Broj indeksa: /__/__/__/ Prezime i ime_____________________________________________________

1#
Pojam zavisnost, kao odnos izmeu dve varijable je
1
iri od pojma korelacija
2
simetrian
3
asimetrian
4
ui od pojma uzronost
5
iri od pojma uzronost
6
ui od pojma korelacija
2#
Prema stepenu kontrole, varijable delimo na
1
zavisne
2
Nezavisne
x
manipulativne
4
Kontrolne
x
selektivne
x
registrovane
3#
U opte formalne principe klasifikacije spadaju
1
princip ukrtanja
2
princip iskljuivosti
3
prinip doslednosti
4
princip iscrpnosti
5
princip hijararhije
6
princip sistematinosti
4#
Prema Todoroviu, osnovni inioci istraivanja su
1
ispitanici
2
instrumenti
3
varijable
4
Podaci
5
tehnike
6
Objekti
5#
Indikatorska varijabla je validna (valjana) ako
1
ima jasno operacionalno definisane indikatore
2
ima zadovoljavajuu relijabilnost
3
predstavlja adekvatan odraz teorijske varijable
4
moe da odrazi i najfinije razlike meu ispitanicima
vietruko merenje istih objekata daje iste ili sline
5
zaista meri ono to treba da meri
6
vrednosti
6#
Koje vrste spoljnih varijabli razlikujemo prema poreklu?
1
varijable uma
2
Nesistematske
3
sistematke
4
Situacione
5
eksperimentatorke
6
Subjekt
7#
Za korelaciju je karakteristino
1
moe biti samo pozitivna ili negativna
2
predstavlja asimetrian odnos
3
moe biti nulta
4
predstavlja simetrian odnos
5
predstavlja diskretnu vrednost
6
stvar je stepena
Predmet naeg istraivanja je zadovoljstvo ivotom studenata Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici.
8#
Opredeliemo se za sluajni stratifikovani uzorak, sa paritetnim izborom. ta od navedenog se odnosi na na uzorak?
1
stratume e initi studenti razliitih katedri
2
odabir studenata unutar svakog stratuma je sluajan
iz svakog stratuma e se odabrati podjednak broj
3
stratumi e initi studenti razliitih godima studija
4
studenata
iz svakog stratuma e se odabrati onoliko studenata
5
6
odabir studenata unutar svakog stratuma je kvotni
koliki je njihov udeo u celoj populaciji
9#
U instrumentalne tehnike merenja spadaju
1
sistematsko posmatranje
2
fiziki instrumenti
3
opservacioni instrumenti
4
parametarske tehnike
5
fizioloki instrumenti
6
psiholoki instrumenti
10# Vrste validnosti koje Todorovi pominje su
1
eksterna
2
retest
3
konvergentna
4
diskriminativna
5
konstruktna
6
interna
Kada se na osnovu vrednosti jednog objekta na jednoj varijabli izraunava predviena, tj. procenjena vrednost tog
11#
objekta na drugoj varijabli, koristiemo
1
univerijantnu analizu varijanse
2
korelacionu analizu
3
faktorsku analizu
4
kanoniku analizu
5
regresionu analizu
6
analizu kovarijanse
12# Podvrste sluajnog uzorka nisu
1
prosti
2
Kvotni
3
stratifikovani
4
sistematski
5
klasterski
6
Namerni
13# U primeru istraivanja pola i vremena reakcije , pol je
1
stimulus varijabla
2
Registrovana varijabla
3
manipulativna varijabla
4
Selektivna varijabla
5
nezavisna varijabla
6
Zavisna varijabla
14# Pregledni radovi su
1
zbornici radova
2
sekundarni izvori informacija
3
lanci u kojima se ne iznose novi empirijski podaci
4
primarni izvori informacija
lanci koji predstavljaju relativno detaljan izvetaj o
prikazi releventnih udbenika koji se odnose na
5
6
nekom novom istraivanju
zajedniku temu istraivanja
15# Izbacite uljeze iz spiska vrsta istraivanja s obzirom na cilj
1
fundamentalna
2
Arhivska
3
eksplanatorna
4
eksplorativna
5
parametarska
6
replikativna
16# U problemima predikcije vai .....zavisna varijabla : __?__ = nezavisna varijabla : __?____
1
latentna varijabla
2
manifestna varijabla

