Ciklama

To je najlepa od onih biljaka koje cvetaju zimi, i najvee je zadovoljstvo za onoga ko je

uspe odrati. Ipak pokuaj mnogima ne uspe, jer biljka naoigled propadne. Tajna
uspeha je u prilagoavanju biljke na uslove u vaem domu. Kao prvo, drite je stalno u
hladnoj sobi, odravajui visok stepen vlanosti vazduha tako da stoji na podlozi sa
mokrim peskom ili da saksija bude obloena vlanim tresetom. to je na hladnijem, to
e biljka due trajati.
Ciklama koju kupujete je Cyclamen persicum, jedna od biljaka iz porodice 16 poznatih
vrsta koje potiu preteno iz sredozemnog podruja. Cyclamen persicum potie iz male
Azije, gde je pronaena 1731 godine. Ime je dobila od grke rei Kyklos, to znai
kruno jer se cvetna stapka, dok se stvara plod, smota kao spirala. Izvorne vrste imaju
male, nene cvetove i uglavnom celo lie zeleno. Savremeni varijeteti imaju iroki
spektar boja. Od bele preko svetlo roza, tamno roza, narandaste do ciklama i tamno
crvene. Listovi su srebrno proarani. Ti novi varijeteti esto se lake uzgajaju u kui
nego stariji tipovi jer su dobijeni paljivom selekcijom i ukrtajem biljaka pogodnih
osobina.
Dobro uzgojena biljka u hladnom mora imati tako vrsto lie da na njemu uspravno
stoji ako je okrenemo naopake. Ciklama mora imati mnotvo pupoljaka koji izbijaju iz
kronje. Gomolj mora malo viriti iz zemlje a nenim odmicanjem lia proverite nema li
znakova truljenja.
KARAKTERISTIKE
Veliina: najvea veliina je 30 - 38 cm, ukljuujui i cvetove.
Doba cvetanja: od jeseni do prolea. Seme posejano leti jedne godine daje biljku u
cvetu u jesen sledea godine.
Miris: samo izvorna vrsta mirie.
Svetlo: prija im mnogo svetla ali moraju biti zatiene od jakog sunca.
Temperatura: najbolje je da je danju drite 7 - 15C, a nou otprilike 5C. Zato je
bolje da bude smetena u hodniku ili spavaoj sobi nego u toploj dnevnoj sobi. Leti se
moe posaditi i u dvorite.
Voda: zemlja mora biti vlana, ali ne sme stajati u vodi. Uvek zalivajte odozdo da se
ne vlai gomolj. Dok biljka raste i cveta, zalivajte je dvaput nedeljno. Kad biljka uvene,
pustite je da miruje na hladnom mestu, ali gde se ne smrzava. Ree zalivajte ali ne
dopustite da zemlja sasvim isui. Kad se ponu pojavljivati novi listovi, ponite opet
ee zalivati i drite je na hladnom i prozranom mestu.
Prehranjivanje: u doba rasta - cvetanja dodajte vodi teno hranjivo svakih 14 dana.
Vlanost vazduha: da bi preivela u kui, vazduh mora biti vlaan.
Vazduh: ne drite je blizu toplote posebno ne blizu plinske vatre i dima jakih cigareta,
zatitite je od promaje.
Presaivanje: presaujte nakon cvetanja, kad ve stari listovi propadnu a novi se
ponu pojavljivati. Paljivo odstranite uvele cvetove i listove. Ne stavljate je u velike
saksije jer ciklama bolje cveta u malim.
Orezivanje: nepotrebno.
Razmnoavanje: iz semena, koje morate drati pri temperaturi 13 - 16C. ivotni vek
u dobrim uslovima traje nekoliko godina. to je biljka starija, cvetovi su sve manji.

