Ken Folet

ZIMA SVETA
Drugi deo trilogije Stolee
Naslov originala
Ken Folett
Winter of the World
Book Two of the Century Trilogy
2012
S engleskog preveo
Vladimir D. Jankovi

U znak seanja na roditelje mojih roditelja,

Toma i Mini Folet,
Artura i Besi Evans

Spisak likova
Amerikanc i
Porodica Djuar
Senator Gas Djuar
Roza Djuar, njegova ena
Vudi Djuar, njihov stariji sin
ak Djuar, njihov mlai sin
Ursula Djuar, Gasova majka
Porodica Pekov
Lav Pekov
Olga Pekov, njegova ena
Dejzi Pekov, njihova kerka
Marga, Lavova ljubavnica
Greg Pekov, sin Lavov i Margin
Gledis Andelus, filmska zvezda, takoe Lavova ljubavnica
Porodica Rouzrok
Dejv Rouzrok
Doana Rouzrok, njegova kerka
Uglednici iz Bafala
Dot Reno
arli Farkarson
Ostali
Do Brehunov, batina
Brajan Hol, sindikalni voa
Deki Dejks, starleta
Edi Pari, mornar, akov drug
Kapetan Vandermajer, akov pretpostavljeni
Margaret Kaudri, lepa naslednica
Stvarne istorijske linosti
Predsednik F. D. Ruzvelt
Margerit Lehend Misi, predsednikova asistentkinja
Potpredsednik Hari Truman
Kordel Hal, dravni sekretar
Samner Vels, dravni podsekretar
Pukovnik Lesli Grouvz, vojni inenjerski korpus

Englezi
Porodica Ficherbert
Erl Ficherbert, zvani Fic
Kneginja Bea, njegova ena
Deko Ficherbert, vikont od Aberovena, njihov stariji sin
Endi, njihov mlai sin
Porodica Lekvit-Vilijams
Etel Lekvit (roena Vilijams), poslanica u Parlamentu iz Aldgejta
Berni Lekvit, njen mu
Lojd Vilijams, Etelin sin, a Bernijev pastorak
Mili Lekvit, Etelina i Bernijeva kerka
Ostali
Rubi Karter, Lojdova prijateljica
Bing Vesthempton, Ficov prijatelj
Lindi i Lizi Vesthempton, Bingove kerke bliznakinje
Dimi Marej, sin generala Mareja
Mej Marej, njegova sestra
Markiz od Loutera, zvani Louti
Naomi Ejveri, Milina najbolja drugarica
Ejb Ejveri, Naomin brat
Stvarne istorijske linosti
Ernest Bevin, poslanik u Parlamentu, ministar spoljnih poslova

Nemc i i Austrijanc i
Porodica Fon Ulrih
Valter fon Ulrih
Mod, njegova ena (roena ledi Mod Ficherbert)
Erik, njihov sin
Karla, njihova kerka
Ada Hempel, njihova slukinja
Kurt, Adin vanbrani sin
Robert fon Ulrih, Valterov dalji roak
Jerg lajer, Robertov partner
Rebeka Rozen, siroe
Porodica Frank
Ludvig Frank
Monika, njegova ena (roena Monika fon der Helbard)

Verner, njihov stariji sin

Frida, njihova kerka
Aksel, njihov najmlai sin
Riter, voza
Grof Konrad fon der Helbard, Monikin otac
Porodica Rotman
Doktor Isak Rotman
Hanelora Rotman, njegova ena
Eva, njihov kerka
Rudi, njihov sin
Porodica Fon Kesel
Gotfrid fon Kesel
Hajnrih fon Kesel, njegov sin
Gestapo
Komesar Tomas Make
Inspektor Kringelajn, Makeov ef
Rajnhold Vagner
Klaus Rihter
Ginter najder
Ostali
Herman Braun, Erikov najbolji drug
Narednik vab, batovan
Vilhelm Frunce, naunik

Rusi
Porodica Pekov
Grigorij Pekov
Katerina, njegova ena
Vladimir, od svih zvani Voloa, njihov sin
Anja, njihova kerka
Ostali
Zoja Vorocinceva, lekar
Ilja Dvorkin, oficir tajne policije
Pukovnik Lemitov, Voloin ef
Pukovnik Bobrov, oficir Crvene armije u paniji
Stvarne istorijske linosti
Lavrentij Berija, ef tajne policije

Vjaeslav Molotov, ministar spoljnih poslova

panci
Tereza, uiteljica

Velani
Porodica Vilijams
Daj Vilijams Dekica
Kara Vilijams Bakica
Bili Vilijams, poslanik iz Aberovena
Dejv, Bilijev stariji sin
Kir, Bilijev mlai sin
Porodica Grifits
Tomi Grifits, politiki agent Vilija Vilijamsa
Leni Grifits, Tomijev sin

PRVI DEO
Drugi obraz

1.
1933.
Karla je znala da e izmeu njenih roditelja svakoga asa izbiti svaa. Kako je kroila u kuhinju,
osetila je dah omraze u vazduhu, nalik onom studenom vetru to je pre februarske meave duvao ulicama Berlina, prodirui do samih kostiju. Malo je nedostajalo da se okrene i vrati se odakle je dola.
Neobino je bilo videti ih kako se svaaju. Uglavnom su bili neni jedno prema drugome ak i
previe. Karla bi se posramila kad bi poeli da se ljube pred drugima. Njeni drugovi i drugarice su
se udili: njihovi roditelji to nikada ne rade, to je Karla jednom i rekla majci. A majka se nasmejala.
Jasno je bilo da joj to ne smeta. Samo je rekla: Dan posle naeg venanja, tvog oca i mene razdvojio
je Veliki rat. Bila je Engleskinja rodom, premda se to na njoj gotovo nije primeivalo. Ja sam ostala u Londonu, a on se vratio kui, u Nemaku, i stupio u vojsku.
Bezbroj puta je Karla ula tu priu, ali majka nikada nije bila s raskida da je ispria ponovo. Mislili smo da e rat potrajati tri meseca, ali ja ga nisam videla punih pet godina. I sve to vreme sam udela da ga dodirnem. Sad mi, eto, nikada nije dosta.
Ni otac nije bio nita bolji. Tvoja majka je najpametnija ena koju sam sreo, rekao je on Kler,
sad, pre neki dan, u kuhinji. Zato sam se njome i oenio. Nije to imalo nikakve veze sa... Zautao
je, a onda su majka i on poeli zavereniki da se kikou, kao da Karla sa svojih jedanaest godina nita ne zna o seksu. Bilo je stvarno neprijatno.
Pa ipak, s vremena na vreme bi se posvaali. Karla bi svau naslutila po odreenim znacima. Svaa e izbiti sad, samo to nije.
Otac i majka su sedeli za kuhinjskim stolom, jedno na jednom kraju, drugo na drugom. Otac je na
sebi imao sumorno tamnosivo odelo, utirkanu belu koulju i crnu kravatu od satena. Gizdav je bio,
kao i uvek, iako su mu zalisci bivali sve vei, a prsluk se zatezao ispod zlatnog lanca za sat. Lice mu
je bilo lano smireno. Karla je poznavala taj izraz. Pojavio bi se kad god bi ga neko od ukuana naljutio.
Drao je primerak nedeljnika Demokrata, za koji je radila majka. Ona je, pod pseudonimom ledi
Mod, pisala o politikim i diplomatskim traevima. Otac poe da ita naglas: Na novi kancelar, her
Adolf Hitler, imao je debi u diplomatskim krugovima na prijemu kod predsednika Hindenburga.
Predsednik je na elu drave, znala je to Karla. On je na tu dunost izabran, ali se zato ne mea u
dnevnopolitike zaevice, ve se ponaa kao sudija. Kancelar je predsednik vlade. Mada je Hitler
postavljen na mesto kancelara, njegova Nacistika partija nije imala apsolutnu veinu u Rajhstagu
nemakom parlamentu tako da su, do daljeg, ostale politike stranke mogle da ograniavaju mo nacista.
Otac je itao dalje s gaenjem, kao da ga teraju da pominje neto ogavno, kanalizaciju, na primer.
Videlo se da mu je tako formalno odevenom, u fraku, nelagodno.
Karlina majka je pijuckala kafu i gledala kroz prozor, kao da je zanimaju ti ljudi sa alovima i rukavicama to hitaju na posao. I ona je, kao i otac, glumila smirenost, ali Karla je znala da majka samo
eka svojih pet minuta.
Slukinja Ada stajala je, sa opasanom keceljom, za kuhinjskom radnom ploom i sekla sir na krike. Spustila je tanjir pred oca, ali on ga nije ni pogledao. Her Hitlera je oigledno armirala Elizabet eruti, obrazovana ena italijanskog ambasadora, koja je nosila ruiastu haljinu od baruna ob-

rubljenu samurovinom.
Majka bi uvek napisala ta ko ima na sebi. To e, govorila je, pomoi itaocu da te ljude zamisli. I
sma se lepo oblaila, ali vremena su bila teka, i ve su prole godine otkako je sebi kupila neto
novo. Toga jutra izgledala je vitka i elegantna u tamnopolavoj haljini od kamira, koja je verovatno
bila stara koliko i Karla.
Sinjora eruti, inae Jevrejka, strastvena je pobornica faizma, i njih dvoje su dugo razgovarali.
Moda je zamolila Hitlera da prestane da raspiruje mrnju prema Jevrejima? Otac je odloio asopis, lako lupivi njime o sto.
Evo, sad e, pomisli Karla.
Tebi je svakako jasno da e se nacisti razbesneti zbog ovoga ree on.
Nadam se da hoe odvrati majka hladno. Onog dana kad im bude godilo ono to sam napisala, dii u ruke od pisanja.
Opasni su oni kad im stane na ulj.
Majine oi sevnue od gneva. Da se nisi usudio meni da popuje, Valtere. Znam ja da su opasni
zato im se i suprotstavljam.
Ne shvatam, jednostavno, ta postie time to e ih razbesneti.
I ti ih napada u Rajhstagu. Otac je, naime, bio poslanik Socijaldemokratske partije u parlamentu.
Ja uestvujem u raspravi koja se temelji na argumentima.
Klasika, pomisli Karla. Otac je bio razuman, obazriv, potovalac zakona. Majka je bila ena sa stilom, sa smislom za humor. On je svoje ciljeve ostvarivao tihom istrajnou, ona armom i drskou.
Nikada se oni ni oko ega nee sloiti.
I stoga zbog mene nacisti nee povileniti od besa.
Moda upravo zato to im i ne moe naneti bogzna kakvu tetu.
Oca je razdraivala njena domiljatost. Sad je ve govorio glasnije.
A ti misli da moe da im nanese tetu tim alama?
Ja ih izvrgavam ruglu.
I to je tebi zamena za argumente.
Smatram da nam je potrebno i jedno i drugo.
U ocu je kuvalo. Ali, Mod, zar ne vidi da i sebe i porodicu dovodi u opasnost?
Naprotiv. Stvarna opasnost preti nam ako ne izvrgavamo naciste ruglu. Kakav bi to ivot naa deca imala da Nemaka postane faistika drava?
Zbog takvih pria Karli je bilo nelagodno. Nije mogla da podnese pomisao na to da je njena porodica u opasnosti. ivot mora da tee dalje, tako je oduvek bilo. Poelela je da u toj kuhinji sedi itavu venost, iz jutra u jutro, s roditeljima sueljenim za stolom od borovine, i Adom za radnom ploom, dok njen brat Erik, koji opet kasni, trupka gore na spratu. Zato bi se tu ita menjalo?
Otkad zna za sebe, za dorukom slua razgovore o politici. Verovala je da zna ime se njeni roditelji bave i da se bore da Nemaka postane bolje mesto za sve. U poslednje vreme, meutim, njihovi
razgovori poprimili su drugaiji tok. Roditelji su, po svemu sudei, predoseali neku veliku opasnost, no Karla nije mogla da dokui ta je posredi.
Bog sveti zna govorio je otac da inim sve to mogu ne bih li zauzdao Hitlera i njegovu rulju.
inim i ja. Ali ti se dri razuma, ili se bar meni tako ini. Majino lice se zgri od ozlojeenosti. A ja moram da sluam optube kako ugroavam bezbednost porodice.
I ne bez valjanog razloga na to e otac. Svaa se tek zahuktavala, ali u tom trenutku siao je
Erik, lupajui kao slon po stepenitu, da bi se potom pojavio u kuhinji sa kolskom torbom nehajno

prebaenom preko ramena. Imao je trinaest godina, dve vie od Karle, i iznad gornje usne poele su
da mu izbijaju neugledne crne maljice. Dok su bili mali, Karla i Erik stalno su se igrali zajedno; ali ti
dani su zauvek ostali za njima. Erik se sada, izrastavi u visokog deaka, ponaao prema njoj kao
prema budalastom i nezrelom detetu. Karla je, u stvari, bila pametnija od njega, i znala je mnogo toga
to on uopte nije razumeo, kao to je, na primer, meseni ciklus kod ena.
ta si ono poslednje svirala? ree on majci.
Jutrom bi ih esto budio zvuk klavira. Bio je to koncertni stenvej koji su, sa sve kuom, nasledili
od oevih roditelja. Majka je svirala ujutro zato to je, kako je govorila, preko dana bila prezauzeta,
a uvee preumorna. Toga jutra odsvirala je Mocartovu sonatu, a potom i neki dez.
Zove se Tigrov regtajm ree ona Eriku. Hoe sira?
Dez je dekadentan ree Erik.
Ne budi blesav.
Ada prui Eriku tanjir sa sirom i naseckanom kobasicom, i on poe da trpa hranu u usta. Karla se
uasavala njegovog ponaanja za stolom.
Otac strogo pogleda sina. Od koga si nauio te gluposti, Erie?
Herman Braun kae da dez nije muzika, ve da to samo crnje prave buku. Otac tog Hermana,
inae najboljeg Erikovog druga, bio je lan Nacistike partije.
Herman bi trebalo da pokua da svira dez. Otac pogleda u majku, i lice mu se smeka. Ona mu
se nasmei. Mene je tvoja majka pokuavala da naui regtajm, ima tome ihahaj, ali nikako nisam uspeo da savladam taj ritam dodade otac.
Majka prasnu u smeh. Bilo je to kao da ui irafu da vozi klizaljke.
Svai je doao kraj, primeti Karla s olakanjem. Sad se ve oseala malo bolje. Uzela je parence
crnog hleba i umoila ga u mleko.
Ali sada je Eriku bilo do rasprave. Crnci su nia rasa ree on prkosno.
Ne bih rekao strpljivo e otac. Kad bi neki deak crnac odrastao u lepoj kui punoj knjiga i
slika, pa kad bi ga zatim poslali u skupu kolu gde e mu predavati dobri nastavnici, mogao bi na kraju od njega da ispadne i pametniji ovek od tebe.
Smejurija! pobuni se Erik.
Nemoj tako da razgovara s ocem, ludice jedna umea se majka. Ton joj je bio blag; sav svoj
gnev iskalila je na ocu. Sada su se u njenom glasu oseali umor i razoaranje.
Ti i ne zna o emu govori, kao to ne zna ni Herman Braun dodade ona.
Ali arijevska rasa mora biti nadmona. Pa mi vladamo svetom! ree Erik.
Tvoji drugari nacisti nemaju pojma o istoriji ree otac. Stari Egipani gradili su piramide
dok su preci dananjih Nemaca iveli u peinama. Arabljani su vladali svetom u srednjem veku muslimani su se bavili algebrom dok tadanji germanski kneevi nisu umeli ni da se potpiu. Nema to nikakve veze s rasom.
A sa ime ima? upita Karla mrtei se.
Otac je pogleda blagonaklono. Vrlo dobro pitanje, a ti si prava pametnica, im ga postavlja.
Karla je sva blistala, prijala joj je oeva pohvala.
Civilizacije doivljavaju uspone i padove kineska, asteka, rimska a da pritom niko zapravo
ne zna zato se to dogaa ree otac.
Hajde, jedite, pa se obucite ree majka. Ve je kasno.
Otac izvadi sat iz depa prsluka, zagleda se u njega, pa podie obrve.
Nije kasno primeti.
Moram Karlu da odvedem do Frankovih ree majka. enska kola danas ne radi popravlja-

ju pe, ta li tako da e Karla da provede dan s Fridom.

Frida Frank je bila najbolja Karlina drugarica. I majke su im bile najbolje drugarice. tavie, dok
su bile mlade, Fridina majka Monika bila je zaljubljena u Karlinog oca dozlaboga smena injenica
koju je Fridina baka obelodanila jednog dana, poto je prethodno popila previe penuavog vina.
A zato Ada ne bi uvala Karlu? upita otac.
Ada ima zakazano kod lekara.
A...
Karla je oekivala da e otac pitati ta je s Adom, ali on samo klimnu glavom, kao da ve zna, pa
vrati sat u dep. Karla je htela da pita, ali joj odnekud pade na pamet da ne bi trebalo. Upamtie ona,
pa e posle pitati majku. Ali istoga asa je zaboravila.
Otac je prvi izaao, u dugom crnom injelu. Onda je Erik stavio kaket zabacivi ga to je vie
mogao a da mu pritom ne spadne s glave, jer takva je tad moda vladala meu njegovim drugovima i
krenuo za ocem.
Karla i majka su pomogle Adi da raisti sto. Karla je volela Adu gotovo jednako koliko i roenu
majku. Dok je Karla bila mala, Ada ju je uvala po ceo dan, sve dok devojica nije stasala za kolu,
jer majka je uvek radila. Ada se jo nije udala. Imala je dvadeset devet godina i izgledala prilino
prosto, mada je imala taj divan osmeh koji je odisao plemenitou. Prethodnog leta doivela je romansu s policajcem Paulom Huberom, ali ta veza nije potrajala.
Sada su Karla i njena majka stajale pred ogledalom u hodniku i stavljale kape. Majka nije urila.
Opredelila se za tamnoplavi filcani eir, okrugao s uskim obodom, model koji su u to vreme sve ene nosile, s tim to bi ga drugaije iskosila, da izgleda otmenije. Dok je Karla navlaila na glavu trikanu vunenu kapu, pitala se da li e ikada od majke naslediti taj smisao za stil. Majka je izgledala poput neke boginje rata, sa onim dugim vratom, bradom i jagodicama kao u belom mermeru isklesanim;
lepa, da, premda zacelo ne i zgodna. Karla je na nju imala tamnu kosu i zelene oi, ali je vie liila
na debeljukastu lutku nego na skulpturu. Jednom je, sluajno, Karla ula kad je baka rekla majci: To
tvoje runo pae izrae u pravog labuda, videe ti. Karla je jo ekala da se to desi.
Kad se majka spremila, njih dve izaoe. Kua im se nalazila u nizu visokih, otmenih gradskih domova u Centralnom okrugu, starom gradskom jezgru; te su kue bile sagraene za ministre i visoke
vojne oficire, izmeu ostalih i za Karlinog dedu, koji je radio nedaleko odatle, u zgradi vlade.
Karla se s majkom odvezla tramvajem niz Unter den Linden,1 da bi u Fridrihovoj ulici uzele S-liniju2 do stanice kod Zoolokog vrta. Frankovi su stanovali u jugozapadnom predgrau eneberg.
Karla se nadala da e videti Fridinog brata Vernera, etrnaestogodinjaka. Sviao joj se. Ponekad
bi Karla i Frida tako zajedno matale kako se udaju za brata one druge, i kako ive vrata do vrata, te
kako su im deca nerazdvojna. Za Fridu je to bila samo igra, ali Karla je, u potaji, to ozbiljno prieljkivala. Verner je bio naoit, odrastao, i nije bio aav kao Erik. U kuici za lutke u Karlinoj sobi,
majka i otac koji su spavali jedno do drugoga u minijaturnom branom krevetu zvali su se Karla i
Verner, ali to nije znao niko, ak ni Frida.
Imala je Frida jo jednog roenog brata, Aksela, od sedam godina, ali on je roen sa spinom bifidom,3 te je zbog toga imao stalnu medicinsku negu. iveo je u specijalnoj bolnici na obodu Berlina.
Majka je sve vreme bila zabrinuta. Nadam se da e ovo dobro proi mrmljala je, vie za sebe,
dok su silazile s voza.
Naravno da hoe ree Karla. Divno u se provesti s Fridom.
Nisam na to mislila. Govorim o delu teksta gde pominjem Hitlera.
Jesmo li mi to u opasnosti? Otac je u pravu?
Tvoj otac je obino u pravu.

 ta e biti s nama ako zasmetamo nacistima?

Majka se nekako udno zagledala u nju, i to potraja, a onda ree:
Blagi boe, u kakav li sam te to svet bacila?
A onda je zautala.
Posle deset minuta peaenja stigle su do kapije velelepne vile sagraene usred velikog vrta. Frankovi su bili bogati: Fridin otac, Ludvig, bio je vlasnik fabrike za proizvodnju radio-aparata. Na kolskom prilazu bila su parkirana dva automobila. Veliki, uglancani crni bio je her Frankov. Motor je
brujao, plavi oblak dima dizao se iz auspuha. Voza po imenu Riter, koji je pantalone od uniforme
uvukao u sare visokih izama, stajao je s kapom u ruci i ekao da otvori vrata. Naklonio se i rekao:
Dobro jutro, frau Fon Ulrih.
Drugi automobil bio je mali zeleni dvosed. Omanji ovek sede brade izaao je iz kue nosei konu tanu, i usput ovla dodirnuo eir, pozdravljajui majku dok je ulazio u manja kola.
Pitam se ta li doktor Rotman radi ovde ovako rano primeti majka brino.
Odgovor e saznati uskoro. Vrata im je otvorila Fridina majka, Monika, visoka ena bujne rie kose. Zabrinutost se ogledala na njenom bledom licu. Umesto da ih pozove unutra, nekako se ispreila
na vratima, kao da im ne d da uu.
Frida ima boginje! ree Monika.
O, ba mi je ao! na to e majka. Kako joj je?
Oajno. Imala je visoku temperaturu i kalje. Ali Rotman kae da e sve biti u redu. U svakom
sluaju, stavljena je u karantin.
Pa naravno. Jesi li ih ti preleala?
Jesam, kad sam bila mala.
I Verner ih je preleao seam se da mu je izbio grozan osip po celom telu. A tvoj mu, ta e
on?
I Ludi ih je preleao kao mali.
Dve ene pogledae u Karlu. Ona nije preleala boginje. I toga asa bilo joj je jasno da ovaj dan
nee provesti s Fridom.
I dok je Karla bila razoarana, njena majka je bila prilino potresena.
Ovonedeljno izdanje naeg asopisa posveeno je izborima. Ja jednostavno ne smem da izostanem s posla. Videlo se da je u neprilici. I inae su tih dana svi odrasli sa zebnjom iekivali opte
izbore raspisane za narednu nedelju. I majka i otac su strahovali da bi nacisti mogli da preuzmu punu
kontrolu nad vladom.
Osim toga nastavila je majka u goste mi iz Londona dolazi dugogodinja prijateljica. Pitam
se da li bih Valtera ikako mogla da ubedim da uzme slobodan dan i priuva Karlu.
A to mu ne telefonira? na to e Monika.
Samo malobrojni su bili oni koji su imali telefon u kui, ali Frankovi su ga imali, i tako Karla i
njena majka uoe u hodnik. Aparat je stajao nedaleko od vrata na stolu vretenastih nogara. Majka je
podigla slualicu i centrali dala broj kancelarije Karlinog oca u Rajhstagu, u zgradi parlamenta. Dobila ga je i sve mu objasnila. Sluala je, otprilike minut, a onda se videlo da je ljuta.
Moj asopis e podstai sto hiljada italaca da podre kampanju Socijaldemokratske partije
ree ona. Zar stvarno danas ima prea posla od toga?
Karla je tano mogla da predvidi kako e se ta rasprava okonati. Otac je nju, svoju kerku, voleo
svim srcem, i Karla je to znala, ali za svih jedanaest godina ni jedan jedini put nije se dogodilo da je
uva ceo dan. I oevi njenih drugarica bili su svi redom takvi. Mukarci se time, jednostavno, ne bave. Ali majka bi se ponekad napravila kao da ne poznaje pravila po kojima se ravnaju ene.

 Morau, onda, da je povedem sa sobom u redakciju ree majka u slualicu. A najeim se kad
pomislim ta e Johman rei.
Her Johman joj je bio ef.
Ni kad je najbolje raspoloen, Johman nije bogzna kako feministiki nastrojen ree majka, pa
spusti slualicu bez pozdrava.
Karli je uvek bilo mrsko kad se njih dvoje posvaaju, a ovo im je bila ve druga svaa toga dana.
Zbog njihovih rasprava itav svet je delovao nesigurno. Mnogo se vie plaila njihovih svaa nego
nacista.
Hajdemo, onda obrati joj se majka, i Karla krenu k vratima.
Neu ak ni videti Vernera, razmiljala je usput, sva nesrena.
Upravo u tom trenutku u hodniku se pojavio Fridin otac, ovek ruiastog lica sa crnim briima,
ivahan i veseo. Lepo je pozdravio Karlinu majku, i ona razmeni nekoliko utivih reenica s njim dok
mu je Monika pomagala da obue crni kaput s krznenim okovratnikom.
Vernere! povika on priavi stepenitu. Odoh ja bez tebe!
Stavi sivi filcani eir na glavu pa izae iz kue.
Spreman sam, spreman! Verner je strao niza stepenice kao plesa. Bio je visok koliko i njegov
otac, ali lepi, s rikastoplavom kosom, moda malice predugom. Pod rukom je nosio konu tanu,
koja je, po izgledu sudei, bila puna knjiga; u drugoj ruci drao je par klizaljki i hokejaki tap. Iako
u urbi, zastao je i rekao, vrlo utivo: Dobro jutro, frau Fon Urlih da bi potom leernije dodao:
Zdravo, Karla. Moja sestra je dobila boginje.
Karla je lepo mogla da oseti kako joj obrazi crvene, i to bez ikakvog razloga.
Znam ree. Pokuavala je da smisli neto armantno i zabavno, ali nita joj nije palo na pamet.
Ja ih nisam preleala, pa ne smem kod nje.
Ja sam ih preleao kad sam bio klinac ree on, kao da je to bilo bogzna kako davno. Moram
da pourim dodade on kao da se izvinjava.
Karli nije bilo pravo da se tako brzo rastane od njega. Krenula je za Vernerom napolje. Riter ga je
ekao sa otvorenim vratima kola.
Kakav je to auto? upita Karla. Deaci uvek znaju svata o kolima.
Limuzina mercedes-benc W10.
Izgleda vrlo udobno. Rekavi to, Karla primeti pogled koji joj je uputila majka, pomalo iznenaen, pomalo ljubopitljiv.
Hoete da vas povezem? ree Verner.
Bilo bi lepo.
Pitau oca. Verner proturi glavu kroz prozor kola i ree neto.
Karla je ula kako her Frank odgovara:
Odlino, samo pourite!
Okrenula se prema majci. Moemo u kola!
Majka je oklevala, ali samo na tren. Nije joj se dopadala her Frankova politika on je davao novac nacistima ali svakako nee odbiti vonju u toplom automobilu u tako hladno jutro.
Ba ljubazno od tebe, Ludvig ree ona.
Uli su u kola. Pozadi je bilo mesta za etvoro. Riter je glatko krenuo.
A vi ete, pretpostavljam, do Kohove ulice? ree her Frank.
Brojne novine i izdavai su imali redakcije upravo u toj ulici, u okrugu Krojcberg.
Nemoj, molim te, da skree s puta. Ulica Lajpciger meni sasvim odgovara.
Bilo bi mi drago da te odbacim do samih vrata ali pretpostavljam da ne bi elela da te kolege

leviari vide kako izlazi iz kola zadriglog plutokrate. Govorio je napola aljivo napola neprijateljski.
Majka mu se ljupko nasmei. Nisi ti zadrigrao, Ludi, samo si punaak ree, pa ga pogladi po
reveru.
Glasno se nasmejao. Ko mi je kriv. Napetost je popustila. Her Frank je preko mikrofona davao
uputstva Riteru.
Karla je bila vrlo uzbuena to sedi u kolima s Vernerom, i poelela je da to vreme iskoristi na
najbolji nain tako to e razgovarati s njim, ali u prvi mah nikako nije mogla da smisli o emu bi
priala. Da mu je rekla ono to joj je na srcu, to bi svakako bilo: ta misli, da li bi, kad bude stariji, mogao da se oeni devojkom tamne kose i zelenih oiju, otprilike tri godine mlaom od sebe, i
pametnijom? Naposletku je, meutim, uprla prstom u njegove klizaljke i rekla:
Danas ima utakmicu?
Ne, samo trening, posle kole.
Na kom mestu u timu igra? Karla nita nije znala o hokeju na ledu, ali u tim ekipnim sportovima uvek, je li, postoje mesta u timu.
Desno krilo.
Nije li to prilino opasan sport?
Nije, ako si brz.
Mora da mnogo dobro kliza.
Nisam lo ree on skromno.
I opet je Karla primetila da je majka posmatra, a nije joj promakao ni zagonetan osmejak na majinom licu. Zar je mogue da ona sluti kakva oseanja Karla gaji prema Verneru? I uto Karla oseti kako
je plavi nov talas crvenila.
Automobil je stao ispred kolske zgrade, i Verner izae. Dovienja! ree, pa kroz kapiju utra
u dvorite.
Riter je produio du june obale kanala Landver. Karla je posmatrala bare natovarene ugljem, po
kojem je napadao sneg, tako da su ta plovila liila na planine. Bila je razoarana. Polo joj je za rukom da provede malo vie vremena s Vernerom, nabacivi mu da bi joj vonja dobrodola, a onda je
to vreme protraila priajui o hokeju na ledu.
A o emu bi i elela da razgovara s njim? Ni sama nije znala.
itam tvoje komentare u nedeljniku Demokrata ree uto her Frank njenoj majci.
Nadam se da uiva.
ao mi je bilo kad sam shvatio da o naem kancelaru pie s nepotovanjem.
A ti misli da bi novinari o politiarima trebalo da piu s potovanjem? uzvrati majka veselo.
To je radikalan stav. Onda bi i nacistika tampa trebalo da bude uljudna kad pie o mom muu! A
njima se to ne bi dopalo.
Ne o svim politiarima, oigledno razdraljivo e Frank.
Proli su zakrenu raskrsnicu na Potsdamer Placu. U optem meteu, automobili i tramvaji nadmetali su se za prvenstvo s konjskim zapregama i peacima.
Zar za tampu nije bolje da joj se odree ruke i da kritikuje sve podjednako? ree majka.
Divna zamisao odgovori on. Ali vi socijalisti ivite u zemlji snova. Mi praktini ljudi znamo
da Nemaka ne moe da ivi od ideja. Ljudi ne mogu bez hleba, bez cipela, bez uglja.
Potpuno se slaem ree majka. I meni samoj dobro bi dolo malo vie uglja. Ali ja elim da
Karla i Erik odrastaju kao graani slobodne zemlje.
Precenjuje slobodu. Ona ljude nee usreiti. Drae je njima elino vostvo. Ja elim da Ver-

ner, Frida i siroti Aksel odrastaju u zemlji koja je ponosna, disciplinovana i ujedinjena.
A da bi bila ujedinjena, potrebni su nam mladi batinai u smeim kouljama, da mlate ostarele
jevrejske duandije?
Politika je surova. Tu se nita ne moe.
Naprotiv. Ti i ja smo voe, Ludvig, svako na svoj nain. Naa je odgovornost da politiku uinimo manje surovom da bude potenija, razumnija, manje nasilna. Ukoliko mi to ne uinimo, neemo
ispuniti svoju patriotsku dunost.
Her Frank se naroguio.
Karla nije znala mnogo o mukarcima, ali je uvidela da ne vole kad im ene dre predavanja o tome ta treba rade. Majka je, po svemu sudei, toga jutra zaboravila da pritisne prekida za arm. Ali
i inae su svi bili napeti. Zbog predstojeih izbora svi su bili na ivici ivaca.
Automobil je stigao do Lajpciger Placa.
Gde da vas ostavim? upita her Frank hladno.
Ovde savreno odgovara ree majka.
Frank je pokucao na staklenu pregradu. Riter je prikoio, pa pourio da otvori vrata.
Nadam se zaista da e Fridi ubrzo biti bolje ree majka.
Hvala ti.
Njih dve izaoe, i Riter zatvori vrata.
Do redakcije je bilo ostalo jo nekoliko minuta hoda, ali majka je oigledno htela to pre da izae
iz tog automobila. Karla se nadala da se ona nije zauvek posvaala s her Frankom. To bi Karli znatno
otealo vianje s Fridom i Vernerom. Mrsko joj je bilo i da pomisli na to.
Hodale su brzo. Gledaj da danas ne smeta u redakciji ree joj majka. Prizvuk iskrene moleivosti u njenom glasu ganuo je Karlu, i ona se postide to majka zbog nje mora da se sekira. Stoga odlui da se ponaa besprekorno.
Majka se usput pozdravljala s mnogima; te lanke pisala je otkako Karla zna za sebe, i bila je poznata u novinarskim krugovima. Svi su je oslovljavali na engleskom ledi Mod.
U neposrednoj blizini zgrade u kojoj se nalazila redakcija Demokrate ugledale su poznato lice
narednika vaba. Rame uz rame s Karlinim ocem, vab se borio u Velikom ratu, i jo se iao okrutno kratko, po vojniki. Posle rata radio je kao batovan, prvo kod Karlinog dede, a kasnije kod njenog oca, ali ga je ovaj otpustio zato to je vab ukrao novac iz majine tane. Sada je na sebi imao
runu vojniku uniformu, kakve nose pripadnici jurinih odreda, smeekouljai, koji nisu bili pravi
vojnici, ve nacisti sa statusom rezervnih policajaca.
Dobro jutro, frau Fon Ulrih! ree vab glasno, kao da se nimalo ne stidi to je lopov. Nije ak
ni prstom kapu dotakao u znak pozdrava.
Majka hladno klimnu glavom i proe pored njega.
Pitam se samo ta li on trai ovde promrmlja ona s nelagodom dok su ulazile u zgradu.
Redakcija nedeljnika bila je smetena na prvom spratu savremene poslovne zgrade. Karla je znala
da deca na takvom mestu nisu dobrodola, te se nadala da e neprimeene stii do majine kancelarije. Ali su ve na stepenitu naile na her Johmana. Taj krupan ovek nosio je naoare s debelim staklima.
ta je ovo? brecnu se on, ne vadei cigaretu iz usta. Jel mi to sad ovde drimo zabavite?
Majka na njegovu neotesanost nije odgovorila. Razmiljala sam o onome to napomenuste pre
neki dan ree ona. Kako mladi ljudi misle da je novinarstvo neka tamo glamurozna profesija i ne
shvataju koliko napornog rada mora da se uloi.
Johman se namrti. Jesam li tako rekao? Pa, tako i jeste, u svakom sluaju.

 I zato sam ja dovela ovamo kerku, da vidi stvarnu sliku. Mislim da e to koristiti njenom optem
obrazovanju, naroito ako se jednoga dana bude bavila pisanjem. Sada e o ovoj poseti sainiti referat, a onda e ga proitati pred odeljenjem. Pomislila sam da neete imati nita protiv.
Majka je sve to smislila u hodu, ali zvualo je uverljivo, pomisli Karla. Bezmalo je i sama poverovala u majine rei. Izgleda da je majka konano pritisnula onaj prekida za arm.
Zar vam danas ne dolazi vana goa iz Londona? upita Johman.
Da, Etel Lekvit, ali to mi je stara drugarica Karlu je upoznala jo kao bebu.
Johman je sad ve donekle smekao. Hmm... Pa dobro, za pet minuta poinje sastanak redakcije,
samo da odem po cigarete.
Karla e otii po cigarete. Majka se okrenu prema njoj. Duvandinica je tu odmah, trea vrata od naih. Her Johman voli rot-hendle.
O, taman da ja ne moram da idem ree Johman, pa dade Karli kovanicu od jedne marke.
Kad se vrati ree joj majka pronai e me na vrhu stepenita, pored protivpoarnog alarma.
Okrenula se i samouvereno uhvatila Johmana podruku.
Mislim da nam je prolonedeljno izdanje bilo najbolje do sada ree ona dok su se peli uza stepenice.
Karla je istrala na ulicu. Uspele su da se provuku zahvaljujui smelosti i oijukanju, tipinim za
njenu majku. A majka je, zaista, ponekad umela da kae: Mi ene moramo da se koristimo svim raspoloivim orujem. Dok je sad razmiljala o tome, Karla uvide da je upravo i sma primenila majinu taktiku kada je izdejstvovala vonju kod her Franka. Moda je, naposletku, ona ista kao majka.
Otuda ju je, verovatno, majka i pogledala sa onim ljubopitljivim osmejkom na licu; moda je u tom
asu u Karli prepoznala sebe od pre trideset godina.
U prodavnici se bio stvorio red. Kao da je polovina berlinskih novinara dola upravo ovamo da se
snabde svim potreptinama za taj dan. Konano se Karla domogla paklice rot-hendla, pa pola natrag
ka zgradi Demokrate. Protivpoarni alarm lako je pronala bee to velika poluga privrena za zid
ali majke nije bilo u kancelariji. Nema sumnje da je i ona otila na sastanak redakcije.
Karla je pola hodnikom. Sva vrata su bila otvorena, a u veini prostorija nije bilo nikoga, izuzev
nekoliko ena, verovatno daktilografkinja i sekretarica. U zadnjem delu zgrade, iza ugla, naila je na
zatvorena vrata na kojima je pisalo da je to soba za sastanke. Karla je ula estoke muke glasove
rasprava je bila u toku. Pokucala je na vrata, ali niko nita nije rekao. Oklevala je naas, a onda stisnula kvaku i ula.
Prostorija je bila puna duvanskog dima. Osmoro do desetoro ljudi sedelo je za dugakim stolom.
Majka je bila jedino ensko. Uutali su, oito iznenaeni, kad je Karla prila elu stola pa dala Johmanu cigarete i kusur. Zbog njihovog utanja, pomislila je da je pogreila to je ula.
Ali Johman je samo rekao: Hvala ti.
Nema na emu, gospodine uzvrati ona i, ko zna zbog ega, lako se pokloni.
Mukarci prasnue u smeh.
Nova asistentkinja, Johmane? upita jedan od njih. Tada je Karla znala da je sve u redu.
Brzo je izala i vratila se u majinu kancelariju. Kaput nije ni skidala bilo je hladno. Osvrtala se
oko sebe. Na radnom stolu su bili telefon, pisaa maina i hrpe papira i indiga.
Pored telefona stajala je uramljena fotografija, na kojoj su bili Karla i Erik sa ocem. Snimljena je
nekoliko godina ranije, jednog sunanog dana, na plai na jezeru Vanze, dvadeset pet kilometara od
centra Berlina. Otac je nosio kratke pantalone. Svi su se smejali. Bilo je to pre nego to je Erik poeo
da izigrava opasnog ozbiljnog mukarca.
Tu je bila jo samo jedna slika, okaena na zidu, na kojoj su bili majka i heroj socijaldemokrat

Fridrih Ebert, prvi posleratni predsednik Nemake. Fotografija je nainjena pre desetak godina. Karla se nasmeila ugledavi majinu bezoblinu, nisko strukiranu suknju i deaku frizuru mora da je
u to vreme takva moda bila.
Na polici za knjige bilo je adresara, telefonskih imenika, renika raznih jezika, kao i atlasa, ali nieg za itanje. U fioci radnog stola Karla je nala olovke, nekoliko pari sveanih rukavica jo umotanih u originalni papir, zatim pakovanje higijenskih maramica i svesku sa imenima i telefonskim brojevima.
Karla je podesila stoni kalendar na dananji datum ponedeljak, 27. februar 1933. A onda je gurnula list hartije u pisau mainu. Otkucala je svoje puno ime i prezime Hajke Karla fon Ulrih. Bilo
joj je pet godina kad je obznanila da joj se ime Hajke ne svia i da eli da je svi oslovljavaju drugim
imenom, tako da se porodica, na Karlino iznenaenje, nekako privolela njenom zahtevu.
Svaka tipka na maini bila je privrena metalnim tapiem, koji bi se podigao i udario po mastiljavoj traci, otiskujui pritom slovo na papiru. Karla je sluajno pritisnula dve tipke istovremeno, i
tapii su se zaglavili. Pokuala je da ih razdvoji, ali uzalud. Nije joj pomoglo ni to to je pritisnula
treu tipku sad su tri tapia stajala u vazduhu, zaglavljena. Ona zajea; samo joj je jo to trebalo.
Panju joj uto privue galama s ulice te prie prozoru. Desetak smeekouljaa mariralo je sredinom ulice, uzvikujui parole: Smrt Jevrejima! Jevreji, idite u pakao! Karla nikako nije mogla da
shvati zato su oni toliko ljuti na Jevreje, koji su njoj izgledali potpuno isti kao i svi ostali, ako se izuzme njihova religija. Prepala se videvi narednika vaba na elu odreda. ao joj je bilo tog oveka
kad je dobio otkaz, jer je znala da e teko pronai nov posao. Milioni ljudi traili su posao u Nemakoj; otac je govorio da je zemlja u depresiji. Ali majka je rekla: Kako moemo u kui da drimo
oveka koji krade?
Sad su izvikivali nove parole. Razbijte jevrejske novine!, vikali su uglas. Jedan od njih je bacio
neto, i trulo povre zgnjeilo se udarivi o vrata nacionalnog dnevnika. A onda se, na Karlino zaprepaenje, okrenue prema zgradi u kojoj se ona nalazi.
Uzmakla je, virei preko prozorske daske, sve u nadi da ne mogu da je vide. A oni su stali, i dalje
skandirajui. Poleteo je kamen. Pogodio je upravo Karlin prozor; iako ga nije razbio, devojica je,
prestraena, kriknula. Trenutak kasnije ula je daktilografkinja, mlada ena sa crvenom beretkom na
glavi.
ta je bilo? upita ona, a onda pogleda kroz prozor. O, doavola!
Smeekouljai su uli u zgradu, i Karla je ula bat njihovih izama na stepenitu. Uplaila se: ta
li su naumili?
Narednik vab je uao u majinu kancelariju. Oklevao je kad je ugledao dve enske osobe, a onda
se, izgleda, okuraio. Zgrabio je onu pisau mainu i bacio je kroz prozor, razbivi staklo. Karla i
daktilografkinja vrisnue uglas.
Jo smeekouljaa proe pored vrata galamei.
vab uhvati daktilografkinju podruku i ree:
A sad, duo, gde je sef?
U arhivi! ree ona, prestravljena.
Pokai mi.
Da, odmah!
On je izvede iz sobe.
Karla briznu u pla, pa se pribra.
Palo joj je na pamet da se sakrije ispod stola, ali kolebala se. Nije elela da im pokae koliko se
boji. Neto ju je teralo na inat.

Ali ta je mogla da uini? Odluila je da upozori majku.

Prila je vratima i pogledala niz hodnik. Smeekouljai su ulazili u kancelarije i izlazili iz njih,
ali jo nisu stigli do onih na kraju hodnika. Karla nije znala da li ljudi u sali za sastanke uju komeanje. Potrala je hodnikom to je bre mogla, ali je zaustavi neiji vrisak. Pogledala je u kancelariju i
ugledala vaba kako drmusa daktilografkinju sa crvenom beretkom.
Gde je klju? vikao je on.
Ne znam, kunem se da govorim istinu! jaukala je daktilografkinja.
Karla je bila van sebe od besa. Nema vab pravo tako da se ponaa prema eni.
Ostavi je, vabe, lopove! povika Karla.
vab se okrenu prema njoj s mrnjom u oima, i njoj se sledi krv u ilama. On pogledom pree na
nekoga iza Karle pa ree:
Sklanjajte to dete odavde, zaboga!
Karlu neko dohvati otpozadi.
Mala, jesi li ti Jevrejka? zau ona muki glas. Lii na njih, s tom tamnom kosom.
To ju je prestravilo.
Nisam Jevrejka! vrisnu ona.
Smeekoulja ju je nosio hodnikom, spustivi je tek kad su stigli do kancelarije njene majke. Ona
izgubi ravnoteu i pade na pod.
Ostani tu ree joj on i ode.
Karla ustade. Nije bila povreena. Hodnik je sada bio pun smeekouljaa, tako da nije mogla da
stigne do majke. Ali morala je da potrai pomo.
Pogledala je kroz razbijeni prozor. Ljudi su se okupljali na ulici. Dvojica policajaca stajal su meu prolaznicima i askali s njima. Karla im doviknu:
Upomo! Upomo, policija!
Oni je ugledae i prasnue u smeh.
To ju je razbesnelo, a s gnevom i strah postade podnoljiviji. Ponovo je provirila iz kancelarije.
Pogled joj zastade na protivpoarnom alarmu na zidu. Ona prui ruku i dohvati ruicu.
Kolebala se. Alarm ne bi trebalo aktivirati osim u sluaju poara, a u upozorenju na zidu stoje
opomene da e prekrioci biti najstroe kanjeni.
Bez obzira na to, povukla je ruicu.
U prvi mah se nita nije dogodilo. Moda je mehanizam otkazao.
Onda se zauo glasan, otar zvuk, kao sirena, i od tog zavijanja zaorila se cela zgrada.
Gotovo istog asa na drugom kraju hodnika pojavie se ljudi iz sale za sastanke. Prvi je iao Johman.
ta se ovo dogaa, avo da ga nosi? ree on ljutito, nadglasavajui buku od alarma.
Ovaj jevrejsko-komunistiki list je vreao naeg vou, i sad emo mi da ga zatvorimo.
Napolje iz moje kancelarije!
Smeekoulja nije obraao panju na njega, ve samo ue u bonu prostoriju. Trenutak kasnije
razlegao se enski krik, a onda i tresak, kao da je prevrnut elini sto.
Johman se okrenu prema zaposlenima.
najderu... Smesta zovi policiju!
Karla je znala da od toga vajde nema. Policija je ve bila tu, i nita pod milim bogom nije preduzimala.
Majka se probila izmeu aice ljudi i potrala niz hodnik.
Jesi li dobro? uzviknu ona, pa vrsto zagrli Karlu.

Karla nije elela da je tee kao da je malo dete. Odgurnuvi majku, ona ree:
Dobro sam, ne brini.
Majka se osvrnu oko sebe. Moja maina!
Bacili su je kroz prozor. Karli je u tom trenutku bilo jasno da je niko nee prekorevati to je
zaglavila mehanizam.
Moramo odavde. Majka dohvati fotografiju sa stola, uze Karlu za ruku, i njih dve pohitae napolje.
Niko nije ni pokuao da ih zaustavi dok su trale niza stepenice. Ispred njih, stasiti mladi, reklo bi
se novinar, drao je smeekouljaa oko vrata i vukao ga napolje. Karla i njena majka ile su u stopu
za tom dvojicom. Uto se iza njih pojavi jo jedan smeekoulja.
Novinar prie dvojici policajaca, i dalje vukui smeekouljaa.
Uhapsite ovog oveka ree on. Zatekao sam ga kako krade u kancelariji. U depu ete mu
pronai ukradenu teglu s kafom.
Pustite ga, moliu ree stariji policajac.
Novinar, oklevajui, pusti smeekouljaa. Drugi smeekoulja stade pored svog kolege.
Kako se zovete, gospodine? upita policajac novinara.
Ja sam Rudolf mit, glavni skuptinski dopisnik Demokrate.
Rudolfe mite, hapsim vas pod optubom da ste napali policajca.
Nemojte me zasmejavati. Uhvatio sam ovog oveka u krai!
Policajac dade glavom znak dvojici smeekouljaa.
Vodite ga u stanicu.
Ovi uhvatie mita pod miice. Isprva se inilo da e se otimati, ali onda se predomislio.
Svaka pojedinost u vezi sa ovim incidentom bie objavljena u novom izdanju Demokrate! ree
on.
Nee biti tog novog izdanja na to e policajac. Vodite ga.
Stigla su vatrogasna kola, iz kojih iskoie estorica vatrogasaca. Njihov predvodnik se odseno
obrati policiji.
Moramo da ispraznimo zgradu ree.
Vratite se u vatrogasnu stanicu, nema ovde nikakvog poara ree stariji policajac. To samo
jurini odred zatvara komunistiki asopis.
To se mene ne tie na to e vatrogasac. Ukljuen je alarm, i na zadatak je da sve izvedemo
napolje, i jurinike i ostale. Moemo mi to i bez vae pomoi dodade on, pa uvede svoje ljude unutra.
Karla je ula majino o, ne!, okrenula se i spazila je kako gleda u svoju pisau mainu, koja je
leala na ploniku. Metalno kuite bilo je otpalo te su se sad videle spone izmeu tipki i tapia. Tastatura je bila sasvim izobliena, valjak se na jednom kraju otkaio, a zvonce koje je oglaavalo kraj
reda lealo je sa strane, na zemlji. Pisaa maina nije skupa, ali je majka izgledala kao da e svakog
asa briznuti u pla.
Vatrogasci su poterali iz zgrade smeekouljae i osoblje asopisa. Narednik vab se opirao, srdito uzvikujui:
Nema ovde poara!
Vatrogasci su ga samo izgurali.
Uto izae i Johman, pa se obrati Karlinoj majci:
Nisu imali vremena da naprave bogzna kakvu tetu vatrogasci su ih spreili. Ko god je ukljuio
alarm, uinio nam je veliku uslugu!

Karla se brinula da e je neko ukoriti to je podigla lanu uzbunu. Sad je, meutim, shvatila da je
pametno postupila.
Uzela je majku za ruku. ena kao da se trgla, omamljena bolom. Rukavom je obrisala oi, i upravo
po tom, za nju neuobiajenom gestu, najbolje se videlo koliko je potresena; da je Karla tako obrisala
oi, majka bi joj rekla da za to slui maramica.
ta emo sad? Nikada majka nije izgovorila tu reenicu, jer je uvek ona bila ta koja zna ta i
kako.
Karla je utom postala svesna da pored njih stoji jo neko. Podigla je pogled. Bila je tu neka ena,
otprilike istih godina kao majka, vrlo lepa, dostojanstvenog dranja. Karla ju je poznavala odnekud,
ali nije mogla da se seti odakle. Pored nje je stajao mladi, koji bi po godinama i sin mogao da joj
bude. Bio je vitak, ne ba mnogo visok, ali je izgledao kao filmska zvezda. To lepo lice je bilo skoro
preterano lepo, izuzme li se spljoten, iskrivljen nos. I ena i mladi bili su preneraeni, pri emu je
on bio prebledeo od besa.
ena je prva prozborila, i to na engleskom jeziku.
Zdravo, Mod ree ona, i taj glas bee odnekud poznat Karli. Zar me ne prepoznaje? nastavi ena. Ja sam, Et Lekvit, a ovo je Lojd.

II
Lojd Vilijams je u Berlinu pronaao bokserski klub gde je mogao da trenira jedan sat za nekoliko penija. Klub se nalazio u radnikoj etvrti Veding, severno od centra grada. Vebao je sa indijskim palicama i medicinkom, preskakao je konopac, pesnicama udarao u dak, da bi potom stavio kacigu pa
odradio pet rundi u ringu. Trener mu je pronaao sparing-partnera, Nemca Lojdovih godina i grae
Lojd je bio velter-kategorija. Nemac je imao taj prefinjen, brz udarac to stie niotkuda, i nekoliko
puta je dobro povredio Lojda, sve dok ga Lojd nije oborio levim kroeom.
Lojd je odrastao u opasnom kraju, u londonskom Ist Endu. Imao je dvanaest godina kad su poeli
da ga kinje u koli. I sm sam to proao, priao mu je njegov ouh, Berni Lekvit. Najpametniji si
deko u koli, i onda ti se na lea nakai odeljenski lamer4. Berni, koga je Lojd oslovljavao sa tata, bio je Jevrejin majka mu je govorila samo jidi. Lojda je odveo u bokserski klub u Aldgejtu.
Etel se protivila, ali Berni je uspeo da istera svoje, to se, inae, nije esto dogaalo.
Lojd je nauio da se brzo kree i jako udara, tako da je sa zlostavljanjem zavreno. Usput su mu i
nos slomili, pa vie nije bio tako lep deko. Otkrio je da je nadaren. Imao je brze reflekse i tu ratobornu crtu, a u ringu je poeo da ubire lovorike. Trener se razoarao kad je saznao da se Lojd, umesto za profesionalnu karijeru, opredelio za Univerzitet u Kembridu.
Istuirao se, obukao, pa otiao do radnike kafane, naruio au toenog piva, pa seo da pie svojoj polusestri Mili o incidentu sa smeekouljaima. Mili mu je zavidela to je krenuo na taj put s njihovom majkom, i on joj je obeao da e je esto izvetavati o svemu to se deava.
Lojda je uzdrmala gungula u kojoj se obreo tog prepodneva. Politika je za njega bila deo svakodnevice majka mu je bila poslanica u parlamentu, a otac lokalni odbornik u Londonu, pri emu je on
sm obavljao dunost predsednika Laburistike lige mladih. No politika je za njega uvek ostajala u
okvirima debat i glasanja do toga dana. Nikada nije svojim oima gledao kako uniformisani batinai razbijaju po kancelarijama, a policajci stoje naokolo i smekaju se. Bila je to politika bez rukavica, i on je bio zgranut.
Da li bi tako neto moglo da se desi u Londonu, Mili?, pisao je on. Instinkt mu je, u prvi mah,
govorio da ne bi. Ali imao je Hitler potovaoce i meu britanskim industrijalcima i vlasnicima novi-

na. Samo neki mesec pre toga, odmetnuti poslanik ser Osvald Mozli osnovao je Britanski savez faista. Kao i nacisti, i oni vole da se epure u uniformama koje podseaju na vojnike. ta li je sledee?
Zavrio je pismo i presavio ga, pa se S-linijom vratio u centar grada. On i njegova majka trebalo
je da veeraju s Volterom i Mod fon Ulrih. Lojd je od malih nogu sluao o Mod. Krajnje je neobino
bilo prijateljstvo koje je vezivalo nju i njegovu majku: Etel je radni vek zapoela kao slukinja u velelepnoj kui u vlasnitvu Modine porodice. Kasnije su zajedno radile kao sufraetkinje, borei se da
i ene dobiju pravo glasa. U toku rata tampale su feministiki list Vojnikova ena. A onda se nisu
sloile oko politike taktike, te su se tako udaljile.
Lojd se ivo seao putovanja porodice Fon Ulrih u London 1925. Njemu je bilo deset godina, taman toliko da mu bude neprijatno to ne zna nemaki, dok su petogodinji Erik i trogodinja Karla
govorili i nemaki i engleski. Tada su se Etel i Mod pomirile.
Doao je do restorana Bistro Robert. Unutranjost je bila ureena u stilu art deko, s besprekorno
pravougaonim stolicama i stolovima, i minuciozno izraenim gvozdenim stalcima za lampe sa staklenim abaurima u boji; dopali su mu se samo utirkani beli ubrusi pored tanjira.
Ostalo troje ve je bilo tu. Obe ene bile su upeatljive, primetio je to dok se pribliavao stolu:
obe odmerene, lepo obuene, privlane i samouverene. Sa okolnih stolova neprestano su im upuivali
poglede pune divljenja. Lojd se pitao koliko, u stvari, smisao za moderno oblaenje njegova majka
duguje svojoj drugarici plemkinji.
Kad su poruili, Etel objasni zato su doputovali.
Mesto u parlamentu izgubila sam 1931. godine ree ona. Nadam se da u ga ponovo izboriti
na narednim izborima, ali i u meuvremenu mora od neega da se ivi. Sva srea, Mod, te si me nauila novinarstvu.
Nisam te ja bogzna emu nauila na to e Mod. Ima ti dara.
Piem seriju lanaka o nacistima za Njuz kronikl, a potpisala sam i ugovor za knjigu s izdavaem
Viktorom Golancom. Lojda sam povela kao prevodioca on studira francuski i nemaki.
Lojdu nije promakao njen ponositi osmeh, i on oseti da taj osmeh ne zasluuje.
Jo nisam bio u prilici da ozbiljno proverim svoje prevodilako umee ree on. Dosad sam
se uglavnom sretao s ljudima koji, kao i vi, savreno govore engleski.
Lojd je poruio pohovanu teletinu, jelo koje u Engleskoj nije ni video. Uivao je u hrani. Dok su
jeli, Valter mu se obrati:
Zar ne bi trebalo da si na predavanjima?
Mama je mislila da u ovako bolje nauiti nemaki, a na fakultetu su pristali da me puste.
A to ne bi doao kod mene u Rajhstag, da radi neko vreme? Neplaeno, bojim se, ali bar e
povazdan govoriti nemaki.
Lojd je bio oduevljen. Vrlo rado. Kakva udesna prilika!
Ako Etel dozvoljava dodade Valter.
Etel se nasmei. Moda bih mogla s vremena na vreme da ti ga ukradem, kad mi stvarno zatreba?
Razume se.
Etel se nagnula preko stola, pa dodirnula Valtera po ruci. Prisan je bio taj gest, i Lojd uvide da su
veze izmeu ovo troje ljudi vrlo vrste.
Stvarno si zlatan, Valtere ree Etel.
Pa i nisam ba. Uvek e mi dobro doi pametan mlad pomonik koji se razume u politiku.
A ja vie uopte nisam sigurna da razumem politiku ree Etel. ta se to, za ime boga, dogaa
ovde u Nemakoj?
Svima nam je dobro ilo sredinom dvadesetih ree Mod. Imali smo demokratsku vlast, pri-

vreda se razvijala. Ali sve je upropastio slom Volstrita 1929. Sad smo do gue u ekonomskoj depresiji. Glas joj je uzdrhtao od oseanja koje se, po svemu sudei, graniilo s dubokom tugom.
I po stotinu ljudi stoji u redu za samo jedno radno mesto nastavi ona. Gledam ta lica. Ljudi su
beznadeni. Ne znaju kako da nahrane decu. I onda dou nacisti i ponude im nadu, a oni se upitaju: ta
moemo da izgubimo?
Valter je, reklo bi se, smatrao da Mod malo preteruje. Neto vedrijim tonom, on ree:
Svakako je dobro to to Hitler nije uspeo da pridobije veinu Nemaca. Na poslednjim izborima
nacisti su dobili tek treinu glasova. Pa ipak, oni su najvea stranka. Sreom te Hitler stoji na elu
manjinske vlade.
Zato i trai nove izbore uskoi Mod. Treba mu apsolutna veina da bi ostvario svoj naum da
u Nemaku uvede surovu diktaturu.
Hoe li dobiti izbore? upita Etel.
Nee ree Valter.
Hoe ree Mod.
Ne verujem da e nemaki narod ikada glasati za diktaturu ree Valter.
Ali izbori nee biti poteni! srdito e Mod. Pogledaj samo ta je danas bilo s mojim asopisom. Ko god kritikuje Nemce u opasnosti je. U meuvremenu, njihovu propagandu vidi na sve
strane.
A kao da nikoga nema da im stane na put! ree Lojd. Eh, razmiljao je on, da sam u redakciju
Demokrate stigao makar neki minut ranije, pa da izbubecam nekolicinu smeekouljaa! Lojd tek tad
primeti da stee pesnicu, pa se prisili da opusti aku. Ali ogorenje nije jenjavalo.
A zato leviari ne bi tako upadali u redakcije nacistikih asopisa? Da i nacisti pokusaju orbu
koju su zaprili!
Ne smemo na nasilje uzvraati nasiljem! uzvrati Mod odseno. Hitler samo trai izgovor za
represivne mere da proglasi vanredno stanje u zemlji, ukine sva graanska prava i pozatvara svoje
protivnike.
Glas joj postade moleiv. Ne smemo im dati povoda, koliko god je to teko.
Dovrili su veeru. Restoran je poeo da se prazni. Poto im je posluena i kafa, za stolom su im
se pridruili vlasnik restorana, Valterov daleki roak Robert fon Ulrih, i ef kuhinje Jerg. Robert je
pre Velikog rata bio diplomata u austrijskoj ambasadi u Londonu, dok je Valter isti posao radio u tamonjoj nemakoj ambasadi kada se i zaljubio u Mod.
Robert je liio na Valtera, s tim to je vie panje posveivao odevanju, pa je tako i sada imao
zlatnu iglu za kravatu, peate na lancu za sat i izdano nauljenu kosu. Jerg je bio mlai, plavokos, finih crta lica i veselog osmeha. Njih dvojica su neko vreme zajedno bili ratni zarobljenici u Rusiji.
Sada su iveli u stanu iznad restorana.
Drutvo za stolom oivelo je uspomene na venanje Valtera i Mod, odrano u velikoj tajnosti, neposredno uoi izbijanja rata. Zvanic nije bilo, ali tu su bili Robert i Etel u svojstvu kuma i kume.
U hotelu smo pili ampanj ree Etel a onda sam ja, onako taktino, rekla da Robert i ja treba
da poemo, na ta je Valter... tu je jedva izdrala da se ne zakikoe ... na ta je Valter rekao: O, a
ja mislio da emo svi zajedno veerati!
Mod se prigueno nasmeja. Moe misliti koliko sam se ja tome radovala!
Lojd pogleda u kafu, bilo mu je neprijatno. Imao je osamnaest godina, i jo je bio nevin, a tosovi s
medenog meseca u njemu su budili nelagodu.
Jesi li se ula skoro s Ficom? ozbiljno upita Etel Mod.
Lojd je znao da je to tajno venanje izazvalo straan razdor izmeu Mod i njenog brata, erla Fic-

herberta. Fic je se tada odrekao zato to se nije najpre obratila njemu, kao glavi porodice, za dozvolu
da se uda.
Mod je tuno vrtela glavom. Pisala sam mu kad smo onomad ili u London, ali on nije hteo ni da
me vidi. Povredila sam mu ponos udavi se za Valtera a da ga prethodno o tome nisam obavestila.
Moj brat je, bojim se, od onih to ne prataju.
Raun je platila Etel. Sve je u Nemakoj jeftino ako ima stranu valutu. Taman su se spremali da
ustanu i odu, kad neznanac prie njihovom stolu i, nepozvan, privue stolicu. Bio je krupan, s tankim
briima na okruglom licu.
Nosio je uniformu smeekouljaa.
ta mogu da uinim za vas, gospodine? upita Robert hladno.
Ja sam kriminalistiki komesar Tomas Make. On uhvati za ruku konobara koji je upravo prolazio i ree:
Donesi mi kafu.
Konobar pogleda upitno u Roberta, a ovaj klimnu glavom.
Radim u Politikom odseku pruske policije produi Make. Zaduen sam za berlinsko odeljenje obavetajne slube.
Lojd je sve to, tihim glasom, prevodio majci.
Nego ree Make eleo bih da porazgovaram s vlasnikom ovog restorana o neem privatnom.
Gde ste radili pre mesec dana? ree Robert.
Neoekivano pitanje zbunilo je naas Makea, koji odgovori kao iz topa:
U policijskoj stanici u Krojcbergu.
I koje ste poslove tamo obavljali?
Bio sam zaduen za arhivu. to pitate?
Robert je klimnuo glavom kao da se neemu takvom i nadao.
Vi ste, dakle, od ate dogurali do efa berlinske obavetajne slube. estitam na brzom unapreenju.
On se okrenu prema Etel:
Kada je, krajem januara, Hitler postao kancelar, njegov sledbenik Herman Gering preuzeo je
funkciju ministra unutranjih poslova Pruske, i sad je pod njim najvea policijska sila u svetu. Otada
Gering masovno otputa policajce i zamenjuje ih nacistima ree Robert, pa se opet okrenu prema
Makeu, uz sarkastinu opasku:
Bilo kako bilo, uveren sam da je u sluaju naeg iznenadnog gosta unapreenje bilo potpuno zaslueno.
Make je pocrveneo, ali je uspeo da se obuzda. Kao to rekoh, eleo bih da porazgovaram s vlasnikom o neem privatnom.
Molim vas, navratite ujutro. U deset sati, odgovara vam?
Make se pravio da to nije uo. Brat mi se bavi ugostiteljstvom terao je on svoje.
O! Moda ga poznajem. Make, tako se preziva? Koji objekat vodi?
Dri malu gostionicu u Fridrihajnu, u kojoj se okupljaju radnici.
A... Onda su slabi izgledi da smo se sreli.
Lojd nije bio sasvim siguran da je Robertu pametno to je tako zajedljiv. Make jeste bio neotesan i
nije zasluivao da ovek bude fin prema njemu, ali je svakako mogao da te uvali u ozbiljnu nevolju.
Moj brat bi eleo da kupi ovaj restoran nastavi Make.
Va brat bi eleo da napreduje kao to ste napredovali vi.
Mi smo spremni da vam ponudimo dvadeset hiljada maraka, s tim to bi vam ukupan iznos bio is-

plaen za dve godine.

Jerg je prasnuo u smeh.
Dopustiete mi da vam objasnim neto, komesaru na to e Robert. Ja sam austrijski grof. Pre
dvadeset godina imao sam zamak i veliko imanje u Maarskoj, gde su mi ivele majka i sestra. U ratu
sam izgubio porodicu, zamak, zemlju, ak i otadbinu, koja je svedena na... pare zemlje.
Nestalo je onog razigranog sarkastinog tona, i Robertov glas je, od jakih oseanja, postao osoran:
U Berlin sam doao bez igde iega, imao sam jedino adresu dalekog roaka Valtera fon Ulriha.
Uprkos svemu, uspeo sam da otvorim ovaj restoran.
Robert proguta pljuvaku pa dodade:
To je sve to imam.
Rekavi to, zauta pa otpi malo kafe. Za stolom je vladao muk. Robert se pribra i povrati malo one
nadmoi u glasu:
Sve i da ste mi ponudili velikodunu cenu a niste ja bih vas sigurno odbio, jer ako prodam
ovaj restoran, prodao bih ceo svoj ivot. Ne elim da budem grub prema vama, iako ste se vi poneli
neprilino. Moj restoran nije na prodaju, ni po koju cenu.
Robert ustade i, pruivi ruku, ree:
Laku no, komesaru Make.
Make se mahinalno rukovao, da bi se trenutak kasnije videlo kako se pokajao zbog toga. Ustade,
oigledno ljutit. Njegovo podbbulo lice je pomodrelo.
Razgovaraemo ponovo ree on, pa ode.
Kakav tikvan ree Jerg.
Vidi sa ime sve ja moram da se borim? ree Valter obraajui se Etel. Samo zato to nosi
tu uniformu, moe da radi ta mu se prohte!
Lojdu je bolo oi Makeovo samopouzdanje. Taj ovek je, oigledno, bio uveren da e kupiti restoran po ceni koju je sam ponudio. Robertovo odbijanje primio je kao privremeni neuspeh. Zar su se
nacisti ve toliko osilili?
Tako neto su prieljkivali Osvald Mozli i njegovi britanski faisti zemlju u kojoj e vladavinu
zakona odmeniti zastraivanje i batinanje. Kako, zaboga, ljudi mogu da budu toliko glupi?
Obukli su kapute, stavili eire i poeleli laku no Robertu i Jergu. Kako su kroili napolje, Lojd
nanjui dim ne duvanski, neto drugo je gorelo. Njih etvoro uoe u Valterov automobil, BMW
diksi 3/15, model za koji je Lojd, inae, znao da je, u stvari, ostin sedam, samo u Nemakoj proizveden.
Dok su se vozili kroz park Tirgarten, pretekoe ih dvoja vatrogasna kola uz zavijanje sirena.
Pitam se gde li je poar ree Valter.
Trenutak kasnije ugledali su, kroz drvee, plamenove. Meni se ini da je negde blizu Rajhstaga
primeti Mod.
Bolje da pogledamo ree Volter, izmenjenim, brinim glasom, pa naglo skrenu.
Miris dima bio je sve jai. Iznad kronji Lojd ugleda kako plamenovi sukljaju u nebo. Poar je
veliki ree.
Iz parka su izbili na Kenigsplac, prostrani trg izmeu zdanja Rajhstaga i opere Krol. Goreo je Rajhstag. Crveno-uta svetlost plamtela je u nizovima klasinih prozora. Vatra i dim kuljali su kroz sredinju kupolu.
O, ne! ree Valter, i Lojdu se uini da je ovaj duboko oaloen. O, boe mili, ne!
Valter je zaustavio kola i oni izaoe.
Ovo je katastrofa ree Valter.

 Tako divna zgrada ree Etel.

Ne marim ja za zgradu iznenadi ih Valter tim reima. Tu gori naa demokratija.
Prizor su posmatrali sa udaljenosti od oko etrdeset pet metara. Ispred zgrade su bila parkirana vatrogasna kola, sa mrkovima koji su ve kidisali na plamenove; voda je u mlazovima prodirala kroz
razbijene prozore. aica policajaca stajala je u blizini ne preduzimajui nita. Valter se obrati jednom od njih:
Ja sam poslanik u Rajhstagu ree. Kad je ovo poelo?
Pre sat vremena odgovori mu policajac. Uhvatili smo poinioca nekog oveka koji je na
sebi imao samo pantalone. Sopstvenom odeom je potpalio vatru.
Trebalo bi da postavite kordon ree Valter autoritativno. Da se ljudi dre na bezbednoj udaljenosti.
Razumem, gospodine ree policajac i ode.
Lojd se udalji od ostalih pa prie blie zgradi. Vatrogasci su ve obuzdali poar: sad je vie bilo
dima nego vatre. Lojd proe pored vatrogasnih kola i doe do prozora. Nije mu sve to izgledalo naroito opasno, a i da jeste radoznalost je, kao i obino, prevladala poriv za samoodranjem.
Provirivi kroz prozor, video je da je teta velika: zidovi i tavanice su se sruili, i od njih je ostala
gomila uta. Osim vatrogasaca, video je i civile u kaputima verovatno zvaninici Rajhstaga, koji su
hodali po onom kru, procenjujui tetu. Lojd ode do ulaznih vrata, pa poe uza stepenice.
Ba kad su policajci postavljali kordon, uz brujanje motora stigoe dva crna mercedesa. Lojda je
kopkalo ko je u njima. Uto iz drugog automobila iskoi ovek u svetlom kinom mantilu, s mekanim
eirom na glavi. Imao je uzane brie. Lojdu je bilo jasno da pred njim stoji novi kancelar, Adolf
Hitler.
Pratio ga je visok ovek u crnoj uniformi uctafela, SS-a,5 njegov lini telohranitelj. Za njima je,
hramljui, iao ef propagande, mrzilac Jevreja Jozef Gebels. Lojd ih je prepoznao po novinskim fotografijama. Bio je toliko opinjen to ih vidi tako izbliza da jednostavno nije stigao da se uplai.
Hitler je potrao uza stepenice, preskaui po dva stepenika, i pritom iao pravo na Lojda. Ovaj
je, nagonski, irom otvorio vrata pred kancelarom. Klimnuvi mu glavom, Hitler je uao unutra, a za
njim i njegova pratnja.
Pridruio im se i Lojd. Niko mu ni re nije rekao. Hitlerovi ljudi su, po svemu sudei, pretpostavili da on radi u Rajhstagu, dok je osoblje Rajhstaga pomislilo da je Lojd s kancelarom.
Zaudaralo je na mokar pepeo. Hitler i njegova kamarila preskakali su nagorele grede i mrkove,
gacajui po kaljavim barama. U predvorju je stajao Herman Gering. Kaput od kamilje dlake pokrivao
mu je ogromni stomak, a na glavi je nosio eir s podignutim obodom, po potsdamskoj modi. To je
onaj to je napunio policiju nacistima, pomisli Lojd setivi se razgovora u restoranu.
Onog asa kad je ugledao Hitlera, Gering povika:
Ovo je poetak komunistikog ustanka! Sada e da udare! Nema vremena za gubljenje!
Lojda proe udan oseaj u tom trenutku, kao da je u pozoritu te da, u stvari, gleda glumce koji tumae likove ovih monika.
Hitler je u dramskom nadahnuu ak prevaziao Geringa. Sada vie nema milosti! ciknuo je on,
kao da se obraa punom stadionu. Ko god nam stane na put, bie iskasapljen.
Kancelar je sav drhtao dok se preputao zanosu.
Svaki komunistiki funkcioner bie odmah streljan. Komunistiki poslanici u Rajhstagu moraju
biti obeeni do zore.
Izgledao je kao da e svakog asa pui.
Bilo je, meutim, neeg vetakog u svemu tome. Hitlerova mrnja jeste izgledala stvarno, ali je

ceo taj izliv ujedno bio i svojevrsna predstava, koju je on izveo zarad onih koji ga gledaju, kako zbog
svojih ljudi, tako i zbog ostalih. Glumac, to je bio on; onaj to uistinu proivljava oseanje, ali ga
umnogostruuje radi publike. I to je delovalo, Lojd se, uostalom, lino uverio: svi koji su ga sluali
netremice su ga posmatrali, kao omaijani.
Fireru moj ree tad Gering pokazavi na vitkog, tamnokosog mukarca koji je stajao pored njega ovo je moj ef politike policije, Rudolf Dils. Ve je uhapsio jednog od poinilaca.
Dils nije podlegao magiji. Marinus van der Lube, graevinski radnik iz Holandije ree on mirno.
I komunista! Gering e trijumfalno.
Izbaen iz Holandske komunistike partije zbog podmetanja poar ree Dils.
Znao sam! ree Hitler.
Lojd je zapazio da je Hitler vrsto reen da krivicu svali na komuniste, ne obazirui se na injenice.
S puno potovanja, Dils nastavi:
Na osnovu preliminarnog sasluanja, moram rei da je potpuno jasno da je ovek ludak te da je u
ovome bio sam.
Gluposti! povika Hitler. Sve je ovo odavno smiljeno. Ali prevarili su se! Ne razumeju oni
da je narod na naoj strani.
Gering se okrenu Dilsu. Policija preduzima vanredne mere ree on. Imamo spiskove komunista: poslanika u Rajhstagu, lokalnih izabranih zastupnika vlade, organizatora i aktivista Komunistike
partije. Sve ih pohapsite! Veeras! Vatreno oruje upotrebljavajte bez zazora. Sasluavajte ih bez milosti.
Razumem, ministre ree Dils.
Tada je Lojd uvideo da je Valterova zabrinutost bila i te kako osnovana. Ova paljevina posluie
nacistima kao izgovor koji su ve neko vreme traili. Nee oni hteti ni da sasluaju nekoga ko tvrdi
da je poar podmetnuo sumanuti samotnjak. Komunistika zavera to su oni traili kako bi mogli da
sprovode represivne mere.
Gering je s gaenjem gledao na blato koje mu se nahvatalo na izmama.
Moja slubena rezidencija je na minut odavde, ali sreom, nije zahvaena poarom, fireru moj
ree on. Moda bi trebalo tamo da odemo?
Da. Imamo o mnogo emu da razgovaramo.
Dok su izlazili, Lojd im je drao vrata. Poto su uli u kola i odvezli se, on je proao kroz policijski kordon i pridruio se majci i Ulrihovima.
Lojde! ree Etel. Gde si bio? Crkoh od brige!
Bio sam unutra ree on.
ta? Kako?
Niko me nije zaustavio. Potpuna zbrka.
Lojdova majka podie visoko ruke.
Taj ne preza ni od ega ree ona.
Video sam Adolfa Hitlera.
Je li rekao neto? upita Valter.
Za poar optuuje komuniste. Bie istke.
Boe sauvaj ree Valter.

III

Tomasa Makea je jo pekao sarkazam Roberta fon Ulriha. Va brat bi eleo da napreduje kao to ste
napredovali vi, rekao je Fon Ulrih.
Makea je sada grizlo to se nije setio da na to odgovori: A to ne bismo napredovali. Pa nismo mi
nita gori od vas, ti, nadmeni papagaju. Sada je udeo za osvetom. Narednih dana, meutim, imae
toliko posla da povodom toga nita nee moi da preduzme.
Sedite pruske tajne policije bilo je u velikom, otmenom zdanju sagraenom u klasinom stilu, u
Ulici princa Albrehta broj osam, u etvrti gde su se, inae, nalazile i druge vladine zgrade. Make bi
osetio ponos kad proe kroz ta vrata.
Bilo je to grozniavo vreme. etiri hiljade komunista uhapeno je za samo dvadeset etiri asa po
izbijanju poara u Rajhstagu, a iz sata u sat privoeni su novi. Nemaka se istila od te poasti, i Make je imao utisak da se u Berlinu ve lake die.
Policijski dosijei, meutim, nisu bili aurirani. Neki ljudi su se u meuvremenu odselili, na izborima se i gubilo i dobijalo, starci su pomrli, a mladi zauzeli njihova mesta. Make se naao na elu tima
koji je aurirao dokumentaciju, pronalazio nova imena i adrese.
Dobar je bio u tome. I inae je voleo registre, adresare, mape gradova, iseke iz novina, sve vrste
spiskova. Njegov talenat nije bio na pravi nain vrednovan u policijskoj stanici u Krojcbergu, gde su
pripadnici obavetajne slube jednostavno mlatili osumnjiene sve dok od njih ne izvuku imena. Nadao se da e ga ovde vie ceniti.
Dodue, nije njemu predstavljalo nikakav problem da bije osumnjiene. U svojoj kancelariji, u
zadnjem delu zgrade, uo je krike mukaraca i ena muenih u podrumu, ali to mu nije smetalo. Bili
su to izdajnici, subverzivni elementi i revolucionari. Oni koji su upropastili Nemaku trajkovima i
koji bi i veu tetu naneli samo da im se dozvoli. Nikakvo saoseanje prema njima Make nije gajio.
A elja mu je bila da se meu njima nae i Robert fon Ulrih, da rope u agoniji, da moli za milost.
Tek u etvrtak, drugog marta u osam sati uvee, ukazala mu se prilika da proveri podatke o Robertu.
Poslao je svoje ljude kuama, odneo sveanj auriranih spiskova svome efu, kriminalistikom inspektoru Kringelajnu. A onda se vratio dosijeima.
Kui nije urio. iveo je sam. Njegova supruga, raspusna ena, otila je s konobarom iz restorana
koji je vodio Makeov brat, rekavi da eli da bude slobodna. Dece nisu imali.
Poeo je da elja dosijee.
Odranije mu je bilo poznato da je Robert fon Ulrih 1923. godine pristupio Nacistikoj partiji, koju
e napustiti dve godine kasnije. To smo po sebi i nije znailo bogzna ta. Makeu je trebalo vie.
Podaci nisu bili sloeni onako kako bi on eleo. Sve u svemu, razoarao se u prusku policiju. Govorkalo se da ni Gering nije oaran njenim radom te da namerava da odvoji politiko i obavetajno
odeljenje od regularnih policijskih snaga i napravi novu, delotvorniju tajnu policiju. Make je smatrao
da bi to bio pravi potez.
U meuvremenu, nikako nije uspevao da pronae Roberta fon Ulriha ni u jednom od obinih dosijea. Moda to nije samo plod ravog sistema. Moda se oveku zaista nita ne moe priiti. S obzirom na to da je austrijski grof, najverovatnije nije ni komunista ni Jevrejin. Toboe najvei greh mu je
bio to to mu je roak Valter socijaldemokrata. A to nije zloin zasad.
Make je sada uvideo da bi mu bolje bilo da je ovo istraio pre nego to je uopte razgovarao sa
ovekom. Ali on je posrljao a da se prethodno nije dobro raspitao. I sm je mogao da pretpostavi da
grei. Zato je morao da pogne glavu pred nadobudnim i zajedljivim Robertom. A ovaj ga je ponizio.
Ali vratie on njemu milo za drago.

Prelistavao je papire iz pranjavog plakara u zadnjem delu sobe.

Ni u tim dokumentima Fon Ulrihovo ime nije pomenuto, s tim to je jedan papir nedostajao.
Sudei po spisku prikaenom s unutranje strane vrata plakara, trebalo je da negde postoji dosije
od sto sedamnaest strana pod naslovom Stecita poroka. Taj naziv je podseao na listu berlinskih
nonih klubova. Make je i sm mogao da nasluti zato dosijea nema. Mora da se neko nedavno posluio njime; sva dekadentnija nona svratita pozatvarana su kad je Hitler postao kancelar.
Make se popeo na sprat. Kringelajn je davao uputstva uniformisanim policajcima koji su se spremali da krenu u raciju, s novim adresama komunista i njihovih saveznika koje je pribavio Make.
Ni na tren Make nije oklevao da prekine efa u pola rei. Kringelajn nije bio nacista, te se ustezao
da ukori pripadnika turmabtajlunga.6
Traim dosije Stecita poroka ree Make.
Kringelajnu to, oito, nije bilo po volji, ali nije se suprotstavljao Makeu.
Eno ga na stoiu ree on. Samo uzmi.
Make je uzeo dosije i vratio se u svoju kancelariju.
Dokument je bio pet godina star. Sadravao je iscrpan opis klubova koji su u to vreme radili, s posebnim osvrtom na aktivnosti koje se u njima odvijaju: kockanje, nedoline scenske prikaze, prostituciju, prodaju droge, homoseksualnost i ostale izopaenosti. U dosijeu su, takoe, bila navedena imena
vlasnika i ulagaa, lanova i zaposlenih u tim klubovima. Make je strpljivo itao stavku za stavkom;
moda je Robert fon Ulrih zavisnik od droge, ili se via s kurvama.
Berlin je bio ozloglaen po klubovima u kojima su se okupljali homoseksualci. Make je zaorao u
turobnu pripovest o Ruiastoj papui, gde su mukarci plesali s mukarcima, a na podijum izlazili
pevai transvestiti. Ponekad je, pomisli on, gnusan taj njegov posao.
Prelazei prstom preko liste sa imenima lanova, pronaao je Roberta fon Ulriha.
Uzdahnuo je, od zadovoljstva.
Pogledavi jo malo nie, opazio je ime Jerga lajhera.
Vidi, vidi ree on. Hajde sada da vidimo taj tvoj sarkazam.

IV
Kad se idui put sreo s Valterom i Mod, Lojd je pomislio da su gnevniji i uplaeniji nego ranije.
Bilo je to naredne subote, etvrtog marta, dan uoi izbora. Lojd i Etel su nameravali da prisustvuju
predizbornom skupu Socijaldemokratske partije koji je organizovao Valter, pa su pre toga otili do
Fon Ulrihovih na ruak.
Kua je bila iz devetnaestog veka, s prostranim sobama i velikim prozorima, premda je nametaj
uglavnom bio pohaban. Ruak je bio jednostavan krmenadle s krompirom i kupusom ali je uz jelo
bilo i dobrog vina. Valter i Mod su se izdavali za siromane, i nije bilo sumnje da su iveli znatno
skromnije od svojih roditelja, ali glad im svakako nije pretila.
Strah ih, meutim, nije mimoiao.
Hitler je ubedio ostarelog nemakog predsednika Paula fon Hindenburga da odobri Dekret o paljenju Rajhstaga, na osnovu kojeg su nacisti dobili ovlaenja za ono to su, inae, ve radili da tuku i
mue politike protivnike.
Dvadeset hiljada ljudi uhapeno je od ponedeljka uvee! ree Valter drhtavim glasom. Ne samo komunisti ve i ljudi koje nacisti nazivaju komunistikim simpatizerima.
to e rei: svako ko im se ne dopada ree Mod.
Kako sad uopte moe biti demokratskih izbora? upita Etel.

 Moramo dati sve od sebe odgovori Valter. Ako ne uemo u kampanju, to e samo ii na ruku
nacistima.
Kad ete ve jednom prestati da se mirite sa tim i poeti da im uzvraate? nestrpljivo e Lojd.
Zar jo verujete da nije ispravno na nasilje odgovoriti nasiljem?
Neosporno ree Mod. Nenasilan otpor nam je jedina nada.
Socijaldemokratska partija ima svoje paravojno krilo, Rajhsbaner, ali ono je slabo ree Valter.
Grupica socijaldemokrata zaloila se za nasilan odgovor nacistima, ali je nadglasana.
Imaj u vidu, Lojde ree Mod da nacisti dre i policiju i vojsku.
Valter pogleda u depni sat. Moramo da krenemo.
Valtere, to ne otkae skup? najednom e Mod.
Valter se, iznenaen, zagleda u nju. Prodato je sedam stotina karata.
O, avo da nosi i te karte ree Mod. Ja brinem zbog tebe.
Nemoj da brine. Tano se zna gde e ko da sedi, tako da u sali nee ni biti kojekakvih smutljivaca.
Lojd nije bio ba sasvim siguran da je Valter toliko samouveren koliko se predstavlja.
U svakom sluaju produi Valter ne mogu da izneverim ljude koji su jo voljni da dou na
demokratski politiki skup. Oni su nam poslednja nada.
U pravu si ree Mod, pa pogleda u Etel. Moda bi ti i Lojd trebalo da ostanete kod kue.
Opasnost postoji, ma ta Valter rekao, a vas dvoje ste, na kraju krajeva, u tuoj zemlji.
Socijalizam je internacionalna stvar na to e Etel odvano. Kao i tvoj mu, i ja ti zahvaljujem
na brizi, ali ja sam ovamo i dola da bih o nemakom politikom ivotu svedoila iz prve ruke, i to
neu propustiti.
Onda deca ne mogu da idu ree Mod.
Ja i ne elim da idem na to e Erik, sin.
Karla je bila vidno razoarana, ali nita nije rekla.
Valter, Mod, Etel i Lojd uoe u mala Volterova kola. Lojd je bio nervozan, ali i uzbuen. Njegovi
drugovi tamo kod kue nikada nee moi da sagledaju politike prilike onako kako on to moe sada.
ak i da doe do tue, bar se toga ne plai.
Vozili su se na istok, preli Aleksanderplac, pa dospeli u kraj sa siromanim kuama i malim duanima; na nekima su bile istaknute firme ispisane hebrejskim pismom. Socijaldemokratska partija bila
je pre svega radnika stranka, ali je, kao i Laburistika stranka u Britaniji, imala i pokojeg uticajnog
pristalicu. Valter fon Ulrih je, kao pripadnik vieg stalea, pripadao toj izrazitoj manjini.
Automobil je stao kod znaka za Narodno pozorite. Napolju se ve bio stvorio red. Valter je s
plonika zakoraio ka vratima, maui okupljenima, koji su mu klicali. Za njim uoe i Lojd i ostali.
Valter se rukovao s nekim ozbiljnim mladiem od osamnaestak leta.
Ovo je Vilhelm Frunce, sekretar mesnog ogranka nae stranke ree Valter. Frunce je bio jedan
od onih momaka koji su izgledali kao da su roeni sredoveni. Na sebi je imao blejzer sa zakopanim
depovima, kakav je bio u modi pre deset godina.
Frunce je pokazao Valteru kako se vrata pozorita zatvaraju iznutra. Kad publika ue i zauzme
mesta, zakljuaemo, tako da izgrednici ne mogu da uu ree on.
Vrlo dobro ree Valter. Svaka ast.
Frunce ih je uveo u salu. Valter se popeo na pozornicu i pozdravio se s ostalim kandidatima, koji
su ve bili stigli. Poela je da ulazi i publika, ljudi su sedali na svoja mesta. Frunce odvede Mod,
Etel i Lojda do rezervisanih mesta u prvom redu.
Prioe im dva deaka. Mlai, reklo bi se od etrnaestak godina i vii od Lojda pozdravi Mod

oito vodei rauna o manirima, pa se na kraju i blago nakloni. Mod se okrenu Etel i ree:
Ovo je Verner Frank, sin moje drugarice Monike.
A potom se obrati Verneru:
Zna li tvoj otac da si ovde?
Zna. I rekao je da treba sm da saznam ta je to socijaldemokratija.
irokih je shvatanja za jednog nacistu.
Lojd pomisli da je to prilino grub nain ophoenja s etrnaestogodinjakom, ali Verner pokaza da
mu je dorastao:
Moj otac zapravo ne veruje u nacizam, ali smatra da je Hitler dobar za biznis u Nemakoj.
Na to se ukljui Vilhelm Frunce ogoreno:
Kako moe za biznis da bude dobro to to su hiljade ljudi baene u tamnicu? Na stranu to to je
re o nepravdi ti ljudi ne mogu da rade!
Slaem se s vama ree Verner. A opet, narod odobrava Hitlerove represivne mere.
Ljudi misle da ih on spasava boljevike revolucije ree Frunce. Nacistika tampa ih ubeuje da se komunisti pripremaju za masovna ubistva, paljevine i trovanja stanovnitva u svakoj varoi, svakom selu.
Deko koji je bio u Vernerovom drutvu, nieg rasta, ali stariji, ree na to:
A ipak su, eto, smeekouljai, a ne komunisti, ti koji odvlae ljude u podrume i palicama im lome kosti. Nemaki je govorio teno, s jedva osetnim akcentom na osnovu kojeg Lojd nije mogao da
odredi odakle je.
Oprostiete mi ree Verner zaboravio sam da vam predstavim Vladimira Pekova. Pohaa
Berlinsku muku akademiju, moju kolu, i svi ga zovu Voloa.
Lojd ustade da se rukuje. Voloa je bio otprilike Lojdovih godina upeatljiv mladi iskrenih plavih oiju.
Poznajem ja Volou Pekova ree Frunce. I ja idem na Berlinsku muku akademiju.
Vilhelm Frunce je kolski genije ree Voloa. Ima najbolje ocene iz fizike, hemije i matematike.
Istina ree Verner.
Mod se pomno zagleda u Volou, pa upita:
Pekov? Da nije tebi Grigorij otac?
Jeste, frau Fon Ulrih. On je atae vojni pri sovjetskoj ambasadi.
Voloa je, dakle, Rus, a nemaki govori s lakoom, pomisli Lojd, ne bez zavisti. I nema nikakve
sumnje da je jezik nauio ivei ovde.
Poznajem ja dobro tvoje roditelje ree Mod Voloi. Ona je, to je Lojd ve stigao da zapazi,
poznavala sve diplomate u Berlinu. To je bio deo njenog posla.
Frunce pogleda na sat.
Vreme je da ponemo ree on, pa se pope na binu i zamoli prisutne za mir.
U pozoritu zavlada muk.
Frunce im je tada saoptio da e kandidati odrati govore, a da oni potom mogu da im postavljaju
pitanja. Ulaznice su izdavane iskljuivo lanovima Socijaldemokratske partije, dodao je on, a vrata
su sada zatvorena, tako da svi mogu slobodno da kau ta imaju i da znaju da su tu meu svojima.
Kao da si lan nekog tajnog drutva, pomisli Lojd. On tako neto ne bi nazvao demokratijom.
Prvi je govorio Valter. Nije demagog, primeti Lojd. Govori bez retorikih ukrasa. Ali zato ume da
laska publici, da im kae kako su svi oni otroumni i dobro obaveteni ljudi koji razumeju svu sloenost politike.

Govorio je svega nekoliko minuta kad se na pozornici pojavio smeekoulja.

Lojd opsova. Kako li je ovaj uao? Izaao je iza kulisa; mora da ga je neko pustio na scenski ulaz.
Krupan kao zver, oian po vojniki. Priao je ivici pozornice i povikao:
Ovde su se okupile sve same bundije! Komunisti i prevratnici nepoeljni su danas u Nemakoj.
Skup je zavren.
Samouverenost i nadmenost tog oveka zapanjlii su Lojda. Eh, kad bih samo, pomisli on, mogao da
odvuem tog velikog tikvana u ring.
Vilhelm Frunce skoi na noge, stade pred uljeza, pa se besno prodra:
Gubi se odavde, batinau!
Na to ga onaj snano gurnu u grudi. Frunce se zatetura, spotae se, pade nauznak.
Okupljeni su poskakali, neki viui i ljutito negodujui, drugi vritei od straha.
Smeekouljai nastavie da nadiru na pozornicu.
Lojd je, uasnut, shvatio da su ta ubrad sve to dobro smislila.
Onaj to je odgurnuo Fruncea uzvikivao je: Napolje! a ostali smeekouljai prikljuie mu se
u pokliu:
Napolje! Napolje! Napolje!
Sada ih je ve bilo dvadesetak, i sve vreme su pristizali novi. Neki su nosili policijske pendreke
ili toljage. Lojd je video i hokejaki tap, drveni malj, ak i nogar od stolice. epurili su se po pozornici, satanski se keserei i maui orujem dok su skandirali, i Lojd je dobro zano da samo ekaju
kad e poeti da tuku.
Skoio je na noge. Bez razmiljanja, on, Verner i Voloa napravili su bedem ispred Etel i Mod.
Polovina okupljenih pokuavala je da izae iz sale, dok je druga polovina vikala i pesnicama pretila uljezima. Oni koji su nastojali da izau gurali su u prolazu one druge, pa su sporadino izbijale
sitne arke. ene su veinom plakale.
Valter se na pozornici domogao govornice, pa povikao:
Smirite se, molim vas! Nema potrebe da se stvara guva!
Veina ga, meutim, nije ula, a ostali nisu ni obraali panju na njega.
Smeekouljai su poskakali s pozornice i krenuli kroz masu. Lojd je uhvatio majku podruku, a i
Verner isto uini s Mod. Poveli su ih, tako, zajedno, ka najbliem izlazu. Ali sva vrata ve su bila zakrena od svetine koja je pokuavala da izae. Smeekouljai za to nisu marili oni su i dalje urlali, terajui ljude napolje.
Napadai su bili mahom u punoj snazi, dok je meu uesnicima skupa bilo i ena i starijih ljudi.
Lojd je hteo da uzvrati, da se bije, no to ne bi bilo pametno.
Uto neki ovek sa lemom iz Velikog rata unu laktom Lojda, koji nalete na majku. Jedva je odoleo iskuenju da se okrene i obrauna se s njim. Najvanije mu je ipak bilo da zatiti mamu.
Bubuljiavi momi je pendrekom grubo gurao Vernera otpozadi i urlao:
Napolje! Napolje!
Verner se hitro okrenu i primae mu se.
Da me nisi pipnuo, ti svinjo faistika ree on.
Smeekoulja stade kao ukopan. Videlo se da je uplaen i da nije oekivao da e naii na otpor.
Verner mu okrenu lea, usredsredivi se sad, kao i Lojd, na to kako da dve ene sklone na sigurno.
Ali onaj krupni je nauo Vernerove rei pa uzviknu:
Kome ti to svinjo?
On se baci na Vernera i raspali ga pesnicom po potiljku. Slabo je, meutim, naciljao, pa ga je samo
ovla udario, ali Verner ipak jauknu i polete napred.

Voloa se uto isprei izmeu njih pa dvaput udari ljudeskaru u lice. Lojd se zadivio Voloinim brzometnim leva-desna, ali se opet usredsredio na svoj zadatak. Nekoliko sekundi kasnije, njih etvoro
stigoe do vrata. Lojd i Verner su uspeli da izvedu ene u pozorini hol. Tu je stiska popustila, a nasilje uminulo ispred sale nije bilo smeekouljaa.
Poto su ene bile na sigurnom, Lojd i Verner se okrenue prema sali.
Voloa se hrabro borio s rmaplijom, ali je bio u neprilici. Neprestano je udarao oveka u lice i
trup, ali njegovi udarci nisu imali velikog uinka; ovaj je samo protresao glavom kao da ga gnjavi neki insekt. Smeekoulja je bio nezgrapan i spor, ali je udario Volou prvo u grudi, a potom i u glavu
te se momak zateturao. A onda je din zamahnuo pesnicom da zada dotad najjai udarac. Lojd se poboja da e ubiti Volou.
Tad Valter skoi s pozornice pravo na lea one ljudine. Lojd umalo ne poe da klie. Ona dvojica
padoe na pod, isprepletoe im se ruke i noge, i Voloa je, bar zasad, bio spasen.
Bubuljiavi momak koji je otpozadi gurao Vernera sad je kinjio ljude koji su pokuavali da izau,
udarajui ih pendrecima po leima i glavama.
Kukavice prokleta! povika Lojd pa krenu na njega. Ali Verner ga je pretekao. On jurnu pored
Lojda, pa se uhvati za onaj pendrek, pokuavajui da ga otme momku.
Umea se i onaj stariji ovek sa elinim lemom, pa udari Vernera drkom od budaka. Lojd prie
i raspali mu desni direkt. Udarac je legao savreno, posred leve slepoonice.
Ali bio je to ratni veteran, i nije se dao. Okrenuo se i zamahnuo na Lojda drkom. Lojd je bez tekoa izbegao udarac, pa ga jo dvaput opauio. Pogodio ga je na isto mesto, u slepoonicu i posekao ga. Ali lem mu je uvao glavu, pa Lojd nije mogao da ga zahvati levim kroeom i tako ga nokautira. Izbegao je budak i ponovo udario protivnika u lice, a ovaj tek tad odstupi, dok mu je krv lila iz
posekotina na slepoonicama.
Lojd je pogledao oko sebe. Video je da socijaldemokrate uzvraaju napadaima i najednom ga ispuni neko divlje zadovoljstvo. Veina uesnika skupa izala je iz sale, tako da su ostali uglavnom
mlai mukarci, koji su prilazili, preskaui sedita, da se uhvate ukotac sa smeekouljaima. Bilo
ih je na desetine.
Neto tvrdo ga udari po potiljku. Tako ga je zabolelo da je urliknuo. Okrenuo se i ugledao momka
svojih godina koji je drao palicu i upravo zamahnuo njome, spremajui se da ponovo udari. Lojd
ue u klin i dvaput ga jako udari u stomak, najpre desnom a onda i levom pesnicom. Momak ostade
bez vazduha i ispusti onu palicu. Lojdov aperkat pogodi ga u bradu, i on izgubi svest.
Lojd je trljao potiljak. Bolelo je dozlaboga, ali nije krvarilo.
Koa na zglavcima bila mu je izranavljena i krvarila je, video je to sad. Sagnuo se i podigao palicu koju je momak ispustio.
Kad se ponovo osvrnuo oko sebe, oduevio se primetivi da se smeekouljai povlae, penjui se
natrag na pozornicu, da bi se potom izgubili iza kulisa, po svemu sudei namerni da iz pozorita izau
na scenski ulaz, kuda su i uli.
Onaj krupni to je sve zapoeo leao je na podu, jeao i drao se za koleno, kao da mu je iaeno.
Vilhelm Frunce je stajao iznad njega i neprekidno ga tukao drvenom lopatom, iz sveg glasa ponavljajui rei kojima je ovaj i zapoeo nerede:
Nepoeljni! Danas! U! Nemakoj!
Bespomoni gorostas pokuavao je da se otkotrlja u stranu ne bi li izbegao udarce, ali Frunce ga
nije putao, sve dok jo dvojica smeekouljaa nisu dohvatili oveka pod miice i odvukli ga.
Frunce ih nije pratio.
Jesmo li mi to njih pobedili, pitao se Lojd, iz asa u as sve ushieniji. Moda i jesmo!

Vie mladia ganjalo je protivnike do pozornice, ali dalje nisu ili, zadovoljivi se time da smeekouljae isprate uvredljivim povicima.
Lojd je pogledao u ostale. Voloi je lice bilo oteeno, jedno oko nije mogao da otvori. Verneru je
sako bio pocepan, s njega je visio veliki etvrtasti komad tkanine. Valter je sedeo u prvom redu, teko diui, i masirao lakat, ali na licu mu je igrao osmeh. Frunce hitnu onu lopatu i ona prelete vie
redova praznih sedita.
Verner, kojem je bilo tek etrnaest godina, sada je likovao.
estoko smo ih ispraili, zar ne?
Lojd se nasmeio. Vala jesmo, nego ta smo.
Voloa obgrli Frunca oko ramena. Nije loe za obine kolarce, a?
Ali ovi su nam prekinuli skup primeti Valter.
Mladii su ga gledali ozlojeeno jer im je pokvario radost pobede.
Na Valteru se videlo da je ljut.
Budimo razboriti, momci ree on. Publika nam se razbeala od straha. Koliko e vremena
proi pre nego to ovi ljudi stisnu petlju da opet odu na neki politiki skup? Nacisti su postigli ta su
hteli. Opasno je ak i sluati predstavnike bilo koje druge stranke osim njihove. Veliki gubitnik danas
je Nemaka.
Mrzim te proklete smeekouljae obrati se Verner Voloi. Mislim da bih mogao i vama komunistima da se prikljuim.
Voloa ga pogleda ozbiljno, onim prodornim plavim oima, pre nego to e tiho progovoriti:
Ako si stvarno reio da se bori protiv nacista, postoji i delotvorniji nain za to.
Lojd se pitao ta li Voloa hoe da kae.
Mod i Etel utrae u salu, uglas govorei, plaui i smejui se od olakanja, a Lojd je zaboravio
Voloine rei i vie nikada o njima nije ni razmiljao.

V
etiri dana kasnije Erik fon Ulrih vratio se kui u uniformi Hitlerjugenda.7
Oseao se kao kraljevi.
Na sebi je imao smeu koulju, istu onakvu kakvu nose pripadnici jurinih odreda, s priivenim
obelejima, i svastikom na traci oko nadlaktice. Nosio je i obaveznu crnu kravatu i kratke crne pantalone. Bio je to vojnik rodoljub, nepoklebljivo reen da slui svojoj zemlji. Konano je pripadao grupi.
Oseao se jo bolje nego kao navija Herte, omiljenog berlinskog fudbalskog kluba. Erik je povremeno, subotom, odlazio na utakmice sa ocem, kada ovaj nije morao da prisustvuje nekom politikom
skupu. Utakmice su u njemu probudile oseaj pripadnosti velikoj monoj masi onih u kojima vre iste
emocije.
Herta je, meutim, ponekad umela i da izgubi, a on bi se tada kui vraao neutean.
Nacisti su bili pobednici.
Uasavao se od pomisli ta e mu otac rei.
Roditelji su ga izluivali zato to su istrajno zahtevali od njega da ide mimo sveta. Svi deaci prikljuili su se Hitlerjugendu. Svi su se bavili sportom, pevali, ili u pustolovine po poljima i umama
izvan grada. Bili su pametni, okretni, odani i delotvorni.
Erika je duboko uznemiravala pomisao na to da e jednoga dana morati da se bori kao to su se
borili njegovi otac i deda i eleo je da to doeka spreman, obuen i prekaljen, disciplinovan i e-

stok.
Nacisti su mrzeli komuniste, ali mrzeli su ih i mama i tata. Pa ta onda ako nacisti mrze i Jevreje?
Fon Ulrihovi nisu Jevreji, ta se to njih tie? Ali majka i otac su tvrdoglavo odbijali da im se prikljue. E pa, Eriku je ve preko glave da se uvek dri po strani, tako da se odluio da prkosi.
A sad je premro od straha.
Kao i obino, ni majka ni otac nisu bili kod kue kad su se Erik i Karla vratili iz kole. Ada je, negodujui, puila usne dok im je sluila aj, da bi iznenada rekla:
Danas ete morati sami da raspremite sto uasno me bole lea, idem da legnem.
Karla se zabrinula. Zbog toga si ila kod lekara?
Pre nego to je odgovorila, Ada je malo oklevala. Da, tako je.
Bilo je oigledno da Ada neto krije. Od same pomisli na to da se Ada razbolela i da to sad preutkuje Erik se oseao nelagodno. Nikada on ne bi otiao tako daleko kao Karla da kae kako je voli ali ona je bila tu, plemenita kakva jeste, otkad on zna za sebe, i bila mu je mnogo milija nego to
bi to priznao.
I Karla se zabrinula. Nadam se da e ti biti bolje.
Karla je najednom izrasla, to je Erika donekle zbunilo. Mada je od sestre bio stariji dve godine, i
dalje se oseao kao klinac, dok se, s druge strane, ona sve ee ponaala kao odrasla osoba.
Bie meni bolje im se odmorim umiri ih Ada.
Erik je pojeo malo hleba. Kad je Ada izala, on proguta zalogaj pa ree:
Ja sam sad samo u omladinskoj sekciji, ali kad napunim etrnaest, mogu da napredujem.
Otac ima da pomahnita! Jesi li ti lud? na to e Karla.
Her Lipman je rekao da e otac upasti u nevolju ako samo proba da me natera da istupim.
O, sjajno! ree Karla. Poela je da ispoljava ubitani sarkazam, kojim je ponekad umela dobro
da oine Erika. I tako e ti, znai, da posvaa oca s nacistima. Divota! Dobra stvar za celu porodicu dodade ona.
Erik se zapanjio. On uopte nije razmiljao na taj nain.
Ali svi deaci iz mog razreda su se ulanili ree on ogoreno. Svi izuzev abara Fontena i
Jee Rotmana.
Karla je mazala riblju patetu na hleb.
A to ti ba mora da bude kao ostali? ree ona. Veina njih su obini glupaci. Sm si mi
priao da je Rudi Rotman najpametniji deko u odeljenju.
Ne elim da budem kao abar i Rudi! uzviknu Erik i, uasnut, oseti kako mu suze naviru u oi.
Zato bih se ja igrao sa deacima koje niko ne voli?
Upravo ga je to i okurailo da se suprotstavi ocu: nije vie mogao da podnese da se iz kole kui
vraa s Jevrejima i strancima, dok svi mali Nemci mariraju po igralitu u uniformama.
Tad oboje zaue jauk.
Erik pogleda u Karlu. ta to bi?
Karla se namrti. Mislim da je Ada.
A onda, razgovetnije, do njih dopre povik:
Upomo!
Erik skoi sa stolice, ali Karla je bila bra od njega. Trao je za njom. Adina soba nalazila se u
podrumu. Strali su niza stepenice i uleteli u sobiak.
Uza zid se nalazio uzani krevet. Na njemu je leala Ada, lica zgrenog od bola. Suknja joj je bila
mokra, a na podu se stvorila barica. Erik gotovo da nije mogao roenim oima da poveruje. Jel se
ona to upiala? Jeziv prizor. Nikoga od odraslih nije bilo u kui. Erik nije znao ta da radi.

I Karla se uplaila Erik je to video po izrazu njenog lica ali se nije uspaniila.
ta ti je, Ado? ree ona neobino smirenim glasom.
Pukao mi vodenjak ree Ada.
Erik predstavu nije imao ta to znai.
Nije ni Karla.
Ne razumem ree ona.
To znai da je beba krenula.
Ti si trudna? ree Karla u udu.
Ali nisi ni udata ree Erik.
Umukni, Erie. Zar ti ba nita ne zna?! Karla e besno.
Znao je on, naravno da je znao, da ene mogu da rode iako nisu udate ali to nipoto ne vai za
Adu!
A zato si ti prole nedelje ila kod lekara ree Karla Adi.
Ova klimnu glavom.
Erik je jo uvek pokuavao da doe sebi.
Jel znaju majka i otac? upita on.
Naravno da znaju. Samo to nisu nama rekli. Donesi pekir.
Odakle?
Iz plakara na stepenitu.
ist pekir?
Pa naravno da e ist!
Erik je otrao uza stepenice, uzeo mali beli pekir iz plakara, pa strao u podrum.
Nee od njega biti velike vajde ree Karla, ali ipak uze pekir i poe da brie Adi noge.
Beba e brzo, oseam to. Ali ne znam ta da radim ree Ada, i zaplaka.
Erik je gledao u Karlu. Sad je ona bila glavna. Nije vano to je on stariji; njoj je prepustio vostvo. Karla je bila praktina, sauvala je smirenost, iako je on lepo video da je i ona prestravljena i
na ivici. Mogla bi da pukne svakog asa, pomisli on.
Karla se opet okrenu prema Eriku.
Idi po lekara Rotmana ree ona. Zna gde mu je ordinacija.
Erika obuze neizmerno olakanje to mu je poveren zadatak po njegovoj meri. Tek tad se doseti nevolje. A ta ako je nekud izaao?
Onda pitaj gospou Rotman ta treba da se uradi, tikvane jedan! odbrusi Karla. Hajde, trkom!
Eriku je laknulo kad je izaao iz Adine sobe. U njoj se dogaalo neto tajnovito i zastraujue. Trao je preskaui po tri stepenika i izleteo na ulicu. Ako nita drugo, bar je umeo da tri.
Doktorova ordinacija je bila udaljena oko osamsto metara. Erik je trao lagano. I sve to vreme mislio na Adu. Ko je otac deteta? Setio se tada da je Ada letos nekoliko puta ila u bioskop s Paulom
Huberom. Jesu li imali seksualne odnose? Mora biti da jesu! Erik i njegovi drugovi su mnogo priali
o seksu, premda zapravo o tome nita nisu znali. Gde li su Ada i Paul to radili? Ne u bioskopskoj sali, svakako? Zar ne moraju ljudi da lee dok to rade? Sav se zbunio.
Ordinacija doktora Rotmana nalazila se u siromanoj etvrti. Bio je on valjan lekar, uo je jednom
Erik majku kako govori, ali je leio mnogo sveta iz radnike klase, ljude koji nisu mogli da priute
skuplje preglede. U prizemlju kue bile su smetene soba za preglede i ekaonica, dok je porodica ivela na spratu.
Ispred kue je bio parkiran zeleni opel etvorka, mali ruan dvosed poznatiji kao gatalinka.
Ulazna vrata nisu bila zabravljena. Erik zakorai unutra, zadihan, pa ue u ekaonicu. U uglu su bi-

li neki starac koji je kaljao i mlada ena s bebom.

Dobar dan! nazva Erik. Doktore Rotmane?
Doktorova supruga izae iz sobe za preglede. Hanelora Rotman je bila visoka ena svetle puti, s
naglaenim crtama lica. Kad ga je pogledala, kao da ga je grom oinuo.
Kako se usuuje da u ovu kuu ue u toj uniformi? ree ona.
Erik je stajao kao okamenjen. Frau Rotman nije bila Jevrejka, ali je bila udata za Jevrejina; Erik je
to, od silnog uzbuenja, potpuno smetnuo s uma.
Naa slukinja se poraa! ree on.
I ti si doao da trai pomo od lekara Jevrejina?
Erik je bio potpuno zateen. Nikada mu na pamet nije palo da bi Jevreji mogli da uzvrate na nacistike napade. Najednom je, meutim, shvatio da je frau Rotman potpuno u pravu. Smeekouljai su
ili na sve strane viui: Smrt Jevrejima! Zato bi onda jedan lekar Jevrejin pomagao takvim ljudima?
Sad vie nije znao ta e. Bilo je, naravno, i drugih lekara koliko hoe ali on nije znao gde da
ih trai, niti da li bi oni uopte poli s njim da pregledaju nekog tamo nepoznatog pacijenta.
Poslala me je sestra ree on slabanim glasom.
Karla je mnogo razumnija od tebe.
Ada je rekla da joj je pukao vodenjak. Erik nije bio siguran ta to znai, ali je zvualo nekako
vano.
Sa zgaenim izrazom lica, frau Rotman se vratila u sobu za preglede.
Starac u uglu se zacerekao. Svi smo mi prljavi Jevreji dok vam ne zatreba naa pomo! A onda,
ta biva? Molim vas, doite, doktore Rotmane i ta biste mi posavetovali, advokate Koh?, ili
Pozajmite mi sto maraka, her Goldmane, ili... i tu ga prekide napad kalja.
Devojka od esnaestak leta ue utom iz hodnika. Eriku se uini da je to po svoj prilici kerka Rotmanovih, Eva. Godinama je nije video. Sada je imala grudi, ali je i dalje bila neprivlana i zdepasta.
Jel ti otac dozvolio da pristupi Hitlerjugendu?
On ne zna da sam pristupio ree Erik.
O, boe mili na to e Eva. Nagrabusio si.
Erik pogleda u nju, pa u vrata sobe za preglede.
ta misli, oe da doe tvoj otac? ree on. Tvoja majka je strano ljuta na mene.
Naravno da e doi ree Eva. Kad ljudima nije dobro, on im pomae. U glasu joj se oseti
prezir. Nije njemu vano koje si rase i za koju stranku. Nismo mi nacisti dodade ona, pa opet izae.
Erik je bio potpuno smeten. Nije oekivao da e mu ta uniforma stvoriti tolike neprilike. U koli su
svi mislili da je prelepa.
Trenutak kasnije pojavio se doktor Rotman. Obratio se dvoma pacijentima koji su ekali:
Vraam se to pre. ao mi je, ali beba nee da eka. On pogleda u Erika. Hajdemo, mladiu,
sedi bolje sa mnom u kola, iako nosi tu uniformu.
Erik je poao za njim i seo na suvozaevo mesto u gatalinki. Voleo je automobile i jedva ekao
da navri dovoljno godina pa da vozi; oduvek je uivao u vonji, voleo je da gleda brojanike na instrument-tabli i prouava vozaevu tehniku. Ali sada je imao utisak kao da sedi u izlogu, u toj smeoj
koulji, pored lekara Jevrejina. ta ako ga her Lipman vidi? Vonja se pretvorila u pravo muenje.
Sreom te je trajala kratko; nekoliko minuta kasnije stali su ispred kue Fon Ulrihovih.
Kako se ta mlada ena zove? upita Rotman.
Ada Hempel.

 A, da, dolazila je kod mene prole nedelje. Beba je poranila. Dobro, pokai mi gde je ona.
Erik ga je vodio kroz kuu. U jednom trenutku, on zau bebin pla. Rodila se, ve! Erik pohita dole
u podrum, lekar za njim.
Ada je leala na leima. Krevet je bio sav natopljen krvlju i jo neim. Karla je stajala i drala
majunu bebu u rukama. Dete je bilo sve u sluzi. Neto nalik na debelu nit prualo se od bebinog tela
Adi pod suknju. Karla se bila sva izbeila od uasa.
ta da radim sad?! povika ona.
Radi tano ono to treba umiri je doktor Rotman. Samo vrsto dri bebu, jo minut.
Lekar je seo pored Ade. Oslunuo joj je srce, izmerio puls, pa upitao:
Kako se osea, duo?
Mnogo sam umorna ree ona.
Rotman zadovoljno klimnu glavom. Opet je ustao, pa pogledao u bebu u Karlinom naruju.
Deak ree on.
Erik je i opinjeno i zgroeno posmatrao kako lekar otvara torbu, vadi konac i vezuje dva vora na
onoj vrpci. Dok je to radio, blago je govorio Karli:
Zato plae? Divno si obavila posao. Sama si je porodila. Ja ti gotovo nisam ni bio potreban.
Trebalo bi da postane lekar kad poraste.
Karla se malo smirila pa proaputala:
Pogledajte glavu.
Lekar se nagnu blie da bi je uo.
Mislim da neto nije u redu s njim.
Znam ree doktor Rotman, pa izvadi par otrih makaza i presee vrpcu izmeu ona dva vora.
Onda uze novoroene od Karle, pa ga malo odalji od sebe, da ga dobro zagleda. Erik nita nepravilno nije video, ali beba je bila tako crvena, naborana i ljigava da je teko bilo ita razaznati. Poto se
naas zamislio, lekar ree:
O, boe.
Kad se malo bolje zagledao, Erik primeti da neto zaista nije u redu. Bebino lice bilo je nakrivljeno s jedne strane. Glavica je s jedne strane bila ulubljena, a i oko joj je bilo udno.
Rotman vrati novoroene Karli.
Ada je opet zajeala, i kao da se napela.
Kad se opustila, Rotman joj zavue ruku pod suknju i odande izvue grumen neeg groznog to je
liilo na meso. Erie ree on nai mi novine.
Koje? upita Erik. Njegovi roditelji svakodnevno su kupovali sve vanije listove.
Bilo koje, mome neno e Rotman. Neu da ih itam.
Erik otra uza stepenice i pronae jueranje izdanje Fosie cajtunga. Kad se vratio, lekar je onu
mesnatu gomilicu umotao u hartiju i spustio na patos.
To se zove posteljica ree on Karli. Najbolje bi bilo da to spali, kasnije.
A onda opet sede na ivicu kreveta. Ada, draga moja, ti si svakako vrlo hrabra ree on. Beba
ti je iva, ali postoji mogunost da neto nije kako valja. Sad emo da je okupamo i utoplimo, a onda
moramo da je odnesemo u bolnicu.
Ada se uplaila. ta je bilo?
Ne znam. Moramo da ga odnesemo, da ga pregledaju.
Hoe li biti dobro?
Lekari u bolnici e uiniti sve to mogu. Ostalo moramo prepustiti Bogu.
Erik se seti da Jevreji veruju u istog Boga kao i hriani. Lako je to bilo zaboraviti.

 Misli da e moi da ustane i poe u bolnicu sa mnom, Ado? Potrebna si bebi, da je nahrani.
Mnogo sam umorna ponovi ona.
Odmori se onda minut-dva. Ali ne due, jer bebu bi trebalo to pre pregledati. Karla e ti pomoi da se obue. Ja u vas ekati gore. A onda se obrati Eriku, pomalo podrugljivo:
Hajde sa mnom, mali nacisto.
Erik je hteo iz koe da iskoi. Trpeljivost doktora Rotmana bila je jo gora od prezira njegove ene.
Na polasku, Ada ree:
Doktore?
Da, draga?
Zvae se Kurt.
Vrlo lepo ime ree doktor Rotman. On izae, a Erik za njim.

VI
Prvi dan Lojda Vilijamsa na mestu pomonika Valtera fon Ulriha bio je ujedno i prvi radni dan novog
parlamenta.
Valter i Mod su se iz petnih ila upinjali ne bi li spasli krhku nemaku demokratiju. I Lojd je bio uz
njih u trenucima oaja, delimino zbog toga to su bili dobri ljudi koje poznaje od malih nogu, a delimino, opet, iz straha da bi i Britanija mogla da krene za Nemakom na putu u pakao.
Izbori nita nisu reili. Nacisti su dobili etrdeset etiri odsto glasova, vie nego na prethodnim izborima, ali ni ovoga puta nisu osvojili eljeni pedeset i jedan procenat.
Valter je u tome video nadu.
ak i sa onolikim zastraivanjem, nisu uspeli da osvoje glasove veine Nemaca rekao je on
dok su se vozili na otvaranje parlamenta, pa tresnuo rukom o volan. ta god priali, oni nisu popularni. A to due ostanu u vladi, narod e bolje videti koliko su naopaki.
Lojd je bio sumnjiav. Pogasili su sve opozicione listove, pozatvarali poslanike, potkupili policiju ree on. A ipak, eto, etrdeset etiri odsto Nemaca to odobrava? Meni to ne deluje umirujue.
Zgrada Rajhstaga bila je teko oteena u poaru i u velikoj meri neupotrebljiva, tako da je parlament sada zasedao u zdanju opere Krol, na drugom kraju Kenigsplaca. Bio je to ogroman kompleks
koji su inile tri koncertne dvorane i etrnaest manjih sala, restorani i barovi.
Kad su stigli, skamenili su se od zaprepaenja. Smeekouljai su bili opkolili zgradu. Poslanici i
njihovi pomonici skrdili su se oko ulaza, pokuavajui da uu.
Jel to Hitler ovako pokuava da sve izgura po svome? ree Valter besno. Tako to nam nee
dati da uemo u salu?
Lojd je opazio da su se na vratima ispreili smeekouljai. One u nacistikim uniformama putali
su bez pitanja, ali svi ostali morali su da pokau isprave. Neki momak, mlai od Lojda, prezrivo ga
je odmerio od glave do pete pre nego to e ga preko volje pustiti unutra. Bilo je to, prosto-naprosto,
zastraivanje i nita drugo.
U Lojdu je kljualo. Mrsko mu je bilo zlostavljanje. Znao je da dobrim levim kroeom moe da
obori tog smeekouljaa. Na silu je sauvao mir, okrenuo se i uao u zgradu.
Posle tue u Narodnom pozoritu, majka mu je pregledala jajastu vorugu na glavi i naloila mu da
se vrati kui u Englesku. Jedva ju je namolio da popusti.
Rekla mu je da on ne ume da oseti opasnost, ali nije bilo ba tako. I njemu se ponekad deavalo da

se uplai, ali upravo ga je taj strah terao da bude ratoboran. Nagonski bi se opredelio za napad, ne za
povlaenje. Toga se njegova majka bojala.
Ironijom sudbine, i sama je bila takva. Ni ona nije htela kui. Plaila se, ali joj je u isti mah bilo i
uzbudljivo tu, u Berlinu, u trenutku kad se Nemaka nala na prekretnici, iako se grozila nasilja i represije koji su joj se odvijali pred oima. Bila je, pritom, sigurna da bi mogla da napie knjigu kao
upozorenje demokratama u drugim zemljama na taktiku kojoj pribegavaju faisti. Gora si od mene,
rekao joj je jednom Lojd, i ostao bez odgovora.
Unutranjost operskog zdanja vrvela je od smeekouljaa i esesovaca, mahom naoruanih. uvali
su svaka vrata i pokazivali, to pogledima, to gestovima, koliko mrze i preziru sve one koji ne podravaju naciste.
Valter je zakasnio na sastanak odbornike grupe Socijaldemokratske partije. Lojd je urnim korakom traio salu za sastanke. Zavirivi u skuptinsku salu, opazio je dinovsku svastiku kako visi s tavanice.
Kada su se odborniki klubovi toga popodneva okupili, najpre su razmotrili zakon o punomoi, na
osnovu kojeg bi se Hitlerovom kabinetu omogoilo da usvaja zakone mimo Rajhstaga.
Ukoliko se izglasa, taj zakon bi doneo grdne nevolje. Hitler bi postao diktator. Represija, zastraivanje, nasilje, muenje i ubistva koje je Nemaka imala prilike da vidi u prethodnih nekoliko sedmica postale bi svakodnevica. To je bilo nezamislivo.
Lojd, opet, nikako nije mogao ni da zamisli parlament, bilo gde na kugli zemaljskoj, koji bi usvojio
takav zakon. U tom sluaju, poslanici bi sami izglasali svoj silazak s vlasti. Bilo bi to politiko samoubistvo.
Socijaldemokrate je zatekao u maloj sali. Sastanak je ve bio poeo. Lojd bre-bolje uputi Valtera
kud treba, a onda ode da mu donese kafu.
Dok je ekao u redu, za oko mu zapade bledunjavi mladi prodornog pogleda, obuen u zift-crno,
kao da je doao na sahranu. Lojd je sad ve tenije i slobodnije govorio nemaki, i imao je dovoljno
samopouzdanja da zapodene razgovor s neznancem. Ubrzo e saznati da se ovek u crnom zove Hajnrih fon Kesel. Imao je ista zaduenja kao i Lojd volontirao kod svog oca, Gotfrida fon Kesela, poslanika Partije centra, katolike politike stranke.
Moj otac vrlo dobro poznaje Valtera fon Ulriha ree Hajnrih. Zajedno su 1914. radili kao
ataei u nemakoj ambasadi u Londonu.
Svet meunarodne politike i diplomatije veoma je mali, razmiljao je Lojd.
Hajnrih je Lojdu govorio o tome kako je povratak hrianskoj veri odgovor na probleme s kojima
se Nemaka suoava.
Nisam ti ja bogzna kakav hrianin iskreno mu odvrati Lojd. Nadam se da mi ne zamera to
tako govorim. Moji baba i deda su Velani, spavaju s Biblijom, ali majka mi je u tom pogledu ravnoduna, a ouh mi je Jevrejin. Povremeno odlazimo u Crkvu Golgote u Aldgejtu, uglavnom zato to je
pastor lan Laburistike stranke.
Hajnrih se nasmei pa ree:
Moliu se za tebe.
Katolici nisu prozeliti, dosetio se tad Lojd. Suta suprotnost njegovim dedi i babi, dogmaticima iz
Aberovena, koji su smatrali da ateisti namerno zatvaraju oi pred Jevaneljem, te da e zbog toga biti
osueni na veno prokletstvo.
Kad se vratio na sastanak poslanika Socijaldemokratske partije, upravo je Valter bio uzeo re.
Nee moi! govorio je on. Zakon o punomoi je ustavni amandman. Da bi bio usvojen, sednici moraju da prisustvuju dve treine ukupnog broja poslanika, dakle njih etiristo trideset dva od

ukupno eststo etrdeset sedam, pa da onda dve treine prisutnih glasa za.
Dok je sputao posluavnik na sto, Lojd je sabirao u glavi. Nacisti su imali dvesta osamdeset osam
mesta u parlamentu, dok su nacionalisti, njihovi bliski saveznici, imali pedeset dva poslanika, to zajedno daje trista etrdeset a to je jo malo pa sto glasova manje nego to im je potrebno. U pravu je
bio Valter. Zakon nikako nee proi. Lojd se umiri, pa sede da odslua raspravu i tako i dalje usavrava nemaki jezik.
Njegovo olakanje bilo je, meutim, kratkoga veka.
Nemojte u to biti tako sigurni govorio je ovek s naglaskom pripadnika berlinske radnike klase. Nacisti upravo pregovaraju s Partijom centra.
Bilo je to, setio se Lojd, Hajnrihovo drutvo.
Tako bi mogli da dobiju jo sedamdeset etiri glasa zavri onaj ovek.
Lojd se mrtio. Zato bi Partija centra podrala zakon na osnovu kojeg bi bila obezvlaena?
Valter tad iskaza istu tu misao, samo jo otvorenije:
Zar bi katolici mogli da ispadnu toliko glupi?
Lojd sad pomisli da je teta to to nije saznao pre nego to je otiao po kafu onda bi o tome mogao da porazgovara s Hajnrihom. Mogao bi tako da doe do nekih korisnih saznanja. Ih, majku mu!
ovek s berlinskim naglaskom ree:
U Italiji su se katolici nagodili s Musolinijem napravili su konkordat i zatitili Crkvu. Zato se
tako ne bi odigralo i ovde?
Lojd je izraunao da bi, uz podrku Partije centra, nacisti prikupili ukupno etirsto etrnaest glasova.
To jo nisu dve treine ree on Valteru s olakanjem.
Njegove rei nauo je drugi mladi pomonik, koji tad primeti:
Ali niste uzeli u obzir poslednje saoptenje predsednika Rajhstaga.
Predsednik Rajhstaga bio je Herman Gering, Hitlerov najblii saradnik. Lojd za to saoptenje nije
bio ni uo. Ni on ni ostali, tako se inilo. Poslanici uutae. Pomonik nastavi:
On je odluio da se iz ukupnog broja poslanika iskljue komunistiki poslanici koji sednici ne
prisustvuju zato to su u zatvoru.
Bura negodovanja zahvati celu salu. Lojd je primetio da se Valter zacrveneo.
Ne moe tako! povika Valter.
Potpuno je nezakonito ree onaj pomonik. Ali on je to uinio.
Lojd je bio poraen. Pa ne moe valjda zakon da se usvoji ovako, na prevaru? Opet je pribegao
aritmetici. Komunisti imaju osamdeset jedno poslaniko mesto. Ako se oni otpiu, nacistima trebaju
samo dve treine od petsto ezdeset est, to daje trista sedamdeset osam poslanika. ak i da im se
prikljue nacionalisti, i dalje nee imati dovoljno ali ako pridobiju podrku katolika, mogli bi da
preu granicu.
Sve je to nezakonito ree neko. Trebalo bi da napustimo sednicu u znak protesta.
Ne, ne! kategorino e Valter. Usvojili bi zakon u naem odsustvu. Moramo da odvratimo katolike od toga. Vels mora smesta da razgovara s Kasom. Oto Vels je, inae, bio voa Socijaldemokratske partije, dok je prelat Ludvig Kas bio na elu Partije centra.
Prostorijom prostruja amor odobravanja.
Lojd je duboko udahnuo pre nego to je progovorio:
Her Fon Ulrih, zato ne izvedete Gotfrida fon Kesela na ruak? Koliko mi je poznato, vas dvojica ste pre rata zajedno radili u Londonu.
Valter se nasmeja neveselo. Utva jedna! ree.

