greka, i toga ima u Maarskoj), koje ih prosleuje medijima pod
kontrolom vlade. Ovog vikenda tako je
stigla direktiva u javne (dravne) servise
(mtva) da izraz izbeglica vie ne sme da
se koristi, ve iskljuivo ekonomski imigrant znai stranac koji hoe potenim
Maarima da uzme hlebac.
rat protiv privrednih migranata
Orbanova vlada (a naroito ve pomenuti savetnici) shvatili su da sluaj arli
VREME
REME 2. jul 2015.

Sumorni bilans
arapskog prolea
Da li stvarno misle da mogu da nas zaustave?! Neka nas vrate sto puta, mi emo
pokuavati dok ne proemo!, pria Sirijac Omar reporteru Vremena na ulici u Kanjii. Omar tek to je sa etvoricom drugova vraen iz Maarske u Srbiju. Poniavaju nas svuda, ponaaju se prema nama kao prema psima. U stvari,
ne kao prema psima, ovde u Evropi tite ivotinje, mi smo kao insekti koje svako moe da gazi. A mi nemamo gde da se vratimo, naa zemlja vie ne postoji!
Poetak graanskog rata u Siriji 2011. po svetskim medijima propratile su euforine najave dolaska arapskog prolea i u ovu zemlju, koje e okonati diktaturu Baara el Asada i doneti demokratiju i slobodu, kao to se ve desilo u Tunisu, Egiptu, Libiji, Jemenu Posle etiri i po godine, isti mediji piu da je dosadanji bilans sirijskog prolea preko 200.000 poginulih i vie od polovine od oko 24
miliona stanovnika Sirije u izbeglitvu.
inilo se da je bar Tunis, prva lasta pomenutog prolea, izbegao muke ratova i
krvavih obrauna u kojima su skonale poletne najave demokratskih revolucija
u ostalim arapskim dravama. Onda su u teroristikom napadu na Narodni muzej u glavnom gradu Tunisu, pre tri meseca, ubijene 22 osobe; u petak, 26. juna,
naoruani napadai su na plai hotela u gradu Susu ubili 39 ljudi.
Islamska drava preuzela je odgovornost za taj napad, kao i za masakr koji se
desio istog dana u Kuvajtu, kada se bomba samoubica usred molitve razneo u
iitskoj damiji i usmrtio 24 ljudi. Ima tvrdnji i da je napad u Lionu, tog petka,
27. juna, gde je jednom oveku odseena glava u blizini pogona za proizvodnju
industrijskog plina koji je napadnut, takoe deo plana irenja terora koji sprovodi Islamska drava. Reklo bi se, ipak, da se mo monstruma koji je ponikao
u Iraku, a narastao do sadanjih razmera tek kada su mu snagu dali dihadisti
koji su otili da se bore u Siriji, dosta precenjuje. Sefdin Rezgui, terorista iz Tunisa, bio je lan radikalne grupe Islamska mladost; grupa iz Saudijske Arabije
koja sebe naziva Nadd pokrajina saoptila je da je napad na iitske nevernike
u Kuvajtu izveo njen lan. Obe organizacije postojale su i pre pojave Islamske
drave, ali su ime trenutno najpoznatije globalne teroristike organizacije, koja
je na tom mestu potisnula doskora neprikosnovenu Al kaidu, samo preuzele.
Zajedniko u delovanju ove dve organizacije, ba kao i kod njihovih istomiljenika u Libiji, Jemenu, Iraku jeste da su u haosu koji je nastao ruenjem dugogodinjeg poretka u mnogim arapskim dravama shvatile da arapsko prolee nije
bilo put za uspostavljanje slobode i demokratije, ve otvaranje Pandorine kutije
zla posle koga im je sve dozvoljeno. U odreene ruke su im mnoge zapadne drave i njihovi arapski saveznici poput Saudijske Arabije stavili oruje, zbog sopstvenih interesa, a rezultat je vidljiv. Milioni obinih ljudi, poput Omara, nemaju
drugi izbor nego da goli ivot spasavaju hrlei ka Evropi. Neki drugi, poput Tunianina Sefdina Rezguia, studenta vazduhoplovstva, koji je nekada voleo brejk
dens, fudbal i puio marihuanu, ivot su predali u ruke trgovcima ljudskim duama, a oni su im kao reenje svih problema dali oruje i poslali ih da ubijaju ljude.
MOMIR TURUDI
MIRKO RUDI

Ebdo u Parizu (teroristiki napad na redakciju satirinog lista) moe da se iskoristi za kampanju u kojoj bi se dokazalo
da je doao kraj multietnike Evrope, da
je multikulturalizam doiveo krah. Pridolice sa Bliskog istoka, iz Afrike i Azije

se, prema tome, nee prilagoavati hrianskoj Evropi, a bez hrianstva proklamuje maarska desnica (Fides, Jobik)
nema Evrope.
Kao kec na deset su doli Albanci sa
Kosova, koji su trbuhom za kruhom prvo