3
5
17#
1
3
5
18#
1
3
5
19#
1
3
5
20#
1
3
5
21#
1
3
5
22#
1
3
5
23#
1
3
5
24#
1
3
5
25#
1
3
5
26#
1
3
5
27#
1
3
5
28#
1
3
5
29#
1
3
5
30#
1
3
5
31#
1
3
5
32#
1

kriterijumska varijabla
4
supresor varijabla
moderator varijabla
6
prediktorska varijabla
Koje od navedenih tehnika kontrole konfundirajuih varijabli mogu da se primene iskljuivo kod eksperimentalnih
2
nezavisnih varijabli?
homogenizacija
2
Uproseavanje
blokovanje
4
Sparivanje
randomizacija
6
Repeticija
Racionalnost kao jedna od osobina naunih istraivanja, podrazumeva
2
kritinost
2
doslednost
sistematinost
4
preciznost
loginost
6
Kritinost
Stivensonova psihofizika skala predstavlja primer
1
ordinalne skale
2
racio skale
intervalne skale
4
nominalne skale
apsolutne skale
6
semi-kvartilne skale
Koju je vrstu istraivanja u svom psihoterapeutskom radu najee primenjivao Sigmund Frojd?
1
analizu sadraja
2
fundamentalno istraivanje
studiju sluaja
4
primenjeno istraivanje
arhivsko istraivanje
6
terensko istraivanje
Ako ispitujemo razlike u stepenu izraenosti samopotovanja izmeu ispitanika s obzirom na mesto stalnog boravka
2
(Severna, Centralna I Juna Srbija), onda je varijabla mesto stalnog boravka
spoljna
2
Kontrolna
numerika
4
Nezavisna
kategorika
6
Zavisna
Kada je populacija koju ispitujemo u naem istraivawu homogena s obzirom na varijable koje su predmet merenja
1
odna emo se opredeliti za
kvotni uzorak
2
sistematski sluajni uzorak
pigodni uzorak
4
Klasterski uzorak
sratifikovani proporcionalni uzorak
6
namerni uzorak
Duina trajanja i cena kotanja istraivanja su glavna ogranienja jednog od kriterijuma za odabir veliine uzprka.
1
Kojeg ?
kriterijum tradicije
2
statistiki kriterijum
kriterijum stabilnosti
4
psihometrijski kriterijum
kriterijum maksimalnosti
6
ni jednog od navedenih
Nivo preciznosti kategorizacije se moe
2
saimati
2
Slagati
nulirati
4
razdeljivati
objektivizovati
6
Mnoiti
Postoje dve glavne vrste kauzalnih odnosa meu varijablama
2
kvalitativne
2
Direktne
kvantitativne
4
Indirektne
koralativni
6
Zavisni
Kod hijararhijskih klasifikacija postoje kategorije vieg i nieg reda, odnosno
2
primarne
2
manifestne
rodovi
4
sekundarne
latatne
6
vrste
Dve glavne matematike mane ordinalnih podataka su
2
nemogunost formiranja rang liste
2
nemogunost pravljenja poredka meu podacima
ne postojanje prirodne nule (nulte mere)
4
neodreenost umnoka
neodreenost razmaka
6
postojanje arbitrarno odreene nule
U analogne mere se svrstavaju
2
ordinalne mere
2
intervalne mere
nominalne mere
4
apsolutne mere
racio mere
6
diskretne mere
Koje od pomenutih tehnika kontrole spoljnih varijabli se ne mogu koristiti u sluaju selektivnih varijabli
2
repeticija
2
blokovanje
homogenizacija
4
uproseavanje
randomizacija
6
sparivanje
Poznata su dva kriterijuma validnosti indikatorske varijable
2
psihometrijski
2
hijararhijski
statistiki
4
teorijsko-operacionalni
stabilnosti
6
logiko-empirijski
Kod postupka repeticije postoji mogunost javljanje jedne nove vrste konfundirajue varijable, koja se naziva
1
placebo
2
sekvenciona
latinska
4
intrasubjektivna
intersubjektivna
6
diferencijalna
T-testom je proveravan znaajnost razlika u nivou izraenosti latentne agresivnosti izmeu mukih i enskih
ispitanika. Vrednost t-testa iznosila je -2,343, df=462, p<0.05. Ako znamo da je aritmetika sredina varijable latentna
2
agresivnost za mukarce iznosila M=80,14, a za ene M=82,5, moemo zakljuiti
ene su statistiki znaajno latentno agresivnije od
2
mukarci su statistiki znaajno latentno agresivniji od

