Sociologija - Gidens Entoni Komplet

Sociologija Entoni Gidens‘ome jorzop suoustd aupoqrad 299 ues rp i two of afuenosue Ue ge (and 3n0 op uepaF IN WRzIPER WS WALA eS 0028 Se fy mofoeunos wofemdogoiny“pjpeypul“iysuoNYD: ‘Sul ez ays nue yu Uaaayapoaal ug 320 20 i 099161901 ar-us SSIA09| ‘doar onmevanto9 (qeaeoNTe) od ¢ may wane (© | 1250-098 NUS] 1 ‘cee ns estonia ~-o0s4 een. syepuy ~-suoppi9 huotiay / 01908 MP Parad eamezar] IAL {r2ojor90s n afualisww oyslx09], “17 vfuearzenst BOyS0}O1D0S 1poIzyA “OZ ‘exi2y eASOJOyo I eanglUAOUERS feIgesLI “GT forupod eueqan 1 dog “tipi wsatonmong rode H onemnegku & whens ID AozeIqO “9T afiexsunaioy | ttpaur tuaoseyy “61 eynyod 1 euraepeya “pT roary rystwoUoye | pEY “ET alizeztuefio auzepoWy “ZT asouargdoz) euomigmup 1 engez 6 OAIsEORIS “TL vevente Tere gas my EL aed HEWN 4 asoxpupatan 1 vfiaeyynens ‘esepy “OT duns | pacudud vypyes) afiovaBiut 1 (souprdud vygIMN9) ante “eseY “6 aluvgeuod oyiudnasasd 1 peuruiy “g F-1ZS0-S0r-98 >NASI afuaseas 1 3s9]0q = ares 9 oneness lore vfuour as Woy 1aag “¢ aoarz TuAaUpoxPAs ¥ fezapesDETAUNI SADR2ZAJ vil 102 103 104 0 109 2 4 109 6 mm 6 fata sociale polite é cameo ep § Razvoj socioloske misl . : 7 5. Rod i seksualnost 114 _ Rodne razlike Enil Dike 9 Ww 2 17 4 8 joloska glediéta 16, Fankcionalice ” nejednakost 12 ‘eon dratvenihsukoba 18 Punkcionalistich pristupi 13 Toe dtveogdelania 19 a Zakljuéak 20 Resin 20 aa 2. Kultura i deuitvo 2 ‘ F 3 aa eee : 4. 'Drustvena interakeija 132 Veet nome 24 i svakodnevai Zivot bs Kulurnarxnovpnost 26 Proutavanje svakodnevnog Etnoconriem v divota 136 Socijaizadja 30 Mirosoiologi i makrocolgia 137 Drustvene loge 31 Neverbalna komunikac 140 dente 32 Lite pestoriemocia 141 Tipovi drustava 33 Obra" samopatovayie predmaderna dria i ithovssudbina 34 Rod’ neverbabue 142 idustrijska drustva ea Drustvena pravi 143 na promena “4 144 rcv promera 4s 145 Fromena» modernom pend 48 1a Zakijudak 0 eve magovania Recine 4° Jesithe omaike 146 via za dalje razmatranje St Lice, telo i govor u interakcij 148 31 Sanat 148 31 Marke 149sze sue sce sejIod 0 asegap vupenag se asepnod ouziononuoy ze 4 ee pou oze sR nO sie apouons fay ae gorgeous af 27¢ aie onagewouls Fie qousrgdozy euaargnsp 1 ‘rnsez euelisos ‘oargeuromts ue seousy sera ue anion ie stuns sep 7 huey ole aurng oe yeaniprez 80€ wontanyod euacenap 1 po 20 ronujagyod eu2eps 50€. sonuexyod rtuoavpnoud eupasodny 90¢ asoni{nasyod euamisnia soe 2qepod ausoyy ew as nsouepodes leon OE mas alread suse aturaparp £08 efpeqyrens 1 pow £08 ma toe ony 662 nog] 862 sry eps L6t er 26t ewiyrygnap wiupedez japod ese 962 usmy aluroupaiy tot toad £62 sep fusion 162 > equ amy soa, 68 682 687 MbexyRens | 1sep{o afuoaL, 987 ssoyeupatou 1 SIyHENs “ese py s8z $8 XI fyguays INevi3a 1 “or ssz sz £87 787 osz it gue wut uz uz uc ue 69 19 wt 992 sot 192 6st 6ST 9st #57. tunagruzesoiep 22 tung puny >yeonipre, sufi ysuousye gunye ‘oysog3t lon wysdoury 3 atomiiy Musunuoy woyscoune suodselp 249219 gan olen sB1u BujeqoI 1903s erg reap apg POW, luapowan vag0]0P0$ Piuazeuung OE afpeumuysip ayia uizysea efuafugelqo ums, uuLD{sip “epnsesparg perpen ory eyayUnD 1 ose: afuenouinzey, alpeatra + (soupedid vagina) ranori “esey alusisouresaiep v2 niueaiy auasey nlepaiod juamisnup | nsoud eonprez sasigagtes) ruoysouds0q0y mfouraasyy 1 sez sez vez zz Tez o€z owe oe sw etc Te siz sit siz wz e1z ez uz 807 907 907 907 soz 07 07 10z T0z ooz 661 661 ppeupele nposaluoaep arpp twougren 1 mposae3spC naysaafjesy, woualurpaln, nejeua Pano you m4 PseIGO yo ysluoay. 03 2104, tiojournaey wou sige quansnap oun, aluoas ayn Pluoas ayezsyouotyung mooyesont elueseuod Boxpudmsaid 1 Jeu afL1023 a4S0}0D0s isolgo ys elueseuod Boxpiudmsaid eeu alu ialuselqo efuescuod (Bounuelinap) Boxpiudnysoud ef oxpmudmsoad 1601005 fueseuod eurunsy, oluoizoures oop v2 eiucniy ous upaun ewnsor uup!posod Pompensyesouog emupole Ploengeyey nyeuq ani way 461 Sot S6r ret £61 1st 6st 681 881 881 ast +8 ze ze zr ost 61 scr at sa a wt ur out 891 291 991 991 Sor 191 OI 4s 9S 9st ust Ist 1st 1s 20 punspor s29pouod Duomo 4g m atunds ouaouog uehompos uaupals ensiazewog, pedez eu poazes | ye18, 22po.0d uiSojor08 Dn nyuacus wa0yy dns ryprstaay uerspouoryng pipoiod 0 easinouers exsfu0a) tnowsfod tupnipy eq 1 eatposog sayy aeons alps loi uaa eluoreas ysougnpng >ye2n/p4ez ues u2}9044 nhuaues aypaod ape ‘fuaieis | afinespz Ons ouaeoud” 04 009) Sousm09 voy ‘ns9j0q 1 nliweup2 © eisinourrs eysojop0s au 9 109 ales epow Soymuacpnucig ayy pot rsupapoworg janipe opow Sosuaipoueng woos onsrup | euDipaW sre maou woe aye 1 ey siaeipe po ajaips spy eliaeipz enouso euanasnig e181 efiGo}0D05 ‘afuaseas 1 389]0q “ofjavapz ze[01 eftBojop05 oye pungeany rag Pluowewars oye relat fvzuays Inewwiaa cex . Moderne organizacije DETALINI SADR2A) drizave blagostanja Teonije o dréav blag Organizacije i moder sag _‘SthobPordiatradno meso 408 ' Polka polis uomerna ha Tearije organizac 350 eae 408 Velrovo gto broken 380i a Thora oruizcia Mila Paks aa fonivola nomena’ peso 356 a 360 7a 36 Raton reget 414 Stetne posledice mesigurnosti cag mate 16 366 ‘Kraj .posla za ceo radi vek"? 417 Opadanje znataja ada? 418 i a fi ansformaciia menadémenta Pitan za dalje razmatran 421 Tholrher moons omescie Seu Rleissndeeroncteje 44 Unetavanj organic 3a a m1 37314, Vladavina i po an 373 Viadavina, poltkai mo 424 373.‘ Pojam drdave 25 Internet nko 378 225 26 Rad i ekonom: 379 26 Sta je rad? 379 a Patni neplcen Temiecietaeae 380 demokratije 436 mu Pad ke 429 zanimanja sso lo Etonomiasnnia 382 rs = Podela ada | ekonomska pee a zavisnost 383 Politicke stranke i glasanje Zapada u zemijama Nowine Televi i nasil Socioloei prouéavaju TV vsti ‘madera druituo Tehnologija novih komunil Mobil telefonis Internet iia ‘alas buducnosti? DETALIN! SADRZAJ Obrazovanje Promenijiva uloga Obrazouanje Obrazovanje u pose Obrazouanje i politika Obrazovanje i tebnoloiki jaz Privatizacija obrazovanja Sjedinjene Dréave: obrazovni reducetnici Obrazovanje i etnicka pripadnost Drudtvena izpitenost i Skoltvo 1Q i uspeh u obrazovanju SiajeWe ree zo. Woe ToL 02 669 869 469 969 569) 569) #69. £09) £69. 169 899 489 $99) 489 789 089 829 829 49 29 969 09 9 899 £99 299 999 +99 £99) 799 nx syppuy em: EPP umeaony eg >luesoucees op v2 eienay murey ny Jamun a qui us uae I olaesyouop sousagoy wR ape e750) ovr FW los ypustuapoussog auiaip aysfuoa, ye epsuunsaioud 9999 SOW {Bopors0s n afuafystun oys{tr09y, aluou yy jousours, 1poyow npearzens) Fvzwavs INFIW1a0 799 199 199 099 099 099 099 659 689 659) 899 859 859 899 989 sso 79 059 089 69 8h 9 oro. 19 oe. 969 769 879 879 i 9z9 S79 +9 wz. 619 819 Pyocenalunypunin 2you100y exmueyou mp0. joy | soupoxz7, paisod eyorzn afuensuinzey epaurw 2s ysouseays arypreat tunangopaiy Poeyrzaeelooaudioray efuvarzoust aluapoouls yepod atuoingd re mp soy uayoud aha gc en pan) Dongen 9 oy oq qoud seeid ppenizens} 2eyneu ef/6ojop0s af yea id OO vluearzenst B0ys0[01908 1poroyy’ “OZ soy usar rungeiry Dug shurizuces ofp m 2 uae duejqord pigojones :euypais euroniz ysougnpng n pajbod pay muonoyypow rs1249 fovsoaud wong) Phi agparonrs sual 4 19 19 19 ug m9 609 809 809 409 909 S09. 09 +09 109 66s sos. Sos. fs. TS les 68 SRS. SRS sas £8. ogs ses ses 82s ifsiomap paspunouoys yey mats n emsqunoueys fergestsd PAN] EASOIONP F vangtuaoueis fergestag oyu oussnay sungeny 216 Pursues agyp m eincsiy do 0p sengrgo ature gop woujeqoy6 n ewnopes6 fue paid rego 09 usd # po. Pha alrwanangun ssournpng, onze Prunlase 9 oexuequ sozeey npedez eu efonzes Souegun alpuepuay espn oust wer) ear eurzjueqin afuoe) nope apuopouelaasry ewzjuegin Sowepow el72}0q0 efgnapod eueqin | wopes5, phucigruzes aly v2 eiuriy “61 181 ous 9us ws 695, 695, 895, 895, 29s 2s 995 995 995 £95. 19 098 885 uss ass ts ess ess zs. zs. zs uss oss obs ats as ses srs bes gb Ibs Irs Ts ses ses ses ses ses ges. res yejuawepuny 1ysI9, ucasdyeyody racqod geyrauenoqiu opoaig Baogn 52 spaomyoof niaigod qiysson ezyod pjsi9n !A0N, Moeausges 0 92% ozone slienuymyasaisutey auawoid suamsmup eft61y92 | poy 1290) soy tiemswouedy ams 20) efpeziuebio ypjsian tnodh exoniz Boje {woox afuagn 2yeanipyez fvzuavs IN-Wia0obrazovat ova disipl 1 kojigu koja é predsta nema 2a cil da uvodi previte wene se ideje { otkriga koje predstav ini. Nadam se da sam bio nepristrasa da pokrijem sva glavna plea us pokasava da uspostavi ra skogistraivan ve teorjske pristupe, Glavne teme jovni je predimet ‘Tempo druttvene promene sve 10 na pragu tako fundamentalnih teansformaci krajem osamnaestog i tokom devetnaestog veka, Bic jeste da prikade transf nogace da se kakve su se des ni zadatak s proslos ‘ma. Naglasak na globaliz koji se pridaje uzajamnoj zavisn delova sveta Tree, u ovo} knjizi veoma je izraéen komparatimi pristup, Soci ie predavatiiskutivo na osnova razumevania 1m drastvu. Mada sam proutavanje, pritodno, iu blisko} je veo sa znagajem izmedu exzvijenih i manje eazvijenih tios gens agile yeAs eu epajbod Boysoj0120s fonzey £ — vliporoid0s ar wis EefIbojoros af eyg 21 afjaejBog4 STAJE SOCIOLOGIA ‘osvajatkih pohoda 2apadnih dr2ava pre oko po veka. Gotovo sva kafa koju da iz oblasti koje su Evro- kale pit i gde ée je kupit votnog sila. Liudi mogu da biraju dali ge pi ti samo kafu prirodnog porekla, prirodnu ka i kafu kojom se ,posteno tr- wig cena ma- ). Kupei mogu da kupuju kafu w ,samostal- nim" specijalizovanim prodavnicama kafe, pre nego u ,korporacjskim* lancima pro- ddaynica kafe kakav je Searbaks. Ljubitlj kafe moida ée odlutiti da bojkotuju kafu iz nekih zemala u kojima postojinizak stepen 2a- Stite Hiudskih prava i Eovekove okoline. Soci- olozi su zainteresovani da objasne kako glo- problemima i dogada) ingled tigu samo pojedinca, zapravo, odraz fenomena. Razvod, na primer, vveoma teiko iskustvo 2a nekoga ve, ligna nev razvod je, kako on tokazuje, i javni problem u drustva kakvo je, recimo danainje britansko druitva, ede do- Iaai do raskida vie od tre¢ine svih brakova wa prvih deset godina. Nezaposlenost, kao drugi primer, mote da bude ligna trag javni problem ke drudtvene trendove Pokuiajte da primenite ovakvo glediste na vval sopstveni Zivot. Ne morate uvek razmi= iti samo o stvarima koje vas tite, Razmi- na primer, o tome zaito uopite okre¢e te stranice ove knjige i za8to ste odludili da iutavate soc Motda ste student so- protiv iste stekli diplom ste, moda, zainteresovani da saznate neSto vie 0 ovom predmeru. Bez obzira na vase motive, verovatno éete, a da toga motda i niste svesni, imati dosta zajednitkog s drugi logiu. Vasa ligna od- odratava polotaj koji zauzimate u rem druftvenom okruéeniu. Da lise sledeée karakteristike odnose na vas? Jeste li mladi? Bele rase? Potigete li iz ste pove¢ali svoja primanja? D: nadete dobar posao kad diplomirat niste narotito predat sta ne znate ia je sociologija, veé mislite kako je to neito Sto ima veze sa ponatanjem uu grupi? Vike od tri éervetine vas odgo- vorice porvrdno na sva ova pitanja. Studen- ja i poznanika. Druitvena stedina iz koje potitemo, umnogome utige na to koju vrstu odluka smatramo odgovarajucim, STAJESOCIOLOGUA 5 a odgovorite_negativno. Modda potigete iz neke manjinske grupe ili iz siromaine sredine, Moida ste stedovegni ili star. Bez obzira na to, medutim, mozda svoju nameru da se upi éete motda istovemeno studi ss punim radnim vet Tako na sve nas utigu drustveni konteksti uukojima se nazi naprosto odreden u svom ponatan) imamo i mi stvaramo natu sopstver Inost. Upravo je i predmet soc je veze izmedu toga Sta drustuo dint (od nas i sta mi Ginimo sami sa sobom, NaSa delanja daju str Stvenom svetu oko nas, a ‘aj druitveni svet serukrurige naSa delanja, Koncept druituene strukture anagajan je koncept u sociologiji. On se odnosi na fis jenicu da druitvene kontekste naieg Zivota ne Gine samo nasumiéni izbori dogadaja postupaka, veé se na koje smo i u odnosima koje imamo s nYOsax OY w Jus 2¥S0]0!R0s sory "ea ony Sousargrap oye ‘luc mu 2f opespod nosy eueU ylueuomipen oliezezry ipslimsnpur aponzioad 3s epes - eye Sourtad A “2MiAEU 9uy eu aBOUN pO jupneurep af ea qgey -aiosfio op af o2aop afnsnput uodsp, ‘onsod wysuigeu | eulgeur Euzed ns 015 OF vlpeaou ypyfopouys foxzes ajacid ns af 04 eipewio}suen yPystuOUOyD | yLUaAr—Ap sends You - eltonjoaas eysiunsnput 0% af woury auzaxag ‘adoaxg eure] egat af org of aud Seyan ‘yupajsod rueaag.n of ejagod L— yripor0190s ar vis lonjosss exjaa eBeuq “ease Souspou splusoyo 2pexsod | ays aga 24s eps0 2s ns afoy eBous ypypiuseurp | yupow yer2g0d 1 9{ 01g woypasod unuaaagnsp wnupeuorsyp en peu ‘SOPUpAL | PPoqO[s AS ons OFy “AS -oupaza | vlapr yruaoreas yuinfn af ejigeuzo 2u1po8 68 08 ewepel urpeu quourzy ns ounessodou lepeBop 140, “eye “61 1°81 Mlouag ni ,alonjonay ayaa aap* aqaeieu ns ioy euowload rufjouan Zu nein af opnfowo afojoros yeuseu ez fojpog “es2201d Souaxagnup Fouzer oro ‘9p oFy ppavlod 98 wlidojo!20s “aur dissip odtup oqo eraay “onny 1 on) eutdasud upon t wtureuorses pualuaur 22 ns vg eluslugelgo eueaouser psf wujeuorsipen ‘omnse|qo unuzex f “lueadut -nzes woxo8a{u 1} a0As eu npojgod whyeu n eusuioud yrupesypes op af oaaop.dnastad 1 geo - seu Oy 194s oaumnZes 3s 1g YP AME aluapgu0y of og npojfod wor n zopord 1a lp “e42A "g] !ULA0jod fodup n 2s fueaoiaa PUleuope ‘ssomur awuzod o1gop eu 2pelue]s0 95 ns you ajeavgeszy afapt 22 pwiuad bu alioesaua § ou a6 ne te “e[ueseuod ageu wurtsoAzt es fn euzopes hq ows yan "1g eySpni pegnaxoa jury puulpeu owe jazoysfeu aqos HEA vasejgo ues wopoaiid wosrad s urzanod ors af 108 -{eu eu 2s oyey 1 aluegeuod oyspniy trea 2n2} o7fey 2us01 o Wogos npow NzE]S 2 (01829 28 12001208 “2u7t1 Fy, us afoy efopy dys “psp vig alta epey! sid qopsoy -ms s8ouur jouzes wungz o1uap 208 tpn HU;od Pey, IU 2}1S0}0100s fonzey wouedsn wrupiaez es 011 ‘ows0yan aupuyesd vz nzerer ounyaup 2s afoy edn {yuaagnap ns woud ‘oumjoyo 24042409 ma nge2 bz 123404 af ong oPy “uadyod maxasnp MOU OANA] NS OM InoUr snap) "2quH)0d aupehb08 axnelious meaIyYod aues yr myayfod nuipeyA eu eABe2 ulzeu ‘weuoszojop uepal eu 1 vluearzezis! yP{sojo19 -08 po nsiz0y newt nour 03829 aqas oUsa48 ns aloy adnax yruseuions 1: yrupour afuets euusszaim @ vunges -odioid pan owesou oanpo oy eed ~ yuo wursaroy outs ns afoy omspass ory nenwusod eqan au a “2090s "woupapg lon eu ousp3n ep a vs a9 ota oxan “our Ua neageapnlutopop woudnynoss 01 oun “201 fon eu tig eu owed one om “eouszansoxoues npalouso pou ad 3 slugeae wipe Fou eu 3901, net eBoas alueasuinzey, [ap cup eSnup 1 aged “opedew PuLAO}aP wiliugeWoNS n p2u9D Luz ELIE seifz wuyosta Bs 14030 [q taqUITig “oUya:s—UL ¥ ovaljuresn yex>s0 9404019 1 elursourss eisout yt -2soud 28 ns od of afucargenist ‘wnpayy “aqzns ayspeud tip 1 muss rug foupassodau 3s vd Sasa yoysi eunluewssd weystu es adnad v2 vies as IPyEpuress FYoste apaqzaqo 35 ep eg al eroweN “Pyews2 yBouUs eaopess ewzuaD Nn oyoiq toques Hy[aA us WaperSz en 81 Boysians BoStug] ajsod wutewmpos nau id EN “2oIpajsod auafjazou ussxziord og raay tnofllu ns o1g ouo ypeaso 9u ep sou ‘ouAe:soupat “iuts0j02 yupmperd wes801g ayrxod aupnfio0s nae Pliona oprayeau nluraoupaua n youi0d mug 2yead nfegnad eluearzenist eys0j01208 ‘o8nag, aya 1d aupetioos elvan sfuvaoupas, "eae po 29 Pq nlefeapo ougigo aloy narsnyst towsars my an auo alo et pnl} rioare eusuryeL o As ans 1 nlueuzes eu nfeayusee at as aloy 13sou “Epp aupnyesy eUD{goad yAO¥} tad nownzes aljog apoyra “aaig ipni #Bnap ‘oey oulauunzes oupsaesd oe “otua9 ep es -P39p 26 01899 “uanssdos gett af o1g ofu eA -o(Sn ylige up 21 048 tuaAI9n jours ¥$0]01908 0 nlaps inz01 084 esefSeu spy 02 af Oey Sta0AIZ WageUtn vl eyHiduay yrugnyyead oFoun wun ekRojo:20g emoniz n owed azow eliGojo}20s wieu Oey rons nfesy wo8ap cu ‘oxsqep exeiawoy!y ewepely sproww ani oy 9304 eEpoazIOAd 91091 wnsoT0D0s ar vis 98 — STAJE socioLoGUA Kontovo dogadaje su prirodne nauke itkog sveta. Iako ja sociologie jeste sociologija kao pozitioma nauk. Verovao je da ologija treba da primeni iste stroge de w iaéavanju deufeva kao Sto ih fiai- koriste da bi ispitale fi uka trebalo da se bavi samo éinjenicama ko- podlotne posmatranju i koje su poznate direktno iz iskustva, Na osnova ulnih ra- pazanja, Covek mole zaklutivati o zakoni- nih fenomena. Razumevanjem uzrognih od- nnosa izmedu dogadaja, nauéniei su u stan koji se dolazi na i poredenja Tosku, meta So} faz jenjem, Kont je smatrao da je naka koja ée se poslednja se nadoveratina fiziku, b ali kao najanaéa) nauka. Kont je sastavio icioune planove za rekonstrukeij fran- skog drustva detalino, a za druga druitva uopiteno, na osnove svojih sledista. Zalagao se za uspostav ‘shumaniteta ion de ), koja bi napustila veru i dogma wu korist nauénih svestan stanja druitva u kojem je diveo; bio je zabrinut zbog nejednakosti koju je indu- kkojom naufnici prouéavaju pr [Niegovo prvo éuveno naéelo sociologi je »Proutavajte drusevene &injenice kao stv analizrati isto tako pr to se analizirju predmeti ili dogadanja od spektar tema. Tr gavne vio bile su naa) socolo nauke; uspon pojedinea i stvaranje novog drusevenog. poretka; i izvor i karakter smoralnog autorteta u drusva. Ponovo ée- ‘mo govort o Dirkemovim idejama w od déevijantnim pojavama tu, i radu i ekonomskom Fivowu. STAJESOCIOLOGUA 9 nicama, verujuéi da to rade po iaboru. Zapravo, smatra Dirkem ludi &e28 pey eueanges af ssourepijos ‘sory ofueis nn eped po af vanp ¢ novupalez nusaigrap ‘exeZapo exp Ceumga1 unSnap ~ as0uTepHOs eureiow | euomgnsp afeunuez v8 ns 01901 ipyziq “Ei8oj01906 wearUs0 HeIs0 1 OF ‘nsouseais suaagtup npostid na ead nfeaesyispo Hoy 2xowlod 2x0u nfeseass 2p | nsol wxsrez ouo aayey ears nfeacgnosd ep afojo1os orazzed af ug -neyerd nun -20 7004 oures nuoms nous yowlod rue in{ojoopt | apnsezpaud ansndeu ouzea e9 -u{urp yuanagrup elueamids; woygd al wp earseyiew af wayaiq “eluegeuod ejaesd ett ssid 1 lwOyr2 ns 038 OF ‘ayyeerzy au0 35 1q 24 auHp 95 Hoy alesm4 od ppalemeuizes yy any3yo anoygla rule Souyaupur ncaiyi0 26 n{eiow vassfons -luoluip auonrgrup a1 wp opuznad al wraqatq, -qpo fousaasnap o%, 31d (saunad eu ‘eurgo[z nfepays n)elueseluz -®] Bouai0s20 po 2s proaxy ‘ouIyeU angHe tu aluejap oyspni} weaeiuesso nou slp auauagnagy“nasgnup two. asouzea rugdo lew Hoy aasexgo apaqs ouaeisoupat Ss ‘aluatugelgo 0350)0 ~Pos enaqyer enIsiqnowes UID 1U>1 paIB -Z1eu | 4e2:1Zen afjep 1 efupsay eunoUsO eualu e ‘ojap ourise|y efjaeispaid wafueunsisu winoBalu | ‘apouuid auanis -nup niu sfox onssiqnowes eu efesnn ‘yuo wafuenpeqpo wiroBalu ‘eyerepod Uuppnsnes yupiuenz woluarsiioy wi -owayuia $ Zan n oypozeu ‘iqpawid OB -ouui af ouaandn ,onsiqnowes® njag “eyedmsod yupeuipatod nrouso eu psesgo 1uanisnup ngdo nunouersn nB Oui 35 042} enLiyi0 eneisignowes edois ‘afuennidsy “eneysiqnowes ndoys eu nan afoy a|is auanygnip auyuaysizuoy afoysod. ep ZeYop oF onenylid ono af WarLIG ‘2UAUIDIA WO%O} EAEISTUP MUIAYO N YSOU eid nfnzeyod uo "ed! ‘ewinsnup paw as ninyjize1 ereysiqnowes adors "wonysrup jourgpns paid nsowowodsaq {e250 ‘afep yeynzas oey euipafod eu yesn, -11d jwiawoyes ‘eouipalod asynBas" ou -yawoyaid ongnup pey afeiseu ensign ous y1}Go need ep alnaA Uo ‘naasnup. wouawarnes n fezeuz jew alnsidud waxL1g nu oye} “omsignowles 0¥2N5)/ Pie) aysaf enersiqnowles dit upajsod SOULepIO5 © 2lueyau enepeyroaid ewitfoy n eAIsrup eujeuoripeny ez eupasiiazyesey euo ns ep enews waysig “eneysignowes ypans sinnye ns wewiid ,aDiqnowes isequiog” azeyiwey-nowd rysueder .01g0p agin" ez afuenonuz afersod on ignowes ‘nfeanys wioy p ‘aqas muses ¥ Bowes obau agi onasnup afnupain epey 1+ ayef agians! ns azan auamsrup - ,ues azejeu fpenais npawz| nzayouned Gow - porzes af enjey eweulesp WIL 1 Basyoa1d ypyswouoye ewiuaWs -21n n 8} = aljaz | auuoU e7 euNUal\io ‘axge) auapian aupal yeuIgn5 “naasnup 1 RsoUIGesaU I auaWord az1q Goqz -PWJOU anyeyU azen au aloy ez apnii* A nfesersaid ipni as pey afjuioue eAojsn auamgnip ensuinzeipod waysIg WA og ‘afzeinbax auanigrup exersopau pajsn aleyseu onsiqnowes oupiuiouy !B91u! BuaNIgnup auereNod YeuZ jenewsod 2s azow ‘nwa! eu! aid ‘eyes auiaun ez enersignowes edos e¥SIN “enygnup seynUN jueRojoz1 agIA 05 -ouu! aepnau | jualuazoau ns 0p ‘SoU 1615 uepaf n eDulpafod wofpes6aqu! emsiqnowes po Ans 4219 wobog paid wes afoys" 1uo ep Deuz eeuersaioid epogo|s eujesow | eu2!