Moda to s rukom i nije ba tako dobra zamisao.

Nisam znao da ne volite tog oveka ree Lojd.
Valter je utonuo u misli.
Mrzim ga ree on ali probau sve to mogu, tako mi boga.
Da ga pronaem i prenesem mu poziv? upita Lojd
U redu, da pokuamo. Ako pristane, kai mu da emo se nai u jedan sat u Herenklubu.
Vrlo dobro.
Lojd pohita nazad u prostoriju u koju je maloas uao Hajnrih. Sastanak je tekao u slinoj atmosferi kao i onaj s kojeg je upravo otiao. Preleteo je pogledom preko prostorije, opazio u crno odevenog
Hajnriha, uspeo da mu uhvati pogled, pa mu prstom dao znak da mu odmah prie.
Poto su izali, Lojd ree:
Pria se da e tvoja stranka da glasa za Zakon o punomoi!
Nije jo sigurno ree Hajnrih. Podeljeni su oko toga.
Ko je protiv nacista?
Brining i jo neki. Brining je nekadanji kancelar i vodea linost.
Lojd oseti da nade ipak ima. Koji to ostali?
Jesi li ti to mene pozvao da izaem da bi neto izvukao?
Izvini, ne, nisam. Valter fon Ulrih hoe da rua s tvojim ocem.
Hajnrih je bio sumnjiav.
Njih dvojica se ne vole ti to zna, zar ne?
Toliko sam uspeo da shvatim. Ali danas e zaboraviti sve to ih razdvaja!
Hajnrih, oigledno, nije bio uveren u povoljan ishod.
Razgovarau s njim. Saekaj ovde ree on pa se vrati u salu.
Lojd se pitao da li uopte postoje izgledi da to urodi plodom. teta je bila to Valter i Gotfrid nisu
prisni drugari. Ali njemu je, ipak, teko bilo da poveruje da bi katolici mogli da glasaju za ono za ta
glasaju i nacisti.
Najvie se uznemirio kada je pomislio kako to to se deava u Nemakoj lako moe da se odigra i
u Britaniji. Sagledavi sumornu sliku, uzdrhtao je od uasa. Ceo ivot je pred njim, a on ne eli da ga
provede u diktatorskoj dravi. eli da se bavi politikom, kao i njegovi roditelji, i da se u svojoj zemlji izbori za bolji ivot ljudi kao to su, recimo, rudari iz Aberovena. Za tako neto neophodni su mu
politiki zborovi, gde e svako moi otvoreno da kae ta misli, kao i novine, koje e napadati vladu,
i kafane, gde e ljudi polemisati bez straha da ih neko prislukuje.
Faizam je predstavljao pretnju svemu tome. Ali moda e faizam propasti. Moda e Valter uspeti da ubedi Gotfrida i tako sprei Partiju centra da prui podrku nacistima.
Uto Hajnrih izae. Doi e.
Odlino! Her Fon Ulrih je predloio da se nau u Herenklubu, u jedan sat.
Stvarno? Jel on tamo lan?
Pretpostavljam da jeste a to?
To je konzervativna ustanova. A kako je Valter, jelte, Fon Ulrih, to znai da svakako potie iz
plemike porodice, makar bio socijalista.
Verovatno bi trebalo da rezerviem sto. Zna li gde se taj klub nalazi?
Odmah tu, iza oka. Hajnrih objasni Lojdu kako da doe do tamo.
Da rezerviem za etvoricu?
Hajnrih se nasmei. to da ne? Ako im ti i ja ne budemo potrebni, mogu lepo da nas zamole da
odemo ree on, pa se vrati unutra.

Lojd je izaao iz zgrade i brzim korakom preao preko trga, proavi pored spaljenog zdanja Rajhstaga, i tako stigao do Herenkluba.
Bilo je tih dentlmenskih klubova i u Londonu, ali Lojd nikada ni u jedan nije uao. To mesto bilo
je svojevrsna meavina restorana i pogrebnog zavoda, pomisli on. Konobari u besprekornim veernjim odelima etkali su se naokolo, neujno sputajui pribor za jelo na bele stolnjake. Glavni konobar uzeo je od Lojda rezervaciju i zapisao ime Fon Ulrih, tako sveano, kao da se upisuje u Knjigu
mrtvih.
Lojd se vratio do opere. Pristizalo je sve vie sveta, i bivalo sve bunije, no i napetost kao da je
rasla. Lojd je uo kako neko, sav uzbuen, govori da e tog popodneva Hitler lino otvoriti sednicu i
izneti nacrt zakona na glasanje.
Nekoliko minuta pre jedan, Lojd i Valter su preli trg.
Hajnrih fon Kesel se iznenadio kad je uo da ste vi lan Herenkluba ree Lojd.
Valter klimnu glavom. Bio sam jedan od osnivaa, pre deset ili vie godina. Tada se zvao Juniklub. Sastali smo se kako bismo krenuli u kampanju protiv Versajskog sporazuma. Postao je to pravi
desniarski bastion, i ja sam tu verovatno jedini socijaldemokrata, ali ne istupam iz lanstva zato to
tu mogu da se sastajem s neprijateljima.
Kad su uli u klub, Valter mu pokaza doteranog mukarca za ankom.
To je Ludvig Frank, otac mladog Vernera, koji se borio rame uz rame s nama u Narodnom pozoritu ree Valter. On, sigurno, nije lan kluba, nije ak ni roen u Nemakoj, ali izgleda da je doao
da rua sa tastom, grofom Fon der Helbardom, a to ti je onaj tamo stariji ovek pored njega. Hajde sa
mnom.
Prili su anku, i Valter ih upozna.
U dobru ste se tuu upustili vi i moj sin pre neku nedelju.
Lojd mahinalno dodirnu potiljak; otok je u meuvremenu splasnuo, ali jo ga je bolelo na dodir.
Morali smo da titimo ene ree on.
Malo makljae nikom ne kodi ree Frank. Vama momcima to i dobro doe.
Valter nestrpljivo prekide ovaj razgovor.
Daj, Ludi. Ne valja ni to razbijanje predizbornih skupova, ali va voa sad hoe naisto da uniti
demokratiju u ovoj zemlji!
Moda demokratija nije pravi oblik vladavine za nas na to e Frank. Naposletku, nismo mi ni
kao Francuzi ni kao Amerikanci bogu hvala.
Zar te gubitak slobode nimalo ne brine? Uozbilji se malo!
Frank se najednom uozbilji.
U redu, Valtere ree on hladno. Uozbiljiu se, ako ba insistira. Ima vie od deset godina kako sam s majkom doao ovamo iz Rusije. Otac nije mogao da poe s nama. Kod njega je pronaena
neka prevratnika literatura, na prvom mestu Robinson Kruso, po svemu sudei roman koji zagovara
buroaski individualizam, kakva god to avoltina bila. Poslat je u logor negde na Arktiku. Moda
je... Franka naas izdade glas, i on zastade, proguta pljuvaku, pa tiho dovri misao: Moda je jo
tamo.
Na trenutak je zavladala tiina. Lojd je bio preneraen. Znao je, onako povrno, da ruske komunistike vlasti umeju da budu surove, ali sasvim je drugaije kad uje linu pripovest, koju ti obinim
reima ispria ovek koji, oigledno, jo pati.
Ludi ree Valter svi mi mrzimo boljevike, ali nacisti bi mogli da budu jo gori!
Spreman sam da rizikujem ree Frank.
Bolje bi bilo da sad ruamo ree grof Fon der Helbard. Posle podne imam sastanak. Izvini-

ete nas. I njih dvojica odoe.

To oni uvek tako! besneo je Valter. Boljevici! Kao da su jedino boljevici alternativa nacistima! Doe mi da zaplaem.
Uto ue Hajnrih u drutvu starijeg oveka, koji mu je oito bio otac; imali su istu gustu tamnu kosu,
poeljanu na razdeljak, s tim to je Gotfridova bila kraa i proarana sedinom. Premda su im crte lica bile sline, Gotfrid je, sa starovremskom kragnom, liio na pedantnog birokratu, dok je Hajnrih vie vukao na romantinog pesnika nego na politikog pomonika.
Njih etvorica preoe u salu za ruavanje. Valter nije gubio vreme. im su poruili, on ree:
Nikako, Gotfride, ne mogu da shvatim zbog ega se tvoji u stranci nadaju da e biti na dobitku
ako podre ovaj Zakon o punomoi.
Fon Kesel je bio jednako direktan. Mi smo katolika partija, i prevashodna nam je dunost da zatitimo poloaj Crkve u Nemakoj. To od nas oekuju i nai glasai.
Lojd se namrti na te rei. Njegova majka, poslanica u parlamentu, uvek je govorila da je njena dunost da slui onima koji nisu glasali za nju isto koliko i onima koji jesu.
Valter je sad pokuao s drugaijim argumentima. Demokratski parlament je najbolja zatita za
sve nae crkve a vi se, eto, spremate da se toga odreknete!
Probudi se, Valtere mrzovoljno e Gotfrid. Hitler je dobio na izborima. Doao je na vlast.
ta god mi uinili, on e do daljeg vladati Nemakom. Moramo da se zatitimo.
Njegova obeanja nita ne vrede!
Zatraili smo konkretna jemstva, i to napismeno: da e Katolika crkva biti nezavisna od drave,
da niko nee ometati katolike kole u radu, da katolici u javnim slubama nee biti diskriminisani
ree on, upitno pogledavi u svog sina, na ta se Hajnrih ukljui:
Obeali su nam da emo tekst sporazuma dobiti rano po podne.
Izvagajte mogunosti! ree Valter. S jedne strane je pare hartije koje je potpisao tiranin, a s
druge demokratski parlament ta je bolje?
Boja je sila iznad svih.
Valter zakoluta oima. Boe, spasi Nemaku ree on.
Nemci nisu imali dovoljno vremena da se uvrste u veri u demokratiju, razmiljao je Lojd dok su
Valter i Gotfrid raspravljali. Tek je etrnaest godina prolo kako je Rajhstag zaiveo u politikom ivotu zemlje. Nemci su izgubili rat, valuta im je potpuno devalvirala, zavladala je masovna nezaposlenost; u njihovim oima, po svemu sudei, pravo glasa predstavlja nedovoljnu zatitu.
Ispostavilo se da Gotfrid ne namerava da odstupi ni za pedalj. Ruak se ve bliio kraju, a on se
vrsto drao poetnih stavova. Njegova je odgovornost da titi Katoliku crkvu. Lojdu je od tih rei
dolo da vrisne.
Vratili su se u zgradu opere, i poslanici su zauzeli svoja mesta u dvorani. Lojd i Hajnrih su seli u
lou na galeriji.
Lojd je, sasvim levo, video okupljene lanove Socijaldemokratske partije. Kako se bliio poetak
sednice, primetio je da se smeekouljai i esesovci rasporeuju po ulazima i du zidova, stvarajui
pretei lk iza socijaldemokrata; kao da nameravaju da spree poslanike da izau iz zgrade sve dok
zakon ne bude usvojen. Lojdu se to uinilo izrazito zlokobno. Upitao se tad, uzdrhtavi od straha, ta
e biti ako se i on nae zatoen ovde.
Klicanje i aplauz se razlegoe dvoranom kad je u dvoranu uao Hitler, u uniformi smeekouljaa.
Nacistiki poslanici, veina slino odevena, poustajae u zanosu dok se on peo za govornicu. Jedino
su socijaldemokrate ostale da sede; ali Lojd je primetio da se jedan ili dvojica s nelagodom osvru
ka naoruanim straarima. Kako e govoriti i glasati slobodno ako se unervoze samo zbog toga to se

nisu prikljuili ovacijama upuenim svom politikom protivniku?

Kad su se poslanici konano utiali, Hitler progovori. Stajao je uspravno, s levom rukom uz telo;
gestikulirao je iskljuivo desnom. Glas mu je bio otar i kretav, ali moan, i Lojda je podseao na
mitraljez i psei lave, u isti mah. Uzbueno je govorio o novembarskim izdajnicima iz 1918. godine, koji su kapitulirali upravo kad je Nemaka trebalo da dobije rat. I nije glumio dok je to govorio:
Lojd oseti da on iskreno veruje u svaku tu glupavu, neznalaku re koju izgovara.
Temu novembarskih izdajnika Hitler je ve bio istroio u svojim govorima, ali je zato sad preao
na novu taktiku. Govorio je o crkvama, o vanom mestu koje hrianska religija zauzima u nemakoj
dravi. To je ve bila neuobiajena tema za njega, i bilo je oigledno da su njegove rei upuene poslanicima Partije centra, iji e glasovi biti presudni za rezultat glasanja. Rekao je da bez dve glavne
hrianske konfesije, protestantske i katolike, nema blagostanja nacije. Njihova prava nacistika
vlada nee ugroavati verske slobode.
Hajnrih pobedonosno pogleda u Lojda.
Da sam na vaem mestu, ipak bih to traio napismeno promrmlja Lojd.
Bilo je pola tri kada je Hitler dosegao zakljuak besede.
Zavrio je neim to se nije moglo protumaiti drukije nego kao pretnja nasiljem:
Vlada nacionalnog ustanka vrsto je reena i spremna da odgovori ukoliko zakon ne bude usvojen jer bi to znailo da postoje snage koje nam pruaju otpor.
Tu je napravio dramsku pauzu kako bi svi imali vremena da prime k znanju izreeno: ako glasa
protiv zakona, izjanjava se kao protivnik reima. A onda je pojaao smisao te reenice:
A sada vi, gospodo, sami odluite da li e biti mira ili rata!
Seo je praen grmljavinom oduevljenih nacistikih delegata, i sednica je prekinuta.
Hajnrih je bio ushien; Lojd utuen. Otili su na razliite strane: u poslanikim klubovima njihovih
stranaka odrae se poslednje, oajnike diskusije.
Socijaldemokrate su se natutile. Njihov voa, Vels, morao je da govori pred parlamentom, ali ta
sad da kae? Vie poslanika napomenulo je da Vels, bude li kritikovao Hitlera, moda iv nee izai
iz ove zgrade. Strahovali su i za sopstvene ivote. A ako poslanici izginu pomisli Lojd, u asu ledne
strave ta li e biti s njihovim pomonicima?
Vels im tad poveri da u depu prsluka ima kapsulu sa cijanidom. Ako ga uhapse, izvrie samoubistvo kako bi izbegao muenje. Lojd se prestravio. Vels je bio predstavnik graana, pa ipak je bio prisiljen da se ponaa kao da je puki saboter.
U ovaj dan Lojd je stupio s nerealnim oekivanjima. Zakon o punomoi bio je u njegovim oima
samo sumanuta zamisao koja nikada nee biti pretoena u stvarnost. Sad je uvideo da veina oekuje
upravo to da se taj zakon pretoi u stvarnost odmah. Situaciju je procenio sasvim pogreno.
A ta ako jednako grei kad veruje da se tako neto nikada ne bi dogodilo u njegovoj zemlji? Da li
se on to samo zavarava?
Neko utom upita da li su katolici doneli odluku. Lojd ustade:
Proveriu ree on pa ode do sobe za sastanke Partije centra. Kao i ranije, provirio je i pozvao
Hajnriha da izae.
Brining i Erzing se kolebaju ree mu Hajnrih.
Lojd izgubi svaku nadu. Erzing je bio vodei katoliki sindikalni voa.
Kako neki sindikalac moe ak i da pomisli da glasa za ovaj zakon? upita on.
Kas kae da je otadbina u opasnosti. Svi oni misle da e, ukoliko odbacimo ovaj zakon, nastati
krvavo bezvlae.
Ako ga usvojite, bie krvave tiranije.

 A tvoji, ta e?
Oni misle da e svi biti pobijeni ako glasaju protiv. Ali glasae, svejedno.
Hajnrih se vratio kod svojih, a Lojd kod socijaldemokrata.
Tvrodokorna struja poela je da poputa saopti Lojd Valteru i njegovim kolegama. Boje se
da e, ako zakon ne bude usvojen, izbiti graanski rat.
Raspoloenje je sad bilo jo sumornije.
U est sati, svi su se vratili u skuptinsku salu.
Prvi je govorio Vels. Bio je smiren, razborit, oseanja je ostavio po strani. Ukazao je na to da je
ivot u demokratskoj republici bio, sve u svemu, dobro reenje za Nemce, da im je doneo slobodu izbora i drutveno blagostanje, i doprineo da Nemaka ponovo postane ravnopravna lanica meunarodne zajednice.
Lojd je primetio da Hitler hvata beleke.
Na kraju je Vels smelo izrazio odanost ljudskosti i pravdi, slobodi i socijalizmu.
Nema tog zakona o punomoi koji e vas ovlastiti da pogazite vene i neunitive ideje rekao je
on, prikupivi hrabrost, dok su mu se nacisti smejali i rugali.
Socijaldemokrate su pljeskale, ali se nisu ule od protivnika.
Pozdravljamo progonjene i potlaene! vikao je Vels. Pozdravljamo sve prijatelje u Rajhu.
Njihova postojanost i vernost dostojni su divljenja.
Lojd je jedva razabirao njegove rei od huanja i larmanja nacist.
Hrabrost s kojom istrajavaju u svojim uverenjima i njihov nesalomivi duh zalog su jedne svetlije
budunosti!
Seo je zasut promuklim dobacivanjem prisutnih.
Hoe li taj govor promeniti neto? Lojd nije znao.
Posle Velsa, ponovo je govorio Hitler. Ovoga puta sasvim drugaijim tonom. Lojdu postade jasno
da se u svom ranijem govoru kancelar, zapravo, samo zagrevao. Sada je govorio glasnije, reenice
mu nisu bile onako zauzdane, ton mu je odisao prezirom. Desnom rukom je neprestano estoko gestikulirao upirao prstom, lupao o govornicu, stezao pesnicu, stavljao dlan na srce, sekao vazduh kao
da mete kompletnu opoziciju. Svaku strastvenu reenicu njegovi sledbenici propratili bi burnim poklicima. Svaka ta misao izraavala je istu emociju: divlji, sveproimajui, ubilaki gnev.
Hitler je bio pun samopouzdanja. Tvrdio je, naime, da on nije ni morao da predloi zakon o punomoi.
Mi se u ovome asu obraamo nemakom Rajhstagu s molbom da nam odobri neto to bismo mi
i bez odobrenja uinili! rugao se on.
Hajnrih je, vidno zabrinut, napustio lou. Minut kasnije Lojd ga je ugledao kako, u parteru dvorane,
apue neto ocu na uho.
Kad se vratio u lou, izgledao je potresen.
Jeste li dobili pisano jemstvo? upita Lojd.
Hajnrih nije mogao da pogleda Lojda u oi.
Dokument je upravo na kucanju odvrati on.
Hitler je govor zavrio prezrevi socijaldemokrate. Njihovi glasovi mu, ree, i ne trebaju.
Nemaka e biti slobodna! urlao je. Ali ne zahvaljujui vama.
elnici ostalih stranaka govorili su kratko. Svi su izgledali skrhani. Prelat Kas je rekao da e Partija centra podrati zakon. Ostali su se poveli za njegovim primerom. Svi izuzev socijaldemokrata bili su za.
Rezultat glasanja potom je saopten, i nacisti su se razularili.

Lojd je bio preneraen. Sada je gledao golu silu na delu, i bio je to ruan prizor.
Iz loe je izaao i ne obrativi se Hajnrihu.
Valtera je pronaao uplakanog, u predvorju zgrade. Velikom belom maramicom brisao je lice, ali
suze su i dalje navirale. Osim na sahranama, Lojd nikada nije video mukarca da tako plae.
Nije znao ta da kae, ta da uradi.
Moj ivot je potpuni promaaj ree Valter. Zgasnula je svaka nada. Nemaka demokratija je
mrtva.

VII
U subotu, prvog aprila, bio je Dan bojkota Jevreja. Lojd i Etel su se etali po Berlinu, gledajui oko
sebe u neverici; Etel je pravila beleke za knjigu. Na prozorima jevrejskih prodavnica bile su farbom
iarane Davidove zvezde. Smeekouljai su stajali pred ulazima robnih kua u vlasnitvu Jevreja,
zastraujui one koji su hteli da uu. Deuralo se ispred kancelarija jevrejskih advokata i ordinacija
jevrejskih lekara. Lojd je, tako, video kako dvojica smeekouljaa spreavaju pacijente da uu kod
porodinog lekara Fon Ulrihovih, doktora Rotmana, da bi onda neki snani utovariva uglja, koji je
uganuo gleanj, odbrusio smeekouljaima da se nose, na ta su oni odluili da odu u potragu za lakim plenom.
Kako ljudi mogu da budu tako zli jedni prema drugima? ree Etel.
Lojd je razmiljao o svom ouhu, koga je voleo. Berni Lekvit je bio Jevrejin. Da faizam stigne i
do Britanije, Berni bi se naao na udaru iste takve mrnje. Od same pomisli na to Lojd je zadrhtao.
Neto poput bdenja uprilieno je te veeri u Bistrou Robert. Po svemu sudei, to okupljanje niko
nije organizovao, ali je, ipak, u osam sati lokal bio pun socijaldemokrata, Modinih kolega novinara i
Robertovih prijatelja iz pozorita. Oni optimistiniji meu njima govorili su da je sloboda, u stvari,
samo privremeno ugroena, dok ne mine taj ekonomski sunovrat, te da e se, jednoga dana, probuditi
iz sna. Ostali su, jednostavno, tugovali.
Lojd je malo popio. Nije mu se dopadalo kako alkohol deluje na mozak. Misli bi mu se zamutile.
Pitao se kako bi nemaki leviari mogli da spree ovu katastrofu, ali odgovor nikako nije nalazio.
Mod im je priala za Adinu bebu, Kurta.
Donela ga je kui iz bolnice, i malom je, izgleda, zasad dobro. Ali mozak mu je oteen, tako da
se nee normalno razvijati. Kad bude stariji, morae, jadniak, da ivi u specijalnoj ustanovi.
Lojd je uo da je bebu na svet donela jedanaestogodinja Karla. Ta mala je imala veliko srce.
Komesar Tomas Make je, u svojoj smeekouljakoj uniformi, doao u pola deset.
Kada je Make proli put svratio, Robert se prema njemu ponaao kao prema nekome ko slui za zabavu, ali Lojd je i tada naslutio pretnju koja se u tom oveku krije. Jeste izgledao budalasto, s tim briima na podbulom licu, ali Lojda uznemiri odblesak svireposti u Makeovim oima.
Robert je ve odbio da proda restoran. ta li Make sada trai?
Make je stao nasred sale za ruavanje i povikao:
U ovom restoranu podstie se izopaeno ponaanje!
Vlasnici su uutali, zbunjeni.
Make je podigao kaiprst kao da e rei: Bolje bi vam bilo da me sluate! Lojd je u tom pokretu
uoio neto uasno i dobro poznato i sinu mu da Make oponaa Hitlera.
Homoseksualnost je nespojiva s muevnom prirodom nemake nacije!
Lojd se namrgodio. Jel to ovaj govori da je Robert nastran?
Jerg uto ue u restoran iz kuhinje, sa onom visokom kuvarskom kapom na glavi. Stao je pored vra-

ta, sevajui pogledom na Makea.

Zaprepaujua pomisao sinu tada Lojdu. Moda Robert jeste nastran.
On i Jerg, naposletku, ive zajedno jo od rata.
Gledajui u okupljene Robertove prijatelje iz pozorita, Lojd uoi da su sve to mukarci u parovima, izuzev dve kratko oiane ene...
Lojd je sad bio sasvim smeten. Znao je on da nastrani mukarci postoje i, kao momak bez predrasuda, drao se uverenja da ih ne bi trebalo progoniti, ve im treba pomoi. Pa ipak, gledao je na njih
kao na izopaene ljigavce. Robert i Jerg mu nisu bili nimalo neobini mukarci koji vode posao i
ive mirno kao brani par, maltene!
On se okrenu majci i tiho ree:
Jesu li Robert i Jerg stvarno...
Jesu, duo ree mu ona.
Mod, koja je sedela do nje, dodade:
Robert je u mladosti bio prava pretnja za muku poslugu.
ene se zakikotae.
Lojd se zaprepastio iz dva razloga: ne samo to je Robert nastran ve Etel i Mod o tome govore
nehajno, kroz alu.
Ovaj lokal je zatvoren! ree Make.
Nemate prava! ree Robert.
Make nije mogao sm da zatvori to mesto, pomisli Lojd; a onda se setio kako su se smeekouljai
okupili na bini Narodnog pozorita. Pogled mu odluta ka ulazu i on se prepade videvi smeekouljae kako ulazie u restoran.
Prolazili su izmeu stolova, obarajui usput boce i ae. Neki gosti sedeli su nepomino i gledali;
ostali su poustajali. Nekolicina mukaraca je vikala, neka ena je vrisnula.
Valter ustade i progovori glasno, ali smireno:
Trebalo bi svi mirno da odemo ree on. Nema nikakve potrebe za grubostima. Svi lepo uzmite kapute i eire, i poite kuama.
Gosti poustajae, neki pokuae da dou do svojih kaputa, drugi se, jednostavno, dadoe u beg.
Valter i Lojd su poveli Mod i Etel prema vratima. Kasa se nalazila blizu izlaza, i Lojd vide kako je
smeekoulja otvara i poinje da trpa novac u depove.
Do toga asa Robert je stajao nepomino, obuzet jadom, i gledao kako mu rasteruju goste; ali ovo
je bilo previe. Povikao je negodujui i odgurnuo smeekouljaa od kase.
Smeekoulja ga je raspalio pesnicom, oborio ga na pod, i poeo da ga utira. Pridruio mu se jo
jedan smeekoulja.
Lojd je priskoio Robertu u pomo. uo je kako njegova majka vie Ne dok je on razgonio
smeekouljae. Jerg je reagovao gotovo isto tako brzo, i njih dvojica zajedno pomogoe Robertu da
ustane.
Istoga trena napali su ih smeekouljai, vie njih. Lojda su udarali pesnicama i utirali ga, a onda
su ga neim tekim raspalili po glavi, i on bolno kriknu pomislivi: Ne, ne opet.
Okrenuo se prema napadaima, mlatei ih i levicom i desnicom, gledajui da svaki udarac bude
snaan, i trudio se da svaki put udari kroz metu, onako kako su ga uili. Oborio je dvojicu, a onda su
ga zgrabili s lea, i Lojd je izgubio ravnoteu. Trenutak kasnije leao je na podu; dvojica su ga drali,
dok ga je trei utirao.
Onda su ga okrenuli, tako da je sad leao na stomaku, pa ga uhvatili za ruke otpozadi, i on oseti
metal na zglobovima. Prvi put su mu stavljene lisice na ruke. Proeo ga je strah od neeg to jo nije

iskusio. Nije to bila jo jedna obina tua. I ranije su ga tukli i utirali, ali sad ga je ekalo neto gore.
Ustaj! naredi mu neko na nemakom.
S naporom se osovio na noge. Bolela ga je glava. I Robertu i Jergu stavili su lisice na ruke, video
je sad Lojd. Robert je krvario iz usta, a Jergu je jedno oko bilo zatvoreno. Drala su ih estorica smeekouljaa. Ostali su pili iz aa i boca na stolovima, ili punili usta slatkiima iz restoranskih kolica
sa desertom.
inilo se da su svi gosti otili. Lojd oseti olakanje shvativi da se njegova majka izvukla.
Uto se otvorie vrata restorana, i Valter se vrati unutra.
Komesaru Make ree on, pokazujui sposobnost da pamti imena, tipinu za politiare. ta bi
ovo neuveno ponaanje trebalo da znai? dodade on to je odsenije mogao.
Make upre prstom na Roberta i Jerga.
Ova dvojica su homoseksualci ree on. A taj momak tamo napao je policajca rezervistu koji
je njih dvojicu liavao slobode.
Valter pokaza na kasu, koja je bila otvorena; fioka je bila izvuena, i videlo se da je, ne raunajui
nekoliko novia, prazna.
Je li to danas i policajci ine razbojnitva?
Mora da je neki gost restorana iskoristio zbrku koju su stvorili oni to su se opirali hapenju
odgovori Make.
Neki meu smeekouljaima pokvareno su se kesili.
I vi ste nekada radili u organima reda, nije li tako, Make? ree Valter. Nekada ste, moda, i
mogli da se ponosite sobom? Ali ta ste to postali?
Makea je ovo acnulo. Mi i sada uvamo red, branimo otadbinu ree on.
Kuda ete s ovim ljudima koje ste pohapsili, pitam se samo? nije odustajao Valter. Hoe li to
biti na odgovarajui nain opremljena pritvorska jedinica? Ili kakav poluskriveni podrum?
Bie prebaeni u kasarnu u Fridrihovoj ulici ree Make s gorinom u glasu.
Lojdu nije promakao izraz zadovoljstvo koji se, istina samo nakratko, video na Valterovom licu, i
shvatio da je Valter, u stvari, lukavo namamio Makea, zaigravi na ono malo preostalog Makeovog
profesionalnog ponosa kako bi razotkrio njegove namere. Sada je Valter, ako nita drugo, bar znao
kuda vode Lojda i ostale.
Ali ta e biti tamo, u kasarni?
Lojd dotad nikada nije bio hapen. S druge strane, meutim, iveo je u londonskom Ist Endu, tako
da je poznavao mnoge koji su upadali u neprilike s policijom. Godine je proveo igrajui na ulici fudbal sa deacima iji su oevi esto hapeni. Znao je on na kakvom je glasu aldgejtska policijska stanica u Ulici Liman. Malo je njih iz te zgrade izalo nepovreeno. Ljudi su priali da tamo ima krvi
svuda po zidovima. Kakvi su izgledi da u kasarni u Fridrihovoj ulici bude bar malo bolje?
Ovo je meunarodni incident, komesaru ree Valter. Lojd je pretpostavio da Valter Makea tako
oslovljava u nadi da e se ovaj poneti vie kao policajac nego kao obian siledija. Liili ste slobode trojicu stranih dravljana dva Austrijanca i jednog Engleza.
Rekavi to, Valter podie ruku, kao da ne dozvoljava sagovorniku da protestuje. Prekasno je sad,
nema nazad. Obe ambasade ve su obavetene o tome, a ja nimalo ne sumnjam da e njihovi predstavnici za sat vremena pokucati na vrata Ministarstva spoljnih poslova u Vilhelmovoj ulici.
Lojd se pitao da li je to istina.
Make se zajedljivo smekao. Nee Ministarstvo spoljnih poslova ba toliko uriti da stane u odbranu dva pedera i jednog mladog huligana.

 Na ministar inostranih poslova, Fon Nojrat, nije lan vae partije ree Valter. Moda e on
zato interese nae otadbine staviti na prvo mesto.
Mislim da ete i sami imati prilike da se uverite da on radi ono to mu se kae. A vi mene sada
ometate u obavljanju slubene dunosti.
Upozoravam vas! odvano e Valter. Bolje bi bilo da se drite procedure ili e biti nevolje!
Skloni mi se s oiju odbrusi Make.
Valter ode.
Lojda, Roberta i Jerga isterae napolje pa ih potrpae u kamion. Naterali su ih da legnu na pod,
dok su smeekouljai sedeli na klupama i motrili na njih. Vozilo je krenulo. Boli kad ti stave lisice,
iskusio je na sopstvenoj koi Lojd. I sve vreme je imao utisak da e mu rame iskoiti iz aice.
Sva srea te je vonja trajala kratko. Iz kamiona su ih poterali pravo u neku zgradu. Unutra je bilo
mrano, i Lojd je malo toga video. ovek koji je sedeo za kancelarijskim stolom zapisao je njegovo
ime u neku knjigu i oduzeo mu paso. Robert je ostao bez zlatne igle za kravatu i lanca za sat. Bar su
im one lisice poskidali pre nego to su ih gurnuli u prostoriju s priguenim svetlom i reetkama na
prozorima. Tu je ve bilo etrdesetak zatvorenika.
Lojda je sve ivo bolelo. U grudima je oseao otar bol, kao da mu je slomljeno rebro. Lice mu je
bilo u modricama, a glava ga je toliko bolela da nije mogao oi da otvori. Aspirin, oljica aja i jastuk to mu treba. Predoseao je da e proi nekoliko sati pre nego to ita od toga dobije.
Njih trojica sedoe na pod, odmah do vrata. Lojd se obema rukama drao za glavu, dok su Robert i
Jerg razgovarali o tome koliko e vremena proi pre nego to stigne pomo. Nema sumnje da e Valter odmah pozvati advokata. Meutim, uobiajeni propisi ukinuti su po Dekretu o paljenju Rajhstaga,
tako da na odgovarajuu zakonsku zatitu nisu mogli da raunaju. Valter e, takoe, stupiti u vezu sa
ambasadama: politiki uticaj jedina je njihova nada u ovom trenutku. Lojd pomisli da e i njegova
majka verovatno probati da obavi meunarodni telefonski razgovor i obrati se za pomo britanskom
Ministarstvu spoljnih poslova u Londonu. Ukoliko ih dobije, vlada e sigurno imati ta da kae u vezi
s hapenjem britanskog studenta. Za sve to, meutim, treba vremena najmanje sat, a moda i dva-tri.
Ali etiri sata su prola, onda i pet, a vrata se nisu otvorila.
U civilizovanim zemljama postoji zakon po kome je propisano koliko dugo policija nekoga moe
da zadri u pritvoru bez optunice, advokata, suenja. Lojd je shvatio da taj propis nije puka formalnost i da bi tu mogao ostati zauvek.
Oko njega su, ustanovio je to, bili sve sami politiki zatvorenici: komunisti, socijaldemokrate, sindikalni organizatori i jedan svetenik.
No je sporo prolazila. Niko od njih trojice nije spavao. Lojd nije mogao ni da zamisli da zaspi na
takvom mestu. Mutna jutarnja svetlost prodirala je kroz reetke na prozorima kad se vrata elije najzad otvorie. Nisu, meutim, uli ni advokati ni diplomate, samo neka dvojica s keceljama to su gurala kolica s velikom posudom nalik urni. Iz nje su im sipali retku ovsenu kau. Lojd nita nije pojeo,
ali je ispio punu limenu olju kafe koja je imala ukus zagorelog jema.
Pretpostavljao je da nou u britanskoj ambasadi deuraju nevane mlade diplomate. Ali ujutro, im
ambasador ustane, neto e biti preduzeto.
Jedan sat posle doruka vrata se opet otvorie, s tim to su ovoga puta na njima stajali smeekouljai. Isterali su sve zatvorenike i potovarili ih u kamion, njih etrdeset do pedeset u vozilu sa ciradom, tako gusto zbijeni da su morali da stoje. Lojd je uspeo da ostane blizu Roberta i Jerga.
Moda e ih sada odvesti u sud, iako je nedelja. Nadao se tome. Makar da dobiju advokate, i neki
privid pravog krivinog postupka. Pomislio je kako sada dovoljno teno govori nemaki da bi mogao

svoj sluaj da iznese pred sudom, i poeo je, u glavi, da uvebava taj govor. Izaao je s majkom na
veeru u restoran; video je da neko pljaka kasu; umeao se u optu gungulu koja je potom nastala.
Zamiljao je tok unakrsnog ispitivanja. Pitae ga da li je ovek koga je napao bio smeekoulja. A
on e odgovoriti: Nisam primetio kako je bio obuen samo sam lopova video. Sudnica e se zaoriti od smeha, i tuilac e izgledati kao poslednja budala.
Odvezli su ih nekud izvan grada.
Mogli su da vire kroz rupe u ciradi. Lojdu se inilo da su preli tridesetak kilometara kad Robert
ree da se nalaze u Oranijenburgu, varoici severno od Berlina.
Kamion je stao ispred drvene kapije, izmeu stubova od cigala. Strau su uvala dva smeekouljaa s pukama.
Strah ga je stezao sve jae. Gde li je taj sud, pitao se Lojd. Ovo vie lii na logor. Kako mogu da
zatvaraju ljude bez suenja?
Posle kraeg ekanja, kamion je krenuo, da bi se ponovo zaustavio ispred niza naputenih zgrada.
Sve vea zebnja obuzimala je Lojda. Tokom noi ga je teilo bar to to Valter zna gde se on nalazi.
Pitanje je da li danas to iko vie zna. ta ako je policija, jednostavno, saoptila da Lojd nije u pritvoru i da nemaju nikakve podatke o njegovom hapenju? Kako e ga onda spasti?
Sili su s kamiona i teka koraka uli u zgradu nalik na fabriku. Zaudaralo je kao u kafani. Moda
je tu nekad bila pivnica.
Opet su im svima uzeli imena. Lojda je obradovalo to postoji bar neki pisani trag o njegovom kretanju. Nisu bili vezani, nisu im stavili lisice na ruke, ali su neprestano bili na oku smeekouljaima
naoruanim pukama. Lojda je progonio turoban oseaj da ti mladii jedva ekaju neki izgovor da zapucaju.
Svako je dobio po slamaricu i tanko ebe. Saterani su, potom, u tronu zgradu koja je nekada moda sluila kao skladite. A onda je poelo ekanje.
Niko nije doao po Lojda celog tog dana.
Uvee su se opet pojavila kolica, i ona urna, s tim to je u ovoj bilo varivo od argarepa i repe.
Svako je dobio punu iniju variva i po pare hleba. Lojd je sada bio mrtav gladan, budui da nita nije jeo puna dvadeset etiri sata, i prodrao je tu oskudnu veeru, alei to nema jo.
Negde u logoru bila su tri-etiri psa koja su zavijala celu no.
Lojd se oseao prljavim. Bila je to druga no koju provodi u istoj odei. Morao bi da se okupa, da
se obrije i obue istu koulju. to se nunika tie u oku su bile dve bave, nesnosno odvratne.
Ali sutra je ponedeljak. Onda e neko ve preduzeti neto.
Lojd je zaspao oko etiri sata. U est ih je probudio smeekoulja urlajui:
lajher! Jerg lajher! Ko je ovde lajher?
Moda e ih sad pustiti.
Jerg ustade i ree:
Evo me, ja sam lajher.
Poi sa mnom ree smeekoulja.
Zato? na to e Robert, uplaeno. ta e vam on? Kuda ga vodite?
A ta si mu ti majka? ree smeekoulja. Lezi tu, i jezik za zube. A onda gurnu Jerga pukom. Ti, napolje.
Dok je gledao kako straar odvodi Jerga, Lojd se pitao zato nije raspalio tog smeekouljaa i
oteo mu puku. Moda bi i pobegao. A sve i da ne uspe, ta bi mu uradili bacili ga u zatvor? Ali u
odsudnom trenutku pomisao na bekstvo nije mu ni pala na pamet. Da nije on to ve usvojio zatvoreniki mentalitet?

ak je poeo da iekuje onu ovsenu kau.

Pre doruka, sve su ih izveli napolje.
Stajali su oko malog, icom ograenog prostora triput manjeg od teniskog igralita. Po izgledu sudei, taj prostor mogao je biti korien za uvanje neega ne naroito vrednog, drvne grae ili automobilskih guma, moda. Lojd je drhturio na hladnom jutarnjem vazduhu: kaput mu je ostao u Bistrou
Robert.
A onda je ugledao Tomasa Makea kako ide k njemu.
Policijski islednik nosio je crni mantil preko smeekouljake uniforme. Koraao je teko, dustabanaki, primeti Lojd.
Iza Makea stupala su dvojica smeekouljaa vodei nagog oveka s kofom preko glave.
Lojd je uasnuto posmatrao prizor. Zatvoreniku su ruke bile vezane iza lea, a kofa mu je bila vrsto pritegnuta ispod brade, tako da ne moe da spadne.
Bio je to neki viljast mukarac, mladalaki graen, svetlih stidnih dlaka.
O, boe mili, pa to je Jerg zajea Robert.
Okupie se svi logorski smeekouljai. Lojd se mrtio. ta je sad ovo, neka okrutna igra?
Jerga su uveli u onaj ograeni prostor i ostavili ga tamo da se trese od hladnoe. Ona dvojica to
su ga dovela sad se povukoe. Nije ih bilo nekoliko minuta, a onda se vratie, vodei po dva vujaka.
Otud ono celonono lajanje.
Psi su bili mravi, s nezdravim peatima od alopecije po utomrkom krznu. Videlo se da su izgladneli.
Smeekouljai ih dovedoe do ograenog prostora.
Lojda je muilo nejasno, zlokobno predoseanje.
Ne! vrisnu Robert, pa potra. Ne, ne, ne! Pokuao je da otvori ianu kapiju. Trojica-etvorica smeekouljaa grubo ga odvukoe. Opirao se, ali behu to snani mladi batinai, za razliku od
Roberta, koji se ve bliio pedesetoj: nije mogao s njima da se nosi. Oni ga, puni prezira, bacie na
zemlju.
Ne ree Make svojim ljudima. Neka gleda.
Ovi podigoe Roberta na noge. Drali su ga licem okrenutog ianoj ogradi.
U ograeni prostor uvedoe pse. ivotinje su bile razdraene, lajale su i balavile. Dvojica smeekouljaa, oigledno iskusni u ovome, veto su i bez straha pujdali pse. Lojd se, obuzet mranim mislima, pitao koliko su puta ovo ve radili.
Dreseri pustie pse i pohitae napolje.
Psi jurnue na Jerga. Jedan ga ugrize za list, drugi za ruku, trei za butinu. Ispod metalne kofe uo
se priguen krik patnje i uasa. Smeekouljai su klicali i pljeskali. Zatvorenici su, zanemeli od strave, gledali ta se deava.
Posle prvog oka, Jerg je pokuao da se odbrani. Ruke su mu bile vezane i nita nije video, ali je
mogao nasumice da utira. Njegova bosa stopala, meutim, nisu mogla da povrede izgladnele pse.
Oni su izbegavali udarce i ponovo napadali, otrim zubima mu kidajui meso.
Pokuao je da pobegne. S psima za petama, naslepo je potrao, drei pravac, dok nije naleteo na
ianu ogradu. Smeekouljai su promuklo klicali. Jerg potra na drugu stranu, ali ishod je bio isti.
Pas mu je odgrizao pare mesa sa zadnjice, i smeekouljai zaurlae od smeha.
Jergovo prozirnobelo telo oblivala je krv koja je liptala iz mnogobrojnih rana. Licem se okrenuo
ka ici, titei genitalije, batrgajui nogama. Ali iz asa u as bivao je sve slabiji. Udarci postadoe
nejaki. S naporom se odravao u uspravnom poloaju. Psi su postali odvaniji, kidisali su na njega i
gutali krvave komade mesa.

I najzad Jerg skliznu na zemlju.

Psi nagrnue, da se nahrane.
Dreseri tad ponovo uoe u ograeni prostor. Uvebanim pokretima povezae psima povoce, odvukoe ih od Jerga i odvedoe.
Predstava je bila zavrena, i smeekouljai pooe svojim poslom, uzbueno avrljajui.
Robert utra u ograen prostor; ovoga puta niko ga nije zaustavljao. A onda se, jecajui, nae nad
Jerga.
Lojd mu je pomogao da odvee Jergu ruke i ukloni kofu. Jerg je bio u nesvesti, ali je disao.
Da ga unesemo unutra ree Lojd. Ti ga dri za noge.
Lojd dohvati Jerga pod mike, i tako ga njih dvojica odnee u zgradu gde su proveli no. Poloie
ga na duek. Okupie se ostali zatvorenici, preplaeni, sad ve pokoreni. Lojd se ponadao da e bar
jedan od njih kazati da je lekar, ali uzalud.
Robert skide sako i prsluk, a onda i koulju, kojom poe da brie krv. Treba nam iste vode ree.
U dvoritu se nalazio hidrant. Lojd izae, ali nije imao posudu. Vratio se do onog ograenog prostora. Kofa je jo leala na zemlji. On je ispra, pa je napuni vodom.
Kad se vratio, duek je bio natopljen krvlju.
Robert je umakao koulju i kofu i prao Jergu rane, kleei pored dueka. Ubrzo je bela koulja pocrvenela.
Jerg se trznu.
Robert mu se tiho obrati. Budi miran, voljeni ree on. Gotovo je, i ja sam tu. Ali Jerg kao
da ga nije uo.
Onda ue Make, a za njim etvorica-petorica smeekouljaa. On dohvati Roberta za nadlakticu pa
ga povue.
Tako, znai! ree on. Sad zna kako mi gledamo na izopaene homoseksualce.
Lojd pokaza na Jerga i ljutito ree:
Izopaeni su oni koji su ovo uinili.
Prizvavi sav svoj gnev i prezir, on dodade:
Komesaru Make.
Make lako klimnu glavom jednom od smeekouljaa. Prividno nehajnim pokretom, ovek okrenu
puku, i kundakom udari Lojda po glavi.
Lojd pade na zemlju, drei se za glavu, u bolovima.
uo je kako Robert govori:
Molim vas, dozvolite mi, samo, da se pobrinem za Jerga.
Moda i hou ree Make. Najpre doi ovamo.
Iako ga je bolelo, Lojd otvori oi da vidi ta se deava.
Make je odvukao Roberta na drugi kraj prostorije, gde je stajao prost drveni sto. Iz depa izvadi
dokument i nalivpero.
Tvoj restoran sada vredi pola od onoga to sam ti poslednji put ponudio deset hiljada maraka.
Nije bitno ree Robert kroz suze. Pusti me da budem uz Jerga.
Potpii ree Make. Onda vas trojica moete kui.
Robert potpisa.
Gospodin moe da bude svedok ree Make. Pero je dao nekom smeekouljau. Okrenu se onda na drugu stranu sobe, i pogled mu se susretnu s Lojdovim. A moda bi na neustraivi gost iz Engleske mogao da bude drugi svedok.

 Samo uradi ta trai, Lojde.

Lojd se s naporom podie na noge, protrlja bolnu glavu, uze nalivpero, i potpisa se.
Make pobedonosno spakova ugovor u dep, i izae.
Robert i Lojd se vratie Jergu.
Ali Jerg vie nije bio meu ivima.

VIII
Valter i Mod su doli na stanicu Lerte, severno od spaljenog Rajhstaga, da isprate Etel i Lojda. Stanino zdanje bilo je sagraeno u neorenesansnom stilu i liilo je na francuski zamak. Poranili su, pa
su svratili u stanini kafe da saekaju voz.
Lojd se radovao odlasku. Za prethodnih est nedelja mnogo je toga nauio, kako o nemakom jeziku, tako i o nemakoj politici, ali sada je eleo da ode kui, da ljudima tamo ispria ta je video i
upozori ih na opasnost da bi isto to moglo da se dogodi i njima.
Pa ipak, grizla ga je savest to odlazi iz Nemake. Odlazi tamo gde vladaju zakoni, gde je tampa
slobodna, gde biti socijaldemokrata nije zloin. Naputao je porodicu Fon Ulrih, koja e ostati da ivi u zemlji surove diktature, gde psi mogu da rastrgnu nevinog oveka a da pritom zbog poinjenog
zlodela niko ne bude izveden pred lice pravde.
Fon Ulrihovi su bili skrhani; Valter i vie nego Mod. Izgledali su kao da su upravo uli lou vest,
ili izgubili nekog najdraeg. inilo se da nisu u stanju da razmiljaju o bilo emu drugom sem o nesrei koja ih je zadesila.
Lojda su na slobodu pustili uz silna izvinjenja nemakog Ministarstva spoljnih poslova, i zvanino
objanjenje, koje je u isti mah bilo i ponizno i neistinito. U njemu je pisalo kako se Lojd iz vlastite
ludosti upustio u svau, da bi potom, inovnikom grekom, bio zadran u zatvoru, zbog ega nemake vlasti izraavaju duboko aljenje.
Stigao mi je telegram od Roberta ree Valter. Bezbedno je doputovao u London.
Kao austrijski graanin, Robert je bez veih tekoa napustio Nemaku. Mnogo vie muka je imao
da izvue svoj novac. Valter je zatraio od Makea da novac isplati na raun u vajcarskoj banci. Make je najpre rekao da je to neizvodljivo, ali ga je Valter pritisnuo, pripretivi mu da e valjanost ugovora biti preispitana pred sudom, i usput napomenuo da je Lojd spreman da posvedoi kako je ugovor potpisan pod prinudom. Tako je, na kraju, Make reio problem preko svojih veza.
Drago mi je to se Robert izvukao ree Lojd. Bie njemu jo drae kada i sm bude na sigurnom, u Londonu. Glava ga je jo bolela i probadalo ga je u rebrima kad god se okrene u krevetu.
to ne poete s nama u London? Oboje. Cela porodica, hou da kaem.
Valter pogleda u Mod. Moda bi i trebalo da poemo ree on, ali Lojd je jasno video da Valter
ne misli zaista tako.
Dali ste sve od sebe ree Etel. Srano ste se borili. Ali druga strana je pobedila.
Nije jo sve gotovo ree Mod.
Ali u opasnosti ste.
I Nemaka je u opasnosti.
Kad biste doli u London, da tamo ivite, Fic bi mogao malo da smiri strasti, i da vam pomogne.
Erl Ficherbert je znao je to Lojd bio jedan od najimunijih ljudi u Britaniji, i to zahvaljujui
rudnicima uglja na svom posedu u Junom Velsu.
Ne bi on meni pomogao ree Mod. Fic ne poputa. Ja to znam, a zna i ti.
U pravu si ree Etel. Lojd se pitao zato je tako sigurna, ali nije mu se ukazala prilika da to i

nju upita. Etel nastavi:

Pa dobro, ali mogla bi lako da se zaposli u nekim londonskim novinama, s obzirom na svoje iskustvo.
A ta bih ja radio u Londonu? ree Valter.
Ne znam odgovori Etel. A ta e ovde da radi? Nema smisla sedeti kao izabrani zastupnik
graana u nemonom parlamentu.
Etel je bila okrutno iskrena, osetio je to Lojd, ali je zato kao i uvek rekla upravo ono to se mora rei.
Lojd je, uprkos svem saoseanju, smatrao da bi Fon Ulrihovi ipak trebalo da ostanu.
Znam da e biti teko ree on. Ali ako sav pristojan svet pobegne od faizma, on e se iriti
bre.
iri se on u svakom sluaju odvrati njegova majka.
Mod ih uto prepade ustro rekavi:
Ja ne idem. Ne pada mi na pamet da napustim Nemaku.
Svi pogledae u nju.
Ja sam Nemica, i kao Nemica ivim poslednjih etrnaest godina ree ona. Ovo je sada moja
zemlja.
Ali ti si Engleskinja rodom ree Etel.
Zemlju uglavnom ini narod koji u njoj ivi ree Mod. Ja Englesku ne volim. Roditelji su mi
davno umrli, brat me se odrekao. Volim Nemaku. Za mene je Nemaka moj divni mu Valter, moj zavedeni sin Erik, moja zapanjujue sposobna kerka Karla, naa slukinja Ada i njen hendikepirani
sin, moja drugarica Monika i njena porodica, kolege novinari... Ostajem ovde da se borim protiv nacista.
Ve si uinila i previe ree Etl neno.
Mod se prepustila emocijama. Moj mu je celoga sebe dao, sav svoj ivot posvetio, celim biem
se zaloio za to da ova zemlja postane slobodna i napredna. Neu da se zbog mene odrekne svega to
je itavog ivota radio. Ako izgubi to, izgubie duu.
Etel je istrajala, onako kako to samo stari prijatelji mogu. A opet ree ona sigurno ste i vi na
iskuenju da poaljete decu na sigurno.
Na iskuenju? Hoe da kae da udimo za tim, da vapim za tim, da izgaramo u oajnikoj elji
da ih poaljemo na sigurno! Mod briznu u pla. Karla ima none more, sanja smeekouljae, a
Erik koristi svaku priliku da obue onu svoju uniformu boje govneta.
Lojda iznenadi njena vatrenost. Nikada nije uo da ugledna ena izgovara re govno. A Mod nastavi:
Naravno da elim da ih odvedem odavde.
Lojd je video koliko je ona iskidana. Mod je trljala ruke, kao da ih pere, vrtei glavom sva rastresena, dok joj je glas estoko podrhtavao zbog sukoba koji se odigravao u njoj:
Ali to bi bilo pogreno, kako zbog njih samih, tako i zbog nas. Neu sad ustuknuti! Bolje je i od
zla nastradati nego stajati po strani i ne initi nita.
Etel dodirnu Mod po nadlaktici. Izvini to sam uopte pitala. Moda je to bilo i nepromiljeno s
moje strane. Trebalo je i sma da pretpostavim da nee hteti da bei.
Meni je drago to si pitala ree Valter, pa obema rukama prihvati Modine tanane ake. To pitanje je, neizgovoreno, ve neko vreme lebdelo u vazduhu izmeu Mod i mene. Bilo je krajnje vreme
da se s njim suoimo.
Njihove ake, isprepletene, poivale su na stolu kafea. Lojd je retko razmiljao o emocionalnom

ivotu pripadnika generacije svoje majke sve su to bili sredoveni ljudi, udati i oenjeni, i time je,
inilo se, sve reeno ali sada je primetio da izmeu Valtera i Mod postoji mona veza koja je neto
mnogo vie od navike izgraene tokom dugogodinjeg braka. Njih dvoje nisu gajili nikakve iluzije;
znali su da, ako ostanu ovde, rizikuju i svoje ivote i ivote svoje dece. Ali njima dvoma zajednika
je bila posveenost, koja je prkosila smrti.
Lojd se pitao da li e ikada doiveti takvu ljubav.
Etel pogleda na sat. O, boe blagi! ree ona. Otii e nam voz!
Lojd podie kofere i oni pohitae preko perona. ula se zvidaljka. Ukrcali su se u poslednjem trenutku. Pojavili su se na prozoru upravo kad je voz krenuo sa stanice.
Valter i Mod su stajali na peronu i mahali, sve manji i manji, dok se konano ne izgubie u daljini.

2.
1935.
Dve stvari mora da zna o devojkama iz Bafala ree Dejzi Pekov. Piju kao smukovi i sve su
snobovi.
Eva Rotman se zakikotala. Ne verujem ti ree. Nemaki naglasak ve je bila gotovo potpuno
izgubila.
O, stvarno je tako ree Dejzi. Nalazile su se u njenoj ruiasto-beloj sobi i probale odeu ispred trostranog ogledala koje se prualo celom duinom zida.
Tamnoplavo-belo, to bi ti stajalo ree Dejzi. ta ti misli?
Ona prinese bluzu Evinom licu, pa stade da je zagleda. Taj kontrast joj je, inilo se, dobro pristajao.
Dejzi je preturala po ormaru, traei neto to bi Eva mogla da obue za izlet na plau. Eva nije bila lepa, i nabori i manice koji su ukraavali veinu Dejzinih odevnih predmeta nju bi uinili jo bezlinijom. Pruge su vie odgovarale naglaenim crtama njenog lica.
Eva je imala tamnu kosu i tamnosmee oi.
Ti moe da nosi svetle boje ree joj Dejzi.
Eva je, inae, imala vrlo malo odee. Otac njen, jevrejski lekar iz Berlina, ivotnu uteevinu utroio je kako bi kerku poslao u Ameriku, tako da je Eva ovamo stigla pre godinu dana bez iega. Dobrotvorna ustanova joj je platila internat u koji je ila i Dejzi njih dve su bile vrnjakinje, devetnaestogodinjakinje. Ali Eva nije imala gde da provede letnji raspust, pa ju je Dejzi, bez razmiljanja,
pozvala kod sebe.
Olga, Dejzina majka, isprva se protivila. Ali ti si mi cele godine tamo u koli i jedva ekam da
doe leto da budemo zajedno, rekla je ona svojoj kerki.
Ona je stvarno divna, majko, odgovorila joj je Dejzi. Ljupka je, drueljubiva i odana prijateljica.
Bie da si se saalila na nju zato to je izbegla pred nacistima.
Ne marim ja za naciste, prosto mi se ona dopada.
Lepo je to, ali zar ba mora da ivi s nama?
Majko, a gde e, kad nema kuda!
Kao i obino, Olga je popustila.
Snobovi? ponovi sad Eva. Ko e se prema tebi jo ponaati kao snob!
O, hoe oni, hoe.
Ali ti si tako lepa i puna ivota.
Dejzi nije ni nala za shodno do opovrgne izreeno. Zbog toga me i mrze.
A i bogata si.
I stvarno je bila. Dejzin otac je bio imuan, njena majka je nasledila pravo bogatstvo, a Dejzi e
pripasti odreena svota kad navri dvadeset jednu godinu.
Ne znai to nita ree ona. U ovom gradu vano je koliko dugo si bogat. Ako radi, ti si niko i
nita. Glavni su oni to ive od milion koje su im ostavili dede i babe.
Dejzi je govorila s vedrim podsmehom, da sakrije ozlojeenost koja ju je titala.
A tvoj otac je jo i slavan! dodade Eva.

 Misle da je gangster.
Dejzin deda, Josif Vjalov, bio je svojevremeno vlasnik barova i hotela. Njen otac, Lav Pekov, zaraenim novcem kupovao je propala vodviljska pozorita i pretvarao ih u bioskope. Sada je u njegovom vlasnitvu bio i holivudski studio.
Eva se ljutila zbog takvog odnosa prema Dejzi. Kako mogu da govore tako?
Veruju da je on, u stvari, krijumario alkohol. I verovatno su u pravu. Ne bih rekla da je zaradio
pare od kafana koje je drao u vreme Prohibicije. Bilo kako bilo, majku zbog toga nikada nee pozvati da se ulani u Damsko udruenje Bafala.
Obe pogledae u Olgu, koja je sedela na Dejzinom krevetu i itala Bafalo sentinel. Na fotografijama iz mladosti Olga je bila vitka, prava lepojka. Sada je sva posivela i demekasta. Nije je vie zanimalo kako e izgledati, mada je s puno ara odlazila u kupovinu sa Dejzi, ne hajui koliko e novca
potroiti kako bi njena kerka izgledala kao princeza iz bajke.
Olga podie pogled s novina pa ree:
Nisam ba sigurna da njima smeta to to je tvoj otac krijumar, duo. Ali on je ruski doseljenik, i
u retkim prilikama kad odlui da prisustvuje bogosluenju, on ode u Rusku pravoslavnu crkvu u Ulici
Ajdial. A to je skoro isto tako loe kao da si katolik.
Stvarno nije poteno ree Eva.
Trebalo bi, pritom, da te upozorim da ovde ni Jevreje mnogo ne vole ree Dejzi. Eva je bila
polu-Jevrejka. Izvini to ja to tako otvoreno dodade Olga.
Budite otvoreni koliko vam dua ite posle Nemake, ovo ovde mi izgleda kao obeana zemlja.
Nemoj previe da se oputa opomenu je Olga. Ako se moe verovati ovim novinama, mnogi
vodei ameriki poslovni ljudi mrze predsednika Ruzvelta, a dive se Adolfu Hitleru. Ja znam da je to
stvarno tako, jer je Dejzin otac jedan od tih.
Politika je dosadna ree Dejzi. Zar nema ba nieg zanimljivog u Sentinelu?
Ima, ima. Mafi Dikson e biti predstavljena britanskoj kraljevskoj porodici.
Blago njoj kiselo e Dejzi, ne uspevi da prikrije zavist.
Gospoicu Mjurijel Dikson, poe Olga naglas da ita, kerku pokojnog arlsa aka Diksona,
koji je poginuo u Francuskoj za vreme rata, narednog utorka, u Bakingemskoj palati, kraljevskoj porodici e predstaviti supruga ambasadora Sjedinjenih Drava Roberta V. Bingama.
Dejzi je o Mafi Dikson sluala ve i previe.
U Parizu sam bila, ali u Londonu nikada ree ona Evi. A ti?
Ni u Parizu ni u Londonu ree Eva. Kad sam se ukrcala na brod za Ameriku, bilo mi je to prvi put da nekud odem iz Nemake.
O, boe! iznenada ree Olga.
ta je bilo? upita Dejzi.
Njena majka zguva novine. Tvoj otac je vodio Gledis Andelus u Belu kuu.
Joj! Dejzi se u tom asu oseala kao da ju je neko oamario. Ali rekao je da e voditi mene!
Predsednik Ruzvelt je pozvao stotinu poslovnih ljudi na prijem, u nastojanju da ih pridobije za
svoj Nju dil. Lav Pekov nije video veliku razliku izmeu Frenklina D. Ruzvelta i komunista, no ipak
je bio polaskan pozivom da doe u Belu kuu. Olga je, meutim, odbila da poe s njim, srdito odbrusivi: Ne elim da pred predsednikom glumim kako ivimo u normalnom braku.
Lav jeste zvanino iveo s njima, u otmenoj predratnoj prerijskoj kui koju je sagradio deda Vjalov, ali je zato ee noio u elegantnom stanu u centru grada gde je stanovala njegova dugogodinja
ljubavnica Marga. Povrh svega, ljudi su bili uvereni da je Pekov u ljubavnoj vezi s najveom zvezdom svog studija, Gledis Andelus. Dejzi je razumela zbog ega se njena majka osea prezrenom. I

ona se oseala odbaenom kad god bi se Lav odvezao da provede vee sa svojom drugom porodicom.
A sva je bila ceptela od sree kad ju je pitao da li bi, umesto njene majke, ona pola s njim u Belu
kuu. I svima je to razglasila. Niko iz njenog drutva nije imao prilike da upozna predsednika osim
brae Djuar, kojima je otac bio senator.
Lav joj nije rekao taan datum te je pretpostavljala da e joj javiti u poslednji as, jer tako je
obino radio. Ali on se ovoga puta predomislio ili, moda, jednostavno zaboravio. Bilo kako bilo,
opet ju je odbacio.
ao mi je, zlato moje ree joj majka. Ali tvoj otac nikada nije mnogo polagao na obeanja.
Eva je saoseala s drugaricom. Njeno saaljenje dirnulo je Dejzi. Evin otac bio je hiljadama kilometara daleko, moda ga nikada vie nee ni videti, ali ona ipak iskreno ali Dejzi, kao da je Dejzina
nevolja vea od njene.
To je u Dejzi razbuktalo prkos. Nee ona dozvoliti da joj tako neto pokvari dan.
E pa, neu ja biti ni prva ni poslednja devojka u Bafalu koja je izvisila zbog Gledis Andelus
ree ona. Nego, ta da obuem?
U Parizu su se te godine nosile izrazito kratke suknje, ali su u konzervativnom Bafalu modne tokove
pratili s pristojne udaljenosti. Dejzi je odluila da obue svetloplavu tenisku haljinicu do kolena, da
joj se slae sa oima. Moda je upravo danas pravi dan da je izvadi iz ormara. Skinula je sve sa sebe
pa obukla haljinu.
ta kaete? upita ona.
O, Dejzi, mnogo je lepa, ali... ne dovri Eva.
Ima svima oi da im poispadaju ree Olga. Ona je volela kad se Dejzi obue tako da obara s
nogu. Moda ju je to podsealo na mladalake dane.
Dejzi, ako su tamo sve snobovi, zato uopte eli da ide na tu zabavu? upita Eva.
arli Farkarson e biti tamo, a ja nameravam da se udam za njega ree Dejzi.
Jel ti to ozbiljno?
On je sjajna prilika ozbiljno e Olga.
A kakav je? ree Eva.
Divan je, ali stvarno ree Dejzi. Nije najlepi momak u Bafalu, ali je sladak i dobar, i prilino stidljiv.
Suta suprotnost tebi, reklo bi se.
Suprotnosti se privlae.
Opet se u razgovor ukljui Olga. Farkarsonovi su jedna od najstarijih porodica u Bafalu.
Eva podie one tamne obrve. Snobovi?
I te kakvi ree Dejzi. Ali kad je dolo do kraha berze na Volstritu, arlijev otac je izgubio
sav novac i umro ubio se, kau neki tako da sad moraju da povrate izgubljeno porodino bogatstvo.
Eva je bila zaprepaena. I ti se nada da e te uzeti za enu zbog tvog novca?
Ne. Uzee me za enu zato to u ga ja omaijati. Ali e me zato njegova majka prihvatiti za snahu zbog mog novca.
Omaijae ga, kae. A zna li on ita o tome?
Ne jo. Mislim da bih danas po podne mogla da ponem da radim na tome. Da, ovo je bez sumnje prava haljina.
I tako je Dejzi nosila svetloplavu haljinu, a Eva tamnoplavo-belu, na pruge. Kad su zavrile sa
spremanjem, ve su uveliko kasnile.

Dejzina majka nije dala da uzmu ofera. Ja sam se udala za oevog ofera, i to mi je ivot upropastilo, govorila je. Uasavala se same mogunosti da Dejzi uini neto slino zato joj je, pored
ostalog, bilo toliko stalo da uspe to s arlijem Farkarsonom. A kad bi joj zatrebalo da se odveze nekud onom klopocijom od stuca iz 1925. godine, naloila bi batovanu Henriju da skine gumene izme i obue crno odelo. Dejzi je sad, meutim, imala svoja kola, crveni evroletov sport kupe.
Dejzi je volela da vozi, volela je mo i brzinu koje joj je automobil pruao. Njih dve sedoe u kola
pa krenue na jug. Dejzi je gotovo bilo ao to je do plae bilo svega osam-devet kilometara.
Dok je vozila, razmiljala je o tome kako bi ivela da je arlijeva ena. S njenim novcem i statusom, njih dvoje bi svakako postali istaknut par u drutvenim krugovima Bafala. Prireivali bi veernje zabave sa raskonom trpezom, da ljudi zinu od oduevljenja. Imali bi najveu jahtu u luci i na njoj
pravili ureve za druge dobrostojee parove koji vole zabavu. Ljudi bi udeli da im gospoa Farkarson poalje pozivnicu. Nijedan dobrotvorni skup ne bi mogao da uspe bez Dejzi i arlija za glavnim
stolom. U glavi je vrtela film u kojem, u zanosnoj haljini iz Pariza, hoda kroz masu oboavalaca i blistavim osmesima odgovara na njihove komplimente.
Jo je tako matarila kad su stigle tamo kuda su krenule.
Grad Bafalo nalazi se na severu drave Njujork, nedaleko od kanadske granice. Plaa Vudlon zapravo je kilometar i po peane obale na jezeru Iri. Dejzi je parkirala kola, i one pooe preko dina.
Tamo je ve bilo pedesetoro-ezdesetoro ljudi. Bee to mlaarija, deca lokalne elite, povlaeno
drutvo koje je leta provodilo jedrei i skijajui na vodi danju, a nou se zabavljajui na igrankama i
urevima. Dejzi se pozdravljala sa onima koje je poznavala, a poznavala ih je skoro sve, i predstavljala im usput Evu. Uzele su ae s punom. Dejzi je pie obazrivo probala poto je nekim deacima
bilo naroito zabavno da u veliku posudu s punom doliju nekoliko boca dina.
Domaica zabave te veeri bila je Dot Reno, devojka bez dlake na jeziku, kojom niko ivi nije
hteo da se oeni. Renoovi su bili stara bafalska porodica, kao i Farkarsonovi, s tim to su oni uspeli
da sauvaju bogatstvo posle berzanskog kraha. Dejzi nije propustila priliku da prie i domainu veeri, Dotinom ocu, i zahvali mu na gostoprimstvu.
Izvinite to kasnimo ree ona. Vreme mi je prosto proletelo!
Filip Reno je odmeri od glave do pete.
Vrlo kratka suknja.
Na licu mu se mogla proitati pohota isto koliko i neodobravanje.
Drago mi je to vam se svia uzvrati Dejzi, pretvarajui se da joj je udelio nedvosmislen kompliment.
U svakom sluaju, dobro je to si najzad stigla nastavi on. Stie fotograf iz Sentinela, a mi
bismo morali na slici da imamo i pokoju lepu devojku.
Dejzi apatom ree Evi:
Zato sam, znai, ja pozvana. Ba lepo od njega to mi je to rekao.
Uto se pojavi i Dot. Imala je mravo lice i picast nos. Kad god je vidi, Dejzi pomisli da e je Dot
kljucnuti.
A ja mislila da si ti sa ocem otila kod predsednika ree ona.
Dejzi je to teko pogodilo. Poelela je da se nije pred svima razmetala da e ii kod predsednika.
On je, vidim, poveo svoju... hm... glavnu zvezdu produi Dot. Neuobiajeno, jelda, za Belu
kuu.
Pa i predsednik ponekad poeli da upozna neku filmsku zvezdu ree Dejzi. I on zasluuje malo glamura, zar ne?
Ali Elenor Ruzvelt na to sigurno nee gledati blagonaklono. Sentinel pie da su svi ostali mu-

karci poveli svoje supruge.

Ba uviavno s njihove strane. Dejzi se okrenu, oajniki udei da se skloni.
I tako joj pogled zastade na arliju Farkarsonu, koji je upravo pokuavao da postavi tenisku mreu
na plai. On je bio previe dobroudan da bi joj se rugao zbog Gledis Andelus.
Kako si, arli? ree ona razdragano.
Pa, fino. Ustade arli, visok mladi od otprilike dvadeset pet godina, s kojim kilogramom vika, pomalo zgrbljen, kao da strepi da e svojom visinom nekog uplaiti.
Dejzi ga upozna sa Evom. arli je u drutvu bio nespretan, ali mio, naroito sa devojkama. No
ovoga puta se potrudio i upitao Evu kako joj se dopada Amerika te da li se ula sa svojima u Berlinu.
Eva na to upita njega da li mu se svia ovaj izlet.
Pa i ne ba ree on iskreno. Vie bih voleo da sam kod kue sa svojim psima.
Njemu je, bez sumnje, lake da izae na kraj sa psima nego s devojkama, pomisli Dejzi. Ali nju je
zaintrigiralo smo pominjanje pasa.
Koje rase su ti psi? upita ona.
Dek rasel terijeri.
Dejzi to upamti.
Tada im prie ena od pedesetak godina, sva okasta.
Za ime boga, arli, zar jo nisi podigao mreu?
Evo, mama, jo samo malo ree on.
Nora Farkarson je nosila zlatnu narukvicu, dijamantske minue i ogrlicu iz Tifanija; vie nakita
nego to joj je stvarno bilo potrebno za izlet. Relativno je to siromatvo Farkarsonovih, razmiljala
je Dejzi. Pria se da su izgubili sve, ali gospoa Farkarson i dalje ima sobaricu i ofera, i dva konja
za jahanje.
Dobar dan, gospoo Farkarson ree Dejzi. Ovo je moja drugarica Eva Rotman iz Berlina.
Drago mi je ree Nora Farkarson ne pruajui ruku. Nije oseala ama ba nikakvu potrebu da
bude srdana prema ruskim skorojeviima, a kamoli prema njihovim goama Jevrejkama.
A onda kao da joj neto sinu. E, Dejzi, mogla bi malo da se proeta naokolo i nae nekoga ko
bi hteo da igra tenis.
Dejzi je bila svesna da se gospoa Farkarson prema njoj ponaa kao prema slukinji, ali proceni
da joj je bolje da poslua.
Naravno ree ona. Predlaem meovite dublove.
Dobar predlog. Gospoa Farkarson joj prui patrljak od olovke i pare hartije. Zapii imena.
Dejzi se slatko nasmei pa iz torbe izvadi zlatno penkalo i svetlosmeu konu sveicu. Ve sam
opremljena.
Ona je znala ko igra tenis, ko je dobar, a ko lo. Bila je lan Reket- kluba, koji, istina, nije bio ekskluzivan kao Jaht-klub. Evu je uparila sa akom Djuarom, etrnaestogodinjim sinom senatora Djuara. Doanu Rouzrok je spojila sa starijim Djuarovim sinom Vudijem, kome je bilo tek petnaest godina, ali je ve bio dugajlija na oca. Sebe je, naravno, videla kao arlijevu partnerku.
Dejzi se trgnu primetivi odnekud poznato lice, i toga asa shvati da pred njom stoji njen polubrat
Greg, Margin sin. Nisu se esto sretali, i prolo je godinu dana otkako ga je poslednji put videla. Za
to vreme on kao da je izrastao u odraslog mukarca. Izduio se petnaestak centimetara, i premda mu
je bilo tek petnaest godina, bradica je ve poela da mu izbija. Kao dete je uvek bio razbaruen, i u
tome se nije promenio. Nehajno je nosio skupocenu odeu: zavrnuti rukavi blejzera, kravata na pruge
olabavljena oko vrata, lanene pantalone mokre od morske vode, s peskom koji se nahvatao na porubima nogavica.

Dejzi bi se uvek oseala neprijatno kad naleti tako na Grega. On je bio ivi podsetnik na to da je
njihov otac svojevremeno odbacio Dejzi i njenu majku zarad Grega i Marge. Mnogi oenjeni mukarci imali su ljubavnice, znala je to Dejzi; ali njen otac se nije libio da svoju pokazuje na zabavama, da
je svi vide. Trebalo je da Margu i Greg preseli u Njujork, gde niko nikoga ne poznaje, ili u Kaliforniju, gde niko u preljubi ne vidi nita loe. Ovde su oni bili kao skandal koji nikako ne prestaje, a Greg
je, pored ostalog, bio jedan od razloga to ljudi na Dejzi gledaju s visine.
On je utivo upita kako je, a Dejzi mu odgovori:
Ljuta k ljuta papriica, ako ba eli da zna. Otac me je izneverio opet.
ta je uradio? upita Greg uzdrano.
Pitao me da li bih htela s njim u Belu kuu a onda poveo onu fufu Gledis Andelus. Sad mi se
svi smeju.
Bie to, sigurno, dobar publicitet za Strast, njen novi film.
Uvek si na njegovoj strani jer tebe voli vie nego mene.
Greg se unervozio. Moda zato to ga potujem umesto da kukam na njega sve vreme.
Ja ne... Dejzi se upravo spremala da porekne kako stalno kuka, kad shvati da je to, ipak, istina.
Pa, moda i kukam, ali i on bi trebalo da odri re kad neto obea, zar ne?
On misli na sto stvari.
Moda bi mu bolje bilo da, uz enu, ne dri i dve ljubavnice.
Greg slegnu ramenima. Pune ruke posla.
Oboje tad, nehotice, prepoznae dvosmislenost tih rei pa se zakikotae.
Pa, mislim da ti stvarno nisi kriv. Nisi ti traio da se rodi.
A trebalo bi, verovatno, i ja tebi da oprostim to si mi uzimala oca tri noi nedeljno ma koliko
da sam plakao i preklinjao ga da ostane.
Dejzi o tome nikada nije razmiljala na taj nain. U njenim oima Greg je bio uzurpator, vanbrano
dete koje joj je stalno otimalo oca. Ali sada je shvatila da je i on povreen kao i ona.
Zagledala se u Grega. Nekim devojkama on bi se svakako svideo, pomisli ona. Za Evu je, meutim, bio premlad. A verovatno e i on biti sebian i nepouzdan kao i njihov otac.
Nego ree ona jel igra ti tenis?
Odmahnuo je glavom. Ljude kao to sam ja ne putaju u Reket-klub. Usiljeno se, tobo bezbrino, nasmeio i Dejzi tad uvide da se i Greg, kao i ona, u Bafalu osea odbaenim.
Hokej na ledu, to ti je moj sport ree on.
Ba teta ree ona, pa produi.
Kad je prikupila dovoljno imena, vratila se kod arlija, koji je u meuvremenu konano postavio
mreu. Dejzi posla Evu da pozove prva dva para pa se obrati arliju:
Hajde, pomozi mi da napravimo raspored takmienja.
Klekli su jedno kraj drugoga i u pesku nacrtali dijagram s prvom fazom takmienja, polufinalom i
finalom. Dok su upisivali imena, arli ree:
Voli filmove?
Dejzi se pitala da se on to ne sprema da je pozove da izau.
Naravno ree ona.
Da nisi, kojim sluajem, gledala Strast?
Ne, arli, nisam gledala odgovori ona jetko. Glavnu ulogu u tom filmu igra ljubavnica moga
oca.
arli se prenerazio. U novinama pie da su samo dobri prijatelji.
A ta misli ti kakvo to prijateljstvo moe da bude izmeu gospoice Andelus, kojoj je jedva

dvadeset godina, i mog etrdesetogodinjeg oca? upita Dejzi podrugljivo. Misli da se njoj svia
to on elavi? Ili joj se, moda, svia njegov stomai? Ili njegovih pedeset miliona dolara?
A, to je, znai ree arli, sav smeten. Izvini.
Nema razloga da se izvinjava. A i ja sam malo gadna. Ti nisi kao ostali ne pomisli automatski najgore o ljudima.
Verovatno zato to sam, jednostavno, glup.
Ne. Ti si samo fin.
arliju je bilo neprijatno, ali su mu te rei oigledno i godile.
Da nastavimo ree Dejzi. Treba da udesimo tako da najbolji igrai stignu do finala.
Opet se pojavi Nora Farkarson. Pogledala je u arlija i Dejzi, koji su kleali jedno do drugoga u
pesku, a onda se pomno zagledala u ono to su nacrtali na pesku.
Dobro nam je ovo, mama, ta kae? ree arli. Videlo se da ezne za njenom pohvalom.
Vrlo dobro. Ona pogleda Dejzi procenjivaki, kao kad kuja osmotri neznanca koji prilazi njenim tencima.
arli je zavrio vei deo posla ree Dejzi.
Ne, nije on odbrusi gospoa Farkarson. Ona pogleda u arlija, pa opet u Dejzi. Pametna si ti
devojka ree samo mada je izgledalo kao da se sprema neto da doda, ali da okleva.
ta? upita Dejzi.
Nita. Gospoa Farkarson joj okrete lea.
Dejzi ustade. Znam ta je htela da kae doapnu ona Evi.
ta?
Pametna si ti devojka jo malo pa dobra za mog sina, samo da potie iz bolje kue.
Eva je bila sumnjiava. Ne moe da tvrdi.
Nego ta nego mogu! I udau se za njega samo da dokaem da njegova majka nije bila u pravu.
O, Dejzi, zato ti je toliko stalo ta ti ljudi misle?
Hajde da gledamo tenis.
Dejzi je sela na pesak pored arlija. Moda on i nije naoit, ali e zato svoju enu oboavati i
uvek e uiniti sve za nju. Problem e biti svekrva, ali Dejzi je smatrala da e umeti s njom da izae
na kraj.
Servirala je visoka Doana Rouzrok, kojoj je tako dugonogoj bela suknja odlino pristajala. Njen
partner, Vudi Djuar, jo vii od Doane, dodao joj je tenisku lopticu. Bilo je neeg u tom pogledu koji
je uputio Doani, i Dejzi pomisli da ga ona privlai, da se moda, tavie, zaljubio u nju. Ali njemu
je bila tek petnaesta, a ona je imala osamnaest, tako da tu nikakve budunosti nije bilo.
Ona se okrenu prema arliju. Moda bi ipak trebalo da gledam Strast ree ona.
arli nije shvatio aluziju. Moda ree on ravnoduno. Pro voz.
Dejzi se okrenu prema Evi. Pitam se neto, gde moe da se kupi neki dek rasel terijer?

II
Lav Pekov je bio najbolji otac koga mladi moe poeleti ili bi to, u najmanju ruku, mogao biti da
ga je sin vie viao. Bio je bogat i velikoduan, tako pametnog oveka nisi mogao da sretne, a ak
se i dobro oblaio. Verovatno je bio zgodan kad je bio mlai, ali ak su mu i sada ene padale u naruje. Greg Pekov ga je oboavao, a jedina njegova zamerka bila je to to ga ne via dovoljno esto.
Trebalo je da prodam tu prokletu livnicu kad mi se ukazala prilika ree Lav dok su hodali po
utihloj, opusteloj fabrici. Loe je poslovala i pre tog trajka, avo da ga nosi. Trebalo je da se lepo

drim bioskopa i barova. Maui kaiprstom, sebi za nauk, on dodade:

Ljudi uvek kupuju alkohol, bila vremena dobra ili loa. A u bioskop idu ak i kad to ne mogu da
priute. Nikad to nemoj da smetne s uma.
Greg je bio prilino siguran da njegov otac retko u poslu povlai loe poteze. A zato si onda zadrao livnicu? upita on.
Iz sentimentalnosti odvrati Lav. Kad sam bio tvojih godina, radio sam na jednom takvom mestu, u fabrici maina Putilov u Sankt Peterburgu. Pogledao je oko sebe u te pei, kalupe, dizalice,
strugove i skele. Tamo je, u stvari, bilo mnogo gore.
U Metalurkom kombinatu u Bafalu proizvoene su elise svih veliina, ukljuujui ogromne propelere za brodove. Greg je bio opinjen matematikom zakrivljenih lopatica. Bio je, inae, najbolji matematiar u odeljenju.
Ti si bio inenjer? upita on oca.
Lav se nasmei. Tako govorim ljudima kad treba da ostavim utisak ree on. Istina je, meutim, da sam uvao konje. Konjuar, to sam ti ja bio. Nikada nisam umeo s mainama. Ali je moj brat
Grigorij bio kao stvoren za to. Ti si povukao na njega. Bilo kako bilo, livnice nikad nemoj da kupuje.
Neu.
Greg je leto nameravao da provede tako to e svuda pratiti oca i uiti se poslu. Lav se upravo bio
vratio iz Los Anelesa, i Gregovo egrtovanje poelo je upravo danas. Njega, naime, livnica nije zanimala. U matematici jeste bio dobar, ali ga je zapravo zanimala mo. elja mu je bila da ga otac povede na jedno od estih putovanja u Vaington, gde je lobirao za filmsku industriju. Tamo su donoene
prave odluke.
Jedva je ekao da doe vreme ruku. On i otac su imali ugovoren sastanak sa senatorom Gasom
Djuarom. Greg je hteo da zamoli senatora Djuara za uslugu, ali o tome jo nita nije rekao ocu. Unervozio se kad je dolo vreme da mu kae pa ga je samo upitao:
Ima li ikakve novosti od svog brata u Lenjingradu?
Lav je vrteo glavom. Od rata naovamo nemam. Ne bi me iznenadilo ni da vie nije meu ivima.
Mnoge stare boljevike progutao je mrak.
Kad smo ve kod porodice, u subotu sam video polusestru. Bila je na izletu na plai.
Jeste li se lepo proveli?
Ljuta ja na tebe, zna?
ta sam sad uradio?
Rekao si da e je voditi u Belu kuu, a onda si poveo Gledis Andelus.
Istina. Zaboravio sam. Ali trebao mi je publicitet za Strast.
Uto im prie visok mukarac, ije je prugasto odelo, ak i po merilima tadanje mode, previe bolo oi. On dodirnu obod fedora eira i ree:
Bro jutro, efe.
Lav objasni Gregu:
Do Brehunov je zaduen za moje obezbeenje. Do, ovo je moj sin Greg.
Drago mi je ree Brehunov.
Greg se rukovao s njim. Kao i veina fabrika, i livnica je imala sopstveno obezbeenje. Ali Brehunov je vie liio na neku bitangu nego na andara.
Jel sve u redu? upita Lav.
Sino je izbio mali incident ree Brehunov. Dvojica mainista pokuala da ornu elinu ipku od etres centimetara, avionski kvalitet. Povatali smo ih dok su pokuavali da je prebace preko

ograde.
Zvali ste policiju? ree Greg.
Nije bilo potrebe nasmei se Brehunov. Popriali smo malo s njima o privatnom vlasnitvu,
pa ih onda uputili u bolnicu da razmisle o tome.
Greg se nije iznenadio uvi da su ljudi iz obezbeenja njegovog oca tako estoko pretukli kradljivce da su ovi morali u bolnicu. Iako Lav nikada nije podigao ruku ni na njega ni na njegovu majku, Greg je oseao da bi nasilna priroda u svakom trenutku mogla da izbije ispod oeve armantne
spoljanjosti. Moda zato to je Lav proveo mladost u petrogradskim sirotinjskim etvrtima, pretpostavljao je on.
Iza jedne pei pojavi se neki krupan ovek u plavom odelu, s radnikom kapom na glavi.
Ovo je sindikalni voa Brajan Hol objasni Lav. Bro jutro, Hole.
Jutro, Pekove.
Greg podie obrve. Ljudi su njegovog oca obino oslovljavali sa gospodine Pekov.
Lav se podboio u raskoranom stavu. Pa, ima li neto da mi kae?
Hol ga prkosno pogleda. Ljudi nee da rade za skresanu platu, ako na to misli.
Ali dao sam im bolju ponudu!
Plate su, ipak, skresane.
Greg se unervozio. Njegov otac nije voleo kad mu se neko suprotstavi i mogao bi svakog asa da
plane.
Upravnik mi kae da nam ne stiu nikakve porudbine, sa ovakvim platama radnici nee postii
konkurentan kvalitet.
To ti je zato to ima zastarelu maineriju, Pekove. Neki od ovih strugova su jo od pre rata!
Mora da obnovi opremu.
Usred krize? Jesi li ti siao s uma? Neu sad da bacam novac.
Ja ti govorim ono to tvoji ljudi misle ree Hol, kao neko ko posee za glavnim adutom. Nee
oni sad tebi da ustupe svoj novac kad ni smi nemaju dovoljno.
Greg je smatrao da je suludo to radnici trajkuju usred ekonomske krize, a Holova drskost ga je
razljutila. Pa taj ovek je govorio kao da je Lavu ravan, a ne kao da radi za njega.
Pa, kako stvari stoje, mi smo na gubitku ree Lav. Kakvog to smisla ima?
To vie nije u mojoj moi ree Hol. Gregu se uinilo da je osetio likovanje u njegovom glasu.
Iz sedita sindikata alju ljude da preuzmu posao od mene. On izvue veliki elini sat iz depa
prsluka. Voz bi trebalo da im stigne kroz jedan sat.
Lav se sav smrknuo. Ne trebaju nam tamo neki sa strane da nam ovde rovare.
Ako ne eli da ti rovare, a ti nemoj da ih izaziva.
Lav je stegao pesnicu, ali Hol se samo udalji.
Sad se Lav okrete Brehunovu.
Jesi li ti uo za te ljude to dolaze? upita ga on ljutito.
Brehunov je izgledao nervozno. Odmah se bacam na to, efe.
Saznaj ko su i gde e odsesti.
Nee to biti teko.
A onda ih vrati u Njujork, i to u kolima hitne pomoi.
Prepustite to meni, efe.
Lav se okrenu, a Greg krenu za njima. E, to ti je mo, pomisli Greg, sa strahopotovanjem. Dovoljno je da otac izda nalog, i sindikalni rukovodioci dobiju batine.
Izali su iz livnice i seli u Lavov automobil, Kadilakovu limuzinu s pet sedita, nove, aerodinami-

ne linije. Dugi, zakrivljeni branici podsetie Grega na devojake bokove.

Avenijom Porter Lav je vozio do dokova pa se parkirao ispred bafalskog Jaht-kluba. Suneva svetlost milovala je lae ukotvljene u marini. Greg je bio gotovo siguran da njegovom ocu nije mesto u
tom elitnom klubu. Bie da je Gas Djuar lan.
Proetali su se do pristanita. Klub je bio podignut na stubovima, iznad vode. Lav i Greg su uli i
ostavili eire. Grega istoga asa obuze nelagoda jer je znao da je gost u klubu gde nikako ne bi voleli da ga vide kao lana. Ljudi su verovatno mislili da se on zacelo osea povlaenim to su ga uopte pustili da ue. Gurnuo je ruke u depove i zgrbio se, tek da im stavi do znanja da nije oaran.
Nekada sam bio lan ovog kluba ree Lav. Ali predsednik mi je 1921. rekao da moram da istupim zato to sam krijumar alkohola. A onda me je zamolio da mu prodam sanduk viskija.
Zato te je senator Djuar pozvao na ruak? upita Greg.
To emo sad da saznamo.
Jel ti ne bi smetalo da ga ja zamolim za uslugu?
Lav se namrti. Pa ne bi, to bi...? ta ti treba?
Ali pre nego to je Greg stigao da odgovori, Lav se pozdravi sa ovekom od ezdesetak godina.
Ovo je Dejv Rouzrok ree on Gregu. Moj glavni suparnik.
Laska mi ree ovek.
Rouzrok teatri je lanac oronulih bioskopa u dravi Njujork. Vlasnik je pak bio sve samo ne oronuo.
Bilo je neeg aristokratskog u njegovom dranju: visok, sed, s nosem nalik zakrivljenoj lopatici. Nosio je plavi blejzer od kamira, sa znakom kluba na gornjem depu.
U subotu sam imao zadovoljstvo obrati mu se Greg da gledam vau kerku Doanu kako igra
tenis.
Dejvu je to godilo. Dobra je, zar ne?
Nego ta.
Lav e na to:
Drago mi je to sam naleteo na tebe, Dejve. Ba sam nameravao da te pozovem.
A to?
Tvoje bioskope bi trebalo restaurirati. Zastareli su, i previe.
Dejva je to, oigledno, zaintrigiralo. I ti si, znai, nameravao da me pozove i saopti mi tu novost?
A to ne bi preuzeo neto u vezi s tim?
Dejv blago slegnu ramenima. emu to? Zaraujem dovoljno. U mojim godinama oveku ne treba
to naprezanje.
Mogao bi da udvostrui zaradu.
Tako to bih povisio cene karata. Ne, hvala.
Ti si lud.
Nisu svi opsednuti novcem ree Dejv pomalo prezrivo.
Onda ih prodaj meni predloi Lav.
Greg se iznenadio. Nije to oekivao.
Dau ti dobru cenu dodade Lav.
Dejv je vrteo glavom. Volim da drim bioskope ree on. Ljudi u njima uivaju.
Osam miliona dolara.
Potena cena priznade Dejv. Ali neu da prodam.
Niko ti nee toliko dati razdraljivo e Lav.
Znam. Dejv je izgledao kao da se ve i previe nasluao zastraivanja. Iskapio je pie. Drago

mi je to sam vas video, obojicu ree on, pa iz bara, krupnim koracima, pree u salu za ruavanje.
Lav kao da se zgadio. Nisu svi opsednuti novcem ponovi on. Dejvov pradeda je ovamo doao pre sto godina iz Persije, i nita pod milim bogom nije imao osim ono odee koja se zatekla na
njemu i est ilima. Taj sigurno ne bi odbio osam miliona dolara.
Nisam znao da ima toliko novca primeti Greg.
I nemam, nemam u gotovini. Za to slue banke.
I ti bi, znai, pozajmio da isplati Dejva?
Lav opet podie kaiprst. Nikad ne koristi svoj novac kad moe da troi tu.
Uto ue Gas Djuar, visok i glavat. Bio je u srednjim etrdesetim, a svetlosmea kosa bee mu proarana srebrnastim vlasima. Pozdravio ih je s hladnom utivou, rukujui se i nudei ih piem. Greg
je istog asa primetio da se Gas i Lav ne vole te se uplaio da mu Gas nee uiniti uslugu za koju se
upravo spremao da ga zamoli. Moda bi bolje bilo da veeras digne ruke od toga.
Gas je bio krupna zverka. I otac mu je nekada bio senator, a Greg je smatrao da takvo, dinastiko
nasleivanje nije u amerikom duhu. Gas je pomogao Frenklinu Ruzveltu da postane guverner drave
Njujork, a potom i predsednik SAD. Danas je lan monog senatskog Odobra za spoljne poslove.
Gasovi sinovi, Vudi i ak, ili su u Gregovu kolu. Vudi je bio pametnica, ak sportista.
Jel ti rekao predsednik da prekine ovaj trajk kod mene, senatore? ree Lav.
Nije. Nije jo osmehnu se Gas.
Lav se okrenu prema Gregu. Kad je poslednji put, a ima tome dvadeset godina, livnica bila u
trajku, predsednik Vilson je poslao Gasa da me zastrai i natera da podignem ljudima plate.
Utedeo sam ti novac ree Gas blago. Oni su traili dolar, a ja sam ih privoleo da se zadovolje s pola od toga.
to je bilo tano pedeset centi vie nego to sam nameravao da dam.
Gas se nasmei i slegnu ramenima. Hoemo li da ruamo?
Preoe u salu za ruavanje. Poto su poruili, Gas ree:
Predsedniku je drago to si naao vremena da doe na prijem u Belu kuu.
Verovatno nije trebalo da vodim Gledis ree Lav. Gospoa Ruzvelt je bila malice hladna
prema njoj. Filmske zvezde, raunam, ne ceni naroito.
Verovatno ne ceni mnogo filmske zvezde koje spavaju sa oenjenim mukarcima, pomisli Greg, ali
zadra to za sebe.
Dok su jeli, Gas je priao o raznim sitnicama. Greg je ekao pravi trenutak da ga zamoli za uslugu.
eleo je da jedno leto provede radei u Vaingtonu, da izui zanat, upozna ljude. Otac bi mogao da
mu obezbedi pripravniki status, ali kod nekog republikanca, a oni sad nisu na vlasti. Greg je eleo
da radi u kancelariji uticajnog i uvaenog senatora Djuara, predsednikovog linog prijatelja i saradnika.
Greg se pitao zato je sad, kad se sprema da pita, toliko nervozan. U najgorem sluaju Djuar bi
mogao da ga odbije.
Kad su pojeli desert, Gas pree na posao.
Predsednik je traio da popriam s tobom o Ligi za slobodu ree on.
Greg je uo za tu organizaciju, desniarsku grupaciju koja se protivi Nju dilu.
Lav pripali cigaretu pa izbaci dim. Moramo da budemo na oprezu, da nam se socijalizam ne priunja.
Nju dil upravo i treba da nas potedi none more kroz koju prolaze oni u Nemakoj.
Liga za slobodu nije nacistika organizacija.
Nije, kae? A pripremaju, eto, oruani ustanak kako bi predsednika zbacili s vlasti. To je, narav-

no, neizvodljivo, bar zasad.

Ja mislim da imam pravo na miljenje.
Onda podrava pogrene ljude. Ta Liga, zna, nema nikakve veze sa slobodom.
Nemoj ti o slobodi da mi govori ree Lav, a u glasu mu se oseti ljutnja. Kad sam imao dvanaest godina, petrogradski policajci su me iibali zato to su mi roditelji uestvovali u trajku.
Greg nije bio naisto zato je njegov otac to kazao. Surovost carskog reima vie je ila socijalizmu u prilog nego na tetu.
Ruzvelt zna nastavi Gas da ti daje novac Ligi, i trai da prestane.
A otkud on zna kome ja dajem novac?
FBI mu je rekao. Oni takve istrauju.
ivimo u policijskoj dravi! I ti si mi neki liberal.
Greg je zapazio da u Lavovim argumentima nema ba mnogo logike. Jednostavno, pokuavao je na
sve naine da izbaci Gasa iz koloseka, i nije ni mario da li e pritom samome sebi uskoiti u usta.
Gas se nije dao pomesti.
Pokuavam ree on da sredim stvar kako bismo izbegli policiju.
Lav se nasmei. A zna li predsednik kako sam ti ukrao verenicu?
To je ve bilo neto novo za Grega ali je svakako bila istina, jer Lav je konano uspeo da uzdrma
Gasa. Gas se zaprepastio, skrenuo pogled i pocrveneo. Najzad i mi da damo gol, pomisli Greg.
Lav objasni Gregu:
Gas i Olga su se verili jo 1915. A onda se Olga predomislila i udala se za mene.
Gas se pribrao. Svi smo bili veoma mladi.
Ti si, u svakom sluaju, Olgu brzo preboleo ree Lav.
Gas hladno pogleda Lava, pa ree: I ti si.
Greg je primetio da je sad njegovom ocu neprijatno. Gas ga je dirnuo u icu.
Na trenutak je zavladala neugodna tiina, koju prekide Gas:
Obojica smo bili u ratu, Lave. Ja sam bio u mitraljeskom bataljonu, sa kolskim drugom akom
Diksonom. U francuskoj varoici po imenu ato-Tijeri. ak je, meni na oi, raznet u paramparad.
Gas je govorio mirno, ali Greg u jednom trenutku oseti kako njemu samom ponestaje daha. Gas nastavi:
Ne elim da nai sinovi ikada prou kroz ono kroz ta smo mi proli. Zato grupacije kao to je ta
Liga za slobodu valja sasei u korenu.
Tu je Greg prepoznao svoju priliku. I mene zanima politika, senatore, i eleo bih da neto nauim. Moda biste vi jednog leta mogli da me uzmete kao pripravnika? Greg nije disao.
Gas se iznenadi pa ree:
Uvek e mi dobro doi bistar mlad ovek voljan da radi u timu.
Nije to bilo ni da ni ne. Najbolji sam u matematici, i kapiten sam hokejakog tima istraja
Greg, hvaliui se. Pitajte Vudija za mene.
Hou. Gas se okrenu prema Lavu. A hoe li ti razmisliti o predsednikovom zahtevu? To je,
zaista, veoma vana stvar.
Izgledalo je to bezmalo kao da Gas trai uslugu za uslugu. Ali hoe li Lav pristati?
Lav je dugo oklevao, a onda ugasi cigaretu i ree:
Pa izgleda da smo se nagodili.
Gas ustade.
Dobro ree on. Predsedniku e biti drago.
Greg pomisli: Uspeo sam!

Izali su iz kluba i zaputili se ka svojim automobilima.

Hvala ti, oe ree Greg dok su naputali parkiralite. Stvarno sam ti zahvalan na ovome.
Dobar si trenutak odbrao ree Lav. Radujem se kad vidim kako si mi pametan.
Kompliment je godio Gregu. On je ponekad bio pametniji od svoga oca svakako se bolje razumevao u prirodne nauke i matematiku ali se pribojavao da ni u kom sluaju nije tako prevejan i lukav
kao njegov stari.
Hou ja da mi ti bude kliker produi Lav. A ne kao neki tamo dunsteri. Greg nije imao
predstavu ta znai dunster. Uvek mora da zna ta te eka iza oka, ali uvek. To je bitno.
Lav se odvezao do svoje kancelarije u modernoj zgradi u centru grada. Dok su hodali kroz mermerni hol, Lav ree:
Sad u ja da oitam bukvicu toj budali Dejvu Rouzroku.
Dok su se peli liftom, Greg se pitao kako li e Lav to izvesti.
Firma Pekov pikers bila je smetena na najviem spratu zgrade. Greg je sledio Lava kroz iroki
hodnik, i obreo se u predsoblju kancelarije, gde su sedele dve privlane mlade sekretarice.
Hoe li mi pozvati Sola Stara, molim te? ree Lav dok su ulazili u kancelariju.
Seo je za sto. Solika je vlasnik jednog od najveih studija u Holivudu objasni on Gregu.
Telefon na stolu je zazvonio te Lav podie slualicu.
Sole! ree on. Kako ivi? Greg je minut-dva sluao kako se ova dvojica peckaju preko telefona, dok Lav nije preao na stvar.
Dau ti savet govorio je on. Kod nas ovde, u dravi Njujork, postoji govnjivi lanac buvarnika koji se zove Rouzrok teatri... Da, taj... E, da poslua ti svog druga: ovog leta im nemoj slati najbolje filmove moe da se desi da nemaju da ti plate.
Gregu je bilo jasno da e za Dejva to biti teak udarac: bez uzbudljivih novih filmova, prihodi e
mu se prepoloviti.
Pametnom je dovoljno jednom rei, jel tako? Pa nemoj mi zahvaljivati, Solika, pobogu, i ti bi
to uinio za mene... Zdravo.
Jo jednom se Greg zabezeknuo shvativi koliku mo ima njegov otac. Njegova re bila je dovoljna da neke tamo prebiju. Mogao je da ponudi nekome osam miliona dolara tueg novca. Da uplai
predsednika, i to je mogao. Da zavede verenicu drugoga oveka. Da upropasti nekome posao jednim
jedinim telefonskim pozivom.
ivi bili pa videli ree mu otac. Kroz mesec dana Dejv Rouzrok ima da me preklinje da kupim i to upola cene koju sam mu danas ponudio.

III
Ne znam ta je to sa ovom kucom ree Dejzi. ta god joj kaem, nee da poslua. Ima da poludim.
Glas joj je podrhtavao, suza joj je zaiskrila u oku, a malice je i preterivala.
arli Farkarson je pomno posmatrao psa. S njim je sve kako treba ree. Prelep malia. Kako
se zove?
Dek.
Hmmm.
Sedeli su na batenskim stolicama u Dejzinom lepo negovanom dvoritu od osamdeset ari. Eva se
pozdravila se arlijem, a onda se, smiljeno, povukla kako bi pisala svojima kui. Batovan Henri
je, tamo dalje, okopavao leje u kojima je bio zasaen ljubiasti i uti dan i no. Henrijeva supruga,
sobarica Ela, donela je bokal s limunadom i nekoliko aa, pa postavila sve to na sto na rasklapanje.

Kuca je bila majuni dek rasel terijer, sitan a jak, bele dlake sa utomrkim peatima. Inteligentan
naoko, kao da svaku re razume, nije, meutim, bio sklon da se povinuje tuoj volji. Dejzi ga je drala u krilu i onim nenim prstima mu milovala njukicu, a sve u nadi da e arlija ti njeni pokreti nekako uznemiriti.
Svia ti se ime? upita ona.
Da nije previe?8 arli je netremice posmatrao belu aku koja je gladila pseu njukicu, pa se
sav neto uzvrpoljio na onoj stolici.
Dejzi je gledala da ne prekardai. Ako previe uzbudi arlija, on e, jednostavno, pobei kui.
Zbog toga i nema devojku u dvadeset pet godina: mnogo devojaka iz Bafala, ukljuujui Dot Reno i
Mafi Dikson, ta sve nisu pokuale, ali nisu uspele da ga smotaju. Dejzi je, meutim, bila drugija.
Onda mu ti nadeni ime ree ona.
Dobro je da ime ima dva sloga, kao Bonzo, na primer, jer tako e pas lake upamtiti kako se zove.
Dejzi nije imala predstavu kako se psima daju imena. ta kae za Rover?
Previe ih ima. Rii bi bilo bolje.
Savreno! ree ona. Neka bude Rii.
Pas se kao od ale iskobeljao iz njenih ruku i skoio na zemlju.
arli ga uze a Dejzi ne promae koliko su mu krupne ake.
Mora da pokae Riem ko je glavni ree arli. vrsto ga dri, i ne daj mu da skae dok mu
ti to ne zapovedi dodade on, pa joj vrati psa u krilo.
Ali tako je snaan! Sem toga, plaim se da ga ne povredim.
arli se nasmei pravei se vaan. Verovatno ne bi mogla da ga povredi sve i kad bi htela. Dri
ga vrsto za ogrlicu uvrni je malice ako ba mora a onda mu spusti drugu aku na lea, samo
vrsto.
Dejzi je sledila arlijeva uputstva. Pas je osetio kako ga ona stee, i odmah se smirio, kao da eka
da vidi ta e dalje biti.
Kai mu da sedne, a onda ga pritisni pozadi.
Sedi ree ona.
Glasnije reci, i izgovori to di to razgovetnije. A onda ga dobro pritisni.
Sedi, Rii! ree ona pa pritisnu. I pas sede.
Eto, vidi ree arli.
Kako si ti pametan! topila se Dejzi od miline.
Toga jutra ga je pozvala i rekla: Oajna sam! Dobila sam kucu, i ne znam ta da radim s njom.
Moe li da mi da neki savet?
Koje je rase?
Dek rasel.
ekaj, pa ja upravo tu rasu najvie volim imam tri takva!
Kakva sluajnost!
Kao to se Dejzi i nadala, arli se ponudio da navrati i pomogne joj u dresuri.
Eva je na to sumnjiavo rekla: Jel ti stvarno misli da je arli za tebe?
ali se, odgovorila joj je Dejzi. Pa on je jedan od najpoeljnijih neenja u Bafalu!
Sada mu je rekla:
Kladim se da bi i sa decom isto tako umeo.
O, ne bih znao da ti kaem.
Voli pse, ali si s njima vrst. Sigurna sam da to pali i kod dece.

 Pojma nemam. arli promeni temu. Jel namerava da poe na koled u septembru?
Moda u, u Oukdejl. Dvogodinji koled, enski. Izuzev ako...
Izuzev ako ta?
Izuzev ako se u meuvremenu ne udam, htela je da kae, ali ree samo:
Ne znam. Izuzev ako se neto drugo ne desi.
ta, na primer?
Volela bih da vidim Englesku. Moj otac je putovao u London i tamo upoznao princa od Velsa. A
ti? Ima neke planove?
Ja sam oduvek raunao na to da u od oca preuzeti banku, ali sada banke vie nema. Majka ima
malo novca, od svojih, i ja upravljam tim novcem, ali sam, mimo toga, u nekom praznom hodu.
Trebalo bi da uzgaja konje ree Dejzi. Znam da bi bio dobar u tome.
Dejzi je dobro jahala, a kad je bila mlaa osvajala je i nagrade. Zamiljala je sad sebe i arlija u
parku, na sivcima, dok za njima kaskaju dva ponija s njihovo dvoje dece. Od te slike oseti neku toplinu u stomaku.
Ja volim konje ree arli.
I ja! I htela bih da uzgajam trkae. Dejzi sad ve nije morala da glumi oduevljenje. Odvajkada
joj je san da na trkalite izvede ampione. U vlasnicima trkakih konja ona je videla nenadmanu
svetsku elitu.
istokrvni konji kotaju mnogo novca ree arli turobno.
Dejzi u novcu nije oskudevala. Ako se arli oeni njome, nee morati da brine o novcu dok je iv.
Ona mu to, naravno, nije rekla, ali je mogla da nasluti da arli upravo o tome razmilja, pa je pustila
da ta misao, neizgovorena, to due lebdi u vazduhu.
Najzad arli progovori:
Jel tvoj otac stvarno naredio da se prebiju ona dvojica sindikalnih voa?
Da udne zamisli! Dejzi nije znala da li je Lav Pekov uinio tako neto, premda je, ako emo
pravo, ne bi iznenadilo da jeste.
Doli ti ljudi iz Njujorka, da preuzmu organizaciju trajka uporan je bio arli. Smeteni su u
bolnicu. Sentinel pie da su se posvaali s lokalnim sindikalnim elnicima, ali svi misle da tvoj otac
stoji iza toga.
Ja o politici nikad ne govorim veselo e Dejzi. Kad si nabavio prvog psa?
arli poe da se prisea. Dejzi je razmiljala o sledeem potezu. Nala sam mu icu, razmiljala
je, i on se malo opustio; sad moram da ga uzbudim. Sugestivno milovanje psa njemu, meutim, samo
ide na ivce. Ono to njima sada treba jeste nehajni dodir.
ta dalje da radim s Riim? upita ona kad je arli ispriao ta je imao.
Naui ga da prie k nozi kao iz topa e arli.
Kako se to radi?
Ima keks za pse?
Naravno. Kuhinjski prozori bili su otvoreni, i Dejzi podie glas, kako bi je sobarica ula.
Ela, budi ljubazna pa mi donesi tu kutiju milkbonsa, hoe?
arli je polomio jedan keks, pa uzeo psa u krilo. Parence keksa drao je u sklopljenoj aci, pustio
da ga Rii onjui, a onda otvorio aku i dozvolio psu da pojede komadi. Uzeo je onda drugi, i vodio
pritom rauna o tome da pas vidi da je keks kod njega. A onda arli ustade i spusti psa pored svojih
nogu. Rii je budno motrio na arlijevu stisnutu pesnicu.
K nozi! ree arli, pa naini nekoliko koraka.
Pas je iao za njim.

 Dobra kuca! ree arli, pa dade Riem keks.

udo jedno! ree Dejzi.
Posle nekog vremena keks ti vie nee biti potreban bie dovoljno da ga pomiluje za nagradu.
A onda e poeti automatski to da radi.
arli, ti si genije!
Videlo se da arliju gode te rei. Imao je dobroudne smee oi, ba kao pas, primetila je Dejzi.
A sad probaj ti ree joj on.
Uinila je sve kao arli maloas i uspela.
Vidi? ree arli. Nije tako teko.
Dejzi se radosno nasmejala. Trebalo bi da napravimo posao ree. Farkarson & Pekov, dreseri pasa.
Ba fina zamisao ree on, i inilo se da zaista tako i misli.
Zasad sve ide i vie nego dobro, pomisli Dejzi.
Prila je stolu i sipala dve ae limunade.
Stojei iza nje, arli ree:
Ja sam obino malice stidljiv s devojkama.
Ma idi, pomisli ona, ali je utala kao zalivena.
Ali s tobom je tako lako razgovarati nastavi on. Za njega je to bio srean sticaj okolnosti.
Dok mu je dodavala au, Dejzi se ueprtljala i polila arlija limunadom.
O, kako sam trapava! uzviknu ona.
Nije to nita ree on, ali od pia su mu se skvasili laneni blejzer i bele pamune pantalone. Izvadio je maramicu i poeo da se brie.
Daj, pusti mene ree Dejzi, pa uze onu maramicu iz njegove krupne ake.
Prila je sasvim blizu dok mu je briskala rever. On se ukoio, a ona je znala da arli osea njen
parfem an nate na povrini lavanda, a odozdo izbija mous. Kao da ga miluje, prelazila je maramicom po blejzeru i tamo gde se limunada nije prosula.
Jo malo pa smo gotovi ree ona kao da joj je ao to e to tako brzo da se zavri.
A onda se spustila na koleno, kao da mu se klanja. Lako kao leptir poela je da brie vlane tragove na njegovim pantalonama. Gladila ga je po butini, izigravajui nevinace, pa podigla pogled. A on
je odozgo netremice gledao u nju, teko diui, otvorenih usta, kao hipnotisan.

IV
Vudi Djuar je nestrpljivo pregledao jahtu Sprinter, da se uveri jesu li deca sve ostavila kako treba.
Bila je to trkaka jedrilica od petnaest metara, dugaka i tanka kao no. Dejv Rouzrok ju je iznajmio
Brai mornarima, klubu iji je Vudi bio lan. Klub je primao sinove nezaposlenih itelja Bafala, izvodio ih na jezero Iri, i uio ih osnovama jedrenja. Vudiju je bilo drago to su uad i bokobrani na
mestu, jedra namotana, dizai privezani i sva ostala uad uredno smotana.
Njegov godinu dana mlai brat ak, etrnaestogodinjak, ve je bio na doku i terao egu sa dvoje
obojenih klinaca.9 ak je bio leeran u ophoenju i umeo je sa svima. Vudi, koji je, po ugledu na
oca, hteo da se bavi politikom, zavideo je aku na neposrednosti i armu.
Deaci su na sebi imali samo ortseve i sandale, i ta trojica koja su stajala na doku bili su slika i
prilika mladalake snage i krepkosti. Vudi bi ih sigurno slikao, samo da je kod sebe imao foto-aparat.
Voleo je fotografiju, toliko da je kod kue napravio mranu komoru, da bi mogao sm da razvija i otiskuje snimke koje je napravio.

