MERENJE SNAGE,

FAKTORA SNAGE
I ENERGIJE

MERENJE SNAGE
Za merenje snage koriste se razni merni instrumenti i
metode, a njihov izbor zavisi od:
- vrste struje (jednosmerna, naizmenina ili sloenoperiodina)
- frekventnog podruja (kod naizmeninih kola)
- nivoa snage i
- vrste potroaa na kome se meri snaga
U oblasti niskih frekvencija (do 400 Hz) za merenje snage
koriste se
- elektrodinamiki vatmetri i
- obini voltmetri i ampermetri

Merenje aktivne snage

Merenja aktivne snage izvode se u vrlo irokom dijapazonu
snaga potroaa - u kolima jednosmerne, naizmenine
jednofazne i trofazne struje, kao i u raznim kolima impulsne i
energetske elektronike
Metoda voltmetra i ampermetra moe se primeniti za merenje
snage potroaa jednosmerne i jednofazne struje, ukoliko je
cos = 1
U kolima jednosmerne struje za merenje snage gotovo uvek se
upotrebljava metoda voltmetra i ampermetra, jer je ovakvo
merenje tanije od direktnog merenja vatmetrom
U kolima naizmenine struje (niskih frekvencija) u veini
sluajeva snaga se meri neposredno - vatmetrima
Vatmetrima se moe meriti i aktivna snaga potroaa sa
cos 1

 Elektrodinamiki
vatmetri
mogu
se
koristiti za merenje snage i u kolima
jednosmerne i u kolima naizmenine struje
U irokim granicama su nezavisni od
frekvencije i zakona promene naizmenine
struje

Da bi elektrodinamki vatmetar merio

snagu potroaa, nepokretni kalem
(rW) vezuje se na red sa potroaem
(strujni kalem), a pokretni kalem
(RW)
vezuje
se
paralelno
sa
potroaem (naponski kalem)
Savremeni prenos i distribucija elektrine energije vri se iskljuivo
mreama naizmenine struje, koriste se trofazni sistemi - mogu
biti sa tri ili etiri provodnika

Snaga trofaznog sistema sa tri provodnika moe se izmeriti

pomou tri ili pomou dva vatmetra (Aronova veza)
Ukoliko se snaga meri pomou tri vatmetra, sa v1, v2 i v3 oznaeni
su potencijali pojedinih faza, a sa v potencijal take Z, odnosno:

u1 v1 v
u 2 v2 v
u3 v3 v
Ako se struja i napon menjaju po sinusnim zakonima, a meusobno
se fazno razlikuju za ugao , srednja snaga sistema je:

P U 1 I 1 cos 1 U 2 I 2 cos 2 U 3 I 3 cos 3 P1 P2 P3

Kod trofaznog sistema sa tri provodnika, pomou tri vatmetra
dobija se ukupna snaga sistema, kada se sva tri pokazivanja
aritmetiki saberu
Pojedinana pokazivanja ne predstavljaju snage koje se troe u
pojedinim fazama

 Kada se meri snaga trofaznog sistema sa tri provodnika pomou

dva vatmetra (Aronova metoda), srednja snaga sistema je:

P U 13 I 1 cos 1 U 23 I 2 cos 2
meufazni naponi

u13 v1 v3
u 23 v2 v3

1 - fazna razlika izmeu U12 i I1, 2 - fazna razlika izmeu U23 i I2

Ako su 1 i 2 < 90, ukupna srednja snaga jednaka je zbiru
pokazivanja vatmetara (oba lana u izrazu za snagu su pozitivna)
Ako je jedan od uglova 1 ili 2 > 90, a drugi < 90, srednja
snaga jednaka je razlici pokazivanja vatmetara (jedan vatmetar
skree na pogrenu stranu)
Kada se meri snaga trofaznog sistema sa tri provodnika pomou
dva vatmetra, ukupna snaga sistema se dobija iz zbira ili razlike
njihovih pokazivanja, dakle algebarskim sabiranjem
I kod ove metode pojedinana pokazivanja ne predstavljaju
snage u pojedinim fazama

Snaga trofaznog sistema sa etiri provodnika (tri fazna i jedan

nulti), koji se najee koristi u niskonaponskim mreama, moe se
izmeriti pomou tri vatmetra
v v 4 v0
kako je:
fazni naponi jednaki su:

u1 v1 v0
u 2 v 2 v0
u3 v3 v0
Pokazivanja vatmetara odgovaraju snagama faza u koje su
ukljueni, pa je srednja snaga sistema:

P U 1 I 1 cos 1 U 2 I 2 cos 2 U 3 I 3 cos 3 P1 P2 P3

Ukupna snaga sistema dobija se aritmetikim sabiranjem
pokazivanja sva tri vatmetra (ako se za zajedniku taku krajeva
naponskih kalemova upotrebi nulti vod)
Ako se umesto nultog, kao zajednika taka upotrebi ma koji
provodnik sistema, ukupna snaga sistema jednaka je algebarskom
zbiru pokazivanja tri vatmetra