| yop ‘wootupalez wouanisnup WoUzeUs woroysfu niusefgo nBow as epzow ew Jove npaw eneysiqnouies adors aystu ‘yowud en ‘ainupjaid 1! aualige|so wod -nu6 es 2zan aualu ousoupo ‘anoBalu ns ‘uenojozt 2euipafod af pey as nfen -2]9p e ‘onsnap n wol|pesBayu! Woys|U 85 nguanyerey emsiqnowes ey995/063 ‘afpein6a1 | afpeBaqu ons -nspo i! onysnsuud oumnejas eu nsoupo 1 enesiqnowes eda una olnoueysn af ug ‘onsignowes -2nsrup auesynBai afuzar | aljaz ns ally | Yednu6 ouanysrup n yuesuba3u! ouzeus 1UO @> ep cuenosan afuews enovaA af waysid -wole/nGa1 wouansnup ruinyo n afoxsod afoy ezan ed np es | nsousepyjos fouanysnup o Wolep! 5 afuafuselqo alors oezanod af uo “en eisiqnowes ndoxs eu npiin afoy e>uipal -od ena} jis auanysnup aforsod ep fant, “Pz ep ewAYLIG Ns efaAeU e>UDRO EAO ‘nsOULIGesaU euawosd yryswiouoys auiain n Eyes nlouapua; e ‘ees npouad n eped ni -vapua} ews eneysignowes edors ep o1z -edez apoyer af warzig “ewipniy wiual azo ousoupo ‘uinepn npawl oBau asin ewpn{j wivafuazoau-wnepnau npaw | "ewiugewous npaw oBeu asia ew -eB0q npau ‘ew>1j09ey npaw oBau ew -pueysejoud npaw ‘eweusz npaw obau ewDieysnw npaui eneisiqnowes enal po ‘sawiud eu ‘alu usignowes auopys 35 in OYAIeP Ipni} aftzob91ey ausarzi ns ep o1npO af waxjig ‘Toysmouesy n eUASIQ, -Nowes © afeysanzi aupiuerz ionimaidsy “eseigo Jayyexey ew sfoy uo -0uaj af 03 - enoUlD YupeUIpalod ednys Po asin af onysiqnowes ewertuatuyy wiu -amgrup wiBnup owes ryuselgo azow as 2[09 eo1ualu euanssnip af onysiqnowes nwaiig ewaid ‘wanpay “aferewes -od aujenuaw my a10rye4 ayspewpy “se1 fouapaspo ssoupediid ijponeu a6ojze1 @uyeno19n oy ns Ye “onsignowes eu e10}¥e} YUansMup fernN ns yereuZud Ropes tupowpard “engsiqnowes nfuafus “elgo woxs0j0D0s eu oessisut af 10% wad 019 uo af ye ‘naysignowes 0 efuen “izens! af og alipnys anowayaig aud | ans Souamsrup wiafernn pod izejeu ons Ignowes af 035 083 Up 1U>¥) oe) uepat 422 85 ep af ejezeyod ezyjeue enous 10 “euazI|qON | eUEpaipo oUanIsnIp Ns 1899 efueseuod enoyifu ‘e1ogzt | aljon Apogo|s nfews fox aoulpalod ey aqas oungonid ‘zoe, eW3 emsignowes Prope Yyso}0D0s YlUpIseY po uepar ensiqnowes ezijeue eaowaysig ———— eee CC LL wrigon010s ar vas yn90I01D0S Hvis 0112 STAJE socioLocuia po jednom skupu. ih vrednosti i obigaja. U svom prvom delu, O podeli druitvenog rada (1893), Dirkem je prutio jednu analizu so- op ‘ali8ysa oaad ‘2 OA Nse}go vlog BayO% 348 Ww jaqo onignap oueweunes af epuo ez al o1g ju (oyyjon jeuormpen ns oY “elueur foxgrayaa na -ouso wu e ‘nsouseyye vuudiourid ewoud ea op | fouasignup nlfreniue 10 suorpes ory orsido oudmgn af s0qaq, alienjoaig | alffojouyos auaute1s es ‘om 204 “9TPAPSDE OFFA PUIAODS s oxy OWeZ ouNes UZEU IUopo:pO 1 alngnipyn agin aas 28 2eurpalod ‘eo. ossauip “vureypaeu uuafuazo%ynt ewilea.qo jo4 ‘nfseaouzesd eu yluesousee elueioa APE pO nD 10 “eluejep ofuamgrap ewse190 auowiord auzea ns aypeid eaigrap Zou -ouoiaes eUEIseU WOsOsDgA Of fe en wodn St viporodds ar wis po pyou owes tnd ns 02699 ~ por ns 14 oda tujeapr mass wouseaas f) “SEU O¥0 1948, ‘optumzes 95 19 ¥p wRst0y now 2s 0% fap -2p1 nd woupeops o elopr of epg eistaouels Soysojor20s Fouoioqay wu9w>}> UEZEA iaeap Hourenpiagpor Baseu 5 eugmup nfuesoytigo 2jauudop nsoupaza 1 lapt sunny ‘nfualstat woxossqey, Og sword ypjsuiouoys Soqz ours ‘sey 0F seasodiaid af oyey ‘ojgop aft vio og “wuz 34 Bose sez al 33994 " jar 2f ovangnr urfinup es 1 earignap ys 1 elueypp Bous.ag eaopes Ulla yp ear afoxs vloy eluagour “ojop0s Yerepe7 af one -ojop wyuwrelezn umuszoys ninzeago narguap aimynns 95 ep obAos9A af aag voupol od po ausinezau tf ueazt ns a[ox aannyans alorsod ep ovAoz94 ally uo “esyseYy | wu “ppg po myer ex “uempayy ‘ nlnjap oupogoys ¥p ipalod ‘nuoqaq eur ep pow ma nfeust eluop: = Yusword eBeus eypexanjod 2fapy £ pr vipesnow ns ep opsewis af ug “aannjes tu 2U © “2fuvjap oveaygmup vu spaispassn 2s up ojpgann a[ aagag “eaerstu qpysoo!208 ylues Szes eZ “duauload ausaagnup we leat juavew 2f a1seqpo “as AOR eySU OFA0yHIy of OUZLUS “COE twefeonn pod o1q af oye] “euaword y -auagnap ayorzn | npoutad 1uselgo ep 03)27 af 250A “tqop Soso8{u ors yp 1 OPy, jo00s wz elegeuz Soupesius> ‘uegep aqfojomos auynlpy ‘esoyyRuapt Ouse! F eaKsTUp ypysnasmput ‘ymusapour esuan4Es0y yUACUSO Po ay8U ovzead af g3q ‘eipras ypysiundo 214 ava ‘alipemueas0 ausaseup e490 ‘oxagnap ouausauaes af 3foy vu ‘urtferdey Zouourssaes (0x70 supaiodn rey augneu afoas o9p asleu 098 -o1d af apf Joxgeuiayn uapoy“nsejgo yu gnu ag ns ejeneaye7efueaososanut eaoBott Sojors ory nesido ‘ouxeisoupal ‘9s az0u 3H (0Z61-¥981) PqRA OHH ‘HEY | OY PPA SEW (Ozér-¥980) 8G9A HEN 1 azeyeu nfisenidsut i ‘odoung 230381 aff az I z2Aes PfsaIA0g ns o3g oFy “ewuLAagNAp 1 of o[oArZ Eaisluaoutas Soxstans 3u pol po asia ouaepouop aag 424 QZ Bu a2Ip -a1s0d auzasoxa|ep af ovuit pes aosyzeyy nwzypeuidey, 1 2u0 po ehusexyo | elupordes ofouw mig vlupoaziosd naigtup wapapng wor n 99 ep ovsoian af syreyy ‘owsleuzod seuep fox Souo po eamp Sfrupssed oxppep fou -pa{ elucljacisodsn op nsasop 3) orf ons ~luseys oxpiupatez eu afuazejaad ap1z3jaq0 uarsis ryswouoyy “woper wisoyiia ov -210m5 2f af0¥ eastefiog po nstioy ojeus nf Put Hoy Ipnlf aseus auwwosF0 | fap¢eIA WHO, G0 ns BLO HSEIGO en 1489 “OUTeA oxBupalpog SOUS -eyBes eps osod eu sup axopia auo ours + -pol owes nlenewsod ewezyeuoryung B20 -du0a1 ep enews popuase, woysuasmpur m gowns susopy t 250py M2P wougisepy pes “WLOAS ¢ + Eze SPIN H Za Hyoz01y SoyguoUE per -pord vidaauey, 302 aIspoy 1190701905 af vss taop npout owed eagup aanun sf dew a} soimiur yuuqpsod afueloxs0g ‘asazommt suatasdos alos apaps af oy ednaB yrup2e3 po ~40q | nsoeupalou -ovz ns uo “uIgeU fei eR “naignap n efapod aSouzea ngnst Tuo “e803 oxsaUI7 “eeeBst04 Boupeiou aluearge|seu 039 nlnoegpo eqoyas ypusaagtup Sunnpayy “2stworoquny oxrgnap oP: -40 1 ep ,jepow" yeuesiize3 uepat ‘pore uO) "Baaghap seanun esnsys fepeUE leargo( gmap atuioa nla 2 StaUfeny auDAIgLUp a jeu eujeUorquny vp as unsepniny wiFoUpy Souanigiup Souanessy eso} eaezeysew afew 26 apoyey, “uuu eu apoxs — np -01 wouapaspo ssoupedud 1 soupedud eus 201 PUSEPY Ns 035 OFy PULLIN] Bu auEAOUS rz nasgnup n usoycupafaa eur npas nsougeas vu yf ! eapod op aponop slo, 2240 fouaaaseap vy apo fox aa0x fej ary -n/Beu ouepaeidoau ep 21s nuszyouarsyuny alnpndn as eloy eyiouser eustemigon eupors od elusgresfo vaodale ns ep 28s oyuoo sp9p08omescin on tla oxaenyeaopsuy a ofa Pitot op soon loa ge aL Dg oud uit easy Soup rlorsod eu as Aen ‘uataj2 ZoyoU afusao}ap 4 Ougy|g “CuIUeI0 eioaty aigeakzapo vz ni -ojf nuzea ounoznet wut 93 apa1 vloy, 433 nfedumg “ea. iso ewiaid rzeyeu ouo nsoupo ‘ourageyod ep owresout 2038 03 asiqed HRo|ap | auIp 0: O3$ oy $0q ‘oUpal 19P BAIgTUP LAO|SP ep YeNeUUS ns KE (BOjODOS n eignoURaE EARTUONL Vy CANS Soopeun suum en one vest) as fee lm oy cages ‘men ok Magen en eu pa "Opn ean dpanod eu eh utp, ‘fotnumanedasecnrse aa und = te Pa. et tesa VIIDO101905 3f VIS aL20 STAJE SOCIOLOGIA najvige istrazuju mtekstu svaki aj tak terakcionizma moge prufiti mnoge uvide u pritodu natih del drustvenog Zivot nira untae Zakljucak kao lagana izmedu teorjskih stanovista vtlo ra- i uticaje koj te drugih Ijudi, Sa razyojem modernih dra- Sava, sociolog) — ch pitanja kakva su da ograniée poe: interakeje licem w nevnog fi ve interakei sew telekrualni podubvat, i proutavanj th dru 1. Oni nagla- ostaje njen glayni predmes. Me uu stvaranja takode bave i irim spek- s prirodom dru- idskim deusevima lickog tokom svakednevnog ano 2b0g je samo jedno apstraktno in iautavanja veé ima i vaine je 2a Fivot ludi. Studi druitva i ni bude dosadan akademski poduhvat! Najb jilnatin da se to spredi pride na maStovit natin, i da se socioloske idee i otkeiéa povedu sa situacijama u vaiem sopstvenom Zivoru So smo videli, obuhvata pogleda. Ponekad su nes- dete svesni ra je mi u modernim drustvima prihvatamo kao uobitajene, i onih nagina Fivota koje druge liudske grupe smatraju uobitsjenim, Tako ljudska biéa imaju mnogo nitkog, postoje mnoge vari razligitih drugtava i kuleura, Te tazlike ispitujemo u narednom poglaviju, Kultura i drustvo" i oblikuju nas Fivor i Hivo- je nastala kao poseban in- 1 Sociologia se mote odrediti kao sistematiéno izutavanje ljudskih dru Sava, pri Cemu se poseban naglasak staviia na moderne, industri zovane sisteme, 2 Delatnost sociologije podrazumeva sposobnost da se razmisla na ma- ‘Stovit natin, i da Covek odvojisebe od unapred stvorenih ideja o dru Stvenom Fivoru. Sociologija je disciplina koja ima vaine praktitne implikacije. Ona ‘mote dati doprinos drugtvenom kritickom prosudivanju i praktignim drustvenim reformama na nekoliko natina. Za pogetak, poboljSan azumevanje datog skupa drustvenih okolnosti éesto svima nama pra- 4a moguénost da ih kontroligemo. U isto vreme, sociologija obezhe- duje sredstva kojima se poveCava naa oserjivost prema drugim kul ‘arama, dozvoljavajuéi da se nage delovanje zasniva na svesti o posto- janju razltitih kultuenih vrednost, Praktigno, to znaéi, da mozemo istrazivati posledice koje Ge nastati kao rezulcat pribvatanja odrede- ‘nog programa delovanja. Konaéno, ono io je mazda najvaznij, sociologija obezbeduje moguénost razumevanja sopstvenog, ja", prula- rT STA JE SOCIOLOGIA uslove jnci grupama i pojedincima moguénost da pron sopstvenih Zivota 4 Sociologia je nastala kao pokuiaj da se shvate dalekosedne promene kkoje suse odigrale u lindskim drut veka, To nisu samo ignosti narotito su 2na. ajne: Ogist Kone, Karl Marks, Emil Dirkem i Maks Veber. Kont i su radili sredinom devetnsestog veka, ustanovi Pitanja socioloske nauk, koja 2 pitanja vigu se same prirode soc ih modernizacijom na druswveni sve. ke rasprave wvanjem sloze iakanje postaje nih problema koji nastaju jer i nae sopstveno pi peedmetistrativania, 7 Glavni teorijskipristupi funkcionalizam, teorije ruftvenih sukoba i simboligki interakcionizam, Post ne caalike izmedu svakog od pomenutih pristupa, ite razlike snaéno sa uticale na cazvoj discipline sociologije u posleratnom periodu,aeantiyez pound wousspou n euswox, nuswosd nuasasaup eu sleonpy euaword euanismig pasgnap ryshussnps ‘uIgpns eaoyslu 1 eaagnsp euxopowpa. asoussrouzes euanyiny uuzoU F HsoUpasA FS aunyny welog Oalgnip T vInyNyjoloai koriste pojam ,kultura* onda to podrazumeva pome- i mnoge druge. Kultura se odnosi na natin Zivota Hanova nekog diruitva, rede, slobodno vreme, itd. --Kultura® se koncepcijski mote razliko: vati od ,druitva", ali izmedu ta dva pojma Postoji veoma uska vera. Druitvo je medusobnih odnosa koji povezuje pojedince. U tom smistu sa ccuska i Sjedinjene As Stva. Ona obubvataju lanovi organizovani u jasno struktarisane druitvene odnose, u zavisnosti od jedin- stvene kulture kojoj_pripadaju. kuleara ne mode po n ako, uwopite ne bismo bil , na onaj nagin na koji obiéno razumemo ovaj pojam. Ne bismo imali jezik na kojem bismo mogli da se inrazi aj samosvesti a naga sposobnost da mislimo bila bi ozbiljno ogranigena, turi govori su ta -dva pojma swari, oni su isprep Ije patna ée se usmeri lvene promene kulture. U poslednjim odeljcima istratigemo rieke faktore koji dovode do drustvene promene i proutiti izazetno duboke promene koje su se dese u modernom dobu. puno nepovezana. U i. Kroz celo poglav: nna to kako su dru- ra1vo} Covekove Pojam kulture Kada sociolozi govore o kultur, oni su zainteresovani za one aspekte ljudskib druStava koji su naugeni, an Ove elemen- te kulture dele dlanovi drugtava i oni im omoguéavaju medusobau saradnju i ki nikaciju. Oni obcazuju zajedni¢ki kontekse w kkojem clanovi jednog druitva Zive svoj vot. Kultura jednog druitva abuhvata kako Ine aspekte ~ verova sadréaj jedne aspekte — objekre, kroz koje se sada kuleu- Vrednosti i norme Od osnovnog znataja 2a sve kulture jest tone ideje koje odreduju Sta se smatra va- nim, veednim i podelinim. Ove apstraktne vreran jednom sek je wednost koja nih droitava. Nor koa odratavaju il oteloljuju vrednostjed- ne kuleure. Vrednosti i norme svojim 2jed- nitkim delovanjem oblikuju ponaianje la- nova jedne kulture unutar njihovog okru- Jenja. Na primer, ama koje visoko e norme podsticale da vredno rade i podriavale sad obrazovanja culturi koja visoko vre nuje gostoprimstvo, kulturne norme bi mo: gle uticat na naéin ponaSanja koji se odeku: je kod davanja poklona il, pak, na to kakvo se drubtveno ponatanje ogekuje kako od go stiju tako i od domaéina, ‘Vrednosti i norme ogeomno se raz od kalture do kulture, Neke kulture veoma veednuju individualizam, dok druge mogu pridavati veéu vainost ajednitkim potrebs- dnostavan primer. Vee razbesnela i se kad bi cotkrli da neki ucenik .prepisuje" na ispieu U Britaniji se prepisivanje nedijeg zadarka kosisasustinskim vrednostima uspeha pojedinca jednakostiSansi napornog tada ipo Seovanja .pravila". Medutim, uéenike u Ru- sii moéda bi zbunio ovaj ialiv besa nihovib britanskih kolega. Uzajamno pomaganje kako bi se polotioispit odratava vrednost koje Rusi pripisuju jednakost, i kolektivnom relavan problema uprkos pravilim, Raz- @ Wojoj sopstvenojreakciji na Ova primer. Stato govoriovrednostima uvaSem Grater? Cak i u okviru jednog drustva ili zajednice vrednostimogu bit sasvim suprome: neke grup ii pojedinct mogu visoko vredno- vatitadicionalnareligivana verovanja, dok se drigi mogu zalagati za napredak i nauk. KULTURAIDRUSTVO 25 Kulturne yrednosti i norme se vremenom esto menjaju. Mnoge norme koje mi sada u u jednom dugogodi Snjem periodu. Ali kako objasniti one sluéajeve u kojima dolazi do namernog im crtama, inlazu glavni Japan treba da ostvari u 21. veku. § obzicom, ‘na ekonomsku recesiju, porast stope krimi- nala i visoku nezaposlenost, premijer je ‘obrazovao komisiu kojoj je poveren zadatak da okratko predloti nove pravce w koji 'ma ée se zemlja kretatiu predstojeéim dece- nijama. Glavna otkriéa komisije iznenadi e zakljutila da japan- ska kultura iswvise mnogo veednuje konformizam i jednakos, i zatr dduzmu mere kako bi se smanjio ,prekomer- ni stepen istovrsnosti i jednoobraznosti* u druitvu, Komisija je ukazala na neke osnov- ne vidove Zivota u Japanu koji odraéavaju taj konformizam: skoro sva Skolska deca u Japanu nose identicne tamno plave useur quugytoeds yloaaluea ‘neawgnay a5 eaow ein, eupol. rnfepediad eunlor eamajmy ys po tualoxpo rs aye eluvanan 199 ds nlenpwsod 2s oy Hownzes owsaznay peyauod 2s 2mmy/my La}ay {OAoU n azvyeUS 96 Lp OF, {aan gof e ‘aqas oxo 198s a2Bays ‘nsou t nuoin pey ouesnueliozep nlep ‘asap as ipnty iyos mummy of 01 wz zex21 w8eng ses fg Hous wfurgeucd go ‘aqlaeu auxaUpOreAs ‘woyrZa| ws! ono 9s eanfoy m euseljuoz uRUO n 1 ¥e "no4s PUIAOOP UHfes0 A EOALZ BouRDUpOy, ‘eas oop nslu epZoU dummy 956A 2>qUdTURD aaor08 ory aiereayid 01 “fp Jousauporjeas a4op1A 20 “ts foyau n atppeu 2s pe mae! 2zou 2s fox fe9 “980 geu70d 9[ uPA oureAOIDA ‘01 {u ewosd ep 1 elueacso loss azeim ep pogo} bnoayjod maaagnagy “wna eusaye ninzexod lox 2p 4e Ons | vunLiNn cepojgns yi aga npoway eazy ‘oupogos wow iSrup 2s yop “womargNs yauop! ouse! aq2s rout IP Boysfeqpy age! 24 2109 ‘asyearaee fod 031g ewoan ns ax unr gag “euDse1qo 4s od eUsTUP eep FoyEIs ‘oad po almyyzes 26 oy augiuaoueas out a8 103 0} upo 36 240) "eIAy0 Fou ‘wgup Sau Zoupol semun adnu 23125 >ypIUID EU OUHeS asoUPO aU 95 axMTOIg “uvzope(aueg seoyp euopuoy manuas a ‘row = afitup pauod bupal ang souupofer suman, -qns sfouw ‘ownad cu *ealsoperd wou “panes fy “apoyer oxyeal o2iune ‘ousny 4 nj edn loaq Sousa4z1 po 1h OAUAOUTIS a5 EP PUT 01g “aumesour sunny ns vloy eaeigusp aavfod op 1poxop atfep of Eis af ep efor op 1 zyfeqo[s wuauraanes | asextnus “01 10% “oaasdos ns O15 Ory ss9001d geiSiul | asoupedud eypiuno ‘esey" alae fod) yipestinur| {7 