Profeionalna orijentacija

Profesionalna orijentacija je kompleksna i sistematska delatnost na pruanju pomoi

pojedincu u reavanju problema koji su u vezi sa izborom zanimanja i njegovim daljnim
napretkom uzimajui u obzir potrebe, mogunosti i karakteristike pojedinaca zajedno sa
karakteristikama i zahtevima zanimanja i uslovima u oblasti rada i sredini uopte (Muhovi,
1969).
Profesionalna orijentacija je kontinuiran proces od rane mladosti, koji ne prestaje ni posle
izbora zanimanja, jer ovek u toku svog ivota vie puta promeni zanimanje i poslove. Dobro
orijentisan ovek imae malo potrebe da menja zanimanje, bie srean i zadovoljan i koristan
lan zajednice (ehi, 1990).
To je proces pomoi linosti da razvije i prihvati integrativnu i adekvatnu sliku o sebi i
svojoj ulozi u svetu rada da ispita ovaj koncept u odnosu na realnost, da ga povee sa realnou,
ostvarujui zadovoljstvo samim sobom i dajui svoj doprinos drutvu (Super. 1957).
Navedene teorije profesionalne orijentacije pokauzuju da su okrenute ka samom
pojedincu, u cilju prepoznavanja njegovih potencijala i sposobnosti, ali i njegovih potreba i
zanimanja za odreenom vrstom zanimanja. Pokuavajui spojiti ta dva pola, profesionalna
orijentacija na jedan human I razuman nain pronalazi poloaj svakom pojedincu u irem
drutveno-ekonomskom kontekstu, rezultujui srenim I uspenim pojedincem, stabilnom
drutvu i potrebnom random produktivnou.

Teorije izbora zanimanja

U narednim pasusima bie izloene neke od teorija izbora zanimanja:

Karterova teorija
Nastala na nalazima empirijskih istrazivanja, ova teorija prikazuje da profesionalni
interesi imaju presudan znaaj ali na njihov razvoj pored unutranjih dinamizama linosti
isti toliki uticaj imaju i spoljanji sredinski faktori. Ona istie adaptacioni karakter stavova i
interesa. Profesionalni

stavovi

se

razvijaju sa ciljem da se prilagodi aktuelnoj socijalnoj i

fizikoj sredini. Osobenost individue, njene sposobnosti, interesi, motivi u koakciji sa fizickorn i
socijalnom sredinom odreuju okvir budueg zanimanja. Karter smatra da se profesionalni
ciljevi, profesionalni interesi individue formiraju identifikacijom sa nekom bliom socijalnom
grupom. U sluajevima kada se pojavi neka prepreka ili se javi nesklad izmeu osobe i
zahteva zanimanja najee dolazi do preorijentacije formiranih ciljeva na neku drugu grupu
zanimanja (Mihailovi, 1999).

Bordinova teorija
I ova teorija zasnovana je na ispitivanju profesionalnih interesa. Ona uvodi pojmove
testovni i inventarisani interesi sto oznaava metodoloki postupak kojim dolazi do ovih
elemenata svoje teorije. Po ovoj teoriji profesionalne aspiracije su glavni pokretai koji ,,guraju"
individuu ka eljenom zanimanju. Aspiracije odnosno interesi su shvaeni kao derivati linosti
koji se menjaju u zavisnosti od stepena u kome linost prihvata izvesnu stereotipnu sliku
zanimanja koja je prisutna u njegovoj sredini kao i sliku koju imaju o vlastitoj linosti; ta
struktura zavisi, dakle, od poznavanja stereotipija zanimanja i autoslike (Mihailovi, 1999).
2

Forerova teorija

Prema ovoj teoriji izbor je, za razliku od drugih autora, impulsivan, slep, emocionalan i
automatski. To nije nikakav racionalan i inteligentan proces ve on lei u, emotivnim potrebama.
Osoba koja bira poziv nije svesna motiva koji je pokrecu ka tom zanimanju. Ona nije svesna
zato joj se neko zanimanje vie, a neko manje dopada. esto isticana Forerova zasluga je ta to
je prvi tumaio skorove na profesionalnim inventarima ne samo kao indikatore profesionalnih
interesa

ve kao indikatore profesionalnih sklonosti linosti (inventara linosti). Mnogi

istraivai ove oblasti ukazuju na veliku vrednost ove teorije, to ukazuje na znaaj emocionalnih
komponenti i nesvesnog ali ipak svaka ortodoksnost u tom smislu je neopravdana (Mihailovi,
1999).