Zadovoljan to su momci ostavili Sprinter u stanju u kojem su ga toga jutra i zatekli, Vudi je skoio
na dok. Grupa od desetak momia zajedno je krenula iz marine, iibani vetrom, preplanuli, sa onim
prijatnim bolom u miiima, smejui se dok su prepriavali tosove, kikseve i blamae koje su im se
tog dana desile.
Jaz izmeu dvojice bogate brae, sa jedne strane, i gomile siromanih deaka, s druge, gubio se
kad bi isplovili, dok bi zajedno upravljali jahtom, ali bi se ponovo produbio sada, na parkiralitu ispred Jaht-kluba u Bafalu. Dva vozila bila su parkirana jedno do drugoga: krajsler erflo senatora Djuara, sa uniformisanim oferom za volanom, koji je ekao Vudija i aka; i kamionet evrolet roudster,
sa dve drvene klupe pozadi, za ostale momke. Vudiju je bilo neprijatno dok se opratao od drugova, a
ofer mu pritom pridravao vrata, no deaci na to kao da nisu obraali panju; zahvaljivali su mu govorei:
Videemo se idue subote!
Dok su se vozili Avenijom Delaver, Vudi ree:
Zabavno je bilo, mada nisam siguran koliko to ima smisla.
ak se iznenadio. to to?
Pa, mi nikako da pomognemo njihovim oevima da nau zaposlenje, a jedino je to u stvari vano.
I sinovima bi dobro dolo da nau posao za koju godinu. Bafalo je luki grad; u dobra vremena
bilo je na hiljade radnih mesta na trgovakim brodovima to saobraaju po Velikim jezerima i Kanalu
Iri, kao i na jahtama.
Pod uslovom da predsednik ponovo pokrene privredu primeti Vudi.
ak slegnu ramenima. Idi onda pa radi za Ruzvelta.
to da ne? Tata je radio za Vudroa Vilsona.
Ja u se drati jedrenja.
Vudi je pogledao na sat. Imamo taman toliko vremena da se presvuemo za bal.
Ili su na veeru i ples u Reket-klub. Vudiju je, od iekivanja, srce ubrzano tuklo. elim da budem s ljudskim biima koja imaju meku kou, govore visokim glasovima i nose ruiaste haljine.
Ha! ree ak podrugljivo. Doana Rouzrok u ivotu nije nosila ruiasto.
Vudi se zgranuo. Po ceo dan i pola noi, i tako ve nedeljama, matario je o Doani, ali otkud njegov brat zna za to? Na osnovu ega misli da...
O, daj, molim te prezrivo e ak. Kad je na onaj ur na plai dola u teniskoj suknjici, ti si se
praktino obeznanio. Svi su videli da si lud za njom. Sreom te ona to, izgleda, nije primetila.
A to sreom?
Za boga miloga! Pa tebi je petnaest godina a njoj osamnaest. Sramota je to! Ona trai mua, a ne
nekog balavca.
O, hvala ti, bato, zaboravio sam kakav si ti strunjak za ene.
ak je pocrveneo. On jo nije bio s devojkom. Ne mora da bude strunjak pa da vidi ta ti se
zbiva pred nosom, majku mu.
Njih dvojica su uvek tako razgovarali. Nije u tome bilo zajedljivosti; bili su, jednostavno, surovo
iskreni jedan prema drugome. Kao roena braa, nisu morali da budu fini.
Stigli su kui, u palatu nalik na gotiku graevinu koju je sagradio njihov deda, senator Kem Djuar.
Utrali su unutra da se istuiraju i presvuku.
Vudi je po visini dostigao oca, pa je ovoga puta obukao jedno od starih tatinih odela. Jeste bilo
malice iznoeno, ali posluie. Mlai momci nosie kolska odela ili blejzere, ali e zato oni koji
idu na koled svakako nositi smokinge, a Vudiju je bilo posebno stalo do toga da izgleda starije. Veeras e plesati s njom, razmiljao je Vudi dok je briljantinom mazao kosu. I ona e mu dozvoliti da

je dri u naruju. Na dlanovima e osetiti toplotu njene koe. Gledae joj pravo u oi dok mu se bude
osmehivala. Dojkama e se oeati o njegov sako dok budu plesali.
Kad je siao u prizemlje, roditelji su ekali u gostinskoj sobi; tata je pio koktel, mama puila cigaretu. Tata je bio visok i mrav, i u onom smokingu na dvostruko zakopavanje izgledao je kao iviluk.
Mama je bila lepa, iako je imala samo jedno oko; drugo joj je oduvek bilo zatvoreno tako je roena. Te veeri izgledala je zadivljujue u haljini do poda, sa crnom ipkom preko crvene svile, i kratkom veernjem aketu od crnog baruna.
Poslednja je stigla Vudijeva baka. U ezdeset osmoj godini bila je dostojanstvena i otmena, mrava
kao i njen sin, ali niska. Zagledala je maminu haljinu pa rekla:
Rozo, duo, divno izgleda.
Uvek se lepo ponaala prema snahi. Prema svima ostalima bila je zajedljiva.
Gas joj je, i ne pitavi je, pripremio koktel. Vudi je krio nestrpljenje dok ga je ona natenane ispijala. Baka nikada i ni zbog ega nije urila. Nema tog drutvenog dogaaja, smatrala je ona, koji bi mogao da pone pre nego to ona stigne; ona je bila prva dama Bafala, udovica jednog senatora i majka
drugog, matrijarh gotovo najstarije i najuglednije porodice u gradu.
Vudi se pitao kad li se on to, u stvari, tako zagledao u Doanu. Poznavao ju je odmalena, ali je devojice uvek smatrao tek nezanimljivim posmatraima uzbudljivih pustolovina deaka i tako sve do
pre dve ili tri godine, kada je, najednom, devojicama postao jo vie opinjen nego automobilima i
gliserima. Ali i tada su ga vie zanimale devojice njegovog uzrasta ili malo mlae. to se Doane tie, ona se prema njemu uvek odnosila kao prema derletu bistrom derletu, s kojim, tu i tamo, vredi
popriati ali svakako ga nije gledala kao momka s kojim bi se zabavljala. Ali toga leta, iz njemu sasvim nedokuivih razloga, ona je u njegovim oima preko noi postala najprivlanija devojka na celom svetu. Naalost, oseanja koja je ona gajila prema njemu nisu doivela slian preobraaj.
Nisu jo.
Kako kola, ak? upita baka njegovog brata.
Grozno, bako, kao to, uostalom, i sama dobro zna. Ja sam deurna budala u ovoj porodici, korak unazad ka naim precima impanzama.
Kreteni ne koriste izraze kao to su korak unazad ka naim precima impanzama, bar koliko je
meni poznato. Jesi li siguran da lenjost tu ne igra ama ba nikakvu ulogu?
Uto se umea Roza. Nastavnici kau da je ak marljiv uenik, mama.
A i mene tue u ahu dodade Gas.
Onda se ba pitam ta ne valja istraja baka. Ako nastavi ovako, nee ga primiti na Harvard.
Sporo itam, to je sve ree ak.
udno ree ona. Moj svekar, tvoj pradeda po ocu, vaio je za najuspenijeg bankara u svojoj
generaciji, a jedva je umeo da ita i pie.
Nisam to znao ree ak.
Istina je ree ona. Ali nemoj da ti to slui kao opravdanje. Radi vie.
Gas pogleda na sat. Pa, ako si spremna, mama, da poemo.
Najzad posedae u kola i odvezoe se do kluba. Tata je rezervisao sto za veeru i pozvao brani
par Reno i njihovu decu, Dot i Dorda. Vudi se okretao na sve strane, ali na svoje razoaranje
Doanu nije video. Pogledao je i raspored sedenja, istaknut u holu, da bi ga porazilo saznanje kako
Rouzrokovi nisu rezervisali sto. Znai li to da ne dolaze? To bi mu upropastilo vee.
Uz jastog i biftek prialo se o dogaajima u Nemakoj. Filip Reno je smatrao da je to to Hitler
radi dobro. Vudijev otac je primetio:
Prema pisanju dananjeg Sentinela, katoliki svetenik zavrio je u zatvoru zato to je kritikovao

naciste.
Jesi li ti katolik? upita gospodin Reno, vidno iznenaen.
Ne, episkopalac sam.
Nije religija u pitanju, Filipe resko e Roza. Ve sloboda. Vudijeva majka je u mladim danima bila anarhistkinja, i do dana dananjeg je ostala libertarijanka u srcu.
Veeras je bilo i onih koji su preskoili veeru da bi doli kasnije, na ples, i jo sveta eljnog uivanja pristie u klub dok je Djuarovima sluen desert. A Vudiju oi da ispadnu, svuda trai Doanu. U
susednoj sali orkestar zasvira Kontinental, lanjski hit.
Nikako Vudi nije mogao da utvrdi ta ga to kod Doane toliko privlai. Malo je ipak onih koji bi je
nazvali lepoticom, mada je izvesno u njenoj pojavi bilo neeg upeatljivog. Liila je na asteku kraljicu, s izraenim jagodicama i istim onim otrim nosem, nalik na seivo noa, kakav je imao njen
otac Dejv. Kosa joj je bila tamna i gusta, a koa maslinasta, bez sumnje zbog njenog persijskog porekla. Bilo je neeg misaonog i estokog u njenom biu, zbog ega je Vudi eznuo da je bolje upozna,
da je navede da se opusti u njegovom drutvu, da je uje kako tiho mrmori, tek tako, ni o emu naroito. Sama njena pojava nuno ukazuje na njenu sposobnost da doivi duboku strast. A onda pomisli:
ej, ko se sad pravi da je strunjak za ene?
Trai nekoga, Vudi? upita baka, kojoj bi retko kad neto promaklo.
ak se znalaki keserio.
Pitam se samo ko e sve doi na ples odgovori Vudi nehajno, ali da ne pocrveni nije uspeo.
Jo je nije bio primetio kad njegova majka ustade od stola, a za njom i svi ostali. Neuteni Vudi se
uetao u plesnu salu na prve taktove Meseine Benija Gudmana i ugledao Doanu. Mora biti da
mu je promaklo kad je ulazila. Odmah je ivnuo.
Te veeri je nosila izrazito jednostavnu, srebrnastosivu svilenu haljinu s dubokim V izrezom, u
kojoj je njen stas dolazio do punog izraaja. Izgledala je senzacionalno onomad, u teniskoj suknji koja je otkrivala njene duge, mrke noge, ali ovo je bilo jo uzbudljivije. Dok je klizila kroz salu, graciozna i samouverena, Vudi oseti kako mu se grlo sui.
Krenuo je prema njoj, ali sala se u meuvremenu ispunila te on odjednom ispade bogzna kako popularan, to mu je ilo na ivce; svi su hteli da porazgovaraju s njima. I dok je tako napredovao kroz
masu, iznenadio se ugledavi tupavog starog arlija Farkarsona kako plee sa ivahnom Dejzi Pekov. Koliko ga je seanje sluilo, nikada nije video arlija da plee sa bilo kim, a kamoli sa enskom kao to je Dejzi. Kako li ga je samo izvukla iz ljuture?
Dok je stigao do Doane, ona je ve bila odmakla na drugi kraj sale, to dalje od orkestra; na njegovu alost, bila se unela u razgovor s grupom momaka etiri-pet godina starijih od sebe. Srea te je
Vudi bio vii od veine njih, pa razlika u godinama nije bila tako oigledna. Svi su oni drali ae s
koka-kolom, ali Vudi je namirisao viski; jedan od njih sigurno dri pljosku u depu.
Dok im je prilazio, uo je Viktora Diksona kako govori:
Niko nije za linovanje, ali morate razumeti kroz kakve nevolje oni tamo na Jugu prolaze.
Vudi je bio uo predlog senatora Vagnera da se usvoji zakon o kanjavanu erifa koji su dozvolili
lin ali predsednik Ruzvelt nije hteo da podri nacrt tog zakonskog akta.
Doana je bila zgroena. Kako moe tako da govori, Viktore? Pa lin je ubistvo! Ne moramo
mi ovde da razumevamo kroz kakve oni tamo probleme prolaze, moramo da ih spreimo da ubijaju
ljude!
Vudiju je bilo drago to Doana, oigledno, neguje iste politike vrednosti kao on. Po svemu sudei, ovo nije bio pravi trenutak da je zamoli za ples, a to mu se nimalo nije svialo.
Nita ti ne shvata, Doana, sunce moje ree Viktor. One crnje dole na Jugu i nisu ba bogzna

kako civilizovane.
Moda je jesam mlad i neiskusan, pomisli Vudi, ali nipoto ne bih nainio tu greku da Doani
ovako popujem.
Necivilizovani su oni koji linuju ljude! uzvrati ona.
Vudi je procenio da je sad pravi as da se ukljui u raspravu.
U pravu je Doana ree on. Govorio je malo dubljim glasom, da zvui starije. Lina je bilo u
rodnom gradu Doa i Beti, nae posluge. A njih dvoje su uvali mene i mog brata otkako smo se rodili. Betinog roaka su skinuli golog pa ga prili let-lampom, pred ruljom koja je sve to gledala. A onda su ga obesili.
Viktor sevnu pogledom, ozlojeen na tog klinca koji odvlai Doaninu panju; ali ostatak drutva
ga je sluao uasnuto i sa zanimanjem.
Briga mene kakvo je zlodelo on poinio dodade Vudi. Belci koji su mu to uradili obini su
divljaci.
A tvoj voljeni predsednik Ruzvelt ipak nije podrao nacrt zakona protiv lina, zar ne? ree
Viktor.
Nije, i to me je veoma razoaralo ree Vudi. Znam zbog ega je doneo takvu odluku: bojao se
da e mu se gnevni junjaki kongresmeni osvetiti podrivajui Nju dil. Svejedno, voleo bih da im je
rekao da se nose bestraga.
A ta ti zna? Jo si klinac ree Viktor, pa izvadi srebrnu pljosku iz depa sakoa i dosu u au.
Vudijeve politike ideje su zrelije nego tvoje, Viktore ree Doana.
Vudi je sav blistao. Nama je politika neto kao porodini posao ree on. A onda se razdrai,
osetivi kako ga neko cima za lakat. Budui i previe lepo vaspitan da ne obrati panju na to, on se
okrenu i ugleda arlija Farkarsona, koji se preznojavao od naprezanja na plesnom podijumu.
Moemo li da porazgovaramo, minut jedan? upita arli.
Vudi je odoleo iskuenju da ga otkai. arli je bio simpatian tip koji nikada nikome nije naudio.
Nisi, jednostavno, mogao da se ne saali na oveka koji ima takvu majku.
ta bi, arli? ree on to je blagorodnije mogao.
Tie se Dejzi.
Video sam da plee s njom.
Zar nije sjajna plesaica?
Vudi to nije primetio, ali da ispadne fin, ree:
Nego ta je!
U svemu je ona sjajna.
arli ree Vudi, nastojei da mu se u glasu ne oseti neverica da se ti i Dejzi sluajno ne zabavljate?
arli se posramio. Ili smo u park, nekoliko puta, da jaemo konje, i tako.
A zabavljate se, znai. Vudija je to iznenadilo. Njih dvoje par ko bi rekao! arli je bio trapav, a Dejzi pravo lue.
Nije ona kao druge devojke dodade arli. S njom je tako lako razgovarati! A jo voli pse i
konje. Pria se da joj je otac gangster.
Pa, mislim da jeste gangster, arli. Za vreme Prohibicije, svi su kupovali alkohol od njega.
To mi i majka kae.
Tvojoj majci se, znai, Dejzi ne svia. Vudija to ni najmanje nije iznenadilo.
Ma, svia se njoj Dejzi. Dejzina porodica joj nije po volji.
Sada Vudiju na pamet pade jedna ve neoekivana misao. Jel ti to namerava da se oeni njo-

me?
O, boe... Da ree arli. I mislim da bi pristala, kad bih je zaprosio.
Pa, pomisli Vudi, arli ima ime, ali nema novca, dok kod Dejzi stvari stoje upravo suprotno, pa bi
se moda i lepo dopunjavali.
udne stvari se deavaju ree Vudi. Novosti jesu bile neverovatne, ali on je sada eleo da se
usredsredi na vlastiti romantini ivot. Osvrnuo se oko sebe, da proveri da li je Doana jo u blizini.
A to ti to meni pria? upita on arlija. Njih dvojica, ipak, nisu bili bogzna kako dobri drugovi.
Zato to bi moja majka mogla i da se predomisli ukoliko gospoa Pekov dobije poziv da se prikljui Damskom udruenju Bafala.
To Vudi nije oekivao. Zato, pa to je najsnobovskiji klub u gradu!
Tano tako. Da prime Olgu Pekov, ta bi mama mogla da zameri Dejzi?
Vudi nije znao hoe li ta zamisao uroditi plodom, ali nimalo nije sumnjao u vatrenost arlijevih
oseanja.
Moda si u pravu ree Vudi.
Jel bi hteo da pita baku?
Uh! ekaj malo. Baka je pravi zmaj. Ne bih od nje uslugu traio ni za samoga sebe, a kamoli za
tebe.
Vudi, sluaj me. Ti zna da je ona prava gazdarica u toj maloj kliki. Kad ona nekog hoe, taj je
primljen, a kad nee nema nita od lanstva.
I to je bila istina. Drutvo je imalo predsednicu, sekretarku i blagajnicu, ali klub je vodila Ursula
Djuar, i on je bio njeno vlasnitvo. Svejedno, Vudiju se nije mililo da je za bilo ta moli. Mogla bi
glavu da mu odgrize.
Ne znam ree on kao da se izvinjava.
O, daj, Vudi, kad te molim. Ti ne shvata. arli nastavi tie. Ne zna ti kako je to kad nekoga
ovolko voli.
Znam, znam, pomisli Vudi; i to ga natera da se predomisli. Ako se arli osea isto tako loe koliko
i ja, kako da ga odbijem? Nadam se da bi i neko trei uinio isto za mene ako bi mi to popravilo izglede kod Doane.
Vai, arli ree on. Porazgovarau s njom.
Hvala! Kai ona je tu, zar ne? Mogao bi to i veeras da obavi?
E, ne mogu veeras. Druge su mi stvari na pameti.
U redu, svakako... Ali kad e?
Vudi slegnu ramenima. Sutra.
Pravi si drugar!
Nemoj jo da mi zahvaljuje. Verovatno nee pristati.
Vudi se okrenu u nameri da neto kae Doani, ali ona je u meuvremenu otila.
Poeo je da je trai, a onda stao. Ne sme da izgleda kao oajnik. Beznadean mukarac nije privlaan, toliko je i sam znao.
Savesno je otplesao s nekoliko devojaka: Dot Reno, Dejzi Pekov, kao i sa Dejzinom drugaricom
iz Nemake Evom. Uzeo je koka-kolu i izaao napolje, gde su neki momci stajali i puili. Dord
Reno je sipao viski Vudiju u koka-kolu, to je malo poboljalo ukus, ali Vudi nije eleo da se opije.
Jednom se bio napio, i nije mu se dopalo.
Doana sigurno trai mukarca slinih interesovanja, vrsto je verovao Vudi to znai da Viktor
Dikson otpada. Vudi je uo da Doana pominje Karla Marksa i Sigmunda Frojda. Seo je jednom u

javnu itaonicu i itao Komunistiki manifest, ali to mu je liilo na politiki pamflet. Zabavnije su
mu bile Frojdove Studije o histeriji, neka vrsta detektivske prie koja se vrti oko duevne bolesti.
Jedva je ekao da Doani, tobo nehajno, kae kako je proitao te knjige.
Odluio je bio da te veeri bar jednom otplee sa Doanom te je malo kasnije krenuo da je trai.
Nje, meutim, nije bilo ni u plesnoj dvorani ni u baru. Da nije sluajno propustio priliku? A da nije,
nastojei da sakrije oaj, bio previe pasivan? Nepodnoljiva je bila sama pomisao na to da bi bal
mogao da se zavri a da je on ni po ramenu ne dodirne.
Opet je izaao napolje. Iako je bio mrkli mrak, gotovo istog asa ju je ugledao. Udaljavala se od
Grega Pekova, jedva primetno zarumenjena, kao da se posvaala s Gregom.
Ti si, izgleda, jedini ovde koji nije prokleti konzervativac ree ona Vudiju. Zvuala je pomalo
pijano.
Vudi se nasmei. Hvala na komplimentu. Ako je to kompliment.
uo si za mar koji se sutra odrava? upita ona najednom.
uo je bio za mar. trajkai iz Metalurkog kombinata u Bafalu najavili su demonstracije u znak
protesta protiv prebijanja sindikalaca iz Njujorka. Vudi je pretpostavio da je to i bila tema Doanine
rasprave s Gregom; vlasnik fabrike bio je Gregov otac.
I sm sam nameravao da idem ree on. Mogao bih da napravim neki snimak.
Bog te blagoslovio ree ona i poljubi ga.
Vudi je bio toliko iznenaen da gotovo nije stigao da reaguje. Na trenutak je stajao kao kip, a ona
ga je ljubila usnama koje su mirisale na viski.
A onda se pribrao. Zagrlio ju je i privio je uza se, osetivi divan dodir njenih dojki i butina. S jedne strane, plaio se da e se ona uvrediti, da e ga odgurnuti, naljutiti se i optuiti ga da je ne potuje;
ali neki dublji nagon govorio mu je da je na sigurnom terenu.
Vudi nije imao veliko iskustvo u ljubljenju devojaka a nikakvo u ljubljenju zrelih ena od osamnaest leta. Meutim, toliko mu se dopao dodir njenih barunastih usana da je poeo i sam da pomera
usne, kao da je gricka. Osetio je neslueno zadovoljstvo, a za svoj trud je nagraen kad je uo kako
Doana tiho jei.
Strepeo je da e neko naii i da bi prizor mogao biti vrlo neugodan, ali uzbuenje je bilo preveliko
da bi sad o tome vodio rauna.
Doanina usta se otvorie i on oseti njen jezik. To je ve bilo neto novo za njega; ono malo devojaka s kojima se do tada ljubio nije to radilo. Ali, pretpostavio je Vudi, Doana sigurno zna ta radi, a
i njemu se to, bogami, ba dopada. Oponaao je pokrete njenog jezika. Bilo je to zapanjujue prisno i
izrazito uzbudljivo iskustvo. Mora biti da je radio sve kako treba jer ona opet zajea.
Skupivi petlju, stavio je ruku na njenu levu dojku. Bila je udesno meka i teka pod svilenom haljinom. Dok ju je milovao, napipao je malo ispupenje, i pomislio, sav uzdrhtao od novog otkria, da
to mora da je bradavica. Protrljao ju je palcem.
Ona se naglo odbi od njega. Za boga miloga ree. ta ja to radim?
Ljubi se sa mnom ree Vudi radosno. Nije skidao ruke s njenih oblih bokova. Oseao je vrelinu njene koe ispod svilene haljine. Hajdemo jo malo.
Sklonila je njegove ruke sa sebe. Mora da sam sila s uma. Ovo je Reket-klub, za ime boga.
Vudiju je bilo jasno da je arolija prola i da, naalost, te veeri ljubljenja vie nee biti. Pogledao je oko sebe.
Ne brini ree. Niko nita nije video. Uivao je u tom zaverenikom oseanju.
Bolje da poem kui pre nego to napravim jo veu glupost.
Nije hteo da dozvoli da ga to uvredi. Mogu li da te otpratim do kola?

 Jesi li poludeo? Ako se pojavimo tamo zajedno, svi e odmah pretpostaviti ta smo radili naroito kad vide taj blesav osmeh na tvom licu.
Vudi je pokuavao da skine taj osmeh s lica. A to ti onda ne ue unutra, a ja da saekam ovde
jedan minut?
Pametno. I ode ona.
Videemo se sutra dobaci on za njom.
Nije se okrenula.

V
Ursula Djuar je imala nekoliko svojih, meusobno povezanih odaja u staroj viktorijanskoj palati u
Aveniji Delaver. Bili su to jedna spavaa soba, kupatilo i garderoba; a posle muevljeve smrti, od te
garderobe napravila je mali dnevni boravak. Uglavnom je imala celu kuu na raspolaganju, jer su
Gas i Roza esto bili u Vaingtonu, a Vudi i ak su boravili u internatu. Ali kad bi oni doli kui, Ursula je vei deo dana provodila u svojim odajama.
Bilo je nedeljno jutro kad je Vudi otiao da razgovara s njom. Jo je bio na sedmom nebu posle
Doaninog poljupca, mada je celu no proveo pokuavajui da dokui ta li je taj poljubac u stvari
znaio. A mogao je da znai bilo ta, od istinske ljubavi do istinskog pijanstva. On je znao samo toliko da jedva eka da ponovo vidi Doanu.
U babinu sobu je uao pratei njenu slukinju Beti, koja joj je nosila posluavnik s dorukom. Drago mu je bilo to se Doana onako naljutila zbog svega to je zadesilo Betinu rodbinu na Jugu. Rasprave liene strasti precenjene su u politici, smatrao je on. Ljudi bi trebalo da se ljute zbog okrutnosti
i nepravde.
Baka je ve sedela u krevetu, sa ipkanim alom prebaenim preko svilene svetlosmee spavaice.
Dobro jutro, Vudro! ree ona, iznenaena.
Voleo bih da popijem kafu s tobom, bako, ako doputa. Prethodno je ve bio zamolio Beti da
ponese dve olje.
Poastvovana sam ree Ursula.
Beti, sedokosa pedesetogodinjakinja, lepo popunjena, kako se to ponekad kae, spustila je posluavnik ispred Ursule, a Vudi sipa kafu u oljice od majsenskog porcelana.
Razmiljao je bio o tome ta e da kae, lepo je sve razvrstao, stavku po stavku. Prohibicija je
prolost, Lav Pekov je sad biznismen koji posluje po zakonu, tako e rei. Sem toga, nije poteno da
Dejzi trpi zato to je njen otac svojevremeno bio kriminalac naroito ako se ima u vidu da je veina
uglednih porodica iz Bafala krila zakon kupujui alkohol od njega.
Poznaje li ti arlija Farkarsona? upita on na poetku.
Poznajem.
Naravno da ga je poznavala. Poznavala je ona sve lanove svih porodica iz Plave knjige grada
Bafala.
Hoe pare tosta? upita ona.
Ne, hvala, dorukovao sam.
Deacima tvog uzrasta hrane nikad dosta. Ona ga pogleda pronicljivo. Osim ako su zaljubljeni.
Bila je raspoloena tog jutra.
arliju majka, da tako kaem, ne d da die ree Vudi.
Ni ocu njegovom nije dala oporo e Ursula. Jedino je smrt mogla da ga izbavi od nje. Ona

otpi malo kafe, pa poe viljukom da jede grejpfrut.

arli me je sino pitao da te u njegovo ime zamolim za jednu uslugu.
Ona izvi obrvu, ali ne ree nita.
Vudi udahnu. On bi voleo da pozove gospou Pekov u Damsko udruenje Bafala.
Ursula ispusti viljuku srebro zvecnu o fini porcelan. Kao da prikriva smetenost, ree:
Sipaj mi, Vudi, molim te, jo malo kafe.
On poslua i ne ree nita. Nije mogao da se seti da ju je ikada video zbunjenu.
Ursula je pijuckala kafu, a onda ree:
A zato bi, zaboga, arli Farkarson, ili bilo ko drugi, hteo da Olga Pekov ue u Udruenje?
On hoe da se oeni Dejzi.
Stvarno?
A plai se da se njegova majka nee sloiti.
U pravu je, to se toga tie.
Ali zato misli da bi mogao da je ubedi...
Ako ja primim Olgu u udruenje.
Onda bi ljudi mogli i da preu preko toga to joj je otac bio gangaster.
Gangster?
Pa, krijumar, ako nita drugo.
A, to ree Ursula kao da je to neto nevano. Nije u tome stvar.
Zaista? Sad je na Vudija doao red da se iznenadi. A u emu je onda?
Ursula se neto zamislila. utala je taman toliko dugo da se Vudi zapitao da nije sluajno zaboravila da je on tu. A onda Ursula progovori:
Tvoj otac je bio zaljubljen u Olgu Pekov.
Boga mu!
Ne budi prost.
Izvini, bako, iznenadila si me.
Bili su vereni, trebalo je da se uzmu.
Vereni? ponovi on u udu. Razmisli naas pa ree: A ja izgleda jedini u Bafalu nisam znao za
to.
Nasmeila mu se. Postoji ta posebna meavina mudrosti i bezazlenosti koju samo adolescenti poseduju. Seam se toga kod tvog oca, kao da je jue bilo, a vidim to sad i kod tebe. Da, svi u Bafalu
znaju, mada ovi iz tvoje generacije bez sumnje to smatraju dosadnom priom iz starih vremena.
Pa ta se to dogodilo? ree Vudi. Mislim, ko je raskinuo?
Ona je raskinula kad je zatrudnela.
Vudi je zinuo. S tatom?
Ne, nego sa oferom Lavom Pekovom.
On joj je bio ofer? Sve bolje od boljeg! Vudi je zautao, pokuavajui sve to da svari. O,
boe, tata se sigurno oseao kao poslednja budala.
Tvoj tata nikada nije bio budala odseno e Ursula na to. Jedina budalatina koju je u ivotu
napravio bila je ta to je zaprosio Olgu.
Vudi se setio radi ega je doao. U svakom sluaju, bako, bilo je to pre puno vremena.
Pre mnogo vremena. Ili davno. Pazi kad bira prilog. Ali rasuivanje ti je svakako jaa strana od
gramatike. Jeste bilo davno.
Ove rei ve su budile nadu. Uradie to, znai?
A ta misli, ta bi tvoj otac rekao?

Vudi je razmiljao. Ursuli ne moe da zamae oi prozre te ona dok dlanom o dlan.
Da li bi mu smetalo? ree on. Pretpostavljam da bi mu bilo neprijatno da stalno gleda Olgu,
koja bi ga neprestano podseala na tu poniavajuu epizodu iz mladih dana.
Mislim da si u pravu.
S druge strane nastavi Vudi on i te kako veruje da se prema blinjima treba ponaati poteno.
Mrzi nepravdu. Ne bi on kanjavao Dejzi zbog neega to je uinila njena majka. arlija jo manje.
Veliko srce ima tata.
Vee nego ja, to hoe da kae ree Ursula.
Nisam to hteo da kaem, bako. Ali siguran sam da tata, kad bi ga pitala da li mu smeta da se Olga
ulani u Udruenje, ne bi imao nita protiv.
Ursula klimnu glavom. I ja tako mislim. Ali pitam se da li si ti uspeo da razlui ko, u stvari, stoji iza te molbe.
Vudi je znao na ta ona cilja. O, ti misli da je Dejzi nagovorila arlija? Ne bi me iznenadilo. A
zar je to sada vano?
Pa i nije, valjda.
I, uinie to?
Raduje me to moj unuk ima plemenito srce iako sumnjam da ga trenutno iskoriava jedna lukava i slavoljubiva devojka.
Vudi se nasmei. Jel to znai da pristaje, bako?
Zna i sm da nita ne mogu da jemim. Izneu predlog pred odbor.
Ursuline predloge svi su primali kao kraljevske zapovesti, ali Vudi to ovoga puta ne izgovori.
Hvala ti. Zaista si zlatna.
A sad me lepo poljubi pa se spremaj za crkvu.
Vudi utee.
Ubrzo je zaboravio na arlija i Dejzi. Dok je sedeo u Katedrali Svetog Pavla na Trgu elton, nije
ni sluao propoved o Noju i Potopu ve je razmiljao o Doani Rouzrok. Njeni roditelji bili su tu,
u crkvi, ali ona nije. Hoe li stvarno otii na demonstracije? Ako se pojavi, pitae je da li bi htela da
izae s njim. Samo, da li e pristati?
Doana je, procenio je, prepametna da bi marila za razliku u godinama. Zacelo je i sma svesna da
s Vudijem ima mnogo vie zajednikog nego s klipanima kao to je Viktor Dikson. A onaj poljubac!
Jo je sav cepteo od tog poljupca. A ta je tek radila jezikom rade li to i ostale devojke? eleo je
da proba opet, i to to pre.
Razmiljajui unapred, upitao se: ako Doana i pristane da se via s njim, ta e biti u septembru?
Ona odlazi na Koled Vasar, u gradi Pokipsi, Vudi to zna. On e se vratiti u kolu i nee je videti
do Boia. Vasar je iskljuivo enski koled, ali mora biti da u tom Pokipsiju ive i neki mukarci.
Hoe li tamo izlaziti s drugim momcima? Ve je bio ljubomoran.
Kad su izali iz crkve, saoptio je roditeljima da nee kui na ruak, jer ide na protestni mar.
Blago tebi ree mu majka. Kao mlada, bila je urednica lokalnog lista Anarhist. Ona se okrenu
prema muu. I ti bi trebalo da poe, Gase.
Sindikat je podneo tubu na to e tata. Zna i sama da ne smem da prejudiciram ishod sudskog spora.
Ona se opet okrenu prema Vudiju. Samo nemoj da te prebiju tabadije Lava Pekova.
Vudi izvadi foto-aparat iz prtljanika oevog automobila. Bila je to lajka III, toliko mala da je mogao da je nosi na kaiu oko vrata, a ipak joj je ekspozicija iznosila tek petstoti deo sekunde.
Prepeaio je nekoliko etvrti do Nijagarinog trga, gde je trebalo da pone mar. Lav Pekov je

bio pokuao da ubedi gradske vlasti da zabrane demonstracije toboe strahujui da bi mogle postati
nasilne, ali su iz sindikata uporno tvrdili da e protest biti miran. Prevagnulo je, oigledno, na stranu
sindikalaca, budui da je prostor ispred Gradske venice vrveo od stotina i stotina ljudi. Mnogi su
nosili prelepe, izvezene barjake, crvene zastave i transparente na kojima je pisalo KAITE NE
GAZDAMA SILEDIJAMA. Vudi se osvrtao na sve strane ne bi li ugledao Doanu, ali nje nije bilo.
Vreme je bilo lepo, raspoloenje vedro i Vudi naini nekoliko snimaka: radnici u nedeljnim odelima, sa eirima; automobil ukraen zastavama; mladi policajac koji gricka nokte. Od Doane jo ni
traga ni glasa, i Vudi pomisli da se ona nee ni pojaviti. Moda je, pretpostavio je on, danas mui
glavobolja.
Mar bi trebalo da pone u podne. Krenuli su, konano, nekoliko minuta pre jedan. Celim putem
postavljeni su kordoni policije, primetio je Vudi. On se naao negde na sredini povorke.
Dok su hodali na jug, Vaingtonskom ulicom, ka gradskoj industrijskoj zoni, on ugleda Doanu kako
se, tek koji metar ispred njega, prikljuuje koloni i srce mu zaigra. Na sebi je imala pantalone ivene
po meri, koje su joj odlino stajale. Pourio je da je sustigne.
Dobar dan! ree on radosno.
Boe dragi, pa ti si veseo ree ona.
Malo je rei! Bio je u bunilu od radosti.
Mamurna si?
Ili to ili sam zakaila kugu. ta ti misli ta je?
Ako ti je izbio osip, onda ima kugu. Jel su ti se pojavile takice? Vudi maltene nije znao ta
govori. Ja nisam lekar, ali drage volje u te pregledati.
Obuzdaj se malo. Znam ja da si armantan, ali nisam raspoloena.
Vudi je pokuao da se smiri.
Nedostajala si nam u crkvi ree. Propoved je bila o Noju.
Na njegovo zaprepaenje, ona prasnu u smeh.
O, Vudi! ree. Mnogo mi se svia kad si tako zabavan, ali molim te, nemoj danas da me zasmejava.
Vudi nije shvatio da li to treba da primi kao kompliment.
U sporednoj uliici opazi utom jednu otvorenu bakalnicu.
Treba ti tenosti ree on. Odmah se vraam.
Otrao je do duana i kupio dve boce ledene koka-kole, iz friidera. Prodavac mu ih je otvorio te
se Vudi vrati u povorku. Kad je dao Doani bocu, ona ree:
O, deko, ivot si mi spasao.
Prinela je bocu usnama i povukla dobar gutljaj.
Vudi je imao utisak da je, zasad, na dobrom putu.
Meu uesnicima mara vladalo je dobro raspoloenje, uprkos nemilom dogaaju zbog kojeg su se
i okupili da protestuju. Grupa starijih mukaraca pevala je politike himne i tradicionalne pesme. Bilo je tu ak i nekoliko porodica s decom. A na nebu ni oblaka.
Jesi li itala Studije o histeriji? upita je Vudi u hodu.
Nikad ula.
O! To je od Sigmunda Frojda. Ja mislio da ga ti voli.
Zanimljive su mi njegove ideje. Ali nisam proitala nijednu njegovu knjigu.
Trebalo bi. Studije o histeriji su pravo udo.
Znatieljno ga je pogledala. ta li je tebe navelo da proita jednu takvu knjigu? Ne predaju vam,
sigurno, psihologiju u onoj skupoj starinskoj koli u koju ti ide.

 O, ne znam. Verovatno sam tebe uo kako pria o psihoanalizi, pa mi se uinilo kao neto zaista
panje vredno. I jeste.
U kom smislu?
Vudi je imao utisak da ga ona samo iskuava, da vidi da li je zaista razumeo ta pie u toj knjizi, ili
se samo pravi. Pa recimo da jedan sumanut in, kao to je, na primer, opsesivno prolivanje mastila
na stolnjak moe poivati na nekoj skrivenoj logici ree on.
Doana klimnu glavom.
Da ree ona. Tako je.
Vudi je nagonski znao da ona, zapravo, ne razume o emu on to govori. Ve ju je bio nadmaio u
poznavanju Frojda, s tim to je nju bila sramota da to i prizna.
ta, inae, najvie voli da radi? upita Vudi. Da ide u pozorite? Slua klasinu muziku?
Odlazak u bioskop, pretpostavljam, ne predstavlja neki poseban uitak za nekoga iji je otac vlasnik
stotinak bioskopskih sala.
to pita?
Pa... Odluio je da bude iskren. Hteo sam da te pitam da izaemo i eleo bih da ti ugodim.
Eto, reci ta eli pa emo to i da radimo.
Nasmeila mu se, ali nije to bio ba osmeh kakvom se od nje nadao. Jeste bio srdaan, ali pre saoseajan, i najavljivao je loe vesti.
Rado, Vudi, ali ti ima petnaest godina.
Kao to si sama sino rekla, zreliji sam od Viktora Diksona.
Ni s njim ne bih izala.
Vudiju se stee grlo te je upita promuklim glasom. Jel ti to mene odbija?
Da, i to izriito. Ne elim da izlazim s dekom koji je tri godine mlai od mene.
Smem li da te pitam ponovo kroz tri godine. Tad emo biti istih godina.
Ona se nasmeja pa ree:
Prestani s tim dosetkama, glava me boli od njih.
Vudi je procenio da nema svrhe da krije bol. ta je, na kraju krajeva, imao da izgubi? Onako izmuen, ree:
A ta je onda znaio onaj poljubac?
Nita nije znaio.
Sav snuden, vrteo je glavom. Meni jeste znaio. Nikada se ni sa jednom nisam tako poljubio.
O, boe, znala sam da to ne treba da radim. Vidi, samo smo se malo zabavili. Da, uivala sam u
tome zasluio si da ti odam priznanje. Sladak si deko i pametan si kao pelica, ali poljubac, Vudi,
nije izjava ljubavi, bez obzira na to koliko u njemu uiva.
Bili su se primakli elu kolone, i Vudi je tamo napred ugledao odredite njihovog mara: visoki
zid kojim je okruen Metalurki kombinat u Bafalu. Kapija je bila zatvorena, a uvalo ju je tuce, ako
ne i vie fabrikih uvara, grubijana u svetloplavim kouljama nalik na policijske uniforme.
A i pijana sam bila dodade Doana.
Da, i ja sam bio pijan ree Vudi.
Bio je to tugaljiv pokuaj da spase dostojanstvo, ali Doana je imala bar toliko milosti da se pretvara kako mu veruje.
Onda smo se oboje poneli budalasto ree ona i trebalo bi, naprosto, to da zaboravimo.
Da ree Vudi, pa skrenu pogled.
Sad su ve bili ispred fabrike. Oni sa ela povorke stali su ispred kapije, i neko se oglasi preko
megafona. Pogledavi malo bolje, Vudi opazi da je govornik mesni sindikalni elnik Brajan Hol. Vu-

dijev otac je poznavao tog oveka, i ovaj mu se dopadao: nekada davno njih dvojica su zajedno radili na okonanju jednog trajka.
Oni otpozadi neprestano su pristizali, i tako se stvori guva u celoj ulici. Fabriko obezbeenje nikome nije dalo da prie ulazu, iako je kapija bila zatvorena. Vudi je sad video da su ljudi naoruani
pendrecima kakve nose policajci. Jedan od njih je vikao:
Dalje od kapije! Ovo je privatan posed!
Vudi je podigao foto-aparat i slikao.
Ljude u prednjim redovima neprestano su gurali oni otpozadi. Vudi je uhvatio Doanu za nadlakticu
i pokuao da je skloni iz arita napetosti. Nije to, meutim, bilo tako lako izvesti: gomila se ve bila
zgusnula i niko nije hteo da im se skloni s puta. I mimo volje, Vudi primeti da ga masa nosi blie fabrikoj kapiji i straarima s pendrecima.
Nije dobro ree on Doani.
Ali ona se bila sva zajapurila od uzbuenja. Nee nas te barabe zadrati! povika Doana.
ovek do nje prihvati:
Tako je! Nego ta!
Gomila je i dalje bila na desetak metara od kapije, ali su straari svejedno, bez ikakve potrebe,
poeli da potiskuju demonstrante. Vudi je napravio jo jedan snimak.
Brajan Hol je do toga asa urlao u megafon o gazdama koje zlostavljaju radnike i pretei upirao
prstom u fabriku policiju. Onda je promenio ton i pozvao na mir.
Sklonimo se dalje od kapije, molim vas, brao govorio je on. Povucimo se, bez grubosti.
Vudi je video kad je straar odgurnuo enu tako grubo da je posrnula u masi. Nije pala, ali je kriknula, i ovek koji je bio s njom odvrati uvaru:
Ej, drugar, oladi malo, hoe?
ta oe ti? uzvrati uvar izazivaki.
ena na to povika:
Samo prestani da se gura!
Povucite se, povucite se! urlao je uvar. Podigao je pendrek. ena vrisnu.
Ba dok je on zadavao udarac, Vudi naini snimak.
ubre jedno, enu udario! ree Doana pa krenu k njemu.
Veina okupljenih, meutim, bila je krenula u suprotnom smeru, leima okrenuta fabrici. Za njima
su ili uvari, gurajui ih, utirajui i vitlajui palicama.
Nema potrebe za nasiljem! ree uto Brajan Hol. Pripadnici fabrikog obezbeenja, odstupite!
Nemojte upotrebljavati palice! A onda mu jedan od straara izbi megafon iz ruke.
Mlai mukarci uzvraali su udarce. Petorica-estorica pravih policajaca umea se u masu. Nita
nisu preduzimali protiv fabrikog obezbeenja, ve poee da hapse one koji su pruali otpor.
uvar koji je sve i zapoeo pade na zemlju, a dvojica demonstranata poee da ga utiraju.
Vudi je i to snimio.
Doana je vritala od besa. Bacila se na jednog uvara i izgrebala ga po licu. On je ispruio ruku
da je odgurne. Sluajno ili namerno, tek korenom ake otro ju je zakaio po nosu. Ona pade nauznak,
a krv joj iknu iz nozdrva. uvar podie palicu. Vudi dohvati Doanu oko struka i cimnu je unazad.
Palica promai metu.
Idemo! povika Vudi. Moramo da se izvuemo odavde!
Od siline udarca, bes je splasnuo u Doani. Nije se opirala dok ju je Vudi, sa sve foto-aparatom,
koji mu je landarao na kaiu oko vrata, to je bre mogao, malo vukao, malo nosio iz guve. Masa se
sad ve bila uspaniila; u sveoptoj beaniji, ljudi su padali i saplitali se jedni preko drugih.

Vudi je bio vii od veine prisutnih te je uspeo da ostane na nogama, a s njim i Doana. Probili su
se nekako kroz gomilu, za dlaku izbegavi pendrecima. Konano se masa proredila. Doana se oslobodi njegovog stiska pa oboje potrae.
Zvuci borbe jenjavali su u pozadini. Minut kasnije, poto su skrenuli za nekoliko ulinih okova,
obreli su se u pustoj ulici s fabrikama i magacinima; kako je bila nedelja, sve je bilo zatvoreno. Njih
dvoje iz trka preoe u hod, pokuavajui da dou do daha. Doana prasnu u smeh.
Ala je bilo uzbudljivo! ree ona.
Vudi nije bio toliko poletan. Bilo je gadno ree on. A moglo je da bude i gore.
Budui da ju je izbavio, donekle se nadao da e je to navesti da se predomisli i ipak izae s njim.
Ali ona nije smatrala da mu toliko duguje.
O, daj, molim te ree ona potcenjivaki. Niko nije poginuo.
Oni uvari su namerno izazvali nerede!
Pa naravno! Pekov hoe da predstavi sindikalce u loem svetlu.
Dobro, mi znamo ta se zaista dogodilo. Vudi je lupkao prstima po aparatu. A ja to mogu i da
dokaem.
Preli su tako jedno osamsto metara, kad Vudi opazi taksi i zaustavi ga. Taksisti je rekao adresu
porodine kue Rouzrokovih.
Poto su se smestili na zadnjem seditu, on izvadi maramicu iz depa.
Neu da te vratim kui ocu u takvom stanju ree on, rairi belu pamunu maramicu, i neno
pone da briska krv s njene gornje usne.
Bio je to prisan in i, bar njemu, uzbudljiv, ali ona mu nije dozvolila da dugo uiva. Ja u ree
trenutak kasnije, uze od njega maramicu pa se sama obrisa. Kako sad izgleda?
Ostalo ti je malice slaga je on, pa opet uze onu maramicu. Imala je velika usta, pravilne bele
zube i oaravajue pune usne. On se napravi kao da je ugledao neto ispod njene donje usne. Nenim
pokretima obrisao je to mesto pa rekao:
Sad je bolje.
Hvala. udno ga je pogledala i blagonaklono i razdraljivo. Znala je da ju je Vudi slagao za
tu krv na bradi, naslutio je i on da ona zna, ali sada, izgleda, ni sma nije bila naisto da li da se zbog
toga naljuti na njega.
Taksi je stao ispred njene kue.
Ti nemoj da ulazi ree ona. Slagau roditelje, neu im rei gde sam bila i ne bih elela da
im ti tamo istrtlja istinu.
Prema Vudijevoj proceni, on je bio kudikamo diskretniji od nje, ali to ovom prilikom nije istakao.
Pozvau te kasnije ree samo.
Vai. Ona izae iz taksija pa se, nehajno odmahnuvi rukom, udalji.
Mnogo je slatka ree taksista. Za tebe, istina, previe matora.
Odbacite me do Avenije Delaver ree Vudi. Naveo je broj i raskrsnicu do koje ovaj treba da
ga odveze. Nije mu bilo ni na kraj pameti da o Doani razgovara s prokletim taksistom.
Razmiljao je zato ga je odbila. Ne bi to, zapravo, ni trebalo da ga udi: svi ivi, od njegovog roenog brata pa do ovog taksiste, kau da je premlad za nju. Pa ipak, da je bolelo bolelo je. inilo
mu se sad kao da ne zna ta e sa sobom. Kako da pregura taj dan?
Njegovi roditelji su u to vreme odlazili na ritualno nedeljno popodnevno spavanje. ak je bio uveren da su tada zapravo vodili ljubav. A to se aka tie, on je, po Betinim reima, otiao s drutvom
na plivanje.
Vudi je uao u mranu komoru i razvio film. Pustio je toplu vodu u posudu, da hemikalije dostignu

odgovarajuu temperaturu, a onda stavio film u crnu kesu kako bi ga preneo do svetlosne kutije.
Bio je to dug postupak koji je zahtevao strpljenje, ali on je voleo da sedi u mraku i razmilja o
Doani. Ona se, dodue, nije zaljubila u njega dok su uestvovali u neredima, ali ih je taj dogaaj
svakako zbliio. Bio je uveren da e joj, s vremenom, biti sve drai. Moda njeno ne i nije konano. Moda bi trebalo istrajati. Njega, izvesno je, druge devojke nisu zanimale.
Kad se oglasio mera vremena, prebacio je film u siretnu kiselinu, da zaustavi hemijsku reakciju,
a zatim u fiksir, da dobije sliku. Naposletku je oprao i osuio film, pa stao da zagleda crno-bele negative u rolni.
Snimci su, uinilo mu se, bili vrlo dobri.
Isekao je film na okvire, a onda stavio prvi u ureaj za uveavanje. Ispod ureaja stavio je list fotografskog papira dimenzija dvadeset pet sa dvadeset, pa ukljuio svetlo i negativu izloio papir, odbrojavajui pritom sekunde. A onda je papir spustio u otvorenu kadicu s razvijaem.
Bio je to najbolji deo celog procesa. Na belom papiru polako su izbijali sivi peati; pomaljao se
prizor koji je on fotografisao. Njemu je sve to i dalje izgledalo kao udo. Na prvom snimku videli su
se jedan crnac i jedan belac, obojica u nedeljnim odelima i sa eirima. Drali su transparent na kojem je, krupnim slovima, bilo ispisano BRATSTVO. Kad se slika jasno ocrtala, prebacio je papir u
kadicu s fiksirom, a onda ju je oprao i osuio.
Razvio je sve fotografije, pa ih izneo iz komore i stavio na trpezarijski sto. Bio je zadovoljan: behu to slike pune ivota i akcije koje su slikovito prikazivale dogaaje. Kad je uo roditelje gore na
spratu, pozvao je majku. Pre nego to se udala, bila je novinarka, i jo je pisala knjige i lanke za asopise.
ta misli? upita je Vudi.
Pomno je, onim jednim okom, razgledala fotografije. Posle nekog vremena ree:
Mislim da su dobre. Trebalo bi da ih odnese u neku novinsku redakciju.
Stvarno? ree on. Uzbuenjima nikad kraja. A kojih novina?
Sve su to, naalost, konzervativni listovi. Moda u Bafalo sentinel. Urednik je Piter Hojl on tamo sedi otkad je sveta i veka. Tvog oca dobro poznaje, verovatno e te primiti.
A kada da mu odnesem fotografije?
Odmah. Mar je najsveija vest. Sve novine e sutra pisati o tome. Slike su im potrebne veeras.
Vudi kao da dobi krila. Odlino ree on, pa pokupi snimke koji su se presijavali na svetlu i naslaga ih na urednu gomilu. Majka je u meuvremenu donela kartonsku fasciklu iz tatine radne sobe.
Vudi je poljubi i izae iz kue.
Uhvatio je autobus do centra grada.
Glavni ulaz u redakciju Sentinela bio je zatvoren, i on se na trenutak potpuno obeshrabi, da bi mu
ve asak potom sinulo kako izvetai svakako moraju na neka vrata da ulaze i izlaze ne bi li u ponedeljak osvanulo novo izdanje, te ubrzo pronae sporedni ulaz.
Imam neke fotografije za gospodina Hojla ree on oveku koji je sedeo unutra, iza samog ulaza,
i ovaj ga uputi na sprat.
Pronaao je urednikovu kancelariju, sekretarica je upisala njegovo ime, i minut kasnije Vudi se rukovao s Piterom Hojlom. Urednik je bio visok, ponosit mukarac sede kose i crnih brkova. Upravo
je, po svemu sudei, privodio kraju sastanak s jednim mlaim kolegom. Govorio je glasno, kao da vikom pokuava da nadjaa tamparsku presu:
Pria o vozaima koji bee s mesta udesa je dobra, ali je uvod tanak, Dek ree on, spustivi
ruku oveku na rame, i usmeravajui ga prema vratima. Hajde to malo preuredi. Gradonaelnikovu
izjavu daj kasnije, a poni od obogaljene dece.

Dek izae, a Hojl se okrenu prema Vudiju.

ta si to doneo, mali? ree on bez uvoda.
Uestvovao sam danas u maru.
U neredima, hoe da kae.
Nisu bili neredi dok fabriki uvari nisu poeli palicama da tuku ene.
A ja uo da su uesnici mara pokuali da provale u fabriku i da je straa odbila napad.
Nije tako bilo, gospodine, i fotografije to dokazuju.
Pokai.
Dok je sedeo u autobusu, Vudi je slike poreao po redosledu. Prvu je spustio na urednikov sto.
Poelo je mirno.
Hojl odgurnu fotografiju u stranu.
Nita posebno ree.
Vudi mu na to pokaza sliku snimljenu ispred fabrike.
uvari su ekali kod kapije. Vidite im ovde pendreke.
Sledei snimak ovekoveio je trenutke kad je poelo guanje.
Uesnici mara su bili bar deset metara udaljeni od kapije, tako da nije bilo nikakve potrebe da
ih uvari potisnu. Bila je to provokacija.
U redu ree Hojl; te slike nije odgurnuo u stranu.
Vudi izvadi najbolji snimak, na kojem se vidi uvar kako palicom bije enu.
Ovo sam gledao svojim oima ree Vudi. ena mu nije rekla nita drugo nego da prestane da
je gura, a on ju je, evo, ovako udario.
Dobra slika ree Hojl. Ima jo?
Jo jednu odgovori Vudi. Veina uesnika mara razbeala se im je poela tunjava, ali je
nekoliko njih ipak uzvratilo. Pokazao je Hojlu fotografiju na kojoj se vidi kako dvojica demonstranata utiraju uvara koji lei na zemlji. Ovi ljudi su se osvetili uvaru koji je tukao onu enu.
Svaka ti ast, mladi Djuare ree Hojl. Seo je za sto i iz fioke izvukao formular. Dvadeset dolara, moe?
Hoete da kaete da ete objaviti moje fotografije?
Pa zato si ih, valjda, i doneo.
Da, gospodine, hvala vam, moe dvadeset dolara, mislim, odlino. Mislim, i previe je.
Hojl je vrljao po onom formularu pa ga potpisao. Nosi ovo na blagajnu. Sekretarica e ti kazati
gde je.
Vudi je bio ushien. Suma je bila zadivljujua, ali njega je jo vie uzbudilo to to e njegove fotografije izai u novinama. Sledio je sekretariina uputstva i stigao u sobiak sa alterom i prozoretom
blagajne, gde je dobio dvadeset dolara. A potom se, taksijem, odvezao kui.
Roditelji su bili van sebe od sree zbog njegovog uspeha, a ak je i njegovom bratu oigledno bilo
drago. Za veerom mu baka ree:
Dobro je sve dok ti ne padne na pamet da se bavi novinarstvom. To bi bilo uniavajue.
Vudi je zaista bio poeo da razmilja da se, umesto politici, posveti novinskoj fotografiji, i iznenadio se to njegova baka to ne odobrava.
Majka se nasmei i ree:
Ali, draga Ursula, pa ja sam bila novinarka.
Drugo je to, ti si ensko odvrati baka. Vudro mora da izraste u oveka od ugleda, kao njegovi
otac i deda.
Majku te rei nisu uvredile. Volela je baku i njene pravoverne pridike sluala je strpljivo i s pa-

njom.
ak se, meutim, jedio zbog te tradicionalne usredsreenosti na starijeg sina.
A ta e od mene biti? upita on. Sitna boranija?
Ne budi prost, arlse ree mu baka, ija je, kao i obino, bila poslednja.
Vudi je te noi dugo leao budan. Jedva je ekao da vidi svoje fotografije u novinama. Oseao se
kao dete na Badnje vee: toliko je udeo da svane da nije mogao da zaspi.
Razmiljao je o Doani. Nije u pravu to misli da je premlad za nju. Jer on je za nju onaj pravi.
Dopadao joj se, imali su mnogo toga zajednikog, i uivala je u onom poljupcu. Jo se nadao da e
osvojiti njeno srce.
Konano je zaspao, a kad se probudio, ve je bio dan. Obukao je kuni ogrta preko pidame i strao u prizemlje. Sobar Do uvek bi rano izlazio da pokupi novine, i one su ve leale na stoiu u trpezariji. I Vudijevi roditelji bili su tu; otac je jeo kajganu, majka je pila kafu.
Vudi je uzeo Sentinel. Njegov rad objavljen je na naslovnoj strani.
Ali nije to izgledalo kako je on oekivao.
Iskoristili su samo jedan njegov snimak onaj poslednji. Bila je to fotografija na kojoj uvar fabrike lei na tlu dok ga dvojica radnika utiraju. Naslov je glasio: METALCI U TRAJKU PRAVILI
NEREDE.
O, ne! ree on.
S nevericom je proitao izvetaj. Pisalo je da su uesnici u protestnom maru pokuali da upadnu u
fabriku te da je fabrika straa hrabro odbila njihove nasrtaje, pri emu su mnogi uvari zadobili lake telesne povrede. Ponaanje radnika osudili su gradonaelnik, naelnik policije i Lav Pekov. Ispod
glavnog lanka, kao dodatak, citirana je izjava sindikalnog predstavnika Brajana Hola, koji je opovrgao tu verziju dogaaja i okrivio uvare za nasilje.
Vudi je pokazao novine majci.
Kazao sam Hojlu da su uvari zapoeli nerede i dao mu sliku koja to dokazuje! ree ljutito.
Zato bi objavio neto to je potpuno suprotno istini?
Zato to je konzervativac ree ona.
Novine bi trebalo da objavljuju istinu! uzviknu Vudi gnevno i ogoreno. Ne mogu oni tek tako
da smiljaju lai!
Vala, mogu ree ona.
Ali nije poteno!
Dobro doao u stvarni svet ree mu majka.

VI
U holu vaingtonskog hotela Ric-Karlton Greg Pekov i njegov otac naleteli su na Dejva Rouzroka.
Dejv je nosio belo odelo i slamnati eir. Pogled mu je bio pun mrnje. Lav ga je pozdravio, ali se
ovaj, ne uzvrativi, samo prezrivo okrenuo.
Greg je znao razloge. Dejv je celog leta gubio novac, zato to Rouzrok teatri nisu dobijali hitove za
premijerno prikazivanje. A Dejv je, po svemu sudei, naslutio da je Lav u to umeao prste.
Prole nedelje Lav je Dejvu ponudio etiri miliona dolara za bioskopske sale polovinu prvobitne
sume i Dejv ga je opet odbio.Cena pada, Dejve, upozorio ga je Lav.
Greg sad upita oca:
Pitam se samo ta li trai ovde?
Doao je da se sastane sa Solom Starom. Pitae Sola zato mu ne daje dobre filmove. Lav je,

oigledno, znao ta se deava.

A ta e gospodin Star da uradi?
Zamajavae ga.
Greg se divio ocu to uvek sve zna i to konce, ma ta se dogaalo, uvek dri u svojim rukama.
Uvek je bio korak ispred ostalih.
Uli su u lift. Greg je prvi put bio u apartmanu koji je njegov otac trajno unajmio u ovom hotelu.
Marga, Gregova majka, nikada nije kroila ovamo.
Lav je mnogo vremena provodio u Vaingtonu jer su se vlasti neprestano meale u poslovanje filmske industrije. Oni koji su se izdavali za moralne predvodnike i te kako su se uzrujavali zbog svega
to se prikazuje na velikom platnu, pa su pritiskali vlast da cenzurie filmove. Lav je u tome video
prostor za sklapanje poslova ceo ivot bio je za njega prostor za sklapanje poslova i sada mu je
jedino bilo vano da uvek izbegava formalnu cenzuru tako to e se pridravati propisa u oblasti zatite javnih interesa; takvu strategiju podravali su Sol Star i veina holivudskih krupnih zverki.
Uli su u dnevnu sobu koja je bila vrlo otmeno ureena, vie i od prostranog stana u Bafalu gde su
iveli Greg i njegova majka, a koji je Greg odvajkada smatrao luksuznim. Nametaj u toj sobi bio je
na dugim, tankim nogarima Greg je pretpostavljao da je francuske proizvodnje prozori su bili zaklonjeni raskonim zavesama od kestenjastog baruna, a tu je bio i jedan veliki fonograf.
Greg se zapanji kad je usred te sobe ugledao filmsku zvezdu Gledis Andelus kako sedi na divanu
presvuenom utom svilom.
Prialo se da je ona najlepa ena na svetu.
Gregu je sad bilo jasno i zato. Gledis je bila neodoljiva, sa zavodljivim tamnoplavim oima i dugim nogama prekrtenim ispod pripijene suknje. Kad mu je pruila ruku, na crvenim usnama pojavio
se osmeh, dok su joj se oble dojke zamamno pomerale ispod mekog dempera.
Oklevao je na tren pre nego to se rukovao s njom. inilo mu se da e izneveriti svoju majku, Margu. Ona nikada nije izgovorila ime Gledis Andelus, to je pouzdan znak da je znala ta se pria o
Gledis i Lavu. Greg se, stoga, sada oseao kao da sklapa prijateljstvo s majinom neprijateljicom.
Da me mama sada vidi, briznula bi u pla, pomisli on.
No sve u svemu, bio je zateen. Da ga je neko opomenuo, da je imao vremena da promisli kako da
odgovori, moda bi se pripremio i smislio kako da se fino povue. No sada nije mogao primorati sebe da bude neotesan prema toj neodoljivoj, predivnoj eni.
I tako ju je uzeo za ruku, pogledao u njene udesne oi i nasmeio joj se, to narod kae, kao da je
pojeo govno.
Drago mi je to konano imam priliku da te upoznam ree ona ne isputajui Gregovu ruku.
Otac mi je mnogo priao o tebi, ali mi nije rekao koliko si zgodan!
Bilo je nekog neprijatnog svojatanja u njenom nastupu, kao da je i sama deo porodice, a ne obina
kurva koja je uzurpirala mesto njegove majke. Pa ipak, Greg shvati da ne moe da odoli njenim arima.
Sviaju mi se vai filmovi ree on sav se spetljavi.
O, pusti to, ne mora to da govori ree ona, ali Gregu se uini da joj je, ipak, drago to to uje. Doi ovamo, sedi pored mene produi ona. Htela bih bolje da te upoznam.
On poslua. Sad vie nije vladao sobom. Gledis ga upita u koju kolu ide, i dok joj je on priao,
zazvoni telefon. Kao iz velike daljine, uo je kako otac govori u slualicu:
To je trebalo sutra da bude... U redu, ako ba mora, ubrzaemo... Prepusti ti to meni, ja u sve
srediti.
Lav spusti slualicu i prekide Gledis u pola rei. Tvoja soba je malo dalje niz hodnik, Greg re-

e on, pa mu dade klju. Tamo ti je poklon od mene. Smesti se i uivaj. Videemo se u sedam na veeri.
Govorio je osorno i Gledis nije skrivala ljutnju. Dodue, Lav je umeo ponekad da se ponaa tako,
osiono, i najbolje je bilo jednostavno se povinovati. Greg uze klju i izae.
U hodniku je stajao pleat ovek u jeftinom odelu. Podsetio je Grega na Doa Brehunova, efa
obezbeenja u metalurkom kombinatu. Greg klimnu glavom, a onaj ree:
Dobar dan, gospodine.
Verovatno ovek radi u hotelu, pomisli Greg.
Uao je u svoju sobu. Bila je lepo ureena, premda ne onako razmetljivo kao apartman njegovog
oca. Nije video taj poklon koji je otac malopre bio pomenuo, ali ugleda svoj kofer pa poe da ga raspakuje, razmiljajui pritom o Gledis. Da li je on to izdao svoju majku time to se rukovao sa oevom ljubavnicom? Gledis, ruku na srce, nije uradila nita drugo nego to je svojevremeno uradila i
Marga spavala je sa oenjenim ovekom. Pa ipak, Grega je to bolelo, i oseao se neugodno. Da li
da ispria majci da je upoznao Gledis? Ma kakvi!
Dok je veao koulje, neko je pokucao. Kucanje je dolazilo od vrata koja su, reklo bi se, vodila u
susednu sobu. Trenutak kasnije, ta vrata se otvorie, i u Gregovu sobu ue neka devojka.
Bila je starija od njega, ali ne mnogo. Koa joj je bila boje crne okolade, imala je haljinu na tufne
i tanicu. irok osmeh ozario joj je lice, otkrivajui bele zube.
Zdravo, ja sam u susednoj sobi ree ona.
To sam i sm shvatio ree on. A ko si ti?
Deki Dejks. Pruila mu je ruku. Glumica.
Za samo sat vremena Greg se, eto, rukovao, sa jo jednom lepom glumicom. Deki je imala taj nestani izgled koji je Gregu bio privlaniji od Gledisinog sveproimajueg magnetizma. Usta su joj bila nalik na tamnoruiasti lk.
Tata mi ree da mi je pripremio neki poklon jesi li to ti?
Zakikotala se. Izgleda da jesam. Meni je rekao da e mi se dopasti. I da e mi pomoi da zaigram na filmu.
Gregu je sad ve sve bilo jasno. Otac je naslutio da bi upoznavanje s Gledis moglo da mu bude
mrsko. I sada je tu bila Deki, kao nagrada za to to nee dizati devu. Greg pomisli da bi takvo podmiivanje verovatno trebalo odbiti, ali nije mogao da odoli.
Ti si vrlo lep poklon ree on.
Tvoj otac je stvarno dobar prema tebi.
Divan je ree Greg. A i ti si.
Ba si sladak. Spustila je tanu na komodu, prila mu blie, podigla se na vrhove prstiju i poljubila ga u usta. Usne su joj bile meke i tople.
Dopada mi se ree ona. Spustila mu je ruke na ramena. Snaan si.
Igram hokej na ledu.
Pored tebe se devojka osea sigurnom. Sad je dlanove spustila na Gregove obraze i poljubila
ga ponovo, s tim to je sada poljubac potrajao. A onda devojka uzdahnu i ree:
O, ovee, mislim da emo se lepo zabaviti.
Je li? Vaington je bio junjaki grad, gde je jo u velikoj meri vladala rasna segregacija. U
Bafalu su belci i crnci uglavnom mogli da jedu u istim restoranima i piju u istim kafanama ali ovde
je bilo drugaije. Greg nije pouzdano znao kakvi su zakoni ovde na snazi, ali je odnekud bio uveren
da bi, u praksi, injenica da se belac negde pojavio sa crnkinjom mogla samo da izazove nevolje.
Njega je iznenadilo ve i to to je Deki dobila sobu u ovom hotelu; mora da je Lav to udesio. Ali

svakako nije dolazilo u obzir da se Greg i Deki epure po gradu uetvoro s Lavom i Gledis. Na ta
li je onda Deki mislila kad je rekla da e se zabaviti? Na um mu pade neverovatna pomisao da ona
moda hoe u krevet s njim.
Spustio je ruke na devojin struk, da je privue k sebi i ponovo poljubi, ali mu se ona izmigolji.
Moram da se istuiram ree. Daj mi neki minut.
Okrenula se i izala na ista ona vrata, zatvorivi ih za sobom.
Greg je seo na krevet, pokuavajui da shvati ta mu se deava. Deki je elela da glumi u filmovima, i bila je, po svemu sudei, voljna da preko kreveta napreduje u karijeri. Svakako nije bila prva
glumica, crnkinja ili belkinja svejedno, koja pribegava toj strategiji. Pa i Gledis je isto to uradila tako to je spavala s Lavom. Greg i njegov otac imali su tu sreu da se ovajde.
Tad primeti da je Deki zaboravila tanicu. Uze je pa prie vratima. Nisu bila zakljuana. On ue.
Razgovarala je telefonom, a na sebi je imala ruiasti penjoar.
Da, cakum-pakum, nema problema rekla je. Glas joj je sad bio drukiji, zreliji, i on primeti da
se njemu obraala neprirodnim tonom zavodljive devojice. A onda ga Deki ugleda, nasmei se, pa
se onim preanjim glasom, kao iparica, obrati sagovorniku:
Molim vas, nemojte mi prebacivati pozive. Ne elim da me iko uznemirava. Hvala. Dovienja.
Zaboravila si ovo ree Greg pa joj dade tanu.
Ma, ti si u stvari samo hteo da me vidi u penjoaru ree ona koketno. Prednji deo penjoara nije
sasvim zaklanjao njene dojke od pogleda, i Greg ugleda oaravajuu oblinu glatke mrke koe.
Ne, ali mi je drago to sam video nasmei se on.
Vrati se u svoju sobu. Moram da se istuiram. Moda u ti kasnije dozvoliti da vidi i vie.
O, boe ree on.
Vratio se u svoju sobu. To je bilo da ovek ne poveruje. Moda u ti kasnije dozvoliti da vidi i
vie ponovi on naglas. I to jedna devojka da kae!
Digao mu se, ali Greg nije hteo sada da ga izdrka, kad se inilo da je ono pravo tako blizu. Da ne
bi na to mislio, on nastavi da se raspakuje. Imao je skup pribor za brijanje, britvu i etku s drkama
ukraenim sedefom, poklon od majke. Rasporedio je te predmete u kupatilu, pitajui se da li e ostaviti jak utisak na Deki ako ih primeti.
Poto su zidovi bili tanki, uo je vodu kako tee u susednoj sobi. Obuzee ga misli o njenom nagom, mokrom telu. Pokuao je da se usredsredi na pakovanje donjeg vea i arapa u fioku.
A onda je zauo njen vrisak.
Sledio se. Bio je, naas, toliko zateen da nije mogao ni da se pomeri. ta to bi? Zato li se tako
prodrala? A onda je vrisnula ponovo, i on se, onako zapanjen, dade u akciju. Jurnuo je na ona vrata i
uao u njenu sobu.
Bila je gola. Nikada uivo nije video golu enu. Imala je iljate dojke s tamnosmeim bradavicama. Meu nogama je imala bun od ufrkanih crnih dlaica. Sva najeena, stajala je leima oslonjena
o zid, bezuspeno pokuavajui rukama da pokrije svoju golotinju.
Pred njom je stajao Dejv Rouzrok, sa dve ogrebotine na onom plemikom obrazu, verovatno od
Dekinih noktiju s ruiastim lakom. Bilo je krvi na irokom reveru belog Dejvovog sakoa na
dvoredno zakopavanje.
Sklanjaj ga od mene! vritala je Deki.
Greg zamahnu pesnicom. Dejv jeste bio dva-tri centimetra vii, ali bio je to ve star ovek, dok je
Greg bio mladi sportista. Udario je Dejva u bradu imao je vie sree nego umea i ovaj se zatetura te se srui na patos.
Otvorie se vrata sobe.

Ue onaj pleati hotelski radnik koga je Greg ranije video. Mora da ima kalauz, pomisli Greg.
Ja sam Tom Kranmer, hotelski detektiv predstavi se ovek. ta se to ovde deava?
uo sam je kako vriti, uao, i zatekao njega ree Greg.
Hteo je da me siluje! ree Deki.
Dejv se s mukom osovi na noge. Nije istina ree on. Pozvan sam da doem u ovu sobu i sastanem se sa Solom Starom.
Deki zajeca. O, sad jo i lae!
Gospoice, obucite neto, molim vas ree Kranmer.
Deki obue ruiasti penjoar.
Detektiv podie telefonsku slualicu, okrenu broj, pa ree:
Tu na uglu ulice obino stoji policajac. Dovedite ga u hol, smesta.
Dejv je zurio u Grega. Ti si ono Pekovljevo kopile, jelda?
Gregu je malo nedostajalo da ga opet raspali.
O, boe mili, pa ovo je nametaljka ree Dejv.
Ta opaska izbaci Grega iz koloseka. Naslutio je da Dejv govori istinu. Spustio je ruku. Sva ta farsa, shvatio je, sigurno se odigrala po Lavovom scenariju. Dejv Rouzrok nije silovatelj. Deki se pretvara. A i on, Greg, samo je glumac u ovom filmu. Zamantalo mu se u glavi.
Molim vas, gospodine, poite sa mnom ree Kranmer, uhvativi vrsto Dejva za nadlakticu. I
vas dvoje, takoe.
Ne moete da me uhapsite ree Dejv.
Mogu, gospodine, mogu ree Kranmer. I predau vas policajcu.
Hoe da se obue? upita Greg Deki.
Ona brzo i odluno odmahnu glavom. Gregu je bilo jasno da je i to deo plana da se pojavi tako u
bademantilu.
Uze Deki za ruku pa zajedno krenue za Kranmerom i Dejvom kroz dugaak hodnik. Uoe u lift.
U holu ih je ekao policajac. Bie da su i on i hotelski detektiv ukljueni u zaveru, pretpostavio je
Greg.
uo sam vrisak iz njene sobe i zatekao tamo ovog matorog ree Kranmer. Ona kae da je pokuao da je siluje. Klinac je svedok.
Dejv je bio potpuno unezveren, nadajui se da je sve to, ipak, samo san. Gregu je bilo ao Dejva.
Okrutnu su mu igru smestili. Lav je bio jo suroviji nego to je Greg mogao da zamisli. Jednim delom
svoga bia, Greg se divio ocu; druga polovina se pitala da li je takva nemilosrdnost zaista neophodna.
Dobro, idemo ree policajac poto je Dejvu stavio lisice.
Kuda? upita Dejv.
Do grada ree policajac.
Zar moramo svi da idemo? ree Greg.
Da.
Kranmer proaputa Gregu:
Nita ne brini, sinko ree on. Sjajno si obavio posao. Idemo sad do stanice da svi damo izjave, a posle toga moe da je kara do Boia.
Policajac povede Dejva ka vratima, ostali pooe za njima.
Na ulici ih je ekao fotograf. Sevnu blic.

VII

Vudi Djuar je dobio primerak Frojdovih Studija o histeriji koji mu je potom poslao jedan njujorki knjiar. Pre nego to je poao u Jaht-klub na bal zavrni i najvaniji drutveni dogaaj letnje sezone u Bafalu uredno je umotao knjigu u sme papir i povezao je crvenom trakom.
okoladice za neku srenicu? dobaci mu majka dok su se mimoilazili u hodniku. Jeste imala
samo jedno oko, ali je videla sve.
Knjiga ree on. Za Doanu Rouzrok.
Ona nee biti na balu.
Znam.
Mama zastade pa se zagleda u njega pronicljivo:
Ti to ozbiljno s njom.
Pa da, izgleda. Ali ona misli da sam premlad.
Verovatno to ima veze i s ponosom. Drugarice bi je onda pitale kako to da ne moe da nae nekog momka svog uzrasta. Takve su ti devojke, surove.
A ja ne nameravam da odustanem. ekau da sazri.
Mama se nasmei. Sigurna sam da bar ume da je nasmeje.
I umem. Na tu kartu uglavnom i igram.
Pa, neka je, onda... I ja sam dugo ekala tvog oca.
Stvarno?
Zavolela sam ga im smo se upoznali. I posle godinama eznula. Morala sam da ga gledam kako
naseda na drai one povrne krave Olge Vjalove. Nije ga bila dostojna, ali je imala oba oka. Bogu
hvala te ju je ukao njen ofer.
Mama je ponekad umela da bude i neto grublja na jeziku, naroito kad baka nije u blizini. Loe
navike stekla je tokom dugogodinjeg bavljenja novinarstvom.
A onda je on otiao u rat nastavi mama. Morala sam da poem za njim tamo, u Francusku, i
tek tad sam uspela da ga priepim.
Vudiju nije promaklo da su joj seanja proeta nostalgijom i patnjom. Ali i on je tad shvatio da si
ti prava devojka za njega.
Na kraju, jeste.
Moda e tako biti i u mom sluaju.
Mama ga poljubi. Sreno ti bilo, sine moj ree.
Kua Rouzrokovih bila je otprilike kilometar i po udaljena od njihove, i Vudi se tamo zaputi peice. Te veeri niko od Rouzrokovih nee doi u Jaht-klub. Posle onog tajanstvenog dogaaja u vaingtonskom Ric-Karltonu, o Dejvu su pisale sve novine. Jedan naslov se izdvojio: STARLETA OPTUUJE FILMSKOG MOGULA. Vudi je, meutim, nedavno i sm nauio da novinama ne treba verovati. Pa ipak, lakoverni ljudi priali su da gde ima dima, ima i vatre zato bi, inae, policija uhapsila
Dejva?
Otada niko od Rouzrokovih nije vien ni na jednom drutvenom dogaaju.
Naoruani straar zaustavio je Vudija ispred kue. Porodica ne prima ree mu odseno.
Vudi je pretpostavljao da je taj ovek silno vreme protraio rasterujui novinske izvetae, pa mu
nije zamerio zbog neuljudnog tona. Prisetio se imena slukinje Rouzrokovih. Kaite, molim vas, gospoici Esteli da prenese Doani da joj je Vudi Djuar doneo jednu knjigu.
Moe knjigu da ostavi meni ree ovek pa prui ruku.
Vudi nije isputao knjigu iz ruku. Hvala, ali ne bih.
uvaru to, oigledno, nije bilo po volji, ali je otpratio Vudija do ulaznih vrata i pozvonio. Otvorila

ih je Estela i odmah rekla:

Dobar dan, gosn Vudi, uite Doana e se mnogo obradovati kad vas vidi!
Vudi dopusti sebi toliko da, dok je ulazio u kuu, uvaru uputi pobedniki pogled.
Estela ga uvede u praznu primau sobu. Ponudila ga je mlekom i kolaiima, kao da je jo mali, i
on utivo odbi. Minut kasnije eto i Doane. Bila je sva ispijena, a njena maslinasta pt izgledala je
kao isprana, ali se ljupko nasmeila i sela da porazgovaraju.
Drago joj je bilo zbog knjige. Sad u doktora Frojda morati i da proitam, umesto to samo toroem o njemu ree ona. Dobro utie na mene, Vudi.
Kamo sree da utiem loe!
Na to Doana ne obrati panju. Ide na bal?
Imam kartu, ali ako tebe tamo nema, bal me i ne zanima ree on. Da li bi moda htela da,
umesto na bal, odemo u bioskop?
Ne, hvala ti, zaista.
Ili ono, jednostavno, na veeru. Na neko stvarno tiho mesto. Pod uslovom da ti ne smeta da ide
autobusom.
O, Vudi, naravno da mi ne smeta da idem autobusom, ali ti si premlad za mene. Nego, leto je ve
pri kraju. Uskoro e ponovo u kolu, a ja polazim na Vasar.
Gde e, pretpostavljam, izlaziti s momcima.
Nadam se da hou, naravno!
Vudi ustade. Dobro, onda, ja u se zakleti na celibat i otii u manastir. Molim te, nemoj da mi dolazi u posetu, da mi ne uzbunjuje brau monahe.
Nasmejala se. Hvala ti to si mi odvratio misli s porodinih neprilika.
Tada je tek prvi put i pomenula ono to se dogodilo njenom ocu. Vudi nije nameravao da pokree
tu temu, ali sada, kad je to uinila Doana, on ree:
Ti zna da smo svi mi na vaoj strani. Niko ne veruje u priu te glumice. Svima u gradu je jasno
da mu je to namestila ona svinja Lav Pekov, i svi smo zbog toga besni.
Znam ree ona. Ali i sma ta optuba nanela je mom ocu sramotu koju on ne moe da podnese. Mislim da e se moji roditelji preseliti na Floridu.
ao mi je.
Hvala ti. A sad, idi na taj bal.
Moda i hou.
Otpratila ga je do vrata.
Smem li da te poljubim na rastanku? upita on.
Nagnula se k njemu i spustila mu poljubac na usne. Nije to bilo kao onomad kad su se poljubili, i
instinkt je Vudiju govorio da nije trenutak da je zgrabi i svojski je poljubi. Taj poljubac je bio nean;
u dahu, u slatkom trenu, njene usne dotakoe se njegovih. A onda se Doana odmae i otvori ulazna
vrata.
Laku no ree Vudi dok je izlazio.
Zbogom ree Doana.

VIII
Greg Pekov se zaljubio.
Znao je on da mu je otac kupio Deki Dejks kao nagradu za pripomo prilikom hvatanja Dejva
Rouzroka u klopku, ali uprkos tome bila je to prava ljubav.

Nevinost je izgubio nekoliko minuta poto su se vratili iz stanice. Vei deo naredne sedmice njih
dvoje proveli su u krevetu u Ric-Karltonu. Greg nije morao da koristi zatitu, rekla mu je Deki, zato
to je ona sma ve bila sreena. Tek je nasluivao ta je time htela da kae, ali joj je verovao na
re.
Nikada Greg nije bio tako srean. Oboavao je tu devojku, naroito kad je prestala da glumata devojicu i otkrila mu svoju prepredenost i zajedljiv smisao za humor. Deki je priznala da ga je zavela
po nareenjima njegovog oca, ali je, isto tako, otvorila srce i rekla da se, i mimo volje, zaljubila.
Pravo ime bilo joj je Mejbl Dejks i, premda se pretvarala da joj je devetnaest, imala je, zapravo,
samo esnaest godina, i bila tek neki mesec starija od Grega.
Lav joj je obeao ulogu u filmu, ali joj je onda rekao da jo trai pravu ulogu za nju. Savreno
oponaajui Lava, sa onim njegovim ostacima ruskog naglaska, rekla je jednom:
Al ne bi s reklo da se mnogo potrudio da nae.
Pa verovatno i nema ba mnogo uloga napisanih za crnce i crnkinje ree Greg.
Znam, na kraju u spasti na to da igram sluavku, kolutam oima i govorim bogo moj. U raznim
predstavama i filmovima pojavljuju se Afrikanci Kleopatra, Hanibal, Otelo ali obino ih igraju
beli glumci.
Njen otac, sada pokojni, bio je profesor na jednom crnakom koledu, i ona je knjievnost poznavala bolje od Grega.
Nego stvarno upita ga ona zato bi crnci morali da igraju iskljuivo crnce? Ako Kleopatru
moe da igra belkinja, zato Julija ne bi mogla da bude crna?
Ljudima bi bilo udno.
Navikli bi se ljudi. Na sve se naviknu. Zar Isusa mora da igra Jevrejin? Niko za to ne mari.
U pravu je, pomisli Greg, ali tako, ipak, nikada nee biti.
Kada je Lav najavio da se vraaju u Bafalo ostavivi to, po obiaju, za poslednji as Greg je
bio oajan. Pitao je oca da li bi i Deki mogla u Bafalo, na ta se Lav nasmejao i rekao:
Sinko, ne sere tamo gde jede. Videe je kad idui put doe u Vaington.
Bez obzira na to, Deki je, dan kasnije, dola za Gregom u Bafalo i uselila se u jeftin stan nedaleko
od Kanalske ulice.
Lav i Greg su narednih nekoliko nedelja bili zaokupljeni preuzimanjem Rouzrok teatara. Dejv ih je
na kraju prodao za dva miliona etvrtinu poetne cene, i Greg se sada jo vie divio svome ocu.
Deki je povukla tubu i nagovestila novinarima da je pristala na novanu nagodbu. Greg je oseao
strahopotovanje pred oevom drskom bezoseajnou.
A imao je i Deki. Majci je govorio da svake veeri izlazi s drugarima, ali je zapravo sve slobodno vreme provodio sa Deki. Vodio ju je po gradu, ili su na izlete na plai, stigao je ak i da je provoza u iznajmljenom gliseru. Niko Deki nije dovodio u vezu sa onom devojkom to u penjoaru izlazi
iz Ric-Karltona na, dodue mutnoj, novinskoj fotografiji. Vei deo vremena tih toplih letnjih veeri
proveli su vodei ljubav, znojavi, sreni do bunila, guvajui posteljinu na uzanom krevetu u njenom
staniu. Dogovorili su se da se uzmu im budu imali dovoljno godina.
Te veeri spremao se da je vodi na bal u Jaht-klubu.
Pronai ulaznice bilo je neuobiajeno teko, ali je Greg podmitio jednog kolskog druga.
Kupio je Deki novu haljinu, ruiastu, od satena. Marga mu je davala veliki deparac, a i Lav je
voleo s vremena na vreme da mu une po pedeset dolara, tako da je uvek imao novca i vie nego to
mu je trebalo.
No ipak, sve vreme je strepeo. Deki e biti jedina crnkinja na balu, ne raunajui one koje slue
pie. Ni njoj se nije ilo, ali Greg je uspeo da je nagovori. Mladii e mu zavideti, a oni stariji, znao

je to, mogli bi biti neprijateljski nastrojeni. Bie, svakako, doaptavanja. Dekina lepota i arm pobedie, meutim, svaku predrasudu, oseao je to Greg pa ko njoj moe odoleti? Ali ako se neka budala napije i pone da je vrea, on e ga nauiti pameti, obema pesnicama.
Jo dok je o tome razmiljao, uo je kako mu majka govori da se ne ponaa kao budala koja je pobenavila od ljubavi. Ali ne moe ovek svoj vek da proivi veito sluajui majku.
Dok je koraao Kanalskom ulicom, u belom fraku, s belom kravatom oko vrata, jedva je ekao da
vidi Deki u novoj haljini, a moda e i kleknuti pred njom i podii porub, da joj vidi gaice i podvezice.
Uao je u zgradu, staru kuu sada podeljenu na stanove. Na stepenitu je bio pohabani crveni tepih,
mirisalo je na neko jako zainjeno jelo. On svojim kljuem otkljua stan i ue.
Nije bilo nikoga.
udno. Kuda li bi to ona pola bez njega?
Sa strahom u srcu, otvorio je ormar. U njemu je bila samo ruiasta balska haljina od satena. Njene
odee nije bilo.
Ne! uzviknu. ta se dogodilo?
Na klimavom stolu od borovog drveta leala je koverta. Uzeo ju je i ugledao svoje ime ispisano
Dekinim itkim, kolskim rukopisom. Obuze ga uas.
Drhtavim rukama je pocepao kovertu i proitao kratku poruku.
Dragi moj Greg,
Poslednje tri nedelje bile su mi najlepi trenuci u ivotu.
Znala sam, duboko u srcu, da nas dvoje nikada neemo moi da se uzmemo, ali je ipak lepo bilo
dok smo se ponaali kao da hoemo.
Ti si divan momak, i bie od tebe dobar ovek, pod uslovom da ne povue previe na oca.
Da nije to Lav saznao da Deki stanuje ovde, pa je oterao? Ne bi on to uinio zar ne?
Zbogom, i nemoj me zaboraviti.
Tvoj Poklon,
Deki
Greg je zguvao hartiju i zaplakao.

IX
Izgleda arobno ree Eva Rotman Dejzi Pekov. Da sam muko, odmah bih se zaljubila u tebe.
Dejzi se nasmeila. Eva je ve bila malice zaljubljena u nju. A Dejzi jeste izgledala arobno, u
ledenoplavoj balskoj haljini od svilenog organdina koja je samo produbljivala plavet njenih oiju.
Haljina je imala nabran porub; napred je bio dugaak do glenjeva, ali se otpozadi nestano podizao
do sredine listova, otkrivajui, tek u nagovetaju, neodoljive Dejzine noge u providnim arapama.
Na sebi je imala i majinu ogrlicu sa safirima. Tvoj otac mi je ovo kupio, davno je to bilo, dok
je jo povremeno umeo da bude fin prema meni ree joj Olga. Ali pouri sad, Dejzi, ima zbog tebe da zakasnimo.
Olga je, kao prava dama, nosila tamnoplavu, a Eva je bila u crvenom, to se lepo slagalo s njenim
tamnim tenom.

Dejzi je pola niza stepenice, sve lebdei u oblaku sree.

Izale su iz kue. Batovan Henri, veeras u ulozi ofera, otvorio im je vrata uglancanog starog crnog stuca.
Bilo je to Dejzino veliko vee. Veeras e je arli Farkarson i zvanino zaprositi. Dae joj dijamantski prsten, koji se u njegovoj familiji prenosi s kolena na koleno videla je ve bila taj prsten,
dopao joj se, a u meuvremenu su ga i prepravili specijalno za nju. I ona e pristati, i pred svima e,
na balu, objaviti veridbu.
Dok je ulazila u kola, oseala se kao Pepeljuga.
Jedino je Eva bila sumnjiava. Mislila sam da e se udati za nekoga ko ti vie pristaje, rekla joj
je ona ranije.
Misli, za oveka koji mi ne bi dozvolio da mu efujem, uzvratila je na to Dejzi.
Ne, ali za nekoga ko vie lii na tebe, nekog zgodnog, armantnog i seksi.
Tako otra primedba nimalo nije bila svojstvena Evi; podrazumevalo se, dakle, da arli nije lep,
da nema arma i da nije nimalo glamurozan. Dejzi je bila zateena, i nije znala ta na to da kae.
Izbavila ju je majka. Ja sam se udala za oveka koji je bio naoit, armantan i privlaan, rekla je
Olga, i zbog njega je moj ivot potpuni jad i beda.
Eva vie nita nije govorila.
Dok su se kola pribliavala Jaht-klubu, Dejzi se zaklela da e se uzdravati. Ne sme nipoto da pokae likovanje. Morae da se ponaa kao da nema ama ba nita neoekivano u tome to je njena majka pozvana u Damsko udruenje Bafala. Dok drugim devojkama bude pokazivala svoj ogromni dijamant, bie toliko utiva da otvoreno kae kako ona, u stvari, ne zasluuje nekog tako divnog kao to je
arli.
A uz nju, ako bude po njenom, arli e postati jo divniji nego to je sad. im se vrate s medenog
meseca, ona i arli poee da rade na tali trkakih konja. Kroz pet godina uestvovae u najprestinijim trkama irom sveta: Saratoga Springs, Longemps, Rojal Askot.
Leto je bilo na izmaku i ve se bio hvatao sumrak kad je automobil stigao do pristanita.
Bojim se, Henri, da emo se veeras veoma kasno vratiti ree Dejzi razdragano.
Upravo tako, gospoice Dejzi odgovori on. Oboavao ju je. A sad se lepo provedite.
Dejzi je, kod vrata, primetila da za njima ulazi Viktor Dikson. Ljubazna prema svima, ona ree:
I tako znai, Viktore, tvoja sestra je upoznala kralja Engleske. estitam!
Hmm, da ree on, a videlo se da mu je neprijatno.
Uoe u klub. Prvo ugledae Ursulu Djuar, koja je pristala da primi Olgu u svoj snobovski klub.
Dejzi joj se toplo nasmeila pa rekla:
Dobro vee, gospoo Djuar.
Ursula je izgledala rasejano. Oprostite, samo trenutak ree ona pa se zaputi ka drugom kraju
predvorja. Ponaa se kao da je kraljica, razmiljala je Dejzi, ali zar i kraljica ne mora da dri do lepog vaspitanja? Jednoga dana Dejzi e biti glavna u celom Bafalu, ali e ostati besprekorno utiva
prema svima, zaklela se sada sebi.
Njih tri zatim odoe u enski toalet, da se jo jednom oglednu, za sluaj da se neto poremetilo u
proteklih dvadeset minuta, otkako su izale iz kue. Uto ue Dot Reno, pogleda u njih, pa izae.
Glupaa ree Dejzi.
Njena majka je, meutim, bila vidno zabrinuta.
ta se to dogaa? ree ona. Ovde smo pet minuta, a ve nam je njih troje dalo korpu!
Ljubomora ree Dejzi. Dot bi volela da se ona udaje za arlija.
U ovom trenutku na to e Olga Dot Reno bi volela da se uda manje-vie za bilo koga, tako ja

cenim.
Hajmo sada, idemo da uivamo ree Dejzi pa ih povede napolje.
Na ulazu u plesnu dvoranu pozdravi je Vudi Djuar. Najzad jedan dentlmen! ree Dejzi.
Neto tiim glasom, Vudi joj ree:
Samo sam hteo da ti kaem da nije pravo to ljudi tebe okrivljuju za bilo ta to je tvoj otac moda uinio.
Naroito kad se ima u vidu da su cirku svi kupovali od njega! odgovori ona.
A onda Dejzi ugleda svoju buduu svekrvu, u ruiastoj haljini s naborima, koja nimalo nije mogla
da sakrije njen okasti stas. Nora Farkarson nije bila van sebe od oduevljenja zbog sinovljevog izbora mlade, ali je lepo prihvatila Dejzi i bila vrlo ljupka prilikom poseta koje je razmenila sa Olgom.
Gospoo Farkarson! ree Dejzi. Prelepa haljina!
Nora Farkarson joj okrenu lea i udalji se.
Eva ostade bez daha.
Strava preplavi Dejzi. Ona se okrenu prema Vudiju. Ovo nije zbog krijumarenja, zar ne?
Nije.
Nego zbog ega onda?
Mora da pita arlija. Evo ga, dolazi.
arli se preznojavao iako nije bilo toplo. ta se ovo deava? upita ga Dejzi. Svi prolaze pored mene kao da ne postojim!
arli je bio uasno nervozan. Ljudi su mnogo kivni na tvoju porodicu ree on.
A zato? povika ona.
Vie njih u blizini ulo je kad je podigla glas, pa se okrenue. Ona za to nije marila.
Tvoj otac je upropastio Dejva Rouzroka ree arli.
Jel ti to govori o onome to se dogodilo u Ric-Karltonu? A kakve to veze ima sa mnom?
Svi vole Dejva, makar on bio Persijanac, ili ta ve. I niko i ne pomilja da bi Dejv mogao nekoga da siluje.
Ja to nikad nisam ni rekla!
Znam ree arli. Videlo se da je na velikim mukama.
U njih su sad ve neskriveno gledali: Viktor Dikson, Dot Reno, ak Djuar.
Ali e zato krivica da padne na mene ree Dejzi arliju. Je li tako?
Tvoj otac je grozno postupio.
Dejzi se sledila od straha. Ali ne, nemogue da e joj velika pobeda izmai sad, u poslednjem trenutku?
arli ree ona. ta ti to meni hoe da kae? Kai otvoreno, ako boga zna.
Eva, u znak podrke, obgrli Dejzi oko struka.
Majka kae da je to neoprostivo odgovori arli.
ta misli pod tim neoprostivo?
Gledao je u nju, sav snuden. Nije vie bio u stanju ni re da prozbori.
Ali nije bilo ni potrebe za priom. Ona je znala ta e joj arli rei.
Gotovo je, zar ne? ree ona. Ti me ostavlja.
Klimnuo je glavom.
Dejzi, moramo da poemo ree Olga, u suzama.
Dejzi se osvrnu oko sebe. Pognula je glavu streljajui ih pogledom: Dot Reno je likovala zlurado,
Viktor Dikson ju je gledao s divljenjem, ak Djuar je zinuo od mladalakog oka, dok je njegov brat

Vudi oito saoseao s njom.

Doavola sa svima vama! povika Dejzi. Idem u London da pleem s kraljem!

3.
1936.
Jednog sunanog subotnjeg popodneva, u mesecu maju 1936, dok je Lojd Vilijams privodio kraju
drugu godinu studija na Kembridu, izmeu belih kamenih lukova zasvoenih hodnika drevnog univerziteta promolila se ogavna glava faizma.
Lojd je na Koledu Emanuel poznatom kao Ema studirao savremene jezike. Uio je francuski i nemaki, s tim to mu je nemaki bio drai. Dok je zaranjao u velika dela nemake kulture, itajui Getea, ilera, Hajnea i Tomasa Mana, povremeno bi podigao pogled s radnog stola u tiini biblioteke, da bi s tugom pomislio kako tadanja Nemaka, eto, tone u divljatvo.
Mesni ogranak Britanskog saveza faista upravo je bio najavio da e njihov voa, ser Osvald Mozli, govoriti na jednom skupu u Kembridu. uvi tu vest, Lojd se prisetio berlinskih dogaaja od pre
tri godine. Opet su mu pred oima bili batinai smeekouljai dok su razvaljivali redakciju asopisa
u kojem je radila Mod fon Ulrih; ponovo je uo kretav, mrnjom ispunjen glas kojim se Hitler obraao parlamentu prezirui demokratske tekovine; i jo jednom je uzdrhtao setivi se krvavih njuki pasa to su kidisali na Jerga s onom kofom na glavi.
Sada je Lojd stajao na peronu eleznike stanice u Kembridu i ekao voz kojim e iz Londona doputovati njegova majka. S njim je na stanicu dola i Rubi Karter, takoe aktivistkinja u mesnom
ogranku Laburistike partije. Rubi mu je i pomogla da organizuje dananji skup sa temom Istina o faizmu. Skupu je trebalo da se obrati i Et Lekvit, Lojdova majka. Njena knjiga o Nemakoj postigla
je veliki uspeh; Et se ponovo kandidovala za poslanika na izborima 1935, te je sada opet zastupala
Aldgejt u parlamentu.
Lojd je s napetou iekivao taj skup. Mozlijeva nova politika stranka pridobila je vie hiljada
lanova, jednim delom i zbog velike podrke Dejli mejla, koji je objavio zloguk naslov URA ZA CRNOKOULJAE! Mozli je bio harizmatian besednik, i nije bilo sumnje da e toga dana pridobiti
nove sledbenike. Od ivotnog je znaaja bilo da se sauva svetionik razuma, kao protivtea njegovim
zavodljivim laima.
Uprkos svemu, Rubi se bila ba raspriala. alila se na drutveni ivot u Kembridu.
Mnogo su mi dosadni ovdanji momci ree ona. Njima je jedino vano da izau u pab i napiju se.
Lojda te njene rei iznenadie. Pretpostavljao je da Rubi vodi vrlo bogat drutveni ivot. Nosila je
jeftinu odeu, koja je uvek bila malice pretesna, tako da njene jedre obline dou do izraaja. Veina
mukaraca smatrala bi je privlanom, pomisli on.
A ta ti inae voli da radi? upita je Lojd. Osim to voli da organizuje skupove Laburistike partije?
Volim da pleem.
U partnerima sigurno ne oskudeva. Na svako ensko na univerzitetu ide dvanaest mukih.
Bez uvrede, ali veina tih mukih su pekiri.
Lojd je znao da Univerzitet u Kembridu pohaa mnogo homoseksualaca, ali ga je iznenadilo to
upravo Rubi potee tu temu. Poznata je po tome da nema dlake na jeziku, ali ovo je ak i od nje bilo
previe. Nije imao pojma ta da joj kae, pa je outao.
A ti nisi jedan od njih, jelda da nisi? ree Rubi.

 Nisam! Ne budi smena.

Nema razloga da se vrea. Dovoljno si lep za peka, ne raunajui taj zgnjeen nos.
On prasnu u smeh. E, to se zove dvosmislen kompliment.
A jesi lep. Lii na Daglasa Ferbanksa Mlaeg.
Pa, hvala lepo, ali nisam peko.
Ima li devojku?
Ovo je postajalo neprijatno. Ne, trenutno nemam. On, kao, pogleda na sat, a onda se zagleda u
daljinu, da vidi da li ide voz.
to nema?
Nisam, jednostavno, sreo onu pravu.
O, hvala ti najlepe, pa naravno da nisi.
On je pogleda. U toj ali bilo je i pola zbilje. Uasnuo se same pomisli da je ona tu njegovu opasku
primila lino. Nisam hteo da kaem da...
Jesi, hteo si. Ali nije vano. Evo ide voz.
Lokomotiva je ula u stanicu i prikoila u oblaku pare. Vrata se otvorie i putnici poee da izlaze
na peron: studenti u sakoima od tvida, seljanke koje su pole u kupovinu, pa radnici s kaketima. Lojd
je pogledom traio majku u gomili. Ona e biti u vagonu tree klase ree. Stvar principa.
Hoe li doi na proslavu mog dvadeset prvog roendana?
Naravno.
Moja drugarica ima stani u Ulici Market a gazdarica joj je gluva.
Lojd je oseao izvesnu nelagodu u vezi s tim pozivom i kolebao se ta da odgovori; uto se pojavi
njegova majka, lepa kao slika u crvenom letnjem mantiliu, s ljupkim eiriem na glavi. Ona ga zagrli i poljubi.
Mnogo mi lepo izgleda, najdrai moj ree ona. Ali morau da ti kupim novo odelo za idui
semestar.
Dobro mi je i ovo, mama. Novca od stipendije imao je taman toliko da podmiri trokove studiranja i osnovne ivotne potrebe, ali za odelo mu nije preticalo. Kad je polazio u Kembrid, majka je
posegla za uteevinom i kupila mu odelo od tvida za preko dana i jedno veernje, za sveane prilike. Ovo od tvida nosio je svakodnevno pune dve godine, i to se na odelu i videlo. Lojd je, inae, dosta polagao na izgled, i uvek je vodio rauna o tome da ima istu belu koulju, savreno vezanu kravatu i presavijenu belu maramicu u gornjem depu sakoa; mora biti da mu je neki predak bio pravi
kico. Odelo je bilo briljivo ispeglano, ali je ve poelo da se haba, i Lojd je, uistinu, vapio za novim, ali nije eleo da majka troi uteevinu.
Videemo ree ona. Okrenu se onda prema Rubi, srdano joj se nasmei, i prui joj ruku.
Ja sam Et Lekvit ree ona lako i ljupko, poput kakve vojvotkinje koja im je, eto, dola u posetu.
Drago mi je to sam vas upoznala. Ja sam Rubi Karter.
I ti studira, Rubi?
Ne, ja radim kao sobarica u imbliju, u jednoj velikoj seoskoj kui. Rubi kao da se malice
stidela to je otvorila srce. Osam kilometara od centra grada, ali obino pozajmim bicikl.
Vidi ti to! ree Etel. Kad sam bila tvojih godina, i ja sam radila kao sobarica, u Velsu, takoe
u seoskoj kui.
Rubi udu nije mogla da se naudi. Vi radili kao sobarica?! A sad ste poslanica u parlamentu!
To ti je demokratija.
Rubi i ja organizujemo dananji skup ree Lojd.
I, kako ide? upita ga majka.

 Sva mesta su rasprodata. U stvari, moraemo da se preselimo u veu salu.

Rekla sam ti ja da ete uspeti.
Smo odravanje skupa bilo je Etelina zamisao. Rubi Karter, a i mnogi drugi u Laburistikoj partiji, hteli su da se organizuju protesti, da se demonstranti proetaju kroz grad. I Lojd je u prvi mah bio
za to. Faizmu se treba suprotstaviti javno, kad god se za to ukae prilika, rekao je on tada.
Etel ga je, meutim, drukije savetovala. Ako organizujemo protestni mar i pritom izvikujemo
slogane, izgledaemo isto kao oni, rekla mu je tada. Pokaimo svima da smo drugaiji. Organizujmo jedan tih, pametan skup, na kojem emo raspravljati o faizmu. Lojd je bio sumnjiav. Doi u i
ja da govorim, ako hoe, rekla je ona.
Lojd je sve to izneo pred svojima u Kembridu. Povela se iva rasprava, pri emu se Rubi, po Etelinoj zamisli, nala na elu opozicije; ali na kraju je prevagu odnela prilika koja im se ukazala da
im se na skupu obrati jedna poslanica i znamenita feministkinja.
Lojd jo nije bio sasvim siguran da li je to ispravna odluka. Seao se onoga to je u Berlinu uo od
Mod fon Ulrih: Ne smemo na nasilje uzvraati nasiljem. Takva je bila politika nemake Socijaldemokratske partije. Po porodicu Fon Ulrih, kao i po Nemaku, ta politika bila je pogubna.
Hodali su ispod staninih lukova od ute cigle, sagraenih u romanikom stilu, pa pohitali olistalim Stejen roudom, ulicom punom uukanih kua od iste te ute cigle, stecita pripadnika srednje
klase. Etel uhvati Lojda podruku. Pa dobro, kako je moj mali student? upita.
Nasmeio se na re mali. Bio je dvanaest centimetara vii od nje, i sav miiav budui da je trenirao za univerzitetski bokserski tim; mogao je jednom rukom da je podigne sa zemlje. A ona je pucala od ponosa, i on je toga bio svestan. Malo je toga nju u ivotu obradovalo kao njegov dolazak ovamo. Otuda je verovatno i elela da mu kupi novo odelo.
Meni je ovde, zna to i sama, mnogo lepo ree on. Dobro se oseam kad je oko mene mnogo
momaka iz radnike klase.
I devojaka dobaci Rubi.
Skrenuli su u Hils roud, glavni drum to vodi do centra. Otkako je ovamo stigla eleznica, grad se
irio na jug, prema stanici, a du Hils rouda podizane su crkve, da zadovolje potrebe novog predgraa. Njih troje se zaputie u baptistiku kapelu iji je pastor, inae leviar, pristao da im je ustupi bez
novane nadoknade.
Nagodio sam se sa faistima ree Lojd. Rekao sam im da emo odustati od mara ukoliko oni
obeaju da e isto postupiti.
udi me da su pristali ree Etel. Faisti vole mareve.
Kolebali su se. Ali ja sam saoptio rektoratu i policiji ta sam predloio faistima, pa su ovi,
hteli ne hteli, morali da prihvate pogodbu.
Pametno si to uradio.
Ali, mama, ik pogodi ko predvodi ovdanje faiste? Vikont od Aberovena, poznat i kao Deko
Ficherbert, sin tvog nekadanjeg poslodavca erla Ficherberta! Deko je, inae, imao dvadeset jednu godinu, koliko i Lojd. On je pohaao Triniti, aristokratski koled.
ta? na to e Etel. O, boe!
inilo se da ju je vest uzdrmala vie nego to se oekivalo, i Lojd se okrenu da pogleda majku.
Sva je prebledela.
Ne moe da veruje?
Ne mogu! odgovori ona, dolazei sebi. Pa otac mu je pomonik ministra spoljnih poslova.
Na vlasti je u to vreme bila koalicija u kojoj su glavnu re imali konzervativci.
Fica je sigurno sramota dodade ona.

 Konzervativci su, ini mi se, veinom slabi na faizam. Ne smeta njima mnogo to neko tamo tamani komuniste i progoni Jevreje.
Ima moda i takvih, ali preteruje. Ona pogleda Lojda ispod oka. I ti si, dakle, iao da se vidi s Dekom?
Jesam. Lojdu se uini da taj momenat za Etel ima neko posebno znaenje, premda nikako nije
mogao da dokui zato. Uas ivi! U sobi u Trinitiju dri ceo sanduk viskija dvanaest boca!
Upoznao si se ranije s njim sea li se toga?
Ne, kad je to bilo?
Imao si devet godina. Povela sam te u Vestminstersku palatu, nedugo poto sam izabrana za poslanika. Fica i Deka sreli smo na stepenicama.
Lojd se tog susreta seao kao kroz maglu. I tada je, kao i sada, taj dogaaj, oigledno, iz nekih tajanstvenih razloga bio vaan njegovoj majci.
A to je bio on? upita on. Ba udno.
Ja ga poznajem ukljui se Rubi. Svinja jedna. Pipka sluavke.
Lojd je bio preneraen, ali njegovu majku te rei nimalo ne iznenadie. Vrlo neprijatna pojava,
ali toga svuda ima. Njena sumorna pomirljivost ostavi na njega jo straniji utisak.
Stigli su do kapele i uli na zadnja vrata. Tamo je, u neem nalik sakristiji, stajao Robert fon Ulrih,
koji je izgledao kao roeni Britanac, u smelom mrkomzelenom odelu, s prugastom kravatom. Ustao
je, i Etel ga zagrli. Na besprekornom engleskom Robert ree:
Draga moja Etel, eir ti je neopisivo ljubak.
Lojd predstavi majku lanicama lokalnog odbora Laburistike partije koje su u velikim loncima
pripremale aj, a uz aj i keks, koji e biti poslueni posle skupa. Poto je u vie navrata uo da Etel
jadikuje kako, eto, ljudi koji organizuju politike dogaaje misle, oigledno, da poslanici nikada ne
moraju u toalet, Lojd ree:
Rubi, pre nego to ponemo, budi tako ljubazna pa pokai mojoj majci gde je toalet za dame.
I dve ene odoe.
Lojd sede do Roberta i ree, isto razgovora radi:
Kako ide posao?
Robertov restoran su rado poseivali homoseksualci, na koje se Rubi malo pre toga alila. Lojd je
slutio da je Kembrid tih tridesetih godina bio pogodno mesto za takve mukarce, ba kao to je to
Berlin bio dvadesetih. Ovaj nov restoran nosio je stari naziv Bistro Robert.
Posao ide dobro odgovori Robert. Neka senka pree mu preko lica; kratak, ali silovit nastup
straha. Nadam se da u ovoga puta sauvati ono to sam izgradio.
Dajemo sve od sebe da pobedimo faiste. A skupovi poput ovog su pravi nain za to ree Lojd.
Bilo bi od velike pomoi ako biste i vi govorili to e ljudima otvoriti oi.
Robert je nameravao da govori o onome to je lino iskusio pod faistikim reimom.
Pria se kako to nama ne moe da se desi, ali to nije tano dodade Lojd.
Robert klimnu glavom u znak saglasnosti. Faizam je la, ali privlana la.
Boravak u Berlinu, iako su od tada prole tri godine, bio je jo iv u Lojdovom seanju. esto se
pitam ta li se dogodilo sa starim Bistroom Robert ree on.
Stiglo mi je pismo od prijatelja ree Robert glasom punim tuge. Niko od starih gostiju ne zalazi vie tamo. Braa Make su na licitaciji prodala vinski podrum. Sada klijentelu ine preteno policajci i inovnici srednjeg ranga. Jo je, inilo se, dublji Robertov bol bio dok je izgovarao:
Vie ne koriste stolnjake.
A onda naglo promeni temu.

 Idete na bal na Triniti?

U veini koleda odravane su letnje igranke, te se tako proslavljao kraj ispitnog roka. Ti balovi,
pratee zabave i piknici organizovani su u sklopu Majske nedelje, koja je mimo svake logike odravana u junu. Bal na Koledu Triniti bio je uven po raskoi.
Voleo bih da idem, ali ne mogu to sebi da priutim ree Lojd. Ulaznice staju dve gvineje, je li
tako?
Dobio sam samo jednu ulaznicu. Ali dau je tebi. Nekoliko stotina pijnih studenata koji pleu
dok svira dez orkestar ja tako, u stvari, zamiljam pakao.
Lojd je bio na mukama. Ali nemam frak. A da bi iao na bal na koledu, neizostavno mora da
nosi belu kravatu i frak.
Ja u ti pozajmiti. Bie ti preirok u struku, ali bar smo iste visine.
Vai, hvala vam.
Uto se ponovo pojavi Rubi. Majka ti je divna ree ona Lojdu. Nisam znala da je nekada radila kao sobarica!
Ja Etel poznajem preko dvadeset godina ree Robert. Ona je stvarno izvanredna ena.
Sad mi je jasno kako to da jo nisi sreo onu pravu ree Rubi Lojdu. Ti trai neku koja e biti
kao ona, a takvih nema mnogo.
U pravu si bar to se ovog poslednjeg tie ree Lojd. Takve nema.
Rubi se trecnula, kao da ju je neto zabolelo.
ta ti je? ree Lojd
Boli me zub.
Mora kod zubara.
Pogledala ga je kao da je rekao neto glupo, i on se toga asa doseti da, s primanjima jedne sobarice, ona sebi zubara i ne moe da priuti te se stvarno oseti kao poslednja budala.
Lojd ode do vrata i proviri u bogomolju. Kao i kod veine nekonformistikih crkava, i ovde je posredi bila jednostavna, pravougaona prostorija sa zidovima okreenim u belo. Bilo je toplo toga dana, i isti prozori behu otvoreni. Redovi klupa bili su ispunjeni, a mnogi su i stajali, ekajui da skup
pone.
Kad se Etel pojavila, Lojd ree:
Ako se svi slaete, ja bih otvorio ovaj skup. Potom e Robert ispriati svoju linu priu, a moja
majka e potcrtati politike lekcije koje iz toga proistiu.
Oko toga su bili saglasni.
Rubi, hoe li, molim te, da motri na faiste? Javi mi ako se bilo ta desi?
Etel se namrti. Zar je to stvarno neophodno?
Pa, verovatno ne bismo smeli da se uzdamo u njih da e odrati obeanje.
Njihov zbor je na nekih etiristo metara odavde. Ne smeta mi da trkam tamo-amo.
Izala je na zadnja vrata, a Lojd povede ostale u crkvu. Podijuma nije bilo, ve su na jednom kraju
bili postavljeni sto i tri stolice, s govornicom sa strane. Dok su Etel i Robert zauzimali mesta, Lojd je
otiao do govornice. Zauo se kratak, tih aplauz.
Faizam je u usponu poeo je Lojd. I opasno je zavodljiv. Prua lanu nadu nezaposlenima.
Zaogrnut je u tobonje patriotsko ruho, kao to i sami faisti nose imitacije vojnikih uniformi.
Britanska vlada je, na Lojdovo zgraavanje, bila popustljiva prema faistikom reimu. Bila je to
koalicija u kojoj su glavnu re vodili konzervativci, s pokojim liberalom i malobrojnim prebezima iz
njihove, Laburistike partije. Svega nekoliko dana poto je, novembra prole godine, ponovo izabran
na tu dunost, ministar inostranih poslova predloio je da vei deo Abisinije ustupi italijanskim zavo-

jevaima i njihovom faistikom voi Benitu Musoliniju.

to je jo gore, Nemaka se opet pojaano naoruavala i pretila. Pre svega nekoliko meseci, Hitler
je prekrio Versajski sporazum poslavi trupe u demilitarizovanu Rajnsku oblast i Lojd se zaprepastio to nijedna zemlja ne pokazuje spremnost da mu stane na put.
Svaka nada da bi faizam ipak mogao biti tek jedna izopaena pojava kratkoga daha sada je zgasnula. Lojd je vrsto verovao da demokratske zemlje, kao na primer Francuska i Britanija, moraju da
se spreme za borbu. Nije to, meutim, rekao u govoru koji je toga dana drao, jer su se njegova majka
i veina lanova Laburistike partije protivili tome da Britanija gomila naoruanje, u nadi da e Drutvo naroda smoi snage da se obrauna sa diktatorima. Laburisti su po svaku cenu eleli da se izbegne repriza uasnog krvoprolia iz Velikog rata. Lojd je gajio istu nadu, ali se bojao da ona nije utemeljena na stvarnosti.
On se, lino, pripremao za rat. U koli je svojevremeno bio oficir kadet. Kad je doao u Kembrid,
stupio je u korpus za obuku oficir, i to kao jedini momak iz radnike klase i, svakako, jedini lan Laburistike partije koji se odluio na takav korak.
Priguenim aplauzom propraen je i zavretak njegovog govora. Lojd je bio jasan i dosledan u
svojim besedama, ali nije imao majinu sposobnost da dotakne ljudska srca jo ne, u svakom sluaju.
Robert izae za propovedaonicu. Ja sam Austrijanac ree on. U ratu sam ranjen, Rusi su me
zarobili, a onda sam poslat u gulag u Sibiru. Poto su boljevici sklopili mir sa Centralnim silama,
straari su otvorili kapije logora i rekli nam da smo slobodni. A kako emo stii kuama, to je ve
bio na problem, a ne njihov. Dug je put od Sibira do Austrije ima tu skoro pet hiljada kilometara.
Autobusa nije bilo, pa sam krenuo peice.
Prostruja amor, ljudi su se, iznenaeni, smejali, a nekoliko njih je, iz potovanja, aplaudiralo. Robert ih je ve armirao, primeti Lojd.
Prie mu uto Rubi, vidno uzrujana, pa mu apnu na uvo:
Faisti su maloas proli. Deko Ficherbert je odvezao Mozlija do eleznike stanice, a aica
usijanih glava u crnim kouljama tri za kolima i klie.
Lojd se namrti. Obeali su da nee marirati. Pretpostavljam da e sad rei kako se tranje za
automobilom ne rauna.
A u emu je razlika, volela bih da znam?
Je li bilo nasilja?
Nije.
uvaj strau.
Rubi je opet izala. Lojd je bio uznemiren. Ako i nisu pogazili dogovor, faisti su svakako naruili
duh sporazuma. Izali su na ulicu u uniformama iako kontramitinga nije bilo. Socijalisti su bili tu, u
crkvi, neprimetni. Sve to je odavalo njihove stavove bio je transparent ispred crkve na kojem je,
krupnim crvenim slovima, pisalo ISTINA O FAIZMU.
Drago mi je to sam ovde govorio je Robert. Poastvovan sam pozivom da vam se obratim i
oduevljen to meu okupljenima vidim vei broj pokrovitelja Bistroa Robert. Moram, meutim, da
vas upozorim da je pria koju u vam ispriati izrazito neugodna. Jeziva, tavie.
Priao im je, dalje, kako su on i Jerg uhapeni poto su odbili da svoj berlinski restoran prodaju
jednom nacisti. Jerga je Robert opisao kao kuvara i dugogodinjeg poslovnog partnera, ne pominjui
njihovu seksualnu vezu, premda su pojedinci u crkvi, oni to su malo vie znali, verovatno nasluivali
da je i toga bilo.
U publici je zavladao tajac kad je poeo da opisuje ono to se dogaalo u koncentracionom logoru.

Uasnuti uzdasi uli su se kad je doao do onog dela kad se pojavljuju izgladneli psi. Jergove muke
Robert je opisivao dubokim, razgovetnim glasom, koji se nesmetano irio crkvom. Kad je stigao do
Jergove smrti, vie njih je plakalo.
Lojd je pak ponovo preivljavao surovost i patnju koje je tada iskusio, te se rasrdi na one budale
poput Deka Ficherberta, ija je zaluenost marevskim pesmama i besprekornim uniformama pretila
da istu tu agoniju donese i u Englesku.
Robert je seo, a za propovedaonicu stade Etel. Upravo kad je ona progovorila, ponovo se pojavi
Rubi, van sebe od besa. Rekla sam ti da nee upaliti! siktala je ona Lojdu na uvo. Mozli je otiao, ali momci sad pevaju Vladaj, Britanijo! ispred stanice.
Nema sumnje, sporazum je prekren, pomisli Lojd ljutito. Deko je pogazio obeanje. Toliko, eto,
vredi re jednog engleskog dentlmena.
Etel je prisutnima objanjavala kako faizam nudi lana reenja te da krivicu za sloene probleme
kao to su nezaposlenost i kriminal krajnje pojednostavljeno svaljuje na grupacije kao to su Jevreji i
komunisti. Nemilosrdno se naalila na raun same ideje o trijumfu volje, poistoveujui Firera i Duea sa kolskim siledijama. Oni trae narodnu podrku, rekla je, ali ukidaju svaku opoziciju.
Lojd je uviao da e faisti, u povratku sa eleznike stanice do centra grada, morati da prou i
pored ove crkve. Poeo je da oslukuje zvuke koji su dopirali kroz otvorene prozore. ulo se tutnjanje automobila i kamiona sa Hils rouda; buku je, s vremena na vreme, prekidalo zvonce bicikla, ili
deja vriska. Lojdu se uinilo da u daljini uje viku, i to zlokobnu, nalik galami tek stasalih mangupa,
koji se jo ponose svojim novim, dubokim glasovima. Napregnuo se da bolje uje, i usledilo je jo
povika. Faisti su marirali.
Etel podie glas kad je ta dernjava napolju postala glasnija. Govorila je kako radni ljudi, bez obzira na struku, moraju da se okupe pod okriljem sindikat i Laburistike stranke, i tako izgrade jedno
poteno drutvo, korak po korak, demokratskim putem, a ne nasilnim prevratima koji su doneli toliko
zla ljudima u komunistikoj Rusiji i nacistikoj Nemakoj.
Ponovo ue Rubi. Upravo mariraju Hils roudom promrmlja ona tiho, ali urno. Moramo da
izaemo i suprotstavimo im se!
Ne! proaputa Lojd. Partija je jednoglasno odluila: nee biti demonstracija. Moramo se toga
pridravati. Moramo da budemo disciplinovan pokret! Znao je Lojd da e pominjanje partijske discipline ostaviti snaan utisak na Rubi.
Faisti su ve bili blizu i promuklo skandirali. Prema Lojdovim procenama, moralo ih je biti pedesetoro-ezdesetoro. udeo je da izae napolje i suoi se s njima. Dvojica mladia iz zadnjih redova
ustadoe i prioe prozorima da vide ta se dogaa. Etel ih je opomenula da budu oprezni.
Nemojte na izgrednitvo uzvratiti izgrednitvom ree ona. Tako emo samo novinarima dati
povod da kau kako su obe strane jednako loe.
Prsnu staklo i kamen ulete kroz prozor. Jedna ena vrisnu i vie njih skoi na noge.
Ostanite na svojim mestima, molim vas ree Etel. Mislim da e ubrzo otii. Izgovorila je to
staloenim, umirujuim glasom. Malo njih je, meutim, nastavilo da slua njen govor. Svi su se okretali prema vratima crkve, oslukujui hk i podrugljivo klicanje oloa koji se sakupljao napolju. Lojd
se jedva obuzdavao da ne ustane. Pogledao je u majku bezizrazno a lice mu se bee pretvorilo u masku. Svaka kost u njegovom telu kao da je elela da nasrne, da porazbija te glave.
Malo kasnije, okupljeni u crkvi se stiae. Ponovo su panju usmerili na Etel, mada su se i dalje
vrpoljili i pogldali preko ramena.
Liimo na opor zeeva, drhtimo u jami dok lisica laje napolju promrmlja Rubi prezrivo, i
Lojd pomisli da je devojka u pravu.

Ispostavilo se, meutim, da je njegova majka dobro predvidela; kamenje vie nije letelo. I skandiranje utihnu.
Zato su faisti za nasilje? upita Etel retoriki. Ovi napolju, na Hils roudu, moda i jesu obini huligani, ali i njih neko usmerava, i njihova taktika ima neku svrhu. Kad izbije tua na ulici, oni
mogu da tvrde da su zakazali organi javnog reda, i da je neophodno preduzeti stroge mere kako bi se
ponovo uspostavila vladavina zakona. Te hitne mere podrazumevae zabranu rada svim demokratskim politikim partijama, kao to je Laburistika, zatim ukidanje svake sindikalne aktivnosti, kao i
neosnovana hapenja ljudi kao to smo mi, mirnih mukaraca i ena iji je jedini zloin to to se ne
slau s vlastima. Zvui li vam sve to kao fantastika, kao neto neverovatno, neto to se nikada nee
desiti? Pa, upravo su takvu taktiku i u Nemakoj primenili i tamo je ona urodila plodom.
Priala je dalje o tome kako se faizmu moe suprotstaviti: organizovanjem debata, zatim skupova
kao to je ovaj, pisanjem pisama novinskim listovima, korienjem svake prilike da se ostali upozore
na opasnost. Ali ak je i Etel morala da se namui da bi zvuala hrabro i odluno.
Lojda je duboko dirnula Rubina opaska o zeevima. Oseao se kao poslednja kukavica. Toliki je
njegov jed u tim trenucima bio da vie gotovo nije mogao da sedi.
Napetost u crkvi gotovo da ieznu. Lojd se okrenu prema Rubi.
Ali zeevi su bar na sigurnom ree on.
Zasada odvrati ona. Ali lisica e se vratiti.

II
Ako ti se deko svia, moe da mu da da te poljubi u usta govorila je Lindi Vesthempton dok su
sedele na osunanom travnjaku.
A ako ti se ba mnogo dopada, moe da ti dira grudi ree njena sestra bliznakinja Lizi.
Ali nita ispod struka.
Ne dok se ne verite.
Dejzi je to bilo zanimljivo. Oekivala je da e Engleskinje biti utogljene, ali pogreila je. Sestre
Vesthempton bile su lude za seksom.
Dejzi je bila ushiena to je pozvana u goste u imbli, seosku vilu ser Bartolomjua Binga Vesthemptona. Oseala se kao da ju je englesko drutvo prihvatilo. Ali s kraljem jo nije imala prilike da
se sretne.
Ponienja koje je doivela u Jaht-klubu u Bafalu seala se sa stidom neprestano ju je bolelo kao
iva opekotina na koi iako je plamen na kojem se opekla davno zgasnuo. No kad god bi osetila taj
bol, pomislila bi kako e uskoro plesati s kraljem, a onda bi ih u mislima postrojila sve Dot Reno,
Noru Farkarson, Ursulu Djuar zagledane u njenu sliku na stranicama Bafalo sentinela, kako itaju
izvetaj od prve do poslednje rei, zavide joj i ale to ne mogu iskreno da kau da su oduvek bile
njene prijateljice.
Isprva je bilo teko. Prola su tri meseca otkako je Dejzi doputovala s majkom i drugaricom Evom.
Njen otac ih je uputio na mnoge, ali ispostavie se da oni i nisu krem krema londonske drutvene scene. Dejzi se ve pokajala zbog preteranog samopouzdanja s kojim je napustila bal u Jaht- klubu: ta
ako od svega ovoga nita ne ispadne?
No Dejzi je bila odluna i snalaljiva, i dovoljno joj je bilo da je samo poveu s nekim. ak i na
manje-vie javnim zabavama, kao to su na primer konjske trke i operske predstave, ona je upoznavala ljude na visokim poloajima. S mukarcima je flertovala, podstiui znatielju uglednih gospoa i
stavljajui im do znanja da je bogata i neudata. Mnoge aristokratske engleske porodice upropastila je

velika ekonomska kriza, i jedna amerika naslednica svakako bi im dobrodola, sve i da nije lepa i
ljupka. Sviao im se njen naglasak, progledali bi joj kroz prste to viljuku dri u desnoj ruci, i bogzna kako ih je oduevilo to ume da vozi kola u Engleskoj su vozili iskljuivo mukarci. Mnoge Engleskinje umele su, kao i Dejzi, da jau konje, ali malo ih je bilo koje su se u sedlu drale s takvom
drskom sigurnou. Neke starije ene i dalje su na Dejzi gledale podozrivo, ali ona je bila uverena da
e jednoga dana i njih pridobiti.
Lako je bilo oijukati s Bingom Vesthemptonom. Taj avolast ovek prijatnog osmeha uvek bi rado
bacio oko na lepu devojku; Dejzi je nagonski predoseala da bi uradio mnogo vie od toga kad bi mu
se ukazala prilika da naleti na nju u sumrak u vrtu. Njegove keri su, oigledno, povukle na oca.
Kuna zabava koju su upriliili Vesthemptonovi bila je jedna u nizu odranih u Kembridiru za
trajanja Majske nedelje. Meu gostima su se nali i erl Ficherbert, poznat kao Fic, i njegova supruga
Bea. Bea je, naravno, bila grofica Ficherbert, ali njoj je draa bila ruska titula kneginje. Stariji njihov
sin, Deko, uio je na Koledu Triniti.
Kneginja Bea je bila jedna od vanih ena u drutvenom ivotu Kembrida i donekle sumnjiava
prema Dejzi. Iako, istina, nikoga nije slagala, Dejzi je umela da nagovesti ljudima kako joj je otac ruski plemi koji je u Revoluciji izgubio sve, a ne tamo neki fabriki radnik koji je pobegao u Ameriku
za dlaku umakavi policiji. Bea se, meutim, nije dala prevariti. Ne mogu da se setim porodice po
imenu Pekov, ni u Sankt Peterburgu ni u Moskvi, govorila je ona, gotovo i ne glumei uenje; a
Dejzi bi se, na silu, nasmeila kao da to to kneginja neega ne moe da se seti ne moe ni imati bilo kakve posledice.
Bile su tu i tri devojke Dejzinog i Evinog godita: sestre bliznakinje Vesthempton i Mej Marej, generalska ki. Balovi su trajali po celu no, i svi su spavali do podne, ali su zato popodneva bila dosadna. Pet devojaka plandovalo je u vrtu, ili se etalo po umi. Sada, uspravljajui se u viseoj lealjci, Dejzi ree:
ta sme da se radi poto se verite?
Moe da mu trlja onu stvar.
Dok ne trcne ree njena sestra.
Mej Marej, koja nije bila toliko smela kao bliznakinje, ree:
Joj, odvratno!
To je samo podstaklo bliznakinje da nastave.
Ili moe da mu ga sisa ree Lindi. To oni vole vie od svega.
Dosta! pobuni se Mej. Vi to samo izmiljate.
One prestadoe, poto su ve dovoljno zadirkivale Mej.
Meni je dosadno ree Lindi. ta emo sada?
Dejzi neki avo nije dao mira, i ona predloi:
Hajde da se na veeri pojavimo odevene kao mukarci.
Istog asa je zaalila to je to rekla. Takva predstava mogla je da joj uniti drutveni ivot u koji je
tek zakoraila.
Proradio je Evin nemaki oseaj za to ta je ispravno:
Dejzi, ti se to ali!
Da ree ona. Glupo je i pomisliti.
Bliznakinje su od majke nasledile finu plavu kosu, ne one tamne oeve kovrde, ali su zato od njega nasledile tu nevaljalu crtu, tako da im se predlog obema dopao.
Veeras e svi oni biti u frakovima, pa moemo da im ukrademo smokinge ree Lindi.
Da! na to e njena sestra. Obaviemo to dok oni piju aj.

Dejzi shvati da je sad prekasno za odstupanje.

Ne moemo takve na bal! ree Mej Marej. Celo drutvo trebalo je posle veere da ode na bal
na Koled Triniti.
Presvui emo se pred polazak ree Lizi.
Mej je bila bojaljivo stvorenje, verovatno zbog oca koji je bio vojno lice; uvek bi se priklonila
volji ostalih devojaka, ma ta one odluile. Kada i Evu, koja se jedina protivila, ubedljivo nadglasae, preoe na sprovoenje plana u delo.
Kad je dolo vreme da se obuku za veeru, sobarica donese dva veernja odela u Dejzinu i Evinu
sobu. Sobarica se, inae, zvala Rubi. Jue je htela da svisne od zubobolje, pa joj je Dejzi dala novca
da ode kod zubara, i ovaj joj je izvadio zub. Sada je Rubi sva blistala od uzbuenja, potpuno zaboravivi na zubobolju.
Izvolte, drage dame! ree ona. Ser Bartlomjuovo e vam biti taman, gospoice Pekov, a
ono gospodina Endrjua Ficherberta ima da pae gospoici Rotman.
Dejzi je skinula haljinu i obukla koulju. Rubi joj je pomogla da se izbori s dugmiima i manetnama na koje ne bee navikla. Zatim se uvukla u pantalone Binga Vesthemptona, crne sa satenskom trakom. Uvukla je u njih kombinezon, pa prebacila tregere preko ramena. Dok je zakopavala lic, pomisli da je moda malice prekardaila.
Nijedna devojka nije umela da vee kravatu, tako da su svi njihovi pokuaji bili bezuspeni. Ali
Dejzi je to uspela da zabauri. Olovkom za obrve nacrtala je sebi brie.
udo jedno! ree Eva. Sad si jo lepa!
Dejzi nacrta debele zulufe na Evinim obrazima.
Pet devojaka sastalo se u sobi bliznakinj. Dejzi se uetala poput kakvog mukog razmetljivca,
usled ega se ostale devojke histerino zacerekae.
Mej tada ree neto to je i Dejzi sve vreme muilo. Nadam se samo da se zbog ovoga neemo
uvaliti u neprilike ree ona.
Uh, a ta i ako se uvalimo? na to e Lindi.
Dejzi rei da odagna brigu i prepusti se uivanju, pa krenu prva ka gostinskoj sobi.
Devojke su prve stigle, u sobi jo nikoga nije bilo. Ponavljajui ono to je ula od Deka Ficherberta dok se obraao batleru, Dejzi mukim glasom stade da otee:
Sipaj mi viski, Grimo, tako, alal vera ovaj ampanj rezi kao piaka!
Devojke su, zabezeknute, ciale od smeha.
Utom zajedno uoe Bing i Fic. Bing u belom prsluku podseti Dejzi na arenu plisku, koopernu
crno-belu pticu. Fic je bio naoit sredovean mukarac, tamne kose s pokojom sedom dlakom. Zbog
rana zadobijenih u ratu, jedva primetno je hramao, a jedan oni kapak bio mu je pao; zbog tih obeleja hrabrosti ispoljene na bojnom polju izgledao je jo privlanije.
Fic ugleda devojke, pogleda dobro, dvaput, pa ree:
Boe blagi!
Po njegovom glasu je bilo jasno da je tako neto neprihvatljivo.
Dejzi na trenutak premre od straha. Sve je, znai, upropastila? Englezi umeju da budu zastraujue
uskogrudi, to svi znaju. Hoe li od nje sad zatraiti da napusti ovu kuu? O, kako bi to bilo strano!
Dot Reno i Nora Farkarson bi likovale da se ona vrati osramoena. Bolje bi joj bilo da umre.
Ali Bing se grohotom nasmeja. Bogami, ovo je oaravajue! ree on. Pogledaj ovo, Grimo.
Vremeni batler, koji je upravo ulazio s bocom ampanja u srebrnoj kofi punoj leda, osmotri devojke turobno, pa s poraavajuom iskrenou ree:
Vrlo zabavno, ser Bartolomju.

