KULTURA I MENADMENT

Kada se govori o upravljanju poslovnim sistemima teko da se u savremenim

uslovima poslovanja moe zanemariti injenica da se uglavnom posluje van
granica matine zemlje, tako da nailazimo na neminovnost, upoznavanja sa
razliitim kulturama.
Aktivnosti velikog broja kompanija prevazilazi okvire matine zemlje, i svet ulazi u
eru globalnih svetskih aktivnosti koja podrazumeva svetsku proizvodnju,
distribuciju i veliki broj Join ventures, multinacionalnih spajanja i pripajanja kao i
pojavu globalnih stratekih alijansi.
U novim, zahtevnim uslovima poslovanja, kao i kad se posluje u okvirima
matine zemlje, neophodno je definisati strategiju koja e omoguiti da poslovni
sistem dostigne postavljene ciljeve, s jednom napomenom da treba razviti
globalnu strategiju.
Celokupno poslovanje datog poslovnog sistema treba da se usmeri globalno
poslovanje, to e zahtevati i odgovarajui menadment pristup u cilju boljeg
razumevanja razliitih nacionalnih uticaja i kulture na poslovanje date kompanije.
injenica je da na poslovanje date kompanije utie kultura odnosno
zanemarivanje tako vanog faktora danas definitivno dovodi do neuspelih
poslovnih pregovora, to kasnije uslovljava i nepovoljne poslovne rezultate.
Kao to je ve napomenuto, veliki broj kompanija u poetku svog poslovanja je u
okvirima svoje matine zemlje, sa odgovarajuim proizvodima i uslugama koji su
pogodni za dato trite. Vremenom sa rastom a kasnije i razvojem svoje
kompanije, najpre u vidu uvoza i izvoza, kree rasprostiranje poslovnih aktivnosti
van matine zemlje, i tada je neophodno analizirati zahteve drugog podneblja. I
pored ovog saznanja koje je prisutno na svetskom tritu mogu se nai nastupi
kompanija koji nisu uzeli u obzir ovo saznanje. Razliite kulture uslovljavaju da
se one potuju prilikom dizajniranja proizvoda i usluga za inostrano trite.
Menaderi novog doba moraju da ue kako da vode ljude u svakoj zemlji u kojoj
posluju.
Menaderi novog doba uvek trebaju imati u vidu da je nain na koji se ponaaju
zaposleni i menaderi u kompaniji odreen je u velikoj meri podsvesnim
pretpostavkama, vrednostima i normama nacionalne kulture koje su oni uneli
udati poslovni sistem. Kompanije i druge vrste organizacija u svakoj nacionalnoj
zajednici organizovane su i funkcioniu po pravilima koji su duboko ukorenjeni u
nacionalnoj kulturi te zajednice. Ljudi u kompanijama ne mogu drugaije da se
ponaaju nego onako kako im to pretpostavke, vrednosti i norme njihove kulture
govore. Kulturna determinanta menadmenta podrazumeva da se organizacija i