56

preplavili sever Srbije, a potom i jug Maarske. U njihovom sluaju izraz ekonomski imigrant je moda i opravdan,
ali medijska hajka protiv njih je preutala
da nijednom od tih nesrenika nije palo
na pamet da ostane u zemlji, gde ima oko
etiri miliona ljudi ispod praga siromatva i koju je u poslednjih nekoliko godina napustilo oko 600.000 mladih i obrazovanih ljudi. Oni sada sa raznoraznim
diplomama peru sudove ili rade kao portiri i konobari u Londonu, Berlinu i Beu.
Ti ljudi nisu miljenici vlasti, na prologodinjim izborima uinjeno je sve da ne
glasaju, dok je Maarima u susednim zemljama omogueno sve da bi to masovnije izrazili zahvalnost Orbanovoj vladi
za dobijanje maarskog dravljanstva.
nacionalna konsultacija
i nacionalni plakati
Kosovski Albanci su doli i otili, u Maarskoj ostali nisu, ali su dali povoda za
jo jau kampanju protiv imigranata. Vlada je raspisala nacionalnu konsultaciju
i poslala anketne listie na osam miliona adresa. Dvanaest pitanja, postavljenih
glasaima odnosi se na propalu politiku
eu u vezi sa imigrantima i trai se njihova
podrka za otriji nastup prema pridolicama. Moda poslednje pitanje najslikovitije izraava intelektualni nivo i emotivnu zrelost sastavljaa: Da li se slaete sa
Vladom Maarske da umesto imigranata podrku zasluuju maarske porodice i deca koja e se roditi? I ovo nije ala,
nego smrtno ozbiljno tivo.
Ogromna veina Maara meutim zadrala je smisao za humor ili je naprosto
lenja, jer zvanino ni do sada nije objavljen rezultat nacionalne ankete, tj. koliko ljudi je i kako odgovorilo na pitanja.
Kau da ima jedva nekoliko stotina hiljada onih (od osam miliona) koji su poslali
potom ispunjenu anketu.
Ali kampanja se ovde nije zaustavila,
a novi povod su bili Sirijci, Avganistanci, Iraani, koji su se u sve veem broju
pojavili na granici sa Srbijom. Sa geslom
novac nita ne znai kada je re o odbrani nacije, novih nekoliko milijardi forinti je potroeno na plakate na velikim panoima du puteva, na ulicama gradova i
na svim vidljivim takama, tamo gde se
brani nacija. Glavna poruka je: Ako stigne u Maarsku, potuj nae zakone, ili

Ako stigne u Maarsku, nemoj uzeti posao Maarima. I sve to na razumljivom

maarskom jeziku da Sirijcu i Iraaninu
namerniku zastane dah im ih proita.
Da ipak ima nade pokazuje akcija malene Stranke psa sa dva repa tokom koje
su traili dobrovoljnu donaciju za kontrabilborde i umesto predvienih 6000
evra sakupili vie od 30.000. Najtipiniji
natpisi na ovim bilbordima glase: Dragi migranti, izvinite zbog naeg premijera ili Gospodine Orban, ne otimajte
nam poslove.
U meuvremenu, migrantska kriza zaista je poela da trese Evropu. Ali kada su
Orbanovi ljudi zapoeli svoj optenarodni rat protiv nehrianskih dooa, problem skoro da i nije postojao. U Maarskoj od svih pridolica godinje ostane
samo njih nekoliko stotina. im steknu
status izbeglica, oni dobijaju oko 300 evra
meseno za preivljavanje i za uenje maarskog jezika (rok dve godine). Ova dotacija se s vremenom smanjivala i na kraju druge godine ne iznosi vie od 80 evra.
I zato je teko razumeti zato Orbanova vlada nije nita uinila (ili moda jeste,
ali ne znamo) da Maarska stekne status zemlje na izbeglikom frontu, koji bi
znaio sto puta veu novanu pomo od
eu. Ali Orban nee da vidi ureene logore, prihvatilita sa ljudima druge kulture. I on rauna, ne bez osnova, na slina
oseanja i uverenja Maara, meu kojima su ksenofobija i rasizam u opasnom
porastu. Prema svim anketama, onih
koji gaje neprijateljska oseanja prema
strancima ima vie od 50 posto. Dobro
ilustruje osnovanost ovih uverenja i nedavno istraivanje javnog mnjenja, gde
su se meu nabrojanim ciljanim nacijama nalazili i Pirezi, nacija, naravno, izmiljena, ali je i ona prola gadno: vie
od polovine ispitanika gajilo je negativna
oseanja prema nepostojeim Pirezima.
I na kraju, stiglo se i do zida/ograde na
maarsko-srpskoj granici. I to je deo pokerskog blefa: kako e Evropa da odgovori? Od toga zavisi dinamika graevinskih aktivnosti od Bezdana do rumunske granice. A moda i ire. A Evropa je,
kao svaki put dosad, odgovorila mlako,
ne shvatajui da se virus zid iri neverovatnom brzinom.

GABOR BODI

PLANOVI NA OBALI NEVE:

Ekonomski forum ostatka sveta
Foto: Fonet/AP

Za Vreme iz Sankt Peterburga

leksis Cipras, premijer o kome

poslednjih nedelja i meseci bruje evropska i svetska tampa, gostujui prole nedelje na glavnoj plenarnoj sednici Sanktpeterburkog meunarodnog ekonomskog foruma rekao je da
se verovatno mnogi pitaju zato u tom
trenutku nije u Briselu sa ostatkom grkog pregovarakog tima i zato neposredno ne uestvuje u tamonjim pregovorima. Prema njegovim reima, jedan od
razloga je i to to se u svim izazovima sa
kojima se Grka suoava mora imati na
umu i injenica da se centri ekonomskog
razvoja u svetu pomeraju i da je za svaku zemlju vano da proveri sve mogunosti i pronae za sebe ansu za uspeh.
Iako ovakve reenice verovatno nisu
prijale uima njegovih evropskih partnera, ovo nije nita novo, i na sastancima
i bezbrojnim diskusijama na samom forumu sline izjave mogle su se uti i od
najveih kritiara Grke, samih Nemaca.
2. jul 2015. VREME
REME

