Вы находитесь на странице: 1из 32

PRVA POMO

Sova B. Duica
Visoka strukovna sestra
Dipl. spec. pedagog
Samo za internu upotrebu

PRVA POMO je postupak kojim zapoinje zbrinjavanje unesreenog prilikom bilo kakve
povrede ili iznenadne bolesti pre nego to stigne struna pomo.
CILJEVI PRVE POMOI

Da se sauva ivot
Da se ublae posledice nastalog stanja
Da se potpomogne oporavak

ZADACI PRVE POMOI

Pruanje pomoi unesreenom u to kraem roku


Zbrinjavanje povredjenih najkvalitetnije
Postavljanje P/O u odgovarajui poloaj
Priprema za transport i transport

SPASILAC je osoba koja prua pomo, visoko obuen, poloio je najmanje dva regularna ispita i
poseduje savremena znanja i vetine
PLAN AKCIJE SPASIOCA

Procena situacije brza i sigurna ~ poziv u pomo


Prepoznavanje povrede ili stanja
Pruanje pomoi po prioritetu
Transport do bolnice
Ostaje uz povreenog dok ga ne preda drugoj osobi
Izvetaj

OBLICI PRUANJA POMOI samopomo, uzajamna pomo,Prva pomo, struna pomo


FAKTORI UNESREENJA
Mehaniki hladno oruje, vatreno oruje, tupa sila
Fiziki termiki, elektrini, radijacijski
Hemijski kiseline, baze, bojni otrovi
VRSTE POVREDA
Otvorene postoji prekid na povrini koe
Zatvorene ne postoji prekid na povrini koe
Pojedinane jedna povreda na jednom delu tela
Viestruke vie povreda na jednom delu tela
UNESREENJA Trovanja, toplotni udar, stres

TRIJAA POVREENIH OBOLELIH -Trijaa se vri prema vrsti oboljenja i prema hitnosti
zbrinjavanja.
Prema hitnosti zbrinjavanja:
PRVA GRUPA HITNOSTI besvesno stanje, guenja, prestanak sranog rada, krvarenje,
otvorene povrede trbuha, trovanja
DRUGA GRUPA HITNOSTI otvoreni i zatvoreni prelomi kostiju, otvorene povrede mekih
tkiva, povrede grudnog koa, opekotine, povrede lica i oka, povrede ake amputacija
TRA GRUPA HITNOSTI- potres mozga, iaenje zgloba, kontuzije, manje opekotine
Utvrivanje stanja povreenog
Utvrivanje stanja povreenih ili obolelih lica uvek treba vriti po nekom planu. U poetku je
najvanije osigurati bezbednost, zatim utvrditi da li je unesreeni u nekoj ivotnoj opasnosti, pa
tek onda utvrditi ta je dovelo do unesreenja. inioci koji nam pomau da doemo do korisnih
informacija su razvrstani u tri kategorije:

Istorija dogaaja
Spoljanje okolnosti
Simptomi i znaci

ISTORIJA to je potpuni opis dogaaja koji se desio, kako je dolo do povreivanja ili kako je
bolest poela. Podaci se uzimaju od nastradalih lica, a ako je bez svesti od okolnih posmatraa.
SPOLJANJE OKOLNOSTI ako je nastradalo lice bez svesti ili ne sarauje, pretraiti mu
depove i torbu. Moe se nai zdravstvena knjiica, cedulja sa zakazanim pregledom, lekovi,
insulinski pric, kocka eera, specijalan karton sa podacima o bolesti i sl.
SIMPTOMI I ZNACI su ono po emu razlikujemo svaku bolest ili povredu jednu od druge.
Simptomi koji se najee javljaju su munina, vrtoglavica, malaksalost, bol
Znaci to su pojedinosti koje uoavamo prilikom pregleda ako se koristimo svojim ulima
gledajte,oslunite, opipajte, pomiriite. Opti znaci povrede su: krvarenje, otok, omekalost,
izoblienost. Vidljivi znaci bolesti su: bledilo, crvenilo, znojenje, e, strah...
PREGLED ,, OD GLAVE DO PETE,,
Mnogi znaci se uoe odmah, jo pri proceni situacije ali ima i onih znakova koji se mogu otkriti
samo temeljitim pregledom tela.

Pregled od glave do pete je temeljan i lako se pamti, pri pregledu uvek koristiti obe ruke
kako bi se poredila jedna strana tela sa drugom i kako bi se uoili otok ili deformitet.

Ukoliko se odea mora ukloniti delimino ili potpuno stalno imati na umu da se
povreeni ne pomera vie nego to je neophodno.
Zatitnu kacigu kakvu nose motociklisti ne treba skidati osim ako je to zaista nephodno.
Za skidanje kacige je potrebno dvoje, jedan pridrava glavu a drugi polako skida kacigu
poev od baze kacige
PROVERA VITALNIH FUNKCIJA
1. Stanje svesti se utvruje postavljanjem pitanja ,,Da li me ujete, kako se zovete, ta vam
se desilo,,
2. Funkcija disanja se utvruje posmatranjem grudnog koa i boje lica (modro siva je znak
prestanka disanja)
3. Rad srca se utvruje pipanjem pulsa na lako dostupnim arterijama (na vratu ili ruci)
ZNACI SMRTI
Rani nesigurni znaci smrti su
Prestanak disanja i sranog rada
Jako proirene zenice koje ne reaguju na svetlost
Odsustvo pulsa na karotidnim arterijama
Hladnoa i bledilo koe
Rani sigurni znaci smrti
One jabuice pritiskom dobijaju izduen oblik tkz. ,,maije oko,,
Otsustvo reakcije koe na visoku temperaturu
Sigurni znaci smrti

Zamuenje ronjae
Hladna lividno bela koa
Mrtvaka ukoenost nastaje 2-4 h nakon smrti
Mrtvake pege nastaju slivanjem krvi u donje delove tela usled delovanja sile zemljine
tee i javljaju se 20-40 minuta nakon smrti
RELAKSIRAJUI BONI POLOAJ
Ruku saviti u laktu pod pravim uglom sa dlanom na gore
Drugu ruku drati prislonjenu nadlanicom uz obraz
Drei stalno ruku unesreenog povui mu butinu i okrenuti ga bono
Zabaciti mu glavu unazad
Namestiti mu gornju nogu tako da i kuk i koleno budu savijeni pod pravim uglom
Sredstva za pruanje prve pomoi
Pri pruzanju prve pomoci koriste se standardna, improvizovana i prirucna sredstva. Ukoliko
postoji mogunost uvek treba koristiti standardna sredstva, a to su ona sredstva koja su unapred
pripremljena za takve prilike. Meutim, esto se na mestu dogaaja ne raspolae sa njima, pa se

koriste priruna sredstva i pri tome dolazi do izraaja znanje i sposobnost lica koje prua prvu
pomoc
Zavojni materijal
Prvi sloj zastite (stavlja se direktno preko rane)
Kod zatite rane zavojnim materijalom mora se omoguiti slobodan pristup vazduha do rane i
upijanje njenih izluevina. Delovi koji dolaze u neposredan dodir sa ranama moraju biti potpuno
isti - sterilni (u suprotnom dolazi do infekcije). U te svrhe najbolje slui gaza, retka tkanina
savijena u vie slojeva koja moe biti razliite veliine. Kada se ne raspolae gazom, tada se za
pokrivanje rana mogu upotrebiti komadi istog platna, iste maramice ili delovi istog rublja.
Ovi predmeti treba da su svee oprani i ispeglani jer se upotrebom visoke temperature unitavaju
mikroorganizmi.
Drugi sloj zastite (stavlja se preko prvog sloja)
Sredstva koja su postavljena direktno preko rane treba da se uvrste uz telo zavojem ili
flasterom. Poto ne dolaze u neposredan dodir sa ranom, nije potrebno da budu sterilna, ali
moraju biti ista i suva. Zavoji su trake od pamunog prediva i mogu biti rastresitog ili zbijenog
tkanja, razne irine i duine, to zavisi od mesta na kome se upotrebljavaju. U nedostatku zavoja
koriste se komadi platna iscepani u vidu traka, zatim rublje ili druge tanke tkanine. Naroito
pogodna sredstva za previjanje razliitih delova tela jesu marame. Najbolje su velike trougle,
koje su unapred pripremljene, ali i sve vee enske marame, depne maramice, tanjih tkanina.
Gaza ili druga sredstva, kojima se pokrivaju rane, mogu da se uvrste uz telo jo i flasterom,
odnosno, dugim lepljivim trakam koje su pripremljene za previjanje. U zamenu mogu se koristiti
sve ostale lepljive trake koje slue bilo za izolaciju u elektrotehnici, bilo za lepljenje drugih
materijala.
Gotovi proizvodi sa prvim i drugim slojem zastite
Postoje proizvodi koji imaju meusobno spojenu gazu i zavoj. Za posekotine i manje rane to su
hanzaplasti, a za ozbiljnije povrede koristi se takozvani "prvi zavoj". On se smatra najboljim
sredstvom za pruanje prve pomoi. Sastoji se od jastuia, gaze i trake zavoja, sterilan i
upakovani tako da je zagaenje nemogue. Na omotu prvog zavoja napisano je uputstvo za
njegovu primenu. Prilikom otpakivanja treba voditi rauna da ne dodirnemo gazu .
Poveska za zaustavljanje krvarenja
Najpopularnija gumena traka je Esmarhova poveska. Medjutim, vrlo esto se u istu namenu
koristi unapred pripremljena platnena poveska. Kao priruno sredstvo mogu se upotrebiti kai,
kravata, platnena traka ili slino.
Imobilizaciona sredstva

