Milan Uzelac

Metafizika igre

Milan Uzelac

Prilog zasnivanju fenomenologije igre i

sporta kao praktine delatnosti

www.uzelac.eu

Milan Uzelac

Metafizika igre

Danas se velikom brzinom uveava broj knjiga i studija koje

se bave filozofijom i istorijom antikih igara i savremenog sporta.
Dok, kada je re o filozofiji igre, kao jednom od temeljnih
fenomena ljudskog opstanka, postoji odreena i pregledna
literatura i to iz pera znaajnih filozofa kao to su (Hajdeger,
Gadamer, Fink), u sluaju istorije igre za tako neto se ne moe
jo uvek rei.
Niz savremenih autora (Kun L., Grigorevi V.V., Bazunov
B.A., Sokolov G.I., Rivkin B.I., Gumbrecht H.U), na priblino isti
nain izlau istoriju antikih igara, budui da se u najveoj meri
oslanjaju na neprevazien Pausanijin spis Opis Helade, pa se
njihove knjige najee razlikuju po tome ko prepisuje Pausaniju,
a ko one koji su prepisivali Pausaniju, no to je i razumljivo, jer
spisi Pausanije i Strabona su najpouzdaniji antiki izvori kad je
re o igrama u antici i boljih od njih nemamo.
Kada je pak re o istoriji sporta, koji je novovekovna pojava,
situacija je donekle sloenija, budui da o istoriji sporta (koja je
relativno kratka i traje samo nekoliko stolea) imamo niz knjiga
nastalih u poslednjih tridesetak godina, no kako je primeeno
(Kristina Ajzenberg), njihovi autori su mahom bivi sportisti,
ljubitelji sporta, ili narueni hajdegerovski filozofi sporta, ali
ne profesionalni istoriari, pa stoga, u tim radovima nalazimo
mnogo korisnih podataka, no, poto isti nisu profesionalni
istoriari i kako ne znaju metodologiju nauka (posebno
metodologiju istoriografske nauke), re je o tekstovima koji
nemaju uvek i naunu vrednost koja bi bila na nivou predmeta
kojim se bave.
Ve itavo stolee sport je fenomen od planetarnog znaaja i
ne moe biti zaobien u bilo kom razgovoru o uslovljujuim
www.uzelac.eu

Milan Uzelac

Metafizika igre

elementima savremenog drutvenog ivota. Mnogi autori su

skloni da mu trae korene u ranijim istorijskim epohama, pa idu
dotle da govore o sportu u antiko doba, ili ak u prvobitnoj
ljudskoj zajednici. Smatram da je neophodno razgraniiti istoriju
igara od istorije sporta. Igra i sport imaju mnogo zajednikog, ali,
isto tako i mnogo toga to ih temeljno razdvaja. Bez obzira na
danalju popularnost sporta, on je ipak samo jedan momenat u
istoriji igre : sve epohe ljudske istorije znaju za igru, ali ne znaju
za sport.
Fenomen igre je danas potisnut u drugi plan, jer ivimo u
doba dominacije sporta, te mnogi danas, piui o filozofiji sporta,
pod taj pojam podvode i ono na to se on ne prostire; pre svega
imam u vidu igre antike Grke i Rima. Ali, ako se hoe izloiti
pojavna strana igre i sporta, kao i, pre svega, temelj na kojem ovi
fenomeni poivaju i koji ih oba [igru i sport] omoguuje, biemo i
ostaemo najblii samoj stvari ako izlaganja o njima naslovimo
Metafizika igre.
Ovaj spis nastao je na osnovu predavanja koja sam u
poslednjih dvadesetak godina, a posebno u jesenjem semestru
2015. odrao na poziv mog dugogodinjeg prijatelja Leona
Lukmana studentima Sportske akademije u Beogradu.
13. oktobar 2016.

Milan Uzelac

www.uzelac.eu

Milan Uzelac

Metafizika igre

Uvod 6
1. Pojam i predmetno polje filozofije 9
a. Pojam filozofije
b. Odreenje filozofije
c. Pokuaj definisanja filozofije
2. Pojam igre 42
a. Rana odreenja filozofije
b. Svet i sredstva igre
3. Igra i virtuelni svet 59
4. Teologija igre 71
a. Uvod
b. Sredstva igre
c. Prostor igre
d. Ontologija igre
e. Teoloki smisao igre
f. Kosmoloko/teoloki smisao igre
g. Lopta: uvod u panglobizam
5. Agon i sport 94
a. Uvod. Pojam agona
b. Filozofske osnove grke agonalnosti
c. Sportsko takmienje u svetu agonalnosti
d. Antiki borac i savremeni sportista
e. Priroda nadmetanja u savremenom sportu
f. Sport i savremeni olimpizam
6. Estetika tela i sporta 132
a. Uvod. Estetika i estetsko
b. Telo i telesnost
c. Estetska dimenzija sporta
7. Sport kao praktia tanatologija 157
a. Smrt kao filozofski problem
b. Sport kao izbor smrti
www.uzelac.eu

Milan Uzelac

Metafizika igre

Dodatak. Fenomenologija igre

(Pojavni oblici igre u istoriji)
Uvod 178
1. Igre staroga sveta 191
2.Igre u antikoj Grkoj 197
Olimpijske igre
Pitijske igre
Istamske igre
Nemejske igre
Panatenejske igre
3. Igre u starom Rimu 264
4. Igre u Srednjem veku 270
5. Dekadencija igre u Novo doba: sport 279
Dodatak. Nastanak fudbala

www.uzelac.eu

Milan Uzelac

Metafizika igre

Uvod
Igra je teljni fenomen naega opstanka, jedan od
puteva na kojem se naa dua i telo usklauju sa
strukturom i zamislima kosmosa. Poput rada, borbe ili
ljubavi, igra ispunjava na ivot i jedna je od njegovih
temeljnih formi. ovek se igra ak i u trenucima kad ivi u
ubeenju da radi neto najozbiljnije, on se igra i u
trenucima kad veruje da je najodgovorniji, on uestvuje u
igri ak i kad se sama bit igre suprotstavlja njegovom
daljem trajanju.
Igra je iznad ljudske i svake druge egzistencije.
Igraju se bogati i siromani, bogati sa siromanima,
siromani sa samima sobom; igraju se politiari kao to se
igraju i obini smrtnici; igraju se i oni plaeni da igraju, kao
i oni koji se igraju radi same igre. Sve to dovoljno jasno
pokazuje da ne moe ve na prvi pogled biti jasna priroda
same igre. Igra postoji u beskrajno mnogo oblika i ti oblici u
kojima se ona manifestuje skrivaju njenu istinsku bit u
jednakoj meri u kojoj pokazuju njena prolazna lica.
Jedan mali, neznatni deo mogue igre ine sportske
igre. Namenjene su onima koji su na trenutak spremni da
istupe iz igre sveta i igru prepuste drugima: igraima u
polju, njihovim trenerima, pokroviteljima i menaderima.
Ljudi stoleima prisustvuju igrama i uestvuju u njima; u
stara vremena, u jednom delu sveta, nazivane su
olimpijskima i prireivane u slavu bogova koji su s visokog
Olimpa ljude videli kao svoje igrake, a ljudi bogove kao
svoje herojske neprevaziene uzore nastojei da im se
slavom pobednika makar u zemnom svetu priblie.

www.uzelac.eu

Milan Uzelac

Metafizika igre

Igra ljudi je ve tada bila odraz surove boanske

igre. U Olimpiji, gde su se jednom u etiri godine okupljali
Grci s itavog oboda Sredozemlja i dela Crnog mora,
prekidajui na kratko vreme svoje beskrajne ratove,
odvijala su se takmienja iji su pobednici potovani kao
polubogovi, jer pobede i nije moglo biti a da se ne bude
miljenik bogova.
Vie od svega, Grci su cenili pobedu i samo pobednici
mogli su se nadati tome da njihova imena postanu deo
venosti. Ali, pobede nema bez poraza. Svetlost pobede
uvek je bila pomuena senkom poraza i vest o porazu
stizala je svuda kao i vest o pobedi. Tako je i vest o velikoj
pobedi Grka na Maratonskom polju u Atinu dola zajedno
sa smru njenog glasnika. Potom je maraton postao trkaka
disciplina u znak seanja na pobedu plaenu smru
mnotva ratnika i njenog prvog vesnika. Maratonsko polje
je ostalo upameno po hrabrosti i slavi grkog oruja, po
slozi i odlunosti boraca na njemu izginulih, ali i kao polje
sa kojeg je otila vest i o granicama ljudskih mogunosti.
Svaka pobeda jeste i poraz. Svaka pobeda donosei
slavu naplauje darovano. Takmiari, zaneti arom borbe to
esto i ne uspeju da nazru, posebno oni koje na nosilima
iznose s borilakih terena. Nekava ambivalentnost utkana
u neprozirno tkanje igre tek pokatkad pokae se u svom
punom sjaju koji bi trebalo da nas podseti na prastare
susrete ljudskog i boanskog. Zato, nema razloga da se i ne
zapitamo: ta je ostalo od onog boanskog koje je proimalo
igre u Olimpiji a koje stvorie bogovi da bi u njima izrazili
kako svoju vlast tako i bit svog postojanja?
Ovde se nee uti pohvale u slavu pobednika u
Olimpiji. To ine oni za to plaeni. Ovde se nee govoriti ni
www.uzelac.eu

Milan Uzelac

Metafizika igre

o sporednim fenomenima koji socioloki treba da opravdaju

igru i njen drutveni smisao; i to ine drugi.
U prvom delu ovih predavanja govorie se samo o
filozofskom pojmu igre, o njenom mestu u kosmosu, o
teoloko-ontolokom karakteru igre, o prirodi olimpijske
igre i njenoj tanatolokoj osnovi.
Namera mi je da prvo izloim preliminarno znaenje
pojmova filozofije i igre, da pokaem kako igra kao ono
boansko moe biti i predmet teologije (Kuzanski), da
ukaem na razliku antikog agona i savremenog sporta i da
naznaim estetske i granine dimenzije savremenog sporta,
i da tome dodam kratak pregled pojavnih oblika igre u
istoriji i mestu sportu u doba njene dekadencije.
Sedam koraka koji se u ovom prvom delu
preduzimaju jedan su od moguih predloga za nacrt jedne
filozofije igre i sporta. uvajui se prejakih rei, ne moemo
se oteti utisku da i igra i dananji sport kao i sama filozofija
imaju istu teinu kad se hoe postaviti pitanje ovekove
odgovornosti pred vremenom u kome ivi, ali najvie pred
samim sobom jer on ne moe snositi i odgovornost za stanje
u koje su ga drugi gurnuli nametnuvi mu pravila igre s
kojima se ovek ve od samog poetka ne moe sloiti ali po
kojima je prinuen da igra.
Da bih zadrao potrebnu distancu u izlaganju, ne
zapavi u socioloku ravan (u kojoj ima vie vrednih priloga
teoriji igre i sporta), nastojau da u prvom redu ukaem na
prirodu i filozofske osnove igre i savremenog sporta i zato
izabrani naslov ne treba da zbunjuje.

www.uzelac.eu

Milan Uzelac

Metafizika igre

1. Pojam i predmetno polje filozofije

Svaki pristup nekom predmetu, ili nekom problemu,
pa tako i stvari filozofije, pretpostavlja neko prethodno
znanje i makar uslovno odreenje pojma o kojem e biti u
daljem izlaganju re, kao i predmetnog polja na koje se isti
odnosi. Meutim kad se povede razgovor o filozofiji, tu se
kao po nekom nepisanom pravilu, od samog poetka poinju
nizati nesporazumi i nedoumice. Sve to u najveoj meri
vidno je u raspravama savremenih filozofa; prisutne razlike
u sporovima krajnje su korisne i plodotvorne, ali, u isto
vreme i kamen spoticanja kada se hoe do kraja jasno
odrediti neko filozofsko stanovite. Tu se pre svega radi o
nemogunosti da se istovremeno iznesu jednako na videlo i
tematski i operativni pojmovi, pa se "ostajanje u senci onog
to je vano", esto pokazuje kao sudbinsko stanje, kao
trajno stanje stvari.
Ipak, kad je re o onom doksografskom, o onom
istorijskom, o onom to ini splet elementarnih injenica,
mora se rei da postoji skup odreenja koji se nalazi u
veini knjiga ove vrste, skup odreenja poznat svima koji se
filozofijom bave, pa stoga, upravo od onog to je manje
sporno i problematino i treba zapoeti izlaganje
pozivanjem na injenice koje se nalaze u veini prirunika i
studija o poetku i poreklu filozofije. 1

Ovde, pored dela klasinih filozofa, imam u vidu niz uvoda u filozofiju,
filozofsku terminologiju, kao i temeljnu filozofsku problematiku, kao i
radove koji na najbolji nain promiljaju osnovne filozofske probleme
(G.V.F. Hegel, M. Hajdeger, K. Jaspers, E. Fink, T. Adorno, A.
Ancenbaher, i dr).

www.uzelac.eu

Milan Uzelac

Metafizika igre

Znamo, i to se uvek i uvek 2 istie: re filozofija

grkog je porekla. U osnovi ovog pojma je re sopha koja je
u prvo vreme oznaavala svaku umenost koja poiva na
znanju i poznavanju stvari, ali u isto vreme i vetinu
izdvajanja pojedinanog iz mnotva. Kasnije, tim izrazom
(sopha) biva oznaavan i svaki dubok uvid u povezanost
stvari kao i u zadatke ljudskog ivota. Ovo poslednje je
osnovni razlog to mi danas taj pojam prevodimo reju
mudrost. To nije nikakva greka i re mudrost sama po
sebi, dobra je re, ali, budui da re sopha ima sasvim
drugaiju istoriju, i veoma dugu, i imajui u vidu da je taj
pojam vekovima u upotrebi, prelazei iz jedne epohe u
drugu, iz jednog kulturnog kruga u drugi, u njemu su se
nataloili razni slojevi znaenja, i kad govorimo o stanju u
savremenoj filozofiji, sve mene tog pojma moramo imati u
vidu.
U najstarija vremena mudrost je bila odlika ljudi
posebno potovanih i na dobrom glasu; do nas je,
zahvaljujui Diogenu iz Laerta dola anegdota (Diels, 11 A
28) o tome kako su ribari, naavi jednom u mreama zlatni
tronoac, nakon due meusobne rasprave pretvorene
potom u svau, odluili (poueni Apolonovim proroitem u
Delfima), da prekrate spor tako to e tronoac podariti, ne
nekom ko je najmoniji, najbogatiji ili najsnaniji, ve onom
Neko bi se zapitao zato, ako je to toliko jasno. injenica je da ak i taj
nesporni stav nije proao bez velikog osporavanja. Bilo je pokuaja da se
ospori grka autohtonost porekla filozofije ukazivanjem na to kako je
Talesov otac (Eksamies) bio Fenianin i da kod Feniana treba traiti
zaetke filozofije i filozofskog miljenja; drugi su iste traili kod
Haldejaca, Iranaca, Kineza, Indusa, Japanaca. Takve stranputice nije
mimoiao ni jedan od najveih filozofa XX stolea Martin Hajdeger (o
tome videti opirno i utemeljeno izlaganje Mihaila uria u njegovoj
knjizi O potrebi filozofije, Beograd 2006, posebno, str. 181-193).

www.uzelac.eu

10

Milan Uzelac

Metafizika igre

ko je najumniji, pa su ga, nakon kratkog veanja, podarili

Talesu, sloivi se pritom da je on najumniji od svih Grka;
nezavisno od toga u kojoj je meri ova pria verodostojna,
ona nedvosmisleno govori o jednom o cenjenju i
uvaavanju znanja 3.
Samo vreme na poetku antikog miljenja
ispunjeno je priama o sedmorici mudraca koji, po
predanju, behu veti dravnici, dobre i pravedne sudije,
vrsni zakonodavci, mislioci, pronalazai, pesnici, a svima
im je bilo zajedniko da su umeli dati savet na pitanja iz
praktinog ivota. Potpuni spisak "prve" sedmorice, teko je
ustanoviti, budui da ih je, po svemu sudei, bilo daleko
vie; pa ipak, meu svima, najvie se isticahu Tales, Solon,
Pitak i Bijant; to se samog broja [7] tie, on je dolazio iz
magijskih prostora, budui da se tad govorilo kako postoji
sedam nebeskih tela, sedam osnovnih tonova, sedam
svetskih uda, sedam vrata na Tebi...
Kod prvih grkih mislilaca koji su bili okrenuti
izuavanju kosmosa i iveli pre Sokrata, pa su u kasnijim
vremenima dobili naziv presokratovci, znaenje rei sopha
bilo je ogranieno na teorijsko znanje koje bee priprema za
svaku vetinu (tchne) i negovanje vrline (aret). Uitelj
takvog znanja nazivao se sophists. To je imalo za posledicu
da se stvara sve vidnija razlika izmeu posedovanja
mudrosti i pouavanja mudrosti - izmeu mudraca (sophs),
dakle, onog koji zna i uitelja znanja (sophists), odnosno,
onog koji iz znanja izvodi vrlinu. Mudrac poseduje znanje;
Ali, kad se ovo mesto bolje promisli nastaje pitanje: ijeg znanja:
ljudskog ili boanskog? Jer ribari "odluie da daju tronoac
najmudrijem", ali, i to, tek nakon to im je tako izriito reklo proroite!
Da li su oni u tom asu potovali znanje kao znanje ili su se mnogo vie
plaili mogueg gneva proroita, u sluaju da postupe drugaije?
3

www.uzelac.eu

11

Milan Uzelac

Metafizika igre

sofist je uitelj znanja, odnosno, mudrosti. Budui da

pouavanje mudrosti jo nikako ne znai i posedovanje
prave mudrosti, nastala tekoa pokuala se razreiti
uvoenjem jednog treeg lana i taj posrednik izmeu
pravog posednika mudrosti - mudraca (kakav, po Platonu,
moe biti samo bog) i sofiste kao uitelja mudrosti - bie
filozof, koji e se ve tu, na samom poetku istorije filozofije,
nai na sudbonosnoj "niijoj zemlji" 4, na tlu izmeu vere i
nauke.
a. Pojam filozofije
Pre no to su se u grkom jeziku pojavili pojmovi
filozof i filozofija, postojao je glagol filozofirati
(philosophon) i taj se, po svedoenju potonjih doksografa,
po prvi put javlja kod istoriara Herodota (490/480-425. pre
n.e), koji u prvoj knjizi njegove Istorije (I. 30), pria kako se
istonjaki vladar Krez, obratio velikom atinskom mudracu
i zakonodavcu Solonu, koji ga je posetio u Sardu, sledeim
reima: "Goste Atinjanine, k nama je doao veliki glas o
tvojoj mudrosti i znam da si mnoge zemlje proputovao
filozofirajuci (philosophon, iz ljubavi prema mudrosti) i to
samo zbog posmatranja (theora)".
Po miljenju veine istraivaa, koji su se bavili
ranom grkom filozofijom, imenica filozof (philsophos) po
prvi put se javlja kod Heraklita iz Efesa (540-480. pre n.e)
koji je rekao da, ljudi koji vole mudrost, dakle, filozofi,
"moraju biti znalci veoma mnogih stvari" (Diels, 22 B 35).
Treba znati da Heraklit nije imao u vidu neka nasumina
znanja, budui da, u jednom drugom fragmentu, koji je
doao do nas, zahvaljujui ve pomenutom Diogenu iz
4

Rasel, B.: Istorija filozofije, Kosmos, Beograd, 1962, str. 13.

www.uzelac.eu

12

Milan Uzelac

Metafizika igre

Laerta, kae, kako "mnogoznalatvo ne ui mudrosti" (22 B

40). Re je, oigledno, o znanju posebne vrste, o znanju koje
se istie nad obinim mnjenjima, te je ovaj rani mislilac, u
praskozorje filozofije, stoga i mogao da kae: "ako posluate,
ne mene nego logos, mudro je priznati da je sve jedno" (22 B
50).
Predanje kazuje da je Heraklit napisao spis O
prirodi i da ga je posvetio boginji Artemidi (Dijani) iji je
hram bio u blizini njegovog rodnog grada Efesa, na obali
Egejskog mora, u Maloj Aziji. O tom delu nije nam nita
poznato. Pretpostavlja se da je ono bilo zbirka aforizama
usredsreenih oko pojmova kao to su kosmos, jedinstvo
(hn), vatra (pr), ivot i smrt, protivreje i harmonija, a pre
svega - logos. Dva kljuna pojma u Heraklitovom miljenju
jesu: logos (B 1) i vatra (B 30) meu kojima on vidi
harmoniju protivrenosti koja vlada nad svim to nastaje,
raste i propada. Re i misao kod Heraklita istupaju
neposredno, bez spajajueg jeste. Tako se fenomeni ne
razjanjavaju pomou opisivanja i prosuivanja, ve se
neposredno saoptavaju. Same rei i aforizmi ne
objanjavaju i ne raskrivaju sutinu stvari ve je samo
nagovetavaju (B 93) ili prikrivaju (B 123).
Prvi koji je za sebe rekao da je filozof, bio je,
navodno, Pitagora sa Samosa (584-500. pre n.e) za koga se
kae da je celinu svemira nazvao kosmosom zbog reda
(txis) koji je u njemu. Na pitanje tiranina Leona iz
Flijunta, ime se on zapravo bavi, Pitagora je odgovorio da
je on filozof. On je, pie mnogo stolea kasnije Diogen iz
Laerta, "ivot uporeivao sa sveanim saborom gde neki
dolaze da bi se takmiili za nagradu, a drugi donose robu da
bi je prodali, dok samo najbolji dolaze kao posmatrai"
www.uzelac.eu

13

Milan Uzelac

Metafizika igre

(Diog. Laert., VIII. 8). Ovi najbolji, objanjavao je, navodno,

Pitagora, bave se zapravo teorijom (theora); oni nemaju,
kao oni prvi, ropsku duu, niti su, kao oni drugi, lakomi na
slavu i dobit, ve "trae istinu".
O samom Pitagori zna se veoma malo, a i to to
znamo, protkano je mnotvom legendi, i krajnje je
nepouzdano; izvesno je da je roen na ostrvu Samosu u
Egejskom moru (blizu Efesa i Mileta) i da se u zrelim
godinama preselio u grad Kroton u junoj Italiji gde je
osnovao svoju kolu koja je negovala strogi nain ivota, a
imala, istovremeno, visoke moralne i politike ciljeve; ta
kola trajala je oko dva stolea, sve do vremena Platona.
Sam Pitagora najverovatnije nije nita pisao; ono to mu se
pripisuje, po svemu sudei, pripada jednom od poslednjih
predstavnika njegove kole - Filolaju, savremeniku Platona.
Meutim, ve u vreme Platona i Aristotela, o Pitagori su se
priale legende, te je sasvim razumljivo to je njima
ispunjen i spis Porfirijevog uenika, neoplatoniara
Jambliha iz Halkide u junoj Siriji (280-330), spis nastao
skoro osam stolea nakon Pitagore - ivot Pitagore, a gde se
pojam filozofija i odgovor na pitanje ko filozofira, izlau na
sledei nain: "Govore da je Pitagora bio prvi koji je sebe
nazvao filozofom, i ne samo da je uveo novi pojam, ve da je
i dao njegovo neophodno objanjenje. On je tvrdio da je
karakter ljudskog ivota nalik masi ljudi koja ide na vaar.
Jer, slino tome, kao to ljudi svih vrsta koji tuda idu,
postupaju tako, kako im je svojstveno (jedni idu da bi
prodali svoje proizvode i za to dobili novac i zaradu, drugi
da bi pokazali svoju fiziku snagu i time zadovoljili svoju
tatinu, a postoje i trei, najslobodniji, oni koji idu radi
posmatranja (theora), da bi razgledali mesta i lepe stvari,
www.uzelac.eu

14

Milan Uzelac

Metafizika igre

kao i da bi ocenili tanost rei i dela koja se mogu videti na

vaarima) tako i u ivotu, postoje ljudi raznih vrsta: jedni
hrle za novcem i raskoi, drugi, koje ispunjava e ka
vlasti, streme dobiti i slavoljublju, no najbolje je ponaanje
onog oveka koje svedoi o tenji onom to je najplemenitije
(kontemplaciji); takav nain ivota mogue je nazvati
filozofskim" (Jamblih, ivot Pitagore, 58).
Zapaziemo da se ovde istiu dva bitna svojstva
filozofije: to da je ona (a) teorijska delatnost i to da je njen
zadatak (b) potraga za istinom. Nakon toga, ostaje nam jo
odgovor na pitanje: ko se to bavi i moe baviti filozofijom,
odnosno: ko filozofira? Odgovor na to pitanje nalazimo kod
Platona (427-347. pre n.e) i to u njegovom dijalogu Gozba
gde se kae da se u potragu za mudrou ne mogu uputiti ni
bogovi, koji su mudri, pa za tako neto i nemaju potrebu, ali
ni neuki, jer nisu mudri i za mudrou ne tee, budui da i
ne znaju ta je mudrost, ve da filozofirati mogu samo oni
koji se nalaze na sredini izmeu mudrih i neukih. Ako
mudrost poseduje samo bog, ako je on mudrac (sophs),
ovek moe biti samo bie koje takvoj boanskoj mudrosti
tei i on je stoga phil-sophos 5.
Treba imati u vidu da tek od vremena Platona bavljenje stvarima
mudrosti moe imati i negativno znaenje, a tako neto deava se s
pojavom sofista u vreme Sokrata. Branei Sokrata od prigovora upuenih
prvenstveno sofistima, s kojima se decenijama Sokrat uporno i dosledno
sporio, Platon pravi otru razliku izmedju mudraca (sophs), filozofa
(philsophos) i sofiste (sophsts). Sofist je onaj koji veruje da poseduje
mudrost (znanje), on takvoj mudrosti poduava i za to prima novac. Ovo
poslednje Platon osuuje, budui da on, a i veina njegovih savremenika,
kao ideal istiu znanje radi samoga znanja. U njegovo vreme ranije
pozitivna, neutralna re, sofist, poinje da dobija negativno znaenje, a
naspram sofiste istie se filozof koji je, poput Sokrata, u pogledu svega
sumnjiav, i pritom skroman, jer zna da nita ne zna, ali je u isto vreme
obuzet ljubavlju prema istini kojoj sve vreme tei, znajui da istu u ovom

www.uzelac.eu

15

Milan Uzelac

Metafizika igre

Mudrost kojoj filozofi tee, nije, po miljenju

Platona, neka mudrost usmerena tumaenju i razumevanju
svakodnevnog ivota; to je neka daleko via mudrost od one
koja se zadovoljavala davanjem saveta i graenjem dobrih
zakona; mudrost kakvu Platon ima u vidu jeste mudrost o
boanskoj ideji koju u njenoj istoti i krajnjoj jasnosti moe
spoznati samo bestelesna dua; ljudska dua, utamniena u
zemnom, materijalnom telu moe sagledati samo pojavne
oblike ideje kakve prepoznaje u telima oko sebe ije je ideje
neposredno gledala u svom ranijem ivotu.
Platonovo uenje o prirodi mudrosti, u znatnoj meri
preuzima i njegov uenik Aristotel (384-322. pre n.e) koji
posebno izdvaja prvu (pravu) filozofiju, i koju on naziva i
sopha, a koja je kasnije dobila naziv metafizika 6, pa se tim
nazivom potom obuhvatala sva oblast filozofskog znanja.
Takva mudrost je najboanstvenija ve i stoga to bi je bog
uvek posedovao radije no sve drugo, a boanska je, pre
svega, zato to se bavi onim to je po svojoj prirodi
boansko. Tako shvaena mudrost via je od drugih znanja
i stoga se uvek bira radi nje same; istovremeno, prva
filozofija nije usmerena na neku odreenu oblast znanja,
ve joj je zadatak istraivanje temelja i principa
bivstvovanja uopte (Met., 982a).
U vreme nakon Platona i Aristotela, krajem IV i
poetkom III stolea pre n.e., na poetku helenistike
epohe, filozofi okupljeni oko Zenona sa Krita i Hrizipa iz
Tarza, koji su, zbog svog obiaja da se okupljaju na jednom
zemnom ivotu ne moe u potpunosti posedovati. Stoga, oznaka mudrac
(sophs) u strogom smislu rei, pripada samo bogovima koji mudrosti ne
tee zato to je sve vreme poseduju.
6 O ovom pojmu videti opirnije: Uzelac, M.: Metafizika, Via kola za
obrazovanje vaspitaa, Vrac 2006.
www.uzelac.eu

16

Milan Uzelac

Metafizika igre

islikanom atinskom tremu (sto poikle) na Agori, prozvani

stoicima, razlikovali su mudrost (sopha), kao saznanje
boanskih i ljudskih stvari, od filozofije u uem znaenju te
rei; u ovom uem smislu filozofija je bila shvaena kao
tenja vrlini, dok su se znanja koja slue postizanju vrline
delila na fiziku, logiku i etiku.
Ovo stoiko uenje, u kasnijoj interpretaciji, pod
dubokim uticajem platonizma i aristotelizma, dovelo je do
toga da se, u srednjem veku, u vreme vladavine sholastike,
filozofija deli na metafiziku (kojoj pripadaju ontologija i
teologija), fiziku (kojoj pripadaju kosmologija i psihologija) i
etiku (kojoj se prikljuuje politika).
Sve ovo vie no jasno pokazuje kako se ve u
najstarija vremena postepeno poinju diferencirati
filozofske discipline i to pod nazivima kakve imamo i danas.
Ovim disciplinama se, poev od Dekarta, a naroito posle
Kanta, usled sve uestalijih istraivanja uslova i
mogunosti saznanja, kakva su sprovoena u XVII i XVIII
stoleu, pridruuje gnoseologija kao teorija i kritika
saznanja i, konano, zaslugom uenika Hristijana Volfa,
A.G. Baumgartena, sredinom XVIII stolea, kao najmlaa
filozofska disciplina formira se estetika.
Moramo imati u vidu, a to e jo u vie navrata biti
naglaeno, filozofija je mogua iskljuivo kao celina znanja,
kao jedinstveno trajno nastojanje da se objasni najvea
zagonetka koju nam zadaje svet. Stoga neemo pogreiti
ako kaemo da filozofija nema ni delova ni discipline. Svo
pobrojavanje "filozofskih" disciplina krajnje je uslovno i
slui samo tome da se lake sistematie i izloi velika
koliina znanja koja je skupljena tokom ljudske istorije.
Nije stoga nimalo sluajno to su se iz filozofije vremenom
www.uzelac.eu

17

Milan Uzelac

Metafizika igre

odvajale discipline koje su joj u poetku pripadale kao

tematske oblasti, da bi kasnije, osamostaljene, nastavljale
da postoje kao posebne nauke (fizika, matematika,
astronomija, psihologija...).
b. Odreenje filozofije
Postoji niz razliitih pokuaja da se odredi zadatak,
smisao i cilj filozofije: helenistiki filozof Epikur svrhu
filozofije video je u tenji za sreom, dok su njegovi, u
mnogo emu, otri protivnici stoici, smatrali da je
filozofija vebanje u vrlini i tenja za vrlinom. Nekoliko
stolea kasnije, osniva neoplatonizma Plotin, govorio je
kako filozofija treba da pokae u emu je bit sveta i ta
ovek moe da radi. Moemo ovde nabrajati i razna druga
shvatanja, ali ve i ova, dovoljno jasno pokazuju da je svako
od filozofa nastojao da odredi ta je filozofija i ime se to on,
kao filozof, zapravo bavi, a to je inio ne da bi usled neke
"loe savesti" hteo da opravda razlonost svog posla, ve
prvenstveno zato to je, voen iskonskim nagonom za
znanjem, nastojao da odgovori na ono pitanje Kreza
upueno Solonu o tome ko se moe nazvati najsrenijim na
svetu, ali i na pitanje koje se javljalo pred svima, bez
razlike: ta je to to je u osnovi stvari, veno i
nepromenljivo?
Pri pokuaju da se to temeljnije odredi bit i duhovni
prostor filozofije, nema filozofa koji se time bolje i
temeljnije bavio no to je Platon. Moglo bi se tvrditi ak i to
da nema u njegovoh filozofiji preeg pitanja na koje on
nastoji da da odgovor no to je ovo i sasvim je razumljivo
to ve kod Platona nalazimo odgovore na sva postavljena
pitanja koja se tiu svega to je izmeu neba i zemlje,
www.uzelac.eu

18

Milan Uzelac

Metafizika igre

izmeu ivota i smrti. Upravo na tragu Platonovog

miljenja, filozofija se moe tumaiti kako kao erotologija,
tako i kao tanatologija; ve u njegovo doba filozofija se
nala u egzistencijalnom sreditu ljudskoga ivota - na
razmei ljubavi i smrti. Bez imalo kontradiktornosti Platon
je mogao da kae kako je filozofija tenja ka umiranju, ali i
ljubav ka mudrosti i oba pomenuta odreenja nalazimo u
njegovim najslavnijim dijalozima.
Poslednje pomenuto shvatanje filozofije, o tome kako
je filozofija ljubav prema mudrosti, tenja da se dospe do
mudrosti, sreemo u Platonovom opisu dijaloga koji vode
Sokrat i Diotima (Gozba, 203b-204a), a gde se govori o tome
kako je Erot zaet na dan svetkovine u ast Afrodite (i zato
tei lepoti); Platon, naime, pozivajui se na svima poznati
mit, pria kako je Erot nastao iz odnosa Penije, siromatva
(neimanja) (te je stoga vezan za zemlju) i Porosa, mudrosti
(i bogatstva), ime je okrenut lepom i dobrom); zato tei
saznanju, voli mudrost, vra je, arobnjak i sofist. Nije ni
smrtan, ni besmrtan; nije ni siromaan ni bogat; na sredini
je izmeu mudrosti i bez-umnosti. A, kako smo ve videli
[nijedan bog nije filozof i ne tei mudrosti, jer je ve po
prirodi mudar, dok bezumnici ne tee umnosti (mudrosti)
jer su sobom zadovoljni], mudrosti moe teiti samo onaj
koji je negde na sredini, i koji za neto najlepe smatra
upravo mudrost. Polubog Erot otelotvoruje ljubav i nagon
za lepim i stoga je on filozof i kao takav stoji izmeu
mudrosti i bezumlja jer mu je takvo naslee koje ima od
roditelja: dosetljivost oca i zabludnost majke.
S druge strane, filozofija se moe razumeti i kao
tenja prema smrti. Ovo odreenje sreemo takoe kod
Platona i to u njegovom dijalogu Fedon u kojem Sokrat pred
www.uzelac.eu

19

Milan Uzelac

Metafizika igre

smrt kae svojim uenicima: "Svi oni koji na istinski nain

neguju filozofiju ni za im drugim ne tee nego da umru i
da budu mrtvi" (64a). Filozofija je izraz trajne tenje onom
to je istinito, no, dua, budui da se za naeg ivota nalazi
u vlasti tela i ula, ne moe dosegnuti istinu. Da bi to
mogla, mora se prethodno osloboditi tela. Filozofiranje je
oslobaanje due od tela, zbiranje due iz njene
razbijenosti, njeno zbijanje u isto miljenje. Smrt je
odluno odvajanje due od tela. Tako, filozofiranje je
rastelovljenje due, vebanje u umiranju. Zenonu iz Eleje se
pripisivalo da je rekao kako filozofija ui preziru prema
smrti 7. Platon pretpostavlja da dua nadtrajava smrt.
Druga mogunost bila bi da se u smrti dua survava u nita
(i ovde opet dolaze u dodir bivstvujue i nita).
Razumevanje Platonovog odreenja filozofiranja kao tenje
prema smrti pretpostavlja da mi ovu tenju moemo pojmiti
samo filozofirajui.
Dua usmerena smrti, moe, po verovanju Platona,
otii samo onom to na nju lii, onome to je kao i ona,
nevidljivo, boansko i besmrtno, onome to je umno.
Zadatak due je, da, za ovekova ivota, stiava buru
strasti, da se svagda predaje umovanju, jer dok dua
posmatra ono istinsko i boansko, ona nastoji da ivi iznad
svih svakodnevnih mnjenja, a nakon to umre dolazi onom
to joj je srodno - boanskom.
U dijalogu Drava Platon kae kako je filozofija
uenje o onom to je veno i nepromenljivo a to to je uvek
jednako (nepromenljivo), mogu shvatiti samo filozofi;
Velika je verovatnoa da se pomenuta misao koju izgovara Sokrat u
dijalogu Fedon, u potonjim vremenima pripisivala Zenonu iz Eleje, kao
njenom rodonaelniku, a u znak seanja na njegovu neustraivost pred
pogubljenje.

www.uzelac.eu

20

Milan Uzelac

Metafizika igre

budui da nastoje da saznaju samo onom to je veno, to je

veito, filozofi ne nastoje da istrauju ono to je prolazno,
niti se na tome zadravaju; njih ne uznemirava nastajanje i
propadanje, kao ni sudbina stvari koje su podlone
promenama. Filozofa vodi istina kao to Telemaha u
potrazi za ocem, vodi Atina i zato je filozof uvek eljan
znanja, sudbinski, od samog poetka, predodreen da se
bori za ono to zaista postoji, on se ne moe zadovoljiti
mnogobrojnim, raznolikim prolaznim stvarima koje tek
neko vreme traju i stoga su u odnosu na na one
nepromenljive samo prividne; u vrline filozofa (koji tei
pravom i istinitom svetu) spada ono to je boansko i
ureeno, a ljudi to obino ne shvataju, ve filozofiju preziru
i esto pogreno je shvataju upravo zato to se njom ne bave
kako treba (Drava, 535c).
U Aristotelovim belekama, koje su do nas dole pod
naslovom Metafizika, nalazimo stav da je filozofija isto to i
boansko (Met., 983a); ovo shvatanje blisko je onom kakvo
je zastupao njegov uitelj Platon, ali, kako to razumeti?
Nekoliko redova pre ovog, polazei od toga da je filozofija
sama sebi svrha, Aristotel kae kako se "s punim pravom
moe rei da je njeno [filozofije] posedovanje vie nego
ljudsko" (982b). Ovde se Aristotel oigledno poziva na rei
Sokrata koji u dijalogu Fedon kazuje kako je dua u ivotu
beala od tela, i ako se iz njega povlaila u sebe samu, i to
joj je bio jedini napor (kojem je teila), to ne znai nita
drugo nego da je valjano negovala filozofiju. Razume se, za
Platona negovanje filozofije, i to valjano negovanje filozofije
ima svoj vii smisao a koji se sastoji u tome da se dua
pripremi za smrt jer filozofiranje i ne moe biti nita drugo
nego pripremanje za smrt. Tako se pokazuje da je bavljenje
www.uzelac.eu

21

Milan Uzelac

Metafizika igre

filozofijom delatnost od najvieg znaaja i da se tako

dospeva do venog, odnosno boanskog, do onog to je sa
one strane svake promenljivosti, do bivstvujueg kao
takvog.
Kod Aristotela nalazimo i stav da je filozofija
traenje poela 8 i uzroka 9 (Met., 981b), no to njegovo vano
odreenje pretpostavlja prethodno izlaganje i razumevanje
celokupne Aristotelove filozofije 10, te njegovo opirnije
tumaenje zasad ostavljamo po strani. Ovde emo se,
imajui u vidu funkciju ovog spisa, zadrati na jednom
drugom odreenju filozofije a koje ukazuje kako je filozofija
uenje o bivstvujuem ukoliko ono bivstvuje (Met., 1003a);
Kako razumeti ovaj Aristotelov stav? Moglo bi se rei da
filozofija tei uvidu u to ta jeste. Ali, ta jeste? To to jeste,
jeste bivstvujue. Tenja tome da se ima uvid u to to jeste,
voena je pitanjem: ta je bivstvujue? Kod Aristotela ovo
pitanje sreemo u obliku: ta je bivstvujue ukoliko ono
bivstvuje? Moglo bi se na ovo pitanje odgovoriti sledeim
primerom: jedna kua moe biti svakakva: velika, mala,
lepa, runa, od ovakvog ili onakvog materijala, privatna,
dravna; u svakom sluaju: ona bivstvuje; ta znai to
bivstvuje? Bivstvovanje neke kue ne spada ni u materijal
ni u njene osobine; samo kazuje da ona jeste. ta znai to
da ona jeste, da je bivajua, da je neka stvar? ta je dakle
to jeste (bivstvujue, bivajue) to pripada zgradi? ta je
principium; osnova, ishodite, poetak: ono to je prvo iz kojeg
proizlazi sve ostalo (kao mnotvo bivstvujuih).
9 Stoicheon, Ursache, elementa; ovom reju oznaavaju se slova, dakle,
poeci svake nauke, osnovna znanja; osnove onog to se pokazuje (senka
kazaljke na sunanom satu).
10 Terminoloka razjanjenja za razumevanje ovog stava videti u ve
pomenutoj mojoj knjizi: Metafizika, Vrac 2006.
8Arch,

www.uzelac.eu

22

Milan Uzelac

Metafizika igre

kua, ukoliko ona bivstvuje? Nije lako odgovoriti na ovo

pitanje ali, moemo ga preformulisati i pitati: ta je
bivstvujue, ukoliko bivstvuje (ukoliko jeste)? Dakle: ta je
bivstvujue? Bivstvujuim nazivamo sve o emu moemo
ma na koji nain rei da jeste. Filozofija uvek hoe da
odgovori o celini sveg bivstvujueg, hoe da kazuje o tome
ta uopte jeste. Celina bivstvujueg nalazi svoju granicu na
niemu. Tako pitanje o celini svega to jeste vodi pitanju o
onom to nije. Ono to jeste i ono to nije jo od najstarijih
vremena, od vremena Parmenida, idu zajedno. Tako se
pitanje o bivstvujuem sada moe postaviti i kao pitanje:
ta je to po emu se bivstvujue razlikuje od nebivstvujueg? Ako pitamo za neko pojedino bivstvujue,
onda ono kao bivstvujue ne dolazi u pitanje; to se deava
samo kad pitamo za celinu bivstvujueg11.
ta bismo mogli da zakljuimo? Nita drugo no da je
filozofija tenja tome da se ima uvid u to ta jeste. Pitanje
bi sad moglo da glasi: ta je, to, ta jeste? ili jo preciznije:
ta jeste, to, ta jeste? Mogli bismo odgovoriti: to je mnotvo
stvari; ali, Platon je odgovorio drugaije: ta jeste, jeste to,
ta jeste. Kao odgovor na ovo, odluujue pitanje, ini nam
se, kao da dobijamo jednu tautologiju. Pitanje je: ta je to,
ta jeste; odgovor je: ta jeste.
11 Odreujui filozofiju kao uenje (nauku) o bivstvujuem kao takvom,
Aristotel ukazuje na trojaku razliku filozofije i ostalih nauka:
- filozofija od poetka ima u vidu bivstvujue uopte, bivstvujue
u celini; nauke se konstituiu s obzirom na jednu odreenu oblast
bivstvujueg (zato se govori o posebnim naukama);
- posebne nauke se dodue bave bivstvujuim, ali ne
bivstvujuim kao bivstvujuim s obzirom na njegovo bivstvovanje; zato
bit prirode nije predmet prirodne nauke, bit broja nije predmet
matematike (koja se bavi odnosima brojeva, ne pitajui ta oni jesu);
- znanje je posedovanje saznanja nekog stanja stvari iz njegovih
poela i uzroka.
www.uzelac.eu

23

Milan Uzelac

Metafizika igre

Vidimo da se u pitanju: ta jeste, to, ta jeste? ta

jeste javlja dva puta: prvi put kao upitni, drugi put kao
relativni stav. Ovo ta jeste moemo odrediti kao
bivstvujue (Seiende), pa, nae pitanje sad glasi: ta je to
bivstvujue?
Odgovor bi bio: Bivstvujue jeste to, ta jeste.
Naglasak je na tome ta; to ta jeste, jeste bivstvujue. Sa
ovim odgovorom pala je odluka koja je odredila filozofiju od
Platona do Hegela i Niea.
Pitamo li, kako bivstvujue jeste, mi pitamo za
postojanje bivstvujueg, pitamo za bivstvovanje
bivstvujueg (Sein des Seienden). Bivstvovanje
bivstvujueg poiva u ta njegovog bivstvovanja (Wassein).
U tome ta-bivstvovanju bivstvujueg (Wassein des
Seienden) ispunjava se bit (ili bivstvo) bivstvovanja (Wesen
vom Sein). To ta-neto-jeste (Wassein des Seinden), dakle
bit onog to jeste, u jeziku kasnije filozofije nazvano je
essentia (nem. Wesen); poznato je da bit uvek ide sa jo
jednim drugim pojmom, sa pojmom existentia (nem.
Dasein). Moramo nastojati da razlikujemo bit (essentia,
Wassein, Wesen) i postojanje (existentia, Dassein, Dasein).
Platon je bivstvovanje odredio kao bit i kod njega se
po prvi put sree koren kasnije razlike izmeu essentia i
existentia. Pitanje o bivstvovanju je tema ontologije koju
odreuje pitanje o bivstvujuem kao bivstvujuem.
Ovde treba jo jednom ponoviti da se (nakon
spajanja gornje dve definicije) filozofija moe odrediti kao:
tenja da saznamo poela i uzroke na osnovu kojih
bivstvujue bivstvuje. Treba imati dve stvari u vidu: (a)
ukoliko filozofija posmatra bivstvujue kao takvo, ona se u
kasnijem govoru naziva ontologija; (b) ukoliko filozofija pita
www.uzelac.eu

24

Milan Uzelac

Metafizika igre

o poelima i uzrocima sveg bivstvujueg, onda se ona naziva

metafizika.
Aristotel je ova dva pitanja: (a) uenje o
bivstvujuem kao takvom i (b) saznanje poela i uzroka video kao jedno pitanje. Mi bismo ih morali razlikovati, i to
pre svega, zato, to, u pitanju ta je bivstvujue, nije re o
poelima i uzrocima; ali, moda metafizika njeno pitanje o
poelima i uzrocima postavlja u svetlu pitanja o
bivstvujuem kao bivstvujuem? Moda isto tako, pitanje
ta je bivstvujue (shvaeno kao pitanje: po emu
bivstvujue bivstvuje), ve sadri pitanje o poelima i
uzrocima? Moda je, dakle, ontologija obuhvaena
metafizikom, a moda je metafizika obuhvaena
ontologijom? Budui da ovo pitanje otvara pitanje odnosa
filozofskih disciplina, i isto tako, samo pitanje mogunosti
filozofskih disciplina, neka ono ostane zasad otvoreno.
U II knjizi Metafizike (993b) Aristotel pie da je
filozofija nauka o istini; to on istie konstatujui kako je
razmatranje problema istine s jedne strane teko, a s druge
lako, a dokaz tome bio bi to, to "niko ne moe potpuno da
dostigne istinu, niti ona moe sasvim da mu izmakne, mada
svako ima da kae neto o prirodi" (993 ab). Na prvi pogled
vidi se kako istina nije samo privilegija filozofije, budui da
sve nauke za svoj cilj imaju dosezanje istine, a o istini se
esto govori i u svakodnevnom ivotu. Zato i nije odmah
jasno, po emu je filozofsko traenje istine neto do te mere
posebno i specifino, da se ono radikalno razlikuje od svega
drugog. Stvar postaje daleko jasnija tek kad se doe do toga
da su pitanje o istini i potraga za poelima i elementima
dve strane istog zadatka koji se postavlja pred filozofiju.

www.uzelac.eu

25

Milan Uzelac

Metafizika igre

Mada emo se pitanju istine jo vraati, ovde treba

imati u vidu da grka re za istinu (alethea) govori iz duha
grkog jezika koji nije duh i naeg jezika. Taj duh jezika
Aristotel ne promilja, ve govori iz njega. On dovodi u vezu
pojmove alethea i phsis. Phsis je re za celinu sveg
postojeeg (prisutnog) koje se jo odreuje i kao bivstvujue;
za to se koristi izraz celina. Ovo treba samo da pomogne da
shvatimo da Aristotel (nastavljajui se na presokratovce
koji su se bavili onim to je bit phsisa) odreuje istinu kao
bivstvujue, kao celinu onog to jeste, kao neskrivenost
njegovog bivstvovanja. Ako ovo imate u vidu, onda ete
lake razumeti i Hegelov stav iz predgovora Fenomenologiji
duha koji glasi Das Wahre ist die Ganze. Ako se ima u vidu
da Hegel bivstvovanje u bivstvujuem interpretira kao
miljenje, kao bivanje i kao pojavljivanje, da su miljenje,
bivanje i pojavljivanje horizonti njegovog miljenja, a da
pritom, bivstvovanje bivstvujueg proima celinu sveta kao
mo miljenja, kao kretanje bivanja, kao otkrivanje
skrivenosti privida, onda se d razumeti da ovo "trojstvo"
Hegel objedinjuje izrazom pravo, istinito (das Wahre).
Istinito je spekulativni naziv apsolutnog koje nije ni stvar,
ni nad-stvar, ni konano bivstvujue, ni beskonani bog. To
apsolutno jeste bivstvovanje koje je u sebi miljenje, bivanje
i pojavljivanje. Moemo se zapitati: zato Hegel to
apsolutno odreuje kao istinito?
Treba initi razliku izmeu istine i istinitog. Istina
je supstancijalizovano istinito. Istinito je
transcendentalno 12, dok je istina saglasnost sa stvari koja
se izraava sudom. Kad kaemo istinito, mi mislimo na ono
O prirodi transcendentalnih odreenja bivstvujueg, posebno o odnosu
istinito istina, videti u mojoj knjizi: Metafizika.
12

www.uzelac.eu

26

Milan Uzelac

Metafizika igre

to je pravo, to odista jeste, mislimo na ono to je

bivstveno, mislimo na ono pravo koje stoji nasuprot
prividnom. Istinito za Hegela je pravo bivstvujue, ono
bivstveno bivstvujue ntos n. Re je o onom stvarnom
to deluje, o onom to nije pokretno, ve o onom to je
kretanje, o onom to u sebi svetli, o onom to ne svetli uz
pomo drugog ve svetli u sopstvenom svetlu. Istinito je za
Hegela bivstvovanje koje se pojavljuje (parousa) u svem
bivstvujuem, a apsolutno je istinito jer ono svetlost
poseduje u sebi, jer je igra sutine i pojavljivanja i zato je
ono za ovog filozofa ne samo supstancija nego i subjekt, a o
emu on izriito govori u predgovoru Fenomenologije
duha. 13
Ovo dovoenje istine, odnosno istinitog u blisku vezu
s bivstvovanjem , koje sreemo kod Hegela, postaje mnogo
jasnije, kad se ita u kontekstu Aristotelove filozofije (Met.,
993 b).
Svo saznanje, odnosno otkrivanje, kree se unutar
celine bivstvujueg koje istovremeno predstavlja cilj
saznanja; celina bivstvujueg nije neto meu ostalim
postojeim, neto to bi se menjalo, kretalo, izgubilo - zato
je ono neskriveno, tj. istina. Za razliku od nauka, filozofija
ne ini otkria; njena tema je ono to je poznato, celina
prisutnog kao takvog, ono to je oveku otkriveno - istina.
"Kao to dnevno svetlo zaslepljuje oi slepih mieva, tako i
ono najoiglednije od svega zastire miljenje u naoj dui"
(993b). Ovo e vas svakako podsetiti na uveni stav Hegela
o tome kako se "filozofija bavi onim to se obino smatra
poznatim". Iako emo se tom stavu jo vratiti, nije na odmet
Opirnije o ovome videti u: Fink, E.: Sein und Mensch. Vom Wesen der
ontologischen Erfahrung, Alber, Freiburg i Br. 1977, S. 65-66.

13

www.uzelac.eu

27

Milan Uzelac

Metafizika igre

i ovde podvui znaaj ovog uvida: ono najpoznatije, ono

najobinije, to je u isto vreme i najzagonetnije i
najtajanstvenije; svojom obinou, prisutnou,
pristupanou, ono nas zavodi na stranputicu, dovodi nas
u situaciju da poverujemo kako to to vidimo istovremeno i
znamo, a ne znamo pritom ono to je daleko vanije: da ono
"poznato nije istovremeno i saznato".
c. Pokuaji definisanja filozofije
Ima filozofa koji smatraju da je u novo doba filozofija
krenula potpuno novim putem i da je razlika meu starom i
novom filozofijom toliko velika, da je ponor meu njima
toliko dubok, da se mora govoriti o dve posve razliite
filozofije, o jednoj, koja vodi do kraja renesanse i zavrava
se sa panskom neosholastikom, i drugoj, koja poinje s
francuskim filozofom Rene Dekartom (1596-1650) i traje do
naih dana. S druge strane, ima i onih koji ukazuju da taj
ponor i nije tako dubok, da je on ak premostiv, budui da je
problemom bivstva, odnosno supstancije, determinisana
kako "stara" tako i "nova" filozofija.
Kada je re o tumaenju prirode i porekla filozofije,
nita se u tom smislu, s pojavom nove filozofije, nije bitno
promenilo: svaki od filozofa novog doba nastojao je, poput
svojih prethodnika, mada na svoj nain, u duhu svoga
vremena da odgovori na ve u dva maha ovde pomenuto
pitanje upueno Solonu, pitanje o tome ime se on zapravo
bavi. Sve ovo, dozvoljava nam, da navedemo jo neka
odreenja filozofije, a koja su nastala u poslednjih nekoliko
stolea.
Tako, u predgovoru francuskom izdanju svog spisa
Principi filozofije (1647; lat. izdanje 1644), Dekart pie o
tome kako re filozofija znai studiranje mudrosti, pri emu
www.uzelac.eu

28

Milan Uzelac

Metafizika igre

se pod mudrou ne podrazumeva samo mudrost u obinom,

svakodnevnom znaenju te rei, a to je svakome poznato,
ve potpuno znanje o svim stvarima koje ovek moe
saznati, odnosno: orijentacija za ivot (da se ostane u
zdravlju i da se iznau sve vetine); za ovladavanje takvom
mudrou nuno je poeti sa istraivanjem poela (principa)
koja treba da ispunjavaju dva uslova: (1) da budu jasna i
evidentna te da ljudski duh ne moe u njih sumnjati, i (2)
da sva saznanja stvari poivaju na njima (a ne suprotno
tome); to znai, da poela, odnosno, principi moraju biti
apriorni, to e rei: da prethode svakom iskustvu.
Nemaki filozof Imanuel Kant (1724-1804) smatrao
je da je "filozofija ideja potpunog znanja koja nam pokazuje
poslednje svrhe ljudskog uma; ona je nauka o najvioj
maksimi upotrebe naeg uma (ukoliko pod maksimom
mislimo na unutranji princip izbora izmeu razliitih
ciljeva); u ovom poslednjem znaenju ona je nauka o odnosu
sveg saznanja i upotrebe uma s obzirom na poslednje svrhe
ljudskog uma". Pred filozofom se, po Kantovom miljenju,
javljaju tri kljuna pitanja: (a) ta mogu da znam? (b) ta
treba da inim? i (c) emu se mogu nadati? Sva ova tri
pitanja svode se na jedno, a to je: ta je ovek? Na prvo
pitanje odgovara metafizika, na drugo moral, na tree
religija, na etvrto antropologija. U krajnjoj liniji, osnovna i
najtemeljnija disciplina je antropologija, jer se prva tri
pitanja odnose na etvrto.
U delu Kritika istoga uma (1781), koje mnogi s
razlogom smatraju jednim od najveih filozofskih dela svih
vremena, u dlu ija je tema arhitektonika istoga uma,
Kant pie kako je filozofija sistem sveg filozofskog saznanja.
Filozofija je, kae ont, "obrazac svih pokuaja filozofiranja.
www.uzelac.eu

29

Milan Uzelac

Metafizika igre

Obrazac koji treba da slui za ocenjivanje svake

subjektivne filozofije ija je zgrada esto vrlo raznolika i
promenljiva po svom obliku. Na taj nain, filozofija je ista
ideja o jednoj moguoj nauci koja in concreto nigde nije
data, ali kojoj mi pokuavamo da se pribliimo na raznim
putevima sve dok ne bude otkrivena jedina u ulnosti vrlo
zarasla staza i dok nam ne poe za rukom da kopiju koja
dosad nije uspela, uinimo, ukoliko je to oveku dosueno,
jednakom praslici. Sve dotle ne postoji nijedna filozofija
koja se moe uiti; zaista, gde je ta filozofija, kod koga se
ona nalazi i po emu je moemo poznati?" 14 Kant ovde jasno
istie da niko ne poseduje filozofska znanja kao to se mogu
posedovati nauna i to je razlog tome da filozofija postoji
samo kao stalno vebanje u filozofiranju i zato se, kako on
kae na istom mestu, "uiti moe samo filozofiranje ali ne i
filozofija".
Misao da filozofija zavisi od oveka a ne samo ovek
od filozofije, nalazimo kod drugog velikog predstavnika
nemake klasine filozofije, Kantovog nastavljaa, J.G.
Fihtea (J.G. Fichte, 1162-1814) koji kae da: "kakva se
filozofija bira, zavisi od toga kakav je ko ovek; jer,
filozofski sistem nije mrtav komad pokustva koji bi se
mogao odloiti i prihvatiti kako nam je volja, nego je on
oduhovljen duom onog oveka koji ga ima". Za filozofa,
kae u istom spisu Fihte, "ovek mora da bude roen, za to
odgajan i da samoga sebe za to odgaja; meutim, ovek se
nikakvim ljudskim umeem ne moe takvim napraviti" 15.
Ni najvei filozof svog vremena, Hegel (G.W.F.
Hegel, 1770-1831) nije mogao a da ne tematizuje pitanje
14
15

Kant, I.: Kritika istog uma, BIGZ, Beograd 1990, str. 497.
Fihte, J.G.: Uenje o nauci, BIGZ, Beograd 1976, str. 120.

www.uzelac.eu

30

Milan Uzelac

Metafizika igre

filozofije na nizu mesta u svojim spisima. Tako, u spisu gde

je nastojao da izloi nacrt celokupnog svog filozofskog
sistema, u Enciklopediji filozofijskih nauka ( 2), Hegel pie
da se filozofija moe odrediti kao misaono razmatranje
predmeta; ono to je ljudsko, kae on u pomenutom spisu,
odlikuje se time to se postie pomou miljenja. Filozofija
je poseban, osobit nain miljenja; u filozofiji miljenje
postaje pojmovno spoznavanje. Hegel ima u vidu miljenje
koje je razmiljanje (koje reflektira, koje je refleksija), "koje
za svoj sadraj ima misli kao takve pa ih dovodi do svesti".
Filozofija (refleksija) sadrana je u "razmiljanjem
proizvedenim mislima o oblicima svesti".
Filozofija je svoje vreme obuhvaeno mislima, kae
Hegel u predgovoru jednom drugom svom spisu,
objavljenom nekoliko godina kasnije, u predgovoru spisa
Osnovne crte filozofiji prava (1822) 16. Filozofija obuhvata
duh svog vremena. Kao to individua ne moe preskoiti
svoje vreme, kae on, tako filozofija ne moe prei preko
svog sadanjeg sveta. Ono to se moe pojmiti, ono ta jeste,
jeste zadatak filozofije, istie Hegel, a to ta jeste jeste um;
svaki individuum je dete svog vremena i zato je filozofija njeno vreme obuhvaeno u mislima. Ludo bi stoga bilo
misliti da filozofija moe biti izvan njenog (njoj savremenog)
sveta, kao to ni individuum ne moe da prekorai svoje
vreme..." 17
Hegel hoe da kae da nema neke vene univerzalne
filozofije, koja bi bila van vremena pa tako vaila u svim
vremenima i bila opteobavezujua. On, bez neposrednog
16 Hegel, G.V.F.: Osnovne crte filozofije prava, V. Maslea, Sarajevo 1989,
str. 18
17 Op. cit., str. 18.
www.uzelac.eu

31

Milan Uzelac

Metafizika igre

ukazivanja, podsea na Platona koji je, videli smo, rekao da

mudrost pripada samo bogovima, a ljudima, tek tenja ka
mudrosti. Tako se jo jednom podvlai da je filozofija
ljudska i samo ljudska stvar, da se njom moe baviti jedino
ovek. Ona je njegova privilegija, ali, videemo, i njegova
obaveza. Svako odbacivanje filozofije je u krajnjoj liniji ipak
filozofiranje, nezavisno do toga to je to moda i najgore
filozofiranje.
Pravo filozofiranje mora uvek biti upravljeno ka
celini, ka celini svega to jeste, ka svetu; filozofija je misao
o svetu kao takvom. To isto kazuje i Hegel: on istie kako je
filozofija misao sveta, ali dodaje, da je to takva misao koja
uvek dolazi prekasno da pouava kakav svet treba da
bude 18. Kao misao sveta filozofija se javlja tek poto je
stvarnost ispunila svoj proces razvoja i dovrila se, istie
Hegel. U svom dovrenom obliku ona se moe javiti tek na
kraju, na kraju istorije. "Kada filozofija svojim sivilom slika
na sivome, onda je jedan lik ivota ostario, a sivilom na
sivome ne moe se podmladiti, nego samo spoznati;
Minervina sova poinje svoj let tek u suton" 19.
Hegel je svoju filozofiju video ne samo kao vrhunac
istorije filozofije, ve kao i njen kraj, kao njeno konano
ostvarenje. Danas se ovakvo shvatanje moe dovesti u
pitanje. Hegel moe biti u pravu, ako je re o jednoj
odreenoj vrsti filozofije, kakva je njegova filozofija. Sa
njegovom filozofijom odista se zavrava jedan mogui nain
filozofiranja, ali, niti prestaje filozofiranje, niti se ukida
filozofija kao takva. U tom smislu filozofija ne moe biti
Op. cit., str. 19.
Hegel, G.V.F.: Osnovne crte filozofije prava, V. Maslea, Sarajevo 1989,
str. 19.
18
19

www.uzelac.eu

32

Milan Uzelac

Metafizika igre

ostvarena, ukinuta i time odbaena, kao to ni metafizika

ne biva prevladana preobraajem u tehniku, budui da je i
sama tehnika tek prolazna forma metafizike, a danas,
svakim danom sve izvesnije je da se tehnika sve ubrzanije
preobraa u metafiziku nove stvarnosti 20 proizvedene
digitalnim tehnologijama.
S druge strane, Hegel je svestan vremenitosti
filozofije i nedovoljnosti njenih dostignua: pozivajui se na
misao Platona iz dijaloga Fedon (84ab) o tome kako to to
filozofija daje, traje samo preko noi i da svaki dan poinje
od poetka, Hegel za filozofiju kae i to kako postoji
predstava da je ono to filozofija proizvodi onakvo preko
noi uraeno delo kao Penelopino tkanje koje se svaki dan
nanovo zapoinje 21. Hegel vidi nesporne rezultate kojima se
filozofija s pravom moe pohvaliti, ali, on ne moe a da ne
konstatuje postojanje mnotva stavova ija je trajnost i
sudbina poput tkanja Penelope.
Zato filozofija svakog dana poinje od poetka?
Zato su najvei filozofi sebe smatrali, do kraja ivota,
poetnicima u filozofiji, kao to je o sebi govorio Edmund
Huserl. Tu nije re ni o neznanju ni o neobrazovanju: do
takvih izjava dolazi se posle dubokih uvida o prirodi
filozofskog miljenja. Tako neto deava se u sluaju kad se
20 U spisu Die Kehre, M. Hajdeger je pisao o tome kako "tehnika ija je bit
samo bivstvovanje nikada nee dozvoliti oveku da bude prevladana". To
moe biti tano, no, ako tehnika nikad ne moe biti prevladana od strane
oveka, to ne znai da ona ne moe biti prevladana od same sebe i sebe iz
sebe same ukinuti prevoenjem u neku drugu formu, nezavisno od
oveka koji i dalje nije vladar samog bivstvovanja. O iznenada otvorenoj
perspektivi metamorfoze ne samo metafizike, ve i tehnike, kao njene
prolazne forme, videti u knjizi: Uzelac, M.: Disipativna estetika, Via
kola za obrazovanje vaspitaa, Vrac 2006, str. 62-3.
21 Hegel, G.V.F.: Osnovne crte filozofije prava, V. Maslea, Sarajevo 1989,
str. 7.
www.uzelac.eu

33

Milan Uzelac

Metafizika igre

shvati da iskustvo nije nain ovekovog odnosa ka

bivstvovanju, ve da je ono isto samoodnoenje
bivstvovanja ka sebi samom. Ovo je shvatanje blisko
Hegelu, ali, kasnije i Hajdegeru. Miljenje filozofije je
miljenje onog to odista jeste i izvorno miljenje moe se
nai samo tamo gde postoje stvarni motivi za miljenje.
U svakodnevnom ivotu vrebaju nas zamke na
svakom koraku. Od toga nisu izuzeti ni oni koji se bave
filozofijom; njena svojstvenost, kao to smo ve bili
pomenuli, rekao je Hegel, zapoinjui predavanja iz istorije
filozofije, jeste u tome to ona prouava ono to se inae
smatra poznatim 22. Ono to se upotrebljava, ono ime se
nasumice rukuje, to nam se ini najblie jer je najee u
naoj blizini, to jeste zapravo nepoznato, kae Hegel, ako se
nema filozofsko obrazovanje. Ideja nije neto neposredno
dato; ona tek mora da postane ono to jeste. Ono to je po
sebi, mora za oveka da se opredmeti, da postane "za
oveka", da on postane toga svestan. Tema filozofije je ono
opte poznato, celina postojeeg kao takva - istina; za
razliku od nauke, filozofija (bavei se poznatim) ne ini
otkria kakva su svojstvena u oblasti nauke; njen cilj nije
otkrivanje "novog" te vrste, kakvo sreemo u nauci ili ak i
u umetnosti. Zadatak filozofije je da iznese na videlo ne ono
to je novo, ve ono to oduvek jeste a jeste u osnovi svega
to nam je dato da ga na ma koji nain, ma kojim
sredstvima dokuimo. I zato, itajui ove Hegelove redove,
odmah se priseamo Platona: i on govori o tome i to govori
isto, govori o istini, ali na jedan drugi, pesniki nain, dok
Hegel govori jezikom nauke, jezikom koji je nama moda i
blii, ali samo u sluaju ako smo na njega naueni, ako smo
22

Hegel, G.V.F.: Istorija filozofije I, Kultura, Beograd 1970, str. 24.

www.uzelac.eu

34

Milan Uzelac

Metafizika igre

ga uenjem usvojili. U protivno sluaju, lako se moe desiti

da nam rei Platona budu blie, samim tim to su izreene
neposrednije, to su blie predmetnom svetu, to su
slikovitije, jer taj deo sveta nije se u meuvremenu
radikalno izmenio kao to je to sluaj s nekim u
meuvremenu nastalim svetovima, a tu pre svega mislim
na virtualne svetove nastale razvojem digitalne tehnologije.
Pa ipak, ini se da nema naina da se lake naemo
na stranputici miljenja, nego u sluaju kad se dotaknemo
jezika filozofije. Stalno istiemo da je predmet i cilj filozofije
jedan, a istovremeno svedoci smo da se o tom jednom
predmetu i jednom cilju govori na najrazliitije naine. Ako
nam je blii jezik Platona (mada je to samo prividno tako),
ako nam je jezik kojim govori Hegel znatno tei i mnogima
odbojan, jo e vie strano delovati filozofski jezik kojim
izlae svoju filozofiju jedan od najuticajnijih filozofa XX
stolea Martin Hajdeger (M. Heidegger, 1889-1976), koji u
ve na samom poetku ove knjige pomenutom spisu ta je
metafizika?, o filozofiji govori sledee: "Ukoliko ovek
egzistira, deava se na odreen nain filozofiranje.
Filozofija - ono to nazivamo tim imenom - jeste
stavljanje u pokret (In-Gang-Bringen) metafizike u kojoj
(metafizici) ona (filozofija) dolazi sebi i do svojih zadataka.
Filozofija dolazi u pokret uskakanjem vlastite egzistencije u
temeljne mogunosti opstanka celine. Za taj uskok
(Einsprung) odluujue je: (1) davanje prostora
bivstvujuem u celini, (2) oslobaanje sebe u niem, tj.
oslobaanje od idola koje svako ima i kojima voli da
pribegne ponekad, konano (3) naputanje ovog lebdenja i
stalno vraanje na temeljno pitanje metafizike koje nita

www.uzelac.eu

35

Milan Uzelac

Metafizika igre

samo iznuuje: Zato je uopte bivstvovanje a ne naprotiv

nita".
Nakon ovog navoda, postavljamo sebi pitanje: kako
do tako neeg dolazi, da, stvari i istina o njima mogu biti
isti, a govor o njima toliko razliit, da se usled toga ni sam
predmet vie u svojoj jasnosti ne prepoznaje? Sve ovo
moda je znatno sloenije, no to izgleda na prvi pogled.
Razloge gore pomenutoj neprilici moda treba traiti u
prirodi samog predmeta filozofije. Pitanje stvari nije nimalo
jednostavno, posebno u sluaju kad znamo da ih moemo
videti i misliti samo takvima kakve su one za nas, takve,
kakve se nama pokazuju a ne takve kakve odista jesu po
sebi. Da li razliitost pristupa jednoj te istoj stvari u
razliitim vremenima opravdava i razliit govor o njima?
Hajdeger kae da je filozofija univerzalna fenomenoloka
ontologija 23; pri definisanju filozofije on tu ima u vidu
hermeneutiku 24 opstanka shvaenu kao izlaganje
bivstvovanja opstanka, odnosno, kao analitiku
egzistencijalnosti egzistencije; ta analitika, kae Hajdeger,
odredila je kraj niti vodilje sveg filozofskog (postavljanja)
pitanja tamo odakle ono izvire i ka emu se vraa. Ali,
izrada strukture bivstvovanja opstanka ostaje samo put,
dok jedini i pravi cilj je obrada pitanja bivstvovanja uopte.
Tematskoj analitici egzistencije potrebna je svetlost iz ve
prethodno razjanjene ideje bivstvovanja uopte.
Nesporno je da jezik savremene filozofije izuzetno
postaje sloen i zahteva izuzetan napor da bi se misao
Heidegger, M.: Sein und Zeit, M. Niemeyer, Tbingen 1984, S. 38.
/hermeneutik techn/ - sposobnost, vetina izlaganja,
tumaenja; najpre posebna metoda klasine filologije u istraivanju i
objanjavanju starih tekstova, zatim, disciplina koja tumai i obrazlae
duhovno stvaranje uopte.

