Gistav Flober

a volim jesen, to setno godinje doba kao stvoreno za seanja. Kad

sa drvea pootpadne lie, kada u suton na nebu jo stoji rii odsjaj
koji zlati uvelu travu, prijatno je gledati kako se gasi sve to je jo
do maloas gorelo u vama.
Vratio sam se sa etnje po opustelim poljima, du hladnih jarkova u kojima
se ogledaju vrbe; vetar je zavijao u ogolelom granju, ponekad bi umukao, a onda
odjednom ponovo poinjao; tada je sitno lie koje se zakailo za bunje opet
podrhtavalo, trava je treperila povijajui se ka zemlji, i reklo bi se da je sve
dolo blee i ledenije; na vidiku, sunev kotur gubio se u belini neba, i u svojoj
neposrednoj okolini proimao ga ivotom koji je ve na izdisaju. Bilo mi je
hladno i skoro me obuzeo strah.
Zaklonio sam se iza jednog travom obraslog breuljka, vetar je prestao. Ne
znam zbog ega, dok sam tu sedeo na zemlji ne mislei ni o emu i gledao dim
koji se vio sa krovinjara u dolini, itav moj ivot iskrsnuo je preda mnom kao
privienje, a gorak miris minulih dana dopro je do mene sa zapahom sasuene
trave i mrtvog drvea; moje jadne godine ponovo su prole pored mene, i zima
kao da ih je odnela sa alosnim vihorom; neto strano odmotavalo ih je u mom
seanju, pomamnije nego to severac goni lie mirnim stazama; neka udna
ironija ih je doticala i zabave radi vrtela ih preda mnom, a zatim bi sve skupa
odletele, nestajui u tmurnom nebu.
Tuno je ovo godinje doba: ini nam se da e ivot otii sa suncem, jeza
obuzima srce kao to marci podilaze kou, svi umovi se gase, vidici blede, sve
tone u san ili umire.
Posmatrao sam maloas krave kako se vraaju sa pae, mukale su okreui
se ka sunevom zalasku, deak koji ih je pred sobom gonio putiem cvokotao je
u platnenim haljinama; sputajui se niz padinu po blatu, klizale su se i gnjeile
po koju jabuku zaostalu u travi. Iza breuljaka koji su se slivali ujedno, sunce je
dobacivalo poslednje zbogom, svetiljke su sepalile u kuama u dolu, a mesec,
svetiljka rose, svetiljka suza, poeo je da se otkriva izmeu oblaka i pokazuje
svoj bledi lik.
Dugo sam sa uivanjem eprkao po svom promaenom ivotu; s radou
sam sebi govorio da je moja mladost prola, jer radost je osetiti da vam se zima
uvlai u srce i da, pipkajui ga rukom kao ognjite sa koga se jo die dim,
moete rei: ne gori vie. Iznova sam polako prelistavao stranice svog ivota,
sve misli, strasti, dane zanosa, dane tuge, treptaje nade, kidanja u duevnim
mukama. Sve sam ponovo video, kao ovek koji obilazi katakombe i polako
razgleda, sa obe strane, mrtve poreane kraj mrtvih. Ako izbrojim svoje godine,

ja se nisam tako davno rodio, ali imam mnoge uspomene koje oseam i koje me
pritiskaju kao to starce pritiskaju svi dani koje su proiveli; ponekad mi se ini
da sam trajao mnoge vekove i da se u mom biu skrivaju otpaci mnogih minulih
postojanja. Otkud to? Jesam li voleo?
Jesam li mrzeo? Jesam li ita traio? Ja i sada sumnjam u to; iveo sam
izvan svih pokreta, izvan svake borbe, ne patei se ni oko slave, ni oko
zadovoljstava, ni oko nauke, ni oko novca.
Od svega ovog to sledi niko nita nije znao, i oni koji su me svakog dana
viali nisu znali nita vie od drugih; bili su, u odnosu na mene, kao postelja u
kojoj spavam i koja ne zna za moje snove. A uostalom, zar ljudsko srce nije
ogromno samovanje u koje niko ne moe da prodre? Strasti koje u njemu ive
lie na putnike u pustinji Sahari, umiru u njemu uguene, i njihovi se krici
izvan njega uopte ne uju.
Jo u gimnaziji bio sam tuan; bilo mi je dosadno, elje su me raspinjale,
vatrene tenje vukle prema ivotu besmislenom i burnom, sanjao sam o
strastima, o enama, eleo sam da ih sve imam. Posle dvadesete godine za mene
je postojao itav jedan svet svetlosti, mirisa; ivot mi se izdaleka inio pun sjaja
i pobednike buke; bilo je kao u bajkama: duge dvorane niu se jedna za
drugom, u njima se dijamanti prelivaju pod varnicama zlatnih lustera, na jednu
maginu re zaarana vrata klize na svojim arkama, i, ukoliko ovek dalje ide,
pogled tone u velianstvene perspektive iji sjaj izaziva osmeh i od koga se oi
sklapaju.
Nejasna elja vukla me ka neemu velelepnom, to ne bih umeo da iskaem
nijednom rei, niti da ga bilo kako uobliim u mislima, ali za ime sam ipak
neprestano udeo. Uvek sam voleo blistave stvari. Kao dete, progurao bih se
kroz gomilu, do vrata maioniara, da bih video crvene irite njihovih slugu i
trake na uzdama njihovih konja; dugo sam stajao pred atorom lakrdijaa,
gledajui nabrane akire i vezene kragne. O, kako sam iznad svega voleo
igraicu na konopcu, s njenim dugakim privescima na minuama, koji su se
lelujali okonjene glave, s njenom debelom ogrlicom od merdana koja ju je tukla
po grudima! S kakvom sam je nemirnom poudom posmatrao kad bi poletela do
visina svetiljki okaenih izmeu drvea, i kad bi njene haljine, izvezene zlatnim
ljokicama, zveckale pri skoku i nadimale se u vazduhu. To su bile prve ene
koje sam voleo. Duh mi se muio sanjarei o tim bedrima neobinih oblika, tako
jako utegnutim u ruiasti triko, o tim vitkim rukama ukraenim grivnama
koje su zveckale na leima igraice kada bi se zabacila natrag da bi perjem na
svom turbanu dodirnula zemlju. ena koju sam se ve trudio da nazrem (ne
postoji uzrast u kome ne mislimo na nju: u detinjstvu, mi s naivnim
sladostraem dodirujemo grlo odraslih devojaka koje nas ljube i dre u
naruju; u desetoj godini sanjamo o ljubavi; u petnaestoj ona doe; a u
ezdesetoj, jo uvek je zadravamo; i ako mrtvi sanjare o neemu u svojim
grobovima, to je da se ispod zemlje doepaju susednog groba, kako bi podigli
pokrov preminule i pomeali se sa njenim snom); ena je za mene bila privlana
tajna, koja je pomutila moju jadnu detinju glavu. Po onom to sam doivljavao
kad bi se neka od njih zagledala u mene, oseao sam ve da ima neeg kobnog u

tom uzbudljivom pogledu od koga se topi ljudska volja, i on me u isti mah

oaravao i uasavao.
O emu sam snatrio tokom dugih asova veernjeg uenja dok sam, laktom
se oslanjajui o klupu, posmatrao kako se fitilj u svetiljci izduuje u plamen i
kap ulja pada u sud, dok su moji drugovi kripali perima po hartiji, i dok se, s
vremena na vreme, ulo utanje knjiga koje su prelistavali ili zatvarali?
Pourio bih da zavrim zadatke kako bih slobodno mogao da se prepustim ovim
dragim mislima. U stvari sam to unapred oekivao, sa svom primamljivou
pravog uivanja, poinjao sam time to bih sebe primorao da mislim na to, kao
to pesnik priziva nadahnue kad hoe neto da stvori; udubio bih se to je
mogue vie u svoju misao, okretao je sa svih strana, ponirao u njene dubine,
vraao se i ponovo poinjao; ubrzo je to bila razuzdana trka mate, udesan
zalet u nerealno, ispredao sam pustolovine, stvarao zaplete, zidao za sebe
dvorce, iveo u njima kao neki car, kopao sve rudnike dijamanata i kofama ih
bacao na put kojim je trebalo da proem.
I, kad bi palo vee, kad bismo svi leali u svojim belim krevetima sa belim
zavesama, i kada bi se samo vaspita etao gore-dole po naoj spavaonici, kako
sam se jo vie zatvarao u samog sebe, s kakvom sam milinom krio u svojim
grudima tu pticu koja je tukla krilima i iju sam toplinu oseao! Nikada nisam
mogao brzo da zaspim, sluao sam asove kako izbijaju; ukoliko su dui bili,
utoliko sam bio sreniji! inilo mi se da me pevajui guraju u svet i pozdravljaju
svaki trenutak mog ivota govorei mi: Ka drugim! Ka drugim! U budunost!
Zbogom! Zbogom! I kad utrne poslednji treptaj, kad mi u uima ne bui vie
odsluanja, govorio sam sebi: Do sutra; isti e as otkucati, ali e sutra biti dan
manje, dan vie ka onamo, ka onom cilju koji blista, ka mojoj budunosti, ka
onom suncu iji me zraci obasjavaju, i koju u tada rukama dodirnuti, i govorio
sam sebi kako je dugo ovo ekanje, i skoro plaui tonuo u san.
Neke rei su me uzrujavale, re ena, a posebno ljubavnica; objanjenje one
prve traio sam u knjigama, u bakrorezima, slikama, sa kojih sam eleo da
poskidam velove kako bih otkrio neto. Onog dana kada sam najzad sve
prozreo, to me prvo zanelo nasladom, kao najvii stupanj harmonije, ali sam se
ubrzo smirio i od tada sam iveo sa vie radosti; osetio sam kako se ponos
pokrenuo u meni dok sam sebi govorio da sam mukarac, bie stvoreno da
jednog dana ima enu koja njemu pripada; re mi nije bila nepoznata, a to je
skoro isto to i ui i ve okusiti neto, elja me nije vukla dalje, i ja sam bio
zadovoljan to znam ono to znam. to se tie ljubavnice, za mene je to bilo
satansko bie; od arolije samog imena padao sam u duge ekstaze; radi svojih
ljubavnica kraljevi su gubili i osvajali itave zemlje; radi njih su se tkali ilimi u
Indiji, eglo se zlato, klesao mermer, pomerao svet; ljubavnica ima robove, sa
lepezama od perja kojima teraju muice dok ona spava na sofi od atlasa; slonovi
natovareni darovima ekaju da se ona probudi, palankini je neno nose pored
fontana, ona stoluje na prestolima, okruena sjajem i mirisima, daleko od
gomile, ije je ona prokletstvo i idol.
Ova tajna ene izvan braka, koja je samim tim jo vie ena, draila me i
iskuavala dvostrukim mamcem ljubavi i bogatstva. Nita nisam voleo kao

pozorite, voleo sam ak i agor izmeu inova, kao i hodnike kojima sam
uzbuenog srca prolazio, traei svoje mesto.
Kad bi predstava ve poela, ustrao bih uz stepenice, do uiju mi je
dopirao um instrumenata, pljeskanje, a kad bih uao, kad bih seo, vazduh je
bio ispunjen toplim mirisom koji se irio od lepo obuenih ena, neim to odie
zapahom kite ljubiica, belih rukavica, vezenih maramica; galerije pune sveta,
kao krune od cvea i dijamanata, izgledale su kao da su zastale kako bi ule
pevanje; na prednjem delu pozornice glumica je stajala sama, a njene grudi, iz
kojih su izlazili uurbani tonovi, sputale su se i dizale, podrhtavajui; ritam je
terao glas trkom i odnosio ga u melodinom vihoru, pri koloraturi se talasalo
njeno grlo, nabreklo, pod teinom poljubaca iz vazduha, kao vrat u labuda;
pruala je ruke, vikala, plakala, sevala oima, zvala neto jednom
neshvatljivom ljubavlju, a kada bi ponavljala isti motiv, inilo se da mi zvukom
svoga glasa upa srce kako bi se spojilo sa njom u jednom ljubavnom drhtaju.
Tapali su joj, bacali joj cvee, i, u svom zanosu, ja sam uivao u
oboavanju koje joj gomila ukazuje, u ljubavi svih tih ljudi i udnji svakoga od
njih. Eto, hteo bih da me ovakvavoli, da me voli ljubavlju koja prodire i zadaje
strah, ljubavlju princeze ili glumice, koja nas ispunjava oholou i odjednom nas
izjednaava sa bogatima i monima! Kako je lepa ena kojoj svi tapu i svi
zavide, ona od koje gomile hvata groznica udnje, pa je nou sanjaju, ona koja se
uvek pojavljuje samo u svetlosti buktinje, blistava i raspevana u idealu pesnika,
kao i u ivotu stvorenom radi nje! Mora da ona ima za onoga koga voli drukiju
ljubav, daleko lepu od one koju kao bujicu izliva na sva oednela srca koja se
njom napajaju, daleko umilnije pesme, dublje, ljubavnije tonove, koji jae
podrhtavaju! Da mi je da sam kraj njenih usana odakle oni dolaze tako isti, da
dodirnem njenu kosu tako sjajnu, to blista pod biserom! Ali mi se rampa na
pozornici inila kao brana iluzije; na onoj strani bio je za mene svet ljubavi i
poezije, strasti su tamo lepe i zvonkije, ume i dvorci tu nestaju kao izmaglica,
silfide silaze sa nebesa, sve peva, sve voli.
O svemu ovome sanjario sam uvee, kada je vetar zavijao u hodnicima, ili
na odmorima dok su deaci igrali uge ili lopte, a ja etao du zida, gazei po
opalom lipovom liu i zabavljao se oslukujui um svojih koraka.
Ubrzo me itavog zahvatila elja da nekoga volim; s beskrajnom udnjom
prizivao sam ljubav, matao o ljubavnim jadima, svakoga asa oekivao sam
neko bolno kidanje koje bi me ispunilo radou. Vie puta mi se uinilo da sam
to naao, u mislima sam uzimao prvu enu koja bi se pojavila i uinila mi se
lepa, i govorio sam sam sebi: Ovo je ona koju volim, ali uspomena na nju, koju
sam hteo da sauvam, postepeno je bledela i iezavala umesto da raste; ja sam,
uostalom, oseao da sam sebe primoravam da volim, da sa svojim srcem igram
komediju, ali se ono ne da prevariti, i zbog tog neuspeha dugo sam bio tuan;
skoro sam alio za ljubavima koje nisu postojale, a zatim snevao o drugim za
koje sam eleo da mi ispune duu.
O ljubavi sam posebno matao posle nekog bala ili pozorine predstave, kao
i po povratku sa dvodnevnog ili trodnevnog odmora. Zamiljao sam onu koju
sam izabrao, onakvu kakvu sam je tada video, u beloj haljini, ponesenu

valcerom, ruku pod ruku sa kavaljerom koji je pridrava i osmehuje joj se, ili
naslonjenu na plianu ogradu neke loe, dok spokojno pokazuje svoj kraljevski
profil; buka kadrila i blesak svetlosti odzvanjali su i zasenjivali me jo neko
vreme, a zatim se sve okonavalo i tonulo u jednolino bolno sanjarenje. Tako
sam ja imao mnoge male ljubavi, koje su trajale osam dana ili mesec dana, a
koje sam eleo da produim vekovima; ne znam od ega su se one sastojale, ni
ka kom cilju su te nejasne elje teile; to je bila, ini mi se, potreba za jednim
novim oseanjem i kao neka tenja ka neem uzvienom iji vrh nisam video.
Pubertet srca prethodi pubertetu tela; tako sam oseao veu potrebu da nekog
volim nego da uivam u ulnoj nasladi, prieljkivao sam ljubav a ne
sladostrae. Sada ne mogu vie ni da zamislim tu ljubav iz najranije mladosti,
kad ula ne znae nita i kad nas samo beskraj ispunjava; na granici izmeu
detinjstva i mladosti to oseanje ini prelaz od jednog u drugo, i prolazi tako
brzo da ga zaboravljamo.
Ja sam kod pesnika toliko itao re ljubav, i toliko sam je puta sam sebi
ponavljao da bih se opio njenim miljem, da sam pred svakom zvezdom koja je na
plavom nebu blistala u tihoj noi, pri svakom uboru vode u reci, svakom
sunanom zraku u kapljici rose govorio sebi: Ja volim! Ja volim! i bio sam
srean od toga, ponosio sam se time, ve spreman na najlepe rtve, a posebno
kad bi me se neka ena dotakla u prolazu, ili me pogledala u lice; eleo sam da
je volim hiljadu puta vie, da stradam mnogo vie, da mi od kucanja mog srca
grudi prepuknu.
Postoji jedan uzrast koga se italac sigurno sea, kada se ovek neodreeno
osmehuje, kao da je vazduh pun poljubaca; neki mirisan lahor nadima nam
srce, vrela krv udara u ilama, i vri kao iskriavo vino u kristalnoj ai. Budite
se sreniji i bogatiji nego prethodne veeri, uzbueniji, uzrujaniji, neki blagi
fluid penje se i silazi u vama, i boanski vas proima svojom opojnom toplotom,
pod dahom vetra drvee blago povija kronje, lie podrhtava jedno iznad
drugog, kao da razgovara, oblaci klize i otkrivaju nebo na kome se mesec
osmehuje i s visine se ogleda u reci bosnaunited. Kad uvee koraate, udiui
miris pokoenog sena, sluajui kukavicu u umi, gledajui zvezde kako trepere,
vae je srce istije, u njemu je vie vazduha, svetlosti i plavetnila nego u
spokojnom vidiku gde zemlja dodiruje nebo mirnim poljupcem. O, kako miriu
kose ena; kako im je koa na rukama meka, kako nas njihovi pogledi
proimaju!
Ali to nisu vie bili prvi zanosi detinjstva, nemirne uspomene na ono to
sam prethodne noi sanjao; stupao sam, naprotiv, u pravi ivot, u kome sam
imao svoje mesto, i jednu neizmernu harmoniju u kojoj je moje srce pevalo
himnu i prekrasno treperilo; s radou sam uivao u tom dragom rascvetavanju,
a moja ula, budei se, poveavala su moju oholost.
Kao prvi ovek koga je Bog stvorio, budio sam se najzad iz dugog sna i
video kraj sebe bie slino meni, ali puno nekih razlika koje su izmeu nas dvoje
unosile neku vrtoglavu privlanu silu, a istovremeno mi se prema tom novom
obliku javljalo jedno novo oseanje kojim se moja glava ponosila, dok je sunce
istije sijalo, cvee mirisalo opojnije nego ikad, a senka bila blaa i

prijatnija.Oseao sam kako se svakim danom moja inteligencija razvija, ona je

sa mojim srcem ivela zajednikim ivotom. Ne znam da li su moje misli bile
oseanja, jer je u njima bila sva vatrenost strasti; unutranja radost koju sam
nosio u dubini svoga bia izlivala se na svet i zasipala ga mirisima preobilja
moje sree, ja samo to se nisam dotakao najveeg sladostraa, i, kao ovek
pred vratima svoje ljubavnice, zadravao sam se to due kako bih namerno
izazivao enju, kako bih uivao u nadi koja e se sigurno ostvariti, i sebi
govorio: za koji asak drau je u zagrljaju, bie moja, samo moja, to nije san.
udna protivrenost! Izbegavao sam ensko drutvo, a kraj ena oseao
neizrecivo zadovoljstvo; uobraavao sam da ih ne volim, a meutim sam iveo u
svima njima i hteo da prodrem u sutinu svake od njih kako bih se slio s njenom
lepotom. Ve same njihove usne nudile su mi poljupce drugaije nego to su
materinski, u mislima sam se zaogrtao njihovom kosom i uranjao izmeu
njihovih grudi kako bih sebe unitio tim boanskim guenjem; eleo sam da
budem ogrlica koja im ljubi vrat, agrafa to se tare o njihovo rame, haljina to
im pokriva itavo telo. A dalje od te haljine nista vie nisam video, pod njom je
bio beskraj ljubavi, ja sam se tu gubio pri samoj pomisli na nju.
Strasti koje sam eleo da imam prouavao sam u knjigama. Ljudski ivot je
za mene sav poivao na dve-tri ideje, dve-tri rei, a oko njih se sve ostalo obrtalo
kao sateliti oko svojih zvezda. Tako sam ja svoj beskraj naselio mnogim zlatnim
suncima; prie o ljubavi zauzimale su u mojoj glavi mesto pored onih o
revolucijama, a lepe strasti pored pria o velikim zloinima; sanjario sam u isti
mah o zvezdanim noima toplih krajeva i o pobuni u zapaljenim gradovima, o
lijanama devianskih uma i sjaju iezlih monarhija, o grobovima i kolevkama;
uborenje vode u evaru, grgutanje grlica na golubarniku; ume mirte i miris
aloje, zveket maa i oklop, konje koji poigravaju, zlato to se presijava, varnice
koje sipa ivot, agoniju oajnika, sve sam posmatrao istim zauenim pogledom,
kao neki mravinjak koji se uzmuvao kraj mojih nogu. Ali iznad ovog ivota
uzburkanog na povrini, u kome su se razlegali tako razliiti povici, izbijala je
strana gorina koja je bila sinteza i ironija svega toga.
Uvee, zimi, zastajao sam pred osvetljenim kuama u kojima se igra i
posmatrao kako senke promiu iza crvenih zavesa, do mene su dopirali umovi
puni raskoi, zveckanje aa i posluavnika, srebrnog pribora o inije, i to mi je
govorilo da samo od mene zavisi hou li uzeti uea u toj sveanosti na koju su
svi navalili, na toj gozbi na kojoj svi jedu; iz neke divlje oholosti drao sam se po
strani, jer sam nalazio da me moja samoa ulepava, i da je moje srce ire kad
ostaje daleko od svega onoga to predstavlja radost za ljude. Zatim bihnastavio
da hodam pustim ulicama, na kojima su se fenjeri klatili kripei koturaama.
Sanjario sam o bolu pesnika, plakao sa njima njihovim najlepim suzama,
oseao ih ak u dubini svoga srca, bio sam proet tim bolom, on mi je razdirao
duu, ponekad mi se inilo da me zanos koji mi oni ulivaju izjednauje s njima i
uzdie do njih; stranice prema kojima su drugi ostajali hladni, mene su
oduevljavale, ulivale mi ar proroica, njima sam do mile volje pustoio svoj
duh, govorio ih naizust na morskoj obali, ili sam, oborivi glavu, koraao po
travi, ponavljajui ih sebi glasom punim ljubavi i nenosti.

