You are on page 1of 9

ODLUKA

O UTVRIVANJU KRITERIJUMA I MERILA ZA


OCENU STRUNOSTI, OSPOSOBLJENOSTI I
DOSTOJNOSTI ZA IZBOR SUDIJA I PREDSEDNIKA
SUDOVA
("Sl. glasnik RS", br. 49/2009)
lan 1
Sudija i predsednik suda, pored uslova za rad u dravnim organima, zavrenog
pravnog fakulteta, poloenog pravosudnog ispita i radnog iskustva posle poloenog
pravosudnog ispita, moraju da zadovolje i zahteve za izbor u pogledu strunosti,
osposobljenosti i dostojnosti.
Strunost podrazumeva teorijsko i praktino znanje potrebno za obavljanje sudijske
funkcije.
Osposobljenost podrazumeva vetine koje omoguavaju efikasnu primenu
specifinih pravnih znanja u reavanju sudskih predmeta.
Dostojnost podrazumeva moralne osobine koje sudija treba da poseduje i ponaanje
u skladu sa tim osobinama.

lan 2
Ovom odlukom utvruju se kriterijumi i merila za:
1) prvi izbor sudije na trogodinji mandat;
2) izbor sudije na stalnu funkciju po isteku trogodinjeg mandata;
3) izbor za sudiju suda vieg stepena;
4) izbor predsednika suda;
5) izbor na stalnu funkciju sudije koji je biran po ranijim propisima i koji u vreme
izbora vri sudijsku dunost.

I. Prvi izbor sudije na trogodinji mandat


lan 3
Prvi izbor sudije na trogodinji mandat odnosi se na lice koje se prvi put kandiduje za
obavljanje sudijske funkcije.

1) Strunost
lan 4

Merila za ocenu strunosti svrstavaju se prema osnovnim i dopunskim merilima.


Osnovna merila su:
1) prosena ocena na studijama;
2) duina studiranja;
3) ocena rada.
Dopunska merila su:
1) akademski naziv (magistar ili doktor pravnih nauka);
2) objavljeni struni radovi.
Osnovna merila se izraavaju u bodovima.
Bodovi za uspeh na studijama izraunavaju se tako to se prosena ocena na
studijama pomnoi sa brojem 10.
Bodovi za duinu studiranja izraunavaju se tako, to se 100 bodova, za duinu
studiranja od etiri godine, umanjuje za po 10 bodova, na svakih est meseci dueg
studiranja.
Ocena rada je merilo praktinog znanja kandidata, prema poslovima koje je kandidat
obavljao posle poloenog pravosudnog ispita.
Bodovi za ocene rada su:
100 bodova za ocenu - naroito se istie;
80 bodova za ocenu - istie se;
60 bodova za ocenu - dobar;
40 bodova za ocenu - zadovoljava.
Kandidati koji nisu sudijski pomonici ocenjuju se na osnovu izvetaja organa,
organizacije, advokatskih komora i principala kod kojih su radili na praksi.
Ako vie kandidata, primenom ovih merila, ostvare isti broj bodova, prednost ima
kandidat koji ima dui sta posle poloenog pravosudnog ispita.

lan 5
Strunost sudije za prekraje koji se kandiduje za prekrajni sud sagledava se prema
osnovnim i dopunskim merilima.
Osnovna merila su:
1) broj i vrsta predmeta u radu;

2) broj meritorno reenih predmeta i predmeta reenih na drugi nain;


3) broj potvrenih, preinaenih i ukinutih odluka po pravnom leku;
4) vreme izrade odluke;
5) procenat ispunjenosti orijentacione norme i koeficijent aurnosti;
6) broj predmeta u kojima je zastarelo voenje postupka, a koji se mogu pripisati
oiglednom propustu kandidata.
Dopunska merila su:
1) akademski naziv (magistar ili doktor pravnih nauka);
2) objavljeni struni radovi;
3) uee u programima strunog usavravanja.
Merila za ocenu strunosti iz lana 4. ove odluke primenjuju se i na strune
saradnike u organima za prekraje koji se kandiduju za prekrajni sud.