23

24Hermeneutika

www.uzelac.eu

36

Milan Uzelac

Metafizika igre

dananjih filozofa mogla razumeti. No, u isto vreme, ne

smemo izgubiti iz vida da u mnogo sluajeva jezik starih
filozofa, jezik naih prethodnika, samo je prividno lak i
prozraan. Stvar je samo u tome to su podvodne hridi
zamaskirane, esto tee uoljive, pa mi i ne primeujemo
pravi put kojim bi ti tekstovi to su doli do nas hteli da nas
vode, niti nasluujemo prave misli njihovih autora, ve u
najveem broju sluajeva, govorimo zapravo o sebi, o svom
razumevanju njih a ne o njihovom govoru upuenom nama.
Ako nas ve oekuju tekoe u dijalogu sa starima
koji je jednako nuan kao i dijalog sa savremenicima, nema
razloga da se za to ne pripremamo prouavajui i
studirajui Hajdegerovo odreenje filozofije, saeto
iskazano na kraju njegovog glavnog dela, odreenje ija
svaka re zahteva do te mere duboko i opirno tumaenje
da ono moe biti sadraj itave jedne knjige, a to odreenje
glasi: "Filozofija je univerzalna fenomenoloka ontologija,
koja polazi od analitike opstanka, a ta je kao analitika
egzistencije, odredila kraj niti vodilje itavog filozofskog
postavljanja pitanja tamo odakle ono izvire i kuda se
vraa" 25.
Ovo je jedna od najboljih i najpreciznijih definicija
filozofije; ali, za njeno razumevanje, nije dovoljno, kao to
neki misle, samo je proitati, ve je treba i razumeti. Za
razumevanje je potrebno vreme, neophodan je napor
miljenja i vreme koje se kvantitativno ne moe unapred
apriorno odrediti.
Da postoji uska veza filozofije i miljenja, potvruje i
stav austrijskog filozofa Ludviga Vitgentajna (L.
Wittgenstein, 1889-1951) koji u svom ranom spisu Logiko25Heidegger,
www.uzelac.eu

M.: Sein und Zeit, M. Nyemeier, Tbingen 1984, S. 38; 436.

37

Milan Uzelac

Metafizika igre

filozofski traktat istie kako je svrha filozofije logiko

razjanjenje misli. Filozofija nije teorija, istie on, nego
aktivnost; filozofsko delo sastoji se bitno od rasvetljavanja i
rezultat filozofije nisu "filozofski stavovi", nego
pojanjavanje pojmova, pa filozofija pre svega, "mora uiniti
jasnim i otro razgraniiti misli koje su inae, tako rei,
mutne i rasplinute" (4.112).
Treba navesti esto citirane zavrne rei
Vitgentajnovog Traktata: "o onom o emu se ne moe
govoriti o tome treba utati"; time je Vitgentajn hteo rei
da se smisleno moe govoriti samo o onom to se nauno
moe verifikovati, a da su svi filozofski iskazi zapravo
quasi-iskazi i da je o metafizikim sudovima nemogue
izjanjavanje jer se ne mogu nauno verifikovati 26.
Re je o jednom tipino antifilozofskom stanovitu, o
shvatanju kojim je proeta itava anglo-saksonska filozofija
kao i savremena filozofija nauke. Po tom shvatanju moe se
govoriti samo o naunim iskazima, odnosno, o onome to se
moe nedvosmisleno proveriti. Svi drugi, nauno
neproverljivi stavovi, jesu besmisleni. Ironijom sudbine, to
isto se danas moe rei za veinu savremenih teorija u
oblasti fundamentalnih nauka, u atomskoj fizici,
matematici, a posebno kosmologiji. Veina tih teorija ne
podlee proveravanju, jer je proveravanje njihovih iskaza u
tradicionalnom znaenju te rei nemogue. Zato sve te
teorije mnogo vie danas pripadaju estetici, a neka od
Ovde se otvara ozbiljno pitanje: zato je filozofiji potrebna verifikacija
od nauke koja dolazi posle nje. I koja to nauka moe biti u stanju da
verifikuje filozofske iskaze? Ako su dananje nauke ugroene, one su
ugroene jer nemaju filozofski obrazloene temelje. Filozofija moe jedina
opravdati i utemeljiti samu sebi i tu joj od pomoi nisu nauke zasnovane
na mogunosti i nunosti empirijske provere.

26

www.uzelac.eu

38

Milan Uzelac

Metafizika igre

njihovih reenja, usled harmonije, i elegancije koju sadre u

sebi, proglaavamo za umetnika dela. 27
Ovo, tipino antifilozofsko shvatanje, navodi se samo
zato, da bih u njegovom kontekstu mogao da se istakne
znaaj rei jednog drugog velikog filozofa XX stolea Teodora Adorna (T. Adorno, 1903-1969). U svojim
predavanjima o filozofskoj terminologiji, gde on
suprotstavlja filozofiju naukama, ukazujui na to kako
filozofija nema svoj odreen, samo za nju rezervisan
predmet (kao to je to u sluaju nauka), ve taj predmet sve
vreme trai, i zato opstaje u naporu da izrazi upravo ono
to je toga asa jo neizrazivo, to je nepojmljivo, Adorno
kae: "filozofija je permanentan, oajniki napor da se kae
ono to se, zapravo, ne moe kazati" 28. Pravi, i veliki
paradoks, koji iskrsava pred filozofiju vidi se u tome to ona
ono to je nepojmovno zastupa uvek i samo pomou pojma;
filozofija nastoji da miljenjem zahvati ono to se ne moe
misliti 29 i zato je ona kretanje duha 30 ija je sopstvena
intencija - istina 31. Filozofija je kretanje, ona nije neto
fiksirano i kruto, jednom zauvek dato, ostavljeno potomstvu
na negu i ponavljanje. Filozofija je proces, delatnost
ljudskog miljenja koje za svoj predmet ima bivstvovanje
kakvo je ono po sebi.
Videti o tome u mojim knjigama: Postklasina estetika (Vrac, 2004) i
Disipativna estetika (Vrac, 2006).
28 Adorno, T.: Filozofijska terminologija, V. Maslea, Sarajevo 1986, str.
76.
29 Op. cit., str. 80.
30 Op. cit., str. 81.
31 Ovde ponovo, nakon Platona, nakon Hegela, nakon Hajdegera,
nailazimo na misao da cilj filozofije jeste istina. ta je to u istini toliko
zagonetno, toliko neophodno za istraivanje da pitanje istine ima
prednost u odnosu na veinu drugih pitanja? Ne baca li ovo pitanje
izvesno svetlo i na poznati postupak Pontija Pilata?
27

www.uzelac.eu

39

Milan Uzelac

Metafizika igre

Zato, kao zakljuak, ali jo vie kao opomena, ovde,

na poetku ovakvog naina uvoenja u filozofiju, mogu
dobro posluiti rei Adorna iz ve pomenutog njegovo spisa:
"ko nee da se upusti u rad uma, neka die ruke od
filozofije" 32.
Ova mudra preporuka ima poznato poreklo: ono se
nalazi u Hegelovom Predgovoru za Fenomenologiju duha:
"Ko trai samo okrepljenje, ko arko udi da zamagli
zemaljsku raznolikost svoga ivota i misli da neodreeno
uiva u tome neodreenom boanstvu, taj neka se sam
pobrine gde e to da nae; on e sam lako nai sredstva da
sebi neto doara i da se time razmee. Ali filozofija se mora
uvati elje da bude okrepljenje due" 33. Hegel upozorava, a
na to se nadovezuje i Adorno, da pogreno je od filozofije
oekivati utehu, kako je to inio prelazei iz filozofije u veru
poslednji filozof antike (i helenistike) epohe Boetije (470527). Istina on svoj poslednji spis Uteha filozofije pie
neposredno pred svoje pogubljenje i njegovo shvatanje
duboko je ljudsko ako i nije filozofsko. Utehu moe pruiti
misao o zagrobnom ivotu, ali ne i filozofija koja ostaje
zagnjurena u nae konkretno sada i ovde; utehu moe
pruiti hrianska misao, ali ne i grka filozofija. Filozofija
je, po reima Platona, nalik dugi koja povezuje nebo i
zemlju, bogove i ljude, ali ona je iskljuivo ljudska,
ovostrana, ona je samo priprema za smrt, a moda i
priprema za venost, za dimenziju istine u kojoj je filozofija
nepotrebna jer je tu mudrost u potpunosti dosegnuta, jer
tek tako istinito, dobro i lepo istinski su transparentni.
32Adorno, T.: Filozofijska terminologija, V. Maslea, Sarajevo 1986, str.
116.
33 Hegel, G.V.F.: Fenomenologija duha, BIGZ, Beograd 1974, str. 5.
www.uzelac.eu

40

Milan Uzelac

Metafizika igre

U prvi mah moe biti neobino da se u jednom

kratkom spisu a pod ovako velikim naslovom toliko panje
posveuje opte-poznatim stvarima. Za to sam se odluio
samo stoga da tome ne bih potom bio obavezan dati prostor
u nekoj od drugih knjiga. Istovremeno, ukazivanjem na
neka od odreenja filozofije koja nam donosi filozofska
tradicija, prua se prilika da se makar neto kae i o samoj
prirodi filozofije, o njenim osnovnim svojstvima i njenom
predmetu. U narednom poglavlju bie razmotreno pitanje
samog poetka filozofije: ime to poinje filozofija? ta
uslovljava njen poetak i gde je taj poetak?

www.uzelac.eu

41

Milan Uzelac

Metafizika igre

2. Pojam igre
Dva filozofa koji su svakako najdublje misli izrekli o
igri u XX stoleu i koji su ovu do dananjeg dana najdublje
promiljali, Eugen Fink i Martin Hajdeger, odrali su
tokom zimskog semestra 1966/67. jedan zajedniki seminar
o Heraklitu na Univerzitetu u Freiburgu i sedme nedelje
Hajdeger je u jednom asu rekao da nema nijedne rei i
nijednog pojma koji ne bi mogli upotrebom da budu izlizani
te da mi stoga moramo pojmove svakog dana iznova da
mislimo (Heidegger-Fink, 1970, 126). On je to pokazao na
jednom naizgled jednostavnom primeru: mi kaemo ova
aa je puna vode; aa je pritom jedan objekt. Ali, da li su
je takvom videli Grci? Da li je aa oznaavana kao objekt u
srednjem veku? Ne, odgovara Hajdeger. Ona bi se u
srednjem veku oznaila kao subiectum (i to je latinski
prevod grke rei hipokeimenon); obiectum u srednjem veku
oznaava samo ono to je zamiljeno (recimo, zlatno brdo),
ali ne neto to je objektivno. aa je dakle neto
subjektivno.
Polazim od ovog primera jer on lepo pokazuje kako
do nesporazuma mogu dovesti i pojmovi koji nam se ine
krajnje nespornim; ini se da nesporazumi dolaze iz samih
stvari. Mogue je da do nesporazuma dolazi i zato to na
razliite naine koristimo rei jer esto istu re vezujemo za
razliite stvari. Zato, ne bi bilo na odmet da se ponekad
dogovaramo i o nainu na koji koristimo neke rei. Jedna
orijentacija u savremenoj filozofiji (veoma rasprostranjena
u anglo-saksonskim zemljama) iscrpljuje se u raspravama o
upotrebi rei. Tako ete u spisima takvih "filozofa" moi da
vidite kako se na preko 120 naina moe koristiti pridev lep
www.uzelac.eu

42

Milan Uzelac

Metafizika igre

i imenica lepo a da pritom i dalje ne znate ta je lepo.

Nasprav jedne ovakve (rezultatima) jalove filozofije ima
pokuaja da se pristupi samim stvarima da se pokua
odgovoriti ta je to stvar sama. U takvim pokuajima, u
veini sluajeva, pokazuje se da je samo postavljanje
pitanja neto to je najvanije, neto emu se mora
poklanjati najvea panja i, konano, neto na emu se
mora ustrajavati tako to e se ostajati stalno kod pitanja i
iz pitanja vrebati stalno nove i nove odgovore koji nam sa
raznih strana nadolaze.
Zato, raspravljanje o pojmu igre, ili o njenoj
"sportskoj" dimenziji moe, kao predmet miljenja, biti
podsticajno iz vie razloga. Znamo da svo miljenje
podrazumeva prethodno ve odreene pojmove i isto tako,
svo miljenje jeste igra pojmova. Zato nije nimalo sluajno
to se pojam igre javlja kod ranih grkih filozofa koji su,
utemeljujui filozofiju, mislili i igru; Platon u Zakonima
kae da su ljudi igrake bogova, ali isto tako (na poetku
dijaloga Parmenid, gde se govori o dijalektici i gde se
dijalektika dogaa na delu), traei da zapone dijalog o
odnosu bivstvovanja i nita Platon e nam rei kako je i
filozofija jedna naporna igra koja treba da bude odigrana
(Parm., 137b). Ovo je interesantno jer upravo sa Platonom i
njegovim zahtevom na tragu Anaksagore da se svet vidi kao
jedan umni poredak igra poinje da gubi svoj dotad visok
rang i nastavlja da egzistira u oblasti privida, u oblasti
ulnog pojavljivanja. Ve tu igra gubi onu kosmiku
dimenziju, ve tu ona poinje da se povezuje sa
svakodnevnom delatnou i dokolicom; zato kod Platonovog
uenika i naslednika u filozofiji neemo vie sretati neke
znaajnije stavove o igri.
www.uzelac.eu

43

Milan Uzelac

Metafizika igre

a. Rana odreenja igre

Jo u antiko vreme ima pokuaja da se pozivanjem
na igru kao jedan operativni model odredi svet kao i svet
umetnosti ili svet sportske igre; Heraklit u jednom svom
fragmentu istie kako je "vreme dete koje se igra
razmetanjem kamiaka; kraljevstvo deteta" (B 52). Postoji
mnotvo tumaenja ovog tajnovitog mesta kod Heraklita;
nakon brojnih istraivanja dolo se do samo jednog izvesnog
zakljuka: u ovom fragmentu svaka re je nejasna. Ima
filozofa koji smatraju da se tu radi o igri kao univerzalnoj
strukturi sveta; onda, javljaju se filolozi koji (okupirani
jezikom, pa ne stiu da se bave jo i filozofijom) kau da re
aion (vreme) u doba Heraklita ne moe znaiti "vreme
uopte" (to bi bilo mogue tek nekoliko vekova kasnije, u
doba stoika), ve da aion oznaava "ljudski, vek, doba
ovekovog ivota"; injenica je da Heraklit nije rekao
"ljudski vek", nego je rekao "vek", tj. vreme. Pre e biti da
tu treba da se obratimo za pomo filozofima (kao to su
recimo (M. Hajdeger, ili E. Fink) jer, moda nam kroz ovaj
fragment dolazi izgubljeni glas iz dubine orfikih verovanja
odreen nastajanjem i propadanjem kosmosa kao toka svih
stvari (Rahner, 1952, 17).
Pre e biti da ovde aion znai venost, vek kosmosa
u celini, za ta ima osnova kod Anaksimandra (Diels, A 10)
i Empedokla (Diels, B 16); moda je aion "kralj i dete
zajedno": neodoljiv u svojoj svemoi, a pritom nemaran
poput deteta u igri (Rahner, 1952, 18), to bi znailo da je
njegovo delo umno (kraljevsko), ali ne i nuno (deije), a to
bi onda vodilo tumaenju aion kao boanske igre. Bilo kako
bilo, sloimo li se i s tim da kod Heraklita imamo
www.uzelac.eu

44

Milan Uzelac

Metafizika igre

elemenata za jedno shvatanje igre kao simbola sveta, pri

emu se sam tok sveta pokazuje kao dete koje se igra,
injenica je da metafizika potiskuje takvo tumaenje, pa ve
kod Platona svet nije vie neka besciljna igra, ples stvari,
nepojmljivo nastajanje i nestajanje sveg prolaznog, ve
jedan umni poredak. Takva igra biva potisnuta u oblast
privida, u oblast ulnog pojavljivanja, ali opet dosta visokog
ranga da se njom bave bogovi koji prebivaju na nain igre
(Zakoni, 644d, 803c). Iako je Platonovo misaono delo jedna
suptilna igra pojma i pritom demonstracija onog
najumetnikijeg u umetnosti, injenica je da se on
istovremeno estoko bori protiv "svetskog" znaenja igre,
protiv znanja misterija i tragedija protiv zahteva pesnika
da istinu govore zaneti muzama i Apolonom. Pesnitvo po
njegovom miljenju moe biti samo prethodni lik i to ulni
lik prave istine, pa stoga, u asu kad svet biva interpretiran
kao kosmika graevina, kao kosmiki poredak, igra ne
moe vie oznaavati kosmiko kretanje, pa biva potisnuta
u sferu ulnog pojavljivanja; kad se bivstvovanje odreuje
kao miljenje, tada igra moe biti samo pralik istine.
U komentaru Platonovog dijaloga Timaj Proklo e
rei da tvorac sveta oblikuje kosmos u igri (Tim., II, 101;
Diehl, I/334), te tako na odreen nain dolazi do povratka
miljenju Heraklita; kod Plotina, opet na tragu Platona,
nalazimo misao da bogovi stvaraju ive igrake (Enn., III,
2, 15) i pritom ovek nije samo igraka koju stvara, neka
udljiva mo, ve je prethodno oblikovan u logosu i poto je
predmet boanskog stvaralakog uivanja, on je u
mogunosti da podraava stvaralaku mo boga (Rahner,
1952, 28). Kako je ovek meavina uivanja i tuge,
komedije i tragedije istovremeno (Fileb, 50b), nema igre bez
www.uzelac.eu

45

Milan Uzelac

Metafizika igre

ozbiljnosti i u osnovi svake igre krije se duboka tajna. Sav

svet nalik je promiljenoj igri, pa Plotin pie: "Sve je
razmetanje kulisa, promena scene, glumljenje suza,
glumljenje jada" i sve to je ovekovo, tato je delo igre.
O hrianskom tumaenju boanske igre kazuje nam
i slikarska tradicija prikazivanja Hrista koji u ruci dri
jabuku (ili Zemlju); ovako neto blisko je i starijim
obiajima igre loptom u emu je uvek bilo i neeg sakralnog
(sva igralita behu u blizini hramova). Najstarija igra
loptom je ritualni in. To je podraavanje pobedonosnog
pohoda sunca koje pobeuje demone tame (Heinz-Mohr,
1959, 13). Car August je na jednom srebrnom peharu
prikazan s loptom u ruci koja je simbol vlasti na zemlji.
Zlatna jabuka je jedna od igraaka Dionisa i moemo se
sloiti s tezom da je lopta simbol igre i harmonije sveta; to
samo potvruje prisutnost fenomena igre i igranja kako u
delima najstarijih filozofa tako i pisaca i ivopisaca i to je
mogue pratiti sve do naih dana.
Kod Kanta sreemo filozofsko, produbljeno
promiljanje igre koja e ubrzo nakon publikovanja
njegovih spisa postati jedna od centralnih kategorija
njegove fafilozofije, a posebno estetike; on kao glavnu
karakteristiku igre naspram rada istie osloboenost od
ciljeva, potreba i borbe za opstanak. Igra je osloboena
odgovornosti i konsekvenci, ona je "svrhovitost bez svrhe"
(Kant, 1975, 109), radnja koja je prijatna sama po sebi i
koja bi stoga htela veno da traje. Sloboda igre je
dvostruka: F. iler izmeu nagona za materijom i nagona
za formom stavlja nagon za igru u ijoj osnovi je tenja da
se vreme potre u vremenu, da se ovek oslobodi kako
moralno, tako i fiziki. Dok nagon za materijom tei da
www.uzelac.eu

46

Milan Uzelac

Metafizika igre

oveka stavi u vremenske okvire, da ga uini materijom, a

nagon za formom insistira na apsolutnoj slobodi oveka za
oveka, koji nije ni samo materija ni samo duh, ve borite
tenje za promenom i tenje za nepromenljivou; puna
sloboda postoji samo u igri koja je s one strane ozbiljnog i
neozbiljnog. Sloboda kao "ispunjena beskonanost"
nastajui u igri ne javlja se kao prinuda, ve kao napor da
ovek bude ovek; jer tek u igri "duh je izmiren s prirodom,
forma s materijom, lik sa ivotom". Tek u igri ovek je
ovek, jer "on se igra samo onda kad je u pravom znaenju
rei ovek, i on je samo onda ovek kada se igra" (iler,
1967, 168). Ovaj stav iler odreuje kao stub celokupne
zgrade estetske umetnosti, kao osnov umetnosti ivota. Ne
treba pred teinom ovog stava izgubiti iz vida da je u
nagonu za igrom sadrano i ostvarenje celokupnog
ovekovog opstanka, jer se u igri krije bit najslobodnijeg i
najuzvienijeg postojanja.
Po reima Gadamera, iler slobodnu igru saznajnih
moi shvata antropoloki i na tragu Fihteovog uenja o
nagonima ukazuje na nagon za igrom kao na harmonino
sjedinjenje nagona za formom i nagona za materijom. Ovde
se umetnost pokazuje kao vrenje slobode; ona se
suprotstavlja stvarnosti (s kojom se do tog vremena
dopunjavala). Iz suprotnosti stvarnosti i privida nastaje
pojam umetnosti, a ova sada ima vlastito stanovite i
potvruje sopstveni zahtev za autonomnom vladavinom
(Gadamer, 1978, 111). Kod ilera pojam igre zadrava
subjektivno znaenje; Gadamer upozorava da je igra
"idealno carstvo" koje istupajui sa zahtevom za
autonomijom tei da izmakne ogranienju i spoljnom
tutorstvu drave, odnosno drutva. Igra je temelj ovekove
www.uzelac.eu

47

Milan Uzelac

Metafizika igre

slobode, osnova samog oveka, jedna potvrda njegove

ovenosti koja je to samo dok traje igra. Putem nje dospeva
se do razumevanja onog to je "jo tee": do shvatanja
umetnosti ivota. Kultivisanje nagona za igrom stoga je cilj
estetskog vaspitanja, nastojanje da se ivot oblikuje po meri
umetnosti, da se ivljenje kao ispoljavanje ljudskosti
uzdigne u oblast nadvremenog, iznad stvarnosti i
nepromenljivosti, onevremenjujui vreme, stvori prostor za
moralno i fiziko osloboenje oveka (iler, 1967, 163).
U vreme neposredno posle ilera (Hegel,
lajermaher, A.V. legel, F. legel) moe se malo bitno
novog nai o fenomenu igre. Hegel e o igri govoriti kao o
zabavi, o neem neodgovornom ali prijatnom. Tako e u
svojim predavanjima iz istorije filozofije pisati da su Grci u
igri bili osloboeni od nunosti i potreba, da su se njom
suprotstavljali ozbiljnosti. Za lajermahera igra je nevina
jer nije ni posluna ni neposluna; ona je kao zaposlenost sa
samim sobom doputena kao san ili odmor; kako je ovek
ovek samo onda kad je slobodan, igra kao aktivnost ukojoj
je mogua sloboda postaje od izuzetnog znaaja, jer se u
njoj, u umetnikoj delatnosti moe prevladati vreme. Ako
A.V. legel ne ide dalje od ilera, njegov brat Fridrih legel
u svom radu Razgovor o poeziji nadilazi tadanja
razmiljanja o igri jednim znaajnim ali dalje nerazvijanim
uvidom: "Sve svete igre umetnosti samo su daleka
oponaanja beskonane igre sveta, umetnikog dela koje
veno samo sebe stvara".
Uklapajui pojam igre u pojam kulture J. Hojzinga u
knjizi Homo ludens izdvaja igru kao bitnu karakteristiku
oveka; ona je delatnost bogata smislom i naspram
stvarnosti igra je ne-stvarnost; ona je slobodna delatnost
www.uzelac.eu

48

Milan Uzelac

Metafizika igre

dovoljna sebi samoj. Time to ulepava ivot ona je nuna,

ali ima svoj prostor i svoje vreme i doputa mogunost
ponavljanja. Igra stvara red, pravila, izdvaja se iz toka
ivota, u njoj se dete, pesnik i prvobitni ovek nalaze u
svom prirodnom stanju. Hojzinga obnavlja probleme koje je
postavio ve Platon dovodei u blisku vezu pojmove igre i
vaspitanja (paidia i paideia).
Nasuprot Hojzingi koji igru i njen znaaj odreuje
situiranjem ovog fenomena u temelj istorije civilizacije,
Roe Kajoa (R. Caillois) u delu Igre i ljudi akcenat stavlja
na opis i kvalifikaciju igara; istie da je igra slobodna,
izdvojena, neizvesna, neproduktivna propisana i fiktivna
aktivnost i razlikujui pritom etiri osnovne kategorije igre:
(1) agon, tj. igre koje se javljaju kao takmienje, kao borba
u kojoj postoje jednaki uslovi za protivnike (sportska
takmienja, bilijar, ah); (2) alea, igre suprotne agonu, igre
u kojima odluka ne zavisi od igraa jer po sredi nije igra s
protivnikom, ve sa sudbinom (rulet, kocka, lutrija,
opklada); (3) mimicry, igre u kojima igra odbacuje svoju
linost i oponaa nekog drugog (gluma, scenske umetnosti,
podraavanje nekog drugog); (4) ilinx, igre to poivaju na
izazivanju vrtoglavice, na poremeaju percepcije (brzo
okretanje u krug, alpinizam, hod po konopcu). Sve igre
obuhvaene ovom podelom nalaze se izmeu dva pola,
izmeu razonode, improvizacije, nekontrolisane fantazije
(paidia) i podvrgavanja proizvljnim konvencijama,
improvizacijama (ludus). Udaljavajui se od pokuaja da
rasvetli osnov igre i razjasni njen pojam, Kajoa insistira na
pokuajima klasifikacije, kao i na opisivanju igre, te kod
njega nalazimo mnotvo zapaanja karakteristinih za
pojedine igre, to ima psiholoki, socioloki ili pedagoki, ali
www.uzelac.eu

49

Milan Uzelac

Metafizika igre

nikako i filozofski znaaj.

Polazei od toga da je igra elementarna funkcija
ljudskog ivota bez koje se ovaj uopte ne moe zamisliti,
H.G. Gadamer pod igrom, odvoji li se ona od subjektivnog
znaenja koje ima kod Kanta i ilera, misli "sam nain
bivstvovanja umetnikog dela" (Gadamer, 1978, 131). Kako
igra ima sopstvenu bit nezavisnu od svesti onih koji igraju,
njen subjekt nije igra ve ona sama dok se ispoljava
pomou igraa. Svrha igre je oblikovanje samog kretanja
igre, te se u njoj, po reima Gadamera, ispoljava ono to
jeste. Bivstvovanje igre je izvrenje, ispunjenje; ona je
proces kretanja, tvorevina.
Igra stoga ima medijalni smisao: njen nain
bivstvovanja je blizak kretanju prirode, te Gadamer
podvlai da je igra prirodni tok, i u meri u kojoj je ovaj
priroda u toj meri je i smisao igre samopredstavljanje. Igra
je slobodan impuls i bez nje je ovekov ivot nezamisliv nju sreemo i tamo gde nema subjekata koji se ponaaju
kao da se igraju, ona ima svoju bit nezavisno od svesti
igraa, te igru imamo i tamo gde bivstvovanje-za-sebe
subjektivnosti ne ograniava tematski horizont i gde nema
subjekata koji se ponaaju kao da se igraju (Gadamer,
1978, 132). Igra kao nain postojanja umetnikog dela, ili
sveta koji gradimo u asu igre, ima svoju oblast u koju
uvlai onog koji igra. Njena otvorenost prema posmatrau
istovremeno je i njena zatvorenost. Ne moe se biti van
igre, kao to se ni bit umetnikog dela ne da sagledati van
njega samog; igra kao celina igraa i posmatraa svoj
vlastiti duh nema u onima koje uvlai u igru, jer ovi tek
kroz igru dospevaju do duha, do stvarnosti s one strane
"svakodnevne" stvarnosti. Svrha je igre u oblikovanju
www.uzelac.eu

50

Milan Uzelac

Metafizika igre

samog njenog kretanja pa se stoga manifestuje kao

samoprikazivanje (Gadamer, 1978, 138); u njoj se ispoljava
ono to jeste, jer je u prikazivanju istinska bit igre, a tako i
umetnikog dela: ukidanje ove stvarnosti, iznoenje na
videlo onog to neprestano izmie, ostaje skriveno; tako se
igra opredmeuje, postaje tvorevina, biva umetnost, a
tvorevina, svoje pravo bivstvovanje moe nezavisno od
delatnosti igraa da dosegne samo kao igra.
b. Svet i sredstva igre
Mnoga istraivanja ukazuju da se pojam stvarnosti
ini kljunim za razumevanje umetnikog dela;
tematizovanje pojma stvarnosti u neposrednoj je blizini s
pojmom igre, posebno onda dok i svet igre i svet umetosti
vidimo kao svet nezavisan od realnog sveta: u podvojenosti
ova dva sveta (realnog i imaginarnog) nazire se dvostrukost
egzistencije igraa kao i umetnikog dela.
Zagonetnost sveta igre nije u njegovoj odvojenosti od
stvarnog sveta: on nema svoj prostor i svoje vreme u
stvarnom prostoru i stvarnom vremenu ve poseduje
sopstveni prostor i sopstveno vreme (iako igrajui ovek
koristi realni prostor i igra u realnom vremenu); ovo
pokazuje da se preplitanje stvarnog sveta i sveta igre ne da
objasniti nekim poznatim modelom susednosti prostora i
vremena (Fink, 1957, 37). Ono to ovde vai za igru vai u
velikoj meri i za umetniko delo: nastavi u jednom
stvarnom svetu, ono gradi jedan imaginarni svet, i koristei
se "realnim rekvizitima" oblikuje svet nerealnog; iz
stvarnosti nastaje ne-stvarnost (i nad-stvarnost kao smisao
stvarnosti).
www.uzelac.eu

51

Milan Uzelac

Metafizika igre

Kad se pitamo o umetnosti ili o igri, onda je nae

pitanje podreeno jednom temeljnom filozofskom problemu:
odnosu oveka i sveta, te postavljanje pitanja o odnosu
unutarsvetskog bivstvujueg i sveobuhvatne celine sveta
potvruje da promiljanje igre i umetnosti nije neko
marginalno pitanje, neto to bi nas vodilo dokolici i
razbibrizi. Onoga asa kad smo postavili pitanje o svetu,
postavili smo pitanje koje se nalazi nad svim drugim
pitanjima, jer se tek u okviru njega moe misaono odrediti
celokupno unutarsvetsko bivstvujue, tek u toku sveta
svaka stvar dobija svoje mesto i vreme, poetak i kraj, sjaj i
senu.
Igra i svet kao i umetnost i svet vezani su na jedan
bitan nain: da bismo mogli razumeti igru moramo
razumeti svet, a za razumevanje sveta kao igre mora se
doi do jednog jo dubljeg uvida u svet. Kako promiljanje
igre nije igra, ve se javlja kao prvenstveni filozofski
zadatak, tako i umetnost iji se ivot ne da odrediti
poznatim nainima kretanja stvari, prebivajui u posebnom
prostoru i vremenu, jeste metafora naina nastajanja i
nestajanja bivstvujuih stvari u prostoru i vremenu sveta.
Ako se stvarnost odredi kao momenat igre, pri emu
"igra sveta" kao jedan spekulativni obrazac nije izraz nieg
fenomenskog, kako je mogue oekivati u tom nestvarnom
ukazivanje na bit stvarnog, na ono "najstvarnije", na svet
sam? Mi nestvarnost i stvarnost obino razumevamo kao
suprotnosti, ali po sredi je suprotnost bitno drugaija od
suprotnosti toplo-hladno, ili veliko-malo, jer tu se radi samo
o nekim gradualnim razlikama.
Pojam stvarnosti je mnogoznaan i problematian u
istoj meri kao i pojam nestvarnosti, jer ini se da nema
www.uzelac.eu

52

Milan Uzelac

Metafizika igre

samo stvarnog i nestvarnog, odnosno, da stvarnog ima a

nestvarnog nema, ve da postoji stvarno koje u sebi sadri
nestvarno kao predstavljeni sadraj. I moda ba ovakvo
shvatanje otvara put razumevanju sveta igre i umetnikih
dela. Svet igre ima karakter nestvarnosti, ali ne
nestvarnosti koja jednostavno nije, ve nestvarnosti kao
bivstvujueg privida. Igra nam se pokazuje kao neobavezna
delatnost koju moemo svakog asa prekinuti bez ikakvih
posledica. U igri je mogue doiveti sreu stvaranja, jer tu
"moemo" sve, sve mogunosti su otvorene, te imamo iluziju
slobode i neogranienog poetka. Tako neto zbiva se u asu
nastajanja umetnikog dela: pred umetnikom izrasta
mnotvo mogunosti i on se neprestano nalazi u situaciji da
bira: on do kraja ostaje odgovoran za svaki izbor, za svaki
potez perom ili etkicom, za svaki zabeleeni ton.
U asu kad je delo dovreno jedinom stvarnou
moe nam se pokazati sam gubitak mogunosti; zato igra i
umetnost pruaju uivanje u mogunosti ponavljanja
izgubljenih mogunosti. E. Fink stoga i upozorava:
"moemo birati sve to elimo, ali ne stvarno, ve samo kao
privid" (Fink, 1960, 79). U igri se jasno vidi jedno uzmicanje
iz stvarnosti i prenoenje u modus nestvarnog, gde se (na
neistorian nain) moe iznova sve poeti, jer se nalazimo u
imaginarnom prostoru i vremenu i pred nama slobodna
mogunost izbora. Nestvarni svet igre kao u sebi
bivstvujueg privida zbiva se usred objektivno postojeih
stvari.
Polazei od rezultata analize igre moe se dospeti i
do novih uvida ne samo u bit umetnosti ve i u bit sveta u
kome ivimo, a koji je odreen koliko delatnou umetnika i
politiara toliko i delatnou sportista kojima se politiari
www.uzelac.eu

53

Milan Uzelac

Metafizika igre

svojim pozdravnim telegramima udvaraju kad god im se za

to pri prilika. ime su sportisti toliko zaduili politiare
koji nikad nisu imali vremena da se obrate naem jedinom
Nobelovcu, koji su su se s prezrenjem odnosili prema svim
naim piscima pa i prema najveem meu njima, Milou
Crnjanskom, ali su zato bili spremni da s razumevanjem
potapu po zadnjici svakog polupismenog sportistu; ta je to
polupismenost a ta kultura?
To je ono pravo pitanje koje treba viestruko
razmotriti; jer, sportistima na zalasku karijere esto nije
jasno zato na njih vie niko ne obraa panju dok
nastavljaju da ive u novoj ulozi, u svetu seanja,
zaraujui za ivot radei kao limari, pekari ili odravaoci
kotlarnica.
Svet igre je na sasvim drugom mestu; moda se svet
igre pokazuje kao svet umetnosti, ili kao svet sporta pod
najsvetlijim reflektorima, ali igra je bitan koren celokupne
ljudske umetnosti (Fink, 1979, (1) 106), odnosno umenosti,
ili, jo preciznije, svekolikog ljudskog opstanka; ona se kroz
delatnost deteta i umetnika najjasnije pokazuje kao
stvaralako-tvoraki obrat otvorenih mogunosti.
Ako je taan Finkov uvid iz njegove knjige o Nieu
da ljudska igra (igra deteta i umetnika) moe biti kljuni
pojam za univerzum, da je ona kosmika metafora (Fink,
1979, (2) 1988), te ako pravi subjekt umetnosti nije ovek
ve osnova sveta sama, i to osnova koja se tvori kroz
oveka, onda je umetnika delatnost igrana igra u kojoj mi
kao individue samo figuriramo poput onih igraaka koje
pominje Platon u dijalogu Zakoni.
Umetnost je najvii oblik igre, naa najvia
mogunost u medijumu privida. Na pitanje da li
www.uzelac.eu

54

Milan Uzelac

Metafizika igre

Mikelanelov David stoji na jednom Firentinskom trgu ili u

svom "imaginarnom" svetu, Fink odgovara: i tu i tamo; on
je mermerni blok ali i mladi pred borbu na ivot i smrt
(Fink, 1979, (1) 416). Davidov svet izranja na tlu
nestvarnog koje je nestvarno i nadstvarno u isti mah. Dok
stvara, dok se igra, ovek ivi u dve dimenzije: u obinoj
stvarnosti i u jednoj imaginarnoj sferi koja se izgrauje kao
imaginarni svet igre.
Ono to vezuje igru i umetnosti jeste upravo taj svet
imaginarnog koji je kao realna mogunost stvarniji od
svake stvarnosti. Igra nas vodi razumevanju sveta i kao
konano stvaranje ona je na taj nain bliska umetnosti. Kao
stvaralatvo u magijskoj dimenziji privida igra je
simbolika delatnost u kojoj se prezentuje smisao sveta i
ivota; ona je najvia forma umetnosti i s njom se proima
sve vreme dok traje zagonetni svet igre to se istovremeno
javlja kao "nestvarnost" i kao "nadstvarnost". S druge
strane, umetnost nastaje na mei stvarnosti i nestvarnosti;
ona nije iznad odraavanja: uestvuje u svemu, ali se ni u
emu ne iscrpljuje.
Ako umetnost nastoji da na tlu igre odgovori na
osnovna pitanja koja joj postavlja svet jednom se moe
desiti da svet nestane poput sfinge; umetnosti e svakako
trebati jo malo vremena da bi shvatila kako je stvarnost
neto drugo, neto sa one strane vida; ali, treba verovati da
se tako neto nee dogoditi, jer umetnost tako neto oduvek
zna i ni za trenutak to ne moe zaboraviti.
Moda bi se iz ovoga to je dosad reeno mogla
izdvojiti dva pristupa igri: (a) filozofski pristup, koji pitanje
o igri usmerava tumaenju bivstva ljudske igre koje se
javlja kao osobit privid, kao znaajna sfera nestvarnosti i
www.uzelac.eu

55

Milan Uzelac

Metafizika igre

(b) nauni pristup, koji igru vidi kao antropoloku datost

koja se izdvaja od biolokih "igara" i u zadatak stavlja da se
istrai mnotvenost oblika u kojima se ona pojavljuje i
kakav je njen znaaj za kulturu.
Ovaj drugi pravac istraivanja sabira interesovanja
koja za igru sreemo kod teoretiara kulture, pa tako, u
antropolokoj ravni, igru moemo razumeti kao jedan
temeljni egzistencijalni fenomen koji bi se mogao odrediti s
obzirom na elemente koji bi se mogli izdvojiti njegovom
analizom: (1) igra prua uitak do kojeg dolazi zbog same
igre; (2) igra poseduje smisao (interni /povezanost delova
igre/ i eksterni /znaenje igre za gledaoce/); (3) igra
pretpostavlja zajednicu koja igra; (4) igra poseduje pravila;
(5) igra podrazumeva igraku /kao reprezentanta svih
stvari uopte/; (6) u igri igrai uvek imaju odreene uloge, i
(7) igra pretpostavlja svet igre.
Igra ima sopstveni prostor u koji uvlai i igrae i
posmatrae; njena otvorenost prema njima istovremeno je i
njena zatvorenost: ne moe se biti van igre i odatle suditi o
igri. Ona svoju bit nema u igraima i posmatraima, jer ovi
tek u njoj dolaze do biti igre i tek u igri oni bivaju s one
strane svakodnevlja. Prikazivanje i samoprikazivanje jeste
prava bit igre.
***
Ono to je pritom najvanije, kad je re o igrama
koje su predmet ovog predavanja jeste teza da igra ima cilj i
svrhu u samoj sebi. Ako su cilj i svrha izvan nje, ako se igra
odvija radi neeg drugog (novac, slava, ugled) onda to nije
vie igra ve ozbiljna delatnost; to je onda rad, posao kao i
svaki drugi.

www.uzelac.eu

56

Milan Uzelac

Metafizika igre

Igru bismo mogli razumeti kao delatnost koja za

sobom nema nikakvih posledica, jer ono to se u njoj zbiva
ne istupa protiv neeg to je van nje pa ne izaziva nikakvu
reakciju ve je u svojoj bezazlenosti okonana i savrena.
Hegel s razlogom kae da "ozbiljnost delanja i
stvaranja ponie uopte tek iz suprotnosti i protivrenosti
koje navaljuju da se ukine ili pobedi jedna ili druga strana"
(Hegel, 1970, I/200). Iako ovaj navod nalazimo usred
Hegelovih raspravljanja o umetniki lepom ili idealu, u
prvoj knjizi njegove Estetike, on nam se ini posebno
interesantnim jer tu sreemo zahtev za prevazilaenjem
protivreja, tj. sukoba dva razliita stanovita, pobedom
jedne od suprotstavljenih strana.
Moda bi se tako neto moglo nai u izrazu: igre
vezane za borbu; u prvoj knjige Retorike Aristotel kae:
"Budui da je prijatna pobeda, nuno su prijatne i igre
vezane za borbu i usmena nadmetanja (jer se esto i tu
postigne pobeda) kamo ide igra s kockom, loptanje,
kockanje i igra dame" (Ret., 1370b). Nisan siguran kako ovo
mesto treba interpretirati, no ini mi se da treba obrati
panju na dve stvari koje se ovde pominju: (a) prijatnost
pobede i (b) loptanje. Loptanje je igra, borbena igra,
nadmetanje, koje za cilj ima pobedu, a pobediti je prijatno.
Igra pretpostavlja spor, borbu, sukob, ogledanje s
namerom da se postigne pobeda. Igra ne tei toj vrsti
razreenja, ona nastoji da se odri kao igra, kao polemos,
da traje u sebi samoj, da postoji radi samog svog postojanja,
da se potvruje u sebi.
Imamo obavezu da odredimo pojam igre; ali, to isto
tako moe znaiti da smo u obavezi da je odredimo spram
onog to nije igra - jer, ako je sve igra, onda nita vie nije
www.uzelac.eu

57

Milan Uzelac

Metafizika igre

igra. Ona, videli smo, moe se odrediti iz raznih aspekata i

pritom moemo biti voeni raznim motivima: biolokim,
sociolokim, pedagokim, filozofskim. A igra nije ni
razbibriga, ni razonoda, ni nain da se samo ubije vreme,
niti samo sredstvo za neto drugo. Sve vie nam se ini
kako se bavimo neim to svi znamo ta je, a to ne
uspevamo da odredimo.
Zato bi istraivanje ritualnog u dananjim igrama
(koje zovemo sada i sportskim) dalo sigurno interesantne
rezultate, jer i danas sve to je u vezi sa igrom i igrama ima
duboko ritualni karakter: od okupljanja oko mesta igre, do
uea u igri i slavljenja pobede. Sigurno je samo jedno:
igra nije nikakva igrarija.

www.uzelac.eu

58

Milan Uzelac

Metafizika igre

3. Igra i virtuelni svet

O odnosu igre i sveta dosad je bilo rei u nekoliko
navrata. Sada treba razmotriti jednu situaciju koja je
karakteristina za nae vreme a moda bila nepoznata
ljudima ranijih epoha.
Poimo od poetka. Stari Grci videli su svet kao
jedan svet. Aristotel govori o jednom svetu koji je vean i
nestvoren i jasno je da, iako su ga u srednjem veku
smatrali najveim autoritetom i o njemu govorili kao
Filozofu (s velikom slovom F), to je najvea zasluga
najveeg filozofa visoke sholastike Tome Akvinskog, bilo je i
drugaijih shvatanja: Platon je navodno govorio o pet
svetova, epikurejci o beskonano mnogo, a ovde u vam
navesti jednu argumentaciju o vie svetova koja se nalazi
kod Plutarha iz Heroneje (46 - posle120 g. nae ere),
poslednjih etiri ili pet olimpijada svog ivota svetenika
hrama u Delfima, i to u jednom od njegovih pitijskih
dijaloga O zamiranju svetilita.
Ovaj dijalog ima nekoliko uesnika u razgovoru i
Plutarh podraavajui Platonov nain izlaganja i voenja
dijaloga, a koji je imao obiaj da kroz Sokrata izlae svoje
stavove, ovde uvodi u dijalog svog brata Lampriju kao
glavnog uesnika i preko njega iznosi svoju argumentaciju o
postojanju vie svetova.
Razume se, neko bi rekao ta tu sad ima da kae
Plutarh, ta Platon ili Aristotel, pa mi bolje svi znamo
danas i fiziku i kosmologiju. No, posle inflacione
kosmoloke teorije Anrea Lindea, na koju sam se ja pozivao

www.uzelac.eu

59

Milan Uzelac

Metafizika igre

pre vie godina kad sam pisao Inflacionu estetiku 34, stvari
danas i nisu ba tako jednoznane, budui i da po ovoj
teoriji svetova moe biti beskonano mnogo, poput
mehuria vazduha u ai penuavog vina.
Kod Plutarha itamo:
24. , ,

. , je
,
, ,

, .
, je je
, je . je
, ,
; ,
.
. je, ,

;
,
. je
, ,
.
, ,
, . ,
je
,
.
o ();
, , je
34

http://www.uzelac.eu/Knjige/16_MilanUzelac_Inflaciona_estetika.pdf

www.uzelac.eu

60

Milan Uzelac

Metafizika igre

, jep je
. ,
, , , ,
, ?

je - jep, ,
, , ,
.
25.

je
. je , jep,
, je
ja je
,
,
. , je ,

,
,
,
.
, je

, ;

, .
,
, , ,
,
.
, je, ,
, , je ,
.
www.uzelac.eu

61

Milan Uzelac

Metafizika igre

,
,
;
,
; je , ,
, , ja
.
26. . (...)
, ,
,
? , jep ,
, . ,
, ; jep
, .

,
? Jep,


. je, ,
, .
, ,
, . ()

,
. je
:

,
.
27.
.
,
www.uzelac.eu

62

Milan Uzelac

Metafizika igre

, jep ,
, ja ,

. je , ,
, , je
. ,
, , ,
, ,
, .
, ,
, je
, je ,

, je
,
.

;
je
,
, . ,

, ,
: ,

. je , ,
,
, .
28. je

. ,

, -
? ja
,

www.uzelac.eu

63

Milan Uzelac

Metafizika igre

ja
. ,
, ,

,
, je ,
,. , , ,
: je
,
,
.
, ,
, , , je
,
. je
je
.
29.
,
,
? , je
,
,

, , , ,
; , je
,
,
, je
?


, ?

,
www.uzelac.eu

64

Milan Uzelac

Metafizika igre

, , je
, , , ?
,
, ,
?
, , ,

, , , ,

,
;
, ,
, ,
,
,
35.
Znam da retko itate ovakve tekstove, ali i to to
sam vas naveo da itate Pausanijin Opis Helade, ve je
dobro i na jednako ste dobrom putu. Ovaj tekst jeste lep
literarno, lep je po nainu izlaganja, po nainu kako se
izlae argumentacija, i nama koji govorimo o lepoti igara i
savremenog sporta ne bi smeo da bude stran.
Da, imamo tu tezu o beskrajno mnogo svetova, i to u
najneposrednijem, fizikom smislu. Mi pak, ne moemo
olako sve ovde reeno odbaciti jer znamo da i sami ivimo u
nekoliko uslovno odvojenih svetova, da razlikujemo makar
fiziki svet i duhovni svet, svet igre i svet umetnosti...
Poricati ak i ovo znailo bi da se ne razlikujemo od pacova
i krokodila koji imaju samo iskustvo jednog sveta. Dakle,
poimo od ove makar preliminarne prednosti koju imamo.
Plutath: O zamiranju proroita, u knjizi: Plutarh: Pitijski dijalozi,
Matica srpska, Novi Sad 1990, str. 68-73.
35

www.uzelac.eu

65

Milan Uzelac

Metafizika igre

Naravno, treba rei da to to postoji mnogo svetova

ne opovrgava injenicu o postojanju jednog realnog sveta u
kojem se ivi i koji nam je dat, sveta od kojeg
najneposrednije zavisimo. Tako je bar doskora bilo, posebno
kad se o nama govorilo da smo ljudi jedne dimenzije 36.
Ali, s pojavom novih tehnologija poeli su da oko nas
niu i novi virtuelni svetovi koji su za neke ljude postali
realniji od realnog, ili, ak, jedino realni.
Ve ranije govorilo se o svetu igre kao posebnom
svetu, ali kao svetu s posebnim ontolokim a ne politikim
statusom. Svet igre, kao i svet umetnosti uvek je bio svet u
svetu, sa svojim pravilom i svojim posebnim nainom
postojanja. Za umetnike i gledaoce, kao i za igrae i
gledaoce, oba sveta su postojala i postojala je uvek svest o
oba sveta i njihovoj razlici; u svakom momentu bilo je
mogue u svet ui, ali i iz njega izai. Izlazak je
podrazumevao uvek povratak u realni svet i naputanje
sveta igre, odnosno umetnosti. Naputanje sveta igre
podrazumevalo je odustajanje od njegovih pravila, i, u
veini sluajeva, svesno, namerno kvarenje igre.
S pojavom virtuelnih svetova u nae vreme desilo se
neto novo: svedoci smo sve ee nemogunosti da se
virtuelni svet napusti i pree u realni svet. Ako se ranije
deavalo da je neko ostajao stalno zarobljen u drugom
svetu, govorili smo o neurozi i to stanje pokuavali da
leimo, jer, ne moe se dvadeset i etiri sata biti Hamlet. Sa
pojavom igara koje svoje uesnike vode u virtuelni svet
U slobodnom vremenu proitajte knjigu Herberta Markuzea ovek
jedne dimenzije. Neete ostati ravnoduni. Ona je nama danas aktuelna
koliko autoru i njegovom okruenju u vreme kad je pre pedesetak godina
bila napisana. O samom Markuzeu i njegovim filozofskim stavovima
videti: http://www.uzelac.eu/Knjige/6_MilanUzelac_Istorija_filozofije_II.pdf
36

www.uzelac.eu

66

Milan Uzelac

Metafizika igre

stvari su se promenile: ljudi masovno naputaju realni svet

i nastoje sve vie i to due da ive u virtuelnom svetu.
Ovaj realni svet, jasno je, nije idealan i neproblematian; u
njemu su ljudi sve vie ugroeni ekonomski, psihiki,
politiki... ali on je i dalje osnova svakog drugog sveta.
Vratimo se na trenutak Plutarhovoj prii.
On je iveo u relativno stabilno ureenom svetu; oko
njega bilo je ratova i vremenskih nepogoda, ali, postojala je
i odreena stamenost u odnosima meu ljudima, kao i
hijerarhiji koja je socijalnim svetom vladala. Do njega
dolazile su vesti iz raznih krajeva, iz Afrike, Azije, s Bliskog
Istoka i iz Rima, iz svih onih mesta koja je u mladosti i sam
obilazio u potrazi za znanjima o ljudima i dogaajima koja
e pretoiti u niz paralelnih biografija slavnih Grka i
Rimljana.
Ve tu, svet za njega nije bio jedan, ve u najmanju
ruku bipolaran kako vole dananji politikolozi da kae, a
pravije bi bilo rei i multipolaran, jer njegove biografije
slavnih linosti blie i dalje istorije nisu bile pristrasne
prie kao one koje nalazimo kod velikog Tita Livija po kome
svi iste zloine ine, ali samo Rimljani one pravedne u ime
demokratije i svog prava, dok su drugi kao Hanibal i
kartaginjani, zlikovci i neprsvedni.
Istovremeno, Plutarh je bio duhovni naslednik
velike literarne i filozofske tradicije, vanredni znalac uenja
Platona, epikurejaca i stoika, a sam upoznat ne samo sa
veinom tajnih znanja starog sveta, u koja je bio posveen,
pa nikako ne bi smelo da nas iznenauje to je preko dve
decenije bio i svetenik najveeg proroita, Apolonovog
hrana u Delfima, i po svedoenju mnogih, posebno je
doprineo obnovi njegove stare slave u doba imperatora
www.uzelac.eu

67

Milan Uzelac

Metafizika igre

Hadrijana. Delfi nisu bili daleko od njegove rodne Heroneje

u koju se vratio u zrelo doba kako ona bez njega ne bi bila
jo manja no to je i tako bila. U Delfima se oseao u svom
svetu, u centru sveta koji su svojim susretom jednom
potvrdili Zevsovi orlovi doletevi tu s dva suprotna kraja
sveta, i otud mogao je da preko nepreglednih maslinjaka
gleda more kojim su dolazili namernici iz celoga sveta da
saznaju ono to su im zapisale zvezde i predodredili bogovi.
Nije ni bilo moda boljeg mesta no to su Delfi da se
vodi beseda o broju svetova i odnosu meu njima; biemo
nepravedni ako ne pomenemo sline besede koje su u
svojim vrtovima isto tako prepunih maslina, u senci
platana, vodili sa svojim uenicima Platon, Aristotel i
Epikur. Ako je prvi polazio od pitagorejskog uenja, drugi
od strogih, neimitnih zakona logike koju je zasnovao, a trei
od posledica do kojih ga je dovodila njegova fizika - svi oni
prednost su davali svetu u kojem su iveli shvatajui ga kao
svoj svet dostojan ivljenja, borbe i patnji u njemu. Ako je
ve re o patnji, Platon i Aristotel nisu patili, Epikur,
moda pred kraj ivota, ali i to zbog bolova koje mu je inio
kamen u bubregu.
Plutarh nije mogao imati primedbi na stanje stvari u
svetu u kojem se obreo; pred kraj ivota je pomogao
podizanje Hadrijanove statue u Delfima, ali, Hadrijan je
ipak bio Imperator, savremenik i njegova re dospevala je
svuda do limesa Rimske Imperije, pa i preko ratom esto
menjanih granica.
Situacija danas posve je drugaija. Realni svet vie
nikom nije potreban, jer u njemu niko ne nalazi sebi zdrav
oslonac, uporite iz kog bi se mogli sagraditi oslonci

www.uzelac.eu

68

Milan Uzelac

Metafizika igre

mirnom ivotu na tragu istorije proteklih velikih datuma

kulturne istorije.
Ljudi bee u virtuelni svet. Nalaze ga u filmskoj
umetnosti, nalaze ga televizijskim emisijama
najprimitivnijeg i najprizemnijeg znaenja. Omladina svoje
ispunjenje nalazi u kompjuterskim igrama i njihov svet
esto postaje jedini svet, te mladi ljudi esto nisu vie u
mogunosti da se vrate u realni svet gde ih i dalje ekaju
svi nagomilani problemi i blede sheme njihovog
prevladavanja.
Virtuelni svet omoguuje svojim uesnicima da se u
njemu udobno oseaju, da mogu ostvariti sve ono to im je u
realnom svetu ostalo nedostupno. Teko da bi neko i
pomiljao na virtuelni svet, kad mu je ovaj u kojem jeste,
esto daleko vie nedostupan, daleko vie stran i
neprijateljski, od virtuelnog, koji mu nudi pobedu, nadu,
iliziju pravednog nadmetanja i niz pozitivnih momenata
koji su mu u realnom svetu ve na samom poetku oduzeti.
Zato virtuelni svet?
Virtuelni svet ne nudi toliko sigurnost pozitivnog
ishoda (jer se u nadmetanju pojedinac mora potruditi sam
da bi doao do pobede, ali do takve pobede koja mu nije
unapred i nasilno oduzeta kao to to biva u realnom svetu),
koliko nudi odreenu veru u pravednost. Ljudima danas
upravo to nedostaje.
Posle permanentnih poraza koji se reaju u realnom
svetu (a neophodno je da porazi budu smeani i s pobedama
da uestalost poraza ne bi odvela u trajnu depresiju), veini
ljudi dananjice i nije toliko stalo do toga da se iz
imaginarnog, virtuelnog sveta vrate tamo gde su veiti
gubitnici, izvrgnuti ruglu i podsmesima.
www.uzelac.eu

69

Milan Uzelac

Metafizika igre

Moda u tome treba traiti razloge tolike

popularnosti virtuelnih, kompjuterskih igara i razloge
tolikog masovnog bega u svet s one strane realnosti.
Sad, treba promisliti i pitanje koliko je i u kojoj meri
savremeni svet sporta virtuelni svet i koliko on doprinosi
masovnom begu iz realnosti. U prikrivenom obliku, videli
smo to, tako neto je postojalo ve u vreme Rimske Imperije
kad su ljudi od realnosti beali na zabave u koloseume i
amfitetre.
Srednji vek zna za svetkovine i narodna slavlja u
kojima se takoe nalazi nain da se prevlada surova
svakodnevica; reklo bi se: nema tu nieg posebn osobitog,
neeg ime bi se nae vreme bitno razlikovalo od epoha koje
mu prethode. No, moda je to samo naizgled tako.
Dosad se uvek znalo za razliku meu raznim
svetovima i znalo se za vreme koje se moe provesti i u
jednom i u drugom svetu. Realni svet je tu uvek imao
dominantnu ulogu i dominantni prostor olien u ontolokoj
prednosti koju je sve vreme zadravao.
Danas su se stvar izmenile. Prednost je dobio
imaginarni, virtuelni svet; on nije vie samo mesto
privremenog boravka, mesto gde se bei od surovosti
ekonomske i politike realnosti, on je mesto gde se sve
vreme ivi i ljudi masovno iz njega ne ele da se vrate. Zato
danas ljudi po ceo dan samo govore o sportu i o sportu, zato
im je svet sporta sve vie i vie jedina realnost.

www.uzelac.eu

70

Milan Uzelac

Metafizika igre

4. Teologija i igra: De ludo globi

Analizirajui odnos strukture i smisla, kakav se
nalazi u klasinom strukturalizmu, francuski filozof il
Delez u spisu Logika smisla (Logique du sens, 1969) dolazi
do zakljuka da je sam smisao nestruktuiran, lien centra i
da on nije posledica ne uzrono-posledinih odnosa, ve igre
s nepredvidljivim ishodom. Iz toga on izvodi zakljuak da je
neophodno jedno ne-klasino shvatanje igre koje bi u isto
vreme bilo i putokaz na putu razumevanja samoga smisla
te stoga uvodi pojam "iste igre" iji su principi: odsustvo
ranije utvrenih pravila kao i odsustvo unapred odreenog
procenta ansi za ishod pri emu svaki korak u igri ima
potpuno nova kvalitativna svojstva budui da se u nju
svakog narednog momenta uvode nove singularne take;
samo takva igra jeste "ista igra", igra bez pobednika i
pobeenih, spekulativni model pomou kojeg se mogu
tumaiti miljenje i umetnost.
Odnos miljenja i umetnosti tema je tek
novovekovne samorefleksije, miljenja koje je postalo
svesno sebe ali i svoje ogranienosti. Nije stoga nimalo
sluajno to jedan od najdubljih pokuaja tumaenja
mogunosti domaaja miljenja, pozivanjem na fenomen
igre, nalazimo u asu kad nastaje jedno drugaije shvatanja
sveta koje se, s jedne strane svojim korenima nalazi duboko
u tradicionalnom miljenju, ali, s druge, perspektivama
koje otvara, ono se nalazi ve u dalekoj budunosti. Re je o
delu Nikole Kuzanskog37 De ludo globi. ta je to to je
37 Nikola Kuzanski, (Nikola iz Kuze, pravo ime Krebs, 1401-1464),
roenog na obali Mozela, u junoj Nemakoj; otac mu je bio ribar i vinogradar; nemaki jezik je bio njegov maternji jezik a italijanski je nauio
www.uzelac.eu

71

Milan Uzelac

Metafizika igre

nagnalo ovog velikog mislioca, uglednog kardinala, da pred

kraj ivota pie dijalog o igri? Smo opredelenje za
dijaloku formu ukazuje na jednu poznatu i dugu tradiciju
koja vodi od Platona, dok samo tematizovanje igre ide jo u
dublju prolost, jo dalje od Heraklita i nestaje u mitskoj
prolosti antikih naroda.
a. Uvod
Legenda kazuje kako je Tezej, posluavi savet
Arijadne, uao u Minojev lavirint nosei sa sobom dugu nit
smotanu u klupko u obliku lopte; tu loptu moemo videti
kao simbol svemira, kao simbol harmonije i kao simbol
svete ritualne igre; u prastara vremena svaka igra bee
ritual i izlaz iz nje, za poraene, mogao je biti samo svet
drugih, svet gubitnika smrt. Tezej razmotava klupko i
kad se sree s Minotaurom, lopte vie nema, kao to nema
ni harmonije ni reda u svetu u kom se obreo naavi se oi
u oi s Knososkim udovitem. Lopta se preobrazila u dugu
nit a Tezej se obreo u prostoru smrti. Njena blizina postala
je njegova jedina izvesnost koja je potirala svaku
mogunost daljine.
U sluaju da Minotaur i bude pobeen nee i um
graditelja Lavirinta koji ima svoj pravi smisao samo ako je
ivot/smrt u njegovom sreditu. Pobedniku koji bi i izbegao
smrti nadvladavi udovite, preostali ivot bio bi samo
za vreme studija u Padovi; 1426. postao je svetenik a 1448. papski
kardinal i episkop. Meu radovima Kuzanskog izdvajaju se spisi: O
uenom neznanju (1438-1440), O pretpostavkama (1440/45), O traenju
boga (1445), Apologija uenog neznanja (1449), Prostak (1450), Poelo
(1450), O vienju boga (1453), O berilu (1458), O mogunosti bia (1460),
O igri loptom (1463), O potrazi za mudrou (1463), Kompendij (1463), O
visini kontemplacije (1464).
www.uzelac.eu

72

Milan Uzelac

Metafizika igre

privremen priprema za smrt u svetu Minotaurovom; put

odatle iz sveta smrti u svet ranijeg ivota - otvorio se tek
Tezeju povratnim hodom: namotavanjem niti u klupko,
pretvaranjem prave u beskrajni krug. Tek kada je u ruci
ponovo imao loptu, kada se nit preobrazila u savrenu
sferu, atinski junak naao se u zagrljaju Arijadne a za njim
ostala je neostvarena smrt.
ini se da ni u samoj igri nema toliko tajne, koliko je
sadrano u njenome "sredstvu", ak, moglo bi se rei da ni
igrana igra nije vana, koliko lopta to nalikuje svemu
kosmosu i svakom poetku. Lopta nije ideal, ona omoguuje
da ideelnost dobije mesto unutar sveta koji ona
savrenstvom svoje forme beskonano nadmauje. Kako se
igra dugo videla kao bit sveta, kao jedan od temeljnih
fenomena naeg opstanka, moda je to i osnovni razlog to
miljenje lopte, miljenje savrenstva i njegovog dosezanja
nije uvek bilo u vidokrugu filozofa. Ali, izuzetaka uvek ima.
U spisu De ludo globi 38 napisanom u Rimu 1463. ili
naredne 1464. godine u dijalokom obliku, Nikola Kuzanski
izlae svoja kosmoloka i teoloka shvatanja u razgovoru s
Jovanom, neakom bavarskog kneza Alberta ( 1460).
Podseajui kako u raznim naukama postoje razliiti
instrumenti i igre (u aritmetici - ritmomahija 39, u muzici monokord) te da igra dola sa istoka - ah, takoe ima svoj
tajanstven moralni smisao, Nikola Kuzanski u igri loptom
38 Nikolaus von Kues: Gesprch ber das Globusspiel, Hrsg. G. von
Bredow, Felix Meiner, Hamburg 2000. O ovom spisu uporediti i spis G.
von Bredow: Im Gesprch mit Nikolaus von Kues, Gesammelte Aufstze
1948-1993, Hrsg. H. Schnarr, Aschendorff, Mnster 1995, posebno
poglavlje: Figura Mundi, S. 77-84.
39 Igra piramidama razliitog oblika koju spominje Jovan od Solsberija u
spisu Polikratik (I, 5; Pismo 249).
www.uzelac.eu

73

Milan Uzelac

Metafizika igre

nalazi oigledno najadekvatniji primer na kom e objasniti

svoje shvatanje sveta.
Ovako neto moe i da iznenadi, ali, ipak samo one
manje upuene, jer igra loptom i njena bliskost svetim
stvarima i onom svetom poznati su od najstarijih
vremena 40; ve je i Platon sav ljudski ivot video kao igru a
ljude kao igrake bogova (Nom., I 644d; VII 803c 41);
meutim, ono to ovde, ve na samom poetku privlai nau
panju, to su prve reenice pomenutog dijaloga: Jovan se
Nikoli, kardinalu titule sv. Petra u okovima, obraa reima:
"Vidim, vratio si se u naslonja, umorivi se, naravno,
igrom lopte. Hteo bih, ako nema nita protiv, da popriam
s tobom o njoj" (I, 1). Dakle, na poetku dijaloga Jovan
zatie Nikolu u igri, isto kao to Efeani zatiu Heraklita
zanetog igrom s deacima u Artemidinom hramu u Efesu
(Diog. L., IX 3). Kako je u strogo deterministikom svetu
iskljuena sluajnost, ne treba ni ovde poetak Nikolinog
teksta pripisivati pukoj sluajnosti: igra je sveta stvar; od
najstarijih vremena ona se odvijala u blizini hrama ili u
samom svetilitu; u igri uestvuju upueni u njena pravila
i, to je najvanije, kao to se igre ne ustruava jedan veliki
mislioc s poetka istorije filozofije (Heraklit) tako isto, do
zamora, njom se bavi i jedan kardinal koji svojom milju i
O tome opirnije u knjizi: Uzelac, M.: Filozofija igre, Knjievna
zajednica Novog Sada, Novi Sad 1987, posebno, str. 76-8. Ovde bih samo
istakao da nije sluajnost ili je vie no to, da lanovi fransuske Narodne
skuptine koju tada ine trei stale i veina svetenstva (koje pristupa
treem staleu dan ranije) zakletvu polae 20. juna 1789. u Kuglani. Ovo
nikako ne treba videti kao oblik profanacije ideje, budui da se pomenuta
Kuglana nalazi u Versaju, a do Sale stalea.
41 U VII knjizi Zakona Platon pie o tome kako treba iveti igrajui se
(803d); igra je sadrana u prinoenju rtava, pevanju i plesu koji imaju
za cilj da umilostive bogove i odbiju neprijatelje, kae Platon na istom
mestu i ovo vie no jasno ukazuje na ritualni karakter igre.
40

www.uzelac.eu

74

Milan Uzelac

Metafizika igre

svojim filozofskim delom istupa iz starog u novi svet i misli

poetak jedne nove istorije filozofije, jer igra, kako to istie
Platon, oveka ne uniava, inei ga prezrenim biem ve
nasuprot tome - biem dostojnim uvaavanja od strane
bogova (Nom., VII 803d).
U oba sluaja podstrek miljenju je igra na prvi
pogled neobavezna a u sutini sudbonosna; u oba sluaja
igra je povod da se kae jo neto, neto bitno o svetu a o
emu je svakom od ove dvojice filozofa koje deli neto manje
od dva milenijuma bilo posebno stalo. Dok Heraklit igru
nadreuje politici, Nikola Kuzanski igru nadreuje
obavezama koje postavlja kardinalski poloaj. I jedan i
drugi igraju se kako zarad igre same, tako i da bi razumeli
svet.
Lako emo se sloiti s tim da ovo shvatanje igre,
kakvo nalazimo kod Nikole Kuzanskog, daleko nadilazi
shvatanje jo uvek najveeg autoriteta njegovog vremena
Aristotelovo; dok je jedini filozof srednjega veka o kome se
iz potovanja govorilo kao o Filozofu, igru video samo kao
neto emu se posveujemo u asovima dokolice, Kuzanski,
ni asa ne gubei iz vida njen sveti karakte, ovde je daleko
blii Platonu koji smatra da ovek svoj ivot treba da
provodi u igri (Nom., VII 803c) i tako naveuje ilerovu
tezu o igrakoj sutini oveka; svima nama poznate su rei
Fridriha ilera iz njegovih Pisama o estetskom vaspitanju,
koje ine "stub celokupne zgrade estetske umetnosti", a
kazuju kako je ovek ovek tek u igri jer "on se igra samo
onda kad je u pravom znaenju rei ovek, i on je samo
onda ovek kada se igra".
O igri kao nainu gledanja boanskog govori ve
Plotin (Enn., III, 8); tom gledanju tei sve i ovek i sva
www.uzelac.eu

75

Milan Uzelac

Metafizika igre

priroda i to se zbiva na nain igre. Posebno je vano

razumeti kako igra potie iz tog nagona za gledanjem
(theoria) jer tek u igri (i sa igrom) biva jasno da ovek nije
potpuno determinisan, da ne funkcionie samo kao deo
nekog mehanizma; upravo igra prevazilazi ogranienja koja
namee nunost. Ko se igra, taj hoe da bude slobodan i
tako se stvaralaki odnosi spram sveta - kroz potvrivanje
svoje slobode. Onaj koji se igra, taj izlazi iz sveta
ogranienosti i na posve drugaiji nain odnosi se spram
sveta koji ga realno okruuje. Re je o igri mogunostima o
prevazilaenju granica uz pomo fantazije. Sve to ima u
vidu Nikola Kuzanski kad pie kako su "lopta i njeno
kretanje proizvod uma, da nijedna nerazumna ivotinja ne
pravi loptu koju bi potom na odreen nain usmeravala ka
cilju", te da je "igra takvo ljudsko delo kojim ovek
prevazilazi sva druga iva bia naeg sveta" (I, 3).
Ovu tezu o igri, o tome da je ona specifino ovekova
delatnost, budui da samo ovek moe da se igra, sredinom
XX stolea kao temeljnu i vodeu misao, nalazimo kod
jednog od najznaajnijih mislilaca naeg doba - Eugena
Finka; u svojim predavanjima o temeljnim fenomenima
ljudskoga opstanka (Grundphnomene des menschlichen
Daseins) odranim na Pedagokoj visokoj koli u Frajburgu
1955. godine, Fink e igru istai kao temeljnu ontoloku
strukturu ljudskog opstanka 42, kao mogunost oveka
uopte 43, kao iskljuivu mogunost ljudskog postojanja 44, a

Fink, E.: Osnovni fenomeni ljudskog postojanja, Nolit, Beograd 1984,

str. 310.
43 Fink, E.: Epiloge zud Dichtung, V. Klostermann, Frankfurt/M., 1970,
S. 7.
44 Fink, E.: Osnovni fenomeni ljudskog postojanja, str. 292.
42

www.uzelac.eu

76

Milan Uzelac

Metafizika igre

da bi se tek "u nedopustivim metaforama moglo govoriti o

nekoj igri ivotinja ili antikih bogova" 45.
ivotinje nemaju projekt, nemaju zamisao i odluku
da se igraju, i njima, po reima Kuzanskog, nedostaje
sposobnost za slobodu koju ovek ima. "Stvarajui ovu igru
kae on - ja sam zamislio, razmislio i reio ono to neko
drugi nije ni zamislio, niti o tome razmislio, niti to reio, i
to stoga to svaki ovek ima sposobnost da zamisli, razmisli
i rei, sve to hoe" (I, 34). Budui da poseduju sopstveni
slobodni duh, ljudima je svojstveno da ne moraju misliti
isto; ali, nije tako kod ivotinja koje sve to to ine, a ine
jer na to ih nagoni priroda, te sve jedinke iste vrste deluju
na isti nain pa i gnezdo sebi grade na isti nain, kae na
istom mestu Nikola. Na taj nain on odbacuje estetizirajui
odnos spram prirode i ivotinjskog sveta, poto bi u tom
sluaju igra bila tek neka estetska proizvodnja prirode a to
bi omoguavalo da se s punim legitimitetom moe govoriti o
igri morskih talasa ili o igri ivotinja; da je tako, osnovna
igra bila bi igra prirode, a tek potom igra njenih stvorenja
ivotinja i ljudi.
Time to kao preduslov za igru istie slobodu, a
polazei od toga da je za igru neophodna sloboda, ili,
drugim reima, zalaui se za svet igre kao svet
indeterminizma koji je iskljuivo ljudski svet, Nikola
Kuzanski je delom blizak Platonu ali isto tako i savremenoj
filozofiji, na to emo pokuati da ukaemo na kraju ovog
izlaganja i to poslednjim dostignuima savremene nauke.
Insistirajui na razlici ulnih i vegetativnih
sposobnosti oveka i ivotinje, on kae: "treba obratiti
panju na to da te moi, vegetativna, ulna i mo uobrazilje,
45

Fink, E.: Oase des Glcks, K. Alber, Freiburg/Mnchen 1957, S. 10.

www.uzelac.eu

77

Milan Uzelac

Metafizika igre

ulaze u razumsku mo ljudske due" i da se ovim

poslednjim ovek razlikuje od ivotinje, jer je njegova
priroda savrenija, budui da poseduje blagorodniju i
savreniju intelektualnu mo koja sa prethodne tri moi i
ini ovekovu duu (I, 38). ovek je, dakle, bie vie od
ivotinje on je mikrokosmos, mali svet; on ima duu kao
to i svet ima duu (spiritum universorum) koja sve iznutra
hrani, ujedinjuje, povezuje, razvija i pokree (I, 40). Tu
duu sveta neki nazivaju, kae Nikola, sloena
neophodnost, ili, sudbina u supstanciji koja sve "dovedeno
prethodno u poredak izvodi iz sebe" (I, 40).
ovek ne moe biti neko bie po sebi koje se ne bi
nalazilo u odnosu spram sveta i razumljivo je to Nikola
nastoji da to preciznije odredi taj odnos: ovek je, kae on,
mali svet ali istovremeno i deo velikog. Samo tako mogue
je da celina svetli u svim svojim delovima; odsjaj
univerzuma nalazi se u svakom njegovom delu zato to sve
stoji u odreenom odnosu i u odnosu spram celine; ali,
odsjaj sveta je u oveku vei no u drugim delovima sveta;
budui da savrena celovitost prosijava vie kroz oveka no
druga bia u univerzumu, ovek se manifestuje kao savren
svet, mada pritom i mali no, ostajui deo velikog sveta. I
dok Univerzum poseduje ono univerzalno, ovek u sebi
sadri ono pojedinano; univerzum je jedan no pojedinanih
svetova je mnogo; zato, mnogi pojedinci nose u sebi oblik
(species) i lik jednog savrenog univerzuma; u tako
raznovrsnom mnotvu bezbrojnih malih svetova, koji jedan
drugog smenjuju, univerzum se razvija ka najveem
savrenstvu (I, 42).
Univerzum je jedno, jedinstveno i jedino, najvee
carstvo a ovek malo carstvo unutar tog sveta, ali, ipak,
www.uzelac.eu

78

Milan Uzelac

Metafizika igre

carstvo; i za jedno i za drugo carstvo, i za oveka i za

univerzum, simbol je lopta a igra loptom nain egzistencije.
Zato ba lopta dobija toliko veliki znaaj i kakav se to u
njoj krije najvii smisao? Kuzanski na takvo pitanje
odgovara: zato to ona odraava sfernu okruglou sveta koja
je nevidljiva ali istovremeno najsavrenija (I, 9). Ovde
Nikola preuzima i ponavlja staro pitagorejsko uenje po
kome celina sveta (kosmos) jeste umna i okrugla (Diog. L.,
VIII 24) a da je pritom meu vrstim telima najlepa lopta
(sfera) a meu figurama krug (Diog. L., VIII, 35). Nije dakle
stvar u tome to je lopta najjednostavnije i najsavrenije
telo, ve u tome to ona simblizuje kosmiku igru i to je
izraz jedinstva stvari, celine, izraz poretka celine sveta.
Ako znamo da je igra starija od svake kulture i da se
u njoj ogleda iskonski ovekov nain odnosa spram sveta,
nee nas iznenaditi ni to to najstarije igre imaju ritualni
karakter; najstarije igre loptom podraavaju pobedniko
kretanje sunca i njegovu pobedu nad demonima tame 46;
esto se igra loptom povezuje i s kultovima meseca pa kad
se zna da za ritualnu igra loptom u starom Meksiku kao i
pominjanje igre loptom u tekstovima iz piramida a u okviru
uputstava duama na putovanju kroz nepoznate predele
neba 47, posve je razumljivo to u tom kontekstu govori i sam
Kuzanski: "U samoj stvari, forma sveta je nevidljiva
okruglina. Oduzimajui vidljive forme svoj vasioni ostaje
samo jedan lik (vultus), a upravo mogunost postojanja, ili
nevidljiva materija, u kojoj kako se uobiajilo da se govori,
prebiva sva ukupnost stvari; bie dovoljno filozofski da se
46 Heinz-Mohr, G.: Das Globusspiel des Nikolaus von Kues. Erwgungen
zu einer Theologie des Spiels, Kleine Schriften der Cusanus-Gesellschaft,
Heft 8, Paulinus-Verlag Trier 1965, S. 5.
47 Op. cit., S. 5.
www.uzelac.eu

79

Milan Uzelac

Metafizika igre

dopusti da se u osnovi punine nalazi okruglost" (I, 14).

