DIZAJN ELEKTRINOG OSVETLJENJA

Projektovanje osvetljenja saobraajnica

Dr Ivana Vlaji-Naumovska

Sadraj
Putevi sa srednjim nevoznim pojasem
Parametri vrednovanja faktora kvaliteta osvetljenja

saobraajnica
Smernice za projektovanje osvetljenja saobraajnica
Proraun osvetljenja saobraajnica
Nestandardni raspored svetiljki

Putevi sa srednjim nevoznim pojasem

Kod saobraajnica sa razdelnim (nevoznim) ostrvom

najee se primenjuju sledei rasporedi stubova:

1. centralni raspored,
2. centralni raspored u kombinaciji sa dvostranim
naspramnim rasporedom.

Slika 1. Standardan raspored svetiljki za

saobraajnice sa razdelnim ostrvom
3

Centralni raspored
Centralni raspored se esto naziva i jednostrani raspored

dvokrakih stubova.
On podrazumeva pozicioniranje stubova u podunoj osi
razdelnog ostrva. Obino se primenjuju za sluaj /H1
(gde je irina kolovoza za samo jedan smer kretanja).

Slika 2. Centralni raspored za

sluaj /H1

Kombinovani centralni i dvostrani

naspramni raspored
Kombinovani centralni i dvostrani naspramni raspored

podrazumeva sluaj kod koga su svetiljke dvostranog

naspramnog rasporeda postavljene pored udaljenih ivica oba
kolovoza. Ukoliko posmatramo svaki od kolovoza po smerovima,
primetiemo da je to ustvari dvostrani pomereni (cik - cak)
raspored svetiljki. Upotreba ovog naina rasporeda svetiljki je za
sluaj 1 < /H 1.5.

Slika 3. Kombinacija centralnog

i dvostranog naspramnog
5
rasporeda 1 < /H 1.5

Dvostrani naspramni raspored

svetiljki
Napomenimo, da pored navednih rasporeda za

saobraajnice sa razdelnim ostrvom, esta je i

upotreba samo dvostranog naspramnog rasporeda
svetiljki.

Slika 4. Dvostrani naspramni

raspored svetiljki
(sa razdelnim ostrvom)
6

Parametri vrednovanja faktora

kvaliteta osvetljenja saobraajnica
Ukoliko posedujemo podatke o vrednostima nivoa sjajnosti,

optoj i podunoj ravnomernosti sjajnosti odnosno podatke

o nivou i ravnomernosti osvetljenosti u mogunosti smo da
izvrimo procenu vidljivosti i vidnog komfora saobraajnice.
Da bi doli do ovih podataka u realnoj situaciji imamo
potrebu da definiemo take na kolovoznoj povrini na
kojima emo meriti sjajnost, a na osnovu nje dobiti i ostale
potrebne veliine. Kako se kod kolovoznih povrina u
upotrebu ne javlja samo idealno difuzna refleksija za sjajnost
je bitan i poloaj posmatraa. Radi postupka dobijanja
traenih vrednosti uvedeni su i neki novi pojmovi: polje
posmatranja, polje vrednovanja, taka vrednovanja i poloaj
7
posmatranja.

Polje posmatranja
Definie se kao deo kolovoza duine 100 m koji lei ispred

posmatraa, a poinje 60 m od njega (slika 5).

Ako se uzme visina oiju posmatraa (u naem sluaju
vozaa) od 1.5 m, od ovaj deo kolovoza vidi pod uglovima
koji su izmeu 1.5 i 0.5.

Slika 5. Polje posmatranja

Polje vrednovanja
Kretanjem vozila, kree se i vozaevo polje posmatranja.
Ukoliko jednu svetiljku uzmemo za poetak polja posmatranja,

jasno je da e se slika sjajnosti menjati samo do sledee

svetiljke a zatim e se periodino ponavljati iymeu svake dve
susedne svetiljke. Zbog toga je uvedeno polje vrednovanja koje
je definisano kao deo kolovozne povrine izmeu dve susedne
svetiljke istog niza svetiljki.
irina ovog polja jednaka je irini cele kolovozne povrine
ukoliko ne postoji razdelno ostrvo.
U sluaju postojanja razdelnog ostrva za irinu se uzima irina
kolovoza namenjenog jednom smeru kretanja vozila.
Slika 6. Polje vrednovanja
9

Take vrednovanja
Take u kojima se izraunava (meri) sjajnost ili osvetljenost se

nazvaju take vrednovanja.

