SKICA KONVENCIONALNE KOMORNE SUARE

KOMORA ZA SUSENJE
SA LESAMA

CEV ZA KRUZENJE
PRIMARNOG VAZDUHA

SISTEM SEKUNDARNOG
VAZDUHA

VRATA

REGULATOR
PROCESA

RAZMENJIVAC TOPLOTE ILI

GREJAC

VENTILATOR SA ELEKTROMOTOROM
Slika: Skica komorne suare

Na slici iznad prikazana je skica komorne suare manjeg kapaciteta, pogodna za domadinstva. U daljem
tekstu, bide opisan svaki podsistem suare.

Kruenje primarnog vazduha

CEV ZA KRUZENJE
PRIMARNOG VAZDUHA

Slika: Skica suare sa vertikalnim kruenjem primarnog vazduha

Da bi se sirovina pravilno suila, primarni vazduh unutar suare treba da struji ravnomerno, kroz sve lese
istom brzinom. Da bi se vazduh usmerio trebalo bi ostaviti samo jednu putanju kuda moe da proe.
Vazduh je takve prirode da moe da proe samo onuda kuda ga usmerite. Bez usmeravanja i povratne
cevi, vazduh bi se kretao linijom manjeg otpora i ne bi se dobilo ravnomerno strujanje kroz sve lese.
Posledica neravnomernog strujanja vazduha je nejednako suenje sirovine, tako da je u toku suenja
potrebno premetati lese, proizvod nije ravnomerno suv. Posledice su i vedi utroak energije, usled

otvaranja vrata, i vedi utroak radne snage. Navedeno nije poeljno i svakako takve posledice treba
izbedi.
Postoje dva tipa ventilatora koji se koriste za cirkulaciju primarnog vazduha:
Aksijalni : ovi ventilatori imaju veliku protonost, ali su zahtevniji prilikom montae.
Potrebno je realizovati duu osovinu da bi se motor izvukao iz prostora gde struji topli
vazduh za suenje, jer elektromotori nisu predvieni da rade na visokim
temperaturama. Slika ispod je slika obinog aksijalnog ventilatora. Za potrebe suare
ventilator bi bio unutar prostora gde primarni vazduh struji, a motor bi dugakom
osovinom bio izmeten;

Slika: Aksijalni ventilator

Centrifugalni: Centrifugalni imaju manju protonost ali im je elektromotor ved izmeten
iz cirkulacije toplog primarnog vazduha. Pri montai centrifugalnog ventilatora treba
voditi rauna o prikljuenju usisa ventilatora. Treba da se ostvari dobra zaptivenost.
Izduv ventilatora je jednostavno montirati. Slika centrifugalnog ventilatora je prikazana
ispod;

Slika: Centrifugalni ventilator

Pri odabiru bilo kog ventilatora bitno je obezbediti da:

elektro motor bude izmeten van prostora kuda cirkulie topao primarni vazduh;
komora ventilatora, kao i cev za kruenje primarnog vazduha, treba da budu toplotno
izolovane analogno kao i komora suare;
se ostvari potrebna brzina cirkulacije vazduha. Za ljive je preporuljivo 3,5 m/s, moe i
manje. Ventilator birate tako to uzmete kapacitet ventilatora u jednom satu. Podelite
sa 3600 i dobijete koliko m3 u sekundi va ventilator izbacuje. Kada to podelite sa
povrinom lese u m2 dobidete brzinu strujanja vazduha kroz suaru. Treba imati u vidu
da lekovito bilje zahteva daleko manje brzine strujanja vazduha u odnosu na ljivu;
ne postoje drugi putevi da vazduh stigne od izduva do usisa ventilatora sem kroz suaru i
povratnu cev. Ovo je jedan od najvanijih uslova za pravilno suenje i realizuje se
mehaniki pri pravljenju suare i o njemu treba veoma voditi rauna. Potrebno je
odraditi dobru zaptivenost kako ventilatora i njegove komore, tako i komore gde se
sljiva sui.
Postoje i druga primenjena reenja strujanja primarnog vazduha, zavisno od toga kakvu proizvodnju
elite da primenite.
Jedno od reenja je sa horizontalnim strujanjem vazduha. Ovom metodom se moe postidi da lese za
suenje budu na kolicima, tako da se moe utedeti na zameni suve i svee ljive na lesama. Za postupak
brze zamene potrebno je realozovati duple lese sa kolicima, tako da se svee ljive sloe na lese pre nego
li se ljive koje su u suari osue. Kada se proces suenja zavri, kolica sa suvim ljivama se izvuku, a u
suaru se postave kolica sa sveim ljivama. Time se smanjuje vreme neangaovanosti suare i suara se
minimalno rashlauje. Topao vazduh stuji iznad ljiva, tako da je realizacija suare sa vertikalnim
strujanjem efikasnija. Na slici ispod prikazan je pogled s ela suare sa kolicima. Proraun ventilatora je
za ovakvu suaru drugaiji. Umesto da se protok u sekundi deli sa povrinom lese, brzina strujanja fluida
se dobija tako to se protok u sekundi podeli sa povrinom bone strane kolica. To je povrina strane
kolica na koju vazduh direktno udara. Pri proraunu povrina mora biti izraena u m2.