Teko onome ko nije osetio gnev tragedije, onome ko ne zna naizust

ljubavne stihove kako bi ih govorio pri meseini! Lepo je iveti tako u veitoj
lepoti, zaogrtati se kraljevskim ogrtaima, negovati strasti u njihovom najviem
izrazu, voleti one ljubavi koje je genije ovekoveio.
Od tada sam poeo da ivim samo u bezgraninom idealisanju, gde sam,
slobodan, leteo po svojoj volji, kao pela, da sa svake stvarice kupim ono ime
u se hraniti i iveti; trudio sam se da pronaem, u umorenju uma i uboru
vode, rei koje ostali ljudi nisu shvatali, a naulio bih uvo kako bih sluao ono
to sam otkrivao u njihovoj harmoniji; s oblacima i suncem stvarao sam
ogromne slike, kakve se ne mogu predstaviti ni jednim jezikom, a u ljudskim
postupcima sam isto tako zapaao teze i antiteze koje su me zasenjivale svojom
idejnom tanou. Ponekad mi se inilo da umetnost i poezija otvaraju svoje
beskrajne vidike i svojim sjajem osvetljavaju jedna drugu, zidao sam dvorove od
crvenog bakra, i stepenicama od oblaka, mekim od paperja, stalno se peo u
blistavo nebo.
Orao je ponosna ptica, koja slee samo na visoke vrhove; pod sobom vidi
oblake koji se valjaju u dolinama, nosei sa sobom lastavice; gleda kako kia
pada na jele, kako bujice kotrljaju mermerno kamenje, pastira kako doziva
koze, divokoze kako preskau preko provalija. Uzalud kia pljuti, oluja obara
drvee, bujice jure jecajui, vodopad se pui i stropotava, grom blesne i razbije
planinski vrh; spokojan, on leti iznad svega toga i mae krilima; jeka planine ga
zabavlja, on klike od radosti, bori se sa oblacima koji brzo preleu, i penje se u
sve vee visine svog beskrajnog neba.
I ja sam se zabavljao hukom oluja i nerazgovetnim agorom ljudi koji je
dopirao do mene; iveo sam u visokim gnezdima gde su mi se grudi nadimale od
istog vazduha, gde sam pobedonosno kliktao kako bih razvejao dosadu samoe.
Mene je brzo obuzela nesavladiva odvratnost prema ovozemaljskim
stvarima.
Jednoga jutra osetih da sam star i pun iskustva koje se odnosi na stvari
koje nisam iskusio,bio sam ravnoduan prema onom to je najprivlanije i pun
prezrenja prema onome to je najlepe; sve to je kod drugih izazivalo zavist, u
meni je budilo saaljenje, nisam video nita dostojno mojih elja; moda je moja
oholost uinila da se uzdignem iznad obine sujete, dok je moja
nezainteresovanost bila samo vrhunac bezgranine pohlepe, kao na onim novim
zgradama na kojima mahovina ve raste iako jo nisu zavrene; dosadne su mi
bile bune radosti mojih prijatelja, i ja sam slegao ramenima na njihove
sentimentalne ludorije: jedni su po itavu godinu dana uvali neku staru belu
rukavicu ili uvelu kameliju, kako bi je obasipali poljupcima i uzdasima; drugi su
pisali modiskinjama, zakazivali sastanke kuvaricama; prvi su mi se inili glupi,
a drugi smeni. Osim toga, meni je bilo dosadno kako dobro tako i ravo
drutvo, sa bigotnima sam bio cinian, a sa razvratnicima mistiar, tako da me
ni jedni ni drugi nisu ba mnogo voleli.
Dok sam jo bio edan, priinjavalo mi je zadovoljstvo da posmatram
prostitutke; prolazio sam ulicama u kojima one ive, obilazio mesta gde se one

etaju; ponekada sam razgovarao sa njima, kako bih samoga sebe iskuao,
pratio sam ih u stopu, dodirivao ih, uvlaio se u vazduh koji one ire oko sebe, i,
kako sam bio bestidan, mislio sam da sam miran, oseao sam da mi je srce
prazno, ali je ta praznina bila ponor.
Voleo sam da se izgubim u vrtlogu ulica; esto sam se zabavljao
glupostima: gledao sam svakog prolaznika pravo u oi kako bih na njegovom
licu otkrio neki porok ili upadljivo izraenu strast. Sve te glave promicale su
brzo pored mene: jedne su se osmehivale, zvidukale su prolazei, dok im je
kosa leprala; druge su bile blede, neke crvene, neke kao zemlja; i brzo bi
minule pored mene, klizile jedna za drugom kao stubovi kraj puta dok nas kola
nose. Ili sam gledao samo noge koje su ile u svima pravcima, i trudio sam se da
svake noge veem za jedno telo, telo za misao, sve ove pokrete za ciljeve, i pitao
sam se kuda idu svi ti koraci, i zato koraaju svi ti ljudi bosnaunited. Gledao
sam kako koije ulaze ispod akustinih tremova i kako se teke papue s bukom
sputaju; gomila se tiskala na ulazima ispred pozorita, ja sam posmatrao
svetiljke kako blistaju u magli i, nada mnom, nebo potpuno crno, bez zvezda; na
uglu jedne ulice svirao je neki vergla, deca u ritama pevala su, prodavac voa
gurao je kolica osvetljena crvenim fenjerom; iz kafane je dopirala buka, ogledala
su se prelivala pri svetlosti gasnih lampa, noevi su zveckali na mermernim
stolovima; kraj vrata, siromasi su se, cvokoui, propinjali da vide kako bogatai
jedu; ja sam se meao sa njima i istim takvim pogledom posmatrao one koji su
sreni u ivotu; zavideo sam im na njihovoj banalnoj radosti, jer ima dana kada
je ovek tako tuan da bi hteo da bude jo tuniji, i tada sa zadovoljstvom tone u
oajanje kao da je to najlepi put, srce mu senadima od suza i sam sebe podstie
na pla. esto sam alio to nisam jadnik i ne idem u ritama, to me ne mori
glad, to mi iz neke rane ne tee krv, to nikoga ne mrzim i nemam kome da se
svetim.
Koji je dakle taj uznemirujui bol kojim se ponosimo i koji krijemo kao
ljubav?
Nikome ga ne kazujemo, uvamo ga samo za sebe, privijamo ga na grudi uz
poljupce pune suza. A na ta, meutim, da se poalimo? I usled ega smo tako
sumorni u godinama kada nam se sve osmehuje? Zar nemamo sasvim odane
prijatelje? Porodicu koja se ponosi nama, lakovane izme, postavljen kaput itd?
Pesnike rapsodije, seanja na sve loe to smo proitali, retorske hiperbole, to
su ti veliki bezimeni bolovi, ali zar i srea nije isto tako jedna metafora
izmiljena jednog dana punog dosade? Dugo sam u to sumnjao, danas vie ne
sumnjam.
Nita nisam voleo, a toliko sam eleo da volim! Morau da umrem ne
okusivi nikakvo dobro. U ovom asu ak i ljudski ivot nudi mi na hiljade
mogunosti koje sam jedva nazreo: nikada, ni kraj kakvog izvora niti na konju
koji drhe, nisam uo zvuk roga duboko u umi; isto tako, u noi blagoj i punoj
mirisa rua, nikada nisam osetio kako neka prijateljska ruka podrhtava u
mojoj, niti sam je utke stegao. Ah, ja sam prazniji, uplji i jadniji od bureta bez
dna iz koga su sve popili i u kome pauci pletu svoje mree u tami.

Nije to bio Reneov bol, niti njegovi jadi neizmerni kao nebo, lepi i
srebrnastiji od meseevih zraka; ja nisam bio edan kao Verter ni razvratan kao
Don uan; nisam bio, najzad, ni dovoljno estit ni dovoljno jak.
Ja sam dakle bio ono to ste svi vi, ovek koji ivi, koji spava, pije, plae,
smeje se, zatvoren u sebe, i koji nalazi u sebi, svuda kud god ode, iste poruene
nade skrhane im su se zaele, istu prainu zdrobljenih stvari, iste staze na
hiljade puta preene, iste neispitane dubine, uasne i dosadne. Zar vas nije
zamorilo, kao to je mene, da se svakog jutra budite i opet vidite sunce? Da
ivite istim ivotom, da podnosite iste boli? Zar vas nisu zamorile elje i
prezasienost? ekanje i to to svega imate?
Zato da ovo piem? Zato nastavljati, istim plaevnim glasom, istu
pogrebnu pesmu?
Kad sam poeo, znao sam da je lepa, ali ukoliko odmiem, suze mi padaju
na srce i priguuju glas.
To bledo zimsko sunce tuno je kao seanje na sreu. Okruuju nas senke,
gledamo kako nam ognjite gori; razasuto ugljevlje pokriveno je velikim, crnim,
izukrtanim prugama, koje kao da kucaju poput vena u kojima bije neki drugi
ivot; saekajmo da padne no.Setimo se naih lepih dana, dana kada smo bili
veseli, dana kada nas je bilo vie, kada je sunce sijalo, kada su ptice skrivene
pevale posle kie, dana kada smo se etali po parku; pesak po alejama bio je
mokar, latice rua leale su rasute po stazama, vazduh je bio opojan.
Zato nismo dovoljno osetili svoju sreu kada smo je drali u rukama?
Trebalo je tih dana misliti samo na to da uivamo u njoj i dugo se naslaujemo
svakim trenutkom ne bi li protekla to sporije; ima ak dana koji su minuli kao
i ostali, i kojih se sa zadovoljstvom ponovo seam bosnaunited. Jednom, na
primer, bilo je to zimi, bilo je vrlo hladno, vratili smo se iz etnje, i kako nas nije
bilo mnogo, dopustili su nam da sednemo oko pei; ogrejali smo se do mile volje,
prili parad hleba pomou svojih lenjira, u unku je bubnjalo; razgovarali smo
o mnogim stvarima: o pozorinim komadima koje smo gledali, o enama koje
smo voleli, o izlasku iz liceja, o onome to emo raditi kad odrastemo itd.
Drugom prilikom, proveo sam itavo jedno popodne leei na poljani punoj
sitnih belih rada koje su virile iz trave; bilo ih je utih, crvenih, gubile su se u
zelenilu, bio je to ilim sa beskrajno mnogo preliva; sjajno nebo bilo je
prekriveno belim oblaiima koji su se talasali kao okrugli valovi; posmatrao
sam sunce kroz ake pritisnute na lice, zlatilo je ivice mojih prstiju tako da su
izgledali ruiasti, zatvarao sam oi da bih ispod kapaka video velike zelene
mrlje sa zlatnim rojtama. A jedne veeri, ne seam se vie kada, zaspao sam
kraj nekog plasta; kad sam se probudio, bila je no; zvezde su sijale, treperile,
stogovi sena bacali su senku iza sebe, meseev lik je bio tako lep, srebrnast.
Kako je sve to daleko! Da li sam iveo u to doba? Jesam li to zaista bio ja?
Jesam li ovo sada ja? itav ponor odjednom odvaja svaki pojedini trenutak
moga ivota od ostalih, izmeu jue i danas postoji za mene venost koja me
uasava, svakoga dana mi se ini da sam jadniji nego to sam bio pre toga, lepo
oseam kako osiromaujem i kako mi as koji nastupa odnosi neto, samo se

udim da u mome srcu jo ima mesta za patnju; ali ljudsko srce je neiscrpno za
tugu: jedna ili dve sree ispune ga potpuno, sve nevolje itavog oveanstva
mogu tu da zakau sastanak i da u njemu ive kao gosti.
Da ste me upitali ta mi treba, ne bih umeo da vam odgovorim, ja nisam
znao ta elim, niti sam znao za im u tom trenutku tugujem, ili bolje rei: bilo
je tako mnogo ciljeva i tako mnogo uzroka da ne bih umeo ijedan da iskaem.
Sve strasti ulazile su u mene, i nijedna nije otud mogla da izae, naavi se tu
ukljetene; one su se palile jedna od druge kao pomou koncentrinih ogledala:
iako skroman, bio sam pun oholosti; ivei usamljen, sanjao sam o slavi;
povukavi se od sveta, goreo sam od elje da se pojavljujem, da blistam u njemu;
edan, ja sam se u svojim matanjima i danju i nou podavao najneobuzdanijem
sladostrau,divljim nasladama. ivot koji sam potiskivao u sebi zgunjavao se
u mom srcu i ja sam ga stezao kao da u ga uguiti.
Ponekad, potpuno iscrpljen, rastrzan strastima kojima nema granice, pun
uarene lave koja kulja iz moje due, besnom ljubavlju volei stvari koje nemaju
imena, alei za predivnim snovima, dok me je misao iskuavala sladostraem,
udisao sam u sebi svu poeziju, svu harmoniju i, skrhan pod teinom svoga srca i
svoje oholosti, padao smrvljen u ponor bola, krv mi je ibala u lice, inilo mi se
da e mi grudi prepui, nita vie nisam video, nita nisam oseao, bio sam
pijan, bio sam lud, uobraavao sam da sam veliki, uobraavao da se u meni
otelotvorilo neto uzvieno, ije bi otkrie zadivilo svet, a ova kidanja su u stvari
ivot onoga boga koga nosim u svojoj utrobi. Tom divnom bogu prineo sam na
rtvu asove svoje mladosti; ja sam sebe pretvorio u hram da bih primio neto
boansko, ali hram je ostao prazan, kopriva je izrasla izmeu kamenja, stubovi
se rue, evo sovuljage prave u njemu svoja gnezda. Kako nita nisam crpeo iz
ivota, ivot je iscrpljivao mene; snovi su me zamarali vie od nekih velikih
poslova; itav jedan svet, nepomian, nesvestan samoga sebe, iveo je potuljeno
pod mojim ivotom; ja sam bio zadremali haos od bezbroj plodnih klica koje nisu
znale kako da se ispolje niti ta da od sebe rade, traile su svoj oblik i ekale
svoj kalup.
Po raznovrsnosti svoga bia bio sam kao neka ogromna uma u Indiji, u
kojoj ivot treperi u svakom atomu i izbija, udovian i divan, pod svakim
sunanim zrakom; nebesko plavetnilo ispunjavaju mirisi i otrovi, tigrovi skau,
slonovi dostojanstveno koraaju kao ive pagode, bogovi, tajanstveni i grozni,
skriveni su u peinskim bu,cw dupljama izmeu velikih gomila zlata; a
sredinom tee iroka reka, sa krokodilima razjapljenih eljusti to krljutima
udaraju o lotose na obali, i cvetna ostrva koja vodeni tok nosi sa deblima drvea
i leevima pozelenelim od kuge. Pa ipak sam voleo ivot, ali ivot pun napora,
blistav, ozaren radou; voleo sam ga u pomamnom galopu jahaih konja, u
treperenju zvezda, u kretanju talasa koji jure ka obali; voleo sam ga u
nadimanju lepih golih grudi, u drhtaju zaljubljenih pogleda, u treperenju
struna na violini, u podrhtavanju hrastova, u sunevom zalasku koji zlati okna
na prozorima i doarava nam terase Vavilona, na kojima, nalaktivi se, sede
kraljice i posmatraju Aziju.

I usred svega toga ja sam stajao nepomian; okruen tolikom ivou koju
sam video, koju sam ak podsticao, sedeo sam bez dejstva, nepokretan kao neki
kip okruen rojem muva koje zuje oko njegovih uiju i gamiu po njegovom
mermeru.O, samo da sam imao koga da volim, samo da sam mogao da na jednu
taku usredsredim sve te oprene sile koje su stalno ponovo ruile na mene!
Ponekad sam, po svaku cenu, hteo da pronaem neku enu, hteo sam da je
volim, u njoj je bilo sadrano sve, sve sam oekivao od nje, to je bilo sunce moje
poezije na kome je trebalo da procveta sve cvee i zablista svaka lepota;
oekivao sam jednu boansku ljubav, unapred sam joj davao oreol kojim e me
zaseniti, i prvoj na koju bih sluajno naiao u gomili darivao sam svoju duu, i
gledao je tako da moe dobro da me shvati, da u samom tom pogledu moe da
proita ono to sam tada bio, i zavoli me. Preputao sam svoju sudbinu tom
sluaju, ali je i ta ena prolazila kao ostale, kao prethodne, kao sledee, i ja sam
zatim ponovo padao, skrhan gore nego neko pokidano jedro, pokislo za vreme
oluje.
Posle takvih sluajeva, ivot se za mene opet otvarao u veitoj monotoniji
svojih asova koji promiu i dana koji se vraaju, nestrpljivo sam oekivao vee,
raunao sam koliko mi jo veeri ostaje do kraja meseca, eleo sam da je ve
nastalo sledee godinje doba, video kako mi se tu osmehuje prijatniji ivot.
Ponekad, da bih stresao taj olovni ogrta koji mi je pritiskao ramena, da bih
sebe zagluio naukom i idejama, hteo sam da radim, da itam; otvarao sam
knjigu, zatim dve, a onda deset, i, ne proitavi ni dva reda, sa odvratnou sam
ih odbacivao i ponovo tonuo u isti dosadni san.
ta da radim ovde dole? O emu ovde da sanjarim? ta da gradim? - recite
mi vi, vi za koje je ivot zabava, koji koraate ka nekom cilju i koji se patite oko
neega!
Ja nisam nalazio nita to bi bilo dostojno mene, i isto tako nisam smatrao
da sam sposoban za bilo ta. Raditi, sve rtvovati jednoj ideji, jednoj ambiciji,
ambiciji i bednoj i otrcanoj, stei poloaj, ime? A posle? I emu sve to? Osim
toga, ja nisam voleo slavu, ni najbunija me ne bi zadovoljila, jer nikada ne bi
dostigla onu visinu na kojoj bi se uskladila sa mojim srcem.
Roen sam sa eljom da umrem. Nita mi nije izgledalo gluplje od ivota i
sramnije nego drati do njega. Vaspitan bez vere, kao ljudi moga uzrasta, nisam
imao suvu sreu ateista ni ironinu bezbrinost skeptika. Ako bih katkad, iz
udljivosti, uao u crkvu, inio sam to da bih sluao orgulje, da bih se divio
kamenim statuama i niama; ali to se dogme tie, nikada nisam iao tako
daleko; oseao sam se kao pravi Volterov sin.
Gledao sam kako drugi ljudi ive, ali nekim drugim ivotom nego to je
moj: jedni veruju, drugi poriu, neki sumnjaju, a neki se najzad uopte niim ne
bave i gledaju svoja posla, to jest, prodaju u svojim radnjama, piu svoje knjige i
viu sa govornica; to je ono tose naziva oveanstvo: ustalasana povrina zlih,
podlih, glupavih i runih. I ja sam u toj gomili, kao iupana alga na okeanu,
izgubljen usred bezbrojnih talasa koji se valjaju, koji me okruuju i hue.

eleo sam da budem imperator zbog apsolutne vlasti, zbog broja robova,
zbog vojske pomahnitale od oduevljenja; hteo sam da budem ena zbog lepote,
da bih mogao da se divim samom sebi, i da se svuem go, da pustim kosu da mi
pada do peta i ogledam se u potocima.
Sa zadovoljstvom sam tonuo u beskrajna sanjarenja, zamiljao kako
prisustvujem antikim sveanostima, da sam kralj Indije i da idem u lov na
belom slonu, da posmatram jonske igre, da sluam talase Grke na stepenicama
nekog hrama, da oslukujem noni lahor meu oleanderima u mojim vrtovima,
da sa Kleopatrom beim na mojoj antikoj galiji. Ah, kolika je ludost sve to!
Teko skupljaici klasja koja ostavi posao i podigne glavu da vidi kako irokim
drumom prolaze koije! Kad se ponovo lati posla, sanjarie o kamiru i ljubavi
prineva, nee vie videti klasje, i vratie se kui ne povezavi snop.
Bolje bi bilo da sam uradio kao i svi ostali, da ivot nisam uzimao ni suvie
ozbiljno ni suvie groteskno, da sam izabrao kakvo zanimanje i bavio se njime;
da sam se dokopao svoga dela zajednikog kolaa i jeo ga govorei da je dobar,
nego to sam se uputio tunim putem kojim koraam sasvim sam; onda ne bih
ovo pisao, ili bi to bila neka sasvim drukija pria. Ukoliko odmiem, ona se
brka ak i u mojoj glavi, kao perspektive koje gledamo iz velike daljine, jer sve
prohuji, ak i seanje na nae najvernije suze, na na najzvonkiji smeh; oko se
vrlo brzo sasui, a usne ponovo skupe; meni je sada ostalo samo nejasno seanje
na dugu dosadu koja je trajala vie zima provedenih u zevanju, u elji da me
vie nema.
Moda sam zbog svega toga uobrazio da sam pesnik; ni jedna me beda,
avaj, nije mimoila, kao to vidite. Da, inilo mi se ponekad da u meni ima
stvaralakog dara, koraao sam glave pune izvanrednih zamisli, rei su mi tekle
ispod pera kao krv u mojim ilama; kad bi me se lepota samo dotakla, neka
ista melodija pela se u meni kao oni vazduni glasovi, oni zvuci koje vetar
stvara, koji izviru iz planina; ljudske strasti bi udesno podrhtavale da sam ih
se dotakao, glava mi je bila puna gotovih drama, prepuna pomamnih scena i jo
neotkrivenih samrtnih muka; svi glasovi oveanstva, od onih deteta u kolevci
do mrtvaca u kovegu, nalazili su odjeka u meni; ponekad bi mi velianstvene
ideje odjednom prolazile kroz glavu, kao ono letnje veliko sevanje bez
grmljavine to obasja itav grad, sve ukrase na zgradama i raskrsnice ulica. To
bi me uzdrmalo, zasenilo; ali kada bih kod drugih naao iste misli, pa ak i iste
one oblike koje sam ja zamislio, obuzimala me je beskrajna malodunost, bez
ikakvog prelaza; verovao sam da sam njima ravan, a bio sam samo njihov
prepisiva!Tada sam iz duhovnog zanosa padao u strano oseanje da sam
prosean; obuzimao me je bes svrgnutih kraljeva i muan stid. Izvesnih dana
zakleo bih se bio da sam roen za Muzu, a neki put sam nalazio da sam skoro
idiot; i stalno prelazei sa takve visine na ovakve nizine, ja sam, kao ljudi koji
su u svom ivotu bili vie puta bogati i vie puta siromani, zavrio time to
sam bio i ostao jadan.
U to doba, svakog jutra im bih se probudio inilo mi se da e se, ba toga
dana, desiti neki veliki dogaaj; srce mi je nadimala nada, kao da iz neke
daleke zemlje oekujem brodove prepune sree, ali dan je odmicao, mene je

potpuno naputala hrabrost; i, posebno u sumrak, lepo sam video da nita nee
doi. Najzad bi se no spustila i ja bih legao.
Nekakav alostan sklad vladao je izmeu fizike prirode i mene. Kako mi
se srce stezalo kada bi vetar duvao kroz kljuaonice, kada bi uline svetiljke
bacale svetlost na sneg, kada bih uo kako psi laju na mesec.
Nisam video nita za ta bih se zakaio, ni svet, ni samou, ni poeziju, ni
nauku, ni bezbonost, ni religiju; lutao sam izmeu svega toga kao due koje
pakao nee da primi a raj odbacuje. Tada bih prekrstio ruke i gledao na sebe
kao na mrtvog oveka, bio sam samo mumija balsamovana svojim bolom; zla
kob, koja me je pritisnula jo u mladosti, prostirala se za mene na itav svet,
video sam kako se ispoljava u svim ljudskim akcijama, tako sveobuhvatno kao
sunce po zemljinoj povrini; ona je za mene postala uasno boanstvo, koje sam
oboavao kao to Indijci oboavaju pokretnog kolosa koji im prelazi preko
trbuha; nalazio sam zadovoljstvo u svom jadu, nisam se vie upinjao da iz njega
izaem, ak sam uivao u njemu, sa oajnikom radou bolesnika koji
pozleuje svoju ranu i smeje se kad ugleda krv na noktima.
Omrzuo sam ivot, omrznuo ljude, obuzimao me neki bezimeni bes. U srcu
sam imao itave riznice nenosti, a postao sam svirepiji od tigrova; hteo sam da
unitim itav svemir i da usnim sa njim u beskrajnom nitavilu; ah, da mi je
bilo da se probudim od svetlosti gradova zahvaenih poarom! Hteo sam da
ujem pucanje kostiju koje plamen prodire, da se prebacujem preko reka punih
leeva, da u trku gazim preko povijenih lea naroda i mrvim ih pod kopitama
moga konja, da budem Dingis-kan, Tamerlan, Neron, da svet zadrhti kad samo
skupim obrve.
Ukoliko sam se nekada vie zanosio i blistao, utoliko sam se sada vie
zatvarao i povlaio u sebe. Ve sam odavno sasuio svoje srce, nita novo nije
vie u njega ulazilo, bilo je prazno kao grobovi u kojima su mrtvaci odavno
istruleli. Omrznuo sam sunce, um reka,pogled na umu ulivao mi je dosadu,
nita mi se nije inilo tako glupo kao polja; sve se pomrailo i suzilo, iveo sam u
stalnom sumraku.
Ponekad sam se pitao da li se ne varam; bacio bih pogled na svoju mladost,
na svoju budunost, ali kakva alosna mladost, kakva prazna budunost!
Kada bih poeleo da izaem iz onog prizora koji mi je pruala sopstvena
beda i pogledam svet, u njemu sam mogao da vidim samo urlike, viku, suze,
trzavice, jednu te istu komediju koja se stalno ponavlja sa istim glumcima; a
postoje ljudi, govorio sam sebi, koji sve to prouavaju i svakog se jutra ponovo
laaju posla. Samo me je neka velika ljubav mogla izvui iz toga, ali sam na to
gledao kao neto to nije od ovoga sveta, i gorko sam se kajao zbog nekadanjih
snova o srei.
Tada mi se smrt uinila lepa. Uvek sam je voleo, jo kao dete prieljkivao
sam je samo zato da bih se s njom upoznao, da bih saznao ta ima u grobu i
kakav se san sniva u njemu; seam se da sam esto grebao bakarnu ru sa
marjaa da bih se otrovao, pokuavao da progutam iode, prilazio tavanskom
otvoru kako bih se bacio na ulicu... Kad pomislim da skoro sva deca ine isto, da