Biljke pratilice: najbolje uspeva kao zasebna biljka, ali manji primerci se mogu krae
vreme staviti i u meane nasade.
Laka/teka: za poetnike nije ba najednostavnija. Ciklame vie nego neke druge
biljke venu oko Nove godine.
Cvatua ciklama vrlo je osjetljiva na visoku temperaturu, a pogotovo na topli i suhi zrak u prostorijama s
centralnim grijanjem pa ju je najbolje smjestiti izmeu dvostrukih prozora gdje e imati obilje svjetla. U
stanovima sa jednostrukim prozorima obino je stavimo na prozor okrenut prema sjeveru, pazei da vrui
zrak od centralnog grijanja ne ide izravno na biljku
Najtraenija cvatua zimska lonanica ciklama (cyclamen perscium hibridi) cvate od rane jeseni do proljea.
Vrhunac potranje za ovom lonanicom je upravo sada, nakon boinih i novogodinjih blagdana, kada
uspjeno zamjenjuje boinu zvijezdu.
Ovisno o ukusu i raspoloivom prostoru ljubitelji ciklama mogu odabrati izmeu patuljastih, tzv. Cyclamini
sorti, zatim neto krupnijih ija je visina do 15 cm, sorta srednjeg rasta do 20 cm i standardne visine od 30
cm ili malo viih.
Uspjean uzgoj
Cvjetna stapka standardnih sorti duga je 20-30 cm sa cvjetovima 2,5-5 cm. Uspjean uzgoj ciklame poinje
ve prilikom kupnje, stoga odaberite biljku zdravih listova s mnotvom cvjetnih pupova.
Cvatua ciklama vrlo je osjetljiva na visoku temperaturu, a pogotovo na topli i suhi zrak u prostorijama s
centralnim grijanjem pa ju je najbolje smjestiti izmeu dvostrukih prozora gdje e imati obilje svjetla.
U stanovima sa jednostrukim prozorima obino je stavimo na prozor okrenut prema sjeveru, pazei da vrui
zrak od centralnog grijanja ne ide izravno na biljku.
Optimalna temperatura za dugotrajnu cvatnju je 10-16 stupnjeva C. Ciklami je potrebno puno vode pa je
najbolje kompost odravati stalno vlanim. Izjutra je treba zalijevati odstajalom vodom pazei da ne smoimo
gomolj i nadzemni dio.
Najbolja metoda je uranjanje u veu posudu sa vodom a nakon 10 min se izvadi i prosui. Dok raste i cvate
zalijevajte je dva puta tjedno, a jednom u dva tjedna prihranite tekuim gnojivom. Kada je u pitanju vlanost
zraka, okruite lonac tresetom ili ga drite na vlanim kameniima. Ocvale cvjetove redovito uklanjati da ne
naruavaju njenu ljepotu.
Nakon cvatnje smanjite zalijevanje dok se listovi ne posue, nakon ega lonac s gomoljem smjestite na
zrano i  sjenovito mjesto na balkonu ili u podrumu (kad proe opasnost od mraza u vrtu) i ne
zalijevajte do sredine ljeta.
Novi listovi
Kad pone razvijati nove listove gomolj se presadi do polovice u svjei supstrat i dri na svjeijem i
svijetlom mjestu uz redovito zalijevanje. Problemi kod ciklame nastaju zbog listova koji su skloni
smeuranju, utenju, padanju i prenju. Tada je potrebno zaliti (odozdo) ciklamu i premjestiti je na hladnije i
zranije mjesto. Ako primijetite sivu plijesan na listovima poprskajte fungicidom.

Divlja ciklama boije udo

Boije udo ili divlja ciklama? Kako god da se zove ova biljka, koja raste na obroncima
Mojsinjskih planina, Jastrepca, ali i oblinjih planinskih masiva Kopaonika i Juhora,
jedno je sigurno - prava je udotvorka. Istovremeno je i otrovna i lekovita. Mo divlje
ciklame dobro je bila znana pokojnom Ljubodragu Koziu, popularnom ika Ljupetu iz
Grad Stalaa, ivopisnog sela podno Male srpske svete gore, kako zbog velikog broja

crkava i crkvita iz 14. veka nazivaju Mojsinjske planine.