Standardna sredstva su Kramerova, Tomasova i Diteriksova udlaga. To su sredstva pomou kojih


se prelomljene kosti postavljju u nepokretno stanje. Meutim ova sredstva su glomazna i samim
tim nezahvalna za noenje pa se najcece zamenjuju prirunim predmetima kao sto su: motke,
grane, iblje, mlada stabla, metalne ipke, skije, karton i slino.
KARDIO PUKMONALNA REANIMACIJA
Oivljavanje podrazumeva sprovodjenje mera i postupaka kojima se poremeene, ugroene ili
zaustavljene ivotne funkcije popravljaju ili uspostavljaju.
Osnovna svrha oivljavanja je da obezbedi kiseonik kako bi se dalje preneo u krv, a zatim
cirkulisao kroz itav organizam. Mozak koji kontrolie sve telesne funkcije mora neprekidno da
se snadbeva kiseonikom jer nakon 3-4 minuta bez kiseonika funkcija mozga opada, gubi se svest,
slabi disanje, prestaje rad srca i moe nastupiti smrt.
PRESTANAK DISANJA Disanje se sastoji od tri faze - Udisanja (inspirijum), Izdisanja
(ekspirijum) i pauze. Odrastao ovek normalno udie oko 16 puta u minuti, deca oko 20 30
puta. Disanje je pod kontrolom centra u mozgu i moe da bude izmenjeno usled stresa, zamora,
povrede ili bolesti. Uzroci prestanka disanja su guenje, zadavljenje, veanje, otrovni gasovi,
hiperventilacija, astma, krup...
GUENJE nastaje zbog nedostatka kiseonika u udahnutom vazduhu napr. u podzemnim
prostorijama, metroima, velikim dubinama ili na visini; ili zbog fizike prepreke u nosu ili
ustima pa vazduh ne moe da dopre do plua. Znaci prepoznavanja oteano disanje, plavilo
koe, razdraljivost.Postupak osobu izneti na sve vazduh, vetako disanje ,194.
ZADAVLJENJE- nastaje zapadanjem stranog tela u disajne puteve koje moe delimino ili
potpuno da zatvori. Znaci preponavanja osoba rairenih oiji naglo ustaje, javljaju se grake
znoja, prestravljena od preteeg uguenja obema rukama se dri za grlo i pokazuje da ne moe da
die. Postupak odmah primeniti Hajmlihiv zahvat.
HIPERVENTILACIJA ovim stanjem se manifestuje strah, histerija, panika, ok. Znaci
prepoznavanja neprirodno brzo i duboko disanje, drhtanje ruku, gubitak svesti, grevi u rukama
i nogama. Postupak smiriti obolelog, ako je mogue odvesti ga na neko mirnije mesto, ako
drhtanje ili grevi ne prestanu dati mu da die kroz papirnu vreicu
ASTMA Asmatini napad moe da izazove alergija ili nervna napetost iako esto nema
vidljivog uzroka.Znaci prepoznavanja oteano disnje sa vidno produenom fazom udisaja,
javlja se plavilo na koi, uznemirenost, strah, oboleli govori s naporom apui. Postupak
pomoi obolelom da sedne i osloni se napred na neki oslonac, dati mu lek pumpicu. Ako napad
ne reaguje na uzeti lek odmah pozvati 194.

KRUP ovim terminom se oznaava napad veoma oteanog disanja kod vrlo male dece
prouzrokovan zapaljenjem disajnih puteva. Znaci prepoznavanja oteano disanje, kaalj slian
laveu, zvuci nalik zvidanju naroito pri udisanju, plavilo na koi, visoka temperatura.

Redosled postupaka u pri reanimaciji je sledei :


A- AIRWAY- uspostaviti i odravati vazduni put
B- B- BRETHING- uspostaviti i odravati disanje
C- CIRCULATION- uspostaviti i odravati krvotok
Optimalno vreme za reanimaciju je kratko 1-5 minuta.
Vetako disanje i masaa srca
Proveriti da li okruenje ili situacija ugroavaju unesreenog i Vas kao spasioca
Proveriti stanje svesti rtve ( rtvu ne gurati niti je grubo pomerati,lagano je potapati po
ramenu ili po nepovreenom delu tela i razgovetno i glasno joj se obratiti reima :
Da li ste dobro ? Da li me ujete? )
Ako je osoba svesna :

Ostavite je u poloaju u kome ste je zatekli ,osim u sluaju kada joj preti opasnost
( poar,dim ) kada je morate evakuisati

Pokuajte da otkrijete ta je uzrok takvog stanja i pozovite slubu hitne medicinske


pomoi ako je potrebno

Ako je osoba bez svesti :

Pozvati pomo

Okrenite osobu u poloaj na leima i lagano joj zabacite glavu unazad potiskujui elo i
povlaei donju vilicu navie

Odravajui disajni put otvorenim,metodom gledaj,sluaj,oseti proveri da li rtva


normalno die

Gledaj disajne pokrete grudnog koa,sluaj da li postoji disajni zvuk ,oseti dah rtve na
svom obrazu

Za proveru disanja ne treba utroiti vie od 10 ak sekundi.


Vetako disanje

Pod vetakim disanjem podrazumevaju se disajni postupci pri kojima se proces udisaja i
izdisaja obavlja vetakim putem uz primenu raznih metoda.
Metode vetakog disanja manuelne ( po Holger Nilsenu , Silvesteru,Havardu ,eferu,
Labordu koje se ne primenjuju ) i insuflacione .

Unesreeni se postvlja na leima sa glavom zabaenom unazad ,otvorenim ustima i


zatvorenim nosem ( palcem i kaiprstom ruke koja se dri na elu )

Proveri se prohodnost disajnih puteva

Spasilac klei sa strane u visini glave unesreenog

Zbog higijenskih i estetskih razloga preporuuje se stavljanje depne maramice ili vie
puta preklopljenog sloja gaze na usta i nos rtve

Spasilac duboko udahne,ustima obuhvati i vrsto priljubi usta rtve ,tako da sa strane
onemogui izlazak vazduha ,tada izdahne vazduh u usta rtve istovremeno gledajui da li
se odie zid grudnog koa

Pauza izmeu udaha daje vremena da spasilac udahne vazduh i dozvoli vazduhu iz plua
rtve da izae napolje

Disanje usta na usta i nos se primenjuje kod male dece zbog anatomske disproporcije
rtve i spasioca

Disanje usta na nos radi se kada su povreena usta rtve ili pri reanimaciji utopljenika

Kada su uspeno obezbeena 2 udaha ,treba proveriti puls. U sluaju da se kod rtve
palpira puls,nastaviti sa vetakim disanjem davanjem jednog udisaja na svskih 5 sekundi
kod odraslih. Puls proveravati na nekoliko minuta.

Vetako disanje izvoditi dok : sigurnost spasioca ne bude ugroena ; rtva ne pone
sama da die ; puls ne prestane da se palpira ( zapoeti mere KPR ) ; drugi spasilac ne
preuzme reanimaciju ili ne stigne SHMP

SRANE TEGOBE
ANGINA PEKTORIS je oboljenje koje nastaje usled ishemije sranog miia, kada se srce
usled suenja koronarne arterije ne snabdeva dovoljnom koliinom krvi. Napad moe biti
uzrokovan fizikim naporom ili psihikim stresom.
Znaci: snaan bol u grudima koji se iri ka levoj ruci,bol ili bockanje u aci,oteano
disanje,velika i iznenadna slabost
POSTUPAK

pomoi obolelom da sedne

omoguiti odmor, mir i udobnost

dati lek (tablete ili aerosol pumpicu)

kontrolisati disanje i puls

pozvati hitnu pomo

SRANI NAPAD najee nastaje usled iznenadnog prekida priliva krvi u srani mii zbog
prisutnog ugruka u koronarnoj arteriji.
Znaco: uporan, jak bol koji se iri ka ostalim delovima tela i ne smiruje se posle
mirovanja,nesvestica i vrtoglavica,pepeljasta boja koe, pomodrela usta
POSTUPAK

spreiti dalje zamaranje obolelog

smiriti obolelog

postaviti ga u polusedei poloaj sa poduprtom glavom i ramenima i savijenim kolenima

proveriti disanje i puls

dati aspirin da ga oboleli polako savae

pozvati hitnu pomo

ANAFILAKTIKI OK je najtei oblik alergijske reakcije, kao rezultat preosetljivosti na


lekove, ubod insekta ili neku hranu
Znaci: uznemirenost, nesvestica, vrtoglavica,zujanje u uima,osip po koi,izrazito bledilo,otoci
na licu i oko oiju,cijanoza-plavilo koe,oteano disanje, itanje i dahta
POSTUPAK

provera svesti

provera vitalnih funkcija

adekvatan poloaj (sedei ako je osoba u svesnom stanju, boni relaksirajui ako je osoba
bez svesti)

