PRVI BO@JI ZAKON

SV. VLADIKA NIKOLAJ

Ovo je zakon, koji dade Gospod Bog Savaot narodu preko velikog svog
izbranika i proroka Mojseja na gori Sinajskoj:

1. Ja sam Gospod Bog tvoj i nemoj imati drugih bogova uza me.
2. Ne obo`avaj nikakav lik rezan niti ikakvu sliku od onoga, {to je gore
na nebu, ili dole na zemqi, ili u vodi i ispod zemqe.
3. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega. Jer ne}e biti prav pred
Gospodom, ko uzme ime wegovo uzalud.
4. [est dana radi i svr{i sve svoje poslove, a sedmi dan je dan odmora,
koji je Gospod Bog posvetio. Posveti i ti sedmi dan Gospodu Bogu svome.
5. Po{tuj oca svoga i mater svoju, da bi te Bog blagoslovio, i da bi dugo
po`iveo na zemqi.
6. Ne ubij.
7. Ne prequbi.
8. Ne ukradi.
9. Ne svedo~i la`no.
10. Ne po`eli ku}e bli`wega svojega; ne po`eli `ene bli`wega svojega;
ni sluge wegove.

PRVA ZAPOVEST
Ja sam Gospod Bog tvoj i nemoj imati drugih bogova uza me.
Ovo zna~i:
Jedan je Bog, i nema drugih bogova sem Wega. Od Wega dolaze sva
stvorewa, Wime `ive i k Wemu se vra}aju. U Bogu je sva mo}, i nema mo}i van
Bo`je. I mo} svetlosti, i vode i vazduha, i kamena jeste Bo`ja mo}. Mo} kojom
mrav mili, riba pliva, i tica leti jeste Bo`ja mo}. Mo} semena da raste, i
trave da di{e, i ~oveka da `ivi jeste Bo`ja mo}. Sva mo} je svojina Bo`ja, i
sva stvorewa pozajmquju svoju mo} od Boga. Bog svakome pozajmquje koliko
ho}e i uzima natrag kad ho}e. Zato kad tra`i{ mo}i tra`i je samo od Boga,
jer Bog je izvor `ive i stra{ne mo}i, i van toga izvora drugih nema.
 2

I nemoj imati drugih bogova osim mene, zapoveda Gospod.

Na {ta }e ti drugi bogovi, ako ima{ Gospoda Boga Savaota? ^im ima{
dva boga, znaj, jedan od wih je |avo. A ti ne mo`e{ slu`iti i Bogu i |avolu,
kao {to ne mo`e jedan vo orati dve wive u isto vreme. Ne trebaju volu dva
doma}ina, jer }e ga rastrzati; niti gori trebaju dva sunca, jer }e je sagoreti;
niti mravu trebaju dve kapi vode, jer }e ga utopiti; niti detetu trebaju dve
majke, jer ne}e imati nijedne. Ne trebaju ni tebi dva boga, jer ne}e{ biti bo-
gatiji no siroma{niji. A ti ostaj sam sa tvojim jednim Gospodom Savaotom, u
koga je sva mo}, sva mudrost i sva dobrota, nepodeqena, neiscrpna,
beskona~na. Wega jedinog po{tuj, Wemu se klawaj i Wega se boj. A kad Mu se
moli{ moli mu se ovako:
– Gospode Bo`e, Ti mo`e{ imati bezbrojno mnogo stvorewa, no
stvorewa Tvoja ne mogu imati vi{e od Tebe jedinoga Boga svoga. Razagnaj,
Bo`e dragi, sve moje ru`ne misli i snove o drugim bogovima kao {to sna`an
vetar razgoni otrovni roj muva. O~isti moju du{u, osvetli je, ra{iri je,
Bo`e, i nastani se Ti jedini u woj kao car u svojoj palati. To }e mene podi}i,
osna`iti, uquditi, popraviti i osve`iti. Slava Ti i hvala, jedini istiniti
Bo`e, koji se uzdi`e{ nad svima la`nim bo`anstvima kao visoka gora nad
senkama u bari. Amin.