Meunarodnim dogovorom je usaglaeno da su one ravnomerno
rasporeene kao na slikama (sl. 7. i sl. 8.).
Napomenimo da se slika (sl. 8.) primenjuje samo na zakrivljenim
delovima kolovoza iji poluprenici krivine nisu manji od 200 m
(inae, poduna ravnomernost sjajnosti, raunata pomou
taaka izabranih kao na slici 8, moe da ima nerealne
vrednosti.).
Prema meunarodnom dogovoru sledi:
ako je rastojanje izmeu susednih svetiljki D50 m, broj taaka
vrednovanja u uzdunom smeru iznosi n1= 10.
ako je D > 50 m, onda je n1 najmanji ceo broj koji ispunjava
uslov: n D
1

(tada uzduno rastojanje izmeu susednih taaka vrednovanja (d)

nije vee od 5 m)

10

 popreno rastojanje izmeu susednih

taaka vrednovanja iznosi:

Take vrednovanja

v
5

(sa v je oznaena irina vozne trake).

Slika 7. Izbor taaka

vrednovanja kod
pravoliniskih delova
kolovoza

11

Slika 8. Izbor taaka

vrednovanja kod zakrivljenih
delova kolovoza iji
poluprenik krivine nije manji
od 200m

Take vrednovanja
Iz prethodne formule proizilazi da za svaku voznu traku

u poprenom smeru treba predvideti pet taaka

vrednovanja.
Pri tome, srednja taka mora da lei na osi simetrije
vozne trake.
Krajnje take vrednovanja jedne vozne trake (u
poprenom smeru) na rastojanju 0.1 v od blie ivice
kolovozne trake.

12

Poloaj posmatranja
Prema prporuci CIE 30.2, poloaj posmatranja bitan

za izraunavanje sjajnosti, definisan je kao taka koja

je u uzdunom smeru udaljena 60 m, od poetka polja
vrednovanja, koja je na 1.5 m iznad kolovoza i koja je:
Pri raunanju srednje sjajnosti (Lsr) ili opte
ravnomernosti sjajnosti (U0) od desne ivice kolovoza
udaljena za irine kolovoza (gledano u smeru
vonje),
Pri raunanju podune ravnomernosti sjajnosti (U1)
postavljena u simetralnoj ravni svake vozne trake.
13

Smernice za projektovanje
osvetljenja saobraajnica
Sam postupak projektovanja osvetljenja saobraajnica sastoji se

iz odreenog broja koraka (etapa), koje je potrebno proi da bi

se kvalitetno odgovorilo na ispostavljene zahteve.
1. Na samom poetku, potrebno je pribaviti potrebne podloge,
podatke i zahteve:
Urbanistika situacija. Na osnovu nje se vide: trasa
saobraajnice, njena okolina i karakteristini detalji kako
saobraajnice tako i okoline (pozicija ulivno/izlivnih rampi,
ukrtanja, okolni objektri, drvoredi...)
Karakteristini profili saobraajnice. Na osnovu njh je mogue:
odrediti broj i irinu saobraajnijh traka, smerove, razdelna
ostrva, primeniti eventualne peake, biciklistike ili
tranvajske staze.
Podaci o povrinskom sloju kolovoza. Bitni za definisanje
refleksione klase saobraajnice ukoliko se primenjuje princi
projektovanja na osnovu sjajnosti kolovozne povrine.
14

Smernice za projektovanje
osvetljenja saobraajnica
Podaci o sadanjem i buduem znaaju saobraajnice i svih

prikljuaka. To podrazumeva podatke o strukturi i intezitetu

saobraajnih tokova u projektnoj i ciljnoj godini kao i o
brzinama na posmatranoj saobraajnici.
Podaci o horizontalnoj i vertikalnoj signalizaciji. Od interesa
nam je stacionaa upotrebljenih elemenata signalizacije,
njihove svetlotehnike karakteristike (klasa retrorefleksije,
nain osvetljavanja, visina montae...)
Urbranistiki i saobraajno-tehniki zahtevi. Ovi zahtevi mogu
znaajno da utiu na visinu, nain montae kao i sam izgled
svetiljke.
2. Na osnovu podataka iz take 1 traba odrediti svetlotehniku
klasu posmatrane saobraajnice odakle proizilazi i izbor
principa projektovanja osvetljenja saobraajnice (na osnovu
osvetljenosti ili sjajnosti).
3. Korienjem odgovarajuih tabelarnih vrednosti odreuju se
svetlotehniki zahtevi koje treba ispuniti.

Smernice za projektovanje
osvetljenja saobraajnica
4. Ukoliko se projektuje na osnovu sjajnosti potrebno je odrediti

refleksionu klasu kolovoza i srednji koeficijent sjajnosti.

5. Izbor tipa izvora svetlosti i svetiljki a na osnovu:
Potrebe za bojom i reprodukcijom boje izvora svetlosti
Zahteva vezanijh za vizuelno voenje saobraajnih tokova
Svetlotehnike klase saobraajnice
Zahtevi u pogledu ogranienja bljetanja i postizanja
ravnomernosti osvetljenosti
Mogunosti montae i odravanja svetiljki
Estetskih zahteva.
6. Raspored svetiljki u zavisnosti od irine kolovoza,
karakteristinih detalja posmatrane trase, zahteva za vizuelnim
voenjem saobraajnih tokova, mogue visine montae
svetiljki.