Rusija: Sanktpeterburki ekonomski forum

57

Ko s kim i protiv koga

Rusija osea posledice pada cene nae i sankcija, ali daleko manje nego to se Zapad
nadao. Moskva se prilagoava novim okolnostima i okree alternativnim tritima, pre
svega u zemljama BRIKS-a, pri emu uloga drave u privredi jaa. Neohladnoratovska
politika prerasta u hladnoratovsku ekonomiju, a kraj ovog trenda se ne nazire
Na diskusiji posveenoj novoj Evroazijskoj ekonomskoj uniji, koja je zvanino
proglaena 1. januara ove godine, Rajner
Hartman i Ekhard Kordes, nemaki privrednici od kojih je prvi zauzimao visoke
pozicije u nemakim energetskim kompanijama (pre svega u E.on-u sa seditem
u Diseldorfu), a drugi u nemakim gigantima kao to su Rajnmetal, Doje Bank,
Dajmler-Benc i Metro ag, su na opasku
amerikog predstavnika Danijela Rasela da je on vrlo zadovoljan to uprkos loim politikim odnosima Moskve i Vaingtona obim trgovine izmeu sad i Rusije
raste, gotovo uglas objavili da njih takav
razvoj dogaaja ljuti, jer evropske kompanije istovremeno belee gubitke i smanjenje obima trgovine. Sline stavove je
izloio i Hajnc Herman Tile, nemaki preduzetnik i multimilijarder, vlasnik udela
u nekoliko krupnih nemakih koncerna.
Prema njegovim reima, krajnje je vreme da se sankcije Rusiji ukinu, jer je ve
VREME
REME 2. jul 2015.

sasvim jasno da znatno pogaaju evropsku privredu. Nemaka je u protekle dve

godine izgubila polovinu svog izvoza u
Rusiju, ne raunajui gubitke pravnih lica
u Rusiji koja su u vlasnitvu nemakih
kompanija, a koji su takoe vrlo znaajni.
severni tok 2 i turski tok
Istovremeno, druge zemlje su imale
male ili neznatne gubitke jer su i ranije relativno malo saraivale sa Rusijom.
Kao primer Tile navodi Italiju, iji je izvoz
pao samo oko deset odsto. Posledice po
razliite zemlje unutar eu su potpuno razliite i one nemaju u tom smislu zajednike interese. Nije ostalo neprimeeno
ni da su izlaganje Tilea i navedene opaske
doekane sa osmesima odobravanja od
strane biveg nemakog kancelara Gerharda redera i direktora najvee ruske
banke Sberbank Hermana Grefa, koji su
sedeli u prvom redu. Nije tajna da mnogi na Zapadu smatraju da su sankcije

promaaj i da nisu ni priblino ispunile

svrhu zbog koje su uvedene.
Meutim, slino nemakim povicima
na Amerikance i njihovu trgovinu sa Rusijom, politiari i lideri junijih evropskih
zemalja (posebno onih sa prostora jugoistone Evrope) imali su gotovo jednake
razloge za ljutnju na Nemce kada je na
Forumu gorepomenuti E.on zajedno sa
Rojal Da elom i austrijskim omw-om
potpisao memorandum o izgradnji novog cevovoda Severni tok 2, kojim e ispod Baltika do nemake obale stii novih 55 milijardi kubnih metara gasa godinje. Rok za zavretak ovog projekta je
kraj 2019. godine, a prema reima direktora Gasproma Alekseja Milera, za poetak
radova nije potrebno odobrenje Evropske
komisije. Skoro istovremeno sa Nemcima, i grki ministar energetike Panajotis
Lafazanis je sa ruskim kolegom Aleksandrom Novakom potpisao ugovor o produetku Turskog toka na grku teritoriju,

58

koji e prema planovima prenositi oko 47

milijardi kubnih metara gasa prema drugim evropskim zemljama. Obe strane e
imati jednake udele u projektu, Rusi e
snositi sve trokove izgradnje, a Grka e
svoj udeo u trokovima platiti naknadno.
sporazum rusije i
saudijske arabije
Osim Evropljana, koji su na Forumu i u
pregovorima sa Rusijom jedni druge zaobilazili, u Sankt Peterburgu su prisustvovali i visoki gosti iz Saudijske Arabije, Kine i ostalih zemalja briks-a. Saudijsku delegaciju je predvodio princ Muhamed bin Salman al Saud, sin kralja koji je
trenutno i ef kraljevskog dvora, i predsednik Saveta za ekonomski razvoj i ministar odbrane Saudijske Arabije. U zapadnim medijima smatraju da je naklonjen Zapadu i Americi, ali mu spoitavaju
da je zagovornik vrste ruke u obraunu
sa pobunjenicima u Jemenu. Na Forumu
je prisustvovao da bi se pozabavio ekonomskim i razvojnim pitanjima odnosa
sa Rusijom, to je za rezultat imalo potpisivanje est sporazuma, meu kojima
su sporazumi o izgradnji i modernizaciji
saudijskih eleznica, metroa, saradnji u
oblasti svemirskog istraivanja i atomske energije. Saudijska Arabija trenutno
nema nuklearne elektrane, ali planira da
u narednih dvadeset godina izgradi ak
16 elektrana u vrednosti od preko 80 milijardi dolara. Osim potpisivanja sporazuma, princ Muhamed je Vladimiru Putinu
preneo i poziv kralja Salmana da poseti
Saudijsku Arabiju. Putin je poziv prihvatio i uzvratio pozivom kralju Salmanu da
poseti Rusiju, koji je takoe odmah prihvaen. Rusija i Saudijska Arabija se zbog
suprotnih pozicija o Siriji, Iranu i ostalim regionalnim pitanjima, kao i o konkurenciji koju jedna drugoj predstavljaju na nanom tritu smatraju velikim
rivalima.
nova razvojna banka vs.
mmf i svetska banka
Zapaen nastup u delu programa koji
se ticao samih zemalja briks-a imao je
izvrni potpredsednik mmf-a, Paulo Nogueira Batista iz Brazila, koji je najavio
da e sledee nedelje, na Samitu briks-a
u ruskom gradu Ufa (810. jul 2015), biti i
denitivno uspostavljena Nova razvojna

