VI Poglavlje

SUBJEKTI MEUNARODNIH ODNOSA

Pod subjektima meunarodnih odnosa podrazumevaju se nosioci
aktivnosti (akteri) koji deluju voljno i svesno, pozitivno i negativno, utiui na
dogaaje i procese koji menjaju sliku sveta. Pri tome, subjekte meunarodnih
odnosa ne treba poistovetiti sa subjektima meuanarodnog prava. Kod ove vrste
prava traga se za odgovorom na pitanje ko moe biti nosilac meunarodnih
prava i obaveza. S druge strane, kod subjekata meunarodnih odnosa je od
primarnog znaaja sposobnost izvornog i stvarnog delovanja u svetskim
razmerama.
Subjekti meunarodnih odnosa se esto nazivaju gradivnim
blokovimameunarodne politike. Prema vienju uvenog teoretiara Dozefa
Naja, subjekti predstavljaju tedan od tri kljuna koncepta bez kojih bi bilo
nemogue promiljati o meunarodnoj politica: preostala dva su ciljevi i
sredstva za postizanje postavljenmih ciljeva.
Ko su subjekti meunarodnih odnosa? U spektru uticajnih nosilaca
aktivnosti na meunarodnoj sceni najee se prepoznaju:
-

drave,
meudravne organizacije,
pokreti,
crkvene organizacije,
nacije,
grupe ljudi,
interesne grupe, te
ovek kao pojedinac.

U ovom poglavlju najpre se razmatraju osobine subjekata meunarodnih

odnosa, zatim se obrazlae klasifikacija subjekata meunarodnih odnosa na
nacionalne, meunarodne i transnacionalne. U okvuru svake grupe subjekata
analizirani su oni najvaniji sa stanovita meunarodnih odnosa.

77

6.1.

Osobine subjekata meunarodnih odnosa

S obzirom na to da su subjekti meunarodnih odnosa oni inioci koji se

sastoje od ljudi (dakle, grupe ili zajednice), od njih se oekuju osobine kao to
su:
(1)
(2)
(3)
(4)

organizovanost ,
nezavisnost,
meunarodni karakter i
politiki znaaj.

Kada je o prvoj osobini re organizovanost sasvim je razumljivo da

grupa ljudi mora biti organizovana jer e je to uiniti sposobnom da donosi
odluke sa posledicama po itavu zajednicu, a koje njeni pripadnici, po pravilu,
usvajaju i sprovode u delo. Neke drave, uprkos tome to formalno imaju
pozitivno zakonodavstvo nisu u stanju da ispune ovaj uslov. S druge strane,
organizovanost je ponekad jae izraena kod nekih meunarodnih religija ili
politikih pokreta.
Nezavisnost podrazumeva da subjekt meunarodnih odnosa mora biti
nezavisan od drugih takvih subjekata; pre svega, od neke drave. Prelaz izmeu
jakog uticaja drugog subjekta i ponitavanja subjektiviteta veoma je tanan. No,
opravdano je utvrditi da li je uopte mogu nezavisni proces odluivanja.
Ukoliko pravog odluivanja, u stvari, i nema, ve se preporuke i naredbe za
delovanje dobijaju neposredno od hegemona, onda je na delu manje ili vie
uspean pokuaj stvaranja privida od nezavisnosti subjekta meunarodnih
odnosa.
Nezavisnost podrazumeva suverenost, a potpuna suverenost znai da
drava samostalno ureuje i vodi poslove na itavoj svojoj teritoriji. Meutim,
pojam suverenosti sadri i odreene protivrenosti. Naime, sve ea su
nastojanja u meunarodnoj zajednici za ograniavanjem suvereniteta, shvaenog
u tradicionalnom smislu kao neotuivog prava drave sa samostalno donosi
odluke o svim pitanjima od znaaja za svoje podanike. Poznati primer
ogranienog suvereniteta je tzv. ,,Brenjevljeva doktrina kada je tokom perioda
Hladnog rata dravama-lanicama nekadanjeg Varavskog ugovora bilo
uskraeno pravo da suvereno odluuju o najvanijim poliitkim pitanjima.
Naime, odluujuu ulogu u odluivanju imao je Sovjetski Savez, lider ovog
vojnog saveza.
Po zavretku Hladnog rata, meutim, otvara se i pitanje dobrovoljnog
pristanka gubitka dela suvereniteta. No, drave koje zahtevaju suverenost
zasluuju potovanje samo ukoliko potuju osnovna prava svojih graana. U
protivnom, krenjem tih prava prestaje da vai pravo koje te drave polau na
suverenost.

78

Trea odlika subjekta meunarodnih odnosa odnosi se, u stvari, na

zahtev da to budu meunarodni subjekti, a ne oni koji uestvuju u politikim
odnosima unutar politikih sistema koji nisu meunarodni. Termin
,,meunarodni u ovom smislu znai ,,meudravni. U tradicionalnom
realistikom vienju meunarodne politike jedini znaajni subjekti su drave, a
samo velike drave su zaista vane. Ovo se, meutim, menja. Broj drava je
izuzetno porastao u poslednjih pola veka: dok je 1945. godine bilo oko 50
drava u svetu; poetkom XXIveka bilo ih je ve etiri puta vie; pri tom,
uestali su zahtevi pojedinih etnikih zajednica za formiranjem svojih
nacionalnih drava sa mnogo onih koji jo dolaze. No, mnogo vanije od porasta
broja drava je uspon nedravnih aktera. Subjekt meunarodnih odnosa moe
biti samo onaj koji stupa u odnose koji prevazilaze i presecaju dravne granice.
Najzad, polazei od toga da se pod meunarodnim odnosima
prvenstveno misli na meunarodne politike odnose, realno je oekivanje i da
subjekti tih odnosa imaju poliitku teinu (moraju biti politiki relevantni). To,
drugim reima, znai da se mogu smatrati nosiocima politikih interesa, te da su
sposobni za politiku akciju. Pored zahteva da se kod subjekta meunarodnih
odnosa (i ljudi koji ga ine) mogu utvrditi specifini interesi, koji nisu u
potpunosti jednaki s interesima nekog drugog subjekta, mnogi trae da taj
subjekt poseduje izvesnu mo, odnosno da ulazi u odnose moi.
6.2.