DRUGA ZAPOVEST
Ne obo`avaj nikakav lik rezan niti ikakvu sliku od onaga, {to je gore na
nebu, ili dole na zemqi, ili u vodi i ispod zemqe.
Ovo zna~i:
Ne obo`avaj stvorewe kao stvoriteqa. Ako si se ve} uzdigao na goru vi-
soku, na kojoj si se sreo sa jedinim Gospodom Bogom, na {to se obzire{ na
senke u bari pod gorom? Kad jedan ~ovek `udi da vidi cara i posle dugog
truda uspe da iza|e pred lice wegovo, na {to se onda obzire levo i desno i
gleda po slugama carskim? Mo`da se obzire levo i desno iz dva razloga: ili
zato, {to ne sme sam da stoji u prisustvu cara, ili pak zato, {to misli, da mu
sam car ne mo`e pomo}i?
No to jo{ nije najcrwi greh. Najcrwi je greh, kad ~ovek obo`ava svoje
sopstveno delo, napravu svoga mozga i svojih ruku. Divqi qudi iste{u sebi
boga iz drveta, pa mu se onda klawaju i mole. No divqim qudima da se i
oprostiti. Wihova divqina wih opravdava. Prema wima je pravi i ve~iti
Bog milostiv i snishodqiv, te one molitve, koje oni upu}uju svojoj napravi
od drveta, On prima kao da su wemu upu}ene i {aqe svoju pomo} i za{titu
neprosve}enoj deci svojoj.
Ako li jedan ~ovek usretsredi sve svoje misli i sve svoje srce na to da se
digne nad drugim qudima, da bude prvi, da predwa~i po{to–poto, da se slavi
od drugih, da se hvali od drugih, i ako smatra sebe boqim od svih qudi, od
svih stvari na nebu i na zemqi, onda je takav ~ovek sam sebi bo`anstvo, kome
on `rtvuje sve. To je bolest du{evna tre}e vrste.
Zaista, bra}o, samo bolesne du{e ne znaju za pravoga Boga. A zdrave su
du{e zdrave od svoga poznawa i priznawa pravoga i jedinoga Boga, koji je go-
 3

spodar i vladalac svih rezbi i svih slika, i svih familija qudskih, i svega
zlata i srebra, i svih smrtnih qudi na zemqi.
– Gospode Jedini, Tebe Jedinoga poznajem, priznajem i slavim: i kada mi
dan otkrije svu krasotu Tvoju — kroz krasotu Tvojih dela — i kada se no}
ogrne tamnim pla{tom i ostavi mene samog s Tobom. Amin.

TRE]A ZAPOVEST
Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega.
[ta? Zar ima nekoga, ko se usu|uje uzeti uzalud i stra{no ime Gospoda
Svevi{weg? Kad se na nebu pomene ime Bo`je, nebesa se prigibaju, zvezde
uve}avaju svoj sjaj, arhangeli i angeli po~iwu pevati: svjat, svjat, svjat Gospod
Savaot, a svetiteqi i bogougodnici padaju ni~ice. Ko se onda od smrtnih
usu|uje pomenuti ime najsvetije bez trepeta du{e i bez dubokog uzdisaja
~e`we?
Kad je ~ovek na samrti, pomiwi mu koje ho}e{ ime, ne}e{ ga ohrabriti
niti mu mir du{i povratiti. No kad mu pomene{ jedno jedino ime, ime Go-
spoda Boga, ohrabri}e{ ga i povrati}e{ mu mir du{i. I posledwim svojim
pogledom blagodari}e ti na pomenu toga melemnog imena.
Kad ~oveka iznevere srodnici i prijateqi, i oseti se sam u ovom besk-
rajnom svetu, i umoran na svom sama~kom putu, pomeni mu ime Bo`je, i time
kao da si mu dao po{tapa~ ote`alim nogama i rukama.
Kad navale na ~oveka zli susedi, pa ga la`nim svedoxbama dovedu do ok-
ova i tamnice i pridobiju zle sudije za sebe a protiv pravednika, pribli`i
se stradalniku i {apni mu na uho ime Bo`je. Zaista u tom trenutku suze }e
po}i na o~i wegove, suze — mastilo nade i poverewa — i okovi te{ki
u~ini}e mu se laki kao od lipova drveta.
Neki kujunxija se|a{e u du}anu na tezgi i kuju}i neprestano upotre-
bqava{e ime Bo`je uzalud, ili kao kletvu ili kao uzre~icu. A haxija neki
slu{a{e sa ulice, i du{a mu se uzmuti. Pa viknu haxija kujunxiju, da iza|e
napoqe. A kad kujunxija iza|e, haxija se sakri i ~iwa{e se neve{t. Vrati se
kujunxija i nastavi kovati. Opet ga viknu haxija a kad kujunxija iza|e, haxija
}uta{e i ~iwa{e se neve{t. Vrati se kujunxija, malo srdit, i nastvi kovati.
Opet ga viknu haxija, a kad kujunxija iza|e, haxija }uta{e i ~iwa{e se
neve{t. Kujunxija, besan od qutine, osori se na haxiju:
– Vi~e{ li ti to mene, haxijo, i pravi{ {alu sa mnom kad ja imam pune
ruke posla? Odgovori haxija mirno:
– Zaista, u Boga su punije ruke posla, pa si Ga ti vi{e puta uzaludno vi-
knu no ja tebe. Ko ima pravo vi{e da se quti — Bog ili ti, kujunxijo?
A kujunxija se zastidi, vrati se u du}an pa podvi noge na tezgi i jezik u
ustima.
Neka vam, bra}o, ime Bo`je neprestano treperi, kao kandilo, u du{i, u
mislima i u srcu, no neka se ne di`e do vrha jezika bez va`nog i sve~anog
trenutka.
 4