 Upotrebom trofaznog vatmetra, koji zamenjuje

dva ili tri obina vatmetra, ukupna snaga sistema
moe se direktno oitavati bez sabiranja
Umesto dva vatmetra (Aronova veza)
moe se upotrebiti jedan dvosistemski
vatmetar (u jednom instrumentu ima
sjedinjena oba merna sistema, a obrtni
momenti im deluju na zajedniku
osovinu, pa je obezbeeno algebarsko
sabiranje njihovog delovanja)
Aronova veza daje tane rezultate samo kada je zbir sve tri struje
jednak nuli, to je kod trofaznih sistema sa tri provodnika samo po
sebi ispunjeno (ukoliko ne postoje spojevi sa zemljom i kapacitivne
struje prema zemlji)
U neravnomerno optereenim trofaznim sistemima sa nultim
provodnikom, to nije ispunjeno i primenjuju se trosistemski
vatmetri koji mogu meriti snagu u trofaznom sistemu sa etiri
provodnika, bilo da je on uravnoteen ili ne

Merenje reaktivne snage

Reaktivna
snaga
u
kolu
naizmenine struje jednaka je:

Q U I sin

var

U kolu jednofazne struje moe se izmeriti pomou specijalnog

vatmetra za reaktivnu snagu - varmetra
Za razliku od vatmetra - kod varmetra je struja u naponskom
kalemu pomerena unazad za 90 od napona
Reaktivna snaga trofaznog sistema meri se trofaznim varmetrima
Izrauju se i merai aktivne i reaktivne snage, koji slue, po
potrebi, za merenje aktivne ili reaktivne snage
Izrauju se sa jednim, dva ili tri elektrodinamika merna sistema

MERENJE FAKTORA SNAGE

Kod sinusne naizmenine struje faktor snage k je odnos aktivne
i prividne snage

P U I cos

cos
S
U I

Kod viefaznih sistema faktor snage definie se po fazi

Kod trofaznog neuravnoteenog sistema faktor snage jednak je
odnosu aktivne snage sistema i zbira prividnih snaga svih faza:

U 1 I1 cos 1 U 2 I 2 cos 2 U 3 I 3 cos 3

P

U 1 I1 U 2 I 2 U 3 I 3
U 1 I1 U 2 I 2 U 3 I 3

 Tri su merna postupka na osnovu kojih se moe odrediti faktor

snage:
merenje napona, struje i snage
merenje aktivne i reaktivne snage
direktno merenje fazometrima

Merenje faktora snage pomou voltmetra,

ampermetra i vatmetra
Po definiciji faktora snage, on se moe odrediti merenjem napona,
struje i aktivne snage
Merenje faktora snage ovom metodom vri se u laboratorijama i
postrojenjima u kojima se ne zahteva njegova stalna kontrola

Odreivanje faktora snage merenjem aktivne i

reaktivne snage
Odreivanje faktora snage jednofaznih sistema ili ukupnog
(srednjeg) faktora snage neravnomerno optereenih trofaznih
sistema moe se izvesti merenjem ukupne aktivne i reaktivne snage
i izraunavanjem iz trougla snage:

tg

Q
P

kako je:

to je:

cos

cos

1 tg 2
P

P2 Q2

Merenje faktora snage fazometrima

Kada se zahteva vea brzina u merenju ili se
optereenje brzo menja, merenje faktora
snage vri se specijalnim instrumentima
Fazometri ili kosinusfimetri direktno pokazuju faktor snage
Izrauju se kao instrumenti za neposredno itanje ili kao pisai
U sluaju veih napona i struja, kao kod meraa aktivne i
reaktivne snage, koriste se odgovarajui merni transformatori

MERENJE ELEKTRI
NE ENERGIJE
ELEKTRINE
Elektrina energija W [kWh] koju elektrino postrojenje troi
odreuje se kao proizvod elektrine snage P [kW] i vremena t [h]:

W P t
Kako snaga koju potroai uzimaju tokom vremena obino nije
stalna, elektrina energija odreuje se kao integral:
t

W p (t )dt
0

Za merenje elektrine energije skoro iskljuivo se primenjuju

indukciona brojila elektrine energije
Upotrebljavaju se samo za naizmeninu struju (od koje se i dobija
jednosmerna struja u industriji i rudarstvu)