upravljanje u kompanijama u jednoj nacionalnoj zajednici potinjava dejstvu

pretpostavki i verovanja nacionalne kulture u toj zajednici i samo one kompanije
tj. oni menaderi koji budu razumeli i potovali kulturnu razliitost prave prvi
korak uspenog poslovanja.
KULTURA
Savremeni poslovni svet je danas suoen sa problemimam koji su, na jedan
nain, i tesno povezani: brzina i neujednaenost razvoja, velike i brze tehnike i
tehnoloke promene koje je teko pratiti. Uz sve navedene pojave koje treba
ispotovati prilikom poslovanja, dodajemo i pojam kulture.
U cilju boljeg razumevanja odnosa kulture i menadmenta neophodno je
definisati pojam kulture. Treba imati u vidu da postoji veliki broj definicija ovog
pojma, pojma kulture. Jedan od uzroka ove razliitosti u tumaenju pojma
kulture, je uslovljenost od zemlje i pojedinaca, ili od autora koji se njome bavi.
ta je zapravo kultura?
Dati odgovor na navedeno pitanje nije mogue bez postavljanja jo dva i davanja
njihovog odgovora. Koji su ciljevi kulture i kojim sredstvima se ona ostvaruje,
kakav meuodnos unutar kulture postoji izmeu individualnih napora i pritisaka,
koji se sve snanije odravaju i na mase.
Pojmu kulture je mogue dodeliti i tri znaenja i to intelektualno, ekonomsko i
mikrobiloko:
Prvo znaenje koje je dodeljeno pojmu kulture treba shvatiti u jednini, ako
se radi o jednom oveku, o jednoj linosti i tada se pie malim slovom. Kultura sa
velikim K odnosi se na mnoinu. Bilo da je u jednini ili mnoini kultura se odnosi
na vii oblik kolektivnog izraavanja i odnosi se na jednu oblast, jednu zemlju,
jedan kontinent (evropska kultura, amerika).
Drugo znaenje, ekonomsko, pridodato pojmu kulture odnosi se na plodno
zemljite, na biljke, drvee, vegetaciju, uzgajanje ivotinja. Ovde treba
napomenuti da se kultura prelazei sa nivoa prirode na nivo duha, nikada nije
sasvim odvojila od svog prvobitnog znaenja za koje je istorijski vezana.
Tree znaenje, koje se odnosi na mikrobilogiju (eksperimentalna kultura,
bakterija, mikroorganizmi i itd) u ovoj oblasti kojoj je monografija namenjena, ima
marginalan znaaj.
Na meunarodnoj sceni analiza pojma kulture je oteana, zbog razliitih
tumaenja koji su neki narodi, pripadajui pri tom zapadnim zemljama, eleli da
dodele.

Definisanje pojma kulture proizilazi i najstarijih vremena. Stara Grka na neki

nain postavlja prve obrise definisanja pojma kulture. Pojam topos je u tom
periodu oznaavao nain ili postupak izraavanja ukazuje ta kultura zapravo
predstavlja u oblasti steenog znanja u odreenoj sredini. Interesanatn je da je
slavni orator iz IV veka pre Hrista, Izokrat, izjavio da
One koje dele na ethos treba pre nazvati Grcima, nego one koji dele nau krv.
(14)
Tumaenje grke rei paideia se odnosi na razvijenog oveka, ispunjenog i
dovrenog, i na obrazovanje koje bi trebalo da nastavlja celog ivota.
Tako i filozof Ksenofont, u VI veku pre Hrista, ukazuje na: (14)

Kad bi konji i goveda imali ruke, kad bi mogli da slikaju tim rukama i da stvaraju
umetnika dela kao to to ine ljudi, konji bi lica bogova slikali kao konjska,
goveda bi ih predstavljala u likovima goveda, pa bi i njihova tela prikazivali prema
liku svoje vrste ... Etiopljani svoje bogove slikaju kao crne ljude sa irokim
nosnicama; stanovnici Trakije kau da njihovi bogovi imaju plave oi i riu
kosu ...

Hipokrat, otac medicine smatra da razlike koje postoje izmeu naroda, mogu
objasniti podnebljem i biologijom, razliitim sistemom obrazovanja i vaspitanja, i
naravno razliitim obiajima. Osniva istorijske nauke, Herodot, smatra da su
tradicija i obiaji nametnuli Atinjanima one vrline koje su od njih nainile uzore
ljudi visoke kulture.
U Rimskom dobu pojam kulture je sveden na pojam obrazovanja i kao potreba
malog broja probranih ljudi. Doprinos Rimljana je tome to je pojam kulture,
poreklo latinska re colere, prihvatana u materijalnom smislu tj. uzgajanje
itarica, biljka, drvea i voa.Prisutna je i druga re, proistekla iz istog korena
colere, koja oznaava oboavanje bogova.
Srednji vek povezuje pojam kulture i religije, ali ovde je ideal kulture u suprotnosti
od grkih i rimskih autora. Ideal znanja i delovanja su bili u suprotnosti, i naravno
u suprotnosti sa dananjim konceptom kulture. Sve do 1420. godine i pojava
Oksfordskog renika pojam kulture biva pomenut u svom figurativnom znaenju.
Obnavljajui antiku tradiciju, humanizam i renesansa omoguavaju da ideja
kulture (shvatana kao lina kultura) proe znaajan period svog razvoja, pri emu
su Engleska, Nemaka i Francuska pioniri i pokretai datog razvoja.