O pre~udno ime Bo`je, kako si mo}no, kako si lepo, kako si slatko! Neka
bi umukla usta moja zanavek, ako bi te izgovorila nemarno, vodeno i
uzaludno.
^ETVRTA ZAPOVEST
[est dana radi i svr{i sve svoje poslove, a sedmi dan je dan odmora, koji je
posve}en Gospodu Bogu.
Ovo zna~i:
[est svetova stvorio je Stvoriteq i u sedmom on se odmara. [est sve-
tova su privremeni, nemirni i prolazni, a sedmi je ve~an, miran i nepro-
lazan. Stvarawem Bog je u{ao u vremenost, no nije izi{ao iz ve~nosti. Tajna
je ovo velika, i o waj se prili~i vi{e misliti no govoriti. Jer ona nije dos-
tupna svakome, no samo Bo`jim izbranicima.
Izbranici bo`ji nalaze}i se telom u vremenosti di`u se svojim duhom
do osovine to~ka sveta, u kojoj je ve~ni mir i bla`enstvo. A ti, radi i odma-
raj se. Radi, jer i Bog radi; odmaraj se, jer se i Bog odmara. A tvoj rad neka
bude stvarawe, jer si ~edo Stvoriteqa. Ne ru{i no stvaraj.
Sve stvari rade neprestano. Neka te to obodri za tvoj posao. Gle, kad
ustane{ izjutra, sunce je ve} uradilo mnogo — i sunce, i voda, i vazduh, i
biqke, i `ivotiwe. Tvoj nerad bio bi uvreda svetu i greh pred Bogom.
Tvoje srce i plu}a rade dan i no}. Za{to ne bi i tvoje ruke radile? I
bubrezi tvoji radi dan i no}. Za{to i tvoj mozak ne bi radio?
Zvezde neprestano jure, br`e nego kow u galopu, dan i no}. Za{to bi se
ti predao neradu i lewosti?
U jednom gradu `ivqa{e bogat trgovac sa tri sina. Be{e trgovac vredan
i gomila{e blogo na tovare. I kad ga upita{e, na {to }e mu toliko blago i
tolika muka, on odgovori: Mu~im se, da bi sinove osigurao, te da se oni ne bi
mu~ili. — A to ~u{e sinovi, i olewi{e se, i napusti{e svaki posao, i po
smrti oca po~e{e tro{iti blago na tovare. Po`eli otac da do|e iz onog
sveta i vidi kako mu sinovi `ive bez muke i znoja. I Bog ga pusti, te on si|e u
svoj grad i do|e svojoj ku}i. No kad zakuca na vrata, neko nepoznat otvori
vrata. Upita otac za svoje sinove, i dobi odgovor, da su wegovi sinovi na ro-
biji zbog nerada koji ih je doveo pijanstvu, i zbog pijanstva koje ih je odvelo
sva|i, i zbog sva|e koja ih je odvela paliku}stvu i ubistvu.
– Ah, uzahnu ludi otac, ja sam mislio stvoriti raj za svoju decu,
me|utim, ja sam im stvorio pakao. Pa za|e ludi otac po gradu i po~e u~iti sve
roditeqe.
– Ne budite ludi kao {to sam ja bio. Iz qubavi prema svojoj deci ja sam
ih bacio u pakao. Ne ostavqajte deci, bra}o, nikakva imawa. Nau~ite ih radu
i to im ostavite u nasle|e. Sve ostalo, bogata{i, razdajte sirotiwi pred
smrt svoju.
Zaista, nema opasnije i du{egubnije stvari nego dobiti veliko imawe u
nasle|e. Budite ube|eni, da velikim nasle|ima vi{e se raduje |avo no an|eo.
Jer ni~im |avo ne kvari qude lak{e i br`e nego velikim nasle|ima.
Zato, radi i nau~i svoju decu da rade. A sedmi dan odmaraj se.
 5