u svojim igrama trae kako e izvriti samoubistvo, zar ne moram doi do

zakljuka da ovek, ma ta govorio, nezasitom ljubavlju voli smrt? On joj daje
sve to stvara, iz nje izlazi i njoj se vraa, dokle god ivi razmilja o njoj, u svom
telu nosi njenu klicu, a u srcu elju.
Tako je prijatno zamiljati da vie ne postojimo! Na svakom groblju vlada
mir! Tu, dok oprueni i umotani u pokrov leimo s rukama prekrtenim na
grudima, stolea prolaze i ne probude nas ni onoliko koliko nas probudi
povetarac to pree preko trave. Koliko sam puta posmatrao, u kapelama
katedrala, one dugake kamene prilike to lee na grobnicama!
Njihov je mir tako dubok da nam ivot na zemlji ne prua nita slino; na
njihovim hladnim usnama kao da lebdi osmeh koji dopire sa dna groba, reklo bi
se da spavaju, da se naslauju smru. Ne morati vie plakati, ne oseati vie
onu klonulost kada nam se ini da se sve rui kao neka crvotona skela, to je
srea nad sreama, radost bez sutranjice, san bez buenja. A osim toga, moda
odlazimo u neki lepi svet, s onu stranu zvezda, gde se ivi ivotom svetlosti i
mirisa; moda smo tamo neto slino mirisu rua i sveini livada! O, ne, ne, vie
volim da verujem da smo zaista sasvim mrtvi, da nita ne izlazi iz kovega; i,
ako ovek treba jo neto da osea, neka to bude njegovo sopstveno nitavilo,
neka se smrt naslauje sama sobom i neka se sebi divi; a to se ivota tie,
samo toliko koliko da osetimo da nas vie nema.I peo sam se na vrh kula,
nadnosio nad ponor, ekao da me zahvati vrtoglavica, obuzimala me
neshvatljiva elja da se bacim, da poletim kroz vazduh, da me vetar razveje,
gledao sam vrh noa, cev pitolja; pritiskivao ih na elo, navikavao se na dodir
hladne cevi i otrog vrha; ponekad sam gledao rabadijska kola kako skreu za
ugao ulice i irokim tokovima sabijaju prainu na kaldrmi, mislio sam kako bi
moju glavu isto tako dobro smrvili dok konji polako odmiu dalje. Ali ne bih
hteo da budem sahranjen, mrvaki koveg me uasava; vie bih voleo da me
spuste na postelju od suvog lia, duboko u umi, i da mog tela malo-pomalo
nestaje u kljunovima ptica i pljuskovima kie.
Jednoga dana, u Parizu, dugo sam stajao na mostu Pon-nef; bila je zima,
Sena je valjala sante leda, ogromni okrugli komadi polako su klizili niz vodu i
drobili se pod svodovima mosta; reka je bila zelenkasta, i mislio sam na sve one
koji su tu dolazili da oduzmu sebi ivot. Koliko je ljudi prolo preko mosta na
kome ja sad stojim, i uzdignute glave tralo svojim ljubavima ili svojim
poslovima, a jednog dana opet se ovamo vratilo, sporim korakom, podrhtavajui
zbog blizine smrti! Primakli bi se ogradi, popeli se na nju, skoili. O, koliko je
jada okonano ovde, koliko je sree ovde zapoelo! Kako je hladan i vlaan grob!
Kako je otvoren za sve nas! Koliko ih ima u njemu! Svi su tu, na dnu, iskeenih
lica i modrih udova lagano se kotrljaju, svaki taj ledeni talas nosi ih tako usnule
i polako vue ka moru.
Ponekad bi me starci posmatrali sa zaviu, govorili su mi da sam srean
to sam mlad, da su to najlepe godine, svojim upalim oima divili su se mom
belom elu, seali se svojih ljubavi i priali o njima; ali ja sam se esto pitao da
li je u njihovo doba ivot bio lepi, i kako nisam u sebi video nita na emu bi mi
se moglo pozavideti, ja sam njima zavideo na onome za ime ale, jer se u tome

krila srea koju ja nisam doiveo. Osim toga, bile su to slabosti mladalatva
koje su prosto izazivale saaljenje! Smejao sam se tiho i gotovo ni zbog ega, kao
oni koji se oporavljaju od bolesti. Ponekad bih osetio kako me obuzela nenost
prema mome psu, i ja sam ga vatreno ljubio; ili bih, pak, otvorio ormar kako bih
ponovo video neko staro ako odelo, i seao se onog dana kada sam ga prvi put
obukao, mesta na kojima sam bio u njemu, i gubio se u uspomenama na sve
minule godine. Jer svejedno da li su uspomene prijatne, tune ili vesele, i one
najtunije su za nas jo ponajslae; zar se u njima nije saeo itav beskraj?
Ponekad ovek decenijama sanjari o nekom asu koji se vie nee vratiti, koji je
proao, koji je zauvek utonuo u nepovrat, i za koji bismo dali itavu svoju
budunost.
Ali te uspomene su buktinje koje ovde-onde svetle u ogromnoj mranoj
dvorani, onesijaju u pomrini; ovek vidi samo ono to te buktinje obasjavaju,
ono to je kraj njih blistavo je, dok je sve ostalo jo crnje, jo vie obavijeno
senkom i jadom.

Pre nego to krenem dalje, ispriau vam ovo:

Ne seam se vie dobro koje je to godine bilo, ali se desilo za vreme jednog
raspusta, probudio sam se dobro raspoloen i pogledao kroz prozor. Dan je
nastajao, potpuno beo mesec dizao se na nebu; u usecima izmeu breuljaka
siva i ruiasta isparenja puila su se i lagano gubila u vazduhu; kokoi u
ivinarniku su kokodakale. uo sam kako iza kue, putem koji vodi u polje,
prolaze seoska kola iji su tokovi kripali po koloteini, kosai su ili na rad; po
ivici popala rosa blistala je na suncu, oseao se miris vode i trave.
Izaao sam i otiao u N...; trebalo je prei tri milje i ja se uputih sam, bez
tapa, bez psa. Prvo sam koraao puteljcima koji vijugaju izmeu ita, proao
sam ispod jabuka, kraj ivica; nisam mislio ni o emu, sluao sam bat svojih
koraka, ritam mojih pokreta uljuljkivao mi je misao. Bio sam slobodan, miran i
spokojan, bilo je toplo; s vremena na vreme bih zastao, u slepoonicama mi je
udaralo, cvrak bi zapevao u strnjici i ja bih ponovo hodao dalje. Proao sam
kroz jedan zaselak u kome nije bilo nikoga, u dvoritima je vladao mir, bila je,
ini mi se, nedelja; krave su, leei na travi u senci drvea, spokojno preivale i
mrdale uima kako bi oterale muice. Seam se da sam iao putem kraj koga je
neki potok tekao preko ljunka, zeleni guteri i zlatokrili insekti polako su se
peli uz ivicu tog puta koji je bio duboko useen i sav pokriven liem.
A onda sam se obreo na jednoj visoravni, na pokoenoj livadi; prema mnom
je bilo more, bilo je sasvim plavo, sunce je po njemu prosipalo obilje blistavog
biserja, plamene brazde pruale su se preko talasa; izmeu svetloplavog neba i
neto tamnijeg mora horizont se ario, buktao; svod je poinjao iznad moje glave

i sputao se iza talasa koji su se dizali prema njemu i inili kao neki krug
nevidljivog beskraja. Legao sam u jednu brazdu i gledao u nebo, utonuo sam u
posmatranje njegove lepote.
Strnjite je u sutini bilo njiva, sluao sam prepelice koje su kruile oko
mene i sletale na grude zemlje; more je bilo mirno i umilo je pre kao neki
uzdah nego kao glas; izgledalo je da i samo sunce ima svoj zvuk, ono je sve
plavilo, njegovi zraci su mi pekli udove, njegovu toplotu zemlja je odbijala ka
meni, sav sam bio utonuo u njegovu svetlost, zatvarao sam oi, pa ipak sam je i
dalje video. Miris talasa dopirao je do mene sa zadahomokreke i morske trave;
ponekad mi se inilo da se zaustavljaju ili da beumno umiru na obali ukraenoj
ogrlicama morske pene, nalik na usnu iji je poljubac neujan. A onda, u zatiju
izmeu dva talasa, dok je nabujali Okean utao, sluao sam za trenutak
pupurikanje prepelica, zatim bi um talasa opet poinjao, a za njim cvrkut
ptica.
Trei sam se spustio na obalu mora, preko izlokanih obronaka koje sam
preskakao sigurnom nogom; oholo sam dizao glavu, ponosno udisao sve
povetarac koji mi je suio oznojenu kosu; duh Boji me je ispunjavao, oseao
sam kako mi se srce nadima, nekim udnim nagonom oboavao sam neto, hteo
sam da me sunana svetlost upije i da nestanem u tom beskrajnom plavetnilu
zajedno sa mirisom koji se dizao s povrine voda; i tada me obuze neka luda
radost i poeh da koraam kao da je nebo svu svoju sreu izlilo u moju duu.
Kako je na tom mestu okomito stenje istureno napred, itava je obala iezla, i
ja sam video samo more. Talasi su se peli uz liticu sve do mojih nogu, penuali
se po stenju kraj same vode, ritmino udarali o njega, obuhvatali ga kao vodene
ruke i prozrani stolnjaci, i ponovo padali obasjani plavom bojom; vetar je
podizao sitne kapljice oko mene i nabirao barice vode zaostale u upljinama
stena, okreka se ljuljala, jo ustalasana kretanjem talasa koji ju je naneo; s
vremena na vreme, snano razmahujui krilima, proleteo bi galeb i peo se do
vrha stenovite obale. Ukoliko se more povlailo, i njegov se um udaljavao kao
neki pripev koji izdie, obala se primicala meni, a na pesku su ostajale duboke
brazde koje je usekao val. I tada sam shvatio svu sreu stvaranja i svu radost
koju je Bog uneo u nju radi oveka; priroda mi se uinila lepa kao potpuna
harmonija, koja se samo u ekstazi moe razumeti; neto neno kao ljubav i isto
kao molitva die se radi mene iz dubine horizonta, kotrlja se sa vrha iskidanih
litica, sa nebeskih visina; od buke Okeana, od dnevne svetlosti nainilo se neto
izuzetno to sam prisvojio kao neki svoj nebeski posed, tu sam oseao da ivim
srean i velik kao orao koji gleda sunce i uzlee u njegove zrake.
Tada mi se sve na zemlji inilo lepo, nisam na njoj vie video ni nesklad niti
ita loe; sve sam voleo, ak i kamenje koje mi je zamaralo noge, ak i tvrdo
stenje o koje sam se opirao rukama, ak i tu neosetljivu prirodu za koju sam
mislio da me razume i voli, i sanjario sam o tome kako je prijatno pevati uvee,
kleei, pobone pesme pred nekom madonom koja blista pri sjaju svenjaka, i
voleti devicu Mariju koja se u jednom kutu neba pojavljuje mornarima drei u
naruju milo dete Isusa.

A onda je svemu bio kraj; vrlo brzo sam se setio da ivim, pribrao sam se i
nastavio da koraam, oseajui da me se prokletstvo opet dotaklo, da se vraam
ljudskom rodu; ivot mi se vraao s oseanjem patnje, kao to se vraa
smrznutim udovima, i isto onako kao tosam bio obuzet neshvatljivom sreom,
pao sam u neku bezimenu klonulost duha i krenuo u N...
Predvee sam se vratio kui, prolazio sam istim putevima, video na pesku
tragove mojih nogu i u travi mesto na kome sam leao, uinilo mi se da je to bio
san. Ima dana u kojima ovek ivi dvostrukim ivotom, drugi je ivot samo
seanje na prvi, i ja sam esto zastajao pred nekim bunom, nekim drvetom, ili
ukraj puta, kao da se na tom mestu toga jutra u mom ivotu zbio neki dogaaj.
Kad sam stigao kui bio je ve skoro mrak, kapije su bile pozatvarane i psi
su poeli da laju.
Matanja o sladostrau i ljubavi, koja su me saletala u mojoj petnaestoj
godini, ponovo su me obuzela u osamnaestoj. Ako ste ita razumeli od ovog to
je napred reeno, morali biste znati da sam u to doba jo bio nevin i da jo nikog
nisam voleo: to se tie lepota strasti i njihovih zvonkih glasova, pesnici su mi
pruali dovoljno tema za moja sanjarenja; a to se tie ulne naslade, onih
telesnih uivanja za kojima mladii ude, ja sam u svom srcu neprestano gajio
elju, na sve mogue naine - voljno nadraujui svoj duh; kao to ljubavnici
ele da do kraja iscrpu svoju ljubav neprestano joj se predajui, i da je se otresu
stalno mislei o njoj, inilo mi se da e i moja misao najzad iscrpsti ovaj
predmet, sama od sebe, i ak da e iskuenje presuiti tako to u se stalno
napajati njime. Ali vraajui se neprestano na onu taku sa koje sam poao, ja
sam se vrteo u bezizlaznom krugu, uzalud sam udarao glavom u njega, elei da
izaem na ira prostranstva; nou sam nesumnjivo sanjao najlepe stvari o
kojima se moe sanjati, jer mi je ujutru srce bilo puno osmeha i divnih zakletvi;
buenje me uvek alostilo i s nestrpljenjem sam oekivao kada e se san vratiti,
ne bi li mi ponovo pruio one drhtaje na koje sam po itav dan mislio, koje sam
svakog asa mogao doiveti, to je zavisilo samo od mene, a pred kojima sam
oseao kao neki poboan strah.
Tada sam zaista osetio kako demon puti ivi u svakom miiu moga tela,
kako struji mojom krvlju; mene obuze saaljenje prema onom bezazlenom dobu
kada sam drhtao pred pogledima ena, ili me nesvestica hvatala pred slikama
ili statuama; eleo sam da ivim, da se naslaujem, da volim, nejasno sam
oseao kako se primie moje zrelo doba, isto onako kao to nam prvih sunanih
dana vetrovi donose letnje vruine, mada jo nema ni trave, ni lia, ni rua.
ta da se radi? Koga bih mogao da volim? A ko bi mene? Koja bi velika dama
poelela mene? Koja bi me nadzemaljska lepota stisnula u zagrljaj? Ko bi mogao
da opiesve alosne etnje u koje idemo du potoka, sve uzdahe to se iz srca
prepunih tuge diu ka zvezdama za toplih noi, dok nam neto pritiska grudi.
Matati o ljubavi znai snevati sve, to je beskrajnost u srei, tajanstvenost
u uivanju.
S kakvim arom vas pogled prodire, s kakvom snagom je ustremljen na
vae glave, o lepe ene pobednice! Ljupkou i zavoenjem odie svaki va

pokret, nabori vaih haljina ute tako da nas to potresa do dna bia, a sa
povrine vaeg tela zrai neto to nas ubija i oarava.
Ve tada je za mene poela da postoji jedna re koja mi se uinila najlepa
u ljudskom govoru: preljuba. Neka izuzetna slast nejasno lebdi nad njom.
Naroita arolija natapa je mirisima; sve prie koje ovek pria, sve knjige koje
ita, sve pokrete koje ini, sve govori samo o tome i veito to objanjava srcu
mladog oveka; on se tu do mile volje napaja, tu nalazi uzvienu poeziju u kojoj
je pomeano prokletstvo i sladostrae.
Kad grane prolee, kada jorgovan pone da cveta a ptice da pevaju u prvom
liu, oseao sam kako mi srce obuzima elja da volim, da sav utonem u ljubav,
da me sveg obujmi neko slatko i veliko oseanje, i da nekako sam sebe ponovo
sazdam u svetlosti i mirisima. Jo uvek svake godine, po nekoliko sati, ja se
iznova oseam nekako devianski ist, te se i ja rascvetavam kao pupoljci; ali
radosti ne cvetaju ponovo sa ruama, i sada u mom srcu nema zelenila vie
nego na nekom velikom drumu gde ega zamara oi i praina se die u kovitlac.

Pa ipak, spreman da vam ispriam ovo to sledi; u trenutku kad hou da se

vratim toj uspomeni, ja drhtim i kolebam se; kao da u ponovo videti svoju
nekadanju ljubavnicu; potitenog srca ovek zastaje na svakom stepeniku
njene kue, strepi da e je ponovo videti, a strah ga je da je nee zatei. Isto se
dogaa i sa nekim mislima s kojima je ovek dugo iveo; hteo bi da ih se zauvek
otrese, a one, meutim, struje u njemu kao sam ivot, srce u njima ivi kao u
svojoj prirodnoj atmosferi.
Rekao sam vam da sam voleo sunce; onih dana kada sija u mojoj je dui jo
do nedavno bilo neeg od one vedrine blistavih horizonata i nebeskih visina.
Bilo je to dakle leti... ah, ne bi trebalo da pero napie sve ovo... Bila je vruina,
ja izaoh, niko u kui nije primetio da sam izaao; na ulicama je bilo malo
sveta, kaldrma je bila suva, s vremena na vreme iz zemlje je jara udarala u
glavu, od zidova se odbijala vrelina, i kao da je u senci peklo jae nego na suncu.
Na uglu ulice, kraj gomila ubreta, rojevi muva zujali su na suncu i kruili kao
veliki zlatan toak; uglovi krovova otro su se izdvajali u pravim linijama
naplavom nebu, kamenje je bilo crno, na zvonicima nije bilo ptica.
Hodao sam traei odmora, udei za povetarcem, za neim to bi moglo da
me odnese u vihoru.
Izaao sam iz predgraa, naao sam se iza vonjaka, na putevima koji nisu
ni prave ulice ni staze; tu i tamo, kroz lie drvea, probijala se jarka suneva
svetlost, u gustoj senci vlati trave su bile uspravne, sa iljatog kamenja odbijali
su se zraci, praina je kripala pod nogama, itava je priroda ujedala, i najzad
se sunce sakrilo; pojavio se veliki oblak, kao da e se dii oluja; nemir koji sam

do tada oseao izmenio je svoju prirodu, nisam vie bio tako razdraen, ve
oamuen; to nije vie bilo kidanje, ve guenje.
Legao sam na zemlju, potrbuke, na mesto gde mi se inilo da ima najvie
hlada, tiine i tame, na mesto koje je trebalo da me najbolje zakloni, i tu,
dahui, prepustio sam svoje srce najrazbludnijim eljama. Oblaci su bili teki i
tromi, pritiskali su me i gnjeili ba kao to grudi pritiskuju druge grudi; oseao
sam potrebu za ulnom nasladom, mirisnijom od paviti i vrelijom od sunca na
zidovima oko vrtova. O, zato nisam mogao da neto stegnem u zagrljaj, da ga
guim svojom toplotom, ili da se sam udvojim, da volim to drugo bie i da se s
njim slijem u jedno. To nije vie bila elja za nekim maglovitim idealom, niti
prizivanje nekog lepog, minulog sna, ve se moja strast, kao reka bez korita,
izlivala na sve strane kao pomaman gorski potok, plavila mi je srce, te je u
njemu sve jealo, bunije i vrtlonije nego bujice u planinama.
Otiao sam na obalu reke, uvek sam voleo vodu i blago kretanje talasa koji
se sustiu; reka je bila mirna, beli lokvanji su podrhtavali uz uborenje matice,
talasi su se lagano valjali, irili se i prelivali jedni preko drugih; u sredini su sa
ostrvca u vodu padali bokori zelenila, obala kao da se smejala, ulo se samo
romorenje talasa.
Na tom mestu bilo je nekoliko velikih stabala, razgalila me sveina pored
vode i sveina hladovine, osetih kako se osmehujem. Kao to Muza koja je u
nama iri nozdrve i upija lepe zvuke, sve se u meni irilo da bi upilo ovu
sveoptu radost; posmatrajui oblake koji su se valjali na nebu, travu na obali,
barunastu i poutelu od sunca, sluajui ubor vode i treperenje vrhova drvea
koji su podrhtavali mada nije bilo vetra, sm, uzbuen i spokojan u isti mah,
osetih kako malaksavam od sladostraa pod teinom ove umiljate prirode i
poeh da prizivam ljubav. Usne su mi drhtale, nudile se, kao da sam osetio dah
drugih usta, ruke su mi traile da neto dodirnu, oi su se trudile da otkriju, u
prevojima svakog talasa, u obrisima nabujalih oblaka, bilo kakav oblik,
uivanje, otkrovenje; elja je navirala na svaku moju poru,srce mi je bilo neno i
puno uzdrane harmonije, a kosa mi je leprala oko glave, milovala mi lice,
uivao sam udiui njen miris, pa se pruih na mahovinu ispod drvea, hteo
sam da me ispuni jo vea enja; obuzimala me elja da se uguim ispod rua,
da se skrham pod poljupcima, da budem cvet koji se njie na vetru, obala koju
reka zapljuskuje, zemlja koju sunce oplouje.
Trava je bila meka pod nogama i ja sam hodao po njoj; svaki korak mi je
priinjavao novo zadovoljstvo. Livade u daljini bile su pune ivotinja, konja,
drebadi; kroz vazduh se razlegalo rzanje i galopiranje, zemljite se blago
sputalo i dizalo u irokim talasima sa breuljaka, reka je vijugala, iezavala
iza ostrva, zatim se pojavljivala izmeu trave i trske.
Sve je to bilo veoma lepo, izgledalo je sreno, pridravalo se svog zakona,
svog toka; samo sam ja bio bolestan i, pun elja, muio se kao u agoniji.
Odjednom sam pobegao, vratio sam se u grad, preao preko mostova; iao
sam ulicama, trgovima; ene su prolazile pored mene, ile su brzo, sve su bile
udesno lepe; nikada nisam tako gledao u njihove blistave oi, niti u njihov hod