Vrste subjekata meunarodnih odnosa

Subjekti meunarodnih odnosa se uglavnom svrstavaju u tri grupe,

odnosno oni mogu biti:
-

nacionalni,
meunarodni i
transnacionalni.

U tradicionalnom realistikom vienju meunarodne politike jedini

znaajni subjekti su drave, a od njih samo velike drave su zaista vane. Ovo
se, meutim, menja. Broj drava je izuzetno porastao u poslednjih pola veka:
dok je 1945. godine bilo oko 50 drava u svetu; poetkom XXI taj broj se etiri
puta uvea. Pri tom, postoje nagovetaji u mnogim delovima sveta da bi u
doglednoj budunosti moglo doi do obrazovanja novih drava, ukljuujui i
evropski kontitnent. Ali, osim samog porasta broja drava ini se da je jo
vaniji uspon tzv. ,,nedravnih aktera.
U meunarodnom pravu, diplomatiji, novinarstvu i akademskim
istraivanjima je iroko prihvaena pretpostavka da se meunarodni odnosi
sastoje od relacija izmeu koherentnih jedinaca, odnsno drava. Bolje

79

razumevanje politike promene se ipak dobija analiziranjem odnosa izmeu

vlada i mnogih drugih aktera iz svake zemlje. Globalna politika takoe ukljuuje
kompanije i nevladine organizacije.
Postoje dve glavne vrste nedravnih subjekata: meuvladine
organizacije (MVO), iji su lanovi drave, i nevladine organizacije (NVO), iji
su lanovi pojedinci i grupe. Njihov broj se tokom XX veka stalno poveavao:
godine 1909. bilo je 37 MVO i 176 NVO. Meuvladine orgnizacije su institucije
koje su stvorile i u kojima uestvuju vlade drava, a koje im daju vlast da donose
kolektivne odluke u vezi sa posebnim globalnim problemima.
Nevladine organizacije
su transnacionalne organizacije privatnih
graana koje u odnosu na UN imaju konsultativan status; one ukljuuju
profesionalna udruenja, fondacije, multinacionalne korporacije ili, jednostavno,
meunarodno aktivne grupe u razliitimi dravama udruene u radu na
zajednikim interesima. Meu NVO najvei znaaj imaju:
-

INVO (meunarodne nevladine organizacije),

BINGO (poslovne meunarodne nevladine organizacije),
RINGO (verske meunarodne nevladine organizacije) i
ENGO (ekoloke nevladine organizacije).

Premda su geografski rasprostranjene po itavom svetu, NVO su

najaktivnije u naprednim industrijskim demokratijama bogatog Severa.
Prema tome, polazei od upravo iznesenih zapaanja moe se
pretpostaviti da u meunardnim odnosima uestvuje daleko vei broj aktera
nego to na prvi pogled izgleda. Oni se mogu svrstati u sledee grupe:
(1) preko 200 nacionalnih vlada, ukljuujui 192 lanice UN;
(2) preko 64.000 transnacionalnih kompanija (TNC);
(3) 9.000 nevladinih organizacija (NGO poput) poput organizacije
Sierra Club u SAD koja ima znaajne meunarodne aktivnosti;
(4) 240 meuvladinih organizacija (IGO) kao to su UN, NATO ili EU;
(5) 6.500 meunarodnih nevladinih organizacija (INGO) kao to je, na
primer, organizacija Amnesti Interneenel (Amnesty International).
Oigledno, meunarodni sistem na pragu XXI veka umnogome je
drugaiji od prethodnih. Za razliku od sistema Hladnog rata, meunarodni
sistem globalizacije ima tri karakteristina obeleja. Prvo, struktura moi u
meunarodnom sistemu globalizacije je mnogo sloenija nego kod sistema
Hladnog rata, a ravnotea Hladnog rata koja se vrtela oko nacionalnih drava
(SAD-a i SSSR-a) sada ima i dve dodatne ravnotee: izmeu meunarodnog
sistema globalizacije i nacionalnog trita, te izmeu pojedinaca (na primer,
Osama Bin Laden) i nacionalne drave (SAD). Ove tri ravnotee meusobno se,

80

kako tvrdi Tomas Fridman (Thomas L. Friedman) dodiruju, preklapaju i utiu

jedna na drugu.
6.2.1.

Drava

Drava je po miljenu mnogih teoretiara najvaniji subjekt

meunarodnih odnosa. Dravu od ostalih subjekata meunarodnih odnosa
razlikuje:
-

teritorija,
stanovnitvo,
dravna vlast,
nacionalna privreda i
nacionalna kultura.