Saferova teorija
Safer sa svojom ,,teorijom potreba" se moe svrstati u onu grupu autora koji presudan
faktor za izbor poziva vide u stepenu u kome taj poziv moe da zadovolji najvanije potrebe
i motive. Od njih najvanije su potrebe za kreativnou, za strucnou i socijalnom dobrobiti.
Vrlo je teko dati konanu listu potreba, kao i rang svake od njih. Verovatno je treba praviti za
svaku osobu posebno. Saferu se upuuju zamerke na selekcionisanom uzorku koji je kao takav
dao odreenu rang listu potreba. Verovatno data lista na nekom drugom uzorku ne bi izgledala
tako. Ova teorija je u disonanciji sa dinamikom teorijom motiva prema kojoj nezadovoljeni
motiv preuzima mesto zadovoljenog (Mihailovi, 1999).

Ginzbergova teorija

Ova teorija smatra da je izbor odnosno odluka za zanimanje vie-manje neponovljiva. Nema
vraanja unazad. Svaka odluka je ireverzibilna. Ireverzibilnost je posledica vezanosti tog niza
3

odluka o buduem zanimanju za uzrast i razvoj pojedinca. Ginzberg smatra da se uvek radi o
izvesnom kompromisu:

kompromis izmeu ambicija i potencijala,

kompromis izmeu praktinih mogunosti koje prua sredina pojedinca i njegovih

ambicija.
Navode se tri etape u razvoju izbora. Periodi su vezani za hronoloki uzrast, a njihova

diferencijacija je izvrena na osnovu naina na koji individua projektuje svoje unutranje

pokretae na svet zanimanja. Period ,,fantazije" se javlja na uzrastu od 6 do 11 godina. To
je period u kome dete ivi u snovima, pa zamilja da moe postati to god eli, ne
uzimajuci nikakve realne, sopstvene mogunosti u obzir. Period ,,pokuaja" je vezan za
adolescentnu fazu od 12 do 17 godina. Karakteristicna je nestalnost u eljama ali je
primetno shvatanje

problema profesionalnog izbora. Jo uvek je dominantan subjektivan

faktor ali on vremenom biva korigovan konstatacijom da se ostvarenje mora vezati za realne i
praktine uslove. U periodu ,,realizma" iznad

17 godina dolazi do izvesne

subjektivnih i objektivnih elemenata. Tu se javlja

ravnotee

i kljuni pojam Ginzbergove teorije,

kompromis. Tokom razvoja individua ui o sebi, o svojim sposobnostima i interesima, ali i

realnoj sredini, mogunostima, zahtevima ekonomike, socijalne i kulturne sredine. Izbor
zanimanja je u stvari kompromis izrmeu dva skupa faktora individualnih i socijalnih.
Celokupan proces ima razvojan karakter i neodvojivo je vezan za proces maturacije (Mihailovi,
1999).

Rolandova teorija

Roland daje svoju teoriju koja bi na neki nacin bila rezime prethodno navedenih. On
polazi od sledeih pretpostavki od kojih su neke zakljuci prethodnih teorija:

Izbor poziva je odraz (ekspresija) linosti;

Inventari interesa su inventari linosti;

Stereotipije o profesijama imaju dosledna i vana socioloka i psiholoka znaenja;

Pripadnici neke profesije imaju sline linosti i sline istorije razvoja;

Ljudi u profesionalnoj grupi imaju sline linosti, oni ce stoga odgovarati na situacije i
probleme na slian nain i razvie karakteristinu interpersonalnu sredinu;

Profesionalna satisfakcija, stabilnost i postignue zavise od sklada izmeu linosti i

sredine u kojoj ona radi;