Videli smo: lopta je delo oveka 48, jedinog bia
sposobnog da zamisli i projektuje igru. Isto tako, a to je
posebno vano, Nikola kae da je on zamislio igru o kojoj je
ovde re; no da bi se razumelo kakva je to igra kojom se do
umora zanima jedan kardinal, da bi u asu odmora (izmeu
dve igre) nastavio o njoj da razmilja, igra koja simbolino
govori o svetu i smislu ivota, te je istovremeno i sama svet,
odnosno, ivot - neophodno je da prethodno sagledamo: (a)
sredstva igre (I, 4), (b) prostor igre (I, 20-22), (c) ontologiju
igre (I, 4), (d) teoloki smisao igre (I, 50-51) i (e)
kosmoloki/umetniki smisao igre (I, 44).
b. Sredstva igre
ime se ovek zapravo igra? Prvi odgovor bi mogao
biti: on se igra sa samim sobom, sa drugima, sa
vanljudskim tvorevinama, sa misaonim stvarima i
tvorevinama mate, ili, kako to E. Fink formulie: igra se
igra sredstvima igre, stvarima koje se okrutno sudaraju u
prostoru, i predstavama koje nisu nige do u njegovoj glavi 49.
Za igru potrebno je orue igre - igraka a igraka moe biti
svaka stvar koja ima odreenu svoju funkciju u igri. Kao
igraku u ovoj njegovoj igri, Nikola Kuzanski navodi loptu.
Ali, ta lopta ima poseban oblik: nije re o lopti koja ima
savren oblik, ve o lopti s udubljenjem koja je posebno
napravljenu za igru kakvu je zamislio ovaj filozof.
Re je o posebno obraenoj lopti koja je rezultat
48 Treba obratiti panju na to da je vidljiva lopta samo lik nevidljive lopte
koja postoji u umu majstora, budui da um ima sposobnost stvaranja
likova (fingendi); imajui u sebi slobodnu sposobnost miljenja, um ima
nain da izrazi svoje zamisli i to je umee koje poseduju slikari, skulptori
i zanatlije (Kuzanski, de ludo globi, I, 44)
49 Fink, E.: Epiloge zur Dichtung..., S. 8.
www.uzelac.eu

80

Milan Uzelac

Metafizika igre

umea tokara (zanatlije koji izrauje predmete od drveta).

Na lopti se zapaa velika ispupena hemisfera, i mala,
udubljena. Izmeu te dve nejednake hemisfere je telo lopte
koje se moe beskonano menjati menjanjem povrina
pomenutih hemisfera i sa svakom izmenom lopta e se
kretati na nov nain (I 4).
Lopta savrenog oblika, bude li baena, nastavie
svoje kretanje pravolinijski ne menjajui najkrau, idealnu
putanju; ali lopta s dve nejednake polovine, kakvu
konstruie Kuzanski, kretae se zavojito, spiralno, krivom
putanjom koja je nepredvidljiva. Ovako konstruisana lopta
ne moe se kretati pravolinijski ali ni potpuno kruno,
prelazei pravilan kruni put (I 4). Takva lopta se kree
krivom putanjom, ali krivost te putanje ne moe se unapred
predvideti.
Ovde se moramo jo jednom zapitati: zato je lopta
koju koristi Kuzanski "nesvrena"? Odgovor bi mogao biti
sledee: savrenom loptom moe se igrati samo bog, a ovek,
kao nesavreno bie sposobno da dosegne samo nesavrenu
sliku sveta, moe u rukama imati samo nesavrenu loptu.
Ovakva lopta moda je nedostatak, ali je istovremeno i
prednost: savrena lopta kojom bi se mogao koristiti bog
ima sasvim odrerenu, predvidljivu putanju; isto tako, i
stvaranje boije je predvidljivo najbolje i najsavrenije od
svih moguih; ali, zato to je nesavren, ovek je
nepredvidljiv, nepredvidljiv je i rezultat njegovog stvaranja.
To opet, moe znaiti da bog nema mo umetnikog
stvaranja u svetu; njegovo stvaranje ostaje uvek onostrano,
apofatiko; ovek, naprotiv, stvara u svetu, uvek s
neizvesnim ishodom i on je jedini istinski umetnik unutar
sveta.
www.uzelac.eu

81

Milan Uzelac

Metafizika igre

Ukazujui na irinu mogunosti same igre koja lei u

nepredvidljivosti, Kuzanski, u nastavku teksta, naglaava
jo jedno vano svojstvo kretanja ovako oblikovane lopte:
linije koje ona opisuje svojim kretanjem razliite su i nikad
se ne poklapaju, nezavisno od toga da li loptu bacaju razni
ljudi ili jedan te isti ovek i to stoga to je sam hitac razliit
(I 5). U svakom sluaju, moe se predvideti da e pri jaem
izbaaju linija kretanja biti pravija a pri slabijem krivlja;
tokom samog kretanja, linija e u poetku biti pravija a
kako sila slabi - zakrivljenija; ako je sila inercije jaa,
kretanje je pravije i lopta prevladava svoju deformisanost;
sa slabljenjem sile, ona se sve vie kree shodno svojoj
prirodi.
c. Prostor igre
Prostor igre odreuje Nikola Kuzanski s deset
koncentrinih krugova. Zadatak igraa je da loptu uputi u
sredite svih krugova. Da bi se u tome uspelo nedovoljno je
samo loptu uputiti ka zamiljenom cilju po pravoj liniji, jer,
videli smo: ona se nee, zbog svoje deformisanosti, pravilno
kretati. Do sredita lopta moe dospeti samo kretanjem po
krivoj liniji ma kog oblika bila lopta, tj. ma kakav bio odnos
izmeu njene dve razliite hemisfere (I 20).
Ovde se moramo na trenutak zaustaviti. Cilj
otkrivanja je ono skriveno, kae Kuzanski i krajnji cilj
svega spoljanjeg je ono unutranje, ono u unutranjosti. U
isto vreme, treba obratiti panju na samu simboliku
krugova o kojima govori Kardinal a kojoj emo se jo vratiti.
Krugovi ne izraavaju nita drugo no stupnjeve gledanja
(II, 72), teorijske nivoe do kojih se dospeva na putu ka
centru, ka sreditu sveta (koje je svuda i nigde i u kome se
po shvatanju Kuzanskog nalazi Bog). Svaki krug ima svoj
www.uzelac.eu

82

Milan Uzelac

Metafizika igre

centar i taj se moe videti samo iz kruga; van kruga je

smrtni mrak kojim tumaraju bia ne videi nita iako imaju
oi i mogunost voda; duhovnim ivotom moe se videti
samo unutar kruga; no to svetlo ne prostire se u prostoru
stvari jer to nije telesno svetlo koje nailazi na prepreke ve
svetlo boanske slave.
Spoljanji krug koji obuhvata sve predstavlja haos, u
njemu je naredni krug kao izraz moi elemenata, potom
dolazi svet minerala, biljni svet, potom svet ulnog, svet
imaginacije, svet loginog (racionaln), svet intelektualnog
(inteligibilno); kao deveti krug je svet umnog
(intelektibilno) 50. To je put od nesavrenog ka savrenom,
od tame ka svetlosti, od mraog ka vidljivom, put ka
desetom krugu koji je mo svih moi.
Ovo kretanje iz kruga u krug podsea na nebeska
putovanja due opisivana ve kod prvih hrianskih
mislilaca poput Klemeneta iz Aleksandrije koji izlae
mistiko-ekstatiko uenje o uspenju due vernika ka bogu;
to putovanje, ta ekstaza nalik je putovanju due nakon
smrti i taj rizian put uvek se uio (a o tome nam svedoe
knjige s uputstvima za umrle, kao i starohebrejski apokrifni
spisi); slina shvatanja sreemo i u kultu Mitre gde se
govori o sedam stupnjeva a to odgovara sferama sedam
planeta.
Na ploi s iscrtanim koncentrinim krugovima odvija
se igra. Cilj je: dospeti loptom u centar, u deseti krug. No,
ak i da je u pitanju najsavrenija lopta, ona ne bi mogla
prei put od mesta A, koje je van poslednjeg, perifernog
50 Ovih devet krugova jasno ukazuje na inspiraciju koja Kuzanskom
dolazi od Dionisija Areopagite; na pitanje sagovornika Jovana o devet
horova anela Kuzanski govori o anelima kao duhovnim moima
(intelligentiae).
www.uzelac.eu

83

Milan Uzelac

Metafizika igre

kruga, do sredita C; nee se to desiti ni u sluaju da je

teren savreno ravan i da je lopta krajnje okrugla, jer takva
lopta dodirivala bi podlogu samo u jednom atomu (I 21).
Svojim kretanjem lopta bi opisivala nevidljivu liniju ali
nikako i liniju koja bi oznaavala put od A do C. Jer kako bi
se lopta zaustavila u samom sreditu, u C koje je veliine
jednog atoma - pita Nikola Kuzanski (I 21). Takva lopta,
veliine atoma, kojoj bi najvia taka bila istovremno i
najnia, jednom zapoevi kretanje - kretala bi se veno jer
ne bi mogla da se razliito ponaa, budui da ono to se
kree moe se zaustaviti samo stoga to se razliito ponaa
u dva uzastopna momenta vremena.
Ako se ima u vidu da je lopta u realnoj igri koju igra
Kuzanski nesavrena, ba kao i ovek, onda iz toga sledi niz
konsekvenci, budui da je njeno kretanje slobodno, i time
potpuno nepredvidljivo.
d. Ontologija igre
Upravo u pojmu nepredvidljivosti lei klju za
razumevanje zamisli Kardinala. Lopta nastoji da kretanjem
savlada ono to je protivno njenoj prirodi (I 5), da potre
spoljanje uticaje kako bi se mogla kretati u svojoj slobodi.
Svojim kretanjem lopta gradi imaginarni svet igre, stvara
posve drugu dimenziju i posve drugi prostor od onog u kome
se realno nalazi.
Mnogima e izgledati paradoksalno to da jedna lopta
prebiva u dva sveta, ali to je situacija nae svakodnevne
egzistencije. Mi neprestano iz naeg realnog sveta gradimo i
jedan drugi imaginarni svet koji nam ne ostaje neto strano,
"spoljanje" i "tue"; mi "ulazimo" u taj drugi, imaginarni
svet i u njemu igramo ulogu koju nam zadaje sama igra.
ovek se kao igra gubi u svojoj tvorevini, ali, to gubljenje je
www.uzelac.eu

84

Milan Uzelac

Metafizika igre

svesno gubljenje: ni jednoga asa ovek ne gubi svest o toj

podvojenosti, o dva sveta u kojima se istovremeno nalazi; da
je drugaije, ovek bi zavrio u paranoji. Samo uee u dva
sveta to je ono to izdvaja oveka u odnosu na sva druga
bia, to je ono to njegov opstanak (Dasein) ini specifinim
i razlikuje ga od svakog postojanja (Existenz).
Igra o kojoj govori Kuzanski jeste zapravo sam ivot.
Sav svet jeste teatar o kojem govori Plotin u treoj Eneadi:
sva ljudska dela samo su deije igre... sva ta klanja i te
smrti, osvajanja gradova i pljake treba posmatrati kao na
pozornici, jer sve je to samo smena maski i dekoracija i
pla i ridanje samo su recitovanje (Enn., III, 2.15). U igri,
kae Plotin, ozbiljan samo onaj ko ne zna ta je ozbiljnost,
onaj ko je samo igraka u igri.
Da je ovek moda neto vie no samo igraka u
rukama bogova mogue je rei tek u vreme nakon Dekarta
(1596-1650) kad se poinje isticati specifinost ovekovog
naina postojanja; nije nimalo sluajno to se tek u nae
vreme poinje jasno razgraniavati opstanak i postojanje,
ali, isto tako, injenica je da ve kod Nikole Kuzanskog
sreemo prve nagovetaje o tome kako je mogue otvaranje
polja mogueg koje se ne nadovezuje neposredno na tok
stvarnih dogaaja a moe se razumeti kao zajednica igre
koju ine igra, lopta i prostor u svojoj dvostrukosti (stvaran
i imaginaran).
e. Teoloki smisao igre
Ta novosmiljena igra, kae Kuzanski, svakom je
lako i smesta razumljiva; ona je i vesela, zbog smeha koji
esto izaziva lopta to stalno nekud bei kreui se na
najrazliitije naine (I 50), ali, ona je i ozbiljna, pre svega
zbog imaginarnog stvaranja koje se u njoj odigrava, odnosno
www.uzelac.eu

85

Milan Uzelac

Metafizika igre

zbog dubokog smisla koji u njoj otkrivamo. Nimalo sluajno,

upravo na ovom mestu, kada je ve odredio sredstva,
pravila i nain igre, Kuzanski nastoji da u igru uvede red
koji nije beskoristan (I50) a koji ovoj zapravo daje odreeni
smisao koji nas vodi pouci. Nacrtao sam znak tamo gde
stojimo, kae Kuzanski i krug na sredini trga. U sreditu
kruga je presto Cara. Njegovo carstvo unutar kruga jeste
carstvo ivota. U krugu devet je drugih. Po pravilu, lopta se
kree da bi se na kraju zaustavila unutar kruga (I 50). Ko
prvi skupi 34 poena, broj godina Hrista, taj je pobednik.
Igra je, nastavlja Kuzanski, kretanje nae due iz svog
carstva u carstvo ivota gde je mir i vena srea. U centru je
Car i daritelj ivota - Isus Hrist. Kada je on bio nalik nama,
on je uputio loptu (globus) svoje linosti (persona) tako to
se ova umirila u centru ivota i pokazala da kako je on
uinio treba da inimo i mi (I 50).
Bog oveku daruje ivot, on je poetak, osnova i
svrha i on mu se otkriva. Ali u osnovi takvog sveta u kome
se nalazi ovek a koju ini igra sveta, mogua je parafraza
Avgustinovih rei: "Stvorio si nas za sebe, a nae srce je
nemirno, jer je mir u Tebi". U tom sluaju igra je samo
simbol kretanja nae due ka carstvu ivota u kojem je
pokoj vene duevnosti iu ijem sreditu tronuje onaj to
daruje ivot. Takva igra odvodi nas van granica naeg Ja,
van granica mogueg logikog saznanja, u svet gledanja, u
svet theoria. Svet je samo sveta boija igra a svaka igra igra je sa ivotom.
Ve ranije Kuzanski je pokazao da se ne mogu nikad
poklopiti dve krive iz dva bacanja; to znai da se ni posle
beskonano mnogo bacanja lopta ne moe zaustaviti dva
puta u istoj taci. Taaka ima beskonano mnogo. Naa
www.uzelac.eu

86

Milan Uzelac

Metafizika igre

lopta, kae Kuzanski, moe slediti onu Hristovu ali nijedna

vie lopta ne moe da se zaustavi u tom apsolutnom
sreditu ivota u kojem se zaustavila Hristova lopta; mesta
unutar kruga ima beskonano mnogo 51, stoga se svaka lopta
zaustavlja u sopstvenoj taci ili atomu gde nijedna druga
lopta dospeti ne moe (I 51).
O kakvoj je igri tu re? Vie je no jasno da ovde
imamo istinsku igru sa svim njenim svojstvima, sa svim
bitnim karakteristikama, ali da pred sobom imamo njeno
alegorijsko tumaenje. Posve je drugo pitanje da li je
Kuzanski iskonstruisao ovu igru da bi nam potom na
alegorian nain govorio o smislu naeg ivota, ili je
alegorija posluila samo kao naknadni argument, kao
opravdanje same igre.
Naime, najvei a moda i najskriveniji problem u
itavom ovom izlaganju ini kvalitet kretanja lopte, a rekli
smo da tu se radi o nepredvidljivosti. Upravo
nepredvidljivost je ono to mora zbuniti jednog teologa. On
ne moe u svetu u kome bi trebalo da vai princip
determinacije tako olako da prihvati slobodno kretanje
lopte koja svoje kretanje ima samo u svojoj prirodi; upravo
ova indeterminisanost ostaje skriveni i najvei problem.
f. Kosmoloko/umetniki smisao igre
Da igra za Kuzanskog ima alegoriki ali i
metaforiki smisao, o tome svedoi i njegov stav da je
vidljiva lopta samo odraz nevidljive koja postoji u umu
majstora (I 44). Ovaj stav je ve na prvi pogled
neoplatonistiki, no u nastavku odmah vidna je i razlika:
51 To je oita aluzija na poznato mesto iz Evanelja: Mnogi su stanovi u
kui oca mojega. A da nije tako, kazao bih vam: idem da vam pripravim
mesto (Jov. 14. 2).
www.uzelac.eu

87

Milan Uzelac

Metafizika igre

"primeuje nastavlja Kuzanski da um u sebi poseduje

sposobnost stvaranja likova (fingendi) - tj. um u sebi,
imajui slobodnu sposobnost misli, nalazi umee u kome se
otkriva njegova zamisao, umee koje se naziva
majstorstvom stvaranja oblika" (I 44). Umeem na koje se
ovde poziva Kuzanski vladaju grnari, skulptori, slikari,
tokari, kovai, tkai i njima slini majstori.
Svima njima je zajedniko nastojanje da obrade
materiju kako bi ova mogla da zadobije formu zamiljenu u
njegovom umu; mogunost koja postoji u materijalu mogue
je samo kretanjem prevesti u stvarnost gde ona zadobija
formu zamiljenu u umu i tako se ini krug: iz mogunosti
materije izvodi se prvobitno zamiljena forma. Svaka
dobijena vidljiva forma jeste samo lik i odraz istinske a
nevidljive forme koja se javlja u umu i jeste sam um (I 44).
Ovo mesto je nesporno veoma dragoceno za vienje prirode
umetnosti i umetnikog stvaranja u prvoj polovini XV
stolea; ali, mi se ovde bavimo prvenstveno pitanjem igre
loptom, a u prvom redu samom loptom.
g. Lopta: uvod u panglobizam
Koje su mogue konsekvence iz gore navedenih
stavova? Pouka do koje dospeva N. Kuzanski u igri loptom
do te mere je znaajna da ostaje zauujue zato su potonji
njegovi itaoci naglasak daleko vie stavljali na igru a
mnogo manje na samu loptu. Lopta je tu daleko vie od
metafore kojom se tumai majstorsko umee, budui da je
po sredi neto posve suprotno tome: ukazivanjem na odnos
materije i forme ovde se tumai "priroda" lopte: "isto tako
kae Kuzanski kao to se naa lopta u umu tokara
pokazuje kao sm um, pa kad je um sebe hteo da pokae u
vidljivom obliku kakav je zamislio prilagodivi se zamisli,
www.uzelac.eu

88

Milan Uzelac

Metafizika igre

on je pripremio materiju u ovom sluaju drvo koje e

prihvatiti formu i potom povratno tokarskim strugom uveo
formu u drvo (I 45).
Na taj nain lopta je postojala u umu i sama loptaarhetip jeste zapravo sam um. Lopta je postojala kao
mogui lik u neobraenom drvetu kao materija; ona je bila
u kretanju kada je iz mogunosti (potentia) prevoena u
stvarnost postajui sama stvarnost. U stvarnost je prela
njena ranije postojea mogunost, tako da svojim stvarnim
likom lopta uestvuje u odreenju i ogranienju mogunosti,
koja je odreena stvarnim likom na taj nain na koji se
dobija lopta u svom ulnom obliku (I 45).
Ovaj primer, karakteristian za prirodu ljudskoga
umea, slui Kuzanskom za graenje predstave o
boanskom tvorakom umeu i on istie kako "izmeu
boanskog stvaranja i ljudskog delovanja postoji razlika
jednako velika kao izmeu tvorca i tvorevine" (I 45).
Boanski um koji u sebi zamilja svet (a pritom ta zamisao
jeste sam um jednak zamisli) moe se nazvati svetomarhetipom. Stvaranje sveta je prevoenje lepote svoje
zamisli u ulni vid. Bog je stvorio (a) mogunost (potentia)
da lepi svet bude i (b) kretanje pomou kojeg je svet mogao
da iz svoje mogunosti pree u vidljivi oblik, gde se
mogunost da svet bude u aktu stvaranja odreuje na
stvaran nain i to (a) tako kako je hteo bog i (b) kakva je
sama mogunost /po svojoj prirodi/ ona mogla da bude (I
45).
Vano je uoiti jo dva mesta, dva poetka odgovora
koje daje Kardinal u ovom dijalogu; tako, u odlomku koji
ovde analiziramo Kuzanski, opisujui prirodu ljudskoga
umea i njegovoj razlici spram boanskog (I 44) kae:
www.uzelac.eu

89

Milan Uzelac

Metafizika igre

"duboko ide", da bi neto kasnije naglasio: "istina, izmeu

boanskog stvaranja i ljudskog delovanja takva je razlika
kao izmeu tvorca i tvorevine". Ni ovde, kao ni na nizu
drugih mesta, Kuzanskog ne naputa oprez: on nastoji da
do krajnjih granica ostane precizan i da ni na trenutak ne
bude dvoznaan; on potvruje svoje pravoverno teoloko
stanovite a da ga pritom ni za trenutak ne naputa
filozofski ar.
Mogue je da ovde Kuzanski, hteo to on ili ne, idui u
dubine a drei se istine, videi kao svoju misiju ujedinjenje
svih crkava i svih veroispovesti, a o emu postoji niz
svedoanstava, ima u vidu jedan pojam boga koji se znatno
razlikuje od uobiajenih hrianskih predstava. Konano,
moda je tu manje re o pojmu a vie o jednom
regulativnom principu koji e nekoliko stolea kasnije biti
prikazan kao veliki arhitekta za kojeg je akt stvaranja
identian s proiznoenjem lepote sveta-arhetipa u ulni
oblik.
Smatram da centralno pitanje ovog dijaloga Nikole
Kuzanskog jeste pitanje biti lopte; tu nije toliko re o sutini
igre koliko o onom ime se ona igra, kao i o samom ulogu u
igri. Uostalom, ve na poetku filozofije Ksenofan (570-478.
pre n. e.) nas ui da je "sutina boga loptastog oblika i da
nipoto ne lii na oveka" (Diog. L., IX 2, 18). Ta sutina
boga istovremeno je i sutina sveta koja se moe misliti tek
uz pomo modela kakav nam predlae N. Kuzanski. On je
zapravo prvi mislilac koji promiljajui razliku i srodnost
boanskog i ljudskoga stvaranja, umom na bojoj a srcem
na ovekovoj strani, pokazuje veliinu oveka kakva izrasta
iz njegove nesavrenosti. Pravo stvaranje mogue je samo
na tlu neodreenosti a paradoks savrenstva, sadran u
www.uzelac.eu

90

Milan Uzelac

Metafizika igre

tome da je savrenstvo mogue samo dok je mogue

usavravanje nesavrenog, otkriva se u svom punom sjaju sa sveu o ljudskoj nedovrenosti; tek nesavrena lopta
moe ukazati na prednosti ali jo vie na "mane" savrene
lopte. Te "mane" zapravo su boji nedostatak:
transparentna proraunljivost vodi u svet istog
determinizma u kome ovek vie ne nalazi mesta. Tek u
svetu slobode, u svetu nepredvidljivosti i neodreenosti
mogu je ivot i to nam otkriva ova meditacija o lopti.
Ovu misao u njenom likovnom obliku nai emo kod
jednog romantiarskog pesnika i slikara nadahnutog
prerenesansnim oblicima ali ne bez uticaja Mikelanela i
manirista; re je o Viljemu Blejku (1757-1827) i posebno
njegovom reljefu u metalu s naslovne strane knjige Europe,
a Prophecy (1794). Iako ranije uzore ne moemo zanemariti,
ovo Blejkovo delo pod nazivom Prauzrok stvari Bog veoma
je dobra ilustracija za ono o emu je ovde re. Ne gubei iz
vida ni uticaj tada vladajuih deistikih uenja u Evropi,
posebno u Engleskoj, ovde imamo prikaz Boga sa
rasklopljenim estarom nad prazninom.
Bog se nalazi u savrenom krugu, u lopti iz koje
istupa samo njegova leva ruka sa estarom; sm krug/lopta
jeste njegova ista misao, svet-arhetip. Sve ono to je van
kruga, to ima tek da se dogodi samo je vremenski odraz
lepote to oduvek prebiva u potenciji. Um Majstora,
najveeg Neimara i najveeg, zapravo, jedinog istinskog
Igraa, estarom razmerava iz lopte, iz svoje savrenosti,
prostor mogue igre a taj prostor igre jeste ovekov realni
svet. Sam svet postoji kao velika, beskonana igra
mogunosti koje se voljom boga a u skladu s njihovom
prirodom prevode u stvarnost a samo s jednim ciljem da sve
www.uzelac.eu

91

Milan Uzelac

Metafizika igre

deformitete ponite i svet dovedu u stanje u kome na data

pitanja postaju razumljivi i odgovori.
Tezej je pobedio Minotaura ali sa slikom istinskog
boga u ruci.
***
Tako se opet vraamo svim temeljnim pitanjima koja
je otvorio ovaj kratki dijalog: ne bez razloga i dalje moemo
sebi postavljati pitanje o ontolokom karakteru igre o kojoj
je ovde re ali isto tako i o svetu koji u toj igri loptom
nastaje. Bez obzira na eksplicitno izraene didaktike
namere i alegorijski karakter igre koji ovoj pridaje
Kuzanski, vie je no jasno da ovde na delu imamo neto
daleko vee, dalekosenije, neto to premauje mnoge od
tema koje nalazimo u filozofskim spisima XV stolea.
Majstor naizgled "malih" tema, proslavljen svojim spisom
De docta ignorantia ovde je izloio svoju kosmologiju i da
paradoks bude vei, trebalo je da proe vie od pet stolea
da bi neki njegovi stavovi stupili u plodan dijalog s
filozofijom i naukom. Ako sam na bliskost Kuzanskog i E.
Finka samo delimino i ukazao, ostaje mi da pomenem ta
je to zajedniko Kuzanskom i savremenoj fizici. Kada je o
ovoj poslednjoj re, pre svega imam u vidu otkria o
nestabilnim, slabo organizovanim disipativnim
strukturama, poslednja otkria u oblasti elementarnih
estica, kao i poslednja kosmoloka otkria o tome da
kosmos ima istoriju ali i to da u svetu vlada nestabilnost i
nepredvidljivost te da nam je dat posve mali horizont
vremena unutar kojeg moemo iveti samo sa krajnje
verovatnim naznakama.
Sa tim je u dubokoj korespondenciji nepredvidljivo
kretanje lopte o kome govori Kuzanski i model na koji se on
www.uzelac.eu

92

Milan Uzelac

Metafizika igre

poziva jeste model koji na najprimereniji nain tumai

upravo na svet. Ono ideelno, ono boansko, svesno se
ostavlja s one strane svega poznatog i dokuivog a svet se
pojavljuje pred nama u svojoj indetrminisanosti i
polivalentnosti.
Konano, vie je no jasno da se Kuzanski i naa
savremenost susreu u pojmu nepredvidljivosti. Istina ovom
pojmu Kuzanski je nastojao da d teoloku interpretaciju;
mi to jo uvek ne inimo jer se ini da i dalje imamo
premalo elemenata za neku zahvatniju sintezu. Kuzanski je
pritom jasno upozorio da budemo li to vie delovali na
loptu, ni u kom sluaju ne znai da e ona doi i blie cilju.
Njeno kretanje, iako nama podstaknuto, razvija se iz samog
sebe, a lopta se kree iz svoje slobode.

www.uzelac.eu

93

Milan Uzelac

Metafizika igre

5. Agon i sport
a. Uvod. Pojam agona
Za nadmetanje i takmienje stari Grci imali su jedan
jedinstven izraz: agon. U njemu su se zbirale sve slike i sve
misli o borbi u palestri i na stadionu; taj pojam
podrazumevao je takmienja atletiara i rvaa, pesnika i
rapsoda, muziara i tragiara, pevaa i najavljivaa dobrih i
loih vesti. U narodu iji je duh bio opsednut nagonom za
takmienje, nije bilo nieg ni veeg ni znaajnijeg od agona i
uea u njemu, jer samo agon vodio je do granice ovekovih
mogunosti, do granice s ije druge strane bilo je nita koje
su obini smrtnici videli kao smrt, a filozofi kao nitinu
nieg.
Kada se danas govori o agonu, obino se ima u vidu
poreklo tog fenomena u antikoj kulturi i potonje njegove
nestajanje u kulturolokim i filozofskim raspravama. U
poslednje vreme taj pojam poeo je iznova da se javlja, poeo
je da se preliva i na oblast ekonomije i politike (naroito kad
je re o savremenoj evropskoj civilizaciji), ali on vie ne
zrai niti pleni onom sudbonosnou kakva ga je odlikovala
u nadmetanjima starih Grka na stadionima gde je vetar
donosio miris soli i mora smean s treperenjem grana
stoletnih maslina ije vreme sve manje bejae od ovoga
sveta.
Sutina agonalnosti proimala je kod starih Grka
svako nastajanje i nestajanje, tenju i najmanjeg bia da se
sopstvena egzistencija, nerazlina od sutine egzistncije
drugih stvari, uznese u vie slojeve trajanja, u svet
boanskog mira i smeha sa druge strane vremena. Agon
jeste borba ali i duh te borbe, kao njeno najvie sredstvo,
www.uzelac.eu

94

Milan Uzelac

Metafizika igre

aura u kojoj su ljudi i stvari jednako disali pred velikim

nita. On je u svesti starih Grka pretpostavljao takvo
deavanje u kojem se samomanifestuje bie u
suprotstavljanju drugom, sebi jednakom nastojanju, a samo
s jednim ciljem: da dosegne se najvie dobro.
Kako agon podrazumeva borbu, to znai i
suprotstavljanje, to opet podrazumeva postojanje drugog
kao protivtee, jednakog po sili, a u suprotnosti, jer u
protivnom, ne moe biti ni borbe ni suprotstavljanja, agon je
bio jedini izraz kojim je svet sam mogao sebe u igri da
razume.
Da bi antiki ovek opstao i potvrdio sebe u svetu, on
se morao usredsrediti i sebe u svojoj identinosti videti kao
snagu i silu naspram njemu suprotstavljajue sredine, a to
podrazumeva aktiviranje svih ivotnih i duhovnih moi; to
aktiviranje sopstvenih moi i njihovo usmeravanje krajnjim
granicama sopstvenog bia i jeste agonalnost.
Kod starih Grka agonalnost je temeljni princip, na
kojem se zasniva svo unutranje kretanje u oveku
usmereno na ispoljavanje i potvrivanje njegove sutine.
Upravo u agonu manifestuje se sila kao fundamentalna
kategorija sveg postojeeg, pri emu se to manifestovanje
ispoljava u socijalnoj sferi, jer, tek delovanjem sile spram
sile potvruje se mogunost ovekovog vieg postojanja.
Ovo poslednje, jeste kretanje to sebe pokazuje kao
nastajanje i nestajanje u ijoj pozadini je stalno i
nepromenljivo jedno sposobno da se potvrdi i ispolji samo u
borbi jednakih suprotstavljenih moi.
Pojam sile ne pretpostavlja samo kretanje koje se
ostvaruje u nekom bivstvujuem, ve i to da svaka stvar,
iva ili neiva, ukoliko uopte jeste, jeste kretanje. Sve to
www.uzelac.eu

95

Milan Uzelac

Metafizika igre

jeste, jeste sila koja samu sebe manifestuje. Sve to jeste,

jeste jedinstvo, jedno, koje se kree i iri u mnotvu svojih
manifestnih oblika (Hoffmeister).
Ako se bivstvujue pokazuje kao protivigra sila, tada
bit bivstvujueg jeste opta borba (polemos), otac i vladar
svih stvari, kako to kae Heraklit (Diels, B 53). Bivstvujue
se uvek odrava u kretanju zahvaljujui onom to mu je
suprotstavljeno. Na taj nain sila se moe realizovati u
svojoj biti samo u suprotstavljenosti sila.
Ali, to suprotstavljanje jo nije sam agon; ono smo
upuuje na njegovo postojanje, jer bez sile nema borbe.
Agon je mogu tek u sudaru dve delatne sile. Sile moraju
biti aktivne, pri emu ak ni suprotnost aktivnosti nije
iskljuena: i ona je mogua kao latentni meu-korak, kao
meu-momenat, jer se kao stanje pretvara u pad i poraz
odakle se, iz nita, samo bie iznova i uvek iznova
potvruje.
Sve ovo moglo bi ukazivati da agon uvek
pretpostavlja borbu atletiara, borbu konanih, za slavu,
utreniranih individua, ali, nadmetanje je mogue jednako i
u muzici, poeziji, slikarstvu, u sporenju reima vezanih za
stvari (besednitvu), u pozorinoj umetnosti. Nadmetanje
postoji svuda gde se javljaju drugi, istaknuti u svojoj razlici
spram nas, ali jednaki nama u snazi i veliini. Ljudi se
mogu boriti s ljudima, ne s bogovima, i isto tako, ovek
moe sporiti s drugim ovekom, no ne i sa Bogom. 52
To je razlog to u srednjem veku, kada je o knjievnosti re, ne moemo
imati tragediju jer ona, po svojoj biti uvek pretpostavlja sukob dveju
jednakopravnih sila, kako je to bilo kod starih Grka, a u srednjem veku,
u doba vladavine hrianstva, kada je spram oveka Bog, Bog je uvek u
pravu, i u tom sluaju moemo imati samo dramu, ali ne i predstavu
uzdizanja i stradanja).
52

www.uzelac.eu

96

Milan Uzelac

Metafizika igre

Nadmetanje podrazumeva mo vladanja nekim

predmetom, mogunost da se u borbi bude prvi. Zato za
oveka manifestovanje sile nije samo demonstracija fizike
moi, ve i realizacija njegove slobode, slobode kao pojave
njegove volje.
Fizika mo ukazuje na antropoloki karakter sile
kao pojave ive materije koja se nalazi u stalnoj promeni.
Tenja k rastu, irenju u raznim smerovima i na razliitim
nivoima ini materiju ivotno sposobnom. Oseajui njeno
kretanje ovek usmerava silu u smeru koji mu se pokazuje
nunim i neophodnim za njegovo samoostvarenje. Ta
sposobnost usmeravanja jeste svojevrsno umee, vetina da
se prepreka prevlada, zaobie, odnosno nadvlada jednakom
silom.
Agon proima razliite slojeve ljudskoga bia. Po
Aristotelu, sila kao sposobnost je neophodna da bi se uopte
moglo biti delatnim, posebno ako ovek pred sobom ima cilj
da postupa u skladu s vrlinom. Mogue je ono to biva
zahvaljujui nama (Nik. et., 2, III, 1112b), naoj spremnosti
i moi da se ostvarimo u svom prednaznaenju. Po
Aristotelu, uzajamni odnos i suprotstavljanje sila koje ovek
inicira, ne nastaju bilo gde, ve u njemu samom, i nisu nita
drugo do njegova sloboda.
Svako umee zahteva od oveka da odreen princip
realizuje nalazei se uvek u bitnoj svetlosti, na granici
svojih mogunosti i takav princip moe biti kanon,
optevaee pravilo kojeg se pojedinac ne samo nuno
pridrava ve je istovremeno spreman da ga s punom
odgovornou prenese narednim pokolenjima. Na taj nain
kanon kao neophodan obrazac odraava mehanizam koji
usmerava silu na realizovanje volje i ovekove slobode.
www.uzelac.eu

97

Milan Uzelac

Metafizika igre

Agon je usmeren postizanju pobede i u tome je uzrok

njegove realne sile; kao rezultat pobede do koje se borbom
dolazi formiraju se vrline (habitusi) ijim upranjavanjem
nastaje etos kulture koja determinie kolektivnu svest.
Svaka vrlina odreuje smisao i znaenje koji se u agonu
prihvataju kao opte i sveobavezujue vrednosti.
Protivrenosti do kojih moe doi u sukobu vrednosti
mogu se razreiti samo kao posledica agona, i to razreenje
ostaje u temelju drutvenog identiteta. Jedinstvo i
celovitost sociuma, na klasinom predpostmodernom
stadijumu, na kojem su se nalazili stari Grci, posledica je
uspostavljenog jedinstva ovekove fizike dimenzije i
njegovog duha, poto je jedinstvo koje u sebi nosi agon
sadrano u sistemu vrednosti na kojem insistiraju i socium i
ovek.
Jasno je da ovo ne vai vie kad je re o naem
vremenu koje agon zamenjuje sportom, vrememenu u kojem
se na mesto asne borbe dva pojedinca pred nepristrasnim
elanodicima (ili bogovima, kao izrazima najviih principa),
odvija borba ekipa, timova (u kojima pojedinci, opinjeni
samo rezultatom i krajnjim ishodom susreta) nisu vie
odreeni najviim habitusima, jer ni sudije vie ne sude
nepristrasno kao u staro doba.
U klasino vreme sukobljene sile obrazuju poredak, i
on je ishod sukoba sile koja je odnela pobedu i sile koja je
pretrpela poraz. Agon pretpostavlja i mehanizam koji
utvruje meru i granice agresivnosti te je u isto vreme
obrazac koji za sobom povlai ili poraz ili trijumf u pobedi.
Protivrenost mnotvenosti bia ne prevladava se u
rezultatu agona ve se uvruje na neko vreme kao
odreen poredak vladavine (koji se manifestuje fiziki ili
www.uzelac.eu

98

Milan Uzelac

Metafizika igre

moralno) budui da protivna sila u sukobu ne biva

ponitena ve samo drugom silom slomljena.
Poredak pre svega, to je hijerarhija manifestovanih
moi, sa-egzistencija sila u nejednakosti, no ova se ne moe
prostirati van datog joj njom unapred odreenog prostora.
Prostor je mesto na kom se odvija i ospoljava agon. U isto
vreme, prostor je i posledica agona, tlo (Bodengeltung),
osnova i uslov izrastavanja u izvornom znaenju antike
rei physis.
Agonalne sile se ne mogu sukobiti a da sukob ne
ostavi nikakav trag na onom to je van njih, to ih
uslovljava i omoguuje. Taj sukob nuno ostavlja tragove,
oiljke u prostoru, a ti tragovi jesu potvrde zbivanja u
kulturom preobrazovanom svetu, znaci slave i bola koji su
posledica borbe, na ijem se ishodu formira celina seanja.
Na takav nain agonalnost izraava tenju ka
samopotvrivanju ovekovog bivstvovanja. ovekovo
oslobaanje je propraeno umeem agonalnosti (agonistike)
i formiranjem prostora istorijskog pamenja u ijem je
centru sadrana identinost oveka i drutva koja je izraz,
nadmetanjem otvorenog, nitenja nita.
b. Filozofske osnove grke agonalnosti
Konstatovali smo da se agonalnost u drevnoj Grkoj
shvata kao susret dvaju suprostavljenih naela, kao borba u
kojoj protivrenost treba biti prevladana, ali u isto vreme i
ouvana, budui da je protivrenost sama unutranja bit
agonalnosti.
O borbi (polemos) kao temeljnom fenomenu govori
Heraklit iz Efesa (540-480) u svom spisu o prirodi (Peri
physeos). Njegov spis nam nije sauvan, a sam naslov ne
www.uzelac.eu

99

Milan Uzelac

Metafizika igre

govori po sebi mnogo jer je kao takav bio uobiajen za spise

veine Heraklitovih savremenika; do nas su doli samo
fragmenti tog dela (iako je isti bio ostavljen na uvanje na
svetom mestu, u Artemidinom hramu), a sakupljeni krajem
XIX stolea iz dela razliitih antikih pisaca i filozofa koji
su manje ili vie verodostojni, te ne znamo uvek da li su
verni navodi, moda tek njihova interpretacija
neosloboena filolokih greaka, a moda posledica
misaonih nesporazuma razliitih autora.
Pravo Heraklitovo uenje ne znamo, kao to ne
znamo ni koliko su ga u svom kosmolokom kljuu tumaili
stoici (dva stolea posle njega) i moda se pritom
interpretacijom udaljavali od njegovih neposrednih stavova
dajui im dimenziju koji oni sami nisu imali; jo manje
znamo koliko je kosmologinou odisala je sama misao
mranog Efeanina.
Sporovi filologa i filozofa na tu temu ni danas ne
jenjavaju, kao to ne prestaju pokuaji da se izloi njegovo
uenje osloboeno balasta kasnijih, naknadnih
interpretacija koje nije uvek odlikovalo visoko razumevanje,
a jo manje se moe rei da se uvek uvaavala korektnost u
interpretaciji ak i onog to ne bi smelo biti sporno.
Teza o apsolutnoj promenljivosti svih stvari od
davnina se smatrala heraklitovskom i ako stavu da se sve
menja, Platon dodaje kako se sve kree i nita ne biva, time
je formulisan suprotan stav od onog kojim se odbacuje promenljivost bivstvovanja. Time se Heraklit razlikuje od
jonskih fiziara i ne treba ga ubrajati u "jonske filozofe
prirode". U svetu koji je dostupan saznanju Heraklit ne
nalazi nita to bi bilo nepromenljivo i odustaje od potrage
za tako neim. Osnovnu misao da se sve menja tako to
www.uzelac.eu

100

Milan Uzelac

Metafizika igre

stvari prelaze jedne u druge, Heraklit je izrazio na mnogo

naina, pre svega tako to je iz raznih oblasti stvarnosti
uzimao primere o tome kako stvari prelaze u svoje
suprotnosti; bit sveta je u promeni i ona se ni iz ega ne
moe izvesti; nema neke postojee stvari, jer svaka stvar
nastaje i nestaje u venoj svetskoj igri. Na taj nain, za
Heraklita poelo nije neka stvar koja se ne menja a sama
po sebi se nalazi u pokretu (kao kod Mileana), ve je poelo
to samo kretanje iji su proizvod sve stvari.
Treba rei da ni Heraklit nema razvijenu pojmovnu
filozofsku terminologiju i ova misao se kod njega ne javlja u
apstraktnoj jasnosti ve kao ulna slika. Moda ovde treba
jo jednom istai kako su svi fragmenti presokratovaca jo
u XIX stoleu imali vie filoloki znaaj no filozofski. Ako se
ima u vidu shvatanje koje sreemo u najotrijem vidu kod
Hegela, da istina prebiva u pojmu, jasno je da e miljenje
koristiti pojmove a ne slike; ovo to nalazimo kod Heraklita
i veine presokratovaca jeste miljenje u slikama. Bie
potrebno jo itavo stolee da, poev od F. Niea, preko M.
Hajdegera pa do E. Finka, filozofija dospe do samosvesti
kako se ne mora misliti samo u pojmovima ve i u slikama,
a takvi su u znatnoj meri egzistencijali (Hajdeger) ili
temeljni fenomeni (Fink); nimalo sluajno i Hajdegeru i
Finku ostajemo trajno zahvalni na tome to su omoguili
jedno novo itanje presokratovaca, iji tekstovi nisu vie
samo predmet interesa klasinih filologa ve temelj iz kog
izrasta itava filozofija.
Mileani su govorili o tome kako je svako kretanje i
svaka promena pod uticajem toplote; to je uticalo na
Heraklita da kretanje sveta vidi kao vatru; tako je za njega
vatra poelo (arch), no ne neka vatra kao konkretna stvar
www.uzelac.eu

101

Milan Uzelac

Metafizika igre

(vatra u pei, ili plamen zapaljenog drveta), ve vatra kao

neto to uvek ostaje identino sebi, kao proces, u kome
uvek nastaju i iznova nestaju stvari; vatra je svet u
njegovoj nenastaloj i nedovrenoj promenljivosti.
Sve ovo ve je za stare mislioce predstavljalo veliku
tekou i zato su Heraklita jo u stara vremena nazivali
mranim. Inae, kod antikih doksografa itamo kako je
Heraklit, sin Herakontov, bio kraljevskog porekla i da se
prestola odrekao u korist svog brata; u Efesu je vladala
demokratija koju Heraklit nije cenio; bio je ponosan i ohol,
govorei da "mnogoznalatvo ne ui mudrosti jer bi nauilo
Hesioda i Pitagoru, Ksenofana i Hekateja" (Diels, 22 B 40).
Kada su ga molili da napie zakone za grad, nije za to
mario rekavi da je grad ve u vlasti loe uprave pa se stoga
radije sa decom igra kocke u Artemidinom hramu, no da se
bavi svojim sugraanima. Kad su Efeani stali oko njega
posmatrajui igru on je navodno rekao: "ta se udite,
nevaljalci? Nije li bolje da radim to nego da uzmem uea s
vama u dravnim poslovima?" Heraklit je za sebe govorio
da nije imao uitelja, da sam istrauje i da je sve nauio od
sebe sama. Dok je bio mlad govorio je da nita ne zna, a kao
odrastao govorio je da zna sve.
Heraklitu se pripisuje spis O prirodi koji je navodno
imao tri dela: O kosmosu, Politika i Teologija i koji je on, po
predanju ostavio u Artemidinom hramu potrudivi se da ga
nejasno napie kako bi mu mogli pristupiti samo sposobni
ljudi i kako ne bi bio lako preziran od prostog naroda (Diels,
22 A 1). Dok je Teofrast smatrao da je Heraklitov spis teko
razumljiv zbog njegovog melanholinog karaktera, Sokrat
je navodno rekao Euripidu: "Ono to sam razumeo izvrsno
je; a mislim da je tako i ono to nisam razumeo: samo je za
www.uzelac.eu

102

Milan Uzelac

Metafizika igre

to potreban delski ronilac kako bi se dolo da njegovog

dna". U svakom sluaju, spis koji je do nas doao u
fragmentima izazivao je nedoumice ve u antiko vreme.
Danas ne znamo ni oblik u kome ga je Heraklit pisao; da li
ga je pisao u aforizmima, ili su sauvani fragmenti samo
delii teksta koji su kod savremenika izazivali najvie
sporova. U ovom drugom sluaju, ako je tano da su do nas
dola samo ona mesta koja nisu bila predmet opteg
slaganja (a tako je izgledala i sa veinom fragmenata
presokratovaca), istorija filozofije presokratovaca bila je u
najveoj meri istorija "pogrenih" mesta, istorija onog to je
vodilo u sumnju, a van naeg domaaja ostaje sve ono u
emu je postojala opta saglasnost.
Konano, moda je ta Heraklitova tajanstvenost
posledica neke udne meavine apstraktnog i konkretnog,
neposrednog i simbolikog; moda to nije neka namerna
tajanstvenost ve se javlja kao posledica njegovog slikovnog
miljenja koje mi uporno pretaemo u pojmove. Heraklit
nije bio u mogunosti da misli koja stremi apstrakciji nae
uvek i adekvatnu formu; zato kod njega nalazimo i sveani
sveteni ton kao i onaj retoriki, s mnogo slika koje su izraz
velianstvene fantazije.
Ako se poe od toga da vatra/kretanje jeste poelo
svih stvari, moglo bi se pomisliti da je Heraklit samo na
mesto jednog poela (voda, vazduh, apeiron) stavio drugo,
no nije tako; kod Heraklita poelo (arch) ima drugi smisao
no kog Jonjana, jer vatra je s jedne strane identina sa
kosmosom, a s druge s boanstvom, premda kod njega
moemo nai i izrazite elemente hilozoistikog panteizma.
Mada Heraklit kao krajnji uzrok svih stvari, kao
poelo, istie vatru u ijoj osnovi se ne nalazi neko
www.uzelac.eu

103

Milan Uzelac

Metafizika igre

neprolazno bie, on ipak u njoj vidi i neto to ostaje

bivajue u svakoj promeni, te ona i moe biti predmet
naunog istraivanja upravo stoga to nema nieg
postojanog osim promene, kao to se i veno kretanje odvija
u odreenim oblicima koji se uvek ponavljaju. Iz toga sledi
metafiziki zadatak: nai trajni poredak promena, ritam
kretanja, zakon promene. Tu se, u jo nerazvijenom obliku
javlja pojam zakon prirode u liku mitololokog heimarmene
(sudbina, kob) kao to su sve odreene sudbine, ili u obliku
svevladajue dke (pravda, sud) koja kanjava za svako
odstupanje/prekoraenje.
Za Heraklita najoptija forma postojanja jeste
suprotnost i njeno prevladavanje. Iz toga to "sve stvari
teku" sledi da svaka pojedina stvar pri svom neprestanom
menjanju sjedinjuje u sebi stalno suprotstavljene atribute.
Sve je samo prelaz, granina taka izmeu nastajanja i
nestajanja, a ivot prirode je trajno preplitanje suprotnosti
u ijem sukobu nastaju pojedine stvari (sukob je otac svega
i svega kralj; B 53). No, kao to te suprotnosti nastaju, na
kraju krajeva iz ive vatrene svetske moi, tako isto u njoj
nalaze ravnoteu i spokoj. Vatra je nevidljiva harmonija:
"suprotno se sjedinjuje i iz razliitog nastaje najlepa
harmonija" (B 8); vasiona je jedinstvo koje se raspada i
potom vraa u sebe; ona je u isto vreme i razdor i mir nedostatak i obilje (B 67). Prelazak jedne stvari u drugu i
obratno odvija se tako to oba procesa delujui, neprestano
prelaze jedan u drugi. Tako se kod pojedinanih stvari,
misli Heraklit, dobija privid trajanja, a to je u sluaju kad
dve suprotne sile uvaju ravnoteu u svojim rezultatima, na
primer: reka se ini nepromenljivom, jer koliko vode otekne,
toliko i dotekne. Ritam promene Heraklit vidi kao dva puta
www.uzelac.eu

104

Milan Uzelac

Metafizika igre

pa stoga i kae: "Put prema gore i put prema dole jedan je i

isti" (B 60). Pri tom treba imati u vidu da ovde izrazi "gore dole" imaju prostorni, ali isto tako i vrednosni smisao. Ako
je verovati onom to kae Diogen iz Laerta, da je Heraklitov
spis imao tri dela od kojih je srednji o "politici", onda ve
kod ovog mislioca imamo pokuaj da se ne samo usput misli
smisao ovekovog postojanja (kao to to bee sluaj kod Mileana), ve da se ovek postavi u sredite istraivanja. U
oveku se, po miljenju Heraklita, ponavlja suprotnost
izmeu iste vatre i niih stvari u koje se ona pretvara; kao
ivotni princip dua je vatra; ona je zarobljenik tela koje je
sastavljeno od vode i zemlje i koje je dui ne tako drag
predmet. Tu je izgleda Heraklit prihvatio uenje o
putovanju due, ime je blizak Pitagori i nekim
misterijama. Uopteno gledano, ako je na religioznom
planu Heraklit bio blizak Pitagori, bio je daleko od
narodnih verovanja pribliavajui se monoteizmu koji je
imao etiki karakter.
Besmrtnost due i njeno savrenstvo Heraklit je
tumaio time to ona svoju hranu dobija od svetske vatre,
od sveopteg uma, od logosa koji joj je svojstven (B 115); to
se zbiva i fiziki - disanjem, ije zaustavljanje prekida
svaku delatnost, a i psihiki - radom ula koja usisavaju
venu vatru pomou unutranje (to je razlog to duevna
delatnost slabi za vreme sna, premda "i oni koji spavaju
radnici su i saradnici onog to se zbiva u kosmosu" (B 75)).
to je dua "vatrenija" i suvlja, tim je bolja i umnija ("Suva
dua je najumnija i najbolja" (B 118)) i time vie uestvuje u
svetskom umu. Ali, kako je svetski um istovremeno svetski
zakon, umnost oveka je u zakonitosti, u svesnom
potinjavanju oveka tom zakonu. Zato Heraklit vidi etiki i
www.uzelac.eu

105

Milan Uzelac

Metafizika igre

politiki ivot oveka u vladavini zakona i zato je on protiv

anarhije masa (koju donosi demokratija); potinjavanje
svetskom zakonu je potinjavanje poretku; na taj nain
dua dolazi do jasnosti i sree. U tome Heraklit vidi
teorijski zadatak oveka koji se ne moe dostii ako je ovek
voen samo ulima a ne umom: "Oi i ui su loi svedoci ljudima ako imaju varvarske due" (B 107).
Ono to je za nas ovde posebno vano, naroito kad je
re o agonalnosti, jeste sam pojam polemosa, ideja borbe
kao stanja sukoba svih stvari; onima koji iz nae
perspektive hoe da sagledaju Heraklitovo uenje, njegove
ideje nee biti ni jasne ni do kraja dokuive. Nije nimalo
sluajno to su ga neki smatrali militaristom jer je
navodno zastupao rat; koliko je to budalatina, ne vredi ni
govoriti; on nije govorio o ratu kao meuljudskom sukobu,
nego o ratu (polemosu) kao stanju svih stvari.
U svakom sluaju, ovo je mesto od kojeg mora ii
dalje Heraklitovo tumaenje igre. Igra je stanje stvari,
stanje sveta u kojem se ovaj veno nalazi. Ako makar to
razumemo, razumeemo i bit agonalnosti: njen smisao nije
u rezultatu nadmetanja i spora, ve u prirodi same stvari.
Stvar je u tome da spor jeste stanje stvari, da razreenje
samo je sporedan momenat koji na kraju nikog i ne
interesuje. Zato ekspirov Otelo u petom inu istoimene
tragedije govori o tome kako je smrt razreenje, olakanje.
A problem je u neem drugom, u ivljenju odreenog stanja
ija je forma krivica.
Tako, ponavljam osnovnu ideju po ne znam koji put:
ideja agona je u stanju suprotnosti i protivrenosti ne u
pukom njegovom razreenju.

www.uzelac.eu

106

Milan Uzelac

Metafizika igre

Kad je re o agonalnosti kao kosmikom fenomenu,

treba imati u vidu, osim Heraklita kod koga nailazimo na
pomenutu ideju o borbi suprotnosti, i Empedokla koji govori
o tome kako je ivot kosmosa rezultat borbe dve stihije
ljubavi (filija) i mrnje (neikos).
Empedokle iz Agrigenta (Sicilija) (490/484-430/424),
je prvi Doranin u istoriji filozofije. On direktno polazi od
Parmenidovog stava da ne moe biti nastajanja i
iezavanja, ali istovremeno nastoji da objasni injenicu
nastajanja i nestajanja i objanjenje vidi u tome da svako
nastajanje treba shvatati kao spajanje, a svako nestajanje
kao razdvajanje; te osnovne elemente naziva korenima
svega; jo uvek nije koristio izraz stihija (stoichea,
elemenat). Elementima pripadaju svojstva (predikati):
neponiklost, neprelaznost, neizmenjivost, oni su veno
bivstvovanje a raznovrsnost i smena pojedinih stvari treba
da se objasni kretanjem u prostoru gde se ti elementi
meaju jedan s drugim u razliitim odnosima.
Empedoklu pripada prvenstvo u tome to uvodi
pojam elementa kao pojam o jednorodnoj stvari kvalitativno
nepromenjivoj i do koje se dolazi samo promenom stanja
kretanja i mehanikim delenjem. Do tog pojma on je doao
nastojei da Parmenidovu ideju o bivstvovanju uini
pogodnom za objanjenje prirode. Daleko manje sree je
imao u odreivanju koja su to etiri elementa; polazei od
tradicije imenovao je: zemlju, vodu, vazduh i vatru. Voda,
vazduh i vatra igrali su vanu ulogu kod Jonjana, zemlja se
javlja u hipotetikoj fizici elejaca, a kako je Empedokle
vatru suprotstavljao trima ostalim elementima, to podsea
na heraklitovski pokuaj da se ouva dvojstvo. Konano,
kako je Empedokle bio odista i interesantna pojava, lekar i
www.uzelac.eu

107

Milan Uzelac

Metafizika igre

pesnik, ova etiri elementa mogu se zamisliti i pesniki:

postoji zemlja kojom hodamo, okruena vodom, nad njom je
vazduh a dalje, na nebeskom svodu - sjaj zvezda.
Problem koji je odmah iskrsao pred Empedokla
glasio je: kako razliiti kvaliteti pojedinih stvari nastaju iz
meavine ova etiri elementa; na to on verovatno nije
mogao nita da kae. Empedokle je naglasak stavljao na
proces spajanja i razdvajanja, jer to je vie pomenutim
elementima pripisivao karakter elejskog bivstvovanja, tim
je manje u njima samima uspevao da nae osnov kretanja u
kome su oni morali biti po njegovoj teoriji spajanja i
razdvajanja.
Kao ista nepromenljiva bivstvovanja elementi ne
mogu da se kreu ve mogu samo da budu pokretani; zato je
za objanjenje sveta bilo neophodno da teoriji o etiri
elementa budu dodate i pokretake sile. U tome se zapravo
vidi razlika koja postoji izmeu Empedoklovog shvatanja i
hilozoizma Mileana. Empedokle je prvi mislilac kod koga
su razdvojeni sila i tvar; ako je i uveo taj dualizam, ovaj jo
uvek nema nauno-apstraktnu ve mitsko-poetsku formu
poto je on kao svetske sile koje uzrokuju spajanje i
razdvajanje imenovao ljubav i mrnju.
Mitski i poetski karakter tih sila ne ogleda se samo u
njihovim nazivima, ve u tome to njihova predstava nije
dospevala do potpune pojmovne odreenosti, nego se meala
s ulnim slikama. Kod Empedokla ostaje nejasno delovanje
pomenutih dveju sila kao i njihov karakter, jer one ne samo
da su sile spajanja i razdvajanja, ve, istovremeno, i uzroci
dobra i zla (ali ne dobra i zla u etikom, moralnom smislu).
Na taj nain Empedokle je nastojao da objasni smo bivanje
i da zadovolji heraklitovski zahtev da u svetu postoji kruni
www.uzelac.eu

108

Milan Uzelac

Metafizika igre

tok u kome stvari periodino nestaju i iznova se raaju.

etiri elementa delovanjem mrnje (nekos) potpuno se
razdvajaju a delovanjem ljubavi (phyltes) dospevaju u
stanje potpunog proimanja. Tako kruni tok sveta ima
etiri faze: (a) neograniena vlast ljubavi i potpuno
sjedinjenje svih elemenata to Empedokle naziva lopta
(sfaros), jedno (to hen) ili bog (thos); (b) proces postupnog
razlaganja koji je posledica delovanja mrnje; (c) apsolutna
razdvojenost sva etiri elementa kao posledica potpune
vladavine mrnje; (d) proces postupnog ponovnog meanja
elemenata usled prevage ljubavi. Svet pojedinanih stvari
postoji samo u drugom i etvrtom sluaju (b, d) i odlikuje se
suprotnou i borbom izmeu naela spajanja i razdvajanja;
ovde je vidan uticaj Heraklita - re je o svetu ispunjenom
polemosom; ali u preostala dva sluaja (a, c) imamo jedno
akosmiko tumaenje sveta u duhu elejaca.
Ideja agonizma ponavlja se kod Empedokla u sukobu
sila ljubavi i razdora. Kako njih razumeti? Kako razumeti
osnovu i bit tog razdora?
Mora se imati u vidu iskonski karakter ovih dveju
moi koje nisu ni ljudske ni boanske, ve svem ljudskom i
boanskom prethode. To je mogue stoga to iz njih,
odnosno kroz njih govori iskon sam, a moglo bi se moda
rei da one govore kroz iskon. Biemo blie njihovom
shvatanju ako imamo u vidu da tu nije re o smeni nekih
moi, kao to ni zlo nije nedostatak dobra (kako to misli
kasnija metafizika) i to iz prostog razloga to su te moi
predmetafizike i predmetafiziki su miljene 53.
53 O Empedoklu videti neprevazieno tumaenje njegovog uenja u knjizi:
Despot, B.: Despotova predavanja (1969-1971), sabrao i za tisak
pripremio Dimirije Savi, Demetra, Zagreb 2014, str. 79-102.
www.uzelac.eu

109

Milan Uzelac

Metafizika igre

Ovde se moramo uvati od moralizatorskih, etikih

tumaenja dobra i zla koja nam donosi kasnija metafizika, a
na tragu Aristotela; zlo o kojem govori Empedokle nije neko
relativno zlo, zlo koje bi bilo smeteno u bivstvujuem, re je
o zlu kao zlu koje je u niemu niega, u nebivstvovanju
nebia, i nije izraz tek nekog nedostatka (privatio).
Empedokle razlikuje mrnju koja je mrnja iskona
spram samog sebe i zbog koje se izdvajaju elementi (voda,
vatra, zemlja, vazduh) kao boanske moi (koje Empedokle
vidi i kao boanstva Zevs, Had, Hera, Nestis), kao
materijal iz kog su sastavljena sva druga konana,
pojavna bia, i ljubav, kao ljubav spram bivstvovanja u
njegovoj sveoptoj punini. Dok ljubav mora biti ljubav ka
neem, mora imati neki objekt, mora pretpostavljati
bivstvovanje, mrnja je mrnja bivstvovanja spram samoga
sebe, i iskonska mrnja je udnja (apetitus) ka niem,
udnja samog iskona za niim, i kako Branko Despot kae,
moe to zvuati i paradoksalno, mrnja je istinska ljubav
niega 54.
Tako imamo s jedne strane dobro, kao objekt ljubavi
a s druge zlo kao objekt mrnje; ovi principi (ljubav i
mrnja) uz prethodna etiri su veni i svet bi se mogao
razumeti, u jednoj daleko slobodnijoj interpretaciji kao
velika igra ovih est elemenata koji nisu svi u istoj ravni i
koji se ne mogu misliti jezikom potonje metafizike jer se u
tom sluaju ve pada u naknadnu interpretaciju, koja ostaje
samo jedna od moguih, rekao bih, inspirisana
Empedoklom, ali ne i izraz njegovog miljenja.
Nakon ovoga, da bismo se nekako vratili onom to
smo nagovestili kod Heraklita, hteli mi to ili ne, moramo
54

Op. Cit., str. 86-7.

www.uzelac.eu

110

Milan Uzelac

Metafizika igre

imati u vidu i potonje, mahom povrne i pogrene

interpretacije u odnosu na onu koju nam nudi Despot, ali,
koje su odredile potonja razumevanja agona kao trajnog
stanja stvari a ne izraza neke strmoglave trke za tim da se
situacija razrei; jer, razreenje ne moe biti nita drugo do
smrt, ili predmetafiziki reno - nita.
Bez obzira na razliita shvatanja koja se mogu sresti
danas, ja najrelevantnijim i dalje smatram, kada je o
fenomenu igre re, spise Hajdegera i Finka; stoga, potpuno
je razumljivo to u se u nastavku predavanja njima i dalje
vraati.
c. Sportsko takmienje u svetlu agonalnosti
U savremenoj literaturi posveenoj sportu, esti su
sluajevi da se sportsko takmienje vidi u dvojakom
njegovom karakteru. S jedne strane istie se njegova bitno
konfliktna dimenzija i poreklo u trajnoj nepomirljivosti
suprotstavljenih strana, dok se s druge, govori o tome kako
sport doprinosi uspostavljanju harmonije i sklada.
Na prvi pogled pomislilo bi se da se dananji sport
tumai agonalno, i da ga moemo razumeti na isti nain kao
to se u antiko vreme shvatao agon, no, to je samo
prividno.
U antikom shvatanju agonalnosti imamo mnenje o
dva suprotstavljena naela, ali i predstavu o rezultatu koji
daje njihovo susretanje i u kojem se oni i dalje
suprotstavljeni odravaju. U tumaenjima prirode sporta
toga nema; istaknuta je suprotstavljenost, ali ne i njen
razlog, potreba da se ona izdigne na mesto najvieg
principa. Isto tako, u savremenim tumaenjima sporta
nema nagovataja kosmike prirode konflikta
www.uzelac.eu

111

Milan Uzelac

Metafizika igre

suprotstavljenih strana, to je bitan momenat antikog

agona.
Savremeni autori istii kako se sport na kulturnom
planu moe dvojako tumaiti no bitni razlozi protivrenosti
koja bi bila u osnovi takve tvrdnje navode se tek sporadino
i ovla, pozivanjem na pojedine empirijske pokazatelje no
sve to ostaje daleko od utemeljenog i doslednog tumaenja
unutranje prirode sporta kao modernog fenomena.
Mnogi savremeni teoretiari sporta dospeli su u tu
oblast esto iz nevlje, ali s krajnje oskudnim teorijskim
potencijalom, i onda, pozivanje na druge jednako takve
teoretiare pa i na Kubertena 55, vie vode nesporazumima
i pojmovnoj, pa i misaonoj konfuziji, no razjanjavanju
bitnih momenata koji bi trebalo da su osnova njihove
analize.
Tako i dolazimo u situaciju da se o sportu govori sve
i svata, da on moe pobuivati najuzvienije, ali i najnie
strasti, da moe biti rukovoen beskorisnou, ali i
pohlepom, da moe biti izraz velikoduja ali i
korumpiranosti, da moe voditi uvrivanju mira, ali i
pripremi za rat.
Svi ti paualni stavovi i mogu biti naelno tani, ali
se ne moraju odnositi samo na sport, niti su specifino
njegovo svojstvo, ve mogu biti opte mesto karakteristino
za druge ljudske delatnosti koje takoe uestvuju u
izgraivanju ljudske kulture i koje nisu samo specifinost
modernog doba, kojem po svojoj prirodi pripada sport, ve
su karakteristika svih segmenata ljudske istorije, i mogu se
primeniti na sve njene periode.

