OSVETLIENJE (prema DIN 5035) (Obavettenje: Osram GmbH, Munchen 2, Windenmacherst. 6 8 Munchen 1, Postfach 522 Vidljivo svetlosno zragenje koje Hiri svetlosniiavor cane: Eava se k20 svetlosni fluke (<>) i meri se lumenima (Lm). Ako svetlosni fluks padne na povrdiny, na nicl nastaje odredeni osvetljaj meren u lokslma (Ix) pri fomu je 1 Ix = 1 Im/m?. Luminanea (L), naprotiv, ie mera 23 jasnodu neke povetine koja zraéisvetlost, pri emu je svejedno da li povrdina sama odaje svetiost (9r: rmarni izvor) ill je svetlost samo edbijens, ednosno pro- pultena (sekundarni iver) Luminanca se meri aa primernim iavorima v stilbevima (sb), na sekundarnim iavorima v apottilbovima (2 2b), Svetlotne jedinice ~ DIN $031. Luminance flvorescentne lampe iznosi 0,35—0,85 %b, sijalice 43 providnim staklom punjene gaxom 200 do 2000 sb, mat ice 5—80 sb, silieljumake si 1—5 sb, cevi visokog mapons 0,1—0,8 sb, Lampe vitoke luminance (arulielampe sa medovitom svet- lo%éu, lampe visckog pritiska) treba u principy zaseniti Invore svetlosti staviti po moguénosti invan vidokruge, RUA e © Fetes retell saint 8 slid gre sei begavati visoke luminance na temnoj pozedini. Fluores: entne Lampe oseniti difvznim staklom, rasterom itd ate, 112 Prema’ raspedali svetlosi razlikuju se 5 glavnih grupa) svetli 1. direktno; 2. preteino direktno; 3. jednoobrazno: 4. preteino indirektno; 5. indirektno, ~» ©. kao i 5 podgrups: 1. jako usmereno; 2. zraéenje nanife: 9. zragenie po Eirini; 4. slobodno zragenje: 5. koto zraGenie. Srecinja jatina esveljaja.jedne prostorije merena pri fepltem osvetljenju na pratpostavlienoj, vodoravna| po welini = 0,85 m preko G.IP (pri. visina stola), pri posebnom radnom osvetlenju, mereno na radnom mest Prostorija treba po moguénosti da bude ravnomerno cosvetlien Ein? Em = 1:2 Ena = minimalnt osveta) e srednji osvetliaj Sredinji osvetliaj na mernoj ravni tastoji te od direktnog i Indirektnog (reflektovanog +8 tavanice, zidova i podova) syetlosnog fluksa. Preporuéene srednje vrednosti osvetliaja E -> © Zahtevi 2 radove razlziih vrsta zanimanja =» str. 108 © kao I zahtevi 23 osvetliajem prema vesti_prostorije = str. 106 © repre sedation orn Tate ne ane, nate mn ma Spee 8 than ro te aloe rade " Lemttin uttat Ba dons ia ee ssh eae ale sen, ow 105Za planiranje unvtrainjeg osvetls DIN"5035 poteebni su sledect podacis rosterija, prama Osnova zgrade kojy treba osveliti v taéno} razmert Oznake prostorija koje treba esveliti . Presek prostorija sa datim visinama Vesta tevanice (npr, eavna tavaniee, podelake, vodovl) Boja zidova, tavanica, zavesa Respored matina, pisscih stolove, ormans, itd. "Za komplikovane matine: crtefe matina | opis (Obeletavanie radnih mesta, stojecih i sedecih OSVETLIENJE 9. Veste zidova i2medu prostoria koje se osvetliavaiy (apr. masivni zidovi, prozori, ogledalo itd.) 10. Taéan opis veste rads 11, Vrate | Boje predmeta koji se obraduje 12. Mesto i nadin privrizenjasvetljki 13. Veste osvetlienja (divektna il indiektma) 14. Vrata dosadainjeg osvetljenja i razloji za njeny izmenu 15. 2eljena visina nivoa osveljenja 16. Vesta svetlik (Fluorescentne, Zarulje it.) 17. Vesta struje | napon (npr. naizmeniéna struja 220 V, jednosmerna steuja 220 V itd.) 1 Proradun potrebnog svetlosnog flukes ies Tere] Ferston,potrdonog Tense a 4 ane 1,25 = Foktor smanjenia(prlianie, L pad svetlosnog flukss itd.) [romans |e Siutane: | Ey = Srednja vrednost osvetliaia prema navedenim keiterijumi ma str. 105 © 10,0. Sonepat” | toy yeas ‘t= Stepen delovania prostore pre- cone [Sek tra prostrnor, dese Tae [aa i] eae nr 108 @ 0G. a | Eesti Ln = Stepen iskoriféenja sveilike (iz eae |r ‘eataloga svetliki), — ste. 107 bi Uae aloe oo Tabele vale za iza toga navedene tipove toon [Et [seen rma | | Jeet "so odgovrajucinstepenom [etiovime ont” Se" | rene rctoata iskoriSéenja svetiljke. Prostorn inde k 2a direkine do jedno- fobraznih evetljki prema: - ae nerd 2, bm tram pravogione canove Bo- oa se h = edetcjanie: mara ravan — Prece_nTPiem mate svete seta? jew 2a seilike koje nemaju diagram retae teen ines fee lono-dietriéneranpedela’ Srtlonneg at“, Es fale, (luoretcentne vilike), tebe team as, = [ees oe. tet radnjecradst diagram kal le : atic [kita Bu cova ke fs upraven nm enon Tan see dea peice. Dalje tabele © stepenu delovanja prov ‘nd ei mh poms prone svn, oor sat ators | ebjsinjanje UD sPrelokto lees. srveae inaiucje | flees Tame [me eee [vim iene] provedine onvalienioe Svetlonotehni. ‘Staneet | [Scored oro | Steoenitta, | Sav 1 | mado na tiv kog drustva e.V. Eto uw [eg ts [Somme [eae ee | U"radnim prostrjama, pe mogudtnw |e" | Miia |oerence [ence a ior ses pity ovreliene, ako fe svcd to or a | ie Kenta! gu ha tadnim meting: Seine = ae | Sea Srvetisjav od 100 tt'do 200 tc 40 vt j | Soe.” [rsa primanvfleorescentiih lamp fol val L l 7 ‘Grate oe Alone ‘ekonemigne, a Team —| pies ee [ors | U izunie slugalevi $24 fine poe Sees [FEELS [Se | ove omen na radi mentina, Bear |Fuaine | Wasco’ ver ea ooltin eoalenlem eon je tbe ‘Se tenor 20% Tating orm nae[Sgesoa 7] onteliia na rednom menu, Bez zp: Sec [Bz See | ffeenle od metionnag oreo refi Scone [eo ae tovane sellout na redho| pow Tina (SEES: [EC st predeaty Ko te coradole = str. 108 i prone ot etreOSVETLIENJE "| ae ‘ea aR ro ts ‘ © Steen ibaiena tbe ng, Z ° vo tate soins io ptt rom wv enero © lt © do @ da bi se izbegle senke na racrom mestu i pro- lavodv, Oltre senke restu proporcionsina jako vimerenoj Svetlost. Indirekine osvetljenje nema senk, zbeg.r03a 2 tebko plastiéne sagledavanje tela, uglavnom je jedan deo) Lsmerenog svetla potelien Za reprezentativne prostorije najzesée indirektno osvet- lienje (sofitno}. Sofitni venac podiel tao visoko da te lampe ne miogy videti str. 111 ©. Odstojanje venea od tavanice = 1/y firine prostorije da bi se izbega0 suvite veliki gubitak “svetlost: u.plefony, Tamne powrdine no estima gde se daditujy lampe i2begavaju se smaknutin poretkom ili preklapanjem str. 111 @ 1.@. Ukoliko Je otvetlenie vite indirekino utolike je ved) utica) re fleksije sa zidova i tavanice (-+ stepen refleksije sidnih ppremaza). U'kancelarijskim prostortiama se osvetlienje ili evetlege take postav|jaju najpodesnije u blizini prozora, iti vpact svetlosti i po danu | po neti. Ako su prostorije dublje treba dodati_swetlouny traky na #/q. dubine prostorije ~ str. 108, D1 U sijalicama se svetlost stvara proko Diulove toplote koja nastaje kad struja prolazi ror elektrigni provednik (ter perature volframoveg spirsineg viokna 2500--300°C). Osim sijalica 22 opttu upotrebu iz otnovnog nize, poste veliki broj tipova za specijaine syrhe. Lampe glavacg tipa od 15200 W grade se osim 2 providnim staxlom I 2 iznutra matiranim bolonom. Osim sijliea ive vibe se upotrebliava| flvorescentne ave- lke Kod kojih fluovescentna materia slufi as pretva: © sine srt QO sere tate Suetlost bole reflektuju sunéeve svetlo i oxtaju hladnije rego tamne boje koje upijaju sundevy svetlost. Ali ima ‘razlike. Merenje ~ i) su pokazala ak i kod spolinjih temperatura. od 0°C da jeu crno tub: 20°C, ¥ beloj amo 7°C. Gradacija |e dala moguée nizove baja! erne, felono, si0, plavo, ljubigeste, erveno, narandiasto, £00, vate 107OSVETLIENJE aERagea!35 Er vecesisss |#| sseesdes wo] 2 | ae] 200) 7 | 120 5 se] os | ae | aw | Be [ome fame] Dom [al von we [oe [os [oe | ow © se tts $4 dam pttom 18 ee) | eed Re ed “6 ss we | we | BL [oe fs |OSVETLIENJE Srednjatrajnont standardeih See is ae Upove 7500 aati svelferva, ese 2 daju 3—5 puta vite svet- on Ter | lest nego edgoveraiuce si ‘ema lee. Poyen NUlampe, hte Ponatee pene |e preni| ovtien | v2 uredaj za predspoj radi von [Pa won| von [Pais] | Soraigenta stro 20 pote 1 1 tak pafenje sv vei a9 tar- . [= [« " | 7 | terom Chsine temperature tam rete Ug na avetisnl Moke | no as | mete | a [mee [os [oe | kaltinn proisvedene set a Te = eT] Bt tole ie noivece 20 pri - 7 iitne 25°C. Za hladne pro |) we pw Poon we aa] storie 120 saline (uli) is Crvetijenjetrebe predvidet we Dw ale mie a | ssptivne Svetike rey ae a | me] o Treperenjewetlonog fuk. " w [mie | | 5 we |v | t8, wslovljeno nalzmeniznom L=) eet Strujom, vopite ser ne sme: o[ = [a | w ta, al ae mote v pecifinin | © Menge wow via ate sieajevima san pomoce ~ ° | SoaoT wis Ss Svojne ill trofemne sprege Boje evtlests od dnevne ‘ellos pa shoro do crvene kaso. tplog tons. silce (Gopeo ton de Wane) con in wa ‘own |] a) Fluorescenine.lompe $8 fmt ml ala | me] a | a] a feo] one irokom proitvodnjom —- ‘vetlont (standard bore), 1} | et ied b) Fluorescentne lampe sa wo] | a0) ve [ae velo debrom reprodukei- I mm 5 Jom bee {e lowe boi). Kod ponorenie hed. waith ew: T = fae % [we | skonemienet soit u_ prvam tam i a se [ oa] Blan Cullen, fabidhes rac nikoy Kovac, brevrake 7 [oe = [ee] tationicey, vetoent