lak kao u koze; vojvotkinje naslonjene na vrata svojih koija, ukraenih

grbovima, kao da su mi se osmehivale, pozivale me na ljubav na svili; cw,bu sa
svojih visokih balkona, dame, ogrnute alovima, naginjale su se da me vide, i
gledale me kao da mi govore: voli nas, voli nas!
U svakom njihovom stavu, u oima, ak i u njihovoj nepominosti, sve su
me volele, lepo sam to video. Osim toga, ena je bila svuda, laktom sam je
dodirivao, doticao je se, udisao je, vazduh je bio pun njenog mirisa; video sam
njen vrat ispod ala koji ju je obavijao, kao i perje na eiru koje se njie pri
svakom njenom koraku; potpetica joj je podizala haljinu dok je koraala ispred
mene. Kad sam prolazio pored nje, ruka u rukavici joj se pokretala. Ni ovu ni
onu, ne jednu vie, a drugu manje, ve sve i svaku, u beskrajnoj raznovrsnosti
njihovih oblika i elje koja tome odgovara; uzalud su bile odevene, ja sam ih
odmah ukraavao prekrasnom nagotom koja mi je izlazila pred oi; prolazei
pored njih, odnosio sam sa sobom to sam vie mogao razbludnih misli, mirisa
zbog kojih sve volimo, dodira koji drae, oblika koji privlae.
Dobro sam znao kuda idem, bila je to jedna kua u nekoj uliici kojom sam
esto prolazio da bih osetio kako mi srce bije; imala je zelene kapke, pelo se uz
tri stepenika, o, sve sam to znao napamet, esto sam to gledao skreui sa svog
puta samo da bih video zatvorene prozore. Najzad, posle hodanja koje je trajalo
itav vek, uoh u tu ulicu, inilo mi se da u se uguiti; niko nije prolazio, ja
sam se primicao, primicao; jo oseam dodir vrata koja sam gurnuo ramenom,
ona popustie; uplaio sam se da nisu zalemljena za zid, ali ne, okretala su se
na arkama, lako, bez ikakvog uma.
Popeo sam se uz stepenite, bilo je mrano, stepenice izlizane, klimale su se
pod nogama; neprestano sam se peo, nita se nije videlo, bio sam oamuen,
niko me nije oslovio, nisam vie disao. Najzad uoh u jednu sobu, uinila mi se
prostrana, zbog tame koja je u njoj vladala; prozori su bili otvoreni, ali velike
ute zavese koje su padale do poda zaklanjale su svetlost, odaja je bila obojena
bledozlatnim odsjajem. U dnu, kraj prozora s desne strane, sedela je jedna ena.
Bie da me nije ula, jer se nije okrenula kad sam uao; ostao sam da stojim,
posmatrajui je.
Na sebi je imala belu haljinu sa kratkim rukavima, laktom se oslonila na
ivicu prozora, jedna joj je ruka bila kraj usta, i reklo bi se da na tlu gleda neto
neodreeno i nerazgovetno; njena crna kosa, zaglaena i upletena na
slepoonicama, prelivala se kao gavranova krila; glavu je malo nagnula,
nekoliko pramenova pozadi izvuklo se od ostale kose i uvijalo se na vratu, veliki
zlatan posuvraeni ealj bio je ukraen zrnima crvenog korala.
Kad me je primetila, ona vrisnu i jednim skokom ustade. Osetio sam kako
me oinula blistavim pogledom svojih krupnih oiju; kad sam uspeo da
podignem elo koje sam oborio pod teinom njenog pogleda, ugledao sam lice
izvanredne lepote: sa temena, razdeljkom kose ila je ista prava linija, prolazila
izmeu velikih, izvijenih obrva, preko njenog orlovskog nosa, na nozdrve,
drhtave i rairene, kao u antikih kameja, sekla po sredini njenu toplu usnu,
blago osenenu svetlim maljama, a onda vrat, pun, beo, okrugao; kroz tanku
odeu nazirao sam oblik njenih grudi koje su se dizale i sputale pri disanju,

stajala je tako preda mnom, tano naspram mene, sva u svetlosti sunca koja je
prodirala kroz utu zavesu i jo vie isticala ovu belu haljinu i crnpurastu
glavu.
Najzad ona poe da se smeje, prosto iz saaljenja i nenosti, pa sam joj
priao. Ne znam ta je stavila u kosu, ali je mirisala, i ja osetih da mi je srce
meke i slabije nego breskva koja se topi u ustima.
Ona mi ree:
- ta vam je? Hodite!
I sede na dugaku sofu, prekrivenu sivom pamunom tkaninom, koja je
stajala uza zid; seo sam kraj nje, ona mi uze ruku, njena je bila topla, dugo smo
tako sedeli i utali.
Nikada do tada nisam video enu tako izbliza, sva njena lepota obavijala
me, njena ruka dodirivala je moju, nabori njene haljine padali su na moje noge,
toplina njene butine pekla me, tim dodirom oseao sam talasanje njenog tela,
posmatrao obla ramena i plave ilice na njenim slepoonicama. Ona mi ree:
- Pa?- Pa, ponovih ja veselo, u elji da stresem tu aroliju koja me
omamljivala.
Ali tu sam zastao. Posmatrao sam je i sav sam bio zaokupljen time. Ne
govorei mi nita, obuhvatila me rukom i privukla u nemi zagrljaj. Tada sam je
obgrlio obema rukama i priljubio usta na njeno rame, tu sam sa nasladom
iskusio svoj prvi ljubavni poljubac, tu sam se naslaivao onim to je dugo bila
moja mladalaka enja, kao pronaenim sladostraem svih mojih snova, a
onda zabacio glavu unazad da bih joj bolje video lice; oi su joj blistale, prile
me, njen pogled me obuhvatao vie nego ruke, tonuo sam u njene oi i nai su se
prsti isprepleli; njeni su bili dugi, tanki, ivo i neno su se pokretali u mojoj
ruci, mogao sam i najmanjim naporom da ih zdrobim; stezao sam ih samo da bi
ih to jae osetio.
Sada se vie ne seam ta mi je rekla, ni ta sam joj odgovorio, dugo sam
ostao tako izgubljen, kao da lebdim, uljuljkivan damarima moga srca; iz asa u
as moja opijenost je bila sve vea, u svakom trenutku je jo neto ulazilo u
moju duu, itavo mi je telo podrhtavalo od nestrpljenja, elje, radosti; a
meutim, bio sam ozbiljan, vie sumoran nego radostan, zamiljen, kao utonuo
u neto boansko i uzvieno. Rukom mi je pritiskala glavu na svoje srce, ali
blago, kao da se boji da je ne zgnjei.
Jednim pokretom ramena smakla je rukav, haljina joj se otvorila; na sebi
nije imala mider, koulja joj je bila duboko izrezana. Bilo je to jedno od onih
blistavih grla na kojima bi ovek hteo da umre uguen ljubavlju. Sedei mi na
krilu, drala se naivno kao dete koje sanjari, crte njenog lepog profila bile su
kao isklesane; prevoj pazuha bio je prekrasno izvijen kao da se rame osmehuje;
njena bela lea malo su se povijala kao od umora, a ivica njene smaknute
haljine leala je u irokim naborima na podu; gledala je ka nebu i kroz zube
pevuila neki tuan i enjiv pripev.
Dodirnuo sam njen ealj, izvukao ga, njena kosa rasula se kao talasi, a
dugi crni pramenovi leprali su padajui na njena bedra. Preao sam akom

preko kose, onda je zavukao u nju, zatim ispod nje, da bih na kraju zario lice u
nju. Dua mi se kidala. as sam nalazio zadovoljstvo da je na potiljku razdelim
i prebacim napred, tako da joj prekrije grudi; as bih je skupljao i teglio je da
bih video njenu glavu zabaenu unazad, a grlo istureno napred; ona se nije
opirala, kao da je mrtva.
Odjednom se otrgla od mene, izvukla noge iz haljine i skoila na krevet
hitro kao maka, duek se ugnuo pod njenim nogama, krevet zakripao,
razgrnula je malo zavese nakrevetu i legla, pruila mi ruke, zagrlila me. O,
inilo se da su i sami aravi jo topli od ljubavnih milovanja koja su se tu
odigrala.
Njena meka i vlana ruka klizila je po mom telu, ljubila mi je lice, usta, oi,
gubio sam svest od sveg tog plahovitog milovanja; zatim se ispruila na lea i
uzdisala; napola je zatvarala oi i gledala me s nekom razbludnom ironijom,
oslanjala se na lakat, obrtala se na trbuh, dizala stopala uvis, bila je sva
draesna i umiljata, puna prefinjenih i enjivih pokreta; na kraju, podajui mi
se do samozaborava, pogledala je navie i uzdahnula tako duboko da joj se
itavo telo izvilo... Njena topla ustreptala koa pruala se poda mnom i
podrhtavala; oseao sam da sam od glave do pete obuzet sladostraem; usta su
mi se upila u njena, prsti su nam se pomeali, poneseni istim drhtajem, spleteni
u istom zagrljaju, udisao sam miris njene kose i dah sa njenih usana i oseao
kako slatko umirem. Jo neko vreme ostao sam tako, zanesen, uivajui u
kucanju moga srca i poslednjim trzajima uzbuenih ivaca, a onda mi se uini
da se sve gasi i iezava.
Ali ona, ona nije vie izustila ni re; bila je nepomina kao statua, crna i
gusta kosa uokviravala joj je bledo lice, a njene gipke ruke mlitavo su leale
opruene; s vremena na vreme kolena i bedra su joj se tresla u gru; na njenim
grudima jo je bilo crveno mesto gde sam je ljubio, hrapav i tuan zvuk otimao
joj se iz grla kao kad se ovek uspavljuje poto je dugo plakao i jecao. Odjednom
sam uo kako izgovara: Ako bih, prepustivi se svojim ulima, postala majka,
sad se vie ne seam ta je dalje sledilo, prebacila je nogu preko noge i poela da
se njie s jedne strane na drugu, kao da se nalazi na ljuljaci.
Provukla je prste kroz moju kosu, igrajui se kao s nekim detetom, i upitala
me da li sam imao ljubavnicu; rekao sam joj da jesam i dodao da je bila lepa i
udata. Postavila mi je jo neka pitanja: kako se zovem, kako ivim, o mojoj
porodici.
- A ti, rekoh joj, jesi li volela?
- Volela? Ne!
I ona prsnu u izvetaen smeh koji me zbunio.
Jo me upitala da li je moja ljubavnica lepa, a onda je, posle izvesnog
utanja nastavila:
- O, koliko te ona mora voleti! Reci mi kako se zove, reci, kako se zove?
Na to sam i ja hteo da saznam njeno ime.

- Marija, odgovori ona, ali sam imala i drugo ime, kod kue me nisu tako
zvali.A onda, ne znam vie nita, sve je to prolo, sve je tako davno bilo! Pa ipak
ima izvesnih stvari koje ponovo vidim kao da su se jue desile! Njenu sobu, na
primer; vidim prekriva na postelji, izlizan u sredini, krevet od mahagonija sa
ukrasima od bakra i zavese od crvenog moarea; pucale su pod prstima, i rese su
bile pohabane. Na kaminu dve vaze sa vetakim cveem; izmeu njih sat, iji je
brojanik bio postavljen na etiri stubia od alabastera. Ovde-onde, okaen o
klin na zidu, neki stari bakrorez u okviru od crnog drveta predstavljao je
kupaice, berae groa i ribare.
A ona, ona! Ponekad mi se vrati uspomena na nju, tako iva, tako tana, da
mi sve pojedinosti njenog lica ponovo izau pred oi, sa onom neobinom
vernou pamenja koju nam samo snovi mogu dati, kada svoje stare prijatelje,
umrle pre mnogo godina, opet vidimo u istoj onoj odei, kad ujemo zvuk
njihovog glasa, i prestravimo se od toga. Dobro se seam da je na donjoj usni, s
leve strane, imala jedan mlade koji se pojavljivao u naboru koe kad se
osmehivala; ona ak nije vie bila svea, i usta su joj se u uglu nekako gorko i
umorno stezala.
Kad sam hteo da poem, ona mi ree zbogom.
- Hou li vas opet videti?
- Moda!
I ja izaoh, vazduh me osveio, bio sam se sav izmenio, inilo mi se da na
mom licu mora da se vidi kako nisam vie isti ovek, koraao sam lako,
ponosno, zadovoljan, slobodan, nisam vie imao ni ta da nauim, ni ta da
osetim, niti ta da poelim u ivotu. Vratio sam se kui, itava venost je prola
otkako sam izaao; popeo sam se u svoju sobu i seo na krevet, satrven od
itavog tog dana koji me je pritiskao neizrecivom teinom. Bilo je moda sedam
sati uvee, sunce je zalazilo, nebo je gorelo, a vidik je sav crven plamsao iznad
krovova kua; bata, ve u senci, bila je puna tuge, uti i narandasti krugovi
vrteli su se u uglovima zidova, sputali se i dizali u bunju, zemlja je bila suva i
siva; na ulici je nekoliko ljudi iz naroda, drei ene ispod ruke, pevalo u hodu i
ilo prema troarini.
Misao mi se stalno vraala na ono to sam uinio, i obuze me neobjanjiva
tuga, ispuni me neko gaenje, bio sam prezasien, slomljen. Ali jo koliko
jutros, govorio sam sebi, nije bilo ovako, bio sam sveiji, sreniji, od ega to
zavisi? I u mislima sam ponovo prolazio svim ulicama kojima sam iao, ponovo
video ene koje sam sreo, sve staze kojima sam proao, vraao se kod Marije i
zadravao se na svakoj sitnici svojih uspomena, cedio sam svoje pamenje kako
bi mi pruilo to vie pojedinosti. itavo mi je vee prolo u tome;no se spustila
i ostao sam prikovan, kao neki starac, za tu divnu misao, oseao sam da se tako
neto nikada vie nee ponoviti, da druge ljubavi mogu doi, ali da nee vie
liiti na ovu, taj prvi miris sam udahnuo, taj zvuk je odleteo, udeo sam za
svojom eljom i alio za svojom radou.
Kada sam ispitao svoj raniji i sadanji ivot, to iekivanje u proteklim
danima i zamor koji me je pritisnuo, onda vie nisam znao u kom se kutu moga

bia nalazi moje srce, da li sanjarim ili se neeg poduhvatam, da li me ispunjava

odvratnost ili me ispunjava elja, jer me je u isti mah hvatalo gaenje usled
prezasienosti i ispunjavala arka nada.
Pa to je znai ljubav! Pa zar je samo to - ena! Zato, o boe moj, i kad smo
siti jo uvek oseamo glad? emu tolike tenje i tolika razoaranja? Zato je
ovekovo srce tako veliko, a ivot tako mali? Ima dana u kojima mu ni ljubav
anela ne bi bila dovoljna, a sva ovozemaljska milovanja zamore ga za jedan
sat.
Ali iezla iluzija ostavlja u nama svoj vilinski miris, i mi tragamo za
njenim tragom svim stazama kojima je beala; mi volimo da sebi kaemo da se
sve ne zavrava tako brzo, da ivot tek poinje, da se itav jedan svet otvara
pred nama. Zar ovek zaista raspe tolike uzviene snove, tolike vatrene elje da
bi dospeo dotle? Ja dakle nisam hteo da se odreknem svega onog lepog to sam
iskovao, to sam stvorio za sebe, s ove strane moje izgubljene nevinosti, druge
maglovitije oblike, ali lepe, druga sladostraa, ne tako odreena kao elja koja
me za njima obuzimala, ali boanska i beskrajna crovvarez. Sa predstavama
koje sam stvorio, i koje sam se sada trudio da oivim, mealo se ivo seanje na
poslednje utiske, i kako se sve to slivalo, privienje i telo, san i stvarnost, ena
koju sam maloas napustio dobila je za mene razmere sinteze, na koju se
svodila itava prolost, i od koje je poticalo sve u budunosti. Sam, i tako mislei
na nju, jo sam je razgledao sa svih strana, da bih u njoj otkrio jo neto, neto
to nisam zapazio, to nisam u prvi mah ispitao; obuzela me je elja da je
ponovo vidim; opsedala me, bila je to kao neka kob koja me privlaila, nizbrdica
niz koju sam klizio.
O, da lepe noi! Bilo je toplo, stigao sam pred njena vrata sav oznojen,
prozor je bio osvetljen; mora da je bila budna; zastao sam, obuzeo me strah,
dugo sam stajao ne znajui ta da radim, pun neodreenih strepnji. Onda sam
ponovo uao; ruka mi je po drugi put klizila ogradom njenog stepenita i
okrenula njen klju.
Bila je sama, kao tog jutra; sedela je na istom mestu, skoro u istom
poloaju, samo je promenila haljinu; ova je bila crna, ukras od ipke koji je
obrubljivao gornji deo, treperio jena njenom belom vratu, put joj je blistala, pri
svetlosti svee lice joj je bilo sablaljivo bledo; usta poluotvorena, kosa sva
raspletena padala je na ramena, oi su gledale ka nebu, kao da pogledom trai
neku iezlu zvezdu.
Hitro, radosno skoivi, stvorila se kraj mene i stegla me u zagrljaj; tako
mora da se nou grle ljubavnici na svojim sastancima, kada se, posle dugog
vremena, pogleda uperenog u pomrinu, vrebajui svaki uanj lia, svaku
neodreenu priliku koja proe istinom, najzad sretnu i zagrle.
Ona mi ree, glasom ustreptalim i blagim u isti mah: - Ah, pa ti me voli
kad si opet doao da me vidi? Reci, reci, o srce moje, voli li me?
Ove su rei zvuale otro i meko, kao najvii tonovi frule.

Spustivi se na kolena, drala me je u zagrljaju i gledala sa nekom

sumornom opijenou; to se mene tie, ma koliko da sam bio iznenaen ovom
tako iznenadnom strau, ja sam njome bio oaran, ponosan.
Njena haljina od atlasa pucketala je pod mojim prstima kao kad vrcaju
varnice; povremeno, poto bih osetio mekotu tkanine, pod rukom bih osetio
prijatnu toplotu njene gole miice, njena odea kao da je bila od nje same,
odisala je zavodljivou najraskonije golotinje.
Htela je poto-poto da mi sedne u krilo, i opet je poela sa svojim
uobiajenim milovanjem, koje se sastojalo u tome da mi zavue prste u kosu,
dok me je netremice gledala, licem u lice, upivi oi u moje. U ovom
nepominom stavu njena je zenica izgledala kao proirena, iz nje je zraio neki
fluid, i ja sam oseao kako on tee u moje srce; svojom privlanom snagom taj
razrogaeni pogled, slian krugovima koje orao estarei opisuje, sve vie i vie
me je vezivao za tu stranu aroliju.
- Ah, pa ti me znai voli, poe ona opet, ti me znai voli kada si eto ponovo
doao kod mene, mene radi! Ali ta ti je? Nita ne govori, tuan si! Zar me vie
nee?
Zastala je malo, pa nastavi:
- Kako si lep, anele moj! Lep si kao dan! Poljubi me, voli me! Jedan
poljubac, poljubac, brzo!
Ona se upi u moja usta i poe da gugue kao golubica, dok su joj se grudi
nadimale od vazduha koji je iz njih crpela.- Ah, ali no, zar ne, no, itava no
za nas dvoje. Volela bih da imam jednog ljubavnika kao to si ti, ljubavnika
mladog i sveeg, koji bi me mnogo voleo, koji bi mislio samo na mene. O, kako
bih ga volela!
I od silne elje nju obuze onaj zanos u kome se oveku ini da bi Bog morao
sii sa nebesa.
- Pa zar ga ti nema? - rekoh.
- Ko? Ja? Zar nas neko voli, nas? Zar neko misli na nas? Kome je stalo do
nas? Pa i ti sam, sutra, zar e se seati mene? Moda e samo sebi rei; Gle,
jue sam spavao sa jednom devojurom, ali b-r-r-r! La-la-la! (i, podboivi se
rukama, poe da igra, pravei bestidne pokrete). to lepo igram! Evo pogledaj
moj kostim.
Ona otvori svoj ormar i na jednoj dasci ugledah crnu masku i plave trake
na dominu; bile su tu i jedne uske pantalone od crne kadife sa zlatnim iritima,
okaene o ekser, izbledeli ostaci prolog karnevala.
- Jadni moj kostim - ree ona - kako sam esto u njemu ila na bal! Ba sam
se naigrala ove zime!
Prozor je bio otvoren i plamen svee podrhtavao je usled vetra; ona ustade i
podie je sa kamina, pa je spusti na noni ormari. Kad je dola do kreveta, sela
je na postelju i zadubila se u misli, oborivi glavu na grudi. Ni ja nita nisam
govorio, ekao sam, topli miris avgustovskih noi peo se do nas, sluali smo, iz
sobe, kako se njie drvee na bulevaru, zavesa na prozoru je leprala; itave

noi besnela je oluja; esto sam, pri svetlosti munje, opazio njeno bledo lice,
zgreno, sa izrazom gorke tuge; oblaci su brzo jurili, mesec, koga su upola
skrivali, pojavio bi se s vremena na vreme u nekom uglu istog neba, okruen
crnim oblacima.
Ona se polako svukla, ravnomernim pokretima maine, i, kad je ostala
samo u koulji, prila mi je, bosonoga na kamenom podu, uzela me za ruku i
povela do svoje postelje; nije me gledala, mislila je na neto drugo; usne su joj
bile rumene i vlane, nozdrve rairene, oi uarene, i izgledalo je da treperi kad
je dotakne misao, kao to se iz zvonkog instrumenta, ak i kad umetnik nije
vie tu, iri neki tajni miris uspavanih nota.
Tek to je legla, ona izloi preda me, sa gordou kurtizane, sav blistavi sjaj
svoje puti. Video sam njena naga nedra, vrsta i uvek napeta kao usled nekog
uzburkanog romorenja, njen sedefasti trbuh sa udubljenim pupkom, zgodan da
ovek na njega poloiglavu kao na jastuk od toplog atlasa; imala je divne
kukove, prave enske kukove, ije linije, sputajui se na okrugle butine, uvek
podseaju, iz profila, na neki tanani i zavodljivi oblik zmije i demona; oi su joj
u mraku zaista strano blistale, a grivna od ilibara koju je imala na desnoj
ruci, zazveketala bi kad god je zakai za ukras na drvetu alkovna. U tim
trenucima govorila mi je, drei moju glavu pritisnutu na svoje srce:
- Anele ljubavi, milja, sladostraa, odakle dolazi? Gde je tvoja majka?
Na ta je mislila kada te je zaela? Da li je sanjala o snazi afrikih lavova ili o
mirisu onog dalekog drvea, tako opojnog da ovek umre kad ga pomirie? Nita
mi ne kae; pogledaj me tim krupnim oima, gledaj me, gledaj me! Tvoja usta,
tvoja usta! Na, na, evo ti moja!
A onda je poela da cvokoe zubima kao usled velike hladnoe, i njene
razmaknute usne podrhtavale su i ispunjavale vazduh ludim reima:
- Ah, da zna kako bih bila ljubomorna na tebe kad bismo se voleli!
Najbeznaajnija ena koja bi te pogledala...
I ona krikom zavri reenicu. Povremeno bi me ukruenim rukama
zadrala i sasvim tiho govorila da e umreti.
- O, kako je lepo kada je mukarac mlad! Kad bih ja bila mukarac, sve bi
me ene volele, moje bi oi tako jako blistale, bila bih tako lepo odevena! I tebe
tvoja ljubavnica voli, zar ne? Htela bih da je upoznam. Gde se sastajete? Kod
tebe ili kod nje? Ili u etnji kad proe na konju? Mora da lepo izgleda na
konju! U pozoritu, na izlazu, pridravajui joj ogrta? Ili nou u njenom vrtu?
To su divni asovi koje provodite zajedno, razgovarajui u paviljonu, zar ne!
Putao sam je da govori, inilo mi se da mi ovim reima stvara idealnu
ljubavnicu, i ja sam voleo to privienje koje se uvlailo u moj duh i tu svetlucalo
hitrije nego vatre lutalice u polju.
- Poznajete li se odavno? Reci mi neto o tome. ta joj govori da bi joj se
svideo? Da li je visoka ili niska? Peva li?
Nisam mogao da se uzdrim da joj ne kaem kako se vara, i ak sam joj
govorio kakva me je zebnja obuzela kada sam dolazio ovamo, o grii savesti, ili
bolje rei o udnom strahu koji me je posle toga odjednom spopao, i o