Nae znanje iz profesionalnog ivota je dezorganizovano i esto izolovano od

najglavnijih dela psiholokog i sociolokog znanja.
Roland koristi ,,inventare profesionalnih preferencija" sa est skala i tako dolazi do

svojih tipova linosti, Visok skor na nekoj od skala oznaava dominantan tip. Slino je izveo
i podtipove. On razlikuje ,, primarnu usmerenost" koja inicira izbor jedne od est glavnih
grupa, a koja je funkcija odgovarajuceg modela linosti. Sekundarnu usmerenost daje odabrano
zanimanje unutar jedne od grupa. Njegovi tipovi za koje smatra da mogu da obuhvate
najvei

brojpripadnika americke

konvencionalan, preduzimljiv
formira

odgovarajue

kulture su sledei: realistican, intelektualan, socijalan,

i umetnicki. Pripadnost linosti pripadnika odredenog tipa,

sredine:

realistinu,

preduzimljivu i umetniku. Roland smatra

intelektualnu,

socijalnu,

da se ponaanje neke

konvencionalnu,

osobe

moe objasniti

interakcijom linosti i sredine u kojoj ivi ili je iveo. Dakle, smatra da ljudi idu prema
onim profesijama, onim sredinama, koje im pruaju najvie mogunosti da aktiviraju svoje
vetine i sposobnosti, da ispolje svoje stavove i vrednosti

i preuzmu

na sebe izvrenje

odgovarajuih uloga i obaveza (Mihailovi, 1999).

Superova teorija

Osnovni zadatak profesionalnog savetovanja po ,,teoriji osobina"

upozna

sopstvene osobine i da ih uporedi

je da kandidat

sa zahtevima pojedinih zanimanja. Faktori se

tretiraju kao statini, nepromenljivi, koji dozvoljavaju meusobno statistiko kombinovanje.

Super polazi od idiografskih premisa.Predvianje i razumevanje budueg ponaanja neke osobe
5

moe se

predvideti samo poznavanjem i razumevanjem ponaanja i ivotnih uslova te

osobe u proslosti. Osnovna metoda je metoda ivotne istorije ili kako je on naziva tematsko
ekstrapolativna metoda.
Ova teorija pridaje veliki znaaj individualnim razlikama, jer svako zanimanje postavlja
specifine zahteve u odnosu na strukturu sposobnosti i druge karakteristike linosti, imajui u
vidu da se i zanimanja i ljudi tokom vremena menjaju. U pogledu opteg razvoja linosti, Super
smatra da je profesionalni razvoj jedan njegov aspekt. Isto vai i za profesionalnu zrelost. Jedna
od kljunih misli ove teorije je da se izbor shvata kao upotpunjavanje slike o sebi.
Pojam o sebi je proizvod interakcije uroenih sposobnosti neuralnog i endokrinog
sistema, mogunost za prihvatanje i igranje razliitih uloga i ocene stepena u kome igranje
uloga nailazi na odobravanje ili neodobravanje socijalne sredine u kojoj se osoba razvija. Izbor
i prilagoavanje su razvojni procesi. Profesionalni ciljevi, preferencije, sposobnosti i druga
specifina

obeleja linosti, a i sredina podloni su stalnim promenama. Znaajnu ulogu u

menjanju imaju kompromisi izmeu individualnih i socijalnih faktora, izmeu pojma o sebi i
realnosti (Mihailovi, 1999).

Hopokova teorija

Najbitnije u ovoj teoriji je da je izbor zanimanja determinisan potrebama i da

on predstavlja seriju izbora. Izbor je u svakom sluaju odreen potrebama kandidata, a osnovna
pomo ce mu biti da razume sebe. Sposobnosti i interesi su veoma vani ali oni predstavljaju
samo

jedan

deo,,totalne slike kandidata". On objanjava i racionalan i iracionalan izbor

potrebama. Potrebe mogu voditi i takvom zanimanju koje kandidat nije u mogunosti da
realno obrazloi ali osea da mu ,,to nesto obeava", Osnovni faktor izbora je prema tome
ovekova unutranja motivacija.
Ni jedna

od

danas

poznatih teorija

izbora

poziva

ne zadovoljava induktivno

deduktivni model izgradnje teorija. Iz ovoga ne treba zakljuiti da je besmisleno zasnivanje

prakticnog rada na nekoj od ovih teorija, jer vecina od njih je stvorena iz isto pragmatikih
ciljeva. Profesionalna orijentacija postaje aktivnost budunosti, kao to je u svom delovanju
6

uvek okrenuta budunosti, pa je siguran dalji razvoj i usavravanje ovih teoretskih pristupa
(Mihailovi, 1999).