55

Proitati Kubertenovu Povelju sportske reforme (1930).

www.uzelac.eu

112

Milan Uzelac

Metafizika igre

Stav kako je olimpizam filozofija ivota povran je,

lepo moda i zvui, ali po svojoj prirodi je banalan, sa
malo smisla u sebi, jer filozofija ivota moe biti izgraena i
postojati bez ikakvog sporta i to na mnogo bitniji i
egzistentniji nain. A rei kako je olimpizam najuzvienija
filozofija ivota, znai samo izvaliti frazu kojom se zapravo
ne kazuje nita, ve samo prikriva neznanje filozofske misli
i duge filozofske tradicije, i stoga nastojanje da bi se
govorilo radi govora, a ne radi same stvari.
Ono to ostaje nesporno, to je bitna razlika izmeu
antikog agona i savremenog sportskog olimpizma i ko
meu njima ne vidi dubok, nepremostivi jaz rizikuje da
govori, a da zapravo ne zna ta i o emu govori; tako neto
nije neka specifinost samo naeg vremena, ali jeste
nepotrebno zamagljivanje atmosfere koja natkriljuje
probleme o kojima je ovde re.
Shvatanje antikog agona i nadmetanja kao neeg
radosnog i prazninog, izraz je krajnjeg nesporazuma i
nerazumevanja onog to su Grci videli u agonu; po svojoj
prirodi agon je usled svoje beskrajno konfliktne prirode kao
izraza odnosa takmiara i njemu suprotstavljenih moi,
duboko i istinski dramatian i najbolje bi se mogao odrediti
kao ekstremno tragian, tragedijski proces. Kaem:
tragedijski, jer junaci agona jesu uvek i junaci istinske i
najvee tragedije u kojoj se kosmike moi preobraene u
heroje i polubogove igraju same sa sobom dajui ljudima
uzor za najvii ivot ali i za najviu patnju i tu, odista,
nema nieg ni radosnog i svearskog, ve samo uzvieno i
strahotno, poput svesti o bliskosti granice ivota i dodira
hladne, neminovne smrti.

www.uzelac.eu

113

Milan Uzelac

Metafizika igre

Pogreno je rei da za Grke agonalnost se potvruje

u trijumfu pravednosti; nema tu nikakve pravednosti; radi
se samo o trijumfu boljeg, silnijeg, monijeg, uzvienijeg, pri
emu pravednost pada u drugi plan. I nije stvar u tome da
ovek sebe u agonu ostvari, ve da ostvari ideju agona u
njenoj veliini i beskonanosti.
Ako savremeni sport iznad svega stavlja uspeh i
slavu od ovoga sveta, antiki agon slavu vidi na onoj drugoj
strani u najviim sferama egzistencije; grki takmiar nije
se borio da bi ga saplemenici slavili i potovali, ve da bi
pokazao dostojnost sebe da se nae na putu kojim bi kroili
i bogovi kad bi se obreli u njegovoj situaciji; taj put jeste
onaj methodos kojim se postupno, korak po korak realizuje i
ospoljava mo i princip vladavine koji, kako Heraklit kae,
jedne pokazuje kao bogove, druge kao ljude, jedne ini
robovima, druge slobodnima (Diels, B 53).
Isto tako, nije agon motiv dovoenja ovekovog tela,
volje i razuma u harmoniju, ve harmonizovanja oveka sa
svetom, i njegovog duha s najviom muzikom sfera; telo je,
kako itamo kod Platona u dijalogu Fedon samo tamnica
due i nema smisla nikakva harmonizacija due i tela ve se
radi samo o oslobaanju due, o njenom prelasku u vie
slojeve bia, a da bi tako neto bilo mogue neophodno je
kroz agon stupiti u harmonini odnos sa svetom i onim to
je najvie u njemu, sa idejom dobra, jer, zato bi na kraju
krajeva, nevidljiva harmonija bila jaa od vidljive
(Heraklit, B 54).
Pogreno je govoriti i to da su u agonu stari Grci
nastojali da sebe ispitaju i oprobaju u krajnje neizvesnim
situacijama i tako sebe samorealizuju; oni jesu dospevali u
granine situacije, ali ne kao istraivai; njih nije vodila
www.uzelac.eu

114

Milan Uzelac

Metafizika igre

ljubopitljivost ve potreba za pobedom, potreba da budu

bolji od drugih; a to se samorealizacije tie, ona je mogla
biti i krajnje negativna, kao to nam o tome govori Ahilovo
opredelenje za kratak ali slavan ivot, i to slavan ne za
njegova ivota (slavan tako to bi on uestvovao u toj slavi),
ve slavan za druge, u ijem e seanju on iveti svojom
slavom.
Pobornici savremenog olimpizma esto na
romantiarski nain vide antiki agon i svet antikih Grka;
visoki etiki standardi bili su prisutni i u nadmetanju
starih Grka, ali oni nisu bili cilj agona; ideja o tome kako
nije bitno pobediti nego uestvovati 56 antikim
takmiarima bila bi koliko stupidna toliko i liena svakog
smisla; njih nije vodila uzvienost pogleda na svet, ve samo
nastojanje da se bude bolji i neprezien u svojoj nadmoi.
Svakako, tano je i to da savremeni olimpizam ima i
svoje prikrivene ideoloke korene u proklamovanju
jednakosti za sve; u ime takvog principa svi se okupljaju, a
kad se svaka od savremenih olimpijada zavri, onda se
pokae da nisu svi jednaki i da je ona bila odrana kako bi
se pokazala nadmo onih koji su je organizovali kako bi
potvrdili svoju veliinu. Kod starih Grka nije bilo tako:
mogli su pobediti oni iz Sparte, ali i oni iz dalekog Krotona
ili Metaponta. Zato, ako savremeni olimpizam ini krajnje
Re je o poruci nadbiskupa Pensilvanije upuenoj uesnicima prve
Olimpijade u Londonu da ... na tim Igrama vanije je uestvovati no
pobediti (1908) (Gilet, B.: Povijest sporta, Matica hrvatska, Zagreb 1970,
str. 118). Ova poruka treba da se odnosi na one nacije koje na igrama jo
nisu imale uspeha jer je bitno da i veiti gubitnici uestvuju kako se ne bi
ogolela ideologija predodreenih pobednika. Danas bi se u tome mogla
videti prikrivena poruka velikih upuena malima da ostanu veno
pokorno mali, da su uloge jednom ve raspodeljene i da druge raspodele
biti nee.
56

www.uzelac.eu

115

Milan Uzelac

Metafizika igre

oiglednom bezuspenost borbe velikih i malih naroda, to je

stoga to kod Starih tako neeg nije bilo, budui da su
poreklom bili jednaki i da se nisu borili samo za ime grada
iz kog su dolazili ve i za borbu samu, kao najvie naelo.
Na degradaciju savremenog olimpijskog principa
jasno ukazuju i pozivi za ustrajavanje na etikoj paradigmi
sporta (i njoj adekvatnim pogledom na svet), jer je sportu
navodno potrebna njemu primerena nova etika, pa se ide
ak dotle da se istie kako je neophodno same etike norme
usaglasiti s principa savremenog sporta, a kakav je
savremeni sport, to nam je ve poznato i na onom njegovom
najprizemnijem, empirijskom nivou.
Ostaje tano da antiki olimpizam ima svoju
metafiziku zasnovanost, i to ne stoga to je bio rukovoen
nekom odreenom filozofijom, ve stoga to je sam agon
izraz egzistencije i strukture sveta koji sebe u svojoj
istinitosti igra kao vena igra bez igraa.
Konano, savremeni olimpizam nije ni najmanje
agonalan i kosmian poput antikog: on je samo
pragmatian kao to je pragmatian svet u kojem se on
realizuje, kao to su pragmatini oni to ga organizuju radi
svoje neposredne dobiti, svi od coca-cole do adidasa, od
medija tabloida do televizije.
d. Antiki borac i savremeni sportista
Svet je za starog Grka bio njegov svet i jedini svet
koji je poznavao, te je isti njemu bio i jedina realnost
ispunjena bogovima i tajanstvenim silama s kojima se on
svakodnevno susretao, ponekad s njima i borio, a ponekad
im se samo nevoljno povinovao. Svet je bio ureena
www.uzelac.eu

116

Milan Uzelac

Metafizika igre

tvorevina, kosmos, izraz reda i poretka koji je poreklo imao

u viim sferama postojanja.
Ljudi tog vremena daleko su vie i neposrednije
zavisili od okolnog sveta i njihov doivljaj sveta bio je
mnogo dublji, ali budii da je bio sve vreme praen sveu o
prolaznosti svega pa i sopstvenog ivota, vienog kao mali
segment u venom ciklinom trajanju, taj doivljaj bio je
protkam esto sumornim, traginim tonovima.
Svesti da je sama struktura sveta tragina, da je od
samog nastanka, iako vean, odreen silama nastajanja i
propadanja, antiki ovek nije se mogao odupreti, no nije
stoga padao u oajanje i pasivnost ve je aktivnim
suprotstavljanjem onom to je esto bilo i na njegovu tetu,
prkosio sudbini i onda kad je znao da njena re mora biti
poslednja.
Uprkos tome, iako je ivot po svojoj prirodi tragian,
iako je njegov ishod jednako takav i neveseo, to ne znai da
ovek nije mogao da se nedaama suprotstavlja, jer u
pojedinostima ivot je mogao biti nepredvidljiv uprkos
determinisanosti koja je njime vladala. U takvoj situaciji
ovek je bio spreman da u konkretnim situacijama ide na
sve ili nita, da se kocka, isto, kao to se i sama sudbina
esto sa njim kockala ponavljajui boanske igre Olimpljana
koje Platon pominje u Zakonima.
Igra oliena u bacanju kamiaka na svetom mestu,
kao to je Artemidin hram (a o emu na govori Heraklit,
Diels, B 52; A 1), bila je iznad ljudskih zakona koje su mogli
sebi propisivati ljudi i ona je pripadala viem redu te su
Grci njoj mogli pristupati samo sa vedrinom, ne marei za
ishod; bitno je bilo dati sve od sebe, igrati bez straha, biti
ohol i ponosan pred sudbinom i suajama.
www.uzelac.eu

117

Milan Uzelac

Metafizika igre

Da bi se u svemu sauvala ozbiljnost, odgovornost

pred sobom, drugima i svetom kao celinom, stari Grci su,
voeni mudrou, sve to ih snalazi odmeravali iz ugla
poslednjeg asa, a o emu nam govori poznata pria o
susretu Solona i Kreza koju nalazimo u Herodotovoj Istoriji
(I, 30-32).
Veliina starih Grka bila je u tome da se oni nisu
mirili sa stanjem stvari koje su zaticali i s reenjima koja bi
im se olako nametala. Iako u vlasti svemone sudbine, oni
nisu prestajali da se bore uprkos tome ako bi videli po sebe
negativan ishod borbe, to je moda iz njihovog ugla moglo
biti i nepravedno, ali su zato znali i za postojanje jedne vie
pravde koja je i tu nepravdu imala u vidu saglaavajui je,
na kraju, s celinom stvari.
Uzor Grci nisu nalazili u Edipu, iji su ivot i
sudbina bili velika metafora ovekove potrage za istinskim
vienjem, kao to je Platonova parabola o peini s poetka
sedme knjige Drave bila velika metafora u potrazi za
smislom ivota i najviem dobru, ve su uzor svoj videli u
Prometeju i njegovom stradanju za ljude. Jer, ako je jedan
besmrtnik bio spreman da okovan za kavkasku stenu
strada za dobro svih ljudi, onda je za svakog Grka bilo
normalno da se primi i negativna sudbina, da se strada za
svoje saplemenike, kao to je to uinio Leonida sa njegovih
300 Spartanaca.
Grci nisu bili defetisti i nisu beali od opasnosti, od
situacije koja je po njih bila sudbonosna; oni su sudbini ili
u susret, nastojei da gordo i s mirom koji je bio istinski
olimpijski, odgovore na situaciju u kojoj su im imperativi
sudbine otvoreni kao apsolutno zadani, kada se doivljaj
sveta pokazuje kao apsolutno realan, a mogunost inova
www.uzelac.eu

118

Milan Uzelac

Metafizika igre

koji su pravedni i slobodni najvea. Ponaanje oveka u

takvoj situaciji jeste herojstvo.
Za Grka problem herojstva jeste pitanje ivota i
smrti. Bogovi nisu heroji, budui da su besmrtni; heroji
mogu biti samo ljudi koji podraavaju postupke bogova i
polubogova. Herojstvo je mogue samo u senci mogunosti
smrti i heroji mogu biti samo ljudi kao konana, smrtna
bia.
Herojstvo ne podrazumeva pobedu, kao to je to
pobeda u ratu ili u takmienju muziara i pesnika; tu
postoje pobednici, ali ne i heroji. Heroji su oni koji se nalaze
u graninoj situaciji, pred izborom dveju mogunosti i biraju
u ime viih ideala i vrednosti onu koja nije njima
naklonjena.
Grki pesnik sedmoga veka pre nae ere, po roenju
Atinjanin, a duhom potom Spartanac, Tirtej, u jednoj od
svojih poema kojima je sugraanima u Sparti podizao
moral, pisao je:
Lepo je ivot izgubiti, sa palim vrlim ratnicima,
Hrabrom oveku, u ratu za svoju domovinu.

Herojstvo nije ludost. Odluka na herojski postupak

nije odluka doneta pri smanjenoj svesti, ve naprotiv, iz
oseaja najvieg duga u stanju najvie svesti. Svi ljudi su
smrtna bia i svi umiru, pre ili kasnije, no heroji smisao
puta do kraja ivota vide na drugi, daleko vii nain, pod
uzorom viih merila koja prevazilaze svojom optou i
nunou obinu svakodnevicu.
Upravo zato mi o njima govorimo i kao takve ih
pamtimo. A pamtimo ih po postupcima i odlukama koje su
doneli u graninim situacijama: herojski postupak je
www.uzelac.eu

119

Milan Uzelac

Metafizika igre

postupak spartanskog kralja Leonide koji gine u

Termopilima branei sa svojim Spartancima povlaenje
grke vojske; herojsko je dranje Konstantina
Brankoveanua i njegova etiri sina 1714. u Istambulu koji
su odbili da preu u islam i izabrali smrt; herojska je
pogibija vojode Stevana Sinelia na egru, kao to je
heroski i postupak arka Zrenjanina koji gine u borbi protiv
faistikih okupatora nedaleko od Vrca; herojsko je dranje
Dmitrija Mihajlovia Karbieva (
) kojeg su nacisti u Mathauzenu u februaru1945.
na oigled svih logoraa polivajui do smrti ledenom vodom
na snegu jer je odbio da bude izdajnik; herojski in je i in
poslednjeg heroja Jugoslavije majora Milana Tepia.
Herojsko dranje podrazumeva nepomuenu
vedrinu, visoku svest i reenost pred nastupajuom smru
koja ne mora biti, ali je neminovna samom odlukom heroja.
Agonalno ponaanje u nizu sluajeva biva i herojsko;
primere herojstva nalazimo u opisima dogaaja koji nam
dolaze od Pausanije i Strabona 57. Takvo nije sportsko
takmienje. Sport ne poznaje heroje ve samo pobednike s
relativnim rezultatima koji se pamte od takmienja do
takmienja, odnosno, dok rezultati koje su oni domaili ne
budu nadvieni jo viim.
Ipak, postoji i traak slinosti izmeu agona i
sporta, pre svega pojedinanog, a to je suprotstavljanje. I
u agonu i u sportu imamo suprotstavljenost dveju sila, dva
protivnika koji nastoje da jedan drugom nametnu svoju
volju.
Ali, uprkos slinosti, odmah nailazimo i na razlike:
na ulazu u Olimpiju Grci su pored oltara Zevsu postavili i
57

Videti: Istorija sporta i olimpizma.

www.uzelac.eu

120

Milan Uzelac

Metafizika igre

oltar Kairosu, sretnom sluaju, jer pored volje bogova (koji

su se na nadmetanjima ree meali u igru i bili samo
posmatrai, najee nedostini uzori), Grci su verovali i u
postojanje sretnog trenutka, mada ni asa nisu zaboravljali
da su olimpijski pobednici uvek bili i miljenici Bogova.
Pobeda je stoga bila i znak blagonaklonosti bogova.
Videli smo da sukob oveka i oveka ima u vidu i
sukob oveka i sudbine; grka nadmetanja bila su u veini
sluajeva individualna, nadmetanja individua, to je danas
pri dominaciji ekipnih sportova sve rei sluaj. U
takmienju atletiara ishod se smatrao nedvosmislenim i
jednoznanim, za razliku od nadmetanja u govornitvu,
plesu, muzici (gde su, videli smo, ishodi mogli biti i rezultat
stvari ukusa i gde usled razliitih merila nisu uvek
pobeivali i najbolji pa su u seanju ostajala i imena
drugoplasiranih ili treeplasiranih. Isti je sluaj i u
sportskim takmienjima pojedinaca gde jasno odreena
pravila nedvosmisleno ukazuju na pravo pobednika nad
pobeenim.
Grki takmiarski agon na stadionu podrazumevao
je javnost i otvorenost; individuum antike bio je drutveni
izraz same zajednice i mnogo manje linost u dananjem
smislu rei. On je daleko vie pripadao spoljanjem svetu no
sebi samom. Stoga ono ime se mogao odlikovati bila je
slava, ali i ona je u jednakoj meri, ponekad i mnogo veoj
meri pripadala gradu/dravi odakle je dolazio na
nadmetanje, odnosno narodu kojem je takmiar pripadao.
Zahvaljujui, pre svega medijima, dananji sport
donosi svojim predstavnicima osim novca i slavu, koja moe
imati velike razmere; i danas postoji identifikacija
takmiara i njegovih sa-plemenika navijaa. Obino se i
www.uzelac.eu

121

Milan Uzelac

Metafizika igre

tu trai veza identifikacije sa timskim sportovima a ree s

pojedinanim, individualnim i malo vai ovde onaj Pindarov
stih:
Ne trai takmienje dostojnije pesme,
od olimpijskog tranja 58.

Preterano je i neodgovorno govoriti da se u sportu

oveku otkriva istina bia; znamo da se ona otkriva u
umetnosti i tome nas je ve poodavno na sjajni nain pouio
nemaki filozof Martin Hajdeger; sport nema metafiziku
dimenziju koju je imao antiki agon i sportista se vie ne
nalazi pred otvorenom biti svoga ivota i njegovom istinom
kako je to bilo u sluaju starih Grka koje je sudbina mogla
da porazi (pojedinano) ali i da ih u isto vreme uzdigne u
viu sferu postojanja.
ak i u sluaju ako bi se desilo da prema Grku u
nadmetanju sudbina bude blagonaklona, on se nije
usuivao da u pobedi svetkuje, jer je znao da sa sudbinom
sve raune do smrti nikad ne moe da izmiri. Grk je mogao
samo da bude dostojanstven, da sa uzvienim oseanjem
primi darove sudbine jer ona mu je uvek nagovetavala i to
da se on na vrhuncu svojih snaga u borbi nalazi i na granici
bia i nebia, bia i nitine, ivota i smrti.
Herojski in, o kojem smo malopre govorili,
podrazumeva da se ono odluno dosee samo jednom i to
obino biva na kraju i zauvek. Najvii cilj ovek dosee

. . . / . - .: , 1980. 503 . 1. oda . 476. . <>

1

58

www.uzelac.eu

122

Milan Uzelac

Metafizika igre

samo jednom. Poznat je sluaj Diagora 59 (o kome smo

prolog asa govorili), olimpijskog pobednika koji je u ivotu
postigao sve, i iji su sinovi postigli sve, i koga je, dok su ga
sinovi nosili na rukama sa stadiona, poslanik spartanskog
cara, uskliknuvi, pozdravio reima: Sad umri, Diagore,
nita slavnije na zemlji ne moe dostii, a na Olimp te nee
pustiti bogovi. Moe, Diagore, umreti spokojno. I Diagor je
umro; na rukama sinova, u trenutku svog i njihovog
trijumfa, na stadionu koji je pljeskao i zasipao ih cveem.
Postoji i drugi sluaj, sluaj majke koja je zamolila
Zevsa da nagradi joj sinove koji su istovremeno pobedili u
finiu takmienja koijama na Olimpijskim igrama, a Zevs
je obojicu pobednika nagradio smru u snu. Moe to nekom
izgledati udno, ali nije; sasvim je logino: ivot moe i treba
da bude zaustavljen u asu kad je potpuno iscrpeo sebe i u
smisaonom i ontolokom planu.
Grci su znali ono to se nema u vidu kad se govori o
dananjem sportu: agon podrazumeva igru, igru koja moe
biti i metafora postojanja i venog stanja sveta, igru koja se
na najvii nain odvija kad je sama sa sobom, kad e ista
igra bez igraa (Fink).
e. Priroda nadmetanja u savremenom sportu
U evropskoj filozofskoj tradiciji Novog vremena
agonalno (takmiarsko) naelo razmatra se u veini
59 Diagor sa Rodosa je u pesnienju osvojio venac na 79. Olimpijadi (464).
Pindar mu je posvetio svoju sedmu Olimpijsku odu; on i njegovi sinovi
osvojili su devet venaca u Olimpiji. Poslednji put Diagor je sa svojim
sinovima doao u Olimpiju na 83. Olimpijadu (448), 16 godina nakon
svoje pobede. Najstariji sin (Damaget) pobedio je u pankrationu a srednji
(Akusilaj) u pesnienju. Posle pobeda, sinovi su oca izneli sa stadiona na
rukama.
www.uzelac.eu

123

Milan Uzelac

Metafizika igre

sluajeva, i to sam vam ve nekoliko puta istakao, po uzoru

na antiko shvatanje kao fenomen koji je imanentno
prisutan u ovekovom biu. A kako je ovek sve vreme u
stalnom odnosu spram samoga sebe, on je, suprotstavljajui
se ugroenosti koja dolazi od drugih, prinuen da se bori i
potvruje u sukobu sa drugima.
Antika agonalnost, u onoj meri u kojoj je mi
shvatamo, jer je iz drugog hermeneutikog kruga nikad do
kraja ne moemo doiveti, ostaje unutranje protivrean
fenomen. Hteli mi to ili ne, to shvatanje ostaje bitno
drugaije od onog kakvo odlikuje izvorno miljenje drevnih
Grka: danas se govori o takmienju kao obaveznoj
komponenti ovekove samosvesti i ista se tumai kao proces
u kojem se nalaze dve temeljne i aktivne tendencije koje
stoje u takvom meusobnom odnosu da deluju uzajamno
jedna na drugu, a u tenji ka idealizaciji, izdvajanju u
drutvu kroz aktualizovanje svoje iskljuivosti i
samopotvrivanju, u podizanju sebe na nivo ravan s
drugima, da se ukoreni i rastvori sebe u stihiji ivota
drutva.
Savremeni sport voen je idejom ovekovog
samopotvrivanja. On pred oveka stavlja kao prvi zadatak
pobedu nad protivnikom, tj. aktualizuje u maksimalnom
stepenu njegovu tenju ka individualizaciji. U isto vreme
zadaje oveku (koji nastoji da se izdvoji nad zajednicom
drugih kojima pripada) veoma vrste okvire ponaanja tako
to se on (na prvi pogled izolovan i usamljen) dovodi u jednu
novu ravan i izjednauje sa svim drugim uesnicima
nadmetanja.
Sport zahteva bespogovorno sleenje principa asnog
takmienja. Vie od toga ovde su predviena specijalno za
www.uzelac.eu

124

Milan Uzelac

Metafizika igre

to pripremljena lica (sudije) koja odreuju koliko ono to se

deava odgovara oficijelno prihvaenim normama i sve to se
ini javno, na oigled gledalaca. Isto smo imali i u sluaju
antikih sudija (elanodika) iza kojih je uvek stajalo mnenje
mase s kojom so oni bili uvek u optem saglasju.
S jedne strane imamo postojanje pravila, koje je za
sve jednako, jednoznano, a s druge, nezajaljivu udnju da
se bude bolji, da se bude pobednik. Sve to vodi krajnje
napetoj moralno-psiholokoj situaciji, jer, savremeni sport,
za razliku od agona, nije samo asno atletsko nadmetanje,
ve je (pre svega) atletsko takmienje (uz maksimalni napor
fizikih i duevnih sila) u estitosti.
Tu je teko pobediti, ali isto tako, nije lako ni biti
dostojan zvanja pobednika. Upravo otuda proistie znaaj
samog po sebi pred samim sobom i drugima, smisaona
satisfakcija sportiste u sferi koja nadmetanje vidi kao
potvrdu ovekovih krajnjih mogunosti, ali i smisao onog to
nam se pokazuje kad stane neko pred lice kosmosa.
Nadmetanje ukljuuje oveka u zajednicu onih za
koje je princip asnog nadmetanja najvia vrednost. To je u
odreenom smislu viteki princip asti elemenat
srednjevekovnog mentaliteta koji je u novo doba dospeo u
ideju olimpizma.
Sportista uvruje socijalno-kulturni prostor koji je
izgraen na principu asnog nadmetanja i to u svojstvu
oveka koji se vrsto zalae za taj princip; on, sportista ima
mogunost individuacije. Jasno je da je taj prostor obimniji
od same oblasti sporta, ukoliko princip asnog nadmetanja
jeste jedan od utemeljujuih u ovekovom ivotu u
drutvenoj zajednici. U svemu tome, lako je to primetiti,
mogu se nazreti neke prividne slinosi izmeu savremene i
www.uzelac.eu

125

Milan Uzelac

Metafizika igre

antike situacije takmienja. No, kao to stalno ponavljam,

postoje i razlike koje se ne mogu prenebregnuti.
ovek savremene kulture ivi u svetu ija je slika
bitno neodreena, bez jasnih granica i orijentira. Priroda
mu vie nije transparentno data kao jedina realnost, kao to
je u antiko doba sav svet bio sabran oko jednog svog
stoera, hrama u kojem se ogledalo ustrojstvo celokupnog
kosmosa.
Svet sam u sebi jeste celina i jedno, ali ovek jedno
ne moe dokuiti; njegovo saznanje uvek je fragmentarno i
sve percepcije sveta koje su mu date kao elementi iskustva
ukljuenosti u razne momente uvek su liene krajnje
jasnosti i njihov lik ostaje uvek maglovit, obavijen bledim
seanjem na neto arhetipsko a nedokuivo.
Savremeni ovek daleko je manje u neposrednom
dodiru s prirodom, kao to je to bilo u antiko doba kada su
ljudi spoznavali prirodu neposredno, kada su bili njen
neodeljiv deo, kada su iveli sa njom kao jedno bie.
Savremena tehnika i industrijski nain ophoenja s
prirodom, namerno izbegavam da kaem tehniki, kako ne
bih uao u raspravu o mnotvu problema koji
pretpostavljaju odreena filozofska znanja, uslovljavaju
potpuno nov odnos oveka sa svetom, te savremeni ovek
vie nema nieg zajednikog sa onim svojstvima koja su ga
odreivala u antikim koordinatama.
Ljudi danas na kulturnom planu reaguju na
efemerne povrinske naznake onog to im se nudi kao
potencijalna realnost; ono to jeste, biva paljivo skriveno,
odstranjeno iz vidokruga onih koji jo uvek bi, kao mislea
bia, mogli da vide i drugu stranu stvari i drugi njihov
vrednosni potencijal i potom, u nekoj konstelaciji sretnih
www.uzelac.eu

126

Milan Uzelac

Metafizika igre

momenata ukau na put izlaza iz neizlaza u kojem se svi do

grla nalaze.
Ako je tokom itave istorije postojao odreen oslonac,
odnosno, nain da se opte uvaeni sistem vrednosti vidi
kao mera i smisao ivota i trajanja, danas, sa razornim i
destruktivnim naletom postmodernog naina miljenja,
takvog oslonca i temelja prirode stvari vie nema.
Savremeni teoretiari sporta, sledei tendencije u
svetu nauke, svet sporta vide kao zaokruen definisan
prostor i smatraju da je dovoljno da mu se definiu njegovi
principi egzistencije i da on moe dalje egzistirati,
samostalno, neuslovljen spoljnim uticajima.
Oni ne shvataju da svet sporta ne moe biti nikakav
socijalno ureeni prostor, nezavisan od realne optekulturne situacije u kojoj bi sport bio model
samopotvrivanja efemernih momenata realnosti koji imaju
ambiciju da budu optevaei.
Naspram dananjeg postmodernog stanja, koje se
odlikuje nepreciznou u nastupu, relativnou u ocenama,
a nedokuivou u izgradnji kriterijuma, antiko doba bilo
je bitno drugaije. Njim je vladala stabilnost, jasno
utvrena hijerarhija vrednosti ali i plemenitih ljudi; jednom
reju: takav sistem posedovao je visoku stabilnost i
relativno dugu postojanost. Jeste, Platon se divio
postojanosti egipatskog sistema vrednosti, ali, njegov
sistem vrednosti ostaje za naa turbulentna vremena
nedostian ideal.
U antiko vreme svaki takmiar znao je svoje mesto
u takmiarskoj zajednici i mogao se boriti za njegovu
izmenu iskljuivo propisanim sredstvima same zajednice. U
nae vreme sportski takmiari nalaze se u jednoj relativno
www.uzelac.eu

127

Milan Uzelac

Metafizika igre

nestabilnijoj situaciji i spremni su za plivanje u mutnom,

ako im se samo ukae prilika.
Budui da nae doba odlikuje pluralizam pristupa i
da se takav nain vrednovanja stvari u velikoj meri
odraava i na stanje u sportu vienom kao sportskoj praksi,
veina sportista nalazi se u situaciji da, ak i da ima
podrku zajednice (danas bi rekli, navijaa, poklonika),
mora se osloniti na samog sebe, da sebe postavi u sredite
vrednovanja i sam sebi ostane vladajue merilo, nezavisno
od toga to se nalazi u epohi nastupajueg agresivnog
nihilizma.
Rekao sam ve da u dananjem sportu dominiraju
igre ekipa. U odnosu na antika takmienja koja su
podrazumevala nadmetanja pojedinaca re je o drastinoj
promeni. Tu je re o bitno drugaijoj situaciji koja ne sme
biti izgubljena iz vida. Sada u ekipama uestvuju sportisti
koji mogu imati razliite motive i tek zbir njihovih motiva
moe biti klju itavog nadmetanja i uslov krajnjeg
rezultata. Tek tu imamo situaciju da pojedinac moe da
odstupi od pravila, a da to, zahvaljujui sudijama, i ne utie
na rezultat kao krajnji ishod.
Nadmetanje je uvek spoj saradnje i sa-protivljenja.
Ne treba se u takmienju izgubiti, izdvojiti, jer je nemogue
potvrditi se ne sa-uestvujui; sa-uee je bitan momenat
individuacije, bitni uslov i i realna manifestacija delatnog
sa-uestovanja. Ovo se odnosi i na uzajamni odnos sportiste
i njemu date sredine. Tu sportista u odreenom momentu
potinjava sebi sredinu (protivnika), no ve u sledeem
momentu daje inicijativu protivniku da ovaj potini njega;
potom se sve ponavlja u beskonanost, jer zavretak igre je

www.uzelac.eu

128

Milan Uzelac

Metafizika igre

zavretak ne samo igrajue radnje, ve i ponitenje sveta

same igre.
Potpuno je stoga razumljivo to se borba pokazuje
kao saradnja protivrenih nastojanja. Umee da se svoja
volja nametne suparniku produava se u umeu da se sledi
protivnik, da se prihvata njegova volja, pa u tome i jeste
bitni momenat majstorstva sportiste 60.
Visoko majstorstvo je puna harmonija sportiste i
sredine koja pretpostavlja asno nadmetanje kako kao
proces i pravedan rezultat tako i kao ishod same borbe i
potvrda njenog smisla
Neki autori navode stav M. Novaka koji zasluuje
panju i ire razmatranje jer bez velike argumentacije tu se
moe pasti u ispraznu retoriku. Pomenuti teoretiar kae:
Mi smrtnici, uvek, pre ili kasnije gubimo u igri ivota. Mi
umiremo. I sportsko nadmetanje, to je ritualno ponavljajui
trijumf oveka nad jednim te istim protivnikom nad
smru 61.
Upravo ovom problemu bie posveeno posebno
poglavlje gde e se raspravljati o tanatolokoj dimenziji
agona i savremenog sporta (ukoliko ovaj poslednji moe tu
dimenziju uopre dosegnuti).
f. Sport i savremeni olimpizam
Situacija u kojoj se danas nalazi sport u velikoj meri
je paradoksalna. Sport bi hteo da ima ono uvaavanje i
Setimo se niza meeva koje su imali Klej i Frejzer. I jedan i drugi su
govorili kako njih ne bi bilo da nije bilo onog drugog.
61 . / . : [
] / : http://archive.svoboda.org/prqgrams/otv.2004/obt.120504.asp. - 12 .
60

www.uzelac.eu

129

Milan Uzelac

Metafizika igre

ugled kakav je imao agon kod starih Grka ali da u isto

vreme zadri neke svoje krajnje prizemne i ne visoko
uvaavene principe. O emu se tu zapravo radi?
Savremeni sport i moe biti blizak grkom agonu,
ali, nain na koji se on danas realizuje ne odgovara idejama
grkog olimpizma i sam je u sebi do te mere protivrean da
sam esto u pitanje dovodi i svoje postojanje na sistemskom
nivou.
Savremeni sport ima u sebe ugraena neka
novovekovna merila strana antikom agonu; pre svega, re
je o nastojanju da se naglasak stavlja na ideju progresa, na
brzinu, i u nekim sportovima i na opasnost po ivot (no radi
same opasnosti); snaga, uspeh, izdrljivost, pojava rekorda,
kao najvieg dostignua ije je dostizanje i prevazilaenje
sad postalo neto po sebi najvanije, sve su to elementi koji
tek delimino se ukrtaju s agonalnim principima.
Ako bi se htelo pristupiti izgradnji jedne nove
koncepcije olimpizma, koja, htela to ili ne, mora poivati na
antikoj tradiciji, moralo bi se sve: i ponaanje i sistem
vrednosti takmiara iz osnova promeniti; ja mislim da to
nije mogue.
Na sistem sporta i olimpizma ne moe se usaglasiti
s antikim agonom, kao to se bolonjski sistem obrazovanja
(kao surogat i groteska obrazovanja) ne moe dovesti u
saglasje s visokim principima obrazovanja koje su postavili
fon Humbolt i Hegel poetkom XIX stolea.
Izgraditi koncept olimpizma oslanjajui se na grku
tradiciju nije mogue. A to nije mogue stoga, jer grko
shvatanje agona podrazumeva grki nain pogleda na svet,
grko shvatanje i vrednovanje stvari i zbivanja u svetu,
shvatanje agona kao filozofskog fenomena.
www.uzelac.eu

130

Milan Uzelac

Metafizika igre

Danas, kad je filozofija uveliko ugroena, napadnuta

sa svih strana i osporavana ak i od samih filozofa koji su
sebe proglasili za njene grobare, nemogue je postaviti na
prave osnove agon koji ne vidi kao krajnji cilj trijumf ve
permanenti nagon za borbom. I nije vanije hrabro se
boriti, no pobediti 62, ve, naprotiv, pobediti, zato to si ti
najbolji.

Nissiotis N. Philosophy of Olympism / Nissiotis N. //Report of the 18th

Session of the IOA. - Athens, 1979. - P. 175.
62

www.uzelac.eu

131

Milan Uzelac

Metafizika igre

6. Estetika tela i sporta

Poznato mi je nekoliko pokuaja da se govori o
estetici sporta; svi oni pate od ranih deijih bolesti; njihovi
autori ili ne znaju estetiku, ili ne znaju ta je to sport, a
najee ni jedno ni drugo; u prvom sluaju odmah poinju
da govore o estetici kao nauci o lepom, a to estetika nije, u
drugom sluaju brkaju igru i sport, tako da u oba sluaja
imamo kao rezultat samo konfuziju pojmova.
Ja ovde nemam nameru da vam govorim o estetici, o
tome sam napisao vie knjiga i o tome se moete obavestiti
na mom sajtu. Ovde bih hteo da vam govorim samo o
jednom problemu, o odnosu ulnosti i igre, odnosno sporta.
U prvo vreme, kad je nastala delom iz nesporazuma,
sredinom XVIII stolea, u vreme kad predromantiari
pokuavaju da rehabilituju ulnost naspram hladne
svevladajue racionalnosti, estetika je i bila odreena kao
nauka o ulnosti. Htelo se rehabilitovati ulno saznanje,
htelo se rei kako mi i ulima moemo saznavati jednako
kao i razumom.
Dva i po stolea mogli smo pratiti tu avanturu
estetike, koja je nastojei da neto kae o umetnosti morala
da se uzdigne iznad teorije ukusa i prestane da na
empirijskom planu izlae dobronamerne sudove o
umetnosti, ve da se posveti onom po emu umetnost jeste
umetnost, da bude filozofija umetnosti. Danas je postalo
jasno, svima - koji imaju elju da vide pravo stanje stvari u
sferi umetnosti i koji ne ive od prevakavanja davno
formulisanih teorija koje vie ne funkcioniu umetnosti
vie nema.

www.uzelac.eu

132

Milan Uzelac

Metafizika igre

To bee jedna istorijska pojava, nastala u jednom

vremenu, nestala u potonjem. Ljudi su iveli hiljadama
godina bez umetnosti i za nju nisu znali, kao to e iveti
narednih hiljada godina da opet za nju ne znaju. Dodue,
moda e o njoj neto ponekad i govoriti, pre svega, kao o
jednoj kulturolokoj injenici, jer estetike kao filozofije
umetnosti i moe biti ak i kad umetnosti nema i to iz
prostog razloga to se moe misliti i ono ega u realnom
svetu vie nema.
Estetika i danas moe istraivati neke pojave kao
to, recimo, filozofija muzike, u odsustvu postojanja
muzike, misli muziku kao muziku, kao isti fenomen. U
svetu u kojem odsustvuju sklad i harmonija muzike ne
moe biti, no moe kao njen surogat postojati
eksperimentisanje sa zvukom to se u prolom stoleu
nazivalo avangardna, ili nova muzika.
Zato ne treba a priori odbaciti mogunost postojanja
nekakve estetike sporta, nekog pokuaja da se misli ulna
dimenzija koja ini auru dananjih sportskih nadmetanja,
dimenzija kakvu je imao i antiki agon u prvo vreme
postojanja olimpijskih igara kod starih Grka, kad se vie
cenila elegancija u tranju, ili pravilnost doskoka, no sam
rezultat (budui da stari Grci nisu znali za fenomen
rekorda) i dok jo na scenu nisu stupili snagatori i
profesionalni borci zainteresovani samo za ishod
nadmetanja bez svesti i oseaja za njegovu agonalnu
prirodu.
U prvo vreme, na igrama u Olimpiji, gledaoci to su
se tu periodino sakupljali iz svih krajeva grkoga sveta,
nisu samo prisustvovali takmienju najboljih u nizu
atletskih disciplina, ve su prisustvovali manifestovanju
www.uzelac.eu

133

Milan Uzelac

Metafizika igre

lepote koja se ogledala u skladu i harmoniji tela takmiara

i eleganciji njihovih pokreta u tranju i nadmetanju.
To bi moglo da usmeri naa razmiljanja o
mogunosti da se i u telesnim igrama (a danas u sportu)
trai estetska strana fenomena igre tako to e se ono ulno
u njoj izdvojiti i onda u njemu traiti saglasje koje bi
prualo zadovoljstvo ljudskim ulima i budilo ovekovo
ulno uivanje.
Kad je re o epohama, od kojih nas dele vekovi, treba
biti u velikoj meri oprezan: u delima slikara ili vajara ljudi
nisu u prvom redu uivali, ve su u onom to se pred njima
ulno pojavljivalo videli pre svega ovaploenje kosmikih
moi i sila, nadmonih boanstava, a u najboljem sluaju
polubogova i heroja koji su u svemu nadmaivali obini
svet. Tako je i u srednjem veku: ljudi nisu videli ulnu
stranu u prikazu Hrista ili Bogorodice, ve njihovo
oprisutnjenje u realnosti koja se ljudima inila jedino
mogua i dohvatljiva.
Estetski se poinje uivati u Novo doba. Ako se sa
strahopotovanjem jo uvek slua muzika Hendla i Baha,
muzika Mocarta i muziara koji za njim slede, ve prua
savremenicima uivanje, kao to im to pruaju i ulne,
lascivne slike Fragonara. Drugim reima: o estetskom je
mogue govoriti iz naeg vremena, ili, jo bolje reeno, iz
naeg iskustva. Nae estetsko iskustvo omoguuje da
govorimo o estetskom i u igri, o eleganciji u nadmetanjima,
o savrenstvu nekih sportskih susreta, o gracioznosti
pokreta kad je re o klizanju na ledu ili umetnikoj
gimnastici.
Stoga, pitanje koje se ovde javlja posve je konkretno:
kako se manifestuje ulni aspekt igre i nadmetanja, kako
www.uzelac.eu

134

Milan Uzelac

Metafizika igre

igra sebe oblikuje teei ulnom savrenstvu i kakav ishod

ima to njegovo nastojanje u antikoj palestri ili danas u
gimnastikim dvoranama ili na stadionima. Kako se
manifestuje danas ljudsko telo u svetlu posve novog
shvatanja njegove telesnosti do kojeg je dolo s
tematizovanjem pojmova drugog i telesnosti u savremenoj
fenomenolokoj ali i postmodernoj filozofiji.
Dakle, da umetnost danas pripada prolosti to nije
sporno i na dokazivanje da je tako, ne treba troiti rei; ali,
to ne znai da se ne moe misliti zato je to tako, i kako je
do toga dolo da jedna oblast ljudske kulture pone da tone
u zaborav agresivno potiskivana sasvim novim medijskim
programima i primitivnim mentalnim strukturama.
Uprkos tome moe se postaviti pitanje ima li lepota
ovekovog tela neku svoju imanentnu svrhu ili je sporedna
posledica pripreme za nadmetanje, jer lepota tela, kao
posledica njegovog sklada, podrazumeva da je sklad mogu
samo srazmernim razvojem svih njegovih delova, a lepota,
po shvatanju tela i nije nita drugo do proporcija i sklad
delova. Da tu moe doi u prvi plan i neka svetlost, sijanje o
kojem je govorio Plotin, to je ideja koja se javila kad je
grka agonistika bila u dubokom svome zalasku.
Stari Grci posebno su isticali lepotu tela i njegov
sklad, divili su se lepoti atletiara koja je bila tema svih
velikih vajara i slikara antike; no ta lepota bila je posledica
dugih priprema za velika nadmetanja ali i posledica
blagonaklonosti prirode, dar koji nije bio samo od ovoga
sveta.
Prikazi atletiara, ali i bogova bili su uzor ljudske i
enske lepote. U novom veku te uzore imamo u Miloskoj
Veneri i Apolonu belvederskom; jeste, re je o helenistikim
www.uzelac.eu

135

Milan Uzelac

Metafizika igre

skulpturama, ali zahvaljujui Vinkelmanu i teoretiarima

njegovog vremena, ove skulpture postale su ideal lepote u
novo doba. U kojoj je meri to nov ideal, dovoljno je da samo
pogledate skulpture i slike XIII i XIV stolea i razlika e
vam biti jasna.
No, stvar se nije zavrila na tome. Oblikovanje tela
je poslednja tema i posebna disciplina u nae doba. Oko
toga stvorena je itava industrija, od raznih preparata i
biolokih dodataka ishrani za poveanje miine mase do
sistema raznih vebi u za to specijalizovanim dvoranama.
I odmah vidite i razliku: savremeni bodybuilding
nije u funkciji igre i sporta, ve je postao cilj sam po sebi.
Ve na prvi pogled neto se u nae vreme bitno promenilo,
kad je re o usavravanju tela, kao to se promenilo i kad je
re o svrsi tog usavravanja.
To emo ovde da razmotrimo. Ali, na samom
poetku, neophodne su i prethodne napomene.
a. Uvod. Estetika i estetsko
Postoji duboko ubeenje da se moe govoriti ak i o
kraju estetike ali ne i o kraju (ili smrti) estetskog, da su se
nesporazumi poeli umnoavati i ubrzano nagomilavati jo
u vreme nastanka estetike (1750) i njenog odreenja kao
nauke o ulnom saznanju; estetika je navodno, trebalo da se
dri ulnog bia umetnosti i estetske stvarnosti, to znai
umetnikog dela i estetskog predmeta kao smisaonih
tvorevina koje po svojoj specifikoj materijalnosti i
medijalnosti postoje samo za ula; na alost, to se nije
dogodilo. Estetika se od samog poetka poela baviti ne
samo ulnim osetom nego i oseanjima, doivljajnim
ivotom, sferom subjektivnog uopte, ili, drugim reima:
www.uzelac.eu

136

Milan Uzelac

Metafizika igre

njene granice bile su od samog poetka vee no to joj je to

Baumgarten propisao osamostaljujui je od logike.
Ako imamo u vidu da je sfera subjektivnosti - sfera
samoodnosa, tj. sfera refleksije ije je rodno mesto
novovekovna filozofija subjektivnosti, a da je ova filozofija
subjektivnosti vezana za racionalistiku metafiziku, za
pojam moderne nauke, za pojam moi i vladavine, jasno je
da se estetika sve vreme nalazi u prilino delikatnoj
situaciji. Kao jedan istorijski poznat tip miljenja, ona moe
doiveti svoj kraj i sasvim je legitimno govoriti o vremenu
posle estetike, budui da je mogue isto tako govoriti i o
vremenu posle kraja umetnosti koja je samo moda jedna od
epizoda u razvoju oveanstva, ali pritom se ni u kom
sluaju ne moe govoriti o smrti estetskog, o kraju jednog
fenomenalnog podruja naeg kulturnog, tj. drutvenog
ivota.
Estetski stav kao subjektivan ne mora biti nuno
povezan sa metafizikom subjektivnosti kao filozofskim
gleditem novog veka (ve i stoga to se estetski stav
pojavljuje i pre novog doba, na poetku nae tradicije). Kada
se slede Kantovo tumaenje lepog i estetskog, moe se rei
da subjektivni estetski stav nije nuno i subjektivistiki
stav, jer se on saglaava sa objektivnou estetskih pojava.
Zato pojam estetskog nije nuno povezan sa modernim
filozofskim otkriem sfere doivljaja i subjektivnosti,
estetske svesti i metafizikih temelja subjektivnosti. Do
estetskog se moe dospeti prvenstveno na osnovu estetskog
iskustva a ovo iskustvo se otvara naem ulnom
percipiranju ili posmatranju estetskog predmeta i to kako
prirodnog tako i umetnikog predmeta.

www.uzelac.eu

137

Milan Uzelac

Metafizika igre

Ovde je neophodno nainiti razliku: dok se pojam

estetikog odnosi na samu teoriju, kategorija estetskog se
odnosi na podruje estetskih pojava ili umetnikih
predmeta; tako se estetsko razlikuje od kategorije
umetnikog koje upuuje na umetnike pojave i svet
umetnosti ali se ne podudara sa estetskim fenomenalnim
podrujem. Sve to jasno pokazuje da se estetsko i umetniko
ne mogu koristiti kao sinonimi, budui da se obimom ne
poklapaju. Modernoj umetnosti je od samog poetka bilo
svojstveno da nema u prvom planu i estetske ciljeve;
estetsko upuuje na odreenu vrstu iskustva, to potie iz
percepcije ili ulnog opaaja pa ima posla samo sa
prezentnim objektom, tj. sa estetskim ili umetnikim
predmetom (sa supstancijom i energijama koje se
manifestuju u njemu), sa unutranjim (ali ne i spoljnim
odnosima) tog predmeta.
Estetsko predstavlja iskustvo nezainteresovane
percepcije (koja se ne dri potonjeg praktinog cilja),
iskustvo prirodnog ili umetnikog predmeta te percepcije,
kao i njegove vrednosti. Otuda je polje estetskog ire od
oblasti umetnikog, kao i od tradicionalno shvaene
dimenzije lepote.
Pojam nezainteresovanosti, o kojem je ve ranije bilo
rei, odnosi se na sve to ovek vidi; taj pojam dostie
univerzalnost time to vai i za nauni i za moralni sud i
zato, kako je to primetio ameriki teoretiar Derom
Stolnic, procenjivanje distinktivnih umetnikih vrednosti
zavisi od kultivisane sposobnosti nezainteresovanog
opaanja budui da je u umetnosti, kao i u svim drugim
humanistikim disciplinama, neophodan smisao za istoriju,

www.uzelac.eu

138

Milan Uzelac

Metafizika igre

a, kako se velika dela mogu nai samo u prolosti, nemogu

je radikalan raskid sa tradicijom.
Danas smo izloeni sveoptem medijskom pritisku
pokretnih slika sve vie lieni vremena i mogunosti da
boravimo u predelu istih pojmova. Nameu nam se
iskonstruisane predstave, tua miljenja; ljudi sve vie
robuju tuim interesima, vojuju u tuim ratovima,
doputaju da ih vladajui sistem korumpira pruajui im
iluziju izbora i slobode; nemogunost dijaloga sada je
zamenjena nemogunou miljenja: ljudi vie ne mogu da
misle niti da prate neiju misao; ni najkrai rezime nije vie
dovoljno kratak, ni najjednostavnija re nije dovoljno
jednostavna.
U vreme kada se ne misli vie miljenje, kada se ne
misli ni sama stvar, nego se svukud uri ne bi li se ita
uopte videlo, ini se: nalazimo se na poetku; gledamo
svoje dlanove, opruene prste, skupljamo ih, povijamo,
zahvatamo vodu pod slavinom, poneku stvar iju formu jo
ne razaznajemo. Nesposobni smo da shvatimo: ostala su
nam samo najnia ula da opet, po drugi put, pokuamo sve
od poetka. Moda e ovaj susret biti plodotvorniji, moda e
ovaj dijalog biti uspeniji, moda e nam se posreiti, pa,
emo naavi sebe, nai i put na kojem e misli i oseanja
biti jedno i isto. Konano, moda e tada uvid u budue biti
dui od jednog dana, moda e varljive disipativne
strukture otkriti svoj red. Jedno je sigurno: mora se poeti.
Od poetka.
b. Telo i telesnost
Sopstveno bie je oveku dato pre svega u telesnom
obliku, kao telesnost. Svojom telesnou mi se otvaramo
www.uzelac.eu

139

Milan Uzelac

Metafizika igre

svetu i upravo telo ocrtava prvu granicu ja i ne-ja; sve

fenomene ivota otkrivamo telom u njihovom telesnom
obliku i telesnost ovekova proima sve oblasti ljudskog
ivota: smrtnost i ljubav, rad, vladavinu i igru; za sve njih
neophodno je telo; netelesni duhovi ne mogu da vole i rade,
ne mogu da umru ali ne mogu nita ni da grade; sfera
umetnosti pripada oveku, ne i bestelesnim biima; telo je
izvor energije postojanja, podstreka i stimulansa. Ljudsko
telo je vie no samo tvorevina naeg ivota - ono ukazuje na
nae zemno poreklo, ukazuje na mesto odakle potiu
priroda i sloboda; najstariji mitovi, govorei o hlebu i vinu,
govore upravo o tome. Ako su stari mitovi danas prolost,
to, kako primeuje E. Fink, jo ne znai da nam i problemi
koje su oni tumaili nisu i danas ostali, a najstariji i uvek
nov problem je: kako ovek ivi, dok ivi 63.
Najvei strah je strah od drugoga, od dodira neega
nepoznatog; ovek neprestano nastoji da izbegne nepoznato,
da utekne njegovom dodiru; suprotno tome, pribliavanje
drugome izraz je svianja. Samo u masi pojedinac se
oslobaa straha od dodira i samo u masi strah se moe
pretvoriti u svoju suprotnost. Ovo se moe iskusiti u
sportskoj publici, ali i na prvim vebama iz anatomije ili
patologije. Moda je najuroeniji instinkt individuuma
bekstvo od sopstvene pojedinanosti, bekstvo iz tek
osveenog ja u prethodno mi: upravo u tom iskonskom
osciliranju izmeu ja i mi nastaje svest o drugome i
drugotnosti drugoga, mogunost da se razdvoje ulno i
ulnost, da se iz sebe razume drugo a drugo kao izraz
sopstvenog ja, kao sopstveno delo, razume kao istinska
F i n k , E.: Orphische Wandlung, in: Philosophischen Perspektiven,
Bd. 4, Frankfurt a. M. 1972, S. 84.

63

www.uzelac.eu

140

Milan Uzelac

Metafizika igre

tvorevina ije nastajanje je istovremeno ospoljavanje

ovekove unutranje moi. Sama umetnost nastaje na tlu
ulnoga, ona nastoji da objasni telo i telesnost i nije sluajno
to od najstarijih vremena postoji elja da se kritiki
promisli odnos ka telu, ka ulima, ka ulnom i vidljivom
svetu.
ula nam kazuju, zapravo pokazuju, ta jeste; to to
je ulima dokueno, ega smo ulima postali svesni, svojim
konkretnim sadrajima ini nae najbogatije saznanje. Re
je o beskrajnom carstvu razliitog i raznolikosti koje je
istovremeno i najistinitije iako filozofi to znanje o
bistvovanju vide kao siromano i apstraktno istiui da
unutranja ontika konkretnost stvari boluje od spoljanje
ontoloke apstraktnosti.
No, ta su zapravo stvari da bi kao takve uopte
mogle postojati, jo pre, dok ne nastanu u igri ljudskih
ruku? One u pokretima prstiju i ake moraju zadobiti svoju
istinsku formu; prazne ljuske od voa, kae E. Kaneti, kao
to su ljuske kokosovih oraha, sigurno su postojale jako
dugo, no ovek ih je nezainteresovano odbacivao. Tek su
prsti, koji su izgradili upljinu za grabljenje vode, tu ljusku
uinili stvarnom 64.
Prvi izgraeni predmeti bili su znakovi naih ruku,
ponovljeni delovi naeg tela; stvaranjem prvih predmeta,
udvajajui svoje delove ovek je poeo na vetaki,
umetniki nain da misli sebe i odnos sebe ka svetu. Rei su
nastale kasnije. Na poetku behu stvari i njihove slike. Prvo
miljenje bilo je miljenje u slikama - poreenje sebe i
stvorenih stvari ijim se graenjem poeo stvarati i
ispunjavati svet. Gradei stvari ovek ih je neprestano
64

C a n e t t i , E.: Masa i mo. Globus, Zagreb 1984, str. 180.

www.uzelac.eu

141

Milan Uzelac

Metafizika igre

osmiljavao menjajui im namenu; te smislove je unosio u

sebe, potom ih projektovao u svet i po njima nastojao da
gradi stvari; svi odnosi sa stvarima bili su mutni, mutni su
oni i danas, ali saznanje koje ih je pratilo imalo je mo
usavravanja i moglo je oveka izvesti na put ka
savrenstvu. Pouku o tome nalazimo eksplicitno izreenu
nakon mnogo vekova, na tragu Lajbnica - kod
Baumgartena.
U hrianskoj tradiciji nalazimo tri shvatanja tela:
(a) gnostiko, po kojem je telo rezultat pada u greh i
beskonani izvor zla; (b) neoplatonistiko, po kojem je telo,
kao i svaka materija, omota koji nema sutinsku realnost
duha i (c) patristiko, u kojem nalazimo ideju spasenja i
oboestvenja tela. Potonji razvoj evropske filozofije, sa
naglaenim akcentom na odnos subjekt-objekt, otro je
razdvojio telesno i duhovno naelo, a to je svoj najvii izraz
imalo u kartezijanskom dualizmu supstancije i
lajbnicovskom psihofizikom paralelizmu.
Kao izraz reakcije na apsolutni idealizam
hegelijanstva, raa se novo filozofsko interesovanje za
telesnost koju niz filozofa (A. openhauer, L. Fojerbah, K.
Marks, F. Nie, S. Frojd, E. Huserl, M. Hajdeger, M. MerloPonti) istie kao injenicu neposrednog prisustva u svetu,
kao neku sinkretiku nerazdvojenost unutranjeg i
spoljanjeg u ovekovom biu.
Odnos stare i nove filozofije L. Fojerbah u spisu
Naela filozofije budunosti ( 36; 1843) pokazuje na
primeru starog i novog odnosa prema problemu tela: Ako je
stara filozofija imala za svoju polaznu taku stav: ja sam
apstraktno, samo mislee bie, telo ne spada u moju sutinu,
nova filozofija, naprotiv, poinje stavom: ja sam stvarno,
www.uzelac.eu

142

Milan Uzelac

Metafizika igre

ulno bie: tavie, telo u njegovom totalitetu je moje ja,

sama moja sutina. Fojerbah tu jasno pokazuje da
naspram stare filozofije (od Dekarta do Hegela) koja je
bivstvovanje konstituisala u miljenju, nova filozofija polazi
od telesnosti. Telo je, po miljenju Fojerbaha, racionalna
granica subjektiviteta i samo putem ula jedan objekt moe
biti dat u istinskom smislu, pa je samo ulno bie istinito,
stvarno bie. U ve navedenom paragrafu Fojerbah, takoe,
kae: Stara filozofija priznala je istinu ulnosti (...) ali
samo skriveno, samo pojmovno, samo nesvesno i protiv volje,
samo zato to je morala; nova filozofija, naprotiv, priznaje
istinu ulnosti s radou, svesno: ona je otvorena srca ulna
filozofija 65.
Za naa razmatranja posebno je znaajan 39, u
kojem Fojerbah pominje i umetnost, pa ga ovde navodimo u
celini: Stara apsolutna filozofija oterala je ula u oblast
pojave, konanosti; a ipak je u protivrenosti s tim odredila
apsolutno, boansko kao predmet umetnosti. Ali predmet
umetnosti je - posredno u govornoj, neposredno u likovnoj
umetnosti - predmet vida, sluha, oseanja. Dakle, nije
predmet ula samo konano, pojavno, ve je to i istinito,
boansko - ulno je organ apsolutnog. Umetnost predstavlja
istinu u ulnome - to znai, pravilno shvaeno i izraeno:
umetnost predstavlja istinu ulnoga 66.
Iako u Tezama o Fojerbahu (1845) Karl Marks na
jedan aforistian nain kritikuje shvatanja Fojerbaha, pa
tako u Petoj tezi o Fojerbahu itamo: Fojerbah
nezadovoljan apstraktnim miljenjem, apeluje na ulno65 F o j e r b a h , L.: Principi filozofije budunosti, Kultura, Beograd
1956, str. 48-9.
66 Op. cit, str. 50.
www.uzelac.eu

143

Milan Uzelac

Metafizika igre

neposredno saznanje; ali on ulnost ne shvata kao praktinu

ljudsko-ulnu delatnost 67, u ranijim spisima, posebno u
Ekonomsko-filozofskim rukopisima (1844) Marks je mnogo
precizniji, blii misli Fojerbaha i nadovezuje se na njega,
pre svega tezom da smisao jednog predmeta ide za mene
donde dokle seu moja ula, a da ulnost - i tu se Marks
eksplicitno poziva na Fojerbaha - mora biti osnova svake
nauke, da je nauka stvarna samo ako polazi od ulnosti u
dvostrukom obliku: od ulne svesti i od ulne potrebe dakle, ako nauka polazi od prirode 68. Na drugom mestu
Marks pie: Biti ulan, tj. biti stvarni, znai biti predmet
ula, ulni predmet, znai dakle imati ulne predmete izvan
sebe, imati predmete svoje ulnosti. Biti ulan znai trpeti.
Stoga je ovek kao predmetno ulno bie trpno bie, a,
budui, da je bie koje osea svoje patnje, on je strastveno
bie. Strast, passion, je ovekova sutinska snaga, koja
energino tei ka svom predmetu 69.
Nalazei ishodite u telu i fiziologiji, znaaj
telesnosti istie i nakon vie decenija Fridrih Nie; u
njegovom nedovrenom spisu objavljenom pod naslovom
Volja za mo itamo: Vera u telo fundamentalnija je no
vera u duu: potonja je nastala iz nenaunog posmatranja
agonije tela ( 491). Na prvenstvo ula i dublju
zasnovanost ulne dimenzije Nie u jednom od narednih
fragmenata ukazuje sledeim reima: Sudova uopte ne bi
moglo biti kad se najpre unutar ula ne bi vrila neka vrsta
izjednaavanja: pamenje je mogue samo uz stalno
podcrtavanje onoga na to se ve naviklo, to se ve
M a r k s , K./En g e l s , F: Dela, tom 5, 1974, str. 456.
M a r k s , K./E n g e l s , F.: Dela, tom 3, 1972, str. 241-2.
69 Op. cit., str. 269.
67
68

www.uzelac.eu

144

Milan Uzelac

Metafizika igre

doivelo, a neto dalje, na istom mestu, kae: Bitno:

polaziti od tela, te ga koristiti za nit vodilju. Ono je puno
bogatiji fenomen koji doputa jasnija posmatranja. Vera u
telo utvrena je bolje no vera u duh ( 532).
Problematika tela javlja se kod Edmunda Huserla
ve u vreme njegovog boravka u Getingenu; posebno ako se
imaju u vidu njegova predavanja o stvari (DingVorlesungen), gde on pie kako se sveobuhvatajua intencija
kree od opaaja; jednom ka stvarima, a drugi put ka jastvari, tj. ka telu 70. Intencija objektivizuje opaaje kao
stvari i kao telo, a stvari objektivizuje tek kroz telo. Telo
stoga ima jedno meu-mesto i jednu njemu odgovarajui
medijativnu funkciju: kao inkarnirana intencionalnost telo
posreduje izmeu stvari spoljanjeg sveta i unutranjeg
sveta svesti; spolja posmatrano, telo je stvar meu
stvarima, iznutra posmatrano, ostaje satkano od opaaja 71.
Huserl jasno pokazuje da telo nije samo stvar meu drugim
stvarima nego da je za njega nuno da druge stvari budu
stvari. Na taj nain telo je konstituens svakog prostora i
nuno omoguuje kretanje stvari 72.
Telo kao telo ima dvojak realitet: ono se moe
konstituisati kao (a) estezioloko telo, tj. kao materijalno
telo koje je pojava i organ personalnog okolnog sveta, fiziko
70 H u s s e r l , E.: Ding und Raum. Vorlesungen 1907, Hus-serliana, Bd.
XVI, M. Nijhoff, Den Haag 1973, S. 282; 163.
71 S o m m e r , M.: Husserls Gottinger Lebenswelt, in: H u s s e r l , E.:
Die Konstitution der geistigen Welt, F. Meiner, Hamburg 1984, S. XVII.
72 Ova tema imae svoje mesto i kasnije u spisu o konstituciji duhovnog
sveta, zamiljenom (uz spise: Konstitucija materijalne prirode i
Konstitucija animalne prirode) kao drugom delu spisa Ideen, a koji
Huserl za svoga ivota uprkos preradama E. tajn (191819) i L.
Landgrebea (192425) nije objavio (premda e se problematika sveta
ivota shvaenog kao tla nauka, nai u sreditu njegovog poslednjeg,
nedovrenog spisa Krisis).
www.uzelac.eu

145

Milan Uzelac

Metafizika igre

telo i (b) telo sa voljom, koje je slobodno pokretno. Ovako

shvaeno telo je identitet koji se odnosi na razliite
mogunosti kretanja koje slobodno ini duh. Telo je jedan
poseban vid realnosti, i pritom ima dvojak vid: ono je
realnost s obzirom na prirodu i s obzirom na duh, a to znai
da ono ima dvojaku realnost pri emu je estezioloki nivo
nosei za onaj koji se slobodno kree, te je sve pokretno
pretpostavljeno od onog esteziolokog 73.
Huserl polazi od toga da linost deluje na telo u
kojem se kree, a da telo deluje na druge stvari okolnog
sveta; slobodno kretanje mog tela i neposredno drugih
stvari jeste delovanje na prirodu ukoliko je telesna stvar u
okolnom svetu istovremeno odredljiva kao prirodno-nauna
stvar. Delovanje duha na telo i tela na druge stvari odvija
se kao duhovno kretanje u duhovnom svetu. Samo telo, iako
je stvar okolnog sveta, jeste po sebi iskuavajue, opaajue
telo i ono je manifestacija fizikog tela. Ovo fiziko telo, kao
i fizikalna priroda, ne pripada primarnom okolnom svetu
nego ini sekundarni okolni svet dok primarni ine same
pojave. Telo kao stvar je osnova (Unterlage) esteziolokog
tela 74.
Meu Huserlovim sledbenicima, a pod izrazitim
uticajem njegovih poznih spisa, poseban znaaj telu i
telesnosti pridavao je etrdesetih godina XX stolea
francuski mislioc Moris Merlo-Ponti; do problematike da i
telo i telesnost vidi kao centralne teme svekolike savremene
filozofije on dospeva tematizovanjem fenomena percepcije.
H u s s e r l , E.: Die Konstitution der geistigen Welt, F. Meiner,
Hamburg 1984, S. 115; Hua, IV/284.
74 H u s s e r l , E.: Die Konstitution der geistigen Welt, F. Meiner,
Hamburg 1984, S. 116;
Hua, IV/285.
73

www.uzelac.eu

146

Milan Uzelac

Metafizika igre

Ovo posebno dolazi do izraaja u njegovoj knjizi

Fenomenologija percepcije (1945), gde se polazi od toga da je
svet isto to i bivstvovanje i da je on to tek posredstvom
tela, budui da tek posredstvom tela razumemo drugoga,
isto kao to svojim telom opaamo stvari; moje telo - pie
Merlo-Ponti - nije samo jedan objekt meu drugim
objektima, jedan kompleks ulnih kvaliteta meu drugima,
ono je objekt osetljiv na sve druge, koji odzvanja na sve
zvukove, vibrira na sve boje, i koji daje reima njihovo
prvobitno znaenje nainom kako ih doekuje. 75 Telo ne
treba porediti sa fizikim objektom, nego pre sa umetnikim
delom: u slici ili u nekom muzikom delu ideja se ne moe
saoptiti drugaije nego irenjem boja i zvukova, kae
Merlo-Ponti. (...) Roman, pesma, slika, muziki komad jesu
individuumi, to jest bia u kojima se ne moe razlikovati
izraz od izraenoga, iji je smisao pristupaan samo
direktnim kontaktom i koja zrae svoje znaenje ne
naputajui svoje prostorno i vremensko mesto. U tom
smislu nae je telo uporedivo s delom umetnosti. Ono je
vorite ivih znaenja, a ne zakon izvesnog broja
kovarijantnih termina 76.
Na jednom drugom mestu itamo: Kad se radi o telu
drugoga ili o mom vlastitom telu, nemam drugog sredstva
da upoznam telo nego da ga doivljavam, to jest za svoj
raun preuzmem dramu koja kroz ja prolazi i da se
pomeam s njim. Ja sam, dakle, svoje telo bar sasvim
onoliko koliko imam neko iskustvo, i obrnuto, moje telo je
neki prirodni subjekt, kao neka privremena skica mog
75 M e r l e a u - P o n t y , M.: Fenomenologija percepcije, V. Maslea,
Sarajevo 1978, str. 250.
76 Op. cit., str. 165-6.
www.uzelac.eu

147

Milan Uzelac

Metafizika igre

totalnog bivstvovanja. Tako se iskustvo vlastitog tela

suprotstavlja refleksivnom pokretu, koji oslobaa objekt
subjekta i subjekt objekta, i koji nam daje samo misao o
telu ili telo kao ideju a ne iskustvo o telu ili doista telo. To
je Dekart dobro znao, jer u jednom slavnom pismu princezi
Elizabeti od Pfalza (Elisabeth von der Pfaltz) (28. jun 1643)
razlikuje telo kako se ono poima iskustvom ivota tela i
kako se ono poima razumom" 77.
Pored optepriznatih pretea postmodernizma (Nie,
Hajdeger), meu autore koji su najvie panje posvetili
telesnosti treba ubrojati i S. Frojda, koji je nastojao da lei
logocentrini svet od neuroza koje je sam taj svet stvorio a
pomou pojava koje su bile iza govora, iza govornih opisa
simbola, koje su imale telesno-seksualnu prirodu i nije
nimalo sluajno to je Frojd najvie citirani
poststrukturalistiki autor a da sam pritom nije bio
poststrukturalista.
U svemu tome nezaobilazno je i ve pomenuto delo
E. Kanetija, koji u spisu Masa i mo formulie neoarhaiku
mitologiju; osmiljavanje prirode ovaj mislilac gradi
ukazivanjem na hvatanje rukama, grienje zubima i
vilicom; psihologija hvatanja i gutanja - kao i jedenje uopte
- jo je uvek potpuno neistraena i, nalazei u fenomenima
hvatanja i gutanja izraz izvornih moi, Kaneti nastoji da na
njihovom tlu izgradi novoarhajsku kulturologiju a na njoj i
jednu originalnu politologiju.
Kako od hvatanja i gutanja nema niega starijeg,
ljude po miljenju ovog autora jo uvek nije ni zaudila
injenica da se u velikom delu tih procesa ponaamo isto
kao i ivotinje. Hvatanje plena, prvi dodir, to je ono ega se
77

Op. cit., str. 213.

www.uzelac.eu

148

Milan Uzelac

Metafizika igre

ovek najvie plai i opaanja to nam dolaze od drugih ula

(vid, sluh, miris) nisu ni izdaleka tako opasna ali ni
izdaleka tako neposredna. Sva druga pomenuta opaanja
ostavljaju razmak izmeu oveka i drugoga; tek dodir tu
granicu brie. Sa dodirom namere postaju konkretne i dodir
sadri iskonski strah: o njemu sanjamo; o njemu govorimo
u knjievnosti; na ivot u civilizaciji nije nita drugo nego
jedno jedinstveno nastojanje da izbegnemo taj strah 78.
Prihvatajui dodir kao sredstvo u komunikaciji, mi
pristajemo na odreeno ponaanje; to ponaanje odreuje
na temeljni odnos spram sveta, na nain kako mi svet u
tom odnosu saznajemo. Ono to u prvi mah primeujemo je
vieslojnost tog ulnog odnosa spram predmeta koje smo u
meuvremenu sami izgradili.
Na samom poetku ukazali smo na to da je
Baumgarten estetiku odredio kao nauku koja se bavi
ulnim saznanjem i koja se nalazi naspram logike kao
nauke o viim, intelektualnim sposobnostima, da se
estetski svet konstituie na tlu ulnosti, a da ula,
posedujui mo sinteze, poseduju specifinu spontanost; to
omoguuje da se govori o estetskoj racionalnosti koja poiva
na diskurzivnoj racionalnosti od koje se bitno i razlikuje.
Estetski ratio je korektiv diskurzivne logike time to
omoguuje logiku individualnog; ta logika individualnog,
neponovljivog i nepovratnog omoguuje svet neponovljivih
umetnikih dela. Umetnost evocira fiktivne svetove
omoguujui da se realni svetovi pokau u posve novom
svetlu.
Nakon dva stolea tek sada uviamo da su se svi
dosadanji pokuaji utemeljenja estetike oslanjali na
78

C a n e t t i , E.: Masa i mo, Globus, Zagreb 1984, str. 168.