3
5
1#
1
3
5
2#
1
3
5
3#
1
3
5
4#
1
3
5
5#
1
3
5
6#
1
3
5
7#
1
3
5
8#
1
3
5
9#
1
3
5
10#
1
3
5
11#
1
3
5
12#
1
3
5
13#
1
3
5
14#
1
3
5
15#
1
3
5
16#
1

mukaraca
ena
razlika je statistiki znaajna, na nivou poverenja 95 %
4
razlika izmeu ispitanika nije statistiki znaajna
razlika je statistiki znaajna, na nivou poverenja 99%
6
varijable pol i latentna agresivnost su meusobno zavisne
Metodologiju, ba kao metode, ine njena tri osnovna sastavna dela
logiki
2
epistemoloki
psihometrijski
4
nauno-strategijski
statistiki
6
ontoloki
Savremena nauka o organizaciji uglavnom se diferencira u etiri osnovne grane, od kojih su tri
upravljanje ekonomijom
2
upravljenje ljudskim resursima
upravljanje tehnologijom
4
upravljanje ljudskim ponaanjem
upravljanje socio-emocionalnom stranom ljudskog
upravljanje bio-psihologijom
6
funkcionisanja
Plan realizacije istraivanja ine tri posebna, ali meusobno povezana i uslovljena dela
operativno-tehniki plan
2
plan rada na terenu
plan sredstava
4
plan kadrova
plan potrebnog prostora
6
plan potrebnog vremena
Postoji podela na nauna i struna dela. U strogo nauna dela spadaju
struni udbenici
2
diplomski radovi
naune monografije
4
doktorske disertacije
magistarski radovi
6
kongresni referati
U pogledu transfera znanja iz sfere nauke u sferu prakse mogu se izdvojiti tri najvanije grupe problema
problemi reminiscencije
2
problemi planiranja
tehnoloki problemi
4
metodoloki problemi
ekonomski problemi
6
problemi kadrova
Prema stepenu optosti sadraja koje izuava, metodologiju moemo sistematizovati na:
optu metodiku psiholokih istraivanja
2
statistiku u psihologiji
metodologiju nauka
4
optu metodologiju naunog saznanja
metodologiju naunih istraivanja u prmenjenoj
metodiku
6
psihologiji
Na tehnici varijabli se zasnivaju
relacione hipoteze
2
deskriptivne hipoteze
atributivne hipoteze
4
eksperimentalne hipoteze
hipoteze sa heuristikim karakterom
6
varijabilne hipoteze
Informacija kao proces ima tri sukcesivne faze
primprema
2
slanje
dekomponovanje
4
prenoenje
primanje
6
transformacija
Veina teorija istraivanja razlikuje dve globalne istraivake faze
obrada rezultata istraivanja
2
preparativna faza
projektovanje istraivanja
4
evaluativna faza
korienje rezultata istraivanja
6
realizacija istraivanja
Tri osnovne uloge koje jedan naunoistraivaki projekat moe imati su
Proklamovanje drutveno-prihvatljivih oblika
opisivanje naunim jezikom svakodnevnih pojava i
2
komunikacije
dogadjaja
otkrivanje do sada nepoznatih saznanja
4
proveravanje ve poostojeih naunih saznanja
menjanje postojeeg naunog fonda
6
proirivanje ve postojeih naunih saznanja
Opta metodologija nauka izuava etiri metoda primenjljiva u svim naunim oblastima. Koja su to tri?
opti-konkretni dijalektiki metod
2
sociometrijski metod
analitiko sinetiki metod
4
metod modelovanja
aksiomatski metod
6
logiki metod
Po kriterijumu gnoseoloke funkcije, odnosno saznajnoj ulozi, simbole delimo na tri glavne vrste
simboli naunih jezika
2
eksplikativni simboli
implikativni simboli
4
instrumentalni simboli
deskriptivni simboli
6
simboli uobiajnog jezika
U pogledu tipova i nivoa naunog saznanja, tane su sledee konstatacije
nuno objanjenje je vii nivo nau. saznanja od naunog
nauna klasifikacija je vii nivo saznanja od nau.
2
otkria
objanjenja
postoje etiri nivoa naunog saznanja
4
nauno otkrie je najvii nivo naunog saznanja
na nivou nau. opisa traga se za uzrono-posledinim
nauna deskripcija je najnii nivo naunog saznanja
6
vezama
Prema kriterijumu funkcije koju istraivanja mogu imati, istraivanja moemo sistematizovati u tri kategorije
eksploratoorna istraivanja
2
neeskperimentalna istraivanja
akciona istraivanja
4
eksperimentalna istraivvanja
interdisciplinarna istraivanja
6
integralna istraivanja
Svako istraivanje kao funkcionalni model ima svoje
subjekte
2
objekte
translacije
4
uloge koji nosioci imaju
komunikacije
6
oraganizaciono-tehnike preduslove
Za prikupljanje podataka potrebnih za projektovanje istraivanja koriste se, najee, tri izvora
naunoistraivaki seminari
2
izuavanje postojee literature o predmetu istraivanja

