1 .

P O J A M K R I V I N O G P R A VA
-Osnovni cilj i svrha postojanja krivinog prava kao grane pozitivnog prava jeste obavljanje
zatitne funkcije. Ta zatita se ostvaruje popisivanjem odreenih ponaanja kao krivinih dela i
propisivanjem krivinih sankcija za ta dela, kao i uslova zanihovu primenu prema uiniocama
krivinih dela.
-Cilj je suzbijanje kriminaliteta, odnosno pruanje zatite najznaajnijim dobrima i vrednostima
od ponaanja koja ih povreuju ili ugroavaju.
-Krivino pravo je neophodno za obezbeenje osnovnih uslova za uspean zajedniki ivot.
-Krivino pravo je zakonsko pravo- pravo zasnovano na zakonu.
Za razliku od ostalih grana prava u kojima i drugi pravni aktisadrze pravne norme, jedini pravni
akt kojim se moe propisati krivinopravna norma jeste zakon. Meutim, mora postojati ivisok
stepen verovatnoe da e se te norme zaista primenjivati, da e se prema uincima krivinih dela
primeniti kazna ilidruga krivina sankcija.
-Primarni cilj krivinog prava nije primena kazne i krivinih sankcija, ve se on zasniva na
pretpostavci da veina graana nee vriti krivina dela. Samo u sluaju kada pojedinci iznevere
oekivanja u tom smislu, na njih se primenjuju krivinesankcije. Krivino pravo moe da
funkcionie samo ako primena krivinih sankcija u jednom drutvu predstavlja izuzetak,ako se
one primenjuju samo u odnosu na jedan manji broj lanova tog drutva. Ako se kazna suvie
esto primenjuje ona gubisvoj izuzetni karakter, a time i efikasnost, a suvie selektivna i retka
primena krivinog prava slabi njegovu zatitnu funkciju.
-Krivino pravo shvaeno kao sistem zakonskih normi i kao deo pozitivnog prava predstavlja
krivino pravo u objektivnom smislu.Sistem zakonskih normi koje ine krivino
zakonodavstvo reguliu dve celine na koje se krivino pravo moe podeliti, a to su njegov opti i
posebni deo.
-Opti deo sadri odredbe relevantne za sve ili veinu krivinih dela
-Posebni deo sadri zakonske norme kojima se odreena ponaanja proglaavaju
krivinim delima.
-Krivino pravo u subjektivnom smislu jeste pravo na kanjavanje.. Ono pripada samo dravi,
ali nije neogranieno. Zasniva se na dravnoj prinudi, pa je i krivino pravo kao grana prava i
kao deo javnog prava izrazito dravno pravo.
-to se tie naziva ove grane prava, u veini zemalja koristi se naziv kazneno pravo
-to se tie sredstava za zatitu od drutveno opasnih ponaanja i njihovo suzbijanje, uobiajena
je njihova podela na represivna i preventivna.
- Represivna sredstva imaju za cilj primenu sankcije u odnosu na ve uinjeno krivino delo ;
okrenuta su prolosti.
- Preventivnim sredstvima se nadstoji spreiti drutveno opasno ponaanje pre nego to
je uinjeno; okrenuta su ka budunosti

2.POJAM KRIVINOG ZAKONA I KRIVINOG ZAKONIKA

-Krivini zakon je zakonska norma kojom se regulie neko pitanje iz oblasti krivinog prava
(opteg ili posebnog dela)

.- Krivini zakon moe biti shvaen kao jedna zakonska norma ili kao sistemski zakon
koji regulie materiju krivinog prava,ali ne u potpunosti, jer bi to onda bila kodifikacija, tj.
kodeks krivini zakonik.
- Krivino zakonodavstvo je skup ili sistem krivinih zakona koji vae u jednoj zemlji, pod
ime se podrazumevaju svi zakonikoji reguliu krivinopravnu materiju.
- Krivino zakonodavstvo u Srbiji ine:
1. Krivini zakonik (KZ) 01.01.2006./dopune 2009.
2. Zakon o maloletnim uiniocima krivinih dela ikrivinopravnoj zatiti maloletnih lica 1.1.06
3.sporedno krivino zakonodavstvo - zakonima se reguliu specifineoblasti drutvenog ivota
(npr. neke oblasti privrede, porezi, devizno poslovanje, itd.)
- Krivino zakonodavstvo ima svoj opti i posebni deo. U Srbiji je materija opteg dela
regulisana u KZ, dok posebni deo obuhvata sva krivina dela propisana u KZ, kao i u sporednom
krivinom zakonodavstvu.
- Krivini zakonik se sastoji od opteg i posebnog dela.
Opti deo sadri pravila i institute koji su zajedniki za sva pojedinakrivina dela.
Posebni deo kao katalog krivinih dela, podeljen je dalje u grupe krivinih dela prema objektu
krivinopravnezatite.

3. MEUNARODNO KRIVINO PRAVO

Drave potpisnice imaju obavezu da odreena ponaanja predvide u svom krivinom
zakonodvstvu kao krivino delo, ako su potpisale meunarodne akte.
Meunarodne konvencije:
- Konvencija o genocide 1948.g
- enevska 1949 g.
- Rimski statut
-Jedini pravi I stalni meunarodni krivini sud osnovan je 1998.godine a poeo sa radom 2002.g.
- Postoje I 4 athok tribunal: Ninberg, Tokio, Hag za Jugoslaviju, sud za Ruandu

4. OSNOVNA NAELA KRIVINOGO PRAVA

Krivino pravo se zasniva na odreenim naelima:
1. naelo zakonitosti- jedno od osnovnih. Nikome ne moe biti izreena kzna za delo koje ,
pre nego to je uinjeno, zakonom nije bilo odreeno kao krivino delo
2. naelo legitimnosti- mora biti opravdano I nuno
3. naelo individualne subjektivne odgovornosti svako odgovara samo za svoje postupke,
ako je kriv (naelo krivice)
4. naelo humanosti- tite se najvanija dobra oveka, a sankcije treba da budu humane
5. naelo pravednosti I srazmernost- kr.sankcija mora biti pravedna I srazmerna
uinjenom delu

5 . I Z V O R I K R I V I N O G P R AVA
-Izvori krivinog prava se mogu deliti na osnovu razliitih kriterijuma. Najvanije su podela
na meunarodne i nacionalne
MEUNARODNI IZVORI
-Meunarodni ugovori su posredni izvor krivinog prava. Ustav SRJ je predviao
da meunarodni ugovori koji su ratifikovani i objavljeni predstavljaju deo unutranjeg
pravnog poretka.
- Jugoslavija je ratifikovala vei broj meunarodnih konvencija ( npr. enevske konvencije
iz 1949. i dopunski protokoli iz tekonvencije iz 1977.) na osnovu kojih je u svoje zakonovodstvo
unela vei broj krivinih dela.
-Postoji i vei broj bilateralnih ugovora, pre svega u oblasti meunarodne pomoi u krivinim
stvarima.
NACIONALNI IZVORI
1 . U S T A V -Ustav Srbije sadri dve vrste odredaba od znaaja za krivino
pravo. Prve su one koje odreuju krivinopravne principe podiu i na rang ustavnih principa
(npr. naelo zakonitosti). Druge su one koje predstavljaju osnov propisivanjaodreenih
inkriminacija (npr. predvieno je da je nezakonito lienje slobode kanjivo).
-Poto su realizovane kroz krivino zakonodavstvo, ove odredbe predstavljaju posredan izvor
krivinog prava.
2 . Z A K O N -Zakon je jedini glavni i neposredni izvor naeg krivinog prava. To je
posledica dosledno sprovedenog naela zakonitosti ukrivinom pravu. To ne znai da je on
iskljuivi izvor krivinog prava, jer se kao posredni i dopunski izvori javljaju i drugi pisani
pravni propisi.
-Zakonske izvore krivinog prava u Srbiji predstavljaju KZ i krivinopravne norme iz sporednog
zakonodavstva.
3 . P O D Z A K O N S K I P R O P I S I - Propisima koji imaju nii rang od zakona ne mogu se
propisivati krivina dela, niti instituti opteg dela krivinog prava.Meutim, oni mogu biti
dopunski izvori krivinog prava onda kada krivini zakon upuuje na njih. To je sluaj kod
tzv. blanketnih krivinih dela (npr. nezadovoljna trgovina, nezakonit lov, nedozvoljen prekid
trudnoe, itd.).
4 . S U D S K A P R A K S A -Kao i u ostalim zemljama koje pripadaju evropskom
kontinentalnom pravnom sistemu u Srbiji sudska praksa, formalno, ne predstavlja izvor
krivinog prava. Ali, ona ima veliki znaaj i izvesnu kreativnu ulogu.
-Naroit znaaj imaju odluke viih sudova i pravna shvatanja zauzeta u njima. Iako nisu
obavezne, one vre veliki uticaj nashvatanje niih sudova. Pravni stav zauzet u nekom sluaju
formalno vai samo za taj sluaj, ali po pravilu kada se reava isto pravno pitanje sudovi vode
rauna o stavovima viih sudova.

5 . T E O R I J A K R I V I N O G P R A VA -Nauka krivinog prava ne predstavlja izvor

krivinog prava.
-Uticaj nauke kp na kp je poeljan, i to kako na nivou stvaranja krivinog zakona, tako i prilikom
njegove primene. Na nausudsku praksu stavovi teorije kp nedovoljno utiu.
6 . O B I A J -Obiaj i obiajno pravo ne predstavljaju izvor krivinog prava.
- Npr. kod ubistva na mah. jedan od uslova je da je izvrilac bez svoje krivice doveden u stanje
jake razdraenosti napadom ilitekim vreanjem od strane ubijenog.
-ta predstavlja teko vreanje u velikoj meri zavisi i od postojeih obiaja, jer neto to je
u jednoj sredini uvredljivo udrugoj to ne mora biti.

6 . V R E M E N S K O VAE N J E K R I V I N O G ZA K O N A
Kao i drugi zakoni, i krivini zakon stupa na snagu onog dana kada je to njime izriito propisano.
To moe biti due ili kraevreme od dana donoenja zakona, ali je, po pravilu, due nego kod
drugih zakona.
-Razlog je, pre svega, potreba da se graani upoznaju sa novim krivinim zakonom, a kod
sloenih reenja i samim tim pravosudnim organima je potrebno izvesno vreme za upoznavanje
tih reenja. Mogue je i da se propie da to vreme traje idue od godinu dana.
- Ukoliko nije izriito propisan dan stupanja na snagu krivinog zakona, vai opte pravilo, tj.
zakon stupa na snagu osmogdana od dana objavljivanja u slubenom glasilu.
- Kod krivinog zakona, zbog prirode materije koju regulie, ne bi bilo opravdano predvideti
krae vreme od 8 dana.
- U k.p. postoje odreene specifinosti vezane za vremensko vaanje krivinog zakona, to je
regulisano KZ
.-Pravilo je da se na uinioca krivinog dela primenjuje zakon koji je vaio u vreme izvrenja
krivinog dela. To je nuna posledica vaenja naela zakonitosti.
- Meutim, predvien je jedan vaan izuzetak od tog opteg pravila, a to je obavezna
retroaktivna primena zakona koji je blaziza uinioca. Ako je novi zakon stroi za uinioca, on
se ni u kom sluaju ne moe retroaktivno primeniti.
- to se tie zakona sa ogranienim vremenskim trajanjem, koji su stroi i donose se za odreene
prolazne situacije (posle prolaska tih vanrednih okolnosti, ti zakoni prestaju da vae), novi KZ
reava ovo pitanje tako to se na uinioca krivinog delakoje je predvieno zakonom sa
odreenim vremenskim trajanjem primenjuje taj zakon bez obzira kad mu se sudi, osim akotim
zakonom nije drugaije odreeno.