Bing ih je i dalje gledao oduevljeno i pohotljivo, i Dejzi prekasno shvati da, kad se oblai kao
da si onog drugog pola, alje poruku koju neki mukarci mogu pogreno da protumae da zagovara seksualnu slobodu i da si rada eksperimentisanju a sama ta pomisao, oigledno, moe te uvaliti
u nevolju.
I dok se drutvo okupljalo da veera, ispostavilo se da veina zvanica na tu devojaku obest reaguje slino kao njihov domain; dakle, kao jedno simpatino ludiranje, mada je Dejzi lepo mogla da
vidi kome se to ludiranje svia vie a kome manje. Dejzina majka je prebledela od straha kad ih je
ugledala, i bre-bolje je sela jer su joj noge klecale. Kneginja Bea, etrdesetogodinjakinja utegnuta
u mider, koja je nekada verovatno bila lepa, nabrala je napuderisanu obrvu i namrgodila se. Ali se
zato ledi Vesthempton, vedra ena koja je imala sluha za ivot, kao i za postupke svog svojeglavog
mua, trpeljivo osmehnula, da bi se potom od srca nasmejala i estitala Dejzi na briima.
Momci, koji su stigli poslednji, takoe su bili oduevljeni. Sin generala Mareja, porunik Dimi
Marej, ne tako utogljen kao otac, urlao je od smeha. Ficherbertovi sinovi, Deko i Endi, uoe zajedno, i reakcija Deka bila je, zapravo, najzanimljivija. On se u devojke zagledao kao opinjen. Pokuao je to da prikrije veselou i glasnim smehom, kao to su to inili ostali mukarci, ali bilo je
oigledno da njega tu neto neobino snano privlai.
Za veerom su bliznakinje, ugledajui se na Dejzi, poele da razgovaraju kao mukarci, dubokim
glasovima i srdanim tonom, izazvavi opti smeh. Lindi podie au vina i ree:
Kako ti se svia ovaj klaret, Liz?
A Liz odvrati:
Mislim da je malkice tanuan, stari moj. Rek bih da mu Bing dodaje vode, zna.
Dok su sedele za stolom, Dejzi bi s vremena na vreme primetila kako Deko netremice gleda u nju.
On nije liio na svog naoitog oca, to ne znai da nije bio zgodan, sa onim plavim, majinim oima.
Njoj je ve bilo pomalo neprijatno, kao da joj se zapiljio u dojke. Da ga trgne iz tog bunila, ona ree:
A ti, Deko, jesi li poloio ispite?
O, boe mili, nisam ree on.
Nema vremena za uenje, stalno leti avionom ree njegov otac. Izrekao je to kao kritiku, ali po
glasu mu se videlo da je u stvari ponosan na starijeg sina.
Deko Ficherbert je glumio uvreenost. Kleveta! ree on.
Zato ide na fakultet ako ne eli da ui? udila se Eva.
Lindi joj objasni:
Ima momaka kojima nije ni na kraj pameti da diplomiraju, naroito ako nisu akademski tipovi.
Naroito ako su bogati i lenji dodade Lizi.
Ali ja uim! pobuni se Deko. Samo nemam nameru da sedim tamo na ispitima. Ionako ne nameravam da jednoga dana zaraujem za ivot kao lekar, ili tako neto.
Kad Fic umre, Deko e naslediti jedno od najveih bogatstava u Engleskoj.
A njegova ena, srenica, bie grofica Ficherbert.
ekaj malo ree Dejzi. Jel ti stvarno ima avion?
Tako je, imam. Hornet mot. lan sam univerzitetskog aero-kluba. Koristimo mali aerodrom izvan
grada.
Pa to je divno! Hou da letim s tobom, mora da me povede!
O, duo, samo to ne! ree Dejzina majka.
Deko se obrati Dejzi:
A ta ako se tamo unervozi?
Ma, neu ni najmanje!

 Onda te vodim. Deko se okrenu prema Olgi. Savreno je bezbedno, gospoo Pekov. Obeavam da u vam je vratiti u komadu.
Dejzi je bila ushiena.
Razgovor se preusmerio na omiljenu temu toga leta: novog engleskog kralja, otmenog Edvarda VIII, i njegovu romansu sa Amerikankom Volis Simpson, koja se rastavila od drugog mua. Londonske
novine nita ne pominju, osim to navode i ime gospoe Simpson na spiskovima zvanica na kraljevskim prijemima; ali Dejzina majka je dobila amerike novine, i u njima sve kljua od nagaanja da e
se Volis, ipak, razvesti od gospodina Simpsona i udati za kralja.
Ne dolazi u obzir, ali nipoto ree Fic ozbiljno. Kralj je poglavar Engleske crkve. Ne postoji
mogunost da se oeni rasputenicom.
Kad su se dame povukle, ostavivi mukarce portu i cigarama, devojke otrae da se presvuku.
Dejzi je odluila da naglasi svoju enstvenost, pa je stoga odabra balsku haljinu od ruiaste svile sa
sitnim cvetiima, i isti takav aketi s pufnastim kratkim rukavima.
Eva je nosila izrazito jednostavnu crnu svilenu haljinu bez rukava. U proteklih godinu dana je oslabila, promenila frizuru i nauila od Dejzi da se oblai leernije jer joj takva odea bolje pristaje.
Eva je postala kao lan porodice, i Olga je s oduevljenjem kupovala odeu za nju. Dejzi ju je pak
smatrala roenom sestrom, koju, inae, nije imala.
Jo nije pao mrak kad su se svi potrpali u automobile i koije i odvezli do osam kilometara udaljenog gradskog centra.
Dejzi je imala utisak da je Kembrid najstaromodnije mesto koje je do tada videla, s tim vijugavim
uliicama i velelepnim zgradama koleda. Kad su se iskrcali kod Trinitija, Dejzi ugleda statuu njegovog osnivaa, kralja Henrija VIII. Poto su proli kroz kapiju od cigala sagraenu u esnaestom veku, Dejzi ostade bez daha pred prizorom koji joj se ukazao: bee to jedan veliki etvorougaoni prostor s kaldrmisanim stazicama to presecaju uredno pokoen travnjak i zidanom fontanom u sredini.
Sa sve etiri strane uzdizale su se graevine od zlatnog kamena, naete zubom vremena, kao pozadina
spram koje su mladii u frakovima plesali s divno obuenim devojkama, a desetine konobara u veernjim odelima nosile posluavnike sa aama penuavog vina. Dejzi pljesnu rukama od radosti: pa
ona za ovakvim stvarima udi.
Plesala je s Dekom, pa sa Dimom Marejem, a onda i sa Bingom, koji ju je drao blizu i dozvolio
sebi da mu desna ruka s njenih krsta sklizne na oble bokove. Odluila je da se ne buni. Engleski orkestar svirao je razvodnjeni ameriki dez, ali bili su glasni i brzi, i znali su sve najnovije hitove.
Pala je no, i onaj etvorougaonik osvetlie baklje. Dejzi je napravila predah, da vidi ta radi Eva,
koja nije bila tako samouverena, pa ju je ponekad trebalo predstaviti ljudima. Razloga za brigu, meutim, ovoga puta nije bilo: Evu je zatekla u razgovoru s izvanredno zgodnim studentom u odelu, koje
mu je, inae, bilo preveliko. Eva joj ga predstavi kao Lojda Vilijamsa.
Razgovaramo o faizmu u Nemakoj ree Lojd, za sluaj da i Dejzi poeli da se ukljui u diskusiju.
Dosadno da dosadnije ne moe biti ree Dejzi.
Lojd se napravi da je nije uo. Bio sam u Berlinu pre tri godine, kad je Hitler doao na vlast. Nisam se tada upoznao sa Evom, ali ispostavilo se, evo, da imamo zajednike poznanike.
Odnekud se pojavi Dimi Marej i zamoli Evu za ples. Lojd je bio vidno razoaran to Eva odlazi,
ali prizva svoje lepe manire pa utivo zapita Dejzi za ples, nakon ega prioe blie orkestru.
Vrlo zanimljiva devojka, vaa drugarica Eva ree on.
E, gospodine Vilijams, pa nema te devojke koja ne ezne to da uje od mukarca s kojim plee
odvrati Dejzi. im je te rei prevalila preko usana, Dejzi zaali, jer nije elela da izgleda kao goro-

padnica.
Ali njemu je to bilo zabavno. Nasmeio se i rekao:
O, boe, stvarno ste u pravu. Pravino sam ukoren. Morao bih paljivije da se ponaam prema
damama.
Odmah joj se, toga asa, dopao to ume da se naali na sopstveni raun. Po tome se videlo da je
samouveren.
I vi ste odseli u imbliju kao Eva? upita on.
Jesam.
Onda ste sigurno vi ta Amerikanka koja je Rubi Karter dala novac za zubara.
A otkud vi za to znate, pobogu?
Ona mi je drugarica.
Dejzi je bila iznenaena. Je li to obiaj da se studenti drue sa sobaricama?
O, boe, kako snobovski! Moja majka je nekada bila sobarica, a posle je postala poslanik u parlamentu.
Dejzi je osetila kako joj crvenilo udara u obraze. Mrzela je snobovtinu i esto je druge zbog toga
optuivala, u Bafalu naroito. Nikada ne bi dozvolila sebi da ima tako bezvredne stavove kao oni.
A ja sam ba skroz uprskala s vama, zar ne? ree ona dok se ples bliio kraju.
Pa i ne ba odgovori on. Vi smatrate da je dosadno razgovrati o faizmu, a ipak ste primili izbeglicu iz Nemake u svoj dom i pozvali je, tavie, da sa vama putuje u Englesku. Smatrate da sobarice nemaju prava da se drue sa studentima, a ipak ste dali Rubi novac da ode zubaru. Ne verujem
da u veeras upoznati ni upola toliko intrigantnu devojku kao to ste vi.
To u primiti kao kompliment.
Evo vaeg prijatelja faiste, Deka Ficherberta. Hoete da ga oteram?
Dejzi je naslutila da bi Lojd uivao da mu se ukae prilika da se zakai s Dekom.
Ne, nikako! ree ona, pa se, sa osmehom na licu, okrenu prema Deku.
Deko odseno klimnu glavom Lojdu. Bro vee, Vilijamse.
Dobro vee odvrati Lojd. Razoarali su me tvoji faisti to su prole subote marirali Hils
roudom.
A, da ree Deko. Malo su se zaneli.
Iznenadio sam se poto si mi dao re da toga nee biti. Dejzi primeti da Lojd, ispod maske
hladne utivosti, kljua od besa.
Deko nipoto nije hteo da njegove rei uzme za ozbiljno. Izvini zbog toga ree nemarno pa se
okrenu prema Dejzi:
Doi da vidi biblioteku ree joj on. Delo Kristofera Rena.10
Sa zadovoljstvom! ree Dejzi. Mahnula je Lojdu i pustila da je Deko uzme podruku. Lojd je
bio vidno razoaran to ona odlazi, i Dejzi je to godilo.
Na zapadnom kraju etvorougaonika nalazio se prolaz ka dvoritu. Tamo na drugom kraju nalazila
se samo jedna, velelpna graevina. Dejzi je bila oarana zasvoenim hodnicima u prizemlju. Deko
joj je objasnio da se knjige uvaju na spratu, zato to reka Kem moe da se izlije.
Hajde da vidimo reku ree on. Tamo je lepo nou.
Dejzi je imala dvadeset godina i, premda neiskusna, znala je da Deku svakako nije stalo do nonog gledanja reke. Ali pitala se, posle njegove reakcije kad ju je ranije te veeri ugledao u mukoj
odei, da ne voli on sluajno mladie vie nego devojke. Raunala je da e uskoro saznati odgovor
na to pitanje.
Ti stvarno poznaje kralja? upita ona dok ju je mladi Ficherbert vodio preko drugog dvorita.

 Poznajem. On ti se vie drui s mojim ocem, naravno, ali ponekad zna i da nas poseti. I vrlo se
zanima, veruj mi, za moje politike ideje.
Volela bih da ga upoznam. Zvuala je naivno, i sma je toga bila svesna, ali ovo je bila prava
prilika, a ona je nee tek tako propustiti.
Proli su kroz kapiju i izali na glatko pokoen travnjak to se sputa ka ozidanom koritu reke.
Ovaj kraj ovde zove se Beks ree Deko. Polja sa one strane u vlasnitvu su veine starih
koleda.
On je obgrli oko struka dok su prilazili mostiu. Ruka mu poe navie, kao sluajno, dok joj kaiprstom, odozdo, nije dodirnuo dojku.
Na drugom kraju mostia strau su uvala dvojica uniformisanih posluitelja iz koleda, po svemu
sudei da oteraju nezvane goste. Jedan od njih promrmlja:
Dobro vee, vikonte od Aberovena.
Onaj drugi je sakrio smeak.
Deko im uzvrati jedva primetno klimnuvi glavom. Dejzi se pitala koliko li je devojaka preveo
preko ovog mosta.
Znala je da je Deko u ovu etnju nije poveo tek onako, i da... ubrzo zatim zastao je u mraku i stavio ruke na njena ramena.
Vrlo si privlana bila u onom odelu za veerom. Glas mu je podrhtavao od uzbuenja.
Drago mi je to ti se svidelo. Znala je da e uslediti poljubac, i pomisao na to ju je uzbuivala,
iako jo nije bila sasvim spremna. Poloila je dlan na njegove grudi, da ga zadri na rastojanju.
Stvarno bih volela da na dvoru budem predstavljena kralju ree ona. Je li teko to upriliiti?
Ni najmanje ree on. Za moje, u svakom sluaju, nije. A ni za nekoga ko je tako lep kao ti.
On eljno spusti glavu k njoj.
Ona uzmae. A jel bi uinio to za mene? Hoe da mi uredi to?
Naravno.
Ona se primae i oseti nabreklinu u njegovim pantalonama. Ne, pomisli Dejzi, ne voli on deake.
Obeava? upita ga ona.
Obeavam ree on bez daha.
Hvala ti ree ona pa mu dozvoli da je poljubi.

III
Kuica u Velington Rou, u Aberovenu u Junom Velsu, vrvela je od ljudi te subote u jedan sat posle
podne. Lojdov deda je sedeo za kuhinjskim stolom, sav ponosit. S jedne strane mu je bio sin Bili Vilijams, rudar u rudniku uglja koji je postao poslanik u parlamentu. S druge strane sedeo je njegov
unuk Lojd, student Univerziteta u Kembridu. Odsutna je bila njegova kerka, takoe poslanica u parlamentu. Bila je to dinastija Vilijamsovih. Niko od prisutnih ne bi to tako rekao, budui da sm pojam
dinastije nije demokratski, a svi ti ljudi su u demokratiju verovali k to papa veruje u boga, no Lojd
je ipak slutio da deda tako razmilja.
Za stolom je bio i stari prijatelj i zastupnik ujaka Bilija, Tom Grifits. Lojd je bio poastvovan to
sedi s takvim ljudima. Dekica je bio veteran rudarskog sindikata; ujaka Bilija izveli su 1919. pred
vojni sud zato to je otkrio podatke o tajnom ratu koji je Britanija vodila protiv boljevika; Tom se
borio rame uz rame s Bilijem u Bici na Somi. Impresivnije drutvo nego da sedi za trpezom sa samim kraljem.
Lojdova baka, Kara Vilijams, bila im je posluila kuvanu govedinu s domaim hlebom, te su sada

pili aj i puili. Navratili su i prijatelji i komije, kao to se poslovino dogaalo kad bi Bili doao, i
petoro-estoro njih stajalo je oslonjeno na zid, puei lule i runo zavijene cigare, ispunjavajui malu
kuhinju mirisima mukaraca i duvana.
Bili je bio nizak a pleat, kao i mnogi drugi rudari, s tim to je on, za razliku od ostalih, bio vrlo
lepo odeven, u tamnoplavo odelo sa istom belom kouljom i crvenom kravatom. Lojd je primetio da
svi prisutni Bilija oslovljavaju po imenu, kao da hoe da naglase kako je i on, eto, jedan od njih, te
da mo koju poseduje poiva na njihovim glasovima. Lojda su zvali delijo, tek da mu stave do znanja da to to je on student njih bogzna koliko ne dotie. Ali Dekica je za njih bio gospodin Vilijams;
njega su, u stvari, jedino zaista potovali.
Kroz otvorena zadnja vrata Lojd je video gomilu ljake iz rudnika, tu planinu to neprestano raste,
a sad se ve primakla stazi iza kue.
Letnji raspust Lojd je provodio kao slabo plaeni organizator u kampu za nezaposlene rudare. Nameravali su da obnove biblioteku na Rudarskom institutu. Fiziki rad mirglanje, kreenje i pravljenje polica Lojdu je doao kao osveavajua promena posle itanja ilera na nemakom i Molijera na francuskom. Uivao je u mukim alama; od majke je nasledio ljubav prema velkom humoru.
Divno je sve to bilo, ali nije to, ipak, bila borba protiv faizma. acnulo bi ga kad god se seti kako
se skrivao u baptistikoj kapeli dok su Deko Ficherbert i ostale siledije skandirali na ulici i kamenjem razbili prozor. Krivo mu je to tada nije izleteo i opauio nekoga. Moda bi to bilo i nepromiljeno, ali bi se bar bolje oseao. O tome bi razmiljao svake veeri pre nego to zaspi.
Razmiljao je i o Dejzi Pekov u svilenom ruiastom aketiu s pufnastim rukavima.
Dejzi je video jo jednom, u toku Majske nedelje. Otiao je bio na recital u kapelu Kraljevskog
koleda, da gleda kolegu iz susedne sobe sa Emanuela, koji je svirao violonelo; a Dejzi se, s Vesthemptonovima, zatekla u publici. Nosila je slamnati eir s podignutim obodom i liila na nevaljalu
uenicu. Pronaao ju je posle predstave i postavio joj nekoliko pitanja o Americi, gde nikada nije
bio. Zanimao se za administraciju predsednika Ruzvelta i da li bi Britanija od nje mogla neto da naui, ali Dejzi je govorila samo o partijama tenisa, o polu i jaht-klubovima. Uprkos svemu, opet je bio
oaran njome. Njeno veselo avrljanje svialo mu se jo vie zato to ga je, s vremena na vreme,
prekidala neoekivanim podrugljivim opaskama. Tako je jednom na njegove rei: Ne elim da te oduzimam tvojim prijateljima samo sam hteo da te pitam za Nju dil, ona uzvratila: O, boe, pa ti
stvarno ume da polaska devojci. Ali onda, kad su se rastajali, rekla mu je: Pozovi me kad doe
u London Mejfer, dva, etiri, tri, etiri.
Danas je, na putu do eleznike stanice, svratio do dede i babe da rua. Uzeo je nekoliko slobodnih
dana u rudarskoj zadruzi i odluio da vozom ode do Londona, da predahne. Prieljkivao je, pritom,
da naleti na Dejzi, kao da je London varoica poput Aberovena.
U zadruzi je Lojd bio zaduen za politiko obrazovanje, i tako je sad ispriao dedi kako je organizovao itavu seriju predavanja koja su odrali leviarski orijentisani profesori s Kembrida.
Kaem im lepo da im se ukazala prilika da izau iz svoje kule od slonovae i sretnu se s radnikom klasom, a oni, nekako, ne mogu da me odbiju.
Dekine bledoplave oi gledaju ga preko dugakog, otrog nosa. Nadam se da e ih nai momci
nauiti poneto o stvarnom svetu.
Lojd upre prstom u sina Toma Grifitsa, koji je stajao kod otvorenih zadnjih vrata i sluao. Sa svojih esnaest leta Leni je ve imao prepoznatljivu tamnu senku od crne brade, koja nije nestajala s lica
ni kad su mu obrazi svee izbrijani. Leni je uao u raspravu s jednim predavaem marksistom.
Tako treba, Leni ree Dekica. Marksizam jeste bio popularan u Junom Velsu, zbog ega su ga
ponekad u ali nazivali Malom Moskvom, ali Dekica je oduvek bio vatreni antikomunista.

 Ispriaj Dekici ta si mu rekao, Leni ree Lojd.

Leni se nasmei pa ree: Voa anarhista Mihail Bakunjin upozorio je 1872. Karla Marksa da e
komunisti, kad dou na vlast, biti isti takvi tlaitelji kao i plemstvo koje e s vlasti svrgnuti. Posle
svega to se dogodilo u Rusiji, moe li ovek poteno da kae kako Bakunjin nije bio u pravu?
Dekica je zapljeskao. Dobar argument u raspravi odvajkada je bio cenjen za njegovim kuhinjskim
stolom.
Lojdu je Bakica dosula aj. Kara Vilijams je bila seda, izborana i zgrbljena, kao, uostalom, i sve
ene njenih godina u Aberovenu. Ona upita Lojda:
Ima li devojku, lepoto moja?
Mukarci su se smekali i namigivali jedan drugome.
Lojd pocrvene. Mnogo ima da se ui, bako. Ali uto se seti Dejzi Pekov i njenog telefonskog
broja: Mejfer, dva, etiri, tri, etiri.
A ko ti je onda ta Rubi Karter? upita baka.
Mukarci prasnue u smeh, a ujak Bili ree:
Uvaen si, delijo!
Lojdova majka se, oigledno, raspriala. Rubi je lan lokalnog odbora Laburistike partije u
Kembridu, i samo to uzjoguni se Lojd.
O, jes, ba ti verujem naruga se Bili, i mukarci opet udarie u smeh.
Ne bi tebi, bako, bilo pravo da ja izlazim sa Rubi na to e Lojd. Ti bi rekla da nosi pretesnu
odeu.
Pa i ne ini mi se da je ba devojka za tebe ree Kara. Ti si sada akademski graanin. Mora
da cilja na neto vie.
I ona je snob, kao i Dejzi, primeti Lojd. Nema nieg loeg kod Rubi Karter odvrati on. Ali ja
je, jednostavno, ne volim.
Mora da se oeni obrazovanom enom, uiteljicom ili kolovanom medicinskom sestrom.
Nevolja je bila u tome to je baka u pravu. Lojdu se Rubi dopadala, ali je nije voleo. Bila je lepukasta i otroumna, a i Lojd je bio slab na njene obline kao i svaki drugi mukarac, pa ipak znao je
da ona nije za njega. I to je jo gore, baka je, onako sva stara i naborana, pogodila usred srede: Rubini izgledi u ivotu bili su ogranieni, a njeni vidici uski. Nije bila uzbudljiva. Ne kao Dejzi.
Dosta o enama ree deda. Bili, priaj nam ta ima novo u paniji.
Nije dobro ree Bili.
Oi cele Evrope bile su uprte u paniju. Leviarska vlada, izabrana februara prole godine, odolela je vojnom udaru koji su podrali faisti i konzervativci. General Franko, koji je stao na elo pobunjenika, pridobio je podrku Katolike crkve. Ta vest pogodila je ceo kontinent kao zemljotres. Posle
Nemake i Italije, zar e i na paniju pasti kletva faizma?
Vlada je pobunjenicima poremetila planove, kao to verovatno znate, i malo je nedostajalo da
pobuna bude uguena produi Bili. Ali onda su se umeali Hitler i Musolini i spasli ustanike pojaavajui njihove redove hiljadama pobunjenika koje su avionima prebacili sa severa Afrike.
A vladu su spasli sindikati! ubaci Leni.
Istina ree Bili. Poto je vlada sporo reagovala, sindikati su preuzeli organizovanje radnika.
Naoruavali su ih onim to su oteli iz vojnih skladita, s brodova, iz prodavnica naoruanja, drugim
reima, opremali su ih orujem kako su znali i umeli.
Bar neko da im vrati milo za drago ree Dekica. Do sada su faisti radili ta im je volja. U
Rajnsku oblast i Abisiniju samo su uli i uzeli ta im treba. Hvala bogu te postoji panski narod, ja da
vam kaem. Oni su stisnuli petlju i usprotivili se.

amor odobravanja proneo se meu ljudima poreanim uza zidove.

Lojd se opet setio onog subotnjeg popodneva u Kembridu. I sam je dozvolio faistima da rade ta
im je volja. U njemu je sve vrilo od jeda.
Ali mogu li oni da odnesu pobedu? upita Dekica. Sada je, izgleda, oruje glavni problem, nije li tako?
Jeste odvrati Bili. Nemci i Italijani snabdevaju pobunjenike orujem i municijom, ali i borbenim avionima, pa ak i pilotima. panskoj vladi, koja je na vlast dola na izborima, niko ne pomae.
A to im, majku mu, neko ne pomogne? srdito e Leni.
Kara podie pogled sa poreta. Njene tamne mediteranske oi sevale su od neodobravanja, i Lojdu
se uini da je naas ugledao onu lepoticu Karu u mladosti. Tako se u mojoj kuhinji ne govori!
opomenu ona.
Oprostite, gospoo Vilijams.
Mogu da vam ispriam priu iz prve ruke ree Bili, i ljudi utihnue da ga sasluaju. Francuski premijer Leon Blum socijalista, inae, kao to i sami znate bio je spreman da im pomogne. On
ve ima faizam u komiluku, u Nemakoj, i samo mu jo nedostaje faistiki reim na junoj granici.
Slanje oruja panskoj vladi razjarilo bi francuske desniare, a i prokatoliki orijentisane socijaliste
u Francuskoj, ali Blum bi sa tim mogao da izae na kraj, posebno ako bi imao britansku podrku. U
tom sluaju bi mogao da kae kako je naoruavanje panske vlade plod meunarodne inicijative.
I gde je polo naopako? upita Dekica.
Naa vlast ga je odvratila od toga. Blum je doao u London i ef Forin ofisa, Entoni Idn, kazao
mu je da mi neemo moi da mu pruimo podrku.
Dekica se razljutio. A ta e mu podrka? Kako jedan premijer socijalista sme sebi da dozvoli
da ga zastrauje konzervativna vlada druge zemlje?
Zato to i Francuskoj preti opasnost od vojnog udara ree Bili. tampu tamo dre zagrieni
desniari, koji raspaljuju francuske faiste. Blum bi mogao da ih nadjaa uz britansku podrku ali
bez nje moda i ne bi.
Opet su, znai, ovi nai konzervativci na vlasti mekani prema faizmu!
Svi ti torijevci ulagali su u paniju u vino, tekstil, ugalj, elik i sad se boje da e im leviarska vlada oduzeti imovinu.
A ta bi s Amerikom? Oni tamo veruju u demokratiju. Oni bi sigurno poslali oruje pancima?
Pomislio bi ovek da hoe, zar ne? Ali tamo postoji finansijski potkovani katoliki lobi, na ijem
je elu milioner po imenu Dozef Kenedi, i taj lobi je protiv bilo kakve pomoi panskoj vladi. A demokratski predsednik ne moe bez podrke katolika. Nee Ruzvelt da uradi nita to bi ugrozilo njegov Nju dil.
Pa, neto i mi moemo da uinimo ree Leni Grifits, sa izrazom mladalakog prkosa na licu.
A ta to, Leni moj? ree Bili
Moemo da odemo u paniju da se borimo.
Ne priaj kojeta, Leni na to e njegov otac.
Mnogi priaju o odlasku u paniju ljudi iz celog sveta, pa i iz Amerike. Hoe da formiraju dobrovoljake odrede koji e se boriti na strani redovne vojske.
Lojd se uspravi na stolici. Zaista? Nije ranije uo za to. Otkud zna?
itao sam u Dejli heraldu.
Lojd je bio sav naelektrisan. Dobrovoljci idu u paniju da se bore protiv faista!
Ti, bogme, ne ide, i taka ree Tom Grifits Leniju.

 Nemojte zaboraviti sve one deake koji su lagali za godine da bi ih pustili da se bore u Velikom
ratu? Na hiljade njih.
A od veine njih nikakve vajde nije bilo ree Tom. Seam se jednog klinca koji je plakao pre
Some. Kako se ono zvae, je li, Bili?
Oven Bevin. Pobegao, jelda?
Jes, pa pravo pred streljaki stroj. Ona ubrad ga streljala zbog dezerterstva. A petnaest godina
je imao! Jadno mome.
Ja imam esnaest ree Leni.
Uh, velika razlika, ba ree mu otac.
Lojd ima da propusti voz za London, polazi mu za desetak minuta uto e Dekica.
Lojda je tako zapanjilo ono to je uo od Lenija da nije ni gledao na sat. Skoi, poljubi baku, pa
uze svoj mali kofer.
Otpratiu te do stanice ree mu Leni.
Lojd se oprostio sa svima i pohitao nizbrdo. Leni je utao, zamiljen. Lojdu je bilo drago to ne
mora da razgovara; ionako mu je u glavi bio pravi mete.
Voz je ekao u stanici. Lojd kupi kartu za trei razred do Londona. I taman kad se spremao da ue u
voz, Leni mu ree:
Kai mi, Lojde, kako si izvadio paso?
Ti ozbiljno misli da ide u paniju, zar ne?
Daj, ovee, nemoj da me gnjavi, hou da znam.
Oglasila se pitaljka. Lojd se popeo u voz, zatvorio vrata, pa spustio prozor. Ode lepo do pote
i trai da ti daju formular ree.
Ako odem u aberovensku potu potiteno e Leni i zatraim da mi daju formular za izdavanje
pasoa, moja majka e za to saznati za trideset sekundi.
Idi onda u Kardif ree Lojd, i voz krenu.
Seo je na svoje mesto pa iz depa izvadio Le Rouge et le Noir od Stendala, na francuskom.11
Zurio je u stranicu, i ne razmiljajui o tome ta ita. Samo mu je jedno bilo na pameti: da otputuje u
paniju.
Svestan je bio Lojd da bi trebalo da se plai, ali sama pomisao na to da bi mogao da se bori i to
stvarno da se bori, ne samo da organizuje skupove protiv ljudi koji su isti kao oni to su pustili pse
na Jerga, budila je u njemu uzbuenje i nita drugo. Strah e, bez sumnje, doi kasnije. Pre boks-mea, u svlaionici, nije se bojao. Ali kad je kroio u ring i ugledao oveka koji je hteo da ga isprebija
na mrtvo ime, kad je video ta miiava ramena, te vrste pesnice i opako lice usta su mu se osuila,
a srce tuklo kao ludo, i morao je da suzbije poriv da se okrene i pobegne glavom bez obzira.
U tom trenutku glavna Lojdova briga bili su njegovi roditelji. Berni se toliko ponosio to mu pastorak ui na Kembridu razglasio je to polovini Ist Enda i ne bi, jednostavno, podneo da Lojd ode a
ne stekne diplomu. Etel bi, opet, strahovala da e joj sin biti ranjen, ili izgubiti ivot. Oboje bi bili
uasno uznemireni.
Nevoljama ni tu nije bio kraj. Kako da stigne do panije? U koji grad da ide? ime e platiti put?
Postojala je, meutim, samo jedna prepreka pred kojom je zastao.
Dejzi Pekov.
Ne budi smean, govorio je sebi. Tu devojku je dvaput sreo. Ona nije bila ak ni bogzna kako zainteresovana za njega. I to joj je bilo pametno, jer njih dvoje ionako nisu jedno za drugo. Ona je kerka
milionera i povrna devojka iz visokog drutva koja misli da su razgovori o politici dosadni. Dopadaju joj se mukarci kao to je Deko Ficherbert; to je dovoljan dokaz da ona nije za Lojda. A opet,

nikako nije mogao da je izbije iz glave, i pomisao na to da bi mogao da ode u paniju te tako uskrati
sebi svaku priliku da ponovo vidi Dejzi ispuni ga tugom.
Mejfer, dva, etiri, tri etiri.
Sramota ga je bilo to se tako koleba, naroito kad se setio Lenijeve prostodune odlunosti. Lojd
je godinama govorio o borbi protiv faizma. Sad se naao u prilici da se u tu borbu ukljui. Kako da
ne ode?
Stigao je u londonsku stanicu Pedington, podzemnom eleznicom produio do Aldgejta, a onda peice otiao do kua u nizu u Ulici Natli, gde je i roen. Kako je nosio klju, sm je otkljuao vrata. To
mesto se nije mnogo izmenilo od vremena kad je bio dete, ali jedna od novotarija bio je telefon, koji
je stajao na stoiu do stalka za eire. Bio je to jedini telefon u celoj ulici, i komije su ga smatrale
javnim dobrom. U kutiju pored telefona stavljali su novac za obavljene razgovore.
Majka je bila u kuhinji. Nosila je eir, spremna da poe na skup Laburistike partije a i kud bi?
kojem e se obratiti, ali je ipak pristavila ajnik. Kako su oni tamo, u Aberovenu? upita ona.
Ujak Bili je doao na vikend ree on. Sav komiluk okupio se kod Dekice u kuhinji. Kao na
srednjovekovnom dvoru.
Jesu li ti baka i deda dobro?
Dekica se ne menja. Bakica mi izgleda starija. On zastade naas. Leni Grifits hoe da ide u
paniju da se bori protiv faista.
Majka napui usne u znak neodobravanja. Ma, je li?
Razmiljam o tome da poem s njim. ta ti misli?
Oekivao je protivljenje, ali ga je njena reakcija ipak iznenadila.
Da se nisi usudio, sunce li ti arko! podivlja ona. Lojdova majka sigurno nije nasledila od Bakice otpor prema psovkama. Da mi to vie nisi pomenuo!
Tresnula je ajnikom o kuhinjski sto.
Ja sam te u mukama rodila, ja sam te podigla, hranila i oblaila, i na kolovanje poslala! Nisam
sve to radila da bi ti proerdao ivot u tom prokletom ratu!
Zabezeknuo se. Nisam ja mislio da proerdam ivot ree on. Ali bih mogao da ga stavim na
kocku za neto u ta si me ti nauila da verujem.
Da udo bude jo vee, ona sad zajeca. Retko je plakala Lojd, u stvari, nije mogao da se seti kad
ju je poslednji put video takvu.
Nemoj, majko. Obgrlio je njena ramena, koja su se tresla. Pa jo nisam otiao.
U kuhinju uto ue Berni, zdepast, elav sredovean mukarac. ta to bi? ree on. Videlo se da
je malice uplaen.
Izvini, tata, ja sam je uzrujao ree Lojd. On se skloni, pa pusti Bernija da prie i zagrli Etel.
Ide u paniju! Poginue! kukala je ona.
Hajde svi lepo da se smirimo, pa da razumno o svemu porazgovaramo ree Berni. On je bio
razborit ovek u prikladnom tamnom odelu i vie puta krpljenim cipelama s korisnim debelim onovima. I nije bilo nikakve sumnje da su ljudi upravo zbog toga i glasali za njega; bio je lokalni politiar i zastupao Aldgejt u Okrunom veu grada Londona. Lojd nije imao prilike da upozna oca, ali s
druge strane ne bi mogao ni da zamisli da bi pravog oca voleo vie nego to voli Bernija, oseajnog
ouha, koji je uvek tu da utei i posavetuje a nikada da zapoveda i kanjava. Prema Lojdu se ponaao
potpuno isto kao prema svojoj kerki, Mili.
Berni na jedvite jade ubedi Etel da sedne za kuhinjski sto, a Lojd joj nasu olju aja.
Tako sam jednom mislila da mi je brat poginuo govorila je Etel, a suze su joj i dalje tekle. U
Velington Rou su pristizali telegrami, i onaj siroti deko iz pote morao je da ide od vrata do vrata i

uruuje ljudima listove hartije na kojima je pisalo da su im sinovi i muevi izginuli. Jadniak, kako li
se ono zvae? Geraint, mislim. Nije, meutim, imao telegram za nau kuu, i ja sam ovako zla kakva
sam bogu zahvaljivala to su stradali drugi, a ne na Bili!
Nisi ti zla ree Berni milujui je.
Sa sprata uto sie Lojdova polusestra, Mili. Imala je esnaest godina, ali je izgledala starije, naroito kad bi se doterala kao te veeri elegantna crna haljina i siune zlatne minue. Pune dve godine radila je u prodavnici enske garderobe u Aldgejtu, ali kako je bila bistra i ambiciozna, upravo je
tih dana uspela da se zaposli u jednoj otmenoj robnoj kui u Vest Endu. Ona pogleda u Etel.
Mama, ta je bilo? upita Mili, koja je govorila koknijem.
Tvoj brat hoe da ide u paniju da ga tamo ubiju! povika Etel.
Mili optuujue pogleda u Lojda. ta si joj to priao? Mili ni asa nije asila kad je trebalo
nai falinku starijem bratu, koji je, po njenom miljenju, bio nezaslueno oboavan.
Lojd joj odgovori neno i strpljivo. Leni Grifits iz Aberovena ide da se bori protiv faista, i ja
sam rekao mami da razmiljam o tome da poem s njim.
Ma, ba e! ree Mili podsmeljivo.
Sumnjam da bi uopte mogao da stigne tamo ree Berni, praktian kao i uvek. Na kraju krajeva, u toj zemlji besni graanski rat.
Mogu vozom do Marselja. Barselona nije daleko od francuske granice.
Sto trideset, sto etrdeset kilometara. Ali hladno je kad se peai preko Pirineja.
Onda mora da saobraaju brodovi od Marselja do Barselone. Morem nije tako daleko.
Istina.
Dosta, Berni! povika Etel. Kad vas ovek slua, pomisli kako razgovarate o najkraem putu
do Pikadilija. On hoe u rat! Ja to ne mogu da dozvolim.
On ima dvadeset jednu godinu, zna ree Berni. Ne moemo da ga zaustavimo.
Znam ja, majku mu, koliko on ima godina!
Berni pogleda u sat. Moramo da poemo na zbor. Ti si glavna meu govornicima. A Lojd svakako nee veeras u paniju.
Otkud zna? ree ona. Moe da nam se desi da se vratimo kui i zateknemo poruku u kojoj pie da je seo na voz za Pariz.12
Hajde ovako da se dogovorimo ree Berni. Ti, Lojde, obeaj majci da nee ii bar jo mesec dana. To bi ti u svakom sluaju koristilo najpre proui geografiju panije, ne srlja tek tako.
Daj joj malo duevnog mira, makar privremeno, eto. A onda emo ponovo da razgovaramo.
Bio je to tipini bernijevski kompromis, sraunat tako da svi vrate maeve u korice, a da niko ne
mora da popusti; Lojdu, meutim, ni to nije bilo sasvim po volji. S druge strane, verovatno i bez tog
dogovora ne bi mogao tek tako da uskoi u voz. Morao je prvo da se raspita za proceduru po kojoj
panska vlada prima dobrovoljce. Savreno bi bilo da poe u drutvu, s Lenijem i ostalima. Trebae
mu viza, strana valuta, par izama...
U redu ree on. Mesec dana ne idem nikud.
Obeaj ree mu majka.
Obeavam.
Etel se primirila. Minut kasnije ve je puderisala lice i izgledala pribranije. Popila je aj.
Onda je obukla mantil, te ona i Berni odoe.
Dobro, odoh i ja ree Mili.
Kuda e? upita je Lojd.
U Dobro raspoloenje.

Bio je to mjuzik hol u Ist Endu. Putaju esnaestogodinjakinje?

Ona ga pogleda prevejano. A ko je ovde esnaestogodinjakinja? Ja nisam. Uostalom, i Dejv tamo ide, a njemu je tek petnaesta. Mislila je na njihovog brata od ujaka Dejvida Vilijamsa, Bilijevog
i Mildredinog sina.
Pa, uivajte.
Ona ode do vrata pa se vrati. Samo nemoj da strada u paniji, ti, bitango jedna blesava.
Zagrlila ga je vrsto, a onda izala, ne rekavi vie ni re.
Kad je uo kako se ulazna vrata s treskom zatvaraju, Lojd ode do telefona.
Nije morao da razmilja da bi se setio broja. U glavi mu je bila Dejzi, kao da mu je sad pred oima, kako se okree dok se udaljava od njega i smei mu se zavodljivo ispod onog slamnatog eira,
pa kae: Mejfer, dva, etiri, tri, etiri.
Podigao je slualicu i okrenuo broj.
ta sad da kae? Rekla si mi da se javim, pa eto. To bi bilo tanko. Da kae istinu? Nimalo me
nisi zadivila, ali nikako ne mogu da te izbijem iz glave. Trebalo bi, onda, da je pozove da izau, ali
gde? Na zbor Laburistike partije?
Javio se mukarac. Stan gospoe Pekov. Dobro vee.
Izuzetno utiv ton naveo je Lojda na pomisao da se javio batler. Dejzina majka je, bez sumnje, iznajmila tu kuu u Londonu s poslugom.
Ovde Lojd Vilijams... hteo je da kae neto to bi objasnilo ili opravdalo taj poziv, pa se odluio za prvo to mu je palo na pamet: ... sa Koleda Emanuel.
To nita nije znailo, ali on se bar nadao da e ostaviti utisak.
Mogu li da razgovaram s gospoicom Dejzi Pekov?
Ne, ao mi je, profesore Vilijamse ree batler, pretpostavivi da Lojd predaje na univerzitetu.
Svi su otili u operu.
Pa naravno, pomisli Lojd, razoaran. U to doba veeri, a naroito subotom, one iz visokog drutva
sigurno nee nai kod kue.
Sad sam se setio slaga on. I rekla mi je da e izai, ali sam zaboravio. Kovent Garden, bee?
Lojd zadra dah.
Batler, meutim, nita nije posumnjao. Da, gospodine. Mislim da je arobna frula.
Hvala vam. Lojd spusti slualicu.
Otiao je u svoju sobu i presvukao se. Veina onih iz Vest Enda nosi veernja odela, ak i kad ide
u bioskop. Ali ta da radi on kad stigne tamo? Ulaznicu za operu nije mogao da priuti, a uskoro e,
ionako, kraj predstave.
Seo je na podzemnu eleznicu. Kraljevska opera nalazila se u neprikladnom okruenju, nedaleko
od Kovent Gardena, londonske kvantake pijace. Dve ustanove nisu jedna drugoj kvarile posao zato
to su imale razliito radno vreme: pijaca se otvarala u tri ili etiri izjutra, u doba kad se okoreli londonski enskaroi vraaju kuama, a zatvarala se pre matinea.
Lojd je proao pored zakljuanih pijanih tezgi i pogledao kroz staklena vrata u unutranjost operskog zdanja. U jarko osvetljenom predvorju nije bilo nikoga, uo se, prigueno, Mocart. Lojd ue
unutra. Preuzevi manir pripadnika vie klase, on se obrati uvaru:
U koliko sati se sputa zavesa?
Da je obukao ono svoje odelo od tvida, sigurno bi mu bilo reeno da se njega to ne tie, ali smoking je bio kao uniforma, simbol autoriteta, te uvar ree:
Za jedno pet minuta, gospodine.
Lojd odseno klimnu glavom. Kad bi rekao hvala, odao bi se.

Izaao je iz zgrade i proetao se oko etvrti. U tom trenutku sve je bilo tiho. U restoranima su ljudi
naruivali kafu; u bioskopima, velika traka pribliavala se melodramskom vrhuncu. Uskoro e se sve
promeniti, i ulice e vrveti od ljudi koji viui zaustavljaju taksi, kreu put nonih klubova, rastaju se
na autobuskim stanicama, ili ure da uhvate poslednji voz za predgraa.
Vratio se do opere i uao unutra. Orkestar je utihnuo, i publika je upravo izlazila iz sale. Osloboeni posle dugog zatoenitva na seditima, ljudi su ivo razgovarali, hvalili pevae, kritikovali kostime i pravili planove za veeru u pozni as.
Gotovo istog trenutka opazio je Dejzi.
Na sebi je imala bledoljubiastu haljinu s malim ogrtaem od nerca boje ampanja preko nagih ramena, i izgledala je zanosno. Predvodila je grupicu svojih vrnjaka. Lojd se raalosti kad kraj nje
opazi Deka Ficherberta. Primetio je kako se Dejzi glasno smeje neemu to joj je on doapnuo dok
su silazili niza stepenice preko kojih je bio prostrt crveni tepih. Iza nje je ila ona zanimljiva devojka
iz Nemake, Eva Rotman, u pratnji visokog mladia u sveanoj vojnoj uniformi.
Eva je prepoznala Lojda i nasmeila mu se, a on joj se obrati na nemakom. Dobro vee, frojlajn
Rotman, nadam se da ste uivali u operi.
Zaista sam uivala, hvala vam odgovori ona na istom jeziku. Nisam znala da ste i vi u publici.
Deko ree srdano:
Govorite engleski, vas dvoje, ja da vam kaem.
Po glasu se moglo naslutiti da je pripit. Naoit je to bio mladi, na neki raspustan nain, nalik kakvom namorastom zgodnom adolescentu, ili rasnom psu koji se redovno prejeda. Bio je prijatne naravi, i verovatno neodoljivo armantan, kad hoe.
Eva onda ree na engleskom:
Vikonte od Aberovena, ovo je gospodin Vilijams.
Znamo se mi ree Deko. On ide na Emu.
Zdravo, Lojde ree Dejzi. Mi sad idemo da straarimo.
Taj izraz je Lojd uo i ranije a znaio je izai u Ist End, u sirotinjske pabove, ili uestvovati u razonodi radnike klase, u borbama pasa, na primer.
Kladim se da Vilijams zna dobra mesta ree Deko.
Lojd je oklevao samo deli sekunde. Da li je spreman da otrpi Deka samo da bi bio uz Dejzi? Naravno da jeste.
Pa i znam, ako emo pravo ree on. Hoete da vam pokaem?
Sjajno!
Pojavi se uto neka starija ena, pa pripreti Deku kaiprstom. Mora ove devojke da mi vrati
kui do ponoi ree ona s amerikim naglaskom. Ni sekund kasnije, moliu.
Lojd nasluti da bi to morala biti Dejzina majka.
Prepustite to vojsci, gospoo Pekov ree onaj obuen po vojniki. Vratiemo se na vreme.
Iza gospoe Pekov stvori se odnekud i erl Ficherbert, s nekom debelom enom, verovatno suprugom. Lojd bi rado postavio erlu koje pitanje o politici njegove vlade prema paniji.
Ispred opere su ih ekala dvoja kola. Erl, njegova supruga i Dejzina majka uli su u crno-prljavobeli rols-rojs fantom III. Deko i njegova grupa napunili su drugo vozilo, tamnoplavu limuzinu dajmler E20, omiljeni automobil kraljevske porodice. Ukljuujui Lojda, bilo ih je sedmoro. Eva je, po
svemu sudei, bila sa onim vojnikom, koji se Lojdu predstavio kao porunik Dimi Marej. Trea devojka bila je njegova sestra Mej, a onaj drugi momi mravija i tia verzija Deka bio je, ispostavie se, Endi Ficherbert.

Lojd je objasnio oferu kako da ih odveze do Dobrog raspoloenja.

Nije mu, pritom, promaklo kad je Dimi Marej gotovo neprimetno obgrlio Evu oko struka. Ona je
na to uzvratila malice mu se primakavi; oigledno je bilo da se njih dvoje zabavljaju. Lojdu je bilo
drago zbog nje. Nije lepotica, ali pametna i ljupka svakako jeste. Sviala mu se, i sad mu je bilo milo
to je pronala sebi tog visokog vojnika. Pitao se, meutim, kako li e ostali u tom kruoku iz visokog
drutva reagovati ako Dimi u jednom trenutku objavi da namerava da se oeni polu-Jevrejkom iz
Nemake.
Zapazio je Lojd da i ostalo etvoro ine, zapravo, dva ljubavna para: Endi i Mej i to mu je ilo
na ivce Deko i Dejzi. Lojd je, dakle, bio viak. Ne elei da zuri u ostale, zagledao se u prozorski ram od uglaanog mahagonija.
Automobil se uspeo uz Ladgejt Hil do Katedrale Svetog Pavla.
Skrenite u ipsajd ree Lojd vozau.
Deko dobro potegnu iz srebrne pljoske. Dok je brisao usta, ree:
Dobro poznaje ovaj kraj, Vilijamse.
ivim ovde uzvrati Lojd. Roen sam u Ist Endu.
Ba divno ree Deko, a Lojd nije bio siguran da li je to ovaj bio nehotice uljudan ili neugodno
podrugljiv.
U Dobrom raspoloenju nije bilo slobodnih stolica, ali je zato mesta za stajanje bilo u izobilju.
Ljudi su neprestano strujali tamo-amo, pozdravljali se s prijateljima i prilazili anku. ene su nosile
haljine jarkih boja, mukarci najbolja odela. Bilo je toplo i puno dima, a oseao se i jak miris prosutog piva. Lojd je pronaao mesta za svoje drutvo u zadnjem delu lokala. Po odei se videlo da dolaze iz Vest Enda, ali nisu bili jedini: mjuzikholovi su bili popularni meu pripadnicima svih klasa.
Sredovena zabavljaica u crvenoj haljini s plavom perikom na glavi izvodila je na sceni standardnu taku sa aljivim dvosmislicama. Kaem ja njemu, ne diraj taj unak. Sala se orila od
smeha. A on e meni: Ali sve vidim odavde, ljubavi. Ja njemu onda: ta mi tura to di mu nije
mesto ree ona, glumei ogorenost. On meni kae: Meni se ini da vapi za jednim dobrim daranjem. A ja u na to: Ma idi, bogati! Lojdu nije promakao irok osmeh na Dejzinom licu. Nagnuo se i apnuo joj na uho:
Jesi li primetila da je ovo, u stvari, mukarac?
Nije! ree ona.
Pogledaj mu ruke.
O, boe! ree Dejzi. Pa ona je muko!
Pored njih proe Lojdov roak Dejvid, ugleda Lojda, pa se vrati:
Za ta ste se tako napirlitali? upita on na kokniju. Oko vrata je bio vezao al, a na glavi nosio
platnenu kapu.
Zdravo, Dejv, kako ivi?
Idem u paniju s tobom i Lenijem Grifitsom ree Dejv.
Nee, ne na to e Lojd. Ima petnaest godina.
Momci mojih godina borili su se u Velikom ratu.
Ali od njih nije bilo nikakve koristi pitaj, uostalom, svog oca. Nego, ko ti je rekao da ja idem?
Tvoja sestra, Mili ree Dejv, i udalji se.
ta se ovde obino pije, Vilijamse? upita Deko.
Lojd je cenio da je Deko ve dovoljno popio, ali ipak ree:
Krigle najbolje pivine za muke, a porto-limun za enske.
Porto-limun?

 To ti je porto razblaen limunadom.

Groza da te uhvati ree Deko, i izgubi se.
Komiar je u meuvremenu stigao do vrhunca take. I kaem ja njemu: E, budalo, nije to taj unak! I ona, ili on, sie s pozornice, uz buran aplauz.
Odnekud se ispred Lojda stvori Mili. Zdravo ree ona, pa pogleda u Dejzi. Ko ti je ova drugarica?
Lojdu je bilo drago to Mili izgleda tako lepo, u toj finoj crnoj haljini, s niskom lanih bisera, diskretno naminkana.
Gospoice Pekov ree on dozvolite mi da vam predstavim svoju sestru, gospoicu Lekvit.
Mili, ovo je Dejzi.
Rukovale su se.
Vrlo mi je drago to sam upoznala Lojdovu sestru ree Dejzi.
Polusestru, da budemo precizni ree Mili.
Meni je otac poginuo u Velikom ratu objasni Lojd. Nikada ga nisam video. Majka se preudala
dok sam jo bio beba.
Uivajte u predstavi ree Mili i okrenu se, a onda, u prolazu, doapnu Lojdu:
Sada vidim zbog ega Rubi Karter nema anse.
Lojd neprimetno uzdahnu. Njegova majka je, oigledno, celoj porodici ispriila da on ljubavie s
Rubi.
Ko je ta Rubi Karter? ree Dejzi.
Sobarica u imbliju. Dala si joj novac da ode kod zubara.
Seam se. Njeno ime se, znai, dovodi u vezu s tvojim, u romantinom smislu.
Da, u uobrazilji moje majke.
Dejzi se nasmeja videvi ga smetenog. I ti e se, dakle, oeniti sobaricom.
Neu se oeniti Rubi.
A moda je ona ba prava za tebe.
Lojd je pogleda pravo u oi. Pa ne zaljubljujemo se mi ba uvek u one prave, zar ne?
Ona pogleda na pozornicu. Predstava se bliila kraju, i cela glumaka druina zapeva poznatu pesmu. S puno poleta pridrui im se i publika. Gosti koji su stajali pozadi uhvatie se za ruke i poee
da se njiu u ritmu, pa i Dekovo drutvo uini tako.
Kad se zavesa spustila, primetie da Deka jo nema. Ja u da ga potraim ree Lojd. Mislim
da znam gde je.
Dobro raspoloenje je imalo enski toalet, ali je muki klozet bio u dvoritu iza lokala, uavac uz
koji je stajalo nekoliko prepolovljenih buradi za naftu. Lojd zatee Deka kako povraa u jedno od te
buradi.
Dao je Deku maramicu da obrie usta, a onda ga uzeo podruku i proveo ga kroz poluprazan lokal
do Dajmlerove limuzine parkirane na ulici. Ostali su ih ekali. Svi uoe u kola i Deko istog asa
utonu u san.
Kad su se vratili na Vest End, Endi Ficherbert ree oferu da prvo proe pored kue Marejevih, u
jednoj skromnoj ulici nedaleko od Trafalgar skvera. Dok je sa Mej izlazio iz kola, ree im:
Vi produite. Ja u da otpratim Mej do vrata, a onda u kui peice.
Lojd je pretpostavljao da Endi namerava da na romantian nain poeli Mej laku no na pragu njenog doma.
Odvezli su se do Mejfera. Kako se auto pribliavao Trgu Grovenor, gde su stanovale Dejzi i Eva,
Dimi ree vozau: Stanite, molim vas, tu na oku. A onda se tiho obrati Lojdu:

 Vilijamse, jel ti ne bi smetalo da otprati gospoicu Pekov do vrata, a ja u doi s frojlajn Rotman kroz pola minuta?
Ne bi, naravno. Dimi je, oigledno, u kolima hteo da poljubi Evu za laku no. Deko o tome
nita nije znao; on je hrkao. ofer e kasnije, za baki, odglumiti da nita nije video.
Lojd je izaao iz kola pa onda pomogao i Dejzi da izae. Kad ga je uhvatila za ruku, proli su ga
trnci, kao od blagog elektrooka. Uhvatio ju je podruku, i tako su lagano koraali plonikom. Na pola
puta izmeu dve uline svetiljke, tamo gde je pomrina bila najdublja, Dejzi stade.
Da im damo malo vie vremena ree ona.
Stvarno mi je drago to Eva ima udvaraa ree Lojd.
I meni.
On duboko udahnu. Ne bih isto mogao rei za Deka Ficherberta.
On me je vodio na dvor i predstavio kralju! ree Dejzi. I plesala sam s kraljem u jednom
nonom klubu, izalo je u svim amerikim novinama.
I zato se zabavlja s Dekom? ree Lojd u neverici.
Ne samo zato. On voli stvari koje volim i ja zabave, konjske trke i lepu odeu. Tako je zabavan! Ima ak i avion.
Sve to nita ne znai ree Lojd. Okani se njega. Budi moja devojka.
Videlo se da joj to godi, ali se samo nasmejala.
Ti si lud ree ona. Ali mi se svia.
Ozbiljno ti kaem oajniki e Lojd. Neprestano mislim na tebe, makar bila i poslednja na
svetu kojom bi trebalo da se oenim.
Opet se nasmejala. Kako si prost! Ne znam zato uopte razgovaram s tobom. ini mi se da si,
bez obzira na tu trapavost, ipak fin momak.
Nisam ja tako trapav samo kad sam s tobom.
To ti verujem. Ali ja ne nameravam da se udam za socijalistu bez ute banke.
Lojd je, eto, otvorio srce samo da bi bio ljupko odbijen. Oseao se jadno. Osvrnuo se ka limuzini.
Pitam se koliko li e jo njih dvoje ostati tamo ree on neuteno.
S druge strane uto e Dejzi mogla bih ba da poljubim jednog socijalistu, isto da vidim kako
to izgleda.
U prvi mah Lojd nije nita preduzeo. Pomislio je da je to rekla tek onako, bez ikakve namere. Ali
devojke tako neto nikad ne govore bez ikakve namere. Bio je to poziv. A on zamalo da ispadne glup
da propusti priliku.
Priao je blie i spustio joj ruke na tanki struk. Kad je podigla glavu k njemu, Lojdu ponestade daha toliko je lepa. Spustio je glavu i neno je poljubio u usta. Nije bila zamurila, kao ni on, uostalom. Neopisivo se uzbudio dok je, gledajui u te plave oi, usnama dodirivao njene. Ona blago otvori
usta, i on vrhom jezika dodirnu njene razmaknute usne. Trenutak kasnije Lojd oseti kako mu i ona uzvraa jezikom. I dalje ga je gledala u oi. Bio je u raju i eleo da taj zagrljaj potraje doveka. Privila
se uz njega. Uzbudio se, i bilo mu je zbog toga neprijatno ta ako ona oseti pa se zato odmakao,
ali ona se opet priljubila uz njega, i njemu, dok ju je gledao u oi, postade jasno da ona eli da na
svom mekom telu oseti dodir njegovog uda. Nepodnoljivo se napalio kad je to shvatio. Uinilo mu
se da e svaki as da izbaci seme i tad mu pade na pamet da ona moda i eli da se to desi.
A onda je uo kako se otvaraju vrata dajmlera, a potom i pomalo neprirodno buan glas Dimija
Mareja, koji kao da je hteo da ih upozori. Lojd se odmaknu od Dejzi.
Pa ree ona, oito iznenaena bilo je to jedno neoekivano zadovoljstvo.
I vie od zadovoljstva ree Lojd promuklim glasom.

Kraj njih se stvorie Dimi i Eva, te svi zajedno krenue ka kui gospoe Pekov. Bila je to velelepna graevina sa stepenitem to vodi do zakrovljenog trema. Lojd se pitao da li bi mu taj trem pruio dovoljno dobar zaklon za jo jedan poljubac, ali dok su se peli uza stepenice, vrata otvori ovek
u veernjem odelu, verovatno onaj batler s kojim je Lojd razgovarao telefonom. O, kako se sad radovao to je obavio taj poziv!
Devojke se stidljivo oprostie od pratilaca, ne dajui ni najmanjeg nagovetaja da su pre samo nekoliko sekundi bile u strastvenim zagrljajima; a onda se vrata za njima zatvorie.
Lojd i Dimi sioe niza stepenice.
Odavde u peice ree Dimi. Da kaem vozau da te odbaci natrag do Ist Enda? Ima pet-est
kilometara odavde do tvoje kue. A Deku ionako ne smeta spavae taj do doruka, rekao bih.
Veoma si uviavan, Mareje, i zaista sam ti zahvalan; ali, verovao ili ne, ba mi se peai. Treba
da razmislim o poneemu.
Kako hoe. Laku no.
Laku no ree Lojd, pa s kovitlacem u glavi i erekcijom to lagano opada, okrenu se ka istoku i
poe kui.

IV
Sezona velikih drutvenih dogaaja u Londonu zavravala se sredinom avgusta, a Deko Ficherbert
jo nikako da zaprosi Dejzi Pekov.
Dejzi je bila povreena i zbunjena. Svi su znali da se njih dvoje zabavljaju. Viali su se gotovo
svakodnevno. Erl Ficherbert je o Dejzi govorio kao o roenoj kerki, a zavolela ju je ak i sumnjiava kneginja Bea. Deko ju je ljubio kad god mu se ukae prilika, ali o budunosti nije govorio nita.
Beskrajni niz raskonih rukova i veera, blistavih zabava i balova, tradicionalnih sportskih dogaaja i izleta zalivenih ampanjem, sve ono, dakle, to se u tom delu godine zbivalo u Londonu nekako
je naglo stiglo svome kraju. Mnogi prijatelji koje je Dejzi stekla najednom odoe iz grada. Veinom
na selo, gde e, koliko je ona dokuila, vreme provoditi lovei lisice, vrebajui jelene i pucajui u
ptice.
Dejzi i Olga ostale su kako bi prisustvovale svadbi Eve Rotman. Za razliku od Deka, Dimi Marej je urio da se to pre oeni voljenom enom. Venali su se u parohijskoj crkvi Marejevih, u elsiju.
Dejzi je bila zadovoljna onim to je uinila za Evu. Nauila je drugaricu kako da se oblai, da nosi
elegantne haljine bez nabora, u istim, naglaenim bojama koje pristaju njenoj tamnoj kosi i smeim
oima. Eva je, stekavi samopouzdanje, nauila kako da uroenom toplinom i dosetljivou armira
kako mukarce, tako i ene. A i Dimi se, eto, zaljubio u nju. Nije on bio filmska zvezda, ali je zato
bio visok i, na neki grub nain, privlaan. Poticao je iz vojnike porodice, skromnije za arine dobrostojeih, tako da e Eva moi da ivi pristojno, iako nee biti bogata.
Kao i svi ostali, i Britanci pate od predrasuda, pa i general Marej i njegova supruga isprva nisu bili oduevljeni to e im se sin oeniti polu-Jevrejkom izbeglom iz Nemake. Eva ih je brzo razoruala, ali mnogi njihovi prijatelji i dalje su, istina uvijeno, iskazivali sumnju. Na samom venanju, Dejzi
je, tako, imala prilike da uje kako je Eva egzotina, zatim da je Dimi hrabar, te da su Marejevi
ljudi zadivljujue irokih shvatanja, to su sve bili razni naini da se ne kae otvoreno kako mladenci nisu jedno za drugo.
Dimi je, forme radi, pisao doktoru Rotmanu u Berlin, i od njega dobio odobrenje da zaprosi njegovu kerku Evu, ali nemake vlasti nisu dozvolile Rotmanovima da dou na venanje. Eva je tada,

kroz suze, rekla: Poto toliko mrze Jevreje, pomislio bi ovek da e se radovati kad Jevreji poele
da odu iz zemlje!
Dekov otac, Fic, uo je tu opasku, i kasnije je o tome porazgovarao sa Dejzi. Kai svojoj drugarici Evi da ne pominje previe Jevreje, ako to ikako moe da izbegne, rekao joj je on tada upozorivi je prijateljski. Za Dimijevu karijeru svakako nee biti dobro to to se oenio polu-Jevrejkom,
zna. Dejzi taj neprijatan savet nije prosledila.
Srean par je otiao u Nicu na medeni mesec. Dejzi je tada, uz griu savesti, osetila olakanje to
vie, eto, ne mora da brine o Evi. Deku i njegovim politikim kompanjonima Jevreji u toj meri nisu
bili dragi da je Eva ve poela da predstavlja problem. Prijateljstvu izmeu Deka i Dimija ve je
bio doao kraj, poto je Deko odbio da bude Dimiju kum.
Posle venanja, Ficherbertovi su pozvali Dejzi i Olgu da zajedno idu u lov, na njihovom seoskom
imanju u Velsu. Oivee Dejzine nade. Sada, poto joj Eva vie nije na teretu, Deka vie nita ne
spreava da je zaprosi. Erl i kneginja zacelo smatraju da je on na korak od toga. Moda su tako i zacrtali, da je on zaprosi upravo ovog vikenda.
Dejzi i Olga su u petak ujutro otile na stanicu Pedington i vozom krenule na zapad. Prole su kroz
srce Engleske, bogatu breuljkastu zemlju pod oranicama, proaranu seocima, od kojih je svako imalo kameni crkveni toranj to se uzdie iz starog gaja. Sedele su same u kupeu prvog razreda, te Olga
upita Dejzi ta misli, ta e Deko da uradi.
On neizostavno zna da mi je drag ree Dejzi. Koliko sam mu samo puta dopustila da me poljubi.
Da se ne zanima ti i za nekog drugog? upita je majka lukavo.
Dejzi potisnu u sebi krivicu koju je budila uspomena na onaj kratak trenutak ludosti s Lojdom Vilijamsom. Deko za to ni u kom sluaju nije mogao da sazna, a sem toga ni ona od onda nije videla
Lojda, niti je odgovorila na tri pisma koja joj je on poslao.
Ne zanimam se odgovori ona majci.
Onda je to zbog Eve primeti Olga. A Eva vie nije tu.
Voz je proao kroz dugaak tunel ispod ua reke Severn, a kad izaoe na svetlost dana, stigoe u
Vels. Kaljave ovce pasle su po brdima, a u dnu svake doline video se po jedan rudarski gradi, s ulazom u okno i rudarskom opremom to tri u nebo sred ratrkanih, runih industrijskih postrojenja.
Crno-prljavobeli rols-rojs erla Ficherberta ekao ih je kod aberovenske stanice. Sumoran gradi,
pomisli Dejzi, s malim sivim kamenim kuama u nizovima du strmih padina brda. Odvezli su se nekih kilometar i po izvan grada i stigli do kue Ti Gvin.
Dejzi je zinula od uda dok su prolazili kroz kapiju. Ti Gvin je ogromna, elegantna graevina, s
dugim nizovima visokih prozora na besprekornoj klasinoj fasadi. Kua se nalazila usred ureenih
vrtova punih cvea, grmova i retkih primeraka drvea, kojima se erl ponosio. Kakva li bi to radost
bila postati gazdarica ove kue, pomisli Dejzi. Moda britanska aristokratija vie i ne vlada svetom,
ali je svakako usavrila umee ivljenja, i Dejzi je udela da postane jedna od njih.
Ti Gvin znai bela kua, s tim to je ovo mesto bilo, zapravo, sivo. Dejzi je sama otkrila zato je
to tako kad je dodirnula kamen i primetila da joj je na vrhovima prstiju ostala ugljena praina.
Dodelili su joj sobu zvanu apartman Gardenija.
Te veeri ona i Deko sedeli su na terasi pre veere i gledali kako sunce zalazi za modriasti planinski vrh. Deko je puio cigaru, Dejzi je pijuckala ampanjac. Ve neko vreme su bili sami, ali
Deko brak ni da pomene.
Kako je vikend odmicao, teskoba u njoj je rasla. Deku se ukazalo jo nekoliko prilika da nasamo
razgovara s njom za to se, uostalom, ona sma pobrinula. U subotu su mukarci otili u lov, ali im je

Dejzi, koncem popodneva, pola u susret, tako da su se ona i Deko vratili zajedno, kroz umu. U nedelju ujutro Ficherbertovi i veina njihovih gostiju otili su do grada, u Anglikansku crkvu. Posle slube, Deko je odveo Dejzi u pab Dve krune, gde su stameni, pleati rudari s ravnim kapama na glavi
gledali u njen kaput od kamira boje lavande, kao da je Deko u kafanu uveo leoparda na povocu.
Kazala mu je da e ona i majka uskoro morati nazad u Bafalo, ali on nije prozreo skriveno znaenje njenih rei.
A da nije, jednostavno, stvar u tome da se ona njemu, istina, dopada, ali ne toliko da bi se oenio
njome?
Za nedeljnim rukom Dejzi je bila oajna. Sutra e se s majkom vratiti u London. Ako je Deko
dotad ne zaprosi, njegovi roditelji e pomisliti da sve ovo zapravo nije ozbiljno, pa nee biti novih
poziva u Ti Gvin.
Dejzi se plaila te mogunosti. Bila je vrsto reena da se uda za Deka. elela je da postane vikontesa od Aberovena, a potom, jednoga dana, kneginja Ficherbert. Bila je bogata otkad zna za sebe,
ali je udela za potovanjem i ugledom koje nosi drutveni status. eznula je da joj se obraaju sa
milostiva gospoo. Silno je prieljkivala dijamantsku tijaru kneginje Bee. elela je da se drui sa
lanovima kraljevske porodice.
Dejzi je znala da se dopada Deku, i dok bi je ljubio, nije bilo ni trunke sumnje da je eli.
Treba mu podsticaj doapnu joj Olga dok su sa ostalim damama u dnevnoj sobi pile kafu posle
ruka.
Ali kakav?
Postoji jedna stvar koja kod mukaraca uvek upali.
Dejzi podie obrve. Seks? S majkom je, inae, razgovarala o mnogo emu, ali ovu temu su mahom izbegavale.
Trudnoa odradi posao ree Olga. Ali ena zatrudni samo onda kad to ne eli.
Pa ta u onda?
Mora da mu da da priviri u obeanu zemlju, ali ne i da ga pusti unutra.
Dejzi je vrtela glavom. Nisam potpuno sigurna, ali mislim da je on ve bio u obeanoj zemlji s
nekom drugom.
S kojom?
Ne znam nekom sobaricom, nekom glumicom, udovicom... Pretpostavljam samo, ali on, naprosto, ne izgleda kao devac.
U pravu si, ne izgleda. To znai da mora da mu ponudi neto to od drugih ne moe da dobije.
Neto posle ega e biti spreman sve da uini za tebe.
Dejzi se naas zapitala odakle njenoj majci ta mudrost, budui da je ceo ivot provela u braku bez
strasti. Ko zna, moda je mnogo razmiljala o tome kako joj je Marga preotela mua Lava. Bilo kako
bilo, nita Dejzi nije mogla da ponudi Deku to on nije mogao da dobije od druge devojke, zar ne?
ene su upravo zavravale kafu i kretale, jedna po jedna, ka svojim sobama, na popodnevni odmor.
Mukarci su jo bili u trpezariji i puili cigare, ali na odmor e i oni, kroz jedno etvrt sata. Dejzi
ustade.
ta e sad? ree Olga.
Ne znam jo ni sama ree Dejzi. Smisliu ve neto.
Izala je iz dnevne sobe. Reila je da ode u Dekovu sobu, ali nije htela nita da kae, za sluaj da
se majci ta zamisao ne svidi. ekae ga tamo kad doe da prilegne posle ruka. I posluga se u to doba dana odmara, tako da je malo verovatno da e iko naii.
A onda e ostati sama s Dekom. Samo, ta da mu kae, ta da uradi? Nije znala. Smislie ve ne-

to.
Otila je do apartmana Gardenija, oprala zube, stavila malo kolonjske vode an nate na vrat, pa tiho hodnikom otila do Dekove sobe.
Niko je nije video kako ulazi.
Imao je prostranu sobu s pogledom na planinske vrhove zaogrnute maglom. inilo se da ta soba
ve godinama pripada Deku. Bilo je tu konih fotelja nalik onima iz klubova za gospodu, slika aviona i trkakih konja po zidovima, zatim humidor od kedrovine pun miriljavih cigara, dok su na stoiu
stajale ukrasne flae s viskijem i brendijem, kao i posluavnik s kristalnim aama.
Otvorila je fioku i ugledala pisai papir sa obelejem Ti Gvina, boicu s mastilom, olovke i penkala. Hartija je bila plava, s grbom Ficherbertovih. Hoe li to jednoga dana biti i njen grb?
Pitala se ta li bi Deko rekao da je tu zatekne. Da li bi mu bilo drago, da li bi je uzeo u naruje i
ljubio? Ili bi se naljutio to mu je naruila privatnost i optuio je za uhoenje. No morala je da rizikuje.
Ula je u susednu sobu, gde je stajala garderoba. Tu je bio i mali umivaonik a iznad njega ogledalo. Pribor za brijanje stajao je na mermernoj ploi ispod ogledala. Dejzi pomisli kako bi volela da
naui da brije svog mua. I kako bi bili prisni u tim trenucima.
Otvorila je vrata ormara i razgledala njegovu odeu: sveano odelo, odela od tvida, odea za jahanje, kona pilotska jakna s krznenom postavom, i dva veernja odela.
Tad joj je sinulo.
Setila se koliko se Deko uzbudio onomad u junu, u kui Binga Vesthemptona, kad je ugledao nju i
ostale devojke odevene kao mukarce. Te veeri ju je prvi put poljubio. Nije tano znala zbog ega
se toliko uzbudio tako neto je inae nemogue objasniti. Lizi Vesthempton je priala kako neki mukarci vole kad ih ene biju po zadnjici; i kako to ovek da objasni?
Moda bi trebalo da obue njegovo odelo.
Neto posle ega e biti spreman sve da uini za tebe, tako joj je majka rekla. A ta bi to neto bilo?
Na krajau krajeva, ta moe da izgubi?
Mogla je da odabere odeu, da je odnese u Gardeniju i tamo se presvue pa da pouri natrag, u nadi da je niko nee videti.
Ne. Za to nema vremena. Ne traje ta cigara toliko dugo. Morae, dakle, da se presvue tu, i to brzo
ili da se i ne presvlai.
Reila je.
Skinula haljinu.
Sad je ve bila u opasnosti. Do toga trenutka, mogla je da se opravda izgovorom kako se izgubila u
beskrajnim hodnicima Ti Gvina, te da je grekom ula u pogrenu sobu. Ali nema te devojke koja bi
sauvala obraz kad bi je u donjem veu zatekli u sobi nekog mukarca.
Uzela je prvu koulju s gomile. Kragna je morala da se prikopa, primetila je uzdahnuvi. Tuce
utirkanih okovratnika pronala je u fioci, zajedno s kutijom dugmia, pa prikaila jedan na koulju,
koju je zatim navukla preko glave.
Opredelila se za sveano odelo. Na prugastim pantalonama nije bilo tregera, ali je uspela da ih nae u drugoj fioci. Snala se, prikopala tregere, pa obukla pantalone, koje su joj bile toliko iroke da
su u njih mogle dve Dejzi da stanu.
Noge, na kojima je imala najlonke, uvukla je u crne uglancane cipele, pa zavezala pertle.
Zakopala je koulju i stavila srebrnu kravatu. vor nije ispao kako treba, ali to ionako nije ni bilo
vano. Kako god okrene, nije umela pravilno da vee vor, pa ostavi kravatu takva kakva je.

Obukla je utosmei prsluk i crni frak, a onda se pogledala u veliko ogledala s unutranje strane
vrata ormara.
Sve je visilo s nje, ali je i takva bila slatka.
Sada, kad je imala vremena, ugurala je zlatne kope u manetne na koulji, i stavila belu maramicu
u gornji dep fraka.
Neto je tu nedostajalo. Posmatrala se u ogledalu sve dok se nije dosetila.
eir.
Otvorila je jo jedan plakar i unutra, na gornjoj polici, ugledala nareane kutije sa eirima. Pronala je jedan sivi cilindar, pa ga stavila na glavu i zabacila unazad.
Ni brkove nije zaboravila.
Olovku nije imala. Vratila se u Dekovu sobu i sagnula se ispred kamina. Poto je jo bilo toplo,
nije se grejalo. Dohvatila je malo ai navrh prsta, vratila se pred ogledalo i briljivo iscrtala brie
iznad gornje usne.
Bila je spremna.
Sela je u jednu od onih konih fotelja, i ekala.
Instinkt joj je govorio da postupa ispravno, ali ju je razum opominjao da to ipak izgleda udno. Bilo kako bilo, ne moe objasniti zato se neko uzbudi na ovo, a neko na neto drugo. Pa i sama je i te
kako ovlaila kad je s njim letela avionom. Nisu tad, jednostavno, mogli da se maze, poto je on bio
usredsreen na upravljanje malom letelicom, ali i ovako je bilo dobro; jedrenje u vazduhu bilo je toliko uzbudljivo da bi mu verovatno dozvolila da joj radi ta god mu je volja.
S druge strane, meutim, momci umeju da budu nepredvidivi, i ona se bojala da bi Deko mogao
da se naljuti. A kad se to desi, ono njegovo lepo lice iskrivi se u nimalo privlanu grimasu. Onda on
pone brzo da lupka nogom o pod, a ume da bude i vrlo okrutan. Jednom je, tako, kad mu je hromi konobar doneo pogreno pie, rekao oveku: Odepaj sad natrag do bara pa mi donesi sko koji sam
naruio to to si sakat ne znai da si gluv, jel tako? Jadnik je sav pocrveneo od stida.
Dejzi se pitala ta li bi Deko rekao njoj ako se rasrdi kad je ugleda u svojoj sobi.
Stigao je posle pet minuta.
ula ga je kako hoda, i shvatila u tom asu da ga ve poznaje toliko dobro da moe da ga prepozna
po koraku.
Vrata se otvorie i on ue, i ne primetivi je.
Ona progovori dubokim glasom:
Zdravo, stari, kako si mi?
On se prepade.
Za boga miloga! ree, pa pogleda ponovo. Dejzi?
Ona ustade. Upravo ta ree sad svojim glasom. Jo je, iznenaen, zurio u nju. Skinula je cilindar s glave, blago mu se naklonila.
Vama na usluzi ree ona, pa vrati eir na glavu, ali nakoso.
Poto se povratio od oka, Deko se nasmei.
Bogu hvala, pomisli ona.
Bogami, taj cilindar ti dobro stoji ree on.
Prila mu je blie. Stavila sam ga da tebi ugodim.
Ba lepo od tebe, moram rei.
Podigla je pogled k njemu, kao da ga doziva. Volela je da se ljubi s njim. Istinu govorei, i s veinom drugih joj je bilo lepo kad se ljubila. Potajno se, tavie, stidela koliko joj se to svia. Uivala
je i ljubei se s devojkama, u internatu, kad deake nedeljama ne bi viale.

Oborio je glavu, i usne im se dotakoe. Njoj spade eir, i oboje se zakikotae. Brzo joj je gurnuo
jezik u usta. Ona se opustila i uivala. On je uvek bio raspoloen za sve vrste ulnih uitaka, a nju je
njegova pouda uzbuivala.
Meutim, podsetila je sebe da ovo ini sa odreenom svrhom. Stvari lepo napreduju, ali njoj je
stalo do toga da je on zaprosi. Hoe li ga zadovoljiti puki poljubac? Dejzi je htela da on od nje zatrai vie. esto bi joj, kada bi u urbi uspeli da ugrabe malo vie od tek pokojeg trenutka, milovao grudi.
Mnogo je zavisilo od toga koliko je vina popio uz ruak, a on je mogao mnogo da popije. Meutim,
u jednom trenutku bi doao do take kad bi mu pie otupelo nagon.
Privlaio ju je uza se. Stavio joj je ruku na grudi, ali ona je na sebi imala preirok prsluk od vunenog sukna, te Deko nikako nije mogao da pronae njene male grudi. Zbog toga je mumlao od nezadovoljstva.
A onda je njegova ruka odlutala preko Dejzinog stomaka, pa ispod struka pantalona, koje su labavo
visile na njoj.
Nikada mu ranije nije bila dozvolila da je dira dole.
Nosila je svileni kombinezon i podeblje pamune gae, tako da Deko sigurno i nije mogao bogzna
ta da napipa, ali je zato njegova ruka sila do take gde se ravaju butine, i vrsto je pritisnula, kroz
sve te slojeve. Osetila je slast.
A onda se odmakla od njega.
Jesam li prekardaio? upita on dahui.
Zakljuaj vrata ree ona.
O, boe blagi. Otiao je da vrata, okrenuo klju u bravi, i vratio se. Ponovo su se poljubili, i on
nastavi tamo gde je maloas stao. Ona je opipavala spreda po njegovim pantalonama, pronala nabreklinu pod tkaninom, i vrsto ga stegla. Zajeao je od zadovoljstva.
Ona se opet odmaknu.
Senka besa prelete mu preko lica. A njoj se vrati jedna neprijatna uspomena. Jednom prilikom, kad
je od jednog deka Teo Kofman se zvao traila da skine ruku s njenih grudi, on je najednom postao gadan i nazvao je kurcozovkom. Nikada tog mladia vie nije videla, ali ta uvreda pobudila je u
njoj jedno potpuno iracionalno oseanje stida. Toga asa pobojala se da bi i Deko mogao da istupi
sa slinom optubom.
Ali izraz njegovog lica postade meki, i on ree:
Uasno mi se svia, zna.
Bilo je to njenih pet minuta. Sad ili nikad, ree ona sebi. Ne bi trebalo da radimo ovo ree ona
toboe sa aljenjem.
A to ne bi?
Nismo ak ni vereni.
Ta re je dugo lebdela u vazduhu. Za jednu devojku, to je maltene isto kao da mu je ponudila brak.
Posmatrala ga je, prestravljena od same pomisli da e se on uplaiti, okrenuti, promrmljati izvinjenje
i zamoliti je da ode.
Nita nije rekao.
Ja elim da te usreim ree ona. Ali...
Stvarno te volim, Dejzi ree on.
To je bilo dovoljno. Ona mu se nasmeila i rekla:
Stvarno me voli?
I to koliko.

Nita nije govorila, utala je i gledala ga s puno oekivanja.

Hoe li da se uda za mene? ree on najzad.
O, da ree ona, pa ga opet poljubi. Usana vrsto priljubljenih uz njegove, otkopala mu je lic,
poela da kopa po donjem veu, pronala penis i izvadila ga. Koa je bila kao od svile, a vrua. Pogladila ga je, setivi se razgovora koji je vodila sa sestrama Vesthempton. Moe da mu trlja onu
stvar, rekla je tada Lindi, na ta je Lizi dodala: Dok ne trcne. Dejzi je bila zaintrigirana i uzbuena od same pomisli kako bi bilo da to priredi mukarcu. Stegnula ga je malo jae.
A onda se dosetila i naredne Lindine opaske. Ili moe da mu ga sisa. To oni vole vie od svega.
Sklonila je usne s Dekovih, pa mu apnula na uvo:
Za svog mua uiniu sve.
A onda je klekla.

V
Bila je to svadba godine. Dejzi i Deko su se venali u Crkvi Svete Margarete u Vestminsteru, u subotu, treeg oktobra 1936. Dejzi se razoarala to to nije bilo u Vestminsterskoj opatiji, ali joj je objanjeno da se tamo venavaju samo lanovi kraljevske porodice.
Venanicu joj je napravila Koko anel. Moda se u tom vremenu ekonomske depresije odlikovala
jednostavnim linijama i ekstravagancijom svedenom na najmanju moguu meru. Dejzina satenska haljina do poda, popreno krojena, imala je prelepe leptir-rukave i kratke skute koje je mogao da nosi i
samo jedan mali pa.
Dejzin otac, Lav Pekov, za tu priliku je doao s druge strane Atlantika. Njena majka Olga pristala
je da, isto reda radi, sedne pored Lava u crkvi i da se, sve u svemu, pretvara kako su njih dvoje manje-vie srean brani par. Dejzi se uasavala od pomisli da se iznenada pojavi Marga s Lavovim
vanbranim sinom Gregom, ali to se nije dogodilo.
Deverue su bile sestre Vesthempton i Mej Marej, dok je Eva Marej bila glavna mladina pratilja.
Deku nikako nije bilo po volji to to je Eva polu-Jevrejka da je bilo po njegovom, ne bi ona bila
ni pozvana na svadbu ali je Dejzi to izriito zahtevala.
Stajala je sad u toj staroj crkvi, svesna svoje neodoljive lepote, i radosno se predala Deku Ficherbertu, i duom i telom.
U registar se potpisala kao Dejzi Ficherbert, vikontesa od Aberovena. Nedeljama je uvebavala
taj potpis, paljivo cepkajui hartiju na kojoj je pisala u neitke papirie. Sada je imala pravo tako
da se potpisuje. Tako se sada zvala.
Dok su svatovi izlazili iz crkve, Fic neno uhvati Olgu podruku, dok se kneginja Bea potrudila da
izmeu nje i Lava ostane bar metar praznog prostora.
Kneginja Bea nije bila bogzna kako ljubazna. Jeste se, dodue, taman koliko treba lepo ophodila
prema Dejzinoj majci, pa iako se u njenom tonu isticala nadmenost, Olga to nije primeivala, tako da
su bili u lepim odnosima. Ali Lava Bea nikako nije volela.
Dejzi se sada uverila koliko Lavu nedostaje tog lifa koji imaju ugledni ljudi. Hodao je naokolo i
priao, jeo i pio, puio, smejao se i eao kao neki gangster, i uopte ga nije bilo briga ta e ljudi da
misle. Radio je ta je hteo zato to je on bio ameriki milioner, upravo kao to je Fic radio ta je hteo
zato to je engleski erl. Dejzi je oduvek znala kakav je Lav, ali sada, videvi svog oca u drutvu pripadnika vieg engleskog stalea, za svadbenom trpezom u velikoj plesnoj dvorani hotela Dorester,
to joj je jo vie smetalo.

Na kraju krajeva, vie nije bilo bitno. Ona je ledi od Aberovena, i to joj niko ne moe oduzeti.
Pa ipak, Beina netrpeljivost prema Lavu ila joj je na ivce, kao neki ne tako jak, ali neugodan miris, ili kakvo zujanje u daljini, od ega je u Dejzi narastalo nezadovoljstvo. Dok je sedela kraj Lava
za glavnim stolom, Bea je sve vreme bila malo okrenuta u stranu. Kad bi joj se on obratio, ona bi mu
odgovarala kratko, ne gledajui ga u oi. On se pravio da to ne primeuje, smekao se i pio ampanj,
ali je Dejzi, koja je s druge strane sedela do Lava, znala da on i te kako dobro ita znake koje mu Bea
alje. Bio je neotesan, ali ne i glup.
Kad su se zdravice izreale, i mukarci pripalili cigare, Lav, koji je kao mladin otac plaao trokove venanja, pogleda niz sto i ree:
Pa dobro, Fice, nadam se da si uivao u jelu. Jesu li vina zadovoljila tvoje prohteve?
Vrlo su dobra, zahvaljujem.
Moram rei, meni se ovaj premaz avolski dopao.
Bea coknu jezikom tako da je svi uju. Mukarci ne bi smeli da izgovaraju re avolski u njenom
prisustvu.
Lav se okrenu prema njoj. Osmeh mu je igrao na licu, ali Dejzi je dobro poznavala taj njegov opasan pogled. ta je, kneginjo, jesam li vas uvredio?
Nije elela da mu odgovori, ali on ju je gledao i ekao, ne skreui pogled te ona najzad progovori:
Nerado sluam rune rei.
Lav izvadi cigaru iz kutije. Nije je odmah pripalio, ve ju je omirisao, pa poeo da je mota meu
prstima. Da vam ispriam jednu priu ree on, pa osmotri trpezu, da se uveri da ga svi sluaju:
Fic, Olga, Deko, Dejzi i Bea. Kad sam bio mali, mog oca su optuili da je putao stoku da pase na
tuoj zemlji. Nita naroito, rei ete vi, sve i da jeste kriv. Ali njega su uhapsili, i upravnik imanja
je podigao veala gore, na livadi. Onda su doli vojnici, zgrabili mene, mog brata i nau majku i odveli nas tamo. Otac je stajao pod vealima sa omom oko vrata. A onda je doao i gazda imanja.
Dejzi tu priu ranije nije bila ula. Pogledala je u majku. I Olga je izgledala isto tako iznenaena.
Za stolom je zavladao muk.
Naterali su nas da gledamo kako nam veaju oca ree Lav, pa se okrenu prema Bei. A znate
ta je bilo udno u tome? I gazdina sestra je bila tamo. On stavi cigaru u usta, prethodno liznuvi
kraj, pa je opet izvadi.
Dejzi je primetila da je Bea prebledela. Je li to o njoj ovde re?
Sestri je bilo otprilike devetnaest godina, i bila je kneginja ree Lav, gledajui u cigaru. Dejzi
u kako Bea ciknu i shvati toga asa da Lav pria o njoj. Stajala je tamo i gledala kako ga veaju,
hladna kao led ree Lav.
Onda se ceo okrenu prema Bei. E, to ja zovem runim ree.
Dugo je vladala tiina.
Lav vrati cigaru u usta i ree:
Ima li neko vatre?

VI
Lojd Vilijams je sedeo za stolom u kuhinji majine kue u Aldgejtu, i sa zebnjom u srcu prouavao
jednu geografsku kartu.
Bila je nedelja, etvrti oktobar 1936, i oekivalo se da e toga dana izbiti neredi.
Stari rimski grad London, sagraen na brdu pored reke Temze, danas je bio finansijsko sredite, ta-

kozvani Siti. Zapadno od tog brda uzdizale su se palate bogatog sveta, kao i pozorite, duani i katedrale da zadovolje bogatake potrebe. Kua u kojoj je Lojd sedeo nalazila se istono od pomenutog
brda, blizu pristanita i sirotinjske etvrti. Vekovima su ovamo pristizali talasi doseljenika, odlunih
da rade do iznemoglosti samo da bi njihovi unuci, jednoga dana, mogli da se presele iz Ist Enda u
Vest End.
Mapa u koju se Lojd bio tako zadubio bila je, zapravo, posebno izdanje Dejli vorkera, glasila Komunistike partije. Na karti je bila prikazana marruta za uesnike mara koji organizuje Britanski savez faista. Plan im je bio da se okupe ispred Londonske kule, tamo gde se granie Siti i Ist End, a
onda da krenu na istok...
Pravo u preteno Jevrejima nastanjeni Stepni.
I uinie to, ako ih Lojd i njegovi istomiljenici ne zaustave.
U Britaniji je, prema pisanju lista, u to vreme ivelo 330.000 Jevreja, od kojih je polovina obitavala u Ist Endu. Veinom to behu izbeglice iz Rusije, Poljske i Nemake, gde su iveli u svakodnevnom strahu da e policija, vojska ili kozaci ui u grad, poharati njihove porodice, prebiti starce i
obeastiti mlade ene, pa uza zid postrojiti i streljati oeve i brau.
Tu, u londonskoj sirotinjskoj etvrti, Jevreji su pronali mesto gde e imati pravo na ivot kao i svi
ostali. Kako bi se oseali kad bi pogledali sad kroz prozor i videli da njihovim ulicama marira banda uniformisanih batinaa koja se zaklela da e ih izbrisati s lica zemlje? Lojd pomisli da se tako neto, jednostavno, ne sme dozvoliti.
Vorker je ukazivao na to da od Kule postoje, zapravo, samo dva puta kojima bi uesnici mara mogli da krenu. Jedan vodi preko Gardiners kornera, raskrsnice poznate kao Kapija Ist Enda, gde se susree pet ulica; drugi prati Ulicu Rojal Mint i uzanu Ulicu Kejbl. Bilo je jo tuce drugih puteva, bonih uliica kojima bi mogli da se kreu pojedinci, ali ti prolazi nisu bili pogodni za mar. Ulicom
Sent Dord ilo se za katoliki Voping, a ne za jevrejski Stepni, pa otuda ovaj put faistima nije bio
ni od kakve koristi.
Radnik je pozvao svoje itaoce da postave ljudski zid i blokiraju Gardiners korner i Ulicu Kejbl, i
tako zaustave mar.
Taj list je esto tako pozivao itaoce na mnogo ta, ali nikad se nita ne bi dogodilo: ni trajk, ni
revolucija, niti su se to je bio najsveiji sluaj levo orijentisane partije ujedinile u Narodni
front. Ljudski zid mogao je, stoga, da bude samo jo jedna u nizu fantazija. Moralo bi da se okupi vie hiljada ljudi da bi se ceo Ist End blokirao. Lojd nije znao da li e ih dovoljno izai na ulice.
Znao je, i to pouzdano, samo to da e biti nevolje.
Za stolom su sa Lojdom sedeli njegovi roditelji, Berni i Etel, sestra Mili i esnaestogodinji Leni
Grifits iz Aberovena, koji je na sebi imao nedeljno odelo. Leni je bio u sastavu prave male vojske
velkih rudara koji su doli u London da se prikljue kontrarevoluciji.
Berni podie pogled s novina pa se obrati Leniju:
Faisti tvrde da su trokove prevoza vozom do Londona za vas Velane izmirili neki jai Jevreji.
Leni proguta puna usta prenih jaja. Ja nikakve jae Jevreje ne poznajem ree on. Osim ako
ne raunate gospou Levi zvanu Bombondika, koja je, reklo bi se, prilino jaka. Nego, ja sam u London doao u zadnjem delu kamiona, sa ezdeset komada velke jagnjadi otpremljene na smitfildsku
mesnu pijacu.
Otuda taj smrad ree Mili.
Mili! Ba si neotesana na to e Etel.
Leni je spavao u Lojdovoj sobi, i poverio mu je da posle demonstracija ne namerava da se vraa u
Aberoven. Sa Dejvom Vilijamsom e otii u paniju da se prikljue Internacionalnim brigadama, ko-

je su formirane kako bi se borile protiv faistikih ustanika.

Jesi li izvadio paso?, upitao ga je tada Lojd. Izvaditi paso nije bilo tako teko, ali je podnosilac molbe morao da dobije preporuke od svetenika, lekara, advokata ili koga god od ugleda, tako da
jednom mladiu nije bilo nimalo lako da sve to sauva u tajnosti.
Nema potrebe, uzvratio je Leni. Idemo na stanicu Viktorija, uzeemo vikend-povratnu kartu do
Pariza. To daju i bez pasoa.
I Lojdu se inilo da je to negde uo. Bilo je to osmiljeno za potrebe boljestojeih pripadnika
srednje klase. Sad se, eto, njome slue i antifaisti.
Koliko kota karta?, upitao ga je Lojd.
Tri funte i petnaest ilinga.
Lojd je podigao obrve. Ne bi se moglo pretpostaviti da e jedan nezaposleni rudar imati toliko
novca.
Ali meni kartu plaa Nezavisna laburistika partija, dodao je Leni, a Dejvu Komunistika partija.
Mora da su ih tamo slagali za godine. I ta biva onda, poto stignete u Pariz?, upitao ga je Lojd.
Tamo e nas, na Gar di Noru, doekati francuski komunisti. Leni je ovo Gare du Nord izgovorio
kao gejr da nord. Ni re francuskog nije znao. Odande e nas posle otpratiti do panske granice.
to se Lojda tie, on je odlagao polazak u paniju. Ljudima je govorio da eli da umiri roditelje,
ali zapravo nije mogao da odustane od Dejzi. I dalje je matao o tome kako e ona ostaviti Deka. No
uzalud na pisma mu ak nije ni odgovorila ali on ipak nije mogao da je zaboravi.
U meuvremenu su Britanija, Francuska i Sjedinjene Drave sklopile s Nemakom i Italijom sporazum o neintervencionistikoj politici u paniji, to je znailo da nijedna od tih zemalja nee orujem snabdevati nijednu od zaraenih strana. Lojda je to izluivalo: pa zar ne bi, valjda, demokrate
trebalo da podre izabranu vlast jedne zemlje? Ali da stvari budu gore, Nemaka i Italija su krile
sporazum svakodnevno, na ta su Lojdova majka i ujak Bili ukazivali na mnogim javnim skupovima
odranim te jeseni u Britaniji, povodom zbivanja u paniji. Erl Ficherbert, kao resorni ministar, odvano je branio politiku Velike Britanije, tvrdei kako pansku vladu ne bi trebalo naoruavati, pre
svega iz bojazni da bi oruje moglo zavriti kod komunista.
To proroanstvo e se i ispuniti, na ta je, uostalom, Etel i ukazala u jednom otrom govoru. Jedina
zemlja koja je iskazala spremnost da podri vladu panije bio je Sovjetski Savez, i bilo je izvesno da
e panci, naravno, naginjati upravo prema jedinoj zemlji u svetu koja im je pruila pomo.
Konzervativci su smatrali da je panski narod izabrao ljude opasno privrene leviarskim idejama.
Ficherbert i njemu slini ne bi se obradovali kad bi pansku vladu nasilno smenili i vlast preuzeli
ekstremni desniari. U Lojdu je sve kuvalo.
A onda mu se ukazala prilika da se protiv faizma bori tu kod kue.
Obina smejurija, rekao je Berni nedelju dana ranije, kad su faisti najavili mar. Gradska policija svakako e ih primorati da promene marrutu. Oni, naravno, imaju pravo da mariraju; ali ne
kroz Stepni. Policija je, meutim, saoptila da nema ovlaenja da ometa odravanje demonstracija
organizovanih apsolutno u skladu sa zakonom.
Berni, Etel i elnici osam londonskih gradskih optina inili su delegaciju koja je otila kod ministra unutranjih poslova, ser Dona Sajmona, da ga moli da zabrani mar, ili bar izmeni zacrtanu marrutu. Meutim, on im je rekao da za to da nije ovlaen.
Pitanje ta da se radi podelilo je Laburistiku partiju, jevrejsku zajednicu i porodicu Vilijams.
Jevrejsko narodno vee za borbu protiv faizma i antisemitizma, koju su Berni i ostali osnovali pre
tri meseca, sazvalo je masovan kontramiting, kako bi se faistima zabranio pristup jevrejskim ulica-

ma. Za geslo su uzeli pansku parolu No pasaran, to znai Oni nee proi, pokli antifaistikih
branilaca Madrida. Vee je bilo jedna mala organizacija sa dugakim imenom. Sedite vea nalazilo
se u dvema sobama na spratu jedne zgrade na Komeral roudu, a lanovi organizacije raspolagali su
mainom za kopiranje getetner i nekolikim starim pisaim mainama. Bilo kako bilo, u Ist Endu su
naili na ogromnu podrku. Peticiju za zabranu mara potpisalo je neverovatnih sto hiljada graana.
Vlada i dalje nita nije preduzimala.
Samo jedna znaajna politika struja podrala je odravanje kontramitinga komunisti. Protest je
podrala i marginalna Nezavisna laburistika partija, iji je Leni bio lan. Ostale stranke su se protivile.
A Dui kronikl, vidim, savetuje svojim itaocima da danas ne izlaze na ulice ree Etel.
U tome, po Lojdovom miljenju, i jeste bio problem. Mnogi su smatrali da je najbolje kloniti se
nevolje. Ali tako e faistima dati odreene ruke.
Berni, koji je bio Jevrejin (premda ne religiozan), obrati se Etel sledeim reima:
Kako ti moe meni da citira Dui kronikl? Oni misle da Jevreji ne bi trebalo da se suprotstavljaju faizmu, ve antisemitizmu. Kakvog to politikog smisla moe da ima?
I Odbor parlamentaraca britanskih Jevreja isto kae za Kronikl istraja Etel. Ako se ne varam,
jue je u svim sinagogama proitan proglas.
Ti takozvani parlamentarci su skorojevii iz Golders Grina ree Berni s prezirom. Nikada
njih na ulicama nisu vreali faistiki huligani.
Ti si u Laburistikoj partiji optuujuim tonom obrati mu se Etel. Naa je strategija da se sa
faistima ne sukobimo na ulicama. ta bi s vaom solidarnou?
A ta bi sa solidarnou s mojom braom Jevrejima? uzvrati Berni.
Ti si Jevrejin samo kad to tebi odgovara. Osim toga, tebe niko nije zlostavljao na ulici.
Nije bitno, Laburistika partija je napravila politiku greku.
Upamti samo, ako dozvolite faistima da izazovu nasilje, tampa e za to osuditi levicu, bez obzira na to ko je zaista prvi poeo.
Ako Mozlijevi momci zapodenu tuu bre-bolje e Leni dobie ta im sleduje.
Etel uzdahnu. Razmisli malo, Leni: ko je to u ovoj zemlji najbolje naoruan ti, Lojd i Laburistika partija, ili konzervativci, koji iza sebe imaju i vojsku i policiju?
O! ree Leni. To, oigledno, nije uzeo u obzir.
Lojd se ljutito obrati majci:
Kako moe tako da govori. Pa i sma si bila u Berlinu pre tri godine, i dobro videla ta je i kako bilo. Nemaka levica pokuala je mirno da se suprotstavi faizmu, i pogledaj kako su proli.
Nemake socijaldemokrate nisu uspele da, zajedno s komunistima, stvore Narodni front ukljui
se Berni. To je omoguilo faistima da ih likvidiraju jedne po jedne. Da su nastupili zajedno, moda bi i pobedili.
Berni se, inae, bio naljutio kad je mesni odbor Laburistike partije odbio ponudu komunista da
formira koaliciju protiv mara.
Opasno je ulaziti u saveze s komunistima na to e Etel.
Oko toga se ona i Berni nisu slagali. Povodom toga se, tavie, Laburistika partija i podelila.
Lojd je smatrao da je Berni u pravu, a da Etel grei.
Da bismo pobedili faizam, moramo da iskoristimo sve snage kojima raspolaemo ree Berni,
pa diplomatski dodade: Ali mama je u pravu, za nas bi najbolje bilo da ovo proe bez nasilja.
Najbolje bi bilo da svi vi lepo ostanete kod kue, a da se faistima suprotstavite normalnim kanalima demokratske politike ree Etel.

 Ti si tim normalnim kanalima demokratske politike pokuala da izdejstvuje jednake plate za ene ree Lojd. I nisi uspela.
Aprila te godine, ene poslanici iz redova Laburistike partije iznele su na glasanje u parlamentu
nacrt zakona po kome e ene zaposlene u dravnoj slubi imati istu platu koju za taj posao dobijaju
mukarci. Preteno muki Donji dom glasao je protiv usvajanja tog zakona.
Nevolja je bila u tome, i Lojd je toga bio svestan, to su takve podele mogle kobno da oslabe antifaistike snage, kao to se to dogodilo i u Nemakoj. Ovo danas bie teka proba. Razne politike
stranke bi mogle da se bore za vostvo, ali narod e odluiti za kim e poi. Hoe li posluati plaljivu Laburistiku partiju i Dui kronikl i ostati kod kue? Ili e hiljade i hiljade njih izai na ulice
i ustati protiv faizma? Pre nego to taj dan mine, on e znati odgovor.
Uto neko pokuca na vrata, i njihov komija on Dolan ue obuen kao za crkvu.
Prikljuiu vam se posle mise ree on Berniju. Gde emo se nai?
Na Gardiners korneru, najkasnije u dva sata ree Berni. Nadamo se da e nas biti dovoljno
da ve tamo zaustavimo faiste.
Uz vas su ve svi luki radnici Ist Enda ree on poletno.
Otkud to? upita Mili. Vas faisti ne mrze, zar ne?
Premlada si ti, draga moja, pa ne pamti, ali Jevreji su ns uvek podravali objasni joj on.
Devetsto dvanaeste godine izbio je trajk lukih radnika. Meni je bilo samo devet godina, otac nije
mogao da nas prehrani, i mene i mog brata uzela je gospoa Ajzaks, pekarova ena, sa Nju rouda, bog
blagoslovio veliko njeno srce. Jevrejske porodice tada su zbrinule vie stotina dece lukih radnika.
Isto je bilo i dvadeset este. Neemo sad dozvoliti prokletim faistima oprostite na izrazu, gospoo
Lekvit da se etaju naim ulicama.
To je obodrilo Lojda. U Ist Endu ivi vie hiljada lukih radnika; ako oni masovno izau na ulice,
bie to silno pojaanje.
Ispred kue razlegao se muki glas iz zvunika:
Ne dozvolite Mozliju da kroi u Stepni. Okupite se u dva sata na Gardiners korneru.
Lojd je popio aj i ustao. Njemu je toga dana bila poverena uloga uhode trebalo je da prati kretanje faista i izvetava o dogaajima Bernijevo Jevrejsko narodno vee. Depovi su mu bili teki od
velikih mrkih penija za aparate u javnim telefonskim govornicama.
Bolje da poem ree on. Faisti se verovatno ve okupljaju.
Majka ustade i otprati ga do vrata.
Nemoj da se tue ree mu ona. Seti se ta je bilo u Berlinu.
Paziu ree Lojd.
Etel proba da se naali: Tvoja bogata Amerikanka nee te hteti bezubog.
Nee me ona ni ovakvog.
Ne bih rekla. Koja bi to devojka tebi odolela?!
Biu ja dobro, mama ree Lojd. Biu, stvarno.
Trebalo bi da se radujem to ne ide u prokletu paniju.
Danas sigurno ne idem. Lojd poljubi majku i izae.
Bilo je vedro jesenje jutro, sunce je grejalo neuobiajeno toplo za to doba godine. Na sredini Ulice Natli ljudi su podigli binu. Jedan od njih govorio je preko megafona.
Narode Ist Enda, ne moramo mi da stojimo i utimo dok nas gomila razmetljivih antisemita vrea!
Lojd je u govorniku prepoznao mesnog zvaninika Nacionalnog pokreta nezaposlenih radnika.
Zbog ekonomske krize, bilo je na hiljade nezaposlenih jevrejskih krojaa, koji su svakoga dana dola-

zili na berzu rada u Ulici Setl.

Ni deset metara nije Lojd bio odmakao kad ga Berni sustie i dade mu papirnu kesu punu klikera.
Iao sam ja esto na demonstracije ree on. Ako policija na konjima krene na masu, baci im
ovo pod kopita.
Lojd se nasmei. Njegov ouh je gotovo uvek bio mirotvorac, ali mekuac svakako nije bio.
Bilo kako bilo, Lojd je, to se klikera tie, bio podozriv. Nikada mu konji nisu bili bogzna kako
bliski, ali imao je utisak da je re o strpljivim i bezopasnim ivotinjama, i nimalo mu se nije dopadala pomisao da bi nekog konja mogao da obori
Berni je proitao to na njegovom licu, pa ree:
Bolje konj da padne nego da izgazi mog deka.
Lojd stavi one klikere u dep, pomislivi kako ga to ne obavezuje da ih i upotrebi.
Obradovao se kad je video koliko se ljudi ve okupilo na ulicama. Primetio je i druge ohrabrujue
znake. Slogan Oni nee proi na engleskom i panskom bio je na sve strane ispisan po zidovima.
Bilo je tu i mnogo komunista, koji su delili letke. Crvene zastave visile su s mnogih prozora. Grupa
mukaraca koji su nosili ordenje iz Velikog rata proneli su transparent na kojem je pisalo: Udruenje
jevrejskih ratnih veterana. Faisti nikako nisu voleli da ih podseaju koliko se Jevreja borilo za Britaniju. Petorica jevrejskih vojnika dobili su najvie dravno priznanje za hrabrost, Viktorijin krst.
Lojd je pomislio kako e se, moda, ipak okupiti dovoljno ljudi da zaustave uesnike mara.
Gardiners korner je prostrana raskrsnica u koju se ulivalo pet ulica, nazvana po prodavnici kotske
odee, Gardinere & Co, smetenoj u zgradi na uglu s prepoznatljivom sat-kulom. im je tamo stigao,
Lojd primeti da je nevolja na pomolu. Naokolo je bilo rasporeeno nekoliko punktova hitne pomoi.
Lojd opazi na stotine uniformisanih dobrovoljaca iz organizacije Lekari Svetog Jovana. U svim bonim ulicama bila su parkirana vozila hitne pomoi. Lojd se nadao da borbe nee biti; ali bolje je i rizikovati izbijanje nasilja, pomisli on, nego dozvoliti faistima da neometani mariraju.
Krenuo je zaobilaznim putem, prilazei Londonskoj kuli sa severozapada, kako ne bi odmah pomislili da je iz Ist Enda. Nekoliko minuta pre nego to je stigao, zauo je bleh-muziku.
Kula, ta palata na obali reke, ve punih osam stotina godina predstavljala je simbol vlasti i ugnjetavanja. Bila je sa svih strana okruena dugakim zidom od svetlog starog kamena, koji je izgledao
kao da su mu boju sprale vievekovne londonske kie. Izvan zidina, na strani okrenutoj kopnu, nalazio
se park Tauer Gardens, i tu su se okupljali faisti. Po Lojdovoj proceni, bilo ih je ve nekoliko hiljada, u povorci koja se tamo sa zapada protezala sve do gradskog finansijskog sredita. Malo-malo pa
bi skandirali:
Jen, dva, tri, etri,
Jee emo oterati!
Jee! Jee!
Jee emo oterati!
Nosili su britansku zastavu. Kako je to mogue, pitao se Lojd, da su upravo oni koji ele da unite
sve to je dobro u svojoj zemlji prvi kad treba mahati nacionalnom zastavom?
Izgledali su mono, kao prava vojska, sa tim irokim crnim konim opasaima i crnim kouljama,
dok su na travi formirali besprekorne kolone. Oficiri su nosili elegantne uniforme: crne jakne, po vojniki skrojene, pa sive jahae akire, visoke izme, crne kape s vrhom to se presijava na suncu, i
crveno-bele trake oko nadlaktice. Nekolicina motociklista, takoe uniformisanih, razmetala se svojim
bunim mainama, uzvikujui poruke i propraajui ih faistikim pozdravom. Pristizalo je jo ue-

snika mara; neki od njih u oklopnim kombijima s prozorima zatienim icom.

Nije to bila politika stranka. Bila je to vojska.
Svrha cele te parade, shvatio je Lojd, bila je stvaranje privida moi. Oni su, naime, eleli da se
predstave kao neko ko ima pravo da rasteruje skupove i prazni zgrade, ulazi u domove i kancelarije
te hapsi ljude, baca ih u zatvore i logore, prebija ih, sasluava i mui, kao to su inili smeekouljai u Nemakoj pod nacistikim reimom, kome su se toliko divili Mozli i vlasnik Dejli mejla, lord
Rotermer.
Oni e preplaiti itelje Ist Enda, iji su roditelji, i roditelji njihovih roditelja, pobegli od tlaenja
i pogroma u Irskoj, Poljskoj i Rusiji.
Hoe li stanovnici Ist Enda izai na ulice i sueliti se s njima? Ako nee ako dananji mar bude
odran onako kako je planirano na kakav e se tek korak faisti sutra usuditi?
Hodao je obodom parka, kao da je i on jedan od stotinak sluajnih posmatraa. Iz ovog gradskog
vorita granale su se ulice, nalik zupcima. U jednoj od njih Lojd je ugledao poznati crno-prljavobeli
rols-rojs. ofer je zaustavio kola, otvorio zadnja vrata i iz kola izae Dejzi Pekov na ta se Lojd
prenerazi.
Nije bilo nikakve sumnje zato je ona ovde. Na sebi je imala prelepo skrojenu ensku verziju faistike uniforme, s dugom sivom suknjom umesto akira; svetle Dejzine lokne crna kapa nije mogla
da zadri. Koliko god mrzeo tu odeu, Lojd nije mogao a da ne pomisli kako je Dejzi prosto neodoljiva.
Stajao je tako i gledao. No to i nije trebalo da ga iznenadi, ni najmanje; Dejzi mu je sma rekla da
joj se svia Deko Ficherbert, i Dekova politika nije joj smetala. Ali kad ju je video sada, kako nedvosmisleno prua podrku faistima u njihovom napadu na Londonce jevrejskog porekla, Lojdu sinu
koliko je ona, zapravo, daleko od svega to on smatra vanim.
Trebalo je jednostavno da se okrene, ali nije mogao. Dejzi urno krenu plonikom, a Lojd joj se isprei na putu.
ta to radi ovde, ako boga zna? brecnu se on na nju.
Bila je potpuno smirena.
Mogla bih i ja vama, gospodine Vilijams, isto pitanje da postavim. Jer vi, pretpostavljam, ne nameravate da uestvujete u naem maru ree ona.
Kako ne shvata kakvi su ti ljudi? Oni razbijaju mirne politike skupove, zastrauju novinare, zatvaraju svoje politike suparnike. Ti si Amerikanka kako moe da bude protiv demokratije?
Demokratija nije nuno jedini prikladan politiki sistem za svaku zemlju u svakom trenutku.
Ona to citira Mozlijevu propagandu, pomisli Lojd.
Ali ti ljudi mue i ubijaju sve neistomiljenike! ree on pa se seti Jerga. Ja sam to svojim
oima video, u Berlinu. Bio sam, krae vreme, u jednom od tih njihovih logora. Primorali su me da
gledam kako izgladneli psi kidiu na golog mukarca sve dok nije pao mrtav. Takve stvari rade tvoji
drugari faisti.
Nju te rei nimalo ne uplaie.
A koga su, konkretno, faisti u poslednje vreme ubili ovde u Engleskoj? upita ona.
Britanski faisti jo nisu na vlasti ali tvoj Mozli velia Hitlera. Ako im se ikada ukae prilika,
bie oni slika i prilika nacista.
Misli, i oni e pobediti nezaposlenost i vratiti ljudima ponos i nadu?
Dejzi je Lojda toliko privlaila da mu se sad srce slamalo dok ju je sluao kako trua gluposti.
Zna i sama ta su nacisti uinili porodici nae drugarice Eve.
Eva se udala, jesi li uo? ree Dejzi, odluno prelazei na veseo ton kakvom se pribegava za

veerom, kad neko poeli da razgovor skrene na neku ugodnu temu. I to za finog Dimija Mareja.
Sad je prava udata Engleskinja.
A njeni roditelji?
Dejzi skrenu pogled u stranu. Njih ne poznajem.
Ali ti je zato poznato ta su im nacisti uradili. Eva je Lojdu sve ispriala kad su se videli na
balu na Trinitiju. Njenom ocu je zabranjeno da se bavi medicinom sad radi kao pomonik u
apoteci. Ne moe da se proeta parkom, niti da ue u javnu biblioteku. Ime njegovog oca uklonjeno je
s ratnog spomenika u njegovom rodnom selu!
U tom trenutku Lojd shvati da vie pa tie dodade:
Kako moe da stane na stranu takvih ljudi?
Dejzi je, videlo se to, bila uznemirena, ali na pitanje nije odgovorila. Umesto toga ree:
Ve kasnim. Oprosti, molim te.
Ono to ti sad radi neoprostivo je.
Dobro, sinko, dosta je bilo ree tad ofer.
Bio je to krupan sredovean ovek, oigledno, nije mnogo vebao, i Lojd u njemu nije video ni
najmanju pretnju, ali nije eleo da zapoinje tuu.
Odoh ja ree on blago. Ali nisam ja za vas sinko.
Voza ga uhvati za nadlakticu.
Bolje bi vam bilo da me pustite, ili ima da vas nokautiram pre nego to poem ree Lojd pa
pogleda ofera u oi.
Ovaj je oklevao. Lojd se sav napeo, spreman da reaguje, traei znakove upozorenja, kao da je u
bokserskom ringu. Ukoliko se ofer odlui da ga udari, sigurno e jako zamahnuti, ali on e lako izbei taj udarac.
ovek, meutim, ili oseti da je Lojd spreman, ili je dobro opipao razvijeni mii nadlaktice koju
je stezao; iz ovog ili onog razloga, on uzmae i pusti Lojda govorei:
Nema razloga za pretnje.
Dejzi se udalji.
Dok je hitala ka postrojenim faistima, Lojd ju je posmatrao s lea, u onoj uniformi to joj je savreno stajala. S dubokim uzdahom nezadovoljstva, on se okrenu i poe na drugu stranu.
Pokuao je da se usredsredi na posao koji ga eka. Kako se samo glupo poneo to je pretio oferu.
Da su se pobili, Lojda bi verovatno uhapsili te bi ceo dan proveo u eliji u policijskoj stanici i kakav bi to bio doprinos borbi s faizmom?
Bilo je pola jedan. Otiao je s Tauer Hila, pronaao telefonsku govornicu, pozvao Jevrejsko narodno vee, i razgovarao s Bernijem. Poto ga je izvestio o onome to je video, Berni je zatraio od njega da proceni koliko policajaca ima na ulicama, na potezu od Kule do Gardiners kornera.
Preao je na istonu stranu parka i istraio bone ulice koje odatle kreu u raznim pravcima. Zapanjilo ga je ono to je tamo video.
Oekivao je da e biti ukupno stotinak policajaca. A bilo ih je na hiljade.
Stajali su du plonika, ekali u desetinama parkiranih autobusa, sedeli na ogromnim konjima u
besprekornim vrstama. Ostavljen je sasvim uzan prolaz za one koji su hteli da se proetaju ulicama.
Policajaca je bilo vie nego faista.
Uniformisani policajac iz jednog od onih autobusa pozdravi ga po hitlerovski.
Lojd je bio uasnut. Ako su svi ti policajci na strani faista, kakve izglede kontramitingai imaju
protiv njih?
Bilo je to jo gore od obinog faistikog mara; bio je to faistiki mar koji odobrava policija.

Kakvu to poruku alje Jevrejima iz Ist Enda?

U Ulici Mansel ugledao je pozornika koga je poznavao, Henrija Klarka.
Zdravo, Nobi ree Lojd. Iz nekog razloga, sve Klarkove zvali su Nobi. Jedan pandur me pozdravi maloas po hitlerovski.
Nisu ti odavde ree Nobi tiho, kao da otkriva poverljivu informaciju. Ne ive oni sa Jevrejima kao to ivim ja. Priam im da su Jevreji isti kao i svi ostali, veinom pristojan svet koji potuje
zakone, s ponekim zlikovcem i smutljivcem. Ali oni mi ne veruju.
Pa ipak... Zar hitlerovski pozdrav?
Moda se samo alio.
Lojdu se nije tako inilo.
Oprostio se od Nobija i poao dalje. Policija je, video je to Lojd, pravila kordone tamo gde su se
bone ulice ulivale u Gardiners korner.
Uao je u jedan pab koji je imao telefon jue je iao u izvianje, da sazna odakle e sve moi da
telefonira i rekao Berniju da u kraju trenutno ima najmanje pet hiljada policajaca.
Ne moemo protiv toliko pandura ree on sumorno.
Ne budi tako siguran ree mu Berni. Pogledaj na Gardiners korner.
Lojd je na jedvite jade zaobiao policijski kordon i pridruio se uesnicima kontramitinga. Tek kad
je otiao s Gardinera i dublje uao u ulicu, mogao je da proceni koliko se sveta zapravo okupilo.
U ivotu Lojd vei skup od tog nije video.
Raskrsnica je bila potpuno zakrena, ali to je bio tek poetak. Na istok, du Ulice Vajtepel Haj,
gomila se protezala dokle pogled see. Komeral roud, koji je iao na jugoistok, takoe je bio pun
sveta. U Ulicu Liman, gde se nalazila policijska stanica, nije se moglo ui.
Pa ovde mora da ima sto hiljada ljudi, pomisli Lojd. Dolo mu je bilo da baci eir uvis i zaklie.
Svi sa Ist Enda su izali da oteraju faiste. Sada vie nije bilo sumnje u to ta ovi ljudi oseaju.
Nasred raskrsnice stajao je tramvaj, iz kojeg su izali i voza i putnici.
Nita kroz tu masu nee moi da proe, pomisli Lojd, koji je iz asa u as sve vie verovao u sreu.
Ugledao je komiju ona Dolana kako se penje na banderu da bi na njenom vrhu privrstio crvenu
zastavu. Svirao je duvaki orkestar Brigade mladih Jevreja verovatno bez znanja uglednih konzervativnih osnivaa tog kluba. Celo podruje nadletala je policijska letelica, neka vrsta iroplana, uini
se Lojdu.
Blizu Gardinerovog izloga, nalete na sestru Mili i njenu drugaricu Naomi Ejveri. Nije mu bilo pravo da se Mili zatekne na mestu gde mogu izbiti neredi; od same pomisli na to, srce mu se sledilo.
Jel zna tata da si ovde? upita je prekorno.
Mili mu nehajno odvrati: Ne budi blesav.
Lojda je iznenadilo to je ona uopte dola. Politika te nikad nije posebno zanimala ree on.
Mislio sam da te vie interesuje kako da zaradi novac.
I interesuje me ree ona. Ali ovo je neto posebno.
Lojdu nije bilo teko da zamisli kako bi Berniju teko bilo kad bi mu neko povredio Mili. Mislim
da bi trebalo da krene kui.
Zato?
Osvrnuo se oko sebe. Okupljena masa bila je vedra i mirna. Policajci su stajali na odreenom rastojanju, od faista nije bilo ni traga ni glasa. Mara danas, oigledno, nee ni biti. Mozlijevi ljudi ne
bi uspeli da se probiju kroz gomilu od sto hiljada odlunih ljudi vrsto reenih da ih zaustave, a policija bi bila luda kad bi ih pustila da pokuaju. Mili je, verovatno, na sigurnom.

I upravo dok mu je ta misao prolazila kroz glavu, sve se promenilo.

Oglasilo se nekoliko pitaljki. Pogledavi tamo odakle je pisak dopirao, Lojd opazi policajce na
konjima u zloslutnom poretku. Konji su trupkali i razdraljivo rzali. Policajci su isukali duge palice
nalik maevima.
Izgledalo je kao da se pripremaju da napadnu ali ne, do toga sigurno nee doi.
A onda su krenuli u juri.
Kroz masu su se razlegali gnevni povici i krici uasa. Svi su gledali kako znaju i umeju da se sklone s puta dinovskim konjima. Veina je uspela da se povue, ali oni to su se nali na kraju padoe
pod kopita koja su neumoljivo tukla. Policajci su dugim palicama tukli sve koji su im se nali na putu.
Lojda su, potpuno bespomonog, odgurali unazad.
Bio je van sebe od besa: ta to policija umilja? Zar su toliko glupi da veruju kako e raistiti put
za Mozlija? Zar ti policajci zaista misle da e dve do tri hiljade faista to skandiraju uvrede proi
kroz masu od sto hiljada njihovih rtava, a da ne izazovu nerede? Jel tu policiju vode maloumnici, ili
se, moda, ona otrgla kontroli? Lojd ni sm nije znao ta bi od toga moglo biti gore.
Policajci poee da se povlae, zauzdavajui zabrektale konje, da bi se potom pregrupisali, ovoga
puta u cikcak formaciju. A onda se zau pitaljka, i oni podbodoe konje, terajui ih u jo jedan nemilosrdan napad.
Mili se sad ve bila uplaila. Bilo joj je tek esnaest godina, i hrabrost ju je izdala. Vritala je od
straha dok ju je svetina pribijala uz izlog Gardinera & Co. Krojake lutke u jeftinim odelima i zimskim kaputima netremice su gledale u preplaenu masu i ratoborne jahae. Lojda zagluie hiljade povika iz pobune proete strahom. Telom je zaklonio Mili i iz petnih ila se upro da odoli pritisku gomile, da zatiti sestru, ali uzalud. Uprkos svim naporima, prignjeio ju je svojim telom. etrdesetoro,
ako ne i pedesetoro ljudi koji su vritali leima bi saterano uz izlog, a pritisak je i dalje opasno rastao.
Lojd, izbezumljen, uvide da je policija odluila da probije prolaz kroz masu, bez obzira na cenu.
Trenutak kasnije zauo se uasan prasak staklo je pucalo i izlog se slomio. Lojd pade preko Mili,
Naomi pade na njega. Desetine ljudi jaukalo je od bola i straha.
Lojd se nekako osovi na noge. Nekim udom ostao je nepovreen. Mahnito se okretao oko sebe
traei sestru. Teko je bilo razlikovati ljude od krojakih lutaka, i to ga je izluivalo. A onda je ugledao Mili kako lei na gomili sre. Uhvatio ju je za ruke i podigao. Plakala je.
Moja lea! ree Mili.
Preli su svega nekoliko metara kad se ponovo oglasie policijske pitaljke. Lojd se pobojao na
trenutak da e njega i Mili pogurati nazad u Gardinerov izlog. A onda se setio onoga to mu je Berni
dao. Izvadio je iz depa papirnu kesu s klikerima.
Policija je krenula u juri.
Lojd zamahnu i baci onu papirnu kesu preko demonstranata, tako da padne pravo pred konje. I nije
on jedini bio opremljen vie njih pobacalo je klikere. Kad su konji poeli da gaze po njima, sve se
orilo kao da pucaju petarde. Jedan konj se okliznuo i pao. Ostali stadoe, poee da se propinju; pratalo je kao vatromet. Policijski juri pretvori se u rasulo. Naomi Ejveri se nekako probila na elo
kolone, i Lojd je ugleda kako udara po papirnoj kesi punoj bibera, jednom konju pod nosom; ivotinja ustuknu, pomamno tresui glavom.
Sada je ve moglo da se die, i Lojd povede Mili iza ugla. Jo je trpela bolove, ali vie nije plakala.
Ljudi su u redu ekali da ih zbrinu dobrovoljci lekari Svetog Jovana; uplakana devojka kojoj
je, po svemu sudei, aka bila zgnjeena; vie mladia okrvavljenih glava i lica; sredovena ena to

je sedela na zemlji i drala se za oteklo koleno. Upravo kad su Lojd i Mili stigli, on Dolan se, sa zavojem oko glave, vraao pravo u gomilu.
Jedna medicinska sestra pregledala je Mili lea.
Loe izgleda ree ona. Mora pravo u Londonsku bolnicu. Prebaciemo te kolima hitne pomoi. Sestra pogleda u Lojda. Hoe i ti sa njom?
Lojd je hteo da poe, ali trebalo je da alje telefonske izvetaje, pa se naao u dilemi.
Nedoumicu je otklonila Mili, srana kao i uvek. Da se nisi usudio ree ona. Meni ionako nita ne moe da pomogne, a ovde te eka vaan zadatak.
Bila je u pravu. Pomogao joj je da ue u parkirano vozilo hitne pomoi.
Jesi li sigurna...?
Jesam, sigurna sam. Gledaj da i ti ne zavri u bolnici.
Ostavljam je u sigurnim rukama, presee Lojd. Poljubi je u obraz pa se vrati u guvu.
Policija je u meuvremenu prela na novu taktiku. Narod je uspeo da odbije napad konjice, ali su
policajci i dalje bili odluni da probiju prolaz kroz masu. Dok se Lojd probijao ka elu, policajci su
peice krenuli u napad, tukui palicama. Nenaoruani demonstranti su uzmicali, nalik gomilama lia
na vetru, da bi jurnuli napred na drugom delu linije sukoba.
Policajci su poeli i da hapse demonstrante, moda u nadi da e, odvodei kolovoe, oslabiti odlunost okupljenih. A hapenje je u Ist Endu bilo sve samo ne pravna formalnost. Na prste jedne ruke
mogu se izbrojati oni koji bi se iz policije vratili bez ljive na oku ili nekoliko izbijenih zuba. Policijska stanica u Ulici Liman bila je na posebno loem glasu.
Lojd se obreo iza jedne bune mlade ene koja je nosila crvenu zastavu. Prepoznao je Oliv Biop,
kominicu iz Ulice Natli. Policajac ju je pendrekom udario po glavi kriknuvi: Kurvo jevrejska!
Ona, pritom, nije bila Jevrejka, a kurva jo manje; tavie, svirala je klavir u Crkvi Golgote. Bila je,
meutim, zaboravila Isusovu opomenu da valja okrenuti i drugi obraz, pa je dobro izgrebala policajca po licu, ostavivi mu crvene tragove na obrazu. Druga dvojica je tad uhvatie za ruke, i dok su je
tako drali, onaj izgrebani je opet udari po glavi.
Od tog prizora trojice snanih mukaraca koji napadaju devojku Lojdu je dolo da poludi. Krenuo je k njima pa se ustremio na onog to je napao enu. Sav svoj gnev sabio je u razorni desni kroe
i policajca pogodio pravo u slepoonicu. Oamuen, ovek se zateturao i pao.
Na licu mesta okupilo se jo policajaca, koji su nasumice vitlali palicama, tukui ljude po rukama i
nogama, po glavama i akama. etvorica podigoe Oliv svaki za po jednu ruku ili nogu. Vritala je
i oajniki se koprcala, ali nije mogla da se oslobodi.
Ni oni koji su se zatekli u blizini nisu stajali skrtenih ruku. Napali su policajce koji su nosili devojku i pokuavali da ih ometu. Policajci se onda okrenue napadaima viui: Gadovi jevrejski!,
premda nisu svi koji su ih napali bili Jevreji, a meu njima se naao i jedan crnoputi mornar Somalac.
Policajci ispustie Oliv, koja tresnu o kaldrmu, i poee da se brane. Oliv se probi kroz masu i nestade. Policijaci su se povlaili i usput mlatili svakog ko bi im se naao na putu.
Proet pobednikim uzbuenjem, Lojd primeti da strategija kojoj su policajci pribegli nije urodila
plodom. Uz svu brutalnost, svojim napadima nisu uspeli da se probiju kroz masu. Zapoe tada jo jedan juri s palicama, ali je razgnevljena masa jurnula u susret napadaima, sada ve eljna borbe.
Lojd je procenio da je pravi trenutak da ponovo poalje izvetaj. Probio se kroz guvu i pronaao
telefonsku govornicu.
Mislim da nee uspeti, tata ree on, sav uzbuen, Berniju. Pokuavaju da se probiju kroz nae
redove, ali ne napreduju. Previe nas ima.