VENTILATOR

CEV ZA KRUZENJE
PRIMARNOG VAZDUHA

KOLICA SA LESAMA

Slika: Skica suare sa horizontalnim strujanjem vazduha

VENTILATOR

KOMORA SA
LESAMA

Slika: Skica suare sa naizmeninim strujanjem vazduha

Za male suare postoji i reenje sa malim ventilatorima sa naizmeninim kretanjem vazduha. Ovaj nain
je dobar jer je investicija u ventilator i elektromotor daleko manja (moe da poslui i ventilator od
obinog klima ureaja) i uteda energije je takoe primetna. Mana ovakvog naina cirkulacije je taj to
prostor izmeu lesa i polica mora da bude potpuna zaptivan sa eone strane (sa strane vrata). Blie
reeno, kada otvorite takvu suaru, zaptivenost mora biti takva da suara radi i kada su vrata otvorena,

tj. da pri otvorenim vratima suare niste u mogudnosti da vidite primarni vazduh. Zaptivni materijal je
obino na samim lesama (slino kao eona iverica na kudnoj fioci, analogija je da je lesa kao fioka a
zaptivni materijal je kao iverica). Proraun pri izboru ventilatora se svodi na to da se protok u sekundi
deli sa povrinom razmak izmeu dve policebona duina police koja je izraena u m2.

Razmenjiva toplote ili greja

Najbolja pozicija za razmenjiva toplote je na dnu suare i na izduvu ventilatora. Na taj nain se podstie
kruenje vazduha i uzimanje energije sa razmenjivaa.
Razmenjiva treba da bude povezan sa izvorom toplote to moe biti kotao na razna goriva ili neki
solarni panel, kolektor ... Bitno je voditi rauna da pri sagorevanju vrstog goriva izduvni gasovi ne
dolaze u suaru. Razmenjiva treba da radi na principu kodnog radijatora, samo sa vedom
temperaturom.
Umesto razmenjivaa moe da se postavi i obian elektrini greja.
Razmenjiva ili greja treba da budu dovoljne snage da zagreju primarni vazduh na eljenu temperaturu.
Najvie temperature koje se mogu zahtevati za suenje su maksimalno 80 C, ali opet to zavisi od toga ta
suite.

Komora sa lesama
Komora treba da bude uraena od sendvi panela, odnosno dva sloja lima izmeu kojih je izolacija
(kamena ili staklena vuna, stiropor ne moe zbog visoke temperature). Sendvi zidovi treba da budu
dubro zaptiveni da primarni vazduh apsolutno nema dodira sa izolacijom. Panel (izolacija unutar panela)
treba da bude to iri, koliko investicione mogudnosti dozvoljavaju, uobiajeno ne ui od 6cm.
Konstrukcija komore treba da bude kvalitetno odraena da izdri teret lesa. Korisno je znati da je za
ljive opteredenje po 1 m2 oko 10 kg, tako da na osnovu toga treba raunati konstrukciju.
Vrata komore treba dobro da naleu na komoru, da nema prodora primarnog vazduha.
Lese se prave od drveta ili metala ili nekog drugog materijala koji je zakonom dozvoljen. Za odabir vrste
materijala treba konsultovati zakonom ureene pravilnike.
Okvir lese je od punog materijala a unutranjost je mreasta. Kod suara sa naizmeninim strujanjem
primarnog vazduha unutranjost (dno) lese treba da je od punog materijala. Kod suara sa vertikalnim
strujanjem primarnog vazduha dno lese mora da bude mreasto, zbog strujanja vazduha. Kod suara sa
horizontalnim strujanjem primarnog vazduha dno lese moe biti i mreasto i puno. Pri odabiru mrea za
lese treba voditi rauna da su upljine lese manje od osuenog komada sirovine.
Pri odabiru povrine lese treba nadi kompromis sa kapacitetom ventilatora. Sa vedom povrinom lese za
istu brzinu strujanja fluida potreban je ventilator vedeg kapaciteta.
Vrata i unutranjost suare treba dimenzionisati tako da je mogude povremeno idenje suare.