7 . P R O S TOR N O VAE N J E K R I V I N O G ZA K O N A
-Pravila o prostornom vaenju krivinog zakonodavstva reavaju pitanje ije e krivino
zakonodavstvo u konkretnom sluaju biti primenjeno. Svaka drava tei tome da primeni
sopstveno k.z. onda kada za to ima interesa. Taj interes postoji kada jekrivino delo izvreno na
teritoriji odreene zemlje, kada je krivino delo uinio njen dravljanin i kada je krivino
delouinjeno protiv njenih interesa ili protiv njenog dravljanina.
- U krivinom pravu se primenjuju 4 principa: teritorijalni, personalni, realni (zatitni)
i univerzalni princip.
TERITORIJALNI PRINCIP ( vaenje naeg k.z. za dela uinjena u zemlji)

-Teritorijalni princip je osnovni princip vaenja naeg krivinog zakonodavstva, jer je svaka
drava zainteresovana da nasvojoj teritoriji osigura primenu svog prava. On se u praksi najee
i primenjuje, a ostali principi primenjuju se samo usluajevima kada se ne moe primeniti
teritorijalni princip, odnosno, kada je krivino delo uinjeno u inostranstvu.
- Prema teritorijalnom principu krivino zakonovodstvo Srbije primenjuje se na sva krivina dela
koja su uinjena na teritorijiSrbije nezavisno od dravljanstva uinioca.
-Pod pojmom teritorije Srbije podrazumevaju se suvozemna teritorija, vodene povrine unutar
njenih granica, kao i vazduni prostor nad njima.,kao i zastave broda i principom registracije
aviona.
- Nae krivino pravo predvia mogunost da se krivino gonjenje stranca koji je uinio krivino
delo na teritoriji Srbije, poduslovom uzajamnosti, ustupi stranoj dravi.
- Ako stranac ima prebivalite u stranoj dravi, uslov je da je uinjeno krivino delo za koje
je propisana kazna zatvora do 10godina ili krivino delo ugroavanja javnog saobraaja.
-U sluaju kada je delo uinjeno na teritoriji Srbije, a u stranoj dravi je pokrenut ili dobren
krivini postupak, krivinogonjenje u Srbiji preduzee se samo po odobrenju republikog javnog
tuioca.
- Izuzetak od primene teritorijalnog principa predvia meunarodno javno pravo, a odnosi se na
lica koja uiv aju potpunidiplomatski imunitet za koja vai njihovo nacionalno zakonodavstvo.
REALNI PRINCIP
-Primena realnog ili zatitnog principa dovodi do toga da se krivino pravo jedne drave
primenjuje na sva krivina dela uinjena na tetu te drave ili njenih graana.
Nae k.z. vai za svakog (i naeg dravljanina i stranca) ko u inostranstvu uinineko krivino
delo protiv ustavnog ureenja i bezbednosti Republike Srbije ili uini krivino delo
falsifikovanja domaeg novca.
k.z. Srbije vai i za stranca koji u inostranstvu uini prema naoj zemljineko drugo krivino
delo. Ono vai i za stranca koji uini bilo koje krivino delo protiv dravljanina Srbije.
P E R S O N AL N I P R I N C I P
Nae kz vai za dravljanina Srbije i kada u inotranstvu uini k.delo a kasnije se zatekne na
teritoriji Srbije, a razlog za primenu ovog principa je taj da nai graani dolaskom u Srbiju ne bi
izbegli odgovrnost za kr.dela uinjena u inostranstvu, kao I na lica koja su po uinjenom k.delu
postali nai dravljani.
U N I V E R Z ALN I PR I N C I P
Primenjuje se na stranca koji se zatekne na teritoriji Srbije,a uini k.dlo prema strancu ili stranoj
dravi. Obino budu ekstradirani.
-Supsidijarni realni, personalni i univerzalni princip nee biti primenjeni u 4 sluaja:
1. ako je uinilac potpuno izdrao kaznu na koju je u inostranstvu osuen
2. ako je u inostranstvu pravosnanom presudom osloboen ili mu je kazna oprotena
3.ako je prema neuraunljivom uiniocu u inostranstvu izvrena odgovarajua mera bezbednosti
4. ako je za krivino delo po stranom zakonu za krivino gonjenje potreban zahtev oteenog, a
takav zahtev nije podnet.

8. URAUNAVANJE PRITVORA I KAZNE IZDRANE U

INOSTRANSTVU
Primenom nekog od principa prosstorne vanosti KZ, ako je uinilac deo kazne izdrao u
inostranstvu taj deo kazne uraunava se u kaznu koju je izrekao domai sud za isto krivino delo.

9. P O J A M

KR IVI NOG DELA

-Odreivanje opteg pojma krivinog dela predstavlja jedno od najvanijih, ali i najsloenijih
pitanja u nauci krivinog prava.
- Opti deo krivinog prava bavi se samo odreivanjem opteg pojma krivinog dela
utvrivanjem optih obeleja kojamora posedovati bilo koje ponaanje da bi se moglo smatrati
krivinim delom.
-Osim tih obaveznih optih obeleja, kodsvakog pojedinog krivinog dela javljaju se posebna,
konkretizovana obeleja, koja ine posebne pojmove tih krivinih dela,to predstavlja materiju
posebnog dela krivinog prava.
- U naoj teoriji je i dalje prisutan klasian pojam krivinog dela koji potie iz nemake doktrine.
- Pojam krivinog dela se odreuje u formalnom i materijalnom smislu.
- Formalni pojam krivinog dela ograniava se na njegove pravne elemente, dok materijalni
pojam tei da odredi njegovu sutinu, odnosno sadrinu krivinih dela.
Krivino delo je radnja koja je u zakonu predviena kao krivino delo, koja je protivpravna I
uinjena sa krivicom.
1.radnja
2.odreenost u zakonu - elementi krivinog dela koji su objektivnog karaktera
3.protivpravnost
4.krivica

-jedini element k.dela koji je subjektivnog karaktera

10. R A D NJ A K R I V I N O G D E L A
Kod nas je skoro opteusvojena OBJEKTIVNO-SUBJEKTIVNA ili KAUZALNA TEORIJA
(naturalistiki pojam radnje)koji potie iz starije nemake doktrine.
- Prema njoj Radnja je voljni telesni pokret ili voljno preputanje da se preuzme
telesni pokret.
Radnja k. dela ima trostruku funkciju (ulogu):
1.Osnovnog elementa- ona je vii pojam(genus proximum) koji obuhvata sve oblike
ispoljavanja kanjivog ponaanja. Onaobuhvata injenje i neinjenje, umiljajnu i nehatu radnju,
dovrenu i nedobvenu radnju.
2.Povezujueg elementa- ona predstavlja nosei stubjer se ostali elementi u pojmu kriv.dela
javljaju kao atributi radnje- uslovikoje radnja mora da ispuni da bi predtavljala kriv.delo

3.Razgraniavajueg elementa- ona je element koji treba sa iskljui sve dogaaje koji ne mogu
predstavljati radnju k.dela,mora da izvri razganienje u odnosu na ono to je krivinopravno
irelevantno(radnje k.d. nema u stanjima gubitka svesti, ni u sluaju refleksnih pokreta koji su
organska posledica spoljnih nadraaja

11.V RSTE RADNJE KRIVINOG DELA

-S obzirom na to da se radnja moe ispoljiti u injenju ili neinjenju, postoji podela
svih krivinih dela na:
1. krivina dela injenja- definie kao voljno preuzimanje telesnih pokreta
2. kriv.dela neinjena ili proputanja- kao voljno proputanje telesnog pokreta
3.sauenitvo- radnja koju preduzima sauesnik(saizvrilac, podstreka,pomaga)
-Kriv.dela neinjenja se dele na:
1. prava k.dela injenja mogu se izvriti samo neinjenjem i njihova radnja izvrenja je tako u
zakonu i postavljena(npr. neprijavljivanje pripremanjak.dela, neprijavljivanje k.dela i uinioca.)
2. neprava k.dela injenja ukoliko odreeno lice propusti da preduzme odreenu radnju a u
zakonu je to navedeno da je bilo duno, I nastupi posledica k.dela smatrae se izvriocem
k.dela(takvo lice se zove garant)
- S obzirom na nain propisivanja radnje izvrenja u zakonskom opisu razlikuju se:
1 Alernativna radnja- dovoljno da je izvrena bilo koja od alternativno propisanih radnji(npr.
za postojanje k.dela ratnog zloina protiv civilnog stanovnitvadovoljno je da je izvreno
ubistvo prema civilnom stanovnitvu, muenje, bioloki i dr.eksperimenti, raseljavanje
iliuseljavanje)
2. Kumulativna radnja- potrebno je za postojanje radnje izvrenja da udju ostvarene sve radnje
izvrenja(npr. kod kriv.dela nepruanja pomoi licu povreenom u saobraajnoj nezgodi,
potrebno je da kumulativno budu ostvarene 2radnje: da izvrilac prouzrokuje povredu nekog lica
o da ga ostavi bez pomoi.)

12. P O S L E D I C A
Posledica k.dela je neka promena ili stanje u spoljnom svetu, a svaka radnja izaziva posledicu.
Deli se na :
1. Formalnu posledicu-delatnosna k.dela gde dovrenje radnje izvrenja k.dela znai I
dovrenje k.dela (npr. davanja linog iskaza, silovanje)
2. Materijalnu posledicu-posledina k.dela gde su svakom konkrektnom sluaju posledica
mora utvrivati
- S obzirom na vrstu posledice uobiajena je podela na:
1. krivina dela povrede- posledica krivinog dela povrede jeste unitenje ili oteenje objekta
radnje (npr. ubistva i teke telesne povrede)
2. krivina dela ugroavanja.-. posledica se sastoji u
- apstraktnoj opasnosti- mogunost za nastupanje konkretne opasnosti (npr. krivino delo
unitenja, oteenja ili uklanjanja znakova kojima se upozorava na opasnost)

- konkretnoj opasnosti -mora se u svakom konkretnom sluaju utvrditi njeno nastupanje, jer
ona predstavlja bitno obelejeu bia krivinog dela
Premaposledice deli se na:
1. trajnu liiti lice slobode
2. trenutnu dovreno k.delo(pucanje u neku osobu)
Najtei oblik posledice je unitenje, pa oteenje, pa konkrektna opasnost, pa apstraktna
opasnost.

13. U Z R O N I

ODNOS

Izmeu radnje i posledice mora da postoji uzrona veza(mora se utvrditi da li je neko lice svojom
radnjom izazvalo neku posledicu(hirurg propusti intervenciju- ne tarai se potpuna izvesnost u
krivinom pravu ve visok stepen verovatnoe da je do smrti pacijenta dolo zbog proputanja
intervencije hirurga)

14. B I E I E L E M E N T I

B I A K R I V I N O G D E LA

Da bi postojalo bilo koje krivino delo injenino stanje mora odgovarati zakonskom opisu, tj.
mora biti ostvareno bie krivinog dela
-Bie krivinog dela obuhvata skup obaveznih obeleja koja ine posebne pojmove pojedinih
krivinih dela (umesto biamoglo bi se govoriti o pojmu krae, ubistva, klevete, itd.).
Moe se rei da bie krivinog dela predstavlja most izmeu opteg i posebnog dela krivinog
prava
-Obeleja bia krivinih dela mogu biti:
1. objektivna ili spoljna.- radnja izvrenja, posledica, predmet radnje, sredstvo, nain izvrenja,
lino svojstvo, liniodnos ili lini status izvrenja, mesto izvrenja, vreme izvrenja krivinog
dela ( Npr. davanje lanog iskaza je radnja izvrenja, eksploziv je sredstvo; slubeno lice je lino
svojstvo izvrioca)
2. subjektivna ili unutranja- umiljaj, nehat, namera i pobuda da se neto uini

15. KVALIFIKOVANI I PRIVILEGOVANI OBLICI BIA KRIVINOG

DELA
Uobiajena je i podela obeleja(elemenata) bia k.dela na:
- osnovna - skup osnovnih obeleja ini osnovni oblik nekog k.dela
- dopunska obeleja su kvalifikatorne i privilegujue okolnosti.Dopunska obeleja daju
k.delu karakter teeg ililakeg oblika

-Propisujui kvlifikatorne okolnosti zakonodavac daje tee (kvalifikovane) oblik nekog k.dela
i za njega propisuju stroukaznu (npr.ubistvo koje je izvreno na podmukao nain predtavlja tei
oblik ubistva)
-Kod privilegujuih okolnosti zakon propisuje lake (privilegovane) obloike i predvia laku
kaznu u odnosu na osnovnioblik.(npr. ako kod k.dela prevare umseto pribavljanja protivpravne
imovinske koristi kod uinioca postoji samo namera dadrugog oteti).
-Veliki broj k.dela ima svoje kvalifikovane oblike, dok jedan manji broj ima privilegovane
oblike. Ima i k.dela koja imaju i jedan ili vie i kvalifikacionih i privilegovanih oblika(npr. K.d.
ubistva).
-Sutinska razlika izmeu kvalifikatornih i oteavajuih okolnosti jeste u tome to kvalifikatorne
okolnosti predstavljaju bitna obeleja, obeleja bia krivinog dela, jer su obuhvaene njegovim
zakonskim opisom, dok oteavajue okolnosti stoje van bia k.dela i slue sudu kao jedan od
osnovnih kriterijuma za odmeravanje kazne.