iznenadnom preokretu koji me je gonio ka njoj. Kada sam joj iskreno rekao da
nikada nisam imao ljubavnicu, da sam je svuda traio, da sam dugo sanjao o
njoj, i najzad, da je ona prva koja je prihvatila moje milovanje, ona miprie sva
zauena i, hvatajui me za miicu kao da sam neka varka koju bi htela da
zgrabi, ree mi:
- Je li to istina? Nemoj me lagati. Ti si znai bio nevin, a ja sam ti oduzela
nevinost, jadni moj anele? U tvojim poljupcima zaista je bilo neeg naivnog;
takvi bi bili poljupci dece kada bi ona vodila ljubav. Ali ti me zadivljuje!
Dopadljiv si; to te vie gledam, sve te vie volim, obraz ti je mek kao breskva,
koa ti je tako bela, tvoja lepa kosa je jaka i gusta.
Ah, kako bih te volela kad bi ti to hteo, jer sam samo tebe ovakvog videla;
reklo bi se da me gleda sa dobrotom, a meutim, tvoje me oi saiu, stalno me
obuzima elja da ti priem i privijem te uza se.
To su bile prve ljubavne rei koje sam uo u svom ivotu. Otkud god da
potiu, nae ih srce prima podrhtavajui od sree. Setite se toga! Svoju e za
ljubavlju utoljavao sam time do mile volje. O, kako sam se brzo vinuo u to novo
nebo.
- Da, da, poljubi me, poljubi me, tvoji me poljupci podmlauju, govorila je.
Volim da osetim tvoj miris, kao miris orlovih nokata u mesecu junu, to je u isti
mah osveavajue i slatko; a tvoji zubi, daj da ih vidim, belji su nego moji, ja
nisam tako lepa kao ti... O, kako je prijatno ovde!
I ona priljubi usne na moj vrat, pa poudnim poljupcima poe da se upija u
njega, kao divlja zver u utrobu svoje rtve.
- ta je ovo veeras? Prosto si me zapalio, elela bih da pijem i igram
pevajui. Da li si ikad poeleo da si ptica? Leteli bismo zajedno, mora da je
veoma prijatno voditi ljubav u vazduhu, vetar nas nosi, oblaci nas okruuju...
Nemoj, uti, pusti da te gledam, da te gledam to due, kako bih uvek mogla da
te se setim!
- ta e ti to?
- ta e mi to? - ponovi ona. - Pa da bih te se seala, da bih mislila na tebe;
misliu nou, kad ne spavam, ujutru, kada se probudim, misliu po itav dan
naslonjena na prozor i gledajui prolaznike, ali naroito uvee, kad se vie ne
vidi, a jo nisu upaljene svee; seau se tvoga lica, tvoga tela, tvog lepog tela
koji odie sladostraem, i tvog glasa! O, sluaj, molim te, ljubavi moja, dozvoli
mi da odseem malo tvoje kose, staviu je u ovu grivnu, bie uvek uza me.
Ona odmah ustade, ode po makaze i odsee mi sa potiljka pramen kose.
Bile su to male iljate makazice, koje su kripale pokreui se na zavrtnju. Jo i
sada oseam na potiljkuhladan elik i Marijinu ruku.
Dati kosu onome koga voli i uzeti njegovu to je najlepa stvar meu
ljubavnicima.
Otkako postoje noi, koliko se lepih ruku proturilo kroz balkone i dalo crne
kovrde! Na ast vam sat sa osmostrukim lancem, prstenje na koje je kosa
prilepljena, medaljoni u kojima je rasporeena u obliku trolisne deteline, i sve

one kose koje je oskrnavila prostaka frizerska ruka; ja hou kosu sasvim
jednostavnu i koniem vezanu sa oba kraja, iz straha da ne izgubim ni jednu
dlaku; ovek ih odsee sam sa voljene glave, u nekom uzvienom trenutku, u
zanosu prve ljubavi, uoi odlaska. Kosa, taj divni ogrta ene u najstarija
vremena, kada joj se sputala do peta i prekrivala joj ruke, u doba kada je
odlazila s mukarcem idui du velikih reka i kada su od prvog lahora tek
stvorenog sveta podrhtavali vrhovi palmi, grive lavova i kose ena. Ja volim
kosu. Koliko sam puta na groblju koje prekopavaju, ili u starim crkvama koje
rue, gledao kosu koja se pojavljuje u razrovanoj zemlji izmeu utih kostiju i
paradi istrulelog drveta! esto bi sunce na nju bacilo svoj bledi zrak i ona bi
zablistala kao ica zlatne rude; volim da se seam onih dana kada je ispod te
kose, skupljene na beloj koi i namazane mirisavim uljem, neka ruka, sad ve
sasuena, prolazila i prostirala je po uzglavlju, kada su je neka usta, sada bez
desni, ljubila i grickala krajeve grcajui od sree.
Sa glupavom tatinom pustio sam da mi odsee pramen kose; na svoju
sramotu, nisam zatraio pramen njene kose, pa sada, kako nemam nita od nje:
ni jednu rukavicu, ni jedan pojas, pa ak ni tri ruine latice, sasuene i
sauvane u nekoj knjizi, ve samo seanje na ljubav jedne javne ene, ja alim
za tom kosom.
Ponovo je legla pored mene, uvukla se ispod pokrivaa sva ustreptala od
strasti, cvokotala je i privijala se uz mene kao dete; najzad je zaspala s glavom
na mojim grudima.
Kad god bih uzdahnuo, oseao sam teinu te usnule glave koja se podizala
na mom srcu. U kakvoj sam prisnoj vezi tada bio sa tim nepoznatim biem? Ne
znajui jedno za drugo sve do toga dana, sluaj nas je sjedinio, bili smo tu u istoj
lonici, spojeni bezimenom snagom; trebalo je da se rastanemo i nikad se vie
ne vidimo, izmeu atoma koji se vrte i lete u vazduhu doe do duih susreta
nego na zemlji izmeu dva srca koja se vole; nou, nema sumnje, usamljene
elje se bude i snovi poinju da trae jedni druge; ovaj ovde, moda, uzdie za
nekom nepoznatom duom koja za njim uzdie na nekoj drugoj hemisferi, pod
drugim nebom.
Kakvi li su snovi prolazili ovom glavom? Da li sanja svoju porodicu, svog
prvog ljubavnika, svet, ljude, moda bogati ivot pun izobilja, neku ljubavnu
elju? Moda mene?Pogleda uprta u njeno bledo elo, uhodio sam njen san i
trudio se da po hrapavom zvuku koji je izlazio iz njenih nozdrva otkrijem njegov
smisao.
Kia je padala, sluao sam kako rominja i kako Marija spava; svee, koje
samo to se nisu ugasile, pucketale su na kristalnim tanjiriima svenjaka.
Svitalo je, uta linija suknu na nebo, prui se horizontalno, pa sve vie i vie
prelazei u zlaane i rumene nijanse, razli po sobi slabu beliastu svetlost koja
se prelivala u ljubiasto i jo poigravala sa tamom i sa svetlou svea na
izdisaju, koje su se odraavale u ogledalu.
Kako je Marija leala tako opruena po meni, jedni delovi njenog tela bili
su na svetlosti, drugi u tami; ona se malo pokrenula, glava joj je dola nie od

grudi; desna ruka, ona sa grivnom, visila je niz krevet i skoro dodirivala pod; na
nonom ormariu, u ai vode, bio je buketi ljubiica; ispruio sam ruku, uzeo
ga, zubima pregrizao konac i pomirisao ih.
Od sinonje vruine, a moda i zato to su odavno bile ubrane, bile su
svenule; mirisale su veoma lepo i neobino; mirisao sam ih jednu po jednu; kako
su bile vlane, stavljao sam ih sebi na oi da ih rashladim, jer mi je krv kljuala,
a moje umorne udove dodir arava kao da je pekao. A onda, ne znajui ta da
radim i ne elei da probudim Mariju, jer sam oseao udno zadovoljstvo
gledajui je kako spava, stavio sam polako sve ljubiice na njena nedra, ubrzo
su bila sva pokrivena njima, i to lepo, uvelo cvee pod kojim je ona spavala,
oliavalo je nju u mom duhu. I zaista, kao i ljubiice, i pored izgubljene sveine,
a moda ba zbog toga, ona je za mene odisala opojnijim mirisom koji vie drai;
nesrea, koja mora da joj je prohujala preko glave, ulepavala ju je onom
gorinom koja se zadravala na njenim ustima ak i kad spava, i onim dvema
borama na vratu pozadi, koje je po danu svakako skrivala kosom. Gledajui ovu
enu, tako neveselu u ulnoj nasladi, u ijim je i samim zagrljajima bilo neke
setne radosti, nasluivao sam mnoge uasne strasti koje mora da su je, sudei
po tragovima to su ostali, parale kao munja, a osim toga, meni bi svakako
priinilo zadovoljstvo da mi ispria svoj ivot, meni koji sam u ljudskom
postojanju traio zvunu i ustreptalu stranu ivota, svet velikih strasti i lepih
suza.
Ba u tom trenutku ona se probudi, sve ljubiice popadae, nasmeila se,
oiju jo poluzatvorenih, a u isti mah obavila mi je ruke oko vrata i poljubila me
dugim jutarnjim poljupcem, poljupcem golubice koja se budi.
Kad sam je zamolio da mi ispria neto o sebi, ona mi ree:
- Tebi to zaista mogu. Druge bi lagale i poele time to bi ti rekle da nisu
uvek bile ono to su sada, napriale bi ti itave bajke o svojoj porodici i svojim
ljubavima, ali ja neuda te laem, niti da se predstavljam da sam neka
princeza; sasluaj me, pa e videti da li sam bila srena! Zna, esto sam
poelela da se ubijem. Jednom su uli u moju sobu i nali me skoro uguenu. O,
da se ne bojim pakla, ve davno bih to uinila. Isto se tako bojim umiranja,
bojim se samog tog trenutka, a meutim, elela bih da sam mrtva.
Ja sam sa sela, otac je drao pod zakupom poljsko dobro. Do prve priesti,
svakog jutra su me slali da uvam krave na panjaku; po itav dan sam bila
sama, sedela sam kraj jarka, spavala, ili ila u umu da vadim ptie iz gnezda;
verala sam se uz drvee kao deak, haljinica mi je uvek bila iscepana; esto su
me tukli to sam ukrala jabuke ili to sam pustila stoku da ode u tetu kod
suseda.
Za vreme etve, kada bi se, uvee, igralo kolo u dvoritu, sluala sam kako
pevaju pesme u kojima neke stvari nisam shvatala, momci su ljubili devojke, svi
su se glasno smejali; to me alostilo i budilo u meni snove. Ponekad, na putu,
vraajui se kui, zamolila bih da se popnem na neka kola sena, ovek bi me
poveo sa sobom i posadio na svenjeve deteline; hoe li verovati da sam najzad
poela da oseam neko neizrecivo zadovoljstvo kada bi me sa zemlje podigle jake

i snane ruke nekog jedrog momka ije je lice bilo preplanulo od sunca, a grudi
znojave?
Rukavi su mu obino bili zasukani do ramena, volela sam da dodirujem
njegove miice na kojima su, pri svakom pokretu ruke, iskakali miii i
nastajala ispupenja i udubljenja; volela sam i da me poljubi, da bih osetila
kako me njegova brada grebe po obrazu. Pri dnu livade, na koju sam svakog
dana odlazila, proticala je reica izmeu dva reda topola, na njenim obalama
raslo je raznovrsno cvee; ja sam od tog cvea pravila bukete, krune, vence; od
zelenih oskorua pravila sam ogrlice, to mi je postala prava strast, imala sam ih
uvek punu kecelju; otac me je grdio i govorio da u biti prava kaiperka. Reala
sam ih u svom sobiku; ti mnogi mirisi ponekad su me opijali i ja bih zaspala
oamuena, ali uivajui u toj klonulosti.
Miris pokoenog sena, na primer, toplog sena koje se sui, uvek mi je
neizmerno prijao, tako da sam se nedeljom zatvarala u senare i tu provodila po
itavo popodne posmatrajui pauke kako pletu mree na tavanici, i sluajui
muve kako zuje. ivela sam kao pravi neradnik, ali sam postala lepa devojka,
odisala sam zdravljem. esto bi me obuzela neka vrsta ludila, i ja bih trala,
trala, dok ne padnem, ili bih pevala da se sve orilo, ili sama sa sobom dugo
razgovarala; udne su me elje obuzimale; uvek sam posmatrala golubove u
njihovim golubarnicima kako vode ljubav; neki od njih dolazili su ak pod moj
prozor da se greju na suncu i poigraju se u lozi. Nou sam sluala kako lepraju
krilima i guguu, to mi se inilo tako slatko da bih poelela da sam golub i da
izvijam vrat isto kao to to oni ine kada se ljube. ta li to govore jedno
drugom, mislila sam, kad izgledaju tako sreni?
I isto tako sam se seala da sam videla kako ponosno jurepastuvi za
kobilama i kako im se ire nozdrve; seala sam se radosti od koje podrhtava
runo na ovcama kada im se pribliava ovan, i zujanja pela kada se kroz
grozdovi obese o drvee u vrtu. U staji, esto bih se zavukla meu stoku kako
bih osetila isparavanje njihovih udova, isparenja ivota, koje sam udisala
punim grudima, i kriom sam posmatrala njihove polne organe, koje sam svojim
zamagljenim oima gledala prosto kao u bunilu.
Ponekad, na okuci neke ume, naroito u suton, i samo je drvee dobijalo
neobine oblike: as su to bile ruke koje su se dizale ka nebu, ili stabla koja su
se povijala kao tela pod udarcima vetra. Nou, kad bih se probudila i kad su
meseina i oblaci, videla sam na nebu neto od ega me hvatao strah, a za ime
sam udela.
Seam se da sam jednom, uoi Boia, videla jednu ogromnu enu, golu,
kako stoji i koluta oima; bila je bar stotinu stopa visoka, ali je ila i stalno
postajala sve dua i sve tanja, da bi se na kraju rasparala, svaki se deo tela
odvojio, glava je prva odletela, dok se sve ostalo jo kretalo. Ili sam sanjala
rune snove; jo u desetoj godini imala sam noi pune nemira, noi pune pohote.
Zar to nije pohota blistala u mojim oima, tekla kroz moju krv, i inila da
mi srce poigrava kad bi se moji udovi dotakli jedan drugog?

Ona mi je veito na uvo pevala sladostrasne pesme; u mojim privienjima

put je blistala kao zlato, nepoznati oblici su se pokretali kao rasuta iva.
U crkvi sam posmatrala golog oveka razapetog na krstu, i podizala mu
glavu, popunjavala mu bedra, bojila sve njegove udove, dizala mu one kapke;
stvarala sam pred sobom lepog mukarca, vatrenog pogleda; skidala sam ga sa
krsta i zamiljala kako se upuuje k meni, tamjan ga je obavijao na oltaru, on je
koraao u dimu, a mene su od sladostraa podilazili marci.
Kada bi neki mukarac razgovarao sa mnom, ispitivala sam mu oi i vatru
koja iz njih izbija, posebno sam volela one iji se kapci stalno pokreu, usled
ega im se zenice as skrivaju as pojavljuju, pokreti slini lepranju krila
nonih leptirova; pokuavala sam da kroz odeu dokuim tajnu njihovog pola, i
o tome sam se raspitivala kod svojih mladih prijateljica, potajno sam
oslukivala poljupce moga oca i majke, a nou umove iz njihove postelje.
U dvanaestoj godini primila sam prvu priest, iz grada su mi poruili lepu
belu haljinu, sve smo imale plave pojaseve; htela sam da mi kosu uviju u lokne
kao nekoj dami.
Pre nego to u poi, posmatrala sam se u ogledalu, bila sam lepa kao
lutka, skoro sam se zaljubila u samu sebe, to bih vrlo volela. Bilo je to oko
Telova, asne sestre su itavu crkvu okitile cveem, sva je mirisala; i ja sam, ve
tri dana, sa ostalima, jasminom ukraavala stoi na kome se polau zaveti,
oltar je bio prekriven zumbulom, stepenice koje vode na hor bile supokrivene
ilimom, sve smo imale bele rukavice i sveu u ruci; bila sam srena, oseala
sam da sam stvorena za to; za sve vreme mise nogama sam tapkala po ilimu,
jer ih u kui moga oca nije bilo; obuzimala me je elja da legnem na njega u
svojoj beloj haljini, i ostanem potpuno sama u crkvi, usred zapaljenih votanica;
srce mi je tuklo, ispunjeno novom nadom, sa strepnjom sam oekivala hostiju,
sluala sam kako govore da prva priest menja oveka, i verovala sam da e se
sve moje elje stiati kada se obavi sveta tajna.
Ali ne, im sam ponovo sela na svoje mesto, opet sam se nala u svom
paklu; idui prema sveteniku, primetila sam da me gledaju i da mi se dive;
epurila sam se, nalazila da sam lepa, nesvesno sam bila gorda zbog svih milina
koje su se krile u meni, a za koje ni sama nisam znala.
Izaavi sa mise, mi smo u redu prole kroz groblje; nai roditelji i
radoznali svet stajali su sa obe strane, u travi, kako bi nas videli kad proemo;
ja sam ila prva, bila sam najvia. O ruku nita nisam jela, bila sam sva
potitena; oi moje majke, koja je plakala za vreme slube boje, bile su jo uvek
crvene; neki susedi doli su da mi estitaju, i od sveg srca su me ljubili; njihovi
poljupci bili su mi odvratni. Uvee, za vreme veernje, bilo je jo vie sveta nego
ujutro.
Preko puta nas bili su smeteni deaci, poudno su nas gledali, naroito
mene; ak i kada bih oborila oi, jo sam oseala poglede. Deaci su bili
nakolmovani i u sveanim odelima kao i mi. Kada bismo mi otpevale prvu
strofu neke pobone pesme, oni bi prihvatili, i od njihovog glasa mi se uzdizala

dua, a kad bi pesma zamrla, moje uivanje umiralo je s njom, i onda bi ponovo
uzelo maha im bi oni opet poeli.
Poloila sam zavet, ali se od svega seam samo da sam govorila o beloj
haljini i o nevinosti.

Marija je tu uutala, zaokupljena verovatno uzbudljivom uspomenom, i u

strahu da je ova ne savlada, a onda, smejui se kao oajnici, nastavila je:
- Ah, bela haljina, ve je odavno dotrajala, a i nevinost sa njom! A gde li su
sad ostale? Neke su umrle, druge su se poudavale i imaju decu; ne viam se vie
ni sa jednom, ne poznajem vie nikoga. Jo uvek o Novoj godini elim da
napiem majci, ali se ne usuujem, a osim toga, pih! sva su ta seanja glupa!
Odupirui se tom uzbuenju, ona produi:
- Sutradan, kako je isto bio praznik, jedan drug je doao po mene da se
igramo; moja majka mi je rekla: Sada, poto si velika devojka, ne bi trebalo
vie da ide sa deacima, i rastavila nas. Nita mi vie nije trebalo pa da se
zaljubim u tog deaka; traila sam ga,udvarala mu se, htela da beim s njim iz
mog zaviaja; trebalo je da se oeni sa mnom kad porastem, nazivala sam ga
svojim muem, svojim ljubavnikom, ali se on nije usuivao.
Jednog dana, kad smo bili sami, i kad smo se zajedno vraali iz ume gde
smo brali jagode, prolazei pored jednog plasta, nasrnula sam na njega, pa sam,
pokrivi ga itavim svojim telom i ljubei ga u usta, poela da viem: Ta volimo
se, volimo se! Uzmimo se, uzmimo se! On me se oslobodio i pobegao.
Od tog vremena tuila sam se od itavog sveta i nisam vie naputala
farmu, ivela sam sama sa svojim eljama, kao to drugi ive sa svojim
uivanjima. Ako bi se govorilo da je neko oteo neku devojku koju nisu hteli da
mu daju, zamiljala sam da sam ja ta njegova dragana, da beim s njim na
konju, preko polja, i steem ga u zagrljaj; ako se govorilo o nekoj svadbi, ja bih
brzo legla u belu postelju; kao nevesta, drhtala sam od straha i sladostraa;
zavidela sam ak i kravama na njihovom tunom mukanju kad bi se telile;
sanjarei o uzroku toga, zavidela sam im na bolovima.
U to doba umro mi je otac, majka me je odvela u grad, brat mi je otiao u
vojsku gde je postao kapetan. Imala sam esnaest godina kad smo napustile
kuu; oprostila sam se zauvek od ume i livade kroz koju je proticao potok,
oprostila sam se od crkvene porte u kojoj sam provela tolike prijatne sate
igrajui se na suncu, oprostila sam se isto tako i od moje bedne sobice; nikada
vie nisam sve to videla. Grizete iz nae etvrti, s kojima sam se sprijateljila,
pokazale su mi svoje ljubavnike; ila sam sa njima na izlete, gledala ih kako se
ljubakaju, i do mile volje uivala u tom prizoru. Svakog dana sam pronalazila

po neki nov izgovor da bih otila od kue; majka je to ubrzo primetila, u poetku
me je grdila, a onda me ostavila na miru.
Najzad, jednoga dana, neka stara ena s kojom sam se pre izvesnog
vremena upoznala, ponudila mi je da se pobrine za mene; rekla mi je da je nala
vrlo bogatog ljubavnika, da sutra uvee treba da izaem kao da nosim svoj rad
u neko predgrae, i da e me ona odvesti njemu.
U toku sledea dvadeset etiri sata esto mi se inilo da u poludeti. Kako
se odreeni as pribliavao, taj trenutak kao da je bio sve dalji; u glavi mi je bila
samo ta re: ljubavnik, ljubavnik! Imau ljubavnika, biu voljena, i ja u dakle
nekog voleti! Prvo sam obula svoje najlepe cipele, a onda sam primetila da mi
se noga u njima suvie iri, pa sam obula duboke cipele; isto tako sam kosu
ureivala na sto naina: prvo sam je uvijala, zatim zalizala sa razdeljkom na
sredini, onda sam je kovrdala, uplitala u vitice; ukoliko sam se vieposmatrala
u ogledalu, postajala sam sve lepa, ali jo nisam bila dovoljno lepa, odea mi je
bila obina, crvenela sam od stida. Zato nisam bila jedna od onih ena koje su
tako bele u svojoj kadifi, sve u ipkama, to miriu na ambru i rue, u svili koja
uti, i sa poslugom u odelu opivenom zlatom! Proklinjala sam svoju majku,
svoj protekli ivot, i pobegla sam, dok su me na to gonila sva avolja iskuenja
u kojima sam unapred uivala.
Na zaokretu jedne ulice ekale su nas koije i mi se popesmo u njih: posle
jednog sata zaustavile su se pred gvozdenom ogradom jednog parka. etale smo
se neko vreme po njemu, a onda me starica napustila, i ostala sam sama.
Drvee je bilo visoko, puno lia; duguljaste cvetne aleje bile su oiviene travom;
nikada do tada nisam videla tako lep vrt; reka je proticala sredinom; preko
kamenja, veto rasporeenog tu i tamo, voda je padala u slapovima; labudovi su
se igrali na vodi, i, odiui krila, putali da ih struja nosi. Zabavljalo me i da
posmatram veliki kavez u kome su ptice svih vrsta kretale i ljuljale se na
svojim karikama; irile su svoje kitnjaste repove i epurile se jedne pred
drugima, da je bilo prosto zasenjujue. Dve statue od belog mermera, u
podnoju stepenita, gledale su u ljupkim pozama jedna u drugu; sunce na
zalasku zlatilo je veliki bazen preko puta stepenita, koji je oveka mamio da se
okupa. Mislila sam na nepoznatog ljubavnika koji tu boravi. Oekivala sam da
u svakog asa ugledati kako se iza neke grane drveta pojavljuje lep ovek koji
ponosno koraa kao Apolon. Posle veere, i kada su se u zamku stiali umovi
koje sam odavno sluala, moj gospodar se pojavio. Bio je to starac, sav sed i
mrav, utegnut u pripijeni frak sa ordenom na grudima i s tabanima koji su mu
smetali da savija kolena; imao je veliki nos i sitne zelene oi opakog izraza.
Priao mi je smekajui se, nije imao nijednog zuba. Kad se ovek osmehuje,
treba da ima malu rumenu usnu kao to je tvoja, i male brie, zar ne, anele
moj?
Seli smo zajedno na jednu klupu, on mi je uzeo obe ruke, nalazio je da su
tako lepe da mi je ljubio svaki prst; ako hou da budem njegova ljubavnica,
rekao mi je, treba da budem pametna i da ivim sa njim, biu vrlo bogata,
imau poslugu da me slui i svakog dana lepe haljine, jahau konja, etau se

