U centru ovog modela su digitalna logika kola iz sastava raunarskog hardvera.

Obaj prsten odreuje osnovne aritmetike i logike operacije raunara. Ovom

prstenu (jezgru) pripadaju i osnovna memorijska kola. Svaka komponenta ovih logiki mrea izvrava po jednu vrlo jednostavnu operaciju. Jezgro moe
sadrati desetine, ili ak stotine operacija, koje upotpunjavaju neto to ljudi u raunskoj tehnici smatraju skupom elementarnih obrada. 5 elementa tehniki
deo (hardver), programski deo (softver),podataka(data), procedura i ljudi. komplement je program koji se esto koristi kada se govori u binarnim sistemima.
komplementi pozitivnih brojeva su isti kao i sam taj broj.Iako se u svakom brojnom sistemu moe definisati nooliko razliitih komplementa koliko cifara ima
taj brojni sistem, od praktinog znaaja su samo komplementi do broja koji predsavlja brojnu osnovu sistema i komplement do najvee cifre u sistemu. CPUkontrolna jedinica, zajedno sa raunarskom jedinicom ini jedinicu za obradu, tj centralnu jedinicu za obradu (centralprocessingunit).Centralni procesor
zajedno sa unutranjom memorijom ini centralnu jedinicu raunarskog sistema odnosno raunar u uem smislu.pojam arhitekture raunara otnaava glavne
sastavne delove raunara i njihovu povezanost u jednu funkcionalnu celinu. Glavne komponente arhitekture tipinog raunara su: procesor, memorija i
komunikacioni sistem. Ulazne i iylayne jedinice omogucavaju povezivanje raunara sa spoljanim svetom iz kojeg raunar dobija zahteve za obrad. memoriju
predstavljaju razliiti elektronski sklopovi koji se nalaze unutarrunara a u kojima se nalaze programi i podaci koji se upravo obrauju. Ova memorija se zove
operativna ili glavna memorija raunara. dodatna memorija koju ine razni registri nalaziseunutar CPU koja se sastoji od controlunit i ALU.(glavna)

Sa8bita se moe zapisati ukupno 2naosmi=256 razliitih podataka.Svih raspoloivih 256 razliitih podataka moe se iskoristiti da se prikae 256 pozitivnih
brojeva)od 0 do 255) i tada se za takve podatke kae da su neoznaeni. Ako je potrebno koristiti i pozitivne i negativne brojeve, deo raspoloivih 256
mogunosti moe se iskoristiti da se prikau negativni brojevi- Ukupan broj razliitih podataka je ponovo 256. Podaci koji sadre i pozitivne i negativne
brojeve su oznaeni- flip flop je jedno od najprostijih kola sa dva stabilna stanja koja se koriste za skladitenje, odnosno memorisanje podataka u binarnom
obliku a istovremeno i jedno od osnovnih kola digitalne tehnike. minimizacija je postupak transformacije sloene logike funkcije u funkciju koja ima istu
istinitostu vrednost, ali manji broj elemenata, manje operanada i operacija koje nad njima treba izvriti. Logike funkcije mogu se prikazati na razliite naine:
ematsko prikazane pomou logikih kola-preko NI NILI kola, tabelarno pomou tablica istinitosti i analitiki pomou osnovnih logikih operacija. Zastaviceposle svake aritmetike operacije, procesor vri analizu dobijenog rezultata i postavljanja nekoliko zastavica koje u stvari pokazuju stanje aritmetiko-logike
jedinice posle obavljene aritmetike operacije.C-oznaava prenos iz bita najvee teine, C ce biti nula ako u toku aritmetike operacije nije dolo do prenosa u
devet bita.C e biti jedinica ako je u toku aritmetike operacije dolo do prenosa u devet bita.Negative koja oznaava negativan rezultat pod predpostavkom da
su ulazni podaci oznaeni brojevi.N-0 ako jeArit. ope. dala rezultat koji je negativanN-1 rezultat koji je pozitivan.V)overflow) oznaava da je rezultat van
opsega oznaenog bajta (od-128 do +127)V-0 ako koji je u opseguV-1 van opsega Z(ero) je bit koji javlja da je rezultat arit.operac. jednak 0