Kako da se odmara{? Gle, odmor je samo kod Boga i u Bogu. Nigde vi{e
pravog odmora nema u ovome svetu. Jer ovo je svet nemira, kao jedan vrtlog.
Posveti sedmi dan iskqu~ivo Bogu, i tako }e{ se uistini odmoriti i
novom snagom zapojiti. Sedmoga dana celoga misli o Bogu, govori o Bogu,
~itaj o Bogu, slu{aj o Bogu i moli se Bogu. Tako }e{ se uistini odmoriti i
novom snagom zapojiti.
^ovek neki ne po{tova{e zapovest Bo`ju o praznovawu nedeqe, te
produ`i subotni posao i u nedequ. I dok se celo selo odmara{e, on se
znoja{e na wivi sa svojom stokom, kojoj tako|e ne dava{e odmora. Ali idu}e
srede on klonu: klonu i wegova stoka; pa kad celo selo be{e na wivi, on
se|a{e kod ku}e, premoren, mrzovoqan, o~ajan.
Zato, bra}o, ne budite kao ovaj ~ovek, da ne bi i vi izgubili snagu, i
zdravqe i du{u. Nego {est dana radite i sara|ujte Bogu, s qubavqu i nasla-
dom i strahopo{tovawem, a sedmi dan ceo posvetite Gospodu Bogu. Zaista, ja
sam probao i znam, da pravo praznovawe nedeqe ~oveka odu{evqava, pod-
mla|uje i ~ini sre}nim.

PETA ZAPOVEST
Po{tuj oca svoga i mater svoju, da bi te Bog blagoslovio i da bi dugo po`iveo
na zemqi.
Ovo zna~i: Pre nego {to si ti saznao za Gospoda Boga, znali su za Wega
tvoji roditeqi. Samo to je dovoqno da im se pokloni{ i oda{ hvalu i
po{tovawe. Pokloni se i odaj hvalu i po{tovawe svakom onom, ko je pre tebe
saznao za najvi{e dobro u ovome svetu.
Neki bogati i mladi Indijanac putova{e sa svojom pratwom preko
planine Hinduku{a. Na planini nai|o{e na nekoga starca gde ~uva{e koze.
Siroma{ni starac skloni se ukraj druma i pokloni se bogatome mladi}u. A
mladi} sjaha sa svoga slaona i prostre se na zemqu pred starcem. Za~udi se
starac tome, za~udi{e se i pratioci mladi}evi. A on }e re}i starcu:
– Klawam se tvojim o~ima, jer su one pre mojih videle ovaj svet, delo
Svevi{wega; klawam se tvojim ustima, jer one su pre mojih izgovorile wegovo
sveto ime, i klawam se tvome srcu, jer ono je pre moga zatreperilo od rados-
nog saznawa, da je otac sviju qudi na zemqi Car i Gospod nebeski.
Po{tuj oca svoga i mater svoju, jer tvoj put od ro|ewa dosada posut je
maj~inim suzama i o~evim znojem. Otac tvoj voli te iako zna sve mane tvoje. A
drugi }e te mrzeti iako budu znali samo vrline tvoje. Kroz ne`nost svoju
prema tebi tvoji roditeqi razumeju ne`nost Gospodwu prema svoj stvorenoj
deci svojoj. Kao {to mamuze potsti~u kowa na br`i kas tako i tvoja oporost
prema roditeqima potsti~e wih na jo{ ve}u brigu o tebi.
Neki opaki sin jurnu na svoga oca i zabode mu no` u grudi. A otac
izi{u}i re~i sinu: – Brzo operi no` od krvi, da te ne uhvate i ne osude.
Sine, ne gordi se svojim znawem pred svojim neukim ocem, jer wegova
qubav vi{e vredi no tvoje znawe. Gle, da nije bilo wega, ne bi bilo ni tebe,
ni tvoga znawa.
 6

K}eri, ne gordi se svojom lepotom pred pogurenom majkom svojom, jer

weno srce u kostima lep{e je od tvoga lica. Gle, i ti i tvoja lepota izi{li
ste iz wene mr{ave utrobe. Nau~i se, k}eri, po{tovati svoga oca, jer samo
}e{ se tako nau~iti po{tovati i sve druge o~eve na zemqi.

