Mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja I uvanja u zdravstvenoj ustanovi se

moe izrei uiniocu koji je krivino delo uinio u stanju bitno smanjene uraunljivosti, ili u
stanju neuraunljivosti.
Za primenu ove mere moraju biti ispunjena dva uslova: postojanje ozbiljne opasnosti da e
uinilac uiniti tee krivino delo, kao I da je za otklanjanje te opasnosti potrebno njegovo
leenje I uvanje u zdravstvenoj ustanovi. KZ je ograniio primenu ove mere propisujui da
se ista moe primeniti samo na one sluajeve kada postoji verovatnoa da e uinilac vriti
tea krivina dela.
Drugi uslov za primenu ove mere bezbednosti, da je radi otklanjanja opasnosti uinioca
potrebno njegovo leenje I uvanje u zdravstvenoj ustanovi. Ova mera se izrie na
neodreeno vreme, a odluku o otputanju iz zdravstvene ustanove donosi sud reenjem nakon
sprovedenog posebnog postupka, koji se sprovodi po slubenoj dunosti, ili na zahtev
zdravstvene ustanove ili na zahtev organa starateljstva.
4.3 OBAVEZNO PSIHIJATRIJSKO LEENJE NA SLOBODI
Mera obaveznog psihijatrisjkog leenja na slobodi se izrie neuraunljivom licu, mada se
moe izrei I bitno smanjeno uraunljivom licu : uz uslovnu osudu, I u drugom sluaju kada
je bitno smanjeno uraunljiv uinilac posle obustave izvrenja mere obaveznog psihijatrijskog
leenja I uvanja u zdravstvenoj ustanovi puten na uslovni otpust.
Ovde je re o neuraunljivom ili bitno smanjeno uraunljivom uiniocu koji je opasan, ali je
za otklanjanje te opasnosti dovoljno njegovo leenje na slobodi. Ta opasnost mora biti
ozbiljna, ali se ne zahteva da to bude opasnost od vrenja teih krivinih dela, ve opasnost da
e neuraunljivi uinilac uiniti bilo koje protivpravno delo u zakonu predvieno kao krivino
delo.
Ova mera bezbednosti moe trajati najdue tri godine. Mnogi su miljenja da bi I ona mogla
biti neodreenog I neogranienog trajanja s tim da se obustavlja onda kada prestane potreba
za leenjem. Mogue je da ova mera preraste u meru obaveznog psihijatrijskog leenja I
uvanja u zdravstvenoj ustanovi, I to u dva sluaja: kada se uinilac ne podvrgne leenju,
odnosno kada ga samovoljnu napusti, I kada pored leenja uinilac postane toliko opasan za
okolinu da je potrebno njegovo leenje I uvanje u zdravstvenoj ustanovi.
4.4 OBAVEZNO LEENJE NARKOMANA
Ova mera se primenjuje prema uiniocima koji su krivino delo izvrili usled zavisnosti od

upotrebe opojnih droga. Ne trai se da je uinilac u vreme izvrenja krivinog dela bio pod
uticajem droge. Naime, ako je delo uinjeno u stanju neuraunljivosti do kojeg je dolo
upotrebom droge, ne moe se primeniti ova mera bezbednosti. Potrebno je da je delo rezultat
zavisnosti od upotrebe opojnih droga, tj. Da postoji uzrona veza izmeu uinjenog dela I
zavisnosti od droge. Narkomani mnogo ee vre krivina dela zbog zavisnosti od droge,
nego pod direktnim uticajem droge. Tu se misli na dela protiv imovine koja se vre da bi se
dolo do sredstava za drogu. Takoe, za izricanje ove mere kumulativno se zahteva ispunjenje
jo jednog uslova, a to je da mora postojati ozbiljna opasnost da e usled ove zavisnosti I dalje
vriti krivina dela.
KZ propisuje trajanje ove mere, kao I opta pravila o njenom izvrenju. U sluaju kada se
izrie uz kaznu zatvora, mera bezbednosti obaveznog leenja narkomana ne moe trajati due
od tri godine. Ako je izreena uz kaznu zatvora, mera bezbednosti obaveznog leenja
narkomana se izvrava u zavodu za izvrenje kazne zatvora, ili u odgovarajuoj zdravstvenoj
ili drugoj specijalizovanoj ustanovi. Vreme provedeno u ustanovi za leenje se uraunava u
kaznu zatvora. Ako je mera izreena uz novanu kaznu, uslovnu osudu, sudsku opomenu
mera obaveznog leenja narkomana se izvrava na slobodi, I moe trajati najdue tri godine.
Ako se uinilac krivinog dela iz neopravdanih razloga ne povrgne leenju na slobodi, ili to
leenje samovoljno napusti, sud e narediti da se ova mera prinudno izvri u zdravstvenoj ili
nekoj drugoj specijalizovanoj ustanovi.
4.5 OBAVEZNO LEENJE ALKOHOLIARA
Uslovi za izricanje ove mere su u osnovi isti kao I kod mere obaveznog leenja narkomana, s
tim to je ovde uslov da je krivino delo uinjeno usled zavisnosti od upotrebe alkohola zbog
ega postoji ozbiljna opasnost da e uinilac I dalje da vri krivina dela.
Ovde treba praviti razliku izmeu obinog pijanstva I alkoholizma. Povremeno ili umereno
uzimanje alkohola je drutveno prihvatljivo. Alkoholiari esto vre krivina dela pod
neposrednim uticajem alkohola. I ova mera se moe izrei uz kaznu zatvora, novanu kaznu,
uslovnu osudu, sudsku opomenu .
U sluaju kada se izrie iz kaznu zatvora , mera bezbednosti obaveznog leenja alkoholiara
je ograniena trajanjem kazne zatvora, I ona se izvrava u zavodu za izvrenje kazne zatvora,
ili u odgovarajuoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi.
. Ako je mera izreena uz novanu kaznu, uslovnu osudu, sudsku opomenu mera