www.uzelac.eu

149

Milan Uzelac

Metafizika igre

iskustvo vida i sluha, dva via ulna temelja, a da je

potrebno izgraditi jednu nauku koja e uzimati u obzir i one
nie slojeve koje zahvataju nia ula; re je o nauci koja
poiva na dodiru. Pred nama je logika dodira (haptika).
Dodir je minimum minimorum saznajne sposobnosti i
fundament formiranja svesti. Na nivou dodira formira se
prvo iskustvo drugoga i sveta; tu se formira iskustvo
svekolikog stvorenog sveta, pa tako i umetnosti koja je prva
u logikom ali i u vremenskom smislu.
Ovde ne treba gubiti iz vida koliko proroanske
toliko i dalekosene rei A. Fosijona, koje bi mogle biti samo
jo jeda potvrda opravdanosti ovakvog naina razmiljanja:
Ali sve ije postojanje oseamo po gotovo neprimetnoj teini
ili burnom damaru ivota, sve to poseduje opnu, ljusku,
dlaku - pa ak i kamen, klesan, izbruen vodenom bujicom,
ili u prirodnom stanju, - sve to za ruku ipak predstavlja
dodir, sve je to svrha jednog eksperimenta koji oko i duh ne
mogu sami da izvedu. Posedovanje sveta zahteva
prefinjenost ula pipanja. Pogled klizi po univerzumu. Ruka
osea da je predmet teak, gladak ili rapav, da nije
prikladan za nebo i zemlju s kojima naizgled obrazuje
celinu. Delatnost ruke definie prazninu prostora i punou
predmeta koji ga ispunjavaju. Povrina, zapremina, gustina
i teina nisu optiki fenomeni. ovek ih je najpre osetio pod
prstima i na dlanu. A prostor? Ni njega ne meri pogledom,
ve rukom i korakom. ulo pipanja otkriva tajanstvene sile
prirode. Bez ovog ula priroda bi bila slina prekrasnim, ali
nestalnim, beivotnim i himerinim pejzaima mrane
komore." 79
Fosijon, A.: Pohvala ruci, u knjizi: Fosijon, A.: ivot oblika. Pohvala
ruci; Kultura, Beograd 1964, str. 122.
79

www.uzelac.eu

150

Milan Uzelac

Metafizika igre

Ljudski svet nastaje iz susreta ruke i materije i zato

je prva umetnost kojom ovek potvruje sebe - vajarstvo;
nije nimalo sluajno to upravo jedan vajar ovekoveuje
dodir ljudske i boanske ruke i tako stvara apoteozu
boanskog ali i ljudskog stvaranja. Taj iskonski dodir iz
kojeg nastaje svet i sve unutarsvetsko dodir je u kojem svoj
temelj ima svaki potonji smisao. Prva saznanja o sebi ovek
dobija kroz dodir i zato haptika mora biti najizvornija
nauka o ulnom saznanju; sve to je kasnije - estetika i
nauka - koliko je pouzdanije, koliko je vie i zahtevnije toliko je i neizvesnije. ivimo u vreme kada je svaka
dovoljnost nedovoljna a svaka sigurnost neizvesna;
simuliramo teorije o nekakvom svetu odrivih zajednica
senki a stvarna bia sve su dalja, sve neprimetnija.
Zar nije jo krajem ezdesetih godina XX stolea
Ginter Stent govorio o zaustavljanju progresa, o dospevanju
sveta u statino stanje koje je on nazvao novom
Polinezijom? To je bio samo jo jedan pokuaj da se opie
beg iz realnog sveta, da se sugerie da se hiljadugodinje
bavljenje naukom i umetnou poinje transformisati u
tragikomediju ivota i praznovanje 80; simptome nadolazeeg
vremena Stent je video u pojavi hipika, ali i to vreme je ve
ostalo za nama kao to je za nama ostalo i uverenje da bi
budunosti i moglo biti - ali za one koji tako neto zasluuju.
Veina filozofa, rekao je u jednom intervjuu K.
Poper, nalazi se u stanju duboke depresije zato to ne mogu
da stvore nita ivo. ini mi se da je stvar daleko sloenija;
ne donose utehu ni Hajdegerove rei iz njegovog intervjua
datog kratko vreme pre smrti da nas moe spasti samo
S t e n t , G. T.: The Coming of the Golden Age: A View of the End of
Progress. New York 1969, p. 138.
80

www.uzelac.eu

151

Milan Uzelac

Metafizika igre

jedan novi bog 81". Ne znamo kojeg je to novog boga veliki

nemaki filozof imao u vidu, a nismo sigurni ni koji to bee
stari bog, jer bee ih mnogo. U svakom sluaju ostaje nam
da gledamo u budunost koje nema, jer, postoji samo
sadanjost, a ona je odreena sukobom novih teorija koje
nastoje da omogue tlo jednoj jedinoj teoriji u kojoj e se
otvoriti zagonetka koja se zove svet.
Upravo stoga mi se i nalazimo na poetku, nesvesni
znaaja prvobitnog dodira; na mestu smo, odakle se,
najverovatnije, ne stie nikuda. Putevi su zatvoreni. Ostaje
nauka kao poezija, estetika kao njena teorija i haptika - kao
izvor primera. Moe li biti drugaije?
ini se da moe. O tome nam govori primer
dananjeg sporta. U sportu se ponovo ulna dimenzija
ivota dovodi u prvi plan. Ovde e biti rei o usavravanju i
savrenstvu tela.
c. Estetska dimenzija sporta
Na poetku predavanja pokuao sam da vam
naznaim osnovne motive ovog mog izlaganja tako to e se
tematizovati pitanje u kojoj meri je mogue govoriti o jednoj
estetici sporta. Ako rezimiramo sve prethodno izloeno, a to
je neophodno da bismo mogli dalje da govorimo o ovoj temi,
podsetio bih vas na ono to sam vam makar u naznakama
napomenuo.
U antiko vreme govorilo se o lepo i savreno
odnegovanom telu kao pretpostavci uspeha u nadmetanju;
svi bogovi bili su lepi, savrenog tela i vizuelno
Razgovor sa Heideggerom, 23. maja 1976. Spiegel, Hamburg, 31. V
1976.
81

www.uzelac.eu

152

Milan Uzelac

Metafizika igre

predstavljani od strane slikara i vajara kao ideal ulne i

duhovne lepote. To nije moglo zaobii ni atletske takmiare.
Da bi se ostvarili dobri rezultati, moralo se imati dobro i
izvebano telo, ono je moralo biti skladno a time i lepo.
Ve kod Homera, u Odiseji, imamo potvrdu tome
kako lepo, skladno i dobro ine identitet. Lepo je moglo biti
samo ono to je ve u isto vreme bilo i dobro, to
podrazumeva i svrhovitost, a da bi neto bilo dobro i lepo,
moralo je biti skladno, jer lepo i nije nita drugo do sklad i
harmonija delova. No, da bi neto moglo uopte biti lepo,
moralo je biti i funkcionalno, kao luk Odiseja: koji jeste lep i
ima lep zvuk kad se zategne njegova struna, ali, on je lep ne
samo iz nekih formalnih razloga, ve je lep, stoga to se iz
njega mogu pobiti svi Penelopini prosci koji se nau na putu
Odiseja.
Ovde ipak treba imati u vidu razliku, kad je re o
antikom i savremenom shvatanju lepote tela i njegovoj
funkcionalnosti.
U antiko vreme usavravanje tela bilo je
pretpostavka, sredstvo da se dospe do pobede. Ono je
zapravo bilo rezultat do kojeg se dolazilo uz put
napornim i dugim fizikim vebama - budui da je osnovni
cilj bio zatita polisa/drave, priprema za uvek mogui rat,
kao to su u tome prednjaili Spartanci.
U nae vreme stvar je potpuno obrnuta: savrenstvo
tela nije vie sredstvo, ve cilj; usavravanje tela postaje
profesija. Sad imamo bodybuilding - obrazovanje tela kao
cilj sam po sebi.
To ve ne bi bilo neto posebno, niti od nekog
posebnog interesa da iza toga ne stoji velika industrija,

www.uzelac.eu

153

Milan Uzelac

Metafizika igre

industrija odee, obue, hemijskih sredstava za odravanje i

podravanje razvoja tela.
Ovde ipak imamo pred sobom pitanje. Da li danas
sport posebno volimo zbog njegove estetske privlanosti?
Ako je tako, ta to zapravo znai? Estetska oseanja mogu
izazvati umetnika dela - knjige, muzika, slike, - a ta vrsta
estetskog iskustva pripada samoproglaenoj srednjoj klasi.
Iz srednje klase, kakvu znamo u poslednja dva veka,
regrutuju se ljubitelji umetnosti i estete koji o njoj
prosuuju. Ali, ta je onda sa gledaocima na sportskim
takmienjima? Tu imamo socijalno raznorodnu masu; tu se
sreu, i jedni su pored drugih, lanovi svih slojeva drutva
od najniih do najviih. Svi jednako uestvuju kao
posmatrai, kao oni to se bave gledanjem, odnosno
theoriom, kako je to jednom objasnio u antiko doba
Pitagora u nastojanju da definie filozofsku delatnost
(Diogen Laertije, VIII, 1, 8).
A ako imamo u vidu da danas vie ne funkcionie
veina pojmova formiranih u nama jo relativno bliskom,
XIX stoleu, ako znamo da je nemogue govoriti o
radnicima, seljacima i buroaziji na nain kao pre sto
godina, onda iskrsavaju velike tekoe. Dananja radnika
klasa nije ona klasa koju opisuje Engels u svom klasinom
delu Poloaj radnike klase u Engleskoj. Dananja radnika
klasa u tom smislu ivi udobnim ivotom i nije nimalo
revolucionarna, rekli bismo da je krajnje konzervativna i
zatvorena u sebe, nesklona promenama. Za nju ne vai vie
da ne moe nita da izgubi, a da moe da osvoji ceo svet;
naprotiv, ona itekako ima ta da gubi i izgubi.
U isto vreme, sve to je potrebno sportu, to je
distanca izmeu igraa i gledaoca distanca koja e uveriti
www.uzelac.eu

154

Milan Uzelac

Metafizika igre

gledaoca da njegovi heroji borave u nekom drugom svetu 82 i

to je uslov da se gledaoci dive sportisti i u njemu vide idola.
Bez te distance nema mogunosti da se prelazi iz
jedne u drugu sferu, da se osea bitna razlika koja ini
moguom auru nad igraem i koja ga izdvaja iz realnog
sveta. Gledalac uvek tei da se identifikuje s onim viim, sa
onim to je izvan njega i to je vie od njega, sa onim to mu
omoguuje dvostruko postojanje, postojanje s one strane
realnog, a u isto vreme sa onim to je po svojoj navodnoj
prirodi najrealnije.
Postavlja e pitanje: zato sportske arene privlae
toliko gledalaca? Jedan od odgovora bio bi u potrebi
identifikacije gubitnika (gledalaca) s pobednicima i
uspenim ljudima koji su ideal za sve ostale, prosene
osobe. Drugi odgovor bio bi u potrebi da gledaoci iz sebe
izbace nagomilane, mahom, negativne emocije; ovo je
posebno vano kad je re o politikim emocijama koje trebo
kojima smo govorili kad bee re o istoriji igara u vreme
Rimske imperije, jer ve tada igre su bile strukturama
vlasti od posebnog znaaja poto su mogle kanalisati
negativne strasti nakupljene u nezadovoljnom narodu.
Konano, duh suparnitva koji je prisutan u svim
aspektima potroakog drutva nalazimo i na sportskim
terenima, i moe se postaviti pitanje gde je izvor tog
suparnitva: da li na terenima pa se preliva u drutvo, ili u
drutvu samom pa se manifestuje na sportskim terenima i
tribinama. Moda postoji i tree reenje: bie da se radi o
suparnitvu kao principu koji proima kako sport tako i

, . .: , (. ). .:
, 2009, . 11.
82

www.uzelac.eu

155

Milan Uzelac

Metafizika igre

drutvo i sve momente u kojima se ogleda takmiarska

priroda sveta.
Sve to ne moe da objasni toliku popularnost sporta;
ona se moe razumeti samo ako se ima u vidu i njegova
estetska privlanost, jer re je tu o iskustvu posve osobite
vrste. Nije stoga nimalo sluajno da se neki od tumaa ovog
fenomena pozivaju na Kanta i njegovo uelje o lepom koje je
zasnovano na bezinteresnom svianju.
Poslednjih nekoliko decenija svet sporta stalno je
potresan skandalima i danas ne proe dan a da se iz
sportskog sveta, pod pretnjom diskvalifikacije ne uje kako
se sumnja u odreene rezultate jer su za njihovo dostizanje
koriena nedozvoljena sredstva (novac, droga, raznorazni
farmaceutski preparati). Tu je obino re o rezultatima koji
su odraz krajnjih ostvarivih ovekovih mogunosti, budui
da smo danas u situaciji da u nizu sportskih disciplina na
takmienjima postoje regularne pobede, ali, ne i novi
rekordi; u amerikom fudbalu su takvi sluajevi posebno
neprijatni jer onemoguuju poreenje rezultata sportskih
rekorda u vremenu.
Kod savremenih teoretiara koji nisu izgubili oseaj
za razumvanje biti igre, a koja se ne posmatra ni kroz
prizmu politike, ni u kljuu ekonomije, sve se vie uz pojam
agon javlja i njemu poseban pojam arete kojim se isticala u
antiko doba nadmonost, superiornost, blagorodnost i
istovremeno spremnost da se ispituju sopstvene krajnje
mogunosti, granice do kojih moe dopreti ljudsko telo. Za
tako neto sportisti su spremni na sve, jer njihovi navijai
oekuju samo pobede.
(...)

www.uzelac.eu

156

Milan Uzelac

Metafizika igre

7. Sport kao praktina tanatologija

Moje dananje predavanje 83 ima za cilj koliko da
vam priblii dva naizgled udaljena pojma kao to su igra i
smrt, toliko i da vam ukae na njihovu neposrednu vezu.
Nakon toga biemo u prilici da vidimo kako i pojam sporta
postaje nam jasniji jer on u sebi podrazumeva najtenju
blizini igre i smrti, pa ostaje potom samo da promislimo: da
li igra ivi u senci smrti ili smrt prebiva u naruju igre.
U prvi mah sve ovo moe izgledati udno, ali isto
tako i trivijalno, posebno onima koji se bave sportom i imaju
u vidu njegovu neposrednu, praktinu stranu. Na jednom od
svojih ranijih predavanja istakao sam kako je sport jedan
od najprisutnijih fenomena savremenog ivota, no s druge
strane, nije potrebno posebno isticati, jer to ve od roenja
znamo, da je i smrt neto to pojedinani individuum ne
moe izbei.
Isto tako, ostajui samo u sferi svakodnevlja, ne
moemo zatvoriti oi ni pred sve eim sluajevima smrti
takmiara na borilitima i sportskim terenima. Sve manje
je velikih sportista koji umiru u dubokoj starosti, a sve vie
onih koji umiru na vrhuncu sportske karijere, a ponekad i
na sportskom terenu.
Odmah treba rei da sport nije neki izuzetak: smrt
sve ee nastupa i na muzikim "manifestacijama" ili
njima podstaknuta (mada njihovi organizatori odbijaju
svaku neposrednu odgovornost). U prvom sluaju uzrok je
doping u drugom najee droga; ima li tu neke bitne
83 Predavanje odrano na Sportskoj akademiji u Beogradu aprila 2006.
godina na poziv njenog direktora Lea Lukmana. Ovde je neznatno
izmenjeno i redigovano.
www.uzelac.eu

157

Milan Uzelac

Metafizika igre

razlike? Mnogi e rei da je smrt privatna stvar onog koji

umire i da se to drugih ne tie. Ali, bie da masovnosti
nema samo u sportu i igri ve sad i u smrti i umiranju.
Ovde bih, pre no to preem na izlaganje glavne
moje teze koja je izloena ve u naslovu, pokuao da
ukratko ukaem na neka od tumaenja smrti koja sreemo
u istoriji filozofije kako bih u tom kontekstu osvetlio
pozadinu dananjeg vrhunskog sporta.
a. Smrt kao filozofski problem
Niz antikih autora se slae u tome da je
Parmenidov uenik Zenon iz Eleje uestvovao u jednoj
neuspeloj zaveri protiv tiranina Nearha (ili Diomedonta) i
da je potom pogubljen. Hermip tvrdi da su Zenona bacili u
jedan avan i samleli (D. Laertije, X. 27); svi o njemu govore
da je bio veoma hrabar, da uprkos svim muenjima nije
odao sauesnike u zaveri.
Navod koji sada istiem ne spada u red nesumnjivo
Zenonovih izreka, ali mu se pripisuje i spada kako Diels
istie u "domiljate izreke"; istiem ga stoga to odlino
pristaje Zenonu; kod Diogena iz Laerta itamo svedoenje o
tome: "Kad je Zenon iz Eleje na Dionizijevo pitanje: "ta
prua filozofija?" odgovorio: "Prezir prema smrti", bio je
izvrgnut udarcima tiraninova bia koje uopte nije oseao,
te je sve dok nije umro davao dokaze za svoju tvrdnju".
(Diels, I, 29 A 19).
Zadraemo se na ovom odgovoru: filozofija prua
prezir prema smrti; omoguuje nam da se prema smrti (ako
smo filozofi) odnosimo na jedan drugaiji nain no to to
ine obini ljudi. Drugaijim odnosom prema smrti mi se
www.uzelac.eu

158

Milan Uzelac

Metafizika igre

izdvajamo i drugaije odnosimo prema drugim ljudima. A

filozofi su obinom svetu oduvek bili pomalo udni. Setimo
se primera Talesovog (a sa njim upravo poinje filozofija);
on je morao sugraanima dokazivati da je lako obogatiti se
(pa je zakupio prese za ulje, znajuci da e godina biti rodna,
i potom kad su masline bile zrele za ceenje iznajmljujuci ih
zaradio mnogo novca), ali, da to nije najprei cilj za kojim
jedan mudar ovek treba da tei (Diels, I, 11 A l). Bio je
izvrgnut porugama kad je izaavi iz kue pao u jarak
zanesen posmatranjem zvezda; neka ena mu ree "Pa ti,
Talesu, nisi u stanju da vidi ono to ti je pod nogama, pa
kako misli da e znati sve o nebu?" (D. Laertije, I. 34). Ne
znamo njegov odgovor, ali znamo da je bogovima
zahvaljivao to je roen kao slobodan (a ne kao rob), kao
Helen (a ne kao varvarin) i to je roen kao mukarac (a ne
kao ena).
Filozofi su dakle od poetka bili neki udni ljudi.
Bavili su se onim to se svima inilo poznatim. Svi su znali
za smrt, a filozofi su pitali ta je smrt, mislili su smrt, i iz
tog miljenja odreivali svoj odnos prema ivotu.
Znamo da je Tales smatrao da se smrt ni u emu ne
razlikuje od ivota. Kad ga je neko zapitao, zato onda ne
umre, odgovorio je: upravo zato sto nema nikakve razlike
(D.Laert., I. 35).
I eto pitanja za nas: ako nema razlike izmeu ivota
i smrti, ima li uopte smrti? Tales je i mrtvim predmetima
pripisivao da imaju duu ili ivot, a kau da je tvrdio kako
su due besmrtne. Znai li to da, ako je dua besmrtna,
nema problema sa smru koja je ipak jedna injenica, jedan
trenutak naeg ivota koji ni uz sva zavaravanja i
samoobmanjivanja nikada ne moemo do kraja potisnuti?
www.uzelac.eu

159

Milan Uzelac

Metafizika igre

Podsetio bih vas i na slian odgovor koji sledi iz

suprotnih pretpostavki, iz teze da dua nije besmrtna.
Nalazimo ga nekoliko vekova kasnije kod Epikura,
koji u jednoj poslanici svom prijatelju Menoiku pie:
"Navikni se na pomisao da za nas smrt nita ne znai, jer
sve to je dobro i loe nalazi se u oseanju, a smrt
predstavlja kraj svakog oseanja... Jer ivot ne sadri nita
strano za onog oveka koji je shvatio da u neivljenju nema
nieg stranog. Prema tome, smrt, to najstranije zlo, nema
nikakva posla s nama; jer sve dok mi postojimo, smrti nema,
a kad ona stigne, onda nas vie nema. Tako, smrt ne znai
nita ni za ive ni za mrtve, jer se ivih ne tie, a mrtvi vie
ne postoje." (D. Laert., X/124-125)
Smrt nas se nita ne tie ako smo spremni da je kao
Epikur doekamo u kadi prepunoj tople vode s aom vina u
ruci. On je iveo svoju filozofiju, isto tako kao to su svoju
filozofiju iveli Sokrat i Spinoza. Za Seneku to se ne moe
rei (kako radio tako proao). Da li bismo ovog asa, svako
od nas, bili spremni da prihvatimo smrt na upravo pomenut
nain? Da li su racionalna objanjenja i zadovoljavajua,
potpuno zadovoljavajua objanjenja? Koliko mirno moemo
prihvatiti injenicu da nas sutra nee biti, da zato svet nee
nestati, da e se sve i dalje odvijati (samo bez nas); sem
nama najdraih teko da e nas se kroz neki mesec neko i
setiti, a mnogima i pored mnogo dragih, brzo grobom
zavlada korov. Svakoga asa svaki se pojedinani ivot
moe ugasiti i zato je on nalik slabo goruoj svei na
vetrometini.
Sasvim otvorenim ostaje potom pitanje: da li se
dovrenjem ivota nuno i ispunjava i celina ivota?

www.uzelac.eu

160

Milan Uzelac

Metafizika igre

Da li smo smrti izrueni kao gladijatori u areni? A ne

treba zaboraviti: ta arena bee teatar, svet u njegovom
totalitetu, kosmiko glumite u malom; tu se odvijala igra
roenja i smrti, tu se pokazivala svemo i nadmo
vladavine.
Ovde se treba vratiti Zenonu: filozofija nam
omoguuje da preziremo smrt, omoguuje da imamo odnos
prema smrti, odnos prema nitini kojoj smo upueni i na
koju smo osueni. Zenon govori o samom asu umiranja, o
doivljavanju nadolaska smrti. No, da li je smrt bie, da li
nas ona poseuje kao to nas poseti ponekad popodne na
sused ili poznanik? Da li je smrt uopte neto? Ako je u
svojoj otsutnosti, za naega ivota zapravo nita, ta je onda
to nita? Oseamo da se o niem kao neem predmetnom ne
moze govoriti. ta nam omoguuje da isto tako ne
postupamo i kad je re o smrti? Obino, imamo predstavu
smrti kao nekih vrata kroz koja emo u jednom asu proi.
Mi se pitamo o tom prolasku, pitamo se o tim vratima,
hoemo da znamo ta je to smrt.
Ovo znanje jeste odluno u celoj stvari. Filozofija je
iskljuiva mogunost smrtnog oveka. Jedino on moe imati
filozofiju a ona proizilazi iz njegovog temeljnog odnosa
prema smrti. Na duh je satkan od smrtnosti, ali, ta to
zapravo znai? Da li se delii nieg uvlae u nae bie? Ve
je Zenonov uitelj Parmenid pokuao da dokae kako pojam
bivstvujueg odbija svako nita (koje mora biti ako jeste,
naspram bia). Parmenid svakom nita porie bie i izgoni
svako nita iz bia. U biti bia nema nastajanja i
propadanja. Znai li to da nema smrti, ili moda smrt jeste
ontoloki problem koji ne moe biti shvaen kategorijama
koje primenjujemo na stvari. Smru ovek "odlazi" iz
www.uzelac.eu

161

Milan Uzelac

Metafizika igre

zajednice ivih, kae nemaki filozof Eugen Fink i pita: u

emu je bit tog odlaska, kako je taj odlazak mogu, kuda se
to odlazi?
Tu se radi o odlasku posebne vrste, o odlasku nekud
odakle se ne vraa. Umiranje je jednosmerno kretanje i iz
smrti se ne vraamo kao to se vraamo sa nekog koncerta,
ili sa fudbalske utakmice. U smrt ne idemo da bismo se
zabavili, niti smo kao "bia usmerena smrti" neka zabavna
bia. Radi se tu o neem sasvim ozbiljnom.
"Svi oni koji na pravi (istinski) nain neguju
filozofiju ni za im drugim ne tee nego da umru i da budu
mrtvi", kae Platonov uitelj Sokrat (Fedon, 64a, 4-6), jer,
smatra on, ovek koji je svoj ivot odista proveo u filozofiji s
punim pravom se ne boji kad ima da mre; ako imamo u vidu
da se na poetku ovog dijaloga, koji je istovremeno i jedna
filozofija smrti, kae kako se pri filozofiranju (uobiajenom
filozofiranju) javlja oseaj radosti, moemo se zapitati: ta je
to o emu s radou mislimo? Sokratov odgovor bi bio: smrt.
Kretati se u filozofiji, biti na njenom tlu, znai nalaziti se u
ravni miljenja smrti, u ravni miljenja nieg kao
egzistencijalne karakteristike naeg opstanka.
Ako ovek celog svog ivota razmilja o smrti, onda
bi, kako kae Sokrat bilo udno da se alosti kad bi dolo
ono za im odavno tei i oko ega se odavno trudi. Pravi
filozof eli smrt, a kada ona doe ponaa se kao to je to
inio Zenon.
Smrt za nas moe biti fenomen samo ako je to za nas
tua smrt, smrt drugog koji "ispada" iz zajednikog,
intersubjektivnog sveta ljudi i stvari. Smrt drugog je
"dogaaj", ali posle nje za nas jo "ima" vremena, vreme ide
dalje, svet ne miruje; iza smrti drugog slede drugi dogaaji;
www.uzelac.eu

162

Milan Uzelac

Metafizika igre

za nas ive ne prestaje vreme. Njegov poslednji tren nije i

za nas poslednji. Ono to je tu vano jeste saznanje da je u
tuu smrt ukljueno to da je ona sopstvena smrt onog koji
umire, da iza njegovog "poslednjeg asa" vie nita ne ide
dalje; vano je saznanje da samo putem iskustva tue smrti
moemo neto znati o sopstvenoj smrti koja nije fenomen za
nas, ve ona "jeste stanje koje predstoji" 84.
Zato moramo razlikovati: (1) fenomenalno datu smrt
drugih, i (2) unutranju izvesnost smrti koju svako od nas
nosi u sebi.
Smrt se ne moe posmatrati izolovano od ivota, jer
dok ima ivota i smrt ima posla. Smrt moe da deluje jer
ima na emu da deluje; dok ima nas smrt ima posla; ona ne
pati od dosade, nju ne mui briga da e biti nezaposlena.
Ona je nekako s one strane, a sve odluuje na ovoj strani.
Tua smrt nam se pokazuje kao momenat spoljnog
sveta i potom sve ide dalje, vreme se ne zaustavlja; smru
drugog ne prestaje svet ve samo jedna individua, te se time
ne konstituie neka krajnja granina situacija. Sopstvena
smrt susree izvorno svakog ko umire i on dospeva tamo
gde vie nema pomoi blinjih. Moe nas neko zameniti u
redu za bioskopske ulaznice ili u nekom sudskom sporu, ali
umire svako sam i ne moe poslati zastupnika kao to to
ini Admet aljui umesto sebe u smrt svoju suprugu
Alkestidu (koju je oigledno mnogo voleo). Nemojte se bojati
za njenu sudbinu, spasao ju je malo pripit Herakle. itajte
Euripida!
Sopstvena smrt je kako to kae veliki nemaki filozof
Martin Hajdeger bezodnosna.... nenadmaiva mogunost
Fink, E.: Osnovni fenomeni ljudskog postojanja, Nolit, Beograd 1984,
str. 118.
84

www.uzelac.eu

163

Milan Uzelac

Metafizika igre

opstanka. Mi ovde istiemo miljenje smrti. Jedan drugi

savremeni filozof koga smo ve pomenuli Eugen Fink
smatra da je "razmiljanje o smrti ne samo prastaro
miljenje ljudskog roda, ve najivotnije miljenje, ono
miljenje kojim je zapoeto uopte svako miljenje o ivotu i
svetu. ivot nam se kao udo i zagonetka pojavio tek sa
smru. Otkad ovek poznaje smrt, moe da voli ivot kao
takav" 85.
Ovde se ne govori o razliitim oblicima umiranja, o
raznim injenicama vezanim za smrt znanih nam osoba;
nije tu re ni o bioloko-medicinskom aspektu smrti. Ovde
se radi o filozofskoj dimenziji smrti: mi pitamo za smrt
samu, pitamo ta je to smrt, pitamo da li je takvo pitanje
uopte smisleno, da li se takvo pitanje uopte moe
postaviti.
Ne pozivam se ovde na loginost pitanja, jer ve Nie
upozorava kako je "svaka velika filozofija dosad bila
samoispovest njenog tvorca i neka vrsta nehotinih i
neprimetnih uspomena" 86. Ovaj nemaki filozof istie kako
iza celokupne logike i njene prividne samostalnosti u
kretanju stoje vrednovanja; naa logika odreena je neim
izvan nje, ili neim to je u nama. Moda e se pokazati da
naa logika i sve po emu jeste lei na tlu nieg, na samoj
smrti to nas s one strane neprestano dodiruje.
Mi ne bismo mogli govoriti o biu, ne bismo ga
razumevali i svodili na pojom, ne bismo ga mislili, da se
istovremeno spram njega ne moe misliti i nita. Veza bia i
nita tako spada u najspekulativnije probleme filozofije.

85
86

Op. cit., str. 128.

Nie, F.: S one strane dobra i zla, Grafos, Beograd 1983, str. 13.

www.uzelac.eu

164

Milan Uzelac

Metafizika igre

Pitanje je: kako ono to jeste, ono to traje, moe da se

rastoi, da pree u nita?
Stvar je meutim u tome to moramo shvatiti da je
smrt s one strane bia i nita, jer, govoriti o smrti kao
nitenju, bio bi to odvie lak posao; ako je smrt samo prelaz
u nita, onda kako to Epikur kae, smrt ne treba da nas
plai; no, ona je oigledno, neto sasvim drugo.
Prelaz u nita ini nam se velikim problemom, no,
isto tako, morali bismo sebi da postavimo pitanje kako smo
to mi iz niega uopte dospeli u neto.
Pitanje je zato prvi deo ovog pitanja uvek ima
primat. Dospevi u ivot mi smo postali smrtna bia i
smrtnosti emo umai tek u asu nae smrti, tek u
neposrednom susretu sa smru, njoj emo konano izbei.
ini mi se da je ovo sa ovde izdajniko: zar se ne ini da sa
smru optimo kao sa nekim drugom, a osnovno pitanje je
upravo: kako se uspostavlja i kakav je mogu odnos prema
smrti?
Smrt je apsolutna mo koja nama vlada, stoga, to
nam postavlja granicu, time to zavrava nae postojanje.
ovek ne moe odagnati smrt, ali moe njom raspolagati:
moe da ubije, moe iz svoje slobode da drugom donese
smrt.
Smrt je imaginarna zona u koju se nastanjuju nai
spekulativni snovi 87; bavljenje filozofijom pretpostavlja
iskuavanje smrti kao granice, kao dimenzije praznine.
Filozofija ne prua ni veru ni nadu, ona ostaje sa ove strane
Stiksa i oni koji se njom bave ne piju iz voda Lete, ve do

87

Fink, E., op. cit., str. 164

www.uzelac.eu

165

Milan Uzelac

Metafizika igre

istinitih misli i naunih uvianja dolaze samo u radu

poimanja 88.
Opravdano je stoga upozorenje Hegela da onaj ko
"trai samookrepljenje, ko arko udi da zamagli zemaljsku
raznolikost svoga ivota i misli i da neodreeno uiva u tom
neodreenom boanstvu, taj neka se sam pobrine gde e to
da nae; on e sam lako nai sredstva da neto doara i da
se time razmee.
Ali filozofija se mora uvati elje da bude okrepljenje
89
due" . Bavljenje filozofijom nije ni okrepljenje ni zabava;
ono podrazumeva graenje odnosa u miljenju na tlu koje se
miljenju javlja kao problem. Zato Hegel u Predgovoru
Fenomenologije duha pie da "ivot duha nije onaj ivot koji
zazire od smrti i koji se strogo uva od pustoenja, ve je
duh onaj ivot koji podnosi smrt i u njoj se odrava" 90. Duh
se potvruje i odrava u odnosu prema smrti, on je mo
samo po tome to "onome to je negativno gleda u lice
otvoreno i to se kod njega zadrava".
Mi se moramo zadrati kod tog negativnog, pogledati
ga u lice onako kako je to uinio Zenon iz Eleje onog dana
kad su ga smrvili u avanu.
***
Iz onog to smo dosad rekli moglo bi se zakljuiti da
je smrt jedina i najvea tema filozofije, jer ostajui sa one
strane metafizike, ostajui u temelju metafizike, pita ta je
metafizika; smrt je metafora nepojmljivog a
sveomoguujueg nista. Misliti smrt stoga znai misliti

Hegel, G.V.F. Fenomenologija duha, BIGZ, Beograd 1974, str. 41.

Hegel, op. cit., str. 5.
90 Op. cit., str. 18.
88
89

www.uzelac.eu

166

Milan Uzelac

Metafizika igre

nita, misliti temeljno pitanje filozofije, misliti temelj

miljenja, temelj svega postojeeg.
U uvodu za predavanje ta je metafizika? Martin
Hajdeger podsea na jedno Dekartovo pismo u kojem se
kae da je "itava filozofija poput stabla iji su koreni
metafizika, stablo fizika, a grane nauke" 91, i postavlja
pitanje: na kojem tlu koreni stabla filozofije nalaze svoj
oslonac, iz kojeg temelja prima korenje, a putem njega i
itavo stablo hranljive sokove i snage? Gde poiva
metafizika, ta je ona sagledana iz temelja?
U ovom pitanju sadran je pravi zadatak: sagledati
filozofiju iz njenog temelja. Ovo pretpostavlja da smo van
nje, da se prema njoj (iz odreene take van nje) odnosimo.
Metafizika misli bivstvujue kao bivstvujue; ona za
svoj predmet ne moe imati nita koje je negacija
bivstvujueg u njegovo celokupnosti. Da li mi moemo
postaviti pitanje o nita?
Takvo jedno pitanje pretpostavlja transcendiranje
(prelaenje) sveg bivstvujueg, i ono se moe initi
metafizikim pitanjem. Ali, metafizika pitajui za ono iza
-a pita za neto iza -a, a mi ovde pitamo za nita:
moe li se ono uopte misliti. Jedan od moguih odgovora
bio bi da nita razumemo razumevajui smrt, a moda je
mogu i suprotan put: da polazei od nita dospemo do
pitanja smrti, odnosno da se moda pokae kako pred
sobom imamo samo jedno jedino pitanje, jer misliti smrt i
misliti nita znai: misliti isto. Ali, ta znai isto?
*
Setimo se jo jednom onog to smo malopre rekli
citirajui Hegela: duh se odrava u odnosu prema smrti, on
91Hajdeger,
www.uzelac.eu

M.: Putni znakovi, Plato, Beograd 2000, str. 323.

167

Milan Uzelac

Metafizika igre

je mo samo po tome to onom to je nagativno gleda u lice i

to se kod njega zadrava. Ovde zapaamo dva bitna
momenta: (a) zadravanje u odnosu spram negativnog i (b)
insistiranje da se bude u tom odnosu.
ini se da smo dospeli na suprotnu stranu pitanja
smrti: Zenon je govorio o preziru prema smrti i nainu kako
se treba prema njoj praktino odnositi. Govorei o smrti "iz
teorije", iznosivi je na svetlo kao jedan od osnovnih
problema filozofije, kao nit vodilju na putu u filozofiju,
istiemo kako treba misliti smrt, kako je miljenje smrti
jedini, najvaniji zadatak koji se stavlja pred onim ko se
hoe baviti filozofijom.
Praktino: smrt treba prezirati. Teorijski: smrt treba
eleti. Da li su ovde naznaena dva stava to se meusobno
iskljuuju, ili je to iskljuivanje samo prividno? Moda se
radi o dva pitanja to se nalaze u sasvim razliitim
ravnima?
Mi razmiljamo o smrti, mi govorimo o njoj zato to
smo smrtni. Sve vreme ivimo u senci smrti, ak i onda kad
govorimo o besmrtnosti, mi o njoj govorimo na osnovu
razumevanja postojanja smrtnog. Samo iz smrtnosti
mogue je govoriti o besmrtnosti. Besmrtni olimpski bogovi
igrali su se oko Troje; ljudi i njihovi ivoti behu samo
igrake u toj igri. Za bogove nema vremena jer budui da su
besmrtni za njih vreme je isto to i venost veno trajanje.
A nae vreme je konano vreme. ivimo u jednom
"iseku" vremena i pokuavamo da iz svog vremena
razumemo vreme kao takvo. Da li je to mogue? Moemo li
mi uopte odgovoriti na pitanje: ta je vreme? Problem
smrti je vezan za problem vremena. ovek je jedino bie
koje se moe odnositi prema vremenu, jedino bie koje
www.uzelac.eu

168

Milan Uzelac

Metafizika igre

poseduje svest o vremenu, svest o svojoj konanosti i odatle

ima mogunost da mislei svoju konanost misli konanost
kao konanost, da misli smrt.
Sve stvari i sva bia potopljeni su u vremenu za koje
mi svi "znamo" ta je. Mi svoj ivot provodimo u vremenu;
ali, ne dolazimo u njega kao stvar ili kao ivotinja, niti tako
odlazimo iz njega. Mi se prema vremenu odnosimo, i na taj
nain, mi se odnosimo i prema sebi u vremenu: odnosimo se
prema svojoj postalosti i prema sebi kao dovrenom biu. To
dovravanje, to se odreuje kao smrt jeste tajna, tekoa
ali i neprijatnost metafizike. Smrt se ne moe doiveti kao
to doivljavamo izlazak sunca; stoga ona nije fenomen, pa i
nije fenomen metafizike, ve joj ostaje s druge strane.
Moda je samo omoguuje?
Miljenje o ovekovoj smrti nije samo prastaro
miljenje o njegovoj sudbini, ve je ono prvo (najranije)
miljenje kojim miljenje o ivotu i svetu poinje. ivot duha
ne zazire od smrti.
Iako nam se sad i smrt ini znana, pa o njoj govorimo
kao o neem posve poznatom i obinom, koje su njene
karakteristike s obzirom na mogunost naeg opstanka?
Kako je smrt egzistencijalni fenomen, analiza
problema smrti kree se uvek prema sopstvenom opstanku;
zato ni empirijske nauke, ni teologija nemaju uticaj na
karakteristike umiranja, jer, umiranje nije dogaaj nego
fenomen koji treba razumeti egzistencijalno (Heidegger, M.;
Sein und Zeit, . 47). Hajdegera ne interesuje smrt kao kraj
ivota, ve odnos prema kraju (bivstvovanje prema smrti
"Sein zum Tode"), umiranje; sopstvena smrt, a ne mogua
smrt drugih.

www.uzelac.eu

169

Milan Uzelac

Metafizika igre

Niko - kae Hajdeger - ne moe sa Drugoga skinuti

njegovo umiranje (neko moe otii u smrt za drugoga, ali to
uvek znai: rtvovati se za drugoga "u nekoj odreenoj
stvari"). Takvo umiranje za drugoga ne znai da je s
drugoga skinuta smrt. "Umiranje mora svaki opstanak da
uzme na sebe. Smrt je ukoliko "jeste" prema svojoj biti,
uvek moja. I ona je uvek jedna posebna mogunost
bivstvovanja..." (ibid.,).
"Smrt je mogunost apsolutne nemogunosti
opstanka; ona se razotkriva kao najvlastitija neodnosiva
nenadmaiva mogunost." 92.
Karakteristika smrti je i to to ona ne daje opstanku
nita to bi ovaj trebalo da ostvari, neto to bi on kao neto
stvarno trebalo da bude: smrt je mogunost nemogunosti
bilo kog odnoenja prema... Nemogunost svakog
egzistiranja.
Osobitost smrti po Hajdegeru bila bi u tome da
1. Smrt je najvlastitija (eigenste) mogunost
opstanka. Smrt je osobita mogunost koja subjektivnost
subjekta odreuje nevezano za neku sa-subjektivnost.
Subjekt je u svom dokuivanju smrti postavljen
nezavisno od drugih subjekata.
2. Smrt je neodnosiva (unbezigliche) mogunost
opstanka. Subjekt koji se odreuje svojim odnosom prema
smrti, osloboen je svih drugih mogunosti. Ta osloboenost
uslov je mogunosti njegove jedinstvenosti kao
jedinstvenosti.

92

50. Heidegger, M.: Sein und Zeit, M. Niemeyer, Tbingen 1984, S.

250.
www.uzelac.eu

170

Milan Uzelac

Metafizika igre

3. Smrt je nenadmaiva (unberholbare) mogunost

opstanka. Nema radikalnijeg samoodreenja subjektivnosti
subjekta od samo-odreenja kroz smrt. Opstanak dolazi do
saznanja da je krajnja mogunost egzistencije (koja je pred
opstankom): odricanje od sebe.
4. Smrt je izvesna (gewisse) mogunost opstanka.
Smrt dolazi bez okolianja. Do ove izvesnosti se ne dolazi
kroz saznanje da "ima" smrti. Izvesnu mogunost smrti
opstanak dokuuje tako to izlazei prema smrti omoguuje
je samome sebi.
5. Smrt je neodreena (unbestimmte) mogunost
opstanka. Maajui se neodreene a izvesne smrti subjekt
se otvara za jednu stalnu samougroenost i ne mogui da je
se oslobodi (da je eliminie) ona prelazi u neodreenost.
*
Svu ovu problematiku mogue je sagledati i iz jednog
drugaijeg ugla. Uobiajena metafizika smrti, pie nmaki
filozof Teodor Adorno, nije nita drugo nego nemona uteha
drutva to su zbog drutvenih promena ljudi izgubili ono
to im je nekada trebalo smrt uiniti podnoljivom, oseaj
njenog epskog jedinstva s ispunjenim ivotom 93.
Takav jedan oseaj mogao je ulepati smrt sveu o
umoru i sitou ivotom koji, budui mukotrpan, i nije bio
neki ivot. Zato to nam smrt ne konstituie celinu
opstanka (kako to smatra Heidegger) smrt i njene glasnike,
pie Adorno, doivljavamo kao neto tue. Svest o tome da
ono to jeste nuno i propada, propada samo zbog sebe, mi
realno ne oseamo. injenicu da treba umreti, da kopnimo
smatramo kao rezultat nekog nesrenog sluaja;

93Adorno,
www.uzelac.eu

T.: Negativna dijalektika, BIGZ, Beograd 1979, str. 301.

171

Milan Uzelac

Metafizika igre

samonestajanju uzrok ne vidimo u nama samima ve izvan

nas.
to manje subjekti ive, toliko stravinija i
naprasnija postaje smrt. Zato to ih ona pretvara u stvari
oni otkrivaju svoju permanentnu smrt, postvarenje, formu
svojih odnosa za koju su krivi i oni sami 94.
Reenica da je smrt uvek isto, nije tana. Oblik
pomirenja smrti i svesti varira. Adorno pie da nakon
Auschwitza strah od smrti znai strah zbog neeg goreg no
to je smrt.
ini se da je smrt naprosto ono poslednje i ta se
misao ne da domisliti; nemislivost smrti ne titi misao pred
nepouzdanou svakog metafizikog iskustva. Na mesto
Kantovog pitanja kako je metafizika mogua, stupa, po
Adornu, pitanje da li je metafizika uopte mogua.
Pitanje koje ovde mora ostati otvoreno, bilo bi: da li
se moe govoriti o nekoj metafizici smrti? da li se metafizika
i smrt mogu dovesti u jednu takvu vezu koja bi omoguila
njihovo razumevanje? Ako je smrt nitina, kako se moe
zahtevati od metafizike da misli ono to je iza tog nita, ono
to je u osnovi tog nita, ako se, kao to vidimo, ni to nita
ne moe dokuiti?
Pozitivan rezultat, koji se ipak nazire, bio bi u tome
to nas put miljenja smrti vodi pitanju o njoj kao niem,
to nam postavlja pitanje odnosa nieg i neeg, odnosa nieg
i svega, odnosa nieg i bivstvovanja, te nas tako vraa
samom poetku naeg predavanja odnosu igre i sveta, nieg
i neeg, smrti i igre.

94Adorno,
www.uzelac.eu

op. cit., str. 302.

172

Milan Uzelac

Metafizika igre

b. Sport kao izbor smrti

Preimo sad na drugi deo naeg pitanja, obratimo se
pojmu sporta. Svi znamo da re sport je engleskog porekla,
a da dolazi iz latinskog jezika; koren joj je u glagolima
portare i deportare; sama re je nejasna: kako pie u
Klugeovom etimolokom reniku (Kluge: 1967, 729) ta re
se po prvi put u nemakom jeziku javlja 9. oktobra 1828. i
to u jednom pismu, gde se kae: "Sportsmen, Sport ist
ebenso unbersetzbar, wie Gentlemen". Dakle, ovoj rei je
teko nai odgovarajuu i ona je neprevodljiva kao i izraz
dentlmen; iako se tom pojmu ne zna pravi ekvivalent iz
samog konteksta je jasno da se njim ukazuje na neki stav i
na neko ponaanje.
Obratimo li se drugim renicima videemo da se
sportom oznaava (a) aktivnost kojoj je cilj negovanje i
razvijanje telesnih sposobnosti vebanjem, igranjem,
nadmetanjem, a ovim se pojmom moe upuivati i na (b)
razonodu, zabavu. Ova odreenja odvie su zamagljena i u
velikoj meri ostavljaju nejasnom pravu prirodu fenomena
sporta.
Kao to smo jednom ranije ve istakli, nesporno je da
sport nije igra i da se nalazi daleko od svake igre koja cilj i
smisao uvek sadri u samoj sebi. Ali, isto tako, sport nije ni
aktivnost koja je u funkciji telesnog i fizikog razvoja. Sport
je jednako daleko i od fizike kulture koja za svoj osnovni
cilj ima oblikovanje i odravanje ljudskog tela u normalnim
granicama ljudskih mogunosti.
Oblast sporta je danas oblast "nad-normalnog". Tu se
postiu rezultati koji su "normalnim" osobama nedostini.
Re je o takvim rezultatima koji se postiu ne samo
www.uzelac.eu

173

Milan Uzelac

Metafizika igre

treningom ve pomou niza primenjenih nauka meu

kojima vodee mesto ima farmakologija.
Po rezultatima koje postiu, sportisti su "nenormalni" i to u bukvalnom znaenju te rei.
Priprema za postizanje vrhunskih sportskih
rezultata podrazumeva pripremu organizma za nad-ljudske
aktivnosti, a to podrazumeva svesno opredelenje "sportiste"
i za sve posledice koje se poinju javljati sa zavretkom
"sportske" karijere.
Dok su u usponu, verujui kako pobeuju
prevlaivanjem nemogueg, sportisti smatraju da se
pribliavaju bogovima; u tom trenutku oni ne shvataju
pravi smisao tog pribliavanja. Borbu Grka i Trojanaca
olimpijski bogovi videli su kao igru; prema ljudskoj smrti i
patnji bogovi su bili ravnoduni; ljudi su, podseam ponovo
na poznato mesto iz poznog i nedovrenog Platonovog
dijaloga Zakoni, samo "igrake bogova".
To pribliavanje bogovima sportisti ne vide u pravom
svetlu kao pribliavanje smrti.
Isticanjem smrti kao temeljnog fenomena naeg
opstanka mi se ve nalazimo u sferi filozofije, ali ponajpre u
sferi metafizike koja nastoji, moda bezuspeno, da misli
nita kroz metaforu smrti.
Na taj nain sport dobija i svoju filozofsku dimenziju:
ako znamo da je Platon u dijalogu Fedon govorio o tome
kako filozofija ljude ui umiranju, moderni sport
pripremajui sportiste za to raniju, bioloki preranu smrt
(u odnosu na obine smrtnike), svoje miljenike (sportiste) na
najneposredniji nain uvodi u dimenziju smrti.
Sport je intenzivna pripremu za smrt, obuka po
skraenom, ubrzanom postupku pa nije sluajno to veina
www.uzelac.eu

174

Milan Uzelac

Metafizika igre

vrhunskih sportista, buduih invalida "sportskog rada" ne

doivi petu deceniju, a ako je i doivi, takvom kvalitetu
ivota koji ima nimalo se ne raduje; ovde pod kvalitetom
ivota mislim na kvalitet zdravlja budui da izraubovani
telesni organi vie ne funkcioniu na normalan nain.
Dananji sportisti su sutranji "invalidi sporta" a
preksutranji mrtvaci. Mnogima se srea ne osmehne u
tolikoj meri pa to prekosutra i ne doekaju ve ga ostvare u
danas. Zato, ako neto treba uiniti na planu "unapreenja"
sportske terminologije, to je uvoenje kategorije "zasluni
invalid sporta".
Svi zaboravljamo da je prvi ovek koji je pretrao put
od Maratonskog polja do Atine, Fidipid umro na cilju. On
nije u Atinu doneo samo vest o pobedi, ve i vest o porazu
ljudskog tela, o granicama ljudskih mogunosti. Ne smemo
se zavaravati i pogreno tumaiti poruku olimpijskih
bogova. Oni "istu" pobedu nisu dozvoljavali. Svaka je
pobeda morala na sebi imati i senku poraza. Prvi
"maratonac" je to najbolje pokazao. Na nama je da predanje
o njemu pravilno razumemo. Uinivi neto to prevazilazi
ljudske mogunosti on se naao sa one strane svake
mogunosti.
Svojim gestom Fidipid je otvorio prostor buduem
fenomenu sporta. Prostor u kojem pobeda ima za jedinu
nagradu - sopstveni poraz.
Dananji sport je takmienje u svetu nad-mogueg.
On nema nikakve veze ni sa igrom ni sa ivotom. On je sa
one strane ivota. On je tamni prostor smrti. Ulazak u sport
je ulazak u smrt.
Tako nas problematika sporta neposredno uvodi u
dimenziju filozofskih pitanja, u dimenziju pitanja odnosa
www.uzelac.eu

175

Milan Uzelac

Metafizika igre

ivota i smrti, pitanja temelja ovih temeljnih fenomena. Na

jednoj strani je sva problematika ovostranog, problematika
igre, rada i borbe, na drugoj strani je problematika smrti.
Tu je na delu sukob bia i nitavila, ontologije i nihilizma.
Dosadanja metafizika nastojala je, iako bezuspeno,
da misli nita, ponajee metaforom o smrti, slikom vrata
kroz koja se prelazi u neki "drugi svet"; trebalo je mnogo
vremena da se shvati kako se smrt ne moe misliti budui
da ona nije unutarsvetski fenomen.
Smrt se mora iveti, govorili su filozofiegzistencijalisti, i sam ivot nije nita drugo do bolest na
smrt; kako to razumeti u svetlu reflektora, aplauza i
priznanja? Kako biti u onoj dimenziji rimskih trijumfatora
kojima je u trenucima najvee slave, u vreme trijumfa
morao stojati rob nad glavom koji je ponavljao ono uveno
memento mori? Setiti se smrti, osnovno je to mora pratiti
svakog ko ue u prostor sporta. Bez obzira na to to je smrt
daleko vie fenomen nae egzistencije no naeg miljenja,
mi moramo biti svesni i toga da je i iskuavajui mislimo.
Neko bi rekao: zato to je smrt i estetski fenomen, ali, ona
nije fenomen, u tome i jeste problem. Ona je temeljni
fenomen. Kao takav fenomen ona mora biti predmet
miljenja, filozofskog (razume se).
Ipak, tek nae vreme moda nalazi pravi put
miljenju da se misli smrt to je put sporta. Sport je pravi,
najprei put u smrt. Dromos bez prepona.
Zato, da bismo ovaj put razumeli na najbolji nain,
moramo se obratiti filozofskoj tradiciji, onom nainu
miljenja koji smrt sve vreme vidi kao najvii filozofski
problem.
(odlomak)
www.uzelac.eu

176

Milan Uzelac

Metafizika igre

Dodatak

(Pojavni oblici igre u istoriji)

www.uzelac.eu

177

Milan Uzelac

Metafizika igre

Uvod
Svaki naslov trai koliko objanjenje, toliko i
opravdanje; u ovom sluaju to je posebno neophodno, pre
svega zbog nejasnosti prirode same stvari, kao i elje da se
kako precizira pristup irokoj temi kao to je Istorija igre i
sporta, tako i pokua da se bitna dimenzija igre izloi s
obzirom na njene mezamorfoze u vremenu.
Dugo sam smatrao da bi najadekvatniji naslov ovom
Dodatku bio fenomenologija igre i to iz posebnog razloga:
ako je predmet metafizike igre (i sporta) priroda fenomena
igre, i mesto igre u ljudskom svetu i u univerzumu, ovde se u
prvom redu radi o manifestnim oblicima igre, o njenim
pojavnim oblicima u vremenu, odnosno, u ljudskoj istoriji,
te je stoga pojam fenomenologija, miljen u hegelovskom
znaenju te rei (a ne na nain kako su taj pojam odredili i
koristili Edmund Huserl i njegovi sledbenici) potpuno
prihvatljiv, budui da se tu radi o genezi fenomena igre
tokom istorije, i sve do naih dana, kada se on poinje
zamenjivati izrazom sport. Zato, ovde re fenomenologija ne
treba da plai unapred one koji se njom ne bave.
Smatran da je ovaj naziv blii mom shvatanju (koje
u ovde pokuati da zastupam i pritom tokom izlaganja
obrazloim), no to bi to bilo da sam ostao pri uobiajenom i
ve odomaenom izrazu istorija igre (sporta), za koji, opet,
mislim da bi bio praktiniji, no ne i adekvatniji.
Budui da ovde nee biti rei samo o istoriografskim
tumaenjima metamorfoze pojma igre, kao i sporta (kao
jedne specifino novovekovne tvorevine dalego ueg dosega
no to je to igra), ve e naglasak biti na pojavnim
promenama prakse igre uslovljenim kako epohom, tako i
www.uzelac.eu

178

Milan Uzelac

Metafizika igre

njenim unutranjim ritmom i razvojem, predloeni naslov

opravdava pre svega njegova adekvatnost.
U nae vreme imamo niz knjiga pod raznim
nazivima: Istorija fizike kulture, Istorija sporta, Istorija
olimpizma a sve ee i Filozofija igre; veina od njim ima
slian sadraj, ali im je isto tako bliska i zajednika
terminoloka zbrka i nedoslednost u izlaganju.
Kad se govori o predmetu istoriografskih
istraivanja sporta koja nemaju uvek velike domete i
ambicije, danas su najire rasprostranjena dva pojma:
fiziko vaspitanje i sport. Prvi pojam je daleko iri i
obuhvata fiziko vaspitanje dece, vojnu pripremu,
terapeutske vebe u funkciji leenja, kao i tradicionalna
takmienja, ali i pokret usmeren protiv utilitaristikog
shvatanja sporta, poznat kao sport za sve koji se pojavio
ezdesetih godina prolog veka i kao masovni pokret bacio
izazov meunarodnom sportu koji se sve vie razvijao u
pravcu profesionalizacije (no zbog brojnosti svojih pristalica
bio podran i od MOKa); drugi pomenuti termin sport 95,
postaje iroko rasprostranjen tek poslednjih decenija XIX
stolea, da bi tokom prolog stolea poeo da se masovno
primenjuje kada je re o veini takmienja i nadmetanja i
danas je dominantan.
95 Kau da je re sport latinskog porekla, da potie od glagola disportare
u smislu: zabavljati se, veseliti se, dokoliiti, da u srednjevekovnom
engleskom upuuje na lov na divlja, no, upozorava se i na to da iri obim
dobija ovaj termin u najnovije vreme, tek u XIX stoleu, kad se pod njim
poinju objedinjavati razne igre loptom (kriket, fudbal, hokej), borbe
(boks, maevanje), pomodne igre u dokolici (veslanje, jahanje, plivanje,
alpinizam), ali i laka atletika. Trebalo je da proe samo sto godina pa da
istraivai pod pojam sporta podvedu u nae vreme preko 240 disciplina
(Heinemann, K. & Schubert, M. (Hrsg.) 1994: Der Sportverein.
Ergebnisse einer Reprsentativen Untersuchung. Schorndorf: Hofmann).
Deset puta vie no to su ih imale na svom vrhuncu Olimpijske igre.
www.uzelac.eu

179

Milan Uzelac

Metafizika igre

I jednom i drugom pomenutom izrazu danas je

zajedniko upravo to da su kao bitni momenti ljudske
kulture duboko u nju utkani i da svoje poreklo vode iz
jednog njima obimom jo ireg pojma, pojma igre iju
prirodu odreuje nadmetanje, takmienje, borba i ija
istorija nije kraa od istorije kulture, budui da je duboko
proima i na odluujui nain determinie.
Borba, shvaena kao agon, kao takmienje, jedan je
od temeljnih fenomena ljudskoga opstanka i poput rada,
igre, ljubavi i smrti bitno je svojstvo ljudskoga postojanja u
svim epohama istorije, pa stoga i nije sluajno da istoriari i
etnografi nalaze primere i tragove igre i nadmetanja ve u
najstarijim epohama ljudske zajednice.
Ja u ovde na predavanjima najee koristiti
pojmove kao to su nadmetanje i takmienje, jer oni u
najveoj meri odgovaraju duhovnoj situaciji koju je
karakterisao antiki pojam agon96; ako paljivije proitamo
XXIII pevanje Homerove Ilijade u kojem se opisuje
svetkovina koju ine takmienja to ih organizuje Ahil u
ast svog poginulog druga Patrokla, lako e se prepoznati
prvobitna struktura igara kakve su se potom, nakon
njihovog pesnikog opisa na tragu mita, odvijale u nama
poznatom istorijskom vremenu na obalama reke Alfej, a u
ast boga Zevsa na Peloponezu.
Bilo bi ipak krajnje pogreno da s Grcima i igrama
odravanim stoleima u drevnoj Olimpiji poinje istorija
igara, takmienja i nadmetanja i isto tako bilo bi pogreno
govoriti samo o nadmetanjima Grka u Olimpiji, a propustiti
da se istaknu Delfijske, Nemejske, Istamske i
Panatenejske igre koje su bile veoma znaajne u
96

O pojmu agon opirnije videti u IV poglavlju I dela knjige Agon i sport.

www.uzelac.eu

180

Milan Uzelac

Metafizika igre

kulturnom ivotu Grka mada nisu imale slavu

Olimpijskih igara koje su bile i ostale najprestinije
tokom itave grke istorije. Neke od pomenutih igara
odravale su se svake etvrte godine, neke svake druge, a
neke svake godine, te su se esto na njima nadmetali isti
borci; dobar primer je Milon iz Krotona koji je u vie
navrata bio pobednik na igrama (est puta u Olimpiji,
sedam puta na Delfijskim/Pitijskim igrama, deset puta na
Nemejskim...).
Koliko su igre bile znaajne u ranim vekovima grke
istorije, dovoljno nam kazuje i to da su stari Grci po njima
merili vreme, a da su do nas dola imena veine pobednika,
jer su od svojih sugraana bili potovani kao polubogovi i
odavane su im u gradu/dravi sve mogue poasti. Isto tako,
ako se prati uspon, slavno trajanje i opadanje znaaja igara
u Olimpiji, lako e se uoiti da je tu re o pojavi koja je u
velikoj meri paralelna kako sa usponom tako i sa
opadanjem itave grke kulture.
Ne elei da na samom poetku mnogo uslonjavam
stvari, treba ipak istai da e se ovde pojam igre koristiti u
njegovom posebnom znaenju, i nadam se, biu u prilici da o
igri govorim i posebno - poto ona nema samo antropoloku
ve i kosmiku dimenziju, budui da je re o pojmu koji
razmatra kako tradicionalna metafizika tako i moderna
kosmologija (kada se govori o igri kao svojstvu i nainu
postojanja sveta), odnosno, o igri kao nesvrhovitoj
delatnosti, kao igri sveta sa samim sobom, odnosno, o igri,
kao jednoj velikoj igri bez igraa.
Priroda i nain takmienja, moralne i etike, ali u
istoj meri i estetske vrednosti, koje su u osnovi svakog
nadmetanja, u svom spoljanjem, formalnom smislu
www.uzelac.eu

181

Milan Uzelac

Metafizika igre

determinisani su drutvenim uslovima, odnosno vremenom

u kojem se odvijaju i ne mogu biti apsolutno nezavisni od
shvatanja drutvenih slojeva koji uzimaju u njima uee ili
kao aktivni uesnici, ili samo kao posmatrai.
Ahilov imperativ koji nalazimo u Ilijadi: Uvek prvi
biti i najbolji meu svima duboko proima i bitno odreuje
opta shvatanja i ukupni pogled na svet starih Grka. Ne
treba stoga da iznenauje da je Odisej, koga znamo po
njegovoj mudrosti, bio, po kazivanju Homera, pobednik u
pesnienju, da je najvei filozof antikog sveta Platon (427347. pre n. ere) bio pobednik na Istamskim igrama u
rvanju. Fizika spremnost, kao i fiziko savrenstvo uvek je
bilo jednako znaajno koliko i savrenstvo duhovno. Stari
Grci jednak su znaaj pridavali kako zdravom duhu, tako i
zdravom telu. Telo i duh dve su strane jedinstvenog oveka.
Od Grka se trailo da bude hrabar i neustraiv ratnik u
opasnim i tekim vremenima, da svojim herojstvom
ponavlja herojstvo olimpijskih polubogova, ali isto tako, da
bude i dobar znalac raznih umea, pravedni sudija i
zakonodavac.
Ovde istiemo stare Grke ponajvie zbog toga to su
oni ustanovili pravila raznim takmienjima koja su dola do
naih vremena, ali i stoga to su upravo oni i samo oni
tvorci neeg dotad nevienog i nepoznatog do njih, a to je
filozofija. I kao to je filozofija tipino grka tvorevina, isto
tako je etos borbenosti i takmienja neto to je iz sebe
porodio veliki grki duh.
Taj grki duh u prvom redu odlikuje iskrena i
bezmerna ljubopitljivost spletena s prinicljivim elastinim
umom koje po svetu nosi udnja za avanturom i takvi su svi
od Odiseja do Agamemnona, od Jasona do Tezeja, od Edipa
www.uzelac.eu

182

Milan Uzelac

Metafizika igre

do Oresta. Niko od njih nije voen verom poput

srednjevekovnih vitezova u pohodu na Jerusalim, ve samo
strast za rizikom, za takmienjem, jer Grci behu pre svega
narod koji je itav ivot video kao jednu hazardnu igru. Grci
nisu govorili ko ne rizikuje - nita nee ni imati , ve: ko
ne rizikuje taj je nita. 97
Grci behu narod koji je udeo za znanjem, za vestima
iz svih krajeva sveta, za neim uvek novim i drugaijim. Po
muzejima sveta nalazimo mnotvo predmeta zanatlija
mikenske epohe koji behu pod sirijskim, kiparskim ili
kritskim uticajem, ali meu njima neemo nai dva
identina.Svi su oni razliiti, svi su originalni, svaki od njih
ima svoj duh i karakter. Zato je i sudbina svakog Grka bila
originalna, originalna avantura koja je predmet epske
poeme. Sve to dobijalo je konkretni izraz u crteima,
stihovima i muzici.
Naspram optimizma koji je odlikovao blaene
olimpijske bogove, Grci su bili pesimistini, nespokojni,
neuvereni, no to ih nije bacalo u oaj i apatiju. Uprkos svim
nedaama, odasvud ugroeni, selei se s ostrva na ostrvo i
osvajajui obod Sredozemnog mora, oni su postajali sve
mudriji, sve spremniji da u traginom ivotu odigraju svoju
ulogu nosei na sceni maske, kako bi pokazali svoju bliskost
bogovima. Jer, pobeda nije bila znaajna kao pobeda, niti je
bila pamena po nainu na koji je postignuta: pamena je
bila samo mera u kojoj se pobednik u agoni pribliio
bogovima, mera koju je bog prolio na svog tienika.
**

97

Faure, P.: La Grce au temps de la guerre do Troie. 1250 avant J.-C.