ika Ljupe je otiao na put bez povratka. Sreom, tajnu o boijem udu, kako je on
po svom uverenju nazivao divlju ciklamu, nije odneo u grob. Kako mu je sin decenije
proveo na radu u Africi, Ljupe je svega mesec i po pre smrti pozvao svoga unuka:
- Sasluaj me, i naui! Dok god bude mogao, pomai ljudima u nevolji! A Bog e tebi i
tvojoj kui - posavetovao ga je deda.
Sve do tada su ukuani znali samo deo recepture za pripremu terapije protiv opakog
kancera. Ljupe se, inae, istraivanjem bilja u svojoj okolini bavio skoro etiri
decenije, dok je divljom ciklamom poeo da pomae ljudima 1999. godine, u vreme
NATO agresije. Nebrojeno ljudi, iz zemlje i sveta, dolazilo je u Grad Stala, podno Kule
Todora od Stalaa-Vojvode Prijezde, da od Ljupeta Kozia potrae lek tekoj boljci.
Mnoga pisma i rei duboke zahvalnosti i danas uvaju njegovi potomci. Unuk
naslednik, ljubazan, mlad, crnomanjasti ovek, po uzoru na svoga bliskog pretka,
prihvatio je razgovor za Bilje i zdravlje ba u petak, ali pod uslovom da se njegovo
ime ne navodi.
- To uverenje sam nasledio od dede, jer ni on nikada petkom nita nije radio. Do pred
samu njegovu smrt, mi ukuani nismo znali ba sve o boijem udu i kako se
priprema. Odmah da vam kaem da aj i oblog od ove biljke nisu svemoni. Zavisi u
kojoj meri e oboleli organizam biljku da prihvati, ali i koliko je bolest uznapredovala.
Deava se da neki ljudi, posle primene terapije, i to u veoma kratkom roku, potpuno
ozdrave. Nekima umanji bolove, ali, ima i onih, kod kojih je i boije udo nemono.
Vrlo je vano da se jave posle potvrene dijagnoze, a pre poetka terapije zraenjem.
To na kom se mestu ili organu nalazi tumor, dobroudni ili maligni, nema znaaja.
Mnogi su uli da je biljka od koje se pripremaju lekoviti aj i melem otrovna. Pa, sve
oko nas je otrovno, u izvesnoj meri. Dakle, mera je ovde prava re kae potomak
deda Ljupeta.- Zbog toga u leenju treba do tanina da se pridravamo datog
uputstva. Kako u primeni leka, tako i u nainu ishrane. Ne treba jesti svinjsko meso i
mast, upote masti ivotinjskog porekla, takoe ni jaja, niti sveu jabuku, od nje samo
kompot ili sok.
Mladi Kozi istie da recepte za pripremu melema od ciklame daju svakom ko ih
zatrai, dajui nam zabeleku sa sastojcima za spravljanje melema i aja. Ipak, retko
ko zatrai recept, jer ljudi, uglavnom, nisu vini pripremi koja zahteva iskustvo.
- Terapija traje 21 dan, a uglavom, do potpunog izleenja, treba i vie puta da se
ponovi. Biljka mora da bude svea, da bi melem bio od koristi obolelom. Ljupetovo
boije udo, ili divlja ciklama je umska biljka, koja se razmnoava krtolom i
rizomom, a njeno stanite su hrastove i grabove ume.
OD LEKA ZA SVETINJU
Pojedini ljudi pristignu, vide kue, ureeno dvorite, i odmah pomisle kako smo se
obogatili od divlje ciklame. Mnogi ne znaju, i ne trude se da uju istinu. Recimo, da je
moj otac tri decenije radio u Africi, da sam i ja nekoliko godina tamo sticao. Svi pitaju
koliko melem kota, a mi odgovaramo nita. Ko eli, moe da ostavi prilog za obnovu
i izgradnju crkava. Nastavljamo dedinom stazom, jer Mojsinjske planine obiluju sa 77
crkava i crkvita kae Ljupetov unuk. - Deda Ljupe je iz pepela podigao hram
posveen Svetom Jovanu Glavoseku, pa Svetog Marka, a nama potpomcima je ostavio
amanet da ga sledimo na tom putu poverio nam je unuk Ljubodraga Ljupeta Kozia.
CRVENA KNJIGA
Mojsinjske planine obiluju visokim rastinjem bukvom, grabom i hrastom, pa i divljom,
odnosno umskom ciklamom od koje Kozii iz Grad Stalaa spravljaju lek protiv
tumora. Zimzelenog drvea ima samo na pojedinim, viim vrhovima, kao to je