Smernice za projektovanje
osvetljenja saobraajnica
Odreivanje osnovnih parametara geometrije stubova i
svetiljke
Visina montae svetiljke H. Pri odeivanju ovog parametra
treba imati na umu preporuke da se za uobiajene irine
kolovoza parametar H kree u granicama od 7.5 do 10m. U
sluaju auto-puteva, primarnih saobraajnica, puteva
rezervisanih za motorni saobraaj vai H12m a na petljama i
velikim raskrsnicama traba da se koriste stubovi sa H 20m.
Preves svetiljke (1)
Rastojanje osnove stuba od blie ivice kolovoza (2). Ovo
rastojanje je odreeno saobraajno-tehnikim zahtevima i
potrebno je da smanji verovatnou nastanka saobraajne
nezgode i mogua oteenja stuba.
Nagib svetiljke ()
8. Svetlotehniki prorauni koji nam izmeu ostaloga kao izlazni
podatak daje i rastojanje (D) izmeu susednih stubova.
7.

Proraun osvetljenja saobraajnica

Objanjeno je da tip saobraajnice, odnosno tip usvojene

svetlotehnike klase (M, C ili P), odreuje da li e se fotometrijski

prorauni bazirati na izraunavanju sjajnosti ili na izraunavanju
horizontalne osvetljenosti u takama vrednovanja.
Naglasimo da moderni programski paketi omoguavaju
realizaciju obe opcije. Oni su skoro u poptunosti potisnuli reene
metode na kojima su se ranije zasnivali fotometrijski prorauni.

18

Slika 9. Geometrija
jednostranog rasporeda
svetiljki

Proraun osvetljenja saobraajnica

Projektovanje osvetljenja saobraajnice se vri za najnepovljnije

saobraajne uslove (najvei intezitet saobraajnog toka u nonim

asovima, uee svih kategorija vozila, prisustvo peaka...).
Imajui ovu injenicu na umu jasno je da u kasnim nonim satima
postoje uslovi da se smanji nivo osvetljenosti (sjajnosti)
kolovozne povrine. Time bi se omoguile znaajne utede
energije i ujedno produio ivotni vek upotrebljenih elemenata.
Kako je potrebno, i u takvom reimu rada sauvati vrednosti
ravnomernosti sjajnosti kolovozne povrine mogua su sledea
reenja:
Upotreba svetiljki sa po dva izvora svetla od kojih se jedan gasi
u periodu redukcije
Upotreba dvostepenih balasta
Upotreba dimera (ureaj za regulaciju fluksa izvora svetlosti).
Mogua je i regulacije natrijumovih izvora niskog pritiska, ali sa
19 zanemarljivo malim efektima utede elektrine energije.

Nestandardni raspored svetiljki

Na delovima saobraajnica kao to su krivine, raskrisnice,

krune raskrsnice, petlje u vie nivoa, mostovi i nadvonjaci

postoji potreba za nestandardnim rasporedom svetiljki.
Uslov je da svetiljke budu tako rasporeene da omogue
nastavak vizuelnog voenja saobraajnog toka uz
istovremeno kvalitetno osvetljavanje kritinih mesta (krivine,
raskrsnice, suenja puta...).

20

Slika 10. Promena rasporeda

svetiljki

Osvetljenje krivina
U sluaju osvetljavanja krivina poluprenika veeg od 300m

21

primenjuju se pravila koja vae i za osvetljenje pravoliniskih

deonica saobraajnica.
Ukoliko je poluprenik krivine manje od 300m potrebno je
smanjiti rastojanje meu susednim svetiljkama (kao na sl.11);
pravilo je: to manji poluprenik krivine, to krae rastojanje.
Dosadanje iskustvo u osvetljavanju krivina je pokazalo da su ta
rastojanja u opsegu 0.5D 0.75D, gde je sa D oznaeno rastojanje
izmeu susednih svetiljki na pravolinijskoj deonici te iste
saobraajnice.
Vie puta do sada je napominjano da se najbolje vizuelno voenje
postie primenom jednostranog rasporeda svetilji po spoljnom
luku krivine. Ovo pravilo se koristi u sluajevima kada
saobraajnica nije ira od 1.5H.
Treba obratiti panju na raspored svetiljki u krivini, kako bi se
izbegla pogrena slika o toku saobraajnice i loe vizuelno
voenje saobraajnog toka (kao na sl.12).