Paris, Libraire Hachette, 1975.

www.uzelac.eu

183

Milan Uzelac

Metafizika igre

Ako u vajarstvu ak do vremena renesanse nemamo

zajedniki pojam za obradu statue u kamenu, drvetu, glini
ili vosku, te se pomenute delatnosti smatraju razim
vetinama, da bi tek posle mnogo vekova, u vreme
Renesanse, znanje svih tih umea poelo da se pripisuju
jednom majstoru - umetniku, skulptoru - ve u antiko doba
niz raznih takmienja potinjava se pojmu agon koji
ukazuje na borbu, na put da se dospe do pobede, i krajnjih
granica ljudskih mogunosti, da se ovek potvrdi u svojoj
nadmoi i time priblii bogovima.
Ali, za razliku od bogova koji ive u dokolici i na
nain igre, jer za njih borba oko Troje bila je samo igra u
kojoj su jedni bogovi uestvovali na strani Ahejaca, a drugi
na strani Trojanaca, dok ljudi, koji su u toj borbi ginuli,
behu za njih samo igrake, ljudi su igru morali videti
drugaije, poto je igra bogova bila njima njihov stvarni
ivot. Bogovi pritom nisu mogli imati ljudske emocije, jer
behu besmrtni. Samo ovek kao konano, smrtno bie svu
svoju igru, svu sudbonosnost takmienja shvata na bitno
tragian nain.
I razume se, stare Grke sudbina poraenih na
takmienju nije interesovala - oni su se u borbi ili predavali,
ili su ih mrtve iznosili sa stadiona. Na takmienja niko nije
dolazio da bi uestvovao, ve da bi pobedio.
Grci su potovali i slavili samo pobednike, iako su
znali da je i poraz utkan u ovekovu sudbinu, u samu
strukturu kosmosa. Romantiarska kubertenovska
predstava o grkim igrama, proizvod je novog doba,
drugaijih shvatanja, drugaijeg pogleda na svet, koji je
nama blizak ali starim Grcima duboko stran. Grke igre
bile su surove, ali u isto vreme i uzviene i velianstvene,
www.uzelac.eu

184

Milan Uzelac

Metafizika igre

jer je ulog u borbi bio sve to je takmiar posedovao sam

ivot.
Mora se priznati da je u prvo vreme, u prvim
stoleima olimpijskih igara, naglasak u borbama bio na
lepoti i eleganciji, ali, da ve nakon dvesta godina, od kraja
V stolea pre nae ere, igre postaju bespotedne i surove, o
emu nam nedvoznano svedoe napaeni, izmodeni i
deformisani likovi pobednika u pesnienju ili pankrationu
(spoj pesnienja i rvanja).
Takmienja su imala za cilj da pokau
prevashodstvo, nadmo, sve ono to oveka izdvaja iz sveta
prosenosti i to ga upisuje u jednu viu sferu, negde na
sredini izmeu ljudi i bogova. Postii pobedu stoga nije
imalo cenu, ali je zato imalo najviu vrednost. Upravo stoga
predstavnici mnogih drugih naroda antikog sveta nisu
mogli razumeti da se borci pre svega takmie za venac od
granica lovora uzbranog sa svetog drveta pored Zevsovog
hrama, a ne za novac, darove i bogate posede.
Bilo bi jednako pogreno kada bismo igre i
takmienja iz prolih vremena merili naim merilima;
svaka se epoha mora razumeti iz nje same, jer kako
razumeti da su acteka plemena znala za igru loptom, da su
je upranjavali, i to ne sluajno, upravo u blizini hrama, ali
i da je jedna od ekipa (moda poraena) nakon kraja igre
bila rtvovana bogovima 98.
98 Kada je o ovome re, treba biti oprezan, i ne smeju se stvari vrednovati
polazei od naih vrednosnih predstava. Ostaje pitanje: da li su poraeni
bili rtvovani bogovima? Bogovima se moe rtvovati samo ono to je
najbolje, a u tom sluaju, njima bi trebalo rtvovati samo pobednike.
Rei, da onda niko ne bi hteo da pobedi, kako bi sauvao ivot, takoe je
sud iz naeg vremena ali ne i ispravan sud iz drugog sistema vrednosti.
Kanibali nee ritualno pojesti rtvu koja na to ne pristaje, jer bi u tom
sluaju ritual bio bezuspean poto mo rtve ne bi tim inom prela na
www.uzelac.eu

185

Milan Uzelac

Metafizika igre

Otvoreno je pitanje: u kojoj meri to uope i bee igra,

a u kojoj deo kulta, ritual u funkciji opstanka drutvene
zajednice. Zamislite kako bi to izgledalo kada bi danas one
koji izgube na izboru prineli na rtvu bogovima. Deluje
groteskno, ali u tom sluaju ljudi bi bili ozbiljni, kao to su
bili ozbiljni i u teolokim sukobima u ne tako dalekoj
prolosti u srednjem veku, kada su na crkvenim saborima,
oni koji izgube spor bili anatemisani i proglaeni jereticima,
a poznato je kako se s jereticima postupalo. A opet, sporovi
su se odvijali, rasprave vodile, bile su one pravo duhovno
nadmetanje, pravi agon koji je iskreno voen za dokaz
pravednosti u veri.
U tumaenju igre i prirode nadmetanja, ja polazim
od metafizikih i kosmolokih tumaenja igre kao i kultne
prakse drevnih naroda; drugim reima, u pozadini ovakvog
pristupa nalaze se odreene filozofske pretpostavke.
Smatram da je nadmetanje i potvrivanje sopstvenog
opstanka - svest o svom opstanku u svetu i svom mestu u
celini bivstvovanja - ono odluujue to nagoni oveka da se
iskazuje i potvruje u borbi i takmienju sa drugima, ali
isto tako i sa samim sobom.
Naspram toga, mnogi istraivai, posebno etnolozi,
istoriari i sociolozi, nastanak igre trae u socijalnim
motivima i esto istiu njen klasni karakter; zato se
ponajee nailazi na objanjenje kako su prva takmienja
bila organizovana radi fizikog uvrivanja odreene grupe
ratnika/lovaca kako bi se osigurao uspeh u lovu ili ratu. Da
bi lake prevladao prirodne nedae, da bi bio uspeniji u

saplemenike. Ono na ta mi nikad ne bi pristali, u drugim epohama i

kulturama moglo je biti najvea ast.
www.uzelac.eu

186

Milan Uzelac

Metafizika igre

lovu ili u sukobu s okolnim plemenima, prvobitni ovek

morao je da se za to posebno i priprema.
Tako je tranje, bacanje kamena, potom koplja,
vetina gaanja iz luka, upravljanje konjem, a potom
dvokolicom - bilo od posebnog znaaja za ovekov opstanak.
Ako se tako razmilja, onda je prirodno to istraivai prve
tragove takmienja nalaze ve u najranijih poznatim nam
kulturama na obodu Sredozemlja, a pre svega u
Mesopotamiji, zatim, kod starih Sumeraca koji osnivaju
prve gradove okruene zidovima. Zidovi nam samo jo
jednom ukazuju na neophodnost odbrane od negostoljubivih
suseda i potrebu da se stalno bude na oprezu i pripravan za
borbu.
Naspram ovog shvatanja, sklon sam da verujem
kako bi se tragovi igrake delatnosti mogli nai jo u
ranijim razdobljima, u periodu procvata Vinanske kulture,
ali za potvrdu takvog stava potrebna su jo mnoga
istraivanja i jo vea spremnost da se prihvati relativnost
doskora veoma apsolutistiki nastrojene a i dalje vladajue
romantiarske germanske istoriografije. Kako je nama jo
uvek zagonetna99 Vinanska kultura postojala nekoliko
milenijuma bez unutranjih sukoba, za nas je to jo uvek
pitanje bez jasnog odgovora.
Kau da je onaj to je otkrio Lepenski vir probrao odreen broj
najreprezentativnijih uzoraka prvih skulptura a one manje uspene
prepustio namernom unitenju. Pitanje glasi: otkud mu pravo na to? Na
osnovu ega je sudio da su neke skulpture bile manje uspele a druge
uspenije izraene i time savrenije? Zar zato to ne odgovaraju
njegovom ukusu koji je s njegovim sumnjivim znanjima i kvalifikacijama
meu njih dospeo sa sasvim drugim merilima iz sasvim druge epohe?
Mnogo je pitanja, ali jo manje odgovora. Usuuje li se neko da sudi o
grkim vazama meu kojima nema na svetu dve iste, jer stari Grci,
prevashodno bili su narod stvaralaca a ne podraavalaca. I, koga prvi
mogu podraavati?
99

www.uzelac.eu

187

Milan Uzelac

Metafizika igre

Kako zasad stvari stoje, istoriju je odredila pojava

sumerskog pisma i uticaj Sumeraca i njihove kulture na
druge narode: na Asirce, Parane, Skite, Haldejce,
Persijance i konano Grke i Rimljane ija nam je kultura
najblia stoga to mi i danas pripadamo njihovoj i judeohrianskoj tradiciji.
Razume se, ne treba iz vida gubiti ni ne-hrianske
kulture, pre svega mislim na arapsku kulturu, jer
zahvaljujui upravo Sirijcima i Arapima sauvana je i do
nas dola u XI i XII stoleu autentina antika filozofska
kultura, a s druge strane, treba imati u vidu i zemlje
azijskog kontinenta i Dalekog istoka, odakle nam danas
dolaze mnoge borilake vetine, a koje verovatno nisu
nastale nezavisno od uticaja koje su ostavili pohodi
Aleksandra Velikog na Istok.
U prilog tome da takmienja, u odreenim periodima
ljudske istorije, poseduju i odreene klasne odlike [mada ja
ne volim da koristim taj izraz ovde, jer u prvo vreme nema
strogo izdiferenciranih klasa, a ako se i neka grupa posebno
izdvaja, onda je to pre grupa u koju spadaju vraevi i oni
koji sprovode prvobitne rituale, (kasnije bi se reklo,
svetenici)] govori i to, da u prvo vreme, kada se tek
formiraju drave, u takmienjima uestvuje i seosko
stanovnitvo, a da tek kasnije, kada se tehnika borbe i
takmienja uslonjava, to trai posebne pripreme i viak
slobodnog vremena, nosioci takmienja bivaju privilegovani
lanovi drutvene zajednice.
S druge strane, ali vie vekova kasnije, na igrama u
Olimpiji, koje u prvo vreme imaju uveliko i obredni, kultni
karakter, jer su i prireivane u slavu bogova, a u ovom
sluaju u slavu najvieg boga olimpijskog Panteona - u
www.uzelac.eu

188

Milan Uzelac

Metafizika igre

slavu Zevsa, uestvuju predstavnici najviih drutvenih

slojeva, i to sve vreme vai kad je u pitanju borba koija,
koje su mogli imati i opremiti samo najbogatiji, a da tek
kasnije, posle jo nekoliko stolea ponovo sreemo
predstavnike niih slojeva i to mahom u borilakim
nadmetanjima (rvanje, pesnienje, pankration); posebno je
to sluaj kad na takmienja dolaze i uesnici iz varvarskih
krajeva. Kao to znamo, varvari su svi koji ive izvan
granica grkog sveta, svi koji nisu Grci. U tom smislu, re
varvar nema pogrdno znaenje, budui da znai samo neGrk.
Grkom se smatrao onaj kome su oba roditelja grkog
porekla, a u reim sluajevima i samo jedan (to se deavalo
u sluaju velikog smanjenja stanovnitva usled epidemija ili
ratova koji su esto desetkovali stanovnitvo i dovodili u
opasnost njegov dalji opstanak). Znamo da je veliki mudrac
Tales 100 (sa kojim i poinje istorija grke i zapadne filozofije)
govorio kako za tri stvari moe da zahvali bogovima: to je
roen kao slobodan ovek a ne kao rob, to je roen kao
mukarac a ne kao ena, i to je roen kao Grk a ne kao
varvarin. Dakle, moemo izdvojiti tri bitne karakteristike:
moralo se biti slobodan graanin, mukarac i Grk, da bi se
moglo uestvovati na igrama u Olimpiji u vreme njihovog
nastanka.
Ovo ne treba razumeti pogreno i misliti kako su
ene bile potpuno diskriminisane: ako je u prvo vreme
igrama mogla prisustvovati samo svetenica iz Demetrinog
hrama u Olimpiji, potom su mogle i ene prisustvovati
Ako je verovati doksografima, Tales je samo delom bio Grk, po
majinoj liniji (majka mu se zvala Kleobulina), dok je po ocu bio
varvarskog porekla, poto mu se otac zvao Eksamies, a to je ne grko,
ve feniansko ime.
100

www.uzelac.eu

189

Milan Uzelac

Metafizika igre

igrama pa e se i takmiiti, na za njih posebno

organizovanim igrama u drugo doba godine (premda ima
sluajeva da su u pozno vreme igara ene mogle uestvovati
u upravljanju koijama). Na pravu takmienja i mladih
devojaka insistirali su posebno Spartanci kao najratoborniji
grki narod jer su u odbrani domovine bile jednako vane
ene kao i mukarci, te je stoga njihovoj fizikoj pripremi u
Sparti poklanjana posebna panja, a takmienja su bila
samo jo jedan motiv vie, nikako ne i zanemarujui.

www.uzelac.eu

190

Milan Uzelac

Metafizika igre

1. Igre staroga sveta

Prve arheoloke tragove takmienja nalazimo u III i
II milenijumu pre nae ere. Meu njima pominje se jedna
bronzana skulptura iz Mesopotamije s poetka III
milenijuma (oko 2800. g. pre n.e) koja prikazuje dva rvaa,
dok na jednom neto kasnijem bareljefu iz Vavilona vidimo
prikaz borbe pesnicama. U to vreme dolazi do pronalaska
koija koje nisu bile samo transportno ve i ratno sredstvo,
pa nam je sauvana na hetitskom jeziku i Knjiga treninga
upravljanja koijom iz 1360. godine pre nae ere. O vanosti
tog spisa govori nam i injenica da je do nas dolo i ime
njenog autora.
Grki istoriari Herodot i Ksenofont piu da su se
kod Asiraca i Persijanaca negovala takmienja u tranju,
pesnienju, bacanju koplja, gaanju iz luka, jahanje; ista
takmienja nalazimo i kod starih Egipana 101. Sauvan je
bareljef koji pokazuje pobedu faraona Dosera (2778-2723.
pre n.e.) u kultnom takmienju u tranju, a sredinom III
milenijuma u grobnici Fiohotena u Sakari predstavljen je
niz takmienja u slobodnoj borbi, lovu, akrobatici 102. Tome
treba dodati i prikaze takmienja i igara u grobnici Baketa
III u grobnici u selu Beni Hasan na zapadnoj obali Nila na
granici gornjeg i Srednjeg Nila. Posebno je vana petnaesta
(B 15) 103 od 39 grobnica visokih inovnika i vladara Egipta
u rasponu od VI do XXX dinastije.
http://www.egyptianolympic.org/Olympism.html
.
. .. . .: , 1982,
. 42.
103https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Tomb_of_Baqet_III_(BH
15)#/media/File:Beni_Hassan_31.jpg , posebno videti:
101
102

www.uzelac.eu

191

Milan Uzelac

Metafizika igre

Treba imati u vidu da u prvo vreme pobednici

takmienja, ne sluajno, bivaju vladari ili faraoni (Egipat),
jer oni time na jo jedan nain potvruju svoju vladarsku
mo i pravo na vlast. U isto vreme, ima podataka i o tome
da su neki od njih bili odista snani i prvi meu svima: a,
po predanju, takvi su bili: Tutmos III i Amenhotep II koji je
imao tako snane ruke da niko nije mogao da nategne
njegov luk 104. Tu njegovu snagu potvruju i savremeni
lekari koji su istraivali njegovu mumiju. U celoj egipatskoj
vojsci nije bilo breg od njega u tranju ni vetijeg u
upravljanju koijom, ili krmom broda sa 200 veslaa. Mogao
je da nategne i po 300 lukova da bi izdvojio originalni od
falsifikata. Dakle, iako su pravila obino bila na strani
vladara, da bi da pokazala kao najboljeg meu svima, bilo je
i takvih vladara koji su to odista i bili.
Postoje svedoanstva o Ramzesu III i Amenhotepu
da su bili ne samo veti vozai koija, ve i veti u
ophoenju s konjima koje su umeli dresirati, a u emu se
posebno isticao Amenhotep. 105
Znamo da u takve je spadao i Aleksandar
Makedonski koji bee odlian trka, po mnogim
svedoenjima posetilac Olimpije (gde je njegov otac bio u
dva maha pobednik 106 u borbi koija i gde je u njegovu ast
podigao hram Filipeon), ali na pitanje da li bi se i sam

https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Tomb_of_Baqet_III_(BH15
)#/media/File:Egypt,_Main_chamber_of_tomb_15_at_Beni_Hasan._Wellc
ome_M0006216.jpg
104
105
106

http://egyptopedia.info/i/833-igry-v-drevnem-egipte
. . . "", 2000.

Po drugim svedoanstvima, bio je trostruki pobednik u Olimpiji.

www.uzelac.eu

192

Milan Uzelac

Metafizika igre

takmiio u tranju, Aleksandar je, kau, odgovorio da, ali

sa kraljevima 107.
U tom smislu, poslednji veliki vladar olimpijac bio
je rimski imperator Neron, no njegovi nastupi na igrama u
Olimpiji i Korintu zasluuju posebnu priu, a deavaju se u
vreme kad je slava igara ve uveliko na zalasku i nije se
zaziralo ni od pljake hramova u Olimpiji i Delfima koje je
Nerom prosto opustoio (odnevi vie stotina najvrednijih
skulptura u Rim) i tako u velikoj meri dovrio ono to je pre
njega zapoeo rimski vojskovoa Sula.
Ono to treba zasad konstatovati i moda jo jednom
ponoviti, jeste da su u prvo vreme posebno negovani: lov,
pesnienje, maevanje (tapovima) i ritualne igre koje su
upranjavali vii slojevi drutva.
Vremenom magijska i kultna dimenzija igara tone u
zadnji plan a u prvi izbijaja njihova estetska strana kojoj je
cilj da zaseni iroke drutvene slojeve, no, ne toliko sjajem
onostranog, koliko nadmonom snagom vlasti. Trijumf u
igrama odraz je veliine vlasti i vladarske moi. Kada je re
o demonstraciji moi faraona pred gostima i gledaocima,
pobeda je bila ve unapred odreena. Stoga su predstavnici
viih slojeva vlasti, u odnosu na one koji su pripadali niim
slojevima, po pravilu, imali due oruje (ako je u pitanju
borba palicama), otrije, kao i pravo na vie zahvata.
Vremenom duh takmienja zahvata ne vie samo
vladarski sloj, ve i inovnike i svetenike; vebaonice se
otvaraju pri hramovima i gosti koji dolaze u dravu bivaju
zabavljani vebava akrobata i igraa; pritom je znaajna i
Videemo, druga polovina IV stolea pre n.e. je vreme kad u
takmienju uzimaju uee svi, a ne samo aristokratija, kako je to bilo u
prvo vreme Igara.
107

www.uzelac.eu

193

Milan Uzelac

Metafizika igre

igra loptom (u kojoj uestvuju i ene) a koja osim svoje

estetske strane i razvijanja elegancije pokreta, slui
ispunjavanju slobodnog vremena i uveseljavanja gledalaca.
Kada je re o starom Egiptu treba imati u vidu i
strogo pridravanje tradicije, kao i visoku meru
konzervativnosti, te su tu teko prodirali strani uticaji to
objanjava nepostojanje borbe koijama, ili polo na konjima,
u periodu ranije istorije Egipta, a to se sree kod veine
naroda tog vremena. Situacija tu, ali na kratko, poinje da
se menja tek nakon osvajanja Egipta od strane Aleksandra
Makedonskog (332. p.n.e).
Rekao sam da su s Aleksandrom mnoge od igara i
njihovih tehnika dospele do Indije, i Dalekog istoka, do Kine
i Japana. U Indiji prvi tragovi igara ukazuju na uticaj iz
Mesopotamije, mada ples i pokreti u njemu ostaju specifino
indijska tvorevina formirana pod uticajem uenja o
uvrivanju zdravlja jogom, na tradiciji racionalne magije
to je za sobom povlailo sloen izgraen mistini sistem
pokreta.
Ako je tu nastao ah, razvijajui strateki nain
miljenja, tu sreemo i pripremu igraica za potrebe
hramova koja je vrena u ustanovama zatvorenog tipa,
budui da je re o tajnim simbolikim pokretima ruku i tela
koji su svoje znaenje otkrivali samo onima u to upuenim.
Konano, ako su vebe kod drugih naroda uvek bile u
funkciji potvrivanja ivotnih snaga i moi, nakon
budistike religiozne reforme (V st. pre n.e) nezadovoljne
bramanizmom i koja je odreene elemente joge otvorila i
nearijevskim kastama, trai se bekstvo u nirvanu, bekstvo
iz ivota umrtvljivanjem tela, pa beda i siromatvo postaju
privlani siromanim slovima koji i tako nita nemaju te
www.uzelac.eu

194

Milan Uzelac

Metafizika igre

postaje popularnai poinje da se iri jedna nova religiozna

orijentacija poznata kao dainizam (nastala izmeu IX i VI
stolea pre nae ere), koja propoveda nenasilje i praktikuje
samousavravanje koje vodi ka nirvani.
Sistem fizikih vebi kombinuje se s posebnim
psiholokim vebama, i to vodi zatvorenosti u sebe,
asketizmu odakle crpe svoju tehniku i fakiri. Dodue, pored
upranjavanja vebi bez oruja, negovani su tranje i skok u
vis, ali oni su imali obrednu funkciju i behu vezani za kult
seobe due ili kult poveanja plodnosti polja.
Za razliku od Indije, u drevnoj Kini, ako je verovati
hronolozima, u III milenijumu pre nae ere, pored
upranjavanja drevnih obiaja i obreda, panja se posveuje
i fizikoj i telesnoj aktivnosti o emu svedoi knjiga Kungfu
iz 2698. g. pre n.e. u kojoj se opisuju razne gimnastike
vebe za leenje, smanjivanje bola, ritualne igre namenjene
borbi protiv bolesti, neplodnosti ali i borbi.
U vreme dinastije an vojna obuka obuhvata bordu
zaprenim kolima, gaanje iz luka, lov, bacanje koplja,
borbu bez oruja. Plesne igre predstavljale su igre mrtvih,
podvige predaka, ali i borbene igre i igre protiv neplodnosti.
U kasnijem periodu, u vreme dinastije ou (XI-III st. pre
n.e.) dva od est predmeta u visokim kolama bili su trka
koijama i gaanje iz luka. Od VI st. taoistike kole
razvijaju tehnike unutranjeg kretanja (nei kung), a pri
leenju pomou disanja razvijaju tehnike spoljanjeg
kretanja (taoczin) kojima se hoe osloboditi od fizikih
slabosti. Posebna panja pridaje se masai odreenih
taaka tela radi uklanjanja bola i delovanja na rad
unutranjih organa.

www.uzelac.eu

195

Milan Uzelac

Metafizika igre

Taoistiki principi leenja i gimnastike poivaju na

filozofskim principima Lao Cea (VI-V st. pre n.e) koji je
smatrao da je telo oveka kopija vasione kojom vladaju dve
suprotstavljene sile ije se delovanje moe uravnoteiti
disanjem i posebnim pokretima koji smiruju i uravnoteuju
delove ovekovog tela. Na taj nain moe se ve u ranoj
mladosti dospeti na put vrline i savrenstva.
Da bi razvili brzinu i vetinu, Kinezi su smislili
jednu vrstu igre loptom, to bi bila pretea dananjeg
fudbala (u-ke). Na sredini terena, na rastojanju od 4
metra ukopavana su dva bambusova tapa visoka 4 metra
meu kojima je bila zategnuta mrea s otvorom na vrhu
prenika 60 cm. Lopta je udarana nogama i rukama, mogla
je dodirnuti glavu, lea, grudi, jedino je bilo zabranjeno
udarati otvorenim dlanom. Pravila su bila stroga:
razlikovali su 10 vrsta naruavanja pravila i oko 70 vrsta
udaraca po lopti nogom ili rukom. Pobednici su bili
nagraivani, poraeni - ismevani; na teren su izlazile po dve
ekipe, i takmienje je trajalo dok ne izau na teren sve
ekipe; treba znati da istono takmienje ne poznaje
apsolutnog pobednika i da tu ne postoji kup-sistem.
Ali, biti prvi i najbolji meu svima, to je princip koji
su uzdigli tek stari Grci i to je princip koji je potom uzdigao
njih.

www.uzelac.eu

196

Milan Uzelac

Metafizika igre

2. Igre u antikog Grkoj

Uvod
Za razliku od istonjakih drava koje smo pominjali,
bili to Mesopotamija, Egipat, Indija, Kina, gde su se vie od
svega cenili pokornost, postojanost, tradicionalna
nepromenljivost, potinjenost seoskog stanovnitva vladaru
ili svetenstvu, kao najstroem uvaru tradicije, i garantu
stabilnosti i nepromenljivosti - svet Grka [koji su formirala
dorska plemena dola sa severa i naselivi jug Balkanskog
poluostrva (Atika i Peloponez a potom i egejska ostrva
potinivi sebi Krit i Mikenu), stopivi se s lokalnim
plemenima] bio je iz osnove drugaiji.
Upravo kod Grka po prvi put je, po reima velikog
nemakog filozofa Hegela, sinula svest o slobodi i tek kod
njih je sa slobodom pojedinca izbila u prvi plan
individualnost i svest o znaaju i pozvanosti svakoga lana
polisa. No, sve to jo ne objanjava kvalitet novonastale
situacije; bez optegrkog uticaja koji je imalo svetilite u
Delfima, bez velikog vaspitnog uticaja obreda i obiaja koji
su poivali na vrednostima izloenim kod Homera i
Hesioda, bez postojanja optih i zajednikih interesa koji su
uvrivali jedinstvo grkih gradova, teko da bi se mogli
stvoriti uslovi za demonstraciju moi najveih gradovadrava olieni u aristokratskom idealu.
Odmah treba znati, i to treba trajno imati u vidu, da
ideal aristokratije podrazumeva vladavinu najboljih,
duhovno najboljih, to nam govori i sama re (aristos
najbolji). Taj aristokratski ideal sadravao je u sebi ideal
prvenstva, vladavinu izabranih - kako u duhovnom, tako i u
fizikom smislu. Nadvladati i pobediti druge, suprotstaviti
www.uzelac.eu

197

Milan Uzelac

Metafizika igre

se sudbini, pa dospeti i do granica svojih mogunosti to je

izazov tog novog grkoga duha.
Tokom VIII st. pre n.e. formira se helenski sistem
fizikog vaspitanja, antika gimnastika koja je obuhvatala
(1) vebe za decu ranog uzrasta (igra loptom, obruem,
tranje, bacanje koplja i diska, kao i druge vebe koje
potpomau razvoj hitrosti), (2) vebe koje su se odvijale u
palestri (posebnom za to prostoru) i koje su obuhvatale
pentatlon (petoboj) [tranje (192-196 m), skok u dalj,
bacanje koplja, bacanje diska i rvanje] 108. Sem toga u
palestri su jo negovani pesnienje, rvanje slobodnim stilom
a u kasnijim vremenima pankration (kombinacija rvanja i
pesnienja). Tu se moglo videti i tranje pod orujem,
jahanje, gaanje iz luka, veslanje 8takmienje triera) (na
Panatenejskim igrama). (3) orhestrika koja je obuhvatala
vetine kretanja i vebe koje su neophodne za razvoj
hitrosti (igre loptom (koje ne behu grupna igra), akrobatske,
obredne, pozorine i ratnike igre). Sve te igre potekle su sa
Krita i iz Etiopije, a odatle, pre svega, gaanje lukom.
Ono to i ovde ne treba gubiti iz vida, to je svakako
veza fizikog nadmetanja i neprestanih vojnih priprema.
Zato ne treba uditi to je u prvo vreme dominantan uticaj
imala spartanska aristokratija, a ovaj se ogleda u obaveznoj
pripremi pred igre, to je u nepovoljan poloaj dovodilo
slobodne graane iz niih slojeva i davalo prednost
lanovima aristokratskih, viih slojeva.
U poetku, po svedoenju Filostrata, prednost je
davana brzini, ali i eleganciji, a tek potom snazi. S
vremenom potrebe ratne pripreme u velikoj meri
uslovljavaju veinu disciplina. Ima se u vidu pravolinijsko
108Kun,
www.uzelac.eu

op. cit., str. 58.

198

Milan Uzelac

Metafizika igre

tranje, to je svojstveno vojnicima, skok u dalj s tegovima u

rukama koji su simbolizovali oruje; isto vai i u sluaju
takmienja u bacanju koplja ili diska.
Moda se veza tehnike i taktike u ratnim borbama i
nadmetanja na igrama, najbolje vidi na primeru pesnienja
gde su udarci mogli biti zadavani samo u glavu ili lice, i to
biva jasno ako se zna da dorska plemena za razliku od
ahajaca u prvo vreme nisu imala lemove ve su glavu
titili samo titom.
S druge strane, za razliku od Sparte, u Atini je
naglasak stavljan na svestranost vaspitanja, pa su do
izraaja dolazili vojna, estetska, moralna i higijenska
dimenzija u obrazovanju mladih ljudi.
Ono to je specifino grka nota u svemu tome jeste
pojava agonistike i njeno olienje behu svegrke igre u
Olimpiji. Postoji niz razloga i objanjenja zato je izabrana
ba Olimpija, grad na Peloponezu za mesto gde e se
nadmetati najbolji meu najboljima, mesec dana, jednom u
etiri godine, kad prestaju sve razmirice i sukobi meu
grkim plemenima koja su stalno meusobno sporila i
ratovala; Olimpija je bila mesto gde su svi Grci takmiari
i gledaoci, trgovci i pesnici, retori i glumci, sitne iardije i
lopovi bili ujedinjeni uprkos svim razlikama i suprotnim
interesima, a objedinjavalo ih je prinoenje rtvi najviem
bogu svih Grka Zevsu i nadmetanje na stadionu.
Treba ponoviti da igre odrane 776. pre n. ere, nisu
bile prve, ve dvadeset i sedme po redu (to znai da su prve
bile 108 godina ranije), no da su one prve sa kojih se znaju
imena pobednika (prethodni su se verovatno pamtili, no
posle sto godina moralo je poeti i zapisivanje imena); to
znai, da su u Olimpiji odravane igre i pre dolaska dorskih
www.uzelac.eu

199

Milan Uzelac

Metafizika igre

plemena na Peloponez ali one su imale kao i sve druge

lokalni, a ne panhelenski karakter.
Na izbor Oimpije uticalo je vie momenata: tu je bilo
sveto mesto Altis jo od pre dolaska dorskih plemena, tu su
se obavljali obredi posveenja i izbori ahajskih careva. Tu je
bilo i svetilite Here, gde su se vrili kultni rituali koji su
pomagali plodnost (u okviru tih rituala organizovala su se
takmienja u tranju); Olimpija je bila tesno vezana s
kultom predaka i po predanju upravo tu je bio grob
legendarnog vladara Pelopsa. Igre u Olimpiji podralo je
svetilite u Delfima, ali i najmonija drava na Peloponezu
Sparta, no tu je bio jasno izraen i kult vrhovnog boga
Zevsa, i konano, ona je bila na zatienom mestu i pored
toga lako dostupna za sve goste i uesnike igara.
U svakom sluaju, Olimpijske igre, kao mesto
susretanja Grka iz svih delova tadanjeg grkoga sveta
rasprostrtog na obodu Sredozemlja, a na tri kontinenta, bile
su ne samo mesto panhelenskog takmienja, ve i mesto
uvrivanja saveza meu grkim dravama, mesto jaanja
svesti o jedinstvu svih Grka i njihovoj razliitosti u odnosu
na inoplemenike varvare koji su govorili drugim jezicima i
imali druge obiaje i druge bogove.
Kako na prelazu iz VI u V st. pre n. ere dolazi do
procvata antikih polisa i njihova mo je tada na svom
vrhuncu, o emu posebno svedoi uzdizanje i slava Atine
nakon pobeda Grka nad Persijancima kod Maratona i
Salamine, nakon uvrivanja prvenstva igara u Opimpiji,
poinju da se odravaju igre i u drugim mestima, te tako
imamo Istamske (586), Delfijske, ili Pitijske igre (582),
Nemejske (473) i najmlae, Panateneske igre u Atini (465).

www.uzelac.eu

200

Milan Uzelac

Metafizika igre

Usled velikog znaaja koji su imale igre, posebno ove

u Olimpiji, ne treba da iznenadi to se tu esto sa igrama
meala i politika, te su stoga igre imale i svoju drutvenu
dimenziju: u Olimpiji je sofist Gorgija drao besedu kojom je
razobliio savez Sparte s Persijancima (408), tu su
predstavnici grada Mitilene istupili pred predstavnicima
svih Grka protiv politike Atine, tu je bio zakljuen
tridesetogodinji mir Atine i Sparte (445), tu je Lisija
zastupao demokrate protiv sirakukog tiranina Dionisija
(388), tu su se organizovale demonstracije protiv oligarha,
tu su bili zakljuivani brojni sporazumi i dogovori.
No kako je vreme prolazilo, ve u IV st. pre n.e.
dolazi do slabljenja agonalnog duha, aristokrati poinju i
sami da ignoriu igre jer je meu takmiarima bilo sve vie
onih niskog drutvenog porekla.
U to isto vreme, u ratovima poinju da se angauju
profesionalci-najamnici, duh patriotizma poinje da slabi,
pa i fizika priprema za stalnu odbranu drave gubi znaaj;
poseenost gimnasionima sve je manja, a mladi ljudi bave
se preteno samo lakim vebama; dotadanjem idealu
zajednitva sve se vie suprotstavlja individualnost koja se
ogleda u povuenosti ljudi u sebe; ljudi se ne oseaju vie
graanima polisa, ve graanima sveta, kosmopolitima,
ime se ve najavljuje jedna nova epoha, epoha helenizma
koja e smeniti vladajue visoke ideale helenskog perioda
koji bee u znaku dominacije Grka.
Razmeu te dve epohe obeleava smrt dvojice
najveih linosti kraja IV st. ali i itave antike, najveeg
vojskovoe i najveeg filozofa: Aleksandra Velikog (323) i
Aristotela (322). Sve ovo nije se moglo ne odraziti i na

www.uzelac.eu

201

Milan Uzelac

Metafizika igre

karakter igara u upravo pomenutim gradovima Olimpiji,

Delfima, Korintu, Nemeji, Atini.
Tako, panhelenske igre, koje su u svom vrhuncu
veliale slobodu i jedinstvo grkih gradova/drava, nakon
samo stotinu godina, postaju bledi odsjaj negdanje svoje
slave i veliine. Na igrama sve je prisutniji polusvet koji se
bori do iznemoglosti i najbolji primer je pankration.
I u tome je stvar: igre su poele takmienjem u
traju, velianjem ovekove snage i izdrljivosti, to je
potvrdio svojim inom i glasnik s Maratona, a nakon
nekoliko vekova - bespotednim pesnienjem i estim
usmrivanjem protivnika. To je momenat kada takmienje
u tranju pada u drugi plan i kad na igrama (s iskljuenjem
olimpijskih) nestaje petoboj koji je u sebi uvao seanje na
stare obrede inicijacije.
Agonalne ideale nekadanje aristokratije u usponu
sad smenjuju graanske vrednosti koje svojom relativnou
samo podraavaju krizu u koje zapadaju grki gradovi i
itav grki svet koji e ne samo na simbolian nain ve i
realno biti pokoren u bici kod Heroneje 338. godine pre n.e.
Nije stoga nimalo sluajno to Aristotel prednost daje
gimnastici, a ne agonistici koja se u meuvremenu svela na
hipetrofirani kult atletizma.
Borei se za presti mnogi gradovi iznajmljuju
sportiste, a 388. godine pre n.e. desio se i prvi veliki
skandal kada se otkrilo da je tesalski borac Eupol potkupio
protivnike da bi se dokopao pobednikog venca. Za kratko
vreme potkupljivanje je postalo opte mesto igara. Publike
je dodue bivalo sve vie, ali se izmenila i koncepcija
takmienja kao i njihov sadraj: sve popularnije bejahu
borbe koija, a ostale su i dalje pesnienje i pankration.
www.uzelac.eu

202

Milan Uzelac

Metafizika igre

Vie je no jasno da je herojsko vreme agona prolo,

da je Platonovom metafizikom igre, svoenjem igre na slepi
odraz, igra izgubila njenu negdanju nadprirodnu veliinu
koju je posedovala u kultovima. To se da videti i u delima
najveih vajara IV st. pre nae ere, Lisipa i Praksitela, ije
se realistiko prikazivanje izmuenih lica olimpijskih
pobednika u pesnienju nalazi u dubokom kontrastu spram
herojskih idealizovanih likova koje u prethodnom veku
prikazuje Poliklet.
Nakon pokoravanja starog sveta od strane
Aleksandra, u doba njegovih naslednika igre se sele u nove
prestonice: Aleksandriju (Egipat), Antiohiju (Sirija),
Pergam (Mala Azija), no tamo one gube svoj grki karakter;
ako je sistem gimnastikih vebi i zadrao svoj dotadanji
oblik, izgubio se njihov raniji karakter koji se ogledao u
pripremama za obrede inicijacije. Petoboj koji je zahtevao
svestranu fiziku pripremu potisnut je zabavnim igrama i
plesovima.
U narednom stoleu Grka potpada pod vlast Rima,
a nakon pobede nad Filipom V Makedonskim 196. godine
pre n.e. rimski vojskovoa i politiar, konzul Gaj Flaminije
daje grkim gradovima slobodu i to objavljuje na Istamskim
igrama. Posle njega mnogi su rimski vladari pokuavali da
Olimijske igra pretvore u imperijalne i da ih prenesu u
Rim 109, ali su se tome suprotstavili sami Rimljani, te tako
neto nije uspelo ni kasnije Imperatoru Neronu. Rimljani su
se u potonjem periodu igrama koristili kako bi neutralisali

U tome je prednjaio rimski konzul i diktator Kornelije Sula (138-78)

koji je 175. Olimpijadu (80. godina. pre nae ere), hteo organizovati u
Rimu.
109

www.uzelac.eu

203

Milan Uzelac

Metafizika igre

nezadovoljstvo niih drutvenih slojeva, te su one bila jo

jedna forma rimskog upravljanja.
Vremenom dolazi do uzajamne asimilacije Rimljana i
Grka i kako se obino govorilo, Rim je vojno pokorio Grku,
ali je Grka duhovno pokorila Rim; Heleni su dobijali
rimsko graanstvo, grki jezik je bio drugi jezik Rima, a
ponekad i prvi (Cezar je poslednje rei upuene Brutu
izgovorio na grkom, a ne na latinskom jeziku), a s druge
strane Grci su priznali kult rimskih Imperatora u istoj meri
kao i kult Zevsa. Imperatori i visoki rimski inovnici poeli
su da uestvuju u grkim relgioznim obredima i
misterijama i postajali organizatori razliitih igara. To vodi
tome da svetilite u Delfima gubi svoj raniji znaaj i
preanju politiku ulogu.
Posle nekog vremena, zahvaljujui finansijskoj
podrci Rimljana igre su ponovo dobijale znaaj i to ne samo
u Olimpiji, ve i u Smirni, Efesu, Pergamu, Antiohiji,
Magneziji, Megari, Sirakuzi, Aleksandriji, Hersonesu... Igre
su se odravale u preko 40 gradova. Meu igrama isticali su
se pankration, pesnienje, takmienje na koijama, gaanje
iz luka, bacanje diska.
Igre u vreme dominacije Rima imale su s
prethodnima zajedniki naziv i zajednike ceremonije, dok
su im sadraj i uloga postali posve drugaiji. Kako se broj
posetilaca viestruko uveliao one su poele sluiti i za
neutralizaciju klasnih sukoba, gubei tako tradicionalni
karakter, prilagoavajui se potrebama rimske Imperije.
Pojavile su se i nove disciplne: borbe sa zverima i borbe
gladijatora. Meu uesnicima pojavile su se i ene, a
takmiari su se okupljali u posebne organizacije.

www.uzelac.eu

204

Milan Uzelac

Metafizika igre

S vremenom, ve od IV veka pre nae ere, dakle u

vreme dominacije Grka, igre su postajale sve grublje, meki
kaievi kojima su omotavane ruke za pesnienje sada su
dobijali bakarne prstenove i gvozdene dodatke, mada su se
pored snage i dalje cenili taktika i tehnika u borbi.
S jaanjem hrianstva, posebno u vreme imperatora
Teodosija (380), dolazi do zabrane igara ne samo u Olimpiji,
ve i u drugim mestima, vreme se ne meri po olimpijadama
to se u vreme pojave hrianstva vidi kao paganski obiaj.
Zahtevi za harmoninim, svestranim razvojem oveka
pripadali su dalekoj prolosti; nastupilo je doba u kojem je
mladim ljudima atletika prestala da bude privlana, jer vie
nisu bili spremni na odricanja i napore. Rimljani, kao to
smo videli, nisu uneli nove elemente u grke igre, iako su
pomogli njihovo ouvanje i rasprostiranje u vreme dok
hrianstvo nije uzelo presudnu re.
Rezime
Osnivai i utemeljivai drevnih igara, i to ne samo u
Olimpiji, ve i u Delfima, Korintu, Nemeji i Atini bili su
Grci, i kolevka drevnih igara bee Grka.
Grci su na jug balkanskog poluostrva doli iz doline
Dunava, bez seanja na svoju prapostojbinu. U prvom
talasu behu to ahajska plemena koja su naselila Peloponez i
Krit; pokorili su starosedeoce, osnovali svoje gradove,
ovladali morem, ostrvima, pokorili Troju, grad na obali
male Azije; u narednom talasu dola su dorska plemena,
zahvaljujui naprednom, gvozdenom oruju ta plemena
pokorila su ahajce i stopili se s njima i ostalim
starosedeocima; brzo su osnivali gradove a potom gradovedrave; govorili su jednim jezikom, ali su sebe nazivali po
www.uzelac.eu

205

Milan Uzelac

Metafizika igre

gradovima: behu spartanci, atinjani, beoani, korinani,

argosci, beotijci, da bi na kraju poeli sebe nazivati
helenima. Neprestano su sklapali saveze, i iste raskidali pa
su vie ratovali no to su iveli u miru.
Zemlja na kojoj su iveli bila je ograniena i to ih je
nagonilo da stvaraju nove naseobije i gradove, prvo na
ostrvima Egejskog mora, potom na obali Sredozemnog i
Crnog mora, potom su naselili delove Egipta, male Azije,
Severne Afrike, junu Italiju, Siciliju i stigli do Apenina i
Pirineja. Gde god bi se pojavili kao naseljenici Heleni su
donosili sa sobom svoj jezik, obiaje, svoje bogove, hramove i
svoj nain ivota.
No, u to vreme, sebe nisu nazivali Grcima, ve
Helenima, i to po unuku Prometeja, Elinu koga su
smatrali svojim rodonaelnikom, pa se i drava po njemu
nazvala Helada. Na poetku njihove slavne istorije nalaze
se epovi Ilijada i Odiseja, panteon olimpijskih bogova, o
kojima su govorili njihovi mitovi i igre u Olimpiji.
Mitovi nisu bili isprazne prie; oni su bili najvia
realnost; svet je bio ispunjen bogovima i Grci su iveli s
njima, a oni na ljudima nepristupanom mestu, na vrhu
Olimpa, visoke planine iji su vrhovi i leti nevidljivi i u
magli; Olimpljani koje su Grci najvie potovali i a na koje
su se najvie ugledali, behu: Zevs, Hera, Posejdon, Had i
njihova deca: Apolon, Ares, Artemida Atina, Afrodita,
Hermes, Hefest i Demetra.
Da bi ublaili gnev besmrtnih bogova, Grci su im
podizali hramove i u njihovu ast organizovali atletske i
muzike sveanosti, u Olimpiji, Delfima, Korintu, Nemeji i
Atini. Grci su verovali da su bogovi i izmislili rei: atlet,
stadion, disk, hipodrom, gimnastika...
www.uzelac.eu

206

Milan Uzelac

Metafizika igre

Olimpijske bogove i pobednike slavili su pesnici:

prvo, u najstarija vremena, Homer i Hesiod, a potom, u V
st. pre n.e, veliki Tebanac Pindar koji se proslavio odama
pobednicima u Olimpiji i Atini. Na Homerovim epovima
vaspitavala se nekoliko stolea itava Helada; u njegovim
delima Grci su nalazili najvee duhovne i moralne ideale; u
23. pevanju Ilijade [imamo opis pogrebnih igara koje
prireuje Ahil u spomen svog poginulog prijatelja Patrokla]
nalazimo opis atletskih nadmetanja (nadmetanje dvokolica,
tranje, rvanje, bacanje koplja, diska, gaanje iz luka) koji
e biti obrazac prvih nadmetanja u Olimpiji.
Homer je probudio kod Grka strast i tenju ka
savrenstvu, za prvenstvom, prevazilaenjem drugih;
pobeda je, govorilo se, ki duha i snage, sestra slave i vlasti.
Grci su ve na poetku svoje istorije, shvatili
traginu dimenziju ivota; shvatili su da je tragino utkano
u strukturu kosmosa, pa su govorili da na pravi nain ivi
onaj ko pati, ko se sudara s nepravdom, ko gubi u
takmienjima.
Grci su stvorili kult tela, lepote i pobede. Takmienja
na obalama reka i mora, na gradskim trgovima, vebe u
palestrama, kao i principi fizikog vaspitanja u Sparti i
Atini to je ono to je pripremilo nastanak igara pre svih
ve vie puta isticanih, u Olimpiji, a potom i u ve u vie
navrata pomenutim gradovima. Spartanski zakonodavac
Likurg smatrao je da su vebe neophodne kako ne bi oslabio
borbeni duh a da bi one imale dodatni podsticaj,
organizovana su takmienja i igre.
Treba imati u vidu da kod Grka nije bilo rei samo o
fizikim nadmetanjima: oni su se nadmetali u svemu: u
pisanju tragedija (Atina), pevanju (Delfi), plesu (Sparta),
www.uzelac.eu

207

Milan Uzelac

Metafizika igre

ak u izradi vaza i amfora u svemu su morali biti najbolji,

u svemu se morao pokazati takmiarski duh.
Kod Grka nije igra bila radi igre, ve radi pobede i
samopotvrivanja pred bogovima: to se vidi i po imenima u
ijoj osnovi je re slava (Nikanor, Nikandr, Nikomah),
najbolji (Aristid, Aristarh, Aristotel), prvi (Protagora,
Prometej, Protej). Aristotel je pisao u Retorici: Mladi vole
slavu, ali jo vie pobedu, zato to mladost tei prvenstvu a
pobeda je neka vrsta prvenstva (prevashodstva).
U doba Likurga, a i potom, u Sparti je debeo ovek
bio egzotika, nije se znalo za pijanstvo, jedna od najveih
vrlina bilo je fiziko i moralno zdravlje, a bolest kazna.
Taj kult zdravlja je Spartancima i doneo slavu.
U Atini su stvari stajale drugaije, tamo drava nije
u toj meri diktirala nain vaspitanja; postojali su
gimnasioni i palestre gde su roditelji slali decu; decu su
uili itanju, pisanju, raunu sviranju na liri. Bive atlete
obuavale su decu fizikim igrama. Teilo se harmoninom
razvoju tela i duha: za telo je najbolja bila gimnastika, a za
duu muzika. U prvom redu cenila se lepota kretanja, a ne
snaga i hitrost. Kult harmonije vladao je u Atini od VI do IV
st. pre n. e.
Ali, Grci nisu bili samo velike atlete no jednako i
veliki umetnici; bez veliine ovih drugih, koji su u
skulpturama i stihovima slavili olimpijske pobednike, teko
da bismo znali vie od njihovih imena, a i to je ve mnogo:
sauvati ime za potonja vremena. Ako do nas i nisu dola
originalna dela najveeg vajara Fidije i Polikleta, ve samo
kopije ovog drugog (kao i odlomci drugih vajara tog doba),
mi i na osnovu onog to je dolo do nas moemo sagledati

www.uzelac.eu

208

Milan Uzelac

Metafizika igre

veliinu velikih pobednika ali i umetnika koji su ih svojim

delima proslavljali.
Legenda kae da je nakon bitke kod Heroneje 338.
pre n.e. Aleksandar Makedonski grad Tebu, iji su
stanovnici bili na strani Atine, sravnio sa zemljom, ali je
potedeo kuu pesnika Pindara (522-443), estog gosta u
Peli, koji je u svojim odama slavio olimpijske pobednike.
Mesto igara
Olimpijske igre. Svetilite Zevsa u Olimpiji, na
severozapadu Peloponeskog poluostrva.
Pitijske igre. Svetilite Apolona u Delfima, na
padinama Parnasa u sredinjoj Heladi.
Istamske igre. Svetilite Posejdona, blizu Korinta,
na Istamskoj prevlaci, koja je spajala Grku i Peloponez.
Nemejske igre. Svetilite Zevsa u Nemejskoj dolini,
gde je na severnom Peloponezu grad Nemeja.
Panatenejske igre. U podnoju Akropolja svetilita
Atine, zatitnice glavnog grada Atike.
Vreme igara
Olimpijske igre. Odravane se u mesecu jeromenej,
koji poinje s prvim danom punog meseca posle letnjeg
solsticija koji se smatra poetkom godine. Po savremenom
merenju, to je kraj juna poetak jula.
Pitijske igre. Tree olimpijske godine meseca
metagejtniona (avgust-septembar)
Istamske igre. Jul, svake druge godine.

www.uzelac.eu

209

Milan Uzelac

Metafizika igre

Nemejske igre. Leto druge olimpijske godine i zima

etvrte.
Panatenejske igre. Poinju prvog dana meseca
hekatombeona, i to odgovara savremenom junu.

Vreme prve odrane igre

Olimpijske igre. 776. pre n.e 110.
Pitijske igre. 586. pre n.e.
Istamske igre. 582. pre n.e.
Nemejske igre. 573. pre n.e.
Panatenejske igre. 566. pre n.e.
Legendarni utemeljivai igara
Olimpijske igre. Heroji Pelop i/ili Herkul.
Pitijske igre. Apolon Delfijski.
Istamske igre. Tezej, sin atinskog cara Egeja.
Nemejske igre. Herkul, pobednik Nemejskog lava.
Panatenejske igre. Tezej, inae, vladar Atine,
pobednik udovita Minutaura na Kritu.

Vrste takmienja

Re je o igrama s kojih nama ime prvog pobednika. Inae, one su

dotad bile lokalnog karaktera, a ove su bile 27. po redu.

110

www.uzelac.eu

210

Milan Uzelac

Metafizika igre

Olimpijska igre: tranje, petoboj, rvanje, pesnienje,

pankration, takmienje zaprega, takmienja trubaa i
vesnika.
Pitijske igre: takmienje muzikanata, igraa, pevaa
i pantomiara, atletska takmienja i takmienje zaprega
(kao u Olimpiji).
Istamske igre: tranje, rvanje, tranje s bakljom,
takmienje konjima i takmienje muzikanata.
Nemejske igre: atletska i muzika takmienja, po
uzoru na igre u Delfima.
Panatenejske igre: takmienje atletiara i zaprega
(po uzoru na takmienja na Pitijskim i Istamskim igrama),
takmienje trkaa s bakljama (tafeta), i takmienja triera.
Uesnici
Do V veka na igrama su mogli uestvovati samo
slobodni graani, helenskog porekla, koji sebe nisu umrljali
prolivenom krvlju, kraom u hramu, gaenjem zakletve, ili
neim neasnim. Pravo uea nisu imali robovi, ni varvari
(stranci). Pored odraslih mogli su uestvovati i efebi (16-18,
ili, 18-20 godina). ene nisu mogle uestvovati, sem u
upravljanju kvadrigama.
U kasnijim vekovima mogli su uestvovati i varvari s
oblinjih ostrva i oboda Sredozemlja i Crnog mora. Meu
njima bili su carevi i tirani i njihova deca i roaci, mudraci i
vojskovoe, trgovci i zanatlije, aristokrate i lovci. Na
Istamskim igrama je u rvanju pobedio Aristokle, kasnije
poznat kao Platon, na Pitijskim igrama vozio je etvoropreg
Filip II Makedonski, U Atini se proslavio u rvanju i
pesnienju Euripid (dramski pisac).
www.uzelac.eu

211

Milan Uzelac

Metafizika igre

Nagrade
Olimpijske igre: venac granica svete masline.
Pitijske igre: jabuke s drveta u Delfskom svetilitu
kasnije lovorov venac.
Istamsle igre: venac granica bora.
Nemejske igre: venac od celera.
Panatenejske igre: Venac granica masline s
Akropolja i Panatenejska amfora s maslinovim uljem.
Uspon i pad igara
U prvo vreme igrama je vladao kult tela i lepote. U
IV st. dolazi do smene vrednosti: pobeda u asnom sukobu
kao najvioj vrlini, odlazi u drugi plan, a u prvi stupa novac,
dolazi vreme atletiara-profesionalaca. estokost vie nema
granica. esto su borce u pesnienju i pankrationu iznosili
mrtve. Ti profesionalni putujui borci doneli su
potkupljivost i prevaru, fanatizam i hvalisanje. Umee i
mudrost bili su potisnuti od strane primitivne vetine i
grube snage. Pobednici su bili sve ee snagatori sa
unakaenim licima, nakaze suprotnost nekadanjim
atletiarima nalik na bogove.
S vremenom menja se i sam program igara: tranje
biva potisnuto u drugi plan, svi su traili takmienja koija,
takmienja glasnika, pankration. Gradovi su poeli da za
novac angauju svoje predstavnike, a dozvoljava se i uee
ne-helena. Nagrade su sve vee (nagrada je obezbeivala i
10 godina udobnog ivota), rasko ceremonija prevazilazi
sve granice, potkupljivanja protivnika postaje normalna
www.uzelac.eu

212

Milan Uzelac

Metafizika igre

stvar i nagradu je odluivalo bogatstvo, slava i vlast (sluaj

Nerona).
Potom dolazi vreme makedonske hegemonije, zatim
Rimske; dolazi do pokuaja uzurpacije igara, da se prenesu
u Rim (Sula bile su u pitanju 175. Olimpijske igre, ali nije
uspeo).
Poslednje igre bile su 393. godine u Olimpiji, 293. po
redu. Flavije Teodosije I Veliki, panac poreklom, zabranio
je raunanje vremena po olimpijadama, prinoenje krvnih
rtava, potovanje paganskih bogova, kao i sprovoenje
igara u njihovu ast. Dozvolio je samo praznike i igre
kojima se slavio roendan Imperatora i dan njegovog
dolaska na vlast. Pobornici hrianstva istupaju protiv
telesnosti i zalau se za asketizam. Fanatini hriani
sistematski i bez milosti razaraju paganske hramove,
svetilita, stadione. Posle nekoliko decenija, u vreme
varvarskog vladara, voe vestgota Alariha (370-410),
odravale su se igre, mahom gladijatorske, do V stolea, i tu
je igrama kraj.

www.uzelac.eu

213

Milan Uzelac

Metafizika igre

Olimpijske igre
Po legendi koju su negovali svetenici Zevsovog
hrama u Olimpiji, na uu reke Alfej i potoka Kladej, Zevs
je u ast pobede nad Kronom i svrgavanja titana od strane
mladih bogova, u podnoju podignutog breuljka (koji su
neki potom nazivali peloponeski Olimp) u ast poraenog
oca ustanovio takmienja bogova. U vie navrata pobeivao
je Apolon i to: u tranju, boga-glasnika Hermesa, u rvanju,
boga-rata Aresa.
Drugi, utemeljenje igara, a tanije bi bilo rei
obnavljanje, pripisuju Zevsovom unuku Pelopu (sinu
maloazijskog cara Tantala), dok trei smatraju da je igre u
Olimpiji obnovio Pelopov unuk Herakle (poto je nakon 12
izvrenih podviga, pobedio Augija koji nije bio odrao re
[esti podvig] i u slavu svog oca Zevsa ustanovio igre na
obali reke Alfej [kojom je oistio Augijeve tale]: Alfej je u
antiko vreme bila velika i plovna reka pa su njom gosti koji
su putovali morem takoe dolazili u Olimpiju.
Po legendi, vek do roenja najveeg grkog pesnika
Homera, iji je ivot nama neizvesen jer je sav isprepleten
legendama, pa se od najstarijih vremena sedam gradova
borilo oko toga koji je od njih mesto roenja autora dva
najvea antika epa, Ilijade i Odiseje, dakle, u IX veku,
Peloponezom su besneli ratovi tamnonjih plemena i da bi
ih umirio, jedan od tadanjih vladara, po imenu Ifit, dobio je
iz Delfa savet da okupi plemena organizovanjem igara u
ast Herakla, kojeg osim Dorana nisu svi jednako potovali,
no pod uticajem Spartanskog zakonodavca Likurga,
dogovoreno je da igre budu u ast boga Zevsa u Olimpiji,
gde se ve nalazilo njemu posveeno svetilite.
www.uzelac.eu

214

Milan Uzelac

Metafizika igre

Sa jo dvojicom Peloponeskih vladara (Likurg i

Kleosten) Ifit se dogovorio da organizuju atletsko
nadmetanje i da u vreme njegovog odravanja prestaju sve
razmirice i ratovi, da se Zevsovom svetilitu garantuje
neprikosnovenost, da njegove granice niko ne sme prei s
orujem, da niko ne sme ograniiti kretanje takmiara i
putnika koji su ili na takmienje u Olimpiju; na disk koji
se uvao u Herinom hramu, kao potvrdu dogovora, zapisali
su uvene etiri rei Sveti mesec Olimpijske svetkovine.
Taj dogovor bio je zakljuen na dan prve olimpijade (27
olimpijada bee pre hronoloki prve iz 776. g. pre n.e, to
znai, 108 godina ranije) 884. g. pre n.e.
Stari su Grci verovali da su Bogovi za sebe stvorili
Olimp, a za smrtnike Olimpijadu. U grkoj mitologiji Olimp
(koji se nalazi na granici Tesalije i Makedonije) menjao je
svoje stanovnike, dok njim nije ovladao Zevs, i uzeo u svoje
ruke vlast nad svetom, nad svim bogovima i smrtnicima.
Savremeni filolozi ne znaju pouzdano znaenje rei
olimp, koja verovatno znai nebo, no, u svakom sluaju, re
nije vezana za Olimpiju na Peloponezu. Olimp je bio oduvek
simbol vrhovne vlasti, a potom ne samo simbol boanske
porodice, ve vrh svega mogueg svega mogueg u filozofiji
i politici, naukama i umetnostima, a pre svega u poeziji.
Sedam puteva vodilo je u Altis najpoznatiji od svetih
umaraka u Olimpiji. Na njemu bio je akropolj dug 200 i
irok 175 metara; njemu najblia graevina i po vremenu
gradnje najstarija, bio je hram Here. Ka hramu bio je
neparan broj stepenika: da se desnom nogom stane na prvi,
a potom istom i na poslednji stepenik.
Glavno mesto Altisa zauzimao je hram Zevsa koji je
poeo da se gradi u V st. do n.e, verovatno 78. Olimpijade
www.uzelac.eu

215

Milan Uzelac

Metafizika igre

(468) a dovren je posle 12 godina rada, 81. Olimpijade

(456). Njegov graditelj bio je Libon iz Elide. On je postavio
fundament od 4 m, i podigao graevinu 64,12 x 27,68 m i
20,25 u visinu. Okruavao ga je red stubova: po13 s obe
due strane i po 6 s krae; visoki behu 10 m. Hram je raen
u kamenu iz kamenoloma u blizini Alfeja, a pokriven
crepom od svetlog mermera. Istoni, sveani fronton, bio je
posveen znamenitoj borbi kvadrigama Enomaja (sin boga
Aresa) i Pelopa. Zevs je bio prikazan na sredini, desno od
njega Enomaj sa enom i erkom, levo Pelop i Hipotamija,
njegovo vozilo i konji. To je bio rad starogrkog skulptora
Peonija iz Mende u Frakiji (savremenika Fidije i Polikleta) i
trajao je hiljadu godina, dok nije bio uniten u razornom
zemljotresu. Na zapadnom frontonu prikazana je
kentauromahija (borba kentaura); mermerni friz od 12
metopa opisuje podvige i pobede Herakla.
Izmeu dva hrama bio je oltar Zevsa visok 7 metara
na kojem su prinoene rtve i ritual je pratilo (kako se
govorilo) do 200 hiljada ljudi. rtvenik se poveavao iz
godine u godinu zbog smese pepela i masti, mesa i kostiju
koji nisu na njemu do kraja izgoreli.
U zdanju Saveta stareina (bouleuterion) bila je
statua Zevsa uvara zakletve koji je u svakoj ruci drao
munju kojima je kanjavao prekritelje pravila na igrama i
zakletve; ta statua trebalo je da u takmiare ulije strah da
se ne usude da narue pravila. Organizatori su zahtevali da
se takmiari, ali i njihovi oevi, braa i treneri pred statuom
nad razrezanim delovima divlje svinje svinje zakunu da
nee naruavati pravila, obiaje i zakone Olimpijskih
takmienja. Atlete su se jo i dodatno zaklinjali da su u

www.uzelac.eu

216

Milan Uzelac

Metafizika igre

proteklih deset meseca potovali sva pravila teeninga i

pripreme za takmienje.
U stara vremena na putu od hrama Majke bogova
Kibele (Metroon) prema stadionu nalazila se kamena terasa
sastepenicama. Du te terase bile su bronzane statue Zevsa
izvajane o troku onih atletiara koji su naruili pravila
takmienja.
Juno od Herinog hrama bio je oltar posveen
Pelopu, pretvoren vremenom u grobnicu heroja i njegove
supruge Hipodamije. U blizini je makedonski kralj Filip II
podigao graevinu u ast pobede kod Heroneje (338) a
njegov sin Aleksandar je nazvao Filipeion. U njoj su bile
skulpture pet makedonskih vladara od zlata i slonove kosti.
Tako neto moglo je biti dotad graeno samo u ast bogova.
Ali, da li se neko mogao suprotstaviti Aleksandru? Kasnije
tim pravom su se koristili i Rimljani: podigli su hram
Metron, hram Rei, majke bogova. U tom hramu su rimski
imperatori postavljali svoje statue i statue svojih supruga.
Sa istoka Altisa bili su trem Eho i zasvoen prolaz
kroz koju su borci izlazili na teren; na periferiji bio je
pritanej, a izmeu njega i Kladeja gimnasion za pripremu
takmiara. Na sredini bila je peana staza 210,51 m. Sa
strane bile su natkrivene galerije u kojima su vebali trkai
i takmiari u petoboju kad je bilo veoma toplo. Do
gimnasiona bila je palestra 66 x 66 m.
U Olimpiju dolazili su svi: aristokrate i probisveti,
bogatai i sirotinja, glumci i maioniari, poslanici i roaci
takmiara, trgovci i lopovi. Tu se trgovalo i prodavalo sve:
vino, maslinovo ulju, tepisi, odea i igrake, amuleti i
ukrasi, rtveni ovnovi i robovi, papagaji, mali krokodili,
arapski konji i bronzane statue. Tu su bile menjanice u
www.uzelac.eu

217

Milan Uzelac

Metafizika igre

kojima se menjao novac staroga sveta; najuveniji bio je

srebrni stater Olimpije s kraja VI st. s prikazom Zevsovog
orla koji nosi u kljunu zmiju, a koji je bio u opticaju do
poetka nove ere.
Na svakom uglu bili su zabavljai, flautisti, gutai
maeva, tragedijski glumci; u Olimpiji bio je gost Sokrat
koji je iz Atine doao samo u sandalama ogrnut platem, bio
je Miltijad, pobednik Persijanaca kod Maratona (490) i
Temistokle pobednik kod Salamine (480); etiri godine
kasnije, 476. pre n.e. [takmiio se u borbi zapregama ali nije
pobedio (sve nagrade te godine otile su na Siciliju)]. U
Olimpiji je boravio znameniti slikar iluzionista Zeuksis i
njegov takmac iz Atine Parasije, veliki govornici Lisija i
Isokrat. Kasnije tu su dolazili rimski imperatori, posebno
Neron koji ju je opustoio nita manje no stolee pre njega
Sula.
Hronika
Prvi spisak pobednika sastavio je hroniar Hipija iz
Elide, u IV st. pre n.e, a raunanje vremena po
Olimpijadama pripada Timeju sa Sicilije (345-250), ueniku
retora Isokrata, poznatom po svojoj istoriji u 40 knjiga i
tome da je vreme poeo da meri olimpijadama i prvi uveo
pojam olimpijada; do tog rezultata doli su u savremeni
arheolozi na osnovu mermernih ploa na kojima su
svetenici iz Olimpije urezali imena pobednika. Ranije igre
imale su mesni karakter i nisu imale svegrki karakter koji
su dobile ne pre 676. godine pre n.e.
Igre su ukupno trajale 117 decenija, a olimpijska
godina imala je 1417 dana.
Prvih pola stolea na igrama su uestvovali samo
trkai, a nakon pola stolea, one su poele da lie na igre
www.uzelac.eu

218

Milan Uzelac

Metafizika igre

koje imamo opisane kod Homera (tranje, rvanje, bacanje

diska, bacanje koplja, pesnienje). Treba isto tako naglasiti
da su prvo stolee svog postojanja igre bile prvenstveno
atletske, a potom (od 680) na igrama imamo i takmienje
zaprega; pankration se javlja nakon trideset godina (648),
dok 520. uvodi se takmienje hoplita (tranje pod vojnom
opremom), a tek 396. nadmetanje trubaa i glasnika.
U poetku igre su trajale jedan dan a u klasino doba
5 dana; posle pet stolea imale su 20 disciplina, a na kraju
24.
Prvi dan. Ceremonija otvaranja igara: prinoenje
rtava, davanje zakletve boraca, kockom odreivanje
poretka trkaa, kao i koija.
Drugi dan. Takmienje efeba (tranje, rvanje,
pesnienje, jahanje), takmienje mukaraca.
Trei dan. Takmienje mukaraca u tranju (dromos,
diaulos, dolihos), pesnienje, pankration.
etvrti dan. Takmienja na hipodromu (takmienje
koija, jahanje), petoboj, takmienje hoplita.
Peti dan. Oprotajna ceremonija: prinoenje rtava,
procesije, dodeljivanje venaca pobednicima, gozba
olimpijaca i gostiju.
Takmiare su na igre slali gradovi na osnovu
prethodnih konkursa. Pripreme su bile kod kue 9 meseci, a
mesec dana u Olimpiji pod nadzorom posebnih nastavnika.
Nastavnici su bili visokog nivoa: poznavali su psiholoku
pripremu, naine ishrane i dijete (mnogo mesa, bez kapi
vina), znali su metode poveanja snage, brzine, izdrljivosti.
Poznavali su tajne utiranja maslinovog ulja u kou (to je
miiima davalo posebnu elastinost), znali su lekovit
efekat peska i praine smeanih sa uljem i znojem (iz te
www.uzelac.eu

219

Milan Uzelac

Metafizika igre

meavine pravili su mast za uvrivanje kostiju slabane

dece). Priprema je bila surova, i mnogi kad bi videli
protivnike tiho bi odlazili kui. Svako nezakonito delanje
bilo je kanjavano, tapovima ili udaljavanjem iz Olimpije.
Scene priprema prikazane su na mnogim antikim
vazama. U poetku dolazili su stanovnici Peloponeza, potom
drugih gradova grkih, potom sa celog oboda Sredozemlja, a
jo kasnije iz udaljenih kolonija. U prvo vreme, kad je bilo
relativno malo disciplina i igre bile male po obimu, sudio je
jedan sudija (elanodik) biran iz roda Ifita (jednog od
osnivaa igara), potom dva (580), devet, i na kraju deset
(348). Sudije su birane rebom i punomo su imale za jednu
olimpijadu. Svetenici su stupali na dunost 10 meseci
ranije: pravili su spiskove uesnika, reavali sporove,
udaljavali one koji prekre pravila. Pomonici su im stalno
nosili tapove i batine (kao to je istaknuto u svetom
prostoru Olimpije noenje oruja bilo je zabranjeno).
Na prvim igrama bio je jedan sudija, na 50.
Olimpijadi (580) su rebom birana dvojica sudija (Eliana),
a na 95. Olimpijadi (400) devet sudija koji se od tada zovu
helanodici. Tri helanodika su nadgledala petoboj, tri
nadmetanje konjima i tri sve ostale igre. Broj helanodika se
menjao (od 8 do 12) do 108. Olimpijade (348) kada je
utvren konaan njihovbroj deset.
Olimpijske sudije sudile su poteno, pre takmienja
oni su proveravali konje pre takmienja u jahanju, a
polagali su i dve zakletve prvu, da e suditi po savesti, a
drugu, da nee nikom objanjavati zato su neku odluku
doneli takvom kakvu su doneli. Grci su smatrali da ima
sluajeva kada ovek pravilno reenje osea, a ne moe to
da i objasni.
www.uzelac.eu

220

Milan Uzelac

Metafizika igre

Olimpijski savet se posebno zahvaljivao gradovima

koji su slali takmiare s dobrim vladanjem. Pria se kako je
jedan starac doao na prepun stadion i traei mesto naiao
na grupu spartanskih atleta i videvi ga, svi su ustali da
mu ustupe mesto; pozdravio ih je aplauzom ceo stadion, a
on je rekao: Svi Grci znaju ta je dobro, jedino Spartanci
umeju da postupaju dobro, a oni su mu odgovorili: samo u
Sparti vredi iveti do starosti.
Prvoga dana prinoene su rtve i objavljivana imena
i poredak uesnika u takmienju.
Drugoga dana takmiari su kroz kriptu, ulazili u
stadion dug 600 stopa, to je jedan duni stadij. No duina
stadija je bila razliita: od 157 metara (egipatski Grci), do
210 metara (Pergam). U Atini je stadij bio 187,6 metara, u
Delfima 177,55, u Vavilonu 195 metara, u Rimu 185
metara, na Siciliji 177,6 metara. U Olimpiji stadion je bio
192,27, kako je odmerio Herakle [to e rei da mu je boso
stopalo bilo 32 cm].
U Olimpiji je bilo 5 stadiona; prvi, najstariji, mogao
je da primi 15.000 gledalaca, a poslednji, peti, do 45.000
gledalaca. Gledaoci po ceo dan nisu naputali stadion: patili
su od komaraca, ege i ei. Pria se kako je jedan Grk
grdio svog neposlunog roba reima: neu ti ja dati da na
rvnju melje ito, ve u te poslati u olimpiju da gleda
igre.
Uprkos nesnoj vruini tokom dana, pokriti neim
glavu bilo je nepristojno. U podnoju tribina bio je kanal
kojim je tekla voda da bi se gledaoci mogli kako-tako
osveiti (no kanal je izgraen tek 141-157 godine n.e).
Svako od takmienja, iako je njihov broj rastao, moralo se
zavriti u jednom danu od izlaska do zalaska sunca. Kada
www.uzelac.eu

221

Milan Uzelac

Metafizika igre

je jednom zbog zastoja dogodilo da se takmienja u danu

nisu mogla zavriti, ona su na sledeim igrama bila
razdvojena.
Tranje
Tranjem su se otkrivale igre. Ono je bilo najvie
potovano, i tako je bilo prvih trinaest olimpijada. Ono je
bilo najstarije i najdostupnije. Pobedu donosi brzina i
izdrljivost, a uesnici su u poetku verovatno bili pastiri i
lovci. Tranje na duinu stadiona nazivalo se dromos. Efebi
su trali estinu staze. Nakon 150 godina (14. Olimpijada)
daljina je udvostruena diaulos (384,54). Trkai su trebalo
da pretre jedan stadij, da obiu stub na kraju staze i da
dou u fini koji je bio na startu. Prvi venac od divlje
masline za pobedu u toj disciplini dobio je Hipen iz Pise.
Potom je na sledeoj, 15. Olimpijadi daljina produena i
trao se dolihos - 24 stadija.
Na 65. olimpijadi pojavilo se tranje pod orujem
(ukupna oprema teila je oko 35 kg; duina staze se menjala
jedan do etiri stadija a i naoruanje se smanjivalo: od
potpune vojne opreme, do jednog tita). Prvi pobednik bio je
Damaret.
rebom su se birali takmiari, po etvorica;
pobednici iz svake trke su se dalje takmiili dok ne ostanu
poslednja etvorica. Ponekad su se takmienjem hoplita i
zavravale igre.
Svima je poznato ime prvog pobednika u tranju: to
je Koreb iz Elide, 776. g. pre n.e. Postoji predanje da je
pobedivi na 113. Olimpijadi (328) Agij iz Elide u dolihosu
(24 stadija), otrao je kui do Argosa da javi o pobedi (500
stadija) a potom se nou vratio da se sutra takmii za jo
www.uzelac.eu

222

Milan Uzelac

Metafizika igre

jedan venac. Rastojanje je bilo prekosto milometara i

protezalo se preko dve planine.
Na 85. Olimpijadi (440) pobedio je Lad iz Sparte,
trao je tako lako da nije ostavljao tragove u pesku, no
iscrpljen, kad je stigao kui krenuo je u vojni pohod i umro
pri kraju puta. Tu mu je podignut i spomenik; skulpturu je
izradio Miron, stihove mu posvetili pesnici a stadion u
Sparti nazvali po njegovom imenu Lad.
Fenomen antikih Olimpijskih igara je Leonida sa
Rodosa 12-to struki pobednik u tranju na stadion, diaulos i
pod vojnom opremom 111 i to na etiri Olimpijske igre: dobio
je po tri venca na 4 olimpijade (164- 152 god). O njemu se
vie nita ne zna.
Zato, kad je re o Rodosanima, poznatija su tri
tamnonja vajara Agesidor, Polidor i Afinodor koji su
izvajali skulpturu Laokon sa sinovima i vajar s Rodosa
Hares koji je sagradio 32 metra veliku skulpturu boga
sunca, poznatu kao jedno od sedam uda sveta Kolos sa
Rodosa.
U poetku trkai nisu bili nagi, no, na 15. Olimpijadi
720. godine, Orsip iz Megare izgubio je tokom trke
nadbedreni povez i stigao na cilj nag; neki su govorili da se
on odee oslobodio namerno, jer ga je sputavala; sluaj je
postao zakon i svi osim vozaa koija nastupali su nagi; u
tome su prednjaili Spartanci jer su smatrali da odea
sputava i da bos i nag atleta moe lake da natrlja uljem
kou i miie.
Sokrat je smatrao da dugo vebanje u tranju slabi
plea, Aristotel je smatrao da je ovek koji brzo tri u isto
vreme i snaan. Grci su govorili: ako hoe da bude lep
111

Po drugim autorima trea trka bila je dolihos.

www.uzelac.eu

223

Milan Uzelac

Metafizika igre

tri, ako hoe da bude pametan tri, ako hoe da bude

bogat tri.
Treba rei da su se tranjem bavile i ene. Jednom u
etiri godine, po zavretku takmienja mukaraca,
organizovana su i takmienja ena; devojke su se takmiile
u tranju; trale su u kratkoj odei s obnaenim desnim
ramenom i rasputenom kosom. Takmienje je bilo
organizovano u ast boginje Artemide i uestvovale su samo
devojke iz Elide. Pobednice su dobijale pobedniki venac
koji su postavljali u Herinom hramu u podnoju njene
statue. Prva pobednica bila je Hereja , ki Amfiona iz
Sparte.
Rvanje
Prvi nam poznati rva je spartanac Evribat koji je na
18. Olimpijadi (708), kada je rvanje i uvedeno kao nova
disciplina, tri puta bacao protivnika na zemlju. Po broju
pobeda najuspeniji bio je Hiposten sa 6 pobeda na
uzastumnim olimpijadama (etvrt veka 37-42, 632-608).
Njegov sin Hetomikl osvojio je samo pet venaca (604-588).
Meu najpoznatijim rvaima svakako je Milon iz
Krotona pobednik 60. Olimpijade (540) (za 61. nema
podataka) i potom sledeih pet 62-66. Takmiei se
poslednji put Izgubio je od svog sugraanina Timasfeja
(512), zato to nije eleo vrsto s njim da se uhvati
(Pausanija, VI, XIV 2), a po onom to u nastavku o snazi
Milona govori Pausanija, Timasfej nije imao u toj borbi
nikakve anse. Milon je, pored Hipostena, sa 6 pobeda u
Olimpiji apsolutni rekorder olimpijada svih vremena. Kau
da je kao mladi podigao tele na ramena i da je s njim
obiao gimnasion. I to je radio svaki dan. Raslo je tele
www.uzelac.eu

224

Milan Uzelac

Metafizika igre

rastao i on. Kroz tri godine nosio je oko gimnasiona odraslog

bika.
O Milonovoj snazi postoje mnoge legende: po jednoj,
mogao je plod nara da dri tako u jednoj ruci da mu niko
prste ne moe odvojiti, a da pritom ne zgnjei plod; mogao je
da stoji na disku namazanom uljem i da niko ne moe s
njega da ga zbaci. Kad je jednom za vreme ruka jedan od
stubova poeo da se rui, Milon ga je zadrao dok svi gosti
nisu izali a zatim se i on sam izvukao iz prostorije. Mogao
je povez na elu da pokida snagom eonih miia.
Posle prve Milonove pobede u Olimpiji, vajar Damej,
takoe iz Krotona, izlio je njegovu skulpturu u bronzi, u
prirodnoj veliini, a ovaj ju je, pria Pausanija, sam doneo u
Altis (VI, XIV 2). Posle povratka sa estim vencem u Kroton
naao se u situaciji da slavu deli s velikim filozofom
Pitagorom koji se naselio u Kroton pa se meu njegovim
uenicima naao i Milon.
Milon je s lovorovim vencem na glavi odeven u kou
lava i s toljagom u ruci, predvodio sugraane u borbi protiv
susednog Sibarisa, Narednog dana Sibaris je bio zbrisan s
lica zemlje, a Kroton je postao najvei grad u Velikoj Grkoj.
Skok u dalj
Skok u dalj bio je iz mesta s tegovima srpastog
oblika teine 1,6 do 4,6 kg. estokratni pobednik u tranju
(na tri olimpijade 664-656) Ehion jednom je uestvovao u
pentatlu i skok je bio 52 stope (16,66m); ak i prostor za
skakanje ispunjen peskom bio je krai i iznosio je 16
metara.
Na 70. Olimpijadi (500 g. pre n.e.) Fail iz Krotona je
po svedoenju Teofrasta skoio 55 stopa (16m i 31cm) i u
www.uzelac.eu

225

Milan Uzelac

Metafizika igre

doskoku na kamenu podlogu slomio levu nogu. Failu je bila

postavljena i statua u Delfima. 112
Pitanje je da li je ovaj rekord bio priznat, jer se
raunao skok koji je lep i besprekoran u doskoku na obe
noge; ocenjivala se posebno i elegancija, a ne samo duina
skoka. Meutim, ima teoretiara koji smatraju da ovo
protivrei zakonima biomehanike i istiu da je to bio
troskok, ili zbir tri pokuaja iz mesta. U prilog ovom govori i
injenica da je jama s morskim peskom bila duine 15,25m.
Bacanje koplja
Bacanje koplja izumeli su drevni lovci, a usavrili
ratnici. U Olimpiji su koplje bacali u daljinu, u cilj, i uz
muziku flaute.
Olimpijsko koplje malo se razlikovalo od vojnog; bilo
je izraeno od jelovog ili jasenovog drveta. Metalni zavreci
bili su sa oba kraja: jedan za napad, drugi da se pobode u
zemlju. Sami krajevi su trokraki. Osobina grkog koplja bila
je u tome da se ono u letu okretalo oko uzdune ose. Na
sredini je bila kao kai petlja u koju baca stavlja kaiprst i
srednji prst kojima bi dao koplju rotaciju; Grci su smatrali
da ako se koplje okree oko uzdune ose ono leti dalje.
Domet je bio obino oko 20 duina koplja, estina stadiona.
Pobednikom je proglaavan onaj ko koplje dobaci najdalje; u
to vreme nisu se beleili rekordi. Bitno je bilo nadmetanje i
to znai. Bitno je ko e iz konretne skupine ljudi i tom asu
biti i pobednik.

injenica je da o ovom skoku poinje da se govori tek u literaturi iz II

stolea nae ere. Mogue je da je re o preuveliavanju, mada nama nije
dobro poznata tehnika skoka u dalj s tegovima.
112

www.uzelac.eu

226

Milan Uzelac

Metafizika igre

Bacanje diska
Pretposlednje takmienje bilo je bacanje diska.
Rodonaelnik ove discipline bio je Apolon. Izraz diskobolia,
nalazimo kod Pindara, a svima je poznata Mironova
bronzana skulptura Diskobolos koja do nas dola
zahvaljujui njenoj slavi i brojnim kopijama.
Na prvim igrama diskovi su bili obraeni, polirani
reni kamenovi. Potom su bili drveni i metalni, a u klasino
doba sudije su iznosile tri polirana diska uglaana rukama
prethodnih olimpijskih boraca. Najmanji disk je naen od
pola kilograma, a najvei od 5,705 kg, prenika 34 cm
debljine 5-13 mm. To je disk sa 255. Olimpijade, koji je
Zevsovom hramu posvetio pobednik u petoboju Publije
Asklepijad iz Korinta 241. godine pre n.e.
Ruke i disk su bili mazani uljem, a disk i peskom da
odmah ne isklizne iz ruke. to se tehnike bacanja tie, tu se
mnogo do danas nije promenilo. Najbolji bacai dobijali su
za nagradu rtveni tronoac (tron bogova). Rezultati su bili
47 do 50 m. Kod Stacija, nalazimo podatak da je petobojac
Flegij disk bacao preko reke Alfej koja nije bila ua od 50
metara.
Pesnienje
Po legendi, prvi koji je izmislio pesnienje bio je
Apolon. Pesnienje je u svakom sluaju starije od rvanja i
nadmetanja konjima. Ono je upranjavano jo na Kritu u
vreme minojske kulture.U svakom sluaju, krv je po prvi
put u Olimpiji prolivena poetkom VII stolea kada je
uvedeno pesnienje.
Prva pobeda pripala je Onomastu iz Smirne (danas
Izmir), 23. Olimpijade (688). On je i razradio pravila
www.uzelac.eu

227

Milan Uzelac

Metafizika igre

pesnienja. On je utvrdio da prsti ruku osim palca treba da

budu obmotani konim kaiima, da se protivnik moe
udarati samo u glavu, u lice, pa su mnogi takmiari
nastupali s konim lemovima. Grci su ipak vie cenili borce
koji nisu bili mnogo teki i koji su dolazili do pobede ne
snagom ve vetinom. Jedan od takvih takmiara, ne
posebno visok, bio je trostruki olimpijski pobednik Hipodam
iz Elide. Jednako veliki uspeh imao je i njegov zemljak
Hipomah koji je protivnika.
Slavan je bio i Melankom iz karie koji je drao
ispruene duge ruke pred sobom i tako odravao protivnike
na distanci. Na taj nain on je mogao da se bori i nekoliko
sati dok protivnik ne iznemogne i preda se. Slavu je stekao i
time to nije unakazio nijednog od svojih protivnika i to je
svoje borbe zavravao pobedom.
Inae, kada su u kasnijim vremenima borci izlazili
na stadion publika je urlala kao pijana. Kada bi se brzo
kretanje pesnica naglo zaustavilo, znailo bi da je jedan od
boraca pobeen. Palog bi gurnuli u stranu, kao le, i
njegova sudbina nikog nije interesovala.
Olimpijska borba u pesnienju bila je bespotedna,
brza, lepa, ali i oprezna: svaki se borac trudio da protivnika
okrene licem k suncu. Vie se cenilo izbegavanje udarca no
sam udarac. Udarati je bilo dozvoljeno samo po glavi.
Sluajne greke (udar u telo) kanjavane su odmah:
opomenama sudija, podsmehom publike. Nije postojala
podela po teini. Borba traje dok jedan od protivnika ne
padne na zemlju i podignutom rukom prizna poraz. Ako su
oba izgubila snagu, sudija je oznaavao slobodan udarac i
pravo na njega odreivano je rebom. Tako je i odreivan
ishod borbe.
www.uzelac.eu

228

Milan Uzelac

Metafizika igre

Najpoznatiji bio je Tisandar sa Sicilije, pobednik na

4 takmienja (52-55; 572-560). Poznat je bio Glaukon iz
Eubeje kojeg je otac zapazio kako pesnicom zabija klin u
plug i odveo ga na igre. On je pobedio sve protivnike do
poslednje borbe u kojoj vie nije imao snage, no neko mu je
iz publike viknuo seti se pluga i on je svom snagom udario i
oborio protivnika; to je bilo na 65. Olimpijadi 520. g. potom
je pobeivao jo 2 puta (Delfi), 8 puta (Nemeja), 8 puta
(Korint) (Pausanija, VI, X 1).
Govorilo se i o lepoj smrti Spartanca Hilona, koji se u
mladosti takmiio, mada slavu nije stekao; potom bio je
jedan od sedam mudraca kome su pripisivali izreku
upisanu na zidu proroita u Delfima (Spoznaj samoga
sebe); u dubokoj starosti umro je na 56. olipijadi (556) i to od
radosti i iscrpljenosti gledajui svog sina Damageta kao
pobednika u pesnienju.
Golim pesnicama borili su se takmiari na prvim
olimpijadama; kao to sam ve rekao, u petom i etvrtom
veku bilo je dozvoljeno da se pesnice obmotaju nauljenom
mekom koom bika (cesta), time je bila udvostruena snaga
udarca. Potom su u kaieve poeli ugraivati metalne
ploice i prstenove i postao je obiaj da borci izlaze u
borilite s podignutim rukama da bi se na kaievima videla
krv iz prethodnih borbi.
Na 72. Olimpijadi (492) Kleomed iz Astipaleje
(ostrvo u Egejskom moru) u odlunoj bici ubio je Ika iz
Epidaura. Osuen je bio od sudija, i oduzeta su mu prava
pobednika, potom je poludeo i kad se vratio u rodni grad sav
pomahnitao sruio je stub koji je drao krov palestre gde je
vebalo 60 deaka, spasao se kamenovanja bekstvom u

www.uzelac.eu

229

Milan Uzelac

Metafizika igre

hram (bie, nije bio do kraja lud). Njegovo ime je ipak uneto
u spisak pobednika.
U prva dva veka bilo je pravilo da je bolje
izbegavanje udaraca no njihovo nanoenje; potom su se
stvari izmenile: u etvrtom veku je igru misli i lepotu
pokreta zamenila gruba snaga. Borba se pretvorila u
krvavu tuu. Takmiari su zaboravili na dijetu i teili
poveanju teine; u Olimpiju su nagrnuli profesionalci;
govorilo se o nekom Efridanu koji je dobio takav udarac da
su mu bili izbijeni svi prednji zubi: on ih je progutao, to je
protivnika zbunilo toliko da nije uspeo da izbegne uzvratni
udarac koji ga je skoro dokrajio.
Prvi pokuaj potkupljivanja protivnika pripisuje se
pesniaru Eupolu iz Tesalije koji je uhvaen u
potkupljivanju svog protivnika prethodnog olimpijskog
ampiona Formiona iz Halikarnasa na 98. Olimpijadi 388.
godine pre n. ere; to mu nije bilo dovoljno ve je potkupio jo
dva takmiara Egetoa iz Arkadije i Pritanidu iz Kizika.
Eupol je bio prvi koji je za potkupljivanje bio novano
kanjen, ali, nije bio kanjen samo on ve i tri takmiara
koji su primili novac. Od kazne koja je njemu trojici
njegovih protivnika naplaena podignuto je u Altisu 6
statua Zevsu Olimpijskom, a na postamentima su bili
natpisi u stihovima; na jednom postamentu je pisalo da se
pobeda u Olimpiji ne dobija novcem, ve brzinom nogu i
snagom tela, na drugom je pisalo da se statua podie u ast
boga i da slui da zastrai one atletiare koji bi naruili
zakone, na dve postamenta je bila pohvala onima koji su
kaznili naruioce igara, a na estom, da su te statue pouka
helenima da niko ne daje novac elei da pobedi na igrama
u Olimpiji (Pausanija, V, XXI 2).
www.uzelac.eu

230

Milan Uzelac

Metafizika igre

Slino se dogodilo kada je Atinjanin Kalip na 112.