evr vebtke mp [ors wie 7 oa] | «| vee | treba da stvaraju jaku svet- ™ test (svetlo balo = 20, to Caw eo] | a me] fe ete Gow: we va vejnae] [oe smo] bene, svetane,trgovnsk t | * presentativne i ogonttelsce ‘sw. [seas] ie we] roared ont ee ew: [ree so] [nee Te] ow] fe dobre rprodokelin beta +. sa vecim udelom crvenog: Lows. _|waa|amo] [voz 20 [100 [110 120 | De Luseboje (belo de luxe ‘owe |) || |e] 55 | me | 2 = 22, Topeo ton oe lone 2 = 32, Bellolox = 35). ‘sw [oe| en] ao] co] [owelase) oe [ism] 2, 22 Salaln = 35). Tieowr ) on v2] bole ietnake:dnernoj vet a = = [__ frame] et “cation inn, Ramperija Rd). tebe upo- r cw) 00] 70) 00] Eo trebiti fluorescentne lampe Saez Sr a ofan ole as [Taw] Ble je svetiot sina dev soa svetionbojo 15. On Bi so U asw1 ke eran 110] taivim protionjame.stvorio iertom| a aad mo wo ae [ aw] tial sian dev} svetios. Tieatn je iat etna vi ese ewe | | 60 30 | soke orvelije, Optimum se eae oie Shu 10, Preporutene bole sewiie 850 | 1050 | * ae svetlosti za industriju, trgovi- caw e | | ai] tu tstanove sa poten Prana bt - 3 LL -] Einom osvetiaja = st, 1110. Low. 4 2900 | aa | 130 Za reklamne | dekorativne ci- Lawn e | S557] fee ne foadame Te ear trainjim prostariiama pre: fry he fn) me fm) hi orulive "sv fluorescent Sa els 8 IS : thu ne 800"OSVETLIENJE 3 |a}e|={sle]5|e|5\=/5\5)2/3)2/4)2/5}5\ 215] }3/5|5\g|2\#|»|5]a/5/5/2\a)s/#\a/gla)e|a\21s|=Is\alslalels!e| =le}s}8\ |8]2/2\=|=\a)2\=/2\e/2/9\=/2lale|al=|a]e|a|a/2\e/2/2\=[e\a/2\a\e/2|a|2\2/x|a]=]a]s|3|al2\2|D7) t {LLZZ, a © sraite odin rei gretninh matine 2 OSVETLIENJE ting antec ep le geen ees Feat wth ren iin po fine Saree rene ate tage va mre ty gan Sint Meat ett Svilena senila (sirmovi) v boli, 38 belom postavom, Upiaiy oko 2087s manje svetlosti_nego ona bez postave, Ur malo. smanjenie. propustlivost Stakla za, dnevnu svetlost, Koja treba boju elektrigne svetlosti samo da izjednage 4 suncevom svetloseu, vpi: jnjv oko 35M, dok ona koje moraju da se priblide di. Fuzno} nebesko| svetlosti upijaju 60-80% Protorskatakla kao providne stakla_ proputtely 25-950 svetlosti, ved prema svorn kvslitetu. Prema dr Kieffer (0 lobe providna stakla, pre svega Kod Svostrukog | trostrukog 2astakljenja, mogu toliko.svet Toti.da upijv da povecanje prozora koje iz toga nuino proizilaci ne odgovara vige’boljoj toplotnoj izlaciji widestrukog prozora Ravno staklo CObavattenia: Deutsche Tafelgles AG, Furth/Bayern ~ UD. Mating izbacuje staklo spremmo 23 upotrebu bez dalje Sbrade, voteno v mehanizovanom postupku. J2sno_ pro Vidno, ‘bezbojne, ravnomerne debljine, sabe strane ‘evnih jsjajnin povedina ber posebne debijine. Svetlosna propustljivost 91—92" Klasifkacija: Vesta 1 Bolja, u trgovini vabiéajena roba prema’ DIN'T249, za balje prosto- Fie (stanovi, keneelaeje. Jeltinie. gradevinsko staklo 2a fa brike, skladiita, podrumske | ta vanske prozore. Pri zastakljivaniu odredene prostorije treba primen|is vati vvek sty vesty stakla Primena: Zastakljivanje prozora,izloga vrate, pregradnit idova, nameitaja, Lepljeno sigurnosno staklo, dvostruke plote. Dalia. obrada: brufenje, ecovanje, matiranie, pe- Eanje, oblaganie, bojanje, savijanje, svadenje. Narodita Staklo ze apecijalne svrhe v svim debljinems kao: oblo- eno stakle, staklo u suvim plotams, staklo z= automo, biliske farove, sigurnosno. steko. Vesta 2Ravno staklo: oznake i veligina VRSTE STAKLA Detopak sta Som [SSE [en | SET] U ei rote, tne slow trom sean — - = naknadno obradenom prednjom povréinom i brazdanom (tank) “ =o0s | ee Povréina: ravna bez pukotinice, pogodna za pranie, higi- coma! {Erde tin lars So ste se Pramarne wake | ay 02 | 00x 200 ‘Mere: 6 + 1 mm debliine, belo i crno v9 £ 1 mm, “— Fobrigka mere S 3420 x 1620 mm. 11. EEnen Se le: tine pre nina gosto. Deine js | far sels) Staklene plodice: (prema_normama) = z S x Ly 13_| 8 we | 4 es 3 | IS Z| ei} e | 6 [™ : ies 218 areas = =| ® Firizke osobine _ oe. Yj, Tetina: 1 m2 1 mm debljine tet 2,5 kg/mm m?. Cvrstota ina. pritissk 8600 do 9300 kg/em?. Ratunska.vrednost 8000. kg/em?. Cvrstoéa na savijenje 900. ko/em? (fiz vredn,). Praktigne redunska vrednost 300 kg/cm. Cvrsto- 25 po Mohsovo)_skali — (twrdeda na grebanje): 6 (Feld spat) do 7 (kvare) Linearni termigk’ Koefiljent istezanjat, 9-108 em/m st. Modul eiastenasti: E= 75x 10% kg/em?. Keaficijanat pro- vodanja toplote: ,=0,70 keal/mh°C (DIN 4701). Kristalng biljuene staklo