Odreenja pojma drave su razliita jer se ona u teoriji posmatra a u

praksi ostvaruje kao raznolika institucija; na primer, politika, pravna, ideoloka
itd. Drava se moe definisati kao ,,opti, osnovni i u isto vreme najvaniji oblik
politikog organizovanja drutvene organizacije koja ima monopol fizike
prinude, pomou koga vri svoju svojevrsnu vlast (Radenovi 1995, 297).
Dravna vlast moe biti: izvrna, sudska i zakonodavna. Podela vlasti je
uslov za demokratiju, jer, u savremenim drutvima stanovnitvo ne uestvuje u
vlasti neposredno, ve posredno preko svojih izabranih predstavnika. Jo je
Monteskje u XVIII veku uvideo vanost ograniavanja samovolje vlastodraca
upravo preko razdvajanja zakonodavne (skuptina), izvrne (predsednik, vlada)
i sudske vlasti.
Osnovni elementi strukture svake drave su:
(1) teritorija (odreena granicama do kojih se prostire dravna vlast),
(2) stanovnitvo (koje naseljava datu teritoriju, potuje uspostavljenu vlast i
prihvata njenu politiku) i
(3) suverena javna vlast (upravlja drutvom koristei se sredstvima koja su
pravno propisana).
Drava, inae, ima istorijski karakter, to e rei da je nastala u
odreenim istorijskim okolnostima, odnosno onda kada su se pojavile klase.
Moderna i savremena istorija ne pokazuju, meutim, znake odumiranja drave,
kao to su to klasici marksizma oekivali. Nauprot tezi o odumiranju, ona je ak
jaala u bivim socijalistikim zemljama sveta. tavie, u savremenim uslovima
ispostavljanja sve ireg spektra razliitih zahteva prema organima dravne vlasti,
postoji potreba njenog jaanja kako bi se ograniena dobra, ali i rizici koji prate
proces globalizacije, to ravnomernije i pravinije raspodelili na sve pripadnike
drutva.

81

Drava poseduje dve osnovne funkcije, klasnu i integrativnu odnosno

optu. Opta drutvena funkcija se ogleda u obavljanju niza poslova kojima se
osigurava ivot u drutvu (od materijalne reprodukcije do odbrambene funkcije).
Ona ima relativnu samostalnost u odnosu na vladajuu klasu i u odnosu na
drutvo. Drava, dakle, titi interese vladajue klase, ali ponekad posebne odluke
mogu ii na utrb njenih interesa, davajui povremeno preimustvo drutvenim
grupama slabije politike moi. Ako bi trebalo u najkraem izraziti funkcije
moderne drave onda bi se moglo rei da je to obezbeenje etiri osnovna dobra:
javni mir, javna bezbednost, javni poredak i javna imovina (Cvijetianin 2004,
6).
Poseban tip drave je nacionalna drava koja se, u najkraem, moe
definisati kao poseban tip drave nastao tokom razvoja modernog drutva u
kojem vlada ima suverenu mo nad definisanom teritorijom, pri emu najvei
broj podanika (graana) pripada istoj naciji. Uspostavljanje nacionalnih drava
se vezuje za razvoj nacionalnih pokreta naroda Evrope, zapoet krajem XVIII
veka.
Da li nacionalna drava u savremenim uslovima postaje prevaziena
kategorija? Ovo pitanje se sve ee postavlja u kontekstu rastue globalizacije i
integracionih procesa nadnacionalnog karaktera. Po razmerama ovih procesa na
starom kontinentu moe se tvrditi da se Evropa nalazi u sreditu sukoba izmeu
globalizacije i nacionalne drave, koja je, inae, ,,evropski izum.
Ipak, ne bi trebalo prihvatiti sintagmu o ,,kraju nacionalne drave.
Ispravan je, u stvari, suprotan stav: danas je svaka zemlja u svetu nacionalna
drava, ili tei da to postane nacionalna drava je postala univerzalni politiki
oblik. U stvari, danas u ,,svetu postoji mnogo vie nacionalnih drava nego pre
dvadeset godina (Gidens 2003, 448). Ljudi i danas (u Evropi) izraavaju
lojalnost prevashodno svojoj naciji (nacionalnoj dravi), a manje odanost
vrednostima koje nastoje da uspostave nadnacionalne organizacije poput,
recimo, Evropske unije.
6.2.1.1. Razlike meu dravama po pitanju teritorije
Kada se opisuju i uporeuju drave uglavnom se koriste sledea etiri
merila: (1) veliina teritorije, (2) kvalitet teritorije (3) geografski poloaj i (4)
stanovnitvo.
Kada je u pitanju prvi kriterijum veliina teritorije razlike meu
dravama su vie nego upadljive, pri emu prednjae Ruska Federacija (sa
povrinom od 17.075.200 km2), Kanada (9.984.670 km2), SAD (9.631.420 km2),
Kina (9.596.960 km2), Brazil (8.511.965 km2), Australija (7,.686.850 km2),
Indija (3.287.590 km2) i Argentina (2.766.890 km2). Povrina 27 zemalja koje
ine Evropsku uniju iznosi 3.976.372 km2.

