JAPANSKI VRTOVI

Japanski vrt ne predstavlja jednostavno prirodu. On je oduvek bio priroda koju

je uredio ovek. On pripada carstvru arhitekture i on je u svom najboljem
izdanju,priroda kao umetnost.
Geometrija i simetrija su paljivo izbegnute. Ovde je sve planirano,ali nema
vidljivih tragova planiranja,ali svim nivoima japanskog dizajna prisutno je preplitanje
racionalnog i sluajnog, pravog ugla i prirodnog oblika. Ove dve suprotnosti
dopunjuju jedna drugu kao jin i jang. Bez kontrasta koji oni stvaraju, puna aka
kamenja, koliko god paljivo odabrana, ne bi se mogla videti kao bata. Stoga se
bata u Japanu ne moe posmatrati zasebno od arhitekture.
Na japansku kulturu pa i vrt veliki utjecaj imali su taoizam, budizam i zen,
koji su u valovima pristizali iz Kine.
Prvi val kineskog utjecaja donio je taoistike i budistike mitove koji su ostavili
duboki utisak na Japance . Vjeruje se da je prvi pristigao taoistiki mit o ostrvu
besmrtnika.
Mit govori o postojanju pet otoka smjetenih negdje istono od kineske obale, a
naseljenih ljudima koji su postigli besmrtnost. Sama ostrva su bili noeni na leima
gigantskih morskih kornjaa. Ova ostrva su postali glavni motiv japanskih vrtova, pri
emu je Japan, pet ostrva originalnog kineskog mita sveo na jedan otok Horai zan.
Otoci besmrtnika predstavljeni su tako kao ostrvo dralova ili ostrvo kornjaa.
irenje budizma dovelo je do usvajanja ideje o planini Meru, kosmickoj
planini u centru univerzuma. Ova izvorno indijska kozmografija zauzela je istaknuto
mjesto u japanskom vrtu. Planina Meru se tako moe esto vidjeti kao jedan visoko
uzdignuti kamen, ponekad okruen stijenama sa strane.
Drugi talas kineskog utjecaja donio je zen budizam u XIII. stoljeu. Zen
budizam je oznaio novu eru i duboko proeo umjetnost i kulturu Japana.
Da bi smo imali pun uvid, vano je imati u vidu tipove vrtova(priblino pet)
koji su se razvili u Japanu, od 7-19 veka ( neki vrtovi mogli bi se svojim
karakteristikama svrstati u vie ovih grupa kao to je Kankui - Zlatni paviljon) :
1. Rani vrtovi: omoguavali su vonju amcem i etnju (7-12 v.) U rani tip
mogu se svrstati primeri iz 11. veka sa dva jezera i otrvcem,namenjen
uivanju u vonji amcem. (str. 179-181), park Ricurin (160-162) u
Takamacuu, ima veliku vodenu povrinu za vonju amcem i staze za
etnju. Vrt za etnju Saihoi u Kjotu i vila ugaku-in u Kjotu.
2. Drugi tip je vrt koji predstavlja rajsko naselje ili ostrvce besmrtnika
Horai (str 32,146)
Vrt kao rajsko naseljen nalazi se u sklopu hrama Mocui, u tradiciji djodo
budizma (156-157.Drugi primer je vrt u sklopu zamka u Osaki.
3. ukei-en (vrt umanjenih replika) je vrt u kome pored prirodnog ambijenta
vode,staza i mostia postoje i replike pejzaa po uvenju. Takav je vrt
ukei-en u Hiroimi, delom uniten bombardovanjem, dizajniran po
ugledu na ambijent vezan za Zapadno jezero Sji-hu u Kini. Staze vode
posetioca preko mostia da bi stigao do neke vrste stanica na tom putu,
koje ine ajne kuice ili replike vodopada. U sredini je jezerce sa deset
malih ostrva.
4. Vrtovi u duhu zena