Liveno # valiano staklo koje je posle patiiveg hladenia bruieno ravno #8 obe strane i nalzad glageno. Jasna pro- vidnost bez deformacija 1 bez odbijanja z7dkova Boje: normaino svetio biljvrno stakle, termoapsorbujuce saklo plavezslene Doje, »Katacalore i »Contracalore, xliéng tivo, wetlosivo, safirna plavo, svetlopravo, Bern: Htojm But, Rosalin, dimljeni topaz, Ur to odgovarailfaznakideovt Ko sneljene.poinatnepltiee, “tuone take obo, atone plate, sacljone witoo plate, ro- esse pote, sopunjore, 0 mere fru hoje elgorarahs sation ocicome Fomupak: veée pte or apecisni kit $ mm odbline Deblin space 2 ms ed cblagen natprerornie ‘fot cath povrina potebna je uted prog sprate iva pty ob | mone. Earnje erat dh bse ishage privat na skis ©. eke. (Mere DIN T8175, lzvodenje IN. 4242). 2s snotranje | poli sdove.Presovanem se dati iia Tole pla I raspy sen U actor ovina dowoljave se ypotrebs Soph saklenih ope wei 190/190/80 men es satiovnje vores dase camentnom mal fer mmiraje rug o- Siam” “vere Biljurno staklo: conake 1 mere tar Farmialyokrugtin gy tev se slobeno ciatiranie om dove cd taklene opeke © =< 7 fdnotu na. ostale_ elements (aise 3 Sradevine, ne smeju te opt tt Fatt paralleg 28. athovim orgie =e povrtiname, xm “sopatve Seen) ee om se8inom, eee eae Najveée poiedinatne povrtine aa [fore sekere come | 90 = 000 | = Le | & fom wane we rome Waklere prlame (Arirancbetonike rebraate favanice DIN 1045, stakleni ution | Sime | Omni" | armirani beton DIN 4229). ar 7 : Protevede se tsklene opske mre. one ue] | Primeniuju se 20 rovne | pro. So 13 | @ | flome konstukelje od ens 1 |B. | klsbetone it 2a: prohedee 3 | H | castakijene » armirencbeten- smpeime mm | 8 | Kee rebrastetevnie, Otpor soc |S | terns: prenotene.potare S| Ereenje toplote- Dioacione Se mane oy | B | eines set pein reoa taka koeficijenat prolaze toplote (Kevrednost) ve ili vite staklenih. loca Py po ivicama stopliene (Gado) sie Tir spojene pomocy profila | tegmm |«=a:5] (Thermopane), i zalepliene retin | 930 | Ceudo) u meduprostory je te gom | ame| suv vazduh. Srednji koefict wom | 295] jenth izolacije avuka 20° nor om | _22'| Maine elemente lede prema Tews] ax anm | 22 | uglu prodora svka. izmedu nevis asstnn | 3s) 36°a0 25 db. Stakla se ne ogy rezati na grailistu THERMOLUX. Spojeno stoklo sostavijeno ed prozorskog, ebelog, livenog ill armiranog stakla u kombineciji 39 or rnament staklima, emedy staklenih plote 11,5 mm debeo flo]. staklenog voala. Spojna iviea ne propuita vazduh, Osobine: zeltita od toplotnog zratenje, difuzno svetio 59 Ulednagenim osvetliaiem prostorije. Smanjenja toplotnih fqubitaka (k = 975). Viseslojno sigurnosno staklo Slojevito steklo, sastavlieno v celinu pomocu diva ili vibe visokoelastinih slojeve, Upoteebliava se za parapetne plo- Ze, ispune 20 vrata, podeone zidove, isloge, varia = ‘Oklopno stair te ili vide staklenih ploga za trezore, bare kearake faltere v benei juvelirske radnje. Mere = 1200 x % 2300 mm. Stakio prednapregnuto speci= [alnim toplotnim portupkom, sled toga postaje elastigno, ‘otporno na lom, mote se se Wijeti, neosetlive na tempe faturi tine lomi seu areu, Proievedena je 04 billurnog ith debljeg sakla glazeneg #2 obe strane, upotreblfava se u saobeaéaini: sredstvima ili ina zoradema, naroéito 20 st Kena vrata. gimnastigkim i sportskim dvoranama, 28 vie tine, belkone i stepenisne grade, Viscke Evrstoes no favijanje i udore, Mere: do Jednoslojne Sekurit staklo resins ‘ame iain 1800%'3380 mm prema de- bijinistakla i mesta upo- ln sdew od tree, Staklona veate: Naivece oxinosno_najmanievelitne (ebine stake l ‘Neiman fring gig [om | om 5 woe | om | om | ow om | om | | = ont Si Se oes | 0 | 00 200 Pee eon | | B@ | = | & w| B21 SB] 8 & | #8 | 8 114 VRSTE STAKLA Obavettenia: Prodaino drustve za biljurne i liveno staklo, Kéln, Postfach 1688. DELOG POLYCOLOR — staklo Prednapregnuto uv boii bi Ijurno stati, Bljueno ticovo raklo ili motno staklo. Boje Sama 18 naneteu rastopjenom st ign | trem | nil wed recoprecnie vi at {oka otporost ne. solani na promene temperatura SEE oy MBE) seta Se Shire, f opotre Soa IL} | RENEE] lieve 2x poropete | cblogs Stet | Seextee| asad Staklenigradeviski element Prefabrikovani parapetni 2idni element 1 staklena ploga (Polycolor) kao spoline strana 1 izolecions plata od stalene pene | 1 pega po izboru, npr. RIGIPS, azbestcement ili leplieniea (coratiti painju na odredbe