SPOLjANjA MASAA SRCA


Cirkulacija se proverava na vratnoj arteriji karotidnoj arteriji i traje 10 sekundi

Unesreeni lei na leima na to tvroj podlozi


Spasilac klekne sa strane u visini grudnog koa
Koren jedne ake postavlja se na spoj srednje i donje treine grudne kosti ( dva prsta iznad
ksifoidnog nastavka ) a preko nje postavlja drugu aku ( prsti su ukrteni ime se spreava
pritisak prstiju na grudni ko i eventualni prelom rebara )
Odmereno i snano spasilac pritiska grudnu kost ( laktovi moraju biti oprueni , a u trenutku
izvoenja pritiska njegova ramena moraju biti iznad grudne kosti ) prenosei teinu svog tela.
Grudna kost se potiskuje 4-5 cm nanie ,ime se vri pritisak na srane upljine
Frekvencija kompresija treba da iznosi 100 / min
Pre zapoinjanja masae dozvoljen je jedan snaan i odsean udarac u predelu srca, sa visine
40- 50 cm ( prekordijalni udarac ). Nekada je ovo dovoljno da srce proradi. Ne sprovodi se kod
dece. Kombinovano oivljavanje podrazumeva istovremenu masau srca i vetako disanje.
Najnovije preporuke za KPR predlau da odnos izmeu spoljne kompresije toraksa i vetakog
disanja iznosi 30 : 2 , bez obzira da li reanimaciju izvodi 1 ili 2 osobe. Nakon 4 ciklusa proveriti
puls.
Reanimacija se sprovodi :
Do uspostavljanja vitalnih funkcija ,tj.do pojave pozitivnih znakova oivljavanja ( popravljanje
boje koe,suavanje zenica,pojava sranih otkucaja,pojava spontanog disanja,povratak svesti )
Do pojave ranih sigurnih znakova smrti
Dok spasilac ne postane iscrpljen i ne moe vie uspeno da sprovodi KPR
Do dolaska SHMP
Po zavrenom oivljavanju povreeni se stavlja u boni relaksirajui poloaj i transportuje u
zdravstvenu ustanovu uz stalno preenje vitalnih funkcija.
KPR kod dece do prve godine starosti
Disajni put se otvara podizanjem donje vilice, ne zabacujui glavu
Prohodnost disajnih puteva se proverava sa 5 sporih udaha
Vazduh se istovremeno uduvava na usta i nos
Cirkulacija se proverava na nadlaktnoj arteriji art.brahijalis
Kaiprst se postavi na zamiljenu liniju koja spaja bradavice a srednji i domali prst treba da
budu na sredini grudne kosti. Odmakne se kaiprst i grudne kompresije se izvode jagodicama
srednjeg i domalog prsta. Grudnu kost treba udubiti 1,5 2 cm ( prsti se ne odvajaju od grudnog
koa ).
Broj kompresija 100-120 / min

KPR kod dece do 8 godina starosti


Srce se masira jednom rukom
Grudnu kost treba udubiti za 2,5 4 cm
Masaa srca se izvodi frekvencijom 100 otkucaja / minuti
POREMEAJI SVESTI
Potpuno svesna osoba je budna, svesna sebe i svoje okoline. Poremeaji svesti se javljaju usled
poremeaja u normalnoj aktivnosti mozga izazvani fizikim oteenjem mozga kod povreda
glave ili poremeajima u snadbevanju mozga krvlju napr. kod modanog udara.
Prema opte prihvaenoj klasifikaciji postoji pet stepena poremeaja svesti:
1. KONFUZNO STANJE osoba nije orijentisana u vremenu i prostoru i deluje zbunjeno
2. SOMNOLENCIJA osoba je pospana ali se moe probuditi iz sna, po prestanku
stimulacije ponovo pada u san
3. SOPOR osoba se teko budi, nije svesna zbivanja u okolini, moe da izvri samo
jednostavne naloge (podigne ruku, savije nogu ....)
4. SUBKOMA osoba se ne moe probuditi,verbalni kontakt je nemogu, reaguje
pokretom samo na bolne drai
5. KOMA osoba ne reaguje ni na koju dra
NESVESTICA
Nesvestica je kratkotrajan gubitak svesti prouzrokovan privremenim smanjenjem priliva krvi u
mozak UZROK nesvestica moe uslediti kao reakcija na bol, strah, emocionalnu uznemirenost,
iscrpljenost, nedostatak hrane...
Znaci: bledilo, omaglica, zujanje u uima, kratkotrajan gubitak svesti
POSTUPAK postaviti onesveenog u horizontalan poloaj sa podignutim nogama i okrenutom
glavom u stranu. Ako onesveeni po povratku svesti i dalje osea nesvesticu, postaviti ga u
poloaj sa glavom izmedju kolena, otvoriti prozor, raskomotiti mu odeu i rei mu da die
duboko
BESVESNO STANJE
Besvesno stanje je teak oblik poremeaja svesti koji nastaje zbog povrede ili poremeaja u
funkcionisanju vitalnih organa srca, mozga i plua.
Znaci: gubitak svesti nastupa naglo, disanje je jedva ujno, lice je izrazito bledo, oi okrenute na
gore

POSTUPAK obezbediti prohodne disajne puteve, proceniti nivo reagovanja koristei ,,BGBN,,
skalu (B-budnost, G-reagovanje na glas, B-reagovanje na bol, N- ne reaguje), postaviti
onesveenog u boni relaksirajui poloaj, pozvati 194 ukoliko ne povrati svest u roku od 3
minuta, beleiti puls, disanje i nivo reagovanja svakih 10 minuta.
KOMA je najtei oblik poremeaja svesti nastala kao posledica oteenja mozga. Uzroci su
brojni trovanja, metaboliki poremeaji, povrede glave, alergijske reakcije...
Znaci: povredjeni ne reaguje na dzivanje i bol, miii tela su oputeni, mogu se javiti
nekontrolisani pokreti i sl.
POSTUPAK- obezbediti prohodnost disajnih puteva, pregledati povredjenog brzo ali detaljno da
bi utvrdili mogua unutranja krvarenja, teke prelome, ubode od igle...., postaviti povredjenog u
relaksirajui poloaj, pozvati 194, stalni nadzor, na 10 minuta parametri.
POTRES MOZGA
Potres mozga je stanje nastalo nakon snanog udarca u glavu praeno privremenim poremeajem
u funkcionisanju mozga. Period bez svesti je uvek kratak i uvek praen potpunim oporavkom.
Znaci: kratak ili delimian prekid svesti koji prati neki udarac u glavu, munina i oamuenost
nakon osveivanja, gubitak pamenja dogadjaja koji su se desili u vreme ili neposredno pre
povrede, blaga opta glavobolja.
POSTUPAK- omoguiti da se povredjeni u potpunosti i bezbedno osvesti, ako ostane u nesvesti
due od 3 minuta pozvati 194 i postaviti ga u boni poloaj.
KONVULZIJE
Konvulzije su istovremeno nevoljni grevi mnogih miia u telu prouzrokovani poremeajem u
funkcionisanju mozga. Konvulzije obino prati gubitak svesti i ee se javljaju kod dece.
UZROCI- povrede glave, bolesti mozga, nedostatak kiseonika, dejstvo otrova, visoka
temperatura
Znaci: vrela zaarena koa, gr miia, dete je savijeno u vidu luka, disanje se na momente
prekida, pojavljuju se bale na ustima i razrokost.
POSTUPAK- spreiti povredjivanje za vreme napada, rashladiti prostoriju, raskomotiti dete i
kou brisati sundjerom i mlakom vodom, pozvati 194, kada prestanu konvulzije postaviti dete u
relaksirajui poloaj i zabeleiti vreme i trajanje napada.
EPILEPSIJA
Epilepsija se javlja u dva oblika pettit mal i grand mal. Ovo neuroloko oboljenje manifestuje se
iznenadnim gubitkom svesti i pojavom greva.