5. Kaleidoskopski vrtovi (kaiju-vrt mogiih zadovoljstava) pripadali su

plemstvu (dajmjoima). Obino su ukljuivali jezere po kome se vozilo
amcem. Takav je Kenroku-en (18 vek), Kanazava.
isen kaijo iki (vrt sa jezerom za etanje) ima dva povezana jezerceta i
obino drveni mosti koji premouje gornje jezerce. U donjem se obino
nalaze dva vea kamena jedan predstavlja kornjau, drugi drala
(simbole dugovenosti i dobrog zdravlja). Takav je vrt u sklopu vili Kacura
(149, 154,182).
Oko 620. Soga no Umako iskopao je ribnjak u svom malom vrtu i sagradio u
njemu i sagradio u njemu ostrvo, pa je odmah posle toga bio nazvan Ministra
ostrva. Do njegovog vremena otvorena povrina ispred neije kue koristila se samo
u praktine svrhe.
Vrtovi u okviru boravita u stilu inden
U 9. veku prestonica je premetena u Kjoto i mnoge prelepe bate gradile su
se u to vreme. Aristokratske kue su se planirale u takozvanom stilu inden, a opti
njihov plan ukljuivao je i izgradnju bate. Ona se gradila juno od kue preko itave
irine parcele. inden, glavna zgrada gledala je na jug. Beli pesak je pokrivao tlo
junog dvora i dvorita i tu se odravala ceremonija slavljenja Nove godine. Iza
junog dvora nalazilo se nekoliko malih ostvra i sa jednog od njih se protezao luni
most (sori-bai). Iznad jezera gradio se riblji paviljon (curidono). Kada se plovilo
jezercem postojalo i pristanite. Povremeno je sa zadnje strane graena i odaja za
muziaje (gakuja). Batenska reica se postavljala ak i na parcelama koje su suvie
male za jezero,a velika panja posveivala se detaljima kao to je isparavanje i
uborenje vode koja se odbija od kamenje. O inden batovanstvu dosta znamo
zahvaljujui delu Knjiga o vrtovima, koju je napisao Taibana Toicune. Glavnu
stvar koju knjiga istike jeste da vrt treba da dodje iz prirode. Priroda nije
suprostavljana oveku, ve ovek treba da je osteti i da se povinuje.- Ovo je osnovni
princip batovanstva.
Vrtovi u zen hramovima
Obino bili bez vodenih povrina. Oni su mogli biti vrtovi u koje se donekle
ulazilo,ali su ee bili predmet kontemplacije sa rubne staze ili iz prostorije u
zgradi. Postoje tri varijante zen vrtova:
1. hiraniva- ravan vrto od belog peska, mahovine, trave, zimzelenog bilja,
aprimer je vrt u hramu Nanzenu u Kjotu, Daisen-in u sklopu hrama
Daitokui (32,50,146), gde je simbolizacija sledea: vertikalan stena
predstavlja masiv sa koga se vodopad obruava u dolinu,a zatim prelazi u
vodotokreku(predstavljenu belim ljunkom), koji prolazi ispod mosta
(predstavljen horizontalinim kamenom) i dalje se probija izmeu obalakamenova na svom putu do mora. Vertikalne stene siboliu paninske
masive ili ostrva
2. suvi vrt kare-san-sui (suva-planina-voda) . Termin ukazuje kako su u
basti planine predstavljene paznljivo odabranim kamenjem i stenjem, voda
peskom koji je izgrabuljan tako da ostavlja utisak talasa ili tekuce vode.
Primer je u sklopu hrama Rjoani.
3. poseban tip suvog vrta je nakaniva,pokriveni vrt, smeten unutar
graevine,kao vea soba, na primer vrt Tokai-an iz 18. veka. Postavljeno