3
5
17#
1
3
5
18#
1
3
5
19#
1
3
5
20#
1
3
5
21#
1
3
5
22#
1
3
5
23#
1
3
5
24#
1
3
5
25#
1
3
5
26#
1
3
5
27#
1
3
5
28#
1
3
5
29#
1
3
5
30#
1
3
5
31#
1
3
5
32#
1
3
5
33#

stenogrami i zabeleke sa okruglih stolova

4
sistematsko posmatranje predmeta
pregled rezultata vlastitih istraivanja vezanih za
informacije dobijene od ljudi sa iskustvom iz istraivane
6
predmet istra.
oblasti
Strukturu projekta istraivanja, kao logikog i epistemolokog sistema ine dva osnovna svojstva
sistematinost
2
projekat kao nauni dokument
doslednost
4
projekat kao operativno-organizacioni dokument
saznajna dimenzija projekta
6
funkcionalna dimenzija projekta
Problem istraivanja, kao deo nacrta istraivanja treba da sadri
operacionalno definisanje svih komponenata problema
2
diciplinarno odreenje predmeta
presek osnovnih teorija i rezultata
4
definiciju znaaja problematike koja se istraiuje
hipotetike stavove o problemu koji se istrauje
6
prostorno i vremensko dimenzioniranje problema
Kauzalne hipoteze se koriste kod istraivanja iji nauni ciljevi dostiu nivo
naunog opisa
2
naunog objanjenja
naunog otria
4
naune klasifikacije
naune tipologizacije
6
naune prognoze
1. faza u projektovanju istraivanja u irem smislu je
pravljenje plana istraivanja
2
definisanje predmeta istraivanja
precizno definisanje problema
4
izrada nacrta istraivanja
naruivanje istraivanja
6
odabir metoda i tehnika istraivanja
Prema funkcionalnom modelu istraivanja, koje su od operacija karakteristine za ispitivae?
obraivanje podataka
2
registrovanje reakcija
uspostavljanje situacije ispitivanja
4
odgovaranje na postavljena pitanja
projektovanje istraivanja
6
preduzimanje akcije - primene rezultata
Osnovni kriterijumi razvrstavanja svih istraivanja dele se prema tri bitna obeleija
kriterijum ekonominosti
2
kriterijum primenjljivosti
kriterijum funkcije istraivanja
4
kriterijum naune oblasti
kriterijum metodologije istraivanja
6
kriterijum cilja istraivanja
Nain istraivanja, kao nauni dokument treba da sadri
osnovne posebne metode
2
optenaune metode
nain izvetavanja o rezultatima
4
postupak obrade podataka
postupak prikupljanja podataka
6
opte metode posebnih nauka
Prema kriterijumu izvornosti izvori podataka se mogu sistematizovati na
privatne
2
izvorne
posredne
4
izvedene
javne
6
interne
Osnovna karakteristika otvorenih izvora podataka je
namenjeni su uem krugu, ali ih mogu koristiti i druge
o predmetu se zakljuuje na osnovu nekih podataka
2
osobe
potiu iz neposrednih zbivanja
4
namenjeni su optoj upotrebi (tampa, radio, tv...)
namenjeni su uem krugu osoba
6
koriste saznanja drugih o samom izvoru
Naruivanje istraivanja, kao istraivaka faza ne podrazumeva
uvianje problema
2
prisustvo sredstava i elje da se problem rei
jasno definisanje plana istraivanja
4
prenoenje problema
prisustvo problema
6
predlog konkretnih metoda za izuavanje probelema
Tri od etiri najznaajnije grupe problema koji prate projektovanje istraivanja su
etiki problemi
2
etniki problemi
materijalni problemi
4
saznajni problemi
drutveni problemi
6
metodoloki problemi
Nereprezentativni uzorci su
nesluajni uzorci
2
namerni uzorci
sluajni uzorci
4
stratifikovani uzorci
prigodni uzorci
6
sistematski uzorci
Kontrola podataka moe biti
matematika
2
psiholoka
opta
4
logika
posebna
6
tehnika
Operacionalno odreenje predmeta istraivanja obavezno mora da obuhvati sledee inioce
definisanje naina izbora uzorka za ispitivanje predmeta
deskripciju hipotetikih komponenata predmeta
2
istra.
analizu teorijskih saznanja o istraivanoj pojavi
4
vremensko dimenzioniranje predmeta
inioce sadraja predmeta
6
prostorno odreenje predmeta
Posmatrani kao doprinosi nauci, doprinosi svakog konkretnog istraivanja mogu biti
socio-kulturalni doprinosti
2
doprinosi metodologiji
teorijski doprinosi
4
drutveni doprinosi
doprinosi konkretnoj nauci
6
logiko-saznajani doprinosi
Planovi sredstava istraivanja sadre:
plan finansija
2
plan tehnikih saradnika
plan prostora
4
plan obuke saradnika ispitivaa
plan tehnike opreme
6
plan operativnih trokova
Odaberite statistiki test i postupak za testiranje hipoteze: Postoji statistiki znaajna razlika u nivou izraenosti

