You are on page 1of 12

Da li znate kojih deset ivotinja najdue ive? ...

Kada neki ovek napuni 100 godina, gledamo ga u udu kao da je bie s druge planete, ali za
pojedine ivotinje to uopte ne pretstavlja nita posebno. Kao to je poznato, biljke i ivotinje ne
stare na isti nain kao mi. Deset vrsta koje ete videti u tabeli ive mnogo due od 100 godina, pie
Busines Insider:

Na vrhu liste nalazi se morska jestiva koljka koja moe da doivi ak 400 godina, dok je plavi kit
drugi na listi i ivi vie od 200 godina. Ali ak i ivotinja koja je na dnu liste riba koja se zove
warty oreo moe da doivi 140 godina.

Pored ovih vrsta iji su ivotni vek naunici tano utvrdili, ima i onih koje ive due, ali se ne zna
tano koliko. Na primer, za nauku su fascinantni morski suneri, takozvana ljudska ribica i
potencijalno besmrtna hidra.
Sva ta istrajna stvorenja bude pitanje: Zato neke ivotinje ive due od ostalih?
Naalost, to pitanje e ostati bez odgovora Za sada. Meutim, ono to se zna jeste da meu njima
postoji sledee slinosti:
Ne ure dok se razmnoavaju.
Ove vrste se razmnoavaju sporo. ta to znai? Recimo, jesetri je potrebno izmeu 14 i 33 godine da
dostigne seksualnu zrelost, a razmnoava se na etiri ili devet godina. Slino se je i s ribom jarke

boje orange roughy. Njoj treba 20 godina da sazri.

Veliina nije bitna

Prve dve ivotinje na listi koljka i kit iako potpuni razliitih razmera na opte iznenaenje imaju
jednu zajedniku stvar kada je re o dimenzijama: jedu hranu sline veliine. Naime, koljke jedu
alge mikroskopske veliine kroz sifon slian slamci, a kitovi filtriraju mikroskopske ivotinjice
poput planktona kroz ploe sline reetkama, koje imaju umesto zuba.
Voda je majka
Osim kornjaa sa Galapagosa, sve ivotinje sa liste ive u vodi. To bi moglo da znai da ih upravo
voda ponajvie ini dugovenim.Ova kornja ima najdui vek na kopnu.

5 ivotinja koje ive veno

Postoje bia ija je tajna venog ivota otkrivena. Otkrijte koja su.

1. Besmrtna meduza
Mala meduza, poznate kao Turritopsis doohmii ili besmrtna meduza, pronala je nain kako da
prevari smrt starei unazad, tvrdi Nacionalna geografija. Naime, ako se besmrtna meduza povredi ili
razboli, vraa se na tri dana u stanje polipa (seksualnu nezrelost), pri emu transformie svoje elije
u mlae, koje e vremenom opet odrasti.

2. Jastog koji stalno raste

Postoji rasprava unutar naune zajednice jesu li ovi crveni stanovnici okeana besmrtni. Naime,
uobiajen razlog smrti je bolest, a ne starost, te za razliku od drugih ivotinja jastozi rastu i mogu da
se razmnoavaju do smrti.
Jednom jastogu, pronaenom na obali kanadskog Njufaundlenda, procenjena je dob od 140 godina,
iako veina mukih pripadnika ivi tridesetak, a enskih 54 godine. Zanimljivo je da to je jastog
vei, to je stariji.

3. Snane kornjae
Polako i sigurno zaista se moe doi do cilja. Poznato je da kornjae ive vekovima, a naunici su
otkrili da njihovi organi vremenom ne propadaju. Njujork Tamjs je izneo tvrdnju da bi kornjae
mogle da ive veno ako bi uspele da izbegnu predatore i bolesti.

4. Pljosnati crvi
Ove neprivlane male ivotinje poznate su po svojoj sposobnosti regeneracije, jer na mestu gde se
ovaj crv povredi, mogu se da se formiraju dva odvojena nova crva. Ova navodno beskonana
regeneracija takoe se moe primeniti na starenje i oteeno tkivo, to omoguava crvima da se
sakrivaju od smrti dokad ele.

5. Snani kitovi
Iako slubeno nisu besmrtni, grenlandski kitovi su sisari koji najdue ive. Prema tekstu
objavljenom u asopisu Popularna nauka, nekoliko vrsta kitova moe da ivi i vie od 70 godina,
iako su devedesetih godina naunici otkrili oiljke na ovim ogromnim ivotinjama nastalima
ubodima oruja iz 1800. godine. Najstariji poznati grenlandski kit doiveo je duboku starost, tanije
211 godina.