Novo doba donelo je i nove formulacije pojma kulture koja veoma podsea na
paideiau kod Grka. Formulaciju pojma kulture dao je Nemac, baron Samuelu
Pufendorfu (1632 1694), pravniku i istoriaru: (14)

Kultura omoguava svakom oveku da dostigne istinski ljudski ivot zahvaljujui

nadmetanju, delatnostima i otkrivanju drugih ljudi, ali takoe i zahvaljujui linim
naporima i promiljanjima svakog pojedinca, a zahvaljujui i boanskoj
inspiraciji.

Rasprave o pojmu kulture nastavljaju se tokom cele prve polovine XX veka,

zapravo moe se rei da je dvadeset vekova trajala razrada pojma kulture.
Krajem XX veka kultura se ne posmatra na jedan intelektualan i knjievan nain
ve se njen domen proiruje i na druge vrednosti.
Tako da se pod kulturom (latinski - podrazumeva obraivanje, negovanje,
gajenje). koji je sloen i vieznaajan pojampodrazumeva:

Sve ono to nastaje ljudskim radom, kao obrada ljudskih predmeta ili
proizvodnja novih predmeta (proizvodi zemljoradnje, zanastva,
primenjenih nauka);

Svi oni oblici ljudskog izraavanja pomou kojih ovek saoptava svoje
iskustvo, saznanja i vienja sveta drugim ljudima (od pisma do raznih
verovanja, filozofskih shvatanja i naunih objanjenja, kao i umetniko
izraavanje);

Kultura predstavlja odreenu drutvenu sredinu koju svaka individua

zatie roenjem kao svet koji ima odreeno znaenje i odreena pravila
ivota kojima se ona mora prilagoditi (obiaji, drutvene navike, norme,
zakoni, sistem komunikacija i simbola, odreena iskustva i znanja,
verovanja i shvatanja);

Kultura je deo samog oveka i kada se kae Kulturan ovek, misli se na

kulturne navike i potrebe, znanja, dodir sa tekovinama duhovne kulture, to ih
ovek stie i prihvata u toku svog ivota u drutvenoj zajednici.
Zapravo, pod kulturom se esto podrazumeva samo odreeni broj kulturnih
ustanova (muzeji, pozorita, obrazovne ustanove i dr.), te se kultura shvata kao
jedan sektor drutvenog ivota i kao deo individualnog ivota koji se vezuje, pre
svega za slobodno vreme.
Kao jedna najpotpunija definicija kulture je:

Kultura je sastavni deo celokupnog drutvenog i individualnog ivota, skup

svih znaajnih ljudskih tekovina, materijalnih (tzv. materijalna kultura) i duhovnih
(tzv. duhovna kultura), bez kojih ne bi moglo postojati ljudsko drutvo ni u
najjednostavnijim oblicima svoje organizacije (dokaz sa to su tzv. primitivna
drutva, koja su esto imala razvijeniju duhovnu od materijalne kulture).
U cilju jo boljeg razumevanja pojma kulture neophodno je objasniti i pojam
materijalne kulture:
Materijalana kultura obuhvata razna sredstva, tehnike, metode i procese
koji se koriste u odreenim kulturama za proizvodnju proizvoda i usluga, kao i
njihovu distribuciju i potronju. Moe se rei da je materijalna kultura:
Rezultat je tehnoloke i ekonomske razvijenosti odreene zemlje,
Manifestuje se kroz raspoloivost i kvalitet bazine ekonomske, socijalne,
finanijske i marketing infrastrukture.
Direktno je povezana sa drutvenim standardom, vaeim normama i
uslovima ivota.
Kroz prizmu materijalne kulture moemo obeleavati i razvrstavati
pojedine vremenske periode, kao i grupaciju zemalja.
Razvijene, nerazvijene i zemlje u razvoju, industrijske i poljoprivredno
orjentisane zemlje, elezno, atomsko ili svemirsko doba preko kojeg se
objanjava prisustvo materijalne kulture.
Naglaen je interaktivan odnos materijalne kulture i drugih aspekata
ponaanja u jednom drutvu.
Na osnovu svega navedenog uvia se da postoji veliki broj definicija pri emu se
za veliki deo definicijainicija kulture istie da:
Kultura predstavlja sve to ljudi imaju, misle i rade kao pripadnici jednog
prepoznatljivog drutva
Bez obzira o kojoj je definiciji re, zajedniko za sve definicije su sledee
karakteristike kulture:

Naelnost: Kultura predstavlja opti okvir usvojenog i prihvatljivog

ponaanja, zasnovanog na nenormiranim naelima, izvornim i obiajnim
pravilima.
Deljivost: Kultura je drutvena, a ne pojedinana kategorija. Ona ne
postoji sama za sebe, rezultat je drutvene interakcije i kao takva razliva
se i deli na pojedine lanove drutva.
Komunikativnost. Olakava komuniciranje i sporazumevanje, doprinosi
veoj bliskosti i srodnosti izmeu nosilaca i poznavalaca jedne kulture.