Osoba moe imati kratak upozoravajui period poseban miris ili ukus, neobino oseanje
poznato kao aura.
Znaci:iznenadni gubitak svesti praen padom na lea ili potiljak, esto isputajui neki krik,telo
postaje ukoeno, a lea luno izvijena (faza gra),disanje moe da prestane,usne poplave,moe
doi do nekontrolisanog pranjenja beike i creva,zbog gra vilice dolazi do ugriza jezika,posle
10-15 sekundi napetost poputa, javlja se drhtanje i ritmiko grenje u svim miiima, kolutanje
oima,pena na ustima sa sukrvicom zbog ugriza jezika,disanje i dalje oteano, puls ubrzan,posle
30-60 sek. grevi se smiruju, disanje postaje pravilno,oporavak traje nekoliko minuta, nekada
nastupa i san.
POSTUPAK:
ako osoba pada pridrite je da ublaite pad
uklonite predmete iz okoline, udaljite prisutne
olabavite odeu i ako je mogue zatitite mu glavu
ne spreavajte greve!!
kad grevi prestanu boni koma poloaja
provera disanja i pulsa
pregled celog tela (povrede usled pada)
zabeleite vreme trajanja napada
kada doe svesti (psihika nega)
poziv hitne pomoi (ako je prvi napad, ako traje due, ili se ponavljaju napadi)
transport u bolnicu sa pratiocem
UDISANjE OTROVNIH GASOVA - Ugljen monoksid (CO)
Ugljen monoksid (CO) je vrlo otrovan gas koji uzrokuje vie smrtnih sluajeva nego svi ostali
otrovi zajedno. Nastaje nepotpunim sagorevanjem organskih stvari (drvo, ugalj, plin, benzin i
dr), kada se gorenje odvija uz nedovoljnu prisutnost kiseonika. Veliku opasnost predstavljaju
neispravni dimnjaci i pei. Ugljen monoksida ima i u gradskom plinu i u izduvnim gasovima
automobilskih motora. Ljudi esto stradaju u zatvorenim garaama u kojima dre upaljen motor,
u kupatilima sa plinskim bojlerom i zbog isticanja plina u stanu. Trovanja se dogaaju i kad
izduvni gasovi motora prodiru u kabinu vozila zbog neispravnosti izduvnih cevi. Ugljen
monoksid je gas bez mirisa i boje. Ne moe se osetiti pa ga to ini jo opasnijim. Kae se da je
CO "podmukli ubica" jer ubija bez upozorenja. Dovodi do slabosti i paralize itavog tela tako da
otrovana osoba, kada shvati da neto nije u redu, nije vie sposobna pomeriti se iz zatrovane
atmosfere.
Ostali znakovi trovanja su: glavobolja, vrtoglavica, zujanje u uima, poremeaji vida, mentalna
konfuzija, munina, povraanje, proliv i svetlocrvena boja koe. Vrlo brzo dolazi do gubitka
svesti i smrti. Pri daljem udisanju malih koliina ugljen monoksida (hronino trovanje) javljaju
se glavobolja, vrtoglavica, umor, pospanost i fizika slabost.
Postupak:

Dok ulazite u zatrovanu prostoriju, zadrite dah da ne biste i sami stradali. Otvorite
prozor i iznesite otrovanog to pre napolje.
2 Ako je otrovana osoba bez svesti proverite disanje i srani rad i po potrebi zaponite
mere oivljavanja.
3 Onesveenu osobu koja die okrenite u boni poloaj.
moe biti smronosno a spaavanje ne sme da se reduzima ako se time ugroava sopstveni ivot.
HIPOGLIKEMIJA
Pojam: Stanje smanjene koncentracije eera u krvi koji veoma brzo utie na funkcije
mozga Najee se javlja kod osoba obolelih od eerne bolesti, a ree posle preteranog
uzimanja alkohola, dugotrajne iscrpljenosti usled vruine ili nakon epileptikog napada.
Znaci: nagao poetak,ali se na glad i glavobolju,oseaj slabosti, malaksalost,drhtavica, oseaj
gladi,mogui podaci o dijabetesu (kartica, insulinski pric, kocke eera),osoba moe biti
ratoborna ak agresivna
Postupak: pomoi osobi da sedne ili legne,to pre podii nivo eera (zaeereno pie, kocke
eera,okolada)
Ako je osoba u nesvesti:osloboditi disajne puteve,konstantna provera disanja i pulsa,ako je
potrebno zapoeti oivljavanje,okrenuti obolelog u boni koma poloaj
HIPERGLIKEMIJA
Pojam: Dugotrajno visok nivo eera u krvi moe dovesti do besvesnog stanja, mada e
dijabetiar doi u taj stadijum tek nakon nekoliko dana.
Znaci: postepen poetak,oboleli je potpuno nepokretan,usne ispucale suve, jezik suv
obloen,crvena, suva koa,slab ubrzan puls dok se u dahu moe oseati aceton,poremeaj svesti
do kome
Postupak:,ako je svestan uzeti podatke o bolesti,ako je bez svesti bona koma poloaj, hitan
transport u zdravstvenu ustanovu sa pratiocem
ALKOHOLIZAM
Alkohol smanjuje aktivnost centralnog nervnog sistema. Male koliine obino izazivaju neznatne
promene raspolornja. Produeno unoenje moe da dovede do ozbiljnog oteenja svih fizikih
i mentalnih sposobnosti kao i do duboke nesvestice.Unesreeni koji je u nesvesti u opasnosti je
da se ugui usled nekontrolisanog povraanja i unoenja sadraja u plua prilikom
disanja.Alkohol iri krvne sudove moe doi do hipotermije ukoliko je izloen hladnoi.
Znaci: jak miris alkohola,nesvestica moe se prizvati svesti ali e se brzo ponovo
onesvestiti,crveno i vlano lice Kasnije u produenom stanju nesvestice:suvo i podbulo lice,
povrno disanje,proirene zenice koje slabo reaguju na svetlost

Postupak: oslobodite disajne puteve,odstranite sadraj iz usta koji moe da blokira disanje,
postavite osobu u boni poloaj,utoplite ga- pratite ga stalno u kakvom je stanju,pozovite hitnu
pomo ili ga prevezite u zdravstvenu ustanovu.
TROVANJE LEKOVIMA
Droge su najee medicinske supstance, koje se mogu nai u razliitim oblicima: pilula,
kapsula, tenosti ili paste.Njihova snadbevanje je pod kontrolom, neke se mogu nabaviti
putem recepta, ili u apotekama koje kontroliu prodaju lekova.Neke od njih su ilegalne i
mnogo opasne za upotrebu (kokain, heroin, LSD,ekstazi, amfetamini...)
Sve droge, bilo da su prepisane putem recepta ili nabavljene na ilegalan nain, kada se uzmu u
nedozvoljenim koliinama, postaju veoma opasne za konzumenta i dovode do predoziranja
(overdose).
Znaci i simptomi: brazna boica ili kutija u kojoj se lek nalazi, samoubilaka
poruka,poremeaj stanja svesti,usporen, nerazumnjih govor,usporeno, jedva primetno i ujno
disanje,slab, jedva opipljiv puls, zenice suene kao iode (kada su u putanju narkotici),tragovi
od uboda, na rukama, nogama, stopalima,prestanak disanja i rada srca
Postupak:
1 postupati sa p/o kao kod trovanja
2 postupak Kardiopulmonalne reanimacije
3 hitan transport do zdravstvene ustanove
4 ukoliko je osoba svesna odravati kontak sa njom i nedozvoliti da zaspi
5 obazriv postupak sa osobom (postojanje Hepatitisa A/B ili HIV-a)
KRVARENJE I METODE HEMOSTAZE
Pod krvarenjem podrazumevamo isticanje krvi iz povreenog ili obolelog krvnog suda.
1. Zavisno iz kog krvnog suda istie deli se na: arterijsko (svetlo crvena krv, izlazi u
mlazevima pulzacijama), vensko (tamno crvena krv, sliva se), kapilarno (svetlije od
venske krvi i istie u kapima . kao rosa.
2. Prema mestu gde se krv izliva deli se na: spoljanje (krvarenje koje se vidi na koi ili
sluzokoi, unutranje (krv se izliva u postojee duplje tela-lobanjska, grudna,
trbuna; upljine organa, u tkiva- miino, vezivni; krvarenje kroz upljine organanos, uho..
3. Prema uzroku koji dovodi do krvarenja i vremenu kada nastupa krvarenje deli se na:
primarno- nastupa neposredno nakon povrede i sekundarno- javlja se nekoliko sati ili
dana od povrede
ZNACI AKUTNOG KRVARENJA bledilo koe i vidljivih sluzokoa, lice je obliveno hladnim
znojem, malaksalost, oseaj ei i nedostatka vazduha, puls je ubrzan, disanje povrno
METODE ZAUSTAVLJANJA KRVARENJA- privremena metoda, definitivna-trajna, spontana,
medikamentozna i bioloka.