2) Osposobljenost
lan 6
Osposobljenost podrazumeva vetine koje omoguavaju efikasnu primenu
specifinih pravnikih znanja u reavanju sudskih predmeta.
Osposobljenost je uslovljena: dobrim poznavanjem materijalnog i procesnog prava,
poznavanjem Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda,
sveu o potrebi prouavanja predmeta, umenou, sposobnou analitikog i
sintetikog miljenja, rasuivanjem po vlastitom razumu, jasnim izraavanjem,
uzornom pismenou, marljivou, samokontrolom, smislom za kolegijalnu saradnju i
kulturom ophoenja.
Osposobljenost za vrenje sudijske funkcije sudijskog pomonika utvruje se na
osnovu ocene rada sudijskog pomonika i miljenja koje daju sudija, odnosno vee i
sednica sudskog odeljenja u koje je sudijski pomonik rasporeen.
Osposobljenost za vrenje sudijske funkcije advokata, odnosno advokatskog
pripravnika utvruje se na osnovu vrednovanja njihovog rada i miljenja advokatske
komore u iji imenik je advokat upisan, odnosno miljenja principala kada je kandidat
advokatski pripravnik.
Osposobljenost sudije za prekraje koji je kandidat za sudiju ocenjuje se na osnovu
vrednovanja njegovog rada i miljenja sednice sudija u organu za prekraje i vea za
prekraje.
Osposobljenost kandidata za vrenje sudijske funkcije moe se ocenjivati na osnovu
rezultata razgovora i drugih metoda.

3) Dostojnost

lan 7
Moralne osobine koje sudiju ine dostojnim funkcije su: potenje, savesnost,
pravinost, dostojanstvenost, istrajnost i uzornost.

lan 8
Moralno ponaanje uslovljava ugled suda, a ocenjuje se zavisno od: drutvene
odgovornosti za vrenje sudijske funkcije, nezavisnosti, nepristrasnosti, pouzdanosti i
dostojanstva sudije, odgovornosti sudije za unutranju organizaciju suda i pozitivnu
sliku o sudstvu u javnosti.
Ugled suda zavisi od znanja, sposobnosti, pravinosti, efikasnosti, odvanosti i
asnog ivota sudije.
Svest o drutvenoj odgovornosti sudije, izvire iz njihove obaveze da u razumnom
roku obezbede sudsku zatitu prava i sloboda.
Nezavisnost sudije ogleda se u njegovoj slobodi i sposobnosti da donosi nepristrasne
odluke, na osnovu sopstvene ocene injenica i sopstvenog shvatanja zakona, bez
ogranienja, uticaja, podsticaja, pretnji, pritisaka i intervencija, ma od koga i bilo iz
kojeg razloga.
Nepristrasnost sudije ogleda se u posveivanju jednake panje oprenim interesima
stranaka i objektivnom suenju bez ideolokih, politikih i drugih predubeenja ili
predrasuda.
Pouzdanost i dostojanstvo sudije jednako se neguje i brani u vrenju sudijske
funkcije i izvan nje.
Pozitivnoj slici o sudstvu u javnosti sudija doprinosi moralnim osobinama i
ponaanjem.

lan 9
Dostojnost sudijskog pomonika ocenjuje se na osnovu miljenja sudije, odnosno
vea i sednice sudskog odeljenja u koje je sudijski pomonik rasporeen.
Dostojnost advokata ocenjuje se na osnovu miljenja advokatske komore u iji
imenik je advokat upisan, a dostojnost advokatskog pripravnika ocenjuje se na
osnovu miljenja principala.
Dostojnost sudije za prekraje ocenjuje se na osnovu miljenja sednice sudija organa
u kojem je sudija za prekraje vrio, odnosno vri funkciju.
Dostojnost ostalih kandidata ocenjuje se na osnovu miljenja rukovodioca organa i
organizacija u kojima kandidat radi.

II. Izbor sudije na stalnu funkciju po isteku trogodinjeg mandata


lan 10

Po isteku trogodinjeg mandata, sudija koji je prvi put biran, obavezno se bira na
stalnu funkciju ako je svake godine u tom mandatu ocenjen ocenom "izuzetno
uspeno obavlja sudijsku funkciju".
Po isteku trogodinjeg mandata, sudija koji je prvi put biran, moe biti biran na stalnu
funkciju ako je u toku mandata ocenjivan ocenama "izuzetno uspeno obavlja
sudijsku funkciju" ili "uspeno obavlja sudijsku funkciju".
Kriterijume, merila i postupak za vrednovanje rada sudija, koji e predstavljati osnov
za gore navedeno ocenjivanje, utvrdie Visoki savet sudstva posebnim aktom.