1
3
5
34#
1
3
5
35#
1
3
5
36#
1
3
5
37#
1
3
5
38#
1
3
5
39#
1
3
5
40#
1
3
5
41#
1
3
5
42#
1#
1
3
5
2#
1
3
5
3#
1
3
5
4#
1
3
5
5#
1
3
5
6#
1
3
5
7#

agresivnosti ispitanika s obzirom na mesto stalnog boravka. Varijabla agresivnost kontinualnla, s rasponom sirovih
vrednosti od 30 do 150, a varijabla mesto stalnog boravka je kategorika, sa moguim kategorijama: 1-Ni, 2-Severni
deo Kosovske Mitrovice i 3- Kragujevac.
Faktorska analiza
2
Hi- kvadrat test
T-test za sparene uzorke
4
F-test
T-test za nezavisne uzorke
6
Analiza varijanse (ANOVA)
U istraivakoj praksi je est sluaj dvostruke selekcije saradnika. U tim sluajevima ini se:
preliminarni izbor saradnika
2
balansiranje uzorka kandidata
poseban izbor za terenske saradnike a poseban za obradu
4
konaan izbor saradnika
vieetapni model selekcije
6
ujednaavanje grupa po parovima
Obuka nauno-strunih saradnika se najee obavlja u dva dela:
uvodni deo obuke
2
praktini deo obuke
obuka za izradu projeka
4
obuka saradnika ispitivaa
obuka saradnika istraivaa
6
obuka za realizaciju istraivanja
Predistraivanje ima funkciju pripremanja terena za izvoenje istraivanja. U prvom redu kroz njega se proveravaju:
poutzdanost ispitanika
2
pripremljenost kadrova
valjanost upotrebljenih metoda i tehnika istraivanja
4
celokupna organizacija na realizaciji projekta
instrumenti
6
materijalno-tehniki resursi projekta
U prikupljanju podataka (realizacije projekta) uspostavlja se kontakt izmeu ispitivaa i subjekta ispitivanja i to kroz
dve relacije
provokacije
2
instruisanje ispitivaa
instruisanje ispitanika
4
simulacije
registrovanje reakcije
6
saradnje
Temperatura u stepenima Celzijusa ili Farenhajta je dobar primer...
nominalne skale
2
ordinalne skale
intervalne skale
4
semi-intervalne skale
racio skale
6
aditivne skale
Plan kadrova ima nekoliko kategorija saradnika. U njemu se posebno diferenciraju radne potrebe:
naruioca istraivanja
2
rukovodioca projekta
ispitanika
4
saradnika ispitivaa
tehnikih saradnika
6
drutvene zajednice
U literaturi se sree vie saveta za kompoziciju centralnog dela naunog rada. Ona ima uobiajno tri celine:
implikativni deo
2
sintetiki deo
eksplikativni deo
4
dekadna celina
analitiko-eksperimentalna celina
6
perspektivna celina
Ako r predstavlja koeficijent korelacije izmeu dve varijable, a p nivo znaajnosti, odnda ispis: r=-0.45, p>0,05,
znai
Postoji pozitivna korelacija izmeu varijabli
2
korelacija je stat. znaajna, na nivou poverenja 95 %
Postoji negativna korelacija izmeu varijabli
4
korelacija nije statistiki znaajna
Korelacija je statistiki znaajna, na nivou poverenja
6
varijable su meusobno zavisne
99%
Parametrijske statistike metode su
Kontinuirani razvoj nauke se odvija kroz dva komplementarana procesa
integracija
2
generalizacija
pregnacija
4
diferencijacija
autenacija
6
atomizacija
Prema Mihajloviu, u isto struna dela spadaju
prirunici (praktikumi)
2
magistarski radovi
Ekspertize
4
seminarski radovi
doktorske disertacije
6
integralni projekti
Dva glavna zadatka nauke, prema Mihajloviu su da
objanjava gnoseoloke i ontoloke prepostavke saznanja
2
otkriva adekvatne puteve dolaska do naunih istina
integrie teorijsku i empirijsku grau u cilju stvaranja
proiruje i produbljuje ovekovo saznanje o prirodnim i
4
logike celine
drutvenim pojavama
menja uslove rada i ivota oveka
6
sistematizuje teorijska i empirijska znanja
U pogledu transfera znanja iz sfere nauke u sferu prakse mogu se izdvojiti tri najvanije grupe problema
problemi reminiscencije
2
problemi planiranja
tehnoloki problemi
4
metodoloki problemi
ekonomski problemi
6
problemi kadrova
Odreivanje podruija objekta za koje se smatra da realno postoje spada u domen
razvojna predpostavka nauke
2
ontoloke pretpostavke nauke
metodoloke predpostavke
4
akseoloke pretpostavke
gnoseoloke predpostavke nauke
6
epistemoloka predpostavka nauke
Epistimoloki deo metodologije kao naune discipline ine dve posebne celine
nauno-strategijska
2
aksoloka
logika
4
sematika
nauno-teorijska
6
tehnika
Prema kriterijumu gnoseoloke funkcije, odnosno saznajnoj ulozi, simbole delimo na