82

Od ukupne povrine svetskog kopna (510.072.000 km2) ove zemlje

zauzimaju deleko veu povrinu od svih ostalih drava sveta. Posle poslednjih
promena broj lanica UN narastao je na 194 drave. S druge strane, postoje
drave sa isuvie malom povrinom kao to su neke evropske zemlje (Andora,
San Marino ili Monako). Ubedljivo najmanja drava je Nauru povrinu od 21
km2 naseljava oko 10.500 stanovnika.
Kvalitet dravne teritorije se odnosi na ekonmsku vrednost zemljita,
vode i primorja. Kvalitet zemljita je vieslojna kategorija jer obuhvata
bogatstvo oraninim povrinama i energetskim resursima (nafta, prirodni gas,
rude, geotermalne vode itd.). Strategijski znaaj kvaliteta tritorije dolazi do
izraaja u sluaju oruanih sukoba u boljem e poloaju biti drava sa boljom
osnovom za dovoljnu proizvodnju hrane i raznovrsnom sirovinskom bazom,
koja omoguava nesmetano snabdijevanje strategijskim materijalom.
Geografski poloaj je jedinstveno obeleje svake drave, jer se odnosi
na njen konkretan poloaj koji se sagledava u odnosu na druge geografske
atribute blizina i pristup glavnim saobraajnim i trgovinskim tokovima,
bogatim ekonomskim regionima, turistiki atraktivnim regionima itd. Geografski
poloaj drave ima po nju razliite posledice: on odreuje njene susede, uticaje
kojima e biti izloena, kao i njeno uee u meunarodnoj trgovini i izloenost
oruanim napadima.
Na primer, drave koje su smjetene na glavnim, komunikacionim
(tranzitnim) pravcima, koji su uslovljeni konfiguracijom reljefa, u povoljnijem
su poloaju. S druge strane, one su ugroene velikim migracijama i ratnim
pohodima. Poloaj dravne teritorije uslovljava i konfiguraciju njenog tla i
klimu koja na njoj preovladava. Najzad, odlike reljefa (planinski vijenci,
ravnice, rijeke, jezera i mora) igraju veliku strategijsku ulogu, te se i vojna
doktrina svake zemlje prilagoena njoj.
6.2.1.2. Razlike meu dravama po pitanju stanovnitva
Stanovnitvom drave smatraju se ljudi koji na njenoj teritoriji trajno
prebivaju, a ne samo oni koji se u datom trenutku zateknu na njoj. Sa stanovita
meunarodnih odnosa od znaaja su kvantitativna i kvalitativna obeleja
stanovnitva.
Broj stanovnika drave predstavlja merilo koje se tradicionalno uzima
kao jedan od osnovnih pokazatelja moi drave. Naravno, prisutne su velike
razlike meu dravama u ovom pogledu. Najmngoljudnija zemlja sveta je i dalje
Kina sa preko 1.300.000.000 stanovnika, dok drugo i tree mesto zauzimaju
Indija (oko 1.100.000.000) i SAD (oko 310.000.000). Demografi predviaju da
bi, ukoliko se nastave postojei trendovi, Indija mogla da postane
najmnogoljudnija zemlja negde oko 2035. godine.

83

Vidne su razlike meu dravama i kada se one porede na osnovu

kvalitativnih obeleja stanovniva. Kao najvaniji pokazatelji uzimaju se:
-

polna struktura stanovnitva,

starosna struktura,
stepen urbanizacije ,
pismenost ,
stepen obrazovanja, te
nacionalni sastav stanovnitva.

U novije vreme u meunardnim odnosima sve veu teinu ima poslednje

navedeno kvalitativno obeleje stanovnitva. U tom smislu trebalo bi razlikovati
nacionalno homogene drave, nacionalno nehomogene drave, te drave iji je
nacionalni karakter teko odrediti poput novonastalih drava ili imigracionih
drava.
6.2.1.3. Razlike po pitanju organizacije dravne vlasti
Drave se ispoljavaju u razliitim oblicima postojanja. Ta razliitost potie, u
prvom redu, od kartaktera drutveno-ekonomske strukture na kojoj se drava
izgrauje. Svakako, drave koje su se obrazovale tokom robovlasnike i
feudalne epohe razlikuju se od drava moderne i savremene istorije (graanske i
socijalistike drave). Premda se drave mogu sagledavati na razliite naine,
uobiajena je njihova podela na osnovu sledea etiri kriterijuma:
1. Priroda, karakter i organizacija u radu samog efa drave (oblik vladavine).
Prema ovom kriterijumu, drave mogu biti ili (1) monarhije (u vidu
carevine, kneevine, kraljevine) ili (2) republike (predsednik republike).
Za razliku od monarha, predsednik republike je politiki i krivino
odgovoran vladar. Ipak, i u okviru republike vladar moe posedovati ovlaenja
koja su po obimu vrlo bliska onim s kojima raspolae monarh. Karakteristian
primer za ovo je republikanski sistem SAD u kojem je predsednik, u stvari,
,,izborni monarh.
Monarhije mogu biti apsolutne i ograniene. Kod prvih monarh je
apsolutni i jedini nosilac suvereniteta, dok kod drugog tipa monarhije vlast
monarha je ograniena ustavom (na primer, Ujedinjeno Kraljevstvo). Isto tako,
republike se dele na parlamentarne i predsednike, u zavisnosti od injenice da li
je predsednik izabran u parlamentu ili na neposrednim, optim izborima.
2. Politiki reim (tip politikih odnosa).
Prema ovom kriterijumu drave se dele na: (1) demokratske i (2)
autoritarne.