Sistem sekundarnog vazduha

CEV ZA KRUZENJE
PRIMARNOG VAZDUHA

SISTEM SEKUNDARNOG
VAZDUHA

Slika: Skica strujanja sekundarnog vazduha

Sistem sekundarnog vazduha je izuzetno vaan za kvalitetno suenje i utedu energije. Stare suare su
ranije imale oduak u vidu dimnjaka gde je para zajedno sa vazduhom naputala suaru. Takav nain
suenja je neekonomian jer je veoma esto nedovoljno zasiden vazduh izlazio iz suare.
Ideja za sistem sekundarnog vazduha je da se iz suare izbacuje samo zasiden vazduh i to onolikog
procenta vlanosti koliko odreuju potrebe suenja. Smanjenje vlanosti vazduha unutar suare
ostvaruje se na nain to se spolja upunpava sve vazduh, koji pri zagrevanju smanjuje svoju vlanost, a
iz suare izlazi zasiden vazduh. Ovim se spreava da nedovoljno izrabljen vazduh napusti suaru.
Sve vazduh u doba godine kada se sui ljiva ima poprilinu vlanost i zato regulaciju po vlanosti treba
da se iskljui pri kretanju suenja jer de se vazduh nepotrebno ispunpavati. Regulaciju vlanosti treba
ukljuiti tek kada se vazduh zagreje preko 50C.
Sistem sekundarnog vazduha se sastoji od najobinijeg ventilatora i dve nepovratne klapne.

Ventilator moe biti bilo kog tipa jer se sistem uvek izvodi tako da sekundarni sve vazduh struji preko
njega i na taj nain nema problema sa pregrevanjem motora ventilatora.
Klapne su nepovratne tj. vazduh kroz klapnu moe da proe samo u jednom smeru.
Donja klapna koju potiskuje ventilator sekundarnog vazduha treba da bude tako postavljena da je pri
ukljuenju ventilator sekundarnog vazduha moe otvoriti. Kada ventilator sekundarnog vazduha ne radi
potrebno je da vazduh sa potisa ventilatora primarnog vazduha duva u smeru zatvaranja klapne i da
kada ventilator sekundarnog vazduha ne radi obezbedi dobru zaptivenost klapne.
Gornja klapna se otvara u smeru isputanja zasidenog vazduha u atmosferu. Kada ventilator
sekundarnog vazduha radi povedava se pritisak unutar suare i taj pritisak otvara gornju klapnu. Kada
ventilator sekundarnog vazduha ne radi klapna je zatvorena. Na sigurno zatvaranje klapne utie i poloaj
klapne. Najbolje bi bilo da je gornja klapna u blizini usisa ventilatora jer je u normalnom radu tu
potpritisak i klapna je dobro zatvorena i zaptivena (na slici je ta kapna prikazana isprekidanom linijom).

Regulator procesa
Kod suare postoje dve regulacije, regulacija temperature i regulacija vlanosti primarnog vazduha.
Temperatura se regulie obino histerezisnim regulatorom tako to se grejno telo ukljuuje pri nekoj
podeenoj minimalnoj temperaturi, a iskljuuje kada temperatura dostigne neku maksimalnu
temperaturu. Minimalna i maksimalna temperatura su podesive i one se podeavaju shodno potrebama
suene sirovine. Recimo potrebno je odrati temperaturu od 75C. Ako je histerezis 4C grejno telo de se
paliti pri 73C(min) i gasiti kada temperatura primarnog vazduha dostigne 77C(max). Paljenje grejnog tela
moe da bude ukljuivanje elektrinih grejaa, kada je grejno telo elektrini greja, ili pokretanje pumpe
koja pogoni toplu vodu, ako je u pitanju razmenjiva toplote.
Regulacija vlanosti takoe se realizuje sa histerezisnim regulatorom. Kada vlanost dostigne neki
procenat, pali se ventilator sekundarnog vazduha. Kada vlanost padne do neke minimalne vrednosti
ventilator sekundarnog vazduha se gasi. Treba primetiti da je kod regulacije vlanosti priroda procesa
suprotna nago kod temperature. Kada je motor ukljuen, v lanost se smanjuje.
Najednostavnije izvedba regulatora je kupovina ved gotovog modula. U serijskoj proizvodnji su regulatori
vlanosti i temperature vazduha kod pedi za suenje testenina i lako se mogu nadi u slobodnoj prodaji.
Ukoliko se eli postidi apsolutno programabilan reim rada suare mora se sistem suenja povezati na
neku programabilnu procesorsku jedinicu, ija cena je svakim danom sve pristupanija.

Autor:
Ukoliko postoje neka pitanja ili sugestije ta bi sve trebalo da bude u ovoj skici suare obratite mi se
na mejl b_blinki@yahoo.com. (b_blinki@ ukoliko od linka ne vidite donju crtu)
Takoe bi zamolio sve koji uoe neke greke u ovom tekstu da mi ukau na njih.
Ako se upustite u izgradnju suare elim vam svu sredu.