0 tu0n08 ourapng pat as npedez en “oujeuLiow wases ‘ongou ob 2s nlezeaofinvasezzn von a00p mp 0¥e1g Feweanajmy you my “e4G ‘2 epeu agtanst euIpOs ET HY ZT po tap 1s up 26 extewis npedez wowispour eu ‘ul 2 nleneus ewiaignsp ipeayua “eyedmsod qixoyila jod asoussaouze | Ses Hp wluesoran rusnayny owes 25 nimtizes ayy “wempayy “2pes aiolaluouuces etal ep yf pnt wrreuzodou ay asousiAouzes euanyny, -euapeatad agia af 24s ~ eu seq — nfueayaulso wousel OIA “wanpapy -uageIsaA rye af ep opens af ~ nfoyaiuse ipa (oy eu nuigeu n as 1p 1 aoutad w=pazig9, = 2uuso 3925 ep 1 anewpaid 36 Wp exorye] wale eaespzod ep ns 1u9ng0 nspje -ajsodez,‘einjsn alurgnsd dst ‘oan of and yaad od ‘spreuopyayy 21 03g ‘ory ‘oueny azsq euesoIso1 afuesEANG)j>3AGO ‘euuaasimy Pu naasuesisout n ep af ‘eweSnapee jou n egal} ewe. 2 eupacpou ours wou 9, 29 oureaossa ,-oureluad onisnaa i vuniiny 9228 KULTURAT ORUSTVO Rege muzika Kada poznavaoci popularne muzike slu aju neku pesmu éesto mogu da uote Uticaje raznih stilova koji su pomogli u njenom oblikovanju. Uostalom, svaki predstavlja jedinstveni ma,_melodije, harmonije i poezije. Nije potrebno da budete genije pa da uotite razliku iz- edu glasnog, tetkog roka, tehno muzike i hip-hopa, ali muzigari éesto kombinuju raziigite stilove u komponovanju esama. Ponekad se teiko mogu uoéiti sastavni delovi tih kombinac sociologe kulture taj trud esto se dobro isplati. Ra: God re grupa i prou- éavanje kako se ti stilovi kombinuju i sjedinjavaju predstavlja dobar nagin da se prikazu kulturoloski kontakti medu ‘grupama Pojedini sociolozi kulture posvetili su ainju rege muzici jer ona ilustruje proces u kojem kontakti izmedu drustvenih grupa dovode do stvaranja novih mu- Zi¢kih oblika. Koreni rege muzike p Gu iz Zapadne Afrike. U 17. veku, broj zapadnih Afrikanaca porobi britanski kolonizat dovima da rade u i pokufavali da spree robove da svira- ju tradicionalnu afriku muziku iz stra- ha da to moze biti poziv na pobunu, ro- bovi su uspeli da odrée tradiciju afrié- ovezujuci s evropskim muzizkim stilo- ic robova. Na Jamajei, sviranje bubnjeva jedne grupe robova, Buru, robovlasnici su ‘otvoreno dopustal, jer je to pomagalo da se odrdi tempo rada. Ropstvo je ko- naéno ukinuto na Jamajci 1834, godine, ali se tradicija sviranja bubnjeva naroda jako su mnogi Buru mu- iz seoskih podrugja u rotinjske Ceturti Kingstona, Upravo u tim éetvrtima poéeo je da se kult - koji ée se Pokazati kao sustinski vazan za razvoj Godine 1930. govek po i krunisan je za cara a ema Sirom sveta pozdrav- i stupanje Selasija na presto, jedan bro liudi na Zapadnoindijskim ostrvima poteo je da veruje da je sam bog koji je poslat na zemlju da poro- bljene u Africi vodi do slobode. Jedno od Selasijevih imena bilo je Prine Ras Tafari* a stanovnici Zapadnoindijkih ‘ostrva koji su ga obozavali sebe su zva- i Rastafarijancima’. Kult Rastafarijana- «a uskoro se stopio sa kultom naroda Buru, a rastafarijanska muzika poéela je da kombinuje Buru stilove sviranja na bubnjevima s biblijskim temama 0 po- tlagenosti i oslobadanju. Pedesetih g dina 20. veka muzigari sa Zapadnoindi ostrva poéeli su da meiaju rastafa- rijanske ritmove i poeziju sa elementi- KULTURA | DRUSTVO 29 ma amerigkog déeza i crnackih ritmova i bluza. Ove kombinacie razvile su se na kraju u ska" muziku, a kasnih 60-ih godina 20. veka u rege muziku, koja ima relativno spor ritam, daje naglasak ba- sovima, sa temama 0 siromastvu i snazi kolektivne drustvene svesti Mnogi rege tumetnici, kao sto je Bob Mt su komercjalni uspeh, i do 70-ih go 20. veka ljudiSirom sveta slusali su rege muziku. Osamdesetih i devedesetih godina rege se stopio sa hip-hopom pom) i proizveo nove 2vuke, koji se m gu éuti u radu grupa Wu-Tang Clan i the Fugees (Hebdige, 1997) Istorija regea na taj nagin jest istor kontakata izmedu razligitin drustveni razavale kroz svoju muziku. Globalizaci. ja Je pojagala snagu ovih kontakata. Sa- da je moguée da neki miadi muzigar u Skandinaviji, na primer, odraste sluSaju- € muziku koju su komponoval podrumima na Noting Hilu u Londonu, a da istovremeno bude pod vel cajem, recimo, predstava mari se prenose uzivo putem sate siko Sitija. Ako je broj kontaka grupa vazan faktor ritma evol zike, moze se pretpostaviti da ée doti do zaista pravog mnoitva novih stilova u narednim godinama kako se proces glo- balizacje bude razvijac. _ CC rr th kultura kroz po- ym. sopstvenom kulturom, Posto se fjudske kulture tako mnogo raz k da pribvate ideje ili ponatanja ddruge kulture.arm Le OALsn¥G I vanLIAX OALsnua I vuALINy oF32 KULTURA I DRUSTVO proces u elacnay Adentitet Kulturna sredina u kojoj smo rodeni iw kojoj odrastamo utite na nage ponaianje, ali ro iugeni u med: iudima sasvim si- ignost, vrednosti ko~ prihvatamo, logit je vised sledstveno tome mo- - Uopsteno govo- uumevanje ostvaruje se u vezi s odredenion at imaju prednost nad deugim ia znagenja. Vaini izvori identiteta jesu rod, seksualna , nacionalna cetnitka pripadnos jedan sa drugim. Drustveni ideati- tet odnosi se na osobine koje dr pisujunekom pojedin shvaéene kao ozna 4o je ta osoba, u onom ni slu. stoveemeno, deustve osobu u odnos s drugim p dele te iste osobine. Primeri , katoi, beskuénika, Azijata, disieksignu osobu, osobu Koja je braku, itd, Mnogi pojedinei imaju drugtvene iden: titete koji ukljuéuju vie od jednog atributa potencijalniiavor kon di organizuje zmagene i iskustwo svom Zivotu oko jednog primarnog identie 1a koji je gotovo neprekidan w vremenu i Proston Druveni identiesi, . Oni omaéavaju nagine kao i deugi su ucveden’ oko eva, vrednost ibkustava ~ mogu stvorii nat vu 22 osnivanje drustvenih pokreta. Pobor- nici ferinizma,zattitici ovekove okoline, predstavnciradnigkihsindikata i sledbenii religioznog fundamentalizesa ili nacional ikih pokreta predstavlaiu primeresluta jeva a koja je zajedni drutve tet uzet kao snatan iavor znadenia, Ukrafavanje tela mote predstaul snatan izraz samoidentiteta, isto tako, foznaku druitvenog identiteta koju ée rug Ako drustveni identiteti ocrtavaju nagine zasebne pojedince. Samoidentiter se odno formulige- inal od na proces samorazvitka kroz ke ‘mo jedinstveno oseéanje nas sa ros prema svetu koji nas okruduje. oseéanja sopstva. Proces medusob sa izmedu sopstva (jastva) i drustva pomage w povezivanju lignog i javnog sveta svakog pojedinca. Dok je kulturno i drustveno zene jedan faktor u obl dicionalnih do modern drustava mofemo KULTURA | DRUSTVO 33, uuotiti otklon od fiksiranih, nasledenih fa: ‘da mnogo raznovrsniji i manje stl esi razvoja urbanih sredina, jedan strogo uveden natin s ge neracije na generaiu. To je sworilo prostor kao Sto su rod i sek ju veéu ulogu u Zove- svetu imamo kao nikad do. sti da ostvarimo sebe i stvaramo sopstvene identitete. Mi smo sami ‘odredaje ko smo za ida idemo. Sada, putokazi postali manje vet nas suoéava sa gotov« izbora toga kakvi da budemo, kako ‘ta da radimo ~ a di ne usmerava previse ki nae sposobnosti kao samosy. Fjudskih bica, mi neprestano iznova stvar ‘mo nase identiete Tipovi drustava Kuleurna ob kupnim obrasci uusko su povezana sa sveu:se onlsnua | vunsin ep (geuz 94 ot ‘ounezeyy fajaqo ,euposud np ep weu exengowo ‘eu v2 vlepeur 10d yuuzouso ya rjpad 1q alo idnyes | p40] “ewHAou pyeupatou sueuzu nap wipaa § nfuap2i0d 1) eindod aysiaas|fwoxd wepat our vu pr ‘ainuyersu prise ofp 94 af ojeur 2pas0s: nF euaagiun af per] PUIPAK \uanisnsp yjsou oundiod exueseu op Ap euistd 221919 "A ‘lBojouys ‘0x0 “alnpaspo OAIsnya i vuALIN® ve36 KULTURA 1 DRUSTVO KULTURA I DRUSTVO 37 ‘abela 2.1 Tipovi predmodeer ima obraslim teavom, ninama. Takva pod Tp Period postojanja Osobine Lovaeka i Sastoje se od malog bro} sakupliagka drustva ka drustva su ona koja se, uglav- coke, dok si ratar- 12.000 godina pre nove ere. Zasnivaju se na mali seoskim zajednica do danas. Vetina su deo ma, be2 gradova, vetih politickihsubjekata i Zivot obezbeduju pol s# sada uobitajeno naive {gube svoj poseban iden- se éesto nadopunj sbaitovanstvo", kad su se male baste obradi oo Jem gh Vece slatki za kopanje. Kao i u sludaju stoéarskog. a ssaooxd aysdop ous vu owes pusgiuEs30 eg atu nlepAys ‘wooo afBojouys ayslmnsnpur ua “uaas n wAlgnap Wrap as ‘ono108 seuvp 01 ns ors oy ‘vavzap eulEUOD eu af ewer “euesd ylsouslu zeanun 2ntf 1s nleaezapad 28 qloy au0xe2 12s0u op ‘vuopesd t0817 sey myppa oursanz| feu eawzsp yuufeO!S Bu apeiA “24eZIp au|eUOD"pEs seu ns 2for PUURSE|QO HLUDIUET _poau au @ ‘rusea1ue:8 w}u2pozpo ot -oapo utSnup po ns 3fo ‘sol a4vzup aufeuo!seN, -yeuoreu aad ns eq e -e2 uipysoas wiuosoxte2 fox ‘exuuepod lors vlosg Rap0aK In ns Yor ewstaxs ‘exeagnap ynuopou eyRsuDRyeIeY epapals “voutpalod ores onoaol 2o8%y Bu 1} ep nlupod “ueiio warp ausojsod ns aayey ‘ere WeBiQ “owe afoy euutUo es ate SetIpnl, vwneuzodou § waisns nso{ pazsns 1uaaupoy Bas yeu ous 2 248 ofewod 10417 muamsrup ‘wunropes® 7 “cued “DENIAL wiujouOZIpED n epefoasod ns elox, 1porley aluajsoder wz nsoupndow aaou “Bass 25 vunfoy n J ovsod 1 eunopesd wiy2n fase | ape euo ns al -0y eur enuounuoy ‘adoaag wes2s o>fep m221 ‘o1soad eu 2>4p2jsod wut foxzea Aowiiu © ‘eyp2z0d Zousmssup edu Zoupoy 11d 804 0119 po eliednup oundiod ns (eu ‘ered euspos ns org Bou Bu0Kz! Yl Ynlgau woupal ‘| s0x08|C 20994 ea 1 wounefn ns -031g upederosone ord wfuadun ests 1 pow ofoas moungaa eng “ty Bu Y nese U YPYSPLIB Po DA ns axDIep topes IG ts Blox ‘outteyeu 219 a40u aid BUIpo3 999"9 00 PO uBR twonad eu opsoupo ‘iowind eu 861 “Ojsney) epores ysesp stucaslup jest 1 spoyod aype{easo 20. euagois eas fougnf 1 myspyy p “eusiyeg 4 algpuy alugeuep eunossosd eu asezap at NUL aap 1 ayesnU49 Saurads oast m ayytsdao sod 0 az0y0p ep ns Rou woasueAoiseg 3042 1gp6 Yeap onssnyatvuniiny aeevans us eZ OMS seasteesey iuijepitt i ae fi ee] i OAIsnua I vEnLany oF ty onusnea vuntinxore ‘aqos auapaantord 2082] esausodsoad alyoiqnastew ns ayeur af “4oyop osm ns affasop alae aueace puionou “usa eurepazatad n yuo od vlyeuse ypueaos ublyuroz wuesozi ou 0 oty worof as peysuod Bure (0 ltuacap 1 alupaysod w asea yswouoys Uueguewesp ajaarzop | a apoad ts ns ajagoder alge aypu “eacsgmap \yupedee wofoxzes uupasauid ez aleisovz uneuz elfeuise yuotiares afueus 2 eu ipaf sy nfoxzes a aljuaz aunaozypoluysnpusoaon, ‘afuesozeigo t afueansiso ouyel 9A 2p -onoad 2ysely wuz ‘vfjuseopais euseioz tuydoa nang oy Guo po TaoKiz Zouanys stup soseiqo alipeBnup apays ‘oupeyy ¢ 38np. aun ns api Mosely eu 2arz oy spay “euma -ofexy uysdondns w ipnly poy gst0 po 221 ts aloy nsourejap | 2yAeU nieliazes ou -oqou esafeay yupjod (auusouerg “eareyy, sud pjsuauia § npepys m eiosrz upeU (04s peAozueai0 nfesour ipnlj eunloy n ‘elusz pjsweunpy pia atuselie 9s 04, “lvezuetio auamsgmap 2404 240 lonzes eu 2gun ovsap afuognayo ori24g aluapryo oyprey ‘pony many | vlpeztue830 By uogNN|O oy! nuowiod nusvasnsp eu ‘qeonn ourssaidaut as joupol owes eu euPioUs fup n suauioxd np tuselqo 1g efoy nluuoa: nuveayngooas abgmyjod FyMeU YIUOANAp 1001 "Ey>A eap vfupajsod ‘nupwosd nusaagmyp eu feo], ‘ais Soureu 1nsu! ayeluaus as ns 03s OBU vf uoW 271q ofouur as oupajfizo exeistap yu pow ef uig2n ‘iadQ “eulpodl 3p id Uns ape Sis ‘aggoysord woyayep vs asuMaH0y UEP 9f AEE MI9AS WOA! cosd omaznay m1 ye> -ousuioad oust -03 euiaid paepuers ry3u PU 08} al 2s 0x5 ouo eu 1 nezeyn eqaan efor paiog ‘npotad Woystowais wouspaspo a pliant i5u1 quuaouso exoura exey O14 owsod et -ado1s 82103 op nezeyod otwex0ut ep 1q i ‘ouatwoad no2so1d n warsis aurpeU af oO HM|pO "euAsNAP wyspni ued woysusuiais WolL 1 eiowapaad Soyou tng 1oad uadaas nezeyod exounzespod muswosd nulegeuz “nlearsop as af 01d 2034," nferso yan03 | eyo al ep owazey ou weadvz afuezedez 010 tad vapa{ woyou a vf 9 uep Ffeag “efuaus ou OALsn¥a I vuALIN® 9,48 KULTURA! DRUSTVO pacifist svetskog rata, a driven promens no tog japon evi sven faktora, 7 Ekonomski uticaji Moderna in prethodni a statin, u skladu sa wobiga- ima. Kapitalizam neprestano tehnologije proizvodaje, podstite revii “90 lo kojem predafniem rpu ckonomsog fe biti pokretan eko skim Giniocima, ali se ta} utc ine faktore, ali su isto- icajem. Nauéni kao Sto su televizijai internet, ps Ia je da oblikujui nate ideje i stavove pre Politicki uticaji kratska porodica, na primer, svgla bis v sti drugu porodicu, dok Zivot veéine st va gotovo da se ni fem, ako a medunacodnom plana, pol tek ol Pusmcara deysven promenade Se nego ure Polih azo posledna da ili ve ka raguno je wicao na promene tks. Vade dana imaju vodeta logs u odscanja (pened, usporvana) to kg ty sv nd leko najveti poslodavei, Vojna mo¢ i rat takode su imali dalekose- Yan anaéaj. Vojna snaga zapadnih dréava od 17. veka naovamo omogucla je da one uti- sicenju 2apadnjackih natina Zivota, Poses ce dva svetska rata izuzetno su obeledi dvadeseti vekt tucionalne promene, na primer, u Nemad- koj i Japanu posle Drugog svetskog rata ak iu onim dréavama koje su izaile kao kao Velika Britanija, dogodile su ke umutrasnje promene kao rezul- ja rata na privredu zemlje Kulturni uticajt Meu faktorima kulture koji uitu na proce se promene druin dbo, raz- vo} nauk i sek nako su doprinelistvaranju kritiZkog i ino- vationog karaktera modernihy pogleda na svet. Vie se ne uzima kao gotova éinjenica da su obigaji hog toga Sto imaju vekovna tr protiv nai nagini ivota sve vie zahtevaju jednu ,racionalnu osnovu. Na primer, ingradnie bolnice neée se zasnivati samo tradicionalnim kriteriumima, veéée uzeti uw obtir osnovna namenu koju bolnica ima ~a to je,da uspeéno zbrinjava bolesne. Ported promene nagina na koji mislimo, promenio se i sadriajideja, Ideal kao Sto su samousavtéavanie, sloboda, jednakost i uée- 1 Pojam kulture jedan je od najvaénijih poimova u sociolo se odnosi na natin fivotadlanova nekog drustva, jednog druSa. Ona ukluéuje umetnost, knievnos i slkarstvo, KULTURAI DRUSTVO 49 S6e w demokratskom Zivot uglavnom su sworeni tri veka. Taki iu, veé pre pretpost janje naéina Zivota sa uusavrlavanja, lako su prvobitno razvijeni na leali postali st zaista Zakljuéak Promene koje se danas defavaju w svetu dovode do toga da raalicice kulture i drastva postaju meduzavisni kao nikada canije. Kako se poveéava braina promena, ono sto se dekava za jednom kraju sveta mote direkino da uti &e na fjude u bilo kom drugom delu sveta. ‘Uglavnom 2bog novih oblika elekeronske ko- rmunikacje o kojima je vee se odredena druftva - na primer, Bi razvijaju i menjaju. Drustvene, pol je prelaze granice zemalia odluéno uslovljavaju sudbinu. oni koji ive unutar svake od tih zemalia. i druge oblike liudske delarnosti. Drugi elementi kulture su, na primer, nagin na koji se judi oblate, obi¢aj, ligiozni obredi. nagin na koji judi rade i re- 2 Vrednosti su apstraktne ideje koje odreduju Sra se smatra vaznim , vrednim i po¥eljnim u okviru date kuleure. Norme su pravila pona- Sanja koja odrazavaju vrednosti kulture. Veednosti i norme s delovanjem oblikuju natin na koji se étanovi jedne kulture uunutar svog okruzenja. Vrednost jednial ona’ renjeni, ali se vremenom mogu menjati. norme duboko su uko- i prakse izuzemo su raznoliki, Etnocentrizam je praksa procenjivanja deugih kultura poredenjem sa svojom sopstve-mp sys NsUY|E IEPA, ‘|anu2D Goss eam annoy /py/o 0p ZpaMoy/:dNg Saipmg danmno ssi800) o Axesqr] po soar PRON, svar syceayedn uy Suuoydey (6661 ano 8p que) uenmpasy uy susnenuauor say ‘SOAmOH 257] (z66t ‘sunjonzedaeyy suopuoy) quarg agi Jo aydoay ‘uve W ueUg (ore ‘00m soapy yo, may) aap Jo sue geuswoud 2428 up eunssood n ,9por ayaa" genes Sapo], vuelyuian pI YluaAagtap YIseU | riaINUDpIoMeS npow! soupo a} AEYEY € zou! of uigeu 2loy 8N ‘aivaneniz meaqezes 2s 27094 “RUD go vp azou 24 maoayey woupat owes et Soyspai wad wor n a6 ns ouEAOI%A “SuautONd Bs a{alrypo Soup ysluseuep op Ey9A gh po ay “eqop ourapowy TT ts OnLsn¥a 1 vunsiny EIPY “BOALZ ELUEEIPO 30 3k yestpoqzaqo ns spn eunargnap wryze!