III. Izbor za sudiju suda vieg stepena


lan 11
Izbor za sudiju suda vieg stepena podrazumeva izbor sudije u sud vieg stepena,
bez obzira na vrstu suda.
Osnovno merilo za izbor za sudiju suda vieg stepena je ocena rada.
Prilikom vrednovanja kandidata, uzimaju se u obzir i dodatna merila:
1) lanstvo u izabranom ili arbitranom sudu, kao i drugim oblicima alternativnog
reavanja sporova;
2) objavljeni struni radovi, kao i izlaganje na domaim i meunarodnim strunim
skupovima;
3) uee u izradi programa obuke i obuavanju sudija, sudijskih pomonika i
sudijskih pripravnika;
4) uee u programima strunog usavravanja u organizaciji institucije nadlene za
obuku u pravosuu;
5) akademski naziv (magistar ili doktor pravnih nauka);
6) poznavanje rada na raunaru i stranih jezika.
Dostojnost sudije koji se prijavi za izbor za sudiju suda vieg stepena podrazumeva
se.
Pravila o izboru za sudiju suda vieg stepena primenjuju se i na sudije za prekraje,
odnosno sudije prekrajnih sudova.

IV. Izbor predsednika suda


lan 12
Za predsednika suda moe biti izabran sudija suda istog ili vieg stepena.
Predsednik suda, pored strunosti, osposobljenosti i dostojnosti za vrenje sudijske
funkcije, mora da ima i sposobnost za rukovoenje i organizaciju poslova u sudu.

Sposobnost za rukovoenje i organizaciju podrazumeva:


1) sposobnost organizovanja rada u sudu;
2) poznavanje poslova sudske uprave;
3) ugled koji kandidat uiva meu sudijama suda u kome obavlja sudijsku funkciju;
4) sposobnost uspene komunikacije sa zaposlenima i strankama;
5) saradnja sa drugim institucijama i organima;
6) unapreivanje rada suda i uvoenje inovacija u radu koje olakavaju i pospeuju
rad suda;
7) dostojanstvo u predstavljanju suda;
8) zalaganje za ouvanje ugleda suda i sudija u javnosti.
Merila sposobnosti za rukovoenje i organizaciju su:
1) miljenje sednice svih sudija suda iz koga potie kandidat;
2) angaovanost u reavanju predmeta i procenat ispunjenosti orijentacione norme;
3) doprinos strunom usavravanju sudija, sudijskih pomonika i drugih zaposlenih.
Merilo sposobnosti za rukovoenje i organizaciju poslova u sudu za kandidata koji
vri ili je vrio dunost predsednika suda je i rezultat rada suda u toku njegovog
mandata.
Ispunjenost navedenih merila utvruje se i na osnovu razgovora sa kandidatom.
Pre predlaganja kandidata za predsednika suda pribavlja se miljenje sednice svih
sudija suda u kome kandidat vri sudijsku funkciju i sednice svih sudija suda za koji
se predlae predsednik.
Pre predlaganja kandidata za predsednika Vrhovnog kasacionog suda, pribavlja se
miljenje o kandidatima Opte sednice tog suda i odbora Narodne skuptine
nadlenog za pravosue.
Miljenje se daje u formi pozitivnog ili negativnog miljenja koje mora biti obrazloeno.

V. Izbor na stalnu funkciju sudije koji je biran po ranijim propisima i koji


u vreme izbora vri sudijsku dunost
lan 13
Pretpostavlja se da sudija koji je biran po ranijim propisima i koji u vreme izbora vri
sudijsku dunost, a prijavio se za izbor u sud iste vrste, odnosno istog stepena,
ispunjava kriterijume i merila iz ove odluke.

Ova pretpostavka je oboriva, ukoliko postoje razlozi za sumnju da kandidat ispunjava


kriterijume i merila iz ove odluke, zato to nije pokazao da je struan, osposobljen i
dostojan za vrenje sudijske funkcije.
Smatra se da kandidat nije ispoljio dovoljan nivo strunosti ako je u poslednje tri
godine imao ukinutih odluka znatno iznad proseka suda u kome vri sudijsku dunost.
Smatra se da kandidat nije ispoljio dovoljan nivo osposobljenosti ako u poslednje tri
godine nije zavrio broj predmeta koji je odreen Merilima za ocenu minimuma
uspenosti vrenja sudijske dunosti koja e se privremeno primenjivati do dana
poetka primene odredaba l. 21. do 28. Zakona o ureenju sudova ("Slubeni
glasnik RS", broj 80/05) ili ako se zastarevanje krivinog postupka moe pripisati
oiglednom propustu kandidata.
Smatra se da kandidat nije ispunio kriterijume i merila iz ove odluke ako mu je Veliko
personalno vee utvrdilo razloge za razreenje.
Visoki savet sudstva e u svakom konkretnom sluaju oceniti da li kandidat kome je
u postupku pred Velikim personalnim veem izreena disciplinska mera ispunjava
kriterijume i merila iz ove odluke.