meuregistri (buffers) privremeno prihvataju podatke i to jedan-podatke iz akumulatora, a drugi (desni) podatke koji dolaze upravo sa magistrale. Takvo
privremeno pamenje podataka potrebno je da bi se po dva podataka mogla dovesti na ulaz aritmetiko logike jedinice, koja ih obrauje. Meuregistri imaju
samo pomonu ulogu, pa se ponekad pri razmatranju prenosa podataka mogu izostaviti. Magistrala reenje problema povezivanja vie komponenti jeste u
korienju zajednikih komunikacionih linja koje se zovu sabirnice uli magistrale. Grupa linija preko kojih se informacije u binarnom obliku prenose izmeu
registara u sastavu centralnog procesora, naziva se interna magistrala. DEa bi se ostvario prenos izmeu dva registra posredstvom magistrale, mora se putem
jedne grupe linija-adresne magistrale poslati binarni broj koji oznaava adresu registra koji u tom trenutku sulumje u prenosu podataka, a iji podaci se nalaze
na magistrali podataka (data bus)veza izmedju flipflop, registra i memorije da bi raunar mogao da radi, potrebna je komunikacija izmeu logikih kola flip
flopova, pomerakih registra i drugih ureaja koji ulaze u sastav centralnog procesora. Komunikacija mora postojati izmeu centralnog procesora, memorija,
u/l jedinica i drugih ureaja koji ulaze u sastav raunarskog sistema. Neke od komponenti raunara ostvaruju veze sa samo nekoliko drugih sklopova, dok neke
druge zahtevaju povezivanje sa velikim brojem drugih delova raunarskog sistema.memorije-slue za prihvatanje i predaju podataka i programa. pamti
elementarnu informaciju (1bit) je memorijski element udruuje se u memorijsku eliju.Skup elija je memorijski modul (blok)Modul je adresibilan

U centru ovog modela su digitalna logika kola iz sastava raunarskog hardvera. Obaj prsten odreuje osnovne aritmetike i logike operacije raunara. Ovom
prstenu (jezgru) pripadaju i osnovna memorijska kola. Svaka komponenta ovih logiki mrea izvrava po jednu vrlo jednostavnu operaciju. Jezgro moe
sadrati desetine, ili ak stotine operacija, koje upotpunjavaju neto to ljudi u raunskoj tehnici smatraju skupom elementarnih obrada. 5 elementa tehniki
deo (hardver), programski deo (softver),podataka(data), procedura i ljudi. komplement je program koji se esto koristi kada se govori u binarnim sistemima.
komplementi pozitivnih brojeva su isti kao i sam taj broj.Iako se u svakom brojnom sistemu moe definisati nooliko razliitih komplementa koliko cifara ima
taj brojni sistem, od praktinog znaaja su samo komplementi do broja koji predsavlja brojnu osnovu sistema i komplement do najvee cifre u sistemu. CPUkontrolna jedinica, zajedno sa raunarskom jedinicom ini jedinicu za obradu, tj centralnu jedinicu za obradu (centralprocessingunit).Centralni procesor
zajedno sa unutranjom memorijom ini centralnu jedinicu raunarskog sistema odnosno raunar u uem smislu.pojam arhitekture raunara otnaava glavne
sastavne delove raunara i njihovu povezanost u jednu funkcionalnu celinu. Glavne komponente arhitekture tipinog raunara su: procesor, memorija i
komunikacioni sistem. Ulazne i iylayne jedinice omogucavaju povezivanje raunara sa spoljanim svetom iz kojeg raunar dobija zahteve za obrad. memoriju
predstavljaju razliiti elektronski sklopovi koji se nalaze unutarrunara a u kojima se nalaze programi i podaci koji se upravo obrauju. Ova memorija se zove
operativna ili glavna memorija raunara. dodatna memorija koju ine razni registri nalaziseunutar CPU koja se sastoji od controlunit i ALU.(glavna)