[ESTA ZAPOVEST
Ne ubij.
A ovo zna~i: Bog je dao `ivot od svoga `ivota svima stvorenim bi}ima.
@ivot je najdragocenije imawe Bo`je. Otuda, ko se drzne na ma koji `ivot u
svetu, drznuo se na najdragocenije imawe Bo`je, — da, na sam `ivot Bo`ji.
Svi mi koji sada `ivimo, privremeni smo nosioci Bo`jeg `ivota u sebi,
~uvari smo Bo`je najdragocenije imovine. Otuda, niti mi smemo, niti
mo`emo, uni{titi taj pozajmqeni `ivot Bo`ji u sebi ili drugima. A ovo
zna~i:
Prvo — mi ne smemo ubiti; i
Drugo — mi ne mo`emo ubiti `ivot.
Jedan lon~ar napravi lonac od ilova~e, pa kad ga razbije{, lon~ar se
quti i tra`i naknadu. Zaista i ~ovek je od jevtinog materijala, kao i lonac,
no skupoceno je ono, {to je u ~oveku, — du{a, koja tka ~oveka iznutra, i duh
Bo`ji, koji du{i daje `ivot.
^ak ni otac ni majka nemaju pravo oduzeti `ivot svojoj deci, jer ne daju
`ivot roditeqi, no Bog kroz roditeqe. Roditeqi ne daju `ivot; pa po{to ga
oni ne daju, nemaju prava ni oduzeti ga.
Pa kad roditeqi, koji se toliko trude oko svoje dece, nemaju prava odu-
zeti im `ivot, kako mogu imati pravo na to oni, koji se slu~ajno sretnu u
ovome svetu sa decom tu|ih roditeqa?
U Americi, u gradu ^ikagu, `ivqahu dva suseda. Jedan od wih polakomi
se na bogastvo svoga suseda, u|e no}u u wegovu sobu i odse~e mu glavu, a wegove
novce metnu sebi u xep i po|e svome domu. Tek {to je izi{ao na ulicu, kad
vide ubijenog kom{iju, gde mu ide u susret. No na telu kom{ije ne be{e we-
gova glava no glava ovoga ubice. Ubica se okrete na drugu stranu i po~e
be`ati, no kom{ija sa glavom ubice na svome vratu opet se na|e pred wim i
i|a{e mu u susret. Hladan znoj obli ubicu. Kako tako sti`e on do svoje ku}e i
preno}i tu no}. No idu}e no}i on opet opazi kom{iju pred sobom sa svojom
sopstvenom glavom na wegovom vratu. I tako svake no}i. Onda ubica uze
oteti novac i baci ga u reku. No i to ne pomo`e. Kom{ija mu se javqa{e
svake no}i. Ubica se prijavi sudu i prizna delo i bi poslan na robiju. No i u
tamnici ubica vi|a{e svoga kom{iju svake no}i sa svojom glavom na ramenu.
Najzad, on zamoli jednog starog sve{tenika, da se moli Bogu za wega gre{nika
i da ga pri~esti. Sve{tenik mu re~e, da mora u~initi jedno priznawe pre mo-
litve i pri~e{}a. Odgovori osu|enik, da je on priznao, da je ubio svoga
kom{iju.
– Ne to, re~e mu sve{tenik. Nego mora{ uvideti, i pojmiti, i priznati,
da je `ivot tvoga kom{ije tvoj sopstveni `ivot. I da si ti ubijaju}i wega
ubio i samoga sebe. Otuda ti i vi|a{ svoju glavu na telu ubijenoga. Time ti
 7