16. U S L O V I

K A NJ I V O S T I

-Zakonom se kod pojedinih k.dela mogu predvideti odreeni uslovi kanjivosti koji ne spadaju u
bie k.dela u uem smislu.To su odreeni dopunski uslovi koji su neophodni da bi k.delo
postojalo i da bi njegov izvrilac mogao biti kanjen.
Postoje 2vrste uslova kanjivosti:
1.objektivni uslovi kanjivosti (inkriminacije)
2.lini osnovi iskljuenja kazne
1.OBJEKTIVNI USLOVI INKRIMINACIJE
-Objektivni uslov inkriminacije ne predstavlja obeleje bia krivinog dela.
- Ovo je dodatni uslov za postojanje onih krivinih dela kod kojih je predvien.
( Npr.ukoliko nije prijavljeno pripremanje k.dela, ima kriminalno politikog smisla
takvo neprijavljivanje predvideti kaok.delo, samo ako pripremanje nije prijavljeno u vreme
kada je jo bilo mogue spreiti izvrenje k.dela, ovd je kao objektivniuslov inkriminacije
predvieni uslov da pripremano delo bude izvreno ili pokuano)
2.LINI OSNOVI ISKLJUENJA KANJIVOSTI
-Nisu obeleja bia krivinog dela ve dodatne okolnosti koje utiu na kanjavanje
- Kod nekih k.dela propisuje se da odreena lica nee biti kanjena iako su ostvarena sva bitna
obeleja bia krivinih dela.
( Npr. kod neprijavljivanja pripremanja krivinih dela nee se kazniti brani drug uinioca, lice
sa kojim on ivi u trjnojvanbranoj zajednici, srodnih po krvi, u pravoj liniji, brat ili sestra i
druga lica koja su u odreenom odnosu sa licem koje priprema k.delo

15. S U B J E K T K R I V I N O G D E L A
Subjekt (uinilac) k.dela jeste lice koje preduzima radnju izvrenja (izvrilac) ili radnju
sauesnitva(sauesnik).Izvrilac je ono lice koje preduzima radnju izvrenja, koje ostvaruje
elemente bia k.dela sadrane u zakonskom opisu. Kodsvakog k.dela u posebnom delu, dok je

sauesnik lice koje preduzima radnju sauesniva i ispunjava i ostale uslove predviene
odredbama opted dela.Subjekt ili uinilac je najiri pojam, iri i od pojma krivca, jer pored
krivca obuhvata i lica koja bez krivice preduzimaju radnju k.dela.
-Subjektom se smatra i ono lice koje se prilikom izvrenja k.dela posluilo ivotinjom,
mehanikom ili prirodnom silom.
- Subjekt moe biti:
1. fiziko lice
2. pravno lice - 2008. godine usvojen je Zakon o odgovrnosti pravnog lica u krivinim delima s
tim to odgovorno lice u pravnom licu.

16. O B J E K T

K R I V I N O G D E LA

- Objekt krivinog dela je ono dobro, interes ili vrednost protiv kojeg je krivino delo
upravljeno. Deli se na:
1. opti zatitni objekt (ovek slobode I prava; drutvena dobra koja su u funkciji
oveka)
2.grupni zatitni objekt- pojedina k.dela svrstana su u grupe prema grupnom
zatitnom objektu(kd.protiv ivota I tela;kd.protiv
imovine;kd.protiv slubene dunosti itd.)

17. P O J A M

PR O T I V PR AV N O S T I

-Odreenost ljudskog ponaanja u krivinom zakonu kao krivinog dela, po pravilu, znai i
njegovu protivpravnost. Ukoliko neko ponaanje sadri sve elemente propisane u zakonskom
opisu bia k. dela, samim tim je to ponaanje i protivpravno.Izuzetno, protivpravnost moe biti
iskljuena, zbog ega bi delo,iako je u zakonu odreeno kao krivino delo, izguviokarakter
krivinog dela. Ali obrnuto nije mogue: nema protivpravnosti u krivinom pravu
bez ostvarenosti bitnih elemenata bia nekog krivinog dela.
-Prilikom reavanja sluajeva u praksi pitanje protivpravnosti se, u sluaju kada su ispunjeni
svi elementi bia nekogkrivinog dela predvienog u posebnom delu, svodi na negativnu
konstataciju da ne postoje osnovi koji iskljuuju potivpravnost. To se pretpostavlja, a samo
ukoliko okolnosti ukazuju na neki osnov iskljuenja protivpravnosti, on se mora utvrivati.
-Protivpravnost i predvienost u zakonu ipak predstavljaju 2 odvojena elementa u optem pojmu
k.d. Time se izbegavaju problemi sa kojima se suoavaju nastojanja da ova 2 elementa spoje u
jedan. I pored toga to se delimino podudaraju, niti predvienost k.d. u zakonu znai uvek i
protivpravnost, a jo menje protivpravnost podrazumeva predvienost nekog ponaanja u zakonu
kao k.d.

18. O S N O V I I S K LJ U E NJ A P R O T I V P R A V N O S T I
-Postoje situacije kada su ispunjena sva zakonom propisana obeleja nekog k.d., ali ona ipak ne
postoji jer mu nedostaje protivpravnost, tj. postoji neki od osnova iskljuenja protivpravnosti
-Opti osnovi iskljuenja protivpravnosti se mogu podeliti u 2 kategorije:
1. da li su propisani k. zakonom - u naem krivinom pravu spadaju:
- delo malog znaaja,
- nuna odbrana
- krajnja nuda.
Oni su eksplicitno propisani krivinim zakonikom.
2.nisu propisani krivinim zakonm:
- izvrenje slubene dunosti,
- pristanak povreenog,
- nareenje pretpostavljenog,
-dozvoljeni rizik, itd.
Posto nisu predvieni zakonom njihovo dejstvo je sporno.

19. D E L O

M ALO G

Z N A AJ A

- Re je o osnovu koji iskljuuje protivpravnostu materijalnom smislu.Iako u konkretnom sluaju

neko injenino stanje moe u potpunosti biti podvedeno pod zakonski opis nekog k.dela, mali
znaaj konkretnog dela ukazuje na nedostatak krivine protivpravnosti u materijalnom smislu.
Ono jeste protivpravno uopte,ali nije protivpravno za k. pravo, pa zbog toga ostaje delikt na
koji se mogu primeniti neke druge pravne sankcije.
-Svodi se samo na oblast lakih k.d. za koja je propisana kazna zatvora do 5 godina ili novana
kazna.
-Cilj instituta dela malog znaaja jeste da iskljui primenu k.p. u odnosu na sluajeve u kojima
su ispunjena sva obelejanekog k.d., ali se radi o tako beznaajnom delu da primena krivinih
sankcija oigledno nema svrhe.
-Osnovna pretpostavka za primenu instituta dela malog znaaja jeste da su ostvarena sva bitna
obeleja bia k.d. u konkretnom sluaju
.-KZ zahteva kumulativno ostvarenje 3 uslova za iskljuenje postojanja k.d. po ovom osnovu:
1. da je stepen krivice uinioca nizak;
2. da su tetne posledice odsutne ili da su neznatne;
3. da opta svrha krivinih sankcija ne zahteva izricanje kr. Sankcije
-Delo mora biti bagatelno kako u objektivnom, tako i u subjektivnom smislu.
- Drugi uslov se odnosi na k.d. bez posledice (delatnosna k.d.), na pokuaj k.d. kao i na k.d.
ugroavanja jer u tim sluajevima nema tetne posledice.

20. N U N A O D B R A N A
-Prema zakonskoj definiciji, nuna odbrana je ona odbrana koja je neophodna potrebna da
uinilac od svog dobra ili dobra drugog odbije istovremeni protivpravni napad.
-Elementi nune odbrane su: NAPAD i ODBRANA.

- Uslovi NAPADA su da je napad:

1. PONAANJE OVEKA napad preduzima ovek i on se sastoji u injenju, a samo izuzetno
u neinjenju;
2.UPEREN PROTIV NEKOG PRAVOM ZATIENOG DOBA ne postoji ogranienje u pogledu vrste i
znaaja dobra
3.PROTIVPRAVAN da je protivan normama pravnog sistema, procenjujui to objektivno, a ne
sa aspekta napadaa
(npr. ljubavnik udate ene ima pravo da se brani od prevarenog mua
koji hoe da ga ubije, ali n.o. je iskljuena onda kada je napad namerno
isprovociran da bi se zloupotrebilo pravo na nunu odbranu)
4.ISTOVREMEN istovremenost postoji sve dok napad traje, a to znai sve dok ne prestane,
kao i onda kada napad neposredno predstoji
5. STVARAN napad mora stvarno postojati, u suprotnom je re o putativnoj nunoj odbrani

- Uslovi ODBRANE su da je:

1. kroz radnju odbrane ostvareno bie nekog krivinog dela-ukoliko bi napadnuti uspeo da odbije
napad, a da pri tom ne povredi nikakvo napadaevo dobro, odnosno da ne ostvarielemente bia
nekog k.d., onda nema ni svrhe primenjivati institut nune odbrane;
2. upravljena prema nekom napadaevom dobru-ukoliko bi se napad odbijao povredom dobra
treeg lica, moglo bi se raditi o krajnjoj nudi, ali ne o nunoj odbrani;
3. neophodna potrebna za odbijanje napada -neophodno potrebna je ona odbrana kojom bi se, s
obzirom na okolnosti konkretnog sluaja, morao efikasno odbitinapad uz najmanju povredu
napadaevog dobra.
-Prekoraenje (eksces) granica nune odbrane postoji:
- ako pree granicu odbrane koja je neophodno potrebna za odbijanje napada
-Prekoraenje moe biti:
- intenzivno prekoraenje- onda kada su ostvareni svi uslovi odbrane i napada, osim onoga koji
zahteva da je odbrana bila neophodno potrebna
- akstenzivni eksces- koji naa sudska praksa ne prihvata, postoji onda kada napad prestane

21. K R A J NJ A N U D A
-Krajnja nuda, kao i nuna odbrana, iskljuuje postojanje protivpravnosti, tj. predstavlja opti
osnov za iskljuenje postojanja krivinog dela(NPR. Nastanak krajnje nude vee se za XVIII
vek kada su brodolomnici se spasili, dojica se dogovore da pojedu treeg, a sud donosi odluku da
je to bila krajnja nuda da ne bi umrli od gladi)
-Elementi krajnje nude su: OPASNOST I OTKLANJANJE OPASNOSTI
1. Uslovi OPASNOSTI su:
1. DA SE NJOME UGROAVA BILO JOJE PRAVOM ZATIENO DOBRO-Zakon nije ograniio
dobra koja se mogu tititi, iako su to po prirodi stvari najvanija dobra, kao to je ivot,
telesniintegritet, imovina. Mogu se tititi kako svoja tako i tua dobra;

2. DA JE NESKRIVLJENA-Na krajnju nudu se ne moe pozivati neko ko je bilo sa umiljajem

bilo iz nehata izazvao opasnost. U tom sluaju kr.delo postoji;
3. DA JE ISTOVREMENA-Istovremenost postoji dok traje opasnost, kao i onda kada ona
neposredno predstoji;
4. DA JE STVARNA-Opasnost mora stvarno postojati, jer u suprotnom postoji putativna krajnja
nuda;
2. Uslovi OTKLANJANJA OPASNOSTI su:
1. DA SE ONA NA DRUGI NAIN NIJE MOGLA OTKLONITI OSIM VRENJARADNJE KOJOM SU
OSTVARENI SVI ELEMENTI NEKOG K. DELA-Kod otklanjanja opasnosti treba uiniti sve to je
mogue da ne doe do povrede tueg dobra
2. DA UINJENO ZLO NIJE VEE OD ONOG KOJE JE PRETILO- Uinjeno zlo mora biti manje od
onoga koje je pretilo, a najvie to zakon prihvata jeste da je ono isto.
3. DUNOST IZLAGANJA OPASNOSTI- Radi se o vrenje odreenih profesija koje su
povezane sa odreenim rizicima (policajci, vatrogasci, piloti, rudari, itd.). Oni su duni da
rtvuju svoja dobra ako se nau u opasnosti dok obavljaju svoju profesiju.
3. -Prekoraenje (eksces) granica krajnje nude postoji onda kada je opasnost otklonjena
povredom dobra vee vrednosti od vrednosti dobra od koga se otklanjala opasnost. Prekoraenje
e postojati ionda kada se sa ciljem otklanjanja opasnosti moglo provrediti dobro manje
vrednosti ili je povreda odreenog dobra mogla biti manjeg intenziteta. U tom sluaju k.d.
postoji, ali zakon predvia fakultativni osnov za ublaavanje kazne, a ukoliko je prekor.
Uinjeno pod osobito olakavajuim okolnostima uinilac se moe osloboditi od kazne
Primer krajnje nude: ovek ivi u zgradi, curi voda iz stana iznad njega, komije nisu tu, on
obije stan zatvori ventil. Komije podnose tubu za obijanje stana. Sud donosi osluku da se radi o
krajnjoj nudi jer uinjeno zlo nije vee od zla koje je pretilo, I ta opasnost nikako se nije mogla
drugaije otkoloniti.

