You are on page 1of 7

0000PRIKAZI

Kriterijumi za ocenu kvaliteta rada maina za ubiranje eerne repe


(internacionalna metodika I.I.R.B.)
UVOD
Da bi informacije o rezultatima ispitivanja- testiranja, u pogledu kvaliteta rada maina za vaenje
eerne repe bile jasne i prihvatljive irem krugu zainteresovanih za tu problematiku, ne samo u jednoj zenlji
nego i u mnogim drugima, Internacionalni institut za eernu repu-I.I.R.B. je formirao radnu grupu
strunjaka na elu sa prof. dr W. Brinkman-nom, koja je u februaru 1985. godine podnela izvetaj odnosno
dala metodiku za testiranje maina za ubiranje eerne repe.
Poto u naoj zemlji ne postoji zajednika metodika za testiranje kvaliteta rada maina za vaenje
eerne repe, nego svaka istraivaka ustanova, ili istraiva, ima svoje poglede i pristup tom problemu, te
se u ovom radu prikatzuje Internacionalna metodika koja bi se mogla prihvatiti i kod nas, ime bi smo bili
blie, odnosno lake bi smo mogli pratiti razvoj drugih, a ujedno bre i bolje bi smo usavravali spopstvena
reenja.
Poto kvalitet rada za vaenje eerne repe u velikoj meri zavisi od uslova rada odnosno od
karakteristika useva i zemljita, to je neophodno da se u metodici usvoje zajedniki kriterijumi koji definiu
uslove rada odnosno koje daju maini odnosno ispitivau polazne informacije. Pored toga u metodici se daju
ograniavajui faktori koji ine da test bude uniformni.
Internacionalna metodika za testiranje maina za vaenje-ubiranje eerne repe sadri:
ograniavajue faktore koji kazuju pod kojim uslovima se moe sprovoditi test,
opis uslova pod kojim se sprevodi test i
nain izvoenje testa i nain prikaza dobijenih rezultata.
PREDUSLOVI ZA SPROVOENJE TESTA
Usev na kome se sprovodi test kvaliteta rada maine treba da ima odgovarajui sklop i to od 50000
do 120000 biljaka/ha. U sklop se ubrajaju biljke iji maksimalni prenik korena je vei od 4,5 cm. Maine
koja se podvrgava testu ne sme se kretati sporije od 4 km/h. Ova, donja granica, brzine kretanja agregata se
moe narednih godina i poveati, to zavisi od stepena razvoja mehanizacije za vaenje eerne repe.
U toku izvoenja testa maina treba da se kree brzinom veom od minimalne a metodikom nije
postavljen uslov koja je ta brzina, s tim da jedna od kombinacija treba da bude optimalna za agregat koji se
ispituje.
Pored navedenog u neophodne preduslove za rad sa mainom spada opis uslova rada kao to su:
sorta, mesto, zemljite, parcela, datum itd.
Opis uslova pod kojim se sprovodi testiranje maina
Utvrivanje i pois uslova pod kojim se sprovodi ispitivanje-testiranje maine na kvalitet rada su
neophodni zbog vrednovanja i analize dobijenih rezultata. Tu se podrazumeva opis sledeih pokazatelja:
tip zemljita (npr. ernoem, ritska crnica...),
stanje zemljita (suvo, vlano, kamenito, zakorovljeno),
nain setve (konaan razmak, polu razmak...),
razmak setve (u cm),
meuredni razmak (u cm),
sklop biljaka po ha,
raspored biljaka (vidi sliku 1.),
struktura korena po krupnoi (vidi sliku 2.),
prinos iste repe (t/ha) i
ostalo (poloaj, nagib povrine i dr.).

Raspored biljaka
Raspored biljaka meri se na 5 mesta, idui popreko parcela na kojoj se sprovodi test, na odreenom
rastojanju, s tim da se isti razmaci sabiraju i pravi se struktura uea pojedinih grupa razmaka u ukupnom
broju merenja i pravi se histogram relativnog uea pojedinih grupa razmaka-kao na slici 1.
Krupnoa korena
Pokazatelj strukture korena po krupnoi, na parceli gde se vri testiranje je uzorak od 500 repa koje
se razvrstavaju prema maksimalnom preniku u sedam klasa odnosno u sedam sledeih grupa: < 4,5 cm,
4,5-7 cm, > 7-9 cm, > 9-11 cm, > 11-13 cm, > 13-15 cm, i >15 cm. Relativno uee navedenih grupa
krupnoe korena u uzorku prikazuje se histogrmski- kao na slici 2. Tih 500 repa se mogu iskoristiti ujedno i
za izraunavanje koeficienta gubitka loma (vidi lom korena).

Test kvaliteta rada


Utvrivanje kvaliteta rada po ovoj metodici obuhvata:
gubitke celih repa i delova tela repe,
gubitke loma repa korena,
kvalitet seenja,
sadraje zemlje na repi i
povrinska oteenja korena.
Gubici celih repa i delova tela repe

Ovde se podrazumeva skup svih podzemnih (neizvaenih ili izvaenih a zatrpanih) i nadzemnih
(rasutih) celih repa ili delova tela repe koji se preradom mogu iskoristiti odnosno koji su vei od 4,5 cm u
preniku. Repovi (picevi) korena se ovde ne uzimaju u obzir, poto su oni obuhvaeni u kategoriji loma
repa korena.
Za sakupljanje navedenih repa-gubitaka treba koristiti kultivator (gruber) s tim da isti dva puta (goredole) proe po deonici na dubini od 15-20 cm.
Kod utvrivanja ovih gubitaka sakupljanje mora se vriti na est izvaenih redova bez obzira da li se
radi o: jedno, dvo, tro-ili estorednoj maini. Sakupljanje sa est redi vri se na duini od 200 m. Tu duinu
sainjavaju etiri ponavljanja od po 50 m (4x50=200 m). Motiice kultivatora (grubera) treba da idu
istovremeno i po redovima i izmeu izvaenih redova.