banka (New Developement Bank) sa

osnivakim kapitalom od oko 100 milijardi dolara, kao pandan Svetskoj banci, i Dogovor o kontingentnim rezervama (Contingent Reserve Arrangement),
kao pandan mmf-u. Prema njegovim reima, tu e biti odran i prvi sastanak guvernera centralnih banaka koje ulaze u
sastav Nove razvojne banke, a poto je
i on sam delegiran od strane Brazila na
mesto potpredsednika nove institucije,
i on e se simbolino preseliti iz Vaingtona u angaj.
Osnivai i menadment novih institucija smatraju da njihov rad nije uperen ni
protiv koga i kau da planiraju saradnju
sa postojeim institucijama (mmf, Svetska
banka), ali ukazuju i da je njihovo osnivanje odraz nezadovoljstva zemalja briks-a
poloajem u postojeim svetskim nansijskim institucijama, u kojima se njihova rastua ekonomska snaga i uticaj ne
uvaavaju na odgovarajui nain, ve je
sva kontrola u rukama Zapada. Osnivanjem nove banke, smatraju oni, i formalno je jo vie uvrena saradnja pet zemalja a njihovi odnosi su podignuti na
jedan sasvim novi nivo.
azijska infrastrukturna
investiciona banka
Istovremeno, Kina je iz slinih pobuda
u oktobru prole godine pokrenula osnivanje Azijske infrastrukturne investicione banke (Asian Infrastructure Investment Bank) kao konkurenta Azijskoj razvojnoj banci (Asian Development Bank)
nad kojom kontrolu imaju Evropska unija, Japan i sad. Privlanoj sili ovog novog
azijskog ekonomskog prostora, prepunog
brzorastuih srednjih i velikih kompanija od kojih je veina i dalje gotovo nepoznata prosenom zapadnom uhu, kao i
sve vee koliine raspoloivog novca za
investiranje i ogromnog broja dobrih
infrastrukturnih projekata, teko mogu
da odole ak i najblii ameriki saveznici, kao na primer Velika Britanija i Australija. U martu ove godine je zvanino
pristupanje Britanije aiib-u iznenadilo ne
samo sad ve i samu Kinu.
oklevanje rusije na
kineskom tritu
Nasuprot tome, ini se da ruski biznismeni potpuno prenebregavaju ova

deavanja u njihovom neposrednom komiluku. Odavno je nesporno da je Kina

industrijska supersila, meutim ruski biznismeni kao da ne vide da je zahvaljujui ogromnom prilivu novanih sredstava od izvoza i velikim inostranim investicijama, sledei korak na ekonomskom
putu Kine njeno prerastanje i u nansijsku supersilu. Na glavnoj plenarnoj sesiji
Peterburkog foruma, sedei na bini odmah pokraj Putina, direktor Hung Lung
Propertis grupe iz Hong Konga Roni en
zapitao je prisutne da pogledaju oko sebe
i kau koliko Kineza vide u sali. Oseam
se vrlo usamljeno ovde, rekao je on.
Prema njegovim reima, Kina i Rusija ekonomski gledano mogu imati savrene partnerske odnose. Rusija poseduje ogromno, skoro neiscrpno bogatstvo
resursa, a rastua kineska privreda ne
samo to ima ogromne potrebe za resursima nego poseduje i ogroman kapital kojim moe da plati te resurse ili da
uloi u njihov razvoj. Obraajui se Putinu, Roni en je rekao da iako vostvo
Rusije u svom okretanju ka Aziji odlino strateki razmilja, nije siguran da je
ruski biznis jo uvek spreman da iskoristi ansu kineskog trita. Imam utisak
da je za Ruse Azija neto to je lepo imati
kao mogunost, ali da jo nisu spremni
da ekonomski uskoe u nju. elim, gospodine predsednie, da vai biznis lideri, kojih je ovde puna sala, u budunosti
budu spremniji da iskoriste te mogunosti, rekao je Roni en.
U produetku svog izlaganja pozvao
je ruske kompanije da izlistaju svoje akcije na berzi u Hong Kongu, pomenuvi
da se ona nedavno povezala sa berzama
u angaju i enzenu. Kombinovana trina kapitalizacija ovih berzi sada je druga na svetu, odmah iza Njujorke. Osim
toga, dok na Zapadu srednja klasa gubi
ekonomsku mo i polako nestaje, u Kini
je ve godinama vidljiv sasvim suprotan
2. jul 2015. VREME
REME