Olimpijadi pokuao da potkupi svoje protivnike u petoboju.
Atinjani su se bunili i u prvo vreme nisu hteli platiti kaznu,
ak su u svoju odbranu poslali u Elidu i Hiperida (390-322)
koji spada u deset najslavnijih govornika Helade. Eliani su
molbu za osloboenje od plaanja kazne odbili a Atinjani su
odluili da vie ne uestvuju na olimpijskim igrama.
Ali, kad je proroite u Delfima reklo da Atinjanima
nee govoriti proroanstva, oni su kaznu platili i njom je
plaeno est novih statua u ast Zevsa, a sa slinim
pesnikim natpisima koji govore da je takmienje u Olimpiji
takmienje u vrlini a ne u bogatstvu (Pausanija, V, XXI, 3).
Poznate su kazne za kukaviluk a tako neto se
dogodilo na 201 Olimpijadi (25. godina n. ere) kada se
takmiar u pankrationu Sarapion iz Aleksandrije toliko
uplaio svojih protivnika s kojime se zajedniki pripremao
za nadmetanje da je dan pre objavljanja poetka borbe u
pankrationu pokuao da bei iz Olimpije; tako se na
pomenutoj terasi pojavilo j nekoliko statua.
Na 218. Olimpijskim igtama (93 g. n.e) bio je kanjen
borac u pesnienju Apolonije iz Aleksandrije, s nadimkom
Rantes. To je bio prvi Egipanin koji je platio kaznu. No, on
je kanjen zato to je doao na igre posle naznaenog roka i
Eliani ga nisu stavili na spisak takmiara. On se pravdao
da mu je brod kod Kikladskih ostrva bio zaustavljen
suprotnim vetrovima; no Heraklid, koji je bio takoe iz
Aleksandrije rekao je da to nije tano, ve da je Apolonije
zakasnio jer se zaustavio u Joniji da se na tamnonjim
takmienjima bori za novac. Eliani su kaznili Apolonija i
sve koji su zakasnili u Olimpiju a a Heraklid je dobio
lovorov venac bez borbi. Tada je Apolonije stavio kaieve na
www.uzelac.eu

231

Milan Uzelac

Metafizika igre

ruke i napao Heraklida, ali, ovaj je ve bio ovenan

lovorovim vencem i time bio pod zatitom sudija
(helanodika) a ta nepromiljenost je potom Apolonija mnogo
kotala.
*
Otelotvorenje pesnienja moe biti skulptura Glava
borca u pesnienju iz 335. godine pre nae ere. To je
originalna skulptura naena 1880. godine; autorstvo se
pripisuje Lisipu, ili njegovom bratu Lisistratu koji je prvi
poeo da s lica modela skida posmrtnu masku (kao
Egipani) i moda je ova glava upravo tako i uraena.
Bilo je i onih takmiara koji su do kraja ostali lepi,
bez ijednog oiljka, kao Melankom koji je imao takvu
tehniku kretanja da protivnike nije ni udarao, ve ih je
pobeivao samo ispruenim rukama, drei ih na distanci
dok ovi ne bi iznemogli i predali borbu.
Poslednji pobednik bio je Varazdat, na 291.
Olimpijadi (385. g. n.e.); u prvo je vreme iveo od borbi s
gladnim lavovima, potom, u vreme Teodosija Velikog, bio je
car Jermenije, a nakon toga, osuenik u kamenolomu u
Kartagini i ubijen otrovnom strelom pri pokuaju bekstva.
***
No, kada je re o pobednicima u pesnienju, posebno
treba izdvojiti dvostrukog olimpijskog pobednika Diagora i
njegovu porodicu, sinove i unuke. Diagor sa Rodosa je u
pesnienju osvojio venac na 79. Olimpijadi (464) 113; poznato
je da je bio pobednik i na Nemejstim, Istamskim i Pitijskim
igrama, dakle na svim veim takmienjima njegovog
vremena i veliki pesnik Pindar posvetio mu je svoju sedmu
Zbog nepotpunosti spiskova pobednika ne zna se kad je Diagor osvojio
drugi pobedniki venac.
113

www.uzelac.eu

232

Milan Uzelac

Metafizika igre

Olimpijsku odu. Diagorovi preci bili su iz Sparte, ali mu se

deda (car Aristomen) zajedno sa svojim roacima, iselio na
Rodos te je Diagor svojim pobedama slavu doneo Rodosu.
Diagor se pamti po tome to su on i njegovi sinovi
osvojili devet venaca u Olimpiji. Poslednji put Diagor je
doao u Olimpiju na 83. Olimpijadu (448), 16 godina posle
svoje prve pobede, i to sa svojim sinovima. Najstariji sin
(Damaget) pobedio je pankrationu, a srednji (Akusilaj) u
pesnienju 114. Posle pobeda sinovi su oca izneli sa stadiona
na rukama i svi su ih zasipali cveem.
Pobedu svog unuka Pesiroda (94. Olimpijada, 404.
pre n.e.) Diagor nije doiveo. Gledajui kako starca sinovi
nose na rukama na 83. Olimpijadi (448) poslanik
spartanskog cara je uskliknuo i rekao: Sad umri, Diagore,
nita slavnije na zemlji ne moe dostii, a na Olimp te nee
pustiti bogovi. Moe, Diagore, umreti spokojno. I Diagor je
umro. Na rukama sinova, u trenutku svog i njihovog
trijumfa, na stadionu koji je pljeskao.
U Olimpiji se proslavio i trei sin Diagora, Doriej. Na
87, 88, i 89. Olimpijadi pobedio je u pankrationu (432-424),
dok je na Istamskim igrama pobedio 8 puta, na Nemejskim
7 puta, a na Delfskim jednom (protivnik je predao bez
borbe). Predanje kazuje da se Doriej sa svojih dvadeset
trijera borio na strani Sparte protiv Atinjana kod
italijanskog Regija. Bio je zarobljen u pohabanoj odei; kad
su na sudu Atinjani saznali koga su zarobili, smesta su ga
pustili da ide kud hoe i ni otkup nisu traili za njega, jer
pred njima je stajao bez obzira na sve slavni pobednik iz
Tu bi trebalo dodati i Dorieja, treeg, najmlaeg sina Diagora, koji je u
tri navrata pobedio u pankrationu, ali usled nepotpunosti podataka ne
znaju se i godine. Isto tako, bie da je pobednik u Olimpiji bio i Diagorov
brat, ali njemu ne znamo ni ime.
114

www.uzelac.eu

233

Milan Uzelac

Metafizika igre

Olimpije (Pausanija, VI, VII 2). Kasnije on je dospeo pred

sud u Spartu; bio je lano optuen, ali je osuen na smrt i
pogubljen.
Na 94. Olimpijadi (404) nastupila su i unuci Diagora
(imao ih je osam), i dva od njih Eukil i Pesirod (ili Pejserod)
pobedili su u pesnienju jedan kao odrastao, drugi kao
efeb. Pausanija govori (V, VI 8; VI, VII 1) kako je Pesirodu
otac rano umro, pa ga je trenirala majka (Kalipatera), koja
je preruena dola na igre ali su otkrili da je ena kad je
preskoila ogradu da estita sinu. Nisu je kaznili jer je bila
ki, sestra i majka olimpijskih pobednika (a kazna je mogla
biti samo smrtna: prestupnike koje bi uhvatili bacali su sa
litice brda Tipej, iznad Alfeja). Posle tog dogaaja, treneri
su mogli da uu na stadion samo obnaeni i nalazili su se
iza specijalne ograde da se sluaj kao ovaj ne bi mogao
ponoviti. Pausanija smatra da nijednu enu nikad i nisu
bacili u ponor jer su se pravila u Olimpiji potovala. Sem
ove romantine verzije, postoji i prozaina verzija po kojoj se
Kalipatera obratila organizatorima igara s molbom da
prisustvuje takmienju kad se njen sin bude nadmetao u
pesnienju i to je obrazlagala time da su joj otac i braa bili
ovenani olimpijskim vencima; helanodici napravili su
izuzetak i dozvolili joj da bude na tribinama.
Petoboj
Petoboj (gr. pentatl, lat. pentatlon) pobrazumeva;
tranje, skok u dalj, bacanje diska, bacanje koplja i rvanje.
Petoboj je vrhunac i ideal atletizma. U njemu se sjedinjuju
harmonija, lepota i snaga. Petoboj je kao i rvanje uveden na
18. igrama (708) i takmienje se odvijalo u jednom danu,
etvrtog dana igara, i to popodne, kad je jenjavala vruina.
www.uzelac.eu

234

Milan Uzelac

Metafizika igre

Pobednikom se smatrao onaj ko pobedi bar u tri od pet

disciplina, a lovorov venac je dobijao ukupni pobednik;
pobednici u pojedinim disciplinama petoboja lovorov venac
nisu dobijali Prvi pobednik bio je spartanac Lampid.
Pankration
Pesnienje je ipak bilo nevina zabava u odnosu na
pankration koji je takoe izum helena (pan sve i kratotos snaga). Tu je objedinjena snaga rvaa i estina pesniara
kao sveborba, opta borba.
Pesnik Pindar je rekao da pankration zahteva snagu
lava i lukavstvo lisice. Deavalo se da borce u pankrationu
po povratku kui ne prepoznaju roditelji. Za tu vrstu borbe
odluivali su se oni koji su postigli sve u rvanju i
pesnienju. Oni su ruke povezivali kaievima kao pesniari.
Tu se borilo stojei i leei, pesnicama, glavom i nogama,
uvrtanjem ruku... Pobeeni je mogao ili da se preda ili da
umre. Sudije nisu dozvoljavali ujedanje, prste u oima,
kidanje vrata ili nosa.
Olimpijski pankration se pojavio na 33. Olimpijadi
(648). Prvi pobednik bio je Ligdamid iz Sirakuze gde su mu
spomenik podigli u blizini kamenoloma a njegovi sugraani
su govorili da je rastom bio nalik Heraklu (koji je poreklom
bio iz Tebe).
Poznata je pria o pobedniku 38. Olimpijade Frinonu
kojeg je u neposrednom duelu prilikom sukoba Atine i
Lesbosa pobedio Pitak iz Mitilene, poznat kao jedan od
sedam mudraca, ije je izreka Nita preko mere bila u
Apolonovom hramu u Delfima, poznat je i Pitakov odgovor
na pitanje ta je opasno? Ono to dolazi, odgovorio je on.A
to se Frinona tie, Pitak ga je pobedio lukavstvom: izaao
www.uzelac.eu

235

Milan Uzelac

Metafizika igre

mu je na dvojoj sa sakrivenom mreom pod titom, koju

jena njega veto nabacio, upleo ga u nju, a potom porazio.
Ova pria moe biti i anahronizam: po vremenu ivota
uesnika ona pripada kraju VII veka pre nae ere, a po
sadraju vremenu vladavine Oktavijana, est stolea
kasnije.
Poznat je i sluaj trostrukog borca Arahiona koga je
protivnik zahvatio nogama i poeo da ga gui; on je
protivniku slomio palac na nozi, protivnik je predao me, ali
je Arihion izdahnuo (Pausanija, VIII, XL 1). Posmrtno su
mu dodelili pobedu s reima: Najlepa smrt pobednika.
Tokom istorije bilo je 6 paradoksonika (neobinih
pobednika): sedam boraca kojima je uspelo da na jednoj
olimpijadi osvoje venac i u rvanju i u pankrationu. Po
predanju prvi je bio Herakle, dok je igrama to uspelo Kapru
iz Elide (142. Olimpijada), Aristomenu sa Rodosa (156),
Protofanu (172), Stratoniku iz Aleksandrije (178), Marionu
iz Aleksandrije (188), Aristionu iz Stratonikeje (198) i
Nikostratu iz Egine (204).
Meu pobednicima u pankrationu posebno se isticao
Polidamant sin Nikije, pobednik na 93. Olimpijadi (408).
Odlikovao se velikom fizikom snagom; sauvano je
nekoliko legendi o njegovoj snazi: u gornjem delu Trakije
jednom je sreo zalutalog lava i zadavio ga golim rukama i
po tom podvigu su ga poredili sa Heraklom koji je
svojevremeno isto tako pobedio nemejskog lava. Kau da je
umeo da jednom rukom zaustavi koiju u koju su upregnuti
konji i da potom konje i koiju dri u mestu. Za njega je uo
persijski car Darije II (vladao 423-404. pre n. e) i poslao mu
bogate darove i poziv da se takmii s njegovim najsnanijim
Persijancima iz peadije. On je prihvatio poziv, izazvao na
www.uzelac.eu

236

Milan Uzelac

Metafizika igre

istovremeni duel njih trojicu i svu trojicu ubio. Poslednji

podvig ga je kotao ivota. S prijateljima je uao u peinu i
u tom momentu je dolo do podzemnog potresa, tavanica je
poela da pada. Polidam je podigao ruke i dao prijateljima
mogunost da pobegnu napolje a on je sam poginuo.
Njegovu skulpturu izvajao je vajar Lisip (390-310)
savremenik Skopasa i Praksitela; na pijedastalu su bareljefi
prikazivali jedan od Polidamovih podviga dok je o ostalima
pisalo u natpisu.
Nadmetanja konjima
Nadmetanja kvadriga (koija u koje su bila
upregnuta 4 konja) uvedeno je u program igara na 25.
Olimpijadi (680), a u ast legendarnih Pelopa i Enomaja, i
konano Apolona. Sama kvadriga nije proizvod Helena; za
nju su znali Sumerci koji su iveli na obalama Tibra i
Eufrata u treem milenijumu do nae ere. Konje su koristili
za jahanje, retko su ih uprezali u koije (za rad koristili su
radije upregnute volove i magarce). Grcima-ahajcima je
kvadriga dola od Hetita koji su bili prvi uitelji Helena u
upravljanju kvadrigama.
Konji su mogli biti svih boja osim crne, koja je
pripadala konjima iz Hada. Upravljai koija bili su u belim
dugim hitonima, a jahai su nastupali nagi. S koijama,
konjima i vozaima mogli su nastupiti samo najbogatiji. Na
prvim igrama uestvovali su kao vozai carevi i aristokrate
i po prvi put (na 25. Olimpijadi (680. kad je ova disciplina
uvedena) pobedio je Pagond iz Tebe. Nakon kraeg prekida,
takmienje kvadriga je obnovljeno na 33. Olimpijadi (648).
Kasnije su vlasnici konja i kvadriga preli na tribine kao

www.uzelac.eu

237

Milan Uzelac

Metafizika igre

posmatrai i nadgledali svoje konje, kojima su upravljali

profesionalni vozai ili jahai.
Takmienje u jahanju je po prvi put odrano na 93.
Olimpijadi (408), a borba koija s dva odrasla upregnuta
konja (sinorida) uvedena je na 99. Olimpijadi (384) i
pobednik je bio spartanac Evribat (a po nekim drugim
autorima Sibarid). Takmienje sinorida sa upregnuta dva
mlada drepca uvedena je na 129. Olimpijadi; dve
olimpijade kasnije uvedeno je i jahanje na mladim konjima i
prvi pobednik je Tlepolem iz Likije (po drugima, Hipokrat iz
Tesalije).
Kad je re o dimenzijama hipodroma, duina ovala je
bila 770 m irina 32 m, duina po krugu je 4 stadija, a cela
trka podrazumevala je 18 krugova, 72 stadija, oko 14 km.
Takmienja na hipodromu bila su posebno popularna
jer su se tu nadmetali vladari i tirani iz raznih grkih
krajeva. Tako je deda filozofa sa Sicilije Empedokla pobedio
u jahanju na 71. Olimpijadi (496). Prva ena koja je
pobedila na igrama bila je Spartanka Kiniska, erka
spartanskog cara Agesilaja; pobedila je dva puta u
takmienju etvoroprega na 96. i 97. Olimpijadi (396, 392).
Trostruki pobednik (neki izvori kau dvostruki) bio je Filip
II Makedonski, otac Aleksandra Makedonskog (106-108.
Olimpijada; 356-348).
Pobednici
Sedam najslavnijih atleta Olimpije bili su:
12 pobeda: Leonida s Rodosa (164-152), tranje
10 pobeda: Heriodor iz Megare (328-292) trubai
8 pobeda: Hermogen iz Ksanfa /Likija/ (81-89. n.e),
tranje
www.uzelac.eu

238

Milan Uzelac

rvanje

Metafizika igre

7 pobeda: Astil iz Krotona (488-480), tranje, hoplit

7 pobeda: Nikol iz Sparte (100-96) tranje
6 pobeda: Hiposten iz Sparte 115 (632, 624-608),
6 pobeda: Milon iz Krotona (540, 532-516), rvanje.

Nagrade
Maslinov venac poeo je da se dodeljuje tek na 7.
Olimpijadi (752); ispletenje bio od granica maslina koje je
po predanju zasadio legendarni Herakle vrativi se iz
Hiperboreje.
U klasino vreme dodela venaca bila je poslednjeg
dana u Zevsovom hramu, a potom na njegovim stepenicama
da bi vie ljudi moglo in nagraivanja da vidi; tek nakon
proglaenja pobednikom, mogao je sebi takmiar da podigne
spomenik s natpisom na postamentu, ali s
neprepoznatljivim izvajanim likom; slinost heroja i statue
mogla je biti tek posle tree pobede. Prva skulptura
pobedniku, Praksidamu iz Egine u pesnienju, podignuta je
posle 59. Olimpijade (544). Koliko je statua ukraavalo
Olimpiju, ne zna se; posle naleta rimskih vojskovoa i
Nerona, Pausanija ih je u svom putopisnom spisu Opis
Helade pobrojao preko 200, ali ni svetenici im broj nisu
znali; oni su vodili spisak pobednika, ali ne i popis statua
dobijenih na poklon ili kao posledicu kazne za naruavanje
takmiarskih pravila.
Obiaj je bio da na povratku iz Olimpije pobednik
dolazi kui ne ne ulazei kroz gradska vrata, ve kroz otvor
Hiposten iz Sparte je prvi lovorov venac zadobio kao deak (efeb) a
sledeih pet u konkurenciji odraslih. Njegov sin Hetemokl nije mogao da
dostigne oca i pobedio je samo na pet Olimpijada.
115

www.uzelac.eu

239

Milan Uzelac

Metafizika igre

na zidu koji jespecijalno za njega otvoren, a po njegovom

ulasku odmah potom i zazidan, da boginja pobede Nika
Olimpijska uavi s njim ne bi potom mogla napustiti grad.
Odenut u purpurnu odoru pobednik je upravljao kvadrigom
u koju behu upregnuta etiri konja, a zvuk tokova nije se
uo od cvea po kojem je koija prolazila; iao bi do gradskog
hrama gde bi na oltar postavio svoj pobedniki venac.
Potom je bio velian, slavljen, nagraivan.
Kao to smo ve rekli, prvi pobednik ije je ime bilo
zapisano bio bee trka Evribot iz Atine, sa 27. Olimpijade
(776); dotle su spisak pobednika olimpijski svetenici drali
u seanju, ali, nakon sto godina seanje je poelo da slabi i
pojavila se potreba za zapisivanjem. Spisak uesnika prvih
osamdeset olimpijada sastavio je sofist Hipija sa Sicilije u
IV st. pre n.e.
Poseta Nerona igrama u Olimpiji i Korintu
Rimski imperator Neron (37-68. nae ere) je u
Olimpiju stigao 67. godine n.e. sa 5.000 pretorijanaca.
Uestvovao je u svim disciplinama i pobeivao: itanje
tragedija, izvoenje muzikih dela, pevanje, upravljanje
koijom s deset konja (to nikad nije bilo)... Vozio je i
kvadrigu, pao pri prvom zaokretu, ali su ga podigli da
nastavi trku i dobije venac. Neronovo ime letopisci su uneli
u spisak pobednika ali su ponovili broj olimpijade (211) koja
je bila dve godine ranije, 65. godine. Potom su sve izbrisali.
Neron je naredio da se s postamenata srue statue
olimpijaca, a u njegovom prtljagu nalo se 500 bronzanih
statua iz Olimpije, najstarijih i najvrednijih. U Rim se
vratio nakon trijumfa na Nemejskim igrama (sviranje i
www.uzelac.eu

240

Milan Uzelac

Metafizika igre

pevanje) sa ukupno preko 1800 skulpturabudui da pored

Olimpije nisu bili poteeni ni Korint i Delfi; u Rim je uao
u purpurnoj odei, ovenan pobednikim vencima, na
zaprezi s belim konjima, a kola se nisu ula jer su tokovi
gazili po cveu (kao i drugi pobednici, uao je kroz za to
specijalno otvorena i potom zazidana vrata; jo uvek se
verovalo kao i u klasino grko doba da se boginji Pobeda
(Nike) zazidavanjem vrata spreava njen odlazak iz Grada
nakon to je u njega ula pratei pobednika); sugraani su
ulicama kojima je Imperator prolazio vikali Neron
Herakle, Neron Apolon! Godinu dana kasnije on je izvrio
samoubistvo i tako izbegao da bude pogubljen od razjarene
mase.

www.uzelac.eu

241

Milan Uzelac

Metafizika igre

Pitijske igre
Pitijske igre odravale su se u i blizini najveeg
grkog svetilita Delfi, koje se nalazi na padini gore
Parnasa i bile su posveene olimpijskom bogu Apolonu. Igre
su se obino nazivale Delfijske ili Pitijske. Nazivi znae
zapravo isto, zato to je Pito, stari naziv za Delfe, to je
naziv koji se nalazi ve kod Homera i otuda dolaze i kasnije
nazivi Apolon Pitijski, odnosno Pitija (a to je zbirni naziv
za proroice u Delfima).
Hram ije ostatke danas nalazimo u Delfima potie
iz 548. g pre n.e. (zavren 512) i podignut je na mestu
starijeg hrama iz VII stolea koji je po legendi bio sagraen
od lovorovog drveta sa Olimpa, ali, potom, izgoreo do
temelja.
Novi hram sagraen je od priloga svih Grka (ali i
varvara); arhitekta je bio Spifar iz Korinta, skulpture na
frontonu uradili su Praksitel i Agenor, a u tremu bile su
izreke sedmorice mudraca 116:
Gledaj kraj ivota! Solon iz Atine
Oslanjaj se samo na sebe! Tales iz Mileta
Nieg previe! Pitak iz Mitilene
Najgorih uvek ima najvie! Bijant iz Priene
Spoznaj samoga sebe! Hilon iz Sparte
Izgleda da su poslednja dva savremenicima bili sporni (tirani:
Kleobul, Periandar), ili su se sami mudraci (njih petorica) hteli od njih
ograditi, pa je po jednom od tumaenja slove E u hramu oznaavalo broj
pet, i odnosilo se na pet mudraca (Videti: Plutarh: O slovu E u Delfima (u
knjizi: Plutahj: Pitijski dijalozi, Matica srpska 1990, str. 15-36). No,
ostala tumaenja u pomenutom dijalogu zavreuju mnogo veu panju i
treba ih paljivo proitati. To je tema narednog seminara.
116

www.uzelac.eu

242

Milan Uzelac

Metafizika igre

Bolje od svega je znati meru! Kleobul iz Linda

Obuzdaj gnev! Periandar iz Korinta
U hramu je rastao sveti lovor, pored zlatne skulpture
boga Apolona. Tu je bio ritualni tronoac na kojem je
proroica proricala u transu. Mrmljala je fraze i rei, a
svetenici su ono to su uli (i kako su uli) zapisivali i
potom predavali drugim svetenicima koji su to prosleivali
ili slali moliocima. Prvi vra, navodno bio je iz legendarne
Hiperboreje, sa severa, potom to behu ene, ne mlae od 50
godina, ije je zajedniko ime, kao to smo rekli, bilo Pitija.
U prvo vreme proricanja su se u Delfima vrila
jednom godinje, potom, kako je interes za njih rastao,
jednom u mesecu. U klasino doba u hramu je bilo preko
1.000 svetenika; meu njima bio je i slavni istoriar
Plutarh iz oblinje Heroneje koji je iveo na prelazu iz prvog
u drugo stolee nae ere.
Proroanstva su bila najee u vezi rata, zakona i
politike, ali, dvosmislena i zagonetna. Mogla su biti razliito
tumaena, ali, su se uprkos nejasnosti i dvoznanosti uvek
pokazivala istinita. Savet u Delfima traio je Agamemnon
iz Mikene, ali i frigijski car Mida, koji je Delfima poklonio
svoj zlatni presto. U Delfima je Fidija izvajao skulptorsku
grupu kojom se proslavlja pobeda kod Maratona (delo, kao i
sve to je on izradio nije dolo do nas, ali, ostali su nam
samo opisi i legenda koja je pratila epohalno umee
najveeg vajara antike).
Delfe je, kako neki istoriografi navode, posetio pre no
to je krenuo u svoje pohode i Aleksandar Makedonski, a
pitanjem da li e njegov pohod na Aziju biti uspean.
Svetenici su rekli da dan u koji je doao nije i dan za
www.uzelac.eu

243

Milan Uzelac

Metafizika igre

proricanje; nemajui vremena da e, Aleksandar je

svetenicu silom odvukao u hram, a ona je samo rekla,
mladiu tebi je nemogue suprotstaviti se; on ree: i to je
dovoljno.
Delfi su bili darivani od svih Grka ali i varvara
(Krez, Mida) i behu veoma bogati; ukrasili su ih najvei
skulptori Fidija (490-430) i Praksitel (IV stolee pre nae
ere) a slike i freske je izradio Polignot (sredina V stolea pre
nae ere); darovi su proroitu donoeni pre rata, za vreme
rata i nakon njegovog okonanja. Poznato je pitanje Kreza
da li da zapone rat protiv Persije, a odgovor je glasio:
pree li reku Halis, sruie veliko carstvo. On je poao u
rat i bio poraen (ulaskom u rat, prelaskom reke Halis,
sruio je svoje carstvo, a ne protivniko; pogreno je
razumeo odgovor iz Delfa; proroite je bilo u pravu, stvar je
do tumaenja).
Prve igre u Delfima odrane su 586. g. pre nae ere,
a u ast Apolona; treba imati u vidu da su igre u Delfima
odravane i ranije, ali su bile lokalnog znaaja. U rangu
panhelenskih, igre u Delfima behu po prvi put 48.
Olimpijade. Na samom poetku igre su se svodile na
nadmetanja muzikanata, koji su pevali peane u ast
Apolona; znatno kasnije su se kitaristima i flautistima
pridruili atletiari i konjanici.
Spoetka, trokovi igara bili su pokriveni dobrima
zadobijenim u borbi s gradom Kirom, zbog kojeg je i nastao
rat 596. godine pre n.ere i koji je trajao deset godina, a
vodio se oko toga ko e imati vlast nad svetilitem. Problem
je bio u tome to su putnicima u Delfe uzimali velike takse
u susedenoj dravi. I da se razumemo: u osnovi svih ratova i
pohoda uvek su novci, odnosno njihovo neimanje i dugovi;
www.uzelac.eu

244

Milan Uzelac

Metafizika igre

uostalom ne bi ni Cezar pokrenuo rat protiv Gala da sam

nije bio u velikim u velikim finansijskim tekoama.
Najstarije takmienje u Delfima bilo je takmienje u
pevanju pesama u ast boga Apolona. Tek posle takmienja
pesnika, muziara, komediografa i tragiara, dola bi
takmienja obnaenih boraca. Specifinost Pitijskih igara
bilo je musiko takmienje 117. Zato, praznik nisu otvarali
atletiari, ve svetenici upueni u umetnosti; a posle
ceremonije otvaranja, kod oltara pred ulazom u hram,
poinjala su takmienja u teatru.
Posebnost ovih igara bila je i u tome to je prvenstvo
u takmienju pripadalo muzama i njihovom predvodniku
Apolonu. Ove igre, za razliku od svih drugih odlikovala je
harmonija koja je omoguavala ravnopravnost muzikih i
atletskih takmienja.
Tu je po prvi put realizovano jedinstvo umetnosti i
atletizma (danas se ponekad govori o jedinstvu sporta,
kulture i umetnosti; ini mi se da je tako neto upravo bio
grki ideal i da je uspostavljen upravo tu, u Delfima).
Iako nema mnogo svedoenja o Delfijskim igrama,
jer svetenici u Delfima nisu vodili precizne beleke poput
onih u Olimpiji, injenica je da su njihovi organizatori i
sudije kopirali iz Olimpije sve to su mogli, posebno kad je
re o takmiarskim pravilima u atletskom delu nadmetanja.
Igre su najavljivane 90 dana ranije; vremenski, one su se
poklapale s Panatenijskim u Atini, te je sveto primirje
vladalo i u Delfima i u Atini.
Dakle, takmienje posveeno muzama, zatitnicama umetnosti
(ne muziko takmienje), ovde se moe rei i muziko, ali se onda
muzika mora razumeti u irem smislu, kad obimom pokriva sva
umea i vetine (umetnosti).

117

www.uzelac.eu

245

Milan Uzelac

Metafizika igre

Interesantno je da su na prvim igrama bila

takmienja u pevanju uz flautu. Tada su bila i atletska
nadmetanja (tranje i pesnienje za efebe), tranje na dva
stadiona i takmienjea kvadriga. No, na narednom
takmienju je izbaeno pevanje uz pratnju flaute. Takva
muzika je osuena kao jako tuna (mi bismo rekli da je
defetistika i da pre umiruje i raslabljuje oveka, no to mu
podie takmiarski duh i elan). Delfljani su smatrali da
duvaki instrumenti loe utiu na ljude, a da kitara i lira
(iani instrumenti), kao dar Apolona ostaju pravi
instrumenti. injenica je da su se i kasnije odrala
takmienja u flauti, ali, samo zato to to su njom praene
pesme u ast Apolona.
Takmienja su se u meuvremenu i dalje menjala:
na 8. Gelfijskoj olimpijadi nastupili su takmiari na liri
(588), a na 30. olimpijadi (470) nastupili su slikari i to pod
uticajem jednog od najveim meu njima - Polignota.
U Delfima su se takmiili Miron i Pitagor. Svojom
statuom pankratiste Pitagor je Pobedio Mirona s njegovim
Diskobolosom. Treba da imate u vidu da su ponekad udne i
relativne odluke sudija kad je re o umetnosti:
U takmienjima atletiara, a danas sportista ko je
bolji, to je jasno i neopovrgljivo, i to se ne opovrgava
mnenjima. Zato su Grci i pamtili u atletskim igrama samo
pobednike a ne drugoplasirane ili treeplasirane. U
umetnosti to nije sluaj, zbog razliitih merila, pa su stoga
Grci pamtili i one koji su bili i drugi, ili trei.
Tako je jednom, na takmienju tragiar (u Atrini),
Sofokle sa tetralogijom u kojoj se nalazio i nama sauvan i
slavan Kralj Edip osvojio drugu nagradu, a prvu, nama
danas neizvesni Eshin (ali tada svima poznati Eshilov
www.uzelac.eu

246

Milan Uzelac

Metafizika igre

neak); u tom smislu, nita se nije promenilo do naih dana

i nije udo to je i savremena knjievnost preplavljena
raznoraznim Eshinima.
Pitijska takmienja su imala toliki uticaj da su se
svuda poela odravati takmienja muziara, pevaa i
igraa. A u samim Delfima odvijala su se takmienja i u
pantomimi, i potom tragikih umetnika. Prvog dana, kao
to sam vam ve rekao, nastupali su i igrai/plesai i delfijci
su obino bili pobednici (jasno vam je i zato). A onda,
dolazili su umetnici sa kitarom sa sedam struna.
U Delfima stadion se nalazi iznad hrama, 600
metara nad morem, staze su bile duine 177,55m; sama
staza bila je kraa od olimpijske, a na njoj je moglo da
nastupi odmah 16 trkaa. U prvo vreme gledaoci su sedeli
na zemljanim padinama, a potom su napravljene tribine na
kojima je moglo biti oko 7000 ljudi. Nad ulazom u stadion
(slinom onom u Olimpiji) bio je natpis da se sa sobom u
stadion ne moe unositi mlado vino.
Gimasion i palestra gde su se pripremali takmiari,
bili su znatno nie odcentralnog hrama posveenog
Apolonu; na mestu gimnasiona nekad je bila uma u kojoj
je, po legendi, u mitska vremena Odisej lovio divlje svinje i
u jedno trenutku bio ranjen. Gimnasion je sagraen tek u
IV st. pre nae ere (337. godine) i bio je veliine 200 x 60 m,
a staza za tranje bila je duga 165 m. Potom su gimnasionu
dodali palestru za pripremu snagatora; njih su tu posebno
potovali jer je pesnienje u takmienja, po predanju, uveo
Apolon.
Zato je lovor sveto drvo i simbol Apolona? Apolon je
hteo da se dokopa nimfe Dafne. Ona se pomolila bogovima
da tako ne bude i oni su je pretvorili u lovorovo drvo. Tako
www.uzelac.eu

247

Milan Uzelac

Metafizika igre

je lovor postao sveto drvo Delfa i praznika u njemu. Ali

venci u Delfima bili su od granica uzabranih u Olimpiji. Te
granice odrezivao je tamo zlatnim noem deak koji je
imao ive roditelje.
Po Pausaniji na igre u Delfima nisu dozvolili pristup
Hesiodu jer nije umeo da svoje stihove sprovodi muzikom
na kitari (Delfi su mu prorekli da e biti ubijen u hramu
Zevsovom na Nemejskim igrama, i to se, razume se, i
dogodilo; bogovi ga nisu spasli iako je njima posvetio veliko
svoje epsko delo Teogoniju).
Mnoge pobednike u Delfima je svojim stihovima
ovenao najvei grki pesnik Pindar. Mi smo ve pominjali
Milona iz Krotona, prijatelja i uenika Pitagore,
estostrukog olimpijskog pobednika, koji je 6 venaca
zadobio i u Delfima.
Treba pomenuti i njegovog sugraanina Fila. Njemu
se proricali veliku slavu. Ali, on je kao mladi tri puta
pobedio u Delfima u tranju i petoboju, no, kad je poeo rat
s Persijancima, on je prodao imanje koje je od grada dobio
za trostruku pobedu u Delfima, pozajmio jo novca od
prijatelja i kupio brod kako bi mogao otii u odbranu
Helade. Poginuo je u bitci kod Salamine, a bio je jedini od
atletiara Krotona koji je otiao u odbranu grkih zemalja.
Njegovo ime treba da bude upameno jer je on primer ljudi
koji su proslavili Grku i nainili je toliko velikom, da nam
ona i dela njenih atletskih pobednika i boraca i danas ostaju
nedostini uzor.
Igre u Delfima poele su da propadaju i gube svoj sjaj
i znaaj, pod naletima Makedonaca, Rimljana, a potom i
varvarskih plemena. Pokuali su da ih podre arhont Atine
Herod Atik (127) i potom rimski imperator Hadrijan (umro
www.uzelac.eu

248

Milan Uzelac

Metafizika igre

138), no, potom, doli su Gali (279), Makedonci (168),

Rimljani (156), poar kao posledica zemljotresa (91), legioni
Sule (86), Neron (68. n .e). Premnogo je to nesree i za
velike Delfe.
Poslednji koji se obratio Delfima za savet bio je retor
i filozof, poslednji paganski rimski imperator Julijan
Otstupnik (330-363) i dobio odgovor iz Delfa koji je glasio:
Odnesite caru vest:

.
U razvalinama je velianstveni hram;
Feb ne vlada domom, ne vlada prorokim lovorom
Izvor nadahnua je presahnuo, kastalske struje utihnule.

Posle zatvaranja svetilita od strane Teodosija I,

poelo je odnoenje spomenika iz Delfa u Konstantinopolj;
posle galskih varvara i rimskih zlikovaca (Sula, Neron),
Teodosije je najvei zlikovac nad Delfima. Njegov sin
umobolnik, Arkadij, unitio je Apolonovo svetilite do kraja.
Danas mi vidimo skulpturu Apolona Belvederskog,
mermernu kopiju nepoznatog rimskog vajara, prema
originalu u bronzi iz IV st. do n. ere koji je uradio Atinjanin
Leohar 118. Apolon gleda kako strela iz luka leti. On vidi cilj.
Da li ga vidimo i mi?

118 Leohar je sa skulptorom Skopasom 350. Do n. ere radio na Mausoleju

u Halikarnasu, a potom je na poziv Filipa II Makedonskog radio portrete
lanova carske porodice za Filipeum u Olimpiji. Njemu se pripisuju pored
Apolona Belvederskog i skulpture poznate pod nazivima, Ganimed
Vatikanski i Dijana Versajska (ksve tri su nama poznate po rimskim
kopijama iz helenistikog perioda). Prilikom otkopavanja u Atini naen
je jedan pijedastal s natpisom na kojem je bila skulptura Aleksandra u
borbi s lavovima.
www.uzelac.eu

249

Milan Uzelac

Metafizika igre

Istamske igre
Istamske igre odvijale su se na prevlaci Istmu,
izmeu grkog kopna i Peloponeza; najblii grad bio je
Korint koji se u meuvremenu obogatio trgovinom. Mitovi
kazuju da su se za te predele borili Posejdon, bog mora i
Helios, sin Hiperiona, svedidei bog sunca, kasnije Apolon.
Posejdon je dobio vodu i kopno, a Helios kamenu liticu nad
Korintom. Korinani su sebe smatrali potomcima Posejdona
a prvim svojim vladarem Sizifa kog su smatrali i
utemeljivaem Istamskih igara.
U ahajska vremena Korint se nije slavom mogao
porediti sa Trojom ili Mikenom, a posle dolaska dorskih
plemena njegovu su slavu potamnili Arg i Teba, a ve od VI
veka Korint je bio na periferiji helenske istorije u senci
Atine i Sparte. Treba rei da je Korint i dalje bogat grad, no
nikad ne i veliki kulturni centar: o njemu se govorilo kao o
gradu tirana i aristokrata, trgovaca i moreplovaca i gradu
poronih svetenica ljubavi.
Za pravog utemeljivaa igara smatrali su, kao to
rekoh, Posejdona. Ovaj olimpijski bog je, po predanju,
omeio i prvi stadion, no Korinani su to zaboravili, pa su
prvim utemeljivaem smatrali svog prvog cara Sizifa, koji je
obnovio igre u ast Posejdona, ali koji je lancima okovao za
liticu i boga smrti Tanatosa (koga je potom oslobodio Ares),
no, posle bekstva iz Hada, Sizif je vraen u podzemni svet i
osuen da neprestano i iznova gura na brdo ogromni
kamen.
Treim osnivaem igara Heleni su smatrali Tezeja,
sina atinskog cara Egeja. On je, po legendi, idui u Atinu
pobio razbojnike Perifeta, Sinida i Damasta (Prokrust) i
www.uzelac.eu

250

Milan Uzelac

Metafizika igre

tako narod korintski oslobodio od velikih nedaa. Tezej e

potom na Istmu postavio oltar Posejdonu i pozvao istmljane
na igre u ast Posejdona.
Plutar pie da, kao to je Herakle osnovao igre u
Olimpiji, tako je Tezej na Istmu: to su bila takmienja u
gimnastici (atletske) igre. No, legenda kazuje da u prvo
vreme na igrama nije bilo nikog ko bi bio jednak Edipu,
sinu korintskog kralja Poliba. Kad ga je jedan od takmiara
nazvao naenim, on je otiao u Tebu (jer mu je u Delfima
Pitija prorekla da e ubiti oca), a to je ve tema Eshilovih i
Sofoklovih tragedija (do toga doi emo opet kad budemo
govorili o problemu dunosti kao i istinskog vienja).
U VII stoleu pre nae ere Korintom upravlja
dinastija Bahilida, niz tirana koji su sebe smatrali
potomcima Herakla. Bili su grubi, ogrezli u raskoi; bogatili
su se porezima i taksama; no, to je vreme kad u Korintu
procvatavaju zanati i trgovina, ali ne zaostaje ni
razbojnitvo na moru. Osnovnu mo na moru inile su triere
izraivane tada u Korintu.
Istamska prevlaka bila je helenska raskrsnica iji je
klju bio upravo grad Korint. Pokazalo se da je bezbednije
tu, preko prevlake prenositi robu kao i brodove iz Egejskog
u Jonsko more i obratno, i pritom plaati takse, i opet, to je
bilo i jevtinije, no izlagati se opasnom putovanju oko
Peloponeza, morem prepunom pirata. To je vreme vladavine
Periandra, jednog od sedmorice mudraca, surovog tiranina,
koji je vladao etiri decenije, poev od 627. godine. Poto
nije mogao iskopati kanal, on je izgradio mermerni put
kojim su na tokovima prevlaili brodove.
Zapravo, Periandar je Korint napravio bogatim.
Novac je prikupljao na razne naine, a ponekad i od bogatih
www.uzelac.eu

251

Milan Uzelac

Metafizika igre

sugraana; pria se da ih je jednom pozvao na praznik

zajedno sa enama i tu s njih pokupio sav nakit, otpravivi
ih kui u donjem rublju, a svo bogatstvo dao za gradnju
spomenika Posejdonu [obratite panju: nije novac strpao u
svoj dep]. Na njegovon dvoru bilo je mnogo umetnika
skulptora, pesnika, vajara, tu je iveo i basnopisac Ezop,
ali, Periandar se s razlogom bojao neprijatelja, imao je i
veliko obezbeenje, no, za svaki sluaj, a iz straha, ubio je
enu, spalio ljubavnice, prognao sina; sigurno je sigurno. No
u vreme njegove vladavine (627-587) Korint je bio znaajna
i mona pomorska drava koja je kontrolisala more od
Egejskog do Jadranskog mora, oko itavog Peloponeza.
Periandar je umro u osamdesetoj godini; sinovi su
mu bili ve pomrli, izabranog naslednika ubile su
aristokrate; ipak, pripisan je spisku sedmorice mudraca i
navodno, bio je zasluan za obnovu Istamskih igara, kaem
navodno, jer igre su obnovljene 582, znai, pet godina nakon
njegove smrti.
Prve igre poele su sa skandalom. Korinani nisu
dozvolili prisustvo atletiarima i posetiocima iz Elide sa
Peloponeza. Oni nisu zaboravili da pobedu na kvadrigama
Periandra u Olimpiji (636, ili 628), elanodici u Olimpiji nisu
upisali u spisak pobednika stoga to je on bio sin
Korintskog tiranina Kipsela.
Kao u Olimpiji i Delfima, gde su hramovi bili
posveeni Zevsu, odnosno Apolonu, ovde je hram bio
posveen Posejdonu i u njegovoj blizini su se odvijale igre.
Kod svetilita leao je dugo vremena i brod Argonauta
kojim su se ovi po predanju, s Jazonom na elu, vratili
Grcima zlatno runo, a ovaj se potom sa suprugom Medejom
i naselio u Korintu. Atinski bogata Herod Atik poklonio je
www.uzelac.eu

252

Milan Uzelac

Metafizika igre

Posejdonovom hramu kvadrigu s etiri pozlaena konja ija

su kopita bila od slonove kosti, a tu se nalazila i bronzana
statua Posejdona s trozupcem.
Pod borovima istamskog svetilita obnovile su se igre
582. pre n.e, i one su se odravale u prolee prve i tree
olimpijske godine. Igre su se odravale i kad su besneli
ratovi i pirati i razbojnici pljakali namernike na putu u
Korint. Nemaki pesnik Fridrih iler napisao je poznatu
baladu Ibikovi dralovi o nastradalom pesnikuIbiku na
putu na pesniko takmienje u Korintu.
Plutarh je napisao Gozbu sedam mudraca, ija se
radnja dogaa na dvoru Periandra, a uesnici su Tales,
Hilon, Pitak, Solon, varvar iz Skitije Anaharsis i Ezop.
U Korintu je poslednju treinu svog ivota proveo
kinik Diogen iz Sinope; dugo se prepriavao njegov dijalog s
Aleksandrom Makedonskim kod gimnasiona u Kranii,
predgrau Korinta (razgovor, koji je verovatno bio 336. kad
se Diogen oslobodio makedonskog ropstva, a tada se
praznovala 123. Istmijada; o tome govore mnogi autori, a
meu njima i rimski istoriograf Arijan). Savremenici su
pominjali da je veliki kinik umro istog dana kad i veliki
vojskovoa.
Po svedoenju Plutarha, koji je poreklom bio iz
Heroneje, Istamske igre su pre bile religiozni no atletski
praznik. I ovde je bio prenet program iz Olimpije: tranje na
stadion i vee duine, borbe rvaa, trke na hipodromu. Sem
toga, bila su tu takmienja flautista i kitarista, kao i
slikara. Ali bila je tu za Istamske igre jedna specifinost
koja e se nai i na igrama u Atini: tranje s bakljom.
Meu pobednicima u rvanju bio je i mladi Aristokle,
potom poznat kao Platon. Milon iz Krotona bio je
www.uzelac.eu

253

Milan Uzelac

Metafizika igre

desetostruki pobednik. Imena prvih pobednika ne znamo jer

su se prve hronike poele voditi tek od 490. godine pre nae
ere, od godine bitke kod Maratona.
Sve igre, pa izuzetak nisu ni Istamske, imale su
svoje dogaaje za pamenje; tako je bilo s kobilom
korinanina Fejdola koju su zvali Avra (Vetri), koja je na
poetku trke u Olimpiji zbacila svog jahaa, potom trala po
svim pravilima i kad je ula trubu koja najavljuje poslednji
krug, nakon njega stala je kao ukopana pred sudijama na
samom cilju. Sudije su nesretnog jahaa proglasile
pobednikom (512 g). O tome nam govori Pausanija (VI, XIII
1). Epigram na spomeniku kobili kojoj je podignut
spomenik, napisao je navodno Anakreont (Palatinska
antologija, VI, 135). Potom su Fejdolovi sinovi pobedili na
68. Olimpijadi u Olimpiji i jo jednom na Istamskim
igrama.
Pobednici su, pored slave koju su uivali, dobijali i
razne nagrade kad bi stigli u svoj grad. Solon je utvrdio da
se za pobednike sa Istma isplauje 100 drahmi (jedan bik je
stajao 5 drahmi).
Atlete iz Rima pojavile su se na igrama po prvi put
228 g. pre n. ere; nakon tri decenije dola je rimska vojska s
konzulom Gajom Flaminijem i dala Grcima slobodu nakon
to je prethodno poraen Filip V Makedonski; dve godine
kasnije vojska se povukla iz Grke. Tada dolazi do meanja
kulturnih uticaja: Rim otkriva grku knjievnost, filozofiju,
modu, teatar i poeziju, slobodno miljenje mudraca po
trgovima, a grka upoznaje rimske zakone.
167. godine zavrilo se iseljavanje Ahejaca (koji su
bili na strani Makedonaca), iz Korinta u Rim. Meu njima
bio je 35-godinji komandant konjice, obrazovani Grk
www.uzelac.eu

254

Milan Uzelac

Metafizika igre

Polibije koga je konzul Lucije Emilijan uveo u visoke rimske

intelektualne krugove i preobrazovao ga tako, to je ovaj
postao veliki poklonik rimske kulture i istorije i napisao
svetski istoriju u 40 knjiga.
Ve 164. p.n.e na istamske igre doli su po prvi put
gladijatori, da bi nakon nepune dve decenije, 146. Grci
poeli da se bune protiv Rimljana. Rim je poslao kazneni
odred s konzulom Lucijem Mumijem na elu. Te godine
Rimljani su zauzeli Korint, jednim udarom unitili
pobunjenike i trgovake konkurente na moru. Mumije je
prvo pukupio sve dragocenosti od graana i iz hramova,
pobunjenike poveao, decu i ene poslao u roblje, grad
spalio; pokupio je sve - i po njegovom odlasku Korintom je
zavladala tiina. Kasnije, u vreme Gaja Cezara 46. g.pre n.
e., (a potom i Oktavijana Avgusta), Korint je postao rimska
provincija i njega su naselili Rimljani.
Posle grandioznog poara u Rimu i ubistva Seneke,
Neron je doao prvo na ostrvo Kerkiru a potom u Korint; tu
je ostao zimu i prolee dok se za njega pripremao teatar. 67.
g. je otiao u leto u Olimpiju, odakle se vratio ovenan
pobednikim vencima. Na Istamskoj prevlaci je doao na
ideju da prokopa kanal preko prevlake to nije uspeo ni
Periandar, ni Aleksandar, ni Cezar, ni Kaligula. No,
lopatama se kamena litica nije mogla savladati.
Ne zna se nita o nastupima Nerona na stadionu i
hipodromu, zna se o nastupu u teatru. Na liri nije svirao
loe, ali pevao je, kau, kao vrana. Znatieljnih nije bilo
mnogo, pa im je bio plaen dolazak; sa predstave niko nije
mogao otii, pa su se neke ene za vreme njegovog nastupa
prevremeno porodile.

www.uzelac.eu

255

Milan Uzelac

Metafizika igre

Poetkom prolea 68. Neron je otiao, zabavio je

graane i goste svojim nastupom, pokupio mnogo venaca i
nagrada; pedantni izvori kau da je izvezao iz Grke 1808
venaca za sve mogue i nemogue pobede, ali i skulpture
Praksitela; u Rimu mu je prireen trijumf kao najveem u
svemu moguem (a o svemu tome smo ve govorili).
Korint se potom bogati; bogati postaju bogatiji, bedni
bedniji, vlada bezvlae, partije se smenjuju na vlasti, jedni
druge konfiskuju, opada moral, javljaju se razne sekte, i
uenja, grad gubi kontrolu nad trgovinom, gubi se
patriotizam i tenja boljem sutra. Korint gubi vojsku, flotu,
kontrolu nad uvozom ita, nestaju zanatlije, ulice i trgovi
obrastaju u korov, unitavaju se vonjaci i vinogradi...
Atletske igre gube svoj raniji karakter; njima vladaju
svirepi snagatori, maioniari, gasi se helenski
entuzijazam. Narod iz kojeg su nekad potekli slavni
atletiari sad postaje narod ravnodunih posmatraa. U
gimnazijama i palestrama vlada tiina. Ne zna se ime
poslednjeg pobednika, kao to se nije znalo ni ime prvog.
Korint su prvo osvojili Goti, kasnije Varvari, da bi ga na
kraju unitili hrianski fanatici.

www.uzelac.eu

256

Milan Uzelac

Metafizika igre

Nemejske igre
Na severu Peloponeza, u Argolidi, nalazi se
Nemejska dolina. Nazvana je po Nemeji, keri legendarnog
peloponeskog vladara Asopa. I tu su od pamtiveka
odravane igre, a da se nije znalo ko im je osniva; igre su
bile meavina takmienja atleta, konjanika, muzikanata i
rapsoda, praenih kultnim radnjama, budui da je tu bilo
svetilite Zevsa Nemejskog.
Osnivanje igara pripisivano je Perseju (pobedniku
Meduze), zatim, argoskom vladaru Adrastu (koji je vodio
savezniku vojsku protiv Tebe), a najvie Heraklu, koji je
prvi od svojih dvanaest podviga izvrio u Nemeji, a taj je
bio ubiti nemejskog lava i on je lava zadavio golim rukama.
U znak seanja na tu pobedu poele su da se odravaju igre
blizu grada Nemeje i nazvane su Nemejske.
Istoriar Tukidid pie da je u hramu Zevsa bio ubijen
od Nemejaca pesnik Hesiod, to mu je Pitija u Delfima
prorekla.
Igre su se odravale jednom u dve godine, trajale su
nekoliko dana, a na programu behu: tranje na stadion pod
punom vojnom opremom, rvanje, pesnienje, trke koija. Za
vreme igara, trajao je mir. O njihovoj istoriji malo se zna,
ali da se zakljuiti da su bile obnovljene 573. do n.e. i da su i
tada imale lokalni karakter. Odravale su se druge i etvrte
godine olimpijade; u jesen su imale lokalni karaktera u leto
(jun-avgust) panhelenski.
Stadion je bio kopija olimpijskog, izgraen u IV
stoleu; mogao je da primi 30.000 gledalaca i bio je dug 177
m; istovremeno stadionom je moglo trati 13 trkaa.

www.uzelac.eu

257

Milan Uzelac

Metafizika igre

Nagrada je bila venac od maslina, a potom od celera,

simbola tuge i seanja. U Nemeji nisu bili voeni zapisi,
nema spiskova pobednika, kao to je to sluaj u Olimpiji.
Vie se injenica zna iz pohvalnih oda pesnika Pindara koji
je i umro u Argosu, blizu Nemeje a koji je epinikijama slavio
pobednike igara, pa i Nemejskih. Desetu Nemejsku odu
posvetio je Tezeju, nepobedivom trkau.
Pesnienje Krebga i Damoksena (opis Pausanije, 292).

www.uzelac.eu

258

Milan Uzelac

Metafizika igre

Panatenejske igre
Panatenejske igre, po godinama osnivanja najmlae,
nisu ustupale mesto Olimpijskim, Pitijskim, Istamskim i
Nemejskim igrama. One su odravane u ast boginje Atine,
a utemeljio ih je legendarni grki heroj Tezej, vladar Atine,
i ujedinitelj atikih naseobina; i kao to je Herakle osniva
Olimpijskih i Nemejskih igara, tako je Tezej osniva
Nemejskej i Panatenejski igara, a to je po legendi navodno
bilo u XIII st. do nove ere.
Sa Atinom po lepoti nije mogao da se meri nijedan
grad, ni Olimpija, ni Delfi, ni Korint, ni Nemeja, i nijedan
od olimpijskih bogova nije imao takvu ast da ponese ime
grada, kao to je to bilo u sluaju Atine.
Grad Atina, nad kojim je dominirao Partenon na
Akropolju, imao je dve reke (Ilis i Nefis), tri luke (Munihij,
Faleron i Pirej), dva brda u okolini koja su ga titila s
kopna, Dionisovo pozorite, trg Agoru, vrtove kao to su
Akademija i Likej, kvartal Keramik gde su iveli i radili
nadasve slavni grnari i gde je roen Sokrat...
Za obnovitelja Panatenejskih igara 566. smatraju
Solona; meutim, on u to vreme ve nije bio na vlasti i
verovatno je mogao biti samo njihov inicijator; kasnije e ih
podrati tiranin Pizistrat, koji e zadrati Solonove, ranije
uvedene zakone; sve u svemu, ostaje i danas neizvesno ime
arhonta koji je utvrdio igre.
Panatenejske igre odravane su tree olimpijske
godine, u julu, kad posle etve nastupa nova godina, i to je
dvadeset i prvog dana meseca hekatombeona; uestvovati je
mogao svako ko je bio telentovan, lep i snaan; to se
uzrasta tie, mogli su uestvovati deaci, efebi i odrasli.
www.uzelac.eu

259

Milan Uzelac

Metafizika igre

Glavne linosti, nagraivane na kraju zlatnim vencem, nisu

bili samo sami uesnici, ve horeg, gimnasiarh, trierath i
lampadarh - oni koji su bili sposobni da podnesu sve
rashode igara i pripreme njihovu organizaciju.
Po sadraju, Panatenejske igre su navodno bile nalik
onima u Olimpiji, ali ne bee ba tako; pre poetka
takmienja organizovana je bila procesija do Atininog
hrama na Akropolju, i nadmetanja bi poela s takmienjima
muziara, igraa, glumaca i pevaa, a igre su zavravane
neim to je bila osobenost iskljuivo igara u Atini:
takmienjem triera i trkom bakljonoa (lampadodromija).
To znai da je prvog dana bila procesija Atinjana,
drugog i treeg dana bilo je takmienje muziara i ostalih
umetnika, etvrtog dana bila su atletska takmienja
(tranje, rvanje, pesnienje, petoboj, pakration), takmienja
konjanika i zaprega; petog dana takmienje na vodi (veslaa
na trijerama) i lampadodromija: trka je poinjala od
rtvenika Prometeju u Akademiji (Pausanija, I, XXX 2) i
zavravala se kod rtvenika Atini. Re je zapravo o afeti u
kojoj je cilj da se baklja putem ne ugasi.
Ova petodnevna takmienja na svojevrsni nain,
naveivala su i poetak Nove godine. Procesijagraana i
takmiara kretala se ulicama grada a cilj je bio Akropolj,
koji se uzdie na 156 m nadmorske visine i dug je 270 m.
Odatle bilo je oduvek vidno ko dolazi morem i ta se zbiva u
gradu. U vreme Perikla, pod rukovodstvom najveeg grkog
vajara Fidije, uzviica nad Atinom pretvorena je u
mermerno svetilite posveeno Atini; dominantna je bila
skulptura od bronze Atine visine devet metara (s
pijedastalom visokim 21 metar) koju je 450. godine, za 30
Panatenejske igre, izlio Fidija, sredstvima Atinjana
www.uzelac.eu

260

Milan Uzelac

Metafizika igre

dobijenim u bici kod Maratona. Zlatni lem i vrh njenog

koplja bili su vidni s daljine od 50 km. Iza nje bio je
Erehteon, navodno, na mestu spora Atine i Posejdona za
vlast nad zemljama oko Akropolja. Dokaz toga je maslina,
dar Atine koja tu raste i danas uz verovanje da dok tu cveta
maslina, cvetae i slava Atine.
Iza Propileja, statue Atine i Erehteona, bio je
sagraen hram Partenon (graen 9 godina, poev od 447.
godine); dug je bio 70, irok 30 i visok 20 metara, okruen
sa 46 stuba od kojih je svaki bio vei od 10 metara. Mermer
je bio s ostrva Paros. Na zapadnom proelju bila je
prikazana borba Atine i Posejdona, a na istonom, njeno
roenje iz glave Zevsa kojem prisustvuju Tezej i Suaje. Na
mermernom frizu dugom 160 metara prikazana je procesija
atinjana na Akropolj u vreme Panatenejskih igara; tu se
meaju ljudi i bogovi i na 92 metope bilo je prikazano 600
figura; to bee zamisao Perikla i Fidije, da se na jednom
mestu nau, bogovi, heroji i obini graani.
U hramu je bila 12 metara visoka skulptura Atine
Partenos izraena od zlata i slonove kosti, dok je drago
kamenje bilo na mestu oiju rad Fidije (Pausanija, I,
XXIV 7). Odea je bila od zlatnih listia ne debljih od
milimetra, i teka 40 talenata (skoro tonu). Nakon to je
boginji prinet na dar plat koji su runo godinu dana radile
mlade atinjanke, napolju su prinoene rtve (30 bikova) i
prvi dan sveanosti se zavravao gozbom.
Partenon je bio simbol Panatenejskih igara. Posle
pada Konstantinopolja (1456) Turci su osvojili i Atinu,
Partenon preobratili u damiju dodavi minaret. 1674.
francuski poslanik Luja XIV imao je u svojoj pratnji slikara
koji je potvrdio da se ceo friz od 92 metope nalazio na
www.uzelac.eu

261

Milan Uzelac

Metafizika igre

mestu. Ali, kad su 1687. Venecijanci opkolili Turke, jedna

granata, pala je na barutanu i teko otetila Partenon,
potom su ga Italijani pljakali (koliko su mogli), pljaku e
nastaviti Francuzi (1788), a potom Englezi (1799-1803) i
najvei deo friza nalazi se i danas u Londonu, mada teko
oteen nevetom restauracijom pred drugi svetski rat, to
se dugo krilo.
Helenske atletiare posebno su proslavila trojica
vajara: Miron, Fidija i Poliklet: Fidija je bio Atinjanin i
proslavio se vajanjem bogova u bronzi, zlatu i slonovoj kosti.
Vrhunac njegovog stvaralatva je Zevs Olimpijski u
Olimpiji, o kojem je ve bilo rei. Ostala dvojica vajali su
smrtnike, Miron Bacaa diska, Poliklet Doriforosa
(Kopljonosca). Savremenici Panatenejskih igara bili su
slikari vaza u Keramiku (Eufemid, Andokid).
Grka nije imala mnogo reka i jezera, a gradovi su
bili podalje od mora, i plivanjem se Grci nisu bavili, ali jesu
veslanjem jo od vremena pre Temistokla kada je svaki od
48 okruga Atike morao da izdrava bar jedan brod.
Temistokle je uveao flotu. Kod Salamine je bila 271 triera
Atinjana i saveznika (protiv 1207 triera i tri hiljade drugih
brodova persijanskih). Atinska triera je razvijala brzinu od
14 km/h, imala 174 veslaa, a ritam je davao flautista.
to se trka konjima tie, u mitska vremena pobednik
je dobijao konja, drugoplasirani, robinju cara, a
treeplasirani ovna ili tronoac.
Ali, pobednicima s drugih igara, zavist su budile
nagrade na Panatenejskim igrama. U poetku to su bile
samo grane palme urme; pobednici muziari, rapsodi,
igrai, dobijali su nagradni venac od istog zlata; a bile su
tu i novane nagrade 600 drahmi ( 2,5 kg srebra). No glavna
www.uzelac.eu