METODE PRIVREMENOG ZAUSTAVLJANJA KRVARENJA- digitalna kompresija,


prinudna fiksacija zabaenog ekstremiteta, kompresivni zavoj, Esmarhova poveska, tamponada
rane, hvatanje krvnog suda peanom...
DIGITALNA KOMPRESIJA- prvi i osnovni nain zaustavljanja krvarenja.Podrazumeva
snaan pritisak na krvni sud iznad mesta povrede i to tako vrsto da krvarenje prestane. Digitalna
kompresija se sprovodi kod povreda krvnih sudova na vratu, pazunoj jami, lakatnom pregibu,
preponskom predelu.
KOMPRESIVNI ZAVOJ- to je sterilan zavoj koji preko standardnih ili improvizovanih
jastuia vri pritisak direktno na ranu i to kod krvarenja glave, trbuha, ekstremiteta.
Kompresivni zavoj mora biti postavljen tako da uprkos kompresiji arterijiski pritisak ostane
ouvan.
ESMARHOVA POVESKA- primenjuje se za zaustavljanje snanog krvarenja pri razarajuim
povredama ekstremiteta. Poveska se postavlja na 1-2 cm iznad povrede i vri se stezanje do
potpunog prestanka cirkulacije i krvarenja. Esmarhova poveska je napravljena od gume, plastike
ili platna i ne sme se stavljati na golu kou nego preko odee ili zavoja. Obavezno naznaiti
vreme postavljanja poveske, prilikom transporta je povremeno oputati (postavlja se samo kada
treba izvriti amputaciju)
TAMPONADA RANE- se vri pomou sterilne gaze i to kod rana na vratu, grudnom kou,
trbuhu, glutealnoj regiji, prirodnim otvorima. Tamponadu rane kao privremenu metodu
hemostaze na terenu u principu treba izbegavati jer se unose bakterije u dubinu rane i spreava
oticanje sekreta iz rane. Ukoliko ipak vrimo tamponadu rane potrebno je raditi strogo sterilno,
potrebno je oznaiti vreme kada je izvrena tamponada kao i koliko je gaze stavljeno u ranu.
POSTUPAK KOD JAKOG SPOLJANJEG KRVARENJA- zatititi se rukavicama, kontrolisati
krvarenje digitalnom kompresijom, odstraniti ili rasei odeu da bi pristupili rani, izvriti
hemostazu postavljanjem kompresivnog zavoja, podii i podupreti ekstremitet, spreiti ok,
pozvati 94
UNUTRANJE KRVARENJE izlivanje krvi u sam organizam, tkiva i telesne upljine i ne
daje nikakve spoljanje simptome. Znaci prepoznavanja- bledilo koe, hladna vlana koa,
ubrzan puls, bol, e.Postupak- pomoi unesreenom da legne i podii mu i podupreti noge,
pozvati 94, zatititi povreenog od hladnoe, proveravati i beleiti puls, disanje i nivo reagovanja
svakih 10 minuta, zabeleiti vrstu koliinu i poreklo bilo kakvog krvarenja iz telesnih otvora.
PROCENA ISKRVARNJA- ovek nastoji da svoj cirkulatorni volumen koji iznosi oko 5 litara,
odri u konstantnim granicama.Organizam odmah odgovara na svako krvarenje procesima
zaustavljanja krvi na mestu krvarenja. Zdrav ovek moe izgubiti i 20% (oko 1l krvi)bez
naroitih posledica.Vei gubitak od navedenog ve povlai za sobom posledice.Gubitak krvi od
30-50% dovodi do stanja oka.

PRVA POMO KOD KRVARENJA NA SPECIFINIM MESTIMA


KRVARENJE IZ UHA uzroci: strano telo, udarac u glavu, eksplozija. Znaci prepoznavanja:
otar bol, nagluvost, isticanje rozikaste tenosti. Postupak: NE zapuavati uho, povreenog
postaviti u polusedei poloaj sa glavom nagnutom na povreenu stranu, da bi krv mogla da
istie, prekriti uho sterilnom gazom.
KRVARENJE IZ NOSA- uzroci: udarac, kijanje, akanje ili brisanje nosa, visok krvni pritisak.
Postupak: postaviti unesreenog u sedei poloaj sa glavom nagnutom napred, zamoliti
unesreenog da die na usta i da pritisne deo nosa odmah ispod nosnog grebena.Posle 10 minuta
ako krvarenje ne prestane pozvati 94
KRVARENJE IZ USTA- uzroci: pad, udarac, zubi. Postupak: postaviti unesreenog u poloaj sa
glavom nagnutom napred da bi krv mogla da istie, staviti jastui od gaze preko vidljive rane i
pritisnuti, savetovati da 12h izbegava vrue napitke.
AMPUTACIJA Snaga i pravac neke sile mogu biti takvi da neki ekstremitet ili deo ekstremiteta
bude delimino ili potpuno odvojen. Uz pomo mikrohirurgije je ponekad mogue replantirati
amputirane delove, utoliko je vanije da povreena osoba i amputirani deo to pre stignu do
bolnice.
Postupak: kontrolisati gubitak krvi tako to se direktno pritisne sterilnom gazom i podigne
povreeni deo tela, primeniti terapiju protiv oka,pozvati 194 i naglasiti da je u nesrei dolo do
amputacije
Briga o amputiranom delu tela:

zamotati otkinuti deo kuhinjskom folijom ili polietilenskom kesom


ponovo ga zamotati gazom i staviti u kesu ili posudu sa ledom
naznaiti na paketu vreme povrede i ime povreenog
lino se predaje kada stigne pomo

Povreda je oteenje tkiva nastalo dejstvom razliitih sila, dele se na otvorene i zatvorene
povrede. Otvorene povrede RANE nastaju kada sila koja izaziva oteenje tkiva dovede do
prekida kontinuiteta koe i sluzokoe.
Prema nainu nastanka mogu biti sluajne i namerne- operativne
Prema predmetu koji izaziva ranjavanje mogu biti:

ogrebotina, ubodna rana, probodna rana,

rana od udara, razderotina, posekotina

ujedna rana, smrskotina

Traumatska amputacija

Rane nanete vatrenim oruijem: ustrelna rana, prostrelna rana, rana usled eksplozije

Prva pomo:

Kontrolisati, drati pod kontrolom gubitak krvi pritiskom na ranu i podizanjem


povreenog dela tela,

Sprovoditi mere protiv oka zbog gubitka krvi,

Zatiti od infekcije prekriti gazom

Sprovesti linu zatitu i zatitu povreenog

POVREDE KOSTIJU I ZGLOBOVA


Povrede koje nastaju pod dejstvom mehanike sile iji intezitet prelazi granicu fizioloke
elastinosti kosti. U zavisnosti od inteziteta mogu nastavi naprsnua-prelom koji ne zahvata celu
debljinu kosti pri emu su njen oblik i poloaj sauvani i pravog preloma- prelom koji je
zahvatio celu debljinu kosti. Prelom moe biti prost (na jednom metsu, nije dolo do pomeranja
fragmenata) i sloen (polomljena kost na jednomili vie mesta, fragmenti kosti pomereni i mogu
da otete okolno tkiovo).
Zatvorene i otvorene frakture:

Zatvoreni (koa iznad preloma neoteena) modrica ili otok

Otvoreni (rana na koi u predelu preloma kosti: opasnost od infekcije i krvavljenja.

Povrede susednih miia, krvnih sudova, nerava i organa).

ZNACI PRELOMA KOSTIJU

Jak bol

Ispad ili poremeaj funkcije

Neprirodan poloaj povreenog dela tela

Neprirodan izgled povreenog dela tela (deformitet)

Zvuni efekat-krecipitacija kosti

Znaci oka

Ako postoji sumnja na prelom kosti postupaj kao da postoji prelom kosti!!!