 Mi ovde preusmeravamo ljude ka Ulici Kejbl ree Berni. Policija e moda prebaciti teite
udara, moda e im se uiniti da tamo imaju vee anse, pa zato aljemo pojaanje. Idi sad tamo, vidi
ta se deava pa mi javi.
U redu ree Lojd pa spusti slualicu. Tek tad shvati da ouhu nije ni rekao da je Mili prebaena
u bolnicu. Ali moda je i bolje da sada ne brine zbog toga.
Nije mu bilo nimalo lako da stigne do Ulice Kejbl. Ulica Liman, polazei od Gardiners kornera,
vodi pravo na jug do kraja Ulice Kejbl, i to rastojanje iznosi nepunih osam stotina metara, ali sada
nisi imao kuda da proe od demonstranata koji su se tukli s policijom. Lojd je morao da produi nekim zaobilaznijim putem. Zaputivi se ka istoku, uz mnogo napora probio se kroz masu i izaao na
Komeral roud. Odande je ve bre napredovao. Policije tamo nije bilo, a samim tim ni nasilja,
premda je masa bila gotovo jednako gusta. Sporo je sve to ilo, ali Lojda je u nevolji teilo uverenje
da policija nikada nee uspeti da se probije kroz toliko sveta.
Pitao se ta li sad radi Dejzi Pekov. Verovatno sedi u kolima, eka da pone mar, i nestrpljivo
lupka nonim prstiima u skupocenoj cipelici po tepihu u rols-rojsu. Sama pomisao na to da se i sam
trudi da osujeti ciljeve za koje se ona zalae ispuni ga udnim oseanjem prkosnog zadovoljstva.
Istrajno, a katkad i grubo prema onima koji bi mu se zatekli na putu, Lojd se probijao kroz svetinu.
eleznika pruga prolazila je paralelno sa severnom stranom Ulice Kejbl, i ona ga je sad ometala, te
je dobar deo puta morao da prepeai kako bi stigao do bone ulice u kojoj se nalazio podvonjak ispod pruge. Proao je ispod ina i u uao u Ulicu Kejbl.
Tu masa nije bila tako gusto zbijena, ali je ulica bila ua te je bilo teko proi, to se u tim okolnostima pokazalo kao dobro: policija e teko da se probije. Meutim, Lojd primeti jo jednu prepreku.
Posred kolovoza je bio prevrnut kamion. Sa obe strane vozila barikada je bila produena i preko
plonika starim stolovima i stolicama, dugakim drvenim gredama, i visoko naslaganim probranim
otpadom.
Barikada! Lojda to podseti na Francusku revoluciju. Ali ovo nije bila revolucija. itelji Ist Enda
nisu eleli da zbace britansku vlast. Naprotiv, ti ljudi su bili duboko vezani za svoje pravo na izbore,
za svoja optinska vea, za svoj parlament. Voleli su svoje drutveno ureenje, toliko da su bili odluni da ga odbrane od faizma, pa ak i po cenu da taj sistem ne eli da mu se suprotstavi.
Poto se pojavi iza barikade, krenu prema njoj, da vidi ta se dogaa. Popeo se na zid, odakle je
imao bolji pogled. Pred oima mu se ukazao iv prizor. Tamo, prekoputa, policija je pokuavala da
rasturi blokadu odnosili su delove slomljenog nametaja i odvlaili stare dueke. No nije im bilo
lako. Pravi pljusak projektila, baenih to s druge strane barikada, to sa gornjih spratova gusto zbijenih zgrada na obe strane ulice, sruio im se po lemovima: kamenje, boce od mleka, dotrajale erpe
i cigle, koje su doletale sa oblinjeg gradilita. Nekoliko odvanih mladia popelo se na barikadu,
udarajui policajce motkama. Tue bi se rasplamsavale kad bi policajci pokuali da obore nekog od
demonstranata i iutiraju ga. Lojd se prepade kad, opazivi dvojicu mladia na barikadama, prepozna
brata od ujaka Dejva Vilijamsa i Lenija Grifitsa iz Aberovena. Rame uz rame, s lopatama u rukama,
njih dvojica odbijali su napade policajaca.
Ali kako su minuti prolazili, policijske snage su odnosile prevagu. Istrajno su odnosili deo po deo
barikade, pre nego to su ih sasvim uklonili. S druge strane pak malo je njih bilo tu da ojaa bedem,
da popuni rupe koje bi ostale kad policajci neto odnesu. Pritom, demonstranti nisu bili tako dobro
organizovani, niti su mogli da se oslone na beskrajne zalihe materijala. Lojdu se inilo da e policija
brzo prevladati. A ako raiste Ulicu Kejbl, pustie faiste da promariraju ovuda, gde su jevrejski
duani naikani jedan do drugoga.
A onda se okrenuo i shvatio da je onaj ko je organizovao odbranu Ulice Kejbl, ma ko da je, ipak

razmiljao unapred. Jo dok je policija rasturala prvu barikadu, druga je nicala nekoliko stotina metara dalje niz ulicu.
Lojd se povukao, pa se sav poletan prikljui podizanju druge prepreke. Luki radnici su budacima
nabacivali kaldrmu, domaice izvlaile kante za smee iz svojih dvorita, a duandije su iznosile
prazne sanduke i kutije. Lojd je pomogao da se prenese klupa iz parka, a onda sm dovukao oglasnu
tablu koja je stajala ispred optinske zgrade. Poto su sad ve imali iskustva, graditelji su napravili
bolju barikadu, tedljivo se sluei raspoloivim materijalom, a nastojei pritom da konstrukcija bude to vra.
Okrenuvi se ponovo, Lojd primeti i treu barikadu, koja je lagano nicala tamo, jo istonije.
Narod se povlaio s prve barikade i rasporeivao se iza druge. Nekoliko minuta kasnije policija je
najzad probila prvu barikadu. Policajci se dadoe u trk za nekolicinom preostalih mladia, i Lojd vide kako Dejv i Leni zamiu u bonu uliicu, s policijom za petama. Stanari sa obe strane ulice za tili
as pozakljuavae kue; odjekivalo je lupanje vrata i treskanje prozora dok su ih zatvarali.
Tada Lojd shvati da policija ne zna ta e. Probili su barikadu, ali sada ih je ekala druga, jaa. Izgledalo je da jednostavno nemaju snage da se bace i na tu drugu. Vrzmali su se po sredini Ulice
Kejbl, dovikujui se kao u bunilu i ozlojeeno zurei u graane koji su ih posmatrali s prozora na viim spratovima.
Jo je bilo rano proglasiti pobedu, ali Lojd ipak nije mogao da potisne radost zbog uspeha. Sve je
ukazivalo na to da e antifaisti taj dan privesti kraju kao pobednici.
Ostao je na tom poloaju jo etvrt sata, ali kako policija nita nije preduzimala, on ode, pronae
telefonsku govornicu te pozva ouha.
Berni je bio oprezan. Ne znamo ta se dogaa ree on. Izgleda da je zavladalo neko udno
zatije. Moramo da saznamo ta faisti nameravaju. Moe li da se vrati do Kule?
Lojd svakako nije mogao da se probije kroz okupljene policajce, ali moda bi mogao da proba nekim drugim putem.
Mogao bih da pokuam Ulicom Svetog ora ree on kolebljivo.
Pokuaj. Zanima me njihov sledei potez.
Lojd krenu na jug, kroz lavirint uliic. Nadao se da nije pogreio to se odluio za Ulicu Svetog
ora. Ona je bila izvan poprita, ali ko zna moda se masa irila.
Ba kao to je Lojd i prieljkivao, tamo nije bilo guve, mada se ula buka sa kontrademonstracija
povici i policijske pitaljke. Nekoliko ena stajalo je na ulici i razgovaralo, dok je nekoliko devojica preskakalo konopac nasred ulice. Lojd se zaputi na zapad, sad ve laganim trkom, oekujui da
e tamo zatei masu demonstranata i policajce iza svakog oka. Naiao je, pritom, na nekoliko njih
koji su napustili poprite sukoba dva mukarca sa zavijenim glavama, enu u pocepanom kaputu, ordenjem nakienog veterana s rukom u povezu ali guve nije bilo. Otrao je do kraja ulice, do Kule.
Nesmetano je mogao da ue u Tauer Gardens.
Faisti su jo bili tamo.
I to je, samo po sebi, izvesno dostignue, smatrao je Lojd. Ve je pola etiri a uesnici mara stoje
tu, ne mariraju, dakle, i tako ve satima. Lojd je primetio da je ono njihovo dobro raspoloenje poelo da ili. Nisu vie ni pevali ni skandirali, ve su samo utke stajali u stroju, ali ne vie onako
besprekornom; stegovi im behu popadali, orkestri zamuknuli. Ve su izgledali poraeno.
Promena e, meutim, nastupiti nekoliko minuta kasnije. Iz bone ulice pojavio se automobil bez
krova i projurio pored faistikih linija. Zau se klicanje. Stroj se popravi, oficiri poee da salutiraju, faisti stadoe u stav mirno. Na zadnjem seditu automobila sedeo je njihov voa, ser Osvald
Mozli, naoit mukarac s brkovima, u kompletnoj uniformi, sa sve kapom. Krut i ispren, neprestano

je salutirao dok su kola sporo prolazila, kao kralj na smotri svojih jedinica.
Smo njegovo prisustvo bilo je dovoljno da vrati snagu njegovim ljudima, a i da zabrine Lojda.
Ovo verovatno znai, pomisli on, da e mara ipak biti, kao to su i planirali u protivnom, to bi
Mozli uopte dolazio ovamo? Automobil je, pored stroja faista, uao u bonu uliicu, u samo srce finansijske etvrti. Lojd je ekao. Pola sata kasnije Mozli se odande vratio, ali ovoga puta peice, ponovo salutirajui i otpozdravljajui.
Kad je stigao do ela stroja, okrenuo se i u pratnji oficira uao u sporednu ulicu.
Lojd krenu za njim.
Mozli je priao grupi staraca na ploniku. Lojd se iznenadi prepoznavi ser Filipa Gejma, policijskog komesara, sa leptir-manom i trilbi eirom. Njih dvojica zapodenue iv razgovor. Sigurno je
ser Filip objanjavao ser Osvaldu da se okupilo toliko kontramitingaa da je nemogue rasterati ih.
Ali ta bi on, ser Filip, u tom sluaju posavetovao faistima? Duu bi Lojd dao da je mogao da prie
dovoljno blizu da uje, ali je ipak procenio da je bolje da ne rizikuje, pa ostade na diskretnoj udaljenosti.
Uglavnom je govorio policijski komesar. Voa faista je u vie navrata odseno klimnuo glavom i
postavio nekoliko pitanja. Onda su se rukovali, i Mozli se udaljio.
Vratio se u park i okupio svoje oficire. Meu njima je Lojd prepoznao Deka Ficherberta, koji je
nosio istu uniformu kakvu i Mozli. Deku, meutim, nije tako dobro stajala; svedeni vojniki kroj nije
pristajao njegovom mekanom telu i ulnoj lenjosti Dekovog dranja.
Mozli im je, po svemu sudei, izdavao nareenja. Ostali mu salutirae i udaljie se, bez sumnje da
proslede zapovesti. ta li im je naredio? Jedino razumno reenje za njih je sada bilo da odustanu i
odu kuama. Ali da su oni uopte razumni, ne bi ni bili faisti.
Oglasie se pitaljke, oficiri su izvikivali nareenja, orkestri ponovo zasvirae, svi zauzee stav
mirno. Mara e ipak biti, uvide Lojd. Mora da im je policija obezbedila prolaz. Ali kojim putem?
I tako je mar poeo a oni krenue u suprotnom smeru. Umesto na istok, zaputie se na zapad, u
finansijsko sredite grada, pusto u to subotnje popodne.
Lojd roenim oima nije mogao da poveruje. Odustali su! ree on naglas, a ovek koji je stajao
do njega na to ree:
Izgleda da jesu, jelda?
Pet minuta je gledao kako kolone faista polako odlaze. A kada vie nije bilo ni trunke sumnje u
ono to se zbiva, Lojd otra do telefonske govornice i pozva Bernija.
Odmarirali su! ree on.
Kuda, u Ist End?
Ne, na suprotnu stranu! Zaputili su se na zapad, u Siti. Pobeda je naa!
Boe dragi! Berni je sad prenosio vest onima oko sebe. Ljudi! Faisti mariraju na zapad.
Odustali su!
Sav srean je obiao park. Iz minuta u minut bivalo je sve jasnije da su faisti poraeni. Jesu njihovi orkestri svirali, i jeste mar poeo na vreme, ali nije bilo onog poleta u njihovom koraku, niti su
vie skandirali kako e oterati Jee. Jee su oterale njih.
Kada je stigao do kraja Ulice Bajvard, opet ugleda Dejzi.
Ila je ka ve dobro mu znanom crno-prljavobelom rols-rojsu, ali je usput morala da proe pored
Lojda. Nije mogao da odoli iskuenju da malo ne likuje.
itelji Ist Enda su odbacili i vas i vae prljave ideje dobaci joj on.
Ona zastade i pogleda ga, hladna kao i uvek. Omela nas je banda batinaa ree ona prezrivo.
A vi, ipak, u drugom smeru marirate.

 Jedna izgubljena bitka ne znai izgubljen rat.

To bi moda jo i mogla da bude istina, pomisli Lojd; ali ipak je ovo bila prilino velika bitka. A
ti? upita on. Nee da odmarira kui sa svojim dekom?
Radije u kolima ree ona. I on mi nije deko.
Lojdu srce zaigra od nade.
Mu mi je dodade ona.
Lojd je zinuo u nju. Nikada on, zapravo, ne bi poverovao da bi Dejzi mogla da bude toliko glupa.
Ostao je bez rei.
Istina je ree ona, proitavi nevericu na njegovom licu. Zar nisi proitao u novinama o veridbi?
Ja ne itam strane posveene visokom drutvu.
Ona mu pokaza levu aku, s dijamantskim veridbenim prstenom i zlatnom burmom. Jue smo se
venali. Medeni mesec smo odloili da bismo uestvovali u dananjem maru. Sutra Dekovim avionom letimo u Dovil.
Prela je jo tih nekoliko koraka do automobila, i ofer joj otvori vrata.
Kui, molim ree ona.
Razumem, miledi.
Lojd je bio toliko gnevan da mu je dolo da nekog udari.
Dejzi ga pogleda preko ramena. Dovienja, gospodine Vilijams.
Njemu se konano povrati glas. Dovienja, gospoice Pekov.
O, ne ree ona. Sada sam vikontesa od Aberovena.
Uivala je dok je izgovarala te rei, video je Lojd. Dama s titulom, to je ona sad, a Dejzi je to znailo vie od svega na svetu.
Kad je ula u automobil, ofer zatvori vrata za njom.
Lojd se okrenu. Postideo se shvativi da su mu suze navrle na oi.
Doavola! ree on naglas.
mrktao je, gutao suze. A onda se uspravio i ustrim korakom poao natrag ka Ist Endu. Senka je
pala na dananju pobedu. Lojd je bio svestan da je glupo s njegove strane to mu je toliko stalo do
Dejzi njoj, oigledno, nije bilo stalo do njega ali njena odluka da protrai sebe na Deka Ficherberta ipak mu je slomila srce.
Pokuao je da je izbije iz glave.
Policajci su se vraali u autobuse i odlazili. Lojda nije iznenadila njihova svirepost ceo ivot
proveo je u Ist Endu, a to je bio opasan kraj ali ga je zaprepastio njihov antisemitizam. Svaku enu
nazivali su jevrejskom kurvom, svaki mukarac za njih je bio jevrejsko kopile. U Nemakoj je tako
policija podravala naciste i ila ruku podruku sa smeekouljaima. Hoe li isto biti i ovde? Sigurno nee!
Masa okupljena na Gardiners korneru je slavila. Orkestar Brigade mladih Jevreja svirao je dez,
da bi ljudi mogli da zapleu, a boce s viskijem i dinom prelazile su iz ruke u ruku. Lojd odlui da
ode do Londonske bolnice, da vidi kako je Mili. A onda bi verovatno trebalo da ode do sedita Jevrejskog saveta i saopti Berniju da je Mili povreena.
Tek to je krenuo, nalete na Lenija Grifitsa.
Ala smo ispraili one skotove! uzbueno e Leni.
I mi smo smekao se Lojd.
Pobedili smo faiste ovde ree Leni tie a pobediemo ih i u paniji.
Kad polazi?

 Sutra. Dejv i ja ujutro hvatamo voz za Pariz.

Lojd uhvati Lenija za ramena.
Idem i ja s vama ree.

4.
1937.
Voloa Pekov je pognuo glavu da se zakloni od vejavice dok je prelazio most na reci Moskvi. Na
sebi je imao teak injel, ubaru i debele kone izme. Malo je Moskovljana bilo tako dobro obueno. Voloa je imao sree.
Oduvek je on nosio dobre izme. Njegov otac Grigorij bio je vojni komandant. Nije pucao visoko;
iako je bio junak boljevike revolucije i lini Staljinov poznanik, Grigorij je, to se karijere tie,
negde u toku dvadesetih poeo da stagnira. Pa ipak, njegova porodica je uvek imala za udoban ivot.
Voloa pak jeste pucao na visoko. Po zavrenim studijama upisao se na prestinu Vojnoobavetajnu
akademiju. Godinu dana kasnije dobio je slubu u seditu obavetajne slube Crvene armije.
Najvie mu se posreilo kad je u Berlinu upoznao Vernera Franka, u vreme dok je Grigorij Pekov
bio vojni atae u tamonjoj sovjetskoj ambasadi. Verner je iao u istu kolu, samo to je bio mlai od
njega. Doznavi da mladi Verner mrzi faizam, Voloa mu je predloio da, kako bi se estoko suprotstavio nacistima, pijunira za Ruse.
Verneru je tada bilo samo etrnaest godina, ali sada je imao osamnaest, radio je u Ministarstvu vazduhoplovstva, naciste je mrzeo jo vie, a posedovao je moan radio-predajnik i ifarnik. Bio je
snalaljiv i odvaan, spreman da rizikuje samo da doe do informacija neprocenjive vrednosti. A veza mu je bio Voloa.
Vernera Voloa nije video pune etiri godine, ali ga se ivo seao. Visok sa upadljivom rikastoplavom kosom, Verner je izgledao i ponaao se kao da je stariji nego to jeste, i ve je sa etrnaest
godina bio toliko uspean kod ena da su mnogi mogli da mu pozavide.
Verner je nedavno dojavio Voloi za Markusa, diplomatu u Ambasadi Nemake u Moskvi, koji je
potajno podravao komunizam. Voloa je potraio Markusa i vrbovao ga za pijuna. Nekoliko meseci
je ve Markus slao izvetaje koje je Voloa prevodio na ruski i prosleivao ih svom efu. Najnoviji
Markusov izvetaj bio je neverovatna pria o tome kako pronacistiki usmereni vodei ameriki poslovni ljudi snabdevaju desniarske ustanike u paniji kamionima, gumama i naftom. Predsednik
kompanije Teksako, Hitlerov oboavalac Torkild Riber, svojim tankerima je, krijumarskim kanalima, dopremao naftu pobunjenicima, prkosei izriitom zahtevu predsednika Ruzvelta.
Voloa je upravo krenuo da se sretne s Markusom.
Iao je Kutuzovljevim prospektom, pa skrenuo ka Kijevskoj stanici. Sastanak su ugovorili u jednoj
radnikoj kafani nedaleko odatle. Nikada se nisu dvaput sastajali na istom mestu, ve bi svaki susret
privodili kraju ugovarajui nov sastanak; Voloa je bio vrlo pedantan zanatlija. Poslovino su birali
jeftine kafane ili kafee gde Markusove kolege diplomate ni u snu ne bi pomislile da zau. Ukoliko bi,
nekim sluajem, na Markusa neko i posumnjao, ako bi neki nemaki kontrapijun poeo da ga prati,
Voloa bi to odmah opazio, jer takav bi ovek znatno odudarao od ostalih gostiju u lokalu.
Ova kafana zvala se Ukrajina. Kao i veina zdanja u Moskvi, i ovo je bilo sagraeno od drveta.
Prozori su bili zamagljeni od pare, te je Voloa znao makar toliko da e unutra biti toplo. Ali nije odmah uao. Valjalo je, najpre, preduzeti dodatne mere opreza. Preao je ulicu i prikrio se u ulazu neke
stambene zgrade. Stajao je tako u hladnom hodniku i kroz prozore motrio na kafanu.
Pitao se da li e se Markus uopte pojaviti. Uvek je dolazio na zakazano mesto, ali ovoga puta Voloa je bio sumnjiav. Ako se pojavi, kakve li e podatke doneti? panija je tih dana bila vrua tema

svetske politike, ali obavetajna sluba Crvene armije bila je, isto tako, strastveno zainteresovana za
naoruavanje Nemake. Koliko tenkova meseno proizvodi? Koliko mitraljeza mauzer M34 dnevno?
Koliko je dobar taj novi bombarder hajnkel HE 111? Voloa je udeo da upravo takve informacije
prosledi pretpostavljenom, majoru Lemitovu.
Prolo je tako pola sata, a Markus se nije pojavio.
Voloa se ve zabrinuo. Da nisu razotkrili Markusa? Radio je kao ambasadorov pomonik, tako da
je bio u prilici da vidi sve to dospe na ambasadorov sto; ali Voloa ga je pritiskao da zatrai pristup
i ostalim dokumentima, naroito prepisci vojnih ataea. Da li je to bio pogrean potez? ta ako je neko video Markusa kako virka u telegrame koji se njega ama ba ni najmanje ne tiu?
A onda se pojavio Markus, profesorska figura, s naoarama, u vunenom kaputu austrijskog kroja;
bele pahulje behu mu, kao tufne, napadale po zelenom suknu. Uao je u Ukrajinu. Voloa je ekao,
gledao. Za Markusom je uao jo jedan ovek i Voloa se namrti, najednom obuzet zebnjom; ali taj
drugi je oito bio Rus, neki radnik, a ne nemaki kontraobavetajac. Bio je nizak i pacovske njuke, u
iznoenom kaputu, izama umotanih u rite, a vlaan vrh inae dugakog nosa obrisao je rukavom.
Voloa pree ulicu i ue u kafanu.
Bilo je to zadimljeno mesto, ne ba preterano isto, a zaudaralo je na mukarce koji se retko kupaju. Po zidovima behu okaeni izbledeli akvareli ukrajinskih predela u jeftinim ramovima. Bila je sredina popodneva, a meu malobrojnim gostima koji su se tu zatekli, bila je i ena nalik vremenoj prostitutki koja se oporavlja od mamurluka.
Markus je sedeo u zadnjem delu prostorije, zgrbljen nad netaknutom aom piva. Bio je u tridesetim, ali je izgledao starije, sa urednom svetlom bradom i briima. Raskopao je kaput, tako da se videla krznena postava. Rus s pacovskom njukom sedeo je dva stola dalje i motao cigaretu.
Kako je Voloa priao, Markus ustade i raspali ga po ustima.
Jeb ti pas mater! urlao je on na nemakom. Svinjo jedna, piko!
Voloa se toliko zaprepastio da isprva nita nije preduzeo. Bolele su ga usne, ukus krvi bio mu je u
ustima. Instinktivno, on podie ruku da uzvrati udarac. Ali se onda uzdra.
Markus opet zamahnu, ali ovoga puta Voloa je bio spreman, te je lako izbegao nasumian udarac.
to si to uradio? povika Markus. Zato?
A onda, isto tako nenadano, Markus klonu na stolicu, zakloni lice rukama i zajeca.
Zavei, budalo jedna ree mu Voloa kroz one krvave usne, a onda se okrenu i obrati se ostalim
gostima, koji su zurili u njih:
Nije nita, neto se uznemirio.
Svi skrenue pogled, a jedan ovek izae. Moskovljani se, od svoje volje, nisu uvaljivali u neprilike. Opasno je bilo ak i razdvajati dva pijanca kad se pobiju, jer nikad se ne zna da li je neki od
njih partijski monik. A oni su znali da je Voloa upravo takav ovek; videlo se to po dobrom kaputu
koji je nosio.
Voloa se opet okrenu prema Markusu pa tiho i ljutito ree:
ta li ti je to znailo, avo da ga nosi?
Govorio je na nemakom; Markus je slabo znao ruski.
Uhapsio si Irinu odvrati ovek jecajui. ubre jedno sjebano, bradavice si joj cigaretom palio.
Voloa se trgnu. Irina je bila Markusova devojka, Ruskinja. Voloa malo-pomalo ukopa ta je posredi i proe ga lo predoseaj. Seo je prekoputa Markusa.
Nisam ja uhapsio Irinu ree. I ao mi je ako su joj naneli zlo. Samo mi reci ta se dogodilo.
Doli su po nju usred noi. Tako mi je njena majka rekla. Nisu hteli da se predstave, ali svakako

nisu bili obini policijski islednici bili su bolje odeveni. Njena majka nije znala kuda su je odveli.
Sasluavali su je, pitali je za mene, pa je optuili za pijunau. Muili su je i silovali, a onda je izbacili.
Prokletstvo! prosikta Voloa. Stvarno mi je ao.
ao ti je? A sigurno si ti odgovoran za to ko bi drugi?
Nema to nikakve veze s Vojnom obavetajnom slubom, kunem ti se.
Nije ni bitno ree Markus. Ja sam s tobom zavrio, i s komunizmom sam zavrio.
U ratu protiv kapitalizma ponekad padne i pokoja rtva. Jo dok je izgovarao te rei, Voloa u
njih nije verovao.
Budalo jedna balava ree Markus, izbezumljen. Zar ne shvata da u socijalizmu ljudi ne bi
trebalo da trpe ovakva sranja?
Voloa podie pogled i primeti kako neki krupan ovek u konom kaputu ulazi u kafanu. Instinkt je
Voloi govorio da taj ovamo nije navratio na pie.
Neto se deava, a Voloa nije znao ta. Bio je nov u toj igri te mu se uini da je to to nema iskustva isto kao da mu fali ruka ili noga. Palo mu je na pamet da je, moda, u opasnosti ali nije znao
ta da preduzme.
Onaj to je maloas uao u kafanu prie Voloinom i Markusovom stolu.
Ustade i onaj s pacovskom njukom. Bio je tu negde Voloinih godina. Zaudo, po njegovom govoru se moglo zakljuiti da je obrazovan.
Uhapeni ste, vas dvojica.
Voloa opsova.
Markus skoi. Ja sam atae za trgovinu pri Ambasadi Nemake! povika on na ruskom, pravei
usput gramatike greke. Ne moete hapsiti! Ja imala diplomatski imunitet!
Ni mene ne moete da hapsite ree Voloa mirno, pa izvadi ispravu iz depa. Ja sam porunik
Pekov, Vojna obavetajna sluba. A koji li si ti, jebote?
Dvorkin, NKVD.
ovek u konom kaputu ree:
Berezovski, NKVD.
Tajna policija. Voloa zajea; trebalo je na vreme da misli o tome. Oblast delovanja NKVD-a preklapalo se nadlenou Vojne obavetajne slube. Blagovremeno su ga upozoravali na to da te dve organizacije stalno gledaju kako da jedna drugoj podmetnu nogu, ali sad je to iskusio na svojoj koi.
A to e znaiti, pretpostavljam, da ste vi muili devojku ovog ovde oveka.
Dvorkin obrisa nos rukavom; ta neprijatna navika, oigledno, nije bila deo uloge koju je maloas
odigrao. Ona nita nije znala.
Bradavice ste joj, znai, prili zabadava.
I imala je sree. Da je bila pijun, gore bi prola.
A nije vam palo na pamet da najpre nas pozovete da proverite?
A kad ste vi zvali nas da neto proverite?
Odoh ja ree uto Markus.
Voloa pade u oajanje. Svakog asa izgubie dragocen izvor informacija.
Nemoj da ide ree on preklinjui ga. Nadoknadiemo, nekako, Irini za ovo. Dobie najbolju
bolniku negu...
Goni se! ree Markus. U ivotu me vie nee videti.
I izae iz kafane.
Dvorkin oigledno nije znao ta e. Nije mu bilo pravo to Markus odlazi, ali bilo je oigledno da

nikako ne bi mogao da ga uhapsi a da pritom ne napravi budalu od sebe. Naposletku, obrati se Voloi:
Ne bi smeo da doputa ljudima da tako razgovaraju s tobom. Ispada slabi. Trebalo bi da te
potuju.
Mamlaze jedan ree Voloa. Zar ne vidi ta ste uradili? Ovaj ovek mi je bio dobar izvor
podataka, ali sada, zahvaljujui neoprostivoj gluposti koju si napravio, nikada vie nee hteti da radi
za nas.
Dvorkin slegnu ramenima. Kao to mu ti maloas ree, ponekad ima i rtava.
Sauvaj me, boe! ree Voloa, pa izae.
Dok je prelazio reku, titala ga je blaga munina. Smuilo mu se zbog svega to je NKVD radio nedunoj eni i bio je utuen zbog gubitka izvora. Uao je u tramvaj; jo je bio mlad u slubi da bi imao
svoj auto. Utonuo je u teke misli dok je tramvaj, klizei po snegu, vozio do Voloinog radnog mesta.
Morao je da podnese izvetaj majoru Lemitovu, ali se kolebao, pitajui se kako da mu saopti ta se
desilo. Morao je, svakako, nedvosmisleno da mu stavi do znanja da on lino ne snosi nikakvu krivicu,
a da, opet, pritom ne izgleda kao da se pravda.
tab Vojnoobavetajne slube nalazio se na obodu avionskog uzletita na Hodinki; maina za ienje snega strpljivo je gmizala tamo-amo, odravajui pistu prohodnom. Objekat je bio udan: dvospratna zgrada bez prozora sa spoljne strane, okruena dvoritem, u kojem se uzdizala desetospratnica sa seditem slube; graevina je liila na uperen kaiprst to tri iz pesnice od cigala. Zabranjeno
je bilo unositi upaljae i penkala, poto bi mogli da pokvare detektore metala na ulazu, tako da je
vojska sve svoje ljude koji su radili unutra opremila sa po jednim detektorom. Problem su predstavljale i nale na kaievima, tako da je veina nosila tregere. Bezbednosne mere bile su, naravno, izline. Moskovljani bi uinili sve to je u njihovoj moi da se klone jedne takve zgrade; niko nije bio
toliko lud da se uunja unutra.
Voloa je u kancelariji sedeo s jo trojicom niih oficira. Uz jedan zid stajala su dva stola, a uz
drugi, prekoputa, jo dva. Toliko je malo prostora bilo da od Voloinog stola vrata nisu mogla do
kraja da se otvore. Kancelarijsko spadalo, Kamen, pogleda u njegove oteene usne i ree:
ek da pogodim: mu joj se ranije vratio kui.
Ne pitaj ree Voloa.
Na stolu ga je ekao deifrovan tekst iz radijske sekcije nemake rei ispisane slovo po slovo po
kodnim grupama.
Poruka je bila od Vernera.
Voloa isprva oseti strah. Zar je Markus ve stigao da ih izvesti ta se dogodilo Irini, a potom i da
ubedi Vernera da se i sam povue iz pijunae? Toga dana maler ga je ve i previe terao da bi sad
doiveo i takvu katastrofu.
Ali poruka je bila sve samo ne katastrofalna.
Voloa ju je itao sa sve veim uenjem. Verner je navodio kako je nemaka vojska odluila da u
paniju poalje pijune. Oni e se tamo predstaviti kao antifaistiki dobrovoljci koji ele da se u
graanskom ratu bore na vladinoj strani. Ti ljudi bi, u potaji, slali izvetaje u pozadinu, nemakim vezistima u pobunjenikom taboru.
To je bila prvorazredna informacija.
Ali to nije bilo sve.
Verner je naveo i imena.
Voloa se jedva uzdrao da ne vrisne od sree. Ovako neto obavetajcu moe da se desi samo
jednom u ivotu, pomisli on. Markusa je izgubio, ali ovim je taj gubitak nadoknadio, pa i vie od to-

ga. Verner je bio suvo zlato. Voloa se uasavao pri samoj pomisli na rizik kojem je Verner morao da
se izloi kako bi ukrao spisak imena i prokrijumario ga iz zgrade Ministarstva ratnog vazduhoplovstva u Berlinu.
Dolo mu je bilo da iz tih stopa potri gore, do Lemitovljeve kancelarije, ali se uzdrao.
etvorica niih oficira delila su jednu jedinu pisau mainu. Voloa podie teku staru mainu s
Kamenovog stola i prenese je na svoj. Koristei se kaiprstom leve i desne ruke, otkuca ruski prevod
poruke koja mu je stigla od Vernera. Napolju se smrkavalo, te se popalie jaka bezbednosna svetla
ispred zgrade.
Ostavivi kopiju teksta u fioci stola, uzeo je original i poao na sprat. Odmah je naao Lemitova.
Taj naoiti mukarac od etrdesetak godina imao je tamnu kosu zalizanu s puno briljantina. Bio je lukav i nadaren da uvek misli korak ispred Voloe, koji se svojski trudio da mu doskoi u toj moi
predvianja. Lemitov se nije slagao s pravovernim vojnikim stanovitem da organizacija vojske poiva na dreci i zastraivanju, a ipak prema nesposobnima nije imao milosti.
Voloa ga je potovao i bojao ga se.
Ovo bi mogla da bude neizrecivo korisna informacija ree Lemitov kad je proitao prevod.
Mogla? Voloa nije video razloga za sumnju.
Mogla bi da bude i dezinformacija primeti Lemitov.
Voloa u tako neto nije eleo da poveruje, ali uvide tad, ne bez razoaranja, da postoji mogunost
da je Verner pao neprijatelju u ruke i da su ga sad pretvorili u dvostrukog agenta.
A kakve vrste dezinformacija? upita on obeshrabren. Da nam je dao pogrena imena, pa da
traimo uzalud?
Moda. Ili bi to mogla da budu i prava imena istinskih dobrovoljaca, komunista i socijalista koji
su pobegli iz nacistike Nemake i otili u paniju da se bore za slobodu. Na kraju bismo mogli da
pohapsimo prave antifaiste.
Doavola!
Lemitov se nasmei. to si se tako snudio! Odlino je to smo dospeli do takve informacije.
Imamo i mi svoje pijune u paniji mlade ruske vojnike i oficire koji su se kao dobrovoljci prikljuili Internacionalnim brigadama. Mogu oni tamo da ispitaju.
On uze crvenu olovku i zapisa neto na paretu hartije, sitnim urednim slovima. Dobro si ovo
obavio ree on.
Voloa je to prihvatio kao voljno, pa poao ka vratima.
Jesi li se sastao danas s Markusom? upita ga Lemitov.
Voloa se okrenu. Ikrsao je problem.
Pa i pretpostavio sam kad sam ti video usta.
Voloa mu ispria sve. I tako sam ostao bez valjanog izvora dovri on. Ali ne znam ni sad
gde sam pogreio. Zar je trebalo da kaem NKVD-u za Markusa pa da se ne meaju?
Ne, doavola ree Lemitov. Njima se nipoto ne sme verovati. Nikada njima nita ne govori.
Ali ne brini, nisi ti ostao bez Markusa. Moe lako da ga vrati.
Kako? ree Voloa, kome tek sad nita ne bee jasno. On nas sad mrzi, sve nas.
Ponovo uhapsi Irinu.
ta? Voloa se zgranuo. Zar nije dovoljno propatila. Onda e nas mrzeti jo vie.
Kai ti njemu da emo, ako ne bude nastavio saradnju sa nama, opet iz poetka da je sasluavamo.
Voloa je oajniki pokuavao da sakrije gaenje. Vano je bilo ne prikazati se kao gadljiv. Predoseao je da e Lemitovljev plan uroditi plodom.

 Razumem prevali Voloa preko usana.

Samo to emo nastavi Lemitov ovoga puta, tako da mu kae, upaljene cigarete da joj guramo u piku.
Voloa pomisli da e se ispovraati. S mukom proguta pljuvaku, pa ree:
Dobar predlog. Idem ja sad po nju.
Moe i sutra ree Lemitov. U etiri ujutro. Tad je najgore.
Razumem ree Voloa i zatvori vrata za sobom.
Na trenutak je tako stajao u hodniku, noge su mu klecale. Onda ga neki slubenik u prolazu pogleda
udno, i Voloa se prisili da krene.
Morae, znai, to da obavi. On, naravno, nee muiti Irinu; dovoljno e biti da joj se pripreti. Ali
ona e sigurno misliti da e je ponovo staviti na muke, pa sve iz poetka, i prestravie se, skrenue.
Voloa oseti da bi, na njenom mestu, moda i poludeo. Kad je stupao u Crvenu armiju, ni na kraj pameti mu nije bilo da bi mogao tako neto da radi. Biti vojnik, naravno, podrazumeva da ubija ljude, i
Voloa je to znao; ali da mui devojke?
Zgrada se polako praznila, gasila su se svetla po kancelarijama, mukarci su, sa eirima na glavama, izlazili u hodnike. Bilo je vreme da se ide kui. Po povratku u kancelariju, Voloa pozva vojnu
policiju i dogovori se s njima da poalju ljude u pola etiri ujutro da uhapse Irinu. A onda obue kaput, pa izae da uhvati tramvaj do kue.
Voloa je iveo s roditeljima, Grigorijem i Katerinom, i sa devetnaestogodinjom sestrom Anjom,
koja je jo studirala. Dok se vozio tramvajem, pitao se da li bi o ovome to se desilo trebalo da porazgovara sa ocem. Zamiljao je kako ga pita: Moramo li mi, u komunistikom drutvu, da muimo
ljude? Unapred je znao odgovor. Bila je to privremena nunost, takve mere su kljune za odbranu revolucije od uhoda i podrivaa, plaenika kapitalistikih impterijalista. Moda bi mogao ovako da pita: Koliko e vremena protei pre nego to raskrstimo sa ovako uasnom praksom? Otac, naravno,
nee znati da mu kae, kao to ne bi znao ni bilo ko drugi.
Po povratku iz Berlina, porodica Pekov uselila se u Vladinu kuu, nazivanu ponekad i Kua na
Nasipu. Bila je to stambena zgrada podignuta prekoputa Kremlja, na drugoj obali, u kojoj su iveli
pripadnici sovjetske elite. Zdanje je bilo ogromno, sagraeno u konstruktivistikom stilu, s vie od
pet stotina stanova.
Voloa je klimnuvi glavom pozdravio vojnog policajca na vratima, a onda proao kroz veliki hol
tako prostran da su, nekih veeri, tu organizovane igranke sa dez orkestrom pa se liftom popeo
do sprata na kojem su stanovali. Stan je, po sovjetskim merilima, bio raskoan, sa stalnom toplom vodom i telefonom, ali nije u njemu bilo onako lepo kao u njihovom domu u Berlinu.
Majka je bila u kuhinji. Katerinu pripremanje hrane nije zanimalo, dok je dunosti domaice obavljala bez imalo elana, no uprkos tome Voloin otac ju je oboavao. Devetsto etrnaeste, u Sankt Peterburgu, spasao ju je od nasrtljivog policajca s neasnim namerama, i otada je zaljubljen u nju. Katerina je i dalje, u etrdeset treoj, bila privlana bar se Voloi tako inilo a budui da su kao porodica diplomate putovali po inostranstvu, ona je nauila da se oblai sa vie stila od veine Ruskinja,
s tim to je vodila rauna o tome da ne izgleda kao ene sa Zapada, to je u Moskvi bio ozbiljan prekraj.
Povredio si usta? ree ona idui za njim poto ju je poljubio.
Nita strano. Voloa oseti miris piletine. Neko nam dolazi na veeru?
Anja dovodi nekog deka.
A! Kolegu?
Ne bih rekla. Ne znam ime se bavi.

Voloi je to bilo po volji. Sestra mu je bila draga, ali je ipak bio svestan da ona nije nikakva lepotica. Niskog rasta, zdepasta, uvek je nosila bezlinu, bezbojnu odeu. Poto nije imala mnogo momaka, bilo je lepo uti da se nekome dopala toliko da je pristao da doe u njenu kuu.
Otiao je u svoju sobu, skinuo sako, umio se i oprao ruke. Usne su mu ve bile gotovo sasvim splasnule; Markus ga i nije mnogo jako udario. Dok je brisao ruke, zau glasove i odmah zakljui da su
Anja i njen momak stigli.
Obukao je demper, da mu bude komotnije, pa otiao u kuhinju. Anja je sedela za stolom s nekim
sitnim ovekom pacovske njuke koga je Voloa prepoznao.
O, ne! ote se Voloi. Ti!
Bio je to Ilja Dvorkin, agent NKVD-a koji je bio uhapsio Irinu. Sada nije bio preruen; na sebi je
imao obino tamno odelo i pristojne izme. Iznenaeno je zinuo u Volou.
Pa naravno Pekov! Nisam odmah povezao ree on.
Voloa se okrenu prema sestri. Nemoj mi samo rei da ti je ovo momak.
ta je sad bilo? prepade se Anja.
Upoznali smo se danas nas dvojica ree Voloa. Upropastio je jednu vanu vojnu operaciju
tako to je zabadao nos tamo gde mu nije mesto.
Radio sam svoj posao ree Dvorkin i opet obrisa nos rukavom.
Izem ti posao!
Katerina uskoi da spase stvar. Nemojte o poslu kod kue ree ona. Voloa, sipaj, molim te,
au votke za naeg gosta.
Stvarno? upita Voloa.
Stvarno! ree mu majka, gnevno sevnuvi pogledom.
Vai. Voloa nerado skide bocu s police. Anja izvadi ae iz kredenca te Voloa nasu pie.
Katerina podie au i ree:
A sad, da krenemo iz poetka. Ilja, ovo je moj sin Vladimir, koga mi, inae, zovemo Voloa. Voloa, ovo je Anjin drug Ilja, koji je doao kod nas na veeru. A to se sad lepo ne rukujete.
Voloi nije bilo druge nego da se rukuje.
Katerina iznese predjelo na sto: dimljenu ribu, krastavie iz turije, naseckanu kobasicu.
Leti jedemo salatu koju ja uzgajam u dai, ali u ovo doba godine, naravno, nema niega ree
ona izvinjavajui se. Voloi je bilo jasno da ona poto-poto eli da ostavi utisak na Ilju. Zar majka
zaista eli da se Anja uda za tog ljigavca? A za koga bi inae, pomisli onda Voloa.
Uto ue Grigorij, u vojnoj uniformi, sav ozaren, pa onjui piletinu i protrlja ruke. Sa etrdeset
osam godina, bio je crven u licu i korpulentan; teko je bilo zamisliti ga da sad juria na Zimski dvorac kao onda devetsto sedamnaeste. Tada je sigurno bio vitkiji.
S nasladom je poljubio enu. Voloa pomisli kako njegova majka mora biti zahvalna na oevoj nesputanoj poudi iako mu ona, zapravo, ne uzvraa ravnom merom. Nasmeila bi se kad bi je lupnuo
po zadnjici, zagrlila bi ga kad bi je uzeo u naruje, a i ljubila bi ga kad god bi se on ueleo poljubaca,
ali nikada nije povlaila prvi potez. Drag joj je bio Grigorij, potovala ga je i bila, po svemu sudei,
srena to se udala za njega, ali je oito bilo da ne izgara od udnje. Voloa pomisli kako bi on, u
svakom sluaju, od braka oekivao vie od toga.
Razmiljao je o tome tek onako. Iza sebe je imao desetak ili neto vie kratkotrajnih veza s devojkama, ali jo nije sreo onu s kojom bi poeleo da stupi u brak.
Voloa je sipao votku i ocu, te je Grigorij iskapi sa slau, a onda uze malo dimljene ribe.
Pa dobro, Ilja, ime se ti ono bee bavi? upita on.
Radim za NKVD ponosito e Ilja.

 O! Sluba kojoj zaista vredi pripadati!

Ne misli on to iskreno, posumnja Voloa, ve samo pokuava da ugodi sagovorniku. Voloa je pak
smatrao da porodica ne bi trebalo da ugaa Ilji, a sve u nadi da e ga tako oterati.
Pretpostavljam, oe, da jednoga dana, kada i sav ostali svet krene putem Sovjetskog Saveza i
prihvati komunistiki sistem, nee vie biti ni potrebe za tajnom policijom, te da e tada NKVD biti
ukinut.
Grigorij je procenio da tom zapaanju treba pristupiti aljivo. Ma, nee tad policije uopte biti,
nikakve! ree on armerski. Nee biti suenja, nee biti zatvora. Nee biti ni odeljenja za kontrapijunau, jer nee, je li, biti ni pijuna. Ni vojske nee biti, budui da neemo imati neprijatelja! Od
ega li emo onda iveti? ree on pa se od srca nasmeja. A onda dodade:
Moda emo, ipak, na to morati malo da priekamo.
Po Ilji se videlo da neto podozreva, kao da je naslutio da u onom to je upravo uo ima neeg
prevratnikog. Ali nikako nije mogao da dokui ta je posredi.
Katerina iznese na sto pladanj sa crnim hlebom i pet dubokih tanjira s vrelim borem, i oni poee da jedu. Kad sam bio mali, a mi smo na selu iveli poe Grigorij majka bi po vascelu zimu
uvala ljuske od povra, kore od jabuka, oljutene spoljne listove kupusa, pa one vlasi s glavice crnog luka, i tome slino, u jednoj velikoj, staroj bavi ispred kue, gde bi to stajalo tako, zamrznuto. A
onda, na prolee, kad se sneg otopi, od toga bi nam pravila bor. To ti je pravi bor, zna supa od
svakojakih ljuski i kora. Vi momci predstavu nemate koliko ste dobro proli.
Neko je pokucao na vrata. Grigorij se namrti poto nikoga nije oekivao; ali Katerina ree:
O, zaboravila sam! Dolazi Konstantinova kerka.
Zoja Vorocinceva, hoe da kae? ree Grigorij. Kerka Magde babice?
Seam se Zoje ree Voloa. goljava mala s plavim kovrdama.
Vie nije mala odvrati Katerina. Ima dvadeset etiri godine i bavi se naukom.
Ona ustade i ode da otvori vrata.
Grigorij se mrtio. Nismo je videli otkako joj je majka umrla. to li nam se sad najednom javlja?
Hoe s tobom da razgovara odgovori Katerina.
Sa mnom? A o emu?
O fizici ree Katerina pa ode.
Njen otac Konstantin i ja smo priao je Grigorij sav ponosan devetsto sedamnaeste bili delegati u Petrogradskom sovjetu. Mi smo objavili uvenu Prvu naredbu. A onda se sav natuti, pa dodade:
On je, tuga iva, umro posle Revolucije.
Mora da je bio mlad. Od ega je umro? upita Voloa.
Grigorij okrznu pogledom Ilju, pa brzo skrenu pogled.
Od zapaljenja plua ree onda, i Voloa je znao da lae.
Vrati se Katerina, a iza nje se pojavi ena od koje Voloi istog asa ponestade daha.
Bila je to prava ruska lepotica, visoka i tanka, bledoplave kose, oiju takoe plavih, tako svetlih,
gotovo bezbojnih, i besprekorne bele pti. Na sebi je imala jednostavnu zelenosivu haljinu, i upravo
je ta jednostavnost isticala njen vitak stas.
Poto se upoznala sa svima za stolom, sela je, pa su i nju posluili tanjirom bora.
Ti si, Zoja, naunica, znai ree Grigorij.
Postdiplomac sam, radim doktorat, i predajem studentima ree ona.
A Voloa, evo, radi u obavetajnoj slubi Crvene armije ponosno e Grigorij.
Ba zanimljivo ree ona, a oigledno je mislila potpuno suprotno.

Voloi je bilo jasno da Grigorij u Zoji vidi potencijalnu snahu. Nadao se samo da njegov otac nee
prekardaiti u takvim nagovetajima. Voloa je ve odluio da te veeri upita Zoju da izau. Ali toliko je mogao i sm. Nije mu bila potrebna oeva pomo. Naprotiv; neumereno roditeljsko razmetanje
moglo bi samo da odbije devojku.
Kakva je orba? upita Katerina Zoju.
Izvrsna, hvala vam.
Voloa je Zoju ve poeo da doivljava kao nekog ko o svemu razmilja na osnovu injenic, pritom skrivena iza te divne spoljanjosti. Zanimljiva kombinacija: lepotica koja i ne pokuava nikoga
da armira.
Anja je odnosila tanjire za orbu dok je Katerina iznosila glavno jelo, dinstanu piletinu i krompir.
Zoja se prihvati jela, trpajui krupne zalogaje u usta, gladno vaui i gutajui. Kao i veina Rusa, i
ona nije esto imala prilike da vidi tako dobru hranu.
Kojom se naukom bavi, Zoja? upita Voloa.
Videlo se da joj je ao to mora da prekine s jelom da bi mu odgovorila:
Fizikom odgovori. Pokuavamo da proniknemo u atom; koji su njegovi delovi, i ta te delove
dri na okupu.
To je zanimljivo?
Potpuno opinjavajue. Ona odloi viljuku. Sada zapravo istraujemo od ega se sastoji kosmos. Nema nieg uzbudljivijeg.
Oi su joj sijale. Jedino je fizika, oigledno, mogla da joj odvrati panju od jela.
Ilja progovori prvi put. Eh, ali kako sve to teoretisanje moe da doprinese revoluciji?
Kad Zojine oi sevnue od gneva, Voloi se ona jo vie dopade.
Pojedini drugovi gree kad potcenjuju vrednost teorijske nauke, pretpostavljajui joj praktina
istraivanja ree ona. Ali tehniki razvoj, recimo u oblasti usavravanja vazduhoplova, u sutini
se temelji na teorijskim prodorima.
Voloa se nasmei u sebi. Jednim jedinim zamahom Ilja je oduvan kao perce.
Ali Zoja jo nije bila zavrila. Zato i elim da razgovaram sa vama ree ona Grigoriju. Mi fiziari itamo sve naune asopise koji se objavljuju na Zapadu oni tamo, budale, celom svetu otkrivaju rezultate do kojih su doli. Skoro smo ustanovili, meutim, da postiu uznemiravajue veliki napredak na polju atomske fizike. Sovjetskoj nauci preti velika opasnost da zaostane. Pitam se da li je
drug Staljin toga svestan.
U sobi zavlada tiina. Bilo kakva kritika, makar i u najbleim naznakama, izreena na Staljinov raun predstavljala je opasnost.
On je svestan gotovo svega ree Grigorij.
Naravno na to e Zoja spremno. Ali moda odani drugovi, kao to ste vi, recimo, moraju ponekad da mu skrenu panju na neka vana pitanja.
Da, istina je.
Drug Staljin, bez sumnje, veruje da bi nauka trebalo da bude usklaena s marksistiko-lenjinistikom ideologijom ree Ilja.
Voloi nije promakao blesak prkosa u Zojinim oima, ali ona onda obori pogled i skrueno ree:
To da je on u pravu nikako se ne moe dovesti u pitanje. Jasno je da mi, naunici, moramo da
udvostruimo napore.
Obino baljezganje, znali su to svi u toj prostoriji, ali niko to nije hteo i da iskae. Mora se voditi
rauna o pristojnom ponaanju.
Upravo tako ree Grigorij. U svakom sluaju, pomenuu to kad mi se idui put ukae prilika

da razgovaram s drugom generalnim sekretarom Partije. Moda e poeleti da sazna neto vie o tome.
Nadam se da hoe ree Zoja. Mi hoemo da budemo ispred Zapada.
A posle posla, Zoja, ta se radi? upita Grigorij veselo. Ima li momka, verenika moda?
Tata! pobuni se Anja. To se nas ne tie.
Zoji pitanje, izgleda, nije smetalo.
Nemam verenika ree ona blago. Ni momka.
Isto kao i ovaj moj sin Voloa! I on je sam. Dvadeset tri su mu godine, obrazovan deko, visok,
naoit a nema verenicu!
To je bilo toliko nezgrapno izreeno da se Voloa sav uzvrpoljio.
Ko bi rekao primeti Zoja i okrznu pogledom Volou, koji u njenim oima opazi iskricu smeka.
Katerina blago uhvati mua za nadlakticu.
Dosta ree. Postidee se sirota devojka.
Uto se oglasi zvono na vratima.
Zar opet? ree Grigorij.
Ovoga puta pojma nemam ko bi mogao da bude ree Katerina dok je izlazila iz kuhinje.
Vratila se s Voloinim efom, majorom Lemitovom.
Voloa se prenu i skoi na noge.
Dobro vee, drue majore ree on. Ovo je moj otac, Grigorij Pekov. Tata, dozvoli da ti
predstavim majora Lemitova.
Lemitov ustro salutira.
Voljno, Lemitove ree Grigorij. Sedi, uzmi piletine. Da nije moj sin neto zgreio?
Upravo od te pomisli Voloi se zatresoe ruke.
Ne, gospodine, upravo suprotno. Ali... Nadao sam se da emo nas trojica moi nasamo o tome da
porazgovaramo.
Voloa se malo opusti. Moda, na kraju krajeva, i nije upao u nevolju.
Pa mi smo ionako upravo zavrili veeru ree Grigorij ustajui. Idemo u moju radnu sobu.
Lemitov pogleda u Ilju. Zar nisi ti onaj iz NKVD-a? upita.
I ponosim se time. Dvorkin, tako se zovem.
O! Ti si taj to je danas popodne pokuao da uhapsi Volou.
Pomislio sam da je pijun. A i bio sam u pravu, zar ne?
Mora nauiti da hapsi neprijateljske pijune, a ne nae ree Lemitov, pa izae.
Voloa se smekao. Drugi put veeras Dvorkin je sravnjen sa zemljom.
Voloa, Grigorij i Lemitov prooe kroz hodnik. Grigorijeva radna soba bila je mala, oskudno nametena. Grigorij sede na jedinu fotelju. Lemitov je seo za stoi. Voloa je zatvorio vrata i nije ni
sedao.
Da li tvoj drug otac zna za popodnevnu poruku iz Berlina? upita Lemitov Volou.
Ne, drue majore.
Bolje mu reci.
Voloa ispria ocu za pijune u paniji. Grigorij je bio oduevljen.
Svaka ti ast! ree on. To bi, naravno, mogla da bude i dezinformacija, no sumnjam: nisu nacisti toliko matoviti. Ali zato mi jesmo. Mi moemo da pohapsimo te pijune i onda preko njihovih
radio- stanica poaljemo desniarskim pobunjenicima pogrene informacije.
Voloa o tome nimalo nije razmiljao. Moda tata izigrava budalu kad pria sa Zojom, pomisli, ali
kada su obavetajni poslovi u pitanju, mozak mu jo uvek radi.

 Upravo tako ree Lemitov.

Tvoj kolski drug Verner je hrabar ree Grigorij Voloi, pa se opet okrenu prema Lemitovu.
Kako nameravate ovo da razreite?
Trebaju nam valjani obavetajci koje emo poslati u paniju da ispitaju sve u vezi s tim Nemcima. Ne bi trebalo da bude previe teko. Ako su ti ljudi stvarno pijuni, bie tu i dokaza: ifarnik,
radio-ureaja, i tako dalje. On naas zastade. Doao sam da predloim da poaljemo vaeg sina.
Voloa se skamenio. Potpuno zateen.
Grigorij se smrknu. Eh ree on zamiljeno. Moram priznati da mi je sama pomisao na to porazna. Mnogo e nam nedostajati. A onda se na njegovom licu pojavi izraz koji je odavao pomirenost sa sudbinom, kao da je shvatio da zapravo i nema izbora.
Odbrana revolucije mora, naravno, biti na prvom mestu ree Grigorij.
Svakom obavetajcu potrebno je iskustvo sa terena ree Lemitov. Vi i ja smo, drue, bili u
borbi, ali ovaj mlai narataj jo nije video bojno polje.
Istina, istina. Kad kree?
Za tri dana.
Voloa je video da njegov otac oajniki pokuava da smisli razlog da ga zadri kod kue, ali da
niega ne moe da se seti. Sm Voloa bio je uzbuen. panija! On pomisli na kao krv crveno vino,
na crnokose devojke snanih mrkih nogu i vrelo sunce umesto ovog moskovskog snega. Bie opasno,
razume se, ali nije on ni stupao u vojsku da bi uvek bio na sigurnom.
Pa, Voloa, ta ti misli? upita Grigorij.
Voloa je znao da bi otac eleo da se on sad bar malo pobuni. A njemu je u tom asu bilo krivo,
eto, samo zato to nee imati dovoljno vremena da upozna zanosnu Zoju.
Ovo je sjajna prilika ree on. ast mi je to je izbor pao na mene.
Vrlo dobro ree njegov otac.
Postoji jedan mali problem ree Lemitov. Prema odluci koja je usvojena, Vojna obavetajna
sluba e voditi istragu, ali nee sprovoditi i hapenja. To ovlaenje preneto je na NKVD. Nije bilo vedrine u njegovom osmehu kad dodade:
Bojim se da e morati da radi sa svojim drugom Dvorkinom.

II
udo jedno, razmiljao je Lojd Vilijams, kako brzo ovek moe da zavoli jedno mesto. U paniji je
tek deset meseci, ali strast koju osea prema toj zemlji jaka je gotovo koliko i njegova vezanost za
Vels. Radovao bi se kad ugleda redak cvet u sprenom krajoliku; uivao je u popodnevnom spavanju;
svialo mu se to vina ima da se pije ak i kad nema niega za jelo. Tu je prvi put probao: masline,
papriku, orizo i estoko alkoholno pie koje oni nazivaju oruho.13
S mapom u ruci stajao je na jednom uzvienju i kroz vazduh titrav od jare posmatrao predeo. Pored
reke se gdegde videla livada, retko drvee na dalekim planinskim padinama, ali mimo toga Lojd je
bio okruen golom pustinjom, bez igde iega, sve sama praina i kamen.
Ovde neemo nai bogzna kakav zaklon kad krenemo u napad ree on zabrinuto.
Bie to dozlaboga teka bitka ree Leni Grifits, koji je stajao pored njega.
Lojd pogleda u mapu. Saragosa se prostirala na obe obale reke Ebro, na otprilike sto ezdeset kilometara od njenog ua u Sredozemno more. Grad je bio komunikacijsko sredite aragonske oblasti.
Bilo je to veliko raskre, elezniki vor, i mesto sastava triju reka. I tu su sada, razdvojene bezvodnom niijom zemljom, sueljene stajale panska vojska i pobunjenici protiv demokratskog ureenja.

Bilo je onih koji su vladine snage nazivali republikancima, a pobunjenike nacionalistima, ali takvi
nazivi mogli su samo da zavedu na pogrean trag. Republikanaca je bilo mnogo i na jednoj i na drugoj strani, ako se uzmu u obzir svi oni koji ne prihvataju vlast kralja. A nacionalisti su bili i jedni i
drugi jer su voleli svoju zemlju i bili spremni da ivot poloe za nju. Za Lojda, na jednoj strani bila
je vlada, na drugoj pobunjenici.
U tom trenutku Saragosa je bila u rukama Frankovih pobunjenika, a Lojd je gledao k njoj sa osmatranice osamdesetak kilometara juno od grada.
A opet, ako zauzmemo grad, neprijatelj e jo jednu zimu morati da provede na severu, pod opsadom ree on.
Ako na to e Leni.
Nije dobro, pomisli Lojd sumorno, im prieljkuje da se zaustavi napredovanje pobunjenika. Vlada se, meutim, nije mogla nadati da e do kraja te godine izvojevati pobedu.
Uprkos svemu, jednim delom svoga bia Lojd je jedva ekao da borbe ponu. Za deset meseci u
paniji, akciju jo ne bee iskusio. Do tada je bio angaovan kao instruktor u baznom kampu. Onoga
asa kad su panci doznali da je svojevremeno bio u britanskom Korpusu za obuku oficira, ubrzali su
ceo proces, proizveli ga u porunika i poverili mu brigu o novajlijama. Regruti su prolazili kroz njegov dril, sve dok im izvravanje nareenja ne bi usadio kao refleksnu radnju; terao ih je da mariraju
sve dok stopala ne prestanu da im krvare, a plikovi se pretvore u tvrde uljeve, i pokazivao im kako
da rastave i oiste ono malo puaka kojima su raspolagali.
Ali poplava dobrovoljaca je minula, i od onolike bujice sad bi tek procurila pokoja kap, pa su i instruktori prebaeni u borbene bataljone.
Lojd je nosio beretku, bluzu koja se kopa na rajsferlus, sa inom neveto priivenim na rukav, i
somotske akire. Naoruan je bio kratkom panskom pukom mauzerkom, sa mecima od sedam milimetara, po svemu sudei ukradenom iz nekog skladita panske Civilne garde.
Lojd, Leni i Dejv neko vreme nisu bili zajedno, ali su se ponovo nali na okupu uoi bitke, u Britanskom bataljonu pri Petnaestoj internacionalnoj brigadi. Leni je nosio crnu bradu i izgledao kao da
mu je dvadeset sedam a ne sedamnaest godina. Unapreen je u narednika, mada uniformu nije imao,
samo plave farmerice i maramu na trafte. Vie je liio na pirata nego na vojnika.
Svejedno ree Leni ovaj napad nema nikakve veze sa dranjem pobunjenika pod opsadom.
Posredi je politika stvar. U ovoj oblasti su oduvek preovladavali anarhisti.
Lojd je video anarhizam na delu u toku kratkotrajnog boravka u Barseloni. Bio je to jedan razdragan, fundamentalistiki oblik komunizma. Nije bilo razlike u platama oficira i vojnika. Sale za ruavanje velelepnih hotela pretvorene su u radnike kantine. Konobari nisu hteli da prime baki, dobroduno objanjavajui da je obiaj da se daju napojnice u stvari poniavajui. Na sve strane mogli su
se videti plakati koji prostituciju osuuju kao eksploataciju drugaric. Vladala je predivna atmosfera
slobode i drugarstva. Rusima je to bilo mrsko.
Vlada je dovela komunistike jedinice iz Madrida i sve nas spojila u novu Istonu armiju koja
je, naravno, pod vrhovnom komandom komunista.
Takve prie Lojda su bacale u oaj. Rat se mogao dobiti jedino ako se ujedine leviarske frakcije,
onako kako su se na kraju, u najmanju ruku ujedinile u Bici u Ulici Kejbl. Ali anarhisti i komunisti
su ve zaratili na ulicama Barselone.
Premijer Negrin nije komunista ree Lojd.
Nije, a kao i da jeste.
Njemu je jasno da nam bez podrke Sovjetskog Saveza nema spasa.
Znai li to da treba da se odreknemo demokratije i pustimo komuniste da preuzmu glavu re?

Lojd klimnu glavom. Svaka rasprava o vlasti zavravala bi se isto; moramo li da uradimo ba sve
to Sovjeti trae iskljuivo zato to emo jedino od njih moi da kupimo oruje?
Hodali su nizbrdo. Leni ree:
A da popijemo mi sad po jednu finu oljicu aja, ta kae?
Da, moliu. Meni dve kockice eera.
Bila im je to svakodnevna ala. Ni jedan ni drugi deset meseci nisu okusili aj.
Doli su do kampa kraj reke. Lenijev vod zauzeo je nekoliko zbijenih zgradica od grubog kamena
koje su verovatno, dok rat nije oterao seljane u izgnanstvo, sluile kao tale. Nekoliko metara uz reku
nalazio se hangar za amce, koji su zaposeli Nemci iz Jedanaeste internacionalne brigade.
Lojd i Leni su se sastali s Lojdovim bratom od ujaka, Dejvom Vilijamsom. Kao i Leni, i Dejv je za
godinu dana ostario deset. Bio je mrav i vrst, preplanule, pranjave koe, s boricama oko oiju od
stalnog mirkanja na suncu. Na sebi je imao ukastosmeu koulju i pantalone, koni opasa s torbicama i plitke izme na kopanje, to je sve bilo u sklopu standardne uniforme premda je malo vojnika imalo sve u kompletu. Oko vrata je Dejv vezao crvenu maramu. Nosio je rusku puku mosin-nagant sa starinskim bajonetom sklopljenim ispod cevi, tako da oruje ne izgleda kabasto. Za pojasom
je nosio nemaki 9-milimetarski luger, koji je sigurno uzeo od nekog palog pobunjenikog oficira.
Prema oruju se, oigledno, odnosio s posebnom panjom.
Neko nam je doao ree on uzbueno.
Ko je sad pa taj?
Nije taj, nego ta! ree Dejv pa pokaza rukom.
U hladovini jedne nakazno iskrivljene topole, desetak britanskih i nemakih vojnika razgovaralo je
sa zadivljujue lepom enom.
O, Dju ree Leni, upotrebivi staru velku re za Boga. Pa ona je melem za ove napaene
oi.
Ima otprilike oko dvadeset pet godina, pomisli Lojd. Devojka je bila sitna, krupnih oiju i guste crne kose vezane u punu, koju je sklonila pod vojniku kapu. Uniforma joj jeste bila prevelika, ali joj
je ipak nekako prianjala uz telo, kao veernja haljina.
Dobrovoljac po imenu Hajnc, koji je znao da Lojd razume nemaki, obrati mu se na maternjem jeziku:
Ovo je Tereza, gospodine. Dola je ovamo da nas ui da itamo.
Lojd klimnu glavom. U sastavu Internacionalnih brigada bilo je i dobrovoljaca iz inostranstva i
panskih vojnika, a panaci su muili muku s nepismenou. Detinjstvo su proveli uei veronauku u
seoskim kolama pod okriljem Katolike crkve. Mnogi svetenici nisu hteli da ue decu da itaju, iz
straha da e se kasnije u ivotu zainteresovati za socijalistike knjige. Kao posledica toga, u vreme
monarhije, tek negde oko polovine stanovnitva bilo je opismenjeno. Republikanska vlada, izabrana
1931, poboljala je obrazovni sistem, ali je i dalje bilo vie miliona panaca koji nisu umeli da itaju i da piu, pa se od nastave za vojnike nije odustajalo ni na prvoj borbenoj liniji.
Ja sam nepismen slaga Dejv.
I ja ree Do Eli, koji je predavao pansku knjievnost na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku.
Tereza je govorila na panskom. Glas joj je bio dubok, smiren i vrlo zavodljiv.
A ta mislite, koliko sam puta ula taj isti tos? ree ona, ali nije se naljutila.
Leni joj prie blie. Ja sam narednik Grifits ree on. Uiniu, naravno, sve to mogu da vam
pomognem.
Gledano od rei do rei, bila je to praktina izjava, ali je po boji njegovog glasa vie liila na poziv na nenosti.

Zasenjujui osmeh pojavi se na Terezinom licu. To bi mi mnogo znailo ree ona.

Lojd joj se obratio formalno, to je bolje umeo na panskom. Mnogo mi je drago to ste meu nama, senjorita. U toku minulih deset meseci, vei deo vremena proveo je uei jezik. Ja sam porunik Vilijams. Mogu tano da vam nabrojim kojim lanovima ove grupe trebaju asovi... A kojima
ne trebaju.
Na to Leni odmahnu rukom:
Ali porunik mora u Buharaloz, po nareenja. U varoici Buharaloz nalazio se tab vladinih
snaga. Moda bismo vi i ja mogli zajedno da potraimo pogodno mesto za odravanje asova.
Mogao je, isto tako, odmah da joj predloi i da se proetaju po meseini.
Lojd se nasmei i klimnu glavom. Drago mu je bilo to Terezu moe da prepusti Leniju. Nije bio
raspoloen za flert, dok je Leni, s druge strane, izgledao kao da se ve zaljubio. Po Lojdovom miljenju, Lenijeve anse bile su skoro pa nikakve. Tereza je bila obrazovana dvadesetpetogodinjakinja,
kojoj se verovatno desetak, pa i vie njih udvara svakoga dana, a Leni je bio sedamnaestogodinji
kopa uglja koji se mesec dana nije okupao. Ali nita Lojd nije rekao; Tereza je liila na devojku koja ume sama da se stara o sebi.
Pojavio se utom i neko novi, mukarac Lojdovih godina. Izgledao mu je odnekud poznat. Bio je bolje obuen od vojnika, u vunene akire i pamunu koulju, a u futroli na kopanje nosio je pitolj.
Podian je bio toliko kratko da mu je kosa liila na ekinju; taj stil posebno je bio omiljen meu Rusima. Po inu je bio tek porunik, ali bilo je u njegovom dranju neeg stamenog, monog ak.
Traim porunika Garsiju ree ovek na tenom nemakom.
Nije ovde odgovori Lojd na istom jeziku. A gde smo se to ti i ja ranije sreli?
Rus je izgledao preneraen i razdraen u isti mah, kao da je pronaao zmiju u vrei za spavanje.
Nismo se mi nikada sreli odvrati mu drsko. Pobrkao si me s nekim.
Lojd pucnu prstima. U Berlinu ree. Trideset tree. Kad su nas napali smeekouljai.
Izraz olakanja pojavi se nakratko na mladievom licu, kao da se nadao neem gorem. Da, bio
sam tamo ree on. Zovem se Vladimir Pekov.
A mi smo te zvali Voloa.
Da.
Kad smo se to tukli u Berlinu, ti si bio s izvesnim Vernerom Frankom.
Voloa se naas vidno uspaniio, a onda, uz napor, uspeo da sakrije oseanja. Ne poznajem ga.
Lojd proceni da je bolje da ne navaljuje. Mogao je, uostalom, i sm da nasluti zbog ega je Voloa
tako nervozan. Kao i svi ostali, i Rusi su se plaili svoje tajne policije NKVD-a, koja je operisala i u
paniji i bila na glasu po okrutnosti. U oima NKVD-a svaki Rus koji se drui sa strancima potencijalni je izdajnik.
Ja sam Lojd Vilijams.
Nisam zaboravio. Voloa ga pogleda onim prodornim plavim oima. Ba udno da se, eto,
ponovo sreemo, i to ovde.
Pa i nije tako udno ako emo pravo ree Lojd. Mi se protiv faista borimo gde god moemo.
Moemo li naas da se izdvojimo?
Naravno.
Udaljie se nekoliko metara od ostalih.
U Garsijinom vodu ima jedan pijun.
Lojd je bio zapanjen. pijun? Ko je to?
Jedan Nemac, zove se Hajnc Bauer.
ekaj, pa to je onaj u crvenoj koulji. pijun? Jesi li siguran?

Pekov ga nije ni udostojio odgovora. Voleo bih da ga pozove u svoju zemunicu, ako je ima, ili
na neko drugo mirno mesto ree Pekov, pa pogleda u runi sat. U jedan sat po njega e doi jedinica za hapenje.
Meni ova mala upa slui kao kancelarija ree Lojd, pokazujui rukom. Ali moram prvo s komandantom da popriam o tome.
Komandant je bio komunista, to je znailo da po svoj prilici nee predstavljati smetnju, ali Lojdu
je trebalo malo vremena da razmisli.
Ako ti tako hoe. Voloi, po svemu sudei, miljenje Lojdovog komandanta nimalo nije bilo
vano. Hou da tog pijuna odvedemo u tiini, bez guve. Objasnio sam onima iz jedinice za hapenje koliko je bitno da se sve obavi diskretno.
Po Voloinom glasu moglo se nazreti da nije ba sasvim siguran da e se ovi povinovati njegovoj
elji. to nas manje za to zna, to bolje dodade on.
A to? upita Lojd, ali pre nego to je Voloa stigao ita da kae, odgovora se dosetio i sm.
Nadate se da ete ga pretvoriti u dvostrukog ipujna, koji e pogreno obavetavati neprijatelja. Ali
ako previe ljudi sazna da je on uhvaen, ostali pijuni mogli bi da upozore pobunjenike, koji onda
nee verovati u dezinformacije.
Bolje je ne nagaati kad su takve stvari u pitanju ree Pekov strogo. A sad, hajdemo do tvoje upe.
ekaj malo ree Lojd. A kako zna da je on pijun?
Kad bih ti rekao, ugrozio bih bezbednost.
To je malice nezadovoljavajui odgovor.
Po Pekovu se videlo da mu Lojd ide na ivce. Oito nije bio navikao da njegova objanjenja kvalifikuju kao nezadovoljavajua. I inae je ta odlika panskog graanskog rata da se raspravlja o nareenjima Rusima bila posebno mrska.
Pekov nije stigao ni re vie da kae, a pojavie se neka dvojica, pa prioe onom drutvu ispod
drveta. Jedan od te dvojice na sebi je, uprkos vruini, imao koni sako. Onaj drugi, koji je, izgleda,
bio glavni, bee neki suvonjavi tip dugog nosa i uvuene brade.
Pekov srdito uzviknu. Poranili ste! ree on, a onda, onako ogoren, jo neto viknu na ruskom.
Onaj suvonjavi prezrivo odmahnu rukom pa ree na loem panskom:
Ko je ovde Hajnc Bauer?
Svi su utali. Suvonjavi obrisa nos rukavom.
A onda se Hajnc pomeri. Nije se odmah dao u bekstvo, nego je jurnuo na oveka u konoj jakni i
oborio ga. Onda je pokuao da pobegne ali suvonjavi isprui nogu i saplete ga.
Hajnc je pao koliko je dug; telo mu se klizalo po suvom tlu. Leao je tako, kao omamljen samo na
tren, ali i to je bilo predugo. Dok se on pridigao na kolena, ona dvojica se bacie na njega i opet ga
oborie.
Leao je nepomino, ali oni ipak poee da ga tuku. Izvukli su drvene palice. Jedan je stajao s jedne strane a drugi s druge, dok su ga naizmence tukli po glavi i telu, sve podiui ruke iznad glava, a
onda mlatei, kao u nekom izopaenom baletu. Nekoliko sekundi kasnije Hajncovo lice bilo je obliveno krvlju. On je oajniki pokuavao da pobegne, ali kad god bi se pridigao na kolena, oni bi ga
opet oborili na zemlju. A onda se samo sklupao i zacvileo. Jasno se videlo da je gotov, ali njima
dvojici to nita nije znailo. I dalje su tukli bespomonog oveka.
Lojd i samoga sebe iznenadi kad uzviknu u znak protesta i povue suvonjavog ka sebi. Leni to isto
uini sa onim drugim. Lojd je ovog svog dohvatio u medvei zagrljaj i odigao ga od tla; Leni je svog
udarcem oborio na zemlju. A onda Lojd zau Volou, koji povika na engleskom:

 Stanite, ili pucam!

Lojd je ispustio svog oveka i okrenuo se u neverici. Voloa je potegao runo naoruanje, standardni ruski revolver nagant M1895, i repetirao ga.
U svim vojskama sveta za pretnju orujem upuenu oficiru ide se pred vojni sud ree Lojd. U
gadnoj si nevolji, Voloa.
Ne budi lud na to e Voloa. Kad si poslednji put uo da je neki Rus imao problema u ovoj
vojsci? Ali ipak spusti oruje.
ovek u konom sakou podie palicu kao da e udariti Lenija, ali Voloa zagrme:
Odbij, Berezovski!
I ovek ga poslua.
Pojavie se i ostali vojnici, privueni tim tajnovitim magnetizmom koji mukarce mami kad negde
izbije tua, i za nekoliko sekundi okupie se njih dvadesetorica.
Suvonjavi upre kaiprstom u Lojda, pa na engleskom s jakim akcentom ree:
Ometa nas u poslovima koji se tebe nimalo ne tiu!
Lojd pomoe Hajncu da ustane. Ovaj je, sav krvav, jeao od bola.
Pa ne moete ni vi tek tako da umarirate ovamo i bijete ljude! obrati se Lojd suvonjavom.
Ko vam daje to pravo?
Ovaj ovde Nemac je trockistiko-faistiki pijun! zakreta suvonjavi.
Umukni, Ilja ree Voloa.
Ilja na to nije obraao panju. Fotografisao je dokumenta! ree on.
A gde su vam dokazi? staloeno e Lojd.
Ilja oigledno nije ni znao ni mario za dokaze. Ali Voloa uzdahnu i ree:
Pogledajte u njegovu torbu sa opremom.
Lojd glavom dade znak Mariju Riveri, kaplaru. Idi proveri.
Kaplar Rivera otra do hangara za amce, i izgubi se unutra.
Ali Lojda je proimao zlokoban predoseaj da Voloa govori istinu.
Sve i da si u pravu, Ilja ree Lojd malo utivosti dobro bi ti dolo.
Utivosti? ponovi Ilja. Ovo je rat, a ne engleska ajanka.
Mogla bi ti pomoi da izbegava bespotrebne tue.
Ilja prezrivo promrmlja na ruskom.
Iz hangara uto izae Rivera, s nekim malim, naoko skupim foto-aparatom i svenjem slubenih papira. Pokaza ih Lojdu. Prvi dokument bio je onaj od jue opta naredba za raspored trupa uoi napada. Na hartiji se videla mrlja od vina prepoznatljivog oblika, i Lojd se zaprepasti shvativi da je to
lino njegov primerak, koji su mu, po svemu sudei, ukrali iz upe.
On pogleda u Hajnca, a ovaj ispravi lea, salutira po faistiki, i ree:
Hajl Hitler!
Ilja je sav blistao.
E pa, Ilja ree mu Voloa zbog tebe sada ovaj zarobljenik nee moi da nam poslui kao dvostruki pijun. Opet pun pogodak za NKVD. estitam dodade on, i ode.

III
Vatreno krtenje Lojd je imao u utorak, 24. avgusta.
Oni za koje se borio izabrana vlada raspolagali su silom od osamdeset hiljada ljudi. Pobunjene
antidemokrate nisu imale ni upola toliko. Vlada je, takoe, imala i dve stotine letelica, naspram pobu-

njenikih petnaest.
U nastojanju da to bolje iskoriste tu nadmo, vladine snage napredovale su du iroke linije fronta, koja se na pravcu severjug protezala u duinu od sto kilometara, tako da pobunjenici nisu mogli
da koncentriu ionako malobrojne trupe.
Plan je bio dobar i kako je onda mogue, pitao se Lojd dva dana kasnije, da je omanuo?
A sve je poelo dobro. Prvog dana vladine snage zauzele su dva sela severno od Saragose i dva
juno od grada. Lojdova grupa je, na jugu, slomila estok otpor pobunjenika i zauzela selo Kodo. Neuspeh su pretrpeli samo u frontalnom napadu na srednjem delu ratita, u renoj dolini, kada je njihov
prodor zaustavljen kod mesta Fuentes de Ebro.
Lojda je pred bitku uhvatio strah, i no je proveo budan, razmiljajui o tome to ga eka, kao to
mu se, uostalom, ponekad deavalo i uoi bokserskog mea. Ali im bi borba poela, bio bi previe
zaokupljen njome da bi se preputao brigama. Najgore je bilo dok su napredovali preko gole ledine,
bez ikakvog zaklona osim zakrljale ikare, dok su branioci pucali iz kua od kamena. ak ni tada
Lojd nije oseao strah, ve oajniku potrebu za lukavtinom, dok je, sve u cikcak, trao, puzao i prevrtao se po zemlji kad bi meci zapratali previe blizu. Potom bi ustao i nastavio da tri bar jo koji
metar, saginjui se skoro do zemlje. Najvea nevolja je bila to su oskudevali u municiji, te su morali
da paze na svaki metak. Kodo su zauzeli jer su bili brojniji, a Lojd, Leni i Dejv doekali su no nepovreeni.
Pobunjenici su bili ilavi i hrabri ali takvi su bili i pripadnici vladinih snaga. Internacionalne
brigade bile su sastavljene od dobrovoljaca zanesenjaka, koji su u paniju doli znajui da bi tu mogli i ivote da ostave. A kako su bili na glasu po sranosti, esto su upravo oni predvodili jurie.
Drugog dana je polo po zlu. Snage rasporeene na severnom delu fronta nisu vie napadale, pre
svega zbog nedostatka obavetajnih podataka o stanju u taboru branilaca, pobunjenika jadan im izgovor, pomisli Lojd. Oni u sredinjem delu linije fronta jo nisu mogli da zauzmu Fuentes de Ebro,
iako su treeg dana dobili pojaanje. Lojda je obuzeo uas kad je uo da su, pod razornom vatrom
branilaca, izgubili gotovo sve tenkove. Juna, Lojdova grupa, umesto da krene napred, pomerena je u
stranu, i stacionirana u selu Kinto, na obali reke. Opet su morali da nadvladaju beskompromisne branioce u borbama za svaku kuu. Posle predaje neprijatelja, Lojdova grupa uzela je hiljadu zarobljenika.
Sada je Lojd sedeo, pri veernjoj svetlosti, ispred crkve teko oteene artiljerijskom paljbom,
okruen ruevinama koje su se jo puile i udnovato nepominim telima poginulih. Grupa iznurenih
ljudi okupila se oko njega: Leni, Dejv, Do Eli, kaplar Ribera i Velanin po imenu Magzi Morgan.
Toliko je Velana bilo u paniji da je neko spevao aljiv pesmuljak, egaei se sa slinou velkih
prezimena:
Bee jedan momak mlad, Prajs mu ime bi,
I jo jedan momak mlad, Prajs ga zvahu svi,
I jo jedan takav to se zvao Roberts,
Pa jo jedan isto, preziv se Roberts,
I jo jedan momak mlad, Prajs to se zove.
Ljudi su puili, u tiini ekajui da vide da li e uopte biti neeg za veeru, odve umorni ak i da
bi se alili s Terezom, koja je, za divno udo, i dalje bila s njima, poto se oni koji su inae dolazili
da je vrate natrag, u pozadinu, nisu pojavili. S vremena na vreme odjeknuo bi pokoji pucanj; to je,
svega nekoliko ulica dalje, nastavljano sa ienjem terena.

 I ta smo dobili? ree Lojd Dejvu. tedimo municiju, izgubili smo mnogo ljudi, a nismo napredovali. I jo gore: dali smo faistima vremena da dovedu pojaanje.
Ja u da ti kaem, prokleti bili odvrati Dejv s izgovorom Istendera. Dua mu je bila ogrubela
jo vie od tela, postao je cinian, prezriv. Nai oficiri se vie plae tih tamo njihovih komesara nego neprijatelja, avo da ih nosi. Dovoljan je i najmanji povod, i igosae ih kao trockistiko-faistike pijune, staviti na muke i ubiti, i zato se oni plae glavu da promole. Drae im je da sede i ute nego da talasaju, nee oni preuzeti nikakvu inicijativu, nikakav rizik, nikada. Ne idu oni ni da seru, ja
kad ti kaem, a da ne dobiju dozvolu, i to napismeno.
Lojd se pitao da li je Dejvova, prezirom natopljena, analiza tana. Komunisti su neprestano trubili
o tome kako je vano imati disciplinovanu vojsku sa jasno definisanim komandnim lancem. Pod tim
su podrazumevali da svi treba da izvravaju ruska nareenja, ali Lojd je i sm video na ta oni ciljaju. S druge strane, kad je pod preteranom stegom, ovek ne moe da razmilja. Je li u tome, zapravo,
bio problem?
Lojd u to nije eleo da poveruje. Pa svakako su socijaldemokrate, komunisti i anarhisti u stanju da
se svi zajedno bore za zajedniku stvar, a da pritom ne tiraniu jedni druge; svi oni su mrzeli faizam,
i svi su verovali u jedno novo ravnopravnije drutvo.
Pitao se ta li Leni misli, ali Leni je sedeo s Terezom, i neto tiho uorio s njom. Zakikotala se na
neto to je on rekao, i Lojd pomisli kako je deko, oigledno, napravio izvestan pomak. Dobro je
kad ume da nasmeje devojku. A onda ga ona dotaknu po nadlaktici, izgovori nekoliko rei i ustade.
Brzo se vrati ree joj Leni, a ona mu se nasmei preko ramena.
Blago Leniju, pomisli Lojd, ali u njegovom srcu nije bilo zavisti. Kratkotrajne romanse njemu nisu
bile privlane; on u tome nije video nikakvu svrhu. Lojd je sebe video kao oveka koji ide na sve ili
nita. Jedina devojka koju je zaista eleo bila je Dejzi. Ona je sada udata za Deka Ficherberta, a
Lojd, eto, jo nije sreo neku koja bi mogla da zauzme Dejzino mesto u njegovom srcu. Sree je on,
jednoga dana, bio je siguran u to; ali, u meuvremenu, nisu ga bogzna koliko privlaile nekakve privremene zamene, pa ak ni tako zamamne devojke kao to je Tereza.
Dolaze Rusi neko uto ree. Bio je to Dasper Donson, ameriki crnac, elektriar iz ikaga.
Lojd podie glavu i ugleda desetak vojnih savetnika kako prolaze selom kao osvajai. Ruse je bilo
lako prepoznati po konim jaknama i futrolama na zakopavanje.
udno, neto ih nisam video da se bore nastavi Dasper podrugljivo. Verovatno su na nekom
drugom delu bojita.
Lojd se osvrnu oko sebe da vidi da nije u blizini sluajno neki politiki komesar koji bi mogao da
uje ove podrivake rei.
Dok su Rusi prolazili kroz groblje kraj poruene crkve, Lojd ugleda Ilju Dvorkina, prepredenog
tajnog policajca s kojim se sukobio pre nedelju dana. Rus je presreo Terezu i zaustavio je, pa zapodenuo razgovor s njom. Lojd ga iz daljine nau kako, na loem panskom, pominje nekakvu veeru.
Ona mu je odgovorila, onda on opet neto ree, a ona poe da vrti glavom, oigledno ga odbijajui. Htede onda Tereza da produi dalje, ali je on uhvati za ruku, ne d.
E, sranje ree Lojd.
Tereza pokua ponovo da proe, ali Ilja je, oigledno, stegnu jo jae.
Leni krenu da ustane, ali mu Lojd spusti ruku na rame i gurnu ga dole.
Pusti mene, ja u ree.
Dejv ga tiho opomenu:
Pazi, drugar, ovaj ti je enkavedeovac. Bolje ti je da se ne kai s tim smeem, da ga avo nosi.
Lojd ode do Tereza i Ilje.

Ugledavi ga, Rus mu ree, na panskom:

Gubi se.
Zdravo, Tereza na to e Lojd.
Mogu ja ovo sama da sredim, ne brini ree ona.
Ilja se pomnije zagleda u Lojda.
Ma, poznajem ja tebe ree. Ti si ono prole nedelje pokuao da sprei hapenje opasnog
trockistiko-faistikog pijuna.
A jel i ova mlada dama takoe opasna trockistiko-faistika pijunka? ree Lojd. Uini mi
se maloas da si je pozvao da veera s tobom.
Stie utom i Iljin kompanjon Berezovski te prie Lojdu, pretee blizu.
Krajikom oka, Lojd primeti kako Dejv potee luger iz opasaa.
Jo malo i sve e otii doavola.
Doao sam, senjorita, da ti kaem da pukovnik Bobrov hoe smesta da te vidi u svom tabu. Molim te, poi za mnom, odveu te do njega.
Bobrov je bio stariji ruski vojni savetnik. Nije on, naravno, zvao Terezu, ali pria je bila uverljiva, a Ilja nije znao da Lojd lae.
Na tren vreme kao da je stalo te Lojd nije bio naisto kako e se stvari razvijati. A onda u neposrednoj blizini, moda ve u susednoj ulici, odjeknu pucanj. To je, izgleda, Ruse vratilo u stvarnost.
Tereza se opet odmaknu od Ilje, i on je ovoga puta pusti.
Ilja pretei upre kaiprstom Lojdu u lice. Videemo se mi opet ree on pa se besno udalji, a
Berezovski krenu za njim, kao pseto.
Neotesani balvan ree Dejv.
Ilja se napravi da nita nije uo.
Svi posedae. Gadnog si neprijatelja sebi stvorio, Lojde ree Dejv.
Pa i nisam imao bogzna kakvog izbora.
Svejedno, od sad pa ubudue uvaj lea.
Svaa zbog devojke odmahnu Lojd rukom. To se deava hiljadu puta svakog dana.
Pao je mrak, oglasi se runo zvonce, i oni pooe u poljsku kuhinju. Lojd je uzeo iniju retkog paprikaa, kriku suvog hleba i veliku olju punu crnog vina, tako oporog da mu se uinilo da e mu
sprati gle sa zuba. On umoi hleb u vino; i jedno i drugo sad behu ukusniji.
Sve je pojeo, a kao i obino glad nije utolio.
A sad, da popijemo natenane po olju aja, hoemo li? ree.
Jes ree Leni. Dve kockice eera, moliu.
Rairili su tanku ebad i spremili se za spavanje. Lojd je otiao da potrai nunik, nije ga naao, pa
se olakao u malom vonjaku na obodu sela. Mesec je bio u poslednjoj etvrti, i pri njegovoj svetlosti Lojd vide pranjave listove maslinovih stabala koji su preiveli granatiranje.
Dok se zakopavao, zau odjek koraka. Okrenuo se polako i previe polako. Kad je ugledao Iljino lice, batina se ve sputala na Lojdovu glavu. Oseti nepodnoljiv bol i pade na zemlju, a onda,
onako oamuen, podie pogled. Berezovski mu je u glavu bio uperio kratkocevni revolver. Ilja, koji
je stajao pored njega, ree:
Da nisi mrdnuo, ili te nema vie.
Lojd je bio prestravljen. Oajniki je vrteo glavom, ne bi li mu se malo razbistrilo pred oima. Pa
ovo je ludilo.
Nema vie? ponovi on, u neverici. A kako e poruniku da objasni to ubistvo?
Ubistvo? ree Ilja. Osmeh se pojavi na njegovom licu. Pa ovo je prva linija fronta. Zalutao

metak, i ode ti. A onda pree na engleski. Maler, bato.

Skrhan oajem, Lojd uvide da je Ilja u pravu. Kad budu pronali le, izgledae kao da je Lojd stradao u borbi.
Kakav nain da se umre.
Dokraji ga ree Ilja Berezovskom.
I zau se prasak.
Lojd nita nije osetio. Je li to smrt? A onda se Berezovski samo skljoka na zemlju. Lojd shvati da
je pucanj doao odnekud iza njegovih lea. Okrenu se, zgranut, da vidi ko je to tamo. Na meseini
ugleda Dejva sa ukradenim lugerom. Olakanje ga preplavi kao plimski talas. iv je!
I Ilja je video Dejva pa potra kao preplaen zec.
Dejv ga je pratio nekoliko sekundi, s pitoljem u ruci, dok ga je Lojd nagovarao da puca, ali je
Ilja, raspomamljen, evrdao izmeu onih maslina, kao pacov u lavirintu, te naposletku ieze u tami.
Dejv je spustio pitolj.
Lojd pogleda u Berezovskog. Ovaj nije disao.
Hvala ti, Dejve ree Lojd.
Jesam li ti rekao da uva lea.
Ti si mi ih sauvao. Ali teta to nisi i Ilju sredio. Sad e NKVD da te ganja.
Neto me kopka ree Dejv. Pitam se da li e Ilji odgovarati da se sazna kako mu je kompanjon poginuo u arci zbog jedne enske? I smi enkavedeovci plae se NKVD-a. Mislim da e drati
jezik za zubima.
Lojd ponovo pogleda u beivotno telo. A kako mi ovo da objasnimo?
Jes uo ta je ovek rekao? na to e Dejv. Ovo je prva linija fronta. Nema tu ta da se objanjava.
Lojd klimnu glavom. I Dejv i Ilja su bili u pravu. Niko nee ni pitati kako je Berezovski stradao.
Zalutao metak, i ode on.
Lojd i Dejv se udaljie, ostavivi le na zemlji.
Maler, bato ree Dejv.

IV
Lojd i Leni su razgovarali s pukovnikom Bobrovom i poalili mu se da su se pred Saragosom nali u
pat-poziciji.
Bobrov je bio Rus, postariji ovek, s kratko oianom paperjastom belom kosicom, blizu penzije
ve, a kruti dogmata. Teoretski, on je ovamo doao iskljuivo da prui pomo i savete panskim komandantima. U praksi, Rusi su tu bili glavni.
Traimo vreme i snagu na ova seoca ree Lojd, prevodei na nemaki ono to su Leni i ostali
iskusni vojnici govorili. Tenkovi bi trebalo da nam slue kao oklopne pesnice, za duboko prodiranje u neprijateljsku teritoriju. Za tenkovima bi trebalo da ide peadija, koja e istiti i obezbeivati
teren poto neprijatelj bude razbijen.
Voloa je stajao u blizini i sluao, i na osnovu njegovog lica moglo se zakljuiti da se slae s reenim iako nita ne govori.
Mala uporita kao ova jadna varoica ne bi smela da nas usporavaju. Trebalo bi da ih zaobilazimo i prepustimo drugoj liniji napada zavri Lojd.
Bobrov je bio preneraen. To je teorija diskreditovanog marala Tuhaevskog! ree on priguenim glasom. Bilo je to kao da Lojd govori biskupu da se moli Budi.

 Pa ta? ree Lojd.

On je priznao da je izdajnik i pijun, i potom je pogubljen.
Lojd nije roenim uima mogao da veruje. Jel vi to meni hoete da kaete da panska vlada ne
moe da primenjuje savremenu tenkovsku taktiku samo zato to je neki general pao kao rtva istke u
Moskvi?
Porunie Vilijams, to je ve nepotovanje.
Sve i da su optube na raun Tuhaevskog istinite, to ne znai da su njegove metode pogrene.
Dosta je bilo! zagrme Bobrov. Razgovor je zavren.
I poslednja Lojdova nada propala je kad je njegov bataljon, u jo jednom bonom manevru, iz Kinta prebaen tamo odakle su doli. Prvog septembra ukljuili su se u napad na Belite, dobro branjenu,
ali strateki bezvrednu varo etrdeset kilometara od pravog cilja.
Bila je to jo jedna teka bitka.
Oko sedam hiljada branilaca dobro se uanilo u najveoj varokoj bogomolji, Crkvi Svetog Avgustina, kao i na vrhu oblinjeg brda, gde su bili iskopali rovove i podigli zemljane nasipe. Lojd je sa
svojim vodom stigao do oboda varoi bez ijedne rtve, ali onda je neprijatelj, s prozora i krovova,
estoko udario po njima.
est dana je prolo, a oni su i dalje bili tu.
Leevi su smrdeli na vruini. Osim ljudskih tela, bilo je i ivotinjskih strvina, jer varo je ostala
bez vode te je stoka lipsavala od ei. Kad god bi im se ukazala prilika, ininjerci bi nabacali leeve
na gomilu, polivali ih benzinom i palili; ali zadah peenog ljudskog mesa bio je jo gori od vonja
raspadanja. Nije moglo da se die te su neki nosili gas-maske.
Uske ulice oko crkve pretvorene su u prava stratita, ali Lojd je ipak pronaao nain da napreduju
a da tamo ne zalaze. Leni je iz neke radionice doneo neto alata, te su dvojica njihovih ljudi probijali
rupu u zidu kue u koju su se bili sklonili. Do Eli je zamahivao budakom, dok mu se ela sva sijala
od znoja. Kaplar Rivera, koji je na sebi imao koulju na pruge u anarhistikim bojama crvenoj i crnoj vitlao je pak tekim maljem. Zid je bio od glatkih, utih opeka domae proizvodnje, i grubo
omalterisan. Leni je rukovodio operacijom, da se ne desi, kojim sluajem, da srue celu kuu; kao rudar, Leni je instinktivno umeo da proceni koliko je tavanica pouzdana.
Kad je rupa bila ve dovoljna velika da moe ovek da se provue, Leni glavom dade znak Dasperu, takoe kaplaru. Dasper uze jednu od preostalih runih bombi koje je nosio oko pojasa, izvadi
osigura i ubaci bombu u susednu kuu, za svaki sluaj, ako su im napravili zasedu. im je eksplodirala, Lojd bre-bolje pa kroz onu rupu, s pukom na gotovs.
Obreo se u jo jednom sirotinjskom panskom domu, zidova omalanih gaenim kreom, s podom
od nabijene zemlje. Nikoga tu nije bilo, ni ivog ni mrtvog.
Trideset pet vojnika krenue za Lojdom kroz tu rupu, pa se rastrae po kui, da isteraju branioce.
U toj maloj kui nije bilo nikoga.
S takvom taktikom kretali su se sporo, ali bezbedno, izmeu nanizanih kolibica, u pravcu crkve.
Poeli su da bue drugu rupu, ali pre nego to su stigli da zavre posao stie major Markes, i to
upravo putem koji su oni probili buei zidove, i prekide ih u radu.
Bataljujte to ree im on na engleskom sa jakim panskim akcentom. Crkvu emo osvojiti na
juri.
Lojd se sledio. To je bilo ravno samoubistvu.
Jel to smislio pukovnik Bobrov? upita on.
Jeste ree major Markes neubedljivo. Saekajte signal: tri otra zviduka pitaljkom.
Moemo li da dobijemo jo municije? upita Lojd. Nemamo dovoljno municije, naroito za

jednu ovakvu akciju.

Nema vremena ree major, i ode.
Lojd je bio prestravljen. Mnogo je nauio za tih nekoliko dana u borbi, i znao je da na dobro branjen poloaj juria samo ako te tvoji otpozadi pokrivaju jakom vatrom. U suprotnom, branioci bi,
naprosto, poistili napadae.
Ljudi nisu krili nezadovoljstvo, a kaplar Rivera ree:
To je neizvodljivo.
Lojd je bio zaduen za podizanje morala. Nemojte da se alite, ljudi ree on nehajno. Svi ste
vi dobrovoljci. A ta ste mislili, da rat nije opasan? Da je tako, mogle bi i vae sestre da ratuju umesto vas.
Nasmejae se na to, i opasnost minu, do daljeg.
Lojd pree u prednji deo kue, odkrinu vrata i proviri napolje. Sunce je bilo upeklo u uskoj ulici
s kuama i duanima na obe strane. Zgrade i tlo bili su iste, bledosmee boje, kao nedopeen hleb,
izuzev mesta gde je granata grunula i isterala na povrinu malo zemlje crvenice. Odmah tu, ispred
vrata, leao je mrtav pripadnik narodne vojske, dok se itav oblak muv gostio na rupi u njegovim
grudima. Pogledavi ka malom trgu, Lojd primeti da je ulica, kako se pribliava crkvi, sve ira. Naoruani straari u dva visoka crkvena tornja imali su odlian vidik, i lako e pogoditi svakog ko im
prie. Dole, na tlu, zaklona gotovo da nije bilo, ako se ne rauna neto uta, uginuli konj, kolica s jednim tokom.
Svi emo izginuti, pomisli on.
Ali zato smo inae ovamo i doli?
Okrenuo se prema svojim ljudima, pitajui se ta da im kae. Nije smeo da dozvoli da klonu duhom. Samo se drite kua, to dalje od sredine ulice ree on. I upamtite, to se sporije kreete,
to ste due na nianu. I zato saekajte da zvizne u pitaljku, a onda potrite k ludi.
Pre nego to je Lojd oekivao, major Markez tri puta otro zviznu u pitaljku.
Leni, ti e poslednji ree Lojd.
Ko e prvi? ree Leni.
Ja, naravno.
Zbogom, svete, pomisli Lojd. Bar u umreti u borbi protiv faista.
On irom otvori vrata. Idemo! povika, i istra iz kue.
Iznenaenje mu je dalo nekoliko sekundi prednosti, i on slobodno potra ulicom ka crkvi. Oseao
je vrelinu podnevnog sunca na licu, i uo, iza lea, potmuli bat cokula svojih ljudi, primetivi, s nekom udnom zahvalnou, da svi ti oseti zapravo znae da je jo iv. A onda provali paljba, kao gradonosna oluja. Jo nekoliko otkucaja srca trao je Lojd, sluajui fijukanje i pljutanje metaka, a onda u levoj ruci oseti neto, kao da je tresnuo njome, pa neobjanjivo pade na zemlju.
Shvatio je da je pogoen. NIje oseao bol, ali mu je ruka bila utrnula, i beivotno visila. Uspeo je
da se otkotrlja u stranu, dok ne udari u zid oblinje kue. Tanad je letela i dalje, a on je, tu gde se zatekao, bio laka meta, no u tom trenutku, na metar-dva ispred sebe, ugleda neiji le. Bio je to pobunjeniki vojnik, oslonjen na zid kue. Izgledao je upravo tako, kao da je seo na zemlju, naslonio se na
zid, pa tako i zaspao; s tim to mu se na vratu videla rana od metka.
Lojd dopuza do njega, nezgrapno, jer je u desnoj ruci nosio puku, dok se leva vukla po zemlji, a
onda se uuri iza tela, u nastojanju da bude to manji.
Cev puke poloio je na mrtvaevo rame, pa nanianio u visoki prozor na crkvenom tornju. Ispalio
je svih pet metaka iz okvira, brzo, jedan za drugim. Nije mogao da proceni da li je nekoga pogodio.
Pogledao je iza sebe. Uas ga obuze kad vide ulicu zakrenu leevima svojih ljudi. Nepomino te-

lo Marija Rivere u onoj crveno-crnoj koulji liilo je na zguvanu anarhistiku zastavu. Do Marija je
leao Dasper Donson, crnih lokni natopljenih krvlju. Eto, skroz ovamo doao ak iz fabrike u ikagu, pomisli Lojd, da bi poginuo na ulici neke panske varoice, i to samo zato to je verovao u jedan
bolji svet.
Preivelima, koji su leali na zemlji, jeali i jaukali, bilo je jo gore. Neko je kriknuo u samrtnom
ropcu, ali Lojd nije mogao da vidi ni ko je posredi, ni gde se nalazi. Nekoliko njih iz njegovog voda
jo je jurialo, ali onda, na njegove oi, jedan pade, a ostali se pobacae na zemlju. Nekoliko sekundi
kasnije, niko se nije pomerao, izuzev ranjenika koji su se uvijali od bola.
Kakav pokolj, pomisli on, i u od gneva i tuge pope mu se u grlo, da ga ugui.
Kud li se denue ostale jedinice? Pa ne uestvuje, valjda, samo Lojdov vod u ovom napadu? Moda ostali napreduju istovremeno, paralelnim ulicama koje takoe izlaze na mali trg. Ali da bi juri
uspeo, mora da bude brojano nadmoan. Lojd i njegova trideset petorica oigledno nisu bili dovoljni. Branioci su uspeli gotovo sve da ih to pobiju, to rane, a ono malo njih iz Lojdovog voda to
je preteklo bilo je primorano da hvata zaklon, i ne stigavi do crkve.
Lojd uhvati Lenijev pogled; ovaj je virio iza uginulog konja. Bar je on iv. Leni podie puku i naini pokret izraavajui bespomonost i mimikom mu dajui do znanja da nema municije. I Lojdu je
ponestalo metaka. Minut kasnije, pucnji u ulici sasvim utihnue, poto su i ostali iz voda potroili svu
municiju.
Tako je okonan napad na crkvu. Akcija je, ionako, bila neizvodljiva. Bez municije, oni su posrljali u jedno besmisleno samoubistvo.
Kia metaka iz pravca crkve poela je da jenjava poto su lake mete neutralisane, ali bi jo odjeknuo pokoji sporadian pucanj; gaali su preivele koji su pronali zaklon. Leniju tad postade jasno da
e na kraju svi njegovi ljudi izginuti. Morali su da se povuku.
A verovatno e ih i prilikom povlaenja pobiti.
On ponovo pogleda k Leniju pa mahnu rukom unazad, dajui mu nedvosmislen znak: idemo tamo,
to dalje od crkve. Leni se osvrnu oko sebe, ponavljajui taj gest dok se obraao malobrojnim preivelima. Bolji su im izgledi ako svi krenu istovremeno.
Kad je odluka stigla do svih do kojih je mogla da stigne, Lojd se s mukom osovi na noge.
Povlaenje! povika on iz sveg glasa.
A onda potra.
Nije tu imalo vie od dvestotinak metara da se pretri, ali Lojd nikada nije due putovao.
Pobunjenici iz crkve otvorie vatru im primetie kretanje vladinih trupa. Krajikom oka Lojd prebroja svoje ljude povlaila su se njih petorica-estorica. Trao je nasumice, povodei se zbog ranjene ruke. Leni je bio ispred njega, oito nepovreen. Meci su reetali fasade zgrada pokraj kojih je
Lojd posrui trao. Leni je stigao do one kue iz koje su poli u napad, uleteo unutra i irom otvorio
vrata. Lojd utra za njim, teko brekui, i srui se na pod. Jo trojica stigoe za njim.
Lojd je gledao u preivele: Leni, Dejv, Magzi Morgan i Do Eli.
I to je sve? ree on.
Da ree Leni.
Boe dragi... Petorica preivela od nas trideset est.
Kakav briljantan vojni savetnik je taj pukovnik Bobrov.
Stajali su i brektali, pokuavajui da dou do daha. Lojdu se donekle vratio oseaj u ruku, koja ga
je sad stravino bolela. Pa ipak, mogao je da je pomeri, uz bolove, tako da moda i nije bila slomljena. On primeti da mu je rukav natopljen krvlju. Dejv skide crvenu maramu, pa napravi povez.
Leni je imao ranu na glavi. Lice mu je bilo krvavo, ali on ree da je to obina ogrebotina. Inae,

inilo se da se sasvim dobro osea.

Dejv, Magzi i Do su udom proli nepovreeni.
Bolje da se vratimo po nova nareenja ree Lojd poto su nekoliko minuta prilegli. Ionako
bez municije ne moemo nita.
Hajde najpre da popijemo natenane po olju aja, moe? ree Leni.
Ne moemo, nemamo kaiice ree Lojd.
O, dobro, onda.
A jel bismo mogli ovde jo malice da se odmorimo?
Odmaraemo se u pozadini ree Lojd. Bezbednije je.
Natrag su se probijali kroz red ku, sluei se onim rupama koje su sami izbuili. Od stalnog saginjanja Lojdu se vrtelo u glavi. Pitao se da nije ta slabost moda posledica gubitka krvi.
Kad su stigli tamo odakle ih sa tornjeva Crkve Svetog Avgustina vie nisu mogli videti, urno skrenue u jednu bonu ulicu. Olakanje koje je Lojd oseao to je preiveo ubrzano je bledelo pred srdbom zbog besmislene pogibije njegovih ljudi.
I tako dooe do ambara na obodu varoi gde se nalazio tab vladinih snaga. Lojd ugleda majora
Markesa iza gomile sanduka; delio je ljudima municiju.
A to i mi nismo mogli da dobijemo malo te municije?! upita on besno.
Markes samo slegnu ramenima.
Izvestiu Bobrova o tome ree on.
Pukovnik Bobrov je sedeo na stolici, za stolom, ispred ambara; dva komada nametaja najverovatnije su uzeta iz neke seoske kue. Lice mu je bilo pocrvenelo od sunca. Razgovarao je s Voloom Pekovom. Lojd se zaputi pravo k njima.
Izveli smo juri na crkvu, ali smo ostali bez ikakve podrke ree on. A i municije nam je nestalo, zato to je Markes odbio da nas snabde!
Bobrov hladno pogleda Lojda. ta ti trai ovde? ree.
Lojd je bio potpuno zbunjen. Oekivao je da e mu Bobrov estitati na herojstvu i, u najmanju ruku, pokazati saoseanje zbog uskraene podrke.
Upravo vam o tome priam ree Lojd. Nismo dobili podrku. Ne moete na juri da osvojite
utvrenu zgradu s jednim jedinim vodom. Dali smo sve od sebe, ali smo pobijeni. Izgubio sam trideset jednog od ukupno trideset est ljudi. On pokaza u etvoricu saboraca. Evo ta mi je ostalo od
voda!
Ko ti je naredio da se povue?
Lojd se rvao s vrtoglavicom. Oseao je da bi svaki as mogao da se onesvesti, ali morao je najpre
da objasni Bobrovu kako su se njegovi ljudi junaki borili.
Doli smo po nova nareenja. ta smo drugo mogli?
Trebalo je da se borite do poslednjeg.
A ime da se borimo? Ni metka nismo imali!
Tiina! zarea Bobrov. Mir-no!
Oni, po automatizmu, stadoe u vrstu: Lojd, Leni, Dejv, Magzi i Do. Lojd se plaio da e pasti u
nesvest.
Nalevo krug!
Oni mu okrenue lea. Lojd pomisli: ta je sad?
Oni to su ranjeni voljno.
Lojd i Leni istupie iz vrste.
Ranjenici koji mogu da hodaju prebacuju se na drugu dunost, u pratnju zarobljenika.

Lojd se jedva doseti da je posredi uvanje ratnih zarobljenika u vozu za Barselonu. Klatio se na
nogama. Trenutno ni stado ovaca ne bih mogao da sauvam, pomisli on.
Povlaenje pod neprijateljskom vatrom bez nareenja je dezerterstvo ree Bobrov.
Lojd se okrenu i pogleda u Bobrova. Na zaprepaenje i uas, primeti da je Bobrov izvadio revolver iz futrole na kopanje.
Bobrov prie onoj trojici to su stajali u stavu mirno, tako da je sada bio odmah iza njih.
Vama trojici ustanovljena je krivica, i osueni ste na smrt. On podie cev na est-sedam centimetara od Dejvovog potiljka.
A onda je opalio.
uo se prasak. Na Dejvovoj glavi ugledae rupu od metka, a krv i mozak provalie mu iz ela.
Lojd sopstvenim oima nije mogao da veruje.
Magzi, koji je stajao do Dejva, poe da se okree, usta otvorenih kao da e da vikne; ali Bobrov je
bio bri. On okrenu pitolj ka Magzijevom vratu i opali ponovo. Metak je uao pored Magzijevog desnog uha, a izaao mu kroz levo oko, i Magzi se samo stropota.
Konano se Lojdu povratio glas:
Ne! povika on.
Do Eli se okrenu, urlajui od zaprepaenja i gneva, pa podie ruke, da dohvati Bobrova. Pitolj
opali jo jednom, i Doa metak pogodi u grlo. Kao iz fontane, iknula je krv iz Doovog vrata, poprskavi Bobrovljevu crvenoarmijsku uniformu, usled ega pukovnik opsova i odskoi. Do pade na
zemlju, ali nije odmah izdahnuo. Lojd je, bespomoan, gledao kako krv kulja iz Doove vratne ile na
speenu pansku zemlju. Do je, oigledno, hteo neto da kae, ali rei nije bilo; a onda mu se sklopie oi, i on klonu.
Za kukavice nema milosti ree Bobrov odlazei.
Lojd pogleda u Dejva, koji je leao na zemlji; mrav, garav, hrabar kao lav, esnaest mu je godina,
a poginuo. I nisu ga ubili faisti, ve jedan glupi, nemilosrdni sovjetski oficir. Kakva teta, pomisli
Lojd, i suze mu navree na oi.
Dotra uto neki narednik iz tale.
Odustali su! vikao je on radosno. Predali se oni u venici, istakli belu zastavu. Zauzeli samo
Belite!
Sada ve Lojd nije vie mogao da se odupire vrtoglavici, i izgubi svest.

V
U Londonu je bilo hladno i vlano. Lojd je, po kii, hodao Ulicom Natli, zaputivi se majinoj kui. I
dalje je na sebi imao pansku vojniku bluzu sa rajsferlusom i somotske akire, a na nogama samo
izme, bez arapa. Nosio je mali ranac s preobukom donjim veom i kouljom i limenom oljom.
Oko vrata je bio vezao crvenu maramu, od koje je Dejv napravio povez kad je Lojd ranjen u ruku. Jo
ga je bolela ta ruka, ali mu povez vie nije trebao.
Bilo je to jednog poznog popodneva u oktobru.
Kao to je i oekivao, rasporeen je u voz sa zalihama koji se u Barselonu vraao krcat zarobljenim pobunjenicima. Putovali su tri dana iako je put bio svega sto ezdeset kilometara dug. U Barseloni su ga odvojili od Lenija, i njih dvojica izgubie svaki kontakt. Stao mu je onda neki kamiondija i
povezao ga na sever, a posle toga je peaio, stopirao, i vozio se eleznicom, u vagonima punim
uglja, ljunka ili u jednoj srenoj prilici sanduka s vinom. Francusku granicu preao je neprimetno, nou. Spavao je na tvrdom, prosio za hranu, obavljao razne sitne poslove da uzme neku paru i,

posle dve dine nedelje, zaradio dovoljno za kartu preko Lamana berui groe u jednom vinogradu
kod Bordoa. I tako je doao kui.
Udahnuo je memljiv aldgejtski vazduh pun ai kao da uiva u parfemu. Zastavi pred dvorinom
kapijom, on pogleda u jednu u nizu istovetnih kua, gde je roen pre vie od dvadeset dve godine.
Svetla su gorela iza kiom iaranih prozora; nekoga ima kod kue. On prie ulaznim vratima. I dalje
je kod sebe imao klju; drao ga je zajedno s pasoem. Otkljua vrata i ue.
Ranac je spustio na patos u hodniku, pored stalka za eire.
Ko je to? zau se iz kuhinje. Bio je to glas njegovog ouha Bernija.
Lojd shvati da nije u stanju da govori.
Berni doe do hodnika. Ko...? A oda prepozna Lojda. O, boe! ree. Pa to si ti.
Zdravo, tata ree Lojd.
Mali moj ree Berni pa zagrli Lojda. iv si ree.
Osetio je Lojd kako se Bernijevo telo trese od jecaja.
Minut kasnije Berni obrisa oi rukavom dempera, pa ode do stepenita.
Et! pozva on.
ta je?
Doao je neko da te vidi.
Trenutak.
Nekoliko sekundi kasnije, pojavila se na stepenicama, u plavoj haljini, lepa kao uvek. Negde na
pola puta, ugleda sinovljevo lice i preblede.
O, Dju ree ona. To je Lojd.
Strala je niza stepenice i pala mu u zagrljaj. iv si! ree.
Pisao sam vam iz Barselone...
Nije nam stiglo pismo.
Onda ne znate...
ta?
Dejv Vilijams je poginuo.
O, ne!
Poginuo je u Bici za Belite. Lojd je prethodno bio odluio da ne kae istinu o tome kako je
Dejv poginuo.
A ta bi s Lenijem Grifitsom?
Ne znam. Razdvojili smo se. Nadao sam se da e se moda vratiti kui pre mene.
Ne, nita nisam ula.
A kako je bilo tamo? ree Berni.
Faisti pobeuju. I za to su uglavnom krivi komunisti, koje vie zanima obraun s ostalim leviarskim strankama.
Berni je bio zaprepaen. Ma nije valjda tako?!
Tako je. Ako sam ita nauio u toj paniji, onda sam nauio da protiv komunista moramo da se
borimo sa istom estinom kao protiv faista. Zlo je i jedno i drugo.
Njegova majka se oporo nasmei. Zamisli, boga ti... Ona to odavno zna, pomisli Lojd.
Dosta je bilo politike ree on. Kako si mi ti, mama?
O, isto k i uvek, ali pogledaj se samo kako si mrav!
Nema u paniji bogzna ta da se pojede.
Bolje da ti ja pripremim neto.
Nemoj da uri. Gladujem ve dvanaest meseci izdrau jo nekoliko minuta. Nego, da ti ka-

em ta bi mi prijalo.
ta? Samo reci!
Popio bih natenane jednu olju aja.

5.
1939.
Tomas Make je nadzirao Sovjetsku ambasadu u Berlinu kad je iz zgrade izaao Voloa Pekov.
Prolo je bilo ve est godina otkako je Pruska tajna policija transformisana u novi, efikasniji Gestapo, ali komesar Make je jo vodio odeljenje za nadzor izdajnika i raznih subverzivnih elemenata u
samom gradu Berlinu. Najopasniji meu njima bez sumnje su primali nareenja upravo u zdanju na
adresi Unter den Linden 6365. I zato su Make i njegovi ljudi pratili svakoga ko je u tu zgradu ulazio
i iz nje izlazio.
Ambasada je bila prava tvrava u art deko stilu, sazidana od belog kamena, od kojeg su se odbijali
zaslepljujui zraci avgustovskog sunca. Iznad centralnog bloka uzdizao se stub s fenjerom, kao da bdi,
dok su se sa dve strane pruali redovi visokih, uzanih prozora, nalik uvek budnim straarima.
Make je sedeo u bati kafea, na ploniku prekoputa ulice. Najotmeniji berlinski bulevar vrveo je
od automobila i bicikala; ene su, u letnjim haljinama, sa eirima na glavama, pole u kupovinu; mukarci su ustro koraali, ko u odelu, ko u elegantnoj uniformi. Teko je bilo poverovati da nemaki
komunisti jo postoje. Kako je vie iko mogao da se suprotstavlja nacistima? Nemaka je sad bila
drugaija zemlja. Hitler je iskorenio nezaposlenost to nijednom drugom evropskom voi nije polo za rukom. trajkovi i demonstracije bili su tek bleda uspomena na stara loa vremena. Policija je
imala praktina ovlaenja u borbi protiv kriminala. Bila je to zemlja blagostanja: mnoge porodice
imale su radio, a ubrzo e novim auto-putevima voziti nove, narodne automobile.14
I to nije bilo sve. Nemaka je opet bila jaka. Vojska je bila dobro naoruana i mona. U prethodne
dve godine Velika Nemaka, koja je sada bila najjaa evropska sila, proirila se na raun Austrije i
ehoslovake. Musolinijeva Italija ula je s Nemakom u elini pakt. Ranije te godine Madrid je
konano pao u ruke Frankovih pobunjenika, tako da je sad i panija imala vlast naklonjenu faistima.
Kako bi bilo kom Nemcu moglo da padne na pamet da okrene lea svemu tome i gurne zemlju pod
boljeviku izmu?
U Makeovim oima takvi ljudi bili su olo, gamad, neist, koju je trebalo nemilosrdno progoniti i
do poslednjeg unititi. Sada, dok je razmiljao o njima, lice mu se iskrivilo u gnevni gr i on stade da
lupka stopalom o plonik, kao da se priprema da izgazi nekog komunistu.
A onda ugleda Pekova.
Bio je to mladi u odelu od plavog sera, s mantilom prebaenim preko ruke kao da oekuje promenu vremenskih prilika. Njegova kratko podiana kosa i brz hod otkrivali su vojnika, uprkos civilnoj odei koju je imao na sebi, a po nainu na koji je osmatrao ulicu, tobo nehajno, a u stvari vrlo
temeljno videlo se da radi ili za Obavetajnu slubu Crvene armije ili za NKVD, rusku tajnu policiju.
Makeu se ubrza puls. Naravno, on i njegovi ljudi su, po liku, znali svakoga iz te ambasade. Njihove fotografije iz pasoa uvali su u arhivi, a Makeov tim ih je neprestano drao na oku. O Pekovu,
meutim, nije mnogo znao. ovek je, pre svega, bio mlad imao je dvadeset pet godina, doseti se
Make podatka iz dosijea pa postoji mogunost da je re o niem, ne ba vanom slubeniku. Ili se,
moda, samo dobro pretvara da nije vaan.
Pekov je preao Unter den Linden pa se zaputio upravo ka mestu gde je sedeo Make, nedaleko od
ugla Fridrihove ulice. Kako mu se Pekov pribliavao, Make primeti da je Rus veoma visok i sport-

ski graen. Izraz njegovog lica odavao je pozornost, a pogled mu je bio prodoran.
Make skrenu pogled, najednom nervozan. Uze onda olju, pa otpi malo hladnog taloga kafe, delimino zaklonivi lice. Poeleo je da izbegne pogled tih plavih oiju.
Pekov skrenu u Fridrihovu ulicu. Make glavom dade znak Rajnholdu Vagneru, koji je stajao na
uglu prekoputa, i Vagner krenu za Pekovom. Tad i Make ustade od stola, pa krenu za Vagnerom.
Nisu, naravno, svi u Obavetajnoj slubi Crvene armije bili klasini pijuni iz romana. Veinu obavetajnih podataka prikupljali su na zakonite naine, uglavnom itajui nemaku tampu. Nisu, pritom, bespogovorno verovali u sve to proitaju, ali su zato pratili tragove kao to je, na primer, reklama da je fabrici oruja potrebno deset obuenih radnika na strugu. Sem toga, Rusi su mogli slobodno da putuju po Nemakoj i razgledaju za razliku od diplomata u Sovjetskom Savezu, kojima nije bilo dozvoljeno da naputaju Moskvu bez pratnje. Mladi koga su Make i Vagner sada pratili moda je upravo jedan od tih krotkih sakupljaa obavetajnih podataka to itaju novine; za taj posao
dovoljno je bilo dobro poznavanje nemakog jezika i sposobnost saimanja prikupljenih informacija.
Pratili su Pekova dok je prolazio pored restorana koji je drao Makeov brat. Naziv lokala je i dalje bio Bistro Robert, ali klijentela nije bila ista. Nisu tu vie navraali imuni homoseksualci, jevrejski trgovci s ljubavnicama, niti preplaene glumice koje naruuju roze ampanj. Ako ve nisu u
nekom koncentracionom logoru, takvi ljudi su u poslednje vreme gledali da to manje skreu panju.
Neki su i otili iz Nemake sva srea te ih se najzad otarasismo, razmiljao je Make, makar to, naalost, znailo da restoran ne donosi prihode kao nekada.
Pitao se, dokon, ta li je bilo s bivim vlasnikom, Robertom fon Ulrihom. Kao kroz maglu seti se
da je taj ovek otiao u Englesku. Moda je tamo otvorio restoran za nastrane tipove.
Pekov ue u bar.
Vagner ue za njim, minut-dva kasnije, a Make ostade napolju, da prati ta se deava. Bio je to popularan lokal. Dok je Make ekao da Pekov izae, vide nekog vojnika kako ulazi s devojkom, dok
dve dobro obuene ene i neki starac u prljavom mantilu izaoe, i odoe nekud. Vagner je iz bara
izaao sam, pogledao Makea pravo u oi, i zbunjeno rairio ruke.
Make pree ulicu. Vagner je bio zabrinut. Nema ga tamo!
Dobro si pogledao?
Jesam, ukljuujui klozete i kuhinju.
Jesi li pitao da nije neko izlazio na zadnja vrata?
Rekoe da nije.
S razlogom je Vagnera obuzeo strah. Bila je to nova Nemaka i za poinjene greke kazne vie nisu
bile blage. Za ovo je mogao biti strogo kanjen.
No ovoga puta nee biti tako. Dobro onda ree mu Make.
Vagner nije mogao da sakrije olakanje. Stvarno?
Nauili smo neto vano ree Make. To to nas se ovako struno ratosiljao kazuje nam da je
ovek pijun i to vrlo dobar.