|dayes woygesoy q“exusnup Sourspoupaid eaodn oypjoyou Leaoxyize2 ow is vs anpaypur af nafesseu 104 eaisdo fod aug 223 oFy seu vleapzy faproweg 8np ‘ory ust seuipalod njou af oxey aleezryod 1 ~ yyjo1ey -eygmuw ns ols ov¥ ~ epedud aeuipalod fofoy adna3 suaxxgrap euig -050 naouso ew nfezeass 95 01899 2U1goso a}, “nouIpafod woysU mins dud Snap afor surqaso wu 28 sou "9p ju v2 nag t 9qas nfowwnzes pn o¥ey 02 ¥ “epedd fol0y a4 un agns ‘aqas ouseas ale § apjewuoy 2014 S19p oupoutodsaq walo4 uaargniqaluaouz ‘deal ns oloea 1 eluageuz yuonsdos quate ni ‘weaanefa2 wuimmy auautad ep nfeargmyo. I aupal aluvsegnosd — J0!90g “wiosra}ny wou onignua i vunitAx osSvet koji se menja Dimezije global slobalne podele Kampanja za ,globalnu pravdu" Zakljuéak: potreba za globalnim upravijanjemss ina 35 IFO 13AS efuaw as [oy Jans :¢ afjae|bog56 SVET KONI SE MENJA, kkoj upotrebi u pol i medijima. Do pre deset SVET KONI SE MENIA 57 oman proto intereta Lacks Amaea @ an e 2s korea ote ion s Ih aparata | telefona u raznim delovima sveta u perio: je preko interneta ‘bank data. lz UNPD, Human Development Report, Oxford University Press, koji su se slali putem cai kablova uz po- ‘moé mehanitkih popreénih centrala, zamen- jene su razvoj kablova sa optic Kknima_ drama é ni transatlantski kablovi 1957. godine mogli‘eweamysstp suaqiueifo ns aftun 34s (od ape, “eromuas invzup Hos npuspo tau foussxzt n soruy afjurge as awoy n vlueljseadn Zoujeu ‘opeusuen 5190 Pysuuold aga elpeespaud pysdosky “PAPZIP _zeutpatod aluoznupn ovy oui 02 afew auat ‘pal oq “wnuoy nypayod Pygupatez n 94 -ezap auypuormeu nieljdny afoy wsezrue8i0 quposeunpaw exowud wnuyeast esp nf -camspaid eltun eysdous3, “utappeys earezqueyaur eayeqoy? vlueatatz nop a fox sony} wezea Brug -ouoya oysious ours rysuosy>|9 ou yuureqoy? eqop 1 nurs eluvaonuedio ppseaqo | esyesd EuPoNziosg fovzque810 ausapoyy™ ‘71 aljavyiod poutad foloas od 2ysiysesa{iy afaeus 1 ove eluestsmaynans a1 sa903d 2029 a2vjoud alizezodioy | aay “a2 RS ‘6661 ‘891g Aysianuun propa ‘Lod “94 qwawdojanaq uewnyy ‘Gann v0Az usipo6 ‘qoso od unui) yzod NsuOFaIaR IUPOICUNPAW. Ze OHS 19a "(9667 ST Jo] euNAOYSN mn guuasN UO, ) ningeaoyaid yt oF ou Pue>iues8 unuyeuo!eU vu nieljaeasne2 au 96 afoy azar z0.y|ngluotmyury epes aus ouoys nyodse Houpy “eqop oyslioeusioju 1 apoSop 2s ns alox suswiosd Baezeapo af twiouoyp auqegors afuestuorquny owes “oaTZ maauporfeas fons n elf>eyjuMIIOy -2yos | aanqez ‘emszeungeT Hse Op Eau nstifoxur ep yuuraads Fyualuaustdo (a0arz SUIOUOYD | pry “ep Plows ehawouoye :woreses wualeq onde epgow seuep ppopterasoy epnuas ons elpexBauy 1 vaezelod a 2fyfoy upeu eu n vz eurezan dmsud eu epes epor ‘adowou ovpaf jeyunuI0y MuPoreUnpoUs TPE mpeg ‘wopo n eualxzes oyeupolpod af emynns 21 ns eloy eurasou bw 03 oyunu pm» een “(Le mas Pueaoqo2t og “UfPBojouyos yao twaluaps404 ourzanod ougosnpaw ateisod sal] 94a 948 ‘l}>ezyeqofa as220xd exezaqn alnlignposd eu -wouoyp 1.0U [pag “euauiaiu Oxoid wBnjsn tunes ¥ anegez afinsnput ‘eipous ‘essayos Soys at “anid: IF nosy ‘eur(pewojut Zeloesea} ex zo pg ns nfeay ea s0n08z1 9po4 vp ns ep owes au - saxm4d ew ‘nuopuoy 1 nl “POL. af8ey auyjuoz eureuesss wnozdns PSUIZDISOg" ns 3/04 BSOUARDGE ni (eay of omeue vlepedop fonzes aeyeag“ngi39 au 2gtn ans nfm as ofou ‘aoqupateZ auyeq, off 21 aueaojoat nstu 2gta aug) “apedez. eu 19661 ‘Suone}UnUuo> Jo arnas 24 ‘¢pa1) ajders “5 21 oueindepe ‘Kyjog ‘suojrewsojsue1, jeG019 ‘G66L “AP sereiqoesSoxsvojoja emu WworKa = SL tesa eumulons unysnounye #tgatod 135 opany- sBup dou ioe exesi aves © zsor saeco os | 4 eemyany spore ‘shar vor sioy—oosot ws 55 *n Isepey “we 1 006 oot sez (O89 es eyspang | Se emis Orit BEB 000610009 waz'OL terse ueder Bugsy ung ep pO {0mm ool ache Cowie Gus te eo 7 el eer eee et Ieee wees msel«seet meee eeu Tu apod gget toa loupoxs ne 6562 yOse=—=«ODEG-«OML_CLELSC8GS'8S eysnouelg yeh yregaeunsy Raq 2 9p 9 aod WS ES ooze COO HO uy foysaios eurtmuoy ped vot gue ‘sun caw en -etrfe po eupof “Brus Spenjed Hous sun (sur en spot oot ausuaanes 220000 : eayeGo8 N upsioy “onion open open ‘Su -aysunal qusmdn eunge! (opel) Wuopfeh oyuoya. _quoqEu auowsoad ayzin}od jwudforg —foug wjeuosiag — nosyes OV4 BURR efpeyndog alipeajeqofi apo4 aAs 10x27) ‘efuapgzioy | aznyyninsesyu! ovopeyunworaja} sSoUBzeUpaInaU eUleqOID LE eeqeL 65 VINBW 35 0x LAAs VINaW 35 TON L3AS BS60 SVET KOJI SE MENJA sa vladinim telima u oblasi politike odludi- vanja i bave se cefavanjem pitanja od medu- Neke od MNVO - kao Sto su Grinpis, WWE - Glo- Lekati bez. granica, bave se sgrupa takode povezuia “zajednice (vidi sliku 3.3) Protok informacija Videli smo kako razvoj informacijske tehnologije pospesuje Kontakte meds | rom sveta. On je olaksao i protol ciao liudima i dogad: propisima i sudskim ssterima koje zajednitka tela Evropske uni, all ubiraiu Najzad, dine organiaaci nevladine organiza (MVO) i medunarodne (MNVO). Mada vam mogu biti nepoznati, ve- ajednitki uspos veli su do preusmeravanja de da bi regulisale ja sa nivoa nacionalne na ni oblast aktivnc porornice. Pojed onal vena odgovornost ne prestaje na ini nacionalnih granicama, nego Nesteée i nepravde koje se deSavaju fudima sa druge strane pla- nis samo nedace koje oni treba da iz- nezavisne organizacije koje deluju uporedo drie, veé pruaj legitimna osnovu za delo- slut SVET KOJI SEMENJA Gt Zalivskog rata 1991. godine i Zestouvpof “olupoanyoud PUAOyoR eneqors al ep nen joys vu nsoupo n aes weio3d “afjoeaes9qy 248 jod 1 ewnzeods yrysurno8ia sd aut oulepeuz afuew nfewrznez uo am04 n ep -alod 1ysa9as tpoxzioad 1 epeyA yt off aluew elmouoye ea, aid po sursofin m yepeys ns vs nluaposod n of ep eluatigius ns iondays (6661 Uosdwoy, pur isu pur snkog) vast ‘ysisod efswuouoya vysions af up zeyop af peztjeuoysos aseiod af ayndays ©, “E4030 'yppef axvlod mndo wuoxs aysI9Ks MULAyO N aljperyeUoss tpndoys Woupy oye aureqor? parazaqo org ‘adn 04 9[e80 v2 1 HERA axs] -oUgOSND ou) nfnfin wouaeyin Samad ea uy fousoAag ‘eyjaa Roupal £9 VINaW aS 10H 13AS 1 ouljorop afiu ewouoya eysioAs worn fur wioaouglu ‘euioud ye “eunpouod uuupoaid m oBou earzsp mpaurzy wexe ages 98 rondo "eunporeu npau 1d ows nsojs04d po af -P4f)"euEpasoud 209 2h nsousisrznpaut ays -uouoyp oatu tugepes ep nfenews 1 -2qoj8 1 nnsan a0 ,}>ndays" “osou p9cmseu gE Pq er eu ns atezes iloeraeqoft 0 areqap naLA}O 1 alipuapuar tn ang “2psyeuorseuuofsuess 1 apsyeqopSiody ‘oyndays :olualsi 2]04$ jopod | azs94011 (6661) Bws2rupeses ws vou2! nsoundhod 1 ol}>e2]2q0)8" y! neazeu ouepresdo trou! af fofoy nm nzojs au 8 pe ‘alfoouoysuen auz ea mlenegap ereaqud epessod 1 alusey napia ouag 035 PY eof8 220p21 eavP po apasaid od aipajsod ouwortio a tne 2zour wisks ejpp Foupel sdzjoy. rys uy ‘eurzoAod agi aAs afewsod rpaantad “$661 Alismy vu xl sod 95 oy 10 andod ‘ony 2ys\isueuy suposeunpau ugeisop ep nffous e9 AOU UIRHOY yuWosBO LaysuEN “>yI21 2, 14 ‘wanpoul “wogos eS Sou ,e>A0U F0ys stounpy2" s2jsuen 1471 OUfeAUGWOU! 96 ¥P ssouqosods vsou bag “eRUI Zoysiannidwoy ase PU woysiiad wrupat mous Wo]s> od eaou n{noeqasd ep ns “as topal olf secon eyouousart™ ‘adoung 2up0as 1 ezanes Borjsia(s05 05 -a1q eaagnup rnfoazes n afw92 eu vluesojsod Sons nfuang n ouanye ns ougasod ewrelntsou SMU WargIpas ws aft9es eUSUED ‘ol1ua22p alupajsod (LANL elesewop wea apers0 ns afoy m x94 Zonadios ql ns e948 PULAOFIP ipod qpassponap vy, 1304 pO “(tnsofn foupogo|s o wnze20ds Dypuaureowi9s9g - YLAVN) ayusUY au94 uIpo8 “107 Op nUIAOHN nu2xOKR0 | ipogors af eacauese@ vlzexepyop vyses0) eye | olizy “(axzn oysdoss> ouans pop) adoueg : epyzn eujeuogfas eu;oW Ln luplueljaewsodsn aqpigosd ougneuresp 2s ns “oz6t op fs Je (AVS n aogypos opeuN! ms fo sus 24 al eigop Fwiewipo$ wiuresajsod unasd 0 re -uedsyg “eres Zoysiais Souq uoyeu eure -Ipo8 n uowousy upeqof8 aysasod ns NUL pis) eaaas| 20S PystUOUOy® ns ue 99poa ‘eunza1 8 (NE) woxpoyjop us -vayod 2s ep ojfow nippuae gy owes ‘east n of sop ‘supo8 “9661 exeOP 4 mwouoy> 248248 auaLuazAes ‘is ou ‘Joane wepal onaurtd af 035 ory “euuszn wnjsisueuy wuposeunpant uaefS 1 yey fouqusz (oj od v{ojouyan ylsow wane ns 940 ‘ou 1081 ays1048 audnyyM auIpaN aap aU? 30 Deajeqois axswousys raEpaxs wows 1 orepeu as sfisesodioy sujeuo}peusueyy ES "6661 ‘SS Aass0nIUN puopxo Hod -2y qwuouidojanag uewny ‘wesborg Wau -dojanag Nn 21 ‘9661 s0qu04 sidoseD 210.2) we vidi a janoauan eliguinjoy, ees, elzareni 21095 WeNI0A, 203014 eiofoL, 0593 owoyuns e209 vwagniew ddnup jasnea jelow euyy euzny ehigaay exsliones ‘ODpIn>IW 20.01 pos exSSKUON pure, v9 svovow rev2u970 (ow Luejop sen) af -epoud ysoupain eudnyn NE ——_elpesodsoy 1 eflwar “661 lewaz yurpafod ang es nluapaiod mele 103 yppanleu afepoud wsoupoun 7 eae, VENaWY 35 FOX 13AS 2964 SVET KONI SE MENJA, Tabela 3.3 Koncept acija globalizacije: tri tendenciie Hiperglobalisti Skeptici Transformacionalisti Sta jenovo? _Globalno doba, Ekonomski biokowi, _Nivo globalne slabija geouprava nego medupovezanosti bez wranijim periodima._presedana v istorii Dominantne Svet koji je manje karakteristike globaino gradansko meduzavisan nego devedesetih godina 19. ja cekstenzivna) global drustvo. veka, pads il se urusava. Pove¢ana ili ojatana. _Rekonstituisana, restruk- turirana, Pokretacke sile Kapitalizam i Viade | t2ita Kombinovanesile mo- alobalizadje —_tehnolog) dernesti Dominantan —_Mekdonalds, Nacionaini interes, Transform motiv Madona, itd zajednice. ao preuredenje okvi- Kao internacionalizaclja Kao preuredenje ralliudskog delanja, i regionalizacija, meduregional odnosa i delanja sa dis- ‘tance Globalna civilizacja_Regionaini Neodredena: globana blokovifsukob integraci Gvilizacia, fragmentacia Krajnji Internacionalizacja _Globalizacljatransfor- argument drdave. Zzavisiod pristankai mide mo¢ viade i svetsku podréke viada, politiku, Ivor. Adapted from D. Held et a, Global transformations, Polity, 1999, st. 10, slobalista japanski autor Kenigi Ome, sma- da globalizacija vodi ka ysvetu bez grani- nnacionalnih vlada (Ohmae 1990, 1995), [Najveéi deo analize alobalizac de hiperglobalisti usmeren je na iam tlogu nacie, Smatra se da po lie vise mijama zbog ogromnog porasta meduna- rodine tegovine, Nacionalne vlade i pol iu njima, kako se smatra, sve su manje w stanju da veke kontrolu nad pitanjima koja prelaze granice poput ne: Postojanih finans iivor no stedi imaju ogranigenu moé pri reavanja avi | problema i, kao rezultat toga, gube veru ce sisteme vladavine, Poje jobalisti smatraju da se mo€ naci {sk sucte st zorina sve od strane novih regionalnih i medunarodnih institucija, poput Evropske unije, Svet- ske tgovinske organizacije i drugih. Uzete 2ajedno, ovakve promene hiperglo- bulistima signaliziraje radanje gl dba (Albrow 1996) u k {aj uticajnacionalnih vlada. .»Transformacionalisti* “Transformacionalst zavzimaja sted po- Ziciju. Oni globalizaija vide kao eentraina iza Birokog spektra promena koje u da- rainje doba oblikaju savremena drustva. Prema njihovom migjenju, globalni poredak tar obrasiosta- job uvek zadr- Javaju dobar deo svoje mo¢i ber obzira na sve veéaglobalnu meduzavisnost. Ove tran- fe nis ogranigene samo na ekono- ego su podedn sti politike, kulture i sformacionalisti smatraju da trenutni nivo ale ri uspostavliene granice iz- edu ,internog" i yeksternog*, ymeduna- rodnog' i ,domaéeg". U svom pokusaja da se pilagode ovom novom poretku, dura, insttucie i pojedinei su prinuden dase sna Jaze u kontekstima u kojima su ,uraéenc™ prethodne strukeue, acionalisti shvataju globalizaciju kao dina- migan i otvoren proces koji podleie raznim uticajima i promenama. Taj proces se razvi- ja na kontradikroran natin, obubvatajudi tendencie koje su éesto u suprornosti nnosmeran proces, kao Sto neki evrde dvosmeran protok s SVET KOJI SE MENIA 65 kulture. sea, globaliacia je .decentralzova fleksivan proces Koga karakterisu povera nost i kolturi tokovi koji deuju u velikom broju smerova. Poo gl hiperglobalisti, nego se, po misljenju tran- sformacionalista,u njima dogadja restrukctu- racija kao odgovor na nove ekonomske i druitvene organizaci rodi neteritorijalne (poput korporaci Seven pokreta i medunarodnih tela). Tean- sformacionalisti smatraju da vige ne Bi mnalna déavay je glediste najispravnije? Skoro zasi- gurno ono koje zastupaju tx promena u svetu -svetska finansijska trlita, 1a primer, organizovana su na globalnom nivou vige nego Sto su to iu preveli- roce- je mnogo slobalizai na nage Zivote a Zesto poveauie sa pro- ‘menama u okviru ,velikib” sistema, poput svesskih finansijskih esta, proiavodnje i t= nije neito 0 jednostarno postoji ntamo negde", Sto funkcionige na nekom udaljenom planu istorjswou 1 ota org OFy ‘EpeT wen ayoqnp vjeazezt of fuslorsod Sageu myadse ySod eu IIE ,1p9pe2" ouNpos -o1d euawaia ap 1poalent “e0Atz ylseu Oop rysungns efjsrspaid pea vp poiod 95 azou per psesqg, aa) nuopy yigeu efurstasy Sousouod 1 elueseass ‘esa00id Houmas o9p ayeasod - yao | nfjsexpz woas 0 oumwseas 25 ep oyey ‘2u1914 OUpog -o|s owpanoad ep oye “ourpgngo ep es hypo ayew 1 nse “ourare oui n-woasysa “sowpo sfusipo6 zn iP nuafu nfn{uews ep ‘pnepo|sod eu yesjd asin e603 oysawn | woljapau woupes woznp ez anayez nfenesgopo | nu! ‘unneiodioy ninsegpo ~ ewipnst) wy -285e46 eu nijon nfons faninzexod per -od & ‘aiexpuis 2014 Ioninjap pexauod ped “yed Tox2euaN | foysnouess 1 “reus eu efigop agin ans nuaweun woupes waznp &y puan ‘avs Ug N‘aluaz op af oupes eu feonn uafu ‘myoas n eposeu ‘yyss op epidop elpeziieqoj6 af epew ‘eurzi]euo}sajoud | NsoUayaAsOd Wozey op enews auosn oupes ouaznposd as fofox n aumyiny auanesodioy 3p ns 1u -ajsodez INON “njsod eu nferso aznp ors lweweu axtupes afons 19 0424 es -2u Goupes ennewwou nBeus n nfepzn j92 po esLeA SuIBIN oy tages owellazes 26 1 “ouspolod ory, jad ouyeis 2§ nus ep pour o], alg ep 2p apt fose1qo AOU azejop orsaWU OxOYHU BE ‘2qn oyEjod 2s eioqnuapr uLAyo m]EUE! A050 njaU paz! Bg Ep ovBoU! UIs A2pElOxy sq “nes ign’ BSOUATY | ‘urgeu yeatpazpo tso}goad n ns 10% gts -opoy juomsmugg* wospsuod wiruyegoys a ot vs nfipyesmuy n nfednas sorupoter 2ue% Oupaia ysuafyaeasodse afpypest 2s afniuetis -eimnusp: Souosssdos rea, n nine Woy mm vluiswod ows 0p 34s “iunnpaw ‘al;oeneqo(8 a pnepoysod njou as ep orsaf afuerid ono eu pIIOH aLoyne JonoBpO fafueW au @ ‘wo>yporod wiofors es euoUiasn 2310 aponoid ep ewiptupes pnBowo ep o1e9 “21119 au sauGoud pisojouyar 4e7 <1s0us eqya nupes eesiiogod aus fonyonn ef ez1aIn{dWOy af epey| eqOp mn 03 308 Diposod noysfu enegnueu sod 3s0u “apensod enje) ep nfeuz epey “1092210 nsiu 0} €2 03 - ouafjapau ses ysop.197 po agin ouneuz ors09 - ewsou wlupe! bu euausain ound 03 jiponoud ouljon -ougop rwajsodez 1q o3fez “ysounnAnP “01d onju yepanod aun 1q oye ‘sd eu nferso aznp ep wopevez wousnl & aua|sodez afonsijeanspod ns ors 072% af -puaimyuoy aujeq n08 “201 ns Pnepojsod 1yeN "wo! es nzan n apanop as ep azow efepeb 108g fod soqusows npeaoan SOUPIA, {Uap ns fofox n sotupater msyoiuoy 8 wwearuszo; ns mq PEM “tpofod nanuaps qupy, ‘euuauroaa wiigo3d 810 4 Sradns gestuyop ns uoU fors}2s "W aazauopy 1 aOArz Uolu Sony n 9u3z oIsoun af ep epefeqeu af elropexy, “2620 aofalu 1 o°y 1aeq e30K17 Boj29 28 29 ep 1 02 ‘ound vu “ozel03y uss uersfeu oy orpos oyou 95 o3p]03 ‘33 “Tu 299U wr 2100 v “euDuIpalod aaaind ‘usoaz} u0aIv2 Ep ns soupediad au ogSya ‘ep “yy ayp1UN9 “epon ‘asepy auDAN§ -nup indod oryey “e10a1z ZoA0y9409 402 Fu feonn ef ewooa 190 | elIpeR ns PERN feonys O19 afyuer o2 af oxg ou 304 ¥f foxs n{n3yfgo ep nsoupnfiow gts ofouu nfew! upsfod ‘oumarz awoy n eqop 1) urnjenpysapsy uodsy -op fonzes neyeno ep 1p1m PIIS20H th jaue Deduys )ysUEWIEI) 14 foualinelqo ourepau folons ‘anoueisn alpap eu Jsouaid agi ans eljayipos eBoIn as oye ewe’ -uay yseiod efox apap efoig ysesod uelereuz aysaf 260} eo1pa|sog “elluarap ox1joyau aid feanjs 019 01 af o4§ oBau woDap wofons eS euswiaun afuew aporoud fjexIpor ‘auiain afuseuep n ep ninzexod a21ual 1 ako "ruaqes as epey “eye1 B0ysIaAs 6obnig efery po oejseiod ounew -2sp wouawiesn wlupes uund es ape afoy 1yfews yeuaroid af org 04 aysaf alu wii 0 OAS o F eMLUIES 1G95 0 n{ eu urpeU elugus PuRLOY 2 1 PuIDId soupo t eantBnap asoupensys ‘980|n aupoa ‘woyposod ns ois ov * yiseu eweyads quourar elues su 2u3/}201 ayoqnp 2024 ‘easnup o1gog “t20Ar7 Bouaau unloy, a8 Boge porud eluaw euas0y 21 eltoezeqo19, “ena, ¥ efjewoz Bnup 21 euoupotod es a2ye of nuieyndod + Ut - 910421 aup1f20q 70n4 02 -polez 1 sxowop ageu ‘asysauoy aU E240 2 2 ‘sposd af ‘adinaid ouzsqziou ns nosy ‘ehpezeqo|sy“eseuipafod aoarg eu agnn 94 -Jepeuz sof af 035 oup “eurpo6 rasapenp 21d 06a s0wpo sfusipo6 ey nfew apoyey ‘poieu Fysdosne 16nup 1foy 0} o6au awiain oupes aznp nfew! nyxasoid 1 ownuay, tflueig n yuajsodez “mas -ow woupes eu aljapau ayers aponoid Ipnl} 2foy euawain auipijox aluepen -od 20. 2380 uewig n joniz 1U>Ipo10d eu feonn eyiginzi efireziteqo|6 af sfox eu eureu po uepar cmyoniz wagnpng n nojpoiod # asaaqut aujeuosajoid afons ayeisuejeqz} ep arenesaweu oyey Zans ‘npeIG NgeA | Sea 1Jele6po Ns 030% Uupeu eu ejesnn njsod ysouazansod en ypoiod npauz! eza}ouney VIN3W 35 OX AIAS 9968 SVET KOJI SE MENJA ube udeo na tr#istu w kor Mi kao i kopati uglja iz Velsa, uci dugoroému neza keiminala, fro ckonomske globali sleske, uobitajeno da ludi co kom perioda od nekoliko decenija rade 22 jednog istog poslodavca - takozvani posao om radnom yremenu i tako dal (Beck 1992). sti navelo je mnoge Zene da o tu brak i radanje dece nakon pogetka karije re. Te ps le sui da se mnoge 2e ne vraéaju na posao nakon rodenja dece, umesto da, kao nekada, ostaju sa njima kod SVET KONI SE MENIA 69 huge. Takve promene davanja unutar port Trae be bg se slike, brie je veliku padaju, U idee, roba i 2ma" koji preti da ugutl lokal proizvoda ne granice i stvoreistins! ‘Cemu se mode pripisati ogromna popu- larost Titanika? 1 sea ‘nom prekookeanskom bro‘ ddan od najpopular nematogratije. Titanik je srufio sve blagaj nitke rekorde, ostvarivéi bruro zaradw uspeh govori o , Titanik je 3e od 1600 nu prod koritéeni su wlaran kod svih starosnih grupa, co kod tinejdéerki - mnoge od nih liko puta. Filmske karijere zvezda Titanika, Leonarda di i Keje Vinslet, w porpunost su se fod skoro nepoznatih glumac: su globalne mega-zvende. Titanik postalns sloy yuo po nlmysyzes tra 3] EYE 24N]GO 240U nlepes el>ezHeGOTs "op ausuiord sB0uyy “Dy ou eweltrofo1ey 1 t uelisruzes owszou! rnsosoad wor Q “Wes}onUoy | nopraposd oygar af afoy 2 ‘uezosytpesiuoy ypoayid fofusesan sons od 3| Woy soooud uasuavzau vlyoezifeq -o[8 af ep woarzgo s “fed eg “e248 Housars (6661 228) 1uapnn | peuzod nsju aripajsod wu yos2n A065 1 sof ‘wo!Zi win raineq as a9 elo efinye eusadsn naznpaid as 2) ep ouren -osan af yiupyss eweunorsn |-nfeanis wonyero 9 “auinBud od new nsousnp -ng n azout efesnn exsin enyey afoy 201p -2\Sod apnGou yu psouapeBer o}ya10d ouzer nypumin mpgouzpaid es af a9n6 -owau ‘wnnpan “nynueuy eu eUIAB uid afjuojoy aupafod eu feonn mars ‘ew efvapebez Goysfiway on ep ey -anl}yez op Sop ns HaIugneN “x21 02 ‘oxgez afninsny) said ueneysoupar “2 -uewin uy) 1q 2103 efuejap afuewyenpaid ez 3S0uJon0GpO 1S0US O I ‘hesTON qa yt 072% ousel afiu ‘opfaiod orp 1720s 0461 nfews ZH PYS0IO%2 Orf04 “efiBas yijeaso yins axyunouers od anipasod aufezeuz ‘nfews Bow ey2As njap woupal n e>euipafod afuejap :iuezanod ougosnp OU Owls ep nojualupp eu owiepaspod as oujess ‘afpeztieqoi6 eqop 9 “nipanin 2) -nBowau o10%s af axo4zn auzieid anoy -lfu e ‘gaueyd foja> eu ns juynsid afuen 21682 oujego}6 |s0u afoy rz | “efuew 25 fo evans eunyadse wiGnup wifBOUW 1 feanjs af 02g oy zuodsn saDoud fey as ep niupn azow as eis! aluenaiBez ‘ujeqoy6 ez Au¥ af oy “euarstun ourein LL LVINaWW a5 IFO 13AS -udop efoy ‘eprsyorp-ualiin ellsiue as oyy “ev9jsoune auiljwiaz aunjexoduioy wafuepancd ‘wafuenai6ez wujeqoi6 auenoyo1zn wojep apobodau eupos 1d ano ns ep nfesiewis ou “typsnjod 270 au 0} npsoURnGis es oxu epeW ‘afjensny wapajez ns ajesey ereneyers apzaleu e ‘wor!q -WezoW | wojandaua, ajeljaip ns aneid n pedez sfupaus | ueystueBay zn{ ‘nfidong ‘suo\Ger aup1zes 3jep cedeu agns ns epei po “puaury fousan -95 n afnjo auapa) augers | ifrzauopul 1 auezod ‘puauy foysuney n auebesn “juny n aneidod ausozes pningnipyn "hl waz eu ewiey2e7 winppIIZe2 eu esONISeD ey ylupostid resapuseso af ouszajaqez uIpob “g661 owes ‘sawd en “nfenes “ap 99522 ans IUop!2 | anejdod ‘9sns ‘3d -nyeiadwiay a4osia ouafepiqonau eqop elusipo6 euapaspo ez ns ors By "CIN -ojsn wijsuawasa n auawioid swan -syat as ep n{nzeyn epobodau 2upod ud ez 1uadsy@ | p1UgneN “eujpo6 OF y0¥au yfupajsod n eweuawiosd WIAs jauias wusferiqonoau - 1wapobod OuPpaUIP Hq I! - nRaWd ays OUNeAOS “On “BRINE PBAS Nap Woy n eLIZq0 238 mans n auawioid ays youll} perenne sne pen uesnn alep | now fuyy our {Fn epes® Zoyu wyuAoUENs SourD EU OE] ‘661 MEH °S) eio% quumajny, ysupeado 2% nuawoy> auty voy ,erammuopy Foupaq sy euibygo wou oxsour nfednasn eusean iporg)naaoy “Bey ous Bopoas “aun Tego SuEago qe ras ou von Tou ued orewo(su0y wiplnangs ‘asous ay1z 1 ane Hoy yuo npaw2! afpeupi00% ®NIGO YIROU | efiBOJouYa YAU gas -odn agnspod apoyey euo ‘ayizu sieuz -odau 1s0u wogos es efpezijeqo)6 epew npfeuod worobalu RNEEZ a5 1q 030 ‘eLuau!