1
3
5
8#
1
3
5
9#
1
3
5
10#
1
3
5
11#
1
3
5
12#
1
3
5
13#
1
3
5
14#
1
3
5
15#
1
3
5
16#
1
3
5
17#
1
3
5
18#
1
3
5
19#
1
3
5
20#
1
3
5
21#
1
3
5
22#
1
3
5
23#
1
3
5
24#

Deskriptivne
2
specifine nejezine
Eksplikativne
4
simbole uobiajnih jezika
simbole uobiajnog jezija
6
instrumentalne
Informacija kao proces obevezno podrazumeva tri sukcesivne faze
Primanje
2
feed beck
transformacija
4
prenoenje
teleportacija
6
slanje
Dva najvia nivoa naunog saznanja su
nauno opisivanje
2
nauna prognoza
nauno otkrie
4
nauna klasifikacija
nauno objanjenje
6
nauna tipologizacija
Prema kriterijumu cilja i uloge koje imaju sva istraivanja se mogu podeliti na
eksplorativna
2
akciona
verifikatorba
4
heuristika
integralna
6
meovita
Atributivne hipoteze su koriste u istraivanjima kod kojih ciljevi doseu do nivoa
naunog opisa
2
naune klasifikacije
naune tipologizacije
4
naunog itkria
naune predikcije
6
naunog objanjenja
Prema funkcionalnom modelu istraivanja II i V faza istraivanja su
obrada podataka
2
predistraivanje
formulacija problema
4
analiza podataka i zakljuivanje
projektovanje istraivanja
6
obrada podataka
Tri izvora koji se najee koriste za prikupljanje podataka potrebnih za proketovanje istraivanja su
eksperimentalno manipulisanje uslovima predmeta
dobijanje informacija od ljudi sa iskustvom u istraivanoj
2
istraivanja
oblasti
izuavanje postojee literature o predmetu istraivanja
4
dobijanje podataka od nauno-strunih organizacija
organizovanje autorskih radionica i primena tehnike
sistematsko posmatranje predmeta istraivanja
6
brain-storming
Prema funkcionalnom modelu istraivanja, osnovne uloge ili operacije koje ispitivai
odabir sredstva akcije
2
registrovanje reakcija
projektovanje istraivanja
4
uspostavljanje situacije ispitivanja
preduzimanje akcije primene rezultata
6
motivisanje ispitanika
Operacionalno odreivanje predmeta istraivanja ne sadri
Definiciju znaaja predmeta istraivanja
2
Hipotetike stavove o predmetu koji se istrauje
inioce sadraja predmeta istraivanja
4
Presek osnovnih teorija i rezultata predmeta istraivanja
Disciplinarno odreenje predmeta istraivanja
6
Prostorno i vremensko dimenzioniranje predmeta
Mihajlovi izdvaja nekoliko potekoa pri formulisanju korisnih hipoteza
nedostatak sposobnosti da se teorijski okvir iskoristi
2
nedostatak istraivakih tehnika
odsustvo jasnog teorijskog okvira
4
nepostojanje empirijske potvrde predpostavljenih
nemogunost verifikacije postuliranih predpostavki
6
problem dostupnosti izvora informacija
Nacrt istraivanja kao nauni dokument treba da sadri
opte nauni metod
2
pstupak obrade podataka
nain iszvetavanja o rezultatima istraivanja
4
osnovne posebne metode
opte metode posebnih nauka
6
pstupak prikupljanja podataka
Vrste podataka prema kriterijumu javnosti
zvanine
2
privatne
poluzvanine
4
otvorene
interne
6
tajne
Tokom prikupljanja podataka i njihovog pripremanja, kontrola njihove ispravnosti odvija se u dva vida
sistematska kontrola
2
statistika kontrola
operativna kontrola
4
logika kontrola
matematika kontrola
6
tehnika kontrola
Naono ispitivanje prema kriterijumu ponaanja ispitivaa moe biti
direktno
2
indirektno
meovito
4
neutralno
blago
6
strogo
Ukrtanje i tabeliranje podataka podrazumeva
nivo-sloenost ukrtanja
2
organizacija i oblik tabela
izbor podataka
4
prebrojavanje podataka
rekodiranje podataka
6
koreliranje podataka
Prema Mihajloviu, sve usmerene intervjue moemo podaliti na
struktuisane
2
nestruktuisane
orijantacione
4
dirigovane
rigorozne
6
meovite
ta od navedenog nisu oblasti u kojima je pogodno koristiti tehniku ankeiranja
ispitivanje ovekove delatnosti
2
Ispitivanje demografskih karakteristika ljudi
ispitivawe ovoekovih miljenja I shvatanja
4
Ispitivanje ljudskih sposobnosti
ispitivanje osobina linosti
6
Socijalno okruenje
Neophodni uslovi za uspeno realizovanje sociometrijske metode su

1
3
5
25#
1
3
5
26#
1
3
5
27#
1
3
5
28#
1
3
5
29#
1
3
5
30#
1
3
5
31#
1
3
5
32#
1
3
5
33#
1
3
5
34#
1
3
5
35#
1
3
5
36#
1
3
5
37#
1
3
5
38#
1
3
5
39#
1
3
5
40#
1