59

UGOVARANJE POSLOVA: Sastali

se Rus, Arapin, Kinez i Grk...
Foto: Fonet/AP

trend rast srednje klase i uveanje njenog raspoloivog dohotka. Ovaj sloj stanovnitva je eljan uvozne robe koja je
simbol statusa i ekskluzivnosti, kao i putovanja u inostranstvo. Teorijski, ovo je
velika ansa za inostrana preduzea i organizacije, ali su do sada zapadne kompanije daleko bolje koristile ove mogunosti od ruskih, odnosno ruske su bile
daleko pasivnije.
Poto se ni u biznisu i ekonomiji akteri ne ponaaju uvek savreno racionalno,
neke od razloga za oklevanje ruskog biznisa da uskoi na azijsko trite moda
su psiholoki i lee i u kulturnoj barijeri koja postoji izmeu Kine i Rusije. Prosean ruski biznismen iji je ekonomski
uspon poeo devedesetih pre eli da mu
kompanija trguje sa Nemakom ili uestvuje na Londonskoj berzi nego na onoj
u enzenu, i radije bi da bude deo nansijskog establimenta londonskog Sitija
nego onog u Kini.
Iako je direktor Sberbanke, Rus nemakog porekla Herman Gref, na otvaranju Foruma pomenuo, citirajui direktora Samsunga, da uspean menader
mora svake godine da menja sve osim
ene i dece, ini se da ruski privatni biznis uglavnom jo nije spreman da uini
tu sutinsku promenu i u veoj meri se
okrene ka Aziji, ve eka dobru volju Zapada i ukidanje sankcija. Suprotno tome,
ruske dravne kompanije i organizacije
uveliko prate dravnu politiku i tesno sarauju sa azijskim partnerima. Osvrnuvi se na taj podatak, Putin je izjavio da
se slae da rusko-kineska saradnja mora
da se ispuni praktinim sadrajem i radom, ne samo na nivou velikih kompanija ve i na nivou malih i srednjih preduzea, kako bi se stvorilo ivo tkivo saradnje
u svim oblastima. Dugorono gledano,
pozicija izmeu dva svetska ekonomska
teita, azijskog i evro-amerikog, moe
dati solidnu ansu za razvoj, ali isto tako
VREME
REME 2. jul 2015.

moe usled pasivnosti uiniti i da Rusija

ostane periferno podruje i za jednu i za
drugu stranu, tek obian izvor resursa.
ruska ekonomija pod
sankcijama zapada
Vidljivo je da, makar u spoljnoj ekonomskoj politici, Rusija u poslednje vreme belei relativne uspehe bilo samostalno, bilo pod kiobranom briks-a, te da je
politika i ekonomska izolacija Rusije tokom prole godine dala rezultate koji su
bili slabiji od onih koje je Zapad oekivao.
Ipak, na poetku 2015. godine ekonomske
prilike u Rusiji nisu ba sjajne. Bruto drutveni proizvod jo od poetka 2013. belei slab rast, a prema poslednjim prognozama i faktikom stanju, tokom 2015. se
oekuje ne sasvim beznaajan pad. Ruske
rezerve u stranoj valuti su se posle poetnog brzog pada sa oko 480 milijardi dolara na oko 360 milijardi poslednjih meseci
stabilizovale na tom iznosu.
I situacija sa kursom rublje je slina
krajem prole godine rublja je gotovo
spektakularno oslabila za nepuna tri meseca vie nego dvostruko. Od vrednosti
od oko 36 rubalja za dolar krajem septembra, rublja je pala do oko 74 rublje za dolar sredinom decembra. Tih dana je meu
stanovnitvom zavladala opta panika,
kada su iroki slojevi stanovnitva pojurili da potroe to vie novca u strahu
od njegovog obezvreivanja. Prodavnice
tehnike robe su zbog navale skoro ispranjene pre nego to su prodavci uspeli
da podignu cene, u skladu sa novim kursom rublje.
Zahvaljujui ruskim kontrasankcijama
na prehrambene proizvode, pojedine police u maloprodajnim objektima poele
su da ostaju bez uvozne robe. Tih dana
ruski mediji su izvetavali da su za nagli pad vrednosti rublje najzasluniji dravni nani giganti, jer su naglo poeli
da pretvaraju svoje ogromne rubaljske