POVREDE ZGLOBOVA SE DELE NA:


a) Kontuzije tj. nagnjeenja mekih tkiva zglobova
b) Uganua kada usled dejstva sile (iskretanja udarac, dolazi do pomeranje kostiju uzglobu i
istezanja ili kidanja mekih zglobnih veza-ligamenti)
c) Iaenja kada usled dejstva sile zglob iskae iz svog leita ostaje u neprirodnom poloaju uz
vea oteenja mekih tkiva
d) prelomi ili frakture delova kostiju koje ulaze u sastav zglobova
ZNACI POVREDE ZGLOBA

Jak bol praen otokim

Krvni podlivi, modrica

Ogranieno pokretanje u zglobu

Ograniena pokretljivost do nepokretljivosti

deformitet

PRINCIPI PRVE POMOI KOD POVREDA KOSTIJU I ZGLOBOVA


- ne dirati i ne ispravljati deformitet!
- Ukazati neophodne mere neodlone pomoi (prohodnost disajnih puteva, zaustavljanje
krvaljenja, mere oivljavanja), bez suvinih pokreta
- Kod otvorenih povreda zbrinuti krvavljenje sterilno previti ranu!
- Imobilisati povreenog u zateenom poloaju
- Unesreenog uz osnovne mere nege sa pratiocem transportovati u zdravstvenu ustanov
POSTUPAK SA POVREDAMA MEKOG TKIVA I POVREDE ZGLOBOVA

Nagnjeenja, uganua se obrauju praenjem RICE procedure


R-REST odmoriti povreeni deo (podmetnuti neto ispod povreenog dela);
I-ICE hladan oblog/ Kesa sa ledom na povreeni deo (ovo e umanjiti otok, modrice i bol)
C-COMPRES vrsto zamotavanje tog dela e spreiti otok i obezbedie podlogu povreenom
delu.
E-ELEVATE Podignite ekstremitet povreeni deo (da bi smanjili tok krvi ka povreenom mestu
i ublaili modricu).
IMOBILIZACIJA
Imobilizacija podrazumeva postavljanje povreenog dela tela u stanje mirovanja u odreen,
stabilan i osiguran poloaj (odgovarajuim sredstvima).
Primenjuje se kod:
- povreda kostiju i zglobova
-kod velikih povreda mekih tkiva (velike rane, opekotine, smrzotine)
-posle privremenog zaustavljanja krvarenja kompresivnim zavojem i esmarhovom poveskom
-pri zbrinjavanju ujeda zmije
-kod kra povreda
Principi:
- imobilizacija se postavlja odmah nakon ukazivanja mera neodlone prve pomoi
(zaustavljanje krvavljenja i previjanja rana)
- u sluaju krvavljenja (otvoren prelom kosti) pre postavljanja imobilizacije najpre se postavlja
kompresivni zavoj
- povreene kosti (prelomi, iaenja) ne nametaju se u toku pruanja prve pomoi
- povreeni ekstremitet zbrinjava se i imobilie u tkz. Fiziolokom poloaju (aka polusavijena,
lakat savijen pod uglom od oko 75 i koleno polusavijeno, stopalo savijeno pod pravim uglom
u odnosu na podkolenicu). Ukoliko se povreeni ekstremitet nalazi u prisilnom poloaju u
takvom poloaju se imobilie
- pri imobilizaciji povrede kime, karlice i veih kostiju, u naelu potrebna je pomo vie
spasilaca (ekipno zbrinjavanje) a za ostale povrede bar dve osobe

- pri imobilizaciji povreda dugih kostiju, okrajci povreene kosti pridravaju se neposredno
iznad i ispod mesta povrede, uz odmereno istezanje
- imobilizacija je korektno postavnjena samo ukoliko se uine nepokretnim dva susedna
zgloba
- sredstva za imobilizaciju se oblau mekom tkaninom (vata, zavoj) i stavljaju se preko odee
unesreenog ili uz postavljanje podloke na ugroeno mesto
- udlage za imobilizaciju se uz telo uvruju poveskama nainjenim od trouglih marama
zavoja, pri emu se vrorovi vezuju iznad udlage ili sa nepovreene strane
Kontrola imobilizacije:
- vrstina poveski prilikom imobilizacije ne sme da ometa cirkulaciju krvi u povreenom delu
tela- kontrola zategnutosti marame, zavoja
-Prsti povreenog dela tela ostavljaju se nepokriveni prati se boja, tempetatura koe, otk, bol
- nakon stavljanja imobilizacije, neophodan je povremen nadzor nad unesreenim u toku ekanja
na transport
POVREDE I IMOBILIZACIJA POJEDINIH DELOVA TELA
POVREDE REBARA
Povredu rebara karakterie jak bol prilikom disanja.
Najjednostavniji nain imobilizacije je postavljanje irokog i vrsto zategnutog zavoja koji
obavija ceo grudni ko.
Imobilizacija se moe izvriti pomou irokog leukoplasta koji se od kimenog stuba do grudne
kosti lepi u vidu crepova na krovu.
U sluaju serijskog preloma rebara koji prati neuobiajena pokretljivost grudnog koa fenomen
kapka imobilizacija se vri postavljanjem irokog krunog zavoja uz postavljanje jastuia od
gaze na mesto neuobiajene pokretljivosti (kapak), ime se spreava njegovo pokretanje i
olakava disanje.
POVREDE KLjUNE KOSTI
Povrede kljune kosti kao i prelomi, esti su pri padu na rame i obino se dogaaju u srednjoj
treini, sa pomeranjem ili bez pomeranja okrajka. Ova kost, izgleda latininog slova C,
zglobljava se jednim okrajkom sa grudnom kosti a spolja sa lopatinom kosti. Znaci: bol i
osetljivost na mestu povrede, povreeni dri ruku u laktu, naginje glavu na povreenu stranu

PRVA POMO: Imobilizacija se vri zavojem u vidu osmice sa ukrtanjem na leima, uz ramena
povuena unazad-terapiska mera
Smestite povreenog da sedne. Postavite ruku, koja joj je na povreenoj strabni, preko
grudi.Stavite ruku u povesku za podizanje ruke i sa mekom podlokom izmeu ruke i telaPreko
poveske uvrstite ruku preko grudi, irokim zavojem.
Povedite ili poaljite povreenog u bolnicu u sedeem poloaj.
POVREDE NADLAKTNE KOSTI
Ramenjaa je duga kost koja ini skelet nadlaktice.Zglobljava se sa lopaticom u ramenom
predelu i kostima podlaktice u predelu lakta.Znaci povrede:jak bol u ramenu, modrica nadlaktice,
pazuha i grudnog koa Prva pomo:
Postavljanje imobilizacije zavojem sa laktom uz telo. Dezolov zavoj zavoj pazuha, - rame
lakat, ili improvizacija imobilizacije.
POVREDE PODLAKTINIH KOSTIJU
U predelu podlaktice kotanu strukturu ine dve paralelne kosti: lakatna kost i bica.
Zglobljavaju se meusobno, u predelu lakta sa nadlaktnom kosti a u predelu zgloba ake sa
kostima ake.
Znaci povrede: Bol, izraen deformitet podlaktice u vidu pregiba ispod funkcije pokretanja ake
Prva pomo: Imobilizacija, fiksiranjem zbloga lakta i ake.
POVREDE BUTNE KOSTI
Butna kost se protee od zgloba kuka do kolenog zgloba.
Znaci preloma:Jak bol u predelu kuka,neprirodni poloaj noge,nemogunost voljnih pokreta i
oslanjanja,povreena noga je kraa od zdrave
Prva pomo: Imobiliemo nogu dovoljno dugom daskom ili povreenu nogu privrstimo uz
zdravu. Prvo fiksiramo stopala, potom podkolenicu i nadkolenicu.
Povreda tela butne kosti
Ova povreda obino prati teko oteenje mekih tkiva i krvnih sudova. Osnovna komplikacija
ovog preloma je krvavljenje.
Prva pomo:
-Zaustavljanje krvavljenja i spreavanje razvoja oka.
-Imobilizacija koja obuhvata dva susedna zgloba.

-I hitan transport.
POVREDE KOSTIJU PODKOLENICE
Prelomi kostiju podkolenice su najei prelomi dugih kostiju i najei otvoreni prelomi uopte,
(golenjaa je pokrivena samo koom).
Znaci povrede: bol, ispod funkcije povreene noge , a pri neopreznim pokretima spasioca ujne
krepitacije (krckanje) zbog trenja kosti o kost, prelom deformitet se jako uoavaju.
Prva pomo: Zaustavljanje krvavljenja, previjanje rane, imobilizacija dva susedna zgloba i
transport.
POVREDE KIME
Kimeni stub grade 33 do 34 prljena. Od naznaenog broja 24 su slobodno pokretna a 9 do 10
su meusobno srasli, gradei krsnu i trtinu kost. Celom duinom kimenog stuba protee se
kimeni kanal u kome je smetena kimena modina. Najizloeniji povredi su etvrti i peti vratni
prljen, uglavnom usled naglih pokreta glave unapred i unazad.
Razlikujemo povrede meuprljenastog diska, iaenja i prelome kotanih elemenata (obino su
udruene).
Na povredu kime moramo misliti uvek kada naiemo na osobu sa:
-povredom glave
-na povreenog bez svesti
-na povrede praene oduzetou pojedinih miia
-kod povreenih sa bolom u predelu kime
-kod povreenih sa vidljivim deformitetom u predelu kime
-kod povreenih sa poremeajem disanja
KOD SUMNjE NA POVREDU KIME POSTUPAK KAO DA SE RADI O POVREDI
Invalidit, nakon povreda kime, najee je zbog loe ukazane prve pomoi kao i
neodgovarajueg transporta.
Obavezno unesreenog pitati:

kako je do povrede dolo

da li osea bol

moe li pomerati ruke i noge

osea li dodir u podruju prstiju, ake i podlaktice

moe li stiskati i opruati ake

Obavezno pipati:

trnaste nastavke na zadnjoj strani vratnog dela kime

raiti udubljenje znak da je pukao ligament

traiti otok (deformitet)

Priruna imobilizaciona sredstva za kimeni stub.Najee se koriste u prvoj pomoi. To su:


vrata, daske, delovi odee.
Nalazi ih spasilac u okolini mesta nesree.