Bog daje znak, da je `ivot tvoj i tvoga kom{ije i sviju qudi ukupno jedan isti
`ivot.
Osu|enik se promisli. I kad se dugo promisli, on pojmi i priznade. Po
tom se pomoli Bogu i pri~esti. I tako prestade duh ubijenog ~oveka da ga
uznemirava, a on po~e provoditi dane i no}i u kajawu i molitvi i propove-
dawu ostalim osu|enicima ~udo, koje se wemu otkrilo, naime, da ~ovek ne
mo`e ubiti drugoga, a da sebe ne ubije.
Ah, bra}o, kakve su u`asne posledice ubistva. Kad bi se to moglo
opisati svima qudima, vaistinu ne bi bilo ni najlu|ega, ko bi podigao ruku
na tu|i `ivot.
SEDMA ZAPOVEST
Ne prequbi.
A ovo zna~i: Nemoj imati nezakonitu vezu sa `enom. Zaista, u ovome su
`ivotiwe poslu{nije prema Bogu nego mnogi qudi.
Prequbo~instvo razorava ~oveka telesno i du{evno. Prequbo~inci se
obi~no iskrive kao gudalo i pre starosti, i zavr{uju svoj `ivot u ranama,
mukama i ludilu. Najstra{nije i najgadnije bolesti, za koje nauka zna, jesu
bolesti, koje se mno`e i raznose po ~ove~anstvu prequbom. Telo pre-
qubo~inca postane u bolesti kao jedna smradna bara, od koje svak be`i sa
zapu{nim nosom i velikim ga|ewem.
No bar da se sve zlo zavr{uje sa onima, koji zlo ~ine, stvar bi bila
mawe u`asna. Ali je stvar preu`asna, kada se pomisli, da deca pre-
quba~inaca nasle|uju bolesti svojih roditeqa: sinovi i k}eri, pa ~ak i
unuci i praunuci. Zaista bolesti od preqube bi~ su za qude kao filoksera za
vinograde. Od tih bolesti ~ove~anstvo je unaza|eno, degenerisano, vi{e nego
ma od kojih drugih.
Slika je dovoqno stra{na, kad se imaju na umu samo telesne muke i ru-
gobe, telesno gwiqewe i raspadawe od bludnih bolesti. No slika je tek pot-
puna, tek stra{na do cepawa nerava, kada se uz telesnu rugobu doda i rugoba
du{evna, kao posledica istoga bludnog zla. Od toga zla du{evne mo}i kod
~oveka oslabe i rastroje se. Bolesnik izgubi o{trinu i dubinu i visinu
misli, koju je imao pre bolesti. Postaje smeten, zaboravan i stalno zamoren.
Prestaje biti sposoban za ma kakav ozbiqan posao. Izubi karakter i odaje se
svima mogu}im porocima. Odaje se lako pijanstvu, spletki, la`i, kra|i i
zlo~inu svake vrste. Razvije se kod wega stra{na mr`wa svega dobrog,
~estitog, svetlog, molitvenog, duhovnog, bo`anskog. On mrzi dobre qude, pa
se stara svom silom, da im napakosti, da ih uprqa, uvredi, ocrni, okleveta.
Kao pravi ~ovekomrzac on je u isto vreme i bogomrzac. On mrzi sve zakone, i
qudske i Bo`je, za to on mrzi i sve zakonodavce i zakono~uvare. On je gonilac
reda, poretka, dobra, karaktera, svetiwe i ideala. On je pravi otrov dru{tva,
koji gwili i zaudara, kao ku`na bara, i truje svu okolinu. Wegovo je telo
gnoj, i wegova je du{a gnoj.
Eto, bra}o, za{to je Bog, Koji sve zna i sve predvi|a, izdao zapovest
protiv preqube, protiv bludnog `ivota, protiv vanbra~ne veze me|u qudima.
Naro~ito omladina narodna treba da se sklawa i ~uva od ovoga zla kao
od otrovnog zmijiwaka. Jer onaj narod nema budu}nosti, u kome se omladina
 8

preda raspusnom i nezakonitom telesnom `ivotu. Takav narod ima}e sve bo-
gaqastija, tupoglavija i nemo}nija pokolewa s vremenom, dak najzad ne
postane plen jednoga zdravijeg naroda, koji }e do}i, da ih pot~ini sebi.
Neka vam Bog Svemogu}i pomogne, bra}o da ne zalutate na klizavi i
opasni put prequbodejstva. Neka va{ an|eo hraniteq ~uva mir i qubav u
domu va{em.
OSMA ZAPOVEST
Ne ukradi.
A ovo zna~i: Ne o`alosti brata svoga nepo{tovawem wegove imovine.
Ne ~ini ono {to ~ine lisice i mi{evi, ako smatra{ sebe boqim od lisica i
mi{eva. Lisica krade ne znaju}i za zakone o kra|e, i mi{ podgriza ambar ne
znaju}i, da je to nekome {teta. I lisica i mi{ znaju samo za svoju korist, no
ne i za tu|u {tetu. Wima nije dato da to znaju, a tebi je dato. Zato se tebi ne
opra{ta ono, {to je lisici i mi{u opro{teno. Tvoja korist mora uvek sta-
jati ni`e zakona, i tvoja korist ne sme biti {teta bratu tvome.
Bra}o, samo neznalice idu u kra|u; naime oni, koji ne znaju dve krupne
stvari o ovome `ivotu: jedna je stvar, da ~ovek ne mo`e ukrasti; i druga je
stvar, da se ~ovek ne mo`e koristiti kra|om.
Kako to? upita}e mnogi jezici i za~udi}e se mnoge neznalice. Evo kako:
Ova vasiona je mnogoo~ita vasiona. Ona je upravo sva na~i~kana o~ima kao
{qiva u prole}e belim cvetom. Izvesan broj tih o~iju qudi vide i ose}aju,
no mnogo ve}i broj oni niti vide niti ose}aju. Kao {to mrav u pra{ini ne
ose}a o~i ovaca, koje pasu nad wim, ni o~i qudi, koji ga gledaju, tako isto ni
qudi, ne ose}aju neizbrojno mnogo o~iju vi{ih bi}a, koja ga posmatraju na
svakom koraku wegovog `ivota. Postoje milioni i milioni mnogoo~itih
duhova, koji netremice gledaju {ta se de{ava na svakom santimetru zemqe.
Kako onda mo`e lopov ukrasti, a da se ne vidi? Kako — a da se ne proka`e?
Ti ne mo`e{ zavu}i ruku u svoj xep, a da milioni svedoka to ne vide. Jo{
mawe mo`e{ zavu}i ruku u tu| xep, a da se milioni vi{ih sila ne uzbune.
Onaj, dakle, ko to zna, taj tvrdi, da ~ovek ne mo`e ukrasti, a da ne bude vi|en
i prokazan.
To je jedna stvar. A druga je stvar, da se ~ovek ne mo`e koristiti
kra|om. Jer kako }e se koristiti, kad je vi|en od toliko o~iju, i kad }e biti
prokazan? A kad bude prokazan, bi}e zasti|en i osta}e mu ime Lopov do smrti
me|u susedima wegovim. Ima hiqade na~ina, kako sile nebesne prokazuju lo-
pova.
Pa onda, bra}o, ukradena stvar neprestano potse}a ~oveka, da je ona
ukradena i da nije wegova.
Neki mladi} ukrade sat, i nosa{e ga na sebi mesec dana. Posle mesec
dana, on vrati sat sopstveniku, priznade svoje nedelo, i re~e:
– kad god sam izvadio sat iz xepa i pogledao u wega, ~uo sam, gde mi veli:
ja nisam tvoj; ti si lopov!
Gospod Bog je znao, da }e kra|a ~initi dvojicu nesre}nim: i onoga ko
ukrade, i onoga kome se ukrade. I da ne bi qudi, sinovi Wegovi, bili
nesre}ni, Premudri Gospod je i dao ovu zapovest:
 9