22. K R I V I C A
-Krivica predstavlja jedan od 4 obavezna elementa u optem pojmu krivinog dela.
-Krivino je odgovoran onaj uinilac koji je izvrio radnju koja je u zakonu predviena kao
k.delo, koja je protivpravna i koja mu se moe pripisati u krivicu.
ODNOS KRIVICE I KRIVINE ODGOVORNOSTI
Posoje 2 sh Objektivno-subjektivno shvatanje polazi od toga dakriv.odgovornost obuhvata kako
objektivne elemente k.dela, tako i krivicu (vinost) kao subjektivni element. Drugo-dubjektivno
shvatanje izjednaava ovaj pojam sa krivicom. Meutim, pojam k.odgovornosti ako se shvati
iskljuivosubjektivno, suvino je u krivino pravnoj dogmatici i dovodi do konfuzije u sistemu
opteg dela.
-I terminoloki i sutinski krivica je centralni pojam, ona je osnov i uslov kriv.odgovornosti, zato
novi KZ za subjektivni elemenat k.dela koristi termin krivica, a nekriv.odgovornosti

.-Krivica ne moe postajati bez uraunjivosti. Uinilac koji je neuraunljiv ne moe biti kriv za
uinjeno delo. Dok je krivicadvostruki odnos: psihiki odnos uinioca prema delu i odnos
drutva pema njemu zbog uinjeg dela, uraunjivost jesposobnost uinioca za krivicu koja
podrazumeva ispravnost njegovog prihikog aparata, da se uinilac posmatra kao linostkoj
normalno funkcionie.Uraunjivost podrazumeva postojanja sposobnosti odluivanja i
sposobnosti rasuivanja. Prema KZ, krivica postoji ako jeuinilac bio uraunjiv i postupao sa
umiljajem a bio je svestan ili je bio duan i mogao biti svestan da je njegovo delo
zabranjeno.Krivica moe postojati i kada je poinilac postupao iz nehata ako zakon to izriito
predvia.
Prema tome strukturu krivice ine 3 komponente:
1. uraunljivost,
2. umiljaj ili nehat
3. svest o protivpravnosti.
-Postojanje krivice je neophodna pretpostavka za izricanje odr.kr. sankcija, pre svega kazne.
NORMATIVNA I PSIHOLOKA TEORIJA KRIVICE
-U naoj teoriji preovlauje shvatanje da se krivica (vinost) najkrae odreuje kao skup psihikih
odnosa uinioca premasvome delu. Psihiki odnos ne moe svesti na svest i volju, koji
predstavljaju dva osnovna elementa vinosti. Takav nainodreivanja pojma krivice polazi od
psiholokih teorija krivice koje su nastale u nemakoj teoriji krajem XIX veka
.- Prema noramtivnim teorijama, krivica se svodi samo na specijalno-etiki prekor koji se
zbog uinjenog dela upuujeuiniocu k.d. Meutim, prekor se mora zasnivati i na psiholokim
elementima kao to su uraunljivost, mogunost svesti o protivpravnosti dela, umiljaj i nehat.
To ukazuje na opravdanost meovitih, psiholoko-normativnih teorija krivice. Po njima,krivica je
psihiki odnos uinioca prema delu zbog kojeg mu se moe uputiti prekor. Ovakvo shvatanje je
prihvaeno i unovom KZ.
-Koncept krivice polazi od relativne slobode ovekove volje. Postojanje odreenog prostora koji
dozvoljava oveku izvestanizbor, nuna je pretpostavka za postojanje krivice, pa i kr. prava u
celini.Za utvrivanje krivice od znaaja su i moralna vrednovanja, kao i pitanje da li je
neophodan oseaj krivice kod uinioca, svesto tome da je kriv za uinjeno delo. Stvarnost
pokazuje da nisu retki oni uinioci kriv. dela kod kojih je ta svest odsutna. Kodnekih ak postoji i
suprotan oseaj da su ispravno postupili (npr. kod uinioca pol. delikata).Pretpostavka krivice
nije dozvoljena u kr. pravu, mora se uvek dokazivati.

23. U M I LJ A J
-Umiljaj je tei stepen krivice i on se uvek zahteVa za postojanje kr. dela.
-U starijoj doktrini postojao je spor oko toga na emu se zasniva umiljaj: da li na elementu volje
(teorija volje) ili naelementu svesti (teorija predstave).Danas se polazi od toga da su
oba elementa neophodna i meusobno uslovljena. Umiljaj znai i znanje i htenje zakonskih
obeleja bia k. dela.
-Iz zakonske def. Umiljaja proizilaze dve vrste umiljaja: direktni i eventualni.
A) DIREKTNI UMILJAJ postoji onda kada je uinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo
izvrenje. Stepen intenzitetaelemenata u svesti i volje kod direktnog umiljaja je visok. Uinilac
zna da svojom radnjom ostvaruje sve bitne elemente biakriv. dela, ukljuujui i posledicu ije
nastupanje shvata kao realnu mogunost. On hoe izvrenje dela i nastupanje posledice.Moe se
govoriti o tri osnovne situacije u kojima postoji direktan umiljaj:
1. U prvoj situaciji, OSTVARIVANJE BIA KRIV. DELA JE JEDINI, PRAVI CILJ PREDUZIMANJA
RADNJE. Akouinilac vrenjem k. dela eli da postigne odreeni cilj, postojae direktni umiljaj,
bez obzira koliko mu verovatno izgledaloostvarenje svih bitnih obeleja bia tog dela,
pod uslovom da to smatra moguim. Npr. direktni umiljaj postoji kod onoga ko hoe da izvri
silovanje odreenog lica, iako nije siguran da e uspeti da savladaotpor tog lica.
2.KADA UINIOVU OSTVARENJE BIA K.DELA SLUI SAMO ZA POSTIZANJE NEKOG
DRUGOG CILJA ostvarenje bia k.d. je samo prethodni ili polazni stadijum u ostvarivanju
glavnog cilja. Npr. uinilac rauna da e najverovatnije morati da ubile ili teko telesno povredi
lice koje obezbeuje banku u koju hoe da provali da bi obio sef. Iako mu ubistvo uvara
nije cilj, to nee biti ubistvo izvreno sa eventualnim, ve sa direktnimumiljajem, jer je bio
svestan toga da njegovo delo kao realnu mogunost ukljuuje i ubistvo uvara i to je hteo da bi
postigaocilj.
3.KADA UINILAC HOE JEDNO DELO, ALI UZ TO DELO SASVIM IZVESNO DOLAZI DO
IZVRENJA IDRUGOG DELA mogue je da uinilas uopte ne eli to drugo delo, ali izvesnost
njegovog ostvarivanja daje osnova zastva da se i ovde radi o direktnom umiljaju.
Razlikuje se 2 sluaja:
1. Kada posledica nastupa istovremeno sa posledicom dela koje se htelo (npr. aktiviranje
eksplozivnenaprave u toku leta putnikog aviona da bi se jedno lice liilo ivota zbog ega
stradaju svi koji su se nalazili u avionu) i
2.Kada posledica nastupa kasnije, kao nuna posledica vrenja k.d. koje se htelo (npr. ubistvo
majke koja se nalazila na nekomusamljenom mestu sa svojim malim detetom zbog ega kasnije
doe do smrti i njenog deteta koje nije imao ko da hrani).
B) EVENTUALNI UMILJAJ postoji onda kada je uinilac svestan da moe uiniti kriv. delo,
pa je na to pristao. Intenzite telemenata svesti, a naroito volje, slabije je izraen nego
kod direktnog umiljaja. Uinilac je svestan da postoji mogunost dauini k.d., ali nije siguran da
e do toga doi. Npr. uinilac nije siguran da je isprava koju upotrebljava lana, ali se saglaava i
sa tom mogunou.

-Razlikovanje izmeu direktnog i eventualnog umiljaja znaajno je iz 2 razloga:

1. ima k.d. koja se mogu izvriti samo sa direktnim umiljajem, a jedan manji broj k.d. se moe
izvriti samo sa eventualnimumiljajem;
2. direktni umiljaj po pravilu znai vii stepen krivice u odnosu na eventualni umiljaj, to je
od znaaja kod odmeravanjakazne
.-Vei problem je razgranienje eventualnog umiljaja i svesnog nehata. Element svest je isti, a
razlika postoji u pogleduelemenata volje: kod eventualnog umiljaja uinilac pristaje da uini
k.d, kod svesnog nehata on nee nastupanje posledice, ne pristaje da uini k.d. Znai,
zakonodavac se opredelio za teoriju pristajanja.
U pogledu odreivanja pojma postojanja i danas je aktuelna tzv. Frankova formula. Po toj
formuli, postavlja se pitanje da li bi uinilac preduzeo radnju u sluaju kada bi znaoda e
posledica nastupiti. Npr. kod k.d. ugroavanja javnog saobraaja postavlja se pitanje da li je
izvrilac preticanjem u nepreglednoj krivini doveo ukonkretnu opasnost ivot vozaa i putnika
u tom drugom vozilu koje mu je nailo u susret sa umiljajem ili iz nehata. Ukoliko je znao da e
svojom nepropisnomvonjom dovesti u opasnost druge uesnike u saobraaj, pa se i pored toga
odluio na preticanje, znai da se saglasio sa posledicom. Ukoliko bi se uzdrao od preticanja
da je znao da mu drugo vozilo dolazi u susret postojao bi svesni nehat. Ali,teko je utvrditi ta bi
uinilac uradio da je znao da e posledica sigurno nastupiti.
-Umiljaj mora postojati u momentu izvrenja k.d. a kod sauesnika u momentu preduzimanja
radnje sauesnitva. Prethodni inaknadni umiljaj su irelevantni.

24. N E H A T
-Nehat je laki oblik, odnosno stepen krivice kod kojeg postoji kr. delo samo kada to zakon
izriito propisuje. Umiljaj je pravilo, a nehat izuzetak, pa zato mora biti posebno
propisan. Nehat, kao i umiljaj, ima dvostruki karakter: on je i oblik krivice, ali i subjektivni
element bia k.d.
-Nehatna krivina dela podrazumevaju po svojoj prirodi nastupanje posledice. Posledica ima za
nehatna k.d. naroit znaaj zbog njene telesne meusobne povezanosti sa radnjom upravo taj
nemaran, nepaljiv odnos uinioca prema mogunosti nastupanja posl. ini sutinu nehatnog
delikta.
-Zakon poznaje 2 vrste nehata:
-svesni
- nesvesni.
Nehatno k.d. postoji u oba sluaja. Retka su nehatna k.d. koja zbog svoje prirode zahtevaju
postojanje samo jednog od ova 2 oblika nehata.
Najvaniji razlog za njihovo razlikovanje je razgranienje sa umiljajem (odnos svesnog nehata
i eventualnog umiljaja), kao i da se postavi donja granica krivice (odnos nesvesnog nehata
i sluaja).
1.SVESNI NEHAT postoji onda kada je uinilac svestan da svojom radnjom moe uiniti delo,
ali olako dri da dotoga nee doi ili da e to moi da sprei. Npr. ako uinilac u jednosmernoj
ulici vozi automobul u suprotnom smeru od dozvoljenog, a re je o sasvimkratkom rastojanju i
malo prometnoj ulici, nadajui se da za tih nekoliko sekundi nee naii nijedno vozilo,
u sluajusaobraajnog udesa postojae svesni nehat.

2. NESVESNI NEHAT uinilac nije svesan tog dela, niti to hoe, nema volje da uini delo.
Ovo je vrlo karakteristino I kanjavamo ga jer je bio duan I mogao d prema svim okolnostima
datog sluaja da e posledica nastupiti.
Oab uslova bio duan I mogao da zna uinilac mora kumulativno da ispuni:
Bio duan- objektivni element-sud uzima prosenog graina, istih sposobnosti kao uinilac, I
utvruje kako bi se on ponaao u datoj situaciji
Mogao da zna- subjektivni element-sud ocenjuje prema sposobnostima, linim svojstvima

25. O S N O V I I S K LJ U E NJ A K R I V I C E
Osnovi iskljuenja krivice: neuraunljivost, stvarna zabluda, pravna zabluda, sila i pretnja.
1.NEURAUNLJIVOST- Uinilac koji je k.delo u inio u stanju neuraunjivosti ne moe biti
smtran krivim, odnosno neuraunjivost iskljuuje krivicukao obavezan element k.dela. Polazi se
od pretpostavke da je uinilac uraunljiv. To je oboriva pretpostavka pa postoji dunost da u
sluaju sumnje utvruje da li je uinilac neuraunljiv. Poznata su 3 naina utvrivanja
neuraunljivosti: bioloki, psiholoki i meoviti.
2.BITNO SMANJENA URAUNLJIVOST nije osnov koji iskljuuje krivicu. To je prelazno
stanje izmeu uraunljivosti I neuraunljivost.
-Izmeu bitno smanjene uraunljivosti i neuraunljivosti postoje kvalitativna razlika: bitno je
smanjeno ura. lice je uraunljivo i kod njega moe postojati krivica za delo koje je uinilo
u stanju bitno smanjene ura.
-Prema reenju iz KZ, bitno smanjena uraunljivost postoji onda kada je sposobnost uinioca
da shvati znaaj svog dela ilisposobnost da upravlja svojim postupcima, usled jednog od
4 zakonska oblika duevne poremeenosti, bila bitno smanjena
-Procenjivanje svakog konkretnog sluaja po naosob slui za kao osnov za ublaavanje kazne
3.STVARNA ZABLUDA u najirem smislu jeste nepostojanje svesti ili postojanje pogrene
svesti o nekim okolnostima.
-KZ razlikuje 2 vrste stvarne zablude :
- Zabludu o stvarnim obelejima bia k.d. postoji onda kada kod uinioca ne postoji svest
o bilo kojoj stvarnoj okolnosti koja ulazi u bie krivinog dela (zabluda se odnosi na neko
objektivno obeleje) Npr. postoji stvarna zabluda ako uinilac veruje da je lice nad kojim vri
obljubu navrilo 14 godina, iako sumu poznata sva ostala svojstva pasivnog subjekta.
-Zabludu o razlozima iskljuenja protivpravnosti postoji onda kada je uinilac u zabludi
u pogledu neke stvarne okolnosti ije bi postojaje, uz druge uslove, vodilo iskljuenju postojanja
krivinog dela. Npr. sluaj sa putativnomnunom odbranom kod koje uinilac pogreno dri da
postoji napad, odnosno da je on stvaran
-I jedna i druga vrsta stvarne zablude moe biti neotklonjiva ili otklonjiva
- Neotklonjiva zabluda postoji kada uinilac u konkretnoj situaciji nikako nije mogao imati
pravilnu predstavu o relevantnoj stvarnoj okolnosti (iskljuuje i umiljaj i nehat)
- Otklonjiva stvarna zabluda postoji kad je uinilac prema okolnostima konkretnog sluaja i
prema svojim linim svojstvima mogao i bio duan da ima pravilnu predstavu o stvarnim
obelejima krivinog dela (iskljuuje umiljaj)