Steenost. Kultura nije uroena, ve steena kategorija. Njeno usvajanje i

difuzija se odvijaju kroz duge procese socijalizacije, razvoja i
modernizacije.
Diferenciranost. Pripadnici razliitih kultura esto imaju razliite predstave
o istoj stvari. Na taj nain mogue je prepoznavati i diferencirati i
individualna ponaanja.
Trajnost. Kultura je trajna kategorija i prenosi se sa generacije na
generaciju. Kao takva ispoljava relativnu stabilnost i dugoronu
prepoznatljivost.
Kumulativnost. Kultura je okvirnog i otvorenog karaktera te se nalazi u
neprekidnom procesu uobliavanja. Moe se rei da svaka generacija
neto doda i ostavi peat sopstvenoj kulturi.
Dinaminost. Kultura ispoljava relativnu, ali ne i apsolutnu stabilnost i
statinost. Ona je podlona postepenim i evolutivnim promenama tokom
vremena.

U toku poslovne saradnje sa drugim zemljama istie se znaaj poznavanja jezika

date zemlje, jer jezik je ogledalo svake kulture, specifinost koja je diferencira u
odnosu na druge kulture. Moe se slobodno rei da jezik odraava prirodu i
vrednosni sistem jedne kulture, nain razmiljanja, pa i okvir ponaanja pojedinih
njenih nosilaca i pripadnika. Interesantna je injenica i veoma vana, da se
pokuaji sporazumevanja na jeziku koji nije maternji, sa grekama toleriu, ali
nepoznavanje kulture iste zemlje je nedopustivo, ako se imaju u vidu poslovni ili
diplomatski kontakti. Zakljuuje se, da su poslovni nesporazumi na polju Nemog
jezika, a mnogo manje na govornom jeziku. U savremenom ubrzanom okruenju
gde je ritam sklapanja poslova ili obavljanja diplomatskih funkcija sve bri,
neophodno je izbei poetnike greke koje se tiu nepoznavanja dubljih slojeva
komunikacije od samog jezika.
Bitna injenica za menadere koji treba da se upoznaju sa kulturom datih
zemalja je da mnoge kulture u religiji nalaze razlog svog postojanja (mada nije
pravilo), prisutan je uticaj na ukupan vrednosni sistem jednog drutva. Religija
uspostavlja kodekse morala i etike, stvara tabue, na direktan ili indirektan nain
propisuje ponaanje ljudi i njihove radne navike. Kao to je i religija bitan element
svake kulture, tako i svaka kultura daje odreena specifina obeleja i ton jednoj
religiji.
Kao realni okvir kulture, koji su drugaiji za svaku zemlju, mogu biti drutvene
organizacije, institucije, opta socijalna klima, kao i ustaljeni vrednosni sistem.
Kultura opredeljuje svakodnevni ivot ljudi, odreuje drutvene ciljeve, zato i
kako ljudi sarauju meusobno. Ti isti meusobni odnosi i efekti aktivnosti
odreenih pojedinaca na aktivnosti drugih, mogu varirati i tokom vremena i u
okviru istog drutva