II
Voloa je uao na stanicu u Fridrihovoj ulici i seo na U-liniju. Skinuo je kapu, naoare i prljav kini
mantil, koji su mu posluili da se prerui u starca. Sede onda, izvadi maramicu i obrisa prainu kojom
je prethodno posuo cipele da bi izgledale iznoene.
Nije bio sasvim siguran da li je taj kini mantil pravo reenje. Dan je bio sunan, i on se bojao da
e ga Gestapo u mantilu primetiti i prozreti njegove namere. No nisu bili tako pametni, a otkako je

izaao iz bara, gde se, u mukom nuniku, na brzinu presvukao niko ga nije pratio.
Spremao se da uini neto veoma opasno. Ako otkriju da se povezao s jednim nemakim disidentom, najbolje emu bi mogao da se nada bilo bi da ga deportuju u Moskvu, dok bi od karijere mogao
da se oprosti. Ukoliko mu se pak ne posrei, i on i disident nestali bi u podrumu sedita Gestapoa, u
Ulici princa Albrehta, i svetlost dana vie ne bi ugledali. Sovjetske vlasti alile bi se zbog nestanka
jednog svog diplomate, nemaka policija bi se pravila da traga za nestalim, ali bi onda, sa aljenjem,
poruila da potraga nije uspela.
Voloa nikada nije bio u seditu Gestapoa, naravno, ali je znao ta bi tamo moglo da se oekuje.
Slina je bila centrala NKVD-a u zgradi Sovjetske trgovinske misije u Ulici Licenburger broj 11: elina vrata, soba za sasluanje sa zidovima u ploicama, da se lake spere krv, zatim kada u kojoj se
seku leevi, i elektrina pe, gde se spaljuju delovi tela.
Voloa je poslat u Berlin da razgrana tamonju mreu sovjetskih pijuna. Faizam je, u pobednikom zanosu, marirao Evropom, a Nemaka je u tim danima predstavljala veu pretnju za SSSR no
do tada. Staljin je otpustio ministra spoljnih poslova Litvinova, i na njegovo mesto postavio Vjaeslava Molotova. Ali ta je i Molotov mogao da uradi? Faiste je, inilo se, nemogue bilo zaustaviti.
Kremlj su morile poniavajue uspomene na Veliki rat, u kojem su Nemci naneli poraz ruskoj armiji
od est miliona ljudi. Staljin se u meuvremenu pripremio da sklopi sporazum s Francuskom i Britanijom, da ogranii mo Nemake, ali tri sile ipak nisu uspele da se dogovore i upravo tih dana pregovori su propali.
Oekivalo se, stoga, da e pre ili kasnije izbiti rat izmeu Nemake i Sovjetskog Saveza, a Voloin
zadatak bio je da prikuplja vojne obavetajne podatke koji bi Sovjetima pomogli da iz tog rata izau
kao pobednici.
Sa voza je siao u siromanom, radnikom delu Berlina Vedingu, severno od gradskog centra. Stajao je ispred stanice i ekao, posmatrajui putnike i pretvarajui se da ita red vonje zalepljen na zidu. Nije se pomerio odatle dok nije bio sasvim siguran da ga niko ne prati.
Zatim je otiao do jeftinog restorana, koji je sm prethodno odabrao za mesto susreta. Po ve ustaljenoj praksi, nije uao unutra, ve je stao na autobusku stanicu prekoputa i posmatrao ulaz restorana.
Bio je potpuno siguran da se usput oslobodio pratilaca, ako ih je i bilo, ali sada je morao da se uveri
da ni Vernera niko nije pratio.
Nije bio siguran da e prepoznati dvadesetogodinjeg Vernera Franka, koji je imao etrnaest godina kad ga je Voloa poslednji put video. Toga se pribojavao i Verner, pa su se zato dogovorili da
obojica dre najnovije izdanje Berliner morgenposta, i to otvoreno na sportskim stranama. I tako je
Voloa, dok je ekao, itao o novoj fudbalskoj sezoni, na svakih nekoliko sekundi pogldajui da odnekud ne naie Verner. Jo od kolskih dana u Berlinu, Voloa je navijao za najbolji klub iz ovog grada, Hertu. I esto je skandirao: Ha, ho, he! Herta Be-eS-Ce! Zanimalo ga je kakav je Hertin tim, ali
mu je od napetosti popustila panja, pa je jedan te isti tekst itao unedogled, a da mu nita nije ostajalo u glavi.
Dve godine koje je proveo u paniji nisu mu, u profesionalnom smislu, donele napredak koji je
oekivao naprotiv, ak. Voloa je meu nemakim dobrovoljcima razotkrio vei broj nacistikih
pijuna poput Hajnca Bauera. Ali onda bi to NKVD-u posluilo kao izgovor da pohapsi i neke prave
dobrovoljce, koji bi jedva izrazili blago nezadovoljstvo postupcima komunistike struje. Stotine mladih idealista mueno je i umoreno u tamnicama NKVD-a. Ponekad bi se oveku uinilo da komuniste,
zapravo, vie zanima borba protiv njihovih sopstvenih saveznika anarhista nego protiv faistikog neprijatelja.
I sve to ni za ta. Staljinova politika bila je totalni neuspeh, katastrofa. Iz nje je proistekla desni-

arska diktatura, to je bio najgori ishod za Sovjetski Savez. Ali krivica je stavljena na teret onih Rusa koji su bili u paniji, iako su ti ljudi odano izvravali naloge iz Kremlja. Neki od njih nestali su
ubrzo po povratku u Moskvu.
Voloa se, posle pada Madrida, kui vratio ispunjen strahom. I primetio je da se u meuvremenu
mnogo toga promenilo. U godinama 1937. i 1938. Staljin je sproveo istku u redovima Crvene armije. Hiljade komandanata je progutao mrak, ukljuujui i mnoge stanare Vladine kue, gde su iveli
Voloini roditelji. Ali su zato nekada prenebregavani ljudi, kakav je bio Grigorij Pekov, sada unapreeni, te su zauzeli mesta onih stradalih u istkama. I tako je Grigorijeva karijera dobila novi zamah. On je bio zaduen za odbranu Moskve od vazdunih napada, i imao je posla preko glave. Verovatno se, zbog njegovog unapreenja, Voloa nije naao meu rtvenim jarcima koji su optueni za
neuspeh Staljinove politike u paniji.
Nezgodni Ilja Dvorkin je takoe nekim udom izbegao kanjavanje. Vratio se u Moskvu i oenio se
Voloinom sestrom Anjom, to je Voloi teko palo. No ko e znati ensko srce kad su takve stvari
posredi. Anja je ve bila zatrudnela, a Voloa nikako nije mogao da se otrese komarne slike: njegova sestra doji dete s glavom kao u pacova.
Posle kratkog odsustva, Voloa je rasporeen u Berlin, gde je ponovo morao da se dokazuje.
Sad podie pogled s novina i ugleda Vernera, koji je hodao drugom stranom ulice.
Verner se nije mnogo izmenio. Jeste bio malo vii i razvijeniji, ali je i dalje imao onu crvenkastoplavu kosu koja mu je padala na elo (devojke zbog toga nisu mogle da mu odole), i isti onaj izraz trpeljivosti izmeane s blagom nevericom u plavim oima. Nosio je elegantno, svetloplavo letnje odelo, a na manetnama su mu sijale zlatne kope.
Niko ga nije pratio.
Voloa pree ulicu i zaustavi Vernera pre nego to je stigao do restorana. Vernerovo lice ozari irok osmeh, blesnue mu beli zubi.
Ne bih te prepoznao tako oianog po vojniki ree on Voloi. Drago mi je to te vidim, posle toliko godina.
Nije izgubio toplinu i arm, primeti Voloa. Hajde da uemo.
Nee valjda stvarno u taj umez? ree Verner. Unutra ti je sve puno vodoinstalatera to jedu
kobasice sa senfom.
Hou da se sklonim s ulice. Ovde moe da nas vidi svako.
Ima tu jedna uliica, tri zgrade dalje.
Dobro.
Preli su tu kratku razdaljinu i skrenuli u uzan prolaz izmeu stovarita uglja i bakalnice. ta si ti
radio sve ovo vreme? upita Verner.
Borio se protiv faista, isto kao i ti. Voloa razmisli naas da li da mu kae i neto vie. Bio
sam u paniji dodade. To, uostalom, nije bila tajna.
Ni vi tamo niste imali nita vie uspeha nego mi ovde u Nemakoj.
Ali jo nije gotovo.
ekaj da te pitam neto ree Verner naslonivi se na zid. Kad bi pomislio da je boljevizam
lo, da li bi pijunirao na tetu Sovjetskog Saveza?
Voloi je instinkt nalagao da odgovori: Ne, apsolutno ne! ali pre nego to je prevalio re preko
usana, on oseti koliko bi to bilo netaktino s njegove strane jer to to bi njemu bilo mrsko Verner je
upravo inio, izdajui svoju zemlju zarad nekog vieg cilja.
Ne znam odvrati Voloa. Mislim da i tebi mora da je mnogo teko to radi protiv Nemake,
makar i mrzeo naciste.

 U pravu si ree Verner. A ta biva ako izbije rat? Hou li vam pomagati da ubijate nae vojnike i bombardujete nam gradove?
Voloa se sad ve zabrinuo. Imao je utisak da je Verner poeo da poputa. To je jedini nain da
se nacisti poraze. Zna to i sm ree on.
Znam. Odavno sam ja doneo odluku. A nacisti nisu uinili nita da bih se u meuvremenu predomislio. No teko je, to je sve.
Razumem te Voloa e saoseajno.
Hteo sam da ti predloim neke druge ljude koji bi moda radili za vas ovo to radim ja ree
Verner.
Voloa klimnu glavom. Ljude kao to je Vilhelm Frunce. Sea se njega? Najpametniji deko u
koli. Ozbiljan socijalista on je predsedavao onom skupu koji su smeekouljai rasturili.
Verner je vrteo glavom. On je otiao u Englesku.
Voloi bi ao zbog toga. Zato?
On je briljantan fiziar, i sad studira u Londonu.
Dovraga.
Ali setio sam se drugog oveka.
Odlino!
Poznaje li Hajnriha fon Kesela?
Ne bih rekao. Jel iao u nau kolu?
Ne, on je iao u neku katoliku kolu. U to vreme se politiki nije slagao sa nama. Njegov otac je
bio krupna zverka u Partiji centra...
Koja je trideset tree dovela Hitlera na vlast!
Tano tako! Hajnrih je u to vreme radio za oca. Otac je preao u naciste, a njegovog sina mori
oseaj krivice.
A otkud ti to zna.
Napio se i rekao mojoj sestri Fridi. Ona sad ima sedamnaest godina. Mislim da mu se svia.
To je ve neto. Voloi se popravi raspoloenje. Jel on komunista?
Nije.
A to misli da bi hteo da radi za nas?
Pitao sam ga, otvoreno. Da ti se ukae prilika da se bori protiv nacista tako to bi pijunirao za
Sovjetski Savez, da li bi pristao? , tako sam ga pitao. I on je rekao da bi.
ime se on bavi?
U vojsci je, ali pati od grudobolje, pa su ga postavili za atu to je za nas srena okolnost, jer
radi za Vrhovnu komandu, u Odeljenju za privredno planiranje i nabavke.
Voloa je bio zadivljen. Pa takav e ovek tano znati koliko kamiona, tenkova, mitraljeza i podmornica nemaka vojska dobija svakog meseca i gde e to oruje biti razmeteno. Sad je ve postajalo uzbudljivo.
Kad bih mogao da se upoznam s njim? upita Voloa.
Odmah. Dogovorio sam se s njim da se, posle posla, naemo na piu u hotelu Adlon.
Voloa zajea. Adlon je bio najotmeniji hotel u Berlinu. Nalazio se na Unter den Lindenu. Budui
da su se u tom delu grada nalazile vladine zgrade i diplomatska predstavnitva, bar ovog hotela bio je
omiljeno sastajalite novinara koji su se nadali novim traevima. Voloi, zato, nikada ne bi palo na
pamet da to mesto odabere za sastanak s nekim. No ovu priliku, jednostavno, nije mogao da propusti.
Dobro ree on. Ali tamo ne smeju da me vide kako priam ni sa tobom ni sa njim. Najpre ti
ui, a ja u za tobom, da malo osmotrim Hajnriha, a onda u ga kasnije pratiti i prii mu.

 Vai. Ja vozim. Kola su mi iza ugla.

Dok su ili ka drugom kraju uliice, Verner dade Voloi Hajnrihove adrese, kunu i na poslu, i Voloa ih upamti.
Evo nas! ree Verner. Uskai.
Verner je vozio mercedes 540K autoban kurijer, toliko lep model da su se za njim samo okretale
glave, sa elegantno zaobljenim blatobranima, haubom duom od celog forda model T, s nakoenim
zadnjim delom mekih linija. Ta kola su bila toliko skupa da je prodato svega nekoliko komada.
Voloa je zinuo u udu. Zar ne bi trebalo da vozi neka malo neupadljivija kola? upita on u neverici.
To ti je dvostruki blef odgovori Verner. Oni misle da pravi pijun nikada ne bi vozio neto
to toliko bode oi.
Voloa je upravo nameravao da ga upita odakle mu novac za takva kola, ali se onda doseti da je
Vernerov otac bogati fabrikant.
Ja u to ne ulazim ree Voloa. Vozom u.
Kako hoe.
Vidimo se u Adlonu, ali pravi se da me ne poznaje.
Razume se.
Pola sata kasnije Voloa je ugledao Vernerov automobil nehajno parkiran ispred hotela. To Vernerovo epurenje njemu se inilo budalastim, ali sada se ve i sm pitao nije li to, zapravo, nezaobilazni element Vernerove odvanosti. Moda je Verner i morao da se pravi da je upravo takav, bez ikakvih briga na ovome svetu, kako bi inae i odluio da se bavi tako opasnim poslom kao to je pijuniranje nacista. Kada bi sebi jasno predoio u kakvu se opasnost uputa, moda bi od svega odustao.
Bar hotela Adlon bio je pun moderno odevenih ena i lepo obuenih mukaraca, od kojih su mnogi
na sebi imali elegantne, po meri krojene uniforme. Voloa odmah primeti Vernera, koji je sedeo za
stolom s nekim ovekom po svemu sudei, Hajnrihom fon Keselom. Dok je prolazio poed njih, Voloa nau kako Hajnrih govori polemikim tonom:
Bak Klejton ti je mnogo bolji truba od Hot Lips Pejda.
Voloa se progura nekako do anka, narui pivo, sve vreme diskretno prouavajui potencijalnog
novog pijuna.
Hajnrih je imao svetlu put i gustu, tamnu kosu, dugaku po vojnim merilima. Iako su razgovarali o,
uslovno reeno, nevanoj stvari kao to je dez, Voloi se uinilo da je Hajnrih vrlo napet, jer je sve
vreme gestikulirao i u vie navrata proao prstima kroz kosu. U depu vojnike koulje nosio je knjigu, i Voloa je bio gotovo sasvim siguran da je re o poeziji.
Voloa je polako popio dva piva, pretvarajui se da detaljno ita Morgenpost. I nastojao je da se
ne zagreje previe za Hajnriha. ovek je obeavao, i te kako, ali to samo po sebi nije znailo da e i
hteti da sarauje.
Vrbovanje dounika bilo je najtei deo Voloinog posla. Mere opreza teko je bilo preduzeti, zato
to sama meta jo nije bila pridobijena. Ljudima si esto morao da prilazi u potpuno neprikladnim
situacijama, obino na nekom javnom mestu. Nemogue je bilo znati kako e meta reagovati; moda
e se naljutiti, moda e preglasno odbiti ponudu, ili se pak preplaiti pa pobei. Onaj to vrbuje,
meutim, nije mogao mnogo ta da uini kako bi stvari drao pod kontrolom. U jednom trenutku bi,
hteo ne hteo, morao da postavi jednostavno, nedvosmisleno pitanje: Hoe da bude pijun?
Razmiljao je kako da prie Hajnrihu. Vera mu je, izgleda, veoma bitna. Pamtio je Voloa rei
svoga efa Lemitova: Od bivih katolika postaju dobri agenti. Kad odbace neprikosnoveni autoritet
Crkve, oni prihvate neprikosnoveni autoritet Partije. Moda Hajnrih hoe da se iskupi za neto to je

uinio. No da li e biti spreman da ivot stavi na kocku?

Verner, najzad, plati raun, i on i Hajnrih odoe. Voloa poe za njima. Ona dvojica se rastadoe
ispred hotela; Verner se, uz kripu guma, odveze svojim kolima, dok se Hajnrih peice zaputi kroz
park. Voloa poe za njim.
Smrkavalo se, ali nebo je bilo vedro, i Voloa je dobro video. Mnogi su bili izali da se proetaju
po toplom veernjem vazduhu, veinom u parovima. Voloa se vie puta osvrnuo da proveri da niko
nije krenuo za njim, ili za Hajnrihom, kad su izali iz Adlona. Uverivi se da nema nikoga, on duboko
udahnu, stisnu petlju, pa sustie Hajnriha.
Postoji nain da okajemo svoje grehe ree Voloa koraajui uporedo sa Hajnrihom.
Ovaj ga osmotri obazrivo, kao oveka koji je, moda, i lud.
Vi ste svetenik? upita on.
Mogao bi da se osveti naopakom reimu u ijoj si izgradnji i sm uestvovao ree Voloa.
Hajnrih je i dalje hodao, ali je izgledao zabrinuto.
Ko ste vi? ta znate o meni?
Voloa i dalje nije obraao panju na Hajnrihova pitanja. Nacisti e jednoga dana biti poraeni
ree on. A taj dan e, uz tvoju pomo, ranije svanuti.
Ako ste vi neki agent Gestapoa, koji se nada da e me namamiti u klopku, nemojte gubiti vreme.
Ja sam lojalan Nemakoj.
Jesi li zapazio moj naglasak?
Jesam rekao bih da ste Rus.
A koliko, molim te, agenta Gestapoa govori nemaki s ruskim akcentom? Ili ima toliko mate da
to odglumi?
Hajnrih se nervozno nasmeja. Ne znam ja nita o agentima Gestapoa. Nije ni trebalo da nainjem
tu temu, vrlo glupo s moje strane dodade on.
U tvojoj kancelariji prave se izvetaji o koliini naoruanja i ostalim vojnim porudbinama. Neprijateljima nacizma kopije tih izvetaja mogle bi biti od nemerljive koristi.
Crvenoj armiji, hoete da kaete.
A ko e drugi sruiti ovaj reim?
Mi pedantno vodimo evidenciju o svakoj kopiji takvih izvetaja.
Voloa jedva potisnu pobedniko likovanje. Hajnrih je, dakle, ve razmiljao o tekoama u praksi. A to znai da je, u naelu, sklon da prihvati ponudu.
Stavi jo jedan list indiga ree mu Voloa. Ili napravi stenogram. Ili uzme kopiju iz neijeg dosijea. Ima naina.
Naravno da ima. A meni u svakom sluaju ode glava.
Ako nita ne preduzmemo u vezi sa zloinima koje ovaj reim ini vredi li ita ovaj ivot?
Hajnrih zastade i pogleda Volou pravo u oi. Voloa nije mogao da prozre o emu ovaj razmilja,
ali mu je instinkt govorio da je bolje da uti. Posle duge pauze, Hajnrih uzdahnu i ree:
Razmisliu o tome.
Moj je, likovao je sad Voloa.
Kako da stupim u vezu s vama? upita Hajnrih.
Nee ti stupati u vezu sa mnom ree mu Voloa. Ja u s tobom. On ovla dodirnu obod eira, pa ode tamo odakle je i doao.
Voloa je bio oduevljen. Da Hajnrih ne namerava da prihvati njegovu ponudu, odluno bi je odbio. Samo to to je obeao da e razmisliti bilo je kao da je ponudu prihvatio. Pustie on to da prenoi. Promislie dobro o svim opasnostima koje to nosi. Ali pristae, na kraju. Voloa je bio gotovo si-

guran u to.
A onda opomenu sebe: ni u samopouzdanju ne treba preterivati. Ko zna ta sve moe da poe naopako.
Bilo kako bilo, Voloa je pun nade izaao iz parka, pa produio, pod jarkim svetlima, pored duana i restorana Unter den Lindena. Jo nije bio veerao, ali nije sebi mogao da priuti obrok u nekom
od lokala u toj ulici.
Seo je u tramvaj i odvezao se na istok, u jeftiniji kraj Fridrihajn, pa otiao do malog iznajmljenog
stana. Vrata mu je otvorila oniska lepukasta osamnaestogodinjakinja svetle kose. Na sebi je imala
ruiasti demper i tamne pantalone, i bila je bosa. Premda vitka, imala je divne, bujne dojke.
Izvini to upadam ovako nenajavljen ree Voloa. Jel smetam?
Ona se nasmei. Ni najmanje. Ui.
On ue u stan. Devojka zatvori vrata, pa mu se baci u zagrljaj.
Uvek se radujem da te vidim ree, i eljno ga poljubi.
Lili Markgraf je bila devojka koja se u ljubavi nije tedela. Voloa je, otkako se vratio u Berlin,
jednom nedeljno izlazio s njom. Nije se zaljubio u Lili, a i znao je da se ona via s drugim mukarcima, pored ostalog i s Vernerom; ali kad god su bili zajedno, bila je veoma strastvena.
uo si vest? upita ga ona malo kasnije. Jesi li zato doao?
Kakvu vest?
Lili je radila kao sekretarica u jednoj novinskoj agenciji, i uvek bi prva saznala ta se deava.
Sovjetski Savez je sklopio pakt s Nemakom! ree ona.
To nije imalo nikakvog smisla. Misli, s Britanijom i Francuskom, a protiv Nemake na to e
on.
Ne, ne mislim tako! U tome i jeste iznenaenje: Staljin i Hitler su sad prijatelji.
Ali... zausti Voloa, no ostade bez glasa, sav smeten. Prijatelji? Njemu je to izgledalo sumanuto. Ili je to, dakle, reenje za koje se zalagao novi ef sovjetske diplomatije Molotov? Nismo uspeli
da zaustavimo plimu faizma u svetu i sada emo, znai, da odustanemo od daljih pokuaja?
Zato li je moj otac uestvovao u revoluciji?

III
Vudi Djuar je, posle etiri godine, ponovo sreo Doanu Rouzrok. Niko ko je poznavao njenog oca nije poverovao u to da je on napastvovao neku starletu u hotelu Ric-Karlton. Devojka je odustala od tube; za novine je to bila dosadna vest, pa su joj posvetile samo malo prostora. No uprkos svemu,
Dejv je ostao silovatelj u oima itelja Bafala. Zato su se Doanini roditelji preselili u Palm Bi, a
Vudi je izgubio svaki kontakt s njom.
Naredni put video ju je u Beloj kui.
Vudi je tamo doao sa ocem, senatorom Gasom Djuarom, i upravo je trebalo da se sastanu s predsednikom. Vudi je Frenklina D. Ruzvelta imao prilike da vidi u vie navrata. Njegov otac i predsednik bili su dugogodinji prijatelji. Do tih susreta dolazilo je, meutim, uvek prilikom veih okupljanja, kada bi se F. D. R. samo rukovao s Vudijem i upitao ga kako mu je u koli. Ovo e pak biti prvi
put da Vudi prisustvuje jednom pravom politikom sastanku s predsednikom.
Uli su na glavni ulaz u Zapadno krilo, proli kroz hol, i obreli se u prostranoj ekaonici; tu ju je i
video.
Vudi je oduevljeno gledao u Doanu. Jedva da se promenila u meuvremenu. Sa uzanim, nadmenim licem i zakrivljenim nosom, i dalje je liila na prvosvetenicu neke drevne religije. Kao i uvek,

na sebi je imala jednostavnu odeu, to je samo pojaavalo dramski efekat: danas je bila u tamnoplavom kompletu od neke fine tkanine, dok je na glavi nosila slamnati eir iste boje sa irokim obodom.
Vudiju je bilo drago to je tog jutra obukao istu belu koulju i vezao novu kravatu na pruge.
Njoj je, oigledno, bilo drago to ga vidi. Odlino izgleda! ree ona. Jel sad radi u Vaingtonu?
Samo pomaem ocu u kancelariji preko leta odvrati on. Jo sam na Harvardu.
Ona se okrenu prema njegovom ocu i ree, s puno potovanja:
Dobar dan, senatore.
Zdravo, Doana.
Vudi je sav cepteo od radosti to je naleteo na nju. Bila je privlana kao i uvek. Nije mu bilo pravo da se razgovor odmah zavri.
Otkud ti ovde? upita Vudi.
Radim u Stejt departmentu.
Vudi klimnu glavom. Otud onoliko potovanje prema njegovom ocu. I Doana je, znai, ula u svet
u kojem se ljudi dodvoravaju senatoru Djuaru.
ta tano radi? upita Vudi.
Ja sam ti pomonica jednog pomonika. Moj ef je trenutno kod predsednika, ali ja sam jo uvek
na previe niskom poloaju da bih ulazila s njim unutra.
Tebe je politika oduvek zanimala. Seam se one rasprave o linu.
Nedostaje mi Bafalo. Kako smo se samo tamo zabavljali nekada!
Vudi se doseti kako ju je ljubio na balu u Reket-klubu, i umalo pocrvene.
Molim te, prenesi ocu najsrdanije pozdrave ree Vudijev otac, dajui tako sinu do znanja da
bi trebalo da krenu.
Vudi je na trenutak razmiljao da li da je pita za broj telefona, ali ga ona preduhitri. Volela bih da
se vidimo ponovo, Vudi ree.
Oduevio se. Naravno!
Jesi li slobodan veeras? Pozvala sam nekoliko prijatelja na koktel.
Sjajno!
Dala mu je adresu stanovala je u zgradi nedaleko odatle a onda Vudija otac poe da pouruje s
drugog kraja prostorije.
Prepoznavi Gasa, straar mu klimnu glavom, i oni uoe u drugu ekaonicu.
A sad, Vudi ree Gas nemoj da govori nita osim ako ti se predsednik ne obrati.
Vudi je pokuao da se usredsredi na predstojei sastanak. Evropa je pretrpela pravi politiki zemljotres: Sovjetski Savez potpisao je mirovni sporazum s nacistikom Nemakom, to je svima poremetilo proraune. Vudijev otac bio je glavni lan senatskog Odbora za odnose sa inostranstvom, i
predsednika je zanimalo njegovo miljenje.
Gas Djuar je nameravao da porazgovara o jo neem. elja mu je bila da ubedi Ruzvelta da obnovi Drutvo naroda.
Bie teko ubediti ga u to. Sjedinjene Drave nikada nisu ni pristupile Drutvu naroda, i Amerikancima ta organizacija nije bila posebno draga. Drutvo je realo poraze nastojei da suzbije krize koje
su izbijale tridesetih: japansku agresiju na Dalekom istoku, italijanski imperijalizam u Africi, nacistika osvajanja u Evropi, unitavanje demokratije u paniji. Ali Gas je vrsto reio da pokua. I Vudi je znao da je to oduvek bio oev san; da se stvori svetsko vee koje e miriti sukobljene strane i
spreavati ratove.
Vudi je u tome potpuno podravao oca. Odrao je govor na tu temu u okviru jedne debate na Har-

vardu. Kad izmeu dve zemlje nastane nesporazum, najgore to se moe desiti jeste da ljudi ponu
meusobno da se ubijaju. To se, njemu bar, inilo u prilinoj meri oiglednim. Jasno je meni zbog
ega se to dogaa, naravno, rekao je on u istoj toj debati. Kao to mi je, uostalom, jasno i zbog ega se pijanci potuku. No to ovakve postupke ne ini nita manje nerazboritim.
Sada je, meutim, Vudiju teko bilo da razmilja o ratu koji je pretio Evropi. Preplavie ga sva
ona stara oseanja prema Doani. Pitao se da li bi se, moda, ponovo ljubila s njim moda e veeras? Oduvek joj se sviao, a svia joj se, izgleda, i sada to bi ga inae zvala na zabavu? Trideset
pete nije htela da izlazi s njim, jer mu je bilo petnaest a njoj ve osamnaest godina, to je i bilo razumljivo, mada Vudi u to vreme nije tako mislio. No sada su etiri godine stariji, i razlika u godinama
ne bi bila toliko upadljiva zar ne? Nadao se da ne bi. Zabavljao se on s devojkama u Bafalu, a potom i na Harvardu, ali ni prema jednoj nije osetio onu sveproimajuu strast koju je u njemu pobuivala Doana.
Jesi li me razumeo? upita ga otac.
Vudi se postide. Njegov otac upravo se pripremao da predsedniku iznese predlog koji bi mogao da
donese mir u svetu, a Vudiju je na pameti bilo samo to kako e se ljubiti sa Doanom.
Svakako odgovori on. Neu govoriti nita dok mi se on najpre ne obrati.
Visoka, vitka ena u ranim etrdesetim izae uto iz sobe, oputena i samouverena, kao da je pod
tim krovom gazdarica; Vudi prepoznade Margerit Lehend, poznatu kao Misi, koja je vodila Ruzveltov
kabinet. Imala je izdueno, mukobanjasto lice s velikim nosom, a kosa joj je, jedva primetno, bila
proarana sedinom. Toplo se nasmeila ugledavi Gasa.
Pravo je zadovoljstvo videti vas opet, senatore.
Kako si mi, Misi? Sea se moga sina, Vudroa.
Seam se. Predsednik vas eka obojicu.
Misi je bila uvena po privrenosti Ruzveltu. F. D. R. je prema njoj oseao naklonost veu od one
koja prilii oenjenom mukarcu, ili se bar tako govorkalo po Vaingtonu. Vudi je znao, na osnovu uzdranih ali slikovitih opaski koje su razmenjivali njegovi roditelji, da Ruzveltova paraliza nije zahvatila i polne organe. Bilo kako bilo, njegova supruga Elenor nije htela da spava s njim jo otkako
im je rodila esto dete, a otada je prolo vie od dvadeset godina. Moda je, stoga, i imao pravo na
jednu nenu sekretaricu.
Provela ih je kroz jo jedna vrata, i dalje, uzanim hodnikom, do Ovalnog kabineta.
Predsednik je sedeo za radnim stolom leima okrenut trima visokim prozorima u ovalnoj sobi. Na
prozore, okrenute ka jugu, bile su navuene zavese, da ga zatite od avgustovskog sunca, koje je prilo kroz stakla. Ruzvelt je sedeo na obinoj kancelarijskoj stolici, ne u kolicima, primeti Vudi. Nosio
je belo odelo i puio cigaretu na mutiklu.
Nije to bio, ako emo pravo, naoit mukarac. Imao je duboke zaliske i isturenu bradu, a na nosu je
drao onaj cviker, zbog kojeg su mu oi izgledale preblizu. Pa ipak, bilo je neeg to te napreac
osvoji u tom otvorenom osmehu, pruenoj ruci i srdanom glasu:
Drago mi je to te vidim, Gase, izvoli, ui.
Gospodine predsednie, vi se svakako seate mog starijeg sina, Vudroa.
Naravno. ta ima novo na Harvardu, Vudi?
Nita naroito, gospodine, hvala na pitanju. Ja sam tamo u debatnom timu. Vudi je znao da se
politiari esto trude da izgledaju kao da su sa svima prisni. Ili imaju izvanredno pamenje ili ih sekretarice uvek pravovremeno podsete.
I ja sam iao na Harvard. Sedite, sedite. Ruzvelt izvadi patrljak od cigarete iz mutikle i ugasi
ga u ve punoj pepeljari. Gase, ta se to, boga ti, dogaa u Evropi?

Predsednik je, naravno, sasvim dobro znao ta se dogaa u Evropi, pomisli Vudi. Pa imao je ceo
Stejt department da mu o tome pria. No on je eleo da uje miljenje Gasa Djuara.
Nemaka i Rusija su i dalje smrtni neprijatelji, ako mene pitate ree Gas.
To smo svi mi mislili. A to su onda potpisali sporazum?
Zato to im, na krae staze, tako odgovara, i jednima i drugima. Staljinu treba vremena. On hoe
da ojaa Crvenu armiju, da bi mogao da porazi Nemce, ako do toga doe.
A onaj drugi?
Hitler je, oigledno, na korak od toga da uini neto u Poljskoj. Nemaka tampa je puna besmislenih pria o tome kako Poljaci zlostavljaju stanovnitvo koje govori nemaki. Ne raspiruje Hitler
mrnju tek tako. ta god da namerava, ne eli da mu se Sovjeti ispree na putu. Otuda taj sporazum.
Otprilike isto to govori i Hal. Kordel Hal je bio dravni sekretar. Ali on ne zna ta e dalje
biti. Hoe li Staljin dozvoliti Hitleru da ini ta mu je volja?
Moja je pretpostavka da e oni podeliti Poljsku u narednih nekoliko nedelja.
A onda?
Pre nekoliko nedelja Britanci su potpisali sporazum s Poljacima i obeali im da e im pritei u
pomo ako budu napadnuti.
Ali ta oni tu mogu?
Nita, gospodine. Britanska kopnena vojska, mornarica i vazduhoplovstvo ne mogu spreiti
Nemce da pregaze Poljsku.
A ta ti misli, Gase, ta treba mi da uradimo? upita predsednik.
Vudi je bio svestan da je to velika prilika za njegovog oca. Svu predsednikovu panju moi e da
zaokupi na nekoliko minuta. Retko se oveku ukazuje prilika da utie na tok dogaaja. Vudi kriom
ukrsti prste.
Gas se nagnu. Mi sigurno ne elimo da i nai sinovi idu u rat kao mi nekad.
Ruzvelt je imao etvoricu sinova, i svi su bili u dvadesetim i tridesetim. Vudi toga asa shvati zato je i sm tu; otac ga je na ovaj sastanak poveo kako bi predsednika podsetio na njegove sopstvene
sinove. Gas tiho ree:
Ne moemo ponovo da aljemo amerike momke da ginu po Evropi. Svetu je sad potrebna svetska policija.
ta ima na umu? uzdrano e Ruzvelt.
Ne predstavlja Drutvo naroda ba toliki neuspeh kao to to ljudi misle. Dvadesetih je, na primer, reilo granini spor izmeu Finske i vedske, a onda jo jedan, izmeu Turske i Iraka. Gas je
nabrajao na prste. Spreilo je Grku i Jugoslaviju da napadnu Albaniju, i ubedilo Grke da se povuku iz Bugarske. Drutvo je, takoe, poslalo mirovne snage sa zadatkom da suzbiju neprijateljstvo izmeu Kolumbije i Perua.
Sve je to tano. Ali je zato tridesetih...
Drutvo nije bilo dovoljno jako da bi se izborilo s faistikom agresijom. To ne treba nikoga da
iznenauje. Ono je od poetka bilo obogaljeno zato to je na Kongres odbio da ratifikuje Sveani
sporazum, tako da Sjedinjene Drave nikada nisu ni postale njegov lan. Treba da ga preuredimo,
osnaimo, i na elo te zajednice postavimo Amerikance. Gas zastade. Gospodine predsednie,
prerano je da odustanemo od mira u svetu.
Vudi je zadrao dah. Ruzvelt klimnu glavom, ali on je, kad bolje razmisli, uvek klimao glavom, i
Vudi je to znao. Retko mu se deavalo da otvoreno iskae neslaganje. Mrzeo je sukobljavanja. Mora
da vodi rauna, esto je govorio njegov otac, da to njegovo utanje ne pobrka sa odobravanjem.
Vudi se nije ni usuivao da pogleda u oca, koji je sedeo tu do njega, ali je oseao napetost.

 Verujem da si u pravu konano progovori predsednik.

Vudiju je malo nedostajalo da glasno usklikne. Predsednik je pristao! On pogleda u oca. Gas, inae
hladnokrvan, sada je jedva uspevao da sakrije iznenaenje. Bila je to jedna tako brzo izvojevana pobeda.
Gas pouri da utvrdi stvar. U tom sluaju, Kordel Hal i ja bismo, ako smem da predloim, mogli
da sastavimo predlog pa da ga vi razmotrite?
Hal je zatrpan poslom. Razgovaraj s Velsom.
Samner Vels je bio dravni podsekretar. Bio je u isti mah ambiciozan i razmetljiv, i Vudi je znao da
Gas nikada ne bi njega odabrao. No Vels je bio dugogodinji prijatelj porodice Ruzvelt tavie, bio
je zaduen za burme na venanju F. D. R.-a.
Gas nije nameravao da stvara neprilike.
Razgovarau, svakako ree.
Jo neto? upita predsednik.
To je, oigledno, znailo da je sastanak zavren. Gas ustade, Vudi za njim.
Kako je gospoa Ruzvelt, vaa majka, gospodine? uo sam da je bila u Francuskoj.
Brod joj je isplovio jue, bogu hvala.
Drago mi je to to ujem.
Hvala vam to ste doli ree im Ruzvelt. Zaista mnogo drim do naeg prijateljstva, Gase.
Za mene nema veeg zadovoljstva, gospodine odvrati Gas, pa se rukova s predsednikom, to
potom uini i Vudi.
Onda odoe.
Vudi je gajio kakvu-takvu nadu da e Doanu zatei napolju, ali ona je u meuvremenu otila.
Dok su izlazili iz zgrade, Gas ree:
Hajdemo na pie, da proslavimo.
Vudi pogleda na sat. Bilo je pet. Naravno ree.
Otili su kod Starog Ebita, u Ulici F, nedaleko od Petnaeste ulice; vitra, zeleni barun, mesingane
lampe i lovaki trofeji. Lokal je vrveo od kongresmena, senatora i ljudi koji su uvek ili za njima:
pomonika, lobista i novinara. Gas narui suvi martini s korom limuna za sebe i pivo za Vudija. Vudi
se nasmei: moda bi i on popio martini. Ne bi, zapravo njemu je martini imao isti ukus kao hladan
din ali bi bilo lepo da ga je otac bar pitao. Bilo kako bilo, on podie au i ree:
estitam. Dobio si ono to si hteo.
Ono to je svetu potrebno.
Nastupio si sjajno.
Ruzvelta i nije trebalo mnogo ubeivati. Jeste on liberal, ali je pragmatiar. Zna on da ovek ne
moe sve, da mora da odabere bitke za koje zna da ih moe dobiti. Nju dil je njemu na prvom mestu kako da se nezaposleni vrate na posao. I nee on preduzeti nita to e ga omesti u toj glavnoj
misiji. Ukoliko moj plan u jednom trenutku zasmeta njegovim sledbenicima, on e ga odbaciti.
Mi, znai, jo nita nismo dobili.
Gas se nasmei. Nainili smo vaan korak. Ali ne, jo nita nismo dobili.
teta to ti je Velsa natovario na vrat.
Pa i nije to ba tako loe. Samner ovom projektu daje dodatnu snagu. On je blii predsedniku od
mene. Ali je zato nepredvidiv. Moda e uzeti stvar u svoje ruke i usmeriti je u nekom sasvim drugom
pravcu.
Vudi prelete pogledom po prostoriji i ugleda poznato lice. ik pogodi ko je tu. Mogao sam da
pretpostavim.

Njegov otac pogleda u istom pravcu.

Tamo, vidi, stoji za ankom ree mu Vudi. S dvojicom starijih tipova sa eirima i onom
plavuom. Greg Pekov.
Kao i obino, Greg je bio sav aljkav, uprkos tome to je na sebi imao skupu odeu: svilena kravata
bila mu je nakrivo vezana, koulju nije bio upasao, a mrlja od pepela cigarete videla mu se na golubijesivim pantalonama. Pa ipak, ona plavojka ga je zadivljeno gledala.
Jeste on ree Gas. esto se viate na Harvardu?
On je zavrio fiziku, ali ne provodi mnogo vremena s naunicima oni su mu, rekao bih, previe
dosadni. Sreemo se ponekad u Krimsonu.
Harvard Krimson je bio studentski list. Vudi je pravio fotografije za novine, dok je Greg pisao
lanke. Ovog leta staira u Stejt departmentu, zato je ovde objasni Vudi.
Pretpostavljam da je u novinskoj slubi ree Gas. Ona dvojica to stoje s njim su izvetai;
onaj u smeem odelu pie za ikago tribjun, a onaj to pui lulu je iz klivlendskog Plejn dilera.
Vudi je primetio da Greg s novinarima razgovara kao sa starim prijateljima; jednoga je drao podruku i naginjao se k njemu, kao da e neto da mu apne, tapkajui pritom drugog po leima toboe
mu na neem estitajui. Vidi se da im je Greg drag, pomisli Vudi, poto su se smejali nekoj njegovoj
dosetki. Vudi mu je zavideo na tom daru, koji politiarima dobro doe mada on moda i nije presudan; njegov otac nije bio drueljubiv na taj nain, u stilu Gde si, ovee, nema te sto godina?!, pa
ipak je bio jedan od vodeih ljudi u amerikom dravnom vrhu.
Pitam se ta li njegova polusestra Dejzi misli o ratnoj pretnji ree Vudi. Ona je tamo, u Londonu. Udala se za nekog engleskog lorda.
Da budemo precizniji, udala se za starijeg sina erla Ficherberta, koga sam svojevremeno vrlo
dobro poznavao.
Nema te cure u Bafalu koja njoj ne zavidi. Kralj je prisustvovao njenom venanju.
Upoznao sam ja i Ficherbertovu sestru Mod divna ena. Udala se za Nemca, Valtera fon Ulriha.
Oenio bih se ja njome da Valter nije bio bri.
Vudi podie obrve. Nije liilo na tatu da tako govori.
To je bilo pre nego to sam se zaljubio u tvoju majku, naravno.
Naravno. Vudi se prigueno osmehnu.
Valter i Mod su se potpuno povukli poto je Hitler zabranio Socijaldemokratsku partiju. Nadam
se da su dobro. Ako izbije rat...
Vudi je primetio da bi, im pomene rat, njegov otac utonuo u uspomene.
Ako nita drugo, bar Amerika ne uestvuje ree Vudi.
To smo i proli put mislili ree Gas pa promeni temu. Jel se uje s mlaim bratom?
Vudi uzdahnu. Nee se on predomisliti, tata. Nee on ni na Harvard ni na bilo koji drugi univerzitet.
To je bilo arite porodine krize. ak je najavio da e, im navri osamnaest godina, stupiti u
mornaricu. Bez zavrenog koleda bie obian regrut, bez ikakvih izgleda da jednoga dana postane
oficir. A to je uasavalo njegove uspene roditelje.
Dovoljno je pametan da zavri koled, boga mu ree Gas.
Mene tue u ahu.
I mene. Pa u emu je onda problem?
Mrsko mu je uenje. A voli brodove. Njega jedino plovidba zanima odvrati Vudi pa pogleda u
runi sat.
Treba da poe na tu zabavu ree mu otac.

 Nema urbe...
Nego ta nego ima urbe. Devojka je vrlo privlana. Gubi se odavde.
Vudi se nasmei. Otac je umeo da bude iznenaujue pronicljiv.
Hvala ti, tata ree on pa ustade.
I Greg Pekov se upravo pripremao da poe, i tako njih dvojica zajedno izaoe iz lokala.
Zdravo, Vudi, kako si mi? ree Greg srdano, pa krenu u istom pravcu.
Nekada je Vudi goreo od elje da raspali Grega zbog njegove uloge u onome to je zadesilo Dejva
Rouzroka. Ali prole su godine, i uzavrela oseanja su se stiala, a poteno govorei za sve to odgovoran je bio Lav Pekov, a ne njegov sin, kome je u to vreme bilo tek petnaest godina. Pa ipak, Vudijevo dranje jedva se moglo nazvati utivim.
Uivam u Vaingtonu odvrati, hodajui jednim od irokih gradskih bulevara, poput onih u Parizu. A ti?
Svia mi se ovde. Prvo se iznenade kad uju kako se prezivam, ali to brzo proe. Primetivi
upitan Vudijev pogled, Greg objasni:
U Stejt departmentu su ti sve neki Smitovi, Fejberovi, Densenovi i Makalisterovi. Tamo nee
nai nekog ko se preziva Kozinski, Koen ili Papadopulos.
Vudi je uvideo da je to istina. Vlast je bila u rukama jedne prilino ekskluzivne, malobrojne etnike grupe. Kako to nije ranije primetio? Moda zato to je tako bilo u koli, u crkvi i na Harvardu.
No oni nisu uskogrudi produi Greg. Napravie izuzetak za nekoga ko teno govori ruski i
potie iz bogate porodice.
Greg jeste govorio nehajno, ali bilo je u njegovom glasu i ozlojeenosti, te Vudi primeti da se ovoga puta ozbiljno nameraio na te ljude.
Oni misle da je moj otac gangster ree Greg. S tim to njima to i ne smeta mnogo. Veini bogataa je neko od predaka bio gangster.
Reklo bi se da mrzi Vaington.
Naprotiv, ovde mi je najbolje. Odavde se vlada.
Vudiju se uini da njega vode uzvienije ideje. Doao sam ovamo da napravim velike stvari, velike promene.
Greg se nasmei. Pa to ti je isto, raunam, kao da vlada.
Hmmm... Vudi nije o tome razmiljao tako.
Misli da e biti rata u Evropi? upita Greg.
Ti bi to valjda trebalo da zna, pa ti radi u Stejt departmentu!
Da, ali ja sam u novinskoj slubi. Sve to znam to su ti one bajke koje priamo novinarima. Pojma nemam ta je istina.
Ne znam, majku mu, ni ja. Maloas sam bio kod predsednika, i ini mi se da ak ni on ne zna.
Tamo mi je sestra, Dejzi.
Greg promeni ton. Oigledno je bio iskreno zabrinut, i Vudiju se zbog toga dopao. Znam ree
on.
Ako bude bombardovanja, nee biti bezbedni ni ene ni deca. Misli da e Nemci bombardovati
London?
Postojao je samo jedan poten odgovor. Pretpostavljam da hoe.
Voleo bih da se Dejzi vrati kui.
A moda rata nee ni biti. Prole godine je britanski premijer emberlen u poslednjem trenutku
sklopio sporazum s Hitlerom oko ehoslovake...
Prodaja u poslednjem trenutku.

 Tako je. Moda e tako postupiti i s Poljskom mada vreme istie.

Greg namrgoen klimnu glavom pa promeni temu. A kud si ti to krenuo?
Idem do stana Doane Rouzrok. Pravi zabavu.
uo sam. Poznajem jednu od njenih cimerki. Ali na zabavu nisam pozvan, kao to i sam moe da
pretpostavi. Njena zgrada je o, boe blagi! I Greg se ukopa u mestu u pola reenice.
Stade i Vudi. Greg je netremice gledao preda se. Sledei njegov pogled, Vudi primeti da ovaj gleda u jednu atraktivnu crnkinju koja je Ulicom E hodala pravo njima u susret. Bila je otprilike njihovih
godina, i zgodna, s punim ruiastomrkim usnama, zbog kojih Vudi istog asa pomisli na poljupce.
Nosila je jednostavnu crnu haljinu, moda i deo uniforme konobarice, ali je zbog ljupkog eira na
glavi i modernih cipela izgledala otmeno.
Ugledala je njih dvojicu, Grega naas i u oi pogledala, pa skrenula pogled u stranu.
Deki?! Deki Dejks?! upita Greg.
Devojka nije obraala panju na njega. Samo je produila, ali je Vudi jasno video da se uznemirila.
Deki, to sam ja, Greg Pekov.
Deki ako je to bila ona nije odgovarala, ali je izgledala kao da e svaki as briznuti u pla.
Ti, Deki, to ti je pravo ime Mejbl. Poznaje me! Greg je stajao nasred plonika, rairenih ruku, kao da preklinje.
Ona ga svesno zaobie, bez rei, bez pogleda, pa nastavi svojim putem.
Greg se okrenu. ekaj malo! doviknu za njom. Pobegla si mi pre etiri godine duguje mi
objanjenje!
To ve nije liilo na Grega, pomisli Vudi. Greg je oduvek bio leeran s devojkama, i u koli i na
Harvardu. A sada se videlo da je zaista uzrujan: unezveren, povreen, gotovo oajan.
Pre etiri godine, razmiljao je Vudi. Da nije to ona devojka to je bila ukljuena u skandal? Koji
je i izbio ovde negde, u Vaingtonu. Nema sumnje da devojka tu ivi.
Greg potra za njom. Taksi uto stade na uglu ulice, i putnik, mukarac u smokingu, stade na ivinjak
pruajui taksisti novac. Deki uskoi u kola i zalupi vrata za sobom.
Greg prie prozoru i povika:
Hajde da razgovaramo, molim te!
Zadrite kusur ree onaj u smokingu i ode.
Poe i taksi, ostade Greg da gleda za njim.
Polako se vratio do Vudija, koji ga je, zaintrigiran, ekao.
Nita mi nije jasno ree Greg.
Videlo se da se plai ree Vudi.
A ega to? Nikad joj nita naao nisam uinio. Bio sam lud za njom.
Pa, neeg se boji.
Greg kao da se stresao. Izvini ree. To nije tvoj problem, u svakom sluaju. Izvini.
Nema razloga da se izvinjava.
Greg mu pokaza na oblinju stambenu zgradu. Ovde stanuje Doana ree on. Lepo se provedi
dodade pa ode.
Pomalo zbunjen, Vudi ode do ulaza u zgradu. No ubrzo zaboravi na Gregov romantini ivot i poe
da razmilja o sopstvenom. Da li se stvarno svia Doani? Moda ga veeras i nee poljubiti, ali bi
zato on nju mogao da pita da izau.
Bila je to skromna stambena zgrada, bez vratara i portira. Po spisku u hodniku videlo se da s Rouzrokovom ovde stanuje neko ko se preziva Stjuart i Fier, verovatno dve devojke. Vudi se pope lif-

tom. Tek tad je shvatio da ide praznih ruku: trebalo je da ponese bombone ili cvee. Razmiljao je o
tome da se vrati i kupi neto, ali onda proceni da ni u lepom ponaanju ne treba preterivati pa pritisnu
zvonce.
Vrata mu je otvorila devojka u ranim dvadesetim.
Zdravo, ja sam... poe Vudi.
Hajde, ui ree ona i ne saekavi da se on predstavi. Pie ti je u kuhinji, a na stolu u dnevnoj sobi ima hrane, ako nisu ve sve pojeli. Ona se okrenu, oigledno smatrajui da je toliko dovoljno za doek.
Stani je bio krcat ljudima koji su pili, puili i dovikivali se, pokuavajui da nadglasaju buku s
fonografa. Doana je bila rekla nekoliko prijatelja, i Vudi je oekivao da e zatei osmoro do desetoro mladih ljudi kako sede za omanjim stolom i raspravljaju o krizi u Evropi. Razoarao se: na uru je bila tolika guva da on sigurno nee ni imati prilike da pokae Doani koliko je odrastao.
Osvrtao se oko sebe, traei je pogledom. Bio je natproseno visok, i mogao je da vidi ljudima
preko glava. Od Doane ni traga ni glasa. Traio ju je, probijajui se kroz guvu. Devojka s bujnim
grudima i lepim smeim oima pogleda ga odozdo dok se provlaio pored nje, pa ree:
Zdravo, ljudino. Ja sam Dajana Taverner. Kako se zove?
Traim Doanu odvrati on.
Devojka slegnu ramenima. elim ti puno sree ree pa se okrenu.
Vudi se nekako probio do kuhinje. Buka je sad bila malo podnoljivija. Doanu nije naao, te odlui da popije pie, kad je ve dotle stigao. Pleati mukarac od tridesetak godina zveckao je ejkerom
za koktele. Lepo obuen, u utomrkom odelu, sa svetloplavom kouljom i tamnoplavom kravatom,
oito nije bio anker, ali se prema svima ophodio kao domain.
Sko je tamo ree on drugom gostu. Poslui se sam. Ja ovde pravim martini, za sve zainteresovane.
Ima burbona?
Eno ga tamo. ovek mu dade bocu. Ja sam Beksfort Ros.
Vudi Djuar. Vudi pronae au i nasu burbona.
Led ti je u onoj kofi ree Beksfort. Odakle si ti, Vudi?
Stairam u Senatu. Ti?
Ja radim u Stejt departmentu. Zaduen sam za italijanski odsek ree pa stade da dodaje gostima
martini.
Zvezda u usponu, nema sumnje pomisli Vudi. ovek koji ima toliko samopouzdanja moe samo
da ti ide na ivce. Traim Doanu dodade on.
Tu je negde ona. Odakle je poznaje?
Vudi oseti da tu moe da pokae nadmo u punom sjaju. O, mi smo stari prijatelji ree on toboe nehajno. Poznajem je, u stvari, otkad znam za sebe. Zajedno smo odrasli u Bafalu. A ti?
Beksfort otpi dobar gutljaj martinija, pa zadovoljno uzdahnu. A onda se zamisli pa pogleda u Vudija.
Ne poznajem ja Doanu tako dugo kao ti ree on. Ali pretpostavljam da je poznajem bolje
nego ti.
Kako to?
Nameravam da se oenim njome.
Vudija u tom trenutku kao da je neko oamario. Da se oeni njome?
Da. Zar to nije sjajno?
Vudi je bio utuen, i to nije mogao da sakrije. A zna li ona za to?

Beksfort prasnu u smeh, pa pokroviteljski potapa Vudija po ramenu.

Nego ta nego zna ree on i potpuno se slae. Ja sam ti najsreniji momak na svetu.
Beksfort je, oigledno, naslutio da Doana privlai Vudija. A ovaj se oseao kao poslednja budala.
estitam ree Vudi potiteno.
Hvala ti. A sad moram da se promuvam. Ba lepo to smo popriali, Vudi.
Bilo mi je zadovoljstvo.
Beksfort se udalji.
Vudi ostavi pie i ne liznuvi ga. Jebiga procedi tiho. I ode.

IV
Sparno je bilo tog prvog septembarskog dana u Berlinu. Karla fon Ulrih se probudila znojava, nervozna; posteljinu je, u toku tople noi, zbacila s kreveta. Pogledala je kroz prozor spavae sobe i videla
niske sive oblake kako vise nad gradom, zadravajui toplotu kao poklopac u loncu.
Danas je bio veliki dan za nju. Dan koji e odrediti tok njenog ivota.
Stajala je ispred ogledala. Tamnu kosu i zelene oi nasledila je od Ficherbertovih, te je liila na
majku. Bila je lepa od Mod, koja je imala ono okasto lice, vie upeatljivo nego lepo. A opet, meu njima je postojala jedna jo vea razlika. Njena majka bi se dopala praktino svakom mukarcu
koga bi srela. Karla, za razliku od nje, nije umela da flertuje. Gledala je kako to rade druge osamnaestogodinjakinje; kako se smejulje, zateu tesne dempere preko grudi, zabacuju kosu i mirkaju, a
njoj bi, prosto, zbog svega toga bilo neprijatno. Njena majka je, naravno, bila suptilnija od njih, tako
da mukarac ne bi ni znao da je omaijan, ali, u sutini, bila je to jedna te ista igra.
Toga dana, meutim, Karla nije ni elela da izgleda privlano. Naprotiv, bilo joj je vano da ostavi
utisak praktine razborite i sposobne devojke. Obukla je jednostavnu bledosivu haljinu, to joj je padala do polovine listova, nazula ravne, nimalo glamurozne sandale, koje je inae nosila u kolu, a kosu je uplela u dve pletenice, u duhu primernih nemakih devojaka. U ogledalu se pojavila savrena
studentkinja: konzervativna, dosadna, bespolna.
Ustala je i obukla se pre svih ukuana. Sobarica Ada bila je u kuhinji, i Karla joj je pomogla da
postave sto za doruak.
Pojavio se potom njen brat, Erik, koji je imao devetnaest godina i nosio kratko potkresane crne brie, podravao je naciste, to je njegove najblie dovodilo do besa. Pohaao je arite, Medicinski
fakultet Berlinskog univerziteta, kao i njegov najbolji drug i nacistiki sabrat, Herman Braun. Fon Ulrihovi nisu, naravno, mogli da izmire trokove kolarine, ali je Erik dobio stipendiju.
Karla je konkurisala za istu stipendiju, u nameri da studira na istom fakultetu. Razgovor joj je bio
zakazan za danas. Ako se pokae u dobrom svetlu, studirae i postae lekar. Ako ne...
Predstavu nije imala ime bi, sem medicinom, mogla da se bavi.
Dolazak nacista na vlast unitio je ivot njenim roditeljima. Otac vie nije bio poslanik u Rajhstagu, a kad je zabranjeno delovanje Socijaldemokratske partije, kao i svih ostalih stranaka, osim one
nacistike izgubio je i radno mesto. Za njega, strunjaka u oblasti politike i diplomatije, sada nije
bilo posla. Muio se da prehrani porodicu prevodei tekstove iz nemake tampe za potrebe Britanske ambasade, gde je jo imao nekoliko prijatelja. Majka je nekada bila uvena novinarka, leviarski
usmerena, ali novinama vie nije bilo dozvoljeno da objavljuju njene tekstove.
Karlu je zbog svega toga dua bolela. Bila je duboko privrena svojoj porodici, u koju je ubrajala
i Adu. Rastuilo ju je to joj otac tako propada, jer je nekada, kad je ona bila mala, slovio za marljivog i politiki monog oveka, dok je sada bio, jednostavno, poraen. Jo joj je tee padalo majino

glumljenje vedrine; znamenita predvodnica sufraetkinja u predratnoj Engleskoj sada bi tu i tamo napabirila pokoju marku drei asove klavira.
Ali njih dvoje su govorili da e podneti sve, samo da njihova deca izrastu u srene ljude koji e
voditi ispunjen ivot.
Karla je oduvek uzimala zdravo za gotovo da e vek provesti u naporima da svet uini boljim, kao
to su to inili i njeni roditelji. Nije znala da li e krenuti oevim stopama i posvetiti se politici, ili
e slediti majin put i uploviti u novinarstvo. No sada ni jedno ni drugo nije dolazilo u obzir.
A ime bi onda mogla da se bavi pod vlau koja nemilosrdnost i okrutnost ceni iznad svega? Brat
joj je dao ideju. Lekari ine ovaj svet boljim bez obzira na to ko je na vlasti. I tako je ona sebi postavila cilj da upie medicinu. Uila je predanije od bilo koje druge devojke u svom odeljenju, i sve ispite poloila sa odlinim ocenama, a naroito se istakla u onima iz prirodnih nauka. Imala je bolje
preduslove od brata da dobije stipendiju.
Na mojoj godini nema devojaka ree Erik osorno. Karli se uini da se njemu, u stvari, ne dopada to to bi i ona mogla da poe njegovim stopama. Roditelji su bili ponosni na Erikova dostignua,
uprkos njegovim odbojnim politikim stavovima. Moda se sada Erik pribojavao da e ga ona zaseniti.
Sve su mi ocene bolje od tvojih: iz biologije, hemije, matematike... uzvrati Karla.
Dobro, dobro.
A stipendije se dodeljuju i devojkama, u naelu proverila sam.
Majka je u prostoriju ula na samom kraju tog razgovora, u sivom svilenom bademantilu s talasastom arom, s pojasom dvaput obmotanim oko uskog struka.
Trebalo bi da se pridravaju pravila koja su sami ustanovili ree ona. Pa ovo je Nemaka, na
kraju krajeva. Majka je govorila da voli svoju drugu domovinu, i moda je tako i bilo, ali od dolaska nacista na vlast te umorne ironine opaske prele su joj u naviku.
Karla umoi hleb u kafu s mlekom. Kako bi se ti, majko, oseala da Engleska napadne Nemaku?
Jadno i nesreno, kao i proli put odvrati ona. Ceo Veliki rat sam provela u braku sa vaim
ocem, i vie od etiri godine sam iz asa u as strepela da e on stradati.
Oglasi se Erik izazivaki: Ali na iju e stranu stati?
Ja sam Nemica ree majka. A kad sam se udala, obavezala sam se da u ostati s muem i u
dobru i u zlu. Nismo, naravno, mogli predvideti nita tako naopako i svirepo kao to je nacistiki reim. Niko se tome nije nadao. Erik proguna neto u znak protesta, ali ona na njega i ne obrati panju. No zavet je zavet, a ja, u svakom sluaju, volim vaeg oca.
Jo nismo u ratu ree Karla.
Ne jo ree majka. Ukoliko Poljaci imaju makar malo pameti, popustie i dae Hitleru ono
to trai.
Tako bi trebalo ree Erik. Nemaka je sada jaka. Moemo i sami da uzmemo ta hoemo, svidelo se to njima ili ne.
Majka je kolutala oima. Boe, sakloni.
Napolju se oglasi automobilska sirena. Karla se nasmei. Minut kasnije, njena drugarica Frida
Frank ue u kuhinju. Frida e praviti Karli drutvo kad ova krene na razgovor za stipendiju, isto da
je obodri. I ona je bila obuena po krajnje svedenoj modi za uenice, premda je, za razliku od Karle,
imala ormar pun elegantne odee.
Za njom ue i njen stariji brat. Karla je smatrala da je Verner Frank, jednostavno, divan. Nasuprot
tolikim naoitim momcima, on je, nekako, uvek bio zamiljen i udan. Nekada je bio izraziti leviar,
ali kao da je odustao od toga, politika ga vie nije zanimala. Bio je sa mnogim lepim i otmenim de-

vojkama. Da je Karla samo umela da flertuje, svakako bi pola s njim.

Ponudila bih te kafom, Vernere, ali mi imamo samo ciguru, a ja znam da vi kod kue pijete pravu
kafu ree majka.
Da ukradem malo iz kuhinje za vas, frau Fon Ulrih? upita on. Mislim da vi to zasluujete.
Majka blago pocrvene, i Karla uvide, ne bez prekora, da ak i u etrdeset osmoj godini njena majka nije imuna na Vernerov arm.
Verner baci pogled na zlatni runi sat. Moram da krenem ree. U Ministarstvu vazduhoplovstva ivot se ovih dana pretvorio u pravu ludnicu.
Hvala ti na vonji ree Frida.
ekaj malo obrati se Karla Fridi ako si ti dola s Vernerom kolima, gde ti je bicikl?
Napolju. Privezali smo ga za zadnji deo kola.
Dve devojke su bile lanice Biciklistikog kluba Merkur, i svuda su ile biciklom.
elim ti sve najbolje na tom razgovoru, Karla ree Verner. Dovienja svima.
Karla proguta poslednji zalogaj hleba. Taman kad se spremala da krene, sa sprata sie otac. Bio je
neobrijan, bez eira. Kad je Karla bila mala, otac je bio prilino punaak, ali sada je smrao. On neno poljubi Karlu.
Nismo sluali vesti! ree majka pa ukljui radio, koji je stajao na polici.
Dok se ureaj zagrevao, Karla i Frida izaoe iz kue, tako da nisu ni ule vesti.
Univerzitetska bolnica nalazila se u Miteu, centralnom gradskom podruju Berlina, gde su Fon Ulrihovi iveli, tako da Karla i Frida nisu morale dugo da se voze biciklima. Karlu je obuzimala nervoza. Pripade joj muka od izduvnih gasova iz automobilskih auspuha, i ona zaali to je dorukovala.
Stigle su do bolnice, nove zgrade podignute dvadesetih godina, a onda pronale kabinet profesora
Bajera, zaduenog da preporuuje uenike za stipendiju. Nadmena sekretarica ree da su poranile, pa
ih uputi da saekaju.
Karla se pokaja to nije dola sa eirom i rukavicama. Tako bi izgledala starije i autoritativnije,
kao neko u koga bi bolesnici imali poverenja. I sekretarica bi, moda, bila uljudna prema devojci sa
eirom.
Dugo su ekale, ali Karli bi ao kad je ekanju doao kraj, a sekretarica objavila da e profesor
odmah da je primi.
Sreno! proaputa Frida.
Karla ue.
Bajer je bio mrav mukarac od etrdesetak godina, s tankim sivim brkovima. Sedeo je za radnim
stolom, u utomrkom platnenom sakou, ispod kojeg je nosio prsluk od sivog poslovnog odela. Na zidu
je visila fotografija: on i Hitler se rukuju.
Karlu nije ni pozdravio, ve odmah zarea:
ta je imaginarni broj?
Bila je zateena njegovim naglim nastupom, ali je zato bar pitanje bilo lako. Kvadratni koren negativnog realnog broja; na primer, kvadratni koren od minus jedan ree ona drhtavim glasom. On
nema realnu numeriku vrednost, ali se, svejedno, moe upotrebljavati u raunskim radnjama.
Uinilo joj se da je Bajer malice iznenaen. Moda se nadao da e je odmah sravniti sa zemljom.
Tano ree on posle kraeg oklevanja.
Ona se osvrnu oko sebe. Nije imala gde da sedne. Zar e sve vreme da stoji?
Postavio joj je nekoliko pitanja iz hemije i biologije, i na sva je lako odgovorila. Nervoza je poputala. A onda on najednom ree:
Pada li u nesvest kad vidi krv?

 Ne, gospodine.
A-ha! ree on pobedonosno. Otkud zna?
Porodila sam enu kad sam imala jedanaest godina ree ona. I bilo je mnogo krvi.
Trebalo je da pozove lekara!
I zvala sam ree ona s gorinom. Ali bebe ne ekaju lekara.
Hmmm. Bajer ustade. Saekaj ovde ree, pa izae iz sobe.
Karla je stajala gde se zatekla. Podvrgnuta je bila tekom ispitivanju, ali do sada je, bar se tako
njoj inilo, sve prolo na najbolji nain. Sva srea te je bila navikla na takve razmene ideja s ljudima
svih uzrasta: une rasprave bile su uobiajena pojava u domu Fon Ulrihovih, a i sama Karla se,
otkad zna za sebe, uputala u takve diskusije s roditeljima i bratom.
Bajera nije bilo ve nekoliko minuta. ta li radi? Moda je otiao po kolegu, da mu predstavi ovu
devojku, jer do sada niko tako blistav nije konkurisao za stipendiju? Ne, tome se ve ne treba nadati,
pomisli ona.
Poelela je da skine knjigu s police i pone da ita, ali plaila se da ga ne uvredi, pa je zato samo
tako stajala, i nije radila nita.
Vratio se posle deset minuta s paklom cigareta. Zar ju je ostavio tako, da sve to vreme stoji nasred
sobe, dok je on otiao skroz do duvandinice i nazad? Ili je to bio samo jo jedan test? Ve je poela
da je obuzima ljutnja.
Polako je palio cigaretu, kao da hoe da sabere misli. Otpuhnuo je dim i rekao:
Kako biste vi, kao ensko, obradili mukarca koji ima infekciju penisa?
Bilo joj je neprijatno, i oseti da je pocrvenela. O penisu s mukarcima dotad nije razgovarala. Ali
je znala da sada, ukoliko eli da postane lekar, mora da istupi estoko.
Isto kao to biste vi, kao muko, postupili u sluaju vaginalne infekcije ree ona. On se zgranuo, i Karla se poboja da je preterala s drskou, pa urno nastavi:
Paljivo bih pregledala inficirano podruje, pokuala da utvrdim prirodu infekcije, i verovatno
bih primenila sulfonamid, mada moram da priznam da o tome u koli iz biologije nita nismo uili.
Jeste li ikad videli nagog mukarca? upita on skeptino.
Da.
Odglumio je preneraenost. Ali vi ste neudati!
Kad je moj deda bio na umoru, bio je vezan za krevet i inkontinentan. Pomagala sam majci prilikom ienja i pranja ona to ne bi mogla sama, bio je preteak. Karla pokua da se nasmei.
Uvek enama zapadnu takve dunosti, profesore, bilo da je re o bebama ili starim, bolesnim i nemonim ljudima. Navikle smo mi na to. Jedino su mukarcima takvi poslovi neprijatni.
Bajer je bio sve ljui, bez obzira na to to je Karla odgovarala tano. ta sad ne valja? inilo se
da bi po nju bilo bolje da se uplai ispitivaa i pone da daje glupe odgovore.
On, sav zamiljen, ugasi cigaretu u pepeljari na stolu. Bojim se da vi ne odgovarate zahtevima
koje jedan kandidat treba da ispuni za ovu stipendiju ree.
Bila je zapanjena. Kako je mogue da nije prola? Pa na svako pitanje je odgovorila?
A zato? upita ona. Karakteristike su mi besprekorne.
Niste enstveni. Slobodno govorite o vagini i penisu.
Vi ste prvi poeli! Ja sam samo odgovorila na vae pitanje.
Vi ste, oigledno, odgajani u jednom surovom okruenju, gde ste imali prilike da gledate svoje
muke srodnike nage.
Mislite da bi starcima pelene trebalo da menjaju mukarci? Ba bih volela da vas vidim kako to
radite!

 Najgore je to to nemate potovanja i to ste drski.

Pa vi ste mi postavljali nezgodna pitanja. Da sam vam odgovarala bojaljivo, rekli biste da nisam dovoljno vrsta za lekara zar ne?
Na trenutak je ostao bez rei, i ona uvide da bi Bajer upravo tako postupio.
Samo sam gubila vreme s vama ree ona i poe ka vratima.
Udajte se ree joj on. Raajte decu za Firera. To je vaa uloga u ivotu. Izvrite svoju dunost!
Ona izae i zalupi vratima.
Frida je pogleda brino. ta je bilo?
Karla, ne odgovorivi, poe ka vratima. U prolazu pogleda u oi sekretaricu, koja je bila vidno zadovoljna; ena je oigledno znala ta se dogodilo. Karla joj se obrati reima:
Moe sad da skine taj zlobni osmeh s lica, ti sasuena matora betijo.
Imala je bar to zadovoljstvo da vidi zaprepaenost na sekretariinom licu.
Kad su izale na ulicu, Karla ree Fridi:
Nee taj da me preporui za stipendiju samo zato to sam ensko. A kakve su mi sposobnosti
nebitno je. Toliko sam radila uzalud ree ona, pa briznu u pla.
Frida je zagrli.
Minut kasnije, Karli je ve bilo bolje. Neu da gajim decu za prokletog Firera procedi ona.
ta?
Idemo kui. Ispriau ti kad stignemo. I njih dve se popee na bicikle.
Bilo je neeg udnog u vazduhu, ali Karla je bila i previe zaokupljena sopstvenim jadima da bi se
zapitala ta se dogaa. Ljudi su se okupljali oko zvunika, s kojih su povremeno putani Hitlerovi govori iz opere Krol, zgrade u kojoj je smeten parlament posle spaljivanja Rajhstaga. Po svemu sudei, govor je upravo trebalo da pone.
Stigle su do kue Fon Ulrihovih i primetile da su majka i otac jo u kuhinji. Otac sedeo tik uz radio
i mrtio se, pokuavajui da uje svaku re.
Odbili su me ree Karla. Bez obzira na to ta propisi kau, nisu eleli da daju stipendiju jednoj devojci.
O, Karla, mnogo mi je ao ree majka.
ta je to na radiju?
Zar nisi ula? ree majka. Jutros smo napali Poljsku. Poeo je rat.

V
Letnja sezona u Londonu bila je zavrena, ali je veina ljudi ostala u gradu zbog krize. Parlament, koji je u ovo doba godine obino bivao rasputen, sada je bio na vanrednom zasedanju. Ali nije bilo ni
zabava, ni kraljevskih prijema, ni balova. Kao da je februar, a ti u nekom morskom odmaralitu, razmiljala je Dejzi. Bila je subota, i Dejzi se spremala da poe na veeru, u dom svog svekra, erla Ficherberta. Ima li na svetu ieg dosadnijeg?
Sedela je za toaletnim stoiem u veernjoj haljini od sivozelene svile sa V izrezom i plisiranom
suknjom. U kosi je imala svilene cvetove, a oko vrata pravo bogatstvo u dijamantima.
Mu njen, Deko, pripremao se u svojoj garderobi. Drago joj je bilo to je Deko tu. Veinom je
noio na drugim mestima. Iako su iveli u istoj kui u Mejferu, ponekad bi i po nekoliko dana prolo
a da se uopte ne sretnu. Ali te veeri je bio kod kue.
U ruci je drala pismo od majke iz Bafala. Olga je po neemu naslutila da je njena kerka nezado-

voljna brakom. Mora biti da je prozrela to izmeu redova pisama koje je Dejzi slala kui. Imala je
majka dobru intuiciju. Jedina mi je elja da ti bude srena , pisala je ona. I zato sluaj ta ti govorim, i nemoj odmah da odustaje. Jednoga dana postae kneginja Ficherbert, a tvoj sin, ako ga rodi, bie erl. Mogla bi da zaali ako odbaci sve to samo zato to ti mu nije posveivao dovoljno
panje.
Moda je majka i bila u pravu. Dejzi su se ljudi sa milostiva gospoo obraali ve bezmalo pune tri godine, a njoj bi te rei i dalje priutile uitak, kao kad povue dim cigarete.
Ali Deko je, oigledno, smatrao da to to je u braku ne bi trebalo ozbiljnije da mu promeni ivot.
Veeri je provodio sa svojim drugovima, putovao je po celoj zemlji, iao na konjske trke, a eni bi
retko govorio o svojim planovima. Dejzi bi, tako, neprijatno bilo da ode, recimo, na neku zabavu i tamo se iznenadi kad naleti na sopstvenog mua. A da zaista eli da sazna kuda on to ide, morala bi da
pita njegovog linog slugu, to bi, opet, bilo previe poniavajue.
Hoe li on s vremenom odrasti i poeti da se ponaa kako dolikuje oenjenom mukarcu, ili e
uvek biti takav?
Deko proturi ruku kroz vrata njene sobe. Hajdemo, Dejzi, kasnimo.
Ona odloi majino pismo u fioku, zakljua je, i izae iz sobe. Deko ju je ekao u holu, u smokingu. Fic je konano podlegao modi, i dozvolio mukima da na porodine veere kod kue dolaze u neformalnim, kratkim smokinzima.
Do Ficove kue mogli su i peice, ali padala je kia, pa je Deko naloio da doteraju kola. Bila je
to limuzina bentli erlajn, prljavobela, s dvobojnim gumama. Kao i njegov otac, i Deko je voleo lepe
automobile.
On je vozio. Dejzi se nadala da e joj dozvoliti da u povratku ona sedne za volan. Uivala je u tome, a on, ionako, posle veere ne bi smeo da vozi, naroito po klizavom putu.
London se pripremao za rat. Barani baloni lebdeli su iznad grada, na visini od eststo metara, da
zaustave bombardere. U sluaju da ta linija odbrane omane, ispred vanih zgrada bili su nabacani
dakovi s peskom. Rezervni ivinjaci bili su ofarbani u belo, kako bi pomogli vozaima u toku redovnih zamraenja, s kojima se, inae, poelo jue. Vea stabla, uline skulpture i druge prepreke koje bi mogle da uzrokuju saobraajne udese obeleeni su belim traftama.
Deka i Dejzi doekala je kneginja Bea. Zala u pedesete, Bea je bila prilino debela, ali se i dalje oblaila kao devojka. Te veeri na sebi je imala ruiastu haljinu s perlama i ljokicama. Nikada
nije pominjala ono to je Dejzin otac ispriao na venanju, ali zato vie nije pravila aluzije na Dejzino navodno nie poreklo, i uvek joj se obraala utivo, ako ne i srdano. Dejzi je pak bila obazrivo
ljubazna, ophodei se prema Bei kao prema nekoj malice luckastoj tetki.
Bio je tu i Endi, Dekov mlai brat. On i Mej su imali dvoje dece, a Dejzino radoznalo oko primeti da Mej izgleda kao da moda eka i tree.
Deko je prieljkivao sina, naravno, da nasledi zvanje i imanje Ficherbertovih, ali Dejzi jo nikako da zatrudni. Bila je to bolna taka, a injenica da su Endi i Mej tako plodni samo je dodatno pogoravala situaciju. Dejzi bi, svakako, bolje izglede imala da Deko ee spava kod kue.
Veoma se obradovala videvi svoju drugaricu Evu Marej koja je na veeru dola bez mua. Dimi Marej, sada kapetan, bio je sa svojom jedinicom i nije mogao da uzme ni dan odsustva, jer su vojnici uglavnom ve bili rasporeeni po kasarnama, a s njima i oficiri. Eva i ona su sada bile u srodstvu, budui da su Dimi i Mej roeni brat i sestra. To je, ujedno, i Deka primoralo da prevazie
predrasude prema Jevrejima i lepo se ponaa prema Evi.
Eva je oboavala Dimija i sada, kao i pre tri godine, kad se za njega udala. I oni su, za tri godine,
dobili dvoje dece. Ali te veeri Eva je izgledala zabrinuto, a Dejzi nije bilo teko da nasluti zbog e-

ga.
Kako su ti roditelji? upita ona.
Ne mogu da izau iz Nemake odgovori Eva snudeno. Vlasti nee da im izdaju vize za izlazak iz zemlje.
Moe li Fic da pomogne?
Pokuao je.
ime su to zasluili?
Nije re iskljuivo o njima. Hiljade nemakih Jevreja u istom su poloaju. Tek poneko dobije vizu.
Mnogo mi je ao. Dejzi je bilo i vie nego ao. Stresala bi se od stida kad god se seti kako su
ona i Deko podravali faiste u danima njihovog uspona na vlast. Ubrzo se, meutim, u njoj probudila sumnja, im je surovost faizma, kako u samoj Engleskoj tako i u inostranstvu, postala sve oiglednija, te je na kraju sa olakanjem doekala Ficove rei, kad ih je ukorio da ga njih dvoje samo sramote i zamolio ih da istupe iz Mozlijeve stranke. Dejzi je smatrala da je ispala potpuna budala to se
uopte ulanila u tu partiju.
Deko, meutim, nije bio ba toliko sklon pokajanju. I dalje je smatrao da beli Evropljani visokog
stalea predstavljaju nadmonu vrstu, koju je sm Bog odabrao da upravlja zemljom. Ali vie nije
verovao da je to praktina politika filozofija. esto bi ga britanska demokratija izbezumljivala, ali
se ipak nije zalagao za njeno ukidanje.
Rano su seli da veeraju. Nevil e se u pola sedam obratiti Donjem domu parlamenta ree Fic,
mislei na Nevila emberlena, premijera. Hou da to vidim sedeu na galeriji, sa plemstvom. Tako da u moda morati da vas napustim pre deserta.
ta misli, tata, ta e biti? ree Endi.
Ne znam, zaista ree Fic, pomalo razdraljivo. Mi emo, naravno, uiniti sve da izbegnemo
rat, ali vano je, isto tako, i ne ostaviti utisak neodlunosti.
Dejzi se iznenadila: Fic je verovao u lojalnost, i retko je kritikovao kolege iz vlade, makar i ovako, izokola.
Ako doe do rata, ja u se preseliti u Ti Gvin.
Fic odmahnu glavom. Ako doe do rata, vlada e od vlasnika velikih seoskih gazdinstava traiti
da ih stave na raspolaganje vojsci, dok se sukob ne okona. Kao lan vlade, duan sam da ostalima
dam primer. Morau da ustupim Ti Gvin Velkim strelcima, da im slui kao centar za obuku ili, moda, kao bolnica.
Bea je bila silno uvreena. Ali to je moja kua!
Moda emo manji deo ostaviti za privatnu upotrebu.
Neu da stanujem u manjem delu ja sam kneginja!
A moe i tako da ti bude udobno. Batlerova ostava moe da nam poslui kao kuhinja, onaj salon u
kojem smo dorukovali pretvoriemo u trpezariju i jo jedno tri ili etiri manje spavae sobe.
Udobno! Bea se zgrozila, kao da joj je neko pod nos poturio neto neprijatno, ali vie nita nije
rekla.
Deko i ja emo, kao to se da pretpostaviti, morati da se prikljuimo Velkim strelcima.
Velki strelci nemaju avione. Sledei rat vodie se u vazduhu. RAF-u15 e piloti biti oajniki
potrebni. A ja letim ve godinama.
Fic je taman hteo da mu se suprotstavi, ali ue batler i ree:
Kola su spremna, milorde.
Fic pogleda u sat na kaminu. Eto ti, moram da krenem. Hvala ti, Graute ree pa pogleda u De-

ka:
Nemoj da donosi konanu odluku dok jo malo ne porazgovaramo ti i ja. Ne treba to tako.
Svakako, tata.
Fic pogleda u Beu. Oprosti mi, duo, to odlazim usred veere.
Ma nita ree ona.
Fic ustade od stola i zaputi se ka vratima. Dejzi je primetila da hramlje sumorni podsetnik na posledice prethodnog rata.
Ostatak veeri protekao je u sumornom raspoloenju. Svi su razmiljali o tome da li e predsednik
vlade objaviti rat.
Kad je dolo vreme da se dame povuku, Mej zamoli Endija da je uzme podruku. On zamoli muko
drutvo da mu ne zameri, rekavi: Moja ena je u delikatnom stanju.
Bio je to uobiajeni eufemizam za trudnou.
E, ta bih ja dao da je i meni ena u delikatnom stanju.
Bio je to nizak udarac, i Dejzi oseti da je pocrvenela kao bulka. Uzdrala se da mu ne odbrusi, a
onda se upitala zato bi mu outala.
Zna kako fudbaleri kau, Deko ree ona glasno. Da bi dao gol, mora da puca.
Sad je na Deka doao red da pocrveni. Kako se usuuje?! uzviknu on besno.
Endi prasnu u smeh. Sm si traio, brate.
Prestanite, obojica ree Bea. Od svojih sinova oekujem da saekaju da se dame najpre dovoljno udalje, pa tek onda da se upuste u tako odvratan razgovor ree pa urno izae.
Dejzi poe za njom, ali se na odmoritu rastade od ostalih ena i poe na sprat, jo uvek ljuta, eljna osame. Kako je samo Deko mogao da kae tako neto? Zar stvarno misli da je ona kriva to jo
nije zatrudnela? A isto tako bi, vrlo lako, krivica mogla da bude i njegova! Moda je on toga i svestan, pa pokuava krivicu da svali na nju, jer se plai da e ljudi pomisliti da je neplodan. Verovatno
i jeste neplodan, ali to nije opravdanje za javno izreenu uvredu.
Otila je u staru Dekovu sobu. Poto su se venali, njih dvoje su iveli tu tri meseca, dok su im
ureivali kuu. Spavali su u Dekovoj nekadanjoj sobi, i u sobi do nje, mada su u to vreme svaku
no provodili zajedno.
Ula je sad u tu sobu i ukljuila svetlo. Iznenadila se kad je videla da se Deko, po svemu sudei,
jo nije potpuno iselio odavde. Na umivaoniku je stajao njegov brija, a na nonom stoiu primerak asopisa Flajt. Dejzi otvori fioku i pronae konzervu s Leonardovim liver-ejdom,16 koji je Deko uzimao svakog jutra pre doruka. Da nije moda ovamo dolazio da prespava kad se tako grozno
napije da ne sme eni da izae na oi?
Donja fioka bila je zakljuana, ali ona je znala da Deko klju dri u asi na kaminu. Nije se libila
da pretura po njegovim stvarima; po njenom miljenju, mu ne bi trebalo nita da taji od ene. Ona
otvori fioku.
Prvo ugleda knjigu s fotografijama golih ena. Na umetnikim slikama i fotografijama ene su pozirale jedva prikrivajui intimne delove tela, ali ove ovde devojke inile su upravo suprotno: slikale su
se raskreenih nogu, pokazivale zadnjice, pa ak i irile usmine pokazujui unutranjost vagin. Da ju
je iko zatekao na licu mesta, Dejzi bi odglumila zaprepaenje, ali zapravo je bila opinjena. S velikim zanimanjem pregledala je celu knjigu, poredei te ene sa sobom; po veliini i obliku dojki, po
maljavosti, po izgledu polnih organa. Kakve udesne razlike postoje meu enskim telima!
Neke devojke su draile sebe, ili se pretvarale da to ine, dok su druge, opet, fotografisane u parovima, kako uzbuuju jedna drugu. Dejzi, u stvari i nije udilo to se mukarcima takve stvari dopadaju.

Oseala se kao uhoda. Podsetilo ju je to na onaj dan kad je ula u njegovu sobu u Ti Gvinu, pre nego to su se uzeli. Tada je oajniki udela da dozna to vie o njemu, da doe do intimnih saznanja o
oveku koga je volela, da pronae nain kako da ga osvoji. A ta je radila sada? pijunirala mua koji je, izgleda, vie i ne voli, a sve u nastojanju da otkrije gde je to pogreila.
Ispod knjige nala je smeu papirnu kesu. U njoj su bile mala papirna pakovanja etvrtastog oblika, ispisana crvenim slovima:
Prentif. Registarski zatitni znak
ERVISPAK
Napomena
Ne ostavljajte pakovanje
Niti njegov sadraj na javnim mestima
Poto e verovatno izazvati zgraavanje
Britanske proizvodnje
Lateks guma
Podnosi sve klimatske uslove
Nita od svega toga nije imalo smisla. Nigde nije pisalo ta se u pakovanju zapravo nalazi. I zato
ga ona otvori.
Unutra je bio komad gume. Ona ga razmota. Tanka gumena navlaka, zatvorena s jedne strane. Prolo je nekoliko sekundi dok nije shvatila o emu je re.
Dejzi to nikada nije videla, ali je sluala o tome. Amerikanci su to zvali trojan, Britanci gumeni doni. Pravilan naziv glasio je kondom, ija je namena zatita od zaea.
ta li e njenom muu kesa puna tih stvari? Odgovor je mogao biti samo jedan. Upotrebljava ih s
nekom drugom enom.
Dolo joj je bilo da zaplae. Davala mu je sve to bi poeleo. Nikada mu nije rekla da je preumorna da bi vodila ljubav ak ni onda kad je bilo tako niti bi odbila ita to bi on predloio u krevetu. I pozirala bi mu, ak, kao one ene u knjizi s fotografijama, ako bi to od nje zatraio.
Gde li je, onda, pogreila?
Odluila je da ga pita.
Tuga se pretvorila u gnev. Dejzi je ustala. Odnee ova pakovanja dole, u trpezariju, i tamo mu ih
pokazati. to bi pazila na njegova oseanja?
Ba tada on ue u sobu.
Video sam svetlo iz hodnika ree on. ta trai ovde? upita je, pa ugleda otvorene fioke
nonog stoia i ree:
Kako se usuuje da me uhodi?
Posumnjala sam da si mi neveran ree ona, pa podie onaj kondom. I bila sam u pravu.
Prokleta bila, njukalo jedno.
Proklet bio ti, preljubnie.
On podie ruku. Trebalo bi da te prebijem kao to su to radili muevi u viktorijansko doba.
Ona dohvati teak svenjak sa kamina. Samo probaj, i ima da te tresnem ovim kao ena iz dvadesetog veka.
Ovo je smeno ree on pa se skljoka na stolicu pored vrata, potpuno poraen.

Videvi ga takvog, oito nesrenog, Dejzi oseti kako bes u njoj splanjava, i prosto se rastui pa i
sama sede na krevet. No radoznalost je jo nije naputala. Ko ti je ta?
On odmahnu glavom. Nije bitno.
Hou da znam!
Nelagodno se uzvrpoljio. Zar je to vano?
Nego ta je. Znala je Dejzi da e naposletku iskamiti to od njega.
A on nikako nije hteo da je pogleda u oi. Ne poznaje je, niti e je ikad upoznati.
Neka prostitutka?
acnulo ga je to pitanje. Ne!
Nije prestajala da ga podbada. Plaa joj?
Ne. Da. Oigledno je bilo da se toliko stidi da bi najradije sve porekao. Pa, u vidu deparca.
Nije to isto.
A to joj plaa ako nije prostitutka?
Zato da se ne bi viale s drugima.
Viale? Ima vie ljubavnica?
Ne! Samo dve. ive u Aldgejtu. Majka i kerka.
ta?! Mora da se ali.
Pa, jednog dana je Doana imala... Francuzi kau: Elle avait les fleurs.17
Amerikanke za to kau prokletstvo...
I tako je Perl ponudila da ona...
Da bude zamena? Pa grozomornija kombinacija ne moe se ni zamisliti! I ta, ide u krevet sa
obema?
Da.
Njoj pade na pamet ona knjiga s fotografijama, a potom i misao od koje se zgrozila. Morala je da
pita:
Ne u isto vreme?
Ponekad.
Gnusno, ali stvarno.
Ne mora da brine zbog boletina. On pokaza na kondom koji je Dejzi drala u ruci. Ove
stvari spreavaju prenoenje infekcije.
Nemam rei, toliko si uviavan.
Vidi, veina mukaraca radi takve stvari, zna to i sama. U najmanju ruku, veina ljudi iz naeg
stalea.
Ne, ne radi to veina ree ona, ali se onda seti svoga oca, koji je, uz enu, imao i dugogodinju
ljubavnicu, da bi, mimo svega toga, oseao i potrebu da oijuka s Gledis Andelus.
Moj otac nije veran suprug ree Deko. Taj ti je na sve strane posejao kopilad.
Ne verujem ti. Mislim da on voli tvoju majku.
Jedno kopile ima pouzdano.
Gde to?
Ne znam.
Onda ne moe da bude tako siguran.
uo sam ga jednom kako govori neto Bingu Vesthemptonu. Zna kakav je Bing.
Znam ree Dejzi, i uini joj se da je to pravi trenutak da kae istinu, pa dodade: Uhvati me za
dupe kad god mu se ukae prilika.
Matorac prljavi. Nego, svi smo mi tad bili malice popili, a Bing kae: Veina nas ima jedno

dvoje kopiladi, zar ne?, a tata e: Ja sam poprilino siguran da imam samo jedno. A tada se, kao
da je shvatio ta je upravo rekao, nakaljao, i mnogo je glupo izgledao, pa je promenio temu.
Pa, briga mene koliko kopiladi imaj tvoj otac, ja sam savremena mlada Amerikanka i neu da ivim s nevernim muem.
I ta e sad?
Ostaviu te. Izraz njenog lica bio je prkosan, ali Dejzi je trpela jak bol, kao da ju je Deko ubo
noem.
I vratie se u Bafalo podvijena repa?
Moda. Ili u smisliti ve neto. Imam ja mnogo para. Advokati Dejzinog oca postarali su se da
se Deko ne domogne bogatstva porodic Vjalov i Pekov kad se njih dvoje uzmu.
Mogla bih u Kaliforniju. Da glumim u nekom od oevih filmova. Da postanem filmska zvezda.
Kladim se da bih mogla.
Sve je to bila gluma. elela je da brizne u pla.
A ti me onda ostavi ree on. Idi doavola, to se mene tie.
Pitala se da li on stvarno tako misli. Pogledala ga je u oi, i uinilo joj se da ipak ne misli tako.
Zaue uto automobil. Dejzi povue tamnu zavesu dva-tri centimetra u stranu, i ugleda Ficov crnoprljavobeli rols-rojs; svetlost farova bila je priguena specijalnim maskama.
Vratio ti se otac ree ona. Da li smo sad u ratu, pitam se.
Bolje da siemo.
Poi ti, ja u za tobom.
Deko izae iz sobe, a Dejzi se pogleda u ogledalo. Iznenadila se primetivi da ne izgleda ni najmanje drukije od one ene koja je u ovu sobu ula pre pola sata. ivot joj se promenio iz osnove, ali
na njenom licu to nije ostavilo traga. Bilo joj je strano ao sebe, plakalo joj se, ali je uspela da se
obuzda. Kada se pribrala, sie u prizemlje.
Fic je sedeo u trpezariji, s kapima kie na ramenima smokinga. Batler Graut izneo je sira i voa,
poto je Fic prethodno bio propustio desert. Porodica je posedala za sto dok je Graut sipao Ficu au
klareta. Ovaj otpi malo vina i ree:
Bilo je neopisivo uasno.
ta se dogodilo, za ime sveta?! upita Endi.
Pre nego to e odgovoriti, Fic pojede vrak krike sira edar. Nevil je govorio etiri minuta.
Nijednog premijera do sada nisam video u gorem svetlu. Mrmljao je, vrdao i govorio kako postoji
mogunost da se Nemaka povue iz Poljske, u ta niko ne veruje. Rat nije pominjao, pa ak ni ultimatum.
Ali zato? upita Endi.
Privatno, Nevil kae da eka da Francuzi prestanu da se kolebaju i proglase rat u isto vreme kad
i mi. No mnogi sumnjaju da je to samo kukaviki izgovor.
Fic otpi jo vina.
Sledei je govorio Artur Grinvud ree on. Grinvud je, inae, bio zamenik efa Laburistike
partije. Dok je Grinvud ustajao, Leo Ejmeri konzervativac, inae, tek da vas podsetim povika:
Govori u ime Engleske, Arture! Kad pomisli ovek samo da bi, eto, prokleti socijalista mogao da
progovori u ime Engleske poto premijer konzervativac u tome nije uspeo! Nevil je izgledao k popian.
Graut dopuni Ficu au.
Grinvud je bio prilino blag, ali jeste rekao: Pitam se koliko smo dugo spremni ovako da oklevamo , posle ega su se Donjim domom razlegli uzvici odobravanja. Ne bi me udilo da je Nevil u

tim trenucima eleo u zemlju da propadne dodade Fic, pa uze breskvu i poe da je see noem i viljukom.
I, kako se zavrilo?
Nita nije odlueno! Nevil se vratio u Dauning broj deset.18 Ali veina lanova kabineta sklonila se u Sajmonovu sobu u Donjem domu. Ser Don Sajmon obavljao je dunost kancelara blagajne.
Pria se da nee odande izai sve dok Nevil Nemcima ne poalje ultimatum. U meuvremenu, zaseda Nacionalni izvrni odbor Laburistike partije, dok je u Vinstonovom stanu u toku sastanak nezadovoljnih poslanika.
Dejzi je oduvek govorila da joj se politika ne dopada, ali otkako je postala deo Ficove porodice,
te sve sagledala iznutra, politika ju je zainteresovala, a drama koja se u tim trenucima odigravala inila joj se u isti mah oaravajuom i zastraujuom.
Premijer, onda, mora neto da preduzme! ree ona.
O, svakako na to e Fic. Pre nego to se parlament ponovo sastane a to bi trebalo da bude
sutra u podne mislim da Nevil mora doneti odluku: ili e proglasiti ratno stanje ili podneti ostavku.
U hodniku je zazvonio telefon, i Graut ode da se javi. Minut kasnije vratio se i rekao:
Zovu iz Forin ofisa, milorde.19 Gospodin nije ni hteo da saeka da doete do telefona, ve je izriito zahtevao da vam prenesem poruku. Vremeni batler izgledao je uzrujano, kao da mu se neko
maloas obratio vrlo drsko. Premijer je sazvao sastanak lanova kabineta za veeras.
Ima pomaka! uzviknu Fic. Dobro je.
Graut produi:
Ministar spoljnih poslova bi voleo da i vi prisustvujete, ako vam je zgodno.
Fic nije bio lan kabineta, ali dogaalo se da na te sastanke pozivaju i lanove resornih ministarstava, s tim to bi oni, kao nadleni u odreenoj oblasti, pre sedeli negde sa strane nego za glavnim
stolom, tako da mogu da odgovaraju na pitanja.
Bea pogleda u sat. Jo malo pa e jedanaest. Morao bi, pretpostavljam, da krene.
Moram, zaista. Ta fraza ako vam je zgodno je prazna utivost. On obrisa usne kao sneg belim
ubrusom, i othrama opet napolje.
Napravi jo kafe, Graute, i donesi je u primau sobu ree kneginja Bea. Veeras emo moda
i odocniti.
Razumem, vaa milosti.
Vratie se svi u primau sobu, zaokupljeni ivim razgovorom. Eva je bila za rat; elela je da vidi
kraj nacistikog reima. Morie je, naravno, briga zbog Dimija, ali nije li se svojom voljom udala
za vojnika? Nije li oduvek znala da e on u bici morati da stavi ivot na kocku? Bea je takoe bila za
rat, sada kad su Nemci uli u savez s boljevicima, koje je ona mrzela. Mej se bojala da joj Endi ne
pogine, i nije mogla da zaustavi suze. Deko nikako nije mogao da shvati zato bi dve velike zemlje,
kao to su Engleska i Nemaka, trebalo da ratuju zbog jedne poluvarvarske pustopoljine kao to je
Poljska.
im joj se ukazala prilika, Dejzi pozva Evu da preu u drugu sobu, da nasamo porazgovaraju.
Deko ima ljubavnicu ree ona odmah, i pokaza Evi kondome. Vidi ta sam pronala.
O, Dejzi, tako mi je ao ree Eva.
Dejzi se premiljala da li da Evu uputi i u one jezive detalje obino su jedna drugoj govorile sve
ali ovoga puta oseala se isuvie ponienom, pa samo ree:
Pokazala sam mu ovo, i on je priznao.
Je li mu ao?
Ne naroito. Kae da svi mukarci njegovog stalea to rade, ukljuujui njegovog oca.

 Dimi to ne radi odluno e Eva.

Ne, sigurna sam da si u pravu.
ta e sad?
Ostaviu ga. Moemo da se razvedemo, pa nek mu onda neka druga bude vikontesa.
Ne moe da se razvede ako bude rata!
A to ne bih mogla?
Previe bi okrutno bilo, dok je on na ratitu.
Trebalo je sm o tome da razmilja pre nego to je spavao s te dve aldgejtske prostitutke.
To bi bilo i kukaviki od tebe. Ne moe da utne oveka koji rizikuje ivot da bi tebe zatitio.
Nerado, Dejzi shvati ta joj Eva govori. U ratu e se Deko iz preljubnika dostojnog prezrenja koji
zasluuje da ga odbaci pretvoriti u junaka koji brani svoju enu, majku i otadbinu od uasa neprijateljske najezde i pada u ruke dumana. I nije stvar u tome to bi svi ivi, kako u Londonu tako i u Bafalu, smatrali da je Dejzi ispala kukavica to ga je tako ostavila. Oseala bi se tako i sama. Ako izbije rat, poelela je da i sama bude hrabra, iako nije znala ta je eka.
U pravu si proguna ona. Ne mogu ga ostaviti ako izbije rat.
Uto udari grom. Dejzi pogleda na sat; bila je pono. I dobovanje kie se promeni stuti se pljusak, pravi potop.
Dejzi i Eva se vratie u primau sobu. Bea je bila zaspala na kauu. Endi je bio zagrlio Mej, koja
je jo cmizdrila. Deko je puio cigaru i pio brendi. Dejzi se zaree da e neizostavno ona voziti veeras.
Fic se pojavio u pola jedan, u mokrom veernjem odelu.
Gotovo je s kolebanjem ree on. Nevil e ujutro poslati ultimatum Nemcima. Ako do podneva ne ponu s povlaenjem trupa iz Poljske do jedanaest po naem vremenu idemo u rat.
Svi poustajae, spremajui se da pou. U holu Dejzi ree: Ja u da vozim i Deko nije imao nita protiv. Uli su u krem bentli, i Dejzi pokrenu motor. Graut zatvori vrata Ficove kue. Dejzi ukljui
brisae, ali je jo stajala u mestu.
Deko ree ona hajde da pokuamo iz poetka.
Kako to misli?
Ja, u stvari, ne elim da te ostavim.
A ja sigurno ne elim da ode.
Batali te ene u Aldgejtu. Spavaj sa mnom svake noi. Hajde da stvarno pokuamo da dobijemo
dete. I ti to eli, zar ne?
elim.
Hoe li mi, onda, to uiniti?
Nastade duga pauza te naposletku on ree:
U redu.
Hvala ti ree Dejzi.
Pogledala ga je, nadajui se poljupcu, ali on je sedeo nepomino i gledao pravo preda se, kroz vetrobransko staklo, dok su brisai ritmiki uklanjali kiu koja je pljutala.

VI
U nedelju je kia prestala, i granulo je sunce. Lojd Vilijams je imao utisak kao da je London potpuno
okupan.
U toku prepodneva porodica Vilijams okupila se u kuhinji Eteline kue u Aldgejtu. I to bez pret-

hodnog dogovora; spontano su doli. eleli su da budu zajedno, pretpostavio je Lojd, ukoliko se objavi rat.
Lojd je udeo za akcijom protiv faista, a u isto vreme se uasavao same pomisli na rat. U paniji
se krvoprolia i patnje nagledao za ceo ivot. I sve bi dao da vie nikad ne uestvuje u bici. ak je i
od boksa digao ruke. A opet, nadao se, svim srcem, da emberlen nee odstupiti. Video je Lojd svojim oima ta je faizam doneo Nemakoj, a i iz panije su stizale jednako zloslutne vesti; Frankov
reim je likvidirao nekadanje pristalice izabrane vlade, na stotine i hiljade njih, a svetenici su ponovo preuzeli kole.
Tog leta, im je diplomirao, Lojd je stupio u Velke strelce, a kao nekadanji pripadnik Korpusa za
obuku oficira, dobio je in porunika. Vojska je bila u jeku priprema za borbena dejstva, i zato je uz
ogromne tekoe uspeo da isposluje dvadesetetvoroasovno odsustvo kako bi tog vikenda posetio
majku. Ukoliko predsednik vlade danas proglasi ratno stanje, Lojd e biti meu prvima koji e krenuti na front.
U kuu u Ulici Natli Bili Vilijams je te nedelje doao posle doruka. Lojd i Berni su sedeli pored
radija, na kuhinjskom stolu bile su rairene novine, dok je Etel pripremala svinjski but za ruak. Malo
je nedostajalo da ujka Bili zaplae kad je ugledao Lojda u uniformi.
Setim se tako naeg Dejva, to je sve ree on. I njega bi sad regrutovali, da se vratio iz panije.
Lojd nikada nije Biliju ispriao kako je Dejv zaista poginuo. Pravio se da mu pojedinosti nisu poznate, ve da zna samo toliko da je Dejv poginuo u borbi, u Belitu, te da je verovatno tamo i sahranjen. Bili je bio u Velikom ratu, i znao je kako se na bojnom polju ljudi nasumice reavaju leeva, i
zbog toga je njegova alost bila samo jo vea. A goleme nade polagao je u to da e jednoga dana
otii u Belite, kad panija konano bude osloboena, i pokloniti se senima svoga sina, koji je pao
borei se za uzvien cilj.
Iz panije se nije vratio ni Leni Grifits. Niko predstavu nije imao gde bi on mogao biti sahranjen.
Postojala je ak i mogunost da je jo iv, u nekom od Frankovih zarobljenikih logora.
S radija je upravo dopiralo obraanje predsednika vlade emberlena Donjem domu parlamenta od
sino, ali novih vesti nije bilo.
Ko e znati kakav je skandal izbio kasnije primeti Bili.
Bibisi o skandalima ne izvetava ree Lojd. Oni vole da umire sluaoce.
I Bili i Lojd su bili lanovi Nacionalnog izvrnog odbora Laburistike partije Lojd u svojstvu
predstavnika omladinskog pogona stranke. Poto se vratio iz panije, izdejstvovao je da ga ponovo
prime na Univerzitet u Kembridu i, dok je studije privodio kraju, proputovao je zemlju uzdu i popreko obraajui se mesnim odborima Laburistike partije i priajui ljudima kako je legitimno izabranu pansku vladu izdala britanska, faistima naklonjena vlada. Od toga nije bilo nikakve koristi
Frankove pobunjenike antidemokratske snage odnele su pobedu ali je zato Lojd postao poznata
linost, ak i neka vrsta junaka, naroito meu mladim leviarima. Otuda i njegov izbor u Nacionalni
izvrni odbor.
Sinonjem sastanku odbora prisustvovali su, tako, i Lojd i ujak Bili. Oni su znali da je emberlen,
tek poto je kabinet izvrio pritisak na njega, poslao Hitleru ultimatum. Sada su sedeli kao na iglama i
ekali ta e dalje biti.
Koliko je njima bilo poznato, nikakav odgovor s Hitlerove strane jo nije stigao.
Lojd se seti majine drugarice Mod i njene porodice u Berlinu. Ono dvoje sitne dece sada bi trebalo da imaju osamnaest i devetnaest godina, izraunao je on. Pitao se da li sede pored radija i razmiljaju da li e poi u rat protiv Engleske.

U deset sati stigla je Lojdova polusestra Mili. Sada joj je bilo devetnaest godina. Udala se za Ejba, trgovca koom na veliko, inae roenog brata svoje drugarice Naomi Ejveri. I sma je dobro zaraivala kao prodavaica u prodavnici skupe odee. Gajila je nade da e otvoriti sopstvenu radnju, a
Lojd ni najmanje nije sumnjao da e joj jednoga dana to i poi za rukom. Premda to nije bio ivotni
poziv koji bi za nju odabrao Berni, Lojdu nije promaklo koliko se on ponosi Milinom pameu, ambicijom i elegancijom.
Ali toga dana nije bilo ni trunke samopouzdanja u Milinom dranju.
Grozno je bilo dok si ti bio u paniji ree ona Lojdu planim glasom. Ni Dejv ni Leni se
odande nisu vratili. Sad ete ti i Moj Ejbi da odete ko zna kuda, a mi ene ima da amimo ovde, ekamo vesti i pitamo se jeste li ivi.
A i tvoj brat od ujaka Kir ubaci Etel. Navrio je osamnaestu.
U kojem je puku sluio moj pravi otac? upita Lojd majku.
O, zar je to vano? Nerado je govorila o Lojdovom ocu, moda iz uviavnosti prema Berniju.
No Lojd je eleo da uje odgovor. Meni jeste ree on.
Ona na to, s nepotrebnom ustrinom, baci oljuten krompir u posudu s vodom. Bio je u Velkim
strelcima.
Isto k ja! to mi nisi ranije rekla?
ta je bilo, bilo je.
Mora da postoji jo neki razlog to je tako zatvorena, predoseao je Lojd. Verovatno je ve bila
trudna kad se udala. Lojdu to nije smetalo, ali u njeno vreme to je bila velika sramota. Uprkos svemu,
bio je uporan.
Je li moj otac bio Velanin?
Da.
Iz Aberovena?
Ne.
Pa odakle onda?
Ona uzdahnu. Njegovi roditelji su se stalno selili zbog posla njegovog oca no mislim da su
poreklom iz Svonsija. Jesi li sad zadovoljan?
Jesam.
Lojdova ujna Mildred vratila se iz crkve. Bila je to s ukusom odevena sredovena ena, lepukasta
izuzmu li se istureni prednji zubi. Nosila je otmen eir. Mildred je, zapravo, bila modiskinja s malom fabrikom. Njene dve keri iz prvog braka, Inid i Lilijan, obe u poznim dvadesetim, udale su se,
pa i sme postale majke. Njen stariji sin, Dejv, poginuo je u paniji. A mlai, Kir, uao je sada za
njom u kuhinju. Mildred je izriito zahtevala da i deca s njom idu u crkvu, premda njen suprug, Bili,
nije eleo da ima ita s religijom.
Zasitio sam se toga za ceo ivot dok sam bio dete imao je obiaj da kae. Ako dosad nisam
spasen, niko nije.
Lojd pogleda oko sebe. Bila je to njegova porodica: majka, ouh, polusestra, ujak, ujna, brat od
ujaka. Nije eleo da ih ostavi i umre u tuini.
Lojd pogleda na sat, kvadratni model od nerajueg elika, koji mu je Berni poklonio kad je Lojd
diplomirao. Bilo je jedanaest sati. Spiker Alvar Lidel je barunastim glasom saoptio kako se svakog
asa oekuje obraanje predsednika vlade naciji. A onda su pustili neku sveanu klasinu muziku.
Tiina sad, svi ree Etel. aj u skuvati kasnije.
U kuhinji zavlada muk.
Alvar Lidel najavi predsednika vlade, Nevila emberlena.

Onoga to tetoi faiste, pomisli Lojd; oveka koji je ehoslovaku izruio Hitleru; koji je tvrdoglavo odbijao da prui pomo legitimno izabranoj panskoj vladi, ak i kad je postalo vie nego oigledno da Nemci i Italijani naoruavaju pobunjenike. Hoe li opet uzmai?
Lojd primeti da se njegovi roditelji dre za ruke; Etelini prstii usecali su se Berniju u dlan.
On ponovo pogleda na sat. Bilo je jedanaest i petnaest.
A onda zaue premijera:
Obraam vam se iz kabineta u Ulici Dauning broj deset.
emberlenov glas je bio treperav, intonacija besprekorna. Zvuao je kao neki pedantni uitelj. A
nama je sada, pomisli Lojd, potreban ratnik.
Jutros je britanski ambasador u Berlinu uruio nemakoj vladi poslednju diplomatsku notu, u kojoj se navodi da e, osim ukoliko britanska vlada od njih do jedanaest asova ne dobije potvrdu da
e smesta povui jedinice iz Poljske, izmeu nas i njih poeti rat.
Lojd oseti da nema strpljenja za emberlenovo praznoslovlje. Izmeu nas i njih poeti rat: kako
udan nain da se to saopti. Nego, daj sad, pomisli on, prei na stvar. Ovo je pitanje ivota i smrti.
emberlenov glas tad postade dublji, vie nalik na dravniki. Moda vie i nije gledao u taj mikrofon pred sobom, ve su mu se pred oima ukazali milioni zemljaka u svojim domovima kako zbijeni pored radio-ureaja iekuju sudbonosne rei. Moram da vam kaem da takvo obeanje nismo
dobili.
Lojd zau majin glas:
O, boe, spasi nas.
On pogleda u majku. Bila je sva posivela u licu.
Lagano, emberlen izgovori te uasne rei: ... i da je, shodno tome, ova zemlja u ratu s Nemakom.
Etel briznu u pla.

DRUGI DEO
Vreme krvi

6.
1940. (I)
Aberoven se promenio. Po ulicama je bilo automobila, kamiona, autobusa. Kada je, dvadesetih, Lojd
doao ovamo kao dete, u posetu babi i dedi, parkirani automobil bio je prava retkost, i masa bi se
okupila da ga vidi.
Ali gradiem su i danas dominirala dva tornja na ulazu u rudnik, s velianstvenim koloturnicima
to se okreu. Nieg drugog tu inae nije bilo: ni fabrik, ni poslovnih zgrada, nikakve druge industrije samo se kopao ugalj. I bezmalo svaki mukarac u toj varoi radio je u rudniku. Osim nekoliko
desetina njih: nekolicina duandija, neto brojniji svetenici svih veroispovesti, zatim sekretar gradske uprave, lekar. Kad god bi potranja uglja opala, kao to se to dogaalo tridesetih, a radnici dobili
otkaz, ti ljudi nisu imali ta drugo da rade. Zbog toga se Laburistika partija i jeste najstrastvenije zalagala za pomo nezaposlenima, da se ljudi koje zadesi tako neto potede patnje, muka i ponienja
to nisu u mogunosti da prehrane porodicu.
Porunik Lojd Vilijams doputovao je vozom iz Kardifa, jedne aprilske nedelje 1940. S malim koferom u ruci, popeo se uzbrdo do Ti Gvina. Osam meseci proveo je obuavajui regrute isti taj posao obavljao je i u paniji a usput je trenirao bokserski tim Velkih strelaca, da bi u jednom trenutku vojska konano shvatila da on teno govori nemaki, pa ga prebacila na obavetajne poslove, s
tim to je najpre morao da proe obuku.
A obuka i jeste bila sve to je do toga asa vojska uinila. Britanske snage jo nisu ulazile u okraje s neprijateljem, niti je bilo znatnijeg pomeranja trupa. Nemaka i Sovjetski Savez pregazili su
Poljsku i podelili je meu sobom, a savezniko jemstvo Poljacima, da e im sauvati nezavisnost, ispostavilo se bezvredno.
Britanci su taj sukob nazvali lanim ratom, i nestrpljivo su iekivali da pone ono pravo. to se
ratovanja tie, Lojd se nimalo nije zanosio nasluao se on bolnih vapaja ljudi na samrti to mole za
gutljaj vode na bojitima panije ali je uprkos svemu jedva ekao da pone taj konani obraun s
faizmom.
Vojska je nameravla da poalje jo vojnika u Francusku, pretpostavljajui da se e Nemci tamo napasti. No do toga jo nije bilo dolo, te su svi bili u stanju pune borbene gotovosti, s tim to su u meuvremenu proli i temeljnu obuku.
Lojdovo uvoenje u tajanstveni svet vojne obavetajne slube trebalo je da se odigra u velelepnom
domu za koji je dugo bila vezana sudbina njegove porodice. Plemii, imuni vlasnici takvih palata,
ustupili su svoje kue oruanim snagama, pribojavajui se moda da bi im u protivnom mogle biti i
trajno konfiskovane.
Otkako je dola vojska, Ti Gvin se svakako umnogome izmenio. Na travnjaku je bilo parkirano desetak maslinastosmeih vozila, koja su dobro ugazila erlovu bujnu travu. U prelepi vrt na samom ulazu, sa onim zaobljenim granitnim stepenicama, sada je odlagan provijant, i dinovske konzerve s kuvanim pasuljem i jestivom mau klatile su se na gomilama tamo gde su nekada ene okiene draguljima i mukarci u frakovima izlazili iz koija. Lojd se nasmei; njemu se dopadalo to to su u ratu svi
jednaki.
Lojd ue u kuu. Doekao ga je debeljukasti oficir u izguvanoj i umrljanoj uniformi. Doli ste
na kurs za obavetajce, porunie?

 Da, gospodine. Zovem se Lojd Vilijams.

Ja sam major Louter.
Lojd je ve bio uo za tog oveka. Bio je to markiz od Loutera, meu drugarima poznat kao Louti.
Lojd pogleda oko sebe. Slike na zidovima bile su pokrivene ogromnim prekrivaima, kako bi se
zatitile od praine. Kitnjasti mermerni kamini s rezbarijama bili su zatvoreni grubo zakucanim daskama, a ostavljeno je tek malo mesta, za reetku. Tamnog starog nametaja koji je njegova majka ponekad pominjala s ljubavlju vie nije bilo, a zamenili su ga elini stolovi i jeftine stolice.
Boe blagi, pa ovo mesto se ba promenilo ree on.
Louter se nasmei. Dolazili ste ovamo i ranije. Poznajete vlasnike?
Iao sam na Kembrid s Dekom Ficherbertom. Tamo sam i vikontesu upoznao, mada oni u to
vreme jo nisu bili u braku. Ali sada su se, pretpostavljam, iselili, dok rat ne proe.
Nisu sasvim. Nekoliko soba rezervisano je za privatnu upotrebu. Ali oni nam ni najmanje ne
smetaju. Vi, dakle, dolazite kao gost?
Ma ne, o boe, ne poznajem ih tako dobro. Ne, samo su me kao deaka proveli ovuda, jednog dana kada porodica nije bila kod kue. Moja majka je ovde radila neko vreme.
Stvarno? ta? Jel bila zaduena za erlovu biblioteku, ili tako neto?
Ne, kao sobarica. im je to prevalio preko usana, Lojd je znao da je pogreio.
Louterovo lice se izoblii; sad se na njemu videlo gaenje.
A, tako ree on. Zanimljivo, vrlo.
Lojd je bio svestan da ga je, istog asa, ovaj etiketirao kao proleterskog skorojevia. Sada e se
prema njemu, dok god bude ovde boravio, odnositi kao prema graaninu drugog reda. Nije trebalo da
potee priu o majinoj prolosti; znao je dobro, uostalom, kolika snobovtina u vojsci vlada.
Pokaite poruniku njegovu sobu, narednie ree Louti. U potkrovlju je.
Lojdu je dodeljena jedna od soba koje su inae pripadale posluzi. Njemu to i nije smetalo. Ako je
mojoj majci valjalo, valjae i meni, pomisli on.
Dok su se peli zadnjim stepenitem, narednik saopti Lojdu da nema nikakvih obaveza sve do veere u menzi. Lojd je upitao da li je i neko od Ficherbertovih u kui, ali ovek nije znao da mu kae.
Dva minuta bila su Lojdu dovoljna da se raspakuje. Oeljao se, obukao istu koulju od uniforme,
i otiao da poseti babu i dedu.
Kua u Velington Rou nikada nije izgledala tako mala i bezbojna, premda je u kuhinji bilo tople
vode, a u poljskom klozetu je ugraen vodokotli. Mesto je bilo isto onakvo kakvim ga je Lojd upamtio: isti pohaban tepih, iste izbledele zavese od kamira, iste tvrde stolice od hrastovine u onoj jedinoj sobi u prizemlju, koja je sluila i kao dnevna soba i kao kuhinja.
Ali zato su se baba i deda promenili. Oboje su bili tu negde oko sedamdesete, ili se bar njemu tako
inilo, i izgledali su krhki. Dekica je trpeo bolove u nogama, i nevoljno se povukao sa dunosti u rudarskom sindikatu. Bakica je imala slabo srce: doktor Mortimer joj je rekao da posle svakog obroka
noge dri podignute po etvrt sata.
Obradovali su se to Lojda vide u uniformi.
Porunik, je li? ree Bakica, klasni borac celoga veka. No ipak nije mogla da sakrije ponos to
joj je unuk oficir.
Vesti su se brzo irile Aberovenom i pre nego to je Lojd popio prvu olju jakog bakinog aja, verovatno je ve pola varoi znalo da je stigao unuk Daija sindikalca. Nije ga, otuda, bogzna kako iznenadilo kad je banuo Tomi Grifits.
I moj Leni bi, cenim, bio porunik, kao i ti, da se vratio iz panije ree Tomi.
I ja tako mislim ree Lojd. Dodue, dotad nije sreo oficira koji je kao civil radio u rudniku

uglja, ali kad stvarno ponu ratna dejstva, sve je mogue. Bio je najbolji narednik u paniji, ja kad
vam kaem.
Svata ste vas dvojica zajedno preturili preko glave.
Kroz pakao smo proli odvrati Lojd i iz njega izali poraeni. Ali ovoga puta faisti nee pobediti.
Da popijem u to ime ree Tomi, i iskapi olju aja.
Lojd je s babom i dedom otiao na veernju slubu u Kapelu Betezda. Za religiju nije mnogo mario, i svakako se nije slagao s dedinim dogmatizmom. Vasiona je tajna, razmiljao je Lojd, i ljudi bi
ve jednom mogli to i da priznaju. Ali babi i dedi je godilo da on sedi s njima u kapeli.
Improvizovane molitve bile su reite i neosetno utkivale biblijske misli u jezik svakodnevice. Beseda je bila malice jednolina. Ali pevanje je veoma dirnulo Lojda. Velki protestanti su po automatizmu pevali u etvoroglasju, a kada bi bili posebno dobro raspoloeni, mogli su glasovima krov s
kapele da oduvaju.
I sm uz njih zapevavi, Lojd oseti kako upravo tu, u toj kapeli sa zidovima okreenim u belo, kuca
smo srce Britanije. Ljudi oko njega bili su bedno obueni i neobrazovani, a ivot im se svodio na
beskrajno kuluenje; mukarci su, u potrazi za ugljem, osvajali podzemlje, dok su ene, gore, podizale nov narataj rudara. Ali ti ljudi su imali jaka lea i britku pamet, i potpuno su sami stvorili kulturu
zbog koje je vredelo iveti. Nadu su crpeli iz nekonformistikog hrianstva i levo orijentisane politike, radost pronalazili u ragbiju i mukim horovima, a sve njih su vezivali velikodunost u dobrim i
solidarnost u loim vremenima. Za to je vredelo boriti se, za te ljude, za taj gradi. Pa ako za to treba
i ivot poloiti, bar nee biti uludo.
Zavrnu molitvu izgovorio je Lojdov deda, murei, naslonjen na tap:
Meu nama, o, Gospode, vidi svoga mladog raba Lojda Vilijamsa, koji sedi ovde u uniformi.
Molimo te da mu, u mudrosti i milosti svojoj, potedi ivot u sukobima koji dolaze. Molim te, Gospode, vrati nam ga kui zdravog i itavog. Da bude volja tvoja, o, Gospode.
Okupljeni vernici, od srca, izgovorie amin, a Lojd obrisa suzu.
Vraao se kui svojih starih dok je sunce zalazilo za planinu, a veernja tama polegla po nizovima
sivih kua. Nije hteo da veera, nego pohita nazad, u Ti Gvin, stigavi taman na veeru u menzi.
Jeli su dinstanu junetinu, kuvan krompir i kupus. Vojnika hrana k vojnika hrana, i Lojd prionu na
jelo, svestan da su svaki taj zalogaj platili ljudi kao to su njegovi deda i baba, to za veeru imaju
hleb i mou. Na stolu je bila boca viskija, i Lojd, da se ne izdvaja iz drutva, otpi malo. Zagldao je
lica svojih kolega na obuci, i pokuavao da im popamti imena.
Dok se vraao u krevet, proao je pored Sobe skulptur, u kojoj sada nije bilo umetnikih dela,
ve samo jedna tabla za pisanje i dvanaest jeftinih radnih stolova. Tu Lojd ugleda majora Loutera kako razgovara s nekom enom. Pogleda jo jednom i shvati da je ta ena Dejzi Ficherbert.
Toliko se iznenadio da se ukopao u mestu. Louter se razdraljivo osvrtao oko sebe. Ugledavi Lojda, on nevoljno ree:
Ledi od Aberovena, porunika Vilijamsa, verujem, poznajete.
Ako kae da me ne poznaje, pomisli Lojd, podsetiu je na ono vee kad me je ljubila, dugo i strasno, u Mejferu, na ulici u mraku.
Drago mi je da vas opet vidim, gospodine Vilijams ree ona i prui mu ruku.
Koa joj je bila topla i mekana. Srce poe bre da mu kuca.
Kae mi Vilijams da je njegova majka radila u ovoj kui kao sobarica ree Louter.
Znam ree Dejzi. I meni je to rekao, na balu na Trinitiju. Prekorevao me je to sam snob.
ao mi je to moram da kaem, ali bio je i vie nego u pravu.