gradevinskog nadzora) Osebine: Otporni na atmosferilije, Koreziju, rastopliene kkeramitke boje 4u postojane na avetlort; powrdinska obra da se ne menja, k = 0,96; otporni na uticaj vate. Mere: max 3350 x 1650 mm Specijalni tipow Tip Fh vatrozapretni OIN 4102. Ukupna debljina oko Yatrootporan DIN. 4102. Ukupna debliina oko 52 mm Iaolaciona parapetna plofa. Ukvpna debijina oko 45 mm. Za visoku 2gradu koja ima zidane ve ‘rootporne parapet tip F n/m Savijene staklo ~ 7\ ‘ 2) Savijanje v ebliku delo- va kruga sa ili bez pra- og: nastavka ) Dvottrana savijania. a jedi ili eazlzitin po- Tupeednicima.krivina €) Kupasto savijanie 4) Savijanje S-blika ©) Savijanje Ucoblika it sligng, ei bez praveg SA on Lavodazki_ primer ‘ornament e9kle 23 raxne moguénestitavijanja kod i: (°) 7D es oe) ae aan [0-30 0100 ooo) 1265 7 [= [as | lenin [ieee |ro2 e606 t 7 Ts]. com) oy Sees >; [ease 0206) [soe fee EdStaklena Inolaciont material protiv toplote, hiadnode, zwke, ne- sagoriv, nepoderiv, visoko elastigan, otporan na hemijske | mehanigke utieaje (Gerie, Berga) Outing trake od 10 m i 12,5 m. Sirina od $00 i 1000 mm. Debliina: 10, 15, 20, 25 mm. Plote: 1250 500 mm, , 10, 15, 20, 25 mm = Cl Liven stakle > VRSTE STAKLA PROFILIT gradevinsko staklo Profiisano, U-oblika, po struktuti sliéno sirovom staku. Stakleni crep Presovan od stakla 10 mm debeo, za nadsvetla v krow 2 pokrivagem iz erepa, edgovara po obliky | oznakama uobigajenim crepovima od peéane gline, Polade se na let- ve, ako se stavlja u mater, upotrebiti kreéni malter (DIN 1971). Otporan na udar (grad) | prenotenje votre, jako rasipa svetlost + O Sess, [meme [oma heomat |b oa Reis [Sharasloaeenleey [gaee io ro [eae ae ie we | Sone oy os Poulet ow vate] Uniiane apt "Sit The Recon |g St‘ceaso™ | od Seda ta | ca Sudo ag | 8 Bre Racy ie the me Sean mere Te & Kms of 200 mm. They nkawni, pakons | pros, Ga saline we obiry wo wei iw ey SB foe kt ee date 2 Ta am” [atta pian ote peer tae soa ‘Cho 9 mmi7.3 tal corre S193 kunt 952s al (eas tlm us@i Ho ioe. v9 70.7 Teas 13 o8e7 Seed hori oth O'®@ 6 Iso oo mi a1 95 55 20:45 Sine te 92a wns us f, Zerg sine penny narrate DNEVNA SVETLOST pprems OIN $034 U pruskom zemaljskom zakonodavstvy aahtevalo se jok pre 160 godina da se u najnitem spratu sa prozora more Wideti nebo ~ ©, Prema ssdeinjim propisime sve pro- Horie koje + namenjene boravku ljudi moraju dabiti prirodnu dnevnu svetiost. Dnevno orvetlienje podlofno je Stalnin kvantitativnion | ku Tienimn oblagnoteu, guogratskim polotajem, onjentacijom po stranama avets | trenutkom tok dana Velitina rotors. Prema istrativanjima or W. Kleffnera = Ul arednje horizontalng osvetlienie v prostorii, pri prozorskim veliginama preko ‘ie podne povrtine, fe raste u cdgovarajuéoj meri #8 povecanjem prozore [Ako se veliina prozora poveca od '/e na '/s pode pov tine, povecanie jasnace neée biti 100%» nego samo 59M Ekonomignost veligine prozors preko "is padne powrtine treba prema tome da bude bridiivo dokozana, Ravnomernast osvetlienja. Ravnomernast prutaju prosto- nije okrenute severu, #2 visoko postavljenim prozorima, bez velikog natprozornika, 12 svetlim ridovima i plato. rim, #8 velikim prozorskim povrdinama, sa malom do: bbinom, a9 zavesama, Medutio, zovese koje pokrivaju ceo prozor anatno emanjujv utinak svetlosti, ako da se one Primenjuju samo 22 suvite jaku svetlost (sunéana svet lost). Pogednife su zavese koje se staviiaiu ma sama okna, nna donjem delv prozora, koje samo umanjuju jasnoés pored prozora koja je t i inage najéeice suvise velika Srednje horizontalne otveljenje wv prostorii. Srednje ho- iaontalng osvetlienje dobija seu proseky vide mernih tacakaravnomerno rasporedenih uv prostoru. Tagka uv ojo} je ofvetlia; raven srednjem osvetlienju led na prednjo} tren’ ili ble sredini prostorij, shodno ravno: mernosti osvellienja u prostoriji, ode se inaée obigno nelaze radna mesta. Osvetliaj se ceni na radnoj povrsini powugenoj 1,0 m iznad pode > © Unutratinia refleksa, Prema istrativenjima W. Kleffnera Uudeo refleksije usrednjem horizantalnom osvetlenju fnarotita je veliki uv dubini prostorije. Veci vdeo u re fleksiji imaju: 1. boéni tidovs, 2, tavanice, 2, unutratnji 2d, 4, pod i najzed provorski Zi. Takode kod prozore s8 slobodnim izgledom (ugeo izgrad: nje = 0") udeo direktne svetlosi pretetan je samo ¥ blizini prozora, posto stepen jasnoée prostora odreduje