NAUNA I TEHNOLOKA REVOLUCIJA I UTICAJ NA KULTURU

Dvadeseti vek nosi sa sobom i polet naunom progresu, koji je nastavio da

ubrzava napred. Da bi se razumeo napredak, dovoljno je rei da je poetkom XIX
veka jedan naunik mogao da ima sliku o sveukupnih naunih saznanja svoga
doba, to danas nije zamislivo. Dotadanja otkria su menjala ivot na jedan
neznatan nain, a danas praktina primena naunih dostignua utie na
svakodnevni ivot.
Znai, moe se rei da je brza i velika promena tehnike i tehnologije uticala u
velikoj meri na svakodnevni ivot ljudi i imala veoma veliki uticaj na koncept
kulture. ovek iz jednog prirodnog okruenja gde su prinude od strane prirode
bile merljive i predvidljive, prelazi u jedno socijalno okruenje koje nosi sa sobom
veu opasnost ali i anse. Elemente koje povezujemo sa kulturom u novom dobu
su sloboda i raspoloivost, socijalno naslee i okruenje.
Savremeno doba nosi sa sobom i nove pritiske, postavljanje novih uslova rada u
kompanijama, tetno delovanje novih tehnologija. Sa druge strana nova
tehnologija je omoguila da se ima vie vremena za usavravanje to
sposobnosti samih pojedinaca to i uslova rada.U tom smislu ovde vezujemo
kulturu i slobodno vreme. Zapravo, tehnologiju moemo posmatrati kao sredstva
kulture koje ispunjavaju datu ulogu na vie naina: oslobaaju oveka nekih
vidova podinjenosti u svakodnevnom ivotu, koje mu obezbeuju slobodno
vreme. Zahvaljujui tehnologiji oveku je omoguen susret razliitih kultura.
ovek kao pripadnik jedne kulture je smeten u odgovarajue socijalno
okruenje pri emu veliku ulogu ima religija. Treba naglasiti, da su veliku ulogu u
nainu ivljenja oveka imali mitovi i verovanja, budizam, islam i hrianstvo.
Uticaj religije na obrazovanje je od velikog znaaja, pogotovo kada su u pitanju
manjine.
Jezik, navike, obiaji, tradicija, klima datog regiona utie na mentalitet ljudi, i
naravno na njihovu kulturu. Moe se rei, da je ovek okarakterisan svojim
kulturnim razvojem.
Znai, pod pojmom kultura podrzumeva se nain ivljenja neke grupe, kao i
njena duhovna dobra koja je stvorila data grupa tokom zajednikog ivota. Pod
kulturom se podrazumeva zajedniki sistem vrednosti, normi ponaanja, nain
miljenja i delanja, koje je ovek nauio i prihvatio u jednom kolektivu. Videli smo
na osnovu saetog istoriskog posmatranja pojma kulture da na kulturu utiu i
odreuju brojni faktori jednog drutva, od istorije do religije, geografski uslovi
ivljenja, jezik, obiaji, nain miljenja i verovanja.

Savremeno doba sa razvojem tehnike i tehnologije olakava i komunikaciju meu

ljudima, prostorna udaljenost ne predstavlja vie oteavajui faktor u poslovanju.
Prisutna je lakoa poslovanja i rasprostiranje poslovnih aktivnosti van okvira
matine zemlje. Na uspenost poslovanja utiu brojni faktori koje treba imati u
vidu kada se pripremaju poslovne aktivnosti, a posebno je znaajan faktor kultura
tj. uticaj kulture na menadment.
Linost koja treba da realizuje poslovne aktivnosti, je proizvod jedne kulturne
sredine, nacionalnog i regionalnog iskustva. Kultura je zapravo osnov
prihvatljivosti ili neprihvatljivosti, i sadri ritualne elemente kao rukovanje pri
susretu ili razmena vizit karti. Posmatranje date kompanije, a pri tom iskljuivi
kulturu i religiju iz njenog okruenja je krajnje neproduktivna ideja za realizaciju
poslovnih aktivnosti.
Upoznavanje sa kulturom date zemlje sa kojoj treba da se posluje je tek pola
zavrenog posla adaptacije, jer se nesporazumi u novije vreme zapravo
zavravaju na polju Nemog jezika, a mnogo manje u govornom jeziku. Znai,
greke u govoru se daleko vie toleriu nego greke u ponaanju. Sam pokuaj
da se koristi jezik zemlje sa kojom se sarauje moe samo da imponuje
domainima, ali greke vezane za nepoznavanje kulture date zemlje je potrebno
izbei.
Danas, sa velikom brzinom sklapanja poslova, ostaje malo vremena da se
pravovremeno i adekvatno reaguje, zato je vano da se prilikom obavljanja
poslovnih aktivnosti, izbegnu poetnike greke koji se tiu dubljih slojeva
komunikacije od samog jezika, a to je razmatrati uticaj kulture.
Istorijski gledano, Velika Britanija, Holandija, Porugalija, Francuska, velike
kolonizatorske sile su svoju kulturu nametale drugim narodima. Treba naglasiti
da su jedino Portugalci bili izuzetak
Pre prikazivanja definicije interkulturnog menadmenta neophodno je objasniti
pojam interkulture:
INTERKULTURA JE UKRATANJE ZNANJA I MEANJE ZNANJA I ISKUSTVA
LJUDI IZ RAZLIITIH KULTURNIH ZAJEDNICA IROM SVETA
Tako da se moe zakljuiti da je interkulturni menadment:
INTERKULTURNI MENADMENT JE PROCES NAMETANJA, MEANJA,
PRIHVATANJA I UZAJAMNOG OUVANJA KULTURNIH VREDNOSTI IZMEU
RAZLIITIH CIVILIZACIJA, A U CILJU GLOBALIZACIJE MEUNARODNOG
POSLOVANJA.