4. PRAVNA ZABLUDA podrazumeva nepostojanje svesti o tome da se ini krivino delo. Kod
uinioca ne postoji svest o zabranjenosti dela koje ini
-Direktna pravna zabluda postoji kada uinilac ne zna da je ponaanje koje preduzima
u zakonu predvieno kao krivino delo (neovlaena prodaja ili kupovina strane valute)
-Indirektna pravna zabluda postoji kada uinilac pogreno procenjuje postojanje
pravnih uslova za primenu nekog osnova koji iskljuuje protivpravnost (smatra da je
dozvoljena nuna odbrana na nunu odbranu, da ima pravo disciplinskog kanjavanja
svojih daljih roaka)
-Neotklonjiva pravna zabluda postoji kada uinilac nije znao da je njegovo delo zabranjeno
zato to nije mogao i nije bio duan da zna (iskljuena je krivica)
-Otklonjiva pravna zabluda postoji kada uinilac nije znao da je njegovo delo zabranjeno, ali
- Ukoliko je delo uinjeno u otklonjivoj pravnoj zabludi, uiniocu se kazna moe ublaiti

5.SILA I PRETNJA
-Osnovno pitanje je da li one iskljuuju postojanje k. dela
-Apsolutna sila vis absoluta iskljuuje postojanje radnje k. dela. Postoji saglasnost da kada je
prema nekom bila primenjenasila takvog intenziteta kojoj se nije mogao odupreti, ve je bio
prinuen da ostvari bie nekog k.d, k.d. ne postoji zato to nema voljne radnje.KZ izriito
predvia da neodoljiva sila iskljuuje postojanje k.d, kao i da se u tom sluaju izvriocem k.d.
smatra ono lice koje je primenilo neodoljivu silu ( posredni izvrilac).
-Kompulzivna sila vis compulsiva predstavlja upotrebu fizike snage prema nekom licu
s ciljem da se ono prinudi da izvriodreeno krivino delo. Ona u veoj ili manjoj meri utie na
donoenje odluke prinuenog lica, ali to lice ipak nije lienosvake mogunosti da odluuje. Poto
takva sila ne iskljuuje voljnu radnju, namee se pitanje da li ona moe imati znaaj
za postojanje krivice.
- Pretnja predstavlja stavljanje u izgled nekog zla licu koje se prinuava. Potrebno je da pretnja
bude ozbiljna i mogua, to se procenjuje pre svega sa aspekta licakome je upuena. Pretnju
treba razlikovati od opomene, jer je kod pretnje nuno da lice koje preti na bilo koji nain
doprinesezlu kojim preti
-Novi KZ sadri odredbu prema kojoj kompulzivna sila i pretnja predstavljaju fakultativni osnov
za ublaavanje kazne.
-Uslov je da je akt prinude bio takdav da uspean otpor nije bio mogu, niti se mogao izbei na
drugi nain.

26.PRIPREMANJE I POKUAJ KRIVINOG DELA

-Uobiajeno je u naoj literaturi da se smatra da postoje etiri mogue faze (stadijuma) u
ostvarenju krivinog dela:

1.Donoenje odluke - nekanjivi stadijum, a razlozi za nekanjavanjesu: to je samo misaoni

proces (za misli se ne kanjava),jo nita nije preduzeto,nita nije povreeno ni ugroeno,ak i
ako je ta odluka saoptena,nedostaje osnovni, nosei element, a to je radnja krivinog dela
2.Pripremne radnje - preduzete umiljajne radnje radi izvrenja krivinog dela, ali nije
zapoeto samo izvrenje. Umiljaj je samo razlog za kanjavanje a razlog protiv kanjavanja je
daobjekat krivinog dela nije ni povreen ni ugroen. Za kanjivost umiljajnog pripremanja
potrebno je da kanjavanjaje to izriito predvieno u posebnom delu. To se moe uiniti na dva
naina:
-pripremne radnje kao samostalno krivino delo (tu se formalno gledajui i ne radi
o pripremanju, zakon ih je podigao na rang radnje izvrenja, npr. lan 227.)
-pripremne radnje kao kanjiv stadijum, faza u ostvarivanju nekog krivinog dela
-vrste pripremnih radnji:nabavljanje ili osposobljavanje sredstava za izvrenje, otklanjanje
prepreka,planiranje i dogovaranje,stvaranje uslova za neposredno izvrenje krivinog dela
3.Pokuaj- umiljajno zapoinjanje krivinog dela koje nije dovreno. Postoje nesvreni i
svreni pokuaj. Kanjavanje za pokuaj (za dela za koja se moe izrei kazna zatvora u trajanju
od pet godina ili tea, a izuzetno i kod lakih krivinih dela kada je to zakonom odreeno)
4.Dobrovoljni odustanak sadri objektivnu i subjektivnu komponentu .Na objektivnom planu
potrebno je da uinilac prestane sa daljim preduzimanjem radnje izvrenja (kod nesvrenog
pokuaja - prekidanje radnje, odnosno sa preduzimanjem kanjivih pripremnih radnji, ili da
sprei nastupanje posledice (kod svrenog pokuaja - spreavanje posledice).U subjektivnom
smislu potrebno je da je odluku doneo sam pod uticajem unutranjih motiva, a ne pod uticajem
nekih spoljnih okolnosti (apsolutne i relativne spoljne smetnje)
-ODUSTANAK JE DOBROVOLJAN AKO JE UINILAC BIO SVESTAN DA DELO MOE
DA DOVRI, PA JE ODUSTAO OD DOVRENJA

27. VREME IZVRENJA KRIVINOG DELA

-Vreme izvrenja krivinog dela vano je za reavanje vie pitanja u krivinom pravu:vaenje
krivinog zakona, uraunljivost uinioca,krivica (umiljaj ili nehat),svest o zabranjenosti
dela,uzrast uinioca,zastarelost krivinog gonjenja,vreme izvrenja moe biti obeleje krivinog
dela
- Postoje dve mogua naina reavanja ovog pitanja:
1. Po prvom, vremenom izvrenja kd smatra se vreme kada je preduzeta radnja izvrenja teorija
delatnosti.
2. Po drugom, to je vreme kada je nastupila posledica- teorija posledice.
- Na zakon se opredelio za teoriju delatnosti, to znai da se kao vreme kada je kd uinjeno
uzima vreme kada je uinilac preduzeo radnju izvrenja, a kod kd neinjenja vreme kada je
propustio radnju koju je bio duan da preduzme.
- I za pokuaj vai da je izvren onda kada je preduzeta radnja izvrena.
- Za sauesnika je relevantno ono vreme kada je preduzeo radnju sauesnitva, bez obzira kada
je preduzeta radnja izvrenja.

28. MESTO IZVRENJA KRIVINOG DELA

-Mesto izvrenja krivinog dela vano je za reavanje: prostornog vaenja krivinog zakona,
primena krivinih zakona drava lanica, mesna nadlenost suda, mesto izvrenja moe biti
obeleje krivinog dela
-Na kz kao mesto izvrenja kd smatra se kako ono mesto gde je preduzeta ili propustena radnja,
tako i mesto gde je u celini ili delimino prosledica nastupila.
-Ukoliko se izvrilac poslui prirodnim silama, ivotinjom, tehnikim napravama i sl. mestom
izvrenja se smatra i ono mestogde je dolo do dejstva tih sila, odnosno naprava.
-Kod pokuaja kd kao mesto izvrenja smatra se ne samo ono mesto u kome je preduzeta radnja,
ve i ono mesto u kome je posledica prema umiljaju uinioca trebalo da nastupi.
-U odnosu ne sauesnika, mestom kd se smatra pored mesta radnje izvrenja i mesta posledice,
i mesto u kojem je preduzeoradnju sauesnitva.

29. POJAM I VRSTE STICAJA

-Postoji kada jedno lice uini vie krivinih dela , za sva ta dela mu se istovremeno sudi, donosi
se jedna presuda I izrie se jedna glavna kazna
- Sticaj moe biti:
1.idealni vie krivinih dela uinjenih jednom radnjom
2.realni vie krivinih dela uinjenih sa vie radnji
3.homogeni( uinjena istovrsna k.dela) i heterogeni sticaj(uinjena raznovrsna k.dela)
4.stvarni i prividni sticaj
- Prividni idealni sticaj postoji onda kada jednom radnjom bude ostvareno bie vie kd, ali se,
i pored toga, smatra da jeuinjeno samo jedno kd. Postavlja se pitanje kom kd dati prednost.
Sluajevi prividnog idealnog sticaja:po osnovu specijaliteta,po osnovu supsidijariteta,po osnovu
konsumpcije,po osnovu alternativiteta,po osnovu inkluzije
-Oblici prividnog realnog sticaja su:
1.sloeno krivino delo predstavlja zakonsku konstrukciju do koje dolazi spajajanjem 2 ili vie
kd i za koje zakon propisuje jedinstvenukaznu. Npr. razbojnitvo je sloeno kd koje se sastoji iz
prinude i krae. I kod konstrukcije kd kvalifikovanog teom posledicom uglavnom je re o
svojevrsnom sloenom kd.Razlozi koji rukovode zakonodavca da konstuie sloena kd mogu biti
razliiti. Najee to ini zato to se kad se 2 kd izvrezajedno dobija jedno sasvim novo kd po
kvalitetu i teini za koje ne bi bile dovolnje one kazne koje su propisane za ta pojedina dela.

2. kolektivno krivino delo karakterie se odreenim ponavljanjem kd koja su vrsto

povezana pre svega odreenim odnosom uinioca prema delu pa se zato smatra da postoji samo
jedno kolektivno (skupno) kd.Razlikuje se: kolektivno kd u vidu zanata, zanimanja i iz navike.
3. produeno krivino delo predstavlja vise istih ili istovrsnih krivinih dela: Potrebno je da sva
krivina predstavljaju jednu celinu zbog ispunjenosti najmanje dva od sledeih pet uslova:
istovetnost oteenog, istovrsnost predmeta dela, korienje iste situacije ili istog trajnog
odnosa,jedinstvo mesta ili prostora,jedinstveni umiljaj
Produeno krivino delo predstavlja fakultativni osnov za (ogranieno) pootravanje kazne.
Izreena kazna ne sme prei dvostruku meru propisane kazne, niti dvadeset godina zatvora.
Izuzetno, ako se radi o delu za koje se moe izrei kazna zatvora od trideset do etrdeset godina,
ne moe se izrei kazna vea od etrdeset godina zatvora.

30. POJAM I VRSTE SAUENITVA

-Uopteno reeno, pod sauesnitvom se podrazumeva ostvarenje kd od strane vie lica. To je
sticaj vie lica u jednom kd.Pored objektivne veze, koja se sastoji u zajednikom ostvarenju
bitnih elemenata kd, izmeu vie lica mora postojati isubjektivna veza - svest o zajednikom
delovanju.Sva lica koja uestvuju smatraju se uiniocima.
-Oblici sauenitva su:
- saizvrilatvo - postoji kada vie lica uestvovanjem u radnji izvrenja sa umiljajem ili iz
nehata zajedniki izvre krivino delo, ili ostvarujui zajedniku odluku drugom radnjom sa
umiljajem bitno doprinesu izvrenju krivinog dela .Krivica kod saizvrilaca su umiljaj i nehat.
Kazne za sazvrioce su isto propisane, dok odmerena kazna moe biti nejednaka
- podstrekavanje je umiljajno navoenje drugoga da uini krivino delo (stvaranje ili
uvrivanje odluke kod drugog).Radnje kojima se to ini mogu biti: nagovaranje, ubeivanje,
savetovanje, molba, obeanje nagrade, nareivanje i dr.Podstrekavanje je upravljeno na odreeno
lice kao potencijalnog izvrioca dela ili na odreeni krug lica, mora da se odnosi na odreeno
krivino delo I treba da kod podstrekavanog izazove ili uvrsti odluku da izvri krivino delo
Vrste podstrekavanja su:neposredno i posredno,uspelo i neuspelo a moe se vriti i od strane
vie lica sapodstrekavanje.Oblik krivice je samo umiljaj.
Kanjavanje za podstrekavanje je uspelo podstreka se kanjava kao da je on izvrio krivino
delo a neuspelo ne kanjava se, osim za dela za koja se kanjava za pokuaj - kanjava se kao
za pokuaj krivinog dela
-pomaganje je umiljajno pruanje pomoi drugome da izvri krivino delo, tj. umiljajno
doprinoenje izvrenju krivinog dela. Mora se odnositi na odreeno lice I na izvrenje
odreenog krivinog dela. Pomaga mora znati izvrioca, ali pomognuti ne mora znati ko ga

pomae. Naini pomaganja su: psihiko ili fiziko, neposredno ili posredno pomaganje,
injenjem ili neinjenjem, prethodno, istovremeno, naknadno.