Uunutrainju refieksiju (sredniistepen refleksije obimaih povetina prostoriia) ~ ©. Udeo indirektnog osvetlienia koja ae prima direkinu svetlost 1 Eas = Ea ten Ex kriva = © opada sve vite kod crnih sidovs, manie od cbojenih, » kod Belin ostaje skora konstantna, 2509 tage zahtev Higijenskog memorenduma 1949, 2) odstojanje izmedu ivice protors i boénog sida S 150 em, -> © ao i firing stuba iamedy dve zestek: ljene prozorske ive, Bb) seednji stepen refleksije: = 20%. Za utisak prostorie | 28 klimy boja edluévivel je psiho- 1 + Str. 117 Tablies @. lotki faktor prostorije amy eon DNEVNA SVETLOST a= | SR Orn Svake primena boja uv obradi prostoriia mora proiséi {2 potrebadnevnog ofvetienja, UkliKe prostoriia nije Korieena iskljutive pri vestatkom osvetleniu Pobolifanje rdavo owvetljenih prostora. postife +e po: motu staklenih. primi (Luksfer) koje gornju_upadau Svetlost bacajy koto 1 duboko u prostorije. Osengenost. Prema propisima OLTG (Nemagko drustvo 23 tehniku osvellenja) dejstvo. senki u_prostorijama treba imaniivati_vetlim bojama, tako da orvetlia) o senei bude 20%e onetlienje. bez senke na Istom Boéni polofaj prozora, Usinak i ravnomernost bige boli ako je prozor tz sredine prozorskog 2162 postaviien blize bbotnom zidu, al ne saevim bli, jer tada nastaje su: pratno. Sicoki stubovi iamedy prozorapogortavajyravnomer- ost + str, 118 O—O, stoga u velikim eadnim pro- Sorijama treba dirina stubs da iznosi S 1/4 firine pro- ora, Ukaliko provor lefi na. veco| visin, utolika je njegove dejstvo manje, ali je ravnomer. hott wees i utoliko merne taéke, koje odgoversiu area niem horizontalnom osvetlienju, lela dublje v_prostori TNO, Na taj_nazin ee dubina’prottorje. mote. pov) ==) nije iskoristti glaynom zato Ho 1 u-najdobljim elo ime prestorije svetlst dovelino Koso osvetiove ~~ ©, Gok ee u prostorjama s8 nsko postavjenimprozorima Geiava coratna. Najbolje ovetlienje no radnu rovan je 320°. Nill 3a0 oxvetlenja sora neugodne, duge sen ie, Stage visina natprozornika sreba da. je 30 em Inbegevati savese, Halse | tt, koje pokrivaiv prozor «nlegowimgornjim love, Prema Uputstvima Nemadkog druttva 2a tehni fodnase se. ne radna mesto. Ako polota) radnog.meste nije utvrden, one vaie za horizontalno Givetljenje Im izned oda — pri krovnom osvetlienju U sredini prostorije & pri boénom osvetlienju u taeki Koja Se nalati ne normali sredine prozorskog tide ana od Stojaniu od 2 m. Navedeni owvetliait moraju se ostverit pri spolinjem horizantalnom oxvetliajy ed 3000 lukss ove vrecnes 7Merodaéinila omos, potrebno. je poznevati osvetli) v edre Imetode, ore svega metode BUnings | Arndta — ( os ORE tay Lo O: rr bowed us DNEVNA SVETLOST je same priblitng proratunavanje srednjeg hoviontalnog ostetlienja v prom Hori: Time je data samo pribliina acena redo veliing osveljenja upon r fa taki prostorje. Zs proratunavanje ove vrednosti primenjuju se Srage Medutim. v mrogin siajevins Spolinje herizontaino otvetlienie (E,). Jasnoca dnevne svetiostt ae menje pri ravaomerno Gblatsor nabu u ti- futnim razmacims po 100:d0 200" 8 pri suncevorn sjajy pokes ablacime.v_sekundim Farmecima. ro vide puta 100°. Zbog tage se kod. proragunavenje. dnevnog svetienje"u nutratnjosti prostorja mate raspravet Samo 6 relativnim wrednostin, Koja se ornvaiv oa ive fSnom epelinjom osveljenjy. Redi uproiceniepretpostey ija se ort proratunavanju de ae dnevno osvetjenye dobije 8 ravnomerne jasneg neotskog svoda ©. Spoljn orizomtani onvali] se meenjn prema éavu dans i "godine od 0100000. iukse, cbieno do" 70000 Iukse ‘s'@. Od 8760 Easova jedne godine 5000 éasove tu vid! dasovi, od Koj je 1000 cavers se otveljenjem od O— 5000 iukss, Koji ne dole u bri zo ctveljavenje_unv- trainjostiprostonja =~ ©. Ako erebs és pri minimalngm horizontainam spolinjer osvelieniy oS 2000 r= ©. (0 $5 eisove v Gacembre) sveko redno. mete dob dovolino dnevae wetlosts, mora se v_prethednom pro aio velitne prosora poe! od Ey = 2000 lukse, Medune rodna komisia. 