Zadaci profesionalne orijentacije

Profesionalna orijentacija se moe shvatiti kao neformalni i neorganizovani uticaj
neposrednog socijalnog okruenja na profesionalno usmerenje pojedinca ali se u literaturi pod
ovim pojmom podrazumeva drutveno organizovano profesionalno usmeravanje. Shvaena kao
organizovana drutvena delatnost profesionalna orijentacija je ,,kompleksna i sistematska
delatnost pruanja pomoi pojedincu u reavanju

problema koji su vezani za

izbor

zanimanja i njegovim napretkom (daljim profesionalnim razvojem). Njen konaan cilj je da

se ,,pravi ovek nae na pravom mestu" tj. da se postigne optimalan sklad oveka i posla koji
on obavlja kao svoju profesiju. Kao sistematian i organizovan drutveni postupak profesionalna
orijentacija se moe pratiti kroz zadatke kojima se realizuje ili faze realizacije. To su zadaci:

profesionalno informisanje,

analiza pojedinca,

profesionalno savetovanje,

profesionalno praenje.

Profesionalno informisanje

Profesionalno informisanje je relativno dugotrajan proces upoznavanja pojedinca sa

svetom zanimanja. Ono se ostvaruje kroz skolovanje, vaspitanje, lina iskustva, ali i kao
organizovan postupak sa tom namenom. U njemu sudeluju roditelji, porodica, kola, vrnjaci,
istaknute linosti (zvezde) ali i posebne drutvene institucije koje se bave zapoljavanjem i
profesionalnim savetovanjem. Efikasno profesionalno informisanje treba da prui to vie
objektivnih informacija o to veern broju razliitih poslova. Pri tome kandidati za izbor budueg
poziva treba da upoznaju sadrzaje poslova, uslove u kojima se oni obavljaju, metode kojim se
izvode i druge neposredne odlike, posebno je vano upoznati put kolovanja kojim se do
odreenih zanimanja dolazi, koliko ti poslovi utiu na svakodnevni ivot, koja odricanja
trae, gde se mogu obavljati ili kakve su anse za zaposlenje.

Analiza pojedinca

Analiza pojedinca je zadatak kojim se prua pomo kandidatu da upozna sebe, sopstvene
mogunosti, dispozicije i svoja profesionalna interesovanja. Odrastanjem i sazrevanjem osoba
postaje svesna svojih mogunosti, sklonosti i interesovanja. Tako je proces upoznavanja sebe i
svojih mogunosti deo ukupnog razvoja linosti. Auto analiza je vana i za nastojanje pojedinca
da razvije svoje sposobnosti i ostale kvalitete do granica mogunosti. Skala, a posebno rezultati
koje pojedinac u njoj postize, su znaajan cinilac doprinosa sagledavanja sopstvenih sposobnosti
i sklonosti prerna odreenim delatnostima. Analiza pojedinca moe biti organizovana i izvedena
kao poseban postupak od strane strunih lica. Takav postupak obavlja se u specijalizovanim
institucijama za profesionalnu orijentaciju, a obavlja se primenom baterije psiholokih
instrumenata (testovi, intervjui, razgovor, analiza kolskih rezultata) i postupaka.

Profesionalno savetovanje

Profesionalno savetovanje u uem smislu je organizovan postupak strune pomoi

kandidatu koji se nalazi pred izborom poziva. Taj postupak obavlja struni tim koji najee ine
psiholog, lekar medicine rada, pedagog i strunjak za profesionalnu orijentaciju i zapoljavanje.
8

Princip koji se u savremenoj praksi profesionalnog savetovanja postuje je da kandidat konanu

odluku o izboru sam donosi. Zadatak strunjaka je da prui pomo u tom izboru kroz
upoznavanje kandidata sa vlastitim mogunostima u odnosu na zaposljavanje I zahteve budue
profesije. Struni tim ne donosi odluku za kandidata ve mu donoenje te odluke olakava kroz
davanje potrebnih informacija o njemu samom i zanimanjima. Profesionalna orijentacija nije
jednokratan in niti se zavrava izborom poziva odnosno kole koja vodi ka njemu. Ona se
protee od prvih kolskih dana pa traje sve do kraja radne karijere, a po nekima i posle zavrenog
aktivnog bavljenja profesijom..