OSNOVNO ODREENJE RADA, OSNOVNE VRSTE RADA I OBLICI PODELE

RADA
Marija Babovi
ETIMOLOGIJA POJMA RAD
Labour/labor
Travail
Lavoro

= muka, tegoba

Arbeit

POJAM RADA
Svesna delatnost
Svrsishodna delatnost
Instrumentalna delatnost
Drutvenim pravilima ureena delatnost
Stvaralaka delatnost
Nuna delatnost
Slobodna, neinstiktivna delatnost
Samostvaralaka delatnost
POJAM RADA Tilly & Tilly
Svaka aktivnost koja dodaje vrednost dobrima ili uslugama koje su
dostupne, bar u naelu, drugima moe se smatrati radom.
To znai da je rad:
a) Ljudski napor koji dodaje vrednost dobru ili usluzi
b) Zadovoljava potrebe i podrava aktivnosti drugih osoba osim proizvoaa
c) Ti drugi mogu pod odreenim uslovima da polau pravo na to dobro ili
uslugu.
isto destruktivne, ekspresivne ili potroake aktivnosti nalaze se izvan
granice pojma rada - one se mogu shvatati kao ANTI-RAD
RAZLIKA IZMEU RADA I IGRE
Tilly & Tilly: alternative u zadovoljavanju potreba
Kad nam je potrebno neko dobro da zadovoljimo potrebe imamo na
raspolaganju 4 alternative:
1) da ga proizvedemo sami,

 2) da ga prisvojimo,
3) kupimo ili
4) uinimo da ga neko drugi proizvede za nas.
Tri konkurentske paradigme u mapiranju sfere rada
Raznolikost formi rada - Tilly
VRSTE RADA
PREMA SLOENOSTI RADA
Prost jednostavan rad koji se ne da razlagati na jednostavnije
poslove/operacije
Sloen - rad u kome je vie jednostavnih poslova povezano u jedinstvenu
celinu
PREMA PRETENOJ VRSTI OVEKOVE ENERGIJE ULOENE U RAD
Fiziki/manuelni angaovanje ovekove fizike energije
Umni upotreba intelektualnih moi, angaovanje umnih sposobnosti
PREMA SREDSTVIMA KOJA DOMINIRAJU U RADU
Zanatski runi, dominiraju alati
Industrijski dominiraju maine - posebni alati sainjeni od pogonske
maine, transmisione maine i maine alatljike (klasian mainski,
mehanizova, lanani)
Informatiki dominiraju informatike tehnologije (automatizovan,
kibernetizovan, kompjuterizovan)
PREMA KVALIFIKACIJAMA ZA OBAVLJANJE RADA
Nekvalifikovan
Polukvalifikovan
Kvalifikovan
Visoko kvalifikovan
Strunjaki
PREMA NAKNADI ZA RAD
Plaeni rad - sa razliitim vrstama naknade (po satu, komadu, ugovoru,
uinku i sl.)
Neplaeni rad rad bez novane nadoknade
PREMA VLASNITVU NAD RADNOM SNAGOM I SREDSTVIMA ZA
PROIZVODNJU
Najamni rad

 Samozaposlenost
Preduzetniki rad
PREMA ULOZI U UKUPNOM PROCESU RADA
Izvrilaki, operativni
Upravljaki
PREMA REZULTATIMA RADA
Proizvodni
Usluni
PREMA SEKTORIMA
Primarni poljoprivreda, umarstvo
Sekundarni industrija
Tercijarni klasine usluge
Kvartarni usluge utemeljene na procesiranju informacija, na
informatikim tehnologijama
PREMA OBLASTIMA DELATNOSTI
Poljoprivreda
Industrija
Saobraaj
Trgovina
Usluge
Finansije
Obrazovanje
Nauka
Zdravstvo
Kultura
Socijalni rad
Dravna uprava
PREMA PRINUDI
Prinudan
Slobodan
PREMA LEGALNOM STATUSU

 Legalan
Nelegalan
PREMA FORMALIZACIJI
Neformalni rad rad u sivoj ekonomiji
Formalni rad
PREMA KONTINUIRANOSTI RADA
Stalan rad
Povremeni rad
PODELA RADA
Ako se ljudski rad shvati kao totalitet ukupnost reproduktivnih aktivnosti
drutva kao celine, onda se podela rada shvata kao diferenciranje tog ukupnog
rada, prema razliitim kriterijumima na razliite segmente drutva.
OBLICI PODELE RADA
Prirodna podela rada ? rad se deli na aktere prema nekim njihovim
prirodnim karakteristikama (biolokim)
Drutvena podela rada
drutveno profesionalna podela rada
klasno-slojna podela rada
granska podela rada
podela rada izmeu grada i sela
Tehnika podela rada podela rada unutar osvnonih radnih jedinica,
deli se konkretan proces rada.
UZROCI PODELE RADA
Drutvena diferencijacija uslonjavanje drutva, potreba i procesa
zadovoljavanja tih potreba
Interesi dominantnih drutvenih aktera i odnosi moi izmeu drutvenih
grupa
Zanimanje
Zanimanja su rezultat relativno stabilizovane podele rada (u odreenom
vremenu i drutvu).
Predstavljaju relativno uoblien skup aktivnosti-poslova iji je rezultat
odreeno dobro.
1841.g. u GB zvanino registrovano 431 zanimanje; krajem 20.v. u SAD
registrovano preko 30 000 zanimanja.

 Tipovi zanimanja
Tri osnovna:
1. Zanatska
2. Obina, ne-zanatska, industrijska (Parker i saradnici)
3. Profesionalna
Karakteristike profesija Greenwood
Znanje se temelji na nauno-teorijskom znanju
Struno delanje primena teorijskog znanja na praktian problem
Profesionalna aktivnost je sankcionisana i zatiena drutvenim pravilima
Profesionalni etiki kodeks obezbeuje samokontrolu profesionalne
delatnosti
Osobena profesionalna potkultura
Razlika izmeu zanimanja i profesija - Pavalko
Razvoj profesije Vilenski
1. poveanje broja onih koji se bave tom delatnou
2. otvaranje kola za dato profesionalno obrazovanje
3. stvaranje profesionalnog udruenja
4. zakonska zatita profesionalne delatnosti
5. postavljanje profesionalnog etikog kodeksa
Tradicionalne i moderne profesije Mok
POSLEDICE PODELE RADA
Porast autonomije u radu kod npr. Profesionalne podele rada
Gubitak autonomije, alijenacija kod izraene tehnike podele rada