§ BON -oBalu nfueneze.ds eu nipye mpiupal -b2 ns |ja70d eins Boj99 2) soupaqzag | ‘azayniduioy ez iadsya “uenoyyarap sn In af wrp “afpezieqo|6 aryadse auaniz -od aBoulw eu 1 alnzexn fepnys feno "ed MBAS wO}a9 Od UIge4 WoUrzIq WO>}/01, a5 ep nfuers n o1q snuma jupars af ors0d ‘wounnebau neneus szow ysouezanod Purego|6 niowd wouja:xu04 wore n 5 ep iiisiuiod 3399 epzoy “uezanod ou -qosnpaw oe sod yans 'afpezijeqoi6 wal suenopaideu es ‘uaus af foloy n ninzey .2qng sureqnij" andod ysnaiq “nsou 05 | nfepeuz eu nfeliqop afrey sJunwoy Diigo PysuoAya|9 | UaIN{dWox epey eqop n enefod - efiusedo | - efiu feaigon ans nfeysod |snun yysuon aig ‘ISIN ane asd alu ye ‘eluenezoUUE “221 woUlziq wouraznz) es smiIA o1q -uensout 21 a2¢}0p 10% nap woassouns vs oupatez ngisowosd 96319 pen aufeyo7 “mas naloxsod opaiodn fo eamaymy oyHourer euro aguaryesey ep qo|8 ‘sousouroy nuansymy, and ‘ep nlesies 1g" Mf olonluasalsp UK 8 2sa00ad nfazasod Syed “na "j SufeUo!Deu ujeNpIAIpUL signin 29 ep ans ouaisaifir ona pede wz wagnstonye PY 1988 eu Ipafiod 1 af .egng eunegn{t* ‘niaas woja> n nuns 2p) -euarosd ewaid ‘af sruin junegn{y ‘eu ep eley og “ngod foysu01» in puawy fousanas 1 idoung n winez & 2y n audeu ‘uajsode2 ns yop naueld ja od npedez ex ous as snuiq "mys rey woxsrernidwoy eu equawnyop | omepod ejepedeu winez e ‘nieunzes 1 aesaupe ovzipes af afoy asoupe jeu! 2 ans eu esouaid PyseWoane | ejenez -ouuun wnez as eqng eunegn(y ‘nseun 21 WOUBnISdOS n STAIR HINRYE ns OUS sau ‘nynuod zn uazojud yuawnyop Jon}o Poewd ns epey 23 WlHon” ols (6 yaupaid af fp nynuod ew-2 204% jars Woja> Od ‘o\soUaId as snUIA “e 21S wours migod msuoRyaIO e2 esinias sap o10%s ped ejerzeai | noueld foja> od ejuisoud o23q 95 .eqng eureg lueW n eeu ‘Soupal es eususuey “exons oss swarsis aysiaunfdwoy uoge ep ‘oadsn (,eqng eureqnit) ,6nq any" uenz -2u snuin af epey sovy onenyer af ans fsu012¥3j9 ‘auIpoS “9092 elews "p eueG sry ppsuonyela WINAW 35 FON LIAS OL72 SVET KONI SE MENJA ke i poznate posledice, rizicima savreme- editi poreklo niti i efekti Sirenje ,proizvedenog rizika* judi su oduvek morali da se suodavaju sa sizicima ove ili one viste, se kvalitativno raalikuju od onih iz proslo- sti. Sve do nedavno, liudskim drugtvina su poliaiji rizici - opasnosti poput su tesa, gladi i olujnih vetrova koji dolaze iz sveta prirode i nisu ni w kakvoj ve- proizvedenih rizika - i uticaj naSeg sopstvenog znanja i tehnologije na svet prirode, Kao sto éemo videti, mnogi ekoloski jima se suoéavaju savremena drustva jesu sluéajevi proizvedenih cizika - oni su ishod nate sopstvene intervencije u pritodi Bholoski rizici Jednu od najjasnijihilustracija proiavedenog rizika trenutno predstavlia ugroZavanje Co- vekove okoline (vidi poglavlie 19, ,Porast populacije i ekoloika kriza"). Jedna od po- sledica sve brieg industriskog i tehnolotkog razvoja jeste postojano Sirenje Eovekove ine tervencije w prirodi. Malo je aspekata pri- od nagina na {una svoju prizodnu okolinu. Ukupan ishod ‘akvih procesajesteSiroko uniltenje Zivotne sredine Gjitafan wzrok nije odreden, a posledice su jednako tesko sagledive. U naSem globalizovanom sveru, ekoloski rizicise javljaiu u nekoliko vidova. Veé ne- Koliko godina sve ve raste zabrinutost bog globalnog zagrevanja; sada je general- no prihvaceno da se te poveéava 2bog ispustanja Sternih gasova atmosferu,Potencijalne posledice global zagrevania su razarajnée: ako oblast prekri vene veénim ledom na zemjanim polovima stave da se tope, nivo mora ée se poveéa- ro mote da skih promena navode se kao moguéi uzroci strainih poplava koje su pogodile Kinw 1998. i Mozambik 2000. godine (vidi primer, slate su poruke da laganje Stetnim_ultravi zracima i da koriste losione za sunganje kako bi spretili pojavu opekot godina se ialaganje suncu povenuje sa pove- anim rizikom od raka kode u mnogim delovima sveta. Smatra se da je ova pojava po- sledica probijanja ozonskog omotaéa ~ ka koji su povezani sa branom. Napredak oblastinauke i rehnologjeu velikoj meri je urieao na modernu proizvodnju hrane. Na primer, hems pestici rokoj upotrebiu kome: di i mnoge dvotnie (np. tor ist da ovakve tehnike poljoprivredne proizvodnje dovode u pitanje ispravnost izaavala dva kontroverana pitanja teri sa bezbednofCu hrane i proiavedenim populacie i ekoloska kriza) i sbolest ludi kerava". Spuivasta encefalopatija kod goveseta popularno nazvana ,bolest ludi ajpre je otkrivena kod stoke 1986, vana hana sa tragovima Ziv tela, Nakon pojave boles ela mere za suzbijanje bolesti medu sto- ie twrdila da je 2a ude ishrana go 1m bezbedna i da ne predstavja opa snost po ljudski Zivot. Tek sredinom devedesetih godina priznato je da je see nek: fi od Krojcfeld-Jakobove ojaizaziva degenerisanje mozga, poverana sa konzumiranjem mesa od zarazene stoke. Hiljade ela stoke w Britanij je pol donet je striktan zakon kojim je regulisano gaan stoke i prodsaproicvoda od go Mada je preduzeto sveobuhvatno nautno istratvanje kako bi se urvedio rizik od BSE po ljudsko zdravlje, oxkriga nisu dovela ni otkriéu BSE, mogle biti inlozene zarazi, Pa ipak, tek decembra 1999. godine je Komitet nauku Evropske unije objavio da ,doza koja dovodi do infekcije kod ljudi trenutno nije poznata." Odredivanje rizika koji po- ipo liude od BSE predstavja primer sve slodenosti procene rizika u_savremenom svetu. Neophodno je anati da li je i u koje vreme zaraiena stoka bila deo odreden Janca ishrane,nivo i zaraze koja je postojala kod te stoke, natin obrade go- SVET KONI SE MENIA 73 ka veoma zahteynim problemom. Globalno ,rizitno druswvo* Globalno 2agrevanje, bolest ludih krava, genetski modifikovana hrana i ostali proi2: vedeni rizici donose pred liude nove izhore tivai odgovoriu veri sa uzrocima i iho! ‘ma takvih riika,svaki pojed da samostalno dono: cimna koe je spreman da pribvat. Ovo mo- ie biti veoma zbunjujuti pols! Da i tre gat fivorna sredinu? Cak i ,jednostavne odluke 0 tome Sta da jedemo sada se donose u kontek © relativnim prednostima i nedostacima proizvoda, Nemacki sociolog Ulth Bek, ke je napi , str 682) Kako tehnoloske promene sve brie napreduja i radaju nove oblike cizika, moramo stalno reagovati i prilagodavati se tim promenama. Riaitno drustvo, smatra Bek, nije ogranigeno samo na rzike po adravleifivotnustedinu - ono ukljuduje &- {av niz. medusobno povezanih promena u savremenom draswvenom Fivont: promena cbrazaca rada sve veeu nesiguenost radniog obigaja na lenttet,uruiavanje tradicional ob-‘BE Tis 6661 501g MISIONUN PIORO Od -2y quewdojanag vewny (2up06 0661 21 8e} sr ewepehry n) eRUIOUES eG Od 408 1 ngufonut a5 ep aparizr anoy ‘Sseiaaned ‘29 of “tumszzn ulyaas edmis id eluetigop po ustoy neun nlonzes se | 99 ep 25 enews “raas Wosts ISTE apoxztoad afoas azoazt ep nfuvas 1 af pi as enews URE 4 42) BuIno8n Eupogoys "raAs SL VIN3W 35 fox L3AS yes9qyy ee 92 pawn eralieg ypjsutsodin esidord ypysusoa niueas apes (Q.15) 2foeztueio aysuin0din ays%2A5 andod iq, “tamugewoxs powod 1 losze: pjswouoy? v2 aluasor efseaspaad vuno8n eupogoys ep nlesiews ‘ouyy (oo0z eyweg eASI2AS) wyesopaideu aljep apnq, By nvfessoezaijp 1 woloxzer vx nganod npasfea feu afoy alae 99 vp ssousedo soxsog “nsti831u! 0239 28 ep 33 szoU 9s ¢7 w7 owes ‘nlouzes n eeuz2 2 ‘NET 6 Npow sms 140 nfnlund ‘24s194§ 21 BepOA "(6661 dANN) at ‘ery 1 ajonsouag ‘olismy indod ‘ofpuse 98 -nug “oasod ¢ oy23d po ezoxzr worsesod es FIED ep jure apa pla) uageupalnou 3fo[24 nla oxfa nujegoyf n affoexanu saa0rd vSeasex -od Hono 21 ojesuyoud af nloazes sod ‘9 ez w[2904 seunpau ‘9uIpo8 2661 spousad n= ns2203d wos0 1 Iseispaud auyso8an sujegoys redsy;q ‘wodurna wrrag ownaane} 2s 238 sul F aisex ehnwouoyD eupeqole 'Woso m 1ppin ows ors Oey “(SE v{jpwse nlosq wojeu n vsinsaz + eaase80q ‘noyop wolpenussuoy wolfep 2xopu2s aujeao tanzelod elrrenqoqo(2 vp ep2f8zy ‘oynason po a{ueu o1s0u 2 sod fe1 wounzsi39 woltugewozsteu np aut af yop ‘oeyonod 9s orjnsasonsag PyUAo™ smis 149[8 od 3yepoyop ‘Dlisxindod 2ys1048 ‘wounzs woluefogiew mpaur ‘exa% S0pt 102d 102 11 {p°€ MIS |p!A) aUIPOF “766 Lewardeu zz 1 “ose | eusdeu ce “eT6l 1 euoideu y ‘| vuoudeu ¢ ‘oyqudio ‘ourpo8 -ozg1 af rsouzy meas efewaz ait lusewoxisteu -2id ox2,ep vance onze Hoystsou0ye o -od wises ndoasoxtad 2m aluporziord 1 ted SoystoUoye ony fjonzes n 8ioAS np wopaxieu 1 “6661 JNM) 241 eat 0 Hoy spol eon 999 eeu yuolazs alurat 9s (dag) posztond woxagp ornaq raIge 21 mgeuo1d minas o eropzelqne wiarsoq ayo! UP “R661 “Pas MpDLE “rr npouad nosssn80 ane 2 ogleu aurons 24q “a Ipsuo}eproxsod | wa yluzonzt ox “od 7 ‘alusonod zysionsaudnyn ovsod 98 pedio targasouess Soxsions owod 7 vu "Stpo8 ynoroponap uri“ cuilugewonsiew nae sfoy aud epoyid Souzasoid po iyoa eind 4 vioas eurelsoe uunfaefogiew n arg elox, ‘unod poyud qugasoad af ep ‘2 payynip Soyspnly lonzm 0 fvsgenay ‘algae wpe? fou pan af wpes v SeyaA Honasapeap Wo, 01 ovaepasod agta 98 94s nloszex n elfewoe eiass fousliezes npaurzt iasedsiq “PA08 np yjueansoun yipan 248 ¥ ongez uoaisaeape ‘vuiaisis 1 eularsis ymuaozeiqo qipn{exes LoGpoou ‘nsouslpseu ausswoyaid “Paageut outs So4gdo po a1ed ,nfoxzes n war! oysiaas Fuigaa euwordo “,oassrup 1 eampny* *Z ffejfod) eargeap tuaoda tonpyes o elueSepz 21 youzes ows 075 OY ajppod aupeqoys 1 asoyeupston: “eyes fos -adnasopesp read eu soas pangons 28 ‘es enozeat Wy eaeigmup npa 81 vs ounes zn aurey‘au8iuaq au OURS 248 ts eoipaysod ymuatu po ayau v ‘ourgeu 9191 ea vu 2s ¥92s0 afbeztfeqop lean “nlueind rnufoazes nusgeupatnau eu re9019, “onozet ouzea a8nup 1 wogos feqors “yed wy “nuoie2 wor -vuzodau vu a2yjeus 36 vp euspautad ns elo eAgTUp ARH EZ 1 O¥e) soUIpalod v2 OEY, anozer! ouszo[s nlelyarispazd exe ON “wpieidew Foysojouyn # a ‘ieynzas yphuzeateu 1 tu nluzed yussys ns 03m ysoyeupafau 1 effrezijeqo1 ‘olizodsye woyeu alfelipes uadans yos sal ueAoryorp voyues8 yuu ues tdosag foqe> n - elpqouse wean oysjep 2j11G03 ‘auaprouy Bono aoqpajsod 28 ns osur2za0xs, ‘apelipes noatu wousedo uszoje af org - smieis tusmgnap y! jod “nsepy ‘nsozs 2uIpo8 9 N oUesI4>I9 rojdoyg “equed yuujeuorseu ‘oad 96 nsnsoud ‘oupaxs ounoare 1 eljespz oyspnlj npn as oy yruo andod ‘eyrz1 yup -sanoid igo Bou “221pajsod 2u; wosoyeg euioty -ageu indod -offerp nenews usougo 104 napiapaad al os - 213 124 | nveaczesqo © 29 op ejeles af vio elfomansu By unos n o8au weaynpod efjarspand souep ‘oud “oar ley iq 89 af Up rugreu ofouus sjeag a afuied werspaad 21 woutpalod Soyeas “isoupnpng af orgog es -oupo ysuyynlioeznexyouep t soypoz0d Bt, ‘VENaWI 3S 10% L3NS— L76 SVET KOJI SE MENJA Kampanja za ,globalnu pravdu Ne slaéu se svi da slobodna trgovina pred: Decembra 1999. godine ljudi iz celog sveta da protestuje 2a vreme odriavat bio preplaviien raznolikim vidovima 1 Ginovima noklearne energi predstavnici vise 4 zemlje elanice STO sa 1 se da prodiskuruju i postignu do- govor o merama kojima bi se, zmedu osta- Jog, lberalizovali uslovi globs proiavode Su- azgovori su se komentari? U mesecima koji su akon peotesta u S} SVET KOJI SEMENIA 77 Spa rat IVOEA ROME UIC gate pro, 986 & ‘cane vont +r rae +Haain izvozu medu zemijama svetskih regiona, 1980-1997. lzvor: UNDP, Human Development Report, Oxford Univesity Press, 1999, str. 27od af ep 2a1uo!urp zeapo oF: BEAYS 28 ep ZIEGoRR ,asouazeUpaln oweumpous wsr/01q seadses va np elurtiaezdn Boupegoy 2s ep nfereus tou ape ,caoyap* euuraueyous jue{weadn Somnea 01 msya1uoy f elueljsesdn foxsod nguurzs vias wos 3m soy so001d Wouyy “PUL “Oy wioy!s woufor 1 wox2n! -of9 wouwor%0 vg “oupes oumnsisee af 0: ws wousoxzt - nua4s tu vpsiodns PEs -oaid eurpaf ory nfnsido o3sap 36 CLyS “229A 1vg BoysIa|A0g epedses uoYeU PUIPUIPOS f| ofuaig nsyouo, —-puoy ruzeeuoW TuposeUt ep pow m nfewsu apejs augempalog "29 194g ns ax ovy YH eu nlex0 youd nn Gouesatazd 9 390 usta 3pod nioy O15 euspndn ery eupal sof, 1aezap (on n eatad igs4 Boge (nung) seusueliyy P vurelwuedioy, afnluesqez ep woafuefjaeddn OP wyujeqo[6 ez eqaszod :4e2nfjyez ud 1 9f vjaaop | “eyes davlod esau Sou elueuuinzuoy npaurzy nsouez now Sogz qlys 2 etutuoWwsoy | nUIpano’ roan vp v| [oy rum nysdouag epsnosdsn 26 Og ‘Youd YN ‘ped epzepuras af yaeupa manage ‘esins31 rs aUIOANZ mIngee suoyee aureuor “afesnyod of sfoy auo eu oures au e ‘mans n apni 24s eu -apeap v2 soze2!1uaeys)“agnposd aga go! 2] -apod auyeqo[8 2s ep 0% -ngo | afueaozeago + agin af ou snp i N OWES ON “EAISUEDOK09 19029 ‘opin OFF, -ueaonues0® ip 1p ‘glupnyso aiueany vz owinzesods aujesm bu PU WoupO 36 040 *, oft ees yp 0 -e2 oquoull pF ofdu nloszey n eroumoy Zoursqeziou 2uens PO mreia qquoiosaee 21 28 nfoavsax OS ewe? soo upp npaur savadsea aysutsoday “auvparsdo ug(es 2p ep lua.94n ns Houjy —waolepafs aloxg wo7DAlew A A > 1pals -od surarquoy wiases Pur ep wpajazy ezaiou -ae22U EAYEL, (0007 PMEG EYSIOAS) 149427 ‘nmgip2s wouslu n exzuaeaspasd Soupaty ti ~BUIDU Ep O204S OLS 221UEIP NS 2foy afjuis2 axpLye aapresopmap po assemasap ep 22 st ayueq 241945 y]Upaspa: -ogfeu nfapusin eluend yyutepeue pas rusoup yod wu leonn aeqeyeu OLS 2510 spins nuensuowag, “alyoesods0y stelog oyeuo} vz eiyosd Bayan afueaypaqzago vu aU e - ‘ygupeyoy 1 exupes eaead ‘x VENaHi 35 1f0% 13RS BL80 SVET KOJI SE MENJA thova refenja moraju isnacionalna, Mada je za mnoge nerealno govor vladavini i upravijan nih dréava, vet su preduzetiiavesni koraci w nog rata obeledli so nasilje,unutrainji suko bi i haotiéne transformacije u mnogim ode- lovima sveta. Dok su neki pesimist i globali- kao proces koji samo ubraava a0sa, drugi je smatraj izuzee pogresan u vreme kada nas global- jst i bral tempo promensa me. medunarodno ponaSanje, kaki 2a ratty najveci izazov sa kojim se suogavaju draitva na potetku dvadesetprvog veka. 1 Jedan od druétvenih fenomena od najveteg interesa 2a savremene sociologe jeste globalizaija-intenaiviranje sveskih druStvenih odnosa i meduzavisnosti. Globalizacija se odnosi na Einje ‘mo u ,jednom svetu", w kome nakt postupei imaju posledice po dn se, a svetski problemi s utige na Zivot lu sedi promene ne samo u 2 Glob: He je suvige p ticki, ckonomski, kulcurni i socijalni fakcori. PospeSuje je napredak informacijske i kor ile Koji intenzivira brainy i ‘obim interakeia medu Ijndima Sirom sveta faktora doprinosi sve veéo} globaiza u da sve vige inikacijske tel Prvo, kraj Hladnog a proizvodnie i po- ska tia, je precenjena i da trenutni nivo povezanost ‘medu zemalja nije bez presedana ui istorij. Neki skeptic se umesto toga usmeravaju na procese rey rnost u okviru glavnih finansijskih i tego bal SVET KONI SE MENJA alan i mofan fenomen koji peeti da bitno umanji ulogu koju danas maja nacionalne vlade. Teeéa grupa, tansformacion: ike, globalne sisteme. nim ivotima, uw natinu na koji io nasim vezama sa deugima, Sie gl kontekste i nase intimne Fivote kroz be sdnosi na opasnosti koje proistitu iz sveta rode, na primer zemljotresi, Proiavedeni i koje stvara «aj iudskog znanja i tebnologije na svet prirode. Neki smatraju da vimo w globalnom riziénom drustva u kome su ljudska deustva svuda suogena sa rizicima (poput globalnog zagrevanja) koje proizvodi na- hhranom, bolestima i inostranim dugom. Mnoge zemlje kojima je n vie potrebna ekonomska korist od globalizacije, u opasnosti su da _gutiti zemliama u razvoju da se bolje integri8u u globalna ekonomiju, Protivnici ovakvog stava smatraju da medunarodnim tegovinskim tucjama, poput Svetske trgovinske organizacije, do ski prava, prava radnika, vote sredine i nacionalihekonotnij, 0 da jednostayno obezhedujn sve veti profit korporacjama, 9 Globalizacija rad rzke, izazove i nejednakos koi prevailaze nacional ne granice inalaze se van uticaja postojedih polisikih sakura, Posto pojedinaéne vlade nisu u sanju da se iabore si ovakvimn transac nim problema, postoj potreba 2a novim oblcima globainog uprav- iu stan da e bave globalnim problemima na globalan nj nae moti nad druswenim svetom sve brée menja mote biti najvetzazov dvadeserprvog veka. aee WINaW 35 ION L3AS Baovorscsunay idm uvio vysuisodan eySeAS Bxoqueqppow saad ‘eye PYSI>AS Suoryorenopesraaay/:dnt premapeal, sufredweapou-ppomauo-asasydiy ‘uonepunog jeuonrussiuy plio9) 20 Bao Hyravaa egos 0 wa reqopsye preajegofa o L092] uny:2penyssBedisolqnsrosuid dn, (u1s08i1 0) nyuyjod nysmouoyp ez smynsuy srepjsidocyymse'ssp an nfjpenfar yexzu naqjeue v2 seau27) (666t ‘weyruneyy axousBuseg) $043 yogor5 oso4, -som Pluog m8 Azone (sp2) 8029, 84Rq pu sMIpUEA HOMO PIES (6661 ‘Tempe ;piopx0) aBueys pepog pues juaudoyaaag wo saayadsi4y suonr=09 “019 07 wonraapopy 104g spa) aN AY pu suBqoy SOUR, -xQ) s9peEy uoweryEq0] 24 (SP?) HOR UNO Pur sDUYD>s (6661 “og :38puqure) suosrewaojsuey, 1090 “(6p2) vos -eaaq eypenof pue NEjgPIOD PIsEC ‘NADH AUOWPUY “PIPE PLAECL (8661 ‘1908 ee) :uopuo+) sasypnder jogoro Jo sworsnjaq ay, suonnc ayn ‘Kea yO (3661 ‘ss PIOJEND 2K man) Kuouoog pyogy aqp Sususojsund. 