31. ODGOVORNOST I KANJAVANJE SAUESNIKA

- U pogledu krivice postoji razlika izmeu saizvrilatva i ostalih oblika sauesnitva
- Saizvrioci odgovaraju i za umiljaj i za nehat, dok podstrekai i pomagai samo za umiljaj
- Sauesnici odgovaraju u granicama svog umiljaja (tri situacije-izvrilac vri neko sasvim
drugo krivino delo, a ne ono na koje je bio podstrekavan, tada nema odgovornosti sauesnika,
ili izvrilac vri tei oblik krivinog dela, a umiljaj sauesnika je usmeren na osnovni oblik, tada
sauesnici odgovaraju za osnovni oblik, i u treem sluaju dolazi do izvrenja lakeg oblika
krivinog dela, a umiljaj uinioca je bio uperen na osnovni oblik, tada prednost ima pravilo o
akcesornoj prirodi i odgovara se za laki oblik
- Lina svojstva, lini odnosi ili line okolnosti koje utiu na krivicu, blae ili stroe kanjavanje,
uzimaju se u obzir samo onom sauesniku kod koga postoje
- Lina svojstva, odnosi i okolnosti od kojih zavisi postojanje dela, ako postoje kod izvrioca,
uzimaju se u obzir i sauesnicima

32. POJAM I VRSTE KRIVINIH SANKCIJA

-Krivine sankcije predstavljaju sredstvo za ostvarivanje zatitne funkcije krivinog prava a to je
i osnovni cilj i svrha postojanja krivinog prava ucelini. Ta zatita se ostvaruje predvianjem
odreenih ponaanja kao krivinih dela i propisivanje krivinih sankcija za ta dela, kao i
kroz primenu izricanjem propisanih sankcija uiniocima krivinih dela.
-Krivine sankcije su zakonom predviene represivne mere koje se s ciljem suzbijanja
kriminaliteta primenjuju prema uiniocima protivpravnog dela koje je u zakonu odreeno kao kd
na osnovu odluke suda donete nakon sprovedenog krivinog postupka.
-Prema toj definiciji, osnovna obeleja krivinih sankcija su:
1. cilj kriv. sankcija je suzbijanje kriminaliteta kao i cilj kp u celini
2. one su po svojoj prirodi represivne mere represivnost k.s. se ogleda u tome to
one predstavljaju odreeno zlo zauinioca kd ili pretnju zlom, ali ks kroz represiju tee
prevenciji. One dovode do oduzimanja ili ograniavanja prava i dobarauinioca kd ili sadri
pretnju da e do toga doi. Stepen represivnosti pojedinih ks je veoma razliit: od sudske
opomene kaomere upozorenja ili ukora kao vaspitne mere, pa do smrtne kazne.
3. primenjuju se prema uiniocu protivpravnog dela koje je u zakonu predvieno kao kd to
mora biti kd kojeispunjava sve elemente za postojanje kd, tj moe nedostajati krivica. Bitno je da
je ono kao takvo zakonom predvieno kaokd. Npr. liavanje ivota koje izvri neuraunljivo lice
nije kd u smislu opteusvojenog objektivno-subjektivnog shvatanjaopteg pojma kd, ali se radi o
protivpravnom delu koje je u zakonu predvieno kao kd.
4. moraju biti predviene zakonom
5. primenjuje ih, odnosno izrie sud
6. izriu se u krivinom postupku

-Nae kp sadri 4 vrste krivinih sankcija

1. kaznene
2. mere upozorenja (uslovna osuda i sudska opomena)
3. mere bezbednosti
4. vaspitne mere

33.POJAM I VRSTA KAZNE

-Kazna je i dalje ostala najvanija kriv.sankcija. K.p je nezamisivo bez kazne danas ne postoji
nijedna drava, koja bi bilaspremna da se lii kazne kao voljnog priinjavanja odreenog zla
uiniocu kd
- Kazna je zakonom predviena represivna mera koja se u cilju suzbijanja kriminaliteta
primenjuje prema uiniocu krivinog dela na osnovu odluke suda nakon sprovedenog postupka
- Pretpostavka za primenu kazne je da je uinjeno krivino delo sa svim njegovim elementima
- Kaznama se ostvaruje opta svrha krivinih sankcija, a u okviru nje i posebna svrha koju kazne
treba da ostvare:
-spreavanje uinioca da ini krivina dela i uticanje na njega da ubudue ne ini
krivina dela (SPECIJALNA PREVENCIJA)
-uticanje na druge da ne ine krivina dela (GENERALNA PREVENCIJA)
-izraavanje drutvene osude za krivina dela, jaanje morala i uvrivanje
obaveze potovanja zakona (GENERALNA PREVENCIJA)
- Izvrenje kazni regulisano je Zakonom o izvrenju krivinih sankcija
VRSTE KAZNI
-Sistem kazni u naem kz obuhvata 4 kazne:
1.zatvor
2.novana kazna
3.rad u javnom interesu
4.oduzimanje vozake dozvole
-Nae k.pravo polazi od uobiajene podele na:
- Glavne kazne : zatvor
- Sporedne kazne: novana kazna, rad u javnom interesu i oduzimanje vozake dozvole.
- Glavna kazna se izrie samostalno, s imto se samo jedna kaznamoe izrei kao glavna, a
novana kazna kao sporedna samo uz kaznu zatvora kao glavnu kaznu.
- Smrtna kazna je ukinuta u naem krivinom zakonodavstvu

34. KAZNA ZATVORA

-Kazna zatvora je najtea vrsta kazne i sastoji se u lienju slobode osuenog lica. Moe biti
propisna kao jedina glavna kazna ili zajedno sa novanom kaznom.
-Nae k.zakonodavstvo odreuje opti minimum i opti maksimum kazne zatvora, odnosno
najmanju i najviu moguu meru kazne, tj.njihovo trajanje.
Min. 30 dana - max. 20 god.
Najtea dela 30-40 god, zamena za smrtnu kaznu, odmerava se na pune godine, ne moe se
izrei licu koje u vreme izvrenja krivinog dela nije navrilo 21 godinu, ne moe se odmeravati
i izricati u rasponu od dvadeset do trideset godina)
Kazna do 6 meseci kratka kazna zatvora,izrie se na pune dane
Od 6 mes - 20 god. odmereva se na pune mesece

35.USLOVNA OSUDA
-Moe se dati licu koje izdrava kaznu zatvora pod odreenim uslovima
-ako je izdrao najmanje dve treine izreene kazne
-ako se u toku izdravanja kazne tako popravio da se osnovano moe
oekivati da e se na slobodi dobro vladati i da nee vriti nova kr. dela
-Pri odluivanju da li e se osueni pustiti na uslovni otpust posebno e se uzeti u obzir njegovo:
-vladanje za vreme izdravanja kazne
-njegovo izvravanje radnih obaveza s obzirom na njegovu radnu
sposobnost
-sve druge okolnosti koje ukazuju na to da je postignuta svrha kanjavanja

36. NOVANA KAZNA

-Novana kazna se sastoji u plaanju odreenog novanog iznosa u korist drave.
- Moe biti glavna i sporedna kazna.
-Kao glavna izrie se samostalno a kao sporedna izrie se uz kaznu zatvora - za krivina dela iz
koristoljublja uz zatvor i kad nije izriito propisana
-Postoje dva sistema propisivanja novane kazne:
1.NOVANA KAZNA U DNEVNIM IZNOSIMA (sistem dani novana kazna)
- Od 10 do 360 dnevnih iznosa
-Dnevni iznos se odreuje tako to od prihoda (najee iz prethodne god.) oduzimaju se nuni
rashodi(prof. delatnost,lini ivot) I to se deli sa 365 dana I dobijamo vrednost jednog dana.
PRIHODI NUNI RASHODI=______ : 365 dana= DNEVNI IZNOS
-Ovim sistemom dolazimo do toga d I bogati I siromani dobijaju jedan novani dan ali je dan za
bogatog skuplji od dana siromanog.
-Moe se izrei od 10 do 360 dana a vrednost jednog dana je od 500,00 do 50.000,00 dinara

-Obeveza svih dravnih organa, banaka I dr. je da moraju dostaviti podatke o visini prihoda
okrivljenog lica, I ne smeju se pozivati na slubenu tajnu.
.-Odredbama opteg dela propisani su i kazneni rasponi kod ovog sistema novane kazne. Visina
kaznenih raspona zavisi od visine zapreene kazne zatvora.
-Broj dnevnih iznosa novane kazne se utvruje u okviru sledeih raspona:
- do 60 za krivino delo za koje je propisana kazna zatvora do 3 meseca
- 30 120 za zatvor do 6 meseci
- 60 180 za zatvor do 1 godine
- 120 240 za zatvor do 2 godine
- 180 360 za zatvor do 3 godine
2.METOD FIKSNOG IZNOSA
-min. 10.000,00 max. 1.000.000,00 dinara, a za krivina dela iz koristoljublja 10.000.000,00
-Iznos novane kazne u odreenom iznosu:
-do 100.000 - za krivina dela do 3 meseca
-20.000 - 200.000 - za krivina dela do 6 meseci
-30.000 - 300.000 - za krivina dela do 1 godine
-50.000 - 500.000 - za krivina dela do 2 godine
-100.000 - 1.000.000 za krivina dela dela do 3 godine
-10.000 do 1.000.000 - kad je propisana samo novana kazna
IZVRENJE NOVANE KAZNE
-Sud presudom odreuje rok za plaanje kazne, od 15 dana do 3 meseca, a sud u opravdanim
sluajevima moe dozvoliti daosueni isplati novanu kaznu i u ratama, s tim da rok isplate ne
moe biti dui od 1 godine.
-Ako ne plati novanu kaznu zamenjujemo:
- supletornim zatvorom - najdue do 6 meseci a 1 dan zatvora je 1.000,00 dinara
Npr. Dosueno 300.000(6 meseci) platio 150.000(pola-3 meseca)-ostalo 150.000 ima da odlei
jo 3 meseca
- kaznom rada u javnom interesu - 1.000 din. 8 sati rada (najvie do 360 sati rada)
-Posle smrti osuenog novana kazna se nee izvriti.

37.RAD U JAVNOM INTERESU

-Uveden 2006.godine za krivina dela do 3 godine ili k.dela gde je propisana novna kazna
- Izrie se smo kao glavna kazna
- Moe da traje od 60 do 360 asova a najvie 60 asova u toku jednog meseca, u periodu od 1
do 6 meseci asova, a vreme u kome se rad mora obaviti ne sme biti duiod 6 meseci
- Pri izricanju sud ceni:
-svrhu kanjavanja
-vrsta krivinog dela
-linost uinioca
-spremnost da obavlja rad

- Rad na koji aljemo osuenog je u interesu za ljudsko drutvo, nema dobiti i ne vrea ljudsko
dostojanstvo,ne moe se izrei bez njegovog pristanka jer konvencije zabranjuju prinudni rad.
- Ako ne ispunjava svoje obaveze zamenjuje se zatvorom (8 asova rada - 1 dan zatvora)
- Ako ispunjava sve obaveze na radu - moe mu sud smanjiti kaznu za jednu etvrtinu

38. ODUZIMANJE VOZAKE DOZOLE

- Izrie se ako je motorno vozilo korieno u vezi sa izvrenjem ili pripremanjem krivinog dela
(neophodno je da je uinilac upravljao motornim vozilom)
- Dozvola se oduzima od 1 do 3 godine
- Kao glavna kazna samo za krivina dela za koja je propisana kazna zatvora do dve godine ili
novana kazna
- Kao sporedna uz kaznu zatvora ili novanu kaznu
- Pri izvrenju ove kazne uvek ide prvo kazna zatvora pa oduzimanje dozvole
- Ako upravlja vozilom za vreme trajanja oduzimanja vozake dozvole - zamena 1 godina
oduzimanja - mesec dana zatvora

39. KUNI ZATVOR

-kazna zatvora u kucnim uslovima -izmenama i dopunama Krivinog zakonika Srbije (2009)
predstavalja dobro reenje za prenatrpanost zatvora.
- Osuenom kojem je izreena kazna zatvora do jedne godine, sud moe odrediti da se ova kazna
izvri na taj nain to osueni ne sme naputati prostorije u kojima stanuje, osim u sluajevima
propisanim zakonom koji ureuje izvrenje krivinih sankcija.
-Osuenom koji jednom u trajanju od dvanaest asova ili dva puta u trajanju od po est asova,
samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud e odrediti da ostatak kazne zatvora izdrava
u zatvoru.
- Prilikom odreivanja izvrenja kazne na ovaj nain, sud e voditi rauna o tehnikim
mogunostima izvrenja.
- Osuenom za krivino delo protiv braka i porodice koji ivi sa oteenim u istom domainstvu
ne moe se odrediti izvrenje kazne na ovaj nain.