iljegarnik. Nisko rastinje je raznovrsnije i esto grupisano po vrstama. Priroda je

netaknuta, vazduh ist, te itave poljane, okiene lekovitim i samoniklim jestivim
biljem, kao to su nana, kantarion, majina duica. Zavidan broj biljnih vrsta, koje su
retkost Mojsinjskih planina, zatien je i uvren u Crvenu knjigu flore Srbije.
====================================================
=================================

Petrolej kao narodni lek isti elije raka

Pie: Danijela Kljaji

Petrolej kroz vekove slovi za narodni lek protiv raznih bolesti, a danas se njime legalno lei ak i karcinom
i to u vajcarskoj, Francuskoj, Poljskoj i Maarskoj, gde se prodaje i u tabletama.
U Prvom svetskom ratu spasao je ivot mnogim srpskim vojnicima, koji su njime suzbijali vai, ali ga i pili
oslabljeni raznim medicinskim sredstvima i medikamentima. Ovaj derivat nafte koristili su Grci i Turci za
suzbijanje stomanih oboljenja i guobolje, kao i francuski lekari u 19. veku, koji su na bazi terpentina i
petroleja pravili sredstva za dezinfekciju. ak je i Magelan svojim moreplovcima za stomane tegobe
davao da ispijaju petrolej u malim koliinama.
O tome da li i kako petrolej deluje, za "Bilje i zdravlje" govori prof. dr Stania Stojiljkovi, ef Katedre za
ekoloko inenjerstvo Tehnolokog fakulteta u Leskovcu, veliki poznavalac upotrebe gline u prevenciji i
leenju.
Leenje petrolejom poelo je sa preradom nafte, mada se nekim frakcijama sirove nafte leilo i u
praistoriji. U drevnom Vavilonu naftni derivati su korieni za leenje stomanih problema, upale i ireva,
a proces destilacije sirove nafte - naftnih ugljovodonika u frakcije, prvi put je opisan u 9. veku u Persiji.
-Upotreba petroleja najrasprostranjenija je u siromanim zemljama, ukljuujui Rusiju, istonu Evropu i
Afriku. Jedna studija u Nigeriji potvruje da oko 70 odsto stanovnitva koristi naftne derivate za leenje,
najee infekcija i infektivnih oboljenja, autoimunih oboljenja, raka, artritisa i reumatskih oboljenja
uopte. Pria se da su Rokfelerovi poeli biznis prodajui petrolej kao lek protiv raka pre nego to su
utvrdili da je hemoterapija unosnija - kae na sagovornik.
Oprezno i umereno
Prema reima naeg sagovornika, prednost petroleja su njegove termodinamike karakteristike, ali pod
usloviom da nije inficiran toksinim aditivima i da se, bez obzira na to, koristi u malim koliinama.
- Ako se neko opredeli da uzima preieni petrolej, prvo treba da pone sa malim koliinama od nekoliko
kapi, da bi posle dve do tri nedelje poeo da koristi supenu kaiku. Istovremeno treba da koristi sredstva
ili nain ishrane koji e da podstakne i omogui ienje tela od tekih metala i toksina koje je petrolej
pokrenuo. Jer, on zaista pokreei toksine naslage iz tumorskih, limfnih i drugih deponija koje zavravaju
u tkivnim tenostima - objanjava na sagovortnik.
Terapiju petrolejom treba da prati detoksikacija i oporavak organizma veoma irokog holistikog
dijapazona. Ekstrakti biljaka, pogotovu mladog oraha u petroleju su takoe znaajni, ali i sa njima treba
biti oprezan, jer se rastvarena toksina tkiva i maligne elije moraju izbaciti iz organizma krvlju i limfom.
- esto se pominje redestilacija petroleja, kojom neki teki metali ne mogu da se odstrane. Postoje
znatno efikasniji postupci separacije, adsorpcije i membranskih procesa kojima bi se sirovi benzin-petrolej
pretvorio u supstancu namenjenu koritenju u medicinske svrhe. Stari lekari iz 18. i 19. veka su na
tritu imali prirodni-sirovi petrolej bez aditiva. Danas bi iz tehnikog petroleja morali bi da uklonimo
aditive da bi ga koristili za ljudsku upotrebu - kae prof. dr Stojiljkovi.
ista i zagaiva
U narodnoj iskustvenoj medicini obino je upotrebljavan petrolej koji se koristio za osvetljenje prostorija,