262

Milan Uzelac

Metafizika igre

nagrada ne bee ni novac, ni zlatni venac, ve atinska

amfora [islikavane crnim lakom na crvenoj glinenoj osnovi,
a potom peene na 800-900 stepeni] na kojoj je bio natpis
Ja s Panatenejskih igara. Ona nije bila prazna. Do vrha
bila je napunjena maslinovim uljem (u pobedniku bi stalo
oko 25 litara).
Ulje je imalo posebnu vrednost i bilo je veoma
dragoceno; bez njega nisu se mogle organizovati gozbe;
neoieno ulje je korieno je za odravanje vatre na
rtvenicima, u pritaneju; tim uljem mazali su se borci.
Maslina je postala obeleje grkog nacionalnog pejzaa, te
ju je atinski zakonodavac. Solon (640-558. pre n.e) stavio
pod zatitu zakona.
(Ovde dodati odlomak iz Lukijana: Anaharsis, ili o vebi tela).

www.uzelac.eu

263

Milan Uzelac

Metafizika igre

3. Igre u starom Rimu

Za razliku od Grke gde su igre bile bitan momenat
vaspitanja i gde su one bile u funkciji odravanja najviih
interesa drave, te ih je drava sve vreme organizovala
bdijui nad pripremom svojih uesnika na takmienjima i
gde su dugi period vremena u njima uestvovali
predstavnici najviih slojeva drutva, jer se u igri odraavao
presti pojedinca, ali i najvia forma vlasti oliena u
neprestanoj borbi, u Rimu dugo vremena vladajui slojevi
nisu u igri nalazili ivotni interes i to iz prostog razloga jer
je vlast bila drugaije organizovana, a fizike vebe bile su
lina stvar pojedinca; zato su, uprkos interesu za igre, same
uesnike u igrama Rimljani malo cenili.
U VII st. pre n.e. Rim i okolna naselja formirali su
savez gradova. Savez je imao hramove u kojima su se
odravali kultni obredi u ast porodinih boanstava uz
potovanje kulta predaka, pa su se uporedo s njima
odravala i nadmetanja, i to, ako je verovati predanjima, u
tranju, borbi koija, maevanju i pesnienju. Uesnici su
bili samo Rimljani, dok stranci behu tek gosti na
takmienjima.
Kako su ovi praznici bili sve rei, jer je i uticaj
Etruraca slabio, bogati rimski patriciji, kako bi mogli
pokazati svoju mo, poeli su sami da organizuju
takmienja, obino pre ratnih pohoda ali i nakon dolaska iz
njih; stalno mesto izmeu Palatina i Aventina gde su se
odravala takmienja konjima i koijama dobilo je naziv
circus.
U narednom stoleu Rim je prognao poslednjeg
etrurskog kralja i postao republika. U vreme prinoenja
www.uzelac.eu

264

Milan Uzelac

Metafizika igre

zakletvi i u znak seanja na pobedu nad bivim

saveznicima, Rimljani su poeli da odravaju igre pod
nazivom Ludi magni, no, kako je vladala velika napetost
izmeu patricija i plebejaca, svaka od ovih grupa
organizovala je sopstvene igre, i tako je bilo sve do 287. pre
n.e. kada su plebejci [bez kojih nije mogla da se organizuje
armija, a Rim je u to vreme ve pokorio svu teritoriju
dananje Italije], dobili vie graanskih prava i igre su
postale jedinstvene.
Kada je re o Etrurcima o kojima pretpostavljam
malo znate, treba da imate u vidu da su ih Rimljani tako
sistematski unitili, da su zbrisali i sve tragove o njima, svu
njihovu kulturu i da od vremena Renesanse vode se
sveobuhvatna istraivanja Etrurske kulture koja je
prethodila rimskoj, a nije samo re o narodu koji je
naseljavao teritorije dananje Italije, ve o narodu koji je
imao gradove, knjige i biblioteke, a iji jezik ni danas ne
znamo.
Uskoro je iz cirkuskih arena bilo izbaeno
maevanje, jer je ono postalo deo vojne obuke koja je bila
veoma stroga i sveobuhvatna [vojne vebe podrazumevale
su pored dobrog vladanja orujem i pohode na 30-40 km, 6
km/, a pod opremom od 20-25 kg, to je vailo kako za nove
vojnike, tako i veterane, da ne bi izgubili kondiciju]; ostala
su takmienja u tranju, skoku u vis i daljinu koja su se
prvo odvijala bez odee, a potom pod punom vojnom
opremom, dok su konjanici posebno uvebavali skok na
konja (drvenog).
Treba rei da takmienja nisu bila potpuno potisnuta
iz svakodnevnog ivota, budui da su se meu lanovima
viih slojeva odravala i dalje takmienja u tranju,
www.uzelac.eu

265

Milan Uzelac

Metafizika igre

skokovima u dalj s tegovima, maevanju i plivanju, ali i

veslanju na reci Tibar. U vreme Republike, u I stoleu pre
n.e., pod velikim grkim uticajem graeni su po gradovima
gimnasioni po uzoru na grke; patriciji su ih esto
poseivali, pa se esto navodi primer Cicerona koji je znatni
deo svog vremena provodio u gimnastikim dvoranama.
Nii slojevi rimskog drutva takmiili su se na terenima za
igru.
Cirkuska takmienja koijama dobijala su sve grublji
karakter: teilo se zadobijanju raspoloenja naroda,
dobijanju glasova, stiavanju narodnog gneva, bogaenju.
Velika koliina stanovnitva bili su neradnici, s otupljenim
oseanjima i eleli su estoka uzbuenja i krv; oprezni
vozai koija esto bi bili izvidani. Slavu su zadobijali oni
koji sebe nisu tedeli i ne treba uditi da je u to vreme
pesnienje takoe dobijalo sve grublje forme. to se pak
nerada u Rimu tie, poznato je da su u vreme kad je
Imperija bila na zalasku preko 175 dana u godini bili
neradni i praznini.
Jedna od specifinosti Rimske kulture jesu
gladijatorske borbe. One su preuzete od Etruraca i u prvo
vreme bile su deo kulta prinoenja rtve umrlima. Kako je
za njih rastao interes, s vremenom su gladijatorske borbe
bile odvojene od posmrtnog ceremonijala te su se pretvorile
u sredstvo borbe za vlast. Narodni tribun Gaj Sempronije
Grah (121. godine pre nae ere), brat Tiberija Graha ije je
reforme nastavio, svoju popularnost je uveao ne samo
agrarnim reformama, ve i time to je naredio da se ukloni
ograda oko arene Foruma pa je narod dobio besplatan
pristup za posmatranje borbi (122. g. pre n.e); u prvom veku

www.uzelac.eu

266

Milan Uzelac

Metafizika igre

borbe su se odvijale na posebnim prostorima koji su za

publiku imali tribine i to su prvi amfiteatri.
U vreme Republike borbe su bile surovije no u vreme
Imperije. S izuzetkom nekolicine oajnih avanturista,
uesnici su mahom bili prestupnici, vojni zarobljenici,
osuenici. Gladijatori su u borbi ginuli; njihovi redovi
popunjavani su osuenicima koji su imali neznatne anse
protiv iskusnih boraca, ili su s primitivnim orujem (da bi
borba due trajala) putani pred divlje zveri, ili su, iako
osueni, mogli da pohaaju kolu za gladijatore i da nakon
odreenog broja borbi budu otputeni, a ako su robovi,
osloboeni.
Popularnost gladijatora i gladijatorskih borbi ima
vie uzroka, meu kojima bee i mogunost naroda da
uestvuje u konanoj odluci o pogubljenju ili pomilovanju
poraenog, u zadovoljenju irokih masa za zabavom, ali i
navikavanju mladih Rimljana da se hladno odnose ka smrti
i ne budu oseajni za ljudsko stradanje. Konano, u vreme
pada Republike, u vreme Cezara, gladijatori su korieni u
borbi za vlast i bilo ih je toliko da je Cezar moga da dri u
strahu itav Senat.
Primer toga da institucija gladijatorskih borbi moe
da se otme kontroli jeste veliki ustanak (74-71. godina
p.n.e) 70 gladijatora poznate gladijatorske kole u Kapui
pod vostvom Spartaka (110-71) kojima su se ubrzo
pridruile potom desetine hiljada robova i taj ustanak je s
velikim naporima bio uguen.
U vreme Imperije koje poinje s Avgustom (31. g. pre
n.e) situacija se ekonomski i vojno u Rimu stabilizuje za
narednih dvesta godina. Grade se ogromna kupatila u
kojima graani provode slobodno vreme i po ceo dan etaju
www.uzelac.eu

267

Milan Uzelac

Metafizika igre

se, tre, plivaju, vebaju (maevanje, dizanje tereta), igraju

se loptom. Avgust je pokuao da u vreme konzulskih igara
obnovi igre po uzoru na grke; tada su se takmiili u Rimu,
u tranju, jahanju i veslanju. No, igre su se mogle ukoreniti
samo kod viih slojeva drutva, dok je veina graana, u
biti samo potroaa, ivei danas za danas, i bila samo masa
pasivnih posmatraa.
Po celoj Imperiji (Pompeja, Kapua, Verona,
Sirakuza.. ) podizani su amfiteatri a cirkus Maksimus u IV
st. nae ere imao je 350.000 mesta; arene su bile
viefunkcionalne, i mogle su se pretvoriti u bazene i puniti
vodom, pa su se organizovala takmienja amaca.
Gladijatori i konjanici dobro su zaraivali: Neron je
jednom gladijatoru poslao up pun zlatnog novca, a
konjanik je zaraivao kao sto advokata; u drugom stoleu
konjanik Gaj Apulej Diokl koji je koijom s dvoje konja
pobedio 3000 puta a s etvoropregom 1500 puta zaradio je
32 miliona sestercija. Gladijatori su bili veoma popularni,
kod umetnika (koji su ih slikali na mozaicima, keramikim
ploama, kao i vazama), ali i kod ena kao olienje
mukosti; uskoro su neki senatori, vitezovi, pa i imperatori
(Neron, Tit, Hadrijan, Komod) poeli da nastupaju kao
gladijatori. Pred kraj Imperije poele su da se osnivaju
partije navijaa cirkuskih takmienja konjanika (bela,
crvena, plava, zelena). Vlast je to podravala jer je narodu
odvlaena panja od problema koji su stajali pred vlastima.
I sami imperatori su postajali lanovi neke od partija:
Kaligula je, da bi to vie ojaao svoju partiju, otrovao neke
od vodeih konkurenata iz protivnikih partija.
Na samom kraju Imperije cirkuske arene postale su
mesto gde su se podizali ustanci; 529. bio je organizovan
www.uzelac.eu

268

Milan Uzelac

Metafizika igre

veliki ustanak u Napulju. Da bi to ubudue spreio,

Justinijan je zatvorio sva mesta gde su se odvijala
takmienja, s izuzetkom vizantijskog hipodroma i veoma
autoritetnog atinskog gimnasiona.
Nakon pokoravanja ustanka u Palestini, Justinijana
je doekalo novo iskuenje: ustanak na hipodromu. Kad je
ve hteo da bei iz grada, njegov sluga je potkupio
predstavnike plavih, a zeleni su ostali sami, preputeni
sudbini i odredima najamnika Belizara koji su tada pobili
oko 30.000 ljudi. Pobeda imperatorskih najamnika simbol je
kraja antike fizike kulture.
Dok su u poetku takmienja koja su proistekla iz
rituala imala funkciju ujedinjenja narodnih masa, da bi se u
vreme Republike pretvorila u teren politikih borbi, u
vreme Imperije uz njihovu pomo stvaran je kult
imperatora, a na njenom zalasku, ponovo su takmienja
bila sredstvo politike borbe i zato su ukinuta, jer vie nisu
uvrivala vlast ve su za nju bila samo opasnost.

www.uzelac.eu

269

Milan Uzelac

Metafizika igre

4. Igre u srednjem veku

Pojam srednji vek nastao je na njegovom zalasku, a
poeo da se koristi u XVI st. Tim se terminom obinose
odreuje period od kraja helenistike epohe, koji
obeleavaju zatvaranje filozofskih, retorikih i pravnih
kola u Atini (528), smrt poslednjeg antikog filozofa Boetija
u Rimu (524, ili 527) i otvaranje prvog manastira u Italiji
Monte Kasino (529), a to se sve zbiva na poetku vladavine
imperatora Justinijana (obino se navodi i godina 528. n.e.),
pa sve do poetka Francuske revolucije, dok neki savremeni
istoriari kao graninu godinu srednjega veka navode ak
1830. godinu.
Vremenska periodizacija na stari, srednji i novi vek
(pa se potom dodaje i savremeno doba) ima svoje tekoe,
jer u razliitim oblastima granice su razliite; jednu
periodizaciju imamo kad je re o ekonomskoj istoriji, drugu,
kad je re o istoriji filozofije, treu kad govorimo o istoriji
umetnosti. U svakoj od ovih oblasti razliiti su granini
momenti jer se one ne razvijaju i istom ritmu niti paralelno,
i stoga svaka dimenzija ljudskoga duha ima svoju posebnu
istoriju kojoj odgovara njoj adekvatna vremenska
periodizacija.
Kada je re o srednjem veku, a tu se radi o
vremenskom periodu ne manjem od hiljadu godina (jer u
ekonomskom smislu, mogue je o poetku novog doba
govoriti ve nakon otkria Amerike, imajui u vidu kraj XV
stolea kad su za kratko vreme panski i portugalski
osvajai opustoili Srednju Ameriku te se za samo
tridesetak godina koliina zlata u Evropi utridesetostruila
to je odluujue uticalo na prelaz s manufakture na vie
www.uzelac.eu

270

Milan Uzelac

Metafizika igre

stupnjeve proizvodnje, pa je u tome osnovni razlog to je

Evropa stekla apsolutno prvenstvo u odnosu na druge
delove sveta, posebno kada je re o ekonomiji i industriji iji
je razvoj doprineo promeni drutvenih odnosa i smeni dotad
vladajue teoloke paradigme novom, naunom.
Kada je re o istoriji igre i takmienja, nisam siguran
da je u srednjem veku dolo do nekih kvalitativnih promena
i odskoka u odnosu na antiki period. Dovoljno je rei da je
atletika, osnovna gka disciplina bila nepoznata u srednjem
veku, i igre koje postoje u to vreme ni u kom sluaju nisu
posledica obnavljanja ili produavanja antikih igara. Pre
moe biti rei o potiskivanju starih oblika igara i
uspostavljanju novih, mada, veina antikih olimpijskih
disciplina iznova dobija znaaj u nae vreme i nalazi se u
osnovi savremenih olimpijskih igara 119.
Za srednji vek karakteristina je pojava vitekih
redova; vitezi su znaajan oslonac vladara, dobijaju od njega
posed, zavisni su od njega i bore se za njega. Konjica dobija
sve vei znaaj u odnosu na peadiju koja je korisnija za
obradu zemlje no za ratovanje. Zato u prvi plan sada
stupaju principi vitekog vaspitanja i tu nije re samo o
duhovnom vaspitanju, o formiranju odreenog pogleda na
svet i stvari u njemu, ve i o fizikoj pripremljanosti
vitezova za ratovanje i jasno je da e u funkciji pripreme
viteki turniri ali i grupni organizovani lov biti od
presudnog znaaja.
Uostalom, to to se svakih nekoliko godina spisku olimpijskih
disciplina dodaje poneka nova igra (poput nekog pikanja tega po glatkoj
povrini i pred njim mlatarenjem etkama), u nae vreme od malog je
znaaja. Za ozbiljne ljude atletika je je danas kraljica sporta, kao to je i
u staro doba bila najznaajnija a petoboj danas, kao i u antiko vreme
ima isto uvaavanje i znaaj.

119

www.uzelac.eu

271

Milan Uzelac

Metafizika igre

Za viteza je sad bilo vano da se odri u sedlu i zato

gube znaaj discipline kao to su igra loptom, tranje pod
orujem ili ratne igre koji su imali veliki znaaj u vojnoj
obuci u doba antike. Do nekih promena je dolo kada
sredinom XIV stolea u prvi plan dospeva gaanje lukom,
ali to nije bitno uticalo na sistem vojne obuke.
Srednjovekovno obrazovanje vitezova podrazumevalo
je (1) jahanje, (2) plivanje, (3) lov, (4) gaanje iz luka, (5)
rvanje, (6) zabavno igranje na trgu i igru loptom u slubi na
dvoru i (7) vetinu itanja (recitovanja) stihova, kojom se
razvijaju i lepi maniri i plesni pokreti. Najvanije je bilo
jahanje a plivanje je podrazumevalo plivanje na konju preko
reke. Lov je podrazumevao neposredni susret pojedinca pod
orujem protiv medveda, jelena, divlje svinje. U XV stoleu
javljaju se udbenici samozatite bez oruja, to pokazuje
da se vojne vebe vitezova poinju razlikovati od vojnih
vebi seljaka 120.
U isto vreme bile su definisane i viteke vrline:
vernost crkvi i vladaru, hrabrost, potovanje pravila u
borbi, svetost zadate rei, velikodunost prema pobeenima
i slabima, plemenito ophoenje s aristokratskim damama
na dvoru.
to se duhovnog obrazovanja tie, vitez je znao
pesme trubadura, lepo recitovao stihove u kojima se slave
podvizi u borbi, znao je poneto iz astronomije i magije,
mogao je da posluuje elegantno za stolom vladara no
pritom, u veini sluajeva, ipak je slabo itao i pisao.
Od kraja IX stolea poinju da se organizuju viteki
turniri na kojima je bilo nuno da vitez prolije krv, da
dvadeset puta padne iz sedla i ustane, da ga protivnik obori
120

Kun, 92, 93.

www.uzelac.eu

272

Milan Uzelac

Metafizika igre

na zemlju kako bi osetio teinu protivnika i tek nakon

toga bio je spreman da uestvuje u borbi i pobeuje. Pored
turnira, koji su imali svoja stroga pravila i na kojima su
mogli uestvovati samo vitezovi, upranjavane su i trke na
konjima, skakanje preko stola i na zid, tranje i bacanje.
Dvorski ivot podrazumevao je i kulturu plesa.
Seosko stanovnitvo igralo se loptom. U poetku to je
imalo kultni karakter: sve zlo treba sabiti u konu vreu, a
onda je utirati to dalje od sela. U Veneciji kao narodno
takmienje organizovana je regata, a od XI st. takmienje
osvajanje mosta (gondolijeri bi skupljali one pale u vodu).
Mnoge igre u vreme feudalizma prodirale su i u svet deijih
igara. U jednoj hronici iz 1175. godine o ivotu u Londonu,
po prvi put se opisuje igra loptom u gradskoj sredini. Tu
postoji za igru odreeno polje i lopta, dok pravila ne postoje.
Cilj nije bio da se da gol ve da se lopta iznese izvan
odreene linije a mogla se pritom udarati, utirati, nositi.
Ovo potvruje kako igre nisu vie vezane samo za
potrebe rata i borbe, ve da su izraz potrebe neposrednog
ivota, ovog puta u gradskoj sredini. U igri gradski slojevi
nastoje da ispolje svoju nezavisnost, ali u isto vreme
izraavaju i svoj protest protiv ugnjetavanja od strane viih
slojeva.
Tako igre dobijaju jednu posebnu socijalnu dimenziju
koju zapravo nee izgubiti ni do naih dana ali e ova biti
ponekad jasnije i izrazitije izraena, dok e ponekad ostajati
latentna, negde u pozadini drutvenih zbivanja i inie se
kako tu nema ideloke dimenzije, premda nje i te kako ima,
posebno nae vreme, u savremenom sportu, na globalnom
nivou, ukoliko je on jo uvek uopte sport, no to je pitanje do
kojeg treba da doemo na kraju ovog pregleda istorije igre.
www.uzelac.eu

273

Milan Uzelac

Metafizika igre

Krajem XIII i poetkom XIV stolea jaaju gradovi i

plemstvo i aristokratija gube svoj raniji znaaj, budui da
imaju privilegije ali ne vie i ekonomsku mo da bi se mogli
nadmetati sa sve bogatijim graanskim slojevima, gde
prednjae zanatlije, trgovci i posebno bankari. Neke banke,
poput firentinske banke Bardi s poetka XIV stolea, toliko
su bile mone da mogu da finansiraju i ratove meu
dravama, pa ak i sluaju da oni koje finansiraju izgube
rat kao to se posle sedam godina desilo Francuskom kralju,
same banke ne bankrotiraju.
U sferi kulture i umetnosti za XV i XVI stolee
obino se vezuje pojam renesanse. Re je o renesansi,
odnosno obnovi u literaturi i umetnosti, a u nastojanju da
se iznova otkriju antike kulturne vrednosti i antika
umetnost; no kako nikad nije mogua slepa, potpuna
obnova neeg to je za uvek prolo, obnovom uvek nastaje
ne isto ve neto drugo i drugaije, tako se desilo i tada.
No kad je o naoj temi re, naspram vitekog sveta
koji je bio sve izolovaniji i sve vie sputan tradicijom i
strogo proklamovanim pravilima, pod uticajem sve
uticajnijeg graanstva, dominantnim bivaju narodne i
graanske igre, pre svega narodni plesovi, igre loptom,
veslanje, maevanje.
Sredinom XV stolea biva publikovan traktat o plesu
Domenika da Ferare u kojem se ve jasno pokazuje razlika
umetnikog i obinog plesa, i tu nalazimo elemente
koreografije baletskog tipa, insistiranje na oseaju tempa i
ritma, naglaavanje izraajnosti u kretanju; ovog autora a
e potom slediti i drugi teoretiari iz Parme i Firence. U
Firenci e se 1511. pojaviti i prirunik za igru loptom. U
priruniku Dovanija di Bardi o igri loptom iz 1580. godine
www.uzelac.eu

274

Milan Uzelac

Metafizika igre

pored izloenih pravila kojima je trebalo da se iskljue

nesuglasice do kojih je esto dolazilo, nalazimo i metodike
savete poput toga da se mora trenirati tokom cele godine da
bi se moglo dobro igrati loptom, a da takmienja treba da se
odravaju u prolee i u jesen, da se leti i zimi igra s manje
optereenja. Inae, leti bi trebalo vie da se upranjava
plivanje, u jesen jahanje, a zimi akrobatika, ples, rvanje,
tranje i igre u kojima se lopta dodaje nogom.
Interesantno je da u to vreme maevanje nije bilo
takmiarska disciplina, jer mu je cilj bio onesposobljavanje
protivnika; to nije spreavalo mnoge autore da piu traktate
o vetini maevanja (jedan e potom napisati poetkom
XVII stolea i francuski filozof Rene Dekart).
U XV stoleu u Francuskoj poinje da se igra loptom
i reketom - pauma, to je pretea dananjeg tenisa. Ranije,
u prvo vreme (XII vek), pauma se igrala loptom, koja se
odbijala dlanovima, potom je poeo da se koristi reket, prvo
presvuen pergamentom, potom trakama od creva. Pravila
su bila sastavljena i tampana 1599. godine.
Treneri i izraivai reketa imali su ve u XV stoleu
svoj esnaf, a 1571. i statut koji se bavio i proizvodnjom lopti
i reketa; igra paume bila je najpopularnija u srednjem veku,
posebno u Franvuskoj, i to do te mere, da je poetkom XVII
stolea engleski putopisac Robert Darlington (1560-1620)
pisao kako u Francuskoj ima vie igraa paume nego u
Engleskoj pijanaca.
Za to vreme u Holandiji postale su popularne
klizaljke, koje su bile konstruisane jo u XIII stoleu. U
gradovima na severu Evrope poinju da se igraju hokej i
golf, a u Engleskoj u doba ekspira- bilijar.

www.uzelac.eu

275

Milan Uzelac

Metafizika igre

Sve ovo vie no jasno govori o tome da je igra kao

igra izgubila svoj uzvieni smisao koji je imala na poetku
antike epohe, da se u prvom koraku svela na predmet
vojne obuke, da bi s pojavom graanstva postala socijalno
znaajna jer je u raznim formama esto kanalisala narodno
zadovoljstvo, ali u isto vreme bila sredstvo za ispunjenje
dokolice (a ovu njenu karakteristiku nalazimo ve kod
Aristotela).
Uostalom, put, koji je u tri koraka u svojoj
profanizaciji prola igra, od svoje uzviene kosmike
dimenzije u tragedijsko doba Grka, preko njene metafizike
interpretacije kod Platona koji je svodi na puki odraz, da bi
kod Aristotela ona bila sredstvo prevladavanja dokolice, u
praksi je preen jo jednom, ali u mnogo duem
vremenskom periodu.
Ovde ipak moramo odgovoriti na pitanje da li je bilo
sporta u srednjem veku.
Odgovor je kratak: ne.
Fizike vebe praktikovane u srednjem veku nemaju
veze s antikim, posebno s grkim igrama. Te fizike vebe
nemaju direktne veze ni sa savremenim sportom koji se
pojavio u XIX veku.
Srednjevekovne igre, za razliku od antikih i
savremenih, karakterisale su se time da nisu zavisile od
specijalnih instituta i njihova specifinost i njihov razvoj
nisu bili uslovljeni ni dravnom ideologijom ni ekonomskim
razlozima. U vreme antike igre je nadgledala drava, u novo
doba specijalne organizacije, a toga u srednjem veku nema.
Sport je delatnost koja podrazumeva jednakost
uesnika, specijalno odreen prostor (stadion), pravila koja

www.uzelac.eu

276

Milan Uzelac

Metafizika igre

potuju oba protivnika, kao i kalendar takmienja, za ta,

kako smo videli srednji vek nije znao.
Savremeni sport se daleko vie razlikuje od
tradicionalnih igara no to s njima ima slinosti. Prvo
svojstvo srednjovekovnih fizikih vebi jeste u tome da
(viteke igre iji je cilj vojna priprema i demonstracija
svojstava najviih slojeva drutva), nemaju nieg
zajednikog s narodnim igrama. Socijalne razlike vidne su
na turnirima, no oni nisu isto to i organizacija utakmice;
turniri nisu imali ni ekipe, ni stadione.
Civilizacija srednjeg veka pridavala je veliki znaaj
telu u pokretu i to je podrazumevalo i igre loptom (to neki
vide kao pretee tenisa ili fudbala), ali u srednjem veku ne
postoji ni stadion ni cirkus. Nema ni sporta, poto nije bilo
specijalnog prostora predvienog za vebe. Mesto gde bi se
demonstrirala snaga ili vetina, moglo je biti polje, selo, trg
no njihov izbor bio je sluajan.
Nastanak sporta u XIX veku posle srednjovekovne
praznine objanjava se dubokim socijalnim i ekonomskim
promenama. Pre svega industrijalizacijom i razvojem
gradova. Najvaniji momenat je nastanak konkurencije
koju je stvorila industrijska revolucija i koja se uvrstila
najpre u ekonomiji.
Za pojavu kolektivnih igara loptom bilo je neophodno
stvaranje ekipe. Nova engleska aristokratija stvorila je
kolede za izabrane i zajedno s njima ragbi i fudbal koji su
se postepeno proirili po Evropi. Potom se to isto desilo s
boksom, kad su smislili ring kao mesto za bavljenje
sportom.
U XIX veku nastaje nova kultura i nova ideologija
tela, koja odgovara principima higijene. Nju prati razvoj
www.uzelac.eu

277

Milan Uzelac

Metafizika igre

gimnastike, posebno u germanskim i skandinavskim

zemljama. Sav kompleks ekonomskih, socijalnih,
simbolikih i politikih faktora doveo je u XIX stoleu do
formiranja ideologije koja se oslanja na iskustvo i ideje
grko-rimske antike. Tako su 1896. nastale Olimpijske igre,
no srednji vek nije njihov predak, kao to antike olimpijske
igre nisu njihov autentini izvor.

www.uzelac.eu

278

Milan Uzelac

Metafizika igre

5. Dekadencija igre u Novo doba sport

Sport je tipino evropska novovekovna tvorevina.
Stvorila ga je aristokratija na zalasku i buroazija u
usponu. Kao motiv on u sebi nema samopotvrdu pojedinca
igraa, ve afirmaciju zalazee slave aristokrata i
narastajue novane moi buroazije.
Tokom XVIII stolea, zahvaljujui pokretu
predromantiara postaje sve jaa tendencija za povratkom
prirodi i uspostavljanju ravnotee imeu tela i duha;
savremeni sport je nastao tek u asu kad se osporio primat
racionalnog nad ulnim i kad su oni postali ravnopravni,
kad je sfera ulnosti dobila svoje pravo vaenja. Stavljanje
naglaska na telesno iskustvo i ulni ivot krajem XVIII
stolea, podstakao je mnoge mlade ljude u Evropi da se
ponu baviti alpinizmom, pa su tada i osvojeni mnogi
planinski vrhovi Alpa.
Ako se tome doda da poetkom XIX stolea nakon
niza socijalnih revolucija i drutvenih reformi slobodno
vreme nije vie samo privilegija viih slojeva, ve svih
drutvenih grupa, dokolica i slobodno vreme su doprineli da
se stvori iluzija o optoj drutvenoj jednakosti i da srednji
slojevi drutva ponu verovati u ravnopravnost u izboru
profesije i dunosti nezavisno od drutvenog porekla.
U XIX veku imamo pojavu aktivnog odmora, koji
postaje deo nacionalnog obrazovanja; u Pruskoj je tada bio
razraen i sistem gimnastike s ciljem da se ojaa nemaka
omladina za budue oslobodilake ratove protiv Napoleona;
poseban znaaj dobija konjiki sport (jahanje), a pobornik
ovog smera Fridrih Ludvig Jan uvodi i starogermansku re
turnen za novi vid sporta. U Evropi tog vremena i severnoj
www.uzelac.eu

279

Milan Uzelac

Metafizika igre

Americi boks, rvanje, maevanje, tenis i golf dobili su vei

znaaj nego atletika, ali njima treba dodati i sve vei interes
za konjiki sport, alpinizam, veslanje i peaenje po
planinama. Poseban znaaj u tome igraju engleske srednje i
visoke kole gde posebnu popularnost imaju veslanje (u kom
se takmienja odravaju (od 1859. godine svake godine), i od
1829. bez uea profesionalaca), kriket, a i razne forme
fudbala i ragbija koje se u prvo vreme jo ne razdvajaju.
Bezbol nije bio ni univerzitetski, ni profesionalan i zato je
postao i ostao tipino ameriki. U prvo vreme bezbol je bio
amaterski samo za zdravlje i odmor, no nakon dve i po
decenije (1869) pojavili su se prvi ameriki sponzori i u
Ohaju se formira prva profesionalna bezbol ekipa.
Iako je naziv sport postao popularan i poeo da se
iri tek krajem XIX stolea, elemente sporta u nastajanju
moemo jasno videti ve vek i po ranije; u svojoj dokolici
evropske aristokrate se meusobno takmie i dokazuju
takmienjima i borbama koje organizuju i za koje angauju
atletiare, dokeje i boksere.
Drugi se takmie i tre za njih, a oni se klade i
pokazuju svoj rasko novcem koji troe na opklade i hladno
gubei velike svote potvruju se kao pripadnici visokih
drutvenih slojeva.
Sama re sport koja potie od starofrancuske rei
desport (zadovoljstvo, zabava) ukazuje na to da je re o
jednoj novoj tvorevini s novom funkcijom i novim
vrednostima na kojima e se razvijati. Uostalom, to ve
potvruju i razlozi nastajanja prvih sportskih asocijacija,
budui da se sport od samih svojih poetaka organizovana
igra po propisanim pravilima.

www.uzelac.eu

280

Milan Uzelac

Metafizika igre

Budui da meu samim igraima nije bio razraen

kodeks asti, oni su u svakoj prilici nastojali da igrajui
izigraju i onog koji ih je angaovao, pa su se meusobno
dogovarali o rezultatima ili nametali takmienje za trea
lica koja bi im vie platila, dok su dokeji konjima davali i
strihnin, radi boljih rezultata. 121 Sve to zahtevalo je
uvoenje reda u takmienja. Ve 1740. godine u boksu su
bila prihvaena pravila (Broghton Rules) kojima se uvode
rukavice s mekom podlogom, zabranjuju udarci ispod
pojasa, i zabranjuje se opklade meu takmiarima kad je
re o njihovim sopstvenim meevima 122. Nekoliko godina
kasnije (1750) u enevi nastaje Dokejski klub koji
objedinjuje vlasnike ergela i onih koji su u konjikom sportu
imali svoje interese i uskoro se izdaju i pravila za
takmienje (Ruls of Racing), licenziranje hipodroma. Godine
1787. uvode se pravila za igru kriketa.
Sve to jo uvek je bilo stvar aristokratskih slojeva,
ija kriza krajem XVIII stolea je usporila i razvoj ovih
novih oblika takmenja, da bi poetkom narednog veka s
ubrzanom industrijalizacijom koju je pratila urbanizacija
na scenu stupila srednja klasa (fabrikanti, advokati,
uitelji).
Za razliku od aristokrata koji su se dotad bavili
mahom jahanjem, kriketom i boksom, nova klasa sad uvodi
u modu i nove vrste takmienja, pre svega veslanje,
plivanje, laku atletiku, golf, tenis, rvanje, a sve to je

, .: , # 3 2006 (54), str. 5.

Godine 1744. stara re baks (baxen) promenjena je u boks (boxe).
. , # 3
2006 (54), str. 42.
121
122

www.uzelac.eu

281

Milan Uzelac

Metafizika igre

podrazumevalo posedovanje opreme, postojanje pravila,

prirunike za vebanje i odevanje.
Kako treniranje plivanja ili veslanja nije bilo posve
jednostavno, poele su da se osnivaju kole, mahom pri
univerzitetima Kembridu, Oksfordu ali i u drugim
kolama (Public Schools), internatima kao i manjim
univerzitetima. Da bi se obezbedili bolji rezultati, u duhu
devize u zdravom telu, zdrav duh, sad poinje da se
stavlja naglasak na fiziko vebanje, sve vie se govori o
atletizmu, pa se i re sportista zamenjuje izrazom atleta, a
atletiaru se sad ljudi ne dive samo zbog razvijenog tela, ve
i zbog samodiscipline i plemenitosti. Staru aristokratsku
vrlinu bespristrasnosti preuzima i poinje da ceni i srednja
klasa. Tako se i poraz lake prihvatao i priguivala
ekstremna elja za uspehom.
Za razliku od aristokratskih klubova koji mahom
poivaju na balotai i gde je dovoljan i jedan negativan glas
da neko ne bude izabran u upravu (okejski klub, kriket
klub), srednja klasa, vie demokratski nastrojena stvara
asocijacije i saveze (asocijacija za fudbal, savez za ragbi).
Ako su jo i 1920. neke discipline bile privilegija viih
slojeva, ve 1880. briu se klasne razlike i svi imaju pristup
sportu i mogu biti takmiari.
Sve ovo ve jasno govori o udaljavanju novih vidova
igara pod platom sporta od antikog shvatanja igre.
Racionalizacija razliitih oblika ljudske delatnosti potiskuje
sluajnost, matovitost, igraku dimenziju; rizik, smelost,
neodreenost nisu svojstva koja neguje industrijsko
racionalno drutvo.

www.uzelac.eu

282

Milan Uzelac

Metafizika igre

Raanje savremenog olimpizma

Amaterski sport je dostigao svoj vrhunac s pojavom
prvih savremenih Olimpijskih igara odranih u Atini 1896.
godine, za ije odravanje nesporno bio je zasluan Pjer
Kuberten ija biografija nije jednoznana, kao ni njegovo
romantiarsko shvatanje o amaterizmu u sportu i verovanje
da je uee vanije od pobede; on ivi u vreme kad nemaki
arheolozi otkrivaju istorijsku Olimpiju na Peloponezu, ali to
mu nije pomoglo da razum bit antike igre i grkog agona.
Kao Francuz, Kuberten je posebno cenio maevanje i
jahanje, ali je imao i veliko razumevanje za britanski
studenski sport; kako Britanci nisu bili ba voljni da
francusku ekipu u veslanju ukljue u takmienja Oksforda i
Kembrida, Kuberten je brzo britanski sportski
internacionalizam prozreo kao iluziju i krenuo da uz pomo
drugih zemalja Evrope i severne Amerike inicira stvaranje
meunarodnog amaterskog pokreta s predlogom da se prve
meunarodne igre odre u Parizu 1900. za vreme
odravanja Svetske izlobe.
Predstavnici Grke su ga preduhitrili i predloili da
prve igre budu ipak etiri godine ranije u Atini, pod
pokroviteljstvom grkog kralja (Grka je i u to vreme bila u
looj finansijskoj situaciji, kao i uvek) na za to specijalno
obnovljenom atinskom stadionu za 70.000 gledalaca.
U tom stadionu, koji je bio prvi tako veliki objekt
posle vremena Rimske imperije, mnogi su videli i simbolini
gest obnove antike tradicije, pa je otkrivanje samog
stadiona bio zapravo i najvei dogaaj prvih obnovljenih
Olimpijskih igara.
Koliko su prvih godina antike igre u Olimpiji imale
lokalni karakter, toliko je prvih nekoliko savremenih
www.uzelac.eu

283

Milan Uzelac

Metafizika igre

Olimpijada imalo improvizatorski karakter; veina

takmienja organizovano je na brzinu; zato, francuske
sportiste nije podrala nijedna organizacija iz Francuske
(biciklisti su osvojili medalje, jer su se sluajno zatekli u
Grkoj u to vreme, sasvim drugim poslom); dvadeset jedan
uesnik iz Nemake dobio je podrku carske porodice, koja
je time podrala svoje grke kraljevske roake, no po
povratku najuticajniji nemaki Internacionalni savez
gimnastiara (Turnerbund) zabranio im je dalje uee na
Igrama. Sve u svemu, u Atini je trinaest zemalja bilo
zastupljeno sa 262 takmiara, a od toga su njih 186 bili iz
Grke.
Sve ekipne trke otkazivane su zbog loih vremenskih
prilika, Robert Garet iz Prinstona je pobedio u bacanju
diska iako se dotad time nikad nije bavio do poetka Igara.
Na prvim igrama nije bilo nikakvih igara loptom; laka i
teka atletika, rvanje, plivanje i maevanje, bili su sportovi
po uzoru na antike, a biciklizam, streljatvo, tenis,
gimnastika, penjanju uz konopac, bili su discipline novog
doba.
Disciplina koja je vie od drugih izraavala duh
olimpizma bio je maraton i pobeda grkog takmiara,
Spiridiona Luisa, seljaka, potara iz sela Amarusi, bila je
kulminacija Igara.
Ogromna masa na stadionu, stalno uveavanje
meunarodnih takmienja i postepeno poveanje jaza
izmeu amaterizma i provesionalizma - to su osnovne
karakteristike razvoja olimpizma od Atine (1896) do
Berlina (1936).
Igre u Parizu (1900) i Sent Luisu (1904) bile su u
senci svetskih izlobi, i do te mere skromne da je moglo doi
www.uzelac.eu

284

Milan Uzelac

Metafizika igre

i do njihovog prestanka u daljem periodu, to bi se i

dogodilo da Igre u Londonu (1908) i Stokholmu (1912) nisu
promenile situaciju i poveale interes publike. Tome treba
dodati i uee ena na igrama 1920. i popularnost klizanja
i skijanja koji su doveli do prvih zimskih igara1924. godine.
Dvadesete godine bile su zlatno doba za boks i
tranje na duge distance, no tada u prvi plan dolaze igre
loptom (mada su stavljane pod znak pitanja zbog
profesionalizma). U amoniju i Parizu (1924) hokej, kerling,
vaterpolo, ragbi i pelota postali su sportske discipline.
Najvei dogaaj na Igrama 1924. i potom u Amsterdamu
(1929) bio je fudbalski turnir i u oba sluaja pobedio je
Urugvaj. Fudbal je postao toliko popularan da je prvi
svetski ampionat odran naredne godine u Urugvaju.
Posebno se u istoriji pominju igre u Berlinu (1936);
tu je ideologija amaterskog pristupa sportu dovedena do
savrenstva; tu imamo spoj grke tradicije i
nacionalsocijalistike ideje, s namerom da se pokae kako je
savremeni sport isto to i igre u staroj Grkoj, kao i da je
nemaka kultura naslednica stare grke kulture a da je
sport zapravo grko i nemako blago.
Da bi se to simboliki pokazalo, tada je uvedena
predaja vatre s olimpijskim plamenom koji povezuje
svetilite Zevsa u Olimpiji i stadion u Berlinu; nekoliko
hiljada arijevaca prenela je olimpijski plamen iz Grke u
Nemaku, a s uverenjem da e kao naslednik stare grke
kulture i starih igara Nemaka iste i dalje redovno
organizovati, i ve se glavni Hitlerov arhitekta per
spremao da projektuje stadion koji e moi da primi preko
400 000 gledalaca za sledee Igre u Nirnbergu i tu stvori
novu Olimpiju.
www.uzelac.eu

285

Milan Uzelac

Metafizika igre

U toj momentu amaterski sport dolazi do svoga

kraja; trijumfuje profesionalizam i jedini sportski pobednik
je ideologija. Angaovanjem Hitlera, Kuberten je morao biti
oduevljen, no svestan i toga da je mora prei preko niza
svojih principa za koje se tokom ivota zalagao; umro je
sledee, 1937. godine, a s njim i ideja da e igre lepotom i
plemenitou objedinjavati sve ljude sveta i doprinositi
uspostavljanju mira meu njima.
Na Berlinskoj olimpijadi po prvi put je dolo do tesne
veze sporta i komunikacionih tehnologija koje do naih
dana sve vie i vie odreuju iskustvo gledalaca. Tada je
nastao prvi veliki sportski film o Olimpijadi (reditelj Leni
Rifental) ali odran i prvi meunarodni radio prenos i tu
su snimljeni prvi televizijski kadrovi, no ostali su malo
poznati jer su bili prikazivani samo u bioskopima nekoliko
nemakih gradova za odabranu publiku. A tu je vien
prodor afroamerikih sportista na dominantne pozicije u
meunarodnom sportu. Veini su ostale u seanju etiri
pobede Desi Ovensa i lakoa s kojom je pobeivao. Taj prvi
televizijski prenos Berlinske olimpijade trasirao je
budunost sporta do naih dana.
Prva televizijska prava platio je BBC 1948. za prenos
Igara iz Londona; iznos je bio 3000 dolara; suma je smena,
ako se ima u vidu da su nakon tri decenije lutanja i
sporenja oko pokroviteljstva Igrama, televizijski prenosi za
olimpijadu u Seulu (1988) plaeni MOKu 300 miliona
dolara i jo pola milijarde kroz sponzorske ugovore. Bez
sponzorstva koje je dolazilo od televizije i multinacionalnih
kompanija, koji su diktirali svoja pravila i kad su u pitanju
sportovi, njihovo trajanje, prenosi, olimpijski pokret nije
mogao da opstane i Antonio Samaran koji je izabran za
www.uzelac.eu

286

Milan Uzelac

Metafizika igre

predsednika MOKa (uprkos faistikom pedigreu iz rane

mladosti) morao je da pristane na komercijalizaciju
olimpijade i prelazak sa amaterskih, idealistikih, na
profesionalne, kapitalistike odnose.
Od tog vremena Igre belee samo pozitivne
finansijske rezultate. Njihov pokrovitelj vie nisu ni grki
bogovi, ni nemaka arijevska ideologija ve kapital najveih
svetskih kompanija, koji ne zna za gubitke budui da je
jedino sposoban da se umnoava reprodukujui sebe iz
samoga sebe.
Raanje sportskog potroaa
Treba imati u vidu da je u drugoj polovini XX stolea
bavljenje sportom postalo irok nain provoenja vremena.
Ovde ne mislim na sportiste, ve na posmatrae, odnosno na
pasivne uesnike igre. U isto vreme znaaj bavljenja
fizikom kulturom irokih slojeva drutva poele su da
podstiu razne medicinske organizacije. Neki su isticali da
je bavljenje sportom i fizikim aktivnostima znaajno za
odravanje zdravlja, sniavanje kilograma, bolji rad srca i
krvnog sistema.
Posledica toga je da ljudi idu u sportske sale, fitnis
klubove, teretane, i na taj nain oni ulau novac u
produenje svog zdravog ivota. Odravanje zdravlja je
postalo biznis. Tako je ideologija amaterskog sporta otila u
definitivno drugi plan.
Odluujui korak u smeru ekonomske metamorfoze
sporta nainjen je izmeu olimpijskih igara u Los-Anelesu
(1984) i Seulu (1988); to su prve olimpijade koje su donele
vei prihod od gubitaka [treba imati u vidu da je olimpijada
u Montrealu (1976) donela za grad velike gubitke koji se
www.uzelac.eu

287

Milan Uzelac

Metafizika igre

oseaju do naih dana]. Isto tako, ne sme se gubiti iz vida

da svi prihodi na olimpijadi u Atlanti 1996. iznosili 68
miliona dolara a od prodaje prava televizijskih prenosa
dobijeno je 898 miliona dolara; ve na narednim igrama
prihod je bio milijarda i 322 miliona dolara za letnje igre i
528 miliona za zimske (1998). Nakon osam godina prihod je
preao 2 milijarde dolara... Dalje, do naih dana ne treba ni
govoriti, posebno ako se ima u vidu praksa dvojnog
knjigovodstva i ne treba misliti da moemo imati pravi uvid
ni u trokove, ni u uplaena sponzorstva, ni u stvarne
iznose.
Dananje dubinske tokove novca u oblasti sporta
nemogue je pratiti jer se ne moe znati kolika je razlika
izmeu prikazanih i realno uplaenih iznosa (a ovi drugi su
verovatno bar dvostruki).
Praksu ekonomskih uspeha pomoglo je u velikoj meri
ukljuivanje sportista ije vrste sporta nisu donosile neki
posebni profit. Na prvi pogled, udno je uvoenje u program
Igara onih sportova koji ne donose profit od velike
gledanosti na olimpijadi, kao, pre svega, takmienje u
brzom hodanju, ali, televizijski gledaoci su sasvim drugo
trite. Kod njih je taj sport postao veoma popularan, i
pored lake atletike brzo hodanje moe biti popularan sport
za mnogo ljudi koji u njemu vide rekreaciju i sport koji
podrava sopstveno zdravlje i razonodu; tako moemo
razumeti one oznojene ljude koji s vikom kilograma ujutro
vidimo kako tre du ulice. 123
Istina najvie mi je ao onih koje gledam kako oznojani tre po betonu
i koji e aliti za svojim smrskanim kolenima i oteenim kimenim
stubom. Ali, industrija zdravlja i lekova takve e potom leiti do kraja
ivota.
123

www.uzelac.eu

288

Milan Uzelac

Metafizika igre

injenica je da mnogi obini potroai ele da se

priblie ivotu profesionalnih sportista i da ih na neki nain
kopiraju. Poinju svakako od toga to ih kopiraju kad je re
o odei ili obui.
Kao posledica ekonomskih, politikih i kulturnih
promena koju svi vole da oznae jednom reju
globalizacija sada se pokazuje kako mnogi uspeni
sportisti (sestre Vilijams, Bekam, donedavno umaher)
imaju status globalnih razmera. Nacionalna pripadnost tih
sportista poinje da se gubi i zamenjuje se trgovakim
markama koje reklamiraju te zvezde. Svoju nacionalnu
vrednost sportisti menjaju za ekonomsku vrednost. Ime
umahera je bilo vie vezano za Ferrari, nego za Nemaku,
Majkl Dordan je vie bio predstavnik firme Nike, nego
Amerike. Dodue, to nije sluaj sa fudbalskim zvezdama, jer
oni esto menjaju klubova, pa i dresove. No, injenica je da
poklonici velikih sportista jesu pod velikim uticajem
brendova koje ovi reklamiraju.
Pogledajte na ulici obuu i odeu ljudi koji prolaze
pored vas; veina njih nisu sportisti, no, na veini videete
sportsku odeu patike, jakne, alove, kape...
No, tu se javlja jo jedan problem. Mnogi od sportista
dostigli su granice ljudskih mogunosti; to je posebno
karakteristino za laku atletiku gde u poslednje vreme
nismo imali nijedan veliki rezultat. Teko je da e na sto
metara neko trati manje od 9 sekundi, ne znam ni da li je
oboren rezultat Boba Bimona u skoku u dalj iz 1968. Zato
sve vie pada u oi problem dopinga, ali i doping ima svoje
granice i jo za neko vreme i s njim e se doi do granica
mogunosti oveka. ta tada ostaje?

www.uzelac.eu

289

Milan Uzelac

Metafizika igre

Moda u skorom buduem vremenu sportisti vie

nee reklamirati brendove odee ili obue, ve odreenih
preparata za podsticanje ljudi na nove rezultate. Konano,
savremeni teoretiari sporta postavljaju pitanje: nee li se u
skoroj budunosti na takmienjima boriti proizvoai raznih
stimulativnih sredstava, kao to se na moto-trkama
takmie konstruktori motora i automobila.
Sve to vodi danas kljunom pitanju: kada veina
sportova dovodi oveka do granica njegovih mogunosti i
kada vie nije mogue govoriti o sve novim i novim
rekordima 124; tradicionalni metodi pripreme ne omoguuju
da se pree prag mogunosti koje je oveku zadala priroda;
kad su i najnaprednije metodike pripreme svima dostupne i
nema tajni, preostaju samo nestandardna reenja; u svetlu
nove devize nije vano uee, ve pobeda, poele su da
rade hemijske laboratorije i instituti za genetiku na
usavravanju ovekovih fizikih mogunosti; nastupilo je
vreme eskalazije dopinga koji ne stimulie samo igrae ve i
same igre. Zar bi medijima bile interesantne igre na kojima
bi se poeli smanjivati rezultati. Interes medija je samo u
borbi za, rekordima a ova poiva na ideji progresa. Ta ideja
podrazumeva pravolinijski put u beskonanost, no, pitanje
je da li je tako neto i realno mogue. oveku su svuda date
granice, pa i u sluaju upotrebe sredstava ili nepoznatih
tehnika koje jo nisu opte prepoznatljive125. Pandorina
124 Podseam: kod starih Grka potovala se pobeda, ali ne i rezultat.
Rekord je pojam novog doba.
125 Danas poinje da se razvija genetski doping, ali o njemu se jo uvek
malo govori. U isto vreme, sport je postao veliki poligon za istraivanje
ovekove prirode. Ako u svetu farmaceutska mafija, koja je monija od
narko-mafije samo na citostaticima zarauje preko 200 milijardi dolara
godinje, ne treba nas iznenaditi to se u Americi svake godine troi
preko 120 milijardi dolara samo za preparate koji olakavaju ivot u
www.uzelac.eu

290

Milan Uzelac

Metafizika igre

amfora je pred nama. U njoj je mnogo toga i ne samo

dobrog. eka da je ponovo neko otvori. Sportisti su
kolateralna teta, daleko vie izmanipulisani roboti no
umni takmiari eljni pravednog nadmetanja u svetlu
agona.
Mi ne moemo predviati budunost; jo manje
znamo u kom e se smeru razvijati ovekova udnja za
samoispoljavanjem, niti u kojoj meri e ona biti izraz
njegove line volje, a u kojoj izraz kriterijuma i vrednosti
koje mu nameu masovni mediji. Nema nieg manje
izvesnog od budunosti - kako one daleke, tako i one
najblie, one to samo to nas nije dotakla.
Mogui su razliiti ishodi i ono to e se dogoditi nije
pod naim uticajem; moda je u tome jo jedina preostala
dra to nam ostaje od ovog turobnog ivota koji moda i
jeste neka prokleta avlija ali na kojoj su nai pohlepni i
nezajaljivi vladari zazidali sva vrata, prolaze i izlaze.
Ipak: moda e doi vreme da se sportisti vie ne
ocenjuju kvantitativnim pokazateljima i rekordima kojih
vie nee biti, ve da se naglasak pone stavljati na
eleganciju, gracioznost, lepotu na one pojmove koje je do
najviih visina ve na svom poetku sadrala antika ideja
agona.
Ostaje samo pitanje da li e to vie biti interesantno
svetskom kapitalu kao pokrovitelju, i nee li opet olimpijski
pokret dospeti u opasnost samoukidanja kao to je to bilo
ezdesetih godina kad se poverovalo da se moe opstati na
amaterskim principima i bez usluga alavih pokrovitelja.
Jer, ne postoje sponzori altruisti; humanizam je
poznim godinama, a nije re ni o emu drugom no o testovima raznih
preparata koji i nisu nita drugo do doping preparati.
www.uzelac.eu

291

Milan Uzelac

Metafizika igre

prosvetiteljska iluzija. U svetu gde postoje samo interesi,

niko nije duan nikom da pomae, a najmanje oni koji to
najmanje moraju. Svako sponzorstvo, ma kakvim ono bilo i
ma kako ono nastupalo, poiva samo na sopstvenim
interesima; u tom smislu, sportisti mogu biti samo sitna
sporedna i usputna teta na putu igre kapitala sa samim
sobom u njegovom udvajanju.
***
Nove igre vie nemaju isto takmiarski karakter;
mada sport podrazumeva ogromnu fiziku napetost i napor,
on oduevljava u isto vreme najire mase nesklone velikim
naporima koje se zadovoljavaju pasivnom posmatrakom
ulogom. Komercijalizacija sve vie pretvara igru u posao, i
ako atletiari u igri vide muku i rad a ne zadovoljstvo,
zadovoljstvo je sad motiv irokih masa gledalaca za koje
sport nije otelotvorenje zdravlja i snage.
injenica je da je igra u svojim najviim
manifestacijama uvek bila krajnje ozbiljna, da nije imala
nikakvih ciljeva ni utilitarnih zadataka, no danas dolazi do
trivijalizacije igre pod vidom sporta; igra gubi svoje
iluzionistiko svojstvo, budui da su ranije pravila igre i
njihovo pridravanje stvarali iluzije sveta igre kao druge
stvarnosti. Danas toga vie nema. Igrai sebe prikazuju
radnicima industrije zabave i time opravdavaju svoje visoke
zarade, i to je jo vanije, igrai danas negiraju svaku
ozbiljnost sporta. Igrai u nekim momentima izigravaju na
terenu klovnove, a publika ako ih u nekom trenutku snima
kamera, pravi grimase koje nemaju veze sa onim to se
zbiva na terenu 126.

126

, . , # 3 2006 (54), str. 29.

www.uzelac.eu

292

Milan Uzelac

Metafizika igre

Dananji sport ima tendenciju da se potini

potrebama svakodnevnog ivota, on je odraz u ogledalu
drutva i omladini namee vladajue vrednosti upravljaa u
dravi. Sport ima za cilj da odvodi mase od realnih
problema i zato u nekim dravama podstie militarizam,
autoritarnost, rasizam te kod irokih masa izgrauje lanu
svest o njihovom drutvenom poloaju.
Ali, ne treba gubiti iz vida ni uticaj urnalistike na
sport; uta tampa koja ivi od senzacija i skandala ali ne i
novosti, uticala je na profesionalizaciju amaterskog sporta,
potinjavajui sport reklami, pri emu je sport ve poetkom
XX stolea postao samostalna privredna grana to se
najbolje vidi danas u kupovini, prodaji ili preprodaji igraa
meu fudbalskim klubovima, to je i osnovni izvor prihoda
u toj oblasti sporta, ali i u itavoj novoj industriji rekvizita i
odevnih predmeta.
Dodatak. Nastanak fudbala

Fudbal 127 je globalna igra. Postoji sada ve stari

podatak da je je u vreme ampionata sveta u fudbalu 2002
u Japanu i Koreji zabeleeno 28,8 milijardi televizijskih
ukljuenja. 2000te godine bilo je po statistici FIFe 242
miliona ljudi u svetu koji igraju fudbal, pri emu FIFA
obuhvata 207 fudbalskih organizacija to je vie no to ih
ima OUN.
Ovo trai objanjenje.

Prema lanku C. Eisenberg, Aus politik und Zeitgeschichte. objavljeno

u nedeljnim novinama, Das Parlament, B 26/2004, S. 7-15; ruski prevod:
. :
, Logos, 3, 54 (2006), str. 91-103.
127

www.uzelac.eu

293

Milan Uzelac

Metafizika igre

Zato je fudbal toliko popularan? Na emu se zasniva

njegova popularnost? Koje su socijalne, ekonomske politike
i kulturne pretpostavke njegovog uspeha?
Treba obratiti panju na dva momenta: (a) na koji je
nain fudbal postavljen u Engleskoj na racionalnu osnovu
koja je potom mogla biti prihvaena u celom svetu i (b) kako
je na razvoj popularnosti fudbala uticala istorijska situacija
u svetu tokom XX veka.
Racionalizacija igre i fudbal
Mnogi govore kako je igra loptom stara koliko i
ljudska istorija. Pritom se ukazuje na njene pojavne oblike
u predindustrijskoj epohi. To moe biti tano, ali ne
objanjava ni rairenost ni popularnost fudbala danas, jer
sve te igre bile su igre kao i druge igre i, uostalom, ne toliko
tipine za duh epohe, budui da su kolektivni sportovi
tipini za nae vreme, dok antiku i srednji vek odlikuju
nadmetanja pojedinaca.
U isto vreme, mora se imati u vidu da u drugoj
polovini XIX stolea, kada je nastajao fudbal, veina od
ranijih igara loptom odavno nije vie bila upranjavana. U
Engleskoj je urbanizacija doprinela tome da su neki
elementi popularne kulture, pa i igre, uli u svakodnevni
ivot narastajuih gradova. No, teko je i tom sluaju
govoriti o kontinuitetu, budui da fudbalska igra nije
nastala na zelenom polju, ve za zelenim stolom.
Predstavnici fudbalskih klubova aristokratskih
public school kao i univerziteta Kembrida i Oksforda
sastali su se 23. oktobra 1863. u jednoj londonskoj taverni
slobodnih zidara da bi unificirali pravila igre loptom meu
pojedinim kolskim ustanovama. Hteli su da stvore uslove
www.uzelac.eu

294

Milan Uzelac

Metafizika igre

da timovi mogu da odravaju meusobna takmienja a da

se ne moraju svaki put iznova dogovarali ili sporiti oko
pravila igre.
Tako su dogovorena osnovna pravila, ali je stvorena i
fudbalska asocijacija koja je trebalo da nadzire takmienja i
ima monopol na tumaenja pravila. To je zapravo dan
roenja savremenog fudbala.
1. Tada se naputa dotadanja ragbi igra s ovalnom
loptom gde se moe igrati rukom i gurati protivnik i
prihvata igra okruglom loptom i to samo nogom. Ta vrsta
igre bila je manje opasna i vie je odgovarala i radnikoj
klasi. Takva igra omoguavala je i ispoljavanje snage,
artistinosti, mogunost prorauna ali i spontanosti.
Kako su igrai dobijali razliite uloge u napadu ili
odbrani, tu je postojalo i neto od teatarskog duha i mogla
se manifestovati individualnost, solidarnost, egocentrizam,
samoportvovanje, heroizam.
2. Fudbalska asocijacija je pretendovala na
neogranien autoritet. Ona je organizovala tampanje
pravila i pomou licenziranih sudija i drugih strunjaka
organizovala njihovo pridravanje. Te mere su spreavale
sporove; stvorena je granica izmeu apstraktne igre i njene
konkretne sredine i spreeno je spoljno uplitanje u igru.
Tako je fudbal sauvao samostalnost i mogao je da se
razvija po svojim principima.
3. Fudbalska asocijacija podsticala je razvoj
sportskih veza. Poele su da se stvaraju lige, od najnieg
nivoa, ustanovljavaju se nagrade, a od 1871. postoji kup FA.
www.uzelac.eu

295

Milan Uzelac

Metafizika igre

Na osnovu toga timovi su se posredno mogli porediti. Igre

su postale deo sistema, pa se pojavila i njihova istorija
poelo se govoriti o legendarnim meevima, o eri nekog
kluba ili igraa. Tako je fudbal postao momenat kulture
novog doba, i zahvaljujui periodinosti odravanja meeva
dolo je do veze fudbala, tampe i komercijalizacije.
Fudbalska asocijacija je odustala od socijalnih
kriterijuma za uestvovanje u igri. Za razliku od drugih
slinih asocijacija kao to su laka atletika, veslanje,
plivanje, dentlmeni nisu predvideli da fudbal moe biti
neto vie od samo pruanja zadovoljstva. Tako je fudbalska
asocijacija 1888. uvela status profesionalnog igraa i
osnovala profesionalnu fudbalsku ligu. Timska igra je
postala zadovoljstvo i u njoj se moglo uivati kao igra,
gledalac, italac novina, diskutant.
Za samo nekoliko decenija fudbal kao zabava
dentlmena pretvorio se u kulturni momenat radnike
kulture, premda su u upravama radnici inili manjinu. Nov
momenat, pored poveanja plata u periodu 1870-1880, bio je
i taj to su radnici uspeli da se izbore za slobodno subotnje
popodne i slobodnu nedelju kada su mogli da idu na
utakmice. Oko 1910. prosean broj gledalaca na
utakmicama Aston Villae ili Blakburn Rovers bio je oko
10.000; 1913-14. ve oko 23.000, a na finalu kupa 120.000.
irenje fudbala
Veoma brzo funbal je naao pristalice i van
Engleske; pretpostavka za kulturnu razmenu jeste novo
tehniko sredstvo industrijske epohe parobrod, te su se
tako umnoile veze Evrope i Amerike. Dolo je do naglog
razvoja turizma, pa se u mnogim evropskim turistikim
www.uzelac.eu

296

Milan Uzelac

Metafizika igre

centrima otvarali i sportski centri. U sve to su se umeali

bankari, industrijalci i menaderi koji svuda otvaraju svoje
filijale da bi doli do jevtine radne snage. Popularizaciji
fudbala doprineli su britanski inenjeri, tehniari i
studenti. Tamo gde bi se nalazili, Britanci su igrali, ali,
poelo je da se za igru interesuje i mesno stanovnitvo,
pozivali su ih i Britanci u nedostatku protivnika, ili ako
nisu imali kompletne ekipe.
Prvi igrai i protivnici regrutovali su se iz
neposredne okruavajue sredine: partneri u biznisu,
tehniari, menaderi, ili sinovi elite iz raznih drava,
kolovani u Britaniji. Sve vie igraa bilo je s periferije
buroaskog drutva, a imali su usput i cilj da se integriu u
buroasko drutvo. Radnici su se drali podalje od igre, jer
nisu imali ni novca ni slobodnog vremena. U evropskim i
junoamerikim zemljama fudbalom su se bavili mahom
srednji i vii slojevi, dok je u Engleskoj ve od osamdesetih
godina fudbal prestao da bude zabava dentlmena i postao
bitan elemenat radnike kulture; elitistiki karakter
fudbala uslovio je da ga podravaju vii vladajui krugovi u
mnogim evropskim zemljama.
Kulturni znaaj fudbala
Fudbal je imao podrku na granici XIX i XX stolea
tamo gde je postojalo sukobljavanje grupa ili nacionalnih
kultura, na primer u Australiji, gde su igrali Italijani protiv
Grka. Posle 1900. dolazi do suprotstavljanja engleskoj
kulturi, to se vidi u odustajanju od engleske terminologije,
pa je fudbal dobio razne nazive, u Italiji ak calcio naziv
stare firentinske igre iz vremena renesanse.

www.uzelac.eu

297

Milan Uzelac

Metafizika igre

Posle Prvog svetskog rata, fudbal je postao masovni

fenomen, zahvaljujui sve ubrzanijoj industrijalizaciji
zahvaljujui irenju socijalne baze. Sve armije krajem
prvog svetskog rata, kad je poelo poziciono ratovanje,
organizovale su takmienja da bi odrale fiziku kondiciju
svojih vojnika. Posebno su se isticali fudbal i rukomet, koji
su bili popularniji u vojsci od rukovanja orujem. Posle rata
na tribine su jurnule mase vrativi se iz rata. Fudbal gubi
svaki elitistiki karakter. Meaju se sportske i vojne vrline,
pa se na terenima javlja vie grubosti, to mnogi pripisuju
proletarizaciji sporta, a to nije tano jer se ova veoma sporo
odvijala.
Da li je masovni karakter igre bio posledica svetskog
rata, moe biti otvoreno pitanje, no u celom svetu uoavaju
se sline pojave:
1. Dolo je do diferenciranja nivoa i u metropolama
su se formirale protivnike ekipe koje je publika povezivala
s odreenim etnikim, konfesionalnim ili socijalnim
kulturama to nije bilo u njihovoj osnovi ve se esto
vetaki podgrevalo.
2. Za fudbal su se poeli interesovati i oni koji ga
nikad nisu igrali. Broj posmatraa poveao se na desetine
hiljada i po prvi put klubovi u Engleskoj uspeli su da
trokove pokrivaju prodajom ulaznica. Tada je nastao i
najvei broj stadiona u junoj Americi i Evropi, poput
londonskog Wembley.
3. Da bi se napunili stadioni, poeli su se pozivati
strani timovi, a da bi se otplatile hipoteke, organizovane su
www.uzelac.eu

298

Milan Uzelac

Metafizika igre

turneje; javljaju se meunarodni turniri; posle dvadesetih

godina poinje se govoriti o profesionalnom fudbalu.
Najbolji igrai su smatrali da im klubovi poveavaju
optereenje i traili su veu novanu nadoknadu. Zvanini
predstavnici klubova insistirali su na amaterizmu delom
iz finansijskih razloga, a delom iz politikih, jer su hteli da
fudbaleri budu herojski primer i da budu idealisti.
4. ampionat u Urugvaju 1930. proiro je prostor
fudbala, nakon ega je dolo do toga da iz june Amerike
poinju dolaziti vrhunski igrai, jer je tamo bila slaba
finansijska situacija. To prelaenje igraa iz zemlje u zemlju
utie i na stil igre i tada je Juvetus stvorio veliki tim u kome
je igrala i argentinska zvezda Rajmondo Orsi.
ampionat sveta je bio i impuls za razvoj sportskog
nacionalizma. Za borbu na terenu bilo je nebitno da li je za
to postojala i politika osnova ili ne. Fudbal ima procvat u
zemljama autoritarnih reima gde se grade stadioni uz
podrku vlasti i tada vajcarska, Francuska, Australija ili
Amerika padaju u drugi plan. 1928 engleska FA je u znak
protesta zbog politizacije sporta izala iz FIFAe.
Meunarodnu organizaciju i sprovoenje igara
kontrolie FIFA koja je osnovana 1904, a od 1930. svakih
etiri godine organizuje svetski ampionat u fudbalu. Ona je
pretendovala na svetski monopol, iako su u njenoj strukturi
mahom bili evropljani.
Posle Drugog svetskog rata situacija se bitno menja,
no ona je posledica ve ranije nastalog stanja: dok u Evropi
od 1939. do 1945, opada fudbalski pokret, u vanevropskim
zemljama imamo njegov neprestani rast, budui da su te
zemlje ostale mahom van ratnih dogaaja. Stoga je i
www.uzelac.eu

299

Milan Uzelac

Metafizika igre

razumljivo da u finalu svetskog prvenstva 1950. po drugi

put igraju Urugvaj i Brazil. Usled smanjenja evropskih
fudbalskih asocijacija, primat u Generalnoj skuptini u to
vreme poinju da dobijaju delegati june Amerike, pa se
Evropa tada brani osnivanjem UEFA.
Neposredna posledica toga je da se u mnogim
evropskim zemljama poinju na raun fudbala forsirati
drugi sportovi, a ve ezdesetih godina javlja se etrdesetak
novih fudbalskih saveza u zemljama Azije i Afrike, to
menja svetsku kartu.
Ipak, najvee promene nastaju nakon 1974, kada na
elo FIFAe (na mesto ser Stenli Rouza iz Engleske) dolazi
oao Avelan iz Brazila. On komercijalizuje svetski kup,
nalazi nove izvore prihoda od sponzorstva, reklame,
televizijskih prava i deo dobijenog novca usmerava u zemlje
treeg sveta gde se otvaraju sportske akademije, sportskomedicinski kursevi, trenerski kursevi, a u to se ukljuuju
multunacionalne kompanije koje u svemu vide svoje
ekonomske interese, Coca-cola i Adidas. Organizuju se
omladinski ampionati sveta u fudbalu, a 1982. broj
uesnika svetskog kupa poveava se sa 16 na 24.
Poetkom osamdesetih godina pojaava se uticaj
sredstava masovnih informacija i komercijalizacija
takmienja. Promenila se finansijska osnova vrhunskog
fudbala. Danas se manje zarauje od ulaznica a vie od
prodaje prava prenosa i licence na znakove klubova. Sama
profesija fudbalera dobija novi kvalitet, vrhunski fudbaleri
postaju preduzetnici, postaju akteri ou-biznisa i sve vie se
govori o njihovom privatnom ivotu (koji je sve vie javan)
no o njihovoj igri na terenu koja pada u drugi plan.

www.uzelac.eu

300

Milan Uzelac

Metafizika igre

Menja se i struktura navijaa, sve je vie pripadnika

enskog sveta u publici; savremeni fudbal od poetka je bio
igra za pojedince i poetkom XX veka oslanjajui se na
tendencije ka individualizaciji nastojao je da ih kompenzuje
raznim sredstvima. Zato je fudbal svoju ideologiju crpao iz
postojeih drutava, pre svega iz nacija u usponu. U
meuvremenu, fudbal je postao nezaobilazni kulturni
fenomen i nije mu potrebna neka podrka sa strane jer svoj
smisao sad crpi iz samoga sebe.
Budunost fudbala kao sportske igre zavisie
prvenstveno od toga koliko e se uveavati zabavna
vrednost fudbala kao igre i da li je tako neto vie mogue u
dananjem svetu koji determinie nastajanje potpuno novih
i drugaijih vrednosti. Postoje razliite prognoze kada je re
o njegovoj popularnosti u narednim godinama, posebno u
svetlu sve vee popularnosti tenisa. Ako su trenutno zarade
igraa u golfu i najvee, taj sport pomenuta dva teko da
moe da ugrozi i u daljoj budunosti.

www.uzelac.eu

301

Milan Uzelac

Metafizika igre

Milan Uzelac, 2016

Na naslovnoj strani - Miron: Baca diska, rimska mermerna kopija
iz II stolea nae ere, prema bronzanom originalu iz V stolea pre
nae ere
CIP
,

796:1
130.2

, , 1950-

Metafizika igre. Prilog zasnivanju fenomenologije igre i sporta kao

praktine delatnosti. [Elektronski izvor] / Milan Uzelac . Novi Sad :
M. Uzelac, 2016
Nain dostupa (URL) : www.uzelac.eu . Nasl. sa nasl. ekrana .
Opis zasnovan na stanju na dan 20. 10. 2016.
ISBN 978-86-89715-05-7
a) - b) -
c) -
COBISS.SR-ID 309284615

www.uzelac.eu

302