obaveznog leenja alkoholiara se izvrava na slobodi, I ne moe trajati due od dve godine.
Ako se uinilac krivinog dela iz neopravdanih razloga ne povrgne leenju na slobodi, ili to
leenje samovoljno napusti, sud e narediti da se ova mera prinudno izvri u zdravstvenoj ili
nekoj drugoj specijalizovanoj ustanovi.
4.6 PROTERIVANJE STRANACA IZ ZEMLJE
Proterivanje stranaca iz zemlje se sastoji u proterivanju stranaca koji su na teritoriji nae
zemlje uinili krivino delo za vreme od jedne do deset godina ili zauvek, ako je delo
uinjeno u povratu.
Uslov za primenu ove mere bezbednosti je nepoeljnost boravka stranaca na teritoriji nae
zemlje. KZ upuuje na to da prilikom izricanja ove mere se mora uzeti u obzir teinu
izvrenog krivinog dela, to znai da princip srazmernosti I te kako treba ispotovati. Vreme
trajanja proterivanja se rauna od dana pravosnanosti odluke, s tim da se vreme provedeno u
zatvoru ne uraunava u vreme trajanja ove mere. Takoe, mera proterivanja stranaca iz zemlje
se ne moe izrei uiniocu koji uiva zatitu u skladu sa ratifikovanim meunarodnim
ugovorima.
4.7 JAVNO OBJAVLJIVANJE PRESUDE
Ovo je novina u KZ nae zemlje, koja je I ranije postojala, ali kao sankcija koju je sud mogao
da naloi samo kod krivinog dela klevete I to ako je ono uinjeno putem sredstava javnog
informisanja. Uvoenje ove mere bezbednosti ima za svoj cilj otklanjanje opasnosti po ivot I
zdravlje ljudi.
Dve situacije u kojima se moe primeniti ova mera bezbednosti, a koje predvia KZ: prva je,
ako je krivino delo uinjeno putem sredstava javnog informisanja, a cilj objavljivanja
presude jeste otklanjanje tetnih posledica uinjenog dela. U drugom sluaju, mera javnog
objavljivanja presude se moe izrei za krivino delo koje je prouzrokovalo opasnost za ivot
ili telo ljudi, pod uslovom da objavljivanje presude moe da doprinese otklanjanju ili
umanjivanju te opasnosti.
Presuda se objavljuje o troku uinioca krivinog dela. Sud odluuje da e objaviti presudu u
celini, ili samo njen deo. Izricanje ove mere je u osnovi fakultativno, mada se moe zakonom
predvideti I obavezno objavljivanje presude. Rok za izvrenje mere javnog objavljivanja
presude je trideset dana od dana pravosnanosti presude.
POJAM I SVRHA MERA BEZBEDNOSTI

Razlika izmedju kazne I mera bezbednosti se ogleda u: opsta svrha kazne je da ima generalno
preventivno dejstvo, a mere bezbednosti specijalno preventivno, kazna je socijalno-eticki
prekor odgovornom uciniocu, a mere bezbednosti vrednosno neutralna sankcija zasnovana na
opsasnosti ucinioca u smislu ponovnog vrsenja kriv.dela, kazna se nikada ne sme izreci samo
zbog specijalne prevencije, dok je kod mera bezbednosti to pravilo.
Kad su u pitanju ucinioci kriv.dela, kazna pre svega postoji da bi se uticalo na potencijalne
ucinioce, dok mere bezbednosti su predvidjene da budu reakcija na individualnu drustvenu
opasnost odredjenog ucinioca, odnosno opasnost za okolinu ili opasnost da se vrse nova
kriv.dela.
Prema KZ, svrha mera bezbednosti se sastoji u otklanjanju stanja ili uslova koji mogu biti od
uticaja da ucinilac ubuduce vrsi kriv.dela:
veze
stanja
psihicka
stanja
ucinioca,
odnosno
utvrdjivanje
postojanja
uzrocne
izmedju
psihickog
stanja
ucinioca
I ucinjenog
dela, kao
I da takva
stanja mogu
voditi ponovnom vrsenju kriv.dela
Zauslova
povezanost
licnosti se
ucinioca
I njegovestanja
sredine
prilikana osnovu kojih se moze
primenu
mera bezbednosti
trazi postojanje
iliIuslova
zakljuciti da ce ucinilac ponovo vrstiti krivicna dela, kao I da se merom bezbednosti mogu
otkloniti ta stanja ili uslovi.
VRSTE I SISTEM MERA BEZBEDNOSTI U NASEM KRIV.ZAKONODAVSTU
Nase kriv.zakonodavstvo predvidja mera bezbednosti:
1) obavezno psihijatrijsko lecenje I cuvanje u zdravstvenoj ustanovi
2) obavezno psihijatrijsko lecenje na slobodi
3) obavezno lecenje narkomana
4) obavezno lecenje alkoholicara
5) zabrana vrsenja poziva, delatnosti ili duznosti
6) zabrana upravljanja motornim vozilom
7) oduzimanje predmeta
8) proterivanje stranaca iz zemlje
9) javno objavljivanje presude
10) zabrana priblizavanja I komunikacije sa ostecenim
11) zabrana pristustvovanja odredjenim sportskim priredbama
Vreme trajanja ovih mera bezbednosti je utvrdjeno zakonom, osim lecenja u zdravstvenoj

ustanovi koji se moze biti neograniceno