Osvetljenje krivina

Slika 11. Mogui rasporedi

svetiljki u krivini
22

Slika 12. Izbegavanje pogrene predstave o

toku puta
a) nepravilo postavljanje svetiljki
b) pravilno postavljanje svetiljki

Osvetljenje krivina
U sluaju kada na pravoliniskom delu saobraajnice

primenjujemo aksijalni raspored svetiljki, taj raspored

zadravamo i u krivini uz skraivanje rastojanja
izmeu susednih svetiljki.
Za saobraajnice za koje vai da je >1.5H preporuuje
se primena dvostranog naspramnog rasporeda
svetiljki (cik-cak raspored se ne preporuuje usled
veoma loeg i problematinog vizuelnog voenja u
krivini).

23

Osvetljenje raskrsnica
Problematika osvetljenja raskrsnica se ogleda u potrebi da

omoguimo korisnicima saobraajne mree da je na vreme

jasno uoe, kvalitetno primete sve mogue pravce daljeg
kretanja, opaze sve uesnike na prilazima i u samoj
raskrsnici.
Zbog svega nabrojanog pri osvetljavanju raskrsnica
preporuuje se sledee:
Vei nivo sjajnosti od najveeg nivoa sjajnosti prilaznih
saobraajajnica
Razliit raspored svetiljki na saobraajnicama vieg i
nieg ranga
Promena boje izvora svetlosti u svetiljkama na
24
raskrsnici u odnosu na prilazne saobraajnice.

Osvetljenje raskrsnica

Slika 13. Primer moguih

rasporeda svetiljki pri
osvetljavanju raskrsnica

25

Osvetljenje raskrsnica
Poseban izazov predstavlja osvetljavanje raskrsnica sa krunim

tokom saobraaja.
Pokazalo se da se najbolji rezultati dobijaju postavljanjem
svetiljki uz spoljni obod raskrsnice.
Takvim rasporedom u odnosu na raspored po centralnom
ostrvu ostvarujemo bolje sagledavanje raskrsnice iz daljine i
bolje vizuelno voenje.
Problem u osvetljavanju krunih raskrsnica predstavljaju visoki
stubovi koji nose vie svetiljki i postavljaju se u centru krune
raskrsnice. Upotrebom takvih stubova dobija se kvalitetnija
ravnomernost sjajnosti kolovoznih povrina (koju su do sada
izbegavali zbog potekoa prilikom izrade i odravanja, to je
sada prevazieno).
26

Osvetljenje raskrsnica

Slika 14. Primer

osvetljenja krune
raskrsnica upotrebom
visokog stuba
27

Petlje u vie nivoa

Petlje u vie nivoa se sve ee osvetljavaju upotrebom manjeg

broja viih stubova (H20m) koji na sebi nose vei broj svetiljki
reflektorskog tipa vee snage. Time se izbegava uma stubova
koji mogu delovati zbunjujue na korisnika. Ovakva reenja su
atraktivna, ali i zahtevaju prilino kompleksno odreivanje
optimalnog poloaja stubova kao i sloeni izbor reflektora.

28

Slika 15. Primer visokih stubova (na prvoj slici je prikazano

osvetljenje nadvonjaka, a na drugoj osvetljenje petlje u vie nivoa)

Osvetljenje mostova i nadvonjaka

Mostove i nadvonjake je potrebno osvetliti tako da sjajnost

njihovih kolovoznih povrina bude vea ili minimalno jednaka

sjajnosti prilaznih saobraajnica.
U sluajevima kada je popreni profil mosta ili nadvonjaka
identian poprenom profilu prilazne saobraajnice potrebno je
zadrati raspored svetiljki kao i na prilaznoj saobraajnici.
Za mostove i nadvonjake iji je kolovoz ui od kolovoza prilazne
saobraajnice preporuuje se poveanje sjajnosti u odnosu na
prilazne saobraajnice kako bi se vozai i na taj nain upozorili na
nastupajuu promenu geometrije saobraajnice i omoguilo im se
da pravovremeno uoe nadolazee promene.
Preporuke su za sluaj da je kolovoz na mostu ili nadvonjaku iri
od prilaznih saobraajnica da se promeni raspored svetiljki na
mostu u odnosu na dotadanji raspored korien na prilaznim
29 saobraajnicama.

Osvetljenje mostova i nadvonjaka

Osvetljenje mostova i nadvonjaka treba da omogui isticanje

pristupnih i izlaznih deonica kao i dobru vidljivost ivica kolovoza i

ograde. Pomenimo da se sve ee vodi rauna i o estetskom
aspektu pri osvetljavanju mostova.

Slika 16. Osvetljenje mosta

30

Osvetljenje mostova i nadvonjaka

Slika 17.
Osvetljenje
Mosta na Adi

31

LITERATURA

32

M. Kosti, Vodi kroz svet tehnike osvetljenja, Minel-Schrder, Beograd,

2000.
CIE (Commision Internationale de lEclairage)