28 osvetljenje predlage €, = 5000 Toksa ao podiogy 28 proratunavanie (9,45 tatove u decembry). Speljnje verikalng osvelienje (E,). No vertiksine strane greda wettest bece same poling nebeskog svode ~ ©, prema tome = 1500 luksa (20 €, = 2000 luke). Vertikaino otvelienje na protoru (Ej), tv. prozorsl Ginllec =f ARO se provort nelate u spolinjon sid ber prepreke iapred njege,teda je prozorski cilae jedi Epoliniem vertikalnom owelljenju, prema tome "i 500% 0d E.'s" ©. Ako nasgramna fazada spredava UpaG tions, procenat_prosorskog einiocs biée manjt vod {goversje| meri, Prosorakttnilac ta liéne prozoe lake 3 dobija tz tabele ©. Indeks prostorije (n). Od svetlosnag fukss koli ude krot prosor somo jeden deo pede ne radnu portly. (horton {bine ravan I'm stnad pods), ortatak pads ne druge po Wine prostorie | bive samo Gelimiéne odbljen opet mo Tecnu powrtinu, Prem snogabrojnion merenjima. 0 pro Eocjome skola, tegovina, radionies, stepen Iskordéen|a Uniime,iznosio je'za vetitalne. provore, 20—S0Me. Ze Obiche slogaeve, prema tome, mote se use wrednost od ove, io. cagovers priblino Indekeyoxveljenja pro Stone pomeds veitstke svetlos Srednji horizontal osvetliaj u prostri prema @ vase eb forma 6 = 8X 0x) Ako se pode od spolinieg horizontalnog osvetliaia ="E, 24-3000 lukse, o prozorskog cinioca = Er od 30%, fod Hepena deistva od 40%, velicing protora. = Fy fed Nx podne povriine (Fy), todo je Ey = 3000 X 03 % Oa X My = 45 lukis, To bi ilo dovolina kao owetlienje. na radnom mestu za grube radove. Ako prostorij weba da ae crta, 70 ite je potredno 150 lok fade bi. prosorska povrdina morala dase povees na Fee ee cairn prtneDNEVNA SVETLOST Prozorski Zinilae 29 prozore v dvoriétima, zbog boénih krilaagrade, biée jo8 manji nego Zinioci u vliceme. Osim ‘odnosa odstojanja.suprotne fasade prema njenoj_visini (2d sredine prozors do vence) = BIH, mora se jo8 ureti obtir 1 duding dvoriéta prema visini H = LIM (ako su krila dvorista ill visine razlgiti vzimade seu obeit srednje mere). iz tabele @ mote se odmah dobiti pro: 20rski Zina. Tabela vasi 22 najnepowoliiji luda} kod ‘© posmatrani prozor nalazi u ugly dvorlte. Ako se pro zor nalazi blife sredini dvoritte tada se pretpostevt do postoje dva dvorifta podeljena’vertikalnom.ravni krot Ssovinw prozora, pase aa avaku stranu trai prozorski Ginilac. Zbir oba dinices daje tradeni Cinilac. U tabell je Lzeta u obzir samo nebeska svetlost; 0 refleksji 40 dvo Tiinih idova | 0 osenéenju od debliine zidova prozor- skih otvora nije vedeno ra€una potto se ova dva tinioce 1 normalnim okolnostime ixjednaéuju. (Ukoliko je str ‘milt-uped svetlosti pa prema tome | zosentenje prozore cod natprozornika vege. uteliko je jada relleksia, +2. su: protne fasade jer je ona blizu prozoru) Debljina prozorskog rida. Kod narotito debelih ridove ‘more se prozorski dinilac dobijen iz © iO sa str. 113 smanjiti ©. Redukeioni faktor dobiien i @ prema ‘cdgovarsjuco} debliinizidova mnofi se 44 prozorskim OUP SEES ON EUW We US ETT 4 3 3 30 ee Refleksija. Ako su suprotni zidovi ili ridovi oko dvoritta aie nerotito svetli (glazirane opeke), udeo odbijene svetlosti © Pees je znaéajan, on éesto prelaai udeo direktne upadne sve Sy tlosti pre svega u dohjim spratovima, a po neki put je suprotni id jedini avetiosniiavor uopite £4 neki prozor | ovaj svetosni fluke mote se ratunski oceniti vz izvesne uproféavania, uz posmatranje ukupnog vertikalnog osvet- ljenja zidnih povrsina koje dolaze u obzir kao reflektori njihovih.stednjihmogi refieksie i arednjih odstojania pojedinih povetina od prozora, Poito suprotni zid Osim nebeske svetlosti dobija i odbijenu svetlost +8 susednih i 38 suprotnih zidova, | potto bi niihovo uvodenie v pro- ratun ova) otetavalo, i ovde te pomocy modela najbrde dobijaju podaci o oglednim vrednostims. Prema. mere njima de FrUhlinga prozorski Zinilae u petorpratnim dvo- ridtima 42 glaziranim opekama (Zinilac refleksije 70%) lznosio je 10 do 100% vite nego proradunati einilae (bez osvrta na refleksiiv), Najvece razlike jevijaju se u prizemlju, qde je udeo nebeske svetlosti mali, ali je refleksija 53 dvoriinog zida vrio velike > ©, 19 ‘Orijentacja po stranama aveta, Velitin vertikalnog osvet ljenja. na prozoru, bez obzire’ na visiny sunce, raslieita Je prema orijentacii prozora =» @. Najvecu tavnomer: ost pokazuje severna strana (radionigka svetlost) nS or SS mc-t 1208; Hm Te oho. orem = om -)e fewer 9 = mip Tsai tr = hts 208.24 8 1505 03; are = 078 Pte emt B=» (2) stant) Foe prema WS Naey Ze onto sath prter mali reution fabor ne utime ww abi usProstorie ber krovne tavanice mogu se osvetiti dnevnom svetlotey kroz krov (radioniéxe hele) Dnevnisvetiosnt inlac Tu Me pokazuje odnos iamedu horizantelnog orvetlienje w odradenoj tazki_prostorie £, | istovremenog spolinjag horizontainog esvetljenja