kod nas poznat kao gas, pa je preporuka, kae dr Stojiljkovi, da se i danas za poboljanje zdravstvenog
stanja koristi obini petrolej-kerozin za osvetljenje, prethodno preien, a ne avio petrolej-kerozin.
Meutim, i tada treba da budemo oprezni, navodi dr Stojkovi, jer ni gas nema deklaraciju o sadraju
aditiva, pa, usled nesmotrenog ispijanja veih koliina moe da doe do trovanja.
Povodom insinuacija da je preventiva tekih bolesti bila znatno uspenija kad su ljudi koristili petrolej, na
sagovornik kae:
-Savremeni ovek preko hrane, lekova, vakcina, kozmetike i vazduha unosi nekoliko hiljada puta vie
otrova nego ranije. U takvom haosu ni petrolej ne moe da pomogne, ve celovit pristup filozofiji ivota kae dr Stojiljkovi.

Preventiva
Porodica varc iz Berlina pre 70 godina uvela je praksu da petkom svaki lan porodice uzme kocku eera
sa 15 kapi petroleja. Ova terapija donela im je dobro zdravlje i dugovenost. Stari lanovi porodice varc
doli su na tu ideju proitavi da su se srpski vojnici u Prvom svetskom ratu leili petrolejom od svih
bolesti.
Pionir Pani
lekovitim svojstvima petroleja u leenju maligne bolesti prvi u svetu pisao je Josif Pani. U to vreme
su neki pacijenti oboleli od raka u Srbiji tajno poeli da se lee petrolejom. Na ovu temu prva je javno
progovorila nemaka doktorka Paula Ganer sa klinike "Jakob" na Majni, koja je ceo radni vek posvetila
ispitivanju raka. U 31. godini petrolejom je izleila svoj rak creva, koji se proirio i na bubrege. Uz ovu
metodu vie od 2.000 njenih pacijenata pobedilo je kancer. Prof. Stojiljkovi objanjava:
- to se tie elija raka i mlene kiseline, otvrdlog i otuenog dela tkiva, petrolej ima komponente koje
mogu da preu membranu maligne elije i spree njen razvoj. Da bi do toga dolo, digestivni trakt treba
da bude sposoban za transport, kako bi vena porta u jetru dopremila neke aromatine frakcije petroleja,
koje bi preko krvi dolazile u sve organe i tkiva. Nekad ovaj prenos ide i delom preko usta ili eluca, zato
to petrolej lako ulazi u sistem krvi.

Selen - Moan tit od raka

Mnogobrojna klinika istraivanja sprovedena tokom poslednje dve decenije pokazala su da je oligoelement selen neophodan
organizmu, da je moan antioksidans, spreava prerano starenje koe, miia i mozga, uestvuje u prevenciji
kardiovaskularnih bolesti i jaa imunitet. Organizam ga, meutim, ne proizvodi pa njegova koliina direktno zavisi od ishrane.
O posledicama nedostatka, ali i mogue prekomerne koliine selena u organizmu, kao i o ishrani neophodnoj da se obezbede
neophodne dnevne doze razgovarali smo sa profesorom dr Mladenom Davidoviem, gerontologom iz Beograda.