Gubici loma repa korena


Izvaen koren iz deonice sprovoenja testa, gde je obuhvaeno est redi repe, na duini 200 m,
sakupi se i istovari na gomilu. Iz te gomile se uzimaju uzorci od 10x100 repa i meri se prenik na mestu
loma (slika 3.). Izmereni prenici namestu loma se svrsavaju po veliini u sledeih pet grupa: 0-2 cm, >2-4
cm, >4-6 cm, >6-8 cm, i >8 cm.

Radi izbegavanja subjektivne greke u ovom poslu svako ponavljanje, a ima ih 10 treba da meri i
analizira drugo lice.
Za svaku grupu loma repa korena mora se odrediti proseni faktor gubitaka, a on se dobija tako to
se runo izvadi 500 repa i izmeri, a zatim se od repa prema glavi odseca masa na svaki 2 cm prenika (za 2,
4, 6, 8 cm), odseeni delovi istog poprenog preseka mere se i stavljaju u odnos sa ukupnom maskom
korena umanjenoj za grupu od 0 do 2 cm. Dobijeni odnos predstavlja faktor za preraunavanje gubitaka
loma repa korena u mehanizovanom vaenju. Slikom 4. je prikazan rezultat izraunavanja faktora gubitaka
loma repa korena kod jednog ispitivanja kvaliteta rada maina za vaenje eerne repe.
Kada se iz ukupne mase izdvoji merni uzorak od 1000 repa i kada u njemu ima polomljenih delova
tela repe, prenika na mestu loma od 2 cm, ti delovi se skupe i izmeri se njihova ukupna masa. Ova vrednost
se onda prerauna i oduzima od dobijenog gubitka loma. Ovde se polazi od predpostavke da e ti delovi u
normalonom postpku ubiranja dospeti u preradu.
Tabelom 1. i 2. prikazan je nain i primer izraunavanja gubitaka usled loma repa korena.

Relativni gubitak mase 5 usled loma korana:


E (bi ci)% = 2,16%
Apsolutni gubitak mase usled loma repa korena:
prinios iste repe
Kvalitet seenja
Ova karakteristika kvaliteta rada se sprovodi istovremeno, na uzorku za utvrivanje prenka loma
repa korena(10x100 repa). Pri tome se repe razvrstavaju u sledeih 6 grupa (klasa):
neodseene glave sa lisnim peteljkama duine preko 2 cm,
neodseene glave repe sa peteljkama duine do 2 cm,
nedovoljno odseene glave repe bez peteljki ili sa nekoliko kratkih lisnih peteljki,
pravilno odseene glave repe,
previe odseena repa i
koso odseene glave repe delimino sa kratkim peteljkama.

Navedene grupe kvaliteta seenja prikazane su slikom 5. Obrazac za prikaz kvaliteta seenja sa primerom
prikazan je tabelama 3. i 4.

Kod ocene kvaliteta seenja vano je dati, odnosno pravilno


oceniti poloaj pravilnog odsecanja korena. Izabrani poloaj
pravilnog odsecanja se obavezno naznauje u izvetaju(vidi
tabelu 5 i 6).
Sadraj zemlje
Sa korenom utovarena zemlja ( nalepljena, slobodna,
kamenje, korov i dr.), mora se u ispitivanju izmeriti i prikazati
u odnosu na bruto masu isporuene repe.
Veliina uzorka za utvrivanje sadraja zemlje nije
utvrena ovom metodikom. Ipak, treba u izvetaju navesti
veliinu uzorka i masu zemlje odnosno neistoe u njemu.
Isto tako treba navesti i metodu utvrivanja neistae,
odnosno da li se do podataka dolo ocenom ili pranjem
uzorka.
Povrina oteenja
Podatak o srazmeri povrinskog oteenja korena je
slobodno izabran ali ipak ova mera upuuje najedan zakljuak
a to je: da li je vaenje bilo vie ili manje paljivo odnosno
struno. Merenje povrinskog oteenja izvodi se tako to se
meri najvea duina i okomito na nju najvea irina oteene
povrine korena (slika 6). Ove dve veliine multiplikacijom
daju brojanu vrednost povrine oteenja.

Zbir povrinskog oteenja 10-100 repa se izraavaju u cm 2/100 kom. Uzorak za merenje povrine oteenja
je isti onaj gde je meren lom i seenje. Tabela 5 i 6. prikazan je obrazac i primer rezultata jednog ispitivanja
kvaliteta rada po I.I.R.B. metodici.

Poloaj linije previlnog odsecanja na repi: ispod vidljivih zelenih peteljki. Ova metoda ocenjivanja kvaliteta
rada brzo je nala primenu u istraivanju problenatike ubiranja eerne repe. Primenu metodike omoguava
sagledavanje kvaliteta rada u svim zemljama Zapadne Evrope i po miljenju strunjaka bie od velike koristi
za jo bri razvoj maina za ubiranje.
Pripremio:
dr Mihal Mei