Indukciono brojilo elektrine energije

Namotaj elektromagneta (1) ima
mali broj navojaka debele ice,
vezuje se redno sa potroaem
(kao ampermetar) i kroz njega
protie struja potroaa I (naziva
se strujni namotaj)
Namotaj elektromagneta (2) ima
veliki broj navojaka tanke ice,
prikljuuje se paralelno na napon
potroaa U (kao voltmetar, naziva
se naponski namotaj)
Magnetni fluksevi ektromagneta
deluju na aluminijumski disk (3),
koji se moe obrtati oko osovine
a
(4)
izmeu polova stalnog magneta (5) i u meugvou
elektromagneta (1 i 2) i iji broj obrtaja, preko punog
prenosnika (6) i sistema zupanika, registruje brojanik

 Naizmenine truje koje protiu kroz strujni i naponski namotaj

fazno su pomerene i stvaraju obrtno magnetno polje
Naizmenini magnetni fluksevi 1 i 2, koje stvaraju ovi
namotaji, fazno su pomereni i u aluminijumskom disku indukuju
vrtlone struje (svaki fluks deluje na struje koje je u disku
indukovao onaj drugi namotaj) - kao rezultat nastaje aktivni
obrtni moment, koji okree disk brojila
Usled obrtanja diska u polju elektromagneta (1) i (2), kao i usled
dejstva stalnog magneta (5), u njemu se indukuju i druge
vrtlone struje, to izaziva pojavu elektromagnetnih sila koje
obrazuju otporni moment, koji koi brojilo
Moment trenja kompenzuje se dopunskim momentom
Kada disk postigne stalnu brzinu, postoji ravnotea aktivnog
momenta i zbira svih otpornih momenata
Aluminijumski disk ima ulogu rotora koga okree obrtno polje, a
njegovo obrtanje prenosi se preko osovine, punim prenosnikom
na zupanik, koji dalje preko sistema zupanika okree brojanik

 Moe se pokazati da je aktivni obrtni moment M proporcionalan

snazi koju uzima potroa: M k P
1

Otporni (koioni) moment Mo srazmeran

okretanja diska :
M k
o

pri emu je:

d / dt ,

je

ugaonoj

brzini

- ugao obrtanja diska

Iz jednakosti aktivnog i otpornog momenta u stacionarnom reimu

rada brojila ( = const.) sledi:
k1

k2

Elektrina energija, utroena u nekom vremenskom intervalu t

(koju pokazuje brojilo) proporcionalna je broju obrtaja N, koji
uini disk za to vreme:
t

W p (t )dt
0

k2
k
k
1
dt 2 d 2 2 N
N
k1
k1
k1
kB

kB - konstanta brojila [obr/kWh]

 Disk brojila ima tendenciju laganog okretanja i kada iza brojila

nema potroaa elektrine energije
Zbog dejstva naponskog elektromagneta, disk stalno vibrira, to
olakava njegovo pokretanje, pa je i najmanji moment dovoljan
da dovede do njegovog laganog obrtanja
Da bi se to spreilo, ispod kalema naponskog elektromagneta
postavi se jeziak od gvozdenog lima (7)
U visini njegovog zavretka na
osovinu
se
privrsti
mala
gvozdena kukica (8) i kada ona
doe naspram jezika, usled
privlane sile, disk se zaustavi
Ovaj poloaj posebno je obeleen
to je poznata crvena mrlja koja
se vidi kroz prozore brojila

 Na svakom brojilu elektrine energije postoji tablica sa oznakama:

Npr. moe se upotrebiti za napon do
240 V, za jainu struje 2,5 A do 10 A,
i frekvenciju 50 Hz
Sa podatkom da brojilo naini 1500 obrtaja za utroeni kWh
elektrine energije, moe se grubo kontrolisati tanost brojila
Po pravilima i normama za brojila elektrine energije, predviene
su normalne eme veze koje su oznaene brojevima od (1) do
(10) i nalaze se na unutranjoj strani poklopca
Elektriina ema veze jednofaznog
dvoinog
indukcionog
brojila
(oznaena brojem 3):
S - strujni kalem
N - naponski kalem
P - potroa

Trofazno indukciono brojilo

Trofazna trosistemska
brojila sadre tri merna
sistema,
koji
deluju
zajedno i povezani su
zajednikom osovinom na
kojoj
se
nalaze
dva
aluminijumska diska (na
gornji disk deluje jedan
merni sistem, a na donji
ostala dva sistema)
Trofazna dvosistemska
brojila sadre dva diska
sa dva para kalemova
(analagno merenju snage
sa dva vatmetra)

 Elektriina
ema
veze
trofaznog
(etvoroino, sa nultim provodnikom):

trosistemskog

brojila

Elektriina ema veze trofaznog dvosistemskog brojila (bez

nultog provodnika):