84

Pod autokratijom se podrazumeva vladavina pojedinca ili male grupe

ljudi nad celim drutvom. Ona se ispoljava u razliitim oblicima, to jest, kao: (1)
prosta diktatura (vladavina pojedinca ili nekolicije bez ikakvih ogranienja uz
pomo sredstva prinude kao to su vojska, policija ili sudovi), (2) cezaristika
diktatura (vladavina pojedinca iu pomo izmanipulisanih masa); i kao (3)
totalitarna diktatura (pojavljuje se u modernom industrijskom drutvu; na primer,
naci-faizam i boljevizam).
Za razliku od autoritarnih drava u kojima vlast pripada manjini
(oligarhija, vojna hunta, klika) ili pojedincu (autokratija), demokratija je oblik
drave u kojoj vlada veina. To vladanje veine moe biti formalno ili stvarno, a
moe se sprovoditi preko oblika posredne (reprezentativne) ili neposredne
demokratije. Oblici direktne demokratije su, na primer, glasanje na
predsednikim izborima i referendum.
3. Dravno ureenje.
Prema ovom kriterijumu drave mogu biti: (1) federacije, (2)
konfederacije i (3) unitarne.
Federacija je onaj oblik savezne, sloene drave u kojoj postoje
federalne jedinice sa ogranienom suverenou i samostalnou. Federacija ima
karakter potpune dravnosti to nije, meutim sluaj sa konfederacijom. Kod
ovog tipa dravnog ureenja sloene drave radi se, u stvari, o ,,savezu izmeu
vie drava koje zadravaju svoju potpunu samostalnost i suverenitet.
Unitarna drava je potupna suprotnost prethodnih tipova dravnog
ureenja, jer ona izraava jednu apsolutnu celinu. U njoj nema politikih delova
koji bi predstavljali ili federalne jedinice ili suverene drave.
4. Organizacija dravne vlasti.
Prema ovom kriterijumu razlikuju se: (1) centralistike i (2)
decentralistike drave.
Kod centralistikog oblika vlasti nii organi nemaju visok stepen
samostalnosti u odnosu na vie ili savezne organe vlasti; oni su, naprosto,
podreeni viim organim vlasti. Kod decentralizovanih oblika vlasti, s druge
strane, nii organi vlasti (lokalni, federalni, pokrajinski) imaju ,,utvrenu
nadlenost i delokrug ovlaenja u okviru kojih su nezavisni i samostalni u
donoenju odluka, i njihove odluke ne moe menjati, ponitavati ili obustavljati
od izvrenja bilo koji vii, savezni, centralni organ (Radenovi 1995, 308).
6.2.1.4. Razlike po pitanju jaine nacionalne privrede
Meu dravama su takoe vidno izraene raazlike u jaini njihovih
privreda koja se, najee, porede na osnvu vrednosti drutvenog bruto
proizvoda. Razlike poivaju na nasleu razliitih drutveno-ekonomskih
sistema; u prvom redu, kapitalistikog i socijalistikog privrednog sistema. Osim

85

toga, zemlje se razlikuju po svojim ekonomskim potencijalima, to sve utie na

razliite stepene dostignutog ekonomskog razvoja.
Jaina nacionalne privrede se esto sagledava preko potronje
(proizvodne, line i opte) i zavisnosti od svetskog trita.
6.2.1.5. Razlike po pitanju nacionalne kulture
Pod nacionalnom kulturom u meunarodnim odnosima podrazumeva se
ona osobena kultura koja se moe opisati u jednoj dravi i koja je znaajna da bi
se ta drava ne samo razlikovala od drugih, koje imaju drugaiju (slinu ili
manje slinu) kulturu, ve i da bi se pomou nje shvatilo i objasnilo njeno
meunarodno ponaanje.
Kulturne tvorevine koje se od posebnog znaaja u analizi neunarodnih
odnosa obuhvataju:
-

jezik,
religija,
nacionalna umetnost,
pravo, moral i obiaji,
nacionalne predrasude i stereotipi.

Savremeni procesi u meunarodnoj politici pokazuju da neki od

pomenutih kulturnih obeleja imaju potencijal ne samo da priblie lanice
(drave) meunarodne zajednice ve, isto tako, mogu i da opterete odnose
drava. Pitanja jezika i religije su, recimo, prilino politiki instrumentalizovana
u regionu Jugoistone Evrope to naruava odnose izmeu drava. S druge
strane, inicijative koje vode pribliavanju nacionalnih kultura esto se smatraju
tzv. ,,kulturnim imperijalizmom.
Na kraju, trebalo bi ukazati i na razlike meu dravama po pitanju
priznavanja. Postoje drave koje su priznate i iji se suverenitet new dovodi u
pitanje, to jest de jure drave. Meutim, u oblastima gde je neorganizovano
politiko rukovodstvo uspostavljaju se de facto drave. Njihova snaga jaa u
okviru nekoliko takorei samoniklih unutranjih kapaciteta: u prvom redu, imaju
dovoljno kapaciteta da obezbede usluge dravne vlasti stanovnitvu na posebnoj
teritorijalnoj povrini gde efektivno imaju vodeu kontrolu u znaajnom
vremenskom periodu, te tako stiu podrku u javnosti. Ove drave vide sebe
sposobnim da uspostavljaju odnose s drugim dravama, da trae punu ustavnu
nezavisnost i rasprostranjeno meunarodno prepoznavanje kao suverene drave
(Scot Pegg 2004).
Prema tome, de facto drave mogu biti:

86

6.2.2.

delimino priznate drave;

nepriznate drave koje imaju kontrolu nad svojom teritorijom;
nepriznate drave koje imaju deliminu kontrolu nad svojom
teritorijom;
delimino priznate drave pod vojnom okupacijom;
teritorije pod upravom UN; a mogua je i
interna povezanost unutar odreene teritorije.