- Kada je re o selenu i njegovoj vanosti u organizmu najimpresivniji je podatak koji pokazuje da, kako u svetu tako i kod
nas, najvie obolelih od karcinoma ima u krajevima gde selena nema u zemljitu ili ga ima vrlo malo. Naeno je, naime, da
obolelima od karcinoma nedostaje selen u serumu krvi. Osim toga, pokazalo se da pacijenti oboleli od ciroze jetre imaju
manjak ovog elementa u krvnoj plazmi kao i da selena nemaju dovoljno oboleli od distrofije ili drugih miinih poremeaja, jer
se on najvie koncentrie u miiima. S druge strane nedostatku selena najpodloniji su oni koji su izloeni takozvanom
oksidantnom stresu to jest puai i stanovnici zagaenih sredina - kae profesor Davidovi i naglaava da je osim onih koji se
nekvalitetno hrane, nedostatak ovog minerala imaju i oboleli od gastrointestinalnih bolesti naroito Kronove, kao i pacijenti
kojima su odstranjeni delovi probavnog trakta.
- Organizmu je dovoljno ako se hranom dnevno uzme oko 40 mikrograma selena. Ali, sa godinama potrebe za ovim
elementom rastu, pa je najpotrebniji starijima, budui da sve bolesti koje se u ovom ivotnom javljaju naglaavaju
nedostatak selena. Po preporukama amerikih lekara i istraivaa iz 2000. godine, mladi od 14 do 18 godina trebalo bi da
uzimaju 55 mikrograma dnevno, deca 20 do 30, trudnice 60 a dojilje 70 mikrograma selena. S obzirom na to da je veoma
vaan za zdavlje starijih, 70 mikrograma bi trebalo da uzimaju stariji od 65 godina, a ak 80 mikrograma oni koji su zakoraili
u osmu deceniju - objanjava na sagovornik i podsea da, kada je o uzimanju selena re, vai jo jedno pravilo koje zavisi od
naina ishrane.
- Zanimljivo je da ukoliko je hrana uglavnom bogata zasienim masnim kiselinama iz namirnica ivotinjskog porekla, to je
sluaj u Srbiji, neophodno je da se uzima malo vie selena od propisanih dnevnih doza ba zato to je ovaj element moan
antioksidans - preporuuje profesor Davidovi i naglaava da je "tanka linija" izmeu nedostatka i vika selena u organizmu.

Simptomi nedostatka su:

* promena boje noktiju
* miina slabost
* slabost sranog miia.
Viak selena u krvi izaziva selenozu iji su znaci
* gubitak kose
* bele pege na noktima
* "nemir" organa za varenje
* neprijatan zadah i znoj koji miriu na beli luk
* munina
* osip
* blagi nemir i nervoza.
Profesor Davidovi poruuje da je najbolje ako se selen uzima ishranom. Namirnice bogate ovim elementom su brazilski orah,
riba (posebno losos), morski plodovi, kvasac, jaja i integralne itarice, naroito zob, smea ra i semenke suncokreta.
- Ukoliko se uzimaju suplementi neophodno je da se striktno potuju propisane dnevne doze. Jer, ukoliko selena ima previe u
organizmu moe da bude toksian, to se deava ukoliko se due vreme uzima vie od 0,9 miligrama selena dnevno.

Brani i isti
- Selen je sastavni deo brojnih enzima. Prvenstveno aktivira enzim glutation peroksidazu koja deluje u odbrambenom sistemu,
pa ako je nema dovoljno imunitet slabi. Osim toga, selen uestvuje u formiranju "elija istaa" koje su direktno angazovane u
procesu odbrane tela od spoljanjih tetnih faktora. Vaan je i za pravilan rad enzima koji uetsvuju u metabolizmu masti i
proteina. I enzim koji pretvara hormon titaste lezde tiroksin-T4 u trijodotironin (T3) je takozvani selenoprotein pa je vaan i
pacijentima kojima je zbog nedostatka joda smanjena funkcija titaste lezde - kae na sagovornik.
Istraivanja
Mnogo panje selen selen je "privukao" zbog mogue uloge u borbi protiv raka. Petogodinje istraivanje amerikih naunika
Univerziteta "Kornel" u Itaki pokazalo da uzimanje 200 mikrograma selena dnevno smanjuje ukupnu smrtnost od karcinoma za
39 odsto kao i uestalost raka:
* prostate za 63 odsto
* debelog creva i rektuma za 58 odsto
* plua za 46 odsto.