kolima; ali za sve to, govorio je, treba da ga volim. Obeala sam mu da u ga
voleti.
Mene uopte nije obuzimao onaj unutranji ar koji mi je do tada palio
utrobu kad god bi mi priao neki mukarac; kako sam tako sedela kraj njega i
sama sebi ponavljala da u, eto, biti njegova ljubavnica, na kraju sam to i
poelela. Kad mi je rekao da uemo, hitro sam ustala. On je bio oaran,
podrhtavao je od radosti, veselnik! Proli smo kroz jedan divan salon u kome je
sav nametaj bio pozlaen, i onda me odveo u moju sobu i hteo da me sam
svue;poeo je time to mi je skinuo kapu, zatim je hteo da mi izuje cipele, ali
mu je teko bilo da se sagne, pa mi je rekao: Star sam, dete moje; kleao je,
preklinjao me pogledom i, sklapajui ruke, dodao: Tako si lepa! Uplaila sam
se od onoga to se spremalo.
Ogromna postelja nalazila se u dnu alkovna, on me odvukao do nje viui;
osetila sam kako tonem u perine i dueke, njegovo je telo svom teinom lealo
na mom, odvratno i muno, njegove tanke usne obasipale su me hladnim
poljupcima, tavanica me pritiskala.
Kako je bio srean, kako je bio van sebe od ushienja! Poto sam se i ja
trudila da naem naslade, izgleda da sam samo nadraivala njega; ali ta se
mene tie njegovo uivanje! Ja sam traila svoje, oekivala sam svoje, htela sam
da ga isiem iz njegovih bezubih usta i nemonih udova; da ga izmamim iz
itavog tog starca, i jednim neverovatnim naporom, sakupivi svu uzdranu
pohotu koja je bila u meni, postigla sam samo to da me je moja prva no
razvrata ispunila gaenjem.
im je on izaao, ustala sam, prila prozoru, otvorila ga i pustila da mi
vazduh osvei kou; inilo mi se da treba itav Okean da me opere od njega;
ponovo sam namestila postelju, briljivo izbrisala sva mesta gde me je taj le
svojim grenjem mrcvario. itavu no sam proplakala; u oajanju sam urlala
kao tigar koga su utrojili. Ah, da si tada doao! Da smo se u to doba poznavali!
Da si bio mojih godina, tada bismo se voleli, kada sam imala esnaest godina,
kada je moje srce bilo netaknuto! itav bi na ivot proao u tome, moje bi ruke
onemoale privijajui te uza se, a i oi, ronei u tvoje.
Nastavila je:
Kao velika dama, ustajala sam u podne, imala sam livrejisanog slugu koji
me je svuda pratio, i koije u kojima bih se zavalila na jastuke; moj rasni konj
divno je preskakao oboreno drvee, a crno pero na mom eiru za jahanje ljupko
se lepralo; ali kako sam odjednom postala bogata, sva ta rasko me je draila
umesto da me smiruje. Ubrzo sam postala uvena, i stali su da se otimaju o
mene; moji ljubavnici su pravili mnoge gluposti da bi mi se dopali, svake veeri
sam itala ljubavna pisamca koja su preko dana stizala, ne bih li u njima nala
nov izraz nekog srca, sazdanog drukije od ostalih i stvorenog za mene. Ali sva
su bila slina, i unapred sam znala kraj njihovih reenica i nain na koji e pasti
na kolena; dvojicu sam odgurnula iz udljivosti i oni su se ubili; njihova smrt
me nimalo nije dirnula, jer zato su morali da umru? Zato nisu savladali sve
prepreke da bi me osvojili? Kad bih ja volela nekog mukarca, za mene ne bi

postojalo more dovoljno iroko, ni zid dovoljno visok koji bi me spreili da doem
do njega. Da sam mukarac, kako bih se dovijala da potkupim uvare, dase
nou popnem na prozore, i svojim ustima uguim krik svoje rtve, iako bi me
svakog jutra obmanula nada koju sam uoi toga dana gajila!
Jedne sam ljubavnike terala s besom i uzimala drage, jednolinost uivanja
dovodila me do oajanja, a ipak sam ga grozniavo traila, uvek udela za
novim nasladama i o njima ispredala udesne snove, kao mornari koji ne mogu
odoleti da ne piju morsku vodu kada ih mori e!
Dendi ili gejak - htela sam da vidim da li su svi isti; probala sam strast
ljudi belih i punakih ruku, ofarbane kose slepljene na slepoonicama; imala
sam blede deake, plave mekuce kao da su devojke, koji su malaksavali na
meni; starci su me isto tako prljali svojim starakim bludom, i ja sam,
probudivi se, posmatrala njihove sipljive grudi i ugaene oi. Na jednoj drvenoj
klupi, u nekoj seoskoj krmi, izmeu kraga vina i lule duvana, ovek iz naroda
me isto tako pomamno ljubio; i ja sam se, kao i on, prepustila sirovom uivanju i
razuzdanom ponaanju; ali ni dripci ne vode ljubav nita bolje od plemia,
kamara slame nije toplija od sofe. Nekima sam se sva predavala, kao neka
robinja, ne bi li ih to jae raspalila, ali me oni zato nisu voleli nita vie. Za
glupake sam imala gnusne izopaenosti, a oni su me zauzvrat mrzeli i prezirali,
dok sam ja elela da ustostruim svoja milovanja i preplavim ih sreom. Najzad,
u nadi da bogalji mogu voleti vie od ostalih, i da se zakrljale prirode grevito
hvataju za ivot svojom pohotom, podavala sam se grbavcima, kepecima;
prireivala sam im takve noi da su im na njima mogli pozavideti milioneri, ali
su me se oni verovatno uasavali, jer su me brzo naputali. Ni siromani, ni
bogati, ni lepi, ni runi nisu mogli niim da zasite moju ljubav koju sam traila
od njih; meu svima tim slabiima, mekucima, zaetim iz dosade, meu svom
tom nedonoadi koju su napravili paralitiari, koje vino opija a ene ubijaju,
koja se boji da e umreti u postelji kao to se gine u ratu, nije bilo ni jednog
jedinog koji nije malaksao ve posle prvog sata. Nema, dakle, vie na zemlji one
boanske mladosti kao nekada! Nema vie Bahusa, nema Apolona, nema vie
onih junaka koji su koraali goli, ovenani vencima od vinove loze i lovora. A ja
sam bila stvorena da budem ljubavnica nekog cara; potrebna mi je bila ljubav
razbojnika, na tvrdom kamenu pod suncem Afrike; udela sam da se
isprepliemo kao zmije i da se volimo urlajui kao lavovi kada vode ljubav.
U to doba sam mnogo itala; dve sam knjige stotinu puta proitala: Pavla i
Virginiju, i jo jednu koja se zove Zloini kraljica. Tu su bili portreti Mesaline,
Teodore, Margarete Burgonske, Marije Stjuart i Katarine Druge. Biti kraljica,
govorila sam sebi, i uiniti da gomila luduje za tobom! E, pa ja sam bila
kraljica, kraljica kakva se danas moe biti; ulazeiu svoju lou, bacala sam na
publiku pogled pobedonosan i izazivaki, na hiljade glava pratilo je pokret
mojih obrva, nad svima sam vladala svojom bezonom lepotom.
Meutim, premorena veitim traganjem za ljubavnikom, a kako sam ga
vie nego ikad elela po svaku cenu, i kako sam, uostalom, od poroka napravila
muenje koje mi je bilo drago, dojurila sam ovamo srca punog ara, kao da
imam jo neko devianstvo da prodam; iako rafinirana, pomirila sam se s tim da

ivim loe; do tada bogata, da utonem u bedu, jer kad jednom tako nisko
padnem, neu moda vie teiti da se stalno penjem, a ukoliko se moji organi
vie troe, moje bi se elje svakako stiavale, htela sam da jednom zauvek
svrim s tim i da se jednom zauvek zgadim na ono za ime sam tako vatreno
udela. Da, ja koja sam se kupala u jagodama i mleku, dola sam ovde da se
opruim na ovu bednu optu postelju kroz koju gomila proe; umesto da budem
ljubavnica, postala sam slukinja svih, i kakvog sam surovog gospodara stekla!
Nema vie vatre zimi, nema vie finih vina na mojoj trpezi, ve godinu dana
nosim istu haljinu, ta mari! Zar moj zanat nije da budem gola? Ali zna li ti
moju zadnju misao, moju poslednju nadu? O, raunala sam da u ovde jednoga
dana nai ono na ta nikada nisam naila, mukarca koji mi je uvek izmicao, za
kojim sam tragala u posteljama otmenih ljudi, sa balkona u pozoritima; varka
koja postoji samo u mom srcu, a koju hou da uhvatim svojim rukama; nadala
sam se da e jednog lepog dana neko svakako doi - u velikom mnotvu mora
postojati takav - vei, otmeniji, snaniji; oi e mu biti prorezane kao oi
sultana, u glasu e mu se oseati sladostrae, udovi e mu biti poudno gipki
kao u leoparda, odisae opojnim mirisima, zubima e s uivanjem gristi ove
grudi koje se nadimaju za njega. Kad god bi neko doao, ja bih pomislila: Je li
to on? pa opet za drugog: Je li to on? Neka me voli! Neka me voli! Neka me
tue! Neka me skrha! Ja u mu sama doarati itav harem, znam neko
nadraujue cvee, znam napitke koji uzbuuju, i kako se i sam umor pretvara
u prekrasnu ekstazu; biu koketa kada on to bude hteo, ne bih li podstakla
njegovu sujetu ili mu zabavila duh, odjednom u se preobraziti u enjivu,
savitljivu kao trska, zasuu ga blagim reima i nenim uzdasima; radi njega u
se izvijati kao zmija, nou u se pomamno trzati i bolno se griti. U nekom
toplom kraju, pijui dobro vino iz kristalnih aa, igrau mu sa kastanjetama
panske igre, ili u skakati kliui ratnu himnu kao neka divljakua; ako voli
statue i slike, zauzimau poze velikih majstora, a on e pred njima padati na
kolena; ako vie voli da mu budem prijatelj, obui u se kao mukarac i sa njim
ii u lov; pomoi u mu da se osveti; ako hoe da ubije nekoga, ja u vrebati
umesto njega; ako je lopov, kraemo zajedno; voleu njegovu odeu i kaput
kojim je ogrnut. Ali nita, nikada, nikada! Uzalud je vreme proticalo i jutra se
raala, uzalud se istroio svaki delimoga tela od svih razbluda kojima se
naslauju mukarci, ostala sam kakva sam bila u svojoj desetoj godini, devica,
ako je devica ona koja nema mua, nema ljubavnika, koja nije saznala ta je
uivanje i koja stalno o tome sanja, koja izmilja divna privienja i vidi ih u
svojim snovima, koja uje njihove glasove u hujanju vetrova, koja trai njihove
crte u meseevom liku. Ja sam devica! Tebi je to smeno? Ali zar u meni nema
nejasnih predoseanja, vatrene enje? U meni svega toga ima, osim samog
devianstva.
Pogledaj na uzglavlju mog kreveta sve one crte urezane u mahagoniju, to
su se usekli nokti svih onih koji su se tu upinjali, svih onih ije su se glave
trljale o njega; nikada nisam imala nieg zajednikog s njima; iako smo bili
sjedinjeni onoliko vrsto koliko se to ljudskim rukama moe, mene je neki ponor
uvek odvajao od njih. O, koliko puta sam ja, dok su oni zaneseni hteli da se

istope u svojoj nasladi, duhom bila na hiljade milja daleko odavde, kako bih s
nekim divljakom podelila njegovu rogozinu, ili s nekim pastirom iz Abrucija
njegovu kolibu zastrtu ovijim koama.
Niko u stvari ne dolazi mene radi, niko me ne poznaje, oni moda u meni
trae neku enu kao to ja u njima traim nekog mukarca; zar nema na
ulicama toliko pasa koji njukaju po ubritu kako bi nali pileu kost ili pare
mesa? Isto tako, ko bi znao sve ljubavi pune ushienja koja se utole na bludnici,
sve one lepe elegije koje se zavravaju pozdravom upuenim njoj? Koliko sam
njih videla koji su ovamo doli ojaena srca i oiju punih suza!
Jedni, kako bi po izlasku sa nekog bala u jednoj jedinoj eni saeli sve one
sa kojima su se maloas rastali; drugi, posle neke svadbe, nadraeni milju o
nevinosti; a zatim mladii, kako bi koliko im drago milovali svoje ljubljene
kojima se nisu usuivali ni re da kau, sklapajui oi i gledajui je tako u svom
srcu; oenjeni ljudi, kako bi se podmladili i naslaivali u lakim uivanjima iz
svojih srenih dana; svetenici, koje demon progoni i koji nee obinu enu, ve
bludnicu, otelotvorenje greha; oni su me proklinjali, obuzimao ih je strah od
mene, ali su me oboavali; da bi iskuenje bilo jae a uas vei, eleli su da
imam papke na nogama i da mi haljina blista od dragog kamenja. Svi prolaze
tuno, jednoliko, kao senke koje idu jedna za drugom, kao gomila od koje oveku
ostaje samo seanje na njenu buku, na bat mnogih nogu, na zbrkane uzvike koji
su se u njoj uli.
I zaista, znam li ime ijednog od njih? Oni dolaze i odlaze, nikada me niko
nije nesebino pomilovao, a trae ljubav, traili bi je kad bi smeli! Treba im
govoriti da su lepi, pretpostavljati da su bogati, onda se oni smekaju, a vole da
se smeju, ponekad treba pevati, ili utati, ili govoriti. Niko ak i ne pomilja da i
ta, tako izvikana ena, ima srce; glupaci jedni, divili su se mojim izvijenim
obrvama i blistavim ramenima, presreni to su za male pare dobili kraljevsko
pare, a nisu prihvatali onuneutoljivu ljubav koja im je hrlila u susret i padala
pred noge.
Meutim, vidim i ovde ene koje imaju ljubavnike, prave ljubavnike koji ih
vole; one njima daju posebno mesto u svojoj postelji kao i u svojoj dui, i kada
oni dou, srene su.
To one, vidi, radi njih tako dugo eljaju svoje kose i radi njih zalivaju
saksije sa cveem koje je na njihovim prozorima; ali ja, ja nemam nikoga,
nikoga; ak ni srdanost nekog jadnog deteta, jer prstom upiru u mene, u
bludnicu, i kad prolaze pored mene, okreu glavu. Kako davno, Boe moj, nisam
izala u polje niti videla selo! Koliko sam nedelja provela sluajui glas onih
tunih zvona koji sav svet poziva na slubu boju na koju ne idem! Kako davno
nisam ula klepetue na kravama u umarku! Ah, hou da odem odavde,
dojadilo mi je, dojadilo; peice u se vratiti u svoj kraj, otii u kod svoje dadilje,
to je dobra ena i lepo e me primiti.
Kad sam bila sasvim mala, ila sam kod nje i ona mi je davala mleka;
pomagau joj da odgaja svoju decu i u kunim poslovima, ii u u umu po

granje, grejaemo se uvee kraj vatre kad padne sneg; evo, uskoro e zima;
kockom emo deliti kola na Sveta tri kralja.
O, ona e me voleti, ja u ljuljati maliane da ih uspavam, koliko u biti
srena!

Ona uuta, a onda pogleda u mene svojim oima blistavim od suza, kao da
hoe da mi kae: Jesi li ti?
Ja sam je poudno sluao, gledao sam svaku re kako izlazi iz njenih usta,
trudei se da se poistovetim sa ivotom koji je u njima bio izraen. Uveliana
razmerama koje sam joj svakako ja pridavao, ona mi se uinila kao neka nova
ena, puna nepoznate tajne pa, i pored mojih odnosa s njom, puna primamljivih
drai i do tada nepoznate privlanosti. I zaista, mukarci koji su je imali ostavili
su na njoj kao neki dah iilelog mirisa, tragove prohujalih strasti, to joj je
pridavalo sladostrasnu velianstvenost; blud ju je ukrasio nekom paklenom
lepotom. Da nije prolih orgija, da li bi se tako samoubilaki osmehivala, da li bi
liila na pokojnicu koja se probudila u ljubavi? Njen obraz je usled toga bio
blei, kosa jo ivlja i mirisnija, udovi gipkiji, meki i topliji; i kod nje je u
ivotu, kao i kod mene, tuga smenjivala radost, i njene su se nade zavravale
odvratnou, a neizreciva klonulost smenjivala ludake greve; i ne znajui
jedno za drugo, ona u svom bludnienju, ja u svojoj ednosti, ili smo istim
putem, koji vodi ka istom ponoru; dok sam ja traio ljubavnicu, ona je traila
ljubavnika, ona u svetu, a ja u svom srcu; ali i jedno i drugo bealo je od nas.
- Jadna eno - rekoh joj, privijajui je uza se - koliko si prepatila!- Znai, i ti
si prepatio neto slino? - ree ona. - Jesi li i ti kao ja? Jesi li svoje uzglavlje
esto kvasio suzama? Jesu li i tebi sunani dani bili isto tako tuni? Uvee,
kada se spusti magla, a ja koraam sama, ini mi se da kia prodire kroz moje
srce i drobi ga.
- Sumnjam da ti je ikad bilo tako dosadno u drutvu kao meni, bilo je i
dana ispunjenih zadovoljstvom, a ja kao da sam se rodio u nekom zatvoru,
toliko je u meni stvari koje nisu ugledale svetlost.
- Ali ti si tako mlad! U stvari, svi su ljudi sada stari, deca prema svemu
oseaju odvratnost kao i starci, naim majkama je bilo dosadno kada su nas
zaele; nekada ljudi nisu bili ovakvi, zar nije tako?
- Tako je - rekao sam. - Kue u kojima stanujemo sve su jednake, bele i
sumorne kao grobovi na groblju; u starim crnim barakama koje sada rue ivot
je svakako bio topliji, u njima se glasnije pevalo, lomili su se krazi na
stolovima, i postelje od ljubavnog zanosa.
- Ali zato si tako tuan? Ti si znai nekoga voleo?

- Da li sam voleo? Boe moj! Koliko da tebi pozavidim na ivotu.

- Zavideti meni na ivotu! - ree ona.
- Da, zavideti, na tvom mestu ja bih moda bio srean, jer ako ne postoji
mukarac za kakvim ti udi, ena kakvu ja elim mora da ivi negde; meu
tolikim srcima koja kucaju, mora se nai jedno za mene.
- Potrai ga, potrai!
- O, da li sam voleo, toliko mnogo da sam se zasitio uguivanim eljama.
Ne, ti nikada nee znati sve one koje su me zaluivale i za koje sam u dnu
svoga srca gajio aneosku ljubav. Sluaj, kada bih jedan dan proveo sa nekom
enom, govorio sam sebi:
Zato je nisam upoznao pre deset godina? Svi njeni protekli dani pripadali
bi meni, njen prvi osmeh bio bi upuen meni, njena prva misao meni. Ljudi
dolaze i obraaju joj se, ona im odgovara, misli na njih. Trebalo bi da sam
proitao sve knjige kojima se ona divi. Zato se nisam etao s njom svim onim
hladom koji je nju titio! Mnoge haljine je iznosila, a ja ih nisam video; u svom
ivom sluala je najlepe opere, a ja nisam bio tu; drugi su joj ve dali da mirie
cvee koje ja nisam nabrao, neu moi nita da uinim, ona e me zaboraviti, ja
sam za nju kao neki prolaznik na ulici, a kad bih se rastao sa njom govorio sam
sebi: Gde je ona? ta radi itav dan daleko od mene? U emu joj prolazi
vreme? Neka jedna ena voli nekog mukarca, neka mu da znak, on e pasti na
kolena pred njom! A mi, samo se sluajnomoe desiti da nas pogleda, pa i
onda... treba biti bogat, imati konje koji vas nose, imati kuu ukraenu
statuama, prireivati sveanosti, prosipati zlato, dizati buku; ali iveti u gomili,
ne moi njom vladati ni duhom ni novcem, i ostati isto onako nepoznat kao
najvei podlac i najvei glupak, dok tei za nebeskim ljubavima i dok bi s
radou umro pod pogledom voljene ene, sve te muke sam iskusio.
- Ti si stidljiv, zar ne? One ti ulivaju strah.
- Sada vie ne ulivaju. Nekada sam drhtao od samog zvuka njihovih
koraka; stajao sam ispred frizerskih radnji i posmatrao lepe votane glave sa
cveem i dijamantima u kosi, rumene, bele, sa izrezom oko vrata, bio sam
zaljubljen u neke od njih; izlog jednog obuara isto tako me je dovodio do
ushienja: te satenske cipelice koje e neko uzeti za veernji bal, navlaio sam
na jednu bosu nogu, nogu divnu, sa finim noktima, nogu od ivog alabastera,
kao u neke princeze koja ulazi u kadu; steznici okaeni ispred pomodnih radnji,
koji su se njihali na vetru, isto tako su mi ulivali udne elje; poklanjao sam
bukete cvea enama koje nisam voleo, u nadi da e se tako roditi ljubav, jer
sam uo da tako biva; pisao sam pisma upuena bilo kome kako bih pisanjem
pobudio u sebi nenost, i plakao sam; od najmanjeg osmeha na usnama neke
ene srce mi se topilo od miline, i to je bilo sve! Ja nisam bio sazdan za toliku
sreu, ko bi mene mogao da voli?
- ekaj, ekaj jo godinu dana, est meseci! Moda ve sutra, nadaj se!
- Suvie sam se nadao da bih je mogao dobiti.
- Govori kao neko dete - ree mi ona.

