You are on page 1of 4

godina XLIX /

broj 427 / januarfebruar 2004.

VRT
Jan erstad

HOMO FALSUS ILI SAVRENO UBISTVO

Jedan sprat ispod kapije. Hodnik u maurskom stilu. Metalno tele na


mramornom postolju u jednom uglu. Vijugave pruge dima se izvijaju
ka perforiranim oblogama na krovu. Prst koji na sebi ima prsten sa
rubinom od crvenog stakla. Plameni jezik iz jeftinog upaljaa upravo
ispod podvaljka Henrija Vintermansa (kupljen od gastarbajtera, negde
u toaletu). Puna krigla piva bez pene na stolu. Plaviasta kornjaa
istetovirana na nagoj nadlaktici. ena koja iskorauje iz pozadine,
nabreklo belo krzno. Svetlo je prigueno unutar svetlozelenih i oran
kupola. Leptirske are apuu na crvenim somotskim tapetama. Glas iz
mraka: Show-time! Fanki muzika, Miss Kelly silazi niz stepenice,
potpetice iljate poput bodea lupkaraju o sjajni parket bez tepiha,
kosa nalik eernoj peni pod reflektorima, krzno nemarno spade, meko
se prizemljivi na podu.
Gde? The Copper Calf, noni klub uven po kriminalu, u irskoj
prestonici, odmah pored Dablinskog zamka? Nije nemogue. Ali mogli
bismo jednako tako biti i u Zum Goldenen Ferkel-u, zabavnom parku
koje je opisao Karl Kraus1, tako rei zid do zida sa Palatom pravde u
Beu. Ili bismo se mogli nalaziti u Barseloni, u El Toro De Plata (baru u
kojem su prvi put uli u trag krijumaru Olmstedu), nedaleko od Crkve
blaene obitelji, Gaudijeve nedovrene katedrale. Mnogo mogunosti.
Ostavljeni muziki instrumenti na stativima, mrtvi patuljasti
posmatrai dugakih vratova. Muzika preuzeta nevidljivim rukama,
preraena do trake na magnetofonu. Miss Kelly, umetnik meseca, u
belom kostimu sa resama, ditto donji deo, gornji deo pak seksepilno
smaknut sa levog ramena, ruiasta nijansa na mlenobeloj koi,
ritmino uvre kukovima, skida svileni al, oaravajue, frotira se kao
posle tuiranja, istura grudi i zadnjicu razjapljenim oima koje zure
preko krigli sa pivom, pokazuje zategnute trbune i guzne miie,
golicava igra sa dva nojeva perca, profesionalno angaovana,
usamljeni gladijator.
Mogli bismo to se te stvari tie stajati i u esto spominjanoj Plavoj
peini u Rimu imperatora Nerona i Kaligule, mogli bismo biti gosti u
Ksanaduu Kublaja kana, ili etvrtima sree nestale Gomore, samo to
materijalne mogunosti ne dozvoljavaju tu pretpostavku.