da grupa ima zajednike norme

2
da lanovi imaju zajedniki cilj
lanovi grupe treba da se meusobno poznaju
4
da postoji dovoljan broj klika
da postoji uzajamna privlanost izmeu lanova grupe
6
da grupa nema preveliki broj lanova
Kategorije analize sadraje se mogu grupo sistematizovati u dve grupe
kategorije strukture
2
kategorije rei
kategorije funkcije
4
kategorije sadraja
neverbalne kategorije
6
kategorije oblika
ta od navedenog ne spada u osnovne operacije koje se upotrebljavaju u fazi analize podataka
provera hipoteza
2
odabiranje postupaka analize
ocena podataka
4
statistika analiza
linearna modifikacija podataka
6
provera psihometrijskih karakteristika
Osnovne jedinice analize sadraja, prema Mihajloviu, mogu biti:
sintakse
2
karakteri
rei
4
foneme
simboli
6
teme
Mihajlovi predlae da dobra forma poeljnoig obima zavrnih radova treba da ima sledee relacije
Diplomski rad: 50-100 stranica
2
diplomski rad 10 50 stranica
seminarski rad: 10 50 stranica
4
magistarski rad : 200 do 300 stranica
Seminarski rad: 7-10 stranica
6
Doktorska disertacija: 400-500 stranica
Nain na joji se iskazuju svojstva ispitivane pojave u postupku analize podataka moe biti izraen
prametrijskim poretkom
2
kontinuiranim poredkom
deskriptivnim poredkom
4
leptokutinim porektom
poredtkom varijeteta
6
neparametrijskim poretkom
ta od navedenog ne mora biti obavezni elemenat saetka nekog nauno-istraivakog rada
Glavni rezultati
2
Cilj istraivanja
teorijska osnova
4
Predmet istraivanja
zakquci
6
Koriena metodologija
Predmet dinamike analize su
regresioni modeli
2
parametarske statistike metode
tehnike deskriptivne statistike
4
statistike vremenske serije
tehnike statistike zakljuivanja
6
intervali poverenja
Analiza podataka kao misaoni postupak realizuje se kroz
Ocenu podataka
2
Poreenje dobijenih podataka
Statistiku analizu
4
Razlaganje dobijenih podataka na inioce i relacije
uakrtanje i tabeliranje podataka
6
Konstatovanje injenica u vidu odreenih iskaza
Simulacioni eksperiment se primenjuje kao
es post fakto eksperiment
2
prirodni eksperiment
laboratoriski eksperiment
4
prognostiki eksperiment
eksperiment u prirodnim uslovima
6
kvazieksperiment
U istraivakoj praksi je est sluaj dvostruke selekcije saradnika. U tim sluajevima ini se:
preliminarni izbor saradnika
2
balansiranje uzorka kandidata