rezerve u dolare i evre. Navodno su se i

neki strani investitori uplaili gubitaka
i prodali svoje manjinske udele u dravnim nanim gigantima ispod cene, tako
da je drava relativno jeino poveala
svoj udeo. Gubitke je veinom podnelo
stanovnitvo, poto mu je skoro preko
noi kupovna mo znatno pala.
Pad standarda stanovnitva ipak nije
dovoljan da umanji popularnost vostva,
poto je prema novim istraivanjima podrka Putinu ak dostigla nove rekorde.
Prosean Rus, uz relativno visoku zaposlenost, male poreske zahvate i niske
cene komunalija i goriva, u poreenju sa
slovenskom braom na Balkanu i dalje
ivi osetno bolje.
Tokom 2015. godine, rublja je delimino
povratila vrednost i stabilizovala se poslednjih meseci na iznosu od oko 5055
rubalja za dolar. Ono to upada u oi ako
se pogleda grakon kretanja cene nae i
cene rublje u odnosu na dolar od poetka 2014. do danas jeste da je njihov odnos uz manja odstupanja skoro potpuno inverzan.
Drugim reima, ako je poetkom prole
godine Rusija pri ceni od 100 dolara za barel i kursu od 36 rubalja za dolar dobijala
oko 3600 rubalja za barel, slian iznos u
rubljama dobija i danas (3360 rub/barel)
kada je cena nae oko 60 dolara, a kurs
rublje oko 56 za dolar. Ovo je za posledicu imalo smanjenje gubitaka nanih
giganata usled pada cene nae, jer veinu svojih proizvodnih trokova oni plaaju u rubljama. Time je, prema miljenju nekih analitiara, drava titei svoju
imovinu teret sankcija i pada cena nae
prenela na stanovnitvo, pritom ojaavi svoj poloaj.
Zanimljivo je da su se u mnogim diskusijama na Peterburkom forumu jaanje
drave i preterana regulacija putem administrativnih zabrana i kontrasankcija
pominjali kao jedna od dugorono glavnih opasnosti po ruski biznis. Pojedinci
se pribojavaju da povratak politikih odnosa slinih hladnoratovskim ne dovede i
do ureenja ekonomije koje je blie hladnoratovskom. A takav razvoj dogaaja u
Rusiji Zapad verovatno i prieljkuje.
BOJAN PANTI

MOZAIK

Portret savremenika: Marina Maljkovi

60

KOARKA
KAO IVOT
Selektorka naeg ampionskog dravnog tima odavno je
izala iz senke slavnog oca Boidara Maljkovia i postala
brend za sebe, ali se svesno odmie u stranu i posle svakog
uspeha, pa i ovog najveeg, istura u prvi plan igraice

ene su dole na svoje. Posle subotnjeg jutra 20. juna i nalne utakmice izmeu Srbije i Brazila na svetskom prvenstvu za mlade fudbalere
na Novom Zelandu, kad su mukarci masovno plakali a ene uglavnom spavale,
usledio je poslednji vikend u ovom mesecu. Finale Evropskog prvenstva u koarci za dame, Budimpeta, Srbija i Francuska. I muko i ensko napeto je pratilo
dogaaje na parketu u prestonici naeg
severnog suseda. Zavrilo se kao u bajci: devojke su postale senzacionalne prvakinje Evrope i svojim iskrenim radovanjem ispisale koarkaku istoriju ove
zemlje. Jedina koja je u trenucima slavlja bila ozbiljna jeste njihova selektorka
Marina Maljkovi.
na usijanoj trenerskoj stolici

Ume ona da sakrije svoje emocije, ali u

njoj sve kuva, vri. Pripada onoj retkoj sorti ljudi koji ne dozvoljavaju da iz njih pokulja ni srea ni tuga. To je verovatno dobro za koarkakog trenera koji sve vreme sedi na stolici ija je voltaa ravna zloglasnoj elektrinoj. Pre nekoliko godina,
kada sam razgovarao sa njom, Marina je
objasnila taj svoj stav: Kako da se smejem kad mi je u glavi strategija, kako e
ko da odigra, na koji nain se suprotstaviti protivniku. Previe je briga da bi se
nalo vremena za osmeh.
Njen otac Boidar Maljkovi bio je
etiri puta klupski ampion Evrope.
Marina se u 34. godini prvi put okitila
titulom najbolje na Kontinentu, ali u
reprezentativnoj konkurenciji. I pored
Boinog imena i reputacije, on nije iza

sebe ostavio utabanu stazu kojom e

krenuti njegova erka. U tinejderskom
uzrastu je matala da postane novinarka,
ali to je bila valjda jedina ideja u njenom
ivotu na kojoj nije istrajala, na svu sreu.
Negde u malom mozgu ostali su joj dugi
i esti razgovori koje su u njenoj kui
vodili Boa i njegov veliki prijatelj Bogdan
Tanjevi, takoe proslavljeni trener. Ve
sa 16 godina postala je assistant coach u
jednom malom pariskom klubu, u kome
je tada i igrala i bila najbolji strelac.
Dve godine kasnije, 1999, Boidar Maljkovi je bio trener u panskoj Unikahi.
Poelo je bombardovanje Jugoslavije, ko
se zatekao u inostranstvu zahvaljivao je
bogu to je daleko od bombi, a ko je mogao da nekako zbrie odavde nije oklevao. Jednog prolenog dana te 1999. godine Marina je okirala tatu Bou i mamu
Gocu reima: Odoh ja za Beograd! Roditelji su verovali da je otila da upie psihologiju, a ona je tajno upisala trenersku kolu. Kasnije se seala tih godina:
Taj period ivota nikada neu zaboraviti. Imala sam veliko drutvo. Prvo smo se
nekoliko meseci redovno viali i druili
kod mene u stanu, a onda smo sledee godine neprekidno izlazili. Tada sam zatvarala splavove, kafane, diskoteke. Uopte
mi nije krivo zbog takvog naina ivota,
na vreme sam se istutnjala. Uivala sam,
kao to i sada uivam, pre svega u tamburaima. Deavalo se nekad da ih satima drim za stolom, aavam, pevam
sa njima.
Veruje li neko da je zaista tako tulumarila ona plavokosa devojka na klupi
srpske reprezentacije kojoj nijedan mii