Sa8bita se moe zapisati ukupno 2naosmi=256 razliitih podataka.Svih raspoloivih 256 razliitih podataka moe se iskoristiti da se prikae 256 pozitivnih
brojeva)od 0 do 255) i tada se za takve podatke kae da su neoznaeni. Ako je potrebno koristiti i pozitivne i negativne brojeve, deo raspoloivih 256
mogunosti moe se iskoristiti da se prikau negativni brojevi- Ukupan broj razliitih podataka je ponovo 256. Podaci koji sadre i pozitivne i negativne
brojeve su oznaeni- flip flop je jedno od najprostijih kola sa dva stabilna stanja koja se koriste za skladitenje, odnosno memorisanje podataka u binarnom
obliku a istovremeno i jedno od osnovnih kola digitalne tehnike. minimizacija je postupak transformacije sloene logike funkcije u funkciju koja ima istu
istinitostu vrednost, ali manji broj elemenata, manje operanada i operacija koje nad njima treba izvriti. Logike funkcije mogu se prikazati na razliite naine:
ematsko prikazane pomou logikih kola-preko NI NILI kola, tabelarno pomou tablica istinitosti i analitiki pomou osnovnih logikih operacija. Zastaviceposle svake aritmetike operacije, procesor vri analizu dobijenog rezultata i postavljanja nekoliko zastavica koje u stvari pokazuju stanje aritmetiko-logike
jedinice posle obavljene aritmetike operacije.C-oznaava prenos iz bita najvee teine, C ce biti nula ako u toku aritmetike operacije nije dolo do prenosa u
devet bita.C e biti jedinica ako je u toku aritmetike operacije dolo do prenosa u devet bita.Negative koja oznaava negativan rezultat pod predpostavkom da
su ulazni podaci oznaeni brojevi.N-0 ako jeArit. ope. dala rezultat koji je negativanN-1 rezultat koji je pozitivan.V)overflow) oznaava da je rezultat van
opsega oznaenog bajta (od-128 do +127)V-0 ako koji je u opseguV-1 van opsega Z(ero) je bit koji javlja da je rezultat arit.operac. jednak 0

meuregistri (buffers) privremeno prihvataju podatke i to jedan-podatke iz akumulatora, a drugi (desni) podatke koji dolaze upravo sa magistrale. Takvo
privremeno pamenje podataka potrebno je da bi se po dva podataka mogla dovesti na ulaz aritmetiko logike jedinice, koja ih obrauje. Meuregistri imaju
samo pomonu ulogu, pa se ponekad pri razmatranju prenosa podataka mogu izostaviti. Magistrala reenje problema povezivanja vie komponenti jeste u
korienju zajednikih komunikacionih linja koje se zovu sabirnice uli magistrale. Grupa linija preko kojih se informacije u binarnom obliku prenose izmeu
registara u sastavu centralnog procesora, naziva se interna magistrala. DEa bi se ostvario prenos izmeu dva registra posredstvom magistrale, mora se putem
jedne grupe linija-adresne magistrale poslati binarni broj koji oznaava adresu registra koji u tom trenutku sulumje u prenosu podataka, a iji podaci se nalaze
na magistrali podataka (data bus)veza izmedju flipflop, registra i memorije da bi raunar mogao da radi, potrebna je komunikacija izmeu logikih kola flip
flopova, pomerakih registra i drugih ureaja koji ulaze u sastav centralnog procesora. Komunikacija mora postojati izmeu centralnog procesora, memorija,
u/l jedinica i drugih ureaja koji ulaze u sastav raunarskog sistema. Neke od komponenti raunara ostvaruju veze sa samo nekoliko drugih sklopova, dok neke
druge zahtevaju povezivanje sa velikim brojem drugih delova raunarskog sistema.memorije-slue za prihvatanje i predaju podataka i programa. pamti
elementarnu informaciju (1bit) je memorijski element udruuje se u memorijsku eliju.Skup elija je memorijski modul (blok)Modul je adresibilan