Ey DNEVNA SVETLOST U = © ispituje se neka proizvaline tazka P na radno} povttini T, leak neba vicliv iz tacke P bide ograniden fe ti i Le (svetlosne vice). Zraci povuteni iz P kroz {1 i'Le odsecaju na krugu opisanom Oko P +2 pretnikom luéni odsetak Mi, Ma. Ta} lugni odseéek projektuie 56 a Mt na radny povetinu na dut s te 100 D a ‘Ako se uime D = 100 mm, tada je utine s, merena umm, jednaka ved nosti T. D sais pate Lt Poon] =] ee 7% | s50% | 80% nr | | 95% an | on Eeeuitoa awe) oa | oom Tete [am [rene | one Tom wpa as alin we ne | wm] wm] am] O mehoraTt ssc ae ee Ovo vedi za dugetke svetlosne trake i zs proragun uv tiv. srednjim iseécima jprostorie. 1/2. Ravnomernost T zavisi 6a osovinskih’odstojanja svetlost ti Ke, niihove dirine I vsine. prostorie Ukoliko je visina priblifija oso skom odstojanju, utoliko é@ 7 Bit ra omernije -- ©.1 @ kod svih horizon- fein konstrukeija 42 pardlelnim teaka- Ima i svetiosnimn povrfiname u_ pravil nimy rastojgnyima, 7. Stependeistve n= ie = Fruhling (D, zavisi od nagibs krovne zastakljene po- vitine 28 horizontalen 9 =0,8 —0.9 2a nagib of 60° = 0,5 —0.6 za vertikalni 1 = 025—0.95 Razlikyjemo tei stanja 1 Svetlotne povedina, slobodna, ne 11 Svetlosna povrkin IIL Svetlosnapovedina, veednost). stakliena, zastakliena, bez pratine, sa naslagom pratine (granigna “+ © Zastakljenie, pretke i konstruktival delovi svet losne trake uslovijavaiy gubitke svetlosti Prema Spencers =" evi se povetavalu sa zapraienjem ~ © i ©. Matiranje donjih strana pogedao |e 28 rasipanje sun Zanih srakove. lz tabela se vidi da obostrana naslaga pratine posle Ix vesnog vremena.postaje konstantna sa Ziniocem propu- Stljvosti t koji je najveci ze vertikalno a najmanji 23 horizontalno staklo, Veea ili mania. sadrina pratine u vazduhu ima uticaje samo utoliko Sto se granigne vred rnost ranije il Kasnije uspostavlja. Ovo vadi 28 suvu ne Estoge varduha ali ne za leplivu, zejtinjavy | masou, kao ni onu u Blizini fabrika cementaDNEVNA SVETLOST Fa) 12@ sz s! s UNCEVA SVETLOST COdeedivanje osundevania zorada prema metodi HB. Fischera 1 W. Karten mena (prema »Bauformene, godine 1932, str. 31540). Prem ovoj_metodi, prikazanoj v aljem cekstu, esunéanje projektovane aprade mote te odmeh oditati ako gra evinski" plan. nacrtan na. provid} hati postavimo na edgovarajuti na: Ein prexo grafikons sunéane.putanie Uv obrnute. Prilotenigrafikoni sun ane putanje odnose se na predele 51,5° ‘sev. Sirine. (Dortmund—Getin gen—Hale—Mile). Za najjvinii deo Nemazke 52 48° sev. Firing (Frajburg ¥ B—Minhen—Salz- bburg—Bee). treba upisanim visinama sunea dosti 3,5 Za najseverniji deo Nematke 52 55 sev. tinine (Flensburg Bornholm — Kenigiberg) treba odbiti 3.5°. Ste Beni naneti v drugom spoliajem rugs ‘dnote +e ne sezimute, ugao Koji se ‘meri prividno kretanje sunca sa istok tna zapad u horizontalno|_projekeii U'spoliniem prateny navedeno lokalno ‘weme poklapa seu granicama Ne- tmacke #8 normalnim vremenom 20 15° Tat, dutine (Gerlitz—Stergerd—Born- heim =" podnevak srednjeevropskog vremens): U mestima na. geografskim ‘dutinama. steno od “njege. foKalno vreme je fanije od normalnog za 4 ‘minute po jedsom stepenu, a 22 svaki Sepen geografske dutine sepadno od 15" ono je 4 minuta kasnije od nor- ‘malnog.vremena. Za Postdem, koji ledi ne 13° ist, dutine od Griniéa, lo- kalno vreme je prema tome 8 minute kesnije od normalnog vremena. Trajanje osunéanja — Moguee tra janie sundeveg sisia priliéno je je ddnako danima izmedy 21, maja i 21 jule = 18 do 168 éasova, izmedy 21. novembre 21. janvare = BVs 0 7,5 taxova. U ottalim mesecima ‘menja te dutina osundanja 22 oko 2 faza meseéno, Stv arn osunéanie ianosi jadva 40% od gore navedenih podataka 2bog magle i oblaka. Stepen Sejstva je vrlo razlidit u raznim me ftima, U Berliny tv okolnosti posebno povoline (u julu skoro 50M, u Stut g2rtu 35%). Taéna obsvettenja 0 ove- ime 28 predele Koji su u pitanju daju driavne opservatorie Sunce j toplota, — Pricodne toplota ns ftvorenom prostory zavisi od polota sunce | ed sporcbnosti tla de odaje toplotu, Otude toplotna rive. kash priblino jedan mesec ize krive sunde ‘ih vising, Sto znaéi da najtoplii dan nije 21. juni nego se nalazi medu po- lednjim danima jula, ¢ najhladnii Gan nije 21. decembar nego se nalazi negde med poslednjim anima. ja fnuare, Naravno da 1 1 ovde lokalne ‘kolnosti fevancedno raaligte. 123SUNCEVA SVETLOST