- Nije tako, ja ak ne vidim koja me ljubav ne bi zasitila posle dvadeset

etiri sata; toliko sam sanjao o tom oseanju da me je to zamorilo, kao one koji
su isuvie jako voleli.
- Pa ipak, na ovom svetu je samo to lepo.
- Kome ti to pria? Ja bih sve dao da provedem samo jednu no sa enom
koja bi me volela.
- O, kada bi ti, umesto to krije svoje srce, dozvolio da se vidi sve ono
plemenito i lepo to je u njemu, sve bi te ene htele, nema ni jedne koja se ne bi
trudila da postane tvoja ljubavnica; ali ti si bio lui od mene. Da li je kome stalo
do skrivenog blaga? Ljude kao to si ti otkrivaju samo namigue, i mue ih,
ostale ih ne primeuju. A meutim, ti si zaista zasluivao da te vole! Pa dobro,
utoliko bolje! Ja u te voleti, ja u biti tvoja ljubavnica.
- Moja ljubavnica?- O, molim te! Poi u s tobom kud god zaeli, otii u
odavde, iznajmiu sobu preko puta tvoje, posmatrau te itavog dana. Koliko u
te voleti! Biti s tobom, uvee, ujutru; nou spavati zajedno s tobom, sa rukama
oko tvoga tela; jesti za istim stolom jedno prema drugom, oblaiti se u istoj sobi,
izai zajedno i oseati da si ti kraj mene! Zar mi nismo stvoreni jedno za drugo?
Zar se tvoje nade ne podudaraju sa mojim gnuanjem? Tvoj ivot i moj, zar nisu
isti? Ti e mi priati o tome kako je samoa dosadna, a ja u ti kazivati muke
koje sam podnela; treba iveti kao da emo zajedno ostati samo jedan as,
iscrpsti svu razbludu i nenost koja u nama postoji, a onda poeti iznova i
umreti zajedno. Poljubi me, poljubi me opet! Spusti svoju glavu ovde na moje
grudi, da lepo osetim njenu teinu, da mi tvoja kosa miluje vrat, da rukama
milujem tvoja ramena, tvoj pogled je tako nean!
Ispod zguvanog pokrivaa koji je visio do poda virile su nae gole noge;
ona kleknu i savi ga pod duek, video sam kako su se njena bela lea povila kao
trska; usled nespavanja bio sam sav slomljen, glava mi je bila teka, oi su me
pekle, ona mi ih poljubi neno samo vrhom usana, to me osveilo kao da mi ih
je neko nakvasio hladnom vodom. I ona se sve vie budila iz mrtvila koje je za
trenutak ovladalo njom; razdraena usled umora, raspaljena ukusom ranijih
poljubaca, sa oajnikim sladostraem stegla me je u zagrljaj, govorei mi:
Volimo se, jer ni mene ni tebe niko nije voleo .
Drhtala je otvorivi usta i pomamno me ljubila, a onda odjednom, prenuvi
se i prevlaei rukom preko kose, dodala je:
- Sluaj, kako bi na ivot bio lep kada bi tako bilo, kada bismo otili da
ivimo u nekoj zemlji gde na vrelom suncu raste uto cvee i zru narande, na
nekoj obali, kakvih, kako se pria, ima, gde je pesak potpuno beo, gde mukarci
nose turbane, gde ene nemaju haljine od koprene; leali bismo pod nekim
velikim granatim drvetom, sluali kako umi zaliv, ili zajedno du obale da
skupljamo koljke, ja bih od trske plela korpe, ti bi ih prodavao, ja bih te
oblaila, prstima bih ti uvijala kosu, stavila bih ti ogrlicu oko vrata, o, kako bih
te volela! Kako te volim! Pusti me da utolim svoju udnju za tobom.
Pa zapovednikim pokretom pritisnuvi me na svoj leaj, ona se svali na
moje telo i oprui se po njemu sa bestidnom radou, bleda, sva ustreptala,

stisnuvi zube, i steui me pomamnom snagom uza se; oseao sam se kao da
me zahvatio uragan ljubavi, zaulo se jecanje, a zatim otri krici; moja usna,
vlana od njene pljuvake, podrhtavala je i svrbela me; nai miii, sklupani u
isti vor, stezali su se i ulazili jedni u druge, sladostrae se pretvaralo u
delirijum, a naslada u muenje.Otvorivi najednom zaprepaene i
prestravljene oi, ona ree:
- A kad bih dobila dete!
A onda, s nekim moleivim umiljavanjem nastavi:
- Da, da, dete! Dete od tebe!... Ti me naputa? Vie se neemo videti?
Nikada vie nee doi, hoe li ponekad misliti na mene? Ja u uvek nositi
tvoju kosu ovde, zbogom!...
Stani, tek svie!
Zato sam toliko hitao da pobegnem od nje? Jesam li je ve voleo?
Marija mi nita vie nije rekla, mada sam ostao jo nekih pola sata kod nje;
moda je sanjarila o odsutnom ljubavniku. U asu rastanka postoji trenutak u
kome voljena osoba, time to tuga unapred ovlada nama, nije vie kraj nas.
Mi nismo rekli zbogom jedno drugom, uzeo sam je za ruku, ona mi je
prepustila, ali snaga da je stegnem ostala je u njenom srcu.
Nikada je vie nisam video...

Od tada sam stalno mislio na nju; nijedan dan nije protekao a da nisam
izgubio to je mogue vie sati u sanjarenju o njoj; ponekad sam se posebno
zatvarao i tako, sam, trudio se da je oivim u toj uspomeni; esto sam se upinjao
da na nju mislim pre nego to zaspim, ne bih li je nou sanjao, ali toliko sree
nisam imao.
Traio sam je na sve strane, na etalitima, u pozoritu, na uglovima ulica;
ni sam ne znam zato sam verovao da e mi pisati. Kad neka kola zastanu pred
mojim vratima, uobraavao sam da e ona izai iz njih. Sa koliko sam strepnje
iao za nekim enama! Kako mi je lupalo srce kad bih okrenuo glavu da vidim
da li je to ona!
Oni su kuu poruili, niko nije znao da mi kae ta je bilo s njom.
udnja za enom koju smo jednom imali uasna je stvar i sto puta gora od
svega ostalog; strane slike progone nas kao gria savesti. Nisam ljubomoran
na mukarce koji su je imali pre mene, ali sam ljubomoran na one koji su je
posle mene imali; inilo mi se da postoji neki preutan dogovor da emo jedno
drugom biti verni, ja sam vie od godinu dana odrao tu njoj zadatu re, a onda
su sluaj, dosada, a moda i to to me je zamorilo to oseanje, uinili da sam je

pregazio. Ali sam ja, u stvari, svuda tragao za njom; u posteljama drugihsanjao
sam o njenom milovanju.
Uzalud ovek eli da preko starih strasti poseje nove, uvek niu stare, na
svetu nema snage koja bi iupala njihovo korenje. Rimski drumovi, kojima su
se kotrljale konzulske koije, ve odavno nisu u upotrebi, ispresecani su
mnogim stazama, pretvoreni u itorodne njive, ali se njihov trag i sada vidi, i
prilikom oranja oteti se plug o njihovo veliko kamenje.
ena za kojom su skoro svi mukarci u potrazi moda je samo seanje na
neku ljubav koja se zaela na nebu ili jo prvih dana ivota; mi smo u potrazi za
svim onim to je u vezi s njom, druga ena koja nam se dopadne lii skoro uvek
na prvu, treba biti vrlo pokvaren ili imati vrlo iroko srce da bi ovek mogao sve
voleti. Zar ne vidite kako vam ljudi koji piu veito govore o istoj eni, i kako je
po sto puta opisuju a da se nikad ne zamore? Imao sam jednog prijatelja koji je,
u svojoj petnaestoj godini, oboavao neku mladu majku koju je video kako doji
dete, dugo posle toga cenio je samo ene razmera kuvarice, lepota vitkih ena
bila mu je odvratna.
Ukoliko je vreme odmicalo, voleo sam je sve vie, sa onom pomamom koju
oseamo prema nemoguim stvarima, izmiljao sam pustolovine da bih je
pronaao, zamiljao na susret, njene su mi se oi priviale u plavim
mehuriima reke, a boja njenog lika u liu jasike kad ga jesen oboji. Jednom,
idui brzo nekom livadom, trava je utala oko mojih nogu dok sam koraao,
ona me je u stopu pratila; ja se okrenuh, nije bilo nikoga. Drugom prilikom,
neka kola prooe ispred mojih oiju, ja podigoh glavu, veliki beli veo pojavi se
na vratima i zalepra na vetru, tokovi su se okretali, on se lelujao, zvao me,
iezao, i ja sam se opet naao sam, utuen, naputeniji nego da sam na dnu
nekog ponora.
O, kad bi ovek mogao da iz sebe iscedi sve to je u njemu, pa da stvori
jedno bie od same te svoje misli! Kad bi mogao da u svojim rukama dri to
svoje privienje i dodiruje mu elo, umesto to tolika milovanja i toliki uzdasi
idu u vetar!
Ali ne samo to je to nemogue, ve nas pamenje izneverava i slika se
brie, dok razdirui bol ostaje u nama. Napisao sam sve ovo do sada da bih je
dozvao u seanje, nadajui se da e mi rei pomoi da je oivim; ali mi to nije
polo za rukom, ja o njoj znam mnogo vie nego to sam rekao.
Uostalom, ja se ovim nikome nisam ispovedao, jer bi mi se rugali. Zar se ne
podsmevaju onima koji vole, jer to ljudi smatraju za sramotu; svako, iz
stidljivosti ili sebinosti, krije ono to mu je u dui najbolje i najnenije; da bi
nas potovali, treba pokazivati samo najruniju stranu, to je nain da ovek
bude na zajednikom nivou. Kako se moe voleti takva ena? rekli bi mi, a pre
svega, niko to ne bi razumeo; pa emu ondaotvarati usta?
Bili bi moda u pravu, moda ona nije bila ni lepa ni vatrenija nego ostale;
bojim se da moda volim samo jednu zamisao nastalu u mom duhu i da u njoj
volim samo san o ljubavi koji je ona pobudila u meni.

Dugo me je muila ta misao, suvie sam visoko uzdigao ljubav da bih

mogao da se nadam da e se ona spustiti do mene; ali po onome kako mi se ta
misao nametala, morao sam da priznam kako u tome ima neega slinog! Tek
nekoliko meseci poto sam je napustio, osetio sam tu ljubav; u prvo vreme sam,
naprotiv, iveo veoma spokojno.
Kako je svet prazan onome koji sam po njemu hoda! ta je trebalo da
radim? Kako da provodim vreme? ime da zaokupim svoj mozak? Kako su dani
dugi! Gde je onaj to se ali da su dani ivota naeg kratki? Neka mi ga pokau,
to je svakako srean smrtnik.
Razonodite se, kau, ali ime? To je isto to i rei mi: Trudite se da budete
sreni! Ali kako? I zato bi se ovek toliko patio? U prirodi je sve dobro, drvee
raste, reke teku, ptice pevaju, zvezde sijaju; ali ovek, koji nigde nema mira,
veito se trudi, vrzma, kri umu, prevre zemlju, otiskuje se na more, putuje,
tri, ubija ivotinje, ubija samog sebe, i plae, i urla, i misli na pakao, kao da
mu je Bog dao razum zato da bi izmiljao jo vea zla nego to su ona koja ovde
podnosi!
Nekada, pre Marije, u mojoj amotinji bilo je neeg lepog, velikog, ali sada
je ona glupa, to je mamurluk oveka koji je pio lou rakiju, san pijanog oveka.
Oni koji su burno iveli nisu ovakvi.
U pedesetoj godini sveiji su nego ja u dvadesetoj, za njih je sve jo novo i
privlano. Da nisam kao oni ravi konji koji su umorni im izau iz tale i koji
dobro kaskaju tek poto prevale poprilian deo puta koji prelaze hramajui i
patei? Mnogi prizori mi zadaju bol, a mnogi pobuuju u meni saaljenje, ili
bolje rei, sve se to smea u istu odvratnost.
Onaj koji je toliko estit da nee da uzme ljubavnicu, jer ne bi mogao da je
obaspe dragim kamenjem, niti da je smesti u neki dvorac, i koji svuda vidi
prostake ljubavi, koji spokojnim okom posmatra glupu runou tih dveju
ivotinja to se pare, a koje nazivaju ljubavnik i ljubavnica, ne pada u iskuenje
da se spusti tako nisko; on se protiv ljubavi bori kao protiv neke slabosti, i pod
noge baca svaku elju koja ga obuzme; ta ga borba iscrpljuje.
Cinina sebinost ljudi otuuje me od njih kao to ne volim da se druim sa
enama zbog njihovog ogranienog duha; uostalom, ja greim; jer dve lepe usne
vrede vie nego itava reitost sveta.
Opao list vetar pokree i nosi; isto bih tako i ja hteo da letim, da odem, da
otputujem nekud i da se vie ne vratim, ma kuda, samo da sam daleko od svoje
zemlje; kua mi pritiskuje plea, toliko sam puta uao i izaao na ista vrata!
Toliko sam puta podigao oi i uperio ih u isto mesto na tavanici moje sobe, da bi
se moralo izlizati.
O, da mi je da osetim kako se klatim na leima kamile! Preda mnom nebo
potpuno crveno, pesak potpuno sme, vidik sav u plamenu koji se prua u
nedogled, zemljite koje se talasa, orao koji lebdi nad mojom glavom; u jednom
kraju jato roda ruiastih nogu, koje prolaze i odlaze ka bunarima, pustinjski
brod kree se i ljulja me, usled sunca zatvaram oi, kupam se u njegovim
zracima, do mene dopire samo prigueni bat ovih ivotinja, vodi samo to je

zavrio svoju pesmu, idemo dalje, sve dalje i dalje. Uvee ovek pobode koie,
podigne ator, napoji kamile, oprui se na lavlju kou, zapale se vatre da bi se
rasterali akali, ije zavijanje dopire iz dubina pustinje; nepoznate zvezde, etiri
puta vee od naih, trepere na nebu; ujutru, meine se napune u oazi, pa opet
na put; sam si, vetar fijue, pesak se die u kovitlac.
A onda, u nekoj ravnici kojom ovek kaska itav dan, palme se diu izmeu
stubova, i lagano njiu svoje senovite kronje kraj nepomine senke razorenih
hramova; koze se veru uz njihova oborena proelja i brste bilje koje je niklo u
ukrasima isklesanim u mermeru, beei u skokovima kad im priemo. A s one
strane, kad se proe kroz ume gde dinovske lijane povezuju drvee, i s one
strane reka ija se druga obala ne vidi, nalazi se Sudan, zemlja Crnaca, zemlja
zlata; ali dalje, o, samo dalje, ja hou da vidim pomamni Malabar i njegove igre
u kojima se ubijaju; tu se od vina umire kao od otrova, a otrovi su slatki kao
vino; more, plavo more puno korala i bisera, prolama se od svetih orgija koje se
izvode u peinama i planinama; tu vie nema talasa, vazduh je rumen, nebo bez
oblaka ogleda se u mlakom Okeanu, palamari se pue kada ih izvuku iz vode,
ajkule idu za brodovima i jedu umrle.
O, u Indiju, naroito u Indiju!
Bele planine, pune pagoda i idola; usred uma koje su pune tigrova i
slonova, uti ljudi u belim odelima, ene kalajne boje, sa grivnama na nogama i
rukama u providnim haljinama koje ih obavijaju kao izmaglica, oiju od kojih se
vide samo kapci tamni od kane; one sve zajedno pevaju himnu nekom bogu,
igraju.
Igraj, igraj, bajadero, keri Ganga, neka mi se tvoje noge vrte u glavi! Kao
zmija ona se izvija, iri ruke, pokree glavom, kukovi joj se njiu, nozdrve ire,
kosa joj se rasplie, tamjan koji gori obavija glupo pozlaeno boanstvo koje ima
etiri glave i dvadeset ruku.
U unu od kedrovog drveta, u unu izduenih linija, ija tanka vesla
izgledaju kaoperje, pod jedrom ispletenim od bambusovih vlakana, uz zvuke
tam-tama i tamburina, otii u u utu zemlju koja se zove Kina; noge njihovih
ena mogu stati u aku, glave su im male a vee tanke, izvijene u uglovima; one
ive u senicama od zelene trske i jedu voe kadifaste opne, iz porculana sa
slikama. Uiljenih brkova koji padaju na grudi, obrijane glave, s perinom koji
se sputa niz lea, mandarin, s okruglom lepezom u ruci, eta se galerijom gde
u trononim posudama gore vatre, i lagano koraa po rogozinama od pirinane
slame; kratka lula zadenuta je za njegovu iljatu kapu, a crna slova utisnuta su
u crvenu svilu njegove odee. O, na kolika su me putovanja navele kutije od
aja.
Pronesite me, oluje Novoga Sveta, to iz korena upate stogodinje hrastove
i podiete vihor na jezerima na ijim se talasima igraju zmije! Neka me bujice
Norveke pokriju svojom penom; neka sibirski sneg, koji tako gusto pada, zatre
moj put! O, putovati, putovati, nikada ne stati, i u tom veitom kruenju videti
kako se sve pojavljuje i prolazi, sve dok oveku ne pukne koa i ne pokulja krv!

Neka se doline niu za planinama, polja za gradovima, ravnice za morima.

Sputajmo se niz strane i penjimo se uz njih, neka iljci katedrala nestaju iza
jarbola brodova koji hitaju iz pristanita; sluajmo huku slapova to padaju na
stene, vetar u umi, gleere kako se tope na suncu; da mi je da vidim arapske
konjanike kako jure kasom, ene koje nose u nosiljkama, i kako se kupole
zaobljuju, piramide diu u nebo, podzemne zaguljive hodnike u kojima poivaju
mumije, uske klance u kojima razbojnik puni svoju puku, evare u kojima se
kriju zvearke, prugaste zebre kako tre kroz visoku travu, kengure kako stoje
na zadnjim nogama, majmune kako se ljuljaju na kraju kokosovih grana,
tigrove kako navaljuju na svoj plen, gazele kako im izmiu...
Hajdemo, hajdemo, preimo prostrane okeane, gde orka sa uljeurama
ratuje. Evo, kao neka velika morska ptica koja udara krilima po povrini vode,
dolazi piroga divljaka; krvave kose vise na pramcu, bokove su obojili crveno,
usne probuili, i lica namazali, s alkama u nosu, urlajui pevaju pesmu smrti;
njihovi veliki lukovi su zapeti, strele zelenih vrhova su otrovane, i od njih se
umire u mukama; njihove gole ene, tetoviranih grudi i ruku, diu velike
lomae za rtve svojih mueva koji su im obeali neto mesa belaca, tako mekog
pod zubima.
Kuda u ja? Zemlja je tako velika, hou li prevaliti sve puteve, upiti sve
horizonte?
Da mi je da umrem plovei oko rta Dobre Nade, od kolere u Kalkuti, od
kuge u Carigradu.
Da sam bar mazgar u Andaluziji i da po itav dan kaskam po drelima
Sijere, da mi jeda vidim boju Gvadalkivira na kome su ostrvca puna oleandera,
da uvee sluam gitare i glasove kako pevaju pod balkonima, da posmatram
kako se mesec ogleda u mermernom bazenu Alhambre, u kome su se nekada
kupali sultani.
Zato nisam gondolijer u Veneciji, ili voza onih putnikih dvokolica, koje
vas, po lepom vremenu, prevoze iz Nice u Rim! A meutim, ima ljudi koji ive u
Rimu, ljudi koji su u njemu stalno nastanjeni. Kako je srean napuljski prosjak
to na vrelom suncu spava opruen na obali i koji, puei svoju cigaru, gleda
kako se dim iz Vezuva die u nebo!
Zavidim mu na ljunkovitoj postelji i na snovima koje tu moe da sanja;
more, uvek lepo, donosi mu miris svojih talasa i daleki um koji dopire sa
Kaprija.
Ponekad zamiljam da sam stigao na Siciliju, u neki ribarski zaselak, gde
svaki un ima trouglasta jedra. Jutro je; tu, izmeu korpi i razapetih mrea sedi
jedna priprosta devojka; bosonoga je, oko pasa joj je zlatan gajtan, kao kod ena
iz grkih kolonija; crna kosa, spletena u dve vitice, sputa joj se do peta; ona
ustaje, popravlja kecelju; koraa, a stas joj je snaan i u isti mah gibak kao stas
antikih nimfi.

Da mi je da me voli takva ena!

Jedno siromano dete, neuko, koje ni itati ne bi znalo, ali iji bi glas bio
tako umilan kada bi mi svojim sicilijanskim naglaskom reklo: Volim te, ostani
ovde! .

Rukopis se ovde prekida, ali ja sam poznavao pisca, i ako je neko, da bi

doao dovde, proao kroz sve metafore, hiperbole i ostale figure koje ispunjavaju
prethodne stranice, pa eli da sazna kraj, neka nastavi.
Oseanja treba da imaju malo rei na raspolaganju, inae bi se knjiga
zavrila u prvom licu. Svakako da na pisac nije naao nita vie da nam kae;
postoji jedna taka do koje ovek pie, a posle nje vie razmilja, i ba na tom
mestu je on stao, ne vodei rauna o itaocu!
A meni je ba drago to se knjiga sluajno prekida tu, u trenutku kad bi
postala bolja; pisac bi uao u drutvo, imao bi mnoge stvari da nam kae, ali se
on, naprotiv, sve vie i vie povlaio u jalovu samou, iz koje nita ne izlazi.
Smatrao je da ne treba vie da se ali, to je moda dokaz da je istinski poeo da
pati. Ni u razgovoru s njim, ni u njegovim pismima, ni u njegovim hartijama
koje sam pregledao posle njegove smrti, i gde sam ovo naao, nisam dokuio
nita to bi razotkrivalo stanje njegove due u trenutku kada je prestao da pie
svoje ispovesti.Mnogo je alio to nije bio slikar, govorio je da u svojoj uobrazilji
ima izvanredno lepih slika. Isto tako je bio neutean to nije bio muziar; u
proletnja jutra, dok je etao du drvoreda topola, simfonije bez kraja brujale su
u njegovoj glavi. Meutim, on se uopte nije razumevao ni u slikarstvo ni u
muziku, video sam ga kako se divi pravim brljotinama, i kako sa glavoboljom
izlazi iz Opere. Posvetivi malo vie vremena, strpljenja, rada, a naroito sa
prefinjenijim ukusom za umetniko uobliavanje, polo bi mu za rukom da
stvori osrednje stihove, dobre da ih ovek upie nekoj dami u spomenar, to je
uvek otmeno, ma ta se o tome govorilo.
U prvoj mladosti hranio se vrlo ravim piscima, to se moglo videti po
njegovom stilu; zalazei u godine, postali su mu odvratni, ali vrsni pisci nikad
vie nisu u njemu probudili onakav zanos.
Kako je strasno voleo sve to je lepo, runoe se grozio kao zloina; i zaista,
runo stvorenje je neto strano, izdaleka uasava, a izbliza uliva odvratnost;
kad ono govori, ovek pati; ako plae, njegove suze idu vam na ivce; kad se
smeje, ovek dobija elju da ga izmlati, a kad uti, njegov nepomini lik ini
vam se da je sedite svih poroka i svih niskih nagona. Isto tako nikad nije
opratao nikome ko mu se ve na prvi pogled nije dopao; ali je zato bio vrlo
naklonjen ljudima koji mu se nikad nisu obratili ni sa dve rei, ali iji je hod i
oblik lobanje voleo.