Meunarodni subjekti meunarodnih odnosa

U okviru ove grupe subjekata meunarodnih odnosa najvei znaaj

imaju meunarodne (meudravne) organizacije. Takav subjekat je organizovani
sistem odnosa izmeu drava lanica, koji se izraava u postojanju organa
organizacije, koje predstavljaju sredita odluivanja i preko kojih organizacija
deluje kao poseban subjekt meunarodnih odnosa i meunarodnog prava. Pravna
pretpostavka za postojanje meunarodne organizacije jeste njen statut, koji stupa
na snagu ratifikacijom potrebnog broja drava, a faktina je da su obrazovani
njeni glavni organi i da su poeli da rade.
6.2.2.1. Istorijat nastanka meunarodnih organizacija
Ideje o osnivanju meunarodnih organizacija nisu novijeg datuma. Jo u
Srednjem veku u Evropi se javljaju ideje o stvaranju nadnacionalnih tvorevina.
Prvi nosilac ideje o stvaranju zajednice drava, bio je francuski vojvoda
Maksimilijan de Sali. On je smatrao da tu zajednicu treba ine ,,hrianske
republike koje bi predvodila Francuska (orevi 2010, 51).
Prvi zametak takve organizacije u modernoj istoriji Evrope bila je Sveta
alijansa stvorena nakon Napoleonovih ratova, a zadatak joj je bio odbrana
Bekim kongresom stvorenih meunarodnih odnosa, to je inila dogovorima i
susretima ondanjih vladara.
Tek nakon Prvog svetskog rata mirovnim se ugovorima stvara Drutvo
naroda ili Liga naroda (trajala od 1920.do 1939. godine). Inicijativu je pokrenuo
ameriki predsednik Vudro Vilson, dobitnik Nobelove nagrad eza mir. Liga je
bila neka vrsta saveza drava: imala je Skuptinu delegata svih drava i Vee u
kojem su bile zastupljene samo neke drave. Glavni pravci delovanja ove
orgnaizacije bili su: razoruanje, spreavanje rata, kolektivna bezbednosti i dr.
Uprkos tome to je Liga u poetku imala neke uspehe, ona se kasnije pokazala
neefikasna u razreavanju sukoba, to je vodilo njenom nestanku uoi Drugog
svetskog rata. Sjedinjene Amerike Drave nisu pristupile ovoj organizaciji
budui da se ameriki Kongres izjasnio za nastavak tradicionalne spoljne
politike (izolacionizam), bez pretenzija da se ulazi u razmirice koje su
karakterisale odnose meu evropskim dravama.

87

Uporedo je na evropskom tlu tekao i proces osnivanja Panevropskog

pokreta u okviru koga je najznaajniju ulogu imao austrijski grof KufenhofKalergi. On je 1926. godine sazvao Panevropski kongres u Beu na kome je
izneo svoje proevropske ideje: prevazilaenje nemako-francuskog
sukobljavanja, garancija za bezbednost meudravnih granica, sklapanje saveza
sa Rusijom, stvaranje carinske unije i jedinstvenog privrednog prostora.
Tri godine kasnije e Arstid Brijan, francuski ministar spoljnih poslova i
zagovornik federalizovane evropske unije, i Gustav Streseman, nemaki
ministar, predloiti stvaranje Evropske unije. No, tadanji ekonomski i poliitki
problemi su se ispreili na put ostvarenja ovog plana, izneenog na zasedanju
Drutva naroda u enevi 5. septembra 1929. godine.
U vreme Drugog svetskog rata otpoelo se sa aktivnostima na stvaranju
jae i trrajnije meunarodne organizacije. Te aktivnosti su se odvijale u dve faze:
na konferenciji u Dumbarton Oaksu je izraen opsean tekst budueg Ustava
organizacije u 12 poglavlja i nacrti prateih dokumenata koji su bili potrebni za
odravanje konferencije u San Francisku (april-jun 1945. godine). Na njoj su
bile prisutne sve drave koje su do 1. marta 1945. godine objavile rat Nemakoj,
njih 46, a kasnije su se pridruile jo etiri tako da je Povelju potpisalo 50
prisutnih drava a ostavljeno je mesto za potpis Poljske koja nije uestvovala na
konferenciji. Povelja je stupila na snagu 24. oktobra 1945. godine i prema
zakljuku Opte skuptine UN taj se dan slavi kao dan Ujedinjenih nacija.
6.2.2.2. Definisanje meunarodnih organizacija
Nije lako doi do opte prihvaene definicije meunarodne organizacije;
uglavnom se ona definie kao organizacija iji obim i oblast delovanja obuhvata
nekoliko drava. Meunarodna organizacija se moe definisati kao osnovani
trajni oblik institucionalnog optenja tri ili vie drava, s posebnim statusom i
stalnim organima u okviru kojih se, na nain predvien statutima i drugim
dokumentima, odvijaju procesi multilateralnog pregovaranja i zajednikog
odluivanja inilaca u odgovarajuim oblastima meunarodne saradnje
(Dimitrijevi i Rai 2988). Na osnovu analize navedenih definicija, kao i
ostalih odreenja ovog pojma, mogue je identifikovati osnovne elemente
meunarodne organizacije, a to su (orevi 2010):
-

saglasnost volja subjekata meunarodng prava,

pravni subjektivitet,
nadlenost i cilj,
finansiranje na bazi udela lanica i
mogunost istupanja.

88

Meunarodna organizacija mora biti formirana sporazumom koji joj

daje pravvosnanost, to znai da su predmet meunarodnog prava, te da mogu
da sklapaju sporazume i vode sporove meusobno ili sa pojedinim dravama.
Na ovaj nain, meunarodne organizacije se razlikuju od drugih
meudravnih grupa, kako to su na primer G8 i G77 koje nisu
osnovane sporazumom. S druge srane, i sporazumi se razlikuju, pa tako,
postoje sporazumi kojima se ne osnivaju meunarodne organizacije (na
primer, Severnoameriki sporazum o slobodnoj trgovini NAFTA nije
meunarodna organizacija jer nema sopstvenu administraciju, ve se
iskljuivo oslanja na administraciju zemalja lanica sporazuma)
(orevi 2010, 93).
Meunarodne organizacije se obine dele u dve kategorije, to jest,
postoje: (1) meunarodne organizacije po lanstvu i (2) meunarodne
organizacije po funkciji. lanstvo pak moe biti potpuno slobodno ili
ogranieno. Neke meunarodne organizacije su otvorene za sve drave sveta.
Pod ovu kategoriju mogu se podvesti Ujedinjene nacije, njene specijalizovane
agencije i pridruene organizacije, Svetska trgovinska organizacija (STO) i dr.
Neki od primeriaorganizacija sa ogranienim lanstvom su Evropska svemirska
agencija, Organizacija amerikih drava, Afrika unija, Organizacija
severnoatlantskog sporazuma (NATO) i Organizacija za evropsku bezbednost i
saradnju (OEBS).
Od znaaja je i podela meunarodnih organizacija na: (1) meunarodne
meudravne organizacije (lanice su suverene drave) i (2) meunarodne
nevladine orgnaizacije.
Na osnovu opisanih podela meunarodnih organizacija mogu se
izdvojiti kljuni kriterijumi koji se koriste u njihovom razvrstavanju. To su:
-

nadlenost (globalna ili specijalna),

prostorno delovanje (univerzalno ili regionalno),
obim nadlenosti (kordinatorske ili nadnacionalne) i
lanstvo (meudravne ili nevladine).