348 pogo “uay>IC. 3194 expe po ensoupegour yp aiuvuvnzve WINaW 35 OX LANS 7BDru&tvena interakcija i svakodnevni Zivot Prougavanje svakodnevnog Zivota Mikrosociologija i makrosociologija Neverbalna komunikacija Urajamno razumev: Garfinkelovi eksperime terakeijski vandalizam* za dalje razmatranje ratura inkovi{uenewsod yauipaid efrerspad | ‘enesap ourersoupal as ong orfu a jODAeawU YD—|OAwE eluenepNO1d nOUEIS A201 NS nfox ENLUYEY oF af an ‘apninayuiauen 1 0u91q argop vn Hor onsne i1go naayou vu arzad 2s ap ‘pedez YU yesoind 10 14 epey oUSDASOU eaeljaizop “luews 1 asta ‘9s ep eioarz Sou -aaupoyeas Son0y vu azzod ‘wnnpout ‘0 “vyplupedez, -o2u o1gou Fy 14 -po ‘any ou ignovialeu ou sum wouens "fou a8 [oy nsomusuuraz 48 LOAIZ INAANGOXWAS | © | oym ‘wneuzod 1 wrusfegigon esews 38 01g 20D 0 O¥8y IS 01 ‘SEU OO MIDAS wegedo yigeu nfucsyuoy n sxoaty Sou -AOUpoyeAs Hagou [zojn 0 ealmyno org HOU Sogg of ueteyeuz astm epaffod Soroue7" tuplog “tuaas woussas ous weu oxeadez ons -03 rasta eaasmys oflojorsos ez efegeuz #02 ose pwwau wz. “paysiod nad eu Sox exoniz Bounaupoyens afuenepnord ep -aoweis Souyeyo] 1 easiam mpouret peop 25 ONVURLNI YNIALSNYG 5 2 fonpng “igeSnup ypu po ns low wunyuo oyaad Boge 4) axanyez ayaa agtanst nfelaeasod og wB01 Soqz Pus sm nesoure7 nour weagous ‘aq “nin -2sod efo eumnsaur asouop af03 n8120% BPRS -wouoxa 30qz aisiam auensour n1ua> nour iaasmpuy aypusuma 9p 9poyes ns yoy 1 na ex taaiyer juposnaHiosd “raustiquie jorwuzod m vid aueay sreuz0d nfepas0 would 1 sparen 1q vp ore2 99599 -ojeuzopes aitp Boge w 1 tpn] peyatiog “ac dod njnis n wvapern eureuryey, n axeasnez 95 ep 2]0po ep nflow au oxsa9 mueaug ‘ous innd epey “sp ueaoasaa ns oyeyeas oud ‘romaeg n ayguand apeyu v2 e91p23 wdodfeu po oupaf “eupno2i9 apransy npng ‘eaismysy exorlu ep 2/27 2u ouzIgo nun, 1p0 218 pf [Luo 1 OFy 81 Oxo2 103 a oy npex8 n anzepeu 2s ep yLDpO aIsIq ep owes nljuisz nBeup nyu n ‘asim Fy “iuanpayy “0 aluagay oyeas af wou ep n nfrand soy juelidosngysas0 PN “woluszajo wey es alia eso 1 olijesmnuy au -3/fod n eluearyago elusepiyeas e nied e103 eu0 nsol vaasnys! mapas od almand yop omashys oup10289 eu 29 ep a1stana ovens po vluearya20 “af 1 ,z1stm epaffod Sorauer™ ns waleonn pod’ wioyeioiu! yp po afouw (066) ‘K2in asoiod WY reed Punpow oni 30st, “eoquex8 yruporeunpam exp mum aforany gnlearpzeO 1 oye ou vjuisoud ru foryaa n af wloveyeqaID, 1 a|ojO1D0s wseIqo N apes HoH HO p vuia|qozd fono nlueaegnoad pou nfltapo as afoy wliaye TAU! YlUaAasEup IyRSHIADAEILY ns AYES, vp alurpod ‘stroexireqor nporud 1 oy JOAIZ 1UAaUpOyeAs 1 efioyesaqyus euanysnig :p afjaejbog88 DRUSTVENA INTERAKCUIA | SVAKODNEVNI ZIVOT. nakratko izmene pos onda, dok zapra nnost Koja trazimo jedni od drugih w mno- im situacijama, Ustiva nezainteresovanost nije isto So i i. Medutim, proud vanje naoko beznaéajnih oblika drustvene interakcije od neobitne je vadnosti za socio Ne samo da takvo prouéavanje tralivanja. Za to postoje ti razloga. Kao prvo, naéa svakodnevna rutina zah- gotovo neprestano ostvaru- sa drugima, daje struktun onome sto radimo. Prouéavajuei je, ‘moiemo mnogo saznati o sebi kao o dru: §qvenim bi¢ima, kao i 0 druStvenom fivor organizovan je oko po- indana se Sta ste ra- - Ako su rneka veéa promena w fivon diplom ‘novo utvdujemo novi skup svojih navika. Drugo, proutavanje svakodnevnog ctkriva nam kako ljudi mogu kreativno Aelati da bi oblikovalistvarnost ako je dew: Sven ponatanje donekle pod uticajem ta- leh sade3aja kakvi su uloge, norme i zajed- , svaki pojedinac opaza motivacije. Upravo z3- to je Covek u stanju da kreativno dela, uéavanje drastver svakodneynom divotu pomade w obj vanju veeih drustvenih sistema DRUSTVENA INTERAKCI Tene i makrosociologije ‘en koja prolazt ulicom verbaino wzne- mmirava grupa muskaraca -toje jedna do- prvi pogled, mogla da izgleda kao klasigan sluéaj za mikrosociolosku anal analizi Mimoilazenje: rod i javno uznemiravanje, Karol Bruks Gard- je da se, na razititim mest ene moze analizirati sa mikrosociolo- 3kog stanovista kao jedna pojedinagna nepoznati (Gardner 19 vi oblici interakcija mogu se obja: samo ako se sag rathi mu lice obitno se naziva mikrosociologija. U mikrosociologi i na javnim mestima: povezivanje mikrosociologi ISVAKODNEVNI ZivoT 89 ‘mogemo uvideti kako su mikro i makrosociologija povezane. Na primer, Gard- ner je uznemiravanje Zene od strane muskarca dovela u vezu s jednim girim temom rodnih nejednako: ituje kroz povlaééeni pol slabost u odnosu na muskarca i svepri: sutniju opasnost od silovanja, Kada ne bismo doveli u vezu mikroso- ciologiju sa_makrosociologijom, samo interakcija samo usamljeni prim: da se mogu eliminisati ako se nauée lepom ponaganju. Shvatanje: da se ustedsredi na uklanjanje rodnih koje dovode do ovakvih da razumemo dnevnog divota. Nagin n svoj svakodne| cajem ficihue po omosdns ound ep 2304 pey won’ ni AS U2 WIUQASODAEIEY He fezojod yf iworsa afoasod ang “aamymy op aanayny po 9s aly, -7e1 “ypuiso ate 0 ar ysinap 1 euesn naayod 1 ‘round eu ‘as ony elegy “wh nfeneuis naryod n 2s euitloy 8 aronjod ouapaipo eu noun pow 1 “ouspoan | (poms aluexezerzt 3 ep yausn apnd) smn 2yeu08 vu sfresodeas nfesvzerat epey yses po! 0F3, ‘anead 9939 ep ep -ai8a sowund eR yseapo nlueaezerzt woupeuorsow nr manstid ns 0% spepuap -or0s0u pox Py] vpn wiazqod (03 uepal of Dluazoun maps mpoy, ‘auapoan allnye 24 ano 240 ns ep m4Aersodiaxd 9s ofBour 1p aluegeu -od pia ep eflout ns joa ou 0 oupaad byou orpnu eand aga a5 wt epe 2s engi 1 euzodou vunlu aeuipaad Hye uu ns epey eluapeuauzt yeuz mango oupofaige oxsou pes mst Zea} BIS | BUDgRpjn OUIEAOIDA sppod aznjs elueatgenst yu nneyzay Snueunygy wuosg nfouzodoxd ‘quactal 24 xp nfurss n ns 4 1805 UIEANTEIZ] ne {oy voy] ays uezeyod wns epey “woroas ‘uijods vs apfeiuoy anyeylu ox0v08 yeu ‘ion aad nsqu Pruaouess Hp “Youtaty foAoNy 1 sotupatez fouesojozt loupal n alveargess jaaoads uaz + ueuDyg -eupuszod ECT SED “LEAORAAISE|Y | NEAONY ga allOul> 1g ory TOI O40 NS -ouseyfes ojew sloxsod sal - aiseuaudaoau a st Pnoiyod pluogewuns woxsis repay epal 18 jtazes forupores twoBotu | weUDGy [od “ot -ezaso oyu Owesezerzy wofoy ey EARL asal aivesunuoy supequaxou 1yedse UezeA efppouts 1401828 ‘2217 ‘ouageszy purges af oxy CuO iq vp aye a JPq1949U 340 OUST2Oy O1899 1H ju! ousaifod vu apoaeu ep azout -m 30108 1 peypuod 2s eaizeu vlpeyyunut 03 upeqraaayy “ejan siaIyod 1 2902898 ‘2 1 yur 2055 w(uazeu2 + a 721189 a1 ‘afpegumuuoy aueqz2sau 241140 suloaq zory ounsouaad ong eHou0 | Pula? ‘owearzerz) oxg efouo npowizt es0upo Bou -y Soupat po ssisezelpoyesour EuADupoyeAs efpenzunuioy eujeqereN 16 LOAIZ INAaNGONVAS I vrOAWwRLNI YNAALSUG T ‘aiezeyod ep nsal i nis oro n 9zeA elo exsINdn “eUp Boujeuopows ruipeu iunouso ns fofoy od efspr ey 123] Ry emp pan elon Nlune HARA ‘epaj6n epey (a | nany eu juwiosds | jusoq ars pey (> ‘arep jun af wen pey (@ ‘upais 1 9584 2 o3ey eluenezesz fonon a (au sorsoud zy a4dmsod ageu owsfnpepfse o%, “By 01 bu nluzed mporeu nizeIqo owap o3$ ‘oe Songz seu nfestaos afupes aysunN3 20 as af0y eu aUIDEU TU 95 OW!DQIpAIS -s2upo) ‘tp quaad owsiq ep 37221 ouinsI04 02% 20808 wuasuporess ‘eupal) irup es tur ins 2foy (epan aarjod 1 eoy 27832) aeuz auyeqiaasu ninowres oway onl "TOKE Sousoupoyeas elueargnoxd voaru ory et i euAeyB wxou wu HNUIASO 9s ow2> ond IV "WON Housasgrup aa1ayo 220 npnn wusisonjeu “suesis aBnap $ “Oyey | asa2o1d 2uaargnap axis eu apm PUISySIU0% ony n efoqeiaiuy ofey wor o a:2uud afnap 1 omapapia ‘eunljarfod unhusey 9 “epaenpaad 802 pes euigew nfuerownzes woljep uouiadop ou -anidisoy | U0}2|91 ods0103 1 yefuaveus ued 1d 09p 28 3 21s OUD2u “UIpeU feAD taaepoad n eynupes npout 21 yy eulaeyeouey wmmigyzer m aper Hoy pal] npowzy ‘syueases ve yes n exoRjauIp npour2t niioyesoiu wexteyeue ‘iowiad ey asaf 02 “Y oweneusod ‘ousessoupat -od Boxoalu wojpp wt 1m tsead ors ofe efteaoys AS fo9A nes sa70)4 "ep2enpoxd Boupol aluenojsod owerxgnosd ep ouasisodiaag “nsyplwoy, nuLsis tu e312g0 29q alfoye010! 190 yuas exouso 21 ousnsisez joyeraIUy “eDeZeIGO YU.eUOD Soupnsaid po ip ull yginap oaasnsisd ‘wumaagnap un feu m1 yP9 ‘otedras seupp esoupo yupais zaq “wEMpayWy ows ru ‘eunnasryp u pois wiyspead “onrg ¥$ owfpozodn amjmy aupeu sOUARYe Hy 1wAdup pry oupa[sIgo afras JOAIZ INA3NGOXVAS | VIIDNWYBLNI VN3ALSNYA 0692 DRUSTVENA INTERAKCUA | SVAKODNEVNI 2IVOT la da ne postoje kod nekih naroda 1983). Sligno tome, kada se ispruée ni kaZiprst prisloni na obraz i okreée ukrug, nekim delovima Italie c© stavlia gest pohvale, a t i kao jedini na- da se nesto kate". Sva tri pomenuta oblika mogu se korisiti za Salu, 2a izrada- prenasimo pokazuju da ono Sto kagemo nije wvek i ono Sto mislimo. Cev Zaojenie, vrpoljenje, zurene ili brzo skre- tanje pogleda, kao i ina se dugo zadréavaju(iskreni izati lca obigno nestaju posle dein ili pet sekundi) mogu da ukabu da je osoba neiskrena. Stoga, koristimo izrada bisino proverili koliko su iskreni u ono- sme Sto kau, Obraz" i samopostovanje Ret ,obraz* mote se takode odnositi i na ostovanje koje neko utiva u ogima drugih judi. U svakodnevnom drustvenom Zivot, 10 mnogo paznje posvetujemo tome da .saéuvamo obraz rnekom drusevenom oluplianj, codbacivanja onih vesta ponaganja koja mogu da dovedu do gubitka ,dobrog glasa*. Sto- {2 mi obiéno ne spominjemo epizode iz ne- 10 se { od Sala na radun éelavosti ako da neko nosi periku - osim ako smo Take je vesta zastitnog meha- kristi svaki pojedinac kad toga nismo svesni, mi vekto odeavamo neprestanu Kontrolu izraza svog lica, polo: ‘aja tela i gestova wu interakeijama s drugim 3a biti cako vei da, iko se sa em ne slate ili ga Zak prezre, bazan zzz lca. Stepen do kojeg se pomenuto ponaianje uspetno postize mo- Je da utige na sudbinw Gitavih narod, Ve- Som diplomatijom, na primer, moze se ost biti naperose izmedu zemalaisprdii rt. Rod i neverbalna komunikacija Postoji li dimenziaroda u svakodnevni druitvenim interakciiama? Ima dovolino razloga da verujemo da posto, Upravo zato Sto na nae interakcije utige Siri dru- Seveni Kontekst, ne iznenaduje da se ver- balna i neverbalna komunikacija. mogu razlivo opaéati i izeazti kod mutkaraca i kod dena. Razumevanje roda i rodaih ul ga pod velikim je uicajem deustvenih fale tora i usko je povezano sa pitanjima moci Wi dinamigni odn ispoljavaju éak i u wobigajenim nh izraza - kontakt ogima. Ludi ko- vapoteli neku drustvenu interakeiju. U conim drustvima w kojima uglavn Sskarac dominira i u javnom i privatnom mode mnogo slobodnije primen- soba: ela poseban obi Kontak oi kao primer mprotoet race iaeds Wench cba ne Tein Komunilae, Ako muSiare 2a eu, onda so mots rodan i bean bh (ten nepeatno, ona go move bed cake fo és senuti poled pol trae mse on kos 0 jedi. no, mogy ged potpune nevany me ht ko se prouavazjedno, onda jos ‘ie pordju brace dominacenaoono vovoda primeri posmatraju Dru’tvena pravila i govor Tako svakodnevno koristimo neverbalne znake, bilo w naSem sopstvenom bilo da bismo na osnovu niih shvatili pona: Sanje drugih ljudi, dobar deo natih interake cia ostvaruje se kroz govor, odnosno, ne- formalna verbalnu razmenu, koja se odvija u vidu neformalnog razgovora cije sa drugim idima. Oduvek su sociolozi ile od osnovnog znataja 2a i. Medutim, rnedavno, eazy finkela, osnivats etnometodologie (Garfin- kel, 1984), Emometodolo metoda'- narods Jind koriste kako bi rade, a narogito ono Sto katu. S Primenjujemo ove metode, a da toga obiéno DRUSTVENA INTERAKCUA I SVAKODNEVNI ZIVOT 93 Lie Mnoga “pr svakodnevne kon verzacje postaju otigledna tek kad in neko prekri mer sledeéi razgovor (Heritage, 1984): A: Imam etrnaestogoditneg sna B: Pa, dobro, je odnos izmedu sagovornika? Ako znamo da je ovo razgovor izmedu buduéeg stana- ka stana, onda je sve jasno. Ne- com, ali zato ne dozvol dre kuéne ljubimee. Ali, ako ne znamo drustveni kontekst, odgovori osobe B iz- gledaju kao da nemaju veze sa izjavama osobe A. Samo jedan deo smisla i2razen je retima - drugi deo nalazi se w nagina na koji drustveni kontekst strukeurira ono to se govorijuom v2 aslepn Up Z uea99 op rmguoutt ‘poy raga 1 aya syd TU urpos aad po 3 Jop nloyesnuy nao aluzodee (pe) HpELT1 26661 “YnO}OWY | 32!0UNQ) Woy aqqoid ofoy eueusz es s0n08ze1 aupodez ‘eupol s9s9pis9g OO usOTEIS “EU "EH ipeyy fesmjod elyaewspaad pols 03$ 080 24 10 eu nineax ora oUDy O15 O2eZ yrzBAUOY WIA0 N_,o¥edoEU apod org ou" yaan ‘ewpoie cupid “yy “ued wuz spout ssnuy earnosd ns ZoOpy | 3aleuE] “(eluedepyoud 1 pry and ‘oaned y jenduraa pal rpazodin 1q 0% nf Payeur Worizeu pod ny OY ns wor 14 “supHEUIGOXd OF jtgop 03599 altoyzsaiut 240 !ouzejoud 1 BS BAUS 26 vig HY “al}>ezsBAUOY vyNEAE g0y owatueU ne o3g ores afioenns arodee ory ‘eaono8ze2 ueaegiaez | nfuelupodez ianesodooy sof 02 <,ninpezes* wo ‘epeuBis qunusiuod tusaas Powos0des ns avg o1tz oneady “oeja1 o7pe|8 son08res 1 oy -ra0rs08 aloy euneudis nleavposey 0408s “e10sofize1 yluraKeqo: -anteu f)-yuansour ‘app 39 uatungz uszouln 1 -2p2s0 3 owszou‘apnyoad auo 25 epey wit -npaus fapajs | nfereaypd elueysey Py ouepaso a5 affureuudfeny “eo poyess SogeU ISOMIUDIDYO} | SOU) ‘owizapo ep eurzeu ysuaey! po wep: “~19Auo3 H s0A08%203 af ep Yezeyod OWNS 744 ezyepteanysoysso0y* -yous snore 98 wp our fe aos uatonoBs po op sun ousedo Blox pesodind yuonodna fuera ‘erm Wouuscu wonyeo ou fash 1 nipawoy “elpexsuy th sqo= “hed wea oesod “opin et on rasyaiuoy woSrap WO ‘aqos0 aun 2p po Yovespo ed iqpo 22gpfoun atep 1 ep ossowy) “eeusmuadsye yor 56 LOAIZ INAINGOVAS | WIIDNWESLNI VNIALSNYG | 105) 21 e2elyonouqop er0s08%po po miosdns ‘oundiod us oxesdez exaepoun 10108pG, HNL apes op 509 Sd “odes apf PEPIN Ad ssagplaun wisiap Bouale J Sono8afu 1 wjaupor npourzt eluoisdoes ep ovez ing 2zou oY “enaut yaofze woupal n 2s ei ou ep nfexeaioud ouzaweu peysuod spi ‘ea 2 WOUARUpOyEAS 95 EP He ey, yo oye? olueaes -nueu oust oyeas 26 eon Bog -earsmup oapp owes vz (eyez vp vpeds ‘084 ¥pay id tas ‘xpnupjasd ‘ouaeisoupat ‘lloyeiayuy exeas 95 1g Up oye ‘emuaMUadsys wIAdPaxU “ep BUSTA UIDeU eu ,efuesnids NP 200d" eizewoy® eupat neid ep 19 open er0Ao8es Boxou 09 ‘owisig 24 oY “oua3D1 02 2f oxgez 1 CU9724 af ig uuo 85 234 n ayaewsodiaid aan 3 -s10408z1au aap [a1Uz0A08S IAs ox§ 901 PO sstaez tioalz Houaxastap Zouasuporens Bog 1 OBSIUS | SOUTIGEIS Up af 10408 ¢ od au w20K08 alfouanuoy ‘aulepeuz3q O10 “ax0 95 epey ausaqzes oxgjoa pal 98 03507. soup 9 Aas OMEN y as OP'S (g961 “e9uyaeD) o¥EA0 af vepyptoud euoutzes yjujeqian yLsqe po eupaf lox UN IE ced an ‘uep uslisd wea wyey,~ 704 oyau Oy ‘olapssan oUzi2eud apng 3u 2luageu2 onouilu Yop 24s aasu0y LeaUswoy id aupaafin aypu as ep nies ‘wos tad “ep 1 wo3yepor My walareliad xono82e1 8 8210 yylox npouwod puauryodsy wopyugzes) j9pou n wep Zouapospo oyu 1p sey owuinzes 1 sod ramus 61 1 eS 1) “aquz wiasad wp 099 -od | yiatdn op ovguo ‘eioxany 21 wes orisn anus gy f mes 2 f_-wInUEW BT I eS J m.35 ures oxpngosd ‘ey supe opajs eu Uoacd 70 Buoy, ep ou2o} 1d yeep eljxewspard wep uvpaf 304030 sol pjau niweasodiasd owazow au Y901 yu \souse Bu *, oNpea oad 394n nfeuiou a1ss03 ns0408 woUs>up -oyens 8 38 30% 1onq "Punpnl es nfezesofzes vp araan{dwoy afuououaesfeu yeurwesd -o1d wpnBoursu ojerexjod pesop as vp $99 (3 wunrpnfy wna safueys fer m 2[pp Puunoro8es snaumees oprupalez ou sodioid eioso8izes Bout siluzeroufeu v2 135 33) e4y 1V “ese FOU { Usjswsoap mig azou waxdsy ParIQ0 APU EPG “(1261 “UeUIOD) afnreAIso 2 sfoy coasts aposd npofiod a oluea -sunzessu niselod azour ox 25 29 ueprais al jean ,asoueaosasoiurezou ean afesoud epey yeinuon - raege2 vu ‘oud vu - nf -eaesofizes ep nupod 1 nua jpn{j weuzodou MeAososa3ufez0u OAL OWS ngodez* nfeanyez yaan naisng veysasns ns would ‘woanepoad ‘on | 38 SoaPurUas tou BU asmysIp OA 0821 tuzoaeqooy “wunsud msy1u0y Wor nr apoyes 8 anU2OWOYPU TISyaIWOy MnfeAESOP cs99 2s Woy ~ njsod eu eure82j03 ‘eum areiad ‘1p “o10d niBrup ws e1oas ns po slorses 9s isjez viont7 Houngupoyess Sogou oap pyyes 1 worusns earzeU UEWOD joeiaiuy auvsinuasu0y, fegnjs -auauizes nuzou0x9u | nfeweay ngo aljesetut 948 “iaeqea eu Youtaad “ures ois oyau epey wise vouip mE nzey rap ‘xg ouo wu nfe8ear oupaisodsu rourpalod ey =F eamap lost euesnEsO, pin ‘oxradez ‘ns oujes son08 sdras 94 pry 19 38 epry “inegez (poeiouy eurstnus2u0yaNy “eu es elixyesonur cuesinu2su0y, 1) 02§ ouIOUO n oWotNAS aseup ursouus 7 nnoasng “papya mysesseu ‘ous oney - analia xs sod owsiq oe rion Sousmguup ewsy2;U0y 1 UsOUANE 103 ang ou lnyes ep v “eluazeuz up axpo owlsouaid ep weU 2Zn|s 20N08 | e>3 naxyod ‘ey yuri “yspia yan ows 02g Mpyeraqu n sono6 | 084 “2or1 “vypn09 Zoupigo wiases Foupal ‘owpofin euxeuotssjoud Zoupely 2yseus eat epey -alysjzad po oxpep ns 2104 rut -e{penats witueladan n ozepeu fomuaeaseu yp iayids a6 ong o1vz 1398 “urpeU UrgDIBod vu ‘ou9701 O40 af oxg orez oures au af weU ous -2Uig “T40s08 wrousauporyeas 0 anelod 2s Ep ey o8bu ‘(cunluearpaid eu isyunesseu yids ysfzsoqartorpea anesdou yy pey EU -e4go18 wrupeqDA owalaws 9st 28 047240 “sour woupotn ap teas epg p 25 ey ‘apna aiynn0 >paa ¥ ssajppuy £07 ayo 2 ‘es po wapenqn ory 2s 9pos pgowoane FU u2gnisn yewpo 944 nyapo nfoxs 2araso£ nj apodeo8 suraoss)90U7, seu op mzanop 38 (sod yewpo af syruisoap wrpfoy n exoao8 Houpert uofaney n nlepeds yzaumud 13nzd 3g tunez‘oyoqu alepop winez ‘souewng ager (vod se1odoy* ayposey 28 1 >aRpEUEY Hou YoU 3 OO 66 LOAIZ INA3NGOAYAS | ¥rI>AWUBINI YNBALSUG (1861 ‘UeuHIOD) ,207=1 ansi* 9g yids au afoy U0 26 nfowwren isu ory -ex0408 ayn uwugsiod en e9 OFy neays ow 19do 28 of “outaystussoxp oundiod 0x08 02s ou0 ol ep eaeays ou eqoso eyau pry owyd eu ‘ousoasou 9g4anow 03899 Y! Pp OPAOI9A“apoy, org af afoy e2 eioao# ,Soupepyudau* 10 s8tup nF nelosgn 2¢ nour aygeHO 2¥pH{ “oye apnq TsIe2 wp ajax oUSDAS seq 1ui0108 af y ep oweur ou O35 2102 n EFL “3J85 OFy RITEAYS 3S ‘nou 1 a1rs0ynp ns 01899 ayseIwo 2}120f * (ge>eqou -tur - s2ss0yy 21 uoso8ay vp vjsny ‘oxesdez ‘21 nfoy 901 8 woryewoU n zopuo}y) ,nand worZE:GN “Zp 11" ¥OAORpO 3f eH sea nynd woysliprsad af ualoy 1d mug ns pey :ploag