je sedam kamenova (sedam je broj simbolinog znaenja- npr: sedam

boanstava sree)
4. poseban tip je roi-niva, vezan za ajnu kuicu
Iznad svega, ovi batovani su hteli da obezbede fiziku postavku za tihu
meditaciju i kontemplaciju. Bata je bilo mesto gde su svetenici, uenjaci, plemii ili
ratnici mogli da predahnu i odvoje se od tekoa svakodnevnog ivota.
Sahoi je remek-delo batovanstva svetenika Musoa, koji se zalagao za
japanizaciju zena. Osmiljen prema zenistikom pogledu na svet, ovaj vrt je
neizmerno usticao na kasniju batensku umetnost. Svetenik Muso je batu osmislio
sa ozbiljnom tenojm u potrezi za zenom. Vrt suvog pejzaa (kare-san-sui) Sahoija
bio je vrsta kamene bate koja je predstavljala sveteniku rezidenciju.
Odaje za pretpostavljene (hoo) u zen hramu esto su se koristile za susrete
znalaca to je uticalo na bri razvoj batenske umetnosti. Vrt u odajama za
pretpostavljene Daisen-ina u hramu Daitokui (str 32,50,146) i vrt hrama Rjoani
(str 145), raeni su u stilu suvog pejzaa.
Razvoj ajnog vrta
Umetnost ajne ceremonije se odvijala u kolibi, gde je ajna kua postala slamom
prekrivena kuica, a ajni vrt preuzeo atmosferu umske staze do planinskog
hrama . Batovani su se trudili da prenesu prirodnu zimzelenost planina,a
potkresivanje je bilo zabranjeno. Kamene ploe i vodeni bazeni postali su sutinska
odlia ajnog vrta,a fenjeri su postavljani kako bi se ceremonija odravala nou (str
174-178). Ono to su voleli kod starih i korienih stvari jeste njihova tronost i
prekrivenost mahovinom to je odisalo osamljenu i mirnoom (vabi).
ajni vrt (a-niva) esto se nazivao roi (staza), to je oznaavalo stazu do ajne
sobe (str 174.). Samo je domain ulazio u ajnu sobu iz hodnika glavne zgrade, gosti
su ulazili direktno u ajni vrt (str 53.) Za raliku od odaja za pretpostavljene ovaj vrt
bio je predvien da se u njega ue i eta,a ne samo gleda iz unutranjosti.
Vaan element je bio bunar, poznat kao ido, iz koga se izvlaila voda za pravljnje
aja i iri-ana-malena jama ograena krovnim crepom gde se pometala prljavtina i
opalo lie tokom ritualnog ienja oblasti pred ceremoniju. Na isnistiranje majstora
ukljuen je i bunar za ritualno pranje ruku.
Tehnike japanskog batovanstva
Jezero: Veina bati u Japanu ima jezero. Verovalo se da jezero odraava ostrvski
pejza,a da njegovo kamenje i beli pesak predstavjaju kamenu plau. Takve su bate
Macuima i Ama-no-Hiidate (str 63), koja se danas smatraju najuvenijim
batama u Japanu. U Kjotu, u bati Kavadara-no-in, gde je u 9. veku iveo
Minamoto Toru se svaki dan donosila morska voda i zagrevala na vatri, proizvodei
dim i so, a sve u cilju isticanja teme bate udaljenog priobalskog sela.
Ostrvo: Batensko jezero uvek ima jedno ili vie malih ostrva.Meu vrstama ostrva
bila su brdovita
ostrva (jama-ima), ravna ostrva (no-ima),umovita ostrva (mori-ima),
obalska ostrva (iso-ima). Bila su toliko sutinska za vrt da su se tokom 7. i 8. veka
bate esto nazivale ima (ostrvo).
Koristila su se i za jedrenje i to ne samo u stilu inden ve i u zen hramovima kao
to je Sahoi i bati za etanje Kacura.