Poslednje dve decenije posebna panja istraivaa se posveuje

Evropskoj uniji, meunarodnoj organizaciji koja je osnovana meudravnim
ugovorom. Ipak, ona se umnogome razlikuje od ostalih regionalnih organizacija.
Ona je tvorevina koja, pored uobiajenih konstitutivnih elemenata koji
ine meunarodnu organizaciju, sadre i druge dodatne elemente koji je
bitno razlikuju od drugih meunarodnih organizacija. To je njena
nadnacionalnost, imajui u vidu da EU sadri neke elemente dravne
organizacije, ima irok krug zakonodavnih, izvrnih i sudskih ovlaenja

89

i njena nadlenost obuhvata najznaajnije oblasti u kojima primenjuje

tzv. politike, kao to su: ureenje trita, meunarodna trgovina,
socijalna politika, zdravstvo, dravljanstvo i dr. (orevi 2010, 94).
Ipak, transformacija EU, koja se ispoljava kao neminovnost, obavijena
je mnogim nepoznanicama; izvesno je da e dinamika ovog procesa zavisiti od
razvoja meunarodnih odnosa, ali i os spremnosti drava-lanica na promene.
6.2.2.3. Ujedinjene nacije
Ujedinjene nacije su najpoznatija svetska organizacija koja je osnovana
u cilju odravanja meunarodnog mira i bezbednosti. Ova meuvladina
meunarodna organizacija nastoji da razvije prijteljske odnose izmeu naroda na
osnovu uvaavanja principa jednakih prava i samoopredeljenja naroda. Meu
ciljevima UN je i postizanje meunarodne saradnje u reavanju meunarodnih
problema ekonomskog, socijalnog, kulturnog ili humanitarnog karaktera i
unapreivanje i podsticanje potovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda za sve.
Oito je da od svog nastanka UN tee da spoje dva cilja, ouvanje mira i
poboljanje ivota na planeti. Aktivnosti UN se temelje na est osnovnih
principa, a to su:
-

princip slobode,
princip jednakosti,
princip solidarnosti,
princip tolerantnosti,
princip potovanja prirode, te
oseaj za zajedniku odgovornost.

U strukturi Ujedinjenih nacija Savet bezbednosti je jedan od est

osnovnih organa uspostavljenih Poveljom UN; ostali su:
-

Generalna skuptina,
Ekonomski i socijalni savet,
Starateljski savet, Sekretarijat i
Meunarodni sud pravde.

U Generalnoj skuptini, jedinom organu u kome su zastupljeni svi

lanovi, odluuje se po veinskom principu, pri emu nijedna drava nema pravo
veta. Za razliku od Saveta bezbednosti, koji na osnovu Povelje UN ima
ovlaenja da pokree akcije ukljuujui i upotrebu sile, Generalna skuptina
jedino moe da daje preporuke. Osnivai UN nisu predvideli da e ovaj
ogranieni mandat kasnije biti proiren kako bi omoguio Generalnoj skuptini
da uestvuje u upravljanju bezbednou, zajedno sa Savetom bezbednosti.

90

Delovanje UN takoe sve vie zavisi od mnogih NVO koje nisu

zvanino pod njenom vlau. Naime, umesto jedne organizacije UN su postale
decentralizovan konglomerat bezbrojnih komiteta, biroa, odbora, komisija,
centara, instituta, kancelarija i agencija ratrkanih irom sveta, pri emu se
svakom od mnogobrojnih specijalizovanih aktivnosti upravlja iz kancelarija u
razliitim gradovima.
Budet UN sastoji se od tri odvojena elementa: osnovnog budeta,
budeta za odravanje mira i budeta za dobrovoljne programe. Precizan
mehanizam kojim se odreuju doprinosi je komplikovan, ali u dosadanjoj
praksi doprinosi su po pravilu bili razrezani u skladu sa mogunou drave da
plati. SAD doprinose sa 22% osnovnoog budeta UN, odnosno najbogatije
zemlje daju vie od tri etvrtine budeta UN, koji je, na primer, 2003. fiskalne
godine iznosio 1,2 milijarde dolara.
Problem u funkcionisanju UN ogleda se u tome to lanice sa veinom
glasova (manje razvijene zemlje) nemaju novac, a najnaprednije zemlje nemaju
dovoljno glasova. Sjedinjene drave su do sada najotvorenije izraavale svoje
nezadovoljstvo, a u momentu teroristikog napada 11. septembra 2001. godine
dugovale se UN oko 1,2 milijarde dolara. Tada su, meutim, SAD odjednom u
celosti vratile svoj dug jer su traile podrku UN za svoj globalni rat protiv
terorizma.
U odgovoru na stalne probleme sa likvidnou i sve vie albi o tzv.
prenapregnutoj birokratiji i neefikasnoj administraciji UN, generalni sekretar
Kofi Anan je preduzeo, po njegovim reima odlune reforme najopsenije i
najdalekosenije reforme u istoriji Organizacije u cilju smanjenja
administrativnih trokova za jednu treinu. Ipak, budunost UN ostaje
neizvesna.
Od ostalih meuvladinih organizacija najznaajnije su Meunarodni
monetarni fond (MMF) i Svetska banka. MMF je finansijska instituciuja koja
okuplja 185 zemalja lanica; povezana je sa Ujedinjenim nacijama, a osnovana
je 1945. godine. Cilj MMF-a je podsticanje meunarodne monetarne saradnje,
slobopdne trgovine, stabilnosti deviznog kursa i demokratske vladavine
pruanjem finansijske pomoi i obezbeivanjem zajmova zemljama koje se
suoavaju sa finansijskim krizama.
Svetska banka, poznata i kao Meunarodna banka za obnovu i
razvoj(IBRD), je vodea svetska meuvladina organizacija za finansiranje
ekonomskog rasta.
6.2.3.