 Velikoduni ste, ledi od Aberovena ree Lojd, kome je bilo neprijatno. Ne znam ta mi bi da
vam kaem tako neto.
Uinilo mu se da Dejzi nije onako jetka kakvom ju je upamtio; moda je sazrela.
Dejzi se obrati Louteru:
Majka gospodina Vilijamsa je sada, inae, lan parlamenta.
Louter je bio zapanjen.
Lojd se obrati Dejzi:
A kako vaa drugarica Jevrejka, Eva? Znam da se udala za Dimija Mareja.
Imaju ve dvoje dece.
Je li uspela da izvue roditelje iz Nemake?
Drago mi je da je se seate ali ne, naalost, Rotmanovi ne mogu da dobiju vize za izlazak iz zemlje.
Tako mi je ao. Eva sigurno prolazi kroz pakao.
Da.
Vidno nestrpljiv, Louter nije imao vremena za te prie o sobaricama i Jevrejkama. Nego, da se
vratimo na ono to sam vam govorio, ledi od Aberovena...
elim vam laku no ree Lojd, pa izae iz sobe i pope se na sprat.
Dok se spremao za spavanje, uhvati sebe kako peva poslednju himnu sa bogosluenja:
Nee me uzdrmat nijedna oluja
Dok se za ovaj drim km.
Ljubav je boja nebo i zemlja
I kako onda da ne pevam.

II
Tri dana kasnije, Dejzi je privodila kraju pismo svom polubratu Gregu. Kad je izbio rat, on joj je,
onako umiljat, poslao jedno brino pismo, i otada su poeli redovno da se dopisuju, otprilike jednom
meseno. Greg joj je rekao da je sreo staru ljubav, Deki Dejks, u Vaingtonu, u Ulici E, i upitao
Dejzi zato bi jedna devojka beala od njega kao to je pobegla Deki. Dejzi nije imala pojma ta da
mu odgovori. Tako mu je i rekla, poelela mu puno sree i potpisala se.
Pogledala je na sat. Ostalo je bilo jo sat vremena pre no to polaznici obuke krenu na veeru; predavanja su bila zavrena, i postojali su dobri izgledi da Dejzi uhvati Lojda u njegovoj sobi.
Popela se do starih odaja za poslugu u potkrovlju. Mladi oficiri sedeli su ili leali na krevetima,
itali ili pisali. Lojda je zatekla u uzanoj sobi sa starim visokim ogledalom; sedeo je pored prozora i
itao neku ilustrovanu knjigu.
Neto zanimljivo? upita ga ona.
Lojd skoi kao oparen. Zdravo, e, ba si me iznenadila.
Sav se zacrveneo. Verovatno je jo zaljubljen u nju. Vrlo je okrutno to ga je onda poljubila a da
joj ni na kraj pameti nije bilo da se s njim upusti u vezu. No to je bilo pre etiri godine, bili su deurlija. Trebalo bi da je i Lojd to ve prevaziao.
Pogledala je u knjigu koju je drao. Bila je na nemakom i sa slikama oficirskih inova u boji.
Moramo da znamo nemake oznake objasni joj on. Mnotvo vojnih obavetajnih podataka
dobijamo upravo sasluavajui ratne zarobljenike neposredno posle hvatanja. Ima ih, naravno, koji
nee da govore, pa islednik mora da zna, ve samo na osnovu zatvorenikove uniforme, kakav in ima,

kom rodu pripada, da li je peadinac, ili je u konjici, artiljerac ili iz neke specijalizovane jedinice,
veterinarske recimo, i tako dalje.
To vi ovde uite? upita ona sumnjiavo. ta znae nemake oznake?
On se nasmeja. To je jedna od stvari koje uimo. Toliko mogu da ti kaem a da pritom ne odam
vojnu tajnu.
A, tako znai.
Otkud ti ovde u Velsu? udi me da se nisi aktivno ukljuila u ratne napore.
Eto tebe ponovo ree ona. Moralie. Ko ti je rekao da je to nain da armira enu?
Oprosti, molim te ree on kruto. Nije mi namera bila da te korim.
Sem toga, nikakvih ratnih napora tu i nema. Barani baloni lebde iznad nas kao pretnja nemakim
avionima koji nikako da dolete.
Vi tamo u Londonu bar imate neki drutveni ivot.
Zna li ti da mi je taj drutveni ivot nekada bio neto najvanije na svetu? upita ona. Mora
biti da sam poela da starim.
Postojao je jo jedan razlog to je otila iz Londona, ali to ve nije htela da mu otkrije.
A ja te zamiljao kao bolniarku ree on.
Teko. Mrzim bolesnike. Ali umesto da se mrti, pogledaj ovo. Prui mu uramljenu fotografiju
koju je donela.
Zagledao se u sliku, mrtei se. Odakle ti ovo?
Pregledala sam kutiju sa starim slikama u ostavi, u podrumu.
Bila je to grupna fotografija, snimljena na travnjaku Ti Gvina u neko letnje jutro. U sredini se nalazio tad mladi erl Ficherbert, s velikim belim psom podno nogu. Devojka do njega verovatno je bila
njegova sestra Mod, koju Dejzi jo nije upoznala. Sa obe strane narealo se etrdeset-pedeset mukaraca i ena u raznolikim uniformama koje nosi posluga.
Pogledaj datum ree ona.
Devetsto dvanaesta proita Lojd naglas.
Prouavala je kako reaguje na fotografiju u rukama. Jel tu i tvoja majka?
Boe blagi! Pa mogla bi da bude. Lojd se zagleda paljivije. Mislim da jeste ree on trenutak kasnije.
Pokai mi je.
Lojd pokaza. Mislim da je ovo.
Dejzi ugleda vitku, lepu devojku od devetnaest leta, kovrdave crne kose pokrivene belom kapom,
sa vie nego nestanim osmehom.
Hej, pa ona je arobna! uzviknu Dejzi.
Tada je bila, svakako odvrati Lojd. Danas bi ljudi za nju pre rekli da je strana.
Jesi li upoznao ledi Mod? Misli da je to ova ovde, pored Fica?
Nju, mislim, poznajem otkako znam za sebe, s tim to smo se viali tek povremeno. Ona i moja
majka su se zajedno borile za enska prava. Nisam je video otkako sam trideset tree otiao iz Berlina, ali nema ni trunke sumnje da je ovo ona.
Pa, i nije ba lepotica.
Moda i nije, ali je zato vrlo samouverena, i predivno se oblai.
I, eto, ja pomislila da bi voleo da zadri ovu sliku.
Da je uzmem?
Naravno. Niko je drugi i nee zato je i stajala u kutiji u podrumu.
Hvala ti!

 Nema na emu. Dejzi poe ka vratima. Vrati se uenju.

Dok je silazila niz zadnje stepenite, Dejzi se nadala da nije flertovala s Lojdom. Verovatno nije ni
trebalo da ide kod njega. Ali podlegla je porivu da bude velikoduna. Ne daj boe da on to protumai
na pogrean nain.
Uto Dejzi oseti otar bol u stomaku, i zastade na odmoritu. Celoga dana oseala je blagi bol u leima koji je pripisivala jeftinom dueku na kojem spava ali ovo je bilo drugaije. Pokua da se
priseti svega to je toga dana jela, ali nije bilo nieg zbog ega bi joj pozlilo; nije jela ni nedokuvane
piletine ni nedozrelog voa. Ni ostrige nije jela eh, nije ona te sree! Bol proe brzo kao to je i
doao i ona ubedi sebe da zaboravi na to.
Vratila se u svoje sobe u podrumu. Boravila je u stanu gde je nekada iveo kuepazitelj: majuna
spavaa soba, dnevna soba, kuhinjica i takoe malo kupatilo, s kadom. Stari sluga po imenu Morison
sada je vodio rauna o kui, a jedna mlada ena iz Aberovena bila joj je lina slukinja. Devojka se
zvala Mala Mejzi Oven, mada je bila prilino krupna. I majka mi se zove Mejzi, pa sam zato ja oduvek Mala Mejzi, iako sam sad ve prerasla majku, objasnila joj je devojka jednom prilikom.
Telefon je pozvonio upravo kad je Dejzi ula. Ona podie slualicu i zau muevljev glas.
Kako si? upita je on.
Dobro. Kad e doi? Odleteo je bio do Sent Ejtana, velike baze RAF-a nedaleko od Kardifa,
na neki zadatak, i obeao joj je da e navratiti do nje i prenoiti kod kue.
Ne mogu da stignem, ao mi je.
O, ba si me razoarao!
U bazi prireuju sveanu veeru, i trae da i ja prisustvujem.
Nije joj zvuao mnogo potiteno to nee moi da je vidi, i ona se oseti odbaenom. Blago tebi
ree ona.
Bie dosadno, ali nema mi druge.
Nee biti ni upola toliko dosadno kao meni ovde samoj.
Mora da je jednolino, znam. Ali u tvom stanju bolje ti je tu.
Hiljade ljudi napustile su London po proglaenju rata, ali veina se vratila u grad videvi da od
oekivanog bombardovanja i napada gasom nema nita. Bea i Mej, pa ak i Eva, bile su saglasne oko
toga da Dejzi, s obzirom na to da je u drugom stanju, treba da boravi u Ti Gvinu. Mnoge ene svakodnevno su se bezbedno poraale u Londonu, pokuala je Dejzi da ih razuveri; ali naravno, drugaije
je to kad nosi naslednika jednog erla.
Pravo govorei, i nije joj bilo tako loe kako je oekivala. Moda je u trudnoi Dejzi postala neuobiajeno pasivna s obzirom na svoju prirodu. Ali jeste bilo neke malodunosti u tom londonskom
drutvenom ivotu otkako je proglaeno ratno stanje, kao da su ljudi osetili da nemaju vie prava da
uivaju. Sada su bili kao popovi u kafani; zna da bi trebalo da ti bude lepo, ali nikako da prizove
dobro raspoloenje.
E, da mi je ovde motor ree ona. Bar bih mogla da tumaram po Velsu i istraujem. Sledovanja benzina jesu bila ograniena, ali je goriva ipak bilo dovoljno.
Hajde, Dejzi! ree on strogo. Pa ne moe da vozi motor lekar ti je to izriito zabranio.
Pa dobro, zato sam pronala knjige ree ona. Velianstvena je ovdanja biblioteka. Nekoliko
retkih i dragocenih izdanja upakovano je i sklonjeno, ali skoro sve knjige jo stoje na policama. Sada, eto, uim sve ono to sam svojski izbegavala dok sam ila u kolu.
Odlino! uzviknu on. Pa, onda, uukaj se s dobrim krimiem i lepo provedi vee.
Stomak me je malo zaboleo maloas.
Verovatno tegobe s varenjem.

 Valjda si u pravu.
Pozdravi onog aljkavka Loutija.
Nemoj za veerom da pretera s portom.
I upravo dok je sputala slualicu, Dejzi opet oseti onaj gr u stomaku. Ovoga puta potrajao je due. Ue Mejzi, pogleda je, pa ree:
Jeste li dobro, milostiva?
Ma, iga me neto.
Dola sam da pitam da li biste sad da veerate.
Nisam gladna. Mislim da u preskoiti veeru.
Napravila sam vam divnu pitu s mesom i krompirom ree Mejzi prekorno.
Pokrij je i skloni u ostavu. Pojeu je sutra.
A da vam skuvam aj?
Da, molim te ree Dejzi, tek da je se otarasi. Ni posle pune etiri godine jo se nije bila navikla na jaki britanski aj s mlekom i eerom.
Bol je minuo, i ona sede pa otvori Vodenicu na Flosi. Na silu je popila Mejzin aj, i odmah joj bi
malo bolje. Kad je Mejzi oprala oljicu i tacnu, ona posla devojku kui. Mejzi je morala po mraku da
peai vie od kilometar i po, ali je nosila lampu, pa ree da joj ne smeta.
Proao je jedan sat, a onda se bol vrati, s tim to ovoga puta nije prolazio. Dejzi ode do kupatila,
nadajui se da e moda nekako ublaiti taj pritisak u trbuhu. Iznenadila se i zabrinula, ugledavi na
donjem veu mrlje tamnocrvene krvi.
Obukla je iste gaice i, sad ve ozbiljno zabrinuta, otila do telefona. Dobila je broj baze RAF-a
i pozvala Sent Ejtan.
Moram da razgovaram s vazduhoplovnim porunikom vikontom od Aberovena ree ona.
Nije nam dozvoljeno da oficirima prebacujemo privatne pozive uzvrati joj neki ozbiljni Velanin.
Veoma je vano. Moram da razgovaram s muem.
U sobama nema telefona, nije ovo hotel Dorester. Moda joj se to samo priinilo, ali onaj tamo je zvuao kao da mu je ba milo to ne moe da joj pomogne.
Moj mu e prisustvovati sveanoj veeri. Poaljite, molim vas, nekog posilnog da mu kae da
ima poziv.
Nemam ja ovde nikakve posilnog, a sem toga nema ovde nikakvog banketa.
Nema banketa? Dejzi na tren ostade bez rei.
Obina veera u menzi, kao i svaki dan ree operater. A i ona je zavrena pre sat vremena.
Dejzi zalupi slualicu. Nema banketa? A Deko je upravo to rekao: da mora da prisustvuje sveanoj veeri u bazi. Bie da ju je slagao. Dolo joj je da zaplae. Dakle, nije hteo da se vidi s njom,
drae mu je bilo da pije s drugarima, ili moda da poseti neku enu. Razlog vie i nije bio vaan.
Dejzi mu nije bila na prvom mestu.
Duboko je udahnula. Bila joj je potrebna pomo. Nije znala telefonski broj aberovenskog lekara,
ako u varoi lekara uopte ima. ta e sad?
Kad je poslednji put odlazio, Deko joj je rekao: Bie ti tu, ako zatreba, sto i vie vojnih oficira,
da ti se nau. Ali ona sad svakako nije mogla markizu od Loutera da kae kako krvari.
Bol se pojaavao, i ona meu nogama oseti neto toplo i lepljivo. Opet ode do kupatila i zapra se.
U krvi je sad primetila i ugruke. Higijenske uloke nije imala trudnicama uloci ne trebaju, tako je
bar mislila. Odsekla je pare pekira za ruke i nagurala ga u gaice.
A onda se setila Lojda Vilijamsa.

Dobar je bio Lojd. Vaspitavala ga je jedna feministkinja snane volje. A Dejzi je oboavao. Pomoi e joj on.
Popela se u hol. Gde li je on? Njegove kolege dosad su ve veerale. Moda je gore, u potkrovlju.
Stomak ju je sada toliko boleo da pomisli kako, moda, ne bi smela ak do gore da se popne.
Pomisli da nije u biblioteci. Mladim oficirima je ta soba sluila da na miru ue. Onda ue. Neki
narednik je prouavao atlas.
Budite tako ljubazni ree mu Dejzi pa mi potraite porunika Lojda Vilijamsa.
Naravno, milostiva gospoo ree ovek zatvarajui knjigu. ta da mu poruim?
Pitajte ga da li bi nakratko siao do podruma.
Gospoo, jeste li dobro? Izgledate mi pomalo bledi.
Bie sve u redu. Samo mi dovedite Vilijamsa to pre.
Idem odmah.
Dejzi se vrati u svoje sobe. Napor koji je uloila kako bi izgledala normalno sasvim ju je iscrpeo,
i ona lee na krevet. Nije prolo mnogo, a ona oseti kako joj krv probija kroz haljinu, no sad ju je ve
toliko bolelo da za to nije ni marila. Pogleda na sat. to nema Lojda? Moda narednik ne moe da ga
nae. Kua je tako velika. Moda e ona, jednostavno, umreti tu.
Neko pokuca na vrata, a onda na Dejzino veliko olakanje zau njegov glas. Lojd Vilijams.
Ui pozva ga ona. Videe je sad ovakvu, u uasnom stanju. Moda e ga to jednom zasvagda i
odvratiti od nje.
ula ga je kako ulazi u susednu sobu. Trebalo mi je vremena da te naem ree on. Gde si ti?
Ovde.
On ue u spavau sobu. Mili boe! uzviknu. ta ti se desilo, za ime sveta?!
Idi po pomo ree ona. Postoji li lekar u ovoj varoi?
Naravno. Doktor Mortimer. Bog te pita otkad je ovde. Ali moda sad za to nemamo vremena. Daj
da ja... Oklevao je naas. Moda krvari, ali ne mogu znati dok ne pogledam.
Ona sklopi oi. Hajde. Bila je i previe uplaena da bi joj bilo neprijatno.
Osetila je kako joj zadie haljinu. O, boe izusti on. Jadna ti.
A onda joj pocepa gaice. ao mi je ree. Ima li ovde vode?
U kupatilu ree ona, pokazujui ka kupatilu.
On ue u kupatilo i pusti vodu. Trenutak kasnije osetila je kako je isti toplom, vlanom krpom.
Ovo jedva da curi ree on. Viao sam ja ljude kako nasmrt krvare, ali ti nisi u takvoj opasnosti.
Ona otvori oi i vide ga kako joj sputa haljinu.
Gde je telefon? upita Lojd.
U dnevnoj sobi.
ula ga je potom kako govori:
Poveite me s doktorom Mortimerom, smesta.
Nastala je pauza.
Ovde Lojd Vilijams. Nalazim se u Ti Gvinu. Mogu li da razgovaram s doktorom? O, dobro vee,
gospoo Mortimer, kad oekujete da se vrati? Imam ovde jednu enu sa bolovima u stomaku i vaginalnim krvarenjem. Da, znam ja da veina ena pati od toga svakog meseca, ali ovo oigledno nije
normalno... Dvadeset tri godine ima... Da, udata je... Nema dece... Sad u da je pitam. On joj doviknu: Da nisi trudna?
Jesam odgovori Dejzi. U treem sam mesecu.
On ponovi Dejzin odgovor, a onda je dugo utao. Naposletku spusti slualicu i vrati se kod nje u

sobu.
Seo je na ivicu kreveta. Lekar e doi im bude mogao, ali sad upravo operie rudara koga je
prignjeio vagon u rudniku. Lekarova ena je, meutim, gotovo sigurna da si pobacila. On je uze za
ruku. ao mi je, Dejzi.
Hvala ti proaputa ona. Bol kao da je jenjavao, ali ju je zato ispunjavala uasna tuga. Erl naslednika nee dobiti. Deku e biti veoma krivo.
Gospoa Mortimer kae da je to prilino uobiajena pojava te da veina ena doivi jedan ili
dva pobaaja izmeu dve trudnoe. Budui da krvarenje nije obilno, nisi u opasnosti.
ta ako se stanje pogora?
Onda u morati da te odvezem u bolnicu Mertir. Da se trucka petnaest-esnaest kilometara u
vojnikom kamionu to je poslednje to ti sad treba, i moramo to po svaku cenu izbei, osim ako ti je
ivot ugroen.
Ona se vie niega nije plaila. Drago mi je to si tu.
Smem li neto da ti predloim?
Naravno.
ta misli, jel bi mogla da naini nekoliko koraka?
Ne znam.
Napuniu ti kadu. Ako moe do tamo, oseae se mnogo bolje poto se opere.
Vai.
A onda bih moda mogao da improvizujem neto, da te povijem.
Vai.
Vratio se u kupatilo, i ona u vodu kako tee. Uspravila se u krevetu. Vrtelo joj se u glavi, pa ostade u tom poloaju minut-dva, a onda joj se razbistri. Spustila je noge na pod. Sada je sedela u barici
zgruane krvi i grozila se same sebe.
Voda je tekla iz slavine. Lojd se vratio u sobu i uzeo je podruku.
Ako ti se uini da e pasti, samo kai ree joj on. Neu dozvoliti da padne.
Bio je iznenaujue snaan i gotovo ju je odneo do kupatila. U jednom trenutku, njen pocepani donji ve pade na pod. Stala je pored kade i pustila ga da joj raskopa dugmad na leima.
Moe li sama ostalo? upita je on.
Dejzi klimnu glavom i on izae iz kupatila.
Oslonjena na korpu s prljavim veom, lagano se svlaila, bacajui odeu na pod, na krvlju umrljanu gomilu. A zatim obazrivo ue u kadu. Voda je bila topla taman koliko treba. Kad je legla i opustila
se, bol minu. Preplavi je oseanje zahvalnosti prema Lojdu. Toliko je bio fin da joj je dolo da zaplae.
Nekoliko minuta kasnije, vrata se odkrinue, i pojavi se njegova ruka; dodavao joj je odeu.
Spavaica, i tako to ree on. Stavio je sve to na korpu s prljavim veom, i zatvorio vrata.
Kad je voda poela da se hladi, Dejzi ustade. Opet joj se zavrtelo u glavi, ali samo na trenutak.
Obrisala se pekirom, a onda obukla spavaicu i donji ve koji joj je doneo. Stavila je pekiri za ruke u gaice, da upija krv.
Kad se vratila u spavau sobu, ekao ju je nameten krevet, sa istom posteljinom i ebadima. Popela se i sela uspravno, navukavi prekriva do vrata.
Uto i Lojd ue iz dnevne sobe. Sada ti je sigurno lake ree joj on. Rekao bih da ti je neprijatno.
Neprijatno je slaba re odvrati ona. Poniena, moda, mada mi ni to ne zvui dovoljno.
Istina nije bila tako jednostavna. trecnu se kad pomisli kakvim li je oima sada gleda s druge stra-

ne, nije izgledao kao da mu je tu neto gadno.

Otiao je u kupatilo i pokupio odeu koju je ona pobacala. Nije, oigledno, bio gadljiv na menstrualnu krv.
Gde si stavio prljavu posteljinu? upita ona.
U stakleniku sam pronaao veliki lavor. Potopio sam posteljinu u hladnu vodu. I odeu u, vai?
Ona klimnu glavom.
A on ponovo nestade. Gde je nauio sve to, otkud je tako vet i sve zna? Sve je on to nauio u
panskom graanskom ratu, razmiljala je Dejzi.
ula ga je kako se kree po kuhinji. Pojavio se ubrzo sa dve olje aja.
Ti ovo verovatno mrzi, ali kad popije, bie ti bolje. Ona uze aj. On rairi dlan i pokaza joj
dve bele tablete.
Aspirin ree. Da ti bar malo ublai greve u stomaku.
Ona uze tablete i proguta ih s toplim ajem. Oduvek je on na nju ostavljao takav utisak: da je i previe zreo za svoje godine. Seala se s kakvim je samopouzdanjem one noi u Dobrom raspoloenju
otiao da pronae pijanog Deka.
Oduvek si takav ree ona. Ti si stvarno odrastao, dok se mi ostali samo pretvaramo.
Kad popi aj, oseti se pospanom. On odnese oljice.
Moda u, samo naas, da sklopim oi ree ona. Hoe li ostati ovde ako zaspim?
Ostau koliko god eli ree on. A onda dodade jo neto, ali glas kao da mu se gubio u daljini,
i ona utonu u san.

III
Posle toga Lojd je poeo da provodi veeri u malom kuepaziteljevom stanu.
I po ceo dan bi ekao da padne vee.
Siao bi nekoliko minuta posle osam, kad se veera u menzi zavri, a Dejzina sobarica ode kui da
prespava. Sedeli bi, tako, njih dvoje jedno naspram drugoga, u starim naslonjaama. Lojd bi poneo
neku knjigu, da ui uvek je bilo domaih zadataka, a ujutro bi ga ekao kontrolni dok bi Dejzi
itala roman; no uglavnom bi razgovarali. Priali bi ta im se deavalo toga dana, razgovarali bi i o
onome to trenutno itaju, a bila je to i prilika da jedno drugome kau sve o svojim ivotima.
Lojd joj je tako prepriavao doivljaje iz Bitke za Ulicu Kejbl.
Dok smo stajali usred te mirne gomile, na nas su nasrnuli policajci na konjima, psujui pogane
Jevreje priao joj je on. Tukli su nas palicama i sabijali uz izloge, dok staklo ne popuca.
Ona je u tim trenucima bila na sigurnom, s faistima, u Tauer Gardensu, i nita od ulinih borbi nije
ni videla.
O tome nisu izvetavali ree mu sad. Tada je vrsto verovala novinama da su uline nemire organizovali huligani.
Lojd se ni najmanje ne iznenadi. I moja majka je gledala filmski urnal u aldgejtskom Esoldu, nedelju dana posle tih zbivanja priseao se on. Komentator je, izvetaenim glasom, govorio: Od
nepristrasnih posmatraa policijske snage dobile su samo pohvale. Mama je rekla da je na to cela
publika prasnula u smeh.
Dejzi je bila preneraena njegovom netrpeljivou prema tampi. Lojd joj je rekao da je veina
britanskih listova potisnula u drugi plan prie o zverstvima Frankove vojske u paniji, a da je, s druge strane, preuveliavan svaki izvetaj o nedolinom ponaanju vladinih snaga. Dejzi mu je priznala
da je progutala gledite erla Ficherberta kako su ti pobunjenici zapravo plemeniti hriani koji oslo-

baaju paniju od komunistike pretnje. Nita nije znala o masovnim pogubljenjima, silovanjima i
pljakakim pohodima Frankovih ljudi.
Njoj, izgleda, nije ni palo na pamet da bi novine koje su u vlasnitvu kapitalista mogle da zaobiu
vesti koje konzervativnu vladu, vojsku ili poslovne ljude prikazuju u loem svetlu, a da e pritom iskoristiti svaki sluaj neprimerenog ponaanja sindikalaca ili leviarskih partija.
Lojd i Dejzi su razgovarali o ratu. Konano je dolo do akcije. Britanske i francuske trupe iskrcale
su se u Norveku, i sada se tamo bore za prevlast s Nemcima. Novine nisu mogle da prikriju kako se
stvari odvijaju loe po savezniku stranu.
Promenio se i Dejzin stav prema Lojdu. Vie s njim nije flertovala. Uvek bi se obradovala kad ga
vidi, negodovala bi kad on malo okasni, a ponekad bi ga i zadirkivala; ali nijednog trena nije koketirala s njim. Priala mu je o tome koliko su svi razoarani to je izgubila bebu: i Deko, i Fic, i Bea, i
njena, to jest Dejzina majka tamo u Bafalu, pa ak i njen otac Lav. Nikako nije uspevala da se otrese
tog oseaja da je uinila neto sramotno, pa ga je i pitala ta misli, da li je to bilo glupo od nje. Nije
joj to rekao. Po njegovom miljenju, nita to ona ini nije glupo.
Razgovori koje su vodili jesu bili lini, ali su se zato njih dvoje drali na pristojnoj razdaljini. On
nije eleo da zloupotrebi tu neuobiajenu bliskost koju su iskusili one noi kad je Dejzi pobacila. Ti
prizori e, naravno, iveti u njegovom seanju dok je iv. Brisanje krvi s njenih butina i stomaka nije
bilo zavodljivo ni najmanje, zaista ali je to bio in neopisive nenosti. Bilo kako bilo, posredi je
bio hitan medicinski sluaj, to mu nije davalo za pravo da takvu slobodu sebi dozvoli i kasnije. Toliko se plaio da e ostaviti pogrean utisak o sebi da je strogo vodio rauna o tome da je nikada ne
dodirne.
U deset sati ona bi mu napravila kakao voleo je da ga pije, i rekla mu je da se i njoj svia, iako
se Lojdu uinilo da ona to kae iz puke pristojnosti. Onda bi se rastali i on bi se popeo u svoju sobu u
potkrovlju.
Bili su kao stari drugovi. Nije to bilo ono to je Lojd eleo, ali Dejzi je bila udata ena, i vie od
toga nije mogao da dobije.
Bio je sklon da zaboravi Dejzin status. Silno se iznenadio kad mu je, jedne veeri, rekla da namerava da poseti erlovog penzionisanog batlera, Pila, koji ivi u kuici nedaleko od imanja.
Ima osamdeset godina! ree ona Lojdu. Sigurna sam da ga je Fic potpuno zaboravio. Trebalo
bi da vidim kako je ovek.
Lojd Podie obrve, u udu, a ona dodade:
Moram da proverim da li je dobro. To mi je dunost, budui da pripadam klanu Ficherbertovih.
Imune porodice moraju da vode rauna o starim slugama zar to nisi znao?
Mora da sam smetnuo s uma.
Hoe sa mnom?
Naravno.
Sutradan je bila nedelja, i oni odoe kod starog batlera prepodne, kad Lojd nije imao predavanja.
Oboje su se zaprepastili kad su videli kuicu. Boja i tapete su se ljutili sa zidova, a zavese su posivele od ugljene praine. Jedini ukras bio je niz fotografija iseenih iz asopisa i prikaenih na zid:
kralj i kraljica, Fic i Bea, i ostali probrani pripadnici plemstva. Godinama to mesto nije oieno kako treba, a vonjalo je na mokrau, pepeo i trule. Lojd je, meutim, pretpostavljao da to nije nita neuobiajeno za jednog starca s malim prihodima.
Pilu su obrve bile bele. On pogleda u Lojda i ree:
Dobro jutro, milorde a ja mislio da ste umrli!
Lojd se nasmei. Ne, ja sam ovde samo u gostima.

 Jeste li, gospodine? Siroti moj mozak, u kau se pretvorio. Stari erl je umro, kolko ono ima, trideset pet, etrdeset godina? Pa, koji ste onda vi, mladi gospodine?
Ja sam Lojd Vilijams. Davno ste poznavali moju majku, Etel.
A ti si Etin deko? E pa, u tom sluaju, naravno...
U tom sluaju ta, gospodine Pil? upita Dejzi.
O, nita. Mozak mi se u kau pretvorio!
Pitali su ga da li mu ita treba, a on je uporno ponavljao da ima sve to jedan starac poeleti moe.
Ne jedem mnogo, retko popijem pivo. Imam dovoljno novca da kupim duvana za lulu, a i za novine. Hoe li nas Hitler napasti, ta misli ti, mladi Lojde? Nadam se da neu to doiveti.
Dejzi je malo pospremila kuhinju, mada joj kuni poslovi i inae nisu bili jaa strana.
Ne mogu da verujem prozbori ona Lojdu tiho. Da ovek ivi ovde, i to ovako da ivi, a da
kae da sve ima i jo misli da mu se posreilo!
Veina mukaraca u njegovim godinama mnogo je gore prola odvrati Lojd.
Sa Pilom su razgovarali ceo sat. Pre nego to pooe, on se doseti neega to bi mu, ipak, dobrodolo. Pogledao je u niz fotografija na zidu.
Na sahrani starog erla snimljena je jedna fotografija ree on. Ja sam tad bio obian sluga, jo
nisam bio batler. Svi smo se poreali uz mrtvaka kola. Bio je tamo ovek s velikim, starim foto-aparatom, onaj to su ga prekrivali crnim platnom, ne kao ovi mali, dananji. Bilo je to hiljadu devetsto
este.
Kladim se da znam gde je ta fotografija ree Dejzi. Idemo da je potraimo.
Vratili su se u veliku kuu i sili u podrum. U ostavi, odmah do vinskog podruma, bilo je vrlo prostrano. Prostorija je bila krcata kutijama, sanducima i beskorisnim ukrasima: brod u boci, model zdanja u Ti Gvinu napravljen od ibica, minijaturna komoda sa fioicama, ma u ukrasnim kanijama.
Poeli su da preturaju po starim fotografijama i slikama. Dejzi je kijala od praine, ali nipoto nije
htela da odustane.
Pronali su fotografiju koju je Pil traio. U istoj kutiji naoe jednu jo stariju fotografiju prethodnog erla. Lojd se, u udu, zagleda u nju. Slika u sepiji bila je dvanaest centimetara dugaka i osam iroka, i na njoj se video mladi u uniformi vojnog oficira iz viktorijanskog doba.
Izgledao je kao preslikani Lojd.
Pogledaj ovo ree on pruajui Dejzi fotografiju.
Da nema ovih zulufa, isti ti ree ona.
Moda je stari erl bio u romantinoj vezi s nekom od mojih pretkinja tresnu Lojd. A ako je t
bila udata, moda je provukla erlovo dete kao dete svog mua. Poteno da ti kaem, ne bi mi bilo pravo da saznam da sam vanbrani potomak nekog aristokrate ja, vatreni socijalista!
Lojde, jesi li ti stvarno toliko glup? ree Dejzi.
Nije mogao da dokui da li mu ona to govori ozbiljno. Sem toga, na nosu je imala takicu praine,
koja je bila toliko ljupka da je Lojd, jednostavno, udeo da je poljubi.
Pa ree on nisam jednom od sebe napravio budalu, ali...
Sluaj me. Tvoja majka je bila sobarica u ovoj kui. Iznenada je, devetsto etrnaeste, otila u
London i udala se za oveka po imenu Tedi, o kome niko nita ne zna osim da se prezivao Vilijams,
isto kao ona, tako da nije morala da menja prezime. Tajanstveni gospodin Vilijams umro je pre nego
to je bilo ko stigao da ga upozna, a ona je od pokojnikovog ivotnog osiguranja kupila kuu u kojoj i
danas ivi.
Tano tako ree on. Na ta cilja?
Onda je, poto je gospodin Vilijams umro, ona rodila sina, koji, sticajem okolnosti, neverovatno

lii na pokojnog erla Ficherberta.

Sad je ve Lojd poeo da nasluuje ta eli da mu kae.
Nastavi ree on.
Pa zar ti nikada nije palo na pamet da postoji sasvim drugaije objanjenje za sve ovo?
Do sada nije...
A ta radi jedna plemika porodica kad neka od njihovih keri zatrudni? To se, zna i sam, stalno
dogaa.
Pretpostavljam da se deava, ali ja ne znam ta ti ljudi u takvim sluajevima rade. O takvim stvarima nikad se nita ne uje.
Tano tako. Devojka se nekud izgubi na nekoliko meseci poalju je u kotsku, ili u Bretanju, ili
u enevu u pratnji slukinje. A onda se njih dve vrate, kad gle sobarica ima bebicu, koju je, kae,
rodila dok je bila na odmoru. Porodica se prema njoj odnosi iznenaujue ljubazno, bez obzira na to
to je priznala da je bludniila, a onda je poalje da ivi negde, na bezbednoj udaljenosti, s malom
apanaom.
Zvualo je to kao bajka, kao neto to nema nikakve veze sa stvarnim ivotom; ali Lojda je, ipak,
pria zaintrigirala, pa i uznemirila. I ti misli da sam i ja bio jedna od takvih beba?
Mislim da je ledi Mod Ficherbert bila u ljubavnoj vezi s nekim batovanom, ili rudarom, ili moda nekom armantnom bitangom u Londonu; i tako je zatrudnela. Otila je nekud da se porodi u potaji. Tvoja majka je, zatim, pristala da se pretvara kako je dete njeno, a zauzvrat je dobila kuu.
Lojd se zgranuo shvativi kako se neke stvari podudaraju. Kad god je pitam ko mi je pravi otac,
ona izbegava da odgovori. To mu je sad izgledalo sumnjivo.
Pa eto! Nikakav Tedi Vilijams nije ni postojao. Da sauva ugled, tvoja majka je govorila da je
udovica. Svom izmatanom pokojnom suprugu dala je prezime Vilijams da bi zaobila pitanje promene prezimena.
Lojd je u neverici vrteo glavom. A ipak sve to izgleda previe neverovatno.
Ona i Mod su ostale bliske i Mod jeste pomagala u tvom odgajanju. Majka te je trideset tree vodila u Berlin zato to je tvoja prava majka poelela da te vidi.
Lojdu se inilo da sanja, ili da se maloas probudio. Ti misli da sam ja Modino dete? upita on
s nevericom.
Dejzi lupnu po ramu fotografije koju je drala. I isti si deda!
Lojd se zbunio. Nemogue da je tako a opet, imalo je smisla.
Berni mi je kao otac ree on. Ni Etel mi, znai, nije prava majka?
Mora biti da je Dejzi prepoznala taj izraz bespomonosti na njegovom licu, jer se nagnula i dodirnula ga to inae nije inila i rekla:
Izvini, jesam li bila surova? Samo mi je bilo stalo do toga da vidi ono to ti je pred nosom.
Ukoliko Pil neto sluti, misli da drugi nita nisu primetili? Takve stvari oveku je i najbolje da uje
od nekoga ko ga... od prijatelja.
U daljini se oglasi gong. Lojd mehaniki ree:
Idem u menzu na ruak.
On izvadi fotografiju iz rama i unu je u dep na jakni od uniforme.
Uznemiren si ree Dejzi zabrinuto.
Ne, ne. Samo sam... zapanjen.
Mukarci nikad ne priznaju da su uznemireni. Molim te, doi kasnije.
Vai.
Nemoj da poe na spavanje a da prethodno ne popriamo.

 Neu.
On izae iz ostave i pope se do velike trpezarije, pretvorene u menzu. Govedinu iz konzerve pojeo
je kao da je maina, jer u mu je u glavi besneo vihor. Nije se ukljuio u razgovor o estokim borbama
u Norvekoj koji je voen za stolom.
Sanjari, Vilijamse? ree major Louter.
Oprostite, gospodine Lojd e rasejano, pa smesta smisli izgovor. Pokuavao sam da se setim
koji je in kod Nemaca vii, Generalleutnant ili Generalmajor.
Generalleutnant je vii ree Louter pa dodade tie:
Nemoj samo da zaboravi razliku izmeu meine Frau i deine Frau.20
Lojd oseti da je pocrveneo. Njegovo druenje s Dejzi, dakle, nije tako neprimetno kao to se njemu
inilo. ak ni Louteru nije promaklo. To je Lojda ogorilo: on i Dejzi nisu uinili nita nedolino.
Nije, ipak, nita rekao. Oseao je krivicu, iako nikakve krivice nije ni bilo. Nije mogao da stavi ruku
na srce i zakune se da su mu namere iste. Znao je ta bi Dekica rekao: Ko god s poudom pogleda
enu, ve je s njom uinio preljubu u srcu. To Isusovo uenje svakako nije bilo isprazno, mnogo je
istine bilo u njemu.
Razmiljajui, tako, o babi i dedi, zapitao se da li njih dvoje znaju ko su mu pravi roditelji. Zbog
sumnje oko toga ko su mu pravi otac i majka bio je sav izgubljen, kao ono kad ovek sanja da pada s
velike visine. Ako su to od njega sakrili, i sve ostalo bi moglo da bude obmana.
Odluio je da ispita Dekicu i Bakicu. I to ba danas, poto je bila nedelja. Saekavi neko pristojno vreme da se pozdravi s kolegama u menzi, on se spusti do Velington Roua.
Palo mu je usput na pamet da bi oni, ako ih odmah upita da li je on zapravo Modin sin, mogli, naprosto, sve to odluno da poreknu. Moda e do eljenih informacija pre doi ako bude iao postepeno.
Zatekao ih je kako sede u kuhinji. Za njih je nedelja bila dan gospodnji, dan posveen religiji, te su
ga provodili itajui novine ili sluajui radio. Ali bilo im je drago kad su ga videli, i Bakica, kao i
obino, odmah pristavi aj.
Voleo bih da saznam neto vie o svom pravom ocu. Mama kae da je Tedi Vilijams bio u Velkim strelcima, jeste li i vi znali za to?
O, zato kopa po prolosti? na to e Bakica. Tvoj otac je Berni.
Lojd joj nije protivureio:
Bolji otac od Bernija Lekvita mi ne treba.
Dekica klimnu glavom. Jevrejin, ali dobar ovek, u to nema sumnje.
Po njegovim merilima, to je bio izraz najblagorodnije trpeljivosti.
Lojd lako pree preko toga. Svejedno, zanima me. Jeste li vas dvoje upoznali Tedija Vilijamsa?
Dekica se sad, izgleda, naljutio.
Ne ree on. I ao nam je bilo zbog toga.
Dolazio je on u Ti Gvin kao sluga nekog gosta ree Bakica. Nismo ni znali da se tvoja majka
zagledala u njega dok nije otila u London da se uda.
Zato vi niste prisustvovali venanju?
Starci zautae. A onda Dekica ree:
Kai mu istinu, Kara. La nikad ne izae na dobro.
Tvoja majka je podlegla iskuenju ree Bakica. Poto je taj sluga otiao iz Ti Gvina, ona je
shvatila da je bremenita. Lojd je to nasluivao, i upravo time objanjavao njeno vrdanje.
Tvoj deda je zbog toga bio mnogo ljut dodade Bakica.
I previe ljut ree Dekica. Toliko da sam zaboravio Isusove rei: Ne sudite da vam ne bi bi-

lo sueno. Njen je greh bila pohota, a moj ponos.

Lojd se veoma zaudi kad ugleda suze u dedinim svetloplavim oima.
Bog joj je oprostio dovri Dekica ali ja nisam, dugo, dugo nisam mogao da joj oprostim. No
onda je moj zet stradao, poginuo u Francuskoj.
Lojd je sada bio jo zbunjeniji nego ranije. Upravo je uo jednu, pojedinostima jo bogatiju priu,
gdegde drugaiju od one koje mu je ispriala majka, a potpuno drugaiju od Dejzine teorije. Jel mogue da Dekica oplakuje zeta koji nikada nije ni postojao?
Lojd je bio uporan. A porodica Tedija Vilijamsa. Mama mi ree da je on bio poreklom iz
Svonsija. Verovatno je imao roditelje, brau i sestre.
Tvoja majka nikada nije priala o njegovima ree Bakica. Mislim da se stidela. Iz kojeg god
razloga, ona, jednostavno, nije elela da ih upozna. A mi nismo imali prava da joj protivureimo.
Moda ja imam jo jednog dedu i jo jednu baku tamo u Svonsiju. I strieve, i tetke, koje nikada
nisam video.
Jes, vala ree Dekica. Ali mi za njih ne znamo.
Moja majka, valjda, zna.
Verovatno zna.
Pitau, onda, nju ree Lojd.

IV
Dejzi se zaljubila.
Sada je bila svesna da pre Lojda zapravo nikoga nikada nije ni volela. Deka nikada nije uistinu
volela, mada on jeste umeo da je uzbudi. to se tie jadnog arlija Farkarsona, on joj je bio samo
drag, i nita vie. Dejzi je verovala da je ljubav neto to e ona moi razborito da nameni nekome ko
joj se dopadne, te da je njena glavna odgovornost iskljuivo u tome da pametno odabere. Sada je,
meutim, znala da je bila u velikoj zabludi. Pamet sa tim nema nikakve veze, a ona sad nikakvog izbora nije imala. Ljubav je zemljotres.
ivot joj je bio potpuno prazan, izuzev ta dva sata koja je, svake veeri, provodila s Lojdom. Ostatak dana prolazio je u iekivanju; no bi minula u priseanju.
Lojd je bio jastuk na koji bi ona spustila obraz. On je bio onaj pekir kojim je brisala grudi kad bi
ustala iz kade. On je bio onaj zglob na prstu koji bi, zamiljena, gurnula u usta i sisala.
Kako za pune etiri godine nije primetila? Ljubav njenog ivota ukazala joj se na balu na Trinitiju, a ona je na njemu videla samo tuu odeu! to li ga nije odmah zagrlila i izljubila, zatraila od
njega da se odmah uzmu?
Znao je on to sve vreme, pretpostavljala je Dejzi. Mora da se zaljubio u nju na prvi pogled. Molio
ju je da otkai Deka. Ostavi ga, rekao joj je one noi kad su izali u mjuzikhol Dobro raspoloenje. Budi moja devojka. A ona mu se smejala. On je spoznao istinu za koju je ona bila slepa.
Pa ipak, intuicija, neto duboko u njoj, reklo joj je tada da ga poljubi, tu na tom mejferskom ploniku, u tami izmeu dve uline svetiljke. U to vreme Dejzi je to smatrala hirom, kao da je, eto, ugodila
sebi; u stvari, nikada nita pametnije nije uinila, jer verovatno ga je tako zauvek pridobila.
Sada, u Ti Gvinu, nije ni htela da razmilja o tome ta donosi budunost. ivela je od danas do sutra, na sedmom nebu ne skidajui osmeh s lica, mada ni sama nije znala zato se smei. Od majke joj
je, iz Bafala, stiglo jedno brino pismo; ena se sekirala za njeno zdravlje i duevno blagostanje posle pobaaja, i Dejzi joj posla umirujui odgovor. Olga je, sa svoje strane, dodala pokoju vest: Dejv
Rouzrok je umro u Palm Biu; Mafi Dikson se udala za Filipa Renoa; ena senatora Djuara, Roza,

napisala je bestseler pod naslovom Bela kua: Iza kulisa, sa Vudijevim fotografijama. Samo mesec
dana ranije, Dejzi bi od svega toga obuzela enja za zaviajem; sada je bilo tek blago zainteresovana.
Tuga bi je uhvatila samo kad se seti bebe koju je izgubila. Bol je proao odmah, a krvarenje za nedelju dana, no gubitak ju je i dalje titao. Nije vie plakala zbog toga, ali bi povremeno uhvatila sebe
kako zuri uprazno i razmilja o tome da li bi bio deak ili bi devojica, i kako bi to dete izgledalo; a
onda bi se prenerazila kad bi shvatila da se itav sat nije ni pomerila.
Dolo je prolee, i ona se, iako je bilo vetrovito, etala po brdu, u izmama to ne proputaju vodu
i kabanici. Ponekad, kad bi bila sigurna da samo ovce mogu da je uju, povikala bi iz sveg glasa:
Volim ga!
Brinulo ju je kako e on reagovati na pitanja koja mu je postavljala o njegovim pravim roditeljima.
Moda je i pogreila to je odluila da to potegne; time ga je samo sneveselila. A opet, imala je valjano opravdanje: pre ili kasnije, istina e verovatno izai na videlo, a zaista je bolje takve stvari uti
od nekoga ko te voli. Njegov bol i oita smetenost duboko su je dirnuli, i zbog toga ga je sada volela
jo vie.
A onda joj je rekao da je izdejstvovao odsustvo. Otii e, tako joj je rekao, do Bornmuta, primorskog letovalita na jugu, gde Laburistika stranka odrava godinju konferenciju, i to drugog vikenda
u maju, kada Britanci slave Trojice.
Kako joj je rekao, u Bornmut dolazi i njegova majka, pa e tako imati priliku da s njom konano
raspravi ko su mu roditelji; a Dejzi se uinilo da on to, u isti mah, i jedva eka i da se plai.
Louter bi neizostavno odbio da ga pusti na odsustvo, ali je zato Lojd jo u martu razgovarao s pukovnikom Elis-Donsom, im je poslat na obuku, i pukovnik mu je ili zato to mu se Lojd dopao, ili
zato to je bio naklonjen njegovoj partiji, ili iz oba razloga dao dozvolu, koju Louter nikako nije
mogao da ospori. Naravno, ukoliko Nemci napadnu Francusku, na odsustvo nee moi niko.
Dejzi je oseala udnovat strah pred samom mogunou da Lojd ode iz Aberovena, a da mu ona
prethodno ne kae da ga voli. Ni sama nije znala zbog ega je to tako, ali jednostavno je morala da
mu kae pre nego to Lojd ode.
Trebalo je da otputuje u sredu i da se vrati za est dana. Sticajem okolnosti, Deko je najavio da i
on dolazi u posetu, te da stie ba u sredu uvee. Ni sama ne znajui zato, Dejzi se radovala to se
njih dvojica nee sresti.
Reila je da u utorak, dan pre njegovog odlaska, kae Lojdu ta joj je na srcu. Predstavu nije imala
ta e, sutradan, rei muu.
Zamiljajui taj razgovor s Lojdom, shvati da e je on tad sigurno poljubiti, a kad se poljube, preplavie ih oseanja, i vodie ljubav. Onda e celu no provesti zagrljeni.
Tu se negde u njene matarije umeala i potreba za tajnovitou. Lojda niko ne sme da vidi kako
ujutro izlazi iz njenih soba, jer to bi bilo loe i za nju i za njega. Louti je ve neto podozrevao; videla je ona to po stavu koji je zauzimao prema njoj, stavu koji je ujedno bio i pun neodobravanja i mangupski, gotovo kao da on smatra da vie njemu nego Lojdu pripada pravo da bude s njom.
Koliko bi samo bolje bilo kad bi ona i Lojd mogli da se nau negde drugde i obave taj sudbonosni
razgovor. Njoj padoe na pamet nekoriene sobe u zapadnom krilu kue, i toga asa ostade bez daha.
Odande bi Lojd mogao da se vrati u zoru, a ako ga i vide, ne bi znali da je bio s njom. Ona bi se pak
pojavila kasnije, potpuno odevena, i pretvarala bi se da trai neku zaturenu porodinu relikviju, sliku
neku, moda. U stvari, pomisli ona pletui la kojoj e pribei ako to bude neophodno, mogla bi da
uzme neto iz ostave i unapred ostavi to u sobi, da joj se nae pri ruci ako bude morala da potkrepi
priu konkretnim dokazom.

U utorak u devet sati, za vreme predavanja, ona se pope na sprat, nosei mnotvo boica sa parfemima i runo ogledalo s ramom od potamnelog srebra. Ve je oseala krivicu. Tepih su bili odneli, i
njeni koraci glasno su odjekivali po podnim daskama, ba kao da najavljuju dolazak grenice. Sreom te u sobama nije bilo nikoga.
Otila je do apartmana Gardenija, raunajui, istina neodreeno, da te odaje sada slue za odlaganje posteljine. Dok je ulazila u apartman, u hodniku nije bilo nikoga. Brzo je zatvorila vrata za sobom. Dahtala je. Nita jo nisam uradila, pomisli.
A dobro je bila upamtila: svuda po sobi, uredno naslagani du zidova oblepljenih tapetama s motivom gardenij, stajali su posteljina, ebad i jastuci, prekriveni grubim pamukom i uvezani poput kakvih glomaznih paketa.
Vazduh u sobi bio je ustajao, i ona otvori prozor. Stari nametaj jo je bio tu: krevet, ormar, komoda, pisai sto, kao i toaletni stoi u obliku bubrega sa tri ogledala. Boice s parfemima spustila je na
toaletni stoi, a onda namestila krevet, uzevi neto posteljine. arav i pokriva bili su hladni.
Sad sam ve neto uradila, pomisli ona. Namestila sam krevet za sebe i svog ljubavnika.
Pogledala je u te bele jastuke i ruiastu ebad sa satenskim porubom, i na njima videla Lojda i sebe, spojene u vrstom zagrljaju, kako se ludo, strasno ljube. Od same pomisli toliko se uzbudila da
joj se naas uini da e se onesvestiti.
Napolju se zaue koraci; odjekivali su po podnim daskama kao i njeni. Ko bi to mogao biti? Morison, stari sluga? Moda je krenuo da proveri odvodnu cev koja curi, ili da zameni naprslo prozorsko staklo. Ona je ekala, a srce joj je tuklo od grie savesti, dok su se koraci najpre pribliavali, a
onda udaljavali.
Strah je stiao njeno uzbuenje i rashladio oganj koji ju je ario iznutra. Osvrnula se jo jednom po
sobi, pa izala.
U hodniku nije bilo nikoga.
Hodala je, zvuk cipela otkrivao je njeno kretanje; ali sada izgleda savreno neduna, govorila je
ona sebi. Mogla je da krene kud god poeli; imala je, uostalom, vie prava da boravi ovde od bilo
koga drugog; bila je kod svoje kue, a njen mu je naslednik celog ovog gazdinstva.
A upravo je briljivo planirala kako e tog mua da izneveri.
Znala je da bi trebalo da je skamenjena od grie savesti, ali ona je, potpuno obuzeta enjom, zapravo elela to da uradi.
Sledei zadatak joj je bio da o svemu izvesti Lojda. Sino je doao, kao i obino, do njenih soba,
ali tada nije mogla da zakae sastanak s njim, jer on bi traio da mu odmah kae ta ima pa bi mu ona
znala je to sve ispriala, i zavrili bi u krevetu, i ceo plan bi propao. Zato je sada, u toku dana,
morala nakratko da porazgovara s njim.
Preko dana ga, obino, nije viala, izuzev ako sluajno naleti na njega, u hodniku ili biblioteci.
Kako sada da udesi da ga neizostavno vidi? Popela se zadnjim stepenitem u potkrovlje. Oficiri nisu
bili u sobama, ali je svakog asa neki od njih mogao da se pojavi, da se vrati u sobu po neto to je
zaboravio. Zato je morala sve da obavi brzo.
Otila je u Lojdovu sobu. Mirisalo je na njega. Nije tano mogla da odredi koji je to miris. U sobi
nije videla boicu s kolonjskom vodom, ali bila je tu, pored brijaa, teglica s nekom kremom za kosu.
Otvorila je teglicu i pomirisala: da, to je to, osea se na limun i zain. Jel on to voli da se licka?,
upita se ona. Moda malice. Obino je doteran, ak i kad je u uniformi.
Odluila je da mu ostavi poruku. Na toaletnom stoiu ugleda jeftin bloki, pa ga otvori i istrgnu
jedan list. Osvrtala se ne bi li nala olovku. Znala je da Lojd ima crno penkalo, na kojem je izgravirano njegovo ime, ali penkalo je sigurno poneo sa sobom, da hvata beleke na predavanju. U gornjoj

fioci pronae olovku.

ta da mu napie? Morala je da povede rauna, za sluaj da neko proita poruku. Naposletku je napisala samo: Biblioteka. Ostavila je poruku tu, na stoiu, tako da nije mogla da mu promakne. A
onda je otila.
Niko je nije video.
Verovatno e on skoknuti do sobe, nagaala je Dejzi, moda da penkalo napuni mastilom iz boice
to stoji na onom stoiu. Tada e videti poruku i doi kod nje.
Otila je u biblioteku, da eka.
Prepodne se oduilo. itala je viktorijanske pisce oni su, reklo bi se, dobro poznavali oseanja
koja su je trenutno proimala ali toga dana ni gospoa Gaskel nije mogla da joj zadri panju, pa je
Dejzi vei deo vremena provela gledajui kroz prozor. Bio je maj, i u to doba godine obino je bilo
predivnog prolenog cvea svuda oko Ti Gvina, ali kako je veina batovana pristupila oruanim
snagama, ostali su sa cvea preli na gajenje povra.
Malo pre jedanaest sati, u biblioteku je ulo vie mladih oficira, koji su sa sveskama posedali u
zelene kone fotelje, ali Lojd nije bio meu njima.
Poslednje prepodnevno predavanje, znala je to Dejzi, zavreno je u pola jedan. Tada svi obino
preu u biblioteku, ali Lojd se ni ovoga puta nije pojavio.
Sigurno je najpre otiao do sobe, pomisli ona, da ostavi knjige i opere ruke u kupatilu.
Minuti su prolazili, i gong je oglasio vreme ruku.
A onda je uao on, i njoj srce zaigra u grudima.
Izgledao je zabrinuto. Maloas videh tvoju poruku ree. Jesi li dobro?
Bio je tako brian. To to je ona u nekoj neprilici za njega ne predstavlja smetnju, ve priliku da
joj pomogne, priliku koju e drage volje iskoristiti. Nijedan mukarac nikada nije tako brinuo o njoj,
ak ni roeni otac.
Dobro sam ree ona. Zna li kako izgledaju cvetovi gardenije?
Taj govor uvebavala je celo prepodne.
Valjda znam. Malice lie na rue. to?
U zapadnom krilu kue ima jedan apartman, koji se zove Gardenija. Na vratima je naslikana bela
gardenija, a apartman je, inae, pun posteljine, tamo je dre. Misli da e moi da ga nae?
Naravno.
Hajde da se veeras sastanemo tamo, umesto da dolazi kod mene u stan. U uobiajeno vreme.
Gledao ju je, pokuavajui da dokui ta se deava.
Doi u ree. Ali zato?
Hou neto da ti kaem.
Ba uzbudljivo ree on, ali izgledao je zbunjeno.
Mogla je da nasluti ta se dogaa u njegovoj glavi. Bio je napet kao struna, od same pomisli da ga
ona to, moda, poziva na romantini sastanak, ali je u isto vreme ubeivao sebe da su to samo pusti
snovi.
Idi ruaj ree mu ona.
Kolebao se.
Videemo se veeras ree ona.
Jedva ekam ree on pa izae.
Vratila se u svoj stan. Mejzi, koja i nije bila bogzna kakva kuvarica, pripremila joj je sendvi
dve krike hleba i izmeu njih reanj unke iz konzerve. A Dejzin stomak bio je pun leptiria; ne bi
sad mogla da pojede nita, sve da joj da sladoled od breskve.

Legla je da se odmori. Po glavi su joj se vrzmale misli o onome to e se desiti veeras, misli tako
nedvosmislene da joj je bilo neprijatno. Od Deka je mnogo toga nauila o seksu, budui da je on,
oigledno, veliko iskustvo stekao s drugim enama, i znala je sad kojeta o tome ta mukarci vole. A
s Lojdom je elela da radi sve, da mu izljubi svaki deo tela, da rade ono to Deko naziva ezdeset
devetka, da guta njegovo seme. Te misli bile su toliko uzbudljive da joj je bila potrebna sva snaga
volje kako bi odolela iskuenju da se odmah zadovolji.
U pet sati popila je oljicu kafe, onda oprala kosu, pa se natenane okupala, obrijavi se ispod pazuha i potkresavi inae prebujne stidne malje. Obrisala se i sva se istrljala blagom kremom za telo.
Stavila je malo parfema, i poela da se oblai.
Obukla je nov donji ve. Isprobala je sve haljine koje je imala. Dopalo joj se kako izgleda u onoj
sa tankim plavo-belim prugama, ali je s prednje strane imala milion dugmia, za koje ti treba sto godina da ih raskopa, a Dejzi je znala da e te veeri hteti to bre da se razodene. Razmiljam kao
poslednja kurva, proe joj kroz glavu, ali nije znala da li bi to trebalo da joj bude zabavno ili da je
postidi. Na kraju se odluila za jednostavnu bledozelenu haljinu od kamira, dugaku do kolena, u kojoj su do izraaja dolazile njene lepe noge.
Zagledala se u uzanom ogledalu na vratima ormana, sa unutranje strane. Dobro je izgledala.
Taman je sela na ivicu kreveta da obue najlonke, kad ue Deko.
Dejzi pomisli da e se onesvestiti. Da nije sedela, sigurno bi pala. Zurila je u njega u neverici.
Iznenaenje! ree on veselo. Doao sam dan ranije.
Da prozbori ona konano poto joj se vratila mo govora. Iznenaenje.
Sagnuo se i poljubio je. Nikad joj nije bilo lepo kad joj gurne jezik u usta, jer mu se zadah uvek
oseao na pie i cigare. Njemu nije smetalo to se njoj ne svia, tavie izgleda da je uivao u tome
to mora na silu. Ali sada mu je, iz krivice, i ona jezikom uzvratila poljubac.
Boe! ree on poto mu ponestade daha. Ala si nestana.
Pojma nema koliko, pomisli Dejzi; u svakom sluaju, nadam se da nema.
Veba je zavrena dan ranije objasni joj on. Nisam imao vremena da ti javim.
I, znai, spavae ovde ree ona.
Da.
A Lojd odlazi ujutro.
I nisi mi se neto obradovala ree Deko, pa pogleda u njenu haljinu. Da nisi moda neto
drugo imala na umu?
A ta to, na primer? ree ona. Ve se polako vraala sebi. Da provedem vee u pabu Dve
krune, moda? upita ona podrugljivo.
Kad smo ve kod toga, da popijemo neto ree on, pa izae iz sobe da nae neko pie.
Dejzi dlanovima pokri lice. Kako je ovo moglo da se desi? Propade joj plan. Morae da obavesti
Lojda. A nije mogla da mu izjavi ljubav na brzinu, apatom, dok joj Deko dahe za vratom.
Ubedila je sebe da itav plan, jednostavno, odgodi za kasnije. Bie to svega nekoliko dana; Lojd
je, naime, trebalo da se vrati ve narednog utorka. Bolno e biti i to odlaganje, ali preivee ona ve
nekako, a preivee i njena ljubav. No opet, malo je nedostajalo da zaplae, toliko je bila razoarana.
Obukla je arape, nazula cipele, pa otila u malu dnevnu sobu.
Deko je u meuvremenu pronaao bocu viskija i dve ae. I ona uze malo, da mu pravi drutvo.
Ona devojka, vidim, pravi pitu s ribom za veeru ree on. Ja crkavam od gladi. Mala dobro
kuva?
Pa i ne ba. Ali moe da se jede, ako si gladan.
O, pa dobro, tu je bar viski ree on, pa nasu sebi jo jedno pie.

 ta si radio tamo? Morala je nekako da ga natera da govori, da ne bi morala da govori ona

sma. Jesi li leteo za Norveku?
Nemci su tamo upravo bili na pragu pobede u prvoj kopnenoj bici u ovom ratu.
Nisam, hvala bogu. Tamo je strano. Veeras se u Donjem domu vodi velika rasprava. I on poe da pria o grekama britanskih i francuskih komandanata.
Kad je veera bila spremna, Deko sie do podruma po vino. Dejzi je u tome videla priliku da izvesti Lojda. Gde li je on sada? Pogledala je na runi sat. Pola osam. Sigurno veera u menzi. Ne moe ona tek tako da ode tamo i apne mu neto na uho dok on sedi za stolom za svojim kolegama oficirima; bilo bi to kao da svima naglas saopti da se njih dvoje vole. A postoji li, moda, neki nain da
ga izvue iz menze? Lupala je glavom, ali pre nego to je uspela bilo ega da se seti, Deko se vrati,
pobedonosno nosei bocu dom perinjona iz 1921. godine.
Ovo im je bila prva berba ree on. Istorijska.
Seli su za sto i jeli Mejzinu pitu s ribom. Dejzi je popila au ampanja, ali je s mukom jela. Premetala je hranu po tanjiru, sve vreme trudei se da izgleda uobiajeno. Deko pojede porciju, pa uze
jo.
Za desert im je Mejzi servirala breskve iz konzerve s kondenzovanim mlekom. Rat je pogodio
britansku kuhinju primeti Deko.
Ni pre nije bila naroita napomenu Dejzi, i dalje pokuavajui da izgleda uobiajeno.
Lojd je sad ve, razmiljala je ona, u apartmanu Gardenija. ta li e uraditi ako mu ona ne poalje
poruku? Hoe li ostati tamo do jutra, ekajui i nadajui se da ona doe? Ili e u pono odustati od
ekanja i vratiti se u svoju postelju? Ili e doi ovamo da vidi ta je s njom? To bi moglo da bude nezgodno.
Deko izvadi veliku cigaru i popui je sa uitkom, umaui povremeno onaj nezapaljeni kraj u au
s brendijem. Dejzi je pokuavala da smisli izgovor pa da ga ostavi i popne se u potkrovlje, ali niega
nije mogla da se seti. Kakvo bi se opravdanje moglo smisliti za odlazak do oficirskih soba u ovaj pozni as?
Nita jo nije bila preduzela kad Deko ugasi cigaru i ree:
Pa, vreme je za krevet. Hoe ti prva u kupatilo?
Ne znajui ta bi drugo, ona ustade od stola i ode u kupatilo. Lagano je skidala sa sebe odeu koju
je s toliko panje oblaila, za Lojda. Umila se i obukla najneprivlaniju spavaicu koju je imala. A
onda lee u krevet.
Deko je bio umereno pijan kad je legao pored nje, ali mu je ipak bilo do seksa. Dejzi se uasavala same pomisli na to.
Izvini ree ona. Doktor Mortimer je rekao: tri meseca nita od branih odnosa.
To nije bila istina. Mortimer joj je rekao da e sve biti u redu im krvarenje prestane. I Dejzi se
sad oseala uasno neasnom. A nameravala je da to veeras radi s Lojdom.
ta?! upita Deko ozlojeeno. Zato?
Dovijajui se, Dejzi uzvrati:
Ako to prerano uradimo, moglo bi, po svemu sudei, loe da utie na izglede da ponovo zatrudnim.
To ga je ubedilo. Oajniki je eleo naslednika. Dobro ree on i okrenu se na stranu.
Zaspao je za minut.
Dejzi je leala budna, a u glavi su joj se rojile misli. Da se sad izvue? Morala bi da se obue
svakako se nee u spavaici etati po kui. Deko je imao vrst san, ali se esto budio da ode do kupatila. ta ako se probudi dok nje nema, a onda je vidi kako se vraa obuena? ta bi mogla da mu

kae, a da ta pria deluje makar malo uverljivo? Svi znaju da postoji samo jedan jedini razlog zbog
kojeg se ena unja po seoskoj kui u gluvo doba noi.
Lojd e morati da propati. A patie i ona s njim, zamiljajui ga samog i razoaranog u onoj sobi
sa ustajalim vazduhom. Hoe li lei u uniformi i zaspati? Bie mu hladno, osim ako se dobro ne umota u ebe. Hoe li pretpostaviti da se desilo neto nepredvieno, ili e, jednostavno, pomisliti da ga
je ona namerno pustila da izvisi? Moda e se osetiti izneverenim i naljutiti se na nju.
Suze su joj lile niz obraze. Deko je hrkao, pa nee za to ni znati. Zadremala je u sitne sate, i u snu
je jurila voz, ali su je ometale sve neke gluposti: taksista ju je odvezao na pogreno mesto, pa je nepredvieno morala dugo da peai s koferom, pa nije mogla da nae kartu, a kad je konano izala na
peron, tamo ju je ekala starinska potanska koija kojom se do Londona putuje danima.
Kad se probudila iz tog sna, Deko je bio u kupatilu i brijao se.
Klonula je duhom. Ustala je i obukla se. Mejzi je pripremila doruak, te je Deko pojeo jaja sa
slaninom i prepeen hleb s maslacem. Kad su zavrili s jelom, bilo je devet sati. Lojd je rekao da polazi u devet. Moda je sad u holu, s koferom u ruci.
Deko ustade od stola i ode u kupatilo, ponevi sa sobom novine. Dejzi je poznavala njegove jutarnje navike; provee tamo pet do deset minuta. Najednom je napusti ona malodunost. Ona izae iz
stana i potra uz stepenite, do hola.
Lojda tamo nije bilo. Mora da je ve otiao. Nada je izdade.
On e svakako morati peice do eleznike stanice, pomisli ona; jedino bogati i nemoni uzimaju
taksi za razdaljinu od kilometar i po. Moda e ga i stii. Ona izae iz kue.
Ugledala ga je na putu, nekih trista pedeset metara dalje, kako hoda ustrim koracima s koferom u
ruci, i njoj srce zaigra. Zaboravivi na svaki oprez, Dejzi potra za njim.
Laki vojni kamionet, od onih koje zovu tili, proe putem pored nje. I Dejzi se uasnu kad on uspori
sustigavi Lojda.
Ne! povika Dejzi, ali Lojd je bio predaleko da bi je uo.
On ubaci kofer u prikolicu i uskoi u kabinu, pored ofera.
Ona je i dalje trala, ali uzalud. Kamionet je krenuo, i brzo odmakao.
Dejzi stade. Stajala je tako i gledala kako tili promie kroz kapije Ti Gvina i nestaje joj s vidika.
Obuzdavala se da ne zaplae.
Trenutak kasnije, okrenula se i vratila u kuu.

V
Na putu za Bornmut Lojd je jednu no proveo u Londonu; te veeri, u sredu, osmog maja, bio je na
galeriji za posmatrae u Donjem domu parlamenta, i pratio debatu od koje je zavisila sudbina premijera Nevila emberlena.
Bilo je to kao da u pozoritu sedi u loi; sedita uzana i tvrda, a tebi se vrti u glavi dok gleda
dramu koja se odigrava dole. Galerija je te veeri bila puna. Lojd i njegov ouh Berni dobili su ulaznice uz dosta muke, zahvaljujui Lojdovoj majci, Etel, koja je s njegovim ujakom Bilijem sedela
meu laburistikim poslanicima dole, u prepunoj sali.
Lojdu se jo nije bila ukazala prilika da pita ko su mu pravi otac i majka; svi su trenutno bili zaokupljeni politikom krizom. I Lojd i Berni smatrali su da emberlen treba da podnese ostavku. On,
koji se zalagao za mir s faistima, nije ulivao poverenje kao voa u ratnim vremenima, a teak poraz
u Norvekoj samo je tome iao u prilog.
Debata je zapoela sino. emberlen je estoko napadnut, i to ne samo iz tabora laburista, kako je

Lojda izvestila Etel, ve i od svojih partijskih kolega. Konzervativac Leo Ejmeri je, obraajui se
emberlenu, citirao Kromvela: Predugo sedi na tom mestu za ono malo dobra to si uinio. Odlazi,
velim ja, i pusti nas da s tobom zavrimo. Idi, u ime boga!
Bila je to okrutna beseda, naroito za stranakog kolegu, ali so na ranu sipali su tek ostali, kad se
zaorilo: Tako je, tako je!, i to sa obe strane dvorane.
Lojdova majka i ostale ene lanice parlamenta okupile su se u svojoj sobi u Vestminsterskoj palati, i dogovorile se da izdejstvuju glasanje. Mukarci u tome nisu mogli da ih spree, pa su im se prikljuili. Kad je u sredu saoptena ta odluka, debata je prerasla u glasanje za emberlena i protiv njega. Predsednik vlade je prihvatio izazov i to je Lojd protumaio kao znak slabosti obratio se
svojim prijateljima s molbom da ga podre.
Napadi su se nastavili i te veeri. Lojd je uivao u njima. Mrzeo je emberlena zbog politike koju
je premijer vodio u paniji. Pune dve godine, od 1937. do 1939, emberlen je zagovarao politku
nemeanja Britanije i Francuske, dok su, s druge strane, Nemaka i Italija snabdevale pobunjeniku
armiju i orujem i ljudstvom, a ameriki ultrakonzervativci prodavali Franku naftu i kamione. Ukoliko je neki britanski politiar kriv za masovna pogubljenja koja je sprovodio Frankov reim, onda je
to Nevil emberlen.
A opet ree Berni Lojdu za vreme pauze emberlena, u stvari, ne moemo kriviti za fijasko u
Norvekoj. Vinston eril je prvi lord Admiraliteta, a tvoja majka kae da je upravo on insistirao da
se izvri ta invazija. Posle svega to je emberlen uradio mislim na paniju, Austriju, ehoslovaku bie prava ironija ako padne s vlasti zbog neega za ta, u stvari, nije kriv.
Za sve je, na kraju, premijer kriv ree Lojd. To znai biti voa.
Berni se nasmei oporo, i Lojd je znao da ovaj razmilja kako mladi ljudi na sve gledaju preterano
pojednostavljeno; Berni se, meutim, pokaza uviavan, pa to ne izree.
Bila je to buna rasprava, ali se svi u sali stiae kad ustade bivi predsednik vlade, Dejvid Lojd
Dord. Lojd je upravo po njemu i dobio ime. Sedokosi sedamdesetsedmogodinji dravnik govorio
je sa autoritetom oveka koji je pobedio u Velikom ratu.
Bio je nemilosrdan.
Nije stvar u tome ko su premijerovi prijatelji ree on, konstatujui ono to je oigledno s ubitanim sarkazmom. Ovde je re o jednom mnogo krupnijem problemu.
Jo jednom je Lojda obodrilo horsko odobravanje, kako iz konzervativnog tabora, tako i iz tabora
opozicije.
On trai rtve ree Lojd Dord, a onaj njegov nazalni severnovelki akcenat kao da je brusio
otricu prezira. Nema nieg to bi u ovom ratu moglo vie da doprinese pobedi nego da se on odrekne poloaja.
Opozicionari su glasno odobravali, i Lojd primeti da i njegova majka klie.
Debatu je zatvorio eril. Bio je jednako dobar govornik kao Lojd Dord, i Lojd se poboja da bi
njegova beseda mogla da spase emberlena. No Donji dom je bio protiv njega, prekidali su ga i rugali mu se, ponekad toliko glasno da se erilov glas nije ni uo.
Seo je u jedanaest sati uvee, a onda se pristupilo glasanju.
Sistem glasanja bio je vrlo komplikovan. Umesto da podignu ruke, ili ubace ceduljicu u kutiju, poslanici su morali da izau iz sale, da bi ih potom, dok prolaze kroz jedan od dva hodnika, prebrojavali koliko ih ima za a koliko protiv. Sve to je trajalo petnaest do dvadeset minuta. Tako neto
mogli su da smisle samo dokoni ljudi, rekla je jednom Etel. I bila je uverena da e postupak uskoro
biti unapreen.
Lojd je sedeo kao na iglama. emberlenov pad doneo bi mu duboko zadovoljstvo, ali takav ishod

nipoto nije bio izvestan.

Da se neim zabavi, poeo je da razmilja o Dejzi, to mu je, inae, uvek prijalo. Kako su udnovata bila ona poslednja dvadeset etiri sata koja je proveo u Ti Gvinu: najpre poruka od jedne rei
Biblioteka onda onaj na brzinu obavljen razgovor, kad ga je stavila na silne muke pozvavi ga u
apartman Gardenija; a onda je cele noi ekao enu koja se nije pojavila, i bilo mu je hladno, i dosadno, i sav je bio zbunjen. Ostao je u apartmanu do est ujutro, nesrean, ali po svaku cenu reen da
ne gubi nadu, sve do asa kad je morao da se okupa, obrije, presvue i spakuje kofer za put.
Oigledno je neto polo naopako, ili se ona predomislila, ali ta li je nameravala kad ga je pozvala? Rekla je da eli neto da mu saopti. Da li je htela da mu kae neto to e sve protresti iz temelja, neto to zasluuje toliku dramu? Ili pak neto toliko triavo da je ak i sma zaboravila i na njihov sastanak i ta je htela da mu kae? Morae da saeka do utorka, pa da je pita.
Svojima Lojd nije ni rekao da je Dejzi u Ti Gvinu. Onda bi morao da im objasni kakav je sada njegov odnos prema Dejzi, a to nije mogao, jer ne bi zapravo ni samome sebi mogao da objasni. Je li se
on to zaljubio u udatu enu? Nije umeo da odgovori. Najverovatnije smo, pomisli onda, Dejzi i ja
dvoje dobrih drugova koji su propustili priliku za ljubav. Ni on to, zbog neega, nikome nije eleo da
prizna, jer mu se inilo nepodnoljivo neopozivim.
Ko e preuzeti emberlenovo mesto ako on ode? upita on Bernija.
Halifaks je glavni kandidat. Lord Halifaks je, inae, ministar spoljnih poslova.
Ne! ree Lojd ogoreno. Pa ne moe jedan erl da nam predvodi vladu u ovakvom vremenu. I
on je za mir, ne valja koliko i emberlen!
Slaem se ree Berni. Ali ko e onda?
A ta kae za erila?
Zna ta je Stenli Boldvin rekao za erila? Boldvin, konzervativac, bio je premijer pre emberlena. Kad je Vinston roen, mnotvo dobrih vila sjatilo se s darovima oko njegove kolevke
dadoe mu matu, reitost, marljivost, sposobnost a onda doe jedna vila i ree: Nema tog oveka
koji ima prava na tolike darove, podie Vinstona i tako ga protrese i prodrma da ga smesta lii razboritosti i mudrosti.
Lojd se nasmei. Vrlo domiljato, no da li je i istina?
Ima neeg u tome. U prolom ratu upravo je on bio odgovoran za pohod na Dardanele, koji nam
je doneo uasan poraz. Sad nas je gurnuo u tu norveku avanturu, jo jedan neuspeh. Dobar je govornik, ali sve ukazuje na to da je sklon pustim eljama.
Ali bio je u pravu kada je tridesetih govorio o potrebi da se naoruamo ree Lojd. Svi ostali
su tada bili protiv toga, ukljuujui i laburiste.
eril bi se za naoruavanje zalagao i u raju, tamo gde lav s janjetom na legalo kree.
Ja mislim da nam treba neko tako ustar ree Lojd. Premijer koji e da laje, ne da cvili.
Pa, moda e ti se elja i ostvariti. Eno, vraaju se brojai glasova.
Objavljeni su rezultati glasanja. Za je bilo dvesta osamdeset, protiv dvesta poslanika. emberlen
je dobio. Salom se razlee graja. Klicale su premijerove pristalice dok su ga ostali povicima pozivali da podnese ostavku.
Lojd je bio gorko razoaran. Kako mogu da ga zadre, posle svega ovoga?
Nemoj prerano donositi zakljuke ree Berni poto je premijer otiao, a poslanici se stiali.
Berni je olovkom, na margini Ivning njuza, neto piskarao.
Vlada obino ima veinu od oko dvesta etrdeset glasova ree on. Sada je ta podrka pala za
osamdeset glasova. Ispisivao je brojke, sabirao i oduzimao. Prema mojoj gruboj proceni broja
odsutnih poslanika, cenim da je etrdesetak pristalica vlade glasalo protiv emberlena, a da se njih

jo ezdeset uzdralo od glasanja. To je straan udarac za premijera sto njegovih kolega nema poverenja u njega.
Ali zar mu to nije dovoljno da shvati kako treba da podnese ostavku? upita Lojd nestrpljivo.
Berni rairi ruke kao da se predaje. Ne znam ree.

VI
Sutradan su Lojd, Etel, Berni i Bili vozom poli za Bornmut.
Vagon je bio pun delegata iz svih krajeva Britanije. Dan su proveli razgovarajui o sinonoj debati, kao i o budunosti predsednika vlade, a sve to narejima koja su varirala od otrog, odsenog glazgovskog, do koknijevskog zanoenja i zbrzavanja. Lojdu se opet ukazala prilika da u razgovoru s
majkom potegne temu koja ga je proganjala.
Kao i veina poslanika u parlamentu, ni oni sebi nisu mogli da priute luksuzne hotele na visokim
liticama, pa su odseli u pansionu na obodu grada. Te veeri njih etvoro je izalo u pab. Sedeli su
utke, u oku, i Lojd odlui da iskoristi priliku.
Berni je naruio turu pia. Etel se naglas pitala ta li se dogaa s njenom drugaricom Mod u Berlinu; vesti odande vie nisu stizale, jer kako je izbio rat, obustavljen je potanski saobraaj izmeu Nemake i Britanije.
Lojd je otpio malo piva iz krigle, a onda odluno rekao:
Voleo bih da saznam neto vie o svom pravom ocu.
Berni je tvoj otac otro mu uzvrati Etel.
Opet izbegava! Lojd zauzda gnev koji se istog asa razbukta u njemu.
Nema ni potrebe da mi to govori ree on. A nema potrebe ni da ja govorim Berniju da ga
volim kao pravog oca, jer on to ionako ve zna. Berni ga pogladi po ramenu; pomalo trapav, ali nepatvoren izraz naklonosti.
Ali mene sad zanima Tedi Vilijams ree Lojd, poto je uspeo da umiri glas.
Trebalo bi da razgovaramo o budunosti, ne o prolosti ree Bili. U ratu smo.
Tano tako ree Lojd. Zato ja i elim da odgovore na pitanja dobijem sada. Nije mi do ekanja jer uskoro idem u bitku i ne elim da umrem u neznanju. Pomislio je da niko nee moi da ospori taj argument.
Sve ve zna ree Etel, ali ga ne pogleda u oi.
Ne, ne znam ree on, primoravi se na strpljenje. Gde su mi baba i deda sa oeve strane?
Imam li sa te strane i strieva, tetaka, rodbine?
Tedi Vilijams je bio siroe ree Etel.
A u kojem je sirotitu odrastao?
to si tako tvrdoglav? upita ona razdraljivo.
Lojd se usudi da povisi glas koliko i ona. Zato to sam isti kao ti!
Berni nije mogao da sakrije osmeh. Bogami, to je tano.
Lojdu sve to nije bilo zabavno. U kojem sirotitu?
Moda mi je i rekao, ali ne seam se. U Kardifu neko, mislim.
Umea se Bili. Sad si, Lojde, napipao bolnu taku. Pij to pivo, i batali temu.
Imam i ja bolnu taku, ujka Bili ree Lojd ljutito. I ba ti hvala, ali dosta mi je lai.
Dobro, de ree Berni. Nemojmo sad o laima.
ao mi je, tata, ali mora da se kae. Lojd podie ruku, ne dozvoljavajui im da ga prekinu.
Poslednji put kad sam pitao, mama mi je rekla da je porodica Tedija Vilijamsa poreklom iz Svonsija,

ali da su se mnogo selili zbog posla njegovog oca. Sada mi kae da je Tedi odrastao u nekom kardifskom sirotitu. Ili je jedna od tih pria lana ili su obe.
Najzad ga Etel pogleda pravo u oi. Berni i ja smo te hranili, oblaili, kolovali, na studije poslali ree ona ogoreno. Nema na ta da se ali.
I ja u vam doveka biti zahvalan, i uvek u vas voleti ree Lojd.
A otkud ba sad da se pria o ovome? upita Bili.
Zbog neega to mi je jedna osoba rekla u Aberovenu.
Lojdova majka na to nije reagovala, ali je sevnula pogledom. Neko u Velsu zna istinu, pomisli
Lojd, pa nastavi neumoljivo:
Saznao sam da je devetsto etrnaeste Mod Ficherbert moda zatrudnela, i da su onda to dete progurali kao tvoje, za ta si nagraena kuom u Ulici Natli.
Etel prezrivo frknu.
Lojd podie ruku. To bi objasnilo dve stvari ree on. Prvo, to neobino prijateljstvo izmeu
tebe i ledi Mod. On gurnu ruku u dep jakne. Drugo, pogledajte ovu sliku na kojoj sam ja sa zulufima.
I pokaza im fotografiju.
Etel je, bez rei, gledala u sliku.
Kao da sam ja, zar ne?
Da, Lojde, kao da si ti ree Bili osorno. Ali oigledno nisi, pa prestani da vrda, nego nam
reci ko je to.
To je otac erla Ficherberta. A sada ti prestani da vrda, ujka Bili, i ti, mama. Jesam li ja Modin
sin?
Prijateljstvo izmeu mene i Mod prevashodno je politike prirode. Raskinule smo ga zbog neslaganja oko strategije borbe za enska prava, pa smo ga posle obnovile. Meni je ona mnogo draga, i
dosta mi je pomogla u ivotu, ali tajna veza tu ne postoji. Ona ne zna ko ti je otac.
U redu, mama ree Lojd. U to bih jo i mogao da poverujem. Ali ova fotografija...
To se da objasniti... I ona se zagrcnu.
Lojd ju je sad pritesnio. Hajde pourivao ju je nemilosrdno. Kai mi istinu.
Opet se umea Bili. Na pogrena vrata kuca, delijo ree on.
Je li? E to mi onda ti ne pokae koja su prava?
To nije moj zadatak.
Bilo je to isto kao da je sve priznao. Ranije, znai, jeste lagali.
Berni se zabezeknuo. Hoe da kae da pria o Tediju Vilijamsu nije istinita? upita on Bilija.
Oigledno je i Berni, ba kao i Lojd, godinama u tu priu verovao.
Bili ne ree nita.
Svi pogledae u Etel.
O, nek se nosi ree ona. to bi moj otac rek: Budi sigurna da e tvoji gresi biti otkriveni.
Pa, poto si sm traio istinu, sad e je i dobiti, mada ti se nee dopasti.
Da probamo ree Lojd nemarno.
Nisi ti Modino dete ree ona. Ti si Ficov.

VII
Sutradan, u petak, desetog maja, Nemaka je napala Holandiju, Belgiju i Luksemburg.
Lojd je vest uo preko radija, dok je dorukovao s roditeljima i ujakom Bilijem u pansionu. Novo-

sti ga nisu iznenadile: svi u vojsci ionako su oekivali da napad pone svaki as.
Mnogo jai utisak na njega je ostavilo ono to je saznao sino. Satima je te noi leao budan, ljut
to su ga toliko dugo drali u zabludi, uasnut saznanjem da je sin jednog desniara, aristokrate koji
se zalae za mir s Nemcima, a koji je, da udo bude vee, ujedno i svekar zanosne Dejzi.
Kako si mogla da se zaljubi u njega?! pitao je majku odmah tamo, u pabu.
Otro mu je odbrusila. Ne budi licemer. I ti si nekad ludovao za onom bogatom malom Amerikankom, a i ona je bila za desnicu, i udala se za faistu.
Lojd je poeleo tada da joj kae kako to nije isto, ali je ubrzo uvideo da razlike i nema. Kakav god
bio njegov sadanji odnos sa Dejzi, nema nikakve sumnje da se svojevremeno u nju zaljubio. Ljubav
ne slua razum. A ako je on mogao da podlegne iracionalnoj strasti, moe i njegova majka; tavie,
kad joj se to desilo, imala je isto godina kao i on kad se zaljubio u Dejzi, dvadeset jednu.
Rekao joj je, meutim, da je trebalo odmah da mu kae istinu, ali Etel je i za to imala odgovor. A
kako bi reagovao, kao deki, da sam ti rekla da si sin jednog bogataa, jednog erla? Koliko bi izdrao pre nego to bi poeo da se hvali pred drugarima u koli? Zamisli samo kako bi se podmesvali
tvojim detinjastim matarijama. I pomisli kako bi te mrzeli to si iznad njih.
Ali kasnije...
Ne znam rekla je ona umorno. Kao da nikada nije bio pravi trenutak.
Berni je isprva bio pobeleo od zaprepaenja, ali se ubrzo pribrao, i postao onaj stari dobri flegmatini Berni. Kazao je da razume zbog ega mu Etel nije rekla istinu. Kad tajnu s nekim podeli,
onda to vie nije tajna.
Lojd se pitao kakav li je sada odnos izmeu njegove majke i erla. Pretpostavljam da se stalno
sreete u Vestminsteru.
Samo ponekad odvratila mu je ona. Plemii imaju zaseban deo palate, tamo su njihovi restorani i barovi, a mi obino najpre zakaemo sastanak pre nego to se vidimo s njima.
Te noi Lojd je bio i previe zapanjen i zbunjen da bi uopte mogao da sagleda svoja oseanja. Fic
je, dakle, njegov otac aristokrata, torijevac, Dekov otac, Dejzin svekar. Da li zbog toga treba da
bude tuan, ili ljut, ili samoubilaki raspoloen? To saznanje je bilo toliko razorno da je imao utisak
da je utrnuo. Kao da je ranjen, toliko estoko da u prvi mah ni bol nije osetio.
Jutarnje vesti dale su mu nov povod za razmiljanje.
U ranim jutarnjim asovima nemaka vojska je izvela munjevit napad na zapadne susede. Premda
je ta operacija bila oekivana, Lojd je znao da, ni uz najvee napore, saveznike obavetajne slube
nisu uspele unapred da saznaju datum, a vojske napadnutih dravica uhvaene su na spavanju. Pa
ipak, hrabro su uzvratile udarac.
Verovatno i jesu ree ujka Bili ali Bibisi bi tako izvestio i da nisu.
Premijer emberlen je sazvao sastanak kabineta, i sednica je upravo bila u toku. S druge strane,
meutim, francuska armija, kojoj je u pomo pristiglo deset britanskih divizija prethodno rasporeenih u Francuskoj, odavno je bila usaglasila plan delovanja u sluaju takve invazije, i taj plan je automatski stupio na snagu. Saveznike jedinice prele su francusko-holandsku i francusko-belgijsku granicu sa zapada, i sada su hitale u susret Nemcima.
Pod bremenom vanih vesti, porodica Vilijams uhvatila je autobus do gradskog centra i stigla do
Bornmutskog paviljona, mesta odravanja partijske konferencije.
Tu su i uli novosti iz Vestminstera. emberlen ne d vlast. Bili je, takoe, saznao da je predsednik
vlade traio od voe Laburistike partije, Klementa Atlija, da prihvati dunost efa kabineta, te bi tako vladu inila koalicija triju glavnih stranaka.
I Lojd i Etel i Berni uasavali su se toga. emberlen pomiritelj bi tako ostao na mestu premijera,

dok bi Laburistika partija, poto ue u koalicionu vladu, bila u obavezi da ga podrava. Teko je bilo i razmiljati o tome.
I ta je Atli rekao? upita Lojd.
Da e se posavetovati sa Nacionalnim izvrnim odborom odgovori Bili.
A to smo mi. I Lojd i Bili su bili lanovi tog odbora, iji je sastanak bio zakazan za etiri sata
tog popodneva.
Dobro ree Etel. Hajde da ponemo s anketom, da vidimo na kakvu bi podrku emberlenov
plan naiao u naem odboru.
Ni na kakvu, bar ja mislim ree Lojd.
Ne budi tako siguran odvrati mu majka. Bie tu i onih koji e po svaku cenu gledati da ometu
erila.
Narednih nekoliko sati Lojd je proveo u neprekidnim politikim aktivnostima, razgovarajui sa
lanovima odbora i njihovim prijateljima i pomonicima, to u kafeima i barovima u samom Bornmutskom paviljonu, to napolju, pokraj mora. Pritom nije ni ruao, ali je zato popio toliko aja da,
kad bi skoio u vodu, ne bi potonuo, ve bi ostao da pluta.
S razoaranjem je uvideo da ne dele ba svi njegovo stanovite u vezi sa emberlenom i erilom. Bilo je tu nekoliko pacifista preteklih iz prolog rata, koji su se zalagali za mir po svaku cenu i
odobravali emberlenov pomiriteljski pristup. Na drugoj strani, velki poslanici i dalje su u erilu
videli ministra unutranjih poslova koji je svojevremeno poslao svoje jedinice da razbiju trajk u Tonipendiju. Otada je prolo trideset godina, ali Lojd je sada imao prilike da naui kako uspomene, u
politici, mogu biti i te kako dugovene.
U pola etiri posle podne, Lojd i Bili su, hodajui pored mora, dok je duvao prijatan vetri, stigli
do hotela Hajklif, gde je trebalo da bude odrana konferencija. Smatrali su da e veina lanova odbora glasati protiv emberlenove ponude, ali nisu, ipak, mogli biti sasvim sigurni u to, a Lojda je konaan rezultat i dalje brinuo.
Uli su u salu i seli za dugaak sto sa ostalim lanovima odbora. Tano u etiri pojavi se voa
stranke.
Klem Atli je bio vitak, tih, skroman ovek, uredno odeven, elav, s brkovima. Liio je na advokata
to mu je otac i bio te su ljudi mahom bili skloni da ga potcene. Suvoparno i bezoseajno, kako
samo on to ume, lanovima odbora saeto je prepriao dogaaje koji su se odigrali u protekla dvadeset etiri sata, ukljuujui i emberlenovu ponudu laburistima da uu u koaliciju s njim.
Imam da vam postavim dva pitanja ree zatim. Prvo glasi: Hoete li da uestvujete u radu koalicione vlade s Nevilom emberlenom kao premijerom?
Okupljeni oko stola uzviknue: Ne!, mnogo ee nego to je Lojd oekivao. Bio je uzbuen.
Gotovo je sa emberlenom, prijateljem faist, izdajnikom panije. Ima, ipak, pravde na ovome svetu.
Lojd je, sem toga, zapazio kako nenametljivi Atli, gotovo neprimetno, dri konce tog skupa u svojim rukama. Nije otvorio temu za optu diskusiju. Pitanje koje je postavio nije glasilo: ta da radimo?
Nije ljudima pruio mogunost ni da se izriito izjasne ni da se kolebaju. Potpuno nenapadno, stavio
ih je pred svren in i dao im da biraju. Lojd je bio siguran da je Atli dobio upravo onakav odgovor
kakvom se i nadao.
Evo i drugog pitanja: jeste li za ulazak u koaliciju, ali sa drugim premijerom? upita tad Atli.
Ovoga puta odgovor nije bio onako gromak, ali jeste bio potvrdan. Lojd osmotri ljude za stolom, i
postade mu jasno da su gotovo svi za tu varijantu. Ako je neko i protiv, taj se nije prsio da trai re.
U tom sluaju ree Atli soptiu emberlenu da je naa partija spremna da ue u koaliciju,

ali jedino ukoliko on podnese ostavku, i ukoliko postave novog premijera.

amor odobravanja prostruja oko stola.
Lojdu nije promaklo Atlijevo lukavstvo; nije ni pitao okupljene koga bi izabrali za novog premijera.
Idem sada da telefoniram u Ulicu Dauning broj deset objavi Atli.
I izae.

VIII
Te veeri Vinston eril je pozvan u Bakingemsku palatu, i kralj je, kako to tradicija nalae, zatraio
od njega da stane na elo vlade.
Lojd je u erila polagao velike nade, iako je ovaj bio konzervativac. Tokom vikenda eril je
obavio imenovanja. Formirao je petolani ratni kabinet, u ijem su se sastavu, pored ostalih, nali
Klem Atli i Artur Grinvud, dvojica vodeih lanova Laburistike stranke. Sindikalni voa Erni Bevin
postavljen je za ministra rada. eril oigledno namerava, razmiljao je Lojd, da formira pravu viestranaku vladu.
Lojd je spakovao kofer, pripremivi se da uhvati voz natrag za Aberoven. im tamo stigne, bar je
tako oekivao, brzo e dobiti prekomandu, verovatno u Francuskoj. Ali potrebno mu je bilo samo satdva. udeo je da mu Dejzi konano objasni zato se onako ponela prolog utorka. I to se vie njihov
susret pribliavao, on je postajao sve nestrpljiviji.
U meuvremenu, nemaka armija mlela je sve pred sobom napredujui kroz Holandiju i Belgiju,
slamajui otpor smelog protivnika takvom brzinom da se Lojd zaprepastio. U nedelju uvee Bili je
telefonom razgovarao sa svojom vezom u Ministarstvu rata, a posle toga su on i Lojd od vlasnice
pansiona pozajmili stari kolski atlas, pa seli da proue mapu severozapadne Evrope.
Bili je kaiprstom povlaio liniju u pravcu istokzapad, od Diseldorfa, preko Brisela, do Lila.
Nemci su udarili tamo gde je francuska odbrana najtanja, a to je severni deo granice s Belgijom.
Pomerao je prste niz stranicu atlasa. Granicu june Belgije ini Ardenska uma, nepregledan pojas brdskih i umovitih predela kroz koje savremene motorizovane armije praktino ne mogu da prou. Tako bar kae moj drug iz Ministarstva rata. Prelazio je dalje prstom po karti. A opet, ovde
dole, dalje na jugu, francusko-nemaka granica branjena je itavim nizom utvrenja, takozvanom linijom Maino, koja se protee skroz do vajcarske. Opet je prstom krenuo navie. Nikakvih utvrenja, meutim, nema izmeu Belgije i severne Francuske.
Lojd je bio zbunjen. Pa zar niko o tome dosad nije razmiljao?
Razmiljali smo mi, naravno da smo razmiljali. I razvili smo strategiju. Bili je sad govorio tie. Zove se plan D. To se vie ne moe drati u tajnosti, poto plan ve primenjujemo. Najbolji
odredi francuske vojske i sve britanske ekspedicione snage koje su ve tamo stacionirane preli su
granicu i uli u Belgiju. Oni e uspostaviti vrstu liniju odbrane na reci Dil, i zaustaviti napredovanje
Nemaca.
Lojd i nije bio ba toliko siguran. Mi smo, znai, polovinu snaga namenili za sprovoenje plana
D?
Moramo, da bi uspeh bio siguran.
Daj boe da tako bude.
Prekinula ih je vlasnica pansiona, koja je Lojdu donela telegram.
Morao je biti od vojske, od koga bi drugog. Lojd je, pre nego to e poi na odsustvo, dao ovu
adresu pukovniku Elis-Donsu. I iznenadio se to mu ranije nita nije stiglo. Brzo je otvorio kovertu.

U telegramu je pisalo:
NE VRAAJ SE U ABEROVEN STOP ODMAH SE JAVI U PRISTANITE U SAUTEMPTONU
STOP A BIENTOT21
U POTPISU ELISDONS.
Nee se, dakle, ni vraati u Ti Gvin. Sautempton, kao jedna od najveih britanskih luka, bio je
uobiajeno mesto za ukrcavanja na brodove koji saobraaju do Kontinenta, a i nalazio se svega nekoliko kilometara od Bornmuta, moda jedan sat vozom ili autobusom.
Neu sutra videti Dejzi shvati Lojd, i srce ga zabole zbog toga. Moda nikada nee ni saznati ta
je onda htela da mu kae.
A ono A BIENTOT pukovnika Elis-Donsa bilo je samo potvrda za ono to se ve samo po sebi
nametalo kao zakljuak.
Lojd ide u Francusku.

7.
1940. (II)
Prva tri dana Bitke za Francusku Erik fon Ulrih proveo je u saobraajnoj guvi.
Erik i njegov drug Herman Braun bili su u sastavu medicinske jedinice pri Drugoj pancer diviziji.
Dok su prolazili kroz junu Belgiju, nisu videli nikakve borbe, samo kilometar za kilometrom brda i
drvea. Prema njihovim procenama, nalazili su se u Ardenskoj umi. Kretali su se uzanim putevima,
od kojih mnogi nisu bili ni kaldrmisani; dovoljno je bilo da se pokvari jedan jedini tenk, i da to u najkraem roku izazove stvaranje kolone duge osamdesetak kilometara. Vie su stajali zaglavljeni u mestu, nego to su se kretali.
Hermanovo pegavo lice iskrivilo se u teskobnu grimasu, i on doapnu Eriku tako da je samo ovaj
mogao da ga uje:
Ovo je glupo!
Zar vas nisu nauili da se tako ne izraavate pa ti si bio u Hitlerjugendu odvrati Erik tiho.
Imaj vere u Firera. Nije, meutim, bio toliko ljut da bi potkazao druga.
Kad su konano krenuli, vonja je bila veoma neudobna. Sedeli su na tvrdom drvenom podu vojnog kamiona, koji se truckao prelazei preko ila drvea i zaobilazei rupage na putu. Erik je eznuo
za bitkom, samo da izae iz tog prokletog kamiona.
Herman sad ree glasnije:
ta mi traimo ovde?
Njihov pretpostavljeni, doktor Rajner Vajs, sedeo je na pravom seditu, pored ofera.
Sledimo Firerova nareenja, koja su, naravno, uvek valjana.
Izgovorio je te rei sav ozbiljan, ali Erik je bio siguran da se on ruga. Major Vajs, mrav crnokos
ovek s naoarama, esto je cinino govorio o vlastima i vojsci, ali uvek nekako zagonetno, tako da
se nita protiv njega nije moglo dokazati. Bilo kako bilo, vojska sebi, u datom trenutku, nije mogla da
priuti taj luksuz i ostane bez usluga vrsnog lekara.
U kamionu su bila jo dvojica bolniara, s tim to su obojica bila starija od Erika i Hermana. Jedan od njih, Kristof, imao je bolji odgovor na Hermanovo pitanje:
Moda Francuzi ne oekuju da ih napadnemo ovde upravo zato to je teren tako nepristupaan.
Njegov drug Manfred dodade:
Naa prednost je u faktoru iznenaenja, naii emo na slabu liniju odbrane.
Na to e Vajs sarkastino:
Hvala na toj lekciji iz taktike, vas dvojica, stvarno ste me prosvetlili. No opet nije rekao nita
nedolino.
Uprkos svemu, jo je bilo ljudi koji nisu imali vere u Firera, to i Erika zaudi. I njegovi, kod kue, samo bi zatvarali oi kad stignu vesti o novim pobedama nacista. Njegov otac, nekada ugledan i
moan, sada je bio samo senka od oveka. Umesto da se raduje osvajanju varvarske Poljske, on je
samo kukao nad zlostavljanjem Poljaka za koje je, po svemu sudei, i uo tako to je, protivno zakonu, sluao neku stranu radio-stanicu. Takvo ponaanje moglo je sve da ih dovede u nepriliku sve,
ukljuujui Erika, koji je bio kriv to oevo ponaanje nije prijavio lokalnom nacistikom nadzorniku
etvrti.
Loe se drala i Erikova majka. Malo-malo pa bi se izgubila nekud s malim paketima s dimljenom

ribom ili jajima. Odlazila bi bez objanjenja, ali Erik je bio uveren da hranu nosi frau Rotman, ijem
je muu, Jevrejinu, bilo zabranjeno da obavlja lekarsku praksu.
Pa ipak, Erik je kui slao vei deo svoje vojnike plate, znajui da bi mu se roditelji u protivnom
smrzavali i gladovali. Mrzeo je njihove politike nazore, ali je voleo njih. I oni su, bez sumnje, isto
oseali prema njegovim politikim stavovima i njemu samom.
Erikova sestra, Karla, elela je da ui za lekara, kao i Erik, i silno se razbesnela kad joj je stavljeno do znanja da u tadanjoj Nemakoj lekari mogu da budu samo mukarci. Sada je uila za medicinsku sestru, to je kudikamo prikladnije zanimanje za jednu mladu Nemicu. I ona je, kao i njen brat, izdvajala od svoje tanke plate da pripomogne roditeljima.
Erik i Herman su najpre hteli u peadince. Njihovo poimanje bitke bilo je da uzme puku i juria
na neprijatelja, pa ili da ubija ili da padne za otadbinu. Ali nee oni ovde nikoga ubijati. Obojica
su zavrili prvu godinu medicinskog fakulteta, i znanja koja su tamo stekli vojsci su bila i te kako potrebna; zato im je i zapalo da budu bolniari.
etvrtog dana u Belgiji, u ponedeljak, trinaestog maja, sve je bilo isto kao i prva tri dana, ali samo
do podneva. Tutnjavu i riku stotina i stotina motora, to tenkovskih to kamionskih, neto je nadjaavalo. Avioni su leteli nisko i bombardovali podruje ne tako daleko od njih. Eriku se nozdrve napunie mirisom jakog eksploziva.
Popodnevni predah proveli su na uzvienju iznad vijugave rene doline. Major Vajs im je rekao da
je to reka Meza te da se nalaze zapadno od grada Sedana. Uli su, znai, u Francusku. Avioni Luftvafea preletali su preko njih, jedan za drugim, da bi nekoliko kilometara dalje ponirali ka reci, bombardujui i mitraljirajui ratrkana sela na obali, gde su, po svemu sudei, bili francuski odbrambeni poloaji. Dim je kuljao iz bezbroj unitenih koliba i seoskih kua. Pucalo se bez prestanka, i Eriku gotovo bi ao onih koji su se nali zatoeni dole u tom paklu.
Bila je to prva borba koju je video. Nee mnogo vremena proi i sam e se ukljuiti u borbu. Moda e neki mladi francuski vojnik s neke osmatranice na bezbednoj udaljenosti saaljevati Nemce
koje sakati i ubija neprijateljska vatra. Od silnog uzbuenja, Eriku srce zalupa jako, kao da mu je bubanj u grudima.
Na istoku, gde su se razne pojedinosti krajolika gubile u daljini, video je letelice nalik takama i
stubove dima to kuljaju uvis. Erik tada shvati da se bitka odvija na potezu dugom vie kilometara
du obala reke.
Dok je zurio u daljinu, vazduni napad se okona te se avioni okrenue i odletee na sever, zanjihavi krilima da borcima poele sreno dok su preletali uznad njih.
Nedaleko od Erika, u ravnici to vodi ka reci, u borbu su krenuli nemaki tenkovi.
Neto vie od tri kilometra delilo ih je od neprijatelja, ali francuska artiljerija ve ih je bila zasula
vatrom iz grada. Erik se iznenadio kad je video koliko je mitraljezaca preivelo bombardovanje iz
vazduha. No vatra je buktala iz ruevina, topovska grmljavina razlegala se preko polja, a francuska
zemlja prtala kao voda u fontani gde god bi pala granata. Erik vide kako eksplodira direktno pogoeni tenk; dim, metal i delovi tela iknue kao iz vulkanskog drela, i njemu pripade muka.
Ali francusko granatiranje nije zaustavilo njihovo napredovanje. Tenkovi su neumoljivo napredovali ka obali reke istono od varoi, za koju je Vajs, inae, rekao da se zove Doneri. Za njima je stupala peadija, to u kamionima, to peice.
Napad iz vazduha nije bio dovoljan ree Herman. Gde nam je artiljerija? Artiljerija nam treba da bismo neutralisali mitraljeze u samoj varoi, pa da posle nai tenkovi i peadija mogu da preu
reku i uspostave mostobran.
Eriku je bilo dolo da raspali cmizdravca po ustima. Svaki as e krenuti u akciju sad moraju ve-

rovati u sebe!
U pravu si, Braune ree Vajs ali je municija za nau artiljeriju zastala u Ardenskoj umi u
onoj guvi. Imamo samo etrdeset osam granata.
Izlazite! Izlazite! prodera se uto neki major, sav zajapuren, protravi pored njih.
Tamo e nam biti previjalite ree major Vajs pa pokaza ka istoku tamo gde je ona seoska kua. Erik razabra niski sivi krov, od reke udaljen oko sedamsto pedeset metara.
Dobro, idemo!
Poiskakali su iz kamiona i sjurili se nizbrdo. Kad su stigli u podnoje, skrenuli su levo, seoskim
puteljkom. Erik se pitao ta e uraditi s porodicom iz te kue koja e ubrzo biti pretvorena u vojnu
bolnicu. Izbacie te ljude iz kue, pretpostavljao je Erik, a ako im pritom budu pravili smetnje pobie ih. Ali kuda e ti ljudi to su se nali nasred bojnog polja?
Razloga za brigu nije imao: kua je ve bila prazna.
Nalazila se na oko osam stotina metara od mesta gde su voene najee borbe, primetio je Erik.
Pretpostavljao je, pritom, da bi besmisleno bilo praviti poljsku bolnicu u dometu neprijateljskog naoruanja.
Vi sa nosilima, napred! uzviknuo je Vajs. Dok se vi vratite, mi emo biti spremni.
Erik i Herman skinue jedna urolana nosila i pribor za prvu pomo iz kamiona s medicinskim zalihama, pa krenue prema bojitu. Kristof i Manfred su ili odmah ispred njih, a za njima jo desetak
njihovih saboraca. To je sve, pomisli Erik oduevljeno, eto nama prilike da postanemo junaci. Ko li
e od njih sauvati hrabrost kad se nae pod vatrom, a ko e se izbezumiti i sakriti u prvu rupu?
Preko polja su dotrali do reke. Imalo je mnogo da se tri, a u povratku e im ta razdaljina izgledati jo vea jer e nositi ranjenika.
Proli su pored izgorelih tenkova, no tu preivelih nije bilo. Erik skrenu pogled sa speenih ostataka ljudskih tela, razmazanih preko izoblienog metala. Granate su padale oko njih, mada ih nije bilo
mnogo; reka je bila slabije branjena, a u vazdunim napadima ipak su pogaena mnoga neprijateljska
mitraljeska gnezda. Pa ipak, Erik je prvi put doiveo da neko puca na njega, i on oseti taj besmislen,
detinjast poriv da rukama pokrije oi; ali nastavio je da tri.
A onda jedna granata pade pravo pred njih.
Taj udar je bio zastrauju, a zemlja se zatresla kao da je proao din. Kristof i Manfred su direktno pogoeni, i Erik vide kako njihova tela lete uvis kao perca. Erika je oborio prasak. Dok je leao
na tlu, podignute glave, zasula ga je zemlja od eksplozije, ali nije bio povreen. Jedva se pridigao.
Ba tu pred njim bila su isprepletana tela Kristofa i Manfreda. Kristof je leao kao slomljena lutka,
kao da su mu svi udovi, do poslednjeg, iaeni. Manfredu je glava bila odseena, i leala je pored
njegovih nogu.
Erik se skamenio od uasa. Na fakultetu nije imao dodira sa osakaenim i krvavim telima. Navikao
se, istina, na leeve na asovima anatomije po jedno telo na dvoje studenata, pa su se on i Herman
zajedno uili na leu neke smeurane starice a imao je prilike da gleda kako ive ljude otvaraju na
operacionom stolu. No nita od svega toga nije ga pripremilo za ovo.
Jedina mu je elja bila da pobegne.
Okrenuo se. U tom asu znao je samo za strah. Krenuo je nazad putem kojim su doli, prema umi,
to dalje od bitke, krupnim, odlunim koracima.
Herman ga je spasao. Ispreio se Eriku na put i rekao:
Kuda si krenuo? Ne budi lud!
Erik, meutim, nije stao, pokuao je da proe pored Hermana, ali ga ovaj snano udari u stomak i
Erik se presamiti, klonu na kolena.

 Nemoj da bei! govorio mu je Herman. Ubie te kao dezertera! Priberi se!

Pokuavajui da doe do daha, Erik se lagano vraao sebi. Nije smeo da pobegne, da dezertira,
morao je da ostane tu gde jeste, i to mu je sad bilo jasno. Lagano je, snagom volje, potisnuo strah. A
onda i ustao sa zemlje.
Herman ga je oprezno posmatrao.
Izvini prozbori Erik. Uspaniio sam se. Sad sam dobro.
Onda dii ta nosila, i idemo dalje.
Erik podignu svoj kraj nosila, stavi ga na rame, okrenu se, pa potra.
Kad su bili blizu reke, Erik i Herman se naoe meu peadincima. Neki su vadili naduvane gumene amce iz kamiona i nosili ih do vode, dok su tenkovi pokuavali da ih pokriju gaajui francuske
poloaje. Ali Eriku, koji je brzo povratio mentalnu snagu, nije mnogo trebalo da shvati kako je to, zapravo, izgubljena bitka; Francuzi su bili zaklonjeni zidovima, sakriveni u zgradama, dok je nemaka
peadija bila na obali reke, potpuno nezatiena. im su jedan amac spustili u vodu, plovilo se nalo pod jakom mitraljeskom vatrom.
Malo dalje uzvodno, reka je ulazila u okuku pod uglom od devedeset stepeni, tako da peadija nije
mogla da se skloni izvan dometa francuskih mitraljeza a da to ne iziskuje dugo povlaenje.
Po zemlji je ve lealo mnogo poginulih i ranjenih.
Hajmo ovog da dignemo ree Herman odluno, i Erik prionu na posao. Razmotali su nosila na
zemlji, odmah pored peadinca koji je jaukao. Erik mu dade vode iz uturice, kao to su ga uili na
obuci. ovek je, inilo se, imao mnotvo povrinskih rana po licu, a jedna ruka beivotno mu je visila. Erik je nasluivao da se ovaj naao na udaru mitraljeske vatre te da je velika srea to nisu stradali vitalni organi. Obilnog krvarenja nije bilo, pa nije ni bilo potrebe da ga zaustavljaju. Namestili
su oveka na nosila, podigli ih i potrali natrag, ka previjalitu.
Ranjenik je urlao od bolova dok su se kretali; a onda, kad su stali, on povika:
Napred, napred!
I stisnu zube.
Nositi oveka na nosilima nije bilo tako lako kako bi se moglo pretpostaviti. Erik je imao utisak da
e mu ruke otpasti, a tek su bili na pola puta. No jasno mu je bilo da pacijent trpi mnogo jae bolove,
pa je samo nastavio da tri.
Granate vie nisu padale oko njih, primetio je s olakanjem. Francuzi su se usredsredili na obalu
reke, nastojei da spree Nemce da je preu.
Konano su Erik i Herman s ranjenikom stigli do one seoske kue. Vajs je u meuvremenu sve organizovao, iz soba je iznesen suvian nametaj, na podu su obeleena mesta za pacijente, a kuhinjski
sto bio je spreman za operacije. On pokaza Eriku i Hermanu gde da spuste ranjenika. A onda ih posla
po drugog.
Ovog puta je bilo lake otrati do reke. Nisu nosili teret te su lako strali nizbrdo. Kad su stigli do
obale, Erik se, preplaen, pitao da li e ga opet uhvatiti panika.
Obuze ga zebnja kad vide da situacija na bojnom polju nije povoljna. Na sredini reke plutalo je nekoliko izbuenih amaca, na obali je posvuda bilo leeva a jo nijedan Nemac nije uspeo da pree
reku.
Ovo je strano! kretao je Herman. Trebalo je da saekamo artiljeriju!
Onda ne bismo mogli da raunamo na faktor iznenaenja ree Erik i Francuzi bi imali vremena da dovuku pojaanje. Onda celo ono puteestvije kroz Ardene ne bi imalo nikakvog smisla.
Pa, ni ovo nam nee uspeti ree Herman.
Erik je, u dubini due, poeo da se preispituje: jesu li Firerovi planovi zaista nepogreivi? Sama ta

misao, meutim, podrivala je njegovu odlunost, pretei da mu potpuno poljulja uverenja. Sreom te
nije vie bilo ni vremena za razmiljanje. Stali su kod vojnika s gotovo raznetom nogom. Naoko je
bio njihov vrnjak, imao je dvadesetak godina, bio je bled i pegav, tamnorie kose. Desna noga zavravala mu se na sredini butine iskrzanim patrljkom. udo te je bio pri svesti. Gledao ih je netremice,
kao da su milosrdni aneli.
Erik je pronaao taku na mladievim preponama i pritiskom na nju zaustavio krvarenje, dok je
Herman izvadio steznik i podvezao gornji deo butine. A onda su stavili momka na nosila i potrali
nazad.
Herman je bio lojalan Nemac, ali je ponekad preispitivao svoja uverenja. Ukoliko bi se i kod Erika, s vremena na vreme, takva oseanja pojavila, on je i te kako vodio rauna o tome da ih zadri za
sebe. Tako nee nepovoljno uticati ni na iji borbeni moral i nee upasti u nevolju.
No sada nije mogao da se otrese tih misli. Prolazak kroz Ardene Nemcima, po svemu sudei, nee
doneti oekivanu laku pobedu. Linije odbrane na reci Mezi nisu bile toliko jake, ali Francuzi su se
estoko branili. Nee valjda, pomisli on, prva iskustva u bici da mi unite veru u Firera? Od same
pomisli na to obuze ga panika.
Pitao se, takoe, da li nemakim snagama tamo dalje na istoku bolje ide nego njima. Nadomak granice, Prva i Deseta pancer divizija napredovale su uporedo s Erikovom, Drugom pancer divizijom,
pa mora biti da upravo te dve divizije sada napadaju tamo uzvodno.
Miii ruku sada su ga nesnosno boleli.
Stigli su i drugi put do previjalita. Tamo je sada vrilo kao u konici; patos je bio prekriven ljudima koji su jaukali i vritali; krvavih zavoja bilo je na sve strane, a Vajs i njegovi pomonici brzo su
ili od jednog do drugog obogaljenog tela. Erik nije ni sanjao da se na jednom tako malom mestu moe videti toliko patnje. Dok je Firer govorio o ratu, Erik, nekako, nije pomiljao na ovo to sad pred
sobom vidi.
Onda je primetio da su njegovom pacijentu oi sklopljene.
Major Vajs opipa mladiu puls, pa grubo ree:
Nosite ga u ambar i nemojte, jebem mu mater, leeve vie da mi donosite, nemam vremena!
Eriku je dolo do zaplae od muke, ali i od bola u rukama, koji mu se sad irio i na noge.
Odloili su le u ambar, gde su zatekli desetak i vie poginulih mladia.
Situacija je bila gora od najcrnjih njegovih predvianja. Kad je razmiljao o bici, pred oima su
mu se nizale slike junatva u opasnosti, stamenog podnoenja patnje, hrabrosti u neprilici. Sada su
mu, meutim, pred oima bili ropac, krici, nemi uas, skrena tela, a vera u taj pohod ozbiljno mu je
bila poljuljana.
Vratili su se na reku.
Sunce je bilo na zalasku, a u meuvremenu se neto promenilo na bojnom polju. Francuski branioci
u Doneriju granatirani su s druge obale reke. Erik je pretpostavio da je Prva pancer divizija, rasporeena uzvodno, imala vie sree od njih te da je uspela da obezbedi mostobran do june obale i da
sada kree u pomo saborcima na levom i desnom boku. Njihova municija oigledno nije bila zaturena u umi.
Obodreni, Erik i Herman iznee jo jednog ranjenika. Kad su stigli do previjalita, dobili su po iniju ukusne supe. Poto su se desetak minuta odmarali, taman dok nisu posrkali supu, Eriku doe da
se isprui i zaspi, jer ve se smrkavalo. Morao je da uloi ogroman napor da bi ustao i uzeo svoj kraj
nosila, pa otrao natrag, na bojite.
Sada im se pred oima ukazao potpuno drugaiji prizor. Tenkovi su splavovima prebacivani preko
reke. Nemci su se iskrcali na drugu obalu i obreli se pod jakom neprijateljskom vatrom, ali su zato i

uzvraali, zahvaljujui pojaanju iz Prve pancer divizije.

Erik je uvideo da njegova strana, na kraju krajeva, ima izgleda da postigne zacrtani cilj. To ga
ohrabri i on se postide to je u jednom trenutku posumnjao u Firera.
On i Herman nastavie da iznose ranjenike, i to je trajalo satima, sve dok nisu zaboravili kako to
izgleda kad ne osea bol u rukama i nogama. Neki od ranjenika koje su nosili bili su bez svesti; neki
su im zahvaljivali, neki ih proklinjali; mnogi su, jednostavno, urlali; neki su preiveli, neki umrli.
Do osam sati te veeri Nemci su uspostavili mostobran na drugoj obali reke, a do deset asova taj
mostobran bio je i obezbeen.
Borbe su prestale kad je pao mrak. Erik i Herman su nastavili da pretrauju bojno polje ne bi li
pronali jo ranjenika. S poslednjim su se vratili u pono. A onda su polegali pod jedno drvo i, onako
iznureni, odmah zaspali.
Sutradan su Erik, Herman i ostali borci Druge pancir divizije skrenuli na zapad i probili se kroz
ono to je preteklo od francuske linije odbrane.
Dva dana kasnije bili su ve osamdesetak kilometara daleko, na obali reke Oaze, i brzo su napredovali kroz nebranjenu teritoriju.
Dvadesetog maja, nedelju dana poto su neoekivano izali iz Ardenske ume, izbili su na obalu
Lamana.
Major Vajs je objasnio Eriku i Hermanu sutinu njihovog postignua.
Ceo taj napad na Belgiju bio je, znate, laan. Njegova svrha bila je da Francuze i Britance namamimo u zamku. Nae pancer divizije napravile su klopku, oni su upali u klopku i sad nemaju kud. Vei
deo francuske vojske i skoro sve britanske ekspedicione snage nalaze se u Belgiji, opkoljene sa svih
strana nemakom armijom. Odseeni su i od zaliha i od pojaanja, bespomoni i poraeni.
To je, dakle, sve vreme bio Firerov plan! uskliknu Erik pobedonosno.
Tako je ree Vajs, i Erik, kao i obino, nije bio naisto da li ovaj to kae iskreno. Niko ne
razmilja kao Firer!