na licu ne zaigra
u trenucima kad
sestre Dabovi ili
Sonja Petrovi ispisuju istoriju? A
iva je istina, jer
kod Marine nema
nieg polovinog.
Sve radi punim
srcem, puno radno vreme. U pitanju su posveenost i spremnost
da 24 sata dnevno bude na raspolaganju. Drugaije se ne moe. Imam sreu da
me igraice prate, i to je dobro. Pre mnogo godina, kad sam zapoinjala trenerski sta u klubu Ue, jedan na poznati
trener sa zaprepaenjem je prepriavao
kako me igraice sluaju. Sutina je da
kao trener u svim segmentima poznaje
koarku vie od koarkaki najpismenije
igraice. Kada si takav, onda i tim oponaa tvoj rad, objasnila mi je kad smo razgovarali pre tri godine.
Poela je, gde bi drugo nego tamo gde i
njen otac, u novobeogradskom Uu. Ekipa je preskakala kategorije iz sezone u sezonu, ak je est meseci radila i sa mukim timom, a onda su usledili vei izazovi: Hemofarm, Partizan, mlae kategorije reprezentacije Srbije pa A selekcija, poslednje dve godine i francuski Lion.
Iza nje ostaju rezultati: est titula prvaka Srbije sa Hemofarmom (dve) i Partizanom, plus etiri kupa, regionalna liga,
dobar rezultat u evro-kupu... Pa onda polunale na ep u Francuskoj, etvrtnale
na sp u Turskoj, Lion u evro-kupu... I kao
2. jul 2015. VREME
REME

Foto: Fonet/Sasa Colic

kruna svega zlatna medalja na Evropskom prvenstvu u Maarskoj. U nalu

je pobeena Francuska, zemlja koja ima
vie enskih koarkakih klubova nego
Srbija registrovanih koarkaica!
ekipa kao porodica
Nieg od svega toga ne bi bilo da se
Marina Maljkovi nije prema svojim devojkama od poetka postavila kao druga mama. Mada tek nekoliko godina starija od njih, spremno je podmetala i jedan i drugi obraz primajui udarce umesto njih. Znala je da po celu no telefonom smiruje jednu koju je ostavio deko
ili drugu kojoj se otac vratio kui pijan i
maltretirao majku. A ta tek rei za njene diplomatske vetine kojima je ubedila
Sonju Petrovi da posle est godina ponovo obue dres reprezentacije Srbije? Ili za
nain na koji je prihvatila naturalizovanu
Amerikanku Danijelu Pejd i prilagodila
je ostatku reprezentacije. ak toliko da
je Danijela nauila ceo tekst himne Boe
pravde i pevala je glasnije nego ijedna
druga devojka!
VREME
REME 2. jul 2015.

Kad god se slavilo, a ovih dana se slavi najvie, Maljkovieva bi se pomerala

u stranu i u prvi plan isturala igraice.
Samo onaj ko bi joj priao vrlo, vrlo blizu,
primetio bi da joj ponekad zacakli oko,
mada uvek spremno sakrije suzu. Muki se suzdrava, a kakva je ena od stila
vidi se po paljivo biranim rmiranim
kompletima koje nosi na utakmicama.
Uvek majica sa interesantnim motivom
(u nalu u Budimpeti to je bio tigar), elegantan kostim i frizura na juri, ali vidi
se da se o svakom pramenu i te kako vodilo rauna.
iveti pored mene, bez obzira na to da
li su u pitanju kumovi, ljubav, prijatelji,
veoma je teko upravo zbog moje posveenosti koarci. Uvek me obraduju sitni
gestovi panje, iskrenost, a najvie me povredi ljudska izdaja. Smatram da je ljubav
meusobno davanje, znate po onom principu, dam ti duu, uzmem ti duu. Verujem da vena ljubav postoji, i srena sam
to vreme provodim sa kvalitetnim osobama. U mom emotivnom ivotu ne postoji situacija zbog koje bih alila, rekla

je u jednom intervjuu Marina Maljkovi,

dodavi da joj je najvea ivotna elja da
se ostvari kao majka. im to odluim, za
mene e taj dogaaj biti najvaniji na svetu, kao to je to sada sluaj sa reprezentacijom Srbije. Kada su mama Gordana
i tata Boa u pitanju, njima je najvanije
moje zdravlje, jer su primetili da je koliina problema sa kojima se susreem kao
trener prevelika, i teko ju je izdrati. Uivaju kad vide osmeh na mom licu, to im
je dovoljno da budu sreni, kae trener
evropskih ampiona.
Na svako pitanje o koarci spremno
odgovara: To je moj ivot. Nikada je ne
ostavljam, ak ni kada sam na odmoru.
To je moja lozoja, uvek morate da budete posveeni tome i ja tu oseam zadovoljstvo. To je u meni.
Godinama su je zvali Boina erka.
Sad se situacija obrnula, pa njega nazivaju Marininim tatom. Igraice je smatraju mamom, a ona kae da u reprezentaciji ima dvanaest sestara, ne samo Milicu i Anu Dabovi. Ba lepa porodica.
ALEKSANDAR OSTOJI

61

VREMEUIVANJA
62

U Tajlandu
Prole su neke godine, ali se jasno seam jedne veeri kad

sete kako nekad nije bilo viceva o plavuama kao glupaa-

sam sedeo pored televizora i pokuavao da shvatim ta se to

dogaa gledajui Dnevnik 2 Radio-televizije Beograd. Bila je

ma. Istorijska injenica: oni su se u naim krajevima pojavili tek sredinom osamdesetih. Pre toga su se enske oso-