– Ne ukradi.
Blagodarimo Ti, Gospode Bo`e, na ovoj zapovesti, koja nam je u istini
potrebna radi mira i sre}e na{e. Naredi, Gospode, ogwu Tvome, neka sa`e`e
ruke na{e, kada se pru`e za kra|u. Naredi zmijama Tvojim, da se saviju oko
nogu na{ih, kada noge na{e po|u u kra|u. A pre svega molimo Ti se,
Svemo}ni, o~isti srca na{a od kradqivih `eqa i duh na{ od kradqivih
misli. Amin.
DEVETA ZAPOVEST
Ne svedo~i la`no.
A ovo zna~i: Ne budi la`an ni prema sebi ni prema drugom. Kad go-
vori{ la`no o sebi, ti sam zna{, da la`e{. Kad govori{ la`no o drugom, taj
drugi zna, da la`no govori{ o wemu.
Kad preuznosi{ sebe i hvali{e{ se pred qudima, qudi ne znaju, no ti
sam zna{, da daje{ la`nu svedoxbu o sebi. A ako ponovi{ tu la`nu svedoxbu
o sebi vi{e puta, qudi }e se vremenom uveriti, da ih la`e{. A ako nepre-
kidno ponavqa{ jednu la` o sebi, qudi }e svi znati, da ti govori{ la`, no
tada }e{ ti po~eti verovati sam u svoju la`, i tako }e la` postati za tebe is-
tina. I privi}i }e{ se la`i kao {to se slepac privikne tami.
A kad govori{ la` o drugom ~oveku, taj ~ovek zna, da ti la`e{. To je
jedan svedok protiv tebe. I ti zna{, da la`e{ protiv wega. Tako, ti si drugi
svedok protiv samog sebe. A Bog je tre}i svedok. Kad god, dakle, iska`e{
jedno la`no svedo~anstvo protiv suseda svoga, znaj, da su trojica svedoka
protiv tebe: Bog, tvoj sused i ti. I znaj, da }e te jedan od ta tri svedoka pro-
kazati celome svetu.
Evo kako Bog prokazuje tvoju la`nu svedoxbu protiv tvoga suseda:
U jednom selu behu Luka i Ilija susedi. Luka omrze na Iliju, jer Ilija
be{e boqi i uredniji ~ovek od Luke, koji be{e pijanica i neradin. Gowen
mr`wom ode Luka sudu i tu`i Iliju, da je govorio pogrdne re~i protiv cara.
Ilija se brawa{e koliko moga{e, pa naposletku okrene se Luki i re~e: da Bog
da sam Bog otkrio tvoju la` protiv mene! — No sud ostavi Iliju u pritvoru,
a Luka se vrati ku}i. Kad beja{e blizu ku}e, on ~u kukwavu u ku}i. I sva mu se
krv sledi, jer se seti kletve Ilijine. U{av{i u ku}u on vide u`as. Wegov
stari otac be{e pao u vatru i sagoreo sebi o~i i celo lice. Kad vide to Luka
svojim o~ima, on zaneme, te ne moga{e ni govoriti ni kukati. Sutradan rano
ode sudu i prizna, da je la`no optu`io Iliju, te sud odmah pusti Iliju, a
Luku kazni za la`nu svedoxbu.
I tako su Luku postigle dve kazne za jedan greh: i Bo`ja i qudska.

