MOTORI SA UNUTRAŠNJIM SAGOREVANJEM

Kod motora sa unutrašnjim sagorevanjem, sagorevanje goriva se izvodi u samom motoru.

Oslobođena toplota u procesu sagorevanja predaje se produktima sagorevanja, kao
radnom telu, čime se povećava energetski potencijal radnog tela. Dobijanje mehaničkog
rada od radnog tela se može izvesti principijelno na dva načina:

        relativno laganim širenjem radnog tela u u cilindrima motora (klipni motori)

        pretvaranjem potencijalne enrgije radnog tela u posebnim sprovodnim aparatima

u kinetičku energiju struje  radnog tela i dalje korišćenjem  akcione i reakcione
sile mlaza na vršenje korisnog rada (strujni motori).

Kod klipnih motora sa unutrašnjim sagorevanjem gorivo i vazduh neophodan za

sagorevanje goriva (smeša) uvodi se preko usisnog ventila u cilindar motora. Cilindar
motora sa gornje strane  je zatvoren sa  cilindarskom glavom, a u unutrašnjosti se nalazi
klip, tako da se  usisana smeša goriva i vazduha nalazi zarobljena u prostoru koji formira
cilindar, cilindarska glava i čelo klipa (prostor za sagorevanje). U određenom trenutku,
posredstvom varnice koju proizvodi svećica nastaja paljenje i sagorevanje smeše.
Sagorevanjem nastaju produkti sagorevanja, koji su takođe zarobljeni u unutrašnjosti
cilindra. Oslobođanja toplote procesom sagorevanja predaje se produktima sagorevanja
usled čega im se povećava energetski potencijal, koji kao radno telo deluju na klip i
pomeraju ga u cilindru. Translatorno pomeranje klipa preko klipnjače se pretvara u
obrtno kretanje kolenastog vratila u koritu motora.Kretanjem klipa i kolenastog vratila
vrši se savlađivanje spoljašnjih otpora, pri čemu se deo energetskog potencijala radnog
tela pretvara u koristan rad. Posle izvršenog rada od strane produkata sagorevanja,
produkti sagorevanja se posredstvom klipa, preko izduvnog ventila udaljavaju iz cilindra
motora.

Uzastopnim ponavljanjem prikazanih procesa (sagorevanju prethodi niz pripremnih

procesa), ostvaruje se kontinualan rad klipnog motora sa unutrašnjim sagorevanjem.

Podela motora SUS

Primena motora SUS kao pogonskog agregata kod svih vrsta motornih vozila uslovilo je
mnoštvo zahteva koje treba da ispuni taj pogonski agregat. Mnoštvo zahteva stvorilo je i
mnoštvo njihovih različitih tipova i varijanti. Zato izvršiti podelu tako da jedan motor
pripada strogo jednoj grupi je vrlo teško (jedan te isti motor može se posmatrati iz
različitih uglova). Ipak, zbog lakšeg upoznavanja, u stručnoj literaturi se susreću podele,
koje se međusobno mogu razlikovati, a koje se i ne moraju usvojiti.

Najčešća podela motora SUS je prema:

        vrsti primenjenog goriva,

        načinu ostvarenja smeše,

        načinu razvođenja smeše i produkata sagorevanja,

        načinu punjenja cilindra svežom smešom,

        načinu upaljenja smeše,

        načinu ostvarenja radnog ciklusa,

        načinu regulisanja opterećenja,

        načinu hlađenja,

        konstruktivnim osobenostima,

        nameni motora.

  

Nezaobilazan način podele motora je prema načinu ostvarenja radnog ciklusa:

        četvorotaktni,

        dvotaktni.