Most: U batama stila inden iz 10. veka gradili su se zaobljeni i ravni drveni
mostovi sa ogradama od ostrva na sredini jezera do severnih i junih obala jezera. U
svojim najrazliitijim oblicima most je oduvek bio glavni element japanske batenske
umetnosti.
Slap: Smatrao se sutinskim u bati i on uveava znaaj jezera. Vlasnici bati voleli
su zvuk vode koja pada i uskoro su slapovi postali vaan inilac bate. To je bilo
zgodno na padinama planine,ali u bati Koraku-en u Edu, gde je tlo ravno,voda se
podizala vodeninim kolom da bi se zatim slivala slapom.
Kamenje i kameni ukrasi: Klesarska umetnost se smatrala veoma vanim delom
batovanstva i tokom ranog srednjeg veka meu batovanima pojavio se
profesionalni status poznat kao svetenici klesari (ii-date-so). U ajnom vrtu
se posebna panja poklanjala kamenu. Znalci su uivali u teksturi i bojama
nepravilno oblikovanog kamena kao da je to bila iva stvar. Dugo su Japanci na 15
kamenja u belom pesku, u vrtu Rjoani, gledali kao na tigricu koja sa
mladuncima prelazi reku,to ukazuje na injenicu da su verovali kako postavka
kamenja i stenja moe da predstavlja ivotinje u pokretu.
Od najstarijih vremena ono se oboavalo jer se verovalo da su mesta sa kojih
su sili bogovi. To se vidi zi njihovih starih naziva vasaka ili ivakura (sedite
bogova). U nekim delovima se moe naii na ii-gami (kameni bog).
Kameni fenjer: Fenjeri su stigli u Japan sa budistikom arhitekturom. Kameni
fenjeri su se pojavili u svetovnim batama tek nakon to je ajni vrt poeo da se
gradi u 16. veku. Prvo su se koristili da osvetle ajni vrt kada se od sumraka do
svitanja odravala posebna ajna ceremonija pod nazivom None
prie(jobanai). Kasnije su se postavjali i u obinim batama i nastao je novi tip
fenjera fenjer za gledanje snega (jukim-goro), nazvana tako zato to najlepe
izgleda kada je pokrivena snegom.
Staza: Od kada se pojavio ajni vrt velika panja je posveena u osmiljavanju staze
poto je ajni vrt namenjen za etnju. Batovani su osmislili stazu u kojoj su kamene
ploe postavljane tako da
budu usklaene sa ovekovim korakom . Meutim, morate da gledate stazu da ne
biste pogreno zakoraili. Kao i fenjeri od poetka 17. veka staza se smatrala
neophodnom u svim vrstama japanskih bati.
Mahovinaste baste Kjota
Najverovatnije su nastale igrom sluaja. U vlanoj i hladnoj klimi Kjota bilo
koje pare koje se due vreme ne obrauje postalo ubrzo bi bilo prekriveno
mahovinom. Poznato je da su predivne mahovinaste bate u Kjotu dodate zen
hramovima nakon asketskih, klasinik kare-san-sui bati. Zen monasi koji su
poseivali ova mesta shvatili su prirodnu lepotu mahovine i poeli da prave
mahovinaste bate. U zen vrtovima poela je da simbolie bujnost samog ivota kao
i bogastvo i punou budistike religije. Jedna od najlepih mahovinastih zen bati je
ona sa ahovskom arom (iimacu) u najpoznatijem zen hramu Tofukui. Moda se
najpoznatija budistika mahovinasta bata moe nai u hramu Saihoi u Kjotu (str
179-181). Ova bata je u stilu parka.