Za razumevanje pojma interkultura neophodno je definisanje pojma kultura. U

tom smislu, iz ugla organizacionog ponaanja kultura je steeno znanje i iskustvo koje ljudi koriste u razvoju svog drutvenog ponaanja. Modernija definicija
kulture (Hofstede, 1980) bila bi: kultura je kolektivno programiranje uma, koje lanove jedne grupe razlikuje od drugih. Interkultura je, dakle, ukrtanje i meanje
znanja i iskustava ljudi iz razliitih kulturnih zajednica irom sveta. U prethodnoj
definiciji pojam globalizacija treba shvatiti sa geoekonomskog, a ne geopolitikog aspekta. U tom smislu, globalizacija biznisa znai rasprostiranje poslovnih aktivnosti na sveukupnu svetsku zajednicu (sve postojee drave, od najmanje do najvee).
U savremenoj teoriji menadmenta esto se govori o tzv. internacionalnom menadmentu. Meutim, meunarodno upravljanje moe imati i konotaciju, koja nema mnogo dodirnih taaka sa organizacijom u mikroekonomskom smislu (preduzee, kompanija, ustanova, firma, itd.). Meunarodno upravljanje, kao prevod
pojma internacionalni menadment, moe se vezati i za meunarodno-politika
zbivanja koja obeleavaju devedesete godine ovog veka. Naime, koncepcija novog svetskog poretka, koji diktiraju Sjedinjene amerike drave ima u svojoj
osnovi dosta elemenata tzv. internacionalnog menadmenta. Ako se tome dodaju i geoekonomski aspekti ovog amerikog koncepta, onda se moe govoriti i o
njegovom znaajnom uticaju na makroekonomije pojedinanih zemalja, kao i na
njihove mikroekonomske strukturue.
Umesto tzv. internacionalnog menadmenta bolje je koristiti pojam interkulturni
menadment, poto je njegov sadraj primereniji savremenim tokovima u globalnoj ekonomiji. Tako, upravljanje meu nacijama treba zameniti upravljanjem
meu razliitim kulturama. Ako se pod tzv. internacionalnim menadmentom podrazumeva upravljanje multi-nacionalnim kompanijama, to ne znai da su predstavnitva, off-shore kompanije, subsidijarne ili neke druge kompanije osnovane
irom sveta od strane matine kompanije nuno u podruju internacionalnog
(meunarodnog). Elementi internacionalnog gube svoj znaaj kroz uobiajenu divizionalnu organizacionu strukturu multi-nacionalnih kompanija. Prema tome,
meunarodne operacije i postrojenja matine kompanije zadravaju obeleja nacionalnog, a poprimaju kulturna obeleja drave u kojoj su locirani. Ovo potvruje
mnotvo tzv. transplant kompanija, koje su velike japanske korporacije od
poetka osamdesetih godina do danas osnovale u Americi i Evropi. Japanske
transplant kompanije zadrale su sva nacionalna obeleja zemalja iz kojih dolaze, ali su napravile dramatian kulturni uticaj u zemljama u kojima su uspostavljene. Taj kulturni uticaj, bolje reeno meanje kulture zemlje domaina sa kulturom zemlje gosta bio je tako snaan da je to osamdesetih godina postao
glavni problem u Sjedinjenim dravama.
Dakle dilema: internacionalni ili interkulturni menadment, interkulturni miks kao
proizvod transplant kompanija, fenomeni globalizacije i regionalizacije svetske
privrede, kao i geoekonomika i mondijalizam - presudno su uticali na stvaranje
ove knjige o interkulturnom menadmentu. Knjiga treba da pokae itaocu da, u
kontekstu pomenutih procesa regionalizacije i globalizacije svetske privrede
nacionalno gubi znaaj u odnosu na kulturno, odnosno svet budunosti pokretae sukobi kultura, a ne sukobi nacija.