Tipska imobilizaciona sredstva za kimeni stub

Okovratnik (vratna kragna)

Preklopna nosila (rastavljaju se po uzdunoj osovini)

Vakuum duek

Daska za trakciju (istezanje)

Kod povreda vratne kime obavezno se postavlja:


*ancova kragna (kolir) ili
*Improvizovano sredstvo za imobilizaciju vratne kime
Improvizovano sredstvo se pravi od tvrdog kartona izrezanog u traku irine od 6-8 cm a u dugu
28-32 cm traku obloiti vatom i obaviti je platnom i trouglom maramom duine oko 150 cm.
Povreeni sa prelomom kime zbrinjava se, imobilie i transportuje u zateenom poloaju.
Za imobilizaciju kime koristi se iroka daska ili slino priruno sredstvo. Pomenuti predmet se
pripremi na taj nain to se pod vratni i slabinski deo kime (za unesreenog koji lei na leima)
postave smotani aravi ili delovi odee radi odravanja prirodne zakrivljenosti kimenog stuba.
Pri postavljanju povreenog koji lei potrbuke, pomenuti predmeti se postave pod grudni i
karlini deo tela. Povreenom treba fiksirati glavu i telo kako bi se spreili pokreti.
POVREDE KARLICE
Karlini prsten ini vezu izmeu kime i donjih udova.
Karlica je okruena jakim miiima, zatiena je mekim tkivima, te je potrebna velika mehanika
sila kako bi izazvala prelom kostiju karlinog prstena.

Glavna opasnost kod povreda ovog segmenta dolazi od oka usled iskrvavljenja, zbog povreda
organa koji se nalaze u karlici a tek potom od posledica preloma.
Prva pomo:

Dobiti podatke o nainu povreivanja.

Osobe, koje su svesne pitati za lokalizaciju bola.

KOD SUMNjE NA POVREDU KOSTIJU KARLICE POSTUPAJ KAODA SE O TAKVOJ


POVREDI RADI
Prilikom imobilizacije, koristi se daska i drugi predmeti primerene veliine, sa
podlokama od ebadi ili delova odee. Povreeni se postavlja i fiksira na ravnu tvrdu podlogu
pri emu noge ostaju sastavljene, i blago savijene u kolenima i kukovima, ukoliko se zbog
prirode povrede ne nalazi u drugaijem, prinudnom poloaju.
OTEENjA TOPLOTOM I HLADNOOM
Ljudski organizam najbolje funkcionie na temperaturi od 37oC. Da bi odralo ovu temperaturu,
telo koristi svoje mehanizme koji stvaraju i zadravaju toplotu kada je hladno, ili isputaju
toplotu kada je toplo.
SUNANICA
Ovo stanje se postepeno razvija, a nastaje gubitkom soli i vode zbog preteranog znojenja tela.
Znaci prepoznavanja: glavobolja, pospanost i zbunjenost,gubitak apetita i munina,znojenje sa
bledom i vlanom koom,grevi u ekstremitetima ili stomaku
Postupak: pomoi osobi da legne na neko hladno mesto,podii joj noge i podmetnuti neto ispod
njih, pomoi joj da popije hladnog i bistrog rastvora soli (1 kaiica na litar vode), ako osoba izbi
svest postaviti je u boni relaksirajui poloaj,pozvati hitnu pomo,proveriti i beleiti disanje,
puls i stepen reagovanja svakih 10 minuta
TOPLOTNI UDAR
Ovo stanje nastupa iznenada i za nekoliko minuta moe dovesti do besvesnog stanja. Toplotni
udar nastaje usled produenog izlaganja tela toplotnoj energiji ili zbog neke bolesti koja je
praena groznicom (malarija).
Znaci prepoznavanja:glavobolja, pospanost, nelagodnost,uznemirenost, zbunjenost,vrua,
zajapurena i suva koa
Postupak:Preneti osobu na neko hladno mesto. Skinuti joj svu gornju odeu. Pozvati hitnu
pomo, zamotati osobu hladnim vlanim aravom, rashlaivanje traje dok se temperatura ne
spusti na 38oC,kada se telesna temperatura spusti na 38oC mokar arav zameniti suvim.
OPEKOTINE

Oteenja koe izazvana dejstvom toplotnog agensa- plamen, vrela tenost, para, kontakt sa
vrelim predmetom, udar elektrine struje ili groma, dejstvom hemikalija.
Teina opekotine odreuje se na osnovu: povrine. Dubine, uzroka, zahvaenosti disajnih puteva,
ivotnog doba(deca ispod 12 god, i stariji ljudi), prateih bolesti i dr.
Podela opekotina po dubini
1) prvi stepen- oteen samo povrinski sloj koe-epiderm
Znaci: crvenilo koje bledi na pritisak, otok i bolna osetljivost, prolazi spontano nakon nekoliko
dana
2) drugi stepen- oeen dubnji sloj koe
Znaci: otok, crvenilo i bol na koi, na koi na mestu povrede vidljivi plihovi ispunjeni bistrom
tenou
3) trei stepen zahvaeni su svi slojevi koe i tkiva ispod nje (miii, nervi, krvni sudovi)
Znaci: koa je sivo bele do smee bele boje a nekada i ugljenisana,nema bolova jer su uniteni
nervni zavreci.
Valasovo pravilo devet - podela opekotina po zahvaenoj povrini
- odreuje se procenat opeene povrine pravilom devetke
Glava 9%, ruka 9%, grudi 9%, trbuh 9%, lea 9%, slabine 9%, noga 2x 9%(18%), predeo
polnih organa 1%.
- povrina ake povreenog iznosi oko 1% ukupne povrine tela
- kod beba se razliito primenjuje ovo pravilo jer glava i trup ine razliiti procenat povrine
tela u odnosu na ekstremitete.
- opekotine drugog stepena vee od 20% povrine tela stvaraju ok u organizmu, a opekotine
koje zahvataju vie od 50% koe imaju smrtan ishod.
Prva pomo i postupak kod opekotina
1) spasilac treba da osigura bezbednost otkanja uzrok povreivanja
2) Ukloniti zapaljenu odeu izuzev ako se zalepila za kou kada je ne treba odvajati od
opekotine ,ne valjati po zemlji.....
3) to pre zapoeti sa hlaenjem opeene povrine hladnom vodom ili mlazom vode od najmanje
deset minutana (decu ne treba previe rashlaivati
4) ukloniti nakit, sat, kaie i dr sa povreenih delova tela pre nego to se javi otok.

5) pokriti opekotinu folijom za opekotine ili nekim sterilnim materijalom koji smanjuje rizik od
infekcije. Materijal se postavlja labavo bez zatezanja.opekotine na licu ne treba poktivati. Moe
se upotrebiti kuhinjska folija ili plastina kesa za opeenu aku ili stopalo.
6) Ako je opeena velika povrina tela ruke ili noge imobilisati povreeni ekstremitet uz blago
istezanje (podizanje)
7) Zabranjeno je buiti plihove, dodirivati prstima opekotinu, stavljati bilo kakve masti, ulja,
kreme, prakove
8) Davati povreenom da pije tenost i transportovati ga u zdravstvenu ustanovu
UTICAJ HLADNOE
PROMRZLINE
Stvaraju se kada je vreme ledeno i suvo sa vetrom. Posebno su osetljive osobe koje ne mogu da
se kreu. Tkivo na ekstremitetima se zamrzava stvarajui oteenja koja mogu biti povrinska ili
duboka sa trajnim posledicama.
Znaci prepoznavanja: promrzli deo je bled i osoba osea bockanje,taj deo postaje neosetljiv,
koa je tvrda i kruta, bela pa modro crvena i na kraju crna
Postupak: Veoma lagano ukloniti rukavice, prstenje ili izme. Zagrevati taj deo tela rukama ili u
krilu ili pod pazuhom osleene osobe.Odvesti ozleenog na toplo mesto. Ako se boja koe ne
vrati brzo, staviti ozleeni deo u toplu vodu, zatim posuiti, staviti sterilnu gazu i umotati
zavojem oteeni ekstremitet.Ne treba probijati plikove. Podii smrznuti deo tela zbog
spreavanja otoka. Pozvati hitnu pomo
HIPOTERMIJA
Ovo stanje nastaje kada telesna temperatura padne ispod 35 C. Najee je izazvana
dugotrajnim izlaganjem spoljanjoj hladnoi.
Znaci prepoznavanja:-drhtavica, hladna, bleda, suva koa,-ravnodunost, apatija,
zbunjnosat,letargija (uspavanost),sporo i povrno disanje, poremeaj svesti,- usporen i slab puls,
u najteim sluajevima prestanak rada srca
Postupak: umotati osobu dodatnom odeom, ebetom i obavezno pokriti glavu,preneti osobu na
neko zatieno mesto,pozvati pomo dve osobe,ako je osoba pri svesti dati joj da popije neto
toplo,ako osoba izgubi svest proveriti vitalne funkcije, primeniti vetako disanje i odgovarajui
koma poloaj
GROM
To je prirodna eksplozija elektriciteta koja trai spoj sa zemljom preko najblie visoke take na
terenu tj. preko nekog koji stoji kraj nje.Udar groma moe da zapali odeu i obori rtvu. Retko
moe da prouzrokuje trenutnu smrt.
Postupak: udaljiti se od mesta udara groma,ukloniti povreenog to pre sa mesta nesree,u
sluaju prestanka rada vitalnih funkcija primeniti oivljavanje