DESETA ZAPOVEST
Ne po`eli ku}e bli`wega svojega; ne po`eli `ene bli`wega svojega; ni sluge
wegova, ni slu{kiwe wegove, ni vola wegova, ni magarca wegova, niti i{ta
{to je bli`wega tvojega.
 10

A ovo zna~i: ^im si po`eleo, ve} si pao u greh. Pitawe je sad, ho}e{ li
se trgnuti brzo od nizbrdice, na koju te je tvoja `eqa navela, ili }e{ se
kotrqati i daqe na ni`e.
@eqa je seme greha. Gre{no delo je `etva posejanog i uzraslog semena.
Zapazi razliku izme|u ove, desete zapovesti Bo`je i prethodnih devet
zapovesti. U prethodnih devet zapovesti Bog te predupre|uje od ~iwewa
gre{nih dela, upravo od `etve greha. A u ovoj, desetoj zapovesti Bog silazi na
koren greha i gre{ewa, i predupre|uje te, da ne gre{i{ ni `eqama svojim.
Stoga ova zapovest ~ini most izme|u Starog i Navog Zakona Bo`jeg, prvog
datog Bogom kroz Mojseja, i drugog datog Bogom kroz Gospoda Isusa Hrista.
Jer kad bude{ ~itao Novi Zakon hristov, vide}e{, da Hristos ne zapoveda
vi{e qudima, da ne ubijaju rukama, i ne ~ine prequbu telom, i ne kradu ru-
kama, i ne la`u jezikom, nego On silazi duboko u du{u qudsku i zapoveda, da
se ne ubija ni pomi{qu, i da se ne ~ini prequba ni `eqom, i da se ne krade
ni u mislima, i da se ne la`e ni }utke.
Tako, dakle, ova deseta zapovest ~ini prelaz ka zakonu Hristovom, koji
je duhovniji, uzvi{eniji i te`i od zakona Mojsijevog.
Koja biqka, bra}o, najbr`e raste? Je li paprat? Zaista, posejana `eqa u
srcu ~ove~jem raste br`e od paprati. Danas uzraste vrlo malo, sutra je ve}
dva put ve}a, prekosutra ~etiri puta, naksutra {esnaest puta, i tako daqe.
Jesi li danas pogledao wegovu `enu sa `eqom: sutra }e{ vazda misliti,
kako da je otme{ od svoga suseda; prekosutra }e{ se ne~isto vezati s wom, a
naksutra }e{, zajedno s wom, smi{qati plan, kako da umori{ svoga suseda i
`enu mu prisvoji{. I tako, iz gre{ne `eqe rastu i razvijaju se sva gre{na
dela. I jo{ zapazi, da ko pogazi ovu desetu zapovest, pogazi}e, jednu za dru-
gom, i ostalih devet zapovesti.
^uj jedan moj savet: staraj se da ispuni{ ovu posledwu zapovest Bo`ju, pa
}e ti lak{e biti ispuniti sve ostale. A veruj mi, da onaj, ~ije se srce ispuni
ru`nim `eqama, toliko pomra~a svoju du{u, da postane nesposoban i za veru
u Gospoda Boga, i za rad u odre|eno vreme, i za svetkovawe nedeqe, i za
po{tovawe svojih roditeqa. Istina, to va`i i za sve ostale zapovesti — po-
gazi{ jednu, pogazi}e{ svih devet.
Zato, bra}o pomolimo se Bogu da nam pomogne, da ispunimo i ovu pos-
ledwu zapovest Wegovu i time se pripremimo da ~ujemo, razumemo i primimo
Novi Zakon Bo`ji, tj. Zakon Isusa Hrista, Sina Bo`jeg.
Gospode Bo`e, Gospode Veliki i Stra{ni, Veliki u delima Svojim a
Stra{ni u neumitnoj pravdi Svojoj! Pozajmi nam Tvoje snage, Tvoje mudrosti
i Tvoje dobre voqe, da sledujemo i ovoj velikoj i svetoj zapovesti Tvojoj.
Ugu{i, Bo`e, svaku gre{nu `equ u srcu na{em pre nego {to uzraste i po~ne
ona nas gu{iti. Amin!