poseban izbor za terenske saradnike a poseban za
4
konaan izbor saradnika
saradnike za obradu
vieetapni model selekcije
6
ujednaavanje grupa po parovima
U literaturi se sree vie saveta za kompoziciju centralnog dela naunog rada. Ona ima uobiajno tri celine:
implikativni deo
2
sintetiki deo
eksplikativni deo
4
dekadna celina
analitiko-eksperimentalna celina
6
perspektivna celina
Ukoliko elimo da ispitamo da li postoji statsitiki znaajna razlika izmeu ispitanika iz razliitih mesta stanovanja
(mogue vrednosti su kategorikog tipa i to: Beograd, Ni i Vranje) u pogledu stepena izraenosti samopotovanja
(kontinuirana varijabla) upotrebiemo statistiku tehniku
T-test znaajnosti razlika
2
MANOVA
Pirsonov koeficijent korelacije
4
ANOVA
Hi-kvadrat test
6
ACNOVA
Neki od najpoznatijih modela organizacije pitanja pri koncipiranju uspene logike strategije nanog ispitivanja su
model levka
2
Flinov model
model kocke
4
statistiki model
model baterije
6
polideterministiki model
Ispitivanje, kao vid verbalne komunikacije obavezno podrazumeva dve faze
pripremnu
2
motivaciju
provokaciju
4
transformaciju
operativnu
6
reakciju
Planovi sredstava istraivanja sadre:
plan finansija
2
plan tehnikih saradnika
plan prostora
4
plan obuke saradnika ispitivaa
plan tehnike opreme
6
plan operativnih trokova
T-testom je proveravan znaajnost razlika u nivou izraenosti latentne agresivnosti izmeu mukih i enskih
ispitanika. Vrednost t-testa iznosila je -2,343, df=462, p>0.05. Ako znamo da je aritmetika sredina varijable latentna
agresivnost za mukarce iznosila M=80,14, a za ene M=82,5, moemo zakljuiti
ene su agresivnije od mukaraca
2
razlika je statistiki znaajna, na nivou poverenja 95 %

varijable pol i latentna agresivnost su meusobno zavisne

5
41#
1
3
5
42#
1
3
5

razlika je statistiki znaajna, na nivou poverenja 99%

Parametrijske statistike metode su
one koje se zasnivaju na modelu VNK
hi-kvadrat test
t-test
Mihajlovi pominje tri vrste zahteva saradnika istraivaa
socijalni zahtevi
operativno-tehniki zahtevi
nauni zahtevi

razlika izmeu mukih i enskih ispitanika nije stat.

znaajna
mukarci su agresivniji od ena

2
4
6

one koje se ne zasnivaju na modelu VNK

metode deskriptivne statistike
Mann-Whitneyev test

2
4
6

struni zahtevi
bio-medicinski zahtevi
psiholoki zahtevi