Miss Kelly pravi most svojim telom na podu. Zdravi pokret


tela. Gornjim delom trupa. Grudi koje se vraaju na gore, dok ih prate
zaareni pogledi sa stolova, na kojima boce vina stoje gusto poreane
poput kegli. Neko je ustao, ramena ka stubovima, istovetno radoznala
lica, damari udaraju, pete koje gase opuke na itisonu. Staklaste oi
upravljene prema Miss Kelly koja puta i donji deo kostima da nestane
i otvara crvenkaste takice (nekadanje dlaice) koje se izdvajaju na
golom mesu obasjanom svetlou. Miss Kelly izvodi suptilnu umetniku
taku pajalicom izmeu nogu i grudi.
U sutini, mogli bismo isto tako da sedimo i u bioskopskoj sali, da
gledamo neku scenu iz mamutskog filma Roberta Altmana "Nevil", ili
iz "Najveeg greha" (o Raspuinu) Andreja Viinskog, ili iz futuristike
fantazije "Autlend", sa onom Konerijom u glavnoj ulozi, scena u baru
na Jou, jednom od Jupiterovih meseca.
Bezvremeno, bez svoga mesta. Oi gore, pogled dole, usne na aama
vina, usne na usnama, ruke na butinama, leptir-prozor od olovnog
stakla kao sakralno blagosiljanje. Na somotskim tapetama vise
uramljeni akvareli sa gradskim motivima, motivima iz grada sa svojim
osobenim, zaudnim linijama oblaka, svojim visokim i niskim kuama,
zailjenim krovovima i tornjevima kao i kupolama, fabrikim
dimnjacima i olucima iz mehana, prolazima ispod stubova i i
vodoskocima, ruama puzavicama i mainama, muzejima i
porodilitima, sudskim zdanjima, crkvama i utvrenjima,
poslastiarnicama, tramvajskim inama i parkovima, golubovima koji
se rugaju prolosti tako to kake po statuama. Mi smo u jednom gradu
kojem ne manjkaju slini, koji se moe porediti sa panskim Trapom,
visinama Sju-a, muzejem Prado i eleznikom stanicom Riper; Dunav,
Most uzdaha, Gare du Nord a i Kastrup: Hajd park, Plaka i Gamla Stan
u Stokholmu; Slobodni univerzitet u Berlinu, Dioklecijanova palata i
zgrada britanskog parlamenta. Jedan sat do ponoi. ovek sa crnim
povezom preko jednog oka igra rukom obgrlivi damu u srebrnastim
kockastim arapama i jarko crvenom perikom, i apue joj u uvo.
Istovremeno Pol Rud vrti kljuevima na privesku i upravo izlazi iz lifta.
Dalje na zapad u gradu. Prolazi pored zlatne guske, kod ulaznih vrata.
Na stepenitu moe da vidi diplome okaene na zid, bocu izvetrelog
vina i porcelansku vazu u vitrini. Ako sie sve do zadnjeg stepenika,
doi e do sobe u kojoj sedi engleski zabavlja za pijanom sa
staklenim poklopcem. Njegov pogled poiva na jednoj enskoj cipeli.
Ispod zlaanih metalnih pravougaonika na krovu, pored anka
savijenog u obliku polumeseca, sedi ovek u pantalonama sa
poprenim prugama i zuri u devojke u iznoenim, veoma kratkim
haljinicama. Rukom je uhvatio au i ide do dame koja sedi sama u
jednoj od naslonjaa du zida. Izgleda kao Ciganka, a kosa joj je
savijena u punu koja ima oblik fesa. Iza nje se nalazi orman sa
knjigama i diskretnim osvetljenjem, i tu osim antikvarnog primerka
"Crkvenih pria" moete da nazrete i i prvo izdanje Ibzena ("Divlja
patka" i "Heda Gabler"). Njih dvoje na sofi razmenjuju nekoliko rei.
Pijanista doprinosi nekolikim baladama. ovek u zebrastim
pantalonama mae kelnerici.
Istovremeno, negde drugde, sjajna metalna vrata klize u stranu i Pol
Rud odlunog koraka ide ka baru na poslednjem spratu hotela.
Istonije. Kamenje pada sa kipova lavova ispred Parlamenta. Pored
vratara u zelenoj uniformi. Dole je valjda podrumski lokal. panska