Novo doba i poslovanje

Moe se rei da je novo doba doba promena i izazova gde uspevaju samo
najodluniji i najspremniji. Era u kojoj ivimo unapreuje komunikaciju i smanjuje
rascepe koji postoje izmeu razliitih kultura. Ekonomija prelazi granice matine
zemlje stvarajui svet globalne ekonomije. U takvoj globalnoj ekonomiji nastaju i
nove prepreke vezane za usklaivanje razlitih poslovnih praksi razliitih kultura.
Sve kulture su voene svojim ekonomijama, a vrednosti svake kulture su nain
poslovanja njihovih ljudi.
Proces poslovanja u uslovima globalizacije postavlja i neka nova pravila
poslovanja:

Visok stepen poslovne komunikacije,

Razvijen integritet svakog pojedinca u procesu poslovanja,
Usklaivanje poslovnih standarda.

Naravno za uspeno poslovanje neophodno je poznavati savremene tokove koji

su povezani sa:

Smanjivanjem trokova,
Poveanjem efikasnosti,
Upravljanjem odnosa sa strankama, obuka zaposlenih,ekoloke potrebe
radi ouvanja okoline,
Poznavanje poslovnih protokola koji olakavaju komunikaciju:
Nastup u ime organizacije,
Kako se pravilno predstaviti,
Kako ovladati poslovnom komunikacijom na meunarodnoj poslovnoj
sceni,
Koja su pravila i tabui poslovanja,
Postupak formalne i neformalne komunikacije,
Kako je postavljena hijerarhija u poslovnom svetu,
Kako se odreuje red sedenja, bilo tokom obroka ili za pregovarakim
stolom...

Pored poznavanja navedenih pravila novi svet biznisa, podrazumeva poslovanje

koje e biti konkurentno na dui vremenski period, a kako se govori o
rasprostiranju poslovnih aktivnosti van matine zemlje, poznavanje kulture i
obiaja poslovnih partnera je jedan od bitnih preduslova.
Poslovna kultura se gradi na uspenoj poslovnoj komunikaciji i uspostavljanju
kvalitetnih poslovnih veza. elja da se poslovni partner upozna pre stupanja u
poslovni proces je prisutna i u onim zemljama gde se svaki razgovor usmerava

ka konkretnoj realizaciji poslovnih aktivnosti, karakteristino za germanske

zemlje. Na jugu i jugozapadu Evrope, i drugim delovima sveta, vai pravilo da je
dobro poznavanje osobe sa kojom se sarauje osnova za stvaranje poverenja, a
onda neminovno sledi i uspeh poslovnog poduhvata.
Meunarodna poslovna scena koja uslovljava i meukulturnu komunikaciju,
neminovno zahteva poznavanje razliitih kulturnih sredina. Osnova uspene
komunikacije na meunarodnoj sceni je razumevanje razliitosti, jer nespremnost
da se posluje sa poslovnim partnerima koji imaju drugaija pravila od njegovog,
je osuen na neuspeh. Spremnost da se prihvate i razumeju razlike, stvara vee
anse za uspeh.
Uspena komunikacija