STRUJA VISOKOG NAPONA


Kontakt sa strujom visokog napona koji se nalazi u elektrinim vodovima i kablovima
dalekovoda obino je fatalan. Uvek nastaju teke opekotine, a nagli miini spazam izazvan
okom moe da odbaci rtvu dalje od mesta nesree prouzrokujui nove povrede. Struja visokog
napona moe da preseli i (elektrini luk) celih 18 metara
Postupak:

ne prilaziti povreenom dok se zvanino ne potvrdi da je dovod struke prekinu

odravati udaljenost od povreenog najmanje 18 metara

spreiti posmatrae da se priblie

pozvati hitnu pomo

ako su poremeene vitalne funkcije primeniti mere oivljavanja

postaviti povreenog u boni poloaj

obraditi opekotine i ostale povrede i ublaiti stanje ok

STRUJA NISKOG NAPONA


Struja u domainstvu, kancelarijama, radnjama moe da prouzrokuje ozbiljne povrede, pa ak i
smrt.Do mnogih nevolja dolazi zbog neispravnih prekidaa, elektrinih aparata ili iskrzanih ica.
Moramo imati na umu da je voda veoma opasan sprovdnim elektriciteta. Ako mokrim rukama
dodirenemo aparat, ili ako stojimo na vlanom podu poveava se rizik od udara struje.
Prolazak elektrine struje kroz telo moe da oamuti unesreenog i da prouzrokuje prekid disanja
pa ak i da zaustavi rad srca.Naizmenina struja izaziva grenje miia to esto spreava rtvu
da pusti elektrini kabl.
Postupak:

Iskljuiti struju na aparatu ako moemo. U protivnom izvaditi utika ili iupati gajtan.

Ne dodirivati unesreenog rukama po goloj koi.

Ako ne moemo da donjemo do gajtana treba stati na suv, izlirajui predmet (drvena
kutija, gumeni, plastini podmeta). Metlom ili drvenim predmetom odgurnuti ruku rtve
od kontakta sa strujom.

Samo u krajnjem sluaju povui unesreenog za deo odee ako je suv.

Ako je unesreeni bez svesti raditi oivljavanje.

Postaviti ga u boni koma poloaj.

Opekotine hladiti sa oblogom hladne vode.

POLITRAUMA
Politrauma je stanje gde postoji povreda dva ili vie organa ili organskih sistema, to ugroava
vitalne funkcije.Najei uzroci politraume su:

saobraajne nesree

dejstvo vatrenog oruja

masovne nesree (zemljotres, poar)

Statistiki podaci iz EU i SAD pokazuju da je politrauma vodei uzrok smrti u populaciji mlaoj
od 35 godina. Smatra se da se u 30% sluajeva smrt kao posledica traume moe spreiti
ukazivanjem prve pomoi i terapijom koju sprovode specijalizvoane medicinske ekipne na licu
mesta i u toku transporta povreenih. Smrt kao posledica politraume javlja se u tri vremenska
interval -Trenutna smrt- Rana smrt- Pozna smrt
Trenutna smrt nastaje na mestu nesree zbog tekih povreda mozga, srca, kimene modine
U ovim situacijama sve intervencije su ogranienog znaaja.
Rana smrt nastaje u toku prvog sata od nastanka povrede kao posledica oteenja:glave,grudnog
koa,stomaka,dugih kostiju
Pravovremena i adektvatna pomo je vana za preivljavanje i za spreavanje komplikacija
Iz ovoga vidimo da su prva pomo i terapija koje se primenjuju u prvom satu od nastanka
povrede presudni za povreenog i zato taj sat nazivamo ZLATNI SAT.
MERE KOJE TREBA PREDUZETI U OKVIRU ZLATNOG SATA:

Rano otkrivanje povreenog

Poziv slubi hitne medicinske pomoi

Prva pomo na licu mesta

PRVA POMO KOD POLITRAUMATIZOVANIH SA TEKOM POVREDOM


GRUDNOG KOA
1.Postavljanje u polusedei poloaj sa naslanjanjem na stranu povrede
2.Kod otvorenog pneumatoraksa hermetizacija i sterilan zavoj
3.Kod tenzionog pneumotoraksa samo poloaj i hitan transport

4.Kod serijskog preloma rebara sa kapkom fiksacija kapka


5.Obezbediti dovoljno sveeg vazduha za disanje, ostale mere nege i stalni nadzor i kontrola
ivotnih funkcija
PRVA POMO KOD POLITRAUMATIZOVANIH SA LEZIJAMA TRBUNIH
ORGANA I KARLICE
1.Obezbeenje situacije i uslova rada
2.Postavljanje prvog zavoja za trbuh (sa nalepljivom povrinom) bez pokuaja vraanja izalih
trbunih organa
3.Borba protiv oka (polu leei poloaj)
4.Kod zatvorenih povreda samo borba protiv oka (poloaj)
5.Zabrana unosa tenosti i hrane na usta (samo kvaenje usana)
6.Kod preloma karlice imobilizacija
7.Nega i stalni nadzor i kontrola ivotnih funkcija
PRVA POMO KOD POLITRAUMATIZOVANIH U STANjU OKA
1.Obezbeenje situacije i uslova rada
2.Blagovremeno zaustavljanje krvavljenja
3.Kvalitetna imobilizacija
4.Utopljavanje i ostale mere nege
5.Ovi politraumatizovani zahtevaju prednost u transportu
6.Stalni nadzor i kontrola ivotnih funkcija
POVREDE USLED DEJSTVA UDARNOG TALASA
BLAST POVREDE Nastaju dejstvom udarnog talasa eksplozije na povrinu i unutranje organe
ljudskog tela u ratnim i mirnodopskim uslovima.
Teina i vrsta povreda zavisi od:
-Jaine eksplozije
-Sredine koja prenosi udarni talas
-Udaljenosti i poloaja tela u trenutku eksplozije

VAZDUNI BLAST

Prskanje bubne opne

Unutranje krvarenje

Oteenja CNS prolazna ili trajna oduzetost pojedinih delova tela


VODENI BLAST

Snano krvarenje i brz razvoj - PLUNI BLAST

VRST BLAST

Viestruki prelomi i krvarenje

PRVA POMO
zavisi od opteg stanja I prirode povreda, zbog teine povreda I estih unutranjih krvarenja
unesreeni se transportuje sa pratiocem po PRVOM REDU hitnosti
KRA POVREDE
Nastaju u saobraajnim nesreama, nesreama na gradilitu, sudarima vozova, zemljotresima ili
nesreama u rudnicima. Lokalne povrede koje se mogu javiti su prelomi, unutranje krvarenje,
pojava plikova i opekotina. Ako je unesreeni due vreme nagnjeen tada se pojavljuje rizik da
dodje do dvostruke komplikacije:
1. Produeno nagnjeenje moe prouzrokovati velike tete na tkivima, posebno
miiima, kada se pritisak ukloni veoma brzo dolazi do oka jer jer se tenost iz
tkiva iri u povredjeni predeo
2. Drugo ...mnogo opasnije...otrovne supstance koje se nagomilavaju u miiima
kao rezultat povrede, naglo e se osloboditi i prei u krv, to moe izazvati
poremeaj u radu bubrega
PRVA POMO
POSTUPAK KOD OSOBE KOJA JE PRIGNjEENA MANjE OD 10 MINUTA
1.OSLOBODITI POVREENOG TO JE BRE MOGUE
2.PROVERITI DA LI IMA SPOLjANjEG KRVARENjA I POKRITI SVE RANE
3.IMOBILISATI DEO GDE SE SUMNjA NA FRAKTURU

4.PREGLEDATI POVREENOG I PAZITI NA POJAVU ZNAKOVA UNUTRANjEG


KRVARENjA ILI OKA I PRIMENITI ODGOVARAJUU TERAPIJU
5.POZVATI HITNU POMO. ZABELEITI KOLIKO JE DUGO POVREENI BIO
PRIGNjEEN I KADA JE OSLOBOEN PRITISKA.
POSTUPAK KOD OSOBE KOJA JE PRIGNjEENA DUE OD 10 MINUTA
1.POZVATI HITNU POMO I DATI IM PRECIZNE PODATKE
2.UTEITI I SMIRITI POVREENOG DOK NE STIGNE POMO