lan 14
Razlozi za sumnju u strunost i osposobljenost kandidata obrazuju se zavisno od:
1) procenta ispunjenosti orijentacione norme;
2) broja meritorno reenih predmeta i broja predmeta reenih na drugi nain;
3) broja potvrenih, preinaenih i ukinutih odluka po pravnom leku;
4) broja otvorenih rasprava pred viim sudom koje se mogu pripisati propustu
prvostepenog sudije;
5) broja predmeta u kojima je rasprava ponovo otvorena i vremena od zakljuenja do
ponovnog otvaranja nove rasprave;
6) koeficijenta aurnosti;
7) vremena izrade odluka;
8) naina postupanja sa starim predmetima (broja primljenih i broja reenih starih
predmeta i u kojim rokovima);
9) broja zastarelih predmeta u krivinim postupcima koji se mogu pripisati
oiglednom propustu kandidata.
Razlozi za sumnju u dostojnost obrazuju se na osnovu postupaka koji nisu u skladu
sa moralnim osobinama i moralnim ponaanjem sudija iz ove odluke.
Razlozi za sumnju u dostojnost postoje ako je u postupku pred Velikim personalnim
veem utvreno da sudija obavlja druge poslove i slube koji su nespojivi sa
sudijskom dunou.

Visoki savet sudstva e utvrivati u svakom konkretnom sluaju dostojnost kandidata


protiv koga se vodi krivini postupak.

VI. Izvori podataka i nain pribavljanja podataka i miljenja


lan 15
Opti izvori podataka za sve kandidate su:
1) lina i radna biografija;
2) lini list.
Visoki savet sudstva, prilikom ocenjivanja strunosti, osposobljenosti i dostojnosti
kandidata za sudiju i predsednika suda pribavlja podatke od suda iz kojeg potie
kandidat, neposredno vieg suda, Nadzornog odbora, Velikog personalnog vea u
Vrhovnom sudu Srbije i drugih organa, a miljenje od sednice svih sudija.
Podaci i miljenje za kandidata koji ne radi u sudu pribavljaju se od organa i
organizacija u kojima kandidat radi.
Podaci i miljenje za kandidata koji dolazi iz advokature pribavljaju se od advokatske
komore u iji imenik je advokat upisan i Advokatske komore Srbije, a moe se
pribaviti i miljenje sednice svih sudija suda za koji se kandidat prijavio.
Podaci za sudiju za prekraje koji je kandidat za sudiju prekrajnih sudova pribavljaju
se od organa za prekraje i vea za prekraje, a miljenja od sednice sudija u organu
za prekraje i vea za prekraje.
Visoki savet sudstva podatke o radu sudija sagledava na osnovu statistikih
podataka koje sadri obrazac - Izvetaj o radu sudija (T2), kao i obrazac iz AVP
Programa za trgovinske, odnosno privredne sudove.
Visoki savet sudstva podatke o radu predsednika suda sagledava na osnovu
statistikih podataka koje sadri obrazac - Izvetaj o radu suda (T1) i obrazac Izvetaj o radu sudije (T2), kao i obrazac iz AVP Programa za trgovinske, odnosno
privredne sudove.
Strunost i osposobljenost za vrenje sudijske funkcije utvruje se na osnovu Merila
za ocenu minimuma uspenosti vrenja sudijske dunosti koja e se privremeno
primenjivati do dana poetka primene odredaba l. 21. do 28. Zakona o ureenju
sudova ("Slubeni glasnik RS", broj 80/05).
Merila strunosti sudija organa za prekraje koji se jave na oglas za prekrajne
sudove utvruju se prema Pravilniku o orijentacionim merilima o potrebnom broju
sudija i ostalih radnika u organima za prekraje od 27. marta 1997. godine i
godinjim izvetajima, dopunjenim podacima iz lana 5. ove odluke.

VII. Prelazne i zavrne odredbe


lan 16

Do dana dobijanja ocene rada, strunost i osposobljenost sudije koji je kandidat za


izbor u sud vieg stepena utvruje se primenom merila propisanih u lanu 14. stav 1.
ove odluke.

lan 17
Do poetka primene Zakona o ureenju sudova ("Slubeni glasnik RS", broj 116/08)
bodovi za ocene rada lica koje se prvi put kandiduje za obavljanje sudijske funkcije
na trogodinji mandat su:
100 bodova za ocenu - naroito se istie;
70 bodova za ocenu - istie se;
40 bodova za ocenu - zadovoljava.

lan 18
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom
glasniku Republike Srbije".