40.ODMERAVANJE KAZNE
-Za svaki konkretan sluaj utvruje se vrste i visine kazne
-Ako su za krivina dela alternativno propisane kazne
-prvo se vri izbor kazne
-pa zatim njeno odmeravanje
-Odmeravanje kazne moe biti:
:1. u okviru kazne propisane za odreeno kd
2. ublaavanje kazne odmeravanje blae od propisane kazne
3. pootravanje kazne odmeravanje tee od propisane kazne

-Pri odmeravanju kazne vodi se rauna:

-o propisanoj zakonskoj kazni
-o svrsi kanjavanja
-o okolnostima sluaja (olakavajue i oteavajue okolnosti)

41.OLAKAVAJUE I OTEAVAJUE OKOLNOSTI

-Utiu na utvrivanje vrste i visine kazne u konkretnom sluaju
-Olakavajue i oteavajue okolnosti u KZ:
1.Stepen krivice - Uraunljivost, umiljaj ( odnosno nehat), moe kao I svest o protivpravnosti
kao komponente krivice se mogu stepenovati, to je naroito prisutno kod umiljaja i nehata
(npr. vano je koliko je intezivno uinilac hteo nastupanje posledice; znaajno je da je uinilac
pokazao pdosebnu upornost i bezbednost, a kod nehata, vaan je stepen nepanje itd)
2.Pobude iz kojih je krivino delo uinjeno -Pobude ili motivi se mogu etiki vrenosvati to
je znaajno za odmeravanje kazne (npr. da li je neko izvrio krau da bi obezbedio neke svoje
elementarne ivotne potrebe ili da bi se kockao).
3.Jaina ugroavanja ili povrede zatienog dobra mora se utvrditi u kojoj meri je uinjeno
kd ugrozilo ili povredilo zatieno dobro (ivot, telo, imovinu).Do toga se dolazi kroz procenu
naina izvrenja dela, sredstava za izvrenje, a naroito posledice (npr. kod pokuaja kd jaina
ugroavanja zatienog dobra je obino nia nego kod dovrenog kd I to se tretirai kao
olakavajuu okolnost)
4.Okolnosti pod kojima je krivino delo uinjeno - Ove okolnosti su heterogenog karaktera.
Tu bi spadao i doprinos rtve izvrenju kd odnosno okolnost da je rtva dala povod za izvrenje
kd ili je na drugi nain doprinela nastupanju posledice.
5.Raniji ivot uinioca - Vaan je odnos uinioca prema drutvenim i moralnim normama koji
je ispoljio u svom ivotu pre izvrenja kd, a naroito da li je vrio kd ili ne. Ranija neosuivanost
se po pravilu smtra olakavajuom okolnou.
6.Line prilike uinioca - u sudskoj praksi se one po pravilu smatraju olakavajuim
okolnostima(npr. nezaposlenost, loe zdravstveno stanje, da uinilac ima maloletnu decu itd.)
7.Dranje uinioca posle uinjenog krivinog dela - -tu se razlikuju 2 grupe okolnosti: 1.one
koje se odnose na ublaavanje posledica prouzrokovanih k , kao to je pomo i izvinjenje rtvi,
naknada tete, stvarno kajanje; 2.one koje se tiu dranja uinioca kao okrivljenog u toku
k postupka, npr. poricanje, kajanje, menjanje iskaza, laganje, uticajna svedoke Naroito je
vano priznanje koje se pod odreenim uslovima, uzima kao olakavajua okolnot. Poricanje
uinjenog kd samo po sebi ne predstavlja olakavajuu okolnost.

8.Druge okolnosti koje se odnose na linost uinioca - ako se pojam linih prilika uinioca
restriktivno tumai, onda bi se neke okolnosti mogle ovde podvesti npr. Psihofizike osobenosti
uinioca, stepen obrazovanja itd
9.Zabrana dvostrukog vrednovanja - sud na osnovu opteg utisak, polazei od propisane
kazne, dolazi do polazne osnove- orjentacione kazne, i onda da je poveava i sniava,
nakon paljivog pojedinanog vrednovanja svake olakavajue ioteavajue okolnosti.

42.UBLAAVANJE KAZNE
-Ublaavanje kazne je nain odmeravanja kazne koji omoguava sudu da pod odreenim
uslovima izrekne kaznu koja je blaa od propisane.
-Razlikujemo ublaavanje po vrsti i meri, kao i zakonsko i sudsko ublaavanje kazne. U prvom
sluaju sud je vezan zakonom, dok u drugom sluaju ublaavanje zavisi od procene suda
-Zakonski osnovi za ublaavanje kazne propisani su kako u optem delu, tako i u posebnom delu
KZ-a.
-Zakonsko ublaavanje kazne u optem delu KZ su:
-prekoraenje nune odbrane
-prekoraenje krajnje nude
-Izazivanje opasnosti iz nehata kod krajnje nude
-izvrenje krivinog dela pod dejstvom kompulzivne sile ili pretnje
-bitno smanjena uraunljivost
-otklonjiva pravna zabluda
-pokuaj
-Pomaganje
-Odsustvo linog svojstva kod podstrekaa ili pomagaa
- U svim sluajevima ublaavanje je fakultativno.
- Za sudsko ublaavanje kazne potrebna su dva uslova:
1.Da postoje 2 ili vie naroito olakavajuih okolnosi
2.Da sud oceni da se i sa ublaenom kaznom u konkretnom sluaju moe postii
svrha kanjavanja
-GRANICE UBLAAVANJE KAZNE
1.ako je za krivino delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od deset ili vie
godina, kazna se moe ublaiti do sedam godina zatvora
2.ako je za krivino delo za koje se odmerava kazna propisana kazna zatvora sa posebnim
minimumom od 5 godina - do tri godine
3.ako je propisana kazna zatvora sa minimumom od 3 godine do jedne godine
4.ako je propisana kazna zatvora sa posebnim minimumom od 2 godine do est meseci
5.ako je propisana kazna zatvora sa minimumom od 1 godine do tri meseca
6.ako je propisana kazna zatvora sa minimumom manjim od jedne godine do opteg minimuma
7.ako je propisana kazna zatvora bez naznaenja najmanje mere novana kazna ili rad u
javnom interesu
7.ako je propisana novana kazna sa naznaenjem najmanje mere do deset dnevnih iznosa
odnosno do deset hiljada dinara

43. OSLOBODJENJE OD KAZNE

-Institut osloboenja od kazne podrazumeva da uinilac krivinog dela ne mora uvek da bude
kanjen bilo iz odreenih kriminalno-politikih razloga, bilo zato to su ciljevi kazne i inae ve
postignuti
-Sud moe uinioca osloboditi od kazne samo u sluajevima koji su izriito zakonom predvieni
-Sud oglaava uinioca krivim za uinjeno krivino delo, ali ga oslobaa od kazne
-U svim predvienim sluajevima osloboenje od kazne je fakultativno
-Sluajevi oslobaanja od kazne u optem delu KZ:
-prekoraenje granica nune odbrane usled jake razdraenosti ili prepasti izazvane
napadom
-prekoraenje krajnje nude pod osobito olakavajuim okolnostima
-nepodoban pokuaj
-dobrovoljni odustanak
-dobrovljni spreavanje izvrenja krivinog dela od strane sauesnika
-Oslobaanje od kazne u posebnom delu KZ (iz odredjenih krim.- politikih razloga):
NPR:-Uinilac koji dobrovoljno opozove laan iskaz pre nego to se donese konana
odluka, moe se osloboditi od kazne
-Kod davanja mita kada davalac delo prijavi pre nego to je saznao da je ono
otkriveno
- KZ u optem delu predvia jo tri posebna, specifina osnova za osloboenje od kazne:
-ako, u sluaju nehatnog izvrenja krivinog dela, posledice dela tako teko
pogaaju uinioca da izricanje kazne ne bi bilo opravdano sa gledita ostvarivanja
svrhe kanjavanja
-poravnanje (kod krivinog dela za koja je predviena kazna zatvora do 3
godine ili novana kazna, ako uinilac ispunjava sve obaveze iz poravnanja) i
-stvarno kajanje (neophodno da uinilac otkloni posledice dela ili nadoknadi
tetu, da to uini pre nego to je saznao da je otkriven i da se radi o krivinom
delu za koje je propisana kazna do pet godina)

44. POVRAT
-Povrat postoji ako je uinilac krivinog dela ranije ve bio osuivan jednom ili vie puta za
jedno ili vie krivinih dela (sud uzima u obzir srodnost uinjenih dela, pobude, okolnosti pod
kojima su uinjene, vreme proteklo od ranije osuda)
-Nae krivino pravo sada poznaje samo jednu vrstu povrata
-VRSTE povrata:
1.Opti povrat postoji kada uinilac posle osude za neko kd izvri kd koje sa ranijim
nije srodno.
2.Specijalni povrat postoji kada se radi o istovrsnom, srodnom kd.
i
Obian i viestruki

45. ODMERAVANJE KAZNE ZA KRIVINA DELA U STICAJU

-U ovom sluaju sud donosi jednu presudu i u njoj izrie jednu glavnu kaznu za sva uinjena
krivina dela
-Postoje dva naina odmeravanja:
-neposredno utvrivanja kazne za sva dela posmatrajui ih u njihovoj ukupnosti
(kod kazne maloletnikog zatvora)
-utvrivanje kazne za svako pojedino delo pa da onda na osnovu njih utvrdi jednu
kaznu zajedniku za sva dela (u svim ostalim sluajevima)
-Kazne se izriu razliitim sistemima:
-Sistem kumulacije (sabiranje utvrenih kazni)
-Sistem apsorpcije (izricanje samo najtee)
-Sistem asperacije (Jedinstvena kazna moe ii sve do zbira svih pojedinanih kazni umanjenog
za jedan mesec; KZ predvia jedno ogranienje ako su za sva krivina dela u sticaju propisane
kazne zatvora do tri godine, jedinstvena kazna ne moe prei deset godina zatvora)

46.MERE UPOZORENJA
-Mere upozorenja su vrste krivinih sankcija, koje imaju svrhu da se prema uiniocu ne primeni
kazna, ako se moe oekivati da e iste uticati na njega da ne ini krivina dela.
- Njima se pod uslovima propisanim zakonom moe zameniti kazna
- Vrste:
-uslovna osuda
-sudska opomena

47.USLOVNA OSUDA
-Sud uslovnom osudom utvruje kaznu za uinjeno krivino delo i pri tome odreuje da se ona
nee izvriti ako osueni za odreeno vreme koje odredi sud (vreme proveravanja) ne uini novo
krivino delo
-Pored obaveznog uslova da ne uini novo krivino delo, sud moe uiniocu da odredi i druge
obaveze
-da u odreenom roku vrati imovinsku korist pribavljenu krivinim delom
-da nadoknadi tetu koju je krivinim delom prouzrokovao
-da ispuni neku drugu obavezu predvienu krivinim zakonom
-Ako osueni u odreenom roku ne ispuni ove obaveze sud u uslovnoj osudi moe odrediti da e
se kazna izvriti (vreme proveravanja odreuje sud (od jedne do pet godina)
-Uslovna osuda se moe izrei samo ako je sud za uinjeno krivino delo utvrdio kaznu zatvora
manju od dve godine (za druge kazne ne moe)
- Kada odluuje da li e izrei uslovnu osudu sud je duan
-da vodi rauna o svrsi uslovne osude
-da uzima u obzir linost uinioca, njegov raniji ivot, ponaanje posle uinjenog
dela, stepen krivice i druge okolnosti

-Ne moe se izrei

-za krivina dela za koja se moe izrei zatvor od deset godina ili tea kazna
-ako je uinilac bio osuen na kaznu zatvora za delo uinjeno sa umiljajem a
nije prolo vie od pet godina od pravosnanosti presude

48. OPOZIVANJE USLOVNE OSUDE

-Do opozivanja uslovne osude moe doi u tri sluaja:
1.ZBOG NOVOG KRIVINOG DELA
-opozivanje je obavezno ako za novo delo sud utvrdi kaznu od dve godine zatvora ili teu,
-opozivanje je fakultativno ako je izreena kazna manja od dve godine ili je izreena novana
kazna,
-ako uiniocu za krivina dela utvrena u uslovnoj osudi i za nova krivina dela treba izrei
jedinstvenu kaznu zatvora od dve godine ili u duem trajanju sud je vezan zabranom izricanja
uslovne osude
- Kada sud opozove uslovnu osudu izrei e jedinstvenu kaznu primenom odredaba za
odmeravanje kazne za krivina dela u sticaju
- Ako sud ne opozove uslovnu osudu, postoje dve mogunosti
-da i za novo krivino delo izrekne uslovnu osudu
-da za novo krivino delo izrekne kaznu (vreme provedeno na izdravanju kazne ne
uraunava se u vreme proveravanja)
2.ZBOG RANIJE UINJENOG KRIVINOG DELA
- sud mora da opozove uslovnu osudu ako se posle izricanja uslovne osude utvrdi da je osueni
izvrio krivino delo za koje se ne bi mogla izrei uslovna osuda,
- ukoliko bi se radilo o delu za koje bi se mogla izrei uslovna osuda, sud e prilikom
odluivanja o tome da li e opozvati uslovnu osudu imati u vidu sve okolnosti koje se odnose na
uinjena dela i uinioca, kao i jedinstvenu kaznu koju bi utvrdio kako za ranije delo, tako i za
ono za koje je izreena uslovna osuda. Ako sud ne opozove uslovnu osudu moe za ranije
uinjeno krivino delo izrei uslovnu osudu (izrei e jednu novu uslovnu osudu tako to e
utvrditi novu kaznu i vreme proveravanja) ili kaznu.
3.ZBOG NEISPUNJENJA ODREENIH OBAVEZA
- Ako je uslovnom osudom osuenom odreeno ispunjenje neke obaveze, a on ne ispuni tu
obavezu u roku odreenom u presudi, sud moe, u okviru vremena proveravanja, produiti rok
za ispunjenje obaveze ili moe opozvati uslovnu osudu i izrei kaznu koja je utvrena u
uslovnoj osudi. Ako utvrdi da osueni, iz opravdanih razloga, ne moe da ispuni postavljenu
obavezu, sud e ga osloboditi od ispunjenja te obaveze ili je zameniti drugom odgovarajuom
obavezom predvienom zakonom.