Izbegavao je skupove, sveane priredbe, balove, koncerte, jer im bi uao,

osetio bi kako se sledio od tuge i kako mu je ak i u kosi hladno. Kada bi ga
gomila gurala, mladalaka mrnja bi mu obuzimala srce, i ono bi mu protiv te
gomile uskiptelo kao u vuka, kao u divlje zveri koju su opkolili u njenoj jazbini.
Iz tatine je uobraavao da ga ljudi ne vole, a ljudi ga u stvari nisu
poznavali.
Opte nesree i zajednike patnje nisu ga mnogo alostile; ak bi se reklo
da je u njemu vee saaljenje izazivao tigli u kavezu kad u sunane dane
pone da lepra krilima nego porobljeni narodi, takav je bio po prirodi. Bio je
pun istananih obzira, i istinski skroman; nije, na primer, mogao da sedi u
poslastiarnici i vidi kako ga neki siromaak posmatra dok jede, a da ne
pocrveni do uiju; izlazei, dao bi mu sav novac koji bi mu se naao u ruci, i
pobegao. Ali su ljudi nalazili da je cinik, jer je uvek upotrebljavao pravu re i
glasno je govorio ono to drugi u sebi misle.
Ljubav ena koje neko izdrava (ideal mladia koji nemaju sredstava da ih
izdravaju) bila mu je odvratna, gadio se nje; smatrao je da je ovek koji plaa
gospodar, vlastelin, kralj.Mada je bio siromaan, potovao je bogatstvo, a ne
bogatae; biti ljubavnik ene kojoj neko drugi plaa stan, odeva je i hrani, inilo
mu se da je toliko duhovito kao ukrasti bocu vina iz tueg podruma; dodavao je
da je hvalisanje takvim stvarima osobina posluge koja potkrada kuu i sitnih
ljudi.
eleti udatu enu i zato postati prijatelj njenog mua, s potovanjem mu
stezati ruku, smejati se njegovim dvosmislenim dosetkama, alostiti se to mu
poslovi ne idu dobro, izvravati njegove naloge, itati novine koje on ita,
jednom rei, za jedan jedini dan uiniti vie niskosti i podlosti nego to je deset
robijaa uinilo u toku itavog svoga ivota, to je bilo neto suvie poniavajue
za njegovu gordu prirodu, a meutim, bio je zaljubljen u vie udatih ena;
ponekad bi krenuo tim putem, ali bi ga odvratnost odjednom obuzela kada bi
lepotica ve poela da ga umilno gleda, kao to mraz u mesecu maju sparui
kajsije u cvetu.
A grizete, rei ete? E, to nikako! Nije mogao da se pomiri s tim da se penje
na mansardu kako bi poljubio usta koja samo to su dorukovala sir, i da stegne
ruku koja ima promrzline.
to se tie zavoenja devojke, za njega je silovanje bilo manji greh od toga;
privezati nekoga za sebe, za njega je bilo gore nego ubiti ga. Ozbiljno je mislio
da je manja nesrea ubiti jednog oveka, nego napraviti dete; u prvom sluaju
oduzimamo ivot, ali ne itav ivot, ve polovinu ili etvrtinu ili jednu petinu
onog bitisanja koje se primie kraju, koje bi se i bez vas okonalo; ali u drugom
sluaju, govorio je on, zar neete biti odgovorni za sve suze koje e ono proliti od
kolevke pa do groba? Bez vas, ono se ne bi rodilo, a zato se rodilo? Radi vae
zabave, svakako ne radi svoje! Radi toga da nosi vae ime, ime jedne budale?
Isto bi toliko vredelo da ga napiete na neki zid, ta e vam ovek samo zato da
nosi teret radi tri-etiri slova?

Po njegovom miljenju, meu majmunima, hipopotamima i abama, koji se,

mujak ili enka, sparuju kada ih zajednika elja primora da jedno drugo trae
i da se sjedine, u emu nema ni straha ni odvratnosti s jedne strane, ni
surovosti i bestidnog despotizma s druge, nema podobnih onome koji,
oslanjajui se na graanski zakonik, na silu ue u postelju device koju su mu
toga jutra dali, i na taj nain izvri legalno silovanje koje vlasti tite; i o tome je
izlagao dugake teorije protivne moralu, koje je izlino ovde iznositi.
Eto zato se uopte nije enio niti je kao ljubavnicu imao neku izdravanu
bludnicu, ni udatu enu, ni grizetu, ni devojku; ostajale su samo udovice, na
njih nije ni pomiljao.
Kada je trebalo izabrati zanimanje, on se kolebao izmeu mnogih stvari
koje su gaodbijale. Nije bio dovoljno prepreden da se prikae kao ovekoljubac, a
kako je po prirodi bio dobar, medicina ga je odbijala. to se tie trgovine, nije
bio sposoban da rauna, dovoljno je bilo da vidi banku pa da postane
razdraljiv. I pored svih svojih ludosti, u njemu je bilo isuvie zdravog razuma
da bi ozbiljno shvatio plemenito zanimanje advokata; uostalom, njegova
pravinost nije se mogla prilagoditi zakonima. Isto tako, imao je previe ukusa
da bi se bacio na kritiku; bio je moda suvie pesnik da bi u knjievnosti
postigao uspeh. A zatim, jesu li to neka zanimanja? Treba se okuiti, stei

poloaj u drutvu, dosadno je dokoliariti, treba postati koristan, ovek je roen

da radi: maksime koje je teko shvatiti, a koje su mu suvie esto ponavljali.
Pomirivi se s tim da e mu svuda i sve biti dosadno, izjavio je da e
studirati prava i nastanio se u Parizu. Mnogi su mu zavideli u njegovom selu i
govorili mu da e biti srean da poseuje kafane, pozorita, gostionice, da e
viati lepe ene; on ih je pustio da govore i smejao se, a najradije bi plakao.
Koliko je puta, meutim, zaeleo da zauvek napusti svoju sobu u kojoj je toliko
zevao i trljao laktove o pisai sto od mahagonija, na kome je u svojoj petnaestoj
godini sastavljao drame, a ipak se od svega toga teko rastao; od svih mesta
ovek moda najvie voli ona koja je najvie proklinjao; zar zatvorenici ne ale
za svojim zatvorom? To je zato to su se u tom zatvoru nadali, a kad su iz njega
izali nemaju vie emu da se nadaju; kroz zidove svojih elija videli su polja
osuta belim radama, izbrazdana potocima, prekrivena utim itom, sa putevima
oivienim drveem - ali kada su se nali na slobodi, u bedi, oni ponovo vide ivot
onakav kakav je, siromaan, surov, sav blatnjav i hladan; polje, isto tako, ono
lepo polje onakvo kakvo je u stvari: naikano poljarima ne bi li ih spreili da
naberu voa kojeg su tako eljni; umarima, ako poele da togod ulove jer su
gladni; ukoliko ih obuzme elja da se proetaju, a nemaju isprava, polje je puno
andarma.
I tako se nastanio u jednoj nametenoj sobi u kojoj je nametaj bio kupljen
za druge, a ti drugi su ga i pohabali; inilo mu se da stanuje u ruevinama. Dan
mu je prolazio u radu, u sluanju potmule uline buke, u posmatranju kie kako
pada na krovove.
U sunane dane odlazio je u etnju po Luksemburkom parku, koraao po
opalom liu i seao se kako je u liceju radio to isto. Ali tada nije mogao ni
pomisliti da e i posle deset godina biti na istom mestu. Ili bi pak seo na neku

klupu, pa razneeno i setno sanjario o mnogo emu, posmatrao hladnu i crnu

vodu u bazenima, a onda se vraao potitenog srca.
Dva-tri puta, ne znajui ta da radi, otiao je u crkvu na veernje i pokuao
da se moli Bogu; kako bi mu se prijatelji smejali da su ga videli kako umae
prste u kropionicu i krsti se!Jedne veeri, dok je lutao predgraem, i to tako
razdraen da bi nasrnuo na isukane maeve i borio se na ivot i smrt, zauo je
neke glasove kako pevaju, i na mahove blage zvuke orgulja koje im odgovaraju.
Kraj vrata je neka starica, uurena na zemlji, traila milostinju, zveckajui
marjaima u plehanoj zdelici; obloena vrata otvarala su se i zatvarala kad god
bi neko uao ili izaao, uo se bat drvene obue, pomeranje stolica po kamenim
ploama; u dnu, hor je bio osvetljen, tabernakl je blistao pri svetlosti svea,
svetenik je pojao molitve, svetiljke, okaene u lai, klatile su se na dugakim
konopcima, vrhovi oiva i donja strana bili su u senci, kia je ibala po oknima
tako da su krckale olovne reetke, orgulje su brujale, glasovi im odgovarali, kao
onog dana kada je na strmoj obali uo kako more i ptice razgovaraju jedno s
drugim. Obuze ga elja da postane svetenik, kako bi itao molitve nad telima
umrlih, kako bi nosio koulju od kostreti i u zanosu niice padao u ljubavi
prema Bogu... Odjednom mu se nekakvo samilosno cerekanje podie iz dubine
srca, on natue eir na ui i izae sleui ramenima.
Vie nego ikad obuzela ga je tuga, vie nego ikad dani mu postadoe dugi;
vergl koji bi uo kako svira pod njegovim prozorom kidao mu je duu, u tom
instrumentu nalazio je neku neodoljivu setu, govorio je da su te kutije pune
suza. Ili ak nita nije govorio, jer se nije pravio da je blaziran, da mu je
dosadno, da je ovek koji se u sve razoarao; najzad su ak nalazili da je postao
veselije naravi. Obino bi neki siromaak sa Juga, iz Pijemonta, ili neki
enevljanin okretao ruicu. Zato li je taj napustio svoj krov i svoju kolibu
okienu kukuruzovinom u doba branja? Dugo bi ga posmatrao kako svira,
njegovu veliku etvrtastu glavu, crnu bradu i preplanule ruke; majmune u
crvenoj haljinici skakutalo mu je na ramenu i kreveljilo se; ovek je pruao
kaket, a on mu je ubacivao svoj novi i pratio ga pogledom sve dok ga ne
izgubi iz vida.
Preko puta njegovog stana gradili su neku kuu, to je trajalo tri meseca;
video je kako zidovi rastu, kako se spratovi diu jedni iznad drugih, kako su
zastaklili prozore, kako je malteriu, kree, a onda pozatvarae vrata; porodice
se uselie u nju i poee da ive, njega je ljutilo to je dobio susede, vie je voleo
pogled na livade.
Obilazio je muzeje, posmatrao sve one vetaki izraene osobe, nepomine i
uvek mlade u svom idealnom ivotu, koje gledamo po muzejima i koje gledaju
kako gomila prolazi pored njih, ali ne pokreu glavu, ne diu ruku sa maa, a
oi e im blistati ak i onda kada nai unuci budu leali u grobu. Tonuo je u
duboko razmiljanje pred antikim statuama, naroito pred onima koje su
oteene.
Desila mu se alosna stvar. Jednoga dana na ulici mu se uinilo da je
poznao oveka koji je proao pored njega; prolaznik je uinio isti pokret, zastali
su i prili jedan drugom. Bio je to on, njegov stari prijatelj, njegov najbolji

prijatelj, njegov brat, onaj kraj koga je sedeo u srednjoj koli, u razredu, na
studijama, u spavaonici; oni su svoje kazne i zadatke radili zajedno; u dvoritu i
u etnji ili su ruku pod ruku, nekada su se zakleli da e iveti zajedno i da e
biti prijatelji do groba. Najpre jedan drugome stegoe ruku, oslovljavajui se po
imenu, a onda odmerie jedan drugog, nita ne govorei, obojica su se promenili
i ve pomalo ostareli. Poto su jedan drugog upitali ta rade, zastali su
odjednom i nisu znali ta bi dalje; nisu se videli ve est godina i nisu bili u
stanju ni dve rei da razmene. Kada im je najzad dosadilo da bulje jedan u
drugoga, oni se rastadoe.
Kako nije imao energije ni za ta, i kako mu se, suprotno miljenju filozofa,
inilo da je vreme bogatstvo koje na svetu najmanje prua, poeo je da pije
rakiju i pui opijum; esto je po itave dane provodio leei polupijan, u nekom
stanju koje je bilo sredina izmeu apatije i komara.
Ponekad bi mu se snaga vratila, i on bi se odjednom ispravio kao neka
opruga. Tada mu se rad inio vrlo privlaan, a zraenje njegove blistave misli
budilo je u njemu - osmeh, i to onaj spokojan i dubok osmeh mudraca; onda bi se
brzo laao posla, imao je divne planove, hteo je da izvesne epohe prikae u
svojoj svetlosti, da povee umetnost sa istorijom, da protumai velike pisce i
velike slikare, da pie komentare, da zbog toga ui jezike, da zaroni u antiku, da
se upozna sa Istokom; ve je sebe video kako ita natpise i tumai zapise na
obeliscima; a onda bi naao da je lud i opet bi skrstio ruke.
Prestao bi da ita, ili bi itao knjige koje je smatrao loim, ali koje su mu
ba tom svojom osrednjou ipak priinjavale izvesno zadovoljstvo. Nou nije
spavao, od nesanice se prevrtao na postelji, tako da je ujutru bio umorniji nego
da uopte nije legao.
Kako su ga dosada i uasna navika iscrpele, i kako je u ogrubljivanju, koje
je posledica toga, nalazio ak i izvesno zadovoljstvo, postao je kao oni ljudi koji
sebe vide kako umiru, nije vie otvarao prozor da udahne ist vazduh, nije vie
prao ruke, iveo je u sirotinjskoj prljavtini, nosio je jednu koulju itavih
nedelju dana, nije se vie brijao niti se eljao. Mada je bio zimogroljiv, ako bi
ujutru izaao, pa skvasio noge, po itav dan bi ostao u mokrim cipelama i nije
loio vatru, ili bi ak obuen legao na postelju i nastojao da zaspi; posmatrao je
muve kako se jure po tavanici, puio je i okom pratio male plaviaste kolutove
koje je isputao iz usta.Lako se moe shvatiti da nije imao nikakav cilj, i u tome
je bila sva nesrea. ta bi moglo da ga obodri, da ga uzbudi? Ljubav? On je
beao od nje; slavoljublje je za njega bilo smena stvar; to se novca tie, bio je
strahovito pohlepan, ali je lenost pretegla, a osim toga, po njegovom miljenju,
nije vredelo da se ovek mui za jedan milion; rasko pristaje oveku koji je
roen u velikom bogatstvu; onaj koji je stekao svoje bogatstvo, skoro nikad ne
ume da ga potroi; njegova je oholost bila tako velika da je ni presto ne bi mogao
da zasiti. Upitaete me: pa ta je hteo? Ne znam, ali je pouzdano da nije uopte
mislio da se kasnije kandiduje za poslanika; on bi ak odbio i mesto okrunog
naelnika, a samim tim vezeni frak, orden za zasluge, kone pantalone i jahae
izme za sveane prilike. Vie je voleo da ita Andre enijea, nego da bude
ministar, vie je voleo da bude Talma nego Napoleon.

To je bio ovek koji se izraavao izvetaeno, amfigurino i zloupotrebljavao

epitete.
Sa visine tih vrhova, zemlja i sve ono ega se ovek na njoj dokopa iezava.
Isto tako postoje bolovi koji su tako veliki da ovek nita vie ne znai, i prezire
sve kad ga oni ne ubiju, jer nas jedino samoubistvo oslobaa njih. On se nije
ubio, i dalje je iveo.
Nastao je karneval, on se nimalo nije razonodio. Sve je kod njega ilo u
raskorak; pogrebi su u njemu izazivali skoro veselost, a na sveanostima ga je
obuzimala tuga; u pozoritu je esto video gomilu odevenih skeleta, sa
rukavicama, manetama i eirima s perjem, koja se naginje preko ograde loa,
stavlja lornjone, uspija se, u kojoj jedni u druge upiru uplje poglede; u parteru
je video kako se pod svetlou lustera presijava mnotvo belih lobanja,
pribijenih jedna uz drugu. Onda je sluao je kako ljudi trei silaze niz
stepenite, smeju se, odlaze sa enama. .

Jedna uspomena iz detinjstva prola mu je kroz glavu, prisetio se sela N...,

onog u koje je jednog dana otiao peice, i o emu je sam govorio u ovim
zapisima; hteo je da ga jo jednom vidi pre nego to umre, oseao je kako se
gasi. Stavio je novac u dep, uzeo kaput i krenuo potpuno sam. Pokladni dani te
godine pali su ve poetkom februara, bilo je jo vrlo hladno, putevi su bili
zamrznuti, kola su jurila velikom brzinom; sedeo je u koiji, nije spavao, ali je
sa zadovoljstvom oseao kako ga vue ka onom moru koje e ponovo videti;
posmatrao je kako se u koijaevim rukama uzde, osvetljene fenjerom sa vrha
kola, pokreu i poigravaju na konjskim sapima koje se pue; nebo je bilo vedro i
zvezde su blistale kao u najlepim letnjim noima.Oko deset sati pre podne
izaao je iz kola u selu C... pa se odatle peice uputio do sela N...; iao je brzo,
ovog puta je skoro trao ne bi li se zagrejao. Jarkovi su bili puni leda, grane
ogolelog drvea bile su pri vrhu crvene, opalo lie istrulelo od kia lealo je kao
debeli crn i gvozdeno-siv sloj koji pokriva tle u umi, nebo je bilo potpuno belo,
bez sunca. On zapazi da su kamenovi meai, koji obeleavaju put, poobarani;
od onog vremena kada je prolazio tuda, na jednom mestu uma je bila iskrena.
urio je, hitao da to pre stigne. Najzad zemljite poe da se sputa; tu on udari
preko polja jednom stazom koju je poznavao, i ubrzo u daljini ugleda more.
Zastao je, uo je kako udara o obalu i hui u dnu horizonta, in altum; slan miris
dopro je do njega, doneo ga je hladan zimski vetar, srce mu je tuklo.
Na ulazu u selo bila je podignuta jedna nova kua, dve-tri druge bile su
poruene.
Barke su se bile otisnule na more, kej je bio pust, svi su se pozatvarali u
kue; dugake ledenice, koje deca zovu kraljevske svee, visile su po ivicama

krovova i oluka; firme na kolonijalnoj radnji i gostionici buno su kripale na

gvozdenim ipkama; plima se dizala i pribliavala preko ljunka, uz huku
slinu zveketu lanaca praenom jecajima.
Dorukovao je, mada mu je bilo veoma udno to nije gladan, pa je otiao
da se proeta po alu. Vetar je pevao u vazduhu, tanka trska, koja je rasla u
dinama zvidala je i besno se povijala, morska trava odletala je sa obale i
prekrivala pesak, ponekad bi je jak nalet poneo ka oblacima.
Ubrzo je pala no, ili bolje rei onaj dugi sumrak koji joj prethodi tokom
tunih dana u godini; krupne pahuljice snega padale su s neba, topile se na
vodi, ali su se na obali dugo zadravale i posipale je krupnim srebrnim pegama.
Na jednom mestu ugledao je staru barku do pola zarivenu u pesak, koja se
tu nasukala moda pre dvadeset godina, pepeljuge su izrasle u njoj, polipi i
koljke prilepili su se uz njene pozelenele daske; voleo je tu barku, obiao je oko
nje, dodirivao je na raznim mestima, posmatrao ju je s uenjem kao to ovek
posmatra le.
Na stotinu koraka odatle bilo je jedno mestace u stenovitom drelu, gde je
esto dolazio da sedi i mnoge asove tu proveo ne radei nita - doneo bi neku
knjigu, a nije je itao, smestio bi se tu potpuno sam kako bi izmeu belih zidova
okomitih litica posmatrao plavo nebo; tu je prosnevao svoje najlepe snove, tu je
najbolje uo krike galebova, a morska trava, koja je tu visila, stresala je na
njega biserje sa svoje kose; tu je gledao kako jedra na brodovima iezavaju na
horizontu, i tu je sunce za njega bilo toplije nego igde na svetu.
I on se tu vratio i ponovo ga naao; ali drugi su ga prisvojili, jer, dok je
nogomnesvesno kopkao po tlu, pronaao je dno boce i jedan no. Ljudi su tu
svakako priredili izlet, doli su sa damama, tu su uinali, smejali se, alili. O,
boe moj, pomislio je, zar na zemlji nema nijednog mesta koje smo dovoljno
voleli, gde smo tako dugo iveli da nam ono pripada do smrti, i da niko osim nas
tu nikada ne priviri?
Popeo se uvalom gde se nekad kamenje tako esto kotrljalo pod njegovim
nogama; esto ga je ak bacao, snano, da bi uo kako udara u strane litica i
kako se odjek ponavlja u samoi. Na zaravni, koja se dizala iznad strme obale,
vazduh je postao otriji; video je kako se mesec die pravo prema njemu; u
jednom kutku modrog neba, ispod meseca, levo, treperela je jedna sitna zvezda.
Plakao je, da li od hladnoe ili od tuge? Srce mu se kidalo, oseao je potrebu
da sa nekim razgovara. Uao je u malu krmu u koju je nekad navraao na au
piva, zatraio je cigarete, i nije mogao da se uzdri da eni koja ga je posluivala
ne kae: Ja sam ve dolazio ovamo. Ona mu odgovori: Ah, ali ovo nije lepo
godinje doba, gospodine, ovo nije lepo godinje doba, i vrati mu kusur.
Uvee je opet zaeleo da izae, otiao je i legao u neku jamu iz koje lovci
gaaju divlje patke, za trenutak je ugledao kako se odraz meseca valja na
talasima i izvija u moru kako neka velika zmija, a onda sa svih strana neba
oblaci opet poee da se gomilaju, i sve se zacrne. U mraku su se njihali crni
talasi, peli se jedan preko drugog i tutnjali kao stotinu topova; usled neke vrste

ritma, ova grmljavina je prelazila u stranu melodiju, dok je obala,

podrhtavajui od udaranja talasa, odgovarala jeanju puine.
Za trenutak je pomislio kako bi moda trebalo da svri sa sobom; niko ga
nee videti, ne moe se nadati niijoj pomoi, za tri minuta bie mrtav; ali
odmah zatim, antitezom obinom u takvim trenucima, ivot mu se nasmei,
njegovo ivljenje u Parizu uini mu se privlano i sa mnogo lepih izgleda na
budunost, pred oi mu je izala njegova udobna soba za rad, i svi spokojni dani
koje bi jo mogao da provede u njoj. Meutim, glasovi ponora su ga mamili,
talasi su se otvarali kao grob, spreman da se odmah zatvori nad njim i zaogrne
ga tenim naborima svoga plata...
Obuzeo ga je strah, vratio se, i itave je noi sa zebnjom sluao kako fijue
vetar; naloio je ogromnu vatru i zgrejao se tako da su mu se skoro ispekle
noge.
Time se zavrilo njegovo putovanje. Vrativi se kui, zatekao je svoje
prozore bele, prekrivene injem; u kaminu, ugalj je zgasnuo, odea mu je leala
na krevetu kako je i ostavio, mastilo se sasuilo u mastionici, zidovi su bili
hladni i vlani.On pomisli: Zato nisam ostao tamo? i s gorinom se seti kako
je bio radostan pri polasku. .

Ponovo je dolo leto, ali nije ga obradovalo. Samo je nekoliko puta otiao na
most Dez-Ar i posmatrao kako se njie drvee u Tiljerijama, i kako zraci sunca
na zalasku, od kojih se nebo rumenilo, promiu kao svetla kia ispod slavoluka
na trgu Etoal.
Najzad je umro prole godine, u decembru, ali lagano, malo-pomalo, prosto
od toga to je stalno na to mislio, ni jedan mu organ nije oboleo; umro je kao to
se umire od tuge, to e teko pasti ljudima koji su mnogo patili, ali to se u
romanu mora dopustiti, iz ljubavi prema udesnom.
eleo je da se izvri obdukcija, iz straha da ga ne zakopaju ivog, ali je
zabranio da ga balsamuju.
25. oktobra 1842.