ovp af Wo saustad useze810* 1040821 ‘e900: JueRiuo" 2¢4 ep 2704 ‘ous: 2 ‘ypan ou je ‘01829 eluvp2s0 eag “vYadsn 294 He Our wustiod ep oweargnyod ousaas eloy uo asoas ageu 21 emmustiod ns eloy eluvpaso ng \nfow ousoasou {uepos0 eavad eseur nlearzezzr auo ‘omouysiz! yt epeY TMU on Fouo Borst :ouratqud ep sI9]37 “ous -2asatt If ous2as ‘ous afoy ureais nlearpo 9a aygewO aureqaaA “auleans ‘opesu nsqu ‘furans ‘pnoig) mfgemo ype! ssowud suloaq sue af plong pun IPAS alfBooredous ‘ "ewelsemys uTUD paid ouszap ‘ouseyeso%2es yop siono8er ny nuoA08 n 1 4g338 oumsead 1m napa “npofizou niuew nupa{ eu efioyeo3 af isd)" vy aluea aygewo apreof “moa Sousoupoyeas nunns vz ugosods ous ualnzerjod 04 fBnup vp sisal "gP{spnlj ory seu euigoso qyulfausze po eupay _zaado twestjonuoy “Payzeu UeULjoe) o% o% Py fouiszeyod ep “y8nup po owalnyR20 Hs + 01s oFy ‘nfnya20 snug “tuoos eu reseUIS od wou oures ouapnq ep 2[nya90 2u seu po 2s pry alfoyezaiur eure a{uiy Raoio® Ovy oumeuute eu | peu 1 wogos peu njost ‘nuazojs ourzen2, nu yo 295 9 oy ‘atrzed oxjor oweluepjod au owozey o1g nuiaos ep af oumsig. :72y -si urzeaou misop uepal omeszaeue oulyersp nn 95 OUISIG OA=CZ -oURIMaLd 2jemmuon uepiaiy aliyod ep tt aqoso aBkup ‘npo®zau pia oau pey | lzoA0821 agow 95 jiazn ‘ositeig "0417 Fousasnsp eunerap onuoy Sage o9p y!6 IZ INAINGONWAS | VEIDIVABINI YNBALSAUG — 86DRUSTVENA INTERAKCUIA | SVAKODNEVNI 2IVOT 10 Veitina snalazenja na ulici cotipa, Koja je i sama povezana sa eko- ma se neutralife ska neznanac’ Ukoliko omskom strukturom drustva, Na ovaj nepoznata osoba ne prode kontrolu i ne natin, on je ukazao na povezanost iz: kao .bezopasna’ moze se ukaza- medu mikro interakcija i veéih makro- ka, pa Ce sv petaci koji stvo struktura drustva. ‘esobi moda pokutat da Jeste Ii ikada preili na drugu stranu uli- prougavanje svakodnevnog zivota jasno ce kada ste se 0: rozenim od ne- _pokazuje da se red u drustvu stvara ta: koga ko ide iza vas, ili od nekoga ko to svaki pojedinac reda, poput koc- vam dolazi u susret? Sociolog koji je po- », Neogranigeni broj interakclja na 5 rmikro nivou. Posebno ga je inte sa tom sikom (1990:167) pokazao da Ijudi jatno, proéi kontrol koji obiéno ne spadaju u opste prihva- Gene stereotipe 0 opasnim osobama; istovremeno omog dda unapred znaju Sta Ce pojedinac od njih ofekivat, kao i obra no, Sta oni mogu da ofekuju od njega. fa ne mozemo razume- Sledeéi Gofmanov primer, Anderson u celini ako posmatra- se pitao koja vrsta signala i znakova u je. Na onaj na- ponafanju neke osobe sastavija reénik Gin on povezuje mikro interakcije sa jamne interakcje. On je zakljudio da makro procesima. nam Anderson smatra da su simboli i, Anderson, u Boja koze, rod, godine starost nadin oblacenja, nakit i predm di nose na sebi pomazu da ih pr 392, stvaramo pretpo- lase, nasuprot élanovima ban ‘takode mozda ne znaju kako da pror ne brzinu hoda kako da bi proizveli odreden Druga grupa izraza su zna- mogu opafati da bi pro-ep owipnia as upeu sfeAs eu nsngoine n piUInd o8y :¥~21 TINSEIA BU AVE pas0d 1pes, 298 tnleyeuod eysmpo iqes nlep + nfergndo 2s ‘99s val ns ep [AASIS AS ePeD} “RAY Boypu efuewrus poy 232 yy msuozod 0 es ez1 sors0xd eu {uo af ,ausos rg “nlusgnay0 io} uloyou a nltoyeaon f aumaypr aypeura)s “ny [pn ap sorsod ‘pedsez voap ns ss png wp topeAsod oxors9g 12do 98 14 ep ‘aH 3 ap paid apeas nlizyes ep rinutaqod 38 29 019 -op buat znpy “sexu SoBoap wepal ove PSHM] Pz T,uO98 EN (661 aueulyy pur WE) ese | pox nsol Up pox wupat 313 Couo nsaisns woyau n ep tezexod ns 20) 1 98E21 epor Ng 98 O% 1wo ns snAEIS -ae18 FEN “(E96 1PM !ShEL SUBPH ) -a) wosmers wruscy® niearzeu oxo ojed wed id aadleu spr defeat sms pu nsagRap Woes A “nigoJs exow ou um vs 25 o«sTUP ead es yop 4 yey wed y esesy 1 OPPO EOL LOAIZ INANGOAYAS | vrIDAVEBINI YNBALSNO ud ey, “sluged aus (0 953 apao af ow esi 2yon. aisaoy o3ee | apia ap 280 ns pny “vuwesp Pu vy 2s ezrewisod naspnsp m sont? 35 pygamaewerp 1 earzeu 95 peyauod 3 wousparpo isee naagnap A owns 1 aloy ads n as fosses ey2uneas ojod tuoaastup uegyrmods new! syuaesse zojod wjuaag wosmsp%s apo ot ozod 1 af ovyaiod ‘oud vu ‘aon auanse up da0u0y, "eurezyeur uloas 1 anowlod auguozod aistioy 01899 -onignap 24eq 96 oy oane Fnup 1 uewyos vysun vjonuoy, ‘eioso8izes Foueppyodst af oysar ‘oye om] -nfjoyes uoy 2 rpeuzo af o3s21 fxg ory i uuu 0 ona rouaad oxdns nq aloy 898 YPYENW wUIDU awOD N ep m rer nfeavgeuro elu seni a{ pry 1uzes ns ougasod eur ruowog coped soattv aed as onouod 1UBIOKp n Bpi9Ks 9A sespaid nlery en] “2sanee afueztpod afuaged 2f Ssomad wu ‘aaraspoad ug ayeiapod bz yeu “tassns Souspaspo 13514, 2 ¥oluelulzodio nfearzeuzo 9s wunfoy wars rnnwatwoud 25 og ora af qer31 suo aoquesB 975]9n aU Yop Wt 3ligynap apn s yop “Bnay nligzes ep ajeso nt anja 28 nSopy - ead Tuoy 1 ny 0 y29u0y epoaids yeas uepessen “ue\ JOAIZ INAINGONWAS | VIIDAYYAINI YNBALSNUa ZOL104 Mnogi elementi Gofmanovog drama- susreti - vrlo su jasno ivanju koje su sprovel katnu interakclju: posetu Zene gineko- ogu (Henslin i Briggs, 997). fovede- loske preglede najéesce su muskarci, te je ovo iskustvo bilo (@ ponekad je i dalje) vrlo ne- prijatno za obe strane i puno mogueih dvosmislenosti. Muskarci i Zene na Za- tani su tako da o genitallja- imnijim delovima tako da se gledanje, a naro¢ito do- anje genitalija druge osobe uobi¢a- jeno dovodi u vezu sa intimnim seksual- rim susretima, ini Brigs analizirali su material ko wna i agresivna. Vero- malo restorana koje Primer iz prakse: prisvajanje uloga u interak DRUSTVENA INTERAKCHA 1 SVAKODNEVNI Z1VOT lekar/pacijent suna nekolikotipinihfaza, Primer dramatursku metaforu, oni su predlo da se istrazivanje posmatra kao niz poje- dininagnihscena, u koima se uloge koje se za ulogu pacijen- ‘a, privremeno odbacujuci svoj identitet koji ima u svetu van bolnice. Kad je pro- zowu da ude u ordinaciju, ona preuzima tulogu ,pacijenta’, sto predstavlja potetak pve scene. Lekar zauzima poslovan, pro- fesionalan odnos, tretica_pacjentkinju kao jednu kompetentnu osobu, gledaj {i je u 08 uetivo sludajuéi dok ona govori zbog éega je dodla. Ukoliko lekar odlu- ida je potreban detaljan pregled, saop- Stava to pacijentkinji i napusta prostoriju = kraj prve scene, stra, Kao vazan pomoénik u glavnoj sce- nil koja samo Sto Ze uulogu da umiri zabrinutu Zenu, na taj naéin to zapravo igra dvostruku ulogu = ulogu prisne prijateljice sve jedna Zena mora da trpi kkada bi samo mogli da vie ‘a kuhinjskih vrata, Personalni prostor Zapadu. Kada poseéuju ta deo sveta Zapad- radnika u onome 3to sledi. M sestra zapravo pomaze da pacijent od fignosti postane .neliénost" u glavnoj sceni - U kojoj glavnu ulogu igra telo, ‘odnosno, deo koji treba pregiedati, a ne kompletno fjudsko bice. Medicinska sestra ne samo sto je prisutna kod odla- ganja ode¢e, veé vodi racuna i 0 onim aspektima koje bi uobiajeno bile oba- ijenta. Tako ona uzima odeéu je islaze je, odvodi pacijent- veéi deo njenog tela éarsavom pre nego 5to se vrati lekar. U glavnoj sceni, u kojoj uéestvuju i medicinska sestra i lekar, prisustvo me- ske sestre obezbeduje da je inter izmedu lekara i kakvih seksualnih ilogu pravnog svedok ‘optuzen za neprofesio DRUSTVENA INTERAKCHA | SVAKODNEVNI ZiVOT 105 deti na niskoj stolici van njenog pogleda. Pacijentkinja saraduje tako 3to pri- remeno postaje neliénost, ne zapozin- je razgovor i pokusava da svoje pokrete svede na minimum, Pre zavrine scene, medicinska sestra pet igra ulogu pomoénika na sceni po- Y ntkinji da ponovo bude otpuna liénost. Njih dve tada mogu Ponovo zapoveti razgovor, tako sto Ce pacijentkinja izraziti olakSanje Sto je fen. Posto se obute i dote- a, pacijentkinja je spremna za zavrinu scenu. Lekar ponovo ulazi i, saopstava- judi rezultate pregleda, po jauno rastojanj, koje je veée od 360 cet ‘ietara, a rezervisano je za one koji nastupa- ju pred publi U svakodnevnim interakeijama najéesée 20- ne su prvedve no castojanje. Ako se prodee w re 200 pokutavaju da ta 3 pont iéno netremice gledamo kademo, ,Skloni sel ili ga jednoseayno tagura-‘01 azow ‘essa op esd af yop ¥pa| 0p fuop ual eu mya ais ‘uaz nrosoxd woujeuosiod vy aa3yod at po esoisoud nluo; -euisod OUNR;95 Iu epuo efpynizsuoy ep -ouserys auansrup 2S PUBAISUP 35 3104 jeue | ninuawnyop ynsuoy Gouanstup Luepnai0ay ‘foysod ouANyaIGo ISOUeNs euamgrup ep anersodaid ep ovsouin “ed -msud ypss0}0p0s yjBnup 2aupan po aly jen fouanasdos fofors 0 Zeyop ,uensyalqo" (Oy nsoulenss auaNsrUP —“UesiReZU apoRzIOIG sOUIENNS O anes -paid aysunzesonespe ‘nfoye 0 ‘nfouanqupep Imajojew nfoexyisery “2J0p efoy erap ns epzour -soupo uapinan ‘ofeno ez elualugelqo efons nielinzes 120) JeUrye) seWO4 1 106108 J2N4d 20] efynasuoy euanisrug | yap woUDseP WORS N 20227) 18010 1 NS nfo ASOWIENS ydaou0y owes au e ‘aser01d 2} nfeszjeue 1 nimuaunyop ep ojeqan ojopos 1q ep nienews eurzinaynasu0y, Bouanigrup uemnasoa ‘ebors “apnasuoy, BOUIN enyey 25 af0y 704 283201 (1 MMow06 oy eNeWsOG) eno: 32]0JeW ns ep ‘sawuLd eu ‘xq nGow efuenoian e} ewes ‘eluercian nzesoneipz wafe>an pod {ypswnzeionespz efuefen aluereznpoxd Cuesnsue lq 9Z0W OWENS Yop "ep oy onepod suo one pon ns yenews Wepn1y py=U ‘awd eN rags —aluenfapop 1 “adnasoid AY -nup n anefod aulezeuz eu ninjap fox af ns pey ewuirafegnys ns yep 2 -e>])n BUzeUS OF als AUAITUP AUIS NAY, _YISIA 2} BWUO OBaU ‘WOsmMeIS ud ep nsouljonau boqz IMBAISMUP NS s]eAOYAU ~yalgo 083 alueseuod ouazod efinerspaud upajsopau wiezianyn.asuoY waNsrUuP Iq ns apap "wHNpaU! ‘UosMENS luigi es epposod 21 purajojewy TuoKUd ereeniper ‘eluesuod & faNgrup WoNlZeU pod {03}, "woyre\sodiaid WORD DIpAW Ns o1§ Oey Bula} BuPoIOUZe: eS ZOJODOS Ms as NZeK aU ‘WANA Ids) ewrtanyniqsuoy Bouanssnup Iq ‘@woy eward feupnuap! exajo|eus {ud ns efor efueseued eu us ns 03599 EMIZIAR YAS Boyeu poue 19 Oye “evawoua) yuan 5 2U eUeUAeT | e796,09 2 euzAnynnsuoy BouaNsn (0961 ‘UveUrpn: ey" aluoy 0 nluejenys worsunzesonespe eu engod ewnunajojeus es niuednsod n epyeid exsioyod ep ousno af urs ® feunnyelgo ony efzajaqo eusarz! nen -uanyjep 0 eye}epod ,yjtuenc” afueIeNS Asowrens efpynasuoy eusnsrig 40L LOAIZ INA3NGOMVAS | WrIDNWABLNI YNBAISAYO AOAIZ INAINGOAVAS 1 VFIDAVERINI YNIALSAUG 901108 DRUSTVENA INTERAKCIIA | SVAKODNEVNI ZIVOT ‘medutim, kada Zena ulazi uw Skarca, Gesto se tumati kao liéni prostor Aertovanie il udvaranje sa seksualnim kono- se itu ‘wenemiravanja w mnogim zapad: tim zemljama nastoje da zaitite personalni Interakcija u vremenu i prostoru Razumeti kako su aktivnosti rasporedene w vremenu i prostoru od osnovnog je znaéaja ua analizi susreta, kao i za razumevs Sevenog Zivota uopite. Svaka interakci twirana, to jest desava se na odredenom mestu i ima odredeno trajanje u vremenu. Nase aktivnosti tokom dana obiéno su podeljene za vremenske i prostorne ,zone*. Veéina di, na primer, provodi vremensku zonu, od, recimo dever sati ujutru do pet sai po pod. ne, na postu. Zapravo Gitava nedelja podeljena je po vremenskim zonama: na radne da- ne i vikend, koji se obiéno provodi kod Ge, i tokom kojeg se menja obrazac Coveko- vik aktivnosti. Dok se kreéemo kroz vee- menske zone bilo kog dana, éesto se kreée- ‘mo i kroz prostor; da bismo stigli na posao, na primer, putujemo autobusom dela grada u drugi. Stoga, kada ai kontekstdruitvene interakije,éesto je kori- sno posmatrati kretanje liudi i prepoznati tu konvergenciju vremena i prostora. Koncept regionalizacije pomade nam da azumemo kako je drust ua vremenu i prostoru, Uzmimo, na primer, privatne kuée 2a stanovanje. Moderna kuéa izovana na sobe i hodnike, i spra- prizemna. Ovi prostori nist tokom dana, a spavace sobe noc. Interakci- ja se odvija u ovim regionima odrede- podelama, Neki delovi kuée ine prostoryiza kulisa*, dok se ,predstave" odigravaju u deugim. Po novo je ove zamisao Gofman vrlo lepo ilu- u kako bi sakrili neucednost u obla- enn i opustanje od uétivog, ponak ‘ako po svim prostoriama je ‘ogranigena na khin- spavaéu sobu. Ito tao, kod amerigkih porodica sredieklsze, kad dode popodn, mn a odreduje prostoriamedu deveg iralisa ic keo prostor ia sene i dtins odegu i mokasine, kana... naravno, region koji je precano odre den kao pozornica a redovnu predstav eke rutinske radnje & ulogu proscora iza lisa u vreme pre i poslesvake predstave, jer rmotda tada treba popray ‘ekviitestalniinventae il iavodadi moge ima- tiprobe kostima. Da bismo ove viel treba s ‘mo da zavrimo a neki resoran, prodavnic udu, nekoiko minuts pre nego ito sa ustanove ,orvorene za posetoee". (Goffman, 1968), Znataj Easovnika U modernim drustvima, podela natih aktivnosti na zone pod snaznim je uticajem wre mena koje se meri éasovnikom. Bex fasovni- kai preciznog tempiranja natih aktivnost, je vremena éasovnikom danas je standardi Wvano Sirom sveta, sto omogucava funkci nisanie slozenih medunarodnil sistema i komunikacija od Svetsko standardno vreme prvi put je uvede- ‘no 1884. godine, na medunarodnoj konfe- renciji odréanoj u VaSingtonu, Zemijina ku- ila podeljena je tada na 24 vremens pri gemu se jedna od druge razlkuju za jedan inama vremenske zone vetivale su fe 22 lokalno vreme na nultoj iif geograt tke dune, nazvanoj me jer ea zamisljena Kraljevsku opservat dons. Godine 1986, izraz srednioevropsko treme po Grinigu zamenjeno je ke yim univerzalnim vremenom. “Manastu éeteaestom veku su peve orga ivacie koje su pokusale da utvede preeizan doesn i nedelniraspored aktivnosi kalude ta. Danas gotovo da nema gr cije koa to ne dni - 0 je v stava ukjuéen, veéa je i poreeba 2a prec aktivnosti Eviatar Zerubave p svom proaéavanju vremenske serokeare velikih saveemenih bolnica (1979, 1982). Bolnica mora da radi 24 sata dnevno, a usapaiavanje osoblja i sredstava veoma je sloden zadatak. Na primer, medicine sesre rade u prvoj smeni na odelenja A, w drugoj smeni na odeljenj B, i tako dali, a takode se trali da rade kao 2amena izmedu dnevne i nogne smene. Medicinske ses, lekari 0 oxoble, plus sredstva koja su im potrebna 22 posao, moraju biti medusobno povecani i veemenu i u prostore, Drustveni vremena fot i uredenje prostora i Internet predstavla jo jedan primer koliko su oblici drustvenog tivota obuhvageni na- Som kontrolom prostora i vremena. Novi vidovi tehnologije kakav je internet om Gili su nam da budemo u kontakta sa ‘ma koje nismo nikada videli ii seeliiz bilo kojeg dela sveta. Takva tehnoloika promena “preuredila” je prostor - mozemo da se spo- rmumevamo sa svima, a da se pri tom ne pomerimo iz stolice. Internet je takode ‘menio naSe iskustvo sa vremenom, er je ko~ ‘munikacija gotovo trenumna. Do pre oko 50 odina, najveci deo komunikacija kroz prostor zahtevao je odredeno trajanje u vreme DAUSTVENA INTERAKCUA | SVAKODNEVNI Kad biste poslali nekom pismo u ino- stranstvo, postojala je vremensk praz dok pismo avionskom postom ne stigne do ostala je osnova nas Seg drustvenog sveta, Nasi Zivoti je televinje, celefoniranje cktronskom postom Zakljuéak: neophodnost blizine Umodernim drustvima, za razliku od tradi cionalni, mi neprestano stupamo u kontak: te sa drugim Ijudima koje, modda, nikad vi- Se neéemo videti ili sresti. Gotovo svi nasi svakodinevni poslovi, kao So je kupovina ulaganje u banku, dovode nas w kontakt doduse posredan kontakt, sa ljudima koi ‘moida, tive hiljadama kilometara daleko od sas. Bankarski sistem, na primer, meduna- koja suma novea koju lazete samo je mali deo novéanog investi anja koje banke ostvaruju Sirom svera. Ne- i Ijudi zabrinuti su da ée bezi napredak w tehnologii kor kao 0 su elektronska posta, internet i elektronska trgo to kretanje ka posee Nate drustvo sve je vise slasa", Kako neki evrde, de moguénosti tehnologije naglo povesavaju. Prema ovom mislenju, kako se tempo fivota ubreave danas vile inceragujemo sa tele kompjuterom nego sa natim komiijom ili rnekim drugim élanom drustva. Posto su sada elektronska posta, brze poruke, elektronske grupe za razgovor i ypti- se pitane, kakva je priroda takvilnp ns o3s09aygewo a122f “(oa + 21 nlealganiodn oussifod bass epeop maser 96 en nfeseao8zt oussifid ipni epey) pysewO YLy2U ‘e32s0 ‘ouzea wey ns 2i0y 2ynpo 2souop 1 aoyUapY "a1 eylazt* wiolueazgnoud ei0A08 iposuid o euZES oWZOW! OBoUPY 9 ong YEU0 7g ouseNs OUIS Oy OUIeS “a> EAUyES 9 oU2> “ousndls -byumuoy 29suonypj> IY "0A08 slo eBouo maarg eu I zoKH au a5 nlepaso F ornwiauzn o1s99 25 tpn ‘oussueuau IE ousseHet ‘3f ‘ois ‘nfezojod wouoassnup yi usoupediad toezioauoy pjavid eunngaad wyau apnjaud 9s vpey “ewionsz0%08e5 pau! efuessumzes Souurlean po slave | uagoys al ourttad Li0K08 Souaouporers o9p HyaA “2ulp | nzey Brup erg OUTAEAYS - ,oA030H ut fapeue foloas n ueayor oexoxuaUuR}oP af alo wlopzes 21 ‘ourayg suwelean 1) eas -orowouno os eayzeu exoao8ze1 | e10408 Souagupoyeas aluesegno1g § ear neApjano now au as aloy nsoupasd aun -tjgnus 1 busy auens po nizeaz) | Raalzop oxtgyzes 98 nou -afuosn2 Soupausodau wurlpenys n cusp es ovgodu vloeyunus § euigo nyenuoy ns ox ovy - 12e121 1 HoNSeB Pjau “CueLDxEssNuL LIE pass a6 up nlepaso raumpafod nloy nqanod —-0¥ ulejuo ep nlenews uC) -woaeys woyea “oupoyeas 1) pou aypdse os ele ffexuntu0y aueqpondu nai}0 ( p ‘alusaongodoures afoas ownnsez ousoupo ‘,xeag0 oweanges* 2p 01 bu ourpeago afuzed essop ‘oweu ‘tr “eunpni winap es Supra lop euatoua) Sono alu (0007 9071) oso “festa foge suo ju euaad nfnzeyy spr nap afoy alueaoigod 0sign tzozxl Jy ea ‘ou pou oxesde af eu misoupo azow ‘ysis woats woupa n‘aporyes 2 a sarposd asoustad elsopou xper” it 29 +80 “aep eqan atosopo 29904 peridiaaut "p owreaezon 114s ¢nuoq9s4 Woujear* a “nes ayeuod 2 ouser axtsodxd ep ou 0 SOUS 2 a Ipeisuoy byue 28 ou mynd ales loy ago nivgojod vu wseH uloiad efoousa eluexezez sousises 1us0u rauguapl 0 yeu auapaip 2y>u owes pypdse ruxouso ns ep alalus af ad “elueaegezn 2 op poeut att duloag sousud a4] 4092407) ea) ea2140d 1 EAOHod * “ruil ey "REAR Hor said vhuagea ‘surzyq asoupoydoou “ize (U0 OY bs as nyeys au eUDTUT eqqeue oxyeu | ony “BwaNsTs YrusAagtap | wlionasuy fede lualueargnoad 1aeq 26 tloy ‘olfBojorsosozyeus oadaseu vfjaeis 25 eU0 inojsog ‘21d OBaU 396 1489 EPZOUL ‘efojorsosonyiu 2402 2s oupigo 954 ingesodu afeaegnoug Z {pfe1u09 uepassodaut ou2> eWOD4 ale FP ‘eontz Souaugnup aryadse aBouur eat{fn4so Jal‘ exoBes23u} oupaisod aitus0y odouur yusuiasa 0 | ep He “nleasunzes (oy eu meu nfeiuaws oupeype 10 Pyslipauu faou Sluts 20g 904m ti99 jure agow eieyunwoy, saya onan, gnaead n apao af ov (0Fy nneays 2s azou ngoso niiup n afuaang,“uepeAsaU | 2 ud euipo ryssu9y vffoyer=4U afiup n a2quaniou Hep mnjadse rges ovy | 102% sour woupea wu - ensod YY ed eluvgeuod doussupoyes luogny0 ada ~ aod , apnan* ego woSnsp woyau n 08a 01s oFous ssno108 1 siainuap! ulejuo ouasdos of gn swinurwses e2 ngpuiod vjfaga iq O¥eY SNP Us ‘ep ejeuz 1 2a4] wofideyfUNIHO% ‘oqusuiez sauoaut af op -ozoxd wun euigo = +972] a1 njop wouo dmastad eaegnowo - 2 Tuopog nzey - oxssnstad oxpiupatez" 80% 048 Um YE AOA | any eo ERAN HES 2180 eulroaeis uusloas ow ep afuepzo ‘pa vppp a aread oupeas LLL LOAIZ INAINGOAVAS | ¥rIDAVERINI YNAALSIUG AOAIZ INAZNGONVAS | VIIDMWMBINI YNBALSMYG OL12 DRUSTVENA INTERAKCUA | SVAKODNEVNI 21VOT uw odvojene sustete se kad pojedinci neposredno reag Stvena interakcija, in primenom deamaturskog mé pa ono ro drugi kat prouavati na jedan po a ~ ret je 0 provéavanju drustve- 1 njih ukljuceni zapravo sa neophodnim dekorom i rekviztima, Kao i u po: ingleda da posto: erastojane koe se odr2ava medu pojedine: uitvenu inerakeju. Razumevanje person: ¢ u zavisnost od kulture. 