Osobine indukcionih brojila

Indukciona brojila su najsavrenija i najtanija (u poreenju sa
drugim vrstama motornih brojila)
Greka im praktino ne zavisi od veliine optereenja i faktora
snage (ne prelazi 2%, za cos od 0,5 do 1)
Zbog svoje jednostavne i robustne konstrukcije - pouzdana su i
malo su podlona kvarovima
Indukciono brojilo nema etkice, ni kolektore i ne zahteva nikakvo
odravanje
Masa kretnog sistema indukcionog brojila znatno je manja u
poreenju sa drugim vrstama motornih brojila, to se vrlo povoljno
odraava na trenje u leitima i na njihov vek trajanja
Po prirodi konstrukcije izdravaju
preoptereenja (do 400 %)

bez

posledica

vrlo

velika

Nedostaci su im velika sopstvena potronja energije i to to su

podloni uticaju okoline (magnetna polja, mehaniki udari, poloaj)

Specijalna brojila namenjena za posebne primene:

Dvotarifna brojila
Najvie se upotrebljavaju u praksi
Razlikuju se od obinih jedino po tome to imaju dva brojanika
za dve razliite tarife (ukljuivanje pojedinih brojanika vri se
pomou elektromagnetnog preklopnika)
Kako je u odreenim intervalima vremena snaga znatno manja od
maksimalne, a interes proizvoaa je da se snaga to manje
menja, dajui niu tarifu stimulue se potronja u tom vremenu
Maksimalna brojila
Pokazuju najvee srednje optereenje (u kW) u intervalu izmeu
dva oitavanja
Ovo pokazivanje dobija se na posebnoj skali sa kazaljkom, a
imaju i brojanike (najee kao dvotarifna)
Slue da se stekne uvid u to kako potroa optereuje elektrinu
mreu u pogledu snage (ako potroa samo kratko vreme radi sa
maksimalnom snagom, utroie znatno manje energije od mogue
proizvodnje, pa je njegova oprema nedovoljno iskoriena)

Brojila reaktivne energije

Reaguju samo na reaktivnu snagu
Izrauju se iskljuivo kao trofazna
Konstruktivno se ne razlikuju od trofaznih brojila aktivne energije,
osim u nainu povezivanja
Izrauju se kao jedno-, dvotarifna i kao maksimalna brojila
Mnogi elektrini ureaji rade sa faktorom snage cos manjim od
jedinice (elektromotori, elektrine pei, poluprovodniki energetski
pretvarai i drugi) i oni za svoj rad angauju i odreenu reaktivnu
energiju, za koju takoe treba platiti isporuiocu energije
Da bi se smanjili ili eliminisali trokovi za reaktivnu energiju,
ugrauju se ureaji za kompenzaciju reaktivne energije (snage),
to su kondenzatorske baterije sa promenjivim kapacitetom
Transformatorska brojila
Predviena su za indirektno prikljuenje preko strujnih i naponskih
mernih transformatora (u sluaju velikih struja i napona potroaa)

Elektronska brojila
Danas se esto sreu kod veih potroaa
elektrine
energije,
naroito
na
viim
naponskim nivoima
Sve vie se primenjuju i u niskonaponskim
mreama
Elektronska brojila imaju manju greku u odnosu
na mehanika (granica greke < 0,1%)
Imaju znatno manju sopstvenu potronju od indukcionih
brojila, manju zavisnost pokazivanja od promene napona i
frekvencije i potpuno su neosetljivi na poloaj pri ugradnji
Prva elektronska brojila bila su analogna brojila, konstruisana
kao funkcionalni ekvivalent indukcionih brojila

Analogno elektronsko brojilo

Elektronsko brojilo prikljuuje se preko strujnih i naponskih mernih

transformatora, koji prilagoavaju struju i napon za dalju obradu
Impulsno-irinski mnoa proizvodi pravougaone impulse, ija
povrina je proporcionalna proizvodu struje i napona (struja
potroaa odreuje amplitudu impulsa, a napon irinu impulsa)
Impulsi se dovode u U/f pretvara, na ijem izlazu se dobija broj
impulsa u vremenu proporcionalan energiji potroaa, to se
prikazuje na brojaniku, ili preko izlaznih kontakata u prenosi u
dalji sistem obrade

 Analogno elektronsko brojilo ostvaruje funkciju merenja analognim

elektronskim sklopovima i dodavanjem funkcija, odnosno hardvera
Osim toga, analogna obrada signala zahteva umeravanja i
podeavanja u proizvodnji, a analogna kola su osetljiva na
temperaturu, tolerancije i starenje komponenti

Digitalno elektronsko brojilo

Digitalno elektronsko brojilo radi na principu A/D
konverzije, transformisanih ulaznih naponskih i
strujnih signala u digitalne impulse, koji se dalje
procesorski obrauju
Digitalno elektronsko brojilo predstavlja raunar,
koji ima komunikacioni port za povezivanje u
raunarsku mreu
Mogunost nadgradnje digitalnih brojila daleko je vea u odnosu
na indukciona brojila, to ima za posledicu iri opseg upotrebe,
odnosno, nisu ogranieni samo na merenje elektrine energije