Pored poznavanja kulture date zemlje sa kojom treba poslovati neophodno je

poznavati i nain samog procesa komuniciranja, kako verbalnih tako i
neverbalnih. Dobra priprema, prvo za neverbalnu komunikaciju kasnije olakava i
verbalnu u toku poslovnih preegovora. Rekli smo da u toku poslovne saradnje,
uglavnom se nastoji da se stvori poverenje kod osobe sa kojom e se poslovati,
tako da je i statistika potvrdila ovaj podatak 90% ispitanih mukaraca ima
poverenje u osobu koja :
Uspravnog dranja,
Podignutog pogleda,
Prijatnog izgleda lica,
i obrati e panju na pokrete, koji oznaavaju
govor tela:
o Ruke prekrtene na grudima mogu govoriti o neslaganju i
oznaavati odbrambeni stav ili
o Dodirivanje lica i glave moe oznaavati nesigurnost.
Uspena komunikacija je sposobnost jasnog i razumljivog iznoenja injenica,
informacija i razmiljanja, ili kako bi u meunarodnom poslovnom argonu
nazvali KISS (Keep It Short & Simple budite kratki i jednostavni). Ovde je
interesantno istraivanje Dr. Alberta Mehrabian-a, autora knjige Tihe poruke, koji
iznosi podatke svog istraivanja: 55% oseanja izraavamo neverbalno, 45%
verbalno, pri emu 38% je izraavanje glasom i samo 7% reima. Znai, uvia se
znaaj ovih 93% kako se neto kae.
Znaaj poruke nije u tome ta ste stvarno rekli, niti u tome ta ste stvarno mislili,
nego na kakav ste odziv naili.
Prilikom poslovanja van matine zemlje kao poslovni jezik, uglavnom je engleski,
ali to ne umanjuje znaaj poznavanja drugih jezika, mada i ovde treba naglasiti
da je vanije poznavanje kulture date zemlje nego jezika.

Razvoj tehnike i tehnologije je olakao i ubrzao komunikaciju, tako da se danas

poslovanje danas ne moe zamisliti bez telefona i upotrebe kompjutera tj. email
prepiski. Poznavanje optih pravila javljanja u kompaniji je neophodno to zbog
kompanije u kojoj rade zaposleni i predstavljanja imida, to zbog potencijalnih
poslovnih partnera koji stvaraju sliku o datoj kompaniji. Poslovno javljanje na
telefonskoj liniji zahteva identifikaciju ime kompanije kao i osobe sa kojom se
razgovara, ukoliko se koristi spikerfon i identifikacija osoba koje su u prostoriji.
U poslovnoj korespodenciji neophodno je potovati neka pravila, poruke poslate
u elektronskom formatu, odgovara se u roku od 24 asa. Potvrda o prijemu
poiljke je obavezna a odgovor moe biti i kasnije ukoliko postoji spreenost za
odgovor na email poruku. Upotreba mobilnih telefona je zabranjena na poslovnim
sastancima kao i na poslovnim rukovima.
U toku poslovnog sporazumevanja pregovori su najbitnija stavka koja zahteva
odgovarajua znanja i vetine komuniciranja. Novo doba zahteva poznavanje
pregovarakih vetina, tj. poznavanje pregovarakih tehnika i strategija
U cilju postizanja uspenog pregovora neophodno je postaviti cilj pregovaranja
kao i nain ostvarenja postavljenog cilja. Priprema je neophodna, ali i sposobnost
da se uvidi ta je to to eli i druga strana jer je cilj u savremenom dobu
pregovaranjem tj. dogovorom ostvariti kooperativni egoizam tj, zadovoljiti obe
strane i ostvariti dugoronu saradnju. Tako da se moe rei da pregovaraku
vetinu poseduju oni koji poseduju sposobnost da:

da postave ciljeve,
postave vei broj alternativa koje omoguavaju dostizanje cilja,
se temeljno pripreme,
ocene ta je to to druga strana eli,
postave prioritete.
prepoznaju i razumeju druge kulture i da poznavati oblast poklanjanja, pa
u skladu sa datim:
o pokloni su vaan deo menaderskih odnosa
o voditi rauna kako poklon dati, u kojoj ambalai

Za uspenu poslovnu saradnju sa inostranim partnerima neophodno je poznavati

njihovu kulturu. Iako postoje razlike Evrope u odnosu na Ameriku, pa onda
razlika i u odnosu na Aziju, treba naglasiti da i u samoj Evropi treba biti svestan
postojanja razliitosti. Tako da uzrok neslaganja u poslovnim dogovorima gde su
partneri pripadnici razliitih kultura, se pojavljuje ve na prvom koraku kada
partneri nisu sihronizirali vreme jedno sa drugim.
Tako da se poetne razlike razlike se mogu uoiti na osnovu uvida u kulturne
poglede na vreme, koji mogu biti naeni i u kazivanjima i poslovicama:
Vreme je novac. SAD
Oni koji ure stiu prvi na groblje panija

Nije sat izmislio oveka. Nigerija

Ako ekate dovoljno dugo, i jaje e da prohoda.Etiopija
Pre vremena nije ba vreme; posle vremena, prekasno je. Francuska