49.USLOVNA OSUDA SA ZATITNIM NADZOROM

-Njome se omoguava da se prema uslovno osuenom preduzimaju aktivne radnje, kroz koje mu
se prua pomo i zatita, a istovremeno i vri nadzor sa ciljem izbegavanja ponovnog vrenja
krivinog dela.
-Obaveze OKRIVLJENOG - javljanje organu nadlenom za izvrenje zatitnog zatvora u
rokovima koje odredi taj organ, da se osposobljava za zanimanje, da prihvati zaposlenje koje
odgovara njegovoj strunoj spremi i njegovim sposobnostima,ispunjavanje obaveza izdravanja
porodice, uvanja i vaspitanja dece i drugih porodinih obaveza, uzdravanje od pohaanja
odreenih lokala ili odreenih priredbi,da blagovremeno obavetava o promeni mesta boravka ili
stana ili radnog mesta,uzdravanje od uivanja alkoholnih pia ili opojnih droga,leenje u
odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi,poseivanje odgovarajuih profesionalnih, psiholokih ili
nekih drugih savetovalita i postupanje po njihovim uputstvima, otklanjanje ili ublaavanje tete
prouzrokovane krivinim delom i izmirenje sa krivinog dela
-Obaveze moraju biti u vremenu proveravanja
-Sud moe da menja postavljene obaveze, da ih ukine
- U sluaju neispunjavanja obaveza sud moe da:
- opomene osuenog,
-da zameni postavljene obaveze,
-da produi trajanje zatitnog nadzora ili
-da opozove uslovnu osudu

50. SUDSKA OPOMENA

-Sudska opomena je mera upozorenja gde se uinilac upozorava da vie ne ini krivina dela
-Izrie se za najlaka krivina dela ako su ispunjena dva kumulativna uslova:
1.da je za delo propisana novana k. ili zatvor do 1 godine i
2.da je delo uinjeno pod takvim olakavajuim okolnostima koje ga u konkretnom sluaju ine
naroito lakim.
-Ne moe se izrei vojnom licu za krivino delo protiv vojske i maloletnom licu
-Sudska opomena izrie se reenjem, a ne presudom
-Pri izricanju sud uzima u obzir linost uinioca, raniji ivot uinioca, ponaanje posle
uinjenog krivinog dela, odnos uinioca prema rtvi krivinog dela, stepen krivice i druge
okolnosti pod kojima je delo uinjeno

51. MERE BEZBEDNOSTI

-Mere bezbednosti su posebna vrsta krivinih sankcija koje po prirodi imaju izriito preventivni
karakter.
-Mogu se izrei:uiniocu krivinog dela, neuraunljivom licu koje uini protivpravno delo koje
ima obeleje krivinog dela, maloletnom uiniocu krivinog dela

-Svrha mera bezbednosti je da se otklone stanja ili uslovi koji mogu biti od uticaja da uinilac
ubudue vri krivina dela
-Mogu se izricati uz kaznu, a neke od njih i samostalno.
- U naem KZ ima ih 9:
-Obavezno psihijatarsko leenje i uvanje u zdrastvenoj ustanovi- Izrie se: -bitno smanjeno uraunljivom uiniocu i
-neuraunljivom
-Za primenu ove mb moraju biti ispunjena dva uslova:
1. postojanje ozbiljne opasnosti da e uinilac uiniti tee kd
2. da je za otklanjanje te opasnosti potrebno njegovo leenje i uvanje u zdravstvenoj ustanovi-Bitno smanjeno uraunljivim uiniocima se izrie uz kaznu i izvrava se pre kazne a mera se
uraunava u kaznu. Sud e posle mere I kazne odluiti da li e uinioca pustiti na uslovni otpust.

-Obavezno psihijatarsko leenje na slobodi-Izrie se: - neuraunljivom - ako je dovoljno za otklanjanje

- neuraunljivom - posle otputanja iz ustanove
- bitno smanjeno uraunljivom uz uslovnu osudu ili uz uslovni otpust
- Trajanje ne due od 3 godine.
-KZ predvia i mogunost da se ova mera povremeno izvrava institualno u odgovarajuoj zdr
ust, ali ne due od 15 dana neprekidno,odnosno 2 meseca ukupno.
-Mogunost pretvaranja ove mere u mb obavezno psihijatarsko leenje i uvanja
u zdravstvenoj ustanovi postoji:
1. kada se uinilac ne podvrgne leenju
2. kada ga samovoljno napusti
3. kada i pored leenja uinilac postane toliko opasan za okolinu da je potrebno njegovo leenje i
uvanje uzdravstvenoj ustanovi

-Obavezno leenje narkomana-Izrie se ako je izvreno krivino delo usled zavisnosti i postoji opasnost ponovnog vrenja
- Moe biti izreena uz: novanu kaznu, uslovnu osudu, sudsku opomenu i osloboenje od kazne
- U sluaju kada se izrie uz kaznu zatvora vreme provedeno u ustanovi leenja uraunava se
u kaznu zatvora
- Izvrava se na slobodi
-Trajanje ne due od 3 godine

- U sluaju kada se narkoman ne podvrgne leenju ili ga napusti izvrava se prinudno u ustanovi

-Obavezno leenje alkoholiara-Izrie se ako je izvreno krivino delo usled zavisnosti i postoji opasnost ponovnog vrenja
- Moe biti izreena uz: novanu kaznu, uslovnu osudu, sudsku opomenu i osloboenje od kazne
- U sluaju kad se izrie uz kaznu zatvora, ograniena je trajanjem kazne zatvora, a ako ima i
meru leenja u ustanovi ono se uraunava u kaznu zatvora
- Izvrava se na slobodi
-Trajanje ne due od 2 godine
- U sluaju kada se alkoholiar ne podvrgne leenju ili ga napusti izvrava se prinudno u
ustanovi

-Zabrana vrenja poziva, delatnosti ili dunosti-Izrie se ako se opravdano smatra da bi dalje vrenje takve delatnosti bilo opasno
- Trajanje 1- 10 godina
- Ako je izreena uslovna osuda, sud moe tu osudu opozvati ako uinilac prekri zabranu
- Zabrana upravljanja motornim vozilom-Izrie se zabrana upravljanjem motornim vozilom za odreene vrste i kategorije vozila a u vezi
krivinih dela kojima se ugroava javni saobraaj
-Izrie se ako postoji opasnost od daljeg upravljanja motornim vozilom odreene vrste ili
kategorije
-Trajanje: 3 meseca do 5 godina
- Strancu se zabranjuje korienja strane vozake dozvole na teritoriji Srbije
- Ako je izreena uslovna osuda, sud moe tu osuddu opozvati ako prekri zabranu

Oduzimanje predmeta
-Oduzimaju se:
-predmeti kojima je izvreno krivino delo
-predmeti namenjeni za izvrenje krivinog dela
-predmeti nastali izvrenjem krivinog dela
- Ovi predmeti se oduzimaju kada postoji opasnost da e se ponovo upotrebiti za izvrenje
krivinog dela, ili kad je radi zatite opte bezbednosti ili iz moralnih razloga oduzimanje
predmeta neophodno.
- Primena ove mere bezbednosti ne utie na pravo treih lica na naknadu tete zbog oduzimanja
predmeta prema izvriocu krivinog dela.
- Zakonom se moe odrediti obavezno oduzimanje predmeta, a moe se odrediti i njihovo
obavezno unitavanje. Zakonom se mogu odrediti i uslovi za oduzimanje odreenih predmeta u
pojedinim sluajevima.

-Proterivanje stranca iz zemlje-Sud moe stranca koji je izvrio krivino delo proterati sa teritorije Srbije ako postoje okolnosti
koje ukazuju na nepoeljnost daljeg boravka stranca u Srbiji
-Pri oceni da li e izrei meru sud e uzeti u obzir prirodu i teinu uinjenog krivinog dela,
pobude zbog kojih je krivino delo uinjeno, nain izvrenja krivinog dela i druge okolnosti
- Trajanje: od 1 do 10 godina
- Vreme provedeno u zatvoru ne uraunava se
- Ne moe se izrei licu koje uiva zatitu po ratifikovanim meunarodnim ugovorima

- Javno objavljivanje presude-KZ predvia primenu za dela uinjena preko sredstava javnog informisanja i za dela koja su
prouzrokovala opasnost za ivot ili telo ljudi, pod uslovom da objavljivanje presude moe da
doprinese da se otkloni ili umanji ta opasnost
-Presuda se objavljuje o troku uinioca (sud odreuje preko kog sredstva)
- Rok u kome se ona mora izvriti je 30 dana od pravosnanosti presude.

-Mera zabrane pribliavanja I komunikacije sa oteenim-Sud moe uiniocu krivinog dela zabraniti pribliavanje oteenom na odreenoj
udaljenosti, zabraniti pristup u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada oteenog i
zabraniti dalje uznemiravanje oteenog, odnosno dalju komunikaciju sa oteenim
-Uslov je da sud smatra da postoje opravdani razlozi koji ukazuju da bi vrenje takvih radnji
uinioca krivinog dela bilo opasno po oteenog.
-Trajanje 3 godine
-Vreme provedeno u pritvoru, kao i svako drugo lienje slobode u vezi sa krivinim delom ne
uraunava se u vreme trajanja mere
- Ona se moe ukinuti pre isteka vremena za koje je odreena, ako prestanu razlozi zbog kojih
je odreena

52. ZASTARELOST
-Zastarelost je protek vremena posle kojeg se ne moe voditi krivini postupak protiv uinioca
krivinog dela ili posle kojeg se ne moe izvriti kazna ili druga krivina sankcija
-Postoje dve vrste zastarelosti:
-zastarelost krivinog gonjenja
-zastarelost izvrenja kazne ili druge krivine sankcije
-U sluaju obustave vreme trajanja obustave se ne rauna u tok zastarelosti
- U sluaju prekida rok zastarelosti poinje ponovo da tee

- Apsolutna zastarelost posle proteka dvostrukog roka

- Kod nekih krivinih dela postoji nezastarivost (krivina dela genocida i ratih zloina)
ZASTARELOST KRIVINOG GONJENJA
-Tee od dana izvrenja krivinog dela
- ROKOVI ZASTAREVANJA:
25 godina - za zatvor u trajanju od 30-40 godina
20 godina - za zatvor preko15 godina
15 godina - za zatvor preko 10 godina
10 godina - za zatvor preko 5 godina
5 godina - za zatvor preko 3 godine
3 godine - za zatvor preko 1 godine
2 godine - za zatvor do 1 godine ili novana kazna
ZASTARELOST IZVRENJA KAZNE
-Tee od dana pravnosnanosti presude odnosno od dana pravnosnanosti odluke o opozivanju
uslovne osude.
- Njenim nastupanjem ne moe se izvriti izreena kazna
ROKOVI ZASTAREVANJA:
25 godina - za zatvor od 30 do 40 godina
20 godina - za zatvor preko 15 godina
15 godina - za zatvor preko 10 godina
10 godina- za zatvor preko 5 godina
5 godina- za zatvor preko 3 godine
3 godine- za zatvor preko 1 godine
2 godine- za zatvor do 1godine ili novanu kaznu