Japanska bata nije cvetna bata, niti je sainjena u cilju gajenja bilja. U devet
od deset sluajeva, neksebi nemaju niega zelenog, iako prelepe, sastoje se
uglavnom od kamenja, stenja i peska.
Jedna vrsta lovorike, Japancije zovu juzuri-ha, esta je u batama
samurajskih kua. Nijedan list ne pada dok se u potpunosti ne razvije novi i zato se
smatra za drvo dobrog znamenja zato to simbolizuje nadu da otac nee preminuti
dok mu sin ne stasa dovoljno da moe uspeno da ga nasledi kao glava porodice.
Bor simbolizuje nepokolebljivu odlunost, ivahnu starost, njegovom
igliastom liu se pripisuje sposobnost da tera demone.
Sakura-no-ki postoje dve vrste, kultivisana (listovi se pojavljuju nakon
cveta) i divlja trenja - jamazakura (prvo lie,a onda cveta). Posaeno u starim
samurajskim batama nije se cenilo samo zbog svoje lepote, smatralo se da pupoljci
iskazuju nenost oseanja i nevinost ivota koje pripadaju viem plemstvu Kao to
je cvet trenje prvi meu cveem, kae stara poslovica tako i ratnik treba da je
prvi meu ljudima
Cvetanje ljive teko da je manje zadivljujue od trenje. Zbog svoje
gracioznosti devojka se povezivala sa vitkom vrbom, mladalaki arm sa cvetom
trenje u cvatu, slatkoa srca sa racvetalim drvetom ljive.
U Izumou je posebno udesno cvetanje boura Ostrvo Daikonima u maju
gori u crvenoj boji boura, pa je u dravnim kolama raspust za deake i devojice
da bi mogli da uivaju u ovom prizoru.
tegai - Unutar prednje kapije u gotovo svakoj samurajskoj kui moe se
videti malo drva sa velikim liem zanimljivog oblika tegai (spona, veza za ruke).
U starim danima kada je samuraj bio u obavezi da napusti dom da bi pratio
gospodara u Edo, bio je obiaj da mu se pred odlazak iznese peeni tai posluen na
tetaiva listu,a zatim taj list okai iznad drveta kao amajlija da bi se samuraj vratio
kui. Pod naletom vetra kretanje lista podsea kao da doziva rukom.
U veini japanskih vrtova moe se naii i na bun nanten, za koji su vezana
zanimljiva verovanja da ako imate komar, san koji donosi bolest, trebalo bi da rano
ujutru biljci apuui ispriate taj komar, koji se onda nee obistiniti.
Od optih karakteristika, u ureenju vrtova je, korieno i minijaturno drvee
(bonsai),kao tzv. pozajmljeni prizori, kada se preko odreenih otvora u zidovima
pozajmljivao prizor koji se nalazi iza zida.
Japan ima i nekoliko udnih sujeverja tako da neko drvee smatra zlim
drveem. Meu njima je enkoki i janagi (tuna vrba). Smatraju se posebno
sablansim idanas se retko mogu nai u japanskim batama.
Postoji jedna lepa legenda o drvetu vrbe koje je raslo u bati nekog
samuraja iz Kjota. Zbog njegove reputacije stanar je poeleo da ga posee,ali
drugi samuraj ga je odgovarao reima: Radije ga prodaj meni kako bih mogao da ga
posadim u svojoj bati. To drvo ima duu i bilo bi ga surovo unittiti. Nakon to je
ubedio samuraja posadio ga je u svojoj bati. Drvo janagi je lepo cvetalo u svom
novom domu, pa je njegov duh u znak zahvalnosti, preuzeo oblik prelepe ene koja
se sprijateljila sa samurajem i postala mu ena. Dobili su ljupkog deaka. Nekoliko
godina kasnije feudalni gospodar kome je pripadao posed dao je nalog da se
posee. ena je plakala i otkrila muu istinu A sada moram umreti, a nae dete e
iveti,a ti e ga uvek voleti. Ovo saznanje je moja jedina uteha.. aljui poslednji
pozdrav,nestala je u drvetu. Nepotrebno je rei d aje samuraj uinio sve da feudalni
gospodar odustane od svoje namere. Ipak,princ je eleo da se drvo posee da bi se
iskoristilo u popravci budistikog hrama, San-u-san-gen-do. Drvo je oboreno,a kada

je palo bilo je toliko teko da ga nije moglo podii ni trista ljudi. Onda je dete, uzevi
u ruku jednu granicu sa oborenog drveta, reklo Doi, i drvo ga je sledilo sve do
dvorita hrama.