Transnacionalni subjekti meunarodnih odnosa

Transnacionalni subjekti meunarodnih odnosa ispunjavaju sve uslove

koji su postavljeni za subjekte meunarodnih odnosa, ali se od drugih razlikuju

91

po tome to su u njima okupljeni ljudi iz razliitih drava, bez posredovanja

svojih drava.
Najvanij transnacionalni subjekti meunarodnih odnosa su:
-

meunarodne nevladine (privatne) organizacije,

transnacionalni politiki pokreti,
transnacionalne verske organizacije i
transnacionalne privredne organizacije.

Meunarodne nevladine (privatne) organizacije se mogu definisati kao

udruenja grupa i pojedinaca iz razliitih drava, iji ciljevi nisu lukrativni,
odnosno ne odnose se na sticanje dobiti. Organizacije ove kategorije se ne mogu
baviti trgovinom ili bankarstvom, ali se mogu zalagati za one interese koje
njihovi lanovi postavljaju. Otuda na meunarodnoj sceni deluje veliki broj
takvih organizacija, to se manifestuje kroz veliku raznovrsnost aktivnosti
kojima se bave.
Meunarodna privatna organizacija moe biti svaka tvorevina koja uspe
da se kao takva registruje u nekoj od postojeih drava, zadovoljavajui zaheve
njenog zakonodavtstva. Najvei broj nevladinih organizacija okuplja ljude iste
profesije Meunarodni savez prevodilaca, Evropska federacija javnih
slubenika, Meunarodna federacija novinara...
Transnacionalni politiki pokreti okupljaju ljude razliitih nacionalnosti
i dravljanstava koji ne tee samo jednom deliminom ili privremenom
politikom cilju ve usvajaju iru politiku ideologiju, uenje ili program i
zalau se za njihovo usvajanje i ostvarenje u celom svetu. Ono to je svojstveno
ovim pokretima je da tee promenama u meunarodnoj politici, ali ne samo
njima. Oni veruju u prednost odreenih drutvenih i politikih sistema, bilo da
ve postoje u nekim dravama ili da ih tek treba ostvarivati. Primeri
transnacionalnih pokreta su: Prva i druga internacionala, Socijalistika
internacionala, Svetska demohrianska unija i dr.
Transnacionalne verske organizacije su sve prisutniji subjekt
meunarodnih odnosa. Neke religije ne poznaju hijerarhijski organizovanu crkvu
ili imaju samo nacionalne organizacije i voe. No, mogue je stvoriti svetsku
crkvu, na elu s organima kojima vernici duguju potovanje i poslunost. Tak u
takvom odnosu moe biti rei o pravim subjektima meunarodnih odnosa.
Najvre organizovana meunarodna crkva je katolika; on je
nesumnjivo transnacionalni subjekt meunarodnih odnosa, jer ima svetski centar
odluivanja, nije potinjena drugom subjektu meunarodnih odnosa i uiva
odanost velikog broja ljudi u raznim zemljama i neposredno stupa u odnose s
drugim subjektima meunarodnih odnosa.

92

Karakteristian oblik u kome Katolika crkva pravno potvruje svoju

samostalnost jeste konkordat ugovor izmeu Svete stolice i odreene drave.
Svetski savet crkava osnovan 1948. godine okuplja 263
protestantske, pravoslavne i starokatolike crkve iz 90 zemalja
Da bi neka privredna organizacija poprimila transnacionalni karakter
ona mora da ima ogranak u bar jednoj stranoj dravi; ipak, uobiajeno je
transnacionalne kompanije imaju ogranke u vie drava. Odnos vienacionalnog
preduzea i drave je veoma sloen i ove dve vrste subjekata meunarodnih
odnosa utiu jedna na drugu specifinim sredstvima koja im stoje na
raspolaganju.
Poetkom devedesetih godina XX veka na ekonomskoj sceni sveta
nastupalo je preko 20.000 transnacionalnih kompanija. Korporacije se razlikuju
prema broju zemalja u kojima deluju, udela proizvoda stvorenog spoljnim
operacijama i stepenom u kome su vlasnitvo i menadment
internacionalizovana. Mogue je korporacije podeliti na sledee tri grupe: (1)
etnocentrine, (2) policentrine i (3) geocentrine (Peujli 2002, 66). Prvoj
grupi pripadaju korporacije u kojima se o njihovoj politici odluuje u seditu,
odnosno zemlji porekla. Preduea koja ona poseduje u drugim dravama
predstavljaju njene ogranke.
U grupu policentrinih kompanija svrstavaju se one ijim ispostavama u
drugim zemljama rukovode lokalni menaderi, dok se u seditu kompanije
postavljaju samo najoptije smernice poslovne poltike. Najzad, geocentrine
kompanije imaju najizraeniji internacionalni karakter. Sistem rukovoenja je u
osnovi globalnog karaktera; sastoji iz od svih menadera iz zemalja u kojima
kompanija ima svoje ogranke. Kako sve vei broj kompanija poprima
geocentrini karakter, one, istovremeno, postaju manje osetljive na lokalne
probleme zajednice, manje su lojalne prema radnicima u nacionalnim dravama.

93