hacijenda, makara, dim, sos na tanjiriima, alkohol u krvi, crne leptirmane, novac u novanicima, mrlje od urina na gaama, Brut ispod
miki, masna kosa, visoke potpetice, znojavi vratovi, alimar, re
"idem" u uima, Cis-mol i F-dur, gradski slepi mievi na podijumu za
igru. Uskoro e pono. Ispred zidnog postera matadora i crnog bika,
stoji petoro ena, od kojih su dve crnkinje. oveuljak sjajne elave
lobanje i kukastog nosa i sa dve nesparene cipele sedi za ankom i
aska sa jednom enom u muketirskim izmama, koje joj dopiru
skoro do polovine butina, a veliko krzno od angore joj se rascvetalo.
On sklizne sa barske stolice, uzima je pod ruku i vodi je na podijum, i
jednu ruku joj stavi oko pasa.
Istovremeno. Poslednji tramvaji se vuku du elektrinih ica kroz grad.
Lutke u izlozima blenu napolje ka sve praznijim ulicama. Jedan pijanac
pia uz postolje spomenika Vergelandu i zaueno gleda u velikog
jezikog polemiara koji mu se mrti. Utvrenje Akerhus je pozlaeno
ulinom svetlou, a i katedrala pored Stortorgeta. Parlament u
vladinoj etvrti, pak, lei u mraku.
Kada bi neko stajao na Trg Halvdana erulfa sa kamerom i jakim
objektivima za uveavanje, mogao bi moda da uhvati i ovekovei
jedno lice iza velikih prozorskih okana est stotina metara preko puta,
sliku vlasnika tog lica, koji vlasnik bi jedva poelelo da ga vidi u
javnosti (premda bi njegova visina moda mogla da navede nekoga da
pomisli da je napolju nekim sasvim drugim zadatkom nego gosti u
gradskim podrumskim birtijama). Na vrhu pomodnog SAS-ovog hotela
sedi Pol Rud sam za stolom i zuri u ogroman prozor koji se otvara
kompjutersko-grafikim vienjem Osla. Oi pokuavaju da otkriju
proroanstva za dolazee vee iz slike koju stvaraju svetlosne take
svetiljki dole na ulicama.
Prekida ga enska ruka koja stavlja iroku au za viski na papirnu
servijetu ispred njega, lak za nokte boje burgundca, igra boja koja
nestaje. On podie au k ustima polaganim pokretom ruke. Dugako
studiranje, elegancija pranjenja ae. Ruka, ne previe blizu tela, ali
ni previe rastavljena od njega, urba, ugao ae u odnosu na usne,
koliko usta treba da budu otvorena. Mogao je da iz naina kako neko
pije dokui iz njegove linosti jednako toliko kao psihoanalitiar iz
jednogodinjih terapeutskih seansi. Psihologija pranjenja ae. No
dobro, iveli Pole! Zasluuje to. Luksuzno degustiranje veeri, kao da
proba jelo sa tartufima. Potok u parku Frogner. Sloboda.
ena za susednim stolom, pantalone od avolje koe i uta jakna,
usne oko spirale mehuria u plastinoj cevici, jamice u obrazima.
Studija uglom oka. Osim ako to nije bila ona? Mogla bi da bude ovde.
Da uzme pie da bi se zagrejala. Kao on. Da doe do susreta, povod
za najmanje jo po jedan viski. Sumnjiavo. I ne nespretno. Neto
inteligentnije od toga.
Promekoljio se. Kineska pirinana polja, stolica na terasama,
vodoskok iza, barmenova umetnika dela (mogao bi bez problema da
tako nazove i rad sa etonima), metal koji se hitro seli iznad kockica
leda u aama, zlato, srebro i bronza; dobro podmazana maina, pia
na pokretnoj traci koja dospevaju do dece noi, do njihovih ranjenih
srdaca. Priguena muzika uz koju se moe razgovarati za stolom.
Vizuelno raspoloenje koje se vidi kroz uti filter, izoblieno i malice
pokvareno glasovima. Pol poinje novu situaciju. Oi i dalje idu za
sekundarom na Timex-u.

Lica oko njega su umorna, potroena ivotom, ipak gladna novih


uzbuenja, mukarci i ene, dobro obueni, odnegovani, svee obrijani
nadljubci, koa nena kao mileram. Mada je obrisao prainu sa
leptirskog ogledalca, koje je sakrio u Black Velvet, kojom se Fernanda
zabavljala crtajui srca kada je bila u dobrom raspoloenju (neto to
se dogaalo jednako tako esto kao i prolaz asteroida Eros pored
Zemlje). Zagleda sva enska lica, razliite frizure, boje, crna kao
gavran, kestenjasta, platinastoplava. Jedva da moe biti ovde. Jedna
enska noga se podie u vazduh, bleskajui svetlou koja je dolazila
od odsjaja tankog lanca oko lanka. Pol isprazni au dok je
istovremeno proveravao da li su papiri u unutranjem depu sakoa na
svom mestu. Bar e se uskoro isprazniti. Pogled koji trai u svim
moguim pravcima kao artiljerijske baterije za vreme vazdunog
napada.
Pol Rud popravi vor na kravati dok je ustajao, pogleda na
neverbalnu komunikaciju izmeu kaiprsta jedne ene i mukarca,
prepozna napetost u pozadini, skriveno oruje, podigavi stepen
opreza. Vreme je da promeni lovite. Samo generalna proba.
Poe prema liftu.
odlomak
(Sa norvekog preveo i beleke sainio Predrag Crnkovi)

Jan erstad (Kjaerstad) roen je 1953. Pie eseje, prie i romane, i prevoen je na nemaki,
engleski, maarski, danski, vedski... Proza mu je sloena i humorna, "odslikava mnogobrojne
meuzavisnosti savremenog ivota... te podsea na Nila Stivensona..." Dobio izmeu ostalog i
nagradu Nordijskog knjievnog saveta za trilogiju o Jonasu Vergelandu, TV linosti (Zavodnik,
Osvaja, Otkrivalac). Ostala dela: Zemlja se tiho okree, prie, 1980, Ogledala, roman,
1982, Na ivici, roman, 1990, Ljudska sfera, eseji, 1997...

Kulturni centar Novog Sada 2002-2004.