1988. i na vlasti se upravo zacementirao Slobodan Miloevi,

pa je i promena u izvetavanju i reniku koji se za to upotre-

be plave kose u vicevima pominjale iskljuivo na temu njihove navodne seksualne slobode, ali nikad ponavljam, jer

bljava u informativnim emisijama, postala upadljiva. Teko

vam nee biti dovoljno jednom da ujete nikad nisam uo

je bilo proitati izmeu redova o emu se tu radi i koje su namere onih na vlasti, kao to smo do tad mogli u uobiajenim

vic na temu gluposti plavua pre 1985. I tada sam se veoma

iznenadio i nisam shvatao vezu, niti zato bi neko toliko vre-

Dnevnicima pod kontrolom skj, kakvih smo se nagledali. Naravno, posle smo shvatili da izmeu redova zapravo tu vie

ao ceo jedan deo enskog roda. I tad sam bio uveren da e

se ve neko pobuniti, a naroito plavue.

nije bilo nieg sve je postalo prilino brutalno jasno i javno

Nita se nije desilo, i do 1991. plavue su poele same da pri-

pokazano.
No, te veeri se usred spolj-

aju viceve o plavuama.

Moda je sredinom osamde-

nopolitikog pregleda zbivanja

kog je zbrzano iitavala jedna

setih biti glup zapravo postalo

sjajno?

sasvim nova i nikad ranije vie-

U paklenom meuvremenu,

na voditeljka, pojavio dogaaj

kog je ona smestila na Tajland.

prole su godine i ljudi odavde

poeli su polako da putuju na

Smejao sam se sam u sobi, nemajui kome da kaem kakvu

je glupost upravo izrekla. Bio

Tajland, da se odmore. I dalje

sam u raznim drutvima ponavljao svoju staru anegdotu o

sam sam u kui i nisam imao sa

kim da podelim nelagodu zbog
tue sramote koju nije bilo mogue tano ni opisati jer do
tad smo svi uvek govorili samo

tv voditeljki to je prva pogreno proglasila tu zemlje za ostrvo na naoj televiziji, anegdotu koja nikom vie nije bila jasna, iznosio geografske dokaze

na jedan, ispravan nain: u Tajlandu. Nikakav drugi oblik nije

se mogao uti u javnosti. Pomislih: ova poetnica je pomea-

o tome da se u stvari putuje u

Tajland, ali me je opti tok nepismene stvarnosti uvek demantovao. Kako i da kae da

la dravu Tajland i ostrvo Tajvan. Jasno se seam kako sam

za ovakav skandal, do tad neuven na vrlo kontrolisanoj televiziji, bio stoprocentno siguran
da e zavriti otputanjem osobe koja je u tako nevienoj
gluposti uestvovala, te da e ova mrana epizoda biti predmet sprdnje o kojoj e se jo priati, koliko sutra.
Sutradan sam bio prilino iznenaen kad sam shvatio da
ceo apsurdni incident niko i ne pominje, da nikog nije briga, te kao da se moda niko i ne sea kako se pravilno kae
mada je sasvim jasno da je Tajland kontinentalna zemlja i
da se nikako ne moe ii na njega. Uskoro sam potpuno zaboravio na incident sa potpuno nepismenom osobom koju
je neko nepromiljeno pustio na televiziju.
Meutim, ve do 1991. shvatio sam da u retkim pominjanjima ove azijske drave svi oko mene poinju da govore kako
se neto desilo na Tajlandu. Prvih godina sam se jo i ljutio,
a onda sam poeo da shvatam kako me niko ne razume, kao
i da, eto, nikog nije neto posebno briga. Sa druge strane, ja
sam bio sve vie uveren da je u pitanju neka povelika zavera
u iju logiku ne uspevam da proniknem.
Ne bi bilo prvi put da se nisam slagao sa okolinom. Na
kraju krajeva, bili su to oni isti ljudi koji nisu mogli da se
VREME
REME 2. jul 2015.

je neko otputovao u Tajland, a

da se ne oseti potpuno glupavo,
ickr.com
jer svi oko tebe govore na Tajland? Pogrean jezik brisao je realnost pred sobom svaka
vrsta unititelja prvo nas napada iz jezika.
Ipak, stvari nisu ba tako jednostavne i oaju se nikad ne
treba predavati. Pre neki mesec sam otvorio dnevne novine
Blic, koje, po prirodi stvari, prate osobe koje idu na Tajland
da se odmore i sa iznenaenjem otkrio neobinu anomaliju: u jednom tekstu stoji da je estradna zvezda otputovala u
Tajland. Sa zadranim dahom sam i sutradan primetio istu
stvar, i kontinuitet koji se bojaljivo sprovodio, ne uvek i ne
precizno, ali je trend postao oigledan iz broja u broj, od
Nove godine, u Blicu je zavladala drugaija jezika praksa.
Bar u tim novinama, svi odjednom idu u Tajland.
Da li e pogrean jezik ipak prevladati i promeniti stvarnost, na tetu stvarnosti, ili emo se izvui? Da li emo ikada shvatiti da se idui na Tajland ne stie nigde, jer takvo
mesto ne postoji? Moda zato ne uspevamo da izaemo iz
ovakve Srbije?
A moda se neki samo plae da konano otkriju kako plavue nikad nisu bile glupe?

DRAGAN AMBROZI

Copyright NP Vreme, Beograd

Upotreba materijala iz ovog fajla u bilo koje svrhe osim za
linu arhivu dozvoljena je samo uz pisano odobrenje NP Vreme

PDF izdanje razvili: Saa Markovi i Ivan Hraovec

Obrada: Marjana Hraovec