10 Sve drustvene interakcije smestene su u vremenu i prostoru, Mote ‘mo da analziramo kako je nat dnevni Bivot podeljen na vremenske i Prostome zone, zajedno sa posmatranjem kako se nase aktivnost od: vijau za vere odredenih perioda iu isto vreme obubvataju i kretan je kroz prostor 11 Moderna drustva,velikim delom, Karak cransakcie u kojima akteri postedne meduligne ‘Ovo vodi ka 1 Da fi bi druitveni Zivot bio mogué bez temeljnih pretpostavki koje dele élanovi jednog drustva? ne ruriste o vasem rodnom mestu ii gradu vandalizam* w utionici? DRUSTVENA INTERAKCUA | SVAKODNEVNI 21VOT eter Berger and Thomas Luckmann, The Soci Realy: A Tetise in the Sociology of Knowledge (Garden Doubleday, 1966) LUTERATURA Cohen and Laurie Taylor, Escape Attempts: The of Resistance to Everyday Life (2nd edn, London: R¢ Erving Goffman, Behaviour in Public Places (New York: Free Press, 1963) Exving Goffman, The Presentation of the Self in Everyday Life (Harmondsworth: Penguin, 1969) Phil Manning, Erving Goffman and Modem Sociology (Cambridge: Polity 1992) ExhnoiCA News (online resource for ethn tion analysis) ‘etps (/www-pscw.uva.nllemeay/bib90'.hem ty for the Study of Symbol .soci.niu.edw/ Essim, OUPENSYPSOWOFL ysoujensyasowoy vanyjny foupedi ofuegeuod ouzensy; JSOUTENSYIS T POYiskog te Tass Koji seradamo, Aliant ops de 2 pita oj interes socloge, pod Fenskost ne lao Kasiovad Nek una pies, smataja dao ode u possi ima dele da ore sa” Promenom pola tok Svs Puta Dienin Nei Deja Vii sa je prima mnogihtransekoualac k di posebno je upecatly, jer oni ju prvi transseksualni braéni par u Velikoj Brtanij Dienin je rodena kao deeak, ali je odma- & pogreinom ela je roden kao devo ca ali je cel detinjtvo proveo oseéajudi da ie duboko u dali, u stvari, mutkarac, Ose- a0 je tliku konfuziu, kako sada kaze, da ie ponekad zeleo da uopite nema telo. Na keaju su Dienin i Dejvid zatradili da se age u program promene pola, so je podrazumevalo dugotrainu hormonsku ‘api i hirurska intervenciju, kako bi se bor sa onim 8:0 Déenin naziva ystrasnom geSkom prirode (Neustater 1995), Dienin i Dejvid upoznali su se preko or ssanizacie koja se bori 2a pravatransseksua- laca;rokom vremena igradili ss blizak me- dlusobniodnos. Ali, kada su odluéli da formalizyju svoju veau stupanjem u brak, prema vaieéem zakona u Vel ne mogu da postanu mudi 2e- na jer su izveill peoment pola, Pol kc bio upisan u rubriku matiéne knjige roden smatrao se zvanitnim podatkom. Dienin i Dejvid venéali su se u Dansko}, gde promena pola ne predstavlja prepreku 2a tradicio. Mada britanska tau sluéaju promene pola, ne postoji zakon- ska moguénost da se naj dokument koji je od kijugnog znafaja 2a promenta sta- ‘usa pojedinea -izvod iz maticne ki denib. Mnogi transseksu: tanjem osnovnih ljudskih prava. \Vecina nas ostane bez daha kad pomisli ma, jer seksualne emo - bas 2a- to Sto su tako otigledne. One su ukorenje nama od samog podetka. Nake koncepci rrodnog identiteta, kao i seksualni stavovi sklonosti ko a povezani,formira om divomom dobu da uzimamo 2ravo 2a gotovo, Medutim, rod nije neito So tek tako posto- vi se mi, kako katu sociolozi, .ponasa- ‘mo rodno" w seakodnevnina deastwenim terakcjama s drugima. Nakon promene st ‘usa, DZenin i Dejvid moralisu da nauée kako da se ,rodno ponaSaju* u svakodnevnom Fivotu. Od tona glasa, preko pokteta i gestova, pa sve do normi ponaanja, si aspek- Si nag postojanja rodno su oznateni. Mi druitveno reprodukyjemo rod - stvaramo 21 iznova kreiramo - u hiljadama sini, svakodnevnih postupaka, Dieninina i Dejvidova prita tie se goru- ih rasprava u sociologi u vei Autoriimaj eae ia u pogledu stepena w kojem urodene bioloske karakteristikeimajatrajan ‘aicaj na na eodni identter i sekswalne ak- sos U ovr pol Fodom seksualnog, pona’anj tom slofenog karaktera seksualnosti - sek- alnih obrazaca kod Tjudi ~ i seksualnim faulikama. Seksualni Zivot w savreme ‘asevima, kao i mnogo toga, trpi znatne promene koje utiéu na emotivni vot vec Fre nas. Seznaéemo kakve su to promene, a pr kraju poglavla pokuagemo da interpre- fhtamo njbov Siri znags Zapoteéemo, medutim, razmatranjem nicki od nagina na koje sociolozi pokufava juda objasne razlke izmedu muskaracai Ze pa. Posto su rodne razlike blisko povezane s pitanjime nejednakosti i modi u druievu, predmet su vlikog ineresovana sociologa Dramatine promene koje su izazvali Zenski pokcetisedamdesetih godina dvadesetog ve ka, dove su do novih pokuSaja rzamevan ju rodai obrasci i nejednakost u savremenim ddruitvima, Prouéavanje rod: predstavla jednu od ni savremene sociologije koja beledi najbeli raxv0}. Rodnne razlike Zapotetemo istrativanjem porekla razika jamedu muskaracai Zena. Razifiti su stavo- i kojima se rumati formiranje rodnih iden- fiteta i drusvenih vloga na osnows th iden titera, Debata se zapravo vodi izmedu onih sociologa koji prdaju veti znaéa) drab nim uticajima pri analizizanja code eali- kai onih koji to ne tne. Pre nego Sto eazmotrimo ove suprosstay- lene stavove, porebno je da napravio je su vain rai -izmedu pola i roda. Uop- Steno govorei,sociolozi koristetermin pol da bi ita anatomske i fiiolotke razlke je defini mutko i Zensko telo. Rod se pak, odnosi na psiholoike, druitvene i k tue rake izmedu muskaraca i Zena. Rod ROD | SEKSUALNOST 117 se povezuje sa drustveno konstrusanim poj- movima muskos proizvod neti ‘medu pola i roda fundat kearakter, jer mnoge ca a nisu biolotke po porcklu. ke interpretacie ro suprotstavljena_sta- im pola iroda, Ovde ia pristupa, Najpre ée- ‘mo iznet stavove prema kojima su ralike w rodnih uloga. Na kraju éemo ra je autora koji smatraju da ni pol ni biolodki zasnovani, nego da su u porpunosti druitveno konstruisani. ologija: prirodne razlike U kojoj meri su razlike u ponatanju muskaraca i Jena rezultat pola, a ne roda? Drugim regima, u ke 1 rezultat bioloskih rarlika? Pojedini autori tvrde da aspekt bi ‘ologie éoveka - od hormona i hromozoma do velitine mozga i genetike 1g wrodenih razlika u ponaéanju izmedu smuSkaraca i Zena. Ove razlike, kako tvrde, ‘mogu se uoéitiu svim kultarama, to podra- szumeva da su prirodni faktori uzrok rodne nejednakosti koja karakeerie vecinu drusta: va, Takvi istragivati verovatno ce isticati Ginjenicu da su, na primer, u vetini drustava mutkarci ti koji id u lov i eat. Kako eve de, ovo svakako pokazuje da muskarci pos dduju sklonost ka agresivnosti koja je biol ki uzrokovana, a koju ne poseduju Zene. ‘Mnogi istrazivaéi nisu ubedeni da su ova- vo agresivnosti kod ulture, aod Zena s dda buda pasival go u drugim (Elsheain, 1987). Teor sprirodnim razlikama* Gesto su zasnovaneisyosous wu nfeaenlsea nap to, yep feeuey, psipoun | AMM, Ox PypusTuMg “(L661 S81AEC {ZR6L ‘UNM —-rUp weINz04 HsAf HoNUDPL LUpOS [PZ ‘2261 “YP 39 wewiRgg) I9ny euiosd — anv “ep ns apereyod olipnas a tesnuaiz0 + 1ugnysod ‘tuatsed 140% -eBojn wtujod o vd 1s yop ‘euesmauEAe YUOp|s § rns miezesiad 140% PySOYA "EAOHT] YPASURT ef -039 po 1pan af njsead od “exo yppsteiaapa “iyleq ‘nap ez eBiluy 1urpan jpysaw (oaq “epuauosd oxpjoysun 38 Epey npaurat ayyees ad vygojoamayny ns auo tunep pod mye ‘suapaspopasd nyoqong nou oye epgoqn ourzn 9p 2.9palsatzod ota nd soya ez uuu foster 39080 pe 38 wloy eluearjsp0 1 suow audassnap e{easn ouadasod ex9p “wlurepunyas 1 ut id ‘attoezyeioos BunsusBe wus FEU zOIy| “pos Vuazes “WO} 298 a19p - Epos Souaguup 1 eo pouzioud ep now au a 09 1pHA1 O¥ey “2Aloyn ouIod ve{uearyop0 euaargrup alnyy s60 cod ss po ispneu “oppo lors le“ mize ‘epoysor 23q “po ips od wes 26 aarp pea 105 ouposn yeusw9}9 unneuuoy | nelineyspaid azous efo¥ e16} eustioy mer eu as nepei6n omer easy peat (wap afurseuod upor al oxfoyn “ls - njod woysoo1g wow lu Woso$olu exeso$po au 2foy aluegeu cod 8 wp e ‘orgord af wyaA Foxt “Po po pouad 02> oioys ‘uegpo usound fonop | ewoe9p zeit od vluapaipo euanmiou | vaarrzod eayeag, po fet ou 2s mepog") fous ‘zou au vd ‘soap 2 ou ej bz eurpas vanaymy nfosg id EN “2HzEI any spon (oy arsia aagdo aforsod ‘eyo alueaipesiia vz Rup m niniuousad as afoy ways 8902 eur ehoxqurs wien 250 tlepop shen ovlues suosoud 1 ue ueyn iy ninzeyn seuod 0 twioepod vu SLL Asonnynsyas | dow ASONTYNS¥3S 10H BLLkoje objainjava- © razvoju roda Moda najuticajnija - i najkontroverzni- ja teorja o javijanju rodnog identiteta, jeste ona Sigmunda Frojda. Prema Fr du, uéenje rodnih razlika kod odojéadi i dece ti¢e se prisustva, odnosno odsustva €ak', dok Ja sam devojéica” 2na¢i .Ne- mam penis". Frojd upozorava da ovde nije reé samo 0 anatomskim ra watanjem oca kao s\ , devak se identifikuje s je svestan svog_mutkog identiteta. Detak se odri¢e svoje ljubavi prema majci zbog nesvesnog €e ga otac kastrirati. Devojeice, s druge strane, navodno pate od .2avi iu degaci. Majka sub wednost u oma devo ‘majkom, ona zauzima pokoran stav koji da je sna drugom je rezultat prihvatar mestu po vrednosti’ ali i drugim autorima 1973; Coward, 1984). Prvo, Frojd suvite poistovecuje rod sa s 1d pretpostavke da je penis superi- u odnosu na vaginu, koja se ti ra samo kao pomanjkanje mugkog Teorija o razvoja roda Nensi Codorou Mada su brojni autor! kc pristup prougavanju razvoja roda, ga obiéno modifikovali na vige natina. 8 ova faza, dete je naudilo Fie da u potpunosti, des rer takvog autora jeste Nensi Codo- 78, 1988). Ova autorka smatra da muskosti ill Zenskosti koje dete oseca prema svojim roditejima u ranom wzra- fu, Ona mnogo vise od Frojda naglasa- va znacaj majke. Dete je emotivno veza- no za majku jer ona lako vei odlucujuei tticaj u ranom uzrastu, Ova vezanost seu odredenom periodu da bi la mesto odvojenom oseéaju svo- od deteta se trati da postane sa- ze i Ijube s njom stupke, Posto se vei odrasla Zena, razvi ‘od njega; to se najpre dogada sa maj a kasnije sa_muskaréevim identitetom. Prema misijenju Nensi Co- dorou, ovo dovodi do stvaranja karakternih crta, kao Sto su oset! emocionalno saoseéat Detaci ose¢aj 0 sebi sposobnost razumevania sop stvenih osecanja, kao i oseanja drugih. U fzvesnoj mer, Nensi Codorou obrée ROD | SEKSUALNOST 121 Frojdove glavne teze. Ona muskost, a ne Zenskost, defini’e gubitkom stalne bli- skosti s majkom. Muski identitet formira se kroz odvajanje; zato muskarci kasni U fivotu nesvesno oseéaju da im titet u opasnosti uk emotivnu vezu sa dt ose¢aju da odsustvo drugom osobom ugrozava njihovo sa- mopoitovanje. Ovi obrasci pona\ te potrebe i usvajaju manipul stav u odnosu na druge. N. Codorou naigao je na ra ike. DZener Sajers, na smatra da N. Codorou ne obj borbu Zena, pogotovo u danasnje doba, da postanu autonomna, nezavisna biga (Sayers, 1986), Zene ( kako ona naglaiava, kontradiktorr po svom psiholoskom sklopu nego so to teorija N. Codorov tvrdi. Zenskost ma (Brennan, 1988). N. Codorou kritko- vana je i zbog svoje suvde uske koncep- ine vige od jedne odr Ove kritike ne urufavaju ideje N. Co- Zenskosti i pomazu nam da poreklo onoga to se zove mu- Ska uzdrdanost- teiko¢a koju muikarcl imaju sa otkrivanjem sopstvenih oseéan- drugimalox ‘{¢s61) eliqinog euozg feuo asl axap nluefedipo dmasud rppusqeuoryuny nag pouod n nays alnauexe? aoqod npow euseyy -qusea 2s B{oy epes ejapod eurewoura|duioy, eis aluegrad ‘sfojn aygnur aposisd susauss $0q7 “221p0 od yoatz ee nlnpeawz ep -nugsus wusenaad ep eqpu ‘ovens 28up s “D> amgnyy “nygupod nujeuorsouro wt njezrad 1 apap ssoupageag | aluempod ez 2s nung “loin auassoudsye nfewrznoid 2u2z loloy lnespodpopmyipod nad bp couse youn “Zus ofug “oop eloeaeoos suit Soot uoud weno] (9561 ra. PuP suse) lle. wy nmrponod wodoys sO pervebnex nao a ogR “Srloeueadords Son "PEW “(6r61 POPU) ‘pod nxouso. 2 Yopreyy "es sam ws vu epes vjapod af ep sexgnap (2 po asta aNayFy lips aupasodn rnxouso eX, “29M WeAg} pes EU faueysnUs ' “2oqpoiod | PaisuyeUOp Oo az2AEG0 eu ngyusouoy{ ousg 96 ep umupepfud 1 uruge syed 1 enews yopreWy zp10zq Zojodonue ‘oye “lguasounsdlew Pyg0j019 ws Hoy aA0}s -od auo nipljaego osefgnut ¥ uaz “eueAous Px ygojoug eoereyn | eu9y Mpls Epes ey -opod af ep nfesxews ,ewesyyzes unuposd™ woIny "pas iuoaasnuap Bu epafsod redmasez Boge | esnains ‘yguageans2u0% ‘yoy, unzes v2 vf uve Soge eueaoynisy ns 03899 “exui0qod forq pia feu epeyau eagpoys Layer ns epeWy “Bagup rlsesBaru) + nsodyEges as0u -tudop 27224 9upor ep nzeyod ep nleaesm, od npo2 wodmastid wtssexo tuesiaidsu 14 -oaeas | ngipa[# eypBSTEUO!ALNY OFE], SOU jos nuaargrup yaxzioid 19 04> 002g wezaxod oUuqosnpaul Ur ‘ongnup nfexeays nstyeuorsyuny 10s al Tig") | nljarffod n yopis ows oxg ory, rdmsud ppgnsyeuoryuny (euoyo 1pw) 28 sfuy 2x0 wustao|pp unyeaso n ewseiomansU!t nog meno onopgtend SOL “Pau aupot apound riueasaego nds ud aysluoa auayja ouaotaeaspaid mp0 ‘woso f) “pa 2oxpaxod ‘ayn ‘iwouey? ———— “eBojopos afuenosasauy apejaud afoy ewer yruz en efuenewize) Wo» eysyat ewIRojap wNuzeL nas ni -od ewinsoyeupafau wiupos o efued eujeuawepuny enero in{nupeln ou uaz NsOuARye | 360}n Zn ewinsournbow wns! ep ‘obra ee EZL_ AsoNnWnSyAS | GOW Znvawoin | pou ‘nanou “ywen} 9Ul Sid eu ewpinss uuangrup We Gnasuid yeupaf newt pueysous | 205% op seluelo epapa inesod 2s NBO ‘eusz | exeseysnul npausz! nsoxeupa/au © effsiwzes as pey “eneysrup | EAAPIOY ‘ednuB nano neuay eseseymnus Ape! -zingnseid | pou ‘nsngeas ne! OP4 3soyeupafou nupe! ns|uyep 120/0P°S psoyeupafau yupos afuene2nold ‘Bsejgo mn - eweusz peu eoeseygnus eloeutus “op Puuersuoy 1yewT 2s eunloy eastaowes eyslizoa vSouur ns eualiazey 8g 28 uuloy afueard oupesiua9 af -oyeupatou 2upos afuesegnord fueargesis, ‘nSoyeupalau aupeisos rz eaouso oFy azn) alee + 1 2upor “es34s wong wurelyaiaz 1uign ns ox, mpoxdes soxzdq, “eaisteoq | rzns aad “pour npajBod n euae + eezeygnu elo -od ypqeupatat op af ryanop eaojod npous pes rjppod eunuvurmog “so1porod alueaez “pal | npezez ez nulg oueuoripen ores “hu 28 yop ‘1pm n pex ¢ exswiorod alueaip od 2 30tHz0,08p0 mpaaleu as0us ou3e LM =IRy foyeas ox0¥s n :2uTz HOM po ninpess Pu | nloupara apt 2s nylavad od eoeseysmun 9f0i7,eaezexsnut po aliuyour 2477 ns woloy ‘ eaxgeup aauilad seuzod sfoasod out ‘sana op 2mijny po nlemea ep now et9g + ees “bmn aojn epEyy “anezap op 2o1por0d po {yuaaagnsp mayo n a¥ojn 2904, 8 | euredna8 1 ews2utpat od nlegnud 96 af0y isupg ytusonty# usoupn ou essa nlueaunjnans 8 20nxey pnfen|po af poy ‘elueatlojses Zouargmap ysjqo weleg easpaid pos ‘eumustup WIAs o1oys 5 = suyesinau ns ompox 2263 aupos “yedt i “wUeUD 1 PWDIEYsMU sIDIUOpY 1 of on auaaagnap ax1;ze3alnljapop Hoy wrelod ppoazioud ousaistup por af ep ows tapi soyeupafou foupos o exsinoueis “(e661 ‘weBi0yy pe m005 666 09) Bf9409 Zouzeurpafod Ho 1 oueiaidauds ns onfonpoou #4 aijod t naanuapy pos ‘ewize4 wStacL ‘luegeuod eyaead dns 1 vjpr Boas zpruit eoypods nindou ep aazexgn apeanspod somes ,opew 1 wodeus Woxpia} ng -Banyezy uforsou aops 28 wo 9 oxgTAp ‘ound en, “eyyzes yp afuesonqgo nzewod aod nasgtup Ssoupo i nleseals uomnuap! Lupos 25 ep al seus UG “eyes YLUpor sou; -ojo1g meas mlaeqpo pos ox, nuaiagrup m minus voy wepnaa0a% ‘eg 23 YZ “Rast Wowes Inpeszed rysojoaNA|Ry* 98 oy sa4O nf wspaud eaojod npowa yyfze3 2430}01q, ep nfexiewis drusiad pyslioezselios nlednasez 21 Ylupor 1soURsoUsEZ eS 1 #o380d ep nlexeayud ouanyoid eluagn Sonoyly 1 eBojn ymupox waltearenst 94 p9j8 woxyes eos 998 S,nep* nstu effBojoug 1 oj o¥spniy pasa 98 omy ‘eBlons “EJ yDprey ylgeu sonues af -n(eurez efBojouyay “jod nietuau 1 -ado augnsejd nlejaeqo Butsad apes niatip ‘up ‘mquseuunS oper ep now - epedop as ‘wr Hoy uizeu eur ej wloas nginanstoys 1 ng muasu0y ep oy niexig ep now outpalog sstuposd envuss oup1g0 28 ois 40 ales ad ouzour jo Dupe a9 23 wu 8 ofoy vues muasisnap 9Z0]pod 2 ysphly OUeS 1 O8au * mungns® msI9g ‘uot fo poaziosd woxsgnsp oatgnlpys! por of ep owns ayy “eumpoaziond unuesinnsu0y ‘ouoiastup ness egen pos sod sep push ‘Mo “unuagneu rgojoanypny por v Sunuapan (o66r atpanog ‘661 229207) sluearza90 exfea0 ypoudas 2 woussup yeas n 28 oxeidy “,suoq" 1 ytomeysmur" ory nfegeuod a5 ep aftyap0 woe ‘eupor af ep af ouj 3p 1 wyEp0p po 28, 18120 “nlnyap0 4 eusioiquie 1 ASONTYNSYIS GOH zZL

Sociologija - Gidens Entoni Komplet

Загружено:

Сведения о документе

Авторское право

Доступные форматы

Поделиться этим документом

Поделиться или встроить документ

Параметры публикации

Этот документ был вам полезен?

Это неприемлемый материал?

Авторское право:

Доступные форматы

Sociologija - Gidens Entoni Komplet

Загружено:

Авторское право:

Доступные форматы

Вам также может понравиться