II
Lojd Vilijams se nalazio na fudbalskom stadionu negde izmeu Kalea i Pariza, a s njim je bilo jo
oko hiljadu britanskih ratnih zarobljenika. Zaklon od jarkog junskog sunca nisu imali, ali su zato bili
zahvalni zbog toplih noi, poto ebadi nigde nije bilo. Kao ni nunika, niti vode za pranje.
Lojd je rukama kopao rupu. Okupio je neke velke rudare, da kopaju klozete na jednom kraju fudbalskog igralita. A on je, da se istakne, radio s njima. Prikljuili su se i ostali, poto ionako druga
posla nisu imali, i ubrzo je u radovima uestvovalo njih stotinak. Kad je straar priao da vidi ta se
to deava, Lojd mu objasni.
Dobro govori nemaki srdano primeti straar. Kako se zove?
Lojd.
Ja sam Diter.
Lojd odlui da iskoristi taj sitni izraz prijateljstva. Kopali bismo mi i bre da imamo alat.
emu urba?
Od boljih higijenskih uslova koristi emo imati i mi i vi.
Diter slegnu ramenima i ode.
Lojd se oseao nelagodno, nimalo junaki. Bitku nije ni omirisao. Velki strelci su u Francusku poslati kao rezerva, da odmene jedinice u borbama, za koje se oekivalo da e dugo trajati. Nemcima
je, meutim, trebalo svega deset dana da nanesu poraz glavnini saveznike vojske. Mnoge poraene

britanske trupe ve su bile evakuisane iz Kalea za Dankerk, ali hiljade vojnika nisu uspele da se ukrcaju na brod. Lojd je bio jedan od njih.
Nemci su sada, verovatno, napredovali na jug. Koliko je njemu bilo poznato, Francuzi su jo pruali otpor; ali njihove najbolje jedinice satrvene su u Belgiji, te otuda taj pobedniki izraz na licima
nemakih straara, kao da znaju da je pobeda ve osigurana.
Lojd je bio ratni zarobljenik, ali koliko e to potrajati? Britanska vlada je, u ovom trenutku, neizostavno izloena snanom pritisku da sklopi mir. eril to nee uiniti dok je iv, ali on je crna ovca,
drukiji od svih ostalih politiara, a mogao bi da bude i smenjen. Ljudima poput lorda Halifaksa ne
bi bilo nimalo teko da potpiu mirovni sporazum s nacistima. Isto vai pomisli Lojd, s gorinom
i za pomonika ministra inostranih poslova erla Ficherberta, za koga je saznao da mu je otac, i zbog
toga se stideo.
Ako mir nastupi brzo, ni on nee dugo biti u ratnom zarobljenitvu. A moda e i ceo rat provesti
tu, na ovom francuskom sportskom stadionu. Kui e se vratiti izmraveo i speen od sunca, ali iv i
zdrav.
Ukoliko, meutim, Britanci nastave borbu, bie to sasvim druga pria. Proli rat trajao je due od
etiri godine. Lojdu je nepodnoljiva bila i sama pomisao da bi etiri godine ivota mogao da strai
u logoru kao ratni zarobljenik. Da to izbegne, odlui Lojd, pokuae da pobegne.
Diter se vratio nosei pet-est aova.
Lojd ih razdeli najsnanijim ljudima, i radovi su sada napredovali bre.
Doi e nuno i taj as kad e zarobljenici biti prebaeni u stalni logor. To e biti pravi trenutak za
bekstvo. Na osnovu iskustava steenog u paniji, Lojd je pretpostvljao da vojska uvanje zarobljenika sebi nee postaviti kao prioritet. Ako neko pokua da pobegne, ili e mu to poi za rukom ili e ga
u bekstvu ubiti; u oba sluaja, jedna usta manje koja treba nahraniti.
Ostatak dana su proveli zavravajui nunike. Osim poboljanja na planu higijene, taj poduhvat
svima je ojaao moral, i Lojd je te noi dugo leao budan i gledao u zvezde, pokuavajui da smisli
jo neke zajednike aktivnosti. Dosetio se velikog takmienja u atletici, svojevrsnih zarobljenikih
olimpijskih igara.
Nije, meutim, imao vremena da zamisao sprovede u delo poto je sutradan ujutro stigla naredba:
pokret.
U prvi mah, Lojd nije bio siguran kuda su se zaputili, ali ubrzo izbie na Napoleonov drum, put sa
dve trake, da bi potom istrajno napredovali na istok. Po svemu sudei, razmiljao je Lojd, terae ih
da peice idu skroz do Nemake.
A kad tamo stignu, znao je Lojd, bie mnogo tee pobei. Morao je sada da iskoristi priliku. to
pre, to bolje. Plaio se ipak su ti straari bili naoruani ali odluka je pala.
Ne raunajui pokoji nemaki oficirski auto, nije tu bilo mnogo saobraaja, ali je zato put vrveo od
ljudi koji su ili peice, i to suprotno od kolone zarobljenika. Sa imovinom potrpanom na kolica neki su pred sobom terali stoku bile su to oigledno izbeglice koje su u ratnim okrajima ostale bez
krova nad glavom. Znak koji ohrabruje, ree Lojd sebi. Meu tim svetom mogao bi da nae sklonite
i jedan odbegli zarobljenik.
Zarobljenici, inae, nisu bili pod jakom straom. Za celu tu kolonu od hiljadu ljudi zaduena su bila svega desetorica Nemaca. Straari su raspolagali jednim automobilom i jednim motociklom; ostali
su ili peice, ili su se vozili civilnim biciklima koje su, po svemu sudei, konfiskovali od mesnog ivlja.
Bilo kako bilo, bekstvo je isprva liilo na beznadean in. Nije tu bilo klasinih engleskih ivih
ograda, da ima ovek iza ega da se skloni, a i jendeci su bili previe plitki da bi u njima pronaao

utoite. Onaj ko pokua trkom da se spase bie laka meta za dobrog strelca.
A onda su uli u selo. Tu je straarima bilo ve malo tee da sve zarobljenike dre na oku. Metani
su stajali sa obe strane puta i posmatrali zarobljeniku kolonu. Umealo se meu njih i malo stado
ovaca. Pored puta nizale su se kolibe i duani. Lojd je, pun nade, ekao pravi trenutak. Trebalo mu je
neko mesto gde e moi istog asa da se sakrije, neka otvorena vrata, ili prolaz izmeu kua, ili moda grm. Morao je, pritom, pored takvog mesta da proe upravo u trenutku kad nijednog straara nema na vidiku.
Nekoliko minuta kasnije izaao je iz sela, ne uluivi priliku za beg.
To ga je razdrailo, i sada je ubeivao sebe da treba biti strpljiv. Bie jo prilika. Dug je put do
Nemake. S druge strane, sa svakim danom koji proe, Nemci e zavoditi sve strou disciplinu na
osvojenoj teritoriji, bie sve organizovaniji, uvee policijski as, propusnice i kontrolne punktove,
da spree kretanje izbeglica. Sada, u poetku, lake je pobei; s vremenom e biti sve tee.
Bila je vruina, i on skide vojniku jaknu pa razveza kravatu. Otarasie ih se im bude mogao. Izbliza e se i tada, najverovatnije, videti da je britanski vojnik, pre svega po tim ukastosmeim pantalonama i koulji, ali sa malo vee udaljenosti nadao se Lojd nee biti tako upadljiv.
Proli su kroz jo dva sela, a onda uli u jednu varoicu. Ovo bi mogla biti prilika za bekstvo, nervozno pomisli Lojd. Toga asa shvatio je da se jedan deo njegovog bia zapravo nada da dobre prilike nee ni biti, jer bi se tako izloio opasnosti od onih puaka. Je li on to ve bio poeo da se privikava na zatoenitvo? Najlake je bilo nastaviti, peaiti dalje, ranjavih stopala, ali s glavom na ramenima. Morao je da se trgne.
Kroz varoicu je, naalost, vodio preirok drum. Kolona je prolazila sredinom ulice, i sa obe strane bio je veliki prostor koji bi potencijalni begunac morao da pretri pre nego to stigne do kakvogtakvog zaklona. Neke prodavnice bile su zatvorene, na nekoliko zgrada preko prozora i vrata bile su
zakucane daske, ali Lojd je, u hodu, ugledao i nekoliko zgodnih uliica, kafea sa otvorenim vratima,
kao i jednu crkvu ali nikuda ne bi stigao, a da ga ne primete.
Pomno je prouavao lica varoana koji su netremice gledali zatvorenike u koloni. Saoseaju li oni
sa nama? Hoe li se setiti da su ovi ljudi ratovali za Francusku? Ili e, to bi takoe bilo razumljivo,
u strahu od Nemaca odbiti da se izloe opasnosti? Bie i ovakvih i onakvih, verovatno. Neki bi stavili ivot na kocku da mu pomognu, drugi bi ga, opet, izruili Nemcima dok trepne. A on, pritom, ne bi
ni po emu mogao da razlikuje jedne od drugih, ne pre nego to bude prekasno.
Stigli su do centra varoi. Ve sam polovinu prilika prokockao, ree Lojd sebi. Moram neto da
preduzmem.
Malo dalje ugledao je raskrsnicu. Bilo je saobraaja, kolona automobila ekala je da skrene levo,
a povorka zarobljenika prepreila im je put. Lojd u toj koloni vozila ugleda jedan civilni kamionet.
Pranjav i izlupan, reklo bi se da pripada nekom graevincu ili putaru. Zadnji deo bio je otvoren, ali
Lojd nije mogao da vidi ta je unutra, poto su ograde bile visoke.
Procenio je da e moi da preskoi bonu ogradu i tako zavri u prikolici.
Ako mu to poe za rukom, niko nee moi da ga vidi, bar ne oni to stoje na ulici ili hodaju njome,
pa ni straari na biciklima. Onima, meutim, to gledaju s prozora na viim spratovima zgrada nanizanih du varokih ulica bie kao na dlanu. Hoe li ga neko od njih odati?
Priao je kamionetu.
Osvrnuo se. Najblii straar bio je dvestotinak metara daleko.
Zatim je pogledao preda se. Straar na biciklu bio je na dvadesetak metara od njega.
Hoe da mi pridri ovo? obrati se oveku koji je hodao pored njega, pa mu dade jaknu.
Stigao je u ravan s kabinom kamiona. Za volanom je sedeo ovek u kombinezonu, s beretkom na

glavi i cigaretom, koja mu je visila s donje usne; izgledao je kao da se dosauje. Lojd proe pored
njega. Stigao je do zadnjeg dela kamiona. Nije ni bilo vremena da ponovo proverava gde su straari.
Ne zastajkujui ni tren, Lojd se obema rukama uhvati za bonu ogradu kamiona, podie se, prebaci
prvo jednu, potom i drugu nogu, i srui se unutra, udarivi u pod kamiona tako jako da mu se uinilo
da je napravio uasnu buku, koju e svi uti, uprkos batu koraka hiljadu zatvorenika. Odmah se priljubio uz pod. Leao je nepomino, oslukujui da li e neko uzviknuti neto na nemakom, hoe li zabrujati motocikl ili opaliti puka.
uo je, meutim, samo kako motor kamiona neravnomerno prede i kako zarobljenici koraaju i vuku noge, kao i sve one zvuke u pozadini, uobiajene za varoicu zvuke saobraaja i ljudi. Znai li to
da se izvukao?
Osvrnuo se oko sebe, pognuvi glavu to nie. U kamionu su bile kofe, daske, jedne merdevine i
runa kolica. Ponadao se da e tu zatei i pokoji dak, da ima ime da se pokrije, ali dakova nije bilo.
Zauo je bruj motocikla. Uinilo mu se da je motorista stao, tu negde, blizu. A onda, na svega desetak centimetara od njegove glave, neko progovori na francuskom s jakim nemakim naglaskom:
Kud si poao?
Straar se obraao vozau kamiona, shvati Lojd, dok mu je srce tuklo kao ludo. Hoe li straar
proveravati ta ima u prikolici?
uo je uto i oferov odgovor, oporu bujicu francuskih rei koje Lojd, tako brzo izgovorene, nije
razumeo. Ni nemaki vojnik ih, gotovo je izvesno, nije razabrao. Stoga ga ponovo upita.
Podigavi pogled, Lojd spazi dve ene na jednom prozoru, visoko gore, s kojeg je pucao pogled na
celu ulicu. ene su zurile u njega, zinuvi u udu. Jedna je upirala prstom u Lojda, ruka joj je virila
kroz otvoren prozor.
Lojd pokua da joj privue panju. Nepomino leei, pomerao je aku levo-desno, u pokuaju da
kae: Ne.
ena je shvatila poruku. Najednom je trgnula ruku i pokrila usta uasnuta, kao da tek sad uvia da
bi njeno upiranje prstom za ovog oveka mogla da bude smrtna presuda.
Lojdu bi najdrae bilo da su se obe ene sklonile s prozora, ali bilo bi previe nadati se tome. Nisu
prestajale da zure u njega.
A onda je straar na motociklu, po svemu sudei, odluio da vie ne navaljuje na ofera i, trenutak
kasnije, Lojd zau kako se motocikl udaljava.
I odjek koraka je bivao sve tii. Zarobljenika kolona je prola. Znai li to da je Lojd slobodan?
Uto ofer ubaci u brzinu, i kamion poe. Lojd oseti kad vozilo skrenu u drugu ulicu i poe da ubrzava. I dalje je leao nepomino, previe uplaen da bi se pomerio.
Posmatrao je vrhove zgrada koji su promicali pored njega, strepei da e ga neko primetiti, mada
nije znao ta bi preduzeo da se tako neto desi. Svake sekunde sve sam dalje od straara, bodrio je
sebe.
Na Lojdovo razoaranje, kamion je uskoro stao. Voza je iskljuio motor, a onda otvorio vrata, da
bi ih trenutak kasnije zalupio za sobom. A onda nita. Lojd je, ne pomerajui se, leao tako jo neko
vreme, ali vozaa nije bilo.
Lojd pogleda u nebo. Sunce je bilo u zenitu; mora da je prolo podne. ofer verovatno rua.
Nevolja je bila u tome to su Lojda i dalje mogli da vide s viih prozora, i to sa obe strane ulice.
Ukoliko ostane tu gde se zatekao, neko e ga, pre ili kasnije, svakako primetiti. A ko zna ta bi posle
toga moglo da se desi.
Primeti, utom, da neko pomera zavesu na nekoj mansardi, i to mu pomoe da presee.

Lojd ustade i pogleda preko ograde kamiona. ovek u poslovnom odelu, koji je hodao plonikom,
zagleda se radoznalo u njega, ali produi svojim putem.
Lojd nekako preskoi ogradu i stropota se na zemlju. Obreo se ispred bar-restorana. Nije, dakle,
bilo sumnje u to kud se denuo voza. Na Lojdov uas, dvojica mukaraca u nemakim vojnim uniformama sedela su za stolom do prozora, sa aama piva u rukama. Nekim udom, ne pogledae u Lojda.
On se brzo udalji.
U hodu se obazrivo osvrtao oko sebe. Prolaznici su zurili u njega; tano su znali ko je i ta je. Jedna ena vrisnu i pobee. Lojdu postade jasno da e uskoro morati da se oslobodi svoje utosmee koulje i pantalona, i obue neto to vie pristaje obinom Francuzu.
Uto ga neki mlad ovek uhvati podruku.
Poi sa mnom ree on na engleskom s jakim akcentom. Ja u ti pomoi.
ovek skrenu u sporednu ulicu. Lojd nije imao nikakvog razloga da mu veruje, ali odluku je morao
da donese u deliu sekunde, i prepustio se njegovom vostvu.
Ovuda ree mladi, pa uvede Lojda u jednu kuicu.
U oskudno opremljenoj kuhinji doekala ih je mlada ena s bebom. Mladi ree da se zove Moris,
a potom predstavi Lojdu i suprugu Marsel i devojicu Simon.
Lojd dozvoli sebi trenutak najdublje zahvalnosti i olakanja. Utekao je Nemcima! Jo je bio u opasnosti, ali se bar sa ulice sklonio u kuu kod ljudi koji su prema njemu prijateljski nastrojeni.
Njegov krut, ali korektan francuski, koji je svojevremeno uio u koli i na Kembridu, osetno se
poboljao dok je Lojd beao iz panije, a posebno tokom one dve nedelje dok je brao groe u Bordou.
Vrlo ste ljubazni ree on. Hvala vam.
Moris mu odgovori na francuskom, oigledno i sm osetivi olakanje to nee morati da govori
engleski.
Sigurno si gladan.
I te kako.
Marsel brzo uze dugaku veknu hleba i isee nekoliko kriki, pa ih stavi na sto, uz kotur sira i bocu
vina bez etikete. Lojd zasede, pa poe halapljivo da jede.
Dau ti neto stare odee ree Moris. Ali isto tako mora da promeni hod. Maloas si iao
krupnim koracima i osvrtao se na sve strane, sav oprezan i unezveren, samo ti je jo nedostajala tabla
oko vrata na kojoj pie Dolazim iz Engleske. Bolje bi ti bilo da gleda u zemlju.
Upamtiu to ree Lojd, usta punih hleba i sira.
U sobi je bila jedna poliica s knjigama, meu kojima se zatekoe i francuski prevodi Marksa i Lenjina. Moris primeti da Lojd gleda knjige, pa mu ree:
Bio sam komunista, do pakta HitlerStaljin. Sad je gotovo s tim. Rukom nain hitar pokret, kao
da see. U svakom sluaju, faizam moramo da pobedimo.
Ja sam bio u paniji ree Lojd. Do tada sam verovao u ujedinjeni front svih leviarskih partija. Sad vie ne verujem.
Simon zaplaka. Marsel izvadi veliku dojku iz iroke haljine i poe da hrani bebu. Francuskinje su,
to se toga tie, kudikamo oputenije od uprepodobljenih Britanki, pomisli Lojd.
Kad je zavrio s jelom, Moris ga povede na sprat. Iz ormana, u kojem je bilo vrlo malo stvari, on
izvadi tamni kombinezon, svetloplavu koulju, donji ve i arape; sve je bilo iznoeno, ali isto. Plemenitost tog, oigledno siromanog oveka ostavila je Lojda bez rei, i on predstavu nije imao kako
da mu zahvali.
Samo ti ostavi tu vojniku odeu ovde na podu ree mu Moris. Ja u to da spalim.

Lojd bi se rado okupao, ali kupatila u kui nije bilo. Pretpostavio je da se ono nalazi u dvoritu iza
kue.
Obukao je istu odeu, pa se zagledao u svoj odraz u ogledalu koje je visilo na zidu. Francusko
plavo bolje mu je stajalo od vojnike utosmee, ali se i dalje videlo da je Britanac.
Siao je u prizemlje.
Marsel je terala bebu da podrigne. Kapa ree ona.
Moris na to donese francusku beretku, tamnoplavu, i Lojd je stavi na glavu.
Tad se Moris zabrinuto zagleda u Lojdove glomazne britanske vojnike izme od crne koe, pranjave, istina, ali nesumnjivo kvalitetne. One e te odati ree.
Lojd nije hteo da se oprosti od izama. ekalo ga je dugo peaenje. Moda bismo mogli da napravimo da izgledaju starije? upita on.
Moris je oigledno bio sumnjiav. A kako?
Ima neki otar no?
Moris izvadi perorez iz depa.
Lojd je skinuo izme. Na vrhovima prstiju probuio je rupe, a onda poeo da zaseca noem pozadi,
gde su glenjevi. Izvukao je pertle, pa ih ponovo vezao, nemarno. Liile su na obuu skitnice, ali su
mu i dalje bile udobne, i imale debele onove, koji e izdrati kilometre i kilometre.
Kuda e sad? upita ga Moris.
Imam dve mogunosti ree Lojd. Mogu da poem na sever, ka obali, u nadi da u ubediti nekog ribara da me prebaci preko Lamana. Ili mogu na jugozapad, preko granice, u paniju. panija
je bila neutralna u ratu, ali su u veim gradovima ostali britanski konzuli.
Poznajem put do panije dodade Lojd. Dvaput sam njime proao.
Laman je mnogo blii od panije na to e Moris. Ali mislim da e Nemci pozatvarati sve luke i pristanita.
Gde je linija fronta?
Nemci su zauzeli Pariz.
Lojd se zaprepastio. Pariz je ve pao!
Francuska vlada se preselila u Bordo. Moris slegnu ramenima. Ali mi smo poraeni. Sad vie nita ne moe da spase Francusku.
Cela Evropa e biti faistika ree Lojd.
Izuzev Britanije. Zato mora kui.
Lojd se premiljao. Na sever, ili na jugozapad? Nije bio naisto ta bi bilo bolje.
Imam jednog druga ree Moris biveg komunistu, koji seljacima prodaje stonu hranu. Igrom
sluaja, znam da danas posle podne treba da isporui robu u jedno mesto jugozapadno odavde. Ako
odlui da poe za paniju, mogao bi on da te poveze tridesetak kilometara.
To je Lojdu pomoglo da se odlui. Idem s njim ree.

III
Posle dugog putovanja, Dejzi je shvatila da se sve vreme vrtela ukrug.
Srce joj je bilo slomljeno kad su Lojda poslali u Francusku. Propustila je priliku da mu kae da ga
voli nije ga ak ni poljubila!
A takva prilika moda joj se vie nee ni ukazati. Javljeno je da je, odmah posle Denkerka, nestao
u akciji. A to znai da njegovo telo nije pronaeno i identifikovano, s tim to Lojd nije registrovan ni
meu ratnim zarobljenicima. Verovatno je poginuo, verovatno ga je granata raznela u paramparad,

ili moda lei, nepoznat, pod razvalinama neke unitene seoske kue. Dejzi je plakala danima.
Skoro mesec dana pokunjeno je tumarala po Ti Gvinu, u nadi da e saznati vie, ali novih vesti nije
bilo. A onda je poela da je grize savest. Koliko je samo ena koje su prole isto kao ona ili gore od
nje. Neke su morale da se pomire s tim da e podizati dvoje-troje dece bez mukarca da izdrava porodicu. Nije imala prava na samosaaljenje samo zato to se mukarac s kojim je nameravala da poini preljubu sada vodi kao nestao.
Morala je da se pribere i uini neto korisno. Nije joj, eto, bilo sueno da bude s Lojdom, i to joj
je sad jasno. Mua je ve imala, i to mua koji je svakoga dana stavljao svoj ivot na kocku. Dejzi je
ubedila sebe da je njena dunost da se stara o Deku.
Vratila se u London. S njom se i ivot vratio u kuu u Mejferu, onoliko koliko je to bilo u Dejzinoj
moi, s obzirom na ogranien broj slugu. U svakom sluaju, uspela je da uredi udoban dom u koji e
Deko dolaziti na odsustva.
Morala je da zaboravi Lojda i da bude dobra supruga. Moda e ak i ponovo zatrudneti.
Mnoge ene prijavljivale su se na ratne dunosti pristupale su enskim pomonim snagama Ratnog vazduhoplovstva, ili enskoj kopnenoj vojsci. Druge su, bez nadoknade, radile pri enskoj dobrovoljakoj slubi za zatitu od vazdunih napada. Bilo je, meutim, i previe zainteresovanih ena,
a Tajms je objavljivao pisma urednitvu u kojima su se itaoci alili da je sva ta aktivnosti oko zatite od vazdunih napada puko bacanje para.
Tih dana se inilo da je rat u kontinentalnom delu Evrope zavren. Nemaka je pobedila. Evropa je
postala faistika, od Poljske do Sicilije i od Maarske do Portugalije. Nigde vie nisu voene borbe. Govorkalo se da britanska vlada uveliko pregovara o uslovima mira.
eril, meutim, nije sklopio mir s Hitlerom, i toga leta poela je Bitka za Britaniju.
Civilno stanovnito isprva nije bilo posebno pogoeno ratnim dejstvima. Crkvena zvona su zamukla, kako bi se oglasila tek da najave oekivanu nemaku invaziju. Dejzi se pridravala vladinih uputstava i na svako odmorite na stepenicama u kui rasporedila kofe s peskom i vodom, radi gaenja
poara, ali za tim jo nije postojala potreba. Luftvafe je bombardovao luke, u nadi da e presei britanske linije snabdevanja. Onda su poeli da gaaju vazduhoplovne baze kako bi unitili Kraljevsko
ratno vazduhoplovstvo. Deko je leteo u spitfajeru, hvatajui se ukotac s neprijateljskim letelicama
u vazdunim bitkama koje su seljaci iz Kenta i Saseksa gledali otvorenih usta. U jednom od malobrojnih pisama kui, ponosno je istakao da je oborio tri nemaka aviona. Nedeljama nije dobijao odsustvo, i Dejzi je sedela sama u kui, koju je, za njega, ispunila cveem.
Najzad, u subotu ujutro, sedmog septembra, pojavi se Deko, koji je dobio slobodan vikend. Vreme je bilo divota jedna, toplo i sunano, jesenji odjek letnjih dana poznat kao miholjsko leto.
Ispostavie se da je upravo tog dana Luftvafe promenio taktiku.
Dejzi je poljubila mua postaravi se da ga u sobi za presvlaenje ekaju ispeglane koulje i ist
donji ve.
Po onome to su priale druge ene, Dejzi je raunala da borci na odsustvu ele seks, pie i pristojnu hranu, i to upravo tim redom.
Sa Dekom nije spavala jo od pobaaja. Ovo e im biti prvi put. Grizla ju je savest to se tome
nije radovala. Ali izvesno je da nee odbiti da ispuni svoju dunost.
Ne bi je, stoga, zaudilo da ju je bacio na krevet onako, odmah s vrata, ali on nije bio toliko oajan. Skinuo je uniformu, okupao se i oprao kosu, pa se obukao u civilno odelo. Dejzi je naloila kuvaru da ne tedi na kuponima za sledovanja, samo da pripremi dobar ruak, a Deko je iz podruma doneo jednu od najstarijih boca klareta.
Iznenadila se, a i zabolelo ju je, kad je posle ruka rekao:

 Idem napolje na nekoliko sati. Vratiu se na veeru.

elela je da bude dobra, ali ne i pasivna ena. Ovo ti je prvo odsustvo posle toliko meseci! pobunila se. Kuda e, pobogu?!
Da pogledam jednog konja.
Dobro, to moe. O, dobro onda ree ona. Idem i ja s tobom.
Nemoj. Ako se pojavim tamo sa enom, mislie da sam mlakonja pa e da podii cenu.
Nije mogla da sakrije razoaranje. Oduvek sam matala da emo to zajedno da kupujemo i gajimo rasne konje.
Nije to, zapravo, za ene.
O, pusti to! uzviknu ona ogoreno. O konjima znam isto koliko i ti.
Njene rei ga razdraie. Moda i zna, ali ja ipak ne elim da se mota tamo dok se pogaam s
tim nitarijama i s tim smo zavrili.
Odustala je. Kako hoe odvrati pa izae iz trpezarije.
Predoseala je da Deko lae. Nisu konji na pameti borcima na odsustvu. Nameravala je da sazna
ta je naumio. ak i heroji moraju da budu iskreni prema svojim enama.
Otila je u svoju sobu, i obukla pantalone i izme. Dok je Deko do ulaznih vrata siao glavnim
stepenitem, ona je strala niz zadnje stepenice, pa kroz kuhinju, preko dvorita, do starih tala. Tamo
je obukla konu jaknu, stavila zatitne naoari i kacigu. Otvorila je vrata garae i izgurala svoj motocikl trijumf tajger 100, koji je tako krten zato to je dostizao maksimalnu brzinu od sto milja na sat.
Pokrenula je mainu i bez naprezanja je izvezla iz tale.
Kada su, u septembru 1939, ponovo uvedena sledovanja za benzin, brzo se privikla na motocikl.
Kao da vozi bicikl, samo lake. Volela je slobodu i nezavisnost koju joj je vonja pruala.
Izala je na ulicu taman da vidi kako Dekov prljavobeli bentli erlajn zamie za ugao.
Krenula je za njim.
Vozio je preko Trafalgar skvera, a onda dalje, kroz pozorinu etvrt. Dejzi ga je pratila na bezbednoj udaljenosti, ne elei da privlai panju. Saobraaj je jo bio gust u centralnom Londonu, sa stotinama slubenih automobila. Sem toga, ni ogranienja prilikom nabavke goriva za privatna vozila nisu
bila nerazumno velika, naroito za one koji su, jednostavno, eleli da se provozaju po gradu.
Deko je produio na istok, kroz finansijsku etvrt. Saobraaja je tu bilo malo u subotu po podne,
te je Dejzi morala da povede vie rauna da je ne primeti. Ali nju nije bilo lako prepoznati, sa onim
naoarama i kacigom na glavi. A Deko ionako nije obraao panju na okruenje; vozio je sa otvorenim prozorom i puio cigaru.
Zaputio se u Aldgejt, a Dejzi obuze uasan predoseaj da zna i tano kuda.
Skrenuo je u jednu od onih manje prljavih ulica u Ist Endu i parkirao se ispred kue prijatnog izgleda iz osamnaestog veka. Nikakvih tala na vidiku nije bilo; tu trkakog konja ne moe ni da kupi
ni da proda. Toliko to se tie njegove prie.
Dejzi je zaustavila motocikl na kraju ulice i gledala. Deko je izaao iz kola i zalupio vrata. Nije
se osvrtao, niti je zagldao broj zgrade; oito je ovamo dolazio i ranije, i tano je znao kuda ide. Sav
razmetljiv, sa cigarom u ustima, doao je do ulaznih vrata i otvorio ih kljuem.
Dejzi htede da zaplae.
Deko ue u kuu.
Negde tamo, istono, zau se eksplozija.
Dejzi pogleda u tom pravcu i primeti avione na nebu. Zar su Nemci ba danas reili da ponu bombardovanje Londona?
Ako jesu, ona za to nije marila. Nee dozvoliti Deku da na miru uiva u neverstvu. Odvezla se do

kue i parkirala motor iza njegovog automobila. Skinula je kacigu i naoare, ustrim korakom prila
vratima, i pokucala.
Zaula se uto jo jedna eksplozija, ovoga puta blie, a onda sirene alostivom pesmom oglasie
poetak vazdune opasnosti.
Neko odkrinu vrata, i ona ih silovito gurnu. Mlada ena, odevena u crnu haljinu kakvu nose sobarice, kriknu i zatetura se unatrake, a Dejzi ulete u kuu, pa zalupi vrata. Obrela se u hodniku londonske kue srednje klase, s tim to je ova bila ureena u egzotinom stilu, sa istonjakim ilimima i tekim zavesama, a tu je bila i slika s nagim enama u javnom kupatilu.
Otvorila je najblia vrata i ula u gostinsku sobu. Prostorija je bila oskudno osvetljena, a somotske
zavese zaklanjale su sunevu svetlost. Tri osobe su sedele u toj sobi. ena od etrdesetak godina, u
komotnom svilenom ogrtau, briljivo naminkana, s jarkocrvenim ruem za usne majka, pretpostavila je Dejzi ustade i zablenu se, preneraena, u nezvanu gou. Iza nje je na kauu sedela devojka
od esnaest leta, koja je na sebi imala samo donji ve i najlon-arape, i puila cigaretu. Do nje je sedeo Deko, s rukom na devojinoj butini, iznad arape. On brzo povue ruku, kao krivac. Taj gest je
bio smean, kao da e ceo taj prizor izgledati bezazleno samo ako on skloni ruku s nje.
Dejzi se upinjala da ne zaplae. Obeao si mi da nee vie dolaziti kod njih! povika. Umesto
hladnog gneva koji dolikuje anelu osvete, u njenom glasu oseali su se samo povreenost i tuga.
Deko pocrvene, sav unezveren. ta radi ovde, avo da te nosi?
U, jebote, ovo mu je ena ree ona starija.
Zvala se Perl, seti se Dejzi, a kerka je bila Douni. Kako je grozno to, eto, zna kako se takve ene zovu.
Uto se sobarica pojavi na vratima i ree:
Nisam ja pustila kuju, gurnula me je i sama prola!
Toliko sam se trudila da nam ulepam dom i da te lepo doekam obrati se Dejzi Deku ali tebi je ovde lepe!
Zaustio je, ali nikako nije uspevao da pronae rei. Trenutak-dva je nepovezano mrmljao. A onda
se pod zatrese, i prozori zazveckae eksplodiralo je blizu.
Jeste li vi gluvi?! povika sobarica. Napad iz vazduha, jebote! Niko nije ni pogledao u nju.
Idem ja dole u podrum ree ona i nestade.
Trebalo je svi da potrae zaklon. Ali Dejzi je imala neto da kae Deku pre nego to ode. Nemoj vie da si mi doao u postelju, ali nikada vie, molim te. Neu da se zarazim.
Devojka na kauu, Douni, ree:
Pa to je samo malice da se zabavimo, ljubavi. to nam se ne pridrui? Moda e ti se dopasti.
Perl, ona starija, odmeri Dejzi od glave do pete. A fino je graena, sitna.
Dejzi uvide da e je ove samo jo vie poniavati bude li im pruila priliku. Ne obraajui panju
na njih, opet se obrati Deku:
Ti si izabrao ree ona. A ja sam odluila.
Izala je iz sobe, visoko podignute glave, iako se oseala unienom i odbaenom.
ula je Dekov glas:
O, majku mu, kakva zavrzlama.
Zar samo zavrzlama?, pomisli ona. I to je sve?
Izala je na ulicu.
A onda podigla pogled.
Nebo je bilo puno aviona.
Dejzi zadrhta od straha videvi taj prizor. Avioni su bili visoko gore, na skoro tri i po hiljade me-

tara, ali se ipak inilo kao da zaklanjaju sunce. Na stotine ih je bilo, to glomaznih bombardera, to
lovaca nalik osama, i ona proceni da ta flota zauzima prostor od preko trideset kilometara. Istono od
mesta gde se Dejzi zatekla, u pravcu luke i Vuli Arsenala, koprena dima dizala se sa mest gde su
pale bombe. Eksplozije su se stopile u neprekidnu tutnjavu, kao kad more, rasreno, plimom kidie na
obalu.
Dejzi se seti da je Hitler pred nemakim parlamentom odrao govor, prole srede, kada je kao
mahnit priao o zlu koje RAF seje po Berlinu, i pretio da e uslediti odmazda: britanski gradovi bie
izbrisani s karte. Oigledno je stvarno tako i mislio. Nameravali su da sravne London sa zemljom.
I bez toga, ovo je najgori dan u Dejzinom ivotu. I proe joj koz glavu da bi joj mogao biti i poslednji.
Nikako, meutim, ne bi mogla da natera sebe da se vrati u onu kuu i zajedno sa svima njima sie u
podrum. Mora da ode odatle. Da doe kui, gde e moi da se isplae u samoi.
Ona urno stavi kacigu na glavu, a onda i zatitne naoare na oi. Opirala se iracionalnom, ali ipak
monom porivu da se baci iza prvog zida. Skoila je na motocikl i odvezla se.
Nije daleko stigla.
Dve ulice dalje, bomba je pala na kuu koja je u tom trenutku bila tano ispred Dejzi, i ona naglo
ukoi. Videla je rupu u krovu, ula udar i prasak, i nekoliko sekundi kasnije iznutra je suknuo plamen,
kao da se kerozin iz kotla prosuo i zapalio. Trenutak kasnije, na ulicu istra devojica od dvanaestak
godina. Vritala je, kosa joj je bila zahvaena plamenom. Ona potra pravo prema Dejzi.
Dejzi skoi s motora, skide onu konu jaknu pa je prebaci devojici preko glave, vrsto joj uukavi glavu, da kiseonik ne podjaruje vatru.
Vriska prestade. Dejzi skloni onu jaknu. Devojica je jecala. Nije je bolelo, ali je bila elava.
Dejzi se osvrnu oko sebe. Ka njima je trao ovek sa lemom na glavi; oko ruke je nosio traku na
kojoj je pisalo da je iz Slube za zatitu u sluaju vazdunih napada. Nosio je limeni kofer na kojem
je belim slovima bilo ispisano Prva pomo.
Devojica pogleda u Dejzi, otvori usta, pa vrisnu:
Unutra je moja majka!
ovek iz ARP-a22 joj ree:
Smiri se, mila, daj da te pregledam.
Dejzi je ostavila devojicu s njim pa otrala do vrata. Ta stara kua bila je, oigledno, izdeljena na
jeftine stanove. Gornji spratovi bili su zahvaeni poarom, ali Dejzi je uspela da ue u hol. Sledei
instinkt, ona otra u zadnji deo kue te se tako nae u kuhinji. Na podu je leala ena bez svesti, a u
kolevci beba. Ona podie dete i istra napolje.
Devojica sa spaljenom kosom povika:
To mi je sestra!
Dejzi joj gurnu onu bebu u ruke, pa opet ulete u kuu.
Onesveena ena bila je previe teka da bi je Dejzi podigla. Zato joj ona prie otpozadi, pridie
je u sedei poloaj, uhvati je pod mike, pa je tako odvue po kuhinjskom podu, i dalje, kroz hodnik,
na ulicu.
Stigla su bila ambulantna kola, namenski preureena limuzina ija je limarija pozadi bila zamenjena platnenim krovom sa otvorom. ARP-ovac je upravo pomagao devojici sa izgorelom kosom da se
popne u vozilo. Voza je pritrao Dejzi. Zajedno su podigli majku i uneli je u ambulantna kola.
Ima li unutra jo nekoga? upita voza Dejzi.
Ne znam!
Utrao je u hodnik. U tom trenutku, urui se cela zgrada. Zahvaeni vatrom, gornji spratovi se sur-

vae. Voza ambulantnih kola nestade u tom paklu.

Dejzi u sebe kako vriti.
Rukom pokrivi usta, zinula je u vatru, traei pogledom tog oveka, svesna da mu ne moe pomoi
pokuaj da ga spase bio bi ravan samoubistvu.
O, boe, pogibe Alf ree ovek iz ARP-a.
Zau se uto jo jedna eksplozija bomba je pala tu, u istoj ulici, stotinak metara dalje.
Izgubio sam vozaa, a moram da ostanem ovde ree ovek, gledajui niz ulicu. Ispred kua su,
u malim grupama, tu i tamo stajali ljudi. Veina je, verovatno, bila u sklonitima.
Ja u da vozim ree Dejzi. Kuda emo?
Umete da vozite?
U to vreme Britanke veinom nisu umele da voze; i dalje je to bio muki posao. Ne postavljajte
glupava pitanja ree Dejzi. Kuda da vozim?
U Sent Bart. Znate li gde je?
Naravno. Bolnica Sent Bartolomju bila je jedna od najveih londonskih bolnica, a Dejzi je u
tom gradu ivela ve etiri godine. U Zapadnom Smitfildu dodade sad, da bude do kraja uverljiva.
U hitnu se ulazi sa zadnje strane.
Nai u ja. Dejzi uskoi u kola. Voza nije ni bio ugasio motor.
ovek iz ARP-a povika za njom:
Kako se zovete?
Dejzi Ficherbert. A vi?
Nobi Klark. uvajte mi kola.
Automobil je imao standardnu menjaku kutiju s kvailom. Dejzi ubaci u prvu, i kola krenue.
Avioni su i dalje nadletali grad a bombe su pljutale. Dejzi je kao bez due jurila kako bi povreeni to pre stigli do bolnice. Do Sent Barta nije bilo vie od kilometar i po, ali je zato put do tamo bio
uasan. Vozila je Ulicom Ledenhol, pa zatim Ulicom Poltri i, najzad, ipsajdom, ali je u vie navrata
nailazila na blokade, pa je morala da se vraa i trai drugi put. inilo se da u svakoj ulici ima makar
po jedna sruena kua. Posvuda je bilo dima i uta, ljudi koji krvare i zapomau.
S neizmernim olakanjem stigla je do bolnice i, pratei ostala ambulantna kola, pronala slubu
hitne pomoi. Tu je vladao pravi mete bolniari okrvavljenih pregaa su iz desetina vozila istovarivali osakaene i u poarima povreene pacijente i nekud ih urno odnosili. Moda sam spasla majku ove dece, pomisli Dejzi. Nisam ni ja ba sasvim bezvredna, makar me mu i ne eleo.
Devojica bez kose je jo drala svoju sestricu. Dejzi im pomoe da izau iz ambulantnih kola.
Jedna medicinska sestra se nae Dejzi pa zajedno odnesoe onesveenu majku.
Dejzi je, meutim, primetila da je ena u meuvremenu prestala da die.
Ovo su njene kerke! ree ona sestri. Osetila je prizvuk panike u sopstvenom glasu. ta e
sada biti?
Ja u da se pobrinem za to odseno e sestra. Vi morate nazad.
Ba moram? ree Dejzi.
Priberite se ree joj sestra. Bie jo mnogo poginulih i ranjenih pre nego to se ova no zavri.
Dobro onda ree Dejzi, pa se vrati za volan i odveze se.

IV

Jednog toplog mediteranskog popodneva u oktobru, Lojd Vilijams je stigao u osunani francuski grad
Perpinjan, svega tridesetak kilometara udaljen od granice sa panijom.
Septembar je proveo u okolini Bordoa, berui groe u uvenom vinogorju, ba kao i one uasne
trideset sedme godine. Sada je u depu imao novca za autobus i tramvaj, a mogao je i da se hrani u
jeftinim restoranima, umesto da preivljava na nezrelom povru koje je brao ljudima iz bata, ili ivih jaja ukradenih iz kokoinjaca. Krenuvi iz Bordoa na jug, proao je kroz Tuluzu i Bezije, povremeno uskaui u teretne vozove, ali mahom zaustavljajui kamiondije.
Sada je sedeo u jednoj drumskoj kafani, na glavnom putu to od Perpinjana vodi na jugoistok, ka
panskoj granici. I dalje u onom Morisovom plavom kombinezonu, s beretkom na glavi, nosio je malu
platnenu torbu sa zaralom mistrijom i libelom na kojoj se skorio malter, kao dokaz da je on, zapravo, zidar iz panije i da se, eto, vraa kui. Ne daj boe da mu neko ponudi posao; ne bi taj umeo ni
obian zid da podigne.
Brinuo se kako e pronai put preko planine. Tri meseca ranije, u Pikardiji, bio je uveren da e lako nai put preko Pirineja kojim su ga vodii trideset este preveli u paniju, budui da je sledee
godine sm, u povratku kui, opet proao njime, to jest pojedinim njegovim etapama, samo u suprotnom smeru. Ali im je u daljini ugledao ljubiaste vrhove i zelene planinske prevoje, hrabrost je poela da ga izdaje. Mislio je dotad da mu je svaki korak davno preenog puta urezan u seanje, ali kad
je pokuao da se seti staza, mostova i skretanja, shvatio je da se svega toga, u stvari, sea kao kroz
maglu. Izluivalo ga je to nije mogao da se seti pojedinosti.
Dovrio je ruak zaljuen riblji paprika a onda se tiho obratio nekolicini ofera za susednim
stolom.
Treba mi prevoz do Serbera. To je poslednje selo pre granice sa panijom. Ide li neko u tom
pravcu?
Svi su oni verovatno ili u tom pravcu; uostalom, zato bi inae kretali putem to vodi na jugoistok.
Ali bili su podozrivi. Viijevska Francuska, formalno nezavisna zona, u praksi je bila pod apom Nemaca, koji su drugu polovinu zemlje drali pod okupacijom. Niko, stoga, nije trao pred rudu kad treba priskoiti u pomo putniku sa stranim naglaskom.
Ja sam zidar ree on, podigavi onu platnenu torbu. Idem kui, u paniju. Leandro se zovem.
Mogu ja da te prevezem donekle ree jedan debeli u potkoulji.
Hvala ti.
Jesi l spreman da odmah poemo?
Naravno.
Izali su iz kafane i seli u prljavi Renoov kombi s natpisom neke prodavnice elektromaterijala. Tek
to su krenuli, a ofer upita Lojda da li je oenjen. Usledio je itav niz neprijatnih linih pitanja, i
Lojd uvide da je ovek, zapravo, opsednut seksualnim ivotima drugih ljudi. Zbog toga je, bez sumnje, i pristao da poveze Lojda; tako mu se pruila prilika da postavlja nametljiva pitanja. Lojdu se
ve u vie navrata dogaalo da ljudi koji pristanu da ga povezu imaju za to neki ljigav motiv.
Nisam jo bio sa enom ree mu Lojd, to je i bila istina; ali ovoga je to samo podstaklo na
salvu pitanja o maenju sa srednjokolkama. Lojd je, to se toga tie, imao zavidno iskustvo, ali nije
nameravao da ga deli s drugima. Odbio je da zalazi u pojedinosti, nastojei pritom da ostane utiv, i
voza je naposletku digao ruke.
Moram ovde da skrenem ree on i zaustavi vozilo.
Lojd mu zahvali na vonji, pa produi peice.
Nauio je kako da ne hoda kao vojnik, i usavrio, po sopstvenom miljenju, prilino realistian seljaki hod sa vuenjem nogu. Nikada nije nosio novine ili knjigu. Oiao se, i to kod nekog dozlaboga

loeg berberina, u najsiromanijoj etvrti Tuluze. Brijao se, otprilike, jednom nedeljno, tako da mu je
lice najee bilo obraslo u ekinju, to je bilo iznenaujue delotvorno u njegovom nastojanju da ne
lii ni na ta. Prestao je da se kupa, i iao je tako sav uskisao, to je ljude odvraalo od nauma da s
njim porazgovaraju.
Retki su u to vreme bili pripadnici radnike klase koji su nosili satove, kako u Francuskoj, tako i u
paniji, pa je morao da se oprosti od etvrtastog elinog runog sata, koji mu je Berni poklonio za
maturu. Nije mogao da ga d nikome od brojnih Francuza i Francuskinja koji su mu usput pomogli, jer
bi zbog britanskog sata mogli i smi da upudanu u nevolju. Mnogo se rastuio kad ga je, na kraju, bacio u neko jezerce.
Najgore je bilo to to nije imao isprave.
Pokuao je, jednom, da kupi dokumenta od oveka koji je, tu i tamo, liio na njega, kovao je planove kako da papire ukrade od neke druge dvojice, ali ljudi su u tim vremenima bili posebno obazrivi
to se linih stvari tie, i to ne treba da udi. Opredelio se, stoga, za strategiju da se kloni svih situacija u kojima bi neko mogao da ga legitimie. Trudio se da bude to neupadljiviji, kad god bi mogao
da bira, iao je poljem, a ne putem, i nikada nije sedao u putnike vozove, jer su na stanicama esto
bili postavljani kontrolni punktovi. Do sada je imao sree. Jednom mu je seoski andarm zatraio papire, a kad mu je Lojd objasnio da mu ih je neko ukrao poto se napio i onesvestio u nekoj kafani u
Marselju policajac mu je poverovao i rekao da produi svojim putem.
Sada ga je, meutim, srea izdala.
Prolazio je kroz siromaan zemljoradniki kraj. Nalazio se u podnoju Pirineja, blizu Sredozemlja,
i tlo je bilo peskovito. Pranjavi drum vodio je pored rodom oskudnih malih poljoprivrednih dobara
i siromanih sela. Predeo je bio slabo naseljen. S leve strane, izmeu brd, uspevao je da nazre plave
odbleske dalekog mora.
Poslednje emu se nadao bio je zeleni sitroen koji je usporio prolazei pored njega. U kolima su
bila trojica andarma.
To se zbilo sasvim neoekivano. uo je kako se automobil pribliava prvi automobil, zapravo,
koji je uo otkako ga je onaj debeli otkaio. Nastavio je da vue noge kao umorni radnik na povratku
kui. Sa obe strane druma protezala su se bezvodna polja sa speenim rastinjem i zakrljalim drveem. Kad su kola stala, on isprva pomisli da potri preko polja. Odustao je, meutim, od zamisli kad
je ugledao pitolje u futrolama kod dvojice andarma koji iskoie iz vozila. Verovatno i nisu bili naroiti strelci, ali ko zna, moda im se posrei. Izgledi da se izvue priom ipak su bili bolji. To su seoski pozornici, pristupaniji od prevejanih policajaca po francuskim gradovima.
Isprave? obrati mu se najblii andarm na francuskom.
Lojd bespomono rairi ruke. Mesje, ja vala ba nemam sree, ukradoe mi isprave u Marselju.
Ja sam Leandro, zidar iz panije, i idem...
Ulazi u kola.
Lojd je oklevao, ali nije bilo izbora. Izgledi da umakne sada su bili jo manji nego ranije.
Jedan od andarma ga uhvati vrsto podruku, gurnu ga na zadnje sedite, pa sede i sm pored Lojda.
Kad su kola pola, Lojdu sve lae potonue.
Jes ti Englez, il ta si? upita andar koji je sedeo pored njega.
Ja sam panac, zidar. Zovem se...
andarm odmahnu rukom i ree:
Nemoj da se trudi.
Lojdove nade padoe u vodu. A bio je samo stranac bez papira koji se zaputio prema panskoj gra-

nici, i oni su, jednostavno, pretpostavili da je re o odbeglom britanskom vojniku. Ukoliko ma i najmanje sumnjaju da su pogreili dokaz e pronai kad mu budu naredili da se skine do gola, jer tada
e videti identifikacionu ploicu koju je Lojd nosio oko vrata. Ploicu nije bacio, jer bez nje bi ga
streljali na licu mesta, kao pijuna.
I tako je sada bio u kolima s trojicom naoruanih ljudi, a verovatnoa da e nai nain da utekne
bila je ravna nuli.
Vozili su se u pravcu u kojem je i on iao, dok je sunce zalazilo iznad planina s desne strane. Poto
du puta do granice nije bilo veih gradova, Lojd je pretpostavljao da nameravaju te noi da ga dre
u seoskom zatvoru. Moda e odande moi da pobegne. Ukoliko mu to ne poe za rukom, nema nikakve sumnje da e ga, koliko sutradan, vratiti u Perpinjan i predati ga gradskoj policiji. A ta onda?
Hoe li ga sasluavati? Sledio se od straha od same pomisli na to. Francuski policajci e ga tui,
Nemci e ga muiti. Ako preivi, zavrie u nekom zarobljenikom logoru, gde e ostati do kraja rata, ili dok ne umre od neuhranjenosti. A bio je na svega nekoliko kilometara od granice!
Uli su u neku varoicu. Moe li sada da pobegne, dok idu od kola do zatvora? Nikakav plan nije
mu padao na pamet; nije poznavao teren. Nita mu nije preostalo nego da budno motri i iskoristi prvu
priliku.
Automobil je iz glavne ulice skrenuo u uliicu punu duana. Da nee sad da ga ubiju, i oslobode se
tela?
Automobil je stao iza jedne gostionice. Dvorite je bilo u neredu, posvuda kutije i dinovske kante.
Kroz mali prozor Lojd primeti jarko osvetljenu kuhinju.
andarm koji je sedeo na mestu suvozaa izae iz kola, pa otvori Lojdu vrata, sa one strane vozila
koja je bila blia zgradi. Je li to pravi trenutak? Morae da potri oko automobila, pa niz uliicu. Bio
je sumrak; ve posle prvih nekoliko metara, nee im biti tako lako da ga pogode.
andarm gurnu ruku u kabinu automobila i uhvati Lojda za nadlakticu, drei ga sve vreme dok
ovaj nije izaao iz kola i ispravio se. Drugi odmah prie Lojdu iza lea. Prilika, ipak, nije bila dovoljno dobra.
Ali zato su ga doveli ovamo?
Uveli su ga u kuhinju. Kuvar je lupao jaja u iniji, a neki pubertetlija je prao sudove u velikoj sudoperi. Jedan od andarma ree:
Evo jednog Engleza. Kae da se zove Leandro.
Ne prestajui da radi, kuvar podie glavu i prodera se:
Tereza! Dolazi ovamo!
Lojd se uto priseti jedne druge Tereze, prelepe panske anarhistkinje koja je uila vojnike da itaju
i piu.
Kuhinjska vrata se otvorie, i ona ue.
Lojd je zinuo u udu. Ne, sigurno nije pogreio; nikada on ne bi zaboravio te krupne oi, tu gustu
crnu kosu, iako je devojka nosila belu pamunu kapu i kecelju kakve nose konobarice.
Isprva ga nije ni pogledala. Gomilu tanjira spustila je na radnu plou pored mladog peraa sudova,
a onda se, nasmejana, okrenula prema andarmima i obojicu izljubila u oba obraza.
Pjere! Miele! Kako ste mi? upita ih, i tek tada se okrenu prema Lojdu, zagleda se u njega, pa
e na panskom:
Ne... Nije mogue. Lojde... Jesi li to stvarno ti?
Onako zanemeo, uspeo je samo da klimne glavom.
Ona ga zagrli, stisnu ga vrsto, pa ga poljubi u oba obraza.
Eto ti ga sad ree jedan od andarma. Sve je u redu. Mi moramo dalje. Neka vam je sa sre-

om!
On prui Lojdu platnenu torbu, a andarmi odoe.
Lojd konano progovori. ta se to deava? upita on Terezu na panskom. Mislio sam da me
vode u zatvor!
Oni mrze naciste, pa pomau nama ree ona.
A kome to nama?
Objasniu ti kasnije. Hajde sa mnom. Ona otvori vrata koja vode ka stepenitu, pa ga povede
na sprat, gde se nalazila oskudno nametena spavaa soba.
Saekaj ovde. Doneu ti neto za jelo.
Lojd je legao na krevet i razmiljao o nesvakidanjoj srei koja ga je zadesila. Pet minuta pre toga
oekivao je muenje i smrt. Sada je ekao da mu jedna lepa ena donese veeru.
I ovo moe isto tako brzo da se promeni, razmiljao je on.
Vratila se posle pola sata sa omletom i prenim krompirima na debelom tanjiru.
Imali smo puno posla, ali jo malo pa zatvaramo ree ona. Vratiu se za nekoliko minuta.
Brzo je pojeo hranu.
Pala je no. Oslukivao je avrljanje gostiju koji su izlazili i lupanje lonaca i erpi u kuhinji, a onda se pojavi Tereza s bocom crnog vina i dve ae.
Lojd je upita zato je otila iz panije.
Nai ljudi tamo masovno stradaju ree ona. Za one koje nisu pobili usvojili su Zakon o politikoj odgovornosti, tako da svako ko ne podrava vladu biva proglaen za zlikovca. Moe svu imovinu da izgubi ako se Franku suprotstavi makar i ozbiljnijim vidom pasivnosti. Nevin si jedino
ako dokae da si bio za njega.
Lojd se s gorinom priseti kako je emberlen, toga marta, u Donjem domu parlamenta uveravao
poslanike da je Franko odustao od politikih represalija. Kakav je samo naopak laov taj emberlen
bio.
Veina mojih drugova tavori po prljavim zarobljenikim logorima produi Tereza.
A ti verovatno nema predstavu ta je bilo s narednikom Lenijem Grifitsom, mojim prijateljem?
Tereza je odmahnula glavom. Nisam ga videla posle Belitea.
A ti si...?
Ja sam pobegla od Frankovih ljudi, dola ovamo, zaposlila se kao konobarica... I shvatila da ima
tu jo posla za mene.
Kakvog posla?
Odbegle vojnike prevodim preko planina. Zato su te andarmi meni i doveli.
Lojda je to ohrabrilo. Nameravao je da preko planina pree sm, i brinulo ga je da li e pronai
put. Sada e moda dobiti vodia.
Imam tamo jo dvojicu koji ekaju ree ona. Britanski artiljerac i kanadski pilot. Nalaze se u
jednoj kui u brdima.
Kad namerava da krene preko?
Veeras odvrati ona. Nemoj da preteruje s vinom.
Tereza opet ode, da bi se vratila pola sata kasnije nosei mu stari, pocepani smei injel. Hladno
je tamo kuda idemo objasni ona.
Iunjali su se kroz vrata kuhinje pa krenuli kroz varoicu obasjanu zvezdama. Ostavljajui kue za
sobom, ili su puteljkom koji se istrajno uspinjao. Posle jedno sat vremena stigoe do nekoliko kamenih kueraka. Tereza zviznu, a onda otvori vrata ambara, i odande izaoe neka dvojica.
Uvek se sluimo lanim imenima ree ona na engleskom. Ja sam Marija, a ovo su Fred i Tom.

Na nov prijatelj se zove Leandro. Ljudi se rukovae, a ona nastavi:

Nema prie, nema puenja, a ako neko zaostane ne vraamo se po njega. Jesmo li spremni?
Odatle je staza bila strmija. Lojd se nekoliko puta okliznuo o kamenje. Svaki as bi se hvatao za
krljavo bunje vresa koje je raslo pored puteljka, i tek bi tako uspeo da se uspravi. Siuna Tereza
nametnula im je tempo, i uskoro su sva trojica brektala i huktala. Ona je nosila baterijsku lampu, ali
nije htela da je pali dok sijaju zvezde, objasnivi da mora da tedi bateriju.
Bivalo je sve hladnije. Pregacali su jedan led-ledeni potok, i Lojdu posle toga noge nikako nisu
mogle da se zagreju.
Posle sat vremena, Tereza ree:
Gledajte da se ovde drite sredine staze.
Lojd pogleda dole i shvati da se nalazi na grebenu izmeu dve strme padine. Kad vide koliko je visoko, malo mu se zavrte u glavi, ali on brzo podie pogled i prikova ga za Terezinu priliku koja se hitro kretala u mraku. U drugaijim okolnostima, uivao bi u svakom trenutku dok hoda iza takve ene,
ali sada je bio premoren i smrzavao se, pa nije imao snage ak ni da je odmerava.
Planine nisu bile nenastanjene. Iznenada zalaja pas u daljini; trenutak kasnije, zaue sablasno zveketanje zvonaca, i ljudi se prestravie, ali im onda Tereza objasni da gorski pastiri kae ovcama
zvonca oko vrata, da mogu da pronau stada.
Lojd je razmiljao o Dejzi. Da li je jo tamo u Ti Gvinu? Ili se vratila muu? Lojd se nadao da se
nije vraala u London, jer London sad bombarduju iz noi u no, tako piu francuske novine. Da li je
iva? Hoe li je ponovo videti? Ako se i budu videli, hoe li u njenom srcu biti mesta za njega?
Na svaka dva sata stali bi da se odmore, popiju vode, i otpiju pokoji gutljaj iz boce vina koju je
nosila Tereza.
Negde u svitanje poe da pada kia. Tlo pod njihovim nogama istog asa postade opasno, i svi su
se spoticali i klizali, ali Tereza nije usporavala.
Budite sreni to ne pada sneg ree im ona.
Kad je svanulo, ugledae predeo sa bunastim rastinjem, iz kojeg su stenoviti vrhovi trali nalik
nadgrobnim spomenicima. Kia je i dalje padala, a od hladne izmaglice vidljivost je bila slaba.
Posle nekog vremena, Lojd primeti da peae nizbrdo. Na narednom odmoritu, Tereza im saopti:
Sad smo u paniji.
Umesto olakanja, Lojd je oseao samo ogroman umor.
Krajolik kroz koji su prolazili polako je postajao pitomiji, stene su ustupale mesto sparuenoj travi
i grmlju.
Najednom se Tereza baci i priljubi uz tlo.
Ona trojica smesta uinie isto, nije morala nita da im govori. Pratei Terezin pogled, Lojd ugleda
dvojicu u zelenim uniformama sa udnovatim kapama na glavama; bili su to, po svemu sudei, panski graniari. Postade mu jasno da to to je u paniji ne znai da je nevolju ostavio iza sebe. Ako ga
uhvate kako ilegalno ulazi u zemlju, mogli bi da ga vrate tamo odakle je doao. I jo gore, mogao bi
da mu se zametne trag u nekom Frankovom zarobljenikom logoru.
Graniari su hodali planinskom stazom, pravo prema beguncima. Lojd se pripremao za borbu. Morae da bude brz kako bi ih savladao pre nego to potegnu oruje. Pitao se kako li e se dvojica njegovih saputnika pokazati ako izbije tua.
Meutim, uzalud je strepeo. Graniari stigoe do neke neobeleene mee, a onda okrenue natrag.
Tereza kao da je znala da e se to desiti. Kad im se graniari izgubie iz vidokruga, ona ustade, i njih
etvoro pooe dalje.
Nedugo zatim podigla se magla. Lojd ugleda ribarsko selo u peanom zalivu. Bio je u tom selu

ve jednom, kad je trideset este dolazio u paniju. Seao se ak i eleznike stanice.

Uli su u selo. Bilo je to jedno od onih usnulih mesta, bez ijedne ustanove; nije bilo ni policije, ni
zgrade mesne uprave, ni vojnika, ni kontrolnih punktova. Upravo stoga je, bez sumnje, Tereza odabrala ba to selo.
Poto stigoe na stanicu, Tereza kupi karte, flertujui s radnikom na blagajni kao da se znaju sto godina.
Lojd je seo na klupu na senovitom peronu. Noge su ga bolele i bio je umoran, zahvalan i srean.
Posle sat vremena seli su u voz za Barselonu.

V
Dejzi do tada nije znala ta znai raditi.
Ili ta znai umor.
Ili nesrea.
Sedela je u koli, u uionici, pila slatki engleski aj iz oljice bez tacne. Nosila je elini lem i
gumene izme. Bilo je pet posle podne, a ona je jo bila umorna od prethodne veeri.
Rasporeena je bila u Sektor zatite u sluaju vazdunih napada za aldgejtski okrug. Teoretski, radila je osmoasovnu smenu. U narednih osam sati zvali bi je po potrebi, a potom bi imala osam sati
slobodno. U praksi, meutim, radila je dok god traju napadi iz vazduha, i dokle god ima ranjenih koje
treba prebaciti do bolnice.
London je tog oktobra 1940. godine bombardovan svake noi.
Dejzi je uvek radila sa jo jednom enom, koja je bila pratilac vozaa, i sa etvoricom mukaraca.
Njih estoro inili su ekipu prve pomoi. tab im je bio u koli, i sad su upravo sedeli u dejim skamijama, i ekali da avioni dolete, da sirene ponu da zavijaju, a bombe padaju.
Ambulantna kola koja je Dejzi vozila bio je zapravo preureeni ameriki bjuik. Imali su i prava
kola i vozaa zaduenog za transport takozvanih sedeih sluajeva ljudi koji su, uprkos zadobijenim
povredama, mogli bez tue pomoi da sede uspravno na putu do bolnice.
Njena pomonica bila je Naomi Ejveri, privlana plavua, koknijevka, koja je volela mukarce i
uivala u duhu drugarstva koji je vladao u njihovoj ekipi. Sada je upravo zbijala ale s nadzornikom
civilne zatite Nobijem Klarkom, policajcem u penziji.
Glavni nadzornik je muko govorila je ona. I okruni nadzornik je muko. I ti si muko.
Nadam se da jesam ree Nobi, a ostali se zacerekae.
Ima mnogo ena u ARP-u nastavi Naomi. Kako to da nijedna nije na poloaju?
Mukarci prasnue u smeh. Evo opet prie o enskim pravima ree elavi ovek velikog nosa
koga su zvali Lepi Dord. On je imao tu enomrzaku crtu.
Prikljui se i Dejzi. Pa ne mislite valjda stvarno da ste vi muki pametniji od nas ena, a?
Ako emo pravo, ima nekih ena na dunosti starijih nadzornika civiline zatite ree Nobi.
Ja takvu nisam srela ree Naomi.
Ali tradicija nalae ovako, zar ne? na to e Nobi. ene su odvajkada domaice.
Kao, na primer, ruska carica Katarina Velika naruga se Dejzi.
Ili engleska kraljica Elizabeta dobaci Naomi.
Amelija Erhart.
Dejn Ostin.
Marija Kiri, jedini naunik u istoriji dvaput ovenan Nobelovom nagradom.
Katarina Velika? zaudi se Lepi Dord. Zar se nije o njoj prialo da je bila s konjem?

 E sad, nemoj u prisustvu dam prekorno e Nobi. Nego, mogao bih ja da odgovorim na Dejzino pitanje dodade on.
Dejzi, tek da mu ne kontrira, ree:
Hajde, de.
Slaem se s tobom da bi neke ene mogle biti isto toliko pametne koliko i mukarci ree on napravivi se kao da ini neopisivo velikoduan ustupak. Ali postoji jedan i te kako valjan razlog zato su gotovo svi nosioci viih funkcija u ARP-u, ipak, mukarci.
A koji bi to razlog bio, Nobi?
Vrlo prosto. Mukarci ne bi dali da im ena nareuje. On se zavali s pobednikim izrazom na
licu, potpuno uveren da je iz ove rasprave izaao kao pobednik.
Ironija je bila u tome to su, dok su kopali po utu spasavajui ranjenike iako su pljutale bombe,
zaista bili ravnopravni. Tada hijerarhija nije vaila. Ako bi Dejzi doviknula Nobiju da dohvati za
drugi kraj neku krovnu gredu, on bi to uinio bez oklevanja.
Dejzi je volela te ljude, ak i Dorda. Svi bi oni dali ivot za nju, a i ona za njih.
Spolja uto dopre zvuk nalik potmulom huanju. Lagano je postajao sve glasniji, dok u jednom trenutku ne preraste u zamoran, dobro poznat zvuk sirene upozorenje za vazduni napad. Ubrzo potom,
u daljini je odjeknula eksplozija. Upozorenje je esto stizalo prekasno; ponekad bi bombe ve poele
da padaju pre nego to se oglasi sirena.
Zazvonio je telefon, i Nobi podie slualicu.
Svi su poustajali. Zar ti Nemci ne mogu ama ba nijedan slobodan dan da uzmu, avo da ih nosi?
promrmlja Dord umorno.
Nobi spusti slualicu i ree:
Ulica Natli.
Znam gde je to ree Naomi dok su hitali napolje. Naa zastupnica u parlamentu stanuje tamo.
Uskoili su u automobile. Dok je Dejzi pokretala ambulantna kola, Naomi, koja je sedela pored
nje, ree:
Sreni dani.
Naomi jeste to rekla ironino, ali Dejzi je, zaudo, bila srena. Ba neobino, pomisli ona dok je
ulazila u krivinu. Svake veeri gledala je razaranje, nesreu, oaloene ljude, stravino osakaena
tela. Postojali su, pritom, dobri izgledi da e, ve te veeri, i sma stradati u nekoj zapaljenoj zgradi.
A opet, oseala se divno. Radila je i stradala za zajedniki cilj, i paradoksalno bilo je to bolje
nego da ugaa sebi. Pripadala je grupi koja je bila spremna sve da stavi na kocku da bi pomogla drugima, i nju je to ispunjavalo najlepim oseanjem na svetu.
Dejzi, pritom, nije mrzela Nemce to hoe da je ubiju. Njen svekar, erl Ficherbert, objasnio joj je
zato oni bombarduju London. Sve do avgusta Luftvafe je napadao samo luke i aerodrome. U retkom
nastupu iskrenosti, Fic joj je objasnio da ni Britanci ne znaju za obzir: vlada je, naime, jo u maju bila odobrila bombardovanje ciljeva u nemakim gradovima, i ceo jun i jul RAF je zasipao bombama
ene i decu u njihovim domovima. To je razgnevilo nemaku javnost, koja je traila odmazdu. Posledica toga bio je Blic.
Dejzi i Deko su gledali da sauvaju sliku o sebi kao o pravom paru, ali Dejzi se, kad god je on
bio kod kue, zakljuavala u svoju sobu. I on joj zbog toga nije zamerao. Njihov brak bio je ista la,
ali i jedno i drugo su bili previe zauzeti da bi ita u vezi s tim preduzeli. Kad god razmilja o tome,
Dejzi se rastui; jer sad je ostala i bez Deka i bez Lojda. Sva srea te nije imala vremena o tome da
misli.
Ulica Natli bila je u plamenu. Luftvafe je istovremeno bacao zapaljive i visokoeksplozivne bombe.

Najveu tetu pravio je poar, ali eksploziv je raznosio prozore i potpirivao vatru.
Dejzi je prikoila uz kripu guma, i oni se bacie na posao.
Ljudima s manjim povredama pomogli su da dou do najblie stanice prve pomoi. One pak
ozbiljnije povreene vozili su do Sent Barta, ili do Londonske bolnice u Vajtepelu. Dejzi je neprestano vozila tamo-amo. Kad je pao mrak, ukljuila je farove s maskama, tako da su bacali prigueno
svetlo, u skladu s propisima za nonu vonju, mada se to sada inilo kao izlina mera opreza, budui
da je London goreo kao jedna velika lomaa.
Bombardovanje se nastavilo do zore. Pri punoj dnevnoj svetlosti, bombarderi su bili isuvie izloeni dejstvu lovaca kojima su upravljali Deko i njegovi drugovi, tako da bi, za obdanice, napadi bivali obustavljeni. I tako, dok se s hladnom sivom svetlou slegala praina na razvalinama grada,
Dejzi i Naomi su se vratile u Ulicu Natli da provere ima li jo rtava koje bi trebalo prebaciti do
bolnice.
Onako umorne, sele su na ostatke jednog batenskog zida od cigala. Dejzi skide elini lem s glave. Bila je prljava i iscrpljena. Pitam se, pomisli ona, ta li bi cure u Jaht-klubu u Bafalu pomislile
da me sada vide?, a onda shvati da joj vie i nije toliko stalo do njihovog miljenja. Dani kada joj je
njihova blagonaklonost bila vanija od svega na svetu sada su joj izgledali kao daleka prolost.
Duo, jel bi popila olju aja? upita je neko.
Dejzi je prepoznala velki akcenat. Podigavi pogled, ugleda privlanu sredovenu enu s posluavnikom u ruci.
O, boe, ba mi to treba! ree i poslui se. Ve se bila navikla na taj napitak. Jeste gorak, ali izvanredno okrepljuje.
ena poljubi Naomi, a ova objasni:
Nas dve smo svojta. Njena kerka Mili udata je za mog roenog brata Ejbija.
Dejzi je posmatrala tu enu dok je ova s posluavnikom prolazila izmeu okupljenih pripadnika civilne zatite, vatrogasaca i komija. Mora da je ugledna linost u ovom kraju, proceni Dejzi; vidi se
da je autoritet. A opet, ona je oigledno ena iz naroda, i svakome se obraala sa istom lakoom i srdanou, budei osmehe na svim licima. Nobija i Lepog Dorda poznavala je odranije, i sad se s
njima pozdravi kao sa starim prijateljima.
Poslednju oljicu s posluavnika uzela je za sebe, pa dola da sedne pored Dejzi. Po naglasku bi
se reklo da si Amerikanka ree ona ljubazno.
Dejzi klimnu glavom. Udala sam se za Engleza.
Ja ivim u ovoj ulici s tim to su bombe sino nekim udom zaobile moju kuu. Zastupam Aldgejt u parlamentu. Zovem se Et Lekvit.
Dejzi se umalo zagrcnu. Pa to je uvena Lojdova majka! Rukovale su se. Dejzi Ficherbert.
Etel izvi obrve. O! ree ona. Vi ste vikontesa od Aberovena.
Dejzi pocrvene i proapta:
Ovi moji iz ARP-a ne znaju to.
uvau tajnu.
Dejzi, oklevajui, ree:
Poznavala sam vaeg sina, Lojda. Nije mogla da suzbije suze koje joj navree na oi kad se setila vremena koje su zajedno proveli u Ti Gvinu, i kako se starao o njoj kad je pobacila. Bio je vrlo
fin prema meni, kad sam se nala u nevolji.
Hvala ree Etel. Ali nemojte govoriti kao da ga vie nema.
Prekor jeste bio blag, ali Dejzi oseti da je bila uasno netaktina. Mnogo mi je ao! ree. Nestao je u akciji, znam. Ba sam nepromiljena.

 Ali nije nestao ree Etel. Pobegao je preko panije. Vratio se kui, jue.
O, moj boe! Dejzino srce je ubrzano tuklo. Je li dobro?
Savreno. I tavie, izgleda vrlo dobro, iako je proao kroz pakao.
Gde...? Dejzi proguta pljuvaku. Gde je sada?
Pa tu je negde. Etel se osvrnu. Lojde?
Dejzi je unezvereno preletala pogledom preko gomile ljudi. Zar je mogue?!
Uto se ovek u pocepanom smeem injelu okrenu i ree:
Da, mama?
Dejzi ga je gledala. Lice mu je bilo preplanulo, i bio je mrav kao prut, ali nikada nije izgledao
privlanije.
Doi ovamo, duo ree Etel.
Lojd prie jedan korak, a onda ugleda Dejzi. Najednom mu se lice preobrazi. Radosno se nasmeio.
Zdravo ree on.
Dejzi skoi na noge.
Lojde ree Etel ovde je neko koga se moda sea...
Dejzi nije mogla da se obuzda. Poletela je prema Lojdu i bacila mu se u zagrljaj. vrsto ga je stegla. A onda ga pogleda u te zelene oi, pa ga poljubi u mrke obraze, u slomljen nos i, na kraju, u usta.
Volim te, Lojde ree ona, raspomamljena. Volim te, volim te, volim te.
I ja volim tebe, Dejzi ree on.
Iza Dejzinih lea, Etel ironino primeti:
Sea se, vidim.

VI
Lojd je jeo prepeen tost sa demom kad Dejzi ue u kuhinju kue u Ulici Natli. Sela je za sto, vidno
iznurena, i skinula elini lem. Lice joj je bilo garavo, kosa prljava od pepela i praine, i Lojd pomisli kako je neodoljivo lepa.
Dolazila je skoro svakog jutra, im bombardovanje proe i poslednju rtvu prebace do bolnice.
Lojdova majka joj je rekla da joj poziv za njenu kuu nije potreban, i Dejzi ju je drala za re.
Etel nasu Dejzi olju aja, pa ree:
Teka no, duo?
Dejzi snudeno klimnu glavom. Jedna od najgorih. Izgorela je zgrada Pibodi u Ulici Orind.
O, ne! Lojd se prenerazi. Dobro je znao to mesto; velika, prenaseljena zgrada sa stanovima za
iznajmljivanje, puna siromanih porodica s mnotvom dece.
Velika je to zgrada dodade Berni.
Bila je velika odvrati Dejzi. Stotine ljudi su izgorele, a bog sveti zna koliko je siroia za
njima ostalo. Gotovo svi moji pacijenti umrli su na putu do bolnice.
Lojd se nagnu preko stola i uhvati je za ruku.
Ona podie pogled sa olje aja. Ne moe ovek nikako na to da se navikne. Pomisli da e
oguglati, ali nita od toga. Bila je potpuno skrhana.
Etel saoseajno spusti ruku na njeno rame.
I mi to isto radimo porodicama u Nemakoj ree Dejzi.
A meu njima, pretpostavljam, i mojim starim prijateljima Mod i Valteru, i njihovoj deci ree
Etel.

 Nije li to strano? Dejzi je, oajna, vrtela glavom. ta je to sa nama?

ta je to s ljudskim rodom? ree Lojd.
Berni, praktian kao uvek, ree:
Otii u ja kasnije do Ulice Orind, da vidim da li su deca zbrinuta.
Poi u i ja s tobom ree Etel.
Berni i Etel su razmiljali slino, i bez napora su saraivali u svemu, pa se esto mogao stei utisak da jedno drugom itaju misli. Lojd ih je paljivo posmatrao otkako se vratio kui, brinui da je na
njihov brak ipak uticalo zapanjujue otkrie da Etel, zapravo, nikada nije imala mua po imenu Tedi
Vilijams, te da je Lojdov otac erl Ficherbert. Sa Dejzi je nadugako razgovarao o tome, i ona je sada
znala celu istinu. Kako li je bilo Berniju kad je shvatio da je dvadeset godina iveo u lai? Lojd, meutim, ni po emu nije video da se neto promenilo. Berni je, na svoj nimalo sentimentalan nain i
dalje oboavao Etel, i u njegovim oima ona, jednostavno, nije mogla da pogrei. vrsto je verovao
da ga ona nikada ne bi povredila, i bio je u pravu. Gledajui njega, Lojd se nadao da e i sam, jednoga dana, iveti u takvom braku.
Dejzi primeti da je Lojd u uniformi. A kuda si se ti to jutros zaputio?
Stigao mi je poziv iz Ministarstva rata. On pogleda u sat na kaminu. Bolje da krenem.
A ja mislila da su te ve ispitivali.
Doi kod mene u sobu, pa u sve da ti objasnim dok budem vezivao kravatu. Ponesi aj.
Popeli su se na sprat. Dejzi se sa zanimanjem osvrtala oko sebe, i on se tek tad seti da ona ranije i
nije dolazila u njegovu sobu. On pogleda u svoj krevet, u police s romanima na nemakom, francuskom i panskom, pa u pisai sto s poreanim naotrenim olovkama. Pitao se kako li se njoj sve to ini.
Ba lepa sobica ree ona.
Nije to bila sobica. Bila je istih dimenzija kao i sve ostale sobe u kui. Ali Dejzi je imala drukije
arine.
Ona uze jednu uramljenu fotografiju. Na slici je bila porodica na obali mora: mali Lojd u kratkim
pantalonama, Mili, tek prohodala, u kupaem kostimiu, mlada Etel s velikim eirom mekog oboda,
Berni u sivom odelu s raskopanom belom kouljom i maramicom vezanom oko glave.
Sautend objasni joj Lojd. Uzeo je oljicu od nje, spustio je na toaletni stoi, pa zagrlio Dejzi.
Poljubio ju je u usta. Ona mu uzvrati poljubac, neno, ali umorno, milujui ga po obrazu, potpuno se
opustivi u njegovom zagrljaju.
Malo kasnije ju je pustio. Bila je zaista preumorna da bi se mazila, a i on je imao zakazan sastanak.
Izula je izme i legla na njegov krevet.
Zvali su me iz Ministarstva rata da ponovo doem na razgovor ree on dok je vezivao kravatu.
Ali proli put si tamo bio satima.
Stvarno je tako bilo. Morao je da kopa po seanju u potrazi za svakom, ma i najmanjom pojedinou u vezi s onim to mu se dogodilo tokom bekstva u Francuskoj. Njegove sagovornike zanimalo je
koji je in nosio i kojem puku pripadao svaki, ali svaki Nemac koga je Lojd tamo sreo. Nije mogao
svih da ih se seti, naravno, ali je svojevremeno, na onom kursu u Ti Gvinu, dobro izuio zanat, tako
da je sada mogao da ih snabde mnogim informacijama.
Bilo je to uobiajeno ispitivanje po metodama vojne obavetajne slube. Postavljali su mu pitanja
i u vezi s njegovim bekstvom, kojim je tano putevima iao, ko mu je pomagao. Zanimljivi su im bili
ak i Moris i Marsel, i ukorili su ga to ne zna kako se ti ljudi prezivaju. Veoma su se uzbudili uvi
za Terezu, koja bi, po svemu sudei, mnogo mogla da uini i za druge begunce.
Danas treba da se vidim s nekim ljudima ree Lojd, pa baci pogled na otkucanu poruku koju je

odloio na toaletni stoi. U hotelu Metropol, na Aveniji Nortamberlend. Soba etiristo dvadeset
etiri. U neposrednoj blizini Trafalgar skvera, nedaleko od vlade.
Oigledno je re o nekom novom odeljenju, koje je zadueno za ratne zarobljenike britanske nacionalnosti ree on, pa stavi picastu kapu na glavu i pogleda se u ogledalu. Jesam li dovoljno
elegantan?
Odgovora nije bilo. On pogleda ka krevetu. Dejzi je bila zaspala.
Prebacio je ebe preko nje, poljubio je u elo i izaao.
Majci je rekao da je Dejzi zaspala u njegovom krevetu, na ta mu ona uzvrati da e se kasnije popeti do nje, da vidi kako je.
Lojd podzemnom eleznicom ode do centra Londona.
Dejzi je prethodno ispriao istinitu pripovest o svojim roditeljima, razuverii je u to da mu je majka Mod. I ona mu je smesta poverovala, jer se najednom dosetila kako joj je Deko svojevremeno
priao da Fic ima vanbranog sina. Jezivo je to, rekla mu je tad Dejzi, utonuvi u misli. Ispostavilo se da su dvojica Engleza u koje sam se zaljubila polubraa. A onda je procenjivaki pogledala
u Lojda. Ti si od oca nasledio tu naoitost. Deku je zapala samo njegova sebinoat.
Lojd i Dejzi jo nisu vodili ljubav. Izmeu ostalog i zato to je ona svake noi bila zauzeta. A kad
su prvi put ostali nasamo, stvari su pole naopako.
Dogodilo se to prole nedelje, u Dejzinoj kui u Mejferu. Posluga je dobila slobodno nedeljno popodne, i Dejzi ga je, u praznoj kui, odvela u svoju sobu. Ali bila je napeta kao struna, i nelagodno se
oseala. Poljubila ga je, a onda okrenula glavu u stranu. Kad je poeo da je miluje po grudima, ona
ga je odgurnula. To ga je zbunilo; ako to to radi ne valja, zato ga je uopte zvala u svoju sobu?
Izvini najzad mu je rekla. Volim te, ali ne mogu. Ne mogu da prevarim mua u njegovoj kui.
Ali on je varao tebe.
Bar je to radio drugde.
Dobro.
Pogledala ga je. Misli da je ovo glupo od mene?
Slegnuo je ramenima. Posle svega kroz ta smo zajedno proli, da, ini mi se da si sad malo previe uviavna, ali, opet, ne moe protiv sebe. A kakav bih ja bednik bio kad bih te primorao na neto
za ta nisi spremna.
Zagrlila ga je i vrsto privila uza se. Kao to ve rekoh: uvek si bio zreo ree ona.
Hajde da ne pokvarimo celo popodne ree on. Idemo u bioskop.
Gledali su arlija aplina u Velikom diktatoru, i smejali se do suza, da bi se potom ona vratila
na dunost.
Na putu do stanice Embankment Lojd se prepustio ugodnim mislima o Dejzi, a onda je, Avenijom
Nortamberlend, otpeaio do Metropola. Iz hotela su bile uklonjene reprodukcije starinskog nametaja, koje su ustupile mesto praktinim stolovima i stolicama.
Nekoliko minuta je Lojd ekao pre nego to su ga odveli do visokog pukovnika, otresitog oveka,
koji mu ree:
Proitao sam va iskaz, porunie. Svaka ast.
Hvala vam, gospodine.
Nadamo se da e jo ljudi krenuti vaim stopama, i voleli bismo da im u tome pomognemo. Posebno smo zainteresovani za oborene vazduhoplovce. Obuka za njih je skupa, i stoga hoemo da ih
vratimo, kako bi mogli ponovo da polete.
Lojd pomisli kako je to surovo. Ako je ovek ve preiveo obaranje aviona, zar zaista od njega
treba traiti da ponovo prolazi kroz sve to? Ali isto tako su i ranjenike slali nazad u bitku im se opo-

rave. Rat je to.

Otvaramo neku vrstu ilegalne eleznice priao je pukovnik koja e ii od Nemake pa sve do
panije. Vi, ujem, govorite nemaki, francuski i panski; ali, to je jo vanije, bili ste u samom aritu dogaaja. eleli bismo da vas privremeno prebacimo u nae odeljenje.
Lojd se tome nije nadao, pa nije ni bio siguran kako te rei da protumai. Hvala vam, gospodine.
Poastvovan sam. Ali to je kancelarijski posao?
Taman posla. Hoemo da se vratite u Francusku.
Lojdu srce poe ubrzano da kuca. Nije slutio da e ponovo morati da se suoi sa svim onakvim
opasnostima.
Pukovniku nije promaklo da je Lojd uasnut. Vi znate koliko je to opasno.
Znam, gospodine.
Moete i da odbijete, ako vam je volja dodade pukovnik osorno.
Lojd pomisli na Dejzi, na bombardovanja, na sve one ljude koji su izgoreli u zgradi Pibodi, i uvide
da on, u stvari, i ne razmilja o tome da odbije. Ako smatrate da je to vano, gospodine, onda u rado poi, naravno.
Tako treba ree pukovnik.
Posle pola sata Lojd je, kao oamuen, iao natrag ka stanici podzemne eleznice. Prebacili su ga u
odeljenje MI9. Vratie se u Francusku s lanim ispravama i ogromnom koliinom gotovog novca. Ve
su desetine i desetine Nemaca, Holanana, Belgijanaca i Francuza na okupiranoj teritoriji zavrbovane za najriziniji zadatak: da pomognu vazduhoplovcima, to britanskim, to iz drugih zemalja Komonvelta, da se vrate kui. Lojd e biti jedan od mnogobrojnih agenata MI9 koji e proiriti tu mreu.
Ako ga uhvate, stavie ga na muke.
Jeste se plaio, ali je bio i uzbuen. Do Madrida e avionom; bie mu to prvi let. Odande e se
vratiti u Francusku, opet preko Pirineja, gde e uspostaviti vezu s Terezom. Meu neprijateljima e se
kretati preruen, i ljude spasavati gestapovcima pred nosom. Postarae se da ljudi koji prolaze kroz
ono ta je on ve iskusio ne budu usamljeni, bez igde ikoga, kao on.
U Ulicu Natli vratio se u jedanaest sati. Saekala ga je poruka od majke: Gospoica Amerikanka
spava k beba. Poto je obila mesto gde je sino pala bomba, Etel je produila u parlament, dok je
Berni otiao u Okruno vee. U kui su ostali samo Lojd i Dejzi.
Popeo se u svoju sobu. Dejzi je jo spavala. Njena kona jakna i vunene pantalone leali su nehajno odbaeni na podu. Bila je opruena u njegovom krevetu, i na sebi nije imala nita sem donjeg vea. Tako neto mu se nikad nije desilo.
On skide sako, oslobodi se kravate.
I sve ostalo zau uto pospani glas iz kreveta.
Pogleda u nju. ta je?
Skidaj se i ulazi u krevet.
U kui nije bilo nikoga; niko ih nee uznemiravati.
On izu izme, skide pantalone, koulju i arape, a onda stade, kao da okleva.
Nee ti biti hladno ree ona. Migoljila se ispod ebadi, a onda zavitla na njega svileni neglie.
On je oekivao da e ovo biti sveani trenutak neopisive strasti, ali Dejzi je, oigledno, mislila da
sve to treba da proe kroz smeh i zabavu. Rado se prepustio njenom vostvu.
Skinuo je potkoulju i gae, i uvukao se u krevet pored nje. Bila je topla i mekana. Unervozio se;
nije joj, zapravo, ni bio rekao da do sada nije bio sa enom.
Stalno je sluao kako u postelji mukarac treba da preuzme inicijativu, ali Dejzi za to kao da nije
ula. Ljubila ga je i milovala, a onda ga uhvatila za penis.

 Opa, bato! ree ona. Pa i nadala sam se da u na ovako neto naii.

Posle toga vie nije bio nervozan.

8.
1941. (I)
Jedne hladne zimske nedelje, Karla fon Ulrih je sa svojom sluavkom Adom pola da poseti Adinog
sina, Kurta, u Ustanovi za negu dece na Vanzeu, jezeru na zapadnom obodu Berlina. Do tamo se putovalo sat vremena vozom. Karli je ve bilo prelo u naviku da u te posete odlazi obuena kao medicinska sestra, poto joj je tako, kao koleginici, osoblje ustanove iskrenije govorilo ta je i kako s
Kurtom.
Leti bi obale jezera vrvele od sveta, porodica s decom koja se igraju na plai ili praakaju u pliaku, ali danas je tu bilo svega nekoliko etaa, dobro umotanih da se zatite od hladnoe, i samo jedan
odvaan pliva, koga je pored vode ekala brina ena.
Ova ustanova, specijalizovana za negu teko hendikepirane dece, nekada je bila vila, ije su raskone sobe za prijeme pregraene, okreene u svetlozeleno, i opremljene bolnikim krevetima i krevecima.
Kurtu je bilo osam godina. Mogao je da hoda i sm da se hrani otprilike kao dvogodinje dete, ali
nije umeo da govori i jo je nosio pelene. Godinama ve nije pokazivao znake poboljanja. Pa ipak,
nije bilo sumnje da se raduje to vidi Adu. Sav je blistao od sree, uzbueno je trtljao i pruao ruke,
eljan zagrljaja i poljubaca.
I Karlu je prepoznao. A ona, kad god bi ga videla, setila bi se zastraujue drame koja se odigrala
na njegovom roenju, kada je porodila njegovu majku sama, dok je njen brat Erik trao po doktora
Rotmana.
Poigrale su se s njim otprilike jedan sat. Voleo je vozie i automobilie, kao i knjige sa slikama
jarkih boja. Kada je dolo vreme za popodnevno spavanje, Ada mu je pevala sve dok nije usnuo.
Dok su izlazile, Adi se obrati jedna medicinska sestra:
Frau Hempel, molim vas, poite sa mnom do kancelarije her profesora doktora Vilriha. Voleo bi
da porazgovara s vama.
Vilrih je bio direktor. Karla nije imala prilike da se sretne s njim, a koliko je njoj bilo poznato, ni
Ada.
Ima li nekih problema? upita Ada nervozno.
Uverena sam da direktor samo eli da popria s vama o tome kako Kurt napreduje odvrati sestra.
I frojlajn Fon Ulrih e poi sa mnom ree Ada.
Sestri se ta zamisao nije dopala. Profesor Vilrih je traio da doete sami.
Ali Ada je, kad zatreba, umela da bude tvrdoglava. I frojlajn Fon Ulrih e poi sa mnom ponovi ona odluno.
Sestra slegnu ramenima, pa kratko ree:
Poite za mnom.
Uvela ih je u jednu udobnu kancelariju. Ta prostorija nije pregraivana. U kaminu je goreo ugalj, a
s krunog prozora pruao se pogled na jezero Vanze. Neko je jedrio, primeti Karla, sekui talasie
pred reskim lahorom. Vilrih je sedeo za stolom presvuenim koom. Pred njim je stajala tegla s duvanom i stalak s raznolikim lulama. Direktor je imao oko pedeset godina, bio je visok i krupan. Sve je
na njemu bilo glomazno: veliki nos, etvrtasta vilica, ogromne ui, ela nalik kupoli. On pogleda u

Adu i ree:
Frau Hempel, pretpostvljam?
Ada klimnu glavom, a Vilrih se okrenu prema Karli:
A vi ste frojlajn...
Karla fon Ulrih, profesore. Kurtova kuma.
On podie obrve. Malo premlada za kumu, bie?
Ona me je porodila! ogoreno e Ada. Bilo joj je tada svega jedanaest godina, ali uradila je
to bolje i od lekara, zato to lekara tamo nije bilo!
Vilrih na te rei nije ni obratio panju. I dalje gledajui u Karlu, prezrivo ree:
I sada se, vidim, nadate da ete postati medicinska sestra.
Karla je nosila uniformu kakve nose poetnice, ali je smatrala da ima prava na mnogo vie od nade. Staistkinja sam ree ona. Vilrih joj se nije dopao.
Sedite, molim vas. On otvori tanku fasciklu. Kurt ima osam godina, ali je poput dvogodienjeg deteta.
On zastade. ene su utale.
To nije zadovoljavajue ree on.
Ada pogleda u Karlu. Karla nije znala na ta Vilrih cilja, pa to i Adi stavi do znanja slegnuvi ramenima.
Postoji jedna nova metoda leenja za ovakve sluajeve. Da bi se primenila, meutim, Kurt e
morati da se preseli u drugu bolnicu. Vilrih zatvori fasciklu. Pogleda u Adu pa se prvi put nasmei.
Uveren sam da biste voleli da Kurt bude podvrgnut terapiji koja bi mogla da pobolja njegovo stanje.
Karli se nije sviao njegov osmeh; bilo je neeg jezivog u njemu.
Moete li nam rei neto vie o toj metodi leenja, profesore? upita ona.
Bojim se da to ve ne biste razumeli ree on. Sve i da ste staistkinja.
Karla nije nameravala da mu dozvoli da se tek tako izvue. Sigurna sam da bi frau Hempel volela da zna da li ta metoda podrazumeva hirurki zahvat, ili primenu lekova, ili elektroterapiju, na primer.
Lekove ree on, nevoljno.
A gde je ta bolnica? upita Ada.
U Akelbergu, u Bavarskoj.
Ada je s geografijom slabo stajala, i Karla je znala da ova predstavu nema koliko je to daleko.
Do tamo ima preko trista kilometara ree Karla.
O, ne! na to e Ada. Pa kako u da ga obilazim?
Vozom ree Vilrih nestrpljivo.
Za to e joj trebati etiri-pet sati ree Karla. Tamo e verovatno morati i da prespava. A ta
e biti s trokovima puta?
Ne mogu ja da vodim rauna o tome! ljutito povika Vilrih. Ja sam lekar, ne turistiki vodi!
Ada je bila na ivici suza. Ako to znai da e Kurtu biti bolje, da e nauiti da kae makar koju
re, i da se vie ne unereuje... Moda bismo jednoga dana mogli i kui da ga dovedemo.
Tano tako ree Vilrih. Bio sam uveren da neete, iz sopstvenih sebinih pobuda, poeleti da
mu uskratite mogunost da mu bude bolje.
Jeste li to hteli da nam kaete? upita Karla. Da bi Karl, moda, mogao da vodi normalan ivot?
Medicina nikome nita ne garantuje ree on. ak bi i jedna staistkinja trebalo to da zna.

Karla je, ugledajui se na roditelje, bila nestrpljiva kad bi videla da neko vrda. Ne traim ja vama nikakve garancije odvrati ona odluno. Pitam vas kakva je prognoza. Sigurno imate prognozu,
inae tu metodu leenja ne biste ni predlagali.
Direktor je pocrveneo. Re je o novoj metodi. Nadamo se da e se Kurtovo stanje poboljati. To
sam hteo da vam kaem.
A, re je o eksperimentalnoj metodi?
Cela medicina je eksperimentalna. Svaka terapija kod nekog pacijenta deluje, kod nekog ne deluje. Sasluajte ta vam govorim: medicina nikome nita ne garantuje.
Karla je poelela da mu se suprotstavi samo zato to je bio tako nadmen, ali je uvidela da ne moe
na osnovu toga da prosuuje. Sem toga, nije bila sigurna da li Ada zaista ima izbora. Lekari esto
mogu da postupe i protivno eljama roditelja ukoliko je ugroeno zdravlje deteta; mogu, tavie, da
rade ta im je volja. Vilrih nije od Ade traio dozvolu nije za to ni bilo potrebe, ako emo pravo. S
njom je razgovarao samo da se kasnije ne bi podigla larma.
Moete li rei frau Hempel koliko e Kurt provesti vremena u Akelbergu pre nego to se vrati u
Berlin? ree Karla.
Brzo e se vratiti ree Vilrih.
Nije to bio nikakav odgovor, ali Karla oseti da e Vilrih, ako ga bude pritiskala, samo ponovo da
se naljuti.
Ada je izgledala potpuno bespomona. Karla je saoseala s njom; ni sama nije znala ta bi rekla.
Nisu dobile dovoljno informacija. Lekari su esto takvi, pomisli Karla; kao da ele poto-poto svoje
znanje da zadre za sebe. Pacijentima e radije zamazati oi otrcanim frazama, a kad ih neto pitate
odmah ponu da se brane.
Adi su oi bile pune suza. Pa, ako postoje izgledi da e mu biti bolje...
Tako treba razmiljati ree Vilrih.
No Ada nije jo bila rekla sve to je imala. ta ti misli, Karla?
Vilrih je bio preneraen to ta ena trai miljenje obine medicinske sestre.
Slaem se, Ado ree Karla. Treba iskoristiti priliku, Kurta radi, koliko god da ti je teko.
Vrlo razborito ree Vilrih i ustade. Hvala vam to ste dole. On ode do vrata i otvori ih.
Karla primeti da jedva eka da ih se otarasi.
Izale su iz ustanove i peice se zaputile prema stanici. Dok je gotovo prazan voz polazio, Karla
uze letak koji je neko bio ostavio na seditu. Naslov teksta glasio je KAKO SE SUPROTSTAVITI
NACISTIMA, a u tekstu je bilo navedeno deset stvari koje ljudi mogu da ine kako bi ubrzali propast
reima, poev od toga da smanje radni uinak.
Karla je takve letke viala i ranije, premda ne tako esto. Iza njih je stajao neki ilegalni pokret otpora.
Ada joj otrgnu letak iz ruke, zguva ga, pa ga baci kroz prozor.
Za takve stvari mogu da te uhapse! ukori je. Kad je Karla bila mala, Ada joj je bila dadilja, a i
sada se ponekad ponaala kao da Karla nije odrasla. Karli nije smetalo to joj ova ponekad tako zapoveda jer je znala da to radi iz ljubavi.
Bilo kako bilo, ovoga puta Ada nije preterala. Ljudi su zaista hapeni, i to ne samo to bi proitali
takav letak ve i to bi pokuali da zataje da su ga nali. Ada je sad, na primer, mogla da doe u nepriliku samo zato to je letak bacila kroz prozor. Sreom te nikog drugog nije bilo u kupeu da vidi ta
je uradila.
Ada je jo bila uznemirena zbog onog to joj je saopteno u ustanovi. Misli da smo ispravno postupile? upita ona Karlu.

 Zapravo, ne znam iskreno e Karla. Mislim da jesmo.

Ti si medicinska sestra, bolje se od mene razume u te stvari.
Karla je uivala u poslu medicinske sestre, mada je i dalje bila ozlojeena to joj nije bilo dozvoljeno da ui za lekara. Sada, kad je toliko mladia otilo u vojsku, stav prema devojkama koje hoe
da upiu medicinu osetno se izmenio, i sve je vie studentkinja pohaalo medicinski fakultet. Karla je
mogla ponovo da konkurie za stipendiju s tim to je njena porodica sad bila beznadno siromana i
zavisila od Karlinih preskromnih primanja. Otac nita nije radio, majka je drala asove klavira, a
Erik je slao kui koliko je mogao od svoje vojnike plate. Adi ve godinama nita nisu plaali.
Ada je po prirodi bila izdrljiva, i dok su stigle kui, ve je uspela da potisne zabrinutost. Otila je
u kuhinju, opasala kecelju i poela da priprema veeru, kao da je u toj ugodnoj rutini pronala utehu.
Karla nee veerati sa svojima. Imala je planove za to vee. Pomalo ju je grizla savest to Adu
ostavlja samu da tuguje, ali ne toliko da bi se zbog toga odrekla veernjeg izlaska.
Obukla je tenisku suknju dugaku do kolena, koju je sama skrojila od majine stare haljine. Nije
nameravala da u toj suknji igra tenis, ve da ide na ples, a cilj joj je bio da izgleda kao Amerikanka.
Stavila je ru, napuderisala se, pa raeljala kosu prkosei preporuci vlasti da se nose pletenice.
U ogledalu je osmotrila jednu modernu lepukastu devojku prkosnog dranja. Bila je svesna da samopouzdanjem i prisebnou mnoge mladie odbija od sebe. Ponekad bi poelela da je jednako zavodljiva koliko i sposobna, da ima tu magiju koja je uvek krasila njenu mrajku; ali nije to bilo u Karlinoj prirodi. Odavno je ona digla ruke od pokuaja da bude dopadljiva; samo bi se glupo oseala.
Momci e morati da je prihvate takvu kakva jeste.
Bilo je momaka koji su je se bojali, dok je one druge privlaila, a na zabavama bi je obino okruilo malo jato oboavalaca. I ona je volela momke, naroito kad bi prestali da se upinju da ostave to
bolji utisak na ljude oko sebe i poeli normalno da razgovaraju. Najdrai su joj bili oni duhoviti. Do
tada jo ni sa jednim momkom nije bila onako, ozbiljno, mada se ljubila sa vie njih.
Na kraju je obukla prugasti aket, koji je kupila u prodavnici polovne odee. Znala je da se njenim
roditeljima takva nikako ne bi dopala i da bi je terali da se presvue, objanjavajui joj kako je opasno terati inat nacistima i njihovim predrasudama. Morala je, dakle, da izae iz kue kriom. Ne bi to
trebalo da bude tako teko. Majka je drala as klavira; Karla je ula kako uenik bolno okleva nad
dirkama. Otac je sigurno sedeo u istoj sobi i itao novine, jer sad nisu mogli sebi da priute da zagrevaju vie od jedne prostorije u kui. Erik je bio u vojsci, premda je tih dana bio stacioniran nedaleko
od Berlina, i trebalo je svaki as da ga puste na odsustvo.
Zakamuflirala se obinim kinim mantilom i bele cipele gurnula u dep.
Sila je u hol, otvorila ulazna vrata, doviknula: Dovienja, vraam se brzo! i urno izala.
Sa Fridom se nala na stanici u Fridrihovoj ulici. I Frida je bila slino obuena, u prugastoj haljini
ispod neupadljivog utomrkog mantila, putene kose; glavna razlika bila je u tome to je njena odea
bila nova i skupa. Na peronu su stajala dva momka u uniformama Hitlerjugenda i posmatrala ih s neodobravanjem i poudom u isti mah.
Sa voza su sile u severnom predgrau Vedingu, radnikoj etvrti koja je svojevremeno bila leviarsko uporite. Zaputile su se prema Farus holu, gde su nekada komunisti odravali konferencije.
Sada tamo, naravno, nema nikakvih politikih aktivnosti. Zdanje je, meutim, postalo sedite pokreta
poznatog pod nazivom Deca svinga.
Mladi od petnaest do dvadeset pet godina ve su se okupljali na ulicama oko Farus hola. Mladi
svingeri nosili su karirane sakoe i kiobrane, u elji da lie na Engleze. Putali su kosu, ne bi li tako
iskazali prezir prema vojsci. Mlade svingerke bile su napadno naminkane, a nosile su ameriku
sportsku odeu. Svi su oni pripadnike Hitlerjugenda smatrali glupavim i dosadnim, kao i njihovu na-

rodnu muziku i igranke koje organizuje optina.

Karla je u tome videla ironiju. Kad je bila mala, ostala deca zadirkivala su je zato to joj je majka
Engleskinja i nazivali je strankinjom; sada su pak ista ta deca, samo malo starija, bila uverena da je
ba moderno biti Englez.
Karla i Frida uoe u salu. Tu se nalazio potpuno bezazlen, obian klub mladih, gde su dolazile devojke u plisiranim suknjama i momci u bermudama, koji su igrali stoni tenis i pili lepljivi sirup od
pomorande. Ono glavno se, meutim, odigravalo u sporednim prostorijama.
Frida je brzo uvela Karlu u veliki magacin sa stolicama naslaganim du zidova. Tamo je njen brat,
Verner, bio ukljuio gramofon u struju. Pedesetoro-ezdesetoro mladia i devojaka plesalo je diterbag. Karla je prepoznala melodiju koja je upravo svirala: Ma, Hes Making Eyes at Me. Ona i Frida zaplesae.
Dez ploe su bile zabranjene zato to su najbolji muziari veinom bili crnci. Nacisti su morali da
ocrne sve to bi nearijevci dobro uradili jer je to predstavljalo pretnju njihovim teorijama o superiornosti. Na njihovu nesreu, Nemci su voleli dez koliko i svaki drugi narod. Ljudi koji su putovali u
strane zemlje vraali su se u Nemaku s ploama, koje si, isto tako, mogao da kupi i od amerikih
mornara u Hamburgu. Postojalo je vrlo ivo crno trite.
Verner je, naravno, imao mnogo ploa. Dodue, sve je on imao: automobil, modernu odeu, cigarete, novac. I dalje je bio Karlin momak iz snova, mada je uvek jurio devojke starije od sebe ene,
zapravo. Po optem miljenju, s njima je iao i u krevet. Karla je bila devica.
Najblii Vernerov prijatelj, Hajnrih fon Kesel, odmah prie devojkama i zaplesa s Fridom. Na sebi je imao crni sako i prsluk, u emu je, sa onom poduom tamnom kosom, izgledao kao pravi glumac.
Bio je, inae, privren Fridi. I on se njoj dopadao uivala je u razgovorima s pametnim mukarcima
ali nikada ne bi s njim izlazila jer je kao dvadesetpetogodinjak ili ak dvadesetestogodinjak bio
prestar za nju.
Ubrzo Karli prie neki nepoznati deko te njih dvoje zaplesae. Vee je dobro poelo.
Prepustila se muzici; tom neodoljivom, putenom ritmu, sugestivnim, pevljivim stihovima, urnebesnim solo deonicama na trubi, veselim klarinetskim pasaima. Vrtela se, bacakala tamo-amo, dozvoljavajui da joj se suknja podigne i nepristojno visoko, padala u zagrljaj partneru i odskakala.
Poto su ve bili plesali otprilike jedan sat, Verner pusti laganu muziku. Frida i Hajnrih zaplesae
obraz uz obraz. No Karli se nijedan slobodan momak nije dopao toliko da bi s njim zaplesala, te je
izala napolje da uzme koka-kolu. Nemaka nije bila u ratu sa Amerikom, tako da je koka-kola uvoena u sirupu, da bi potom bila flairana tu, u Nemakoj.
Iznenadila se kada za njom izae Verner, prepustivi nekome drugom da puta ploe. Osetila se polaskanom to najprivlaniji mukarac na tom mestu eli da razgovara s njom.
Priala mu je o tome kako je Kurt prebaen u Akelberg, i Verner ree da je isti sluaj s njegovim
bratom Akselom, kome je petnaest godina. Aksel je roen sa spinom bifidom.
Da li bi ista terapija mogla obojici da pomogne? upita on namrtivi se.
Sumnjam, mada uistinu ne znam odgovori Karla.
Zato lekari nikada nee da objasne ta rade? razdraeno e Verner.
Nasmejala se neveselo. Oni misle da obian svet, kad bi jednom razumeo medicinu, ne bi vie
tako veliao lekare.
Isti princip kao kod maioniara: utisak je snaniji ako ne zna kako se trik izvodi ree Verner.
I lekari su egocentrini kao i drugi ljudi.
I ne samo to ree Karla. Ja to znam, kao medicinska sestra.
Ona mu ispria za letak koji je proitala u vozu.

 I, ta misli o tome? upita je Verner.

Karla je oklevala. Opasno je bilo iskreno govoriti o takvim stvarima. Ali ona Vernera poznaje
otkad zna za sebe. On je oduvek bio levo orijentisan, a sada je bio u Deci svinga. U njega se mogla
pouzdati.
Drago mi je to se neko suprotstavlja nacistima ree ona. To pokazuje da nisu svi Nemci skamenjeni od straha.
Mnogo se toga moe preduzeti protiv nacista ree on tiho. Nije sve u tome da namae ru za
usne.
Pretpostavljala je da Verner hoe da kae kako bi mogla, recimo, da deli takve letke. A da li bi on
sm mogao da se ukljui u takvu aktivnost? Ne, ipak je on bio plejboj. Hajnrih bi moda i mogao; on
je bio ba estok.
Neka, hvala ree ona. Previe se plaim.
Popili su koka-kolu i vratili se u magacin. Sad je tamo bilo dupke puno, jedva si imao mesta da
plee.
Karla se iznenadi kad je Verner upita da li bi s njim odigrala poslednji ples. Pustio je Binga Krozbija Only Forever. Karlu prooe trnci. Privio ju je uza se, i tako su se njihali, vie njihali nego
plesali, na taktove te balade.
Na kraju bi, po obiaju, neko iskljuio svetlo na minut, tako da parovi mogu da se poljube. Karli je
bilo neprijatno: Vernera je poznavala otkad su bili deca. Ali on ju je oduvek privlaio, i ona eljno
podignu lice prema njemu. Kao to je i oekivala, on je veto poljubi, a ona mu s poletom uzvrati poljubac. Oduevila se kad ju je neno uhvatio za dojku. Otvorivi usta, dala mu je znak da nastavi. A
onda je blesnulo svetlo, i sve je bilo gotovo.
Pa ree ona ostavi bez daha ovo je bilo pravo iznenaenje.
On je pogleda sa onim svojim armantnim osmehom. Moda bih mogao jo koji put da te iznenadim.

II
Zaputivi se u kuhinju da dorukuje, Karla se zadesila u hodniku kad je zazvonio telefon. Ona podie
slualicu. Karla fon Ulrih.
O, Karla zau utom Fridin glas. Umro mi je brat!
ta? Karla nije mogla da poveruje. O, Frida, tako mi je ao! A gde je umro?
U onoj bolnici. Frida je ridala.
Karla se setila da joj je Verner priao kako je Aksel poslat u istu onu bolnicu u Akelbergu u kojoj
je bio i Kurt. Od ega je umro?
Od zapaljenja slepog creva.
Strano. Karla se rastuila zbog onoga to je zadesilo njenu drugaricu, ali je u isti mah bila i
sumnjiava. Imala je lo predoseaj kad im je, pre mesec dana, profesor Vilrih govorio o toj novoj
metodi leenja za Kurta. ta ako je metoda bila kudikamo eksperimentalnija nego to je on bio voljan
da prizna? ta ako je, u stvari, bila opasna?
Zna li jo neto? upita ona Fridu.
Upravo smo primili pismo, kratko. Otac je van sebe od besa. Zvao je bolnicu telefonom, ali nije
uspeo da dobije nikog od vanijih tamo.
Doi u do tebe. Stiem, evo, za nekoliko minuta.
Hvala.

Karla spusti slualicu i ue u kuhinju. Aksel Frank je umro u onoj bolnici u Akelbergu ree
ona.
Karlin otac, Valter, pregledao je jutarnju potu. O! ree on. Jadna Monika.
Karla se setila da je Akselova majka, Monika Frank, ako se moe verovati porodinoj legendi, volela Valtera. Na Valterovom zabrinutom licu ogledalo se sad toliko bola da se Karla upitala ne gaji li
on, moda, i sada nena oseanja prema Moniki, uprkos tome to voli Mod. Mnogo je ta ljubav komplikovana.
Karlina majka, inae Monikina najbolja drugarica, ree:
Mora da je skrhana.
Valter nastavi da razgleda potu, a onda ree, vidno iznenaen:
Gle! Pismo za Adu.
Svi uutae.
Karla je netremice gledala u belu kovertu dok ju je Ada uzimala od Valtera.
Ada nije esto primala pisma.
Erik je bio kod kue to mu je bio poslednji dan kratkog odsustva tako da je njih etvoro gledalo kako Ada otvara kovertu.
Karla zadra dah.
Ada izvadi pismo otkucano na listu sa tampanim zaglavljem. Tekst je proitala brzo, zinula, a onda vrisnula.
Ne! povika Karla. Ne moe biti!
Mod skoi i zagrli Adu.
Valter uze pismo od Ade i proita ga. O, boe mili, kako je ovo tuno ree on. Siroti mali
Kurt dodade on, pa spusti pismo na sto.
Ada zajeca. Deki moj, drago moje detence, a umro bez majke ne mogu to da podnesem!
Karla je s mukom zadravala suze. Bila je potpuno zbunjena. I Aksel i Kurt? ree ona. U isto
vreme?
Ona uze pismo. U zaglavlju su bili odtampani naziv bolnice i adresa u Akelbergu. Pisalo je:
Draga gospoo Hempel,
Sa aljenjem vas obavetavam da je va sin, Kurt Valter Hempel, star osam godina, naalost
preminuo. Smrt je nastupila dana etvrtog aprila kao posledica perforacije slepog creva. Preduzete su sve mere, ali uzalud. Primite, molim vas, izraze mog najdubljeg sauea.
U potpisu je pisalo: Glavni lekar.
Karla podie pogled. Njena majka je sedela do Ade, obgrlila je jednom rukom, i drala je za drugu, dok je ova plakala.
Karla je bila skrhana od bola, ali prisebnija od Ade. Drhtavim glasom obrati se ocu:
Ovde neto ne valja.
Otkud ti to?
Pogledaj ponovo. Ona mu dade pismo. Zapaljenje slepog creva.
ta bi sad to trebalo da znai?
Kurtu je slepo crevo odstranjeno.
Seam se, da ree otac. Morao je hitno na operaciju, odmah posle estog roendana.
U Karli se alost borila sa sumnjom i gnevom. Da nije to Kurt stradao u opasnom eksperimentu pa
bolnica pokuava da zametne tragove?

 Zato lau? ree ona.

Na to Erik tresnu pesnicom o sto. A to kae da lau? povika on. Zato uvek za sve optuuje
dravu? Pa ovde je oigledno re o greci! Neka tamo daktilografkinja je pogreila u kucanju!
Karla nije bila tako uverena da je to posredi. Daktilografkinja koja radi u bolnici svakako e
znati ta je slepo crevo.
Erik je pobesneo. Ma, iskoristie ti svaku linu nesreu samo da napadne vlast!
Tie, vas dvoje opomenu ih otac.
Pogledae ga. Glas mu je ovog puta bio drugaiji. Moda je Erik u pravu ree on. Ako jeste,
bolnica e s najveim zadovoljstvom odgovoriti na sva pitanja i uputiti nas u pojedinosti u vezi sa
Kurtovom i Akselovom smru.
Naravno da hoe ree Erik.
Valter nastavi:
A ako je Karla u pravu, pokuae da ometu svaku istragu, da sakriju injenice i zaplae roditelje
umrle dece tako to e im staviti do znanja da se njihova pitanja u izvesnom smislu kose sa zakonom.
Eriku se ta mogunost ve nije toliko svidela.
Samo pola sata ranije, Valter je bio senka od oveka. Sada je iznenada opet zablistao starim sjajem. Saznaemo im ponemo da postavljamo pitanja.
Idem do Fride ree Karla.
Zar ne mora na posao? upita je majka.
Radim drugu smenu.
Karla je telefonirala Fridi i saoptila joj da je i Kurt umro, te da e doi da porazgovaraju o tome.
Obukla je kaput, stavila kapu i rukavice, pa sela na bicikl. Brzo je vozila, i kroz svega etvrt sata stigla je do vile Frankovih u enebergu.
Sobar ju je pustio unutra i izvestio je da je cela porodica jo u trpezariji. im je ula, Fridin otac,
Ludvig Frank, zaurla:
ta su ti rekli u ustanovi na Vanzeu?
Karli se Ludvig nije neto naroito sviao. Bio je to desniarski siledija koji je isprva podravao
naciste. Moda je u meuvremenu promenio stavove dotad su ih mnogi poslovni ljudi ve bili promenili ali i dalje nije iskazivao onu poniznost koja bi morala da krasi nekoga ko je tako dugo bio u
zabludi.
Nije mu odgovorila istoga asa. Prvo je sela za sto i pogledala okupljenu porodicu: Ludviga, Moniku, Vernera i Fridu, a potom i sobara, koji se jo vrzmao u pozadini. A onda je presabrala misli.
Hajde, devojko, odgovori! zahtevao je on. Srdito je mahao pismom poput onog kakvo je dobila
Ada.
Monika uhvati mua za nadlakticu. Polako, Ludi.
Hou da znam! uzviknu on.
Karla pogleda u njegovo zajapureno lice i crne brie. Videla je da ga razdire bol. U drugaijim
okolnostima, odbila bi svaki razgovor s nekim tako neotesanim. No on je sada imao opravdanje za tako runo ponaanje, i ona odlui da pree preko svega.
Direktor, profesor Vilrih, rekao nam je da postoji nova terapijska metoda za Kurtovu bolest.
Isto je kazao i nama ree Ludvig. A kakva tano metoda?
To sam ga i pitala. Rekao je da ne bih razumela sve i da mi kae. Bila sam uporna, i on mi je kazao da je posredi terapija lekovima, ali nita preciznije nije rekao. Mogu li da vidim to pismo, her
Frank?
Po izrazu na Ludvigovom licu videlo se da smatra kako je on taj koji bi trebalo da postavlja pita-

nja. Pa ipak, on dade list hartije Karli.

Pismo je bilo potpuno isto kao ono Adino, i Karlu obuze udan oseaj da je daktilografkinja otkucala vie takvih pisama, samo je menjala imena.
Kako dva deaka mogu istovremeno da umru od zapaljenja slepog creva? ree Frank. Pa nije
to zarazna bolest.
Kurt svakako nije umro od zapaljenja slepog creva, jer on slepo crevo nije imao. Izvadili su mu
ga pre dve godine ree Karla.
Dobro ree Ludvig. Dosta je bilo prie. On otrgnu ono pismo iz Karline ruke.
Sad u da odem kod nekog iz vlade da porazgovaram o ovome ree on i izae.
Monika poe za njim, a onda i sobar uini isto.
Karla prie Fridi i uze je za ruku. Primi moje sauee ree.
Hvala ti proaputa Frida.
Karla ode do Vernera. On ustade i zagrli je. Osetila je kad joj je njegova suza kanula na elo. Nije
mogla da iskae kako se osea. Srce joj je bilo ispunjeno tugom, a opet uzbuivala ju je blizina njegovog tela, kao i neni dodir njegovih ruku.
Dugo je trajao taj zagrljaj, a onda se Verner odmaknu.
Otac je dvaput zvao bolnicu ree on ljutito. Drugi put su mu rekli da nemaju vie nikakvih informacija i spustili mu slualicu. Ali ja u da saznam ta se desilo mom bratu, i nee me se tako lako
otresti.
To saznanje nee nam ga vratiti ree Frida.
Ipak hou da znam. Ako ne moe drugaije, otii u do Akelberga.
Pitam se ima li nekog u Berlinu ko bi mogao da nam pomogne ree Karla.
Morao bi to da bude neko iz vlade ree Verner.
Hajnrihov otac je u vladi doseti se Frida.
Verner pucnu prstima. Taj nam treba. Nekada je bio u Partiji centra, a sad je nacista, i obavlja
neku vanu dunost u Ministarstvu spoljnih poslova.
Hoe li nas Hajnrih odvesti do njega? upita Karla.
Hoe ako ga Frida zamoli ree Verner. Sve e Hajnrih uiniti za Fridu.
Karli nije bilo teko da poveruje u to. Hajnrih bi, ega god da se lati, uvek davao sve od sebe.
Sad u da mu telefoniram ree Frida.
Ona izae u hodnik, a Karla i Verner sedoe jedno do drugoga. Zagrlio ju je, a onda osloni glavu
na njeno rame. Nije znala da li su ti znaci bliskosti tek propratna pojava tragedije koja se odigrala, ili
neto vie od toga.
Uto se vrati Frida i ree:
Hajnrihov otac e nas primiti odmah, ako iz ovih stopa krenemo.
Uoe u Vernerova sportska kola, njih dve stisnuvi se nekako na prednjem seditu.
Nije mi jasno kako vozi ova kola ree Frida kad pooe. ak ni otac ne moe da dobije gorivo za privatnu upotrebu.
Ja kaem efu da ga koristim u slubene svrhe ree on. Verner je radio za jednog vanog generala. Ali ne znam koliko u jo dugo da se provlaim tako.
Fon Keselovi su iveli u istom predgrau. Verneru je do njih trebalo pet minuta.
Premda manja od doma Frankovih, kua je bila luksuzna. Hajnrih ih je saekao na vratima i uveo
ih u dnevnu sobu, gde su stajale knjige u konim povezima i stara germanska rezbarija orao u drvetu.
Frida ga poljubi. Hvala ti ree ona. Verovatno nije bilo lako. Znam da se ne slae ba najbo-

lje sa ocem.
Hajnrih je blistao od zadovoljstva.
Njegova majka ih poslui kafom i kolaima. Bila je to, po svemu sudei, jedna srdana, jednostavna ena. Kad im je donela posluenje, povukla se, kao slukinja.
Uto ue Hajnrihov otac, Gotfrid. Imao je istu gustu, ravnu kosu kao i njegov sin, samo to njegova
nije bila crna, ve srebrna.
Oe, ovo su Verner i Frida Frank, njihov otac proizvodi narodne radio-prijemnike ree Hajnrih.
A, da ree Gotfrid. Viam se s vaim ocem u Herenklubu.
A ovo je Karla fon Ulrih i njenog oca, verujem, poznaje.
Zajedno smo radili u Ambasadi Nemake u Londonu ree Gotfrid oprezno. Bilo je to devetsto etrnaeste.
Videlo se da mu ne godi podseanje na bliske odnose s jednim socijaldemokratom. Uzeo je kola,
trapavo ga ispustio na tepih, pokuao, ali bez uspeha, da pokupi mrve, a onda digao ruke od toga i zavalio se u fotelju.
ega li se on to plai, pomisli Karla.
Hajnrih nije okoliao. Oe, pretpostavljam da si uo za Akelberg.
Karla je paljivo posmatrala Gotfrida. U deliu sekunde lice mu se promeni, ali on brzo povrati
privid ravnodunosti. Onu varoicu u Bavarskoj? ree on.
Tamo ima jedna bolnica ree Hajnrih. Za mentalno hendikepirane.
Mislim da to sad prvi put ujem.
Imamo utisak da se tamo neto udno deava, pa smo se pitali da li ti moda zna neto o tome.
Naravno da ne znam. A ta se to tamo, po vaem miljenju, deava?
Meni je tamo umro brat, navodno od zapaljenja slepog creva uskoi Verner. A istoga dana, u
istoj bolnici, od iste bolesti umrlo je i dete sobarice her Fon Ulriha.
Veoma tuno ali bie, svakako, da je re o podudarnosti?
Dete nae sobarice nije imalo zapaljenje slepog creva ree Karla. Njemu je slepo crevo odstranjeno pre dve godine.
Jasno mi je zato vam je toliko stalo da utvrdite ta se zbilo odvrati Gotfrid. Ima razloga za
duboko nezadovoljstvo. Ali najverovatnije je posredi inovnika greka.
Ako je tako, eleli bismo da znamo ree Verner.
Naravno. Jeste li se obratili bolnici pismom?
Pisala sam im da pitam kad bi moja sobarica mogla da poseti svog sina ree Karla. Nisu odgovorili.
Moj otac je jutros telefonirao u bolnicu ree Verner. Jedan od tamonjih lekara zalupio mu je
slualicu.
O, boe. Ba nepristojno. Ali, znate, teko da Ministarstvo spoljnih poslova ima ikakve veze s
tim.
Verner se nagnu. Her Fon Kesel, postoji li mogunost da su oba deaka bila ukljuena u neki tajni
eksperiment koji je poao po zlu?
Gotfrid se opet zavali u fotelju. Ne, nikako ree on, i Karli se uini da govori istinu. To je nemogue. Po njegovom glasu moglo se naslutiti da je osetio olakanje.
Verneru kao da je ponestalo pitanja. Karla nije bila zadovoljna. Kopkalo ju je to to je Gotfrid zadovoljan svojim odgovorom. Znai li to da moda krije neto jo gore?
Pade joj na pamet neto toliko zastraujue da gotovo nije smela ni da razmilja o tome.

 Pa, ako je to bilo sve... ree Gotfrid.

Vi ste, dakle, potpuno uvereni, gospodine, da oni nisu stradali zbog eksperimentalne terapije koja
je pola po zlu?
Potpuno uveren.
A da biste pouzdano znali da to nije istina, vi biste svakako morali posedovati izvesna saznanja o
tome ta se u Akelbergu radi.
Ne nuno ree on, i opet se vrati ona napetost u njegovom dranju. Karla je istog asa znala da
je na pravom putu.
Seam se jednog nacistikog postera koji sam negde videla nastavi ona. Upravo je seanje na
taj poster probudilo u njoj uasnu misao. Na slici su bili bolniar i mentalno bolestan ovek. Tekst
je glasio otprilike: ezdeset hiljada rajhsmaraka kota narodnu zajednicu osoba koja pati od naslednih poremeaja. Drue, to je i tvoj novac! Bila je to, mislim, reklama za neki asopis.
Video sam i ja neto od te propagande ree Gotfrid prezrivo, kao da to nema nikakve veze s
njim.
Karla ustade. Vi ste katolik, her Fon Kesel, a i Hajnriha ste vaspitavali u duhu katolike vere.
Gotfrid frknu prezrivo. Hajnrih kae da je sad ateista.
Ali vi niste. I vi verujete u svetost ljudskog ivota.
Verujem.
Kaete da lekari u Akelbergu ne isprobavaju opasne terapije na bolesnim ljudima, i ja vam verujem.
Hvala ti.
No da li rade neto drugo? Neto jo gore?
Ne, ne.
Da li namerno ubijaju bolesne?
Gotfrid je utao i vrteo glavom.
Karla prie blie Gotfridu i progovori tie, kao da su u sobi samo njih dvoje:
Kao katolik koji veruje u svetost ljudskog ivota, hoete li staviti ruku na srce i rei mi da u
Akelbergu ne ubijaju mentalno obolelu decu?
Gotfrid se nasmeio, nainio umirujui gest rukom, otvorio usta da neto kae, ali rei ne izaoe.
Karla je klekla na tepih pred njim. Hoete li, molim vas, da uinite to? Sad odmah? Ovde, u svojoj kui, pred etvoro mladih Nemaca, vaim sinom i njegovo troje drugova? Samo nam recite istinu.
Pogledajte me u oi i kaite da nae vlasti ne ubijaju bolesnu decu.
U sobi je vladala mrtva tiina. inilo se da e Gotfrid svaki as progovoriti, ali se predomislio.
vrsto je zamurio, iskrivio usta, pognuo glavu. etvoro mladih ljudi u udu je gledalo kako mu se lice gri.
On najzad otvori oi. Pogledao ih je, jedno po jedno, da bi na kraju zadrao pogled na svom sinu.
A onda je ustao i izaao iz sobe.

III
Sutradan Verner ree Karli:
To je strano. O jednoj te istoj stvari razgovaramo ve vie od dvadeset etiri sata. Poludeemo
ako neto ne preduzmemo. Hajdemo u bioskop.
Otili su u Kurfirstendam, ulicu u kojoj su bila pozorita, bioskopi i prodavnice, popularni Kudam.
Prole su godine otkako je veina nemakih filmadija otila u Holivud, tako da su domai filmovi

sada bili drugorazredni. Te veeri gledali su Tri vojnika, ija je radnja bila smetena u vreme invazije na Francusku.
Ta trojica vojnika bili su jedan narednik, nacista, zatim jedan cmizdravi kukavac, koji je izgledom
malice podseao na Jevrejina, i jedan revnostan mladi. Taj revnosni je postavljao naivna pitanja u
stilu: Zar nam Jevreji zaista ine tetu?, da bi mu narednik odgovarao u vidu dugih, strogih propovedi. Kad je pripucalo, onaj cmizdravi je priznao da je komunista, a potom i dezertirao, da bi ga raznela bomba u napadu iz vazduha. Revnosni mladi srano se borio, unapreen je u narednika, i postao Firerov oboavalac. Scenario je bio grozan, ali su scene iz borbe bile uzbudljive.
Verner je sve vreme drao Karlu za ruku. Ona se nadala da e je u mraku i poljubiti, ali nije.
Kad se svetla popalie, on ree:
Pa, jeste ovo bio uas ivi, ali bar sam dva sata mislio o neem drugom.
Izali su napolje i doli do njegovih kola.
Da se provozamo? upita je on. Ovo bi nam mogla biti poslednja prilika. Idue nedelje kola
idu na dobo.
Odvezli su se do Grinevalda. Karla se u mislima, neizbeno, vratila na razgovor koji su jue vodili
s Gotfridom fon Keselom. I koliko god puta premotala taj razgovor u glavi, nikako nije mogla da se
oslobodi uasnog zakljuka do kojeg su, na kraju, sve etvoro doli: Kurt i Aksel nisu bili sluajne
rtve jednog opasnog medicinskog eksperimenta, kao to je i sma isprva mislila. Gotfrid je to na
ubedljiv nain porekao. Nije, meutim, bio u stanju da natera sebe da porekne i tvrdnju da vlasti svesno ubijaju bolesne, a da posle lau porodice ubijenih. Teko je u to bilo poverovati, ak i kad je re
o ljudima tako nemilosrdnim i surovim kao to su nacisti. A opet, Gotfridova reakcija bila je najoigledniji primer oveka koga progoni oseaj krivice, primer kakav Karla ranije nije videla.
Kad su stigli u umu, Verner skrenu s puta i produi zemljanim drumom, sve dok automobil nije zaklonilo gusto evaraje. Karla je pretpostavljala da je na isto mesto ranije dovodio druge devojke.
Iskljuio je svetla te su sada sedeli u mrklom mraku.
Razgovarau s generalom Dornom ree on. Dorn mu je bio ef, a inae je bio vaan oficir u
Ratnom vazduhoplovstvu. A ti?
Moj otac kae da u ovoj zemlji vie nema politike opozicije, ali da su crkve i dalje jake. Nema
tog iskrenog vernika koji nee osuditi ovo to oni rade.
Jesi li ti vernica? upita Verner.
Pa i nisam. Moj otac jeste. Po njemu, protestantska vera je deo onog nemakog naslea koje on
voli. Majka ide u crkvu s njim, mada mi se ini da njena teologija malice odstupa od pravoverja. Ja
u Boga verujem, ali ne mogu da zamislim da on razlikuje ljude po tome jesu li protestanti, katolici,
muslimani ili budisti. I volim da pevam crkvene pesme.
Verner gotovo proapta: Ne mogu da verujem u Boga koji nacistima doputa da ubijaju decu.
I ja te zbog toga ne krivim.
ta e preduzeti tvoj otac?
Razgovarae s pastorom nae crkve.
Dobro.
Neko vreme su utali. A onda je on zagrli. Jel ti ne smeta? upita je tiho.
Karla je, od silnog iekivanja, bila napeta kao struna, i glas je u prvi mah izdade. Kad je progovorila, zvualo je kao da mumla. Ona pokua ponovo, i nekako prozbori:
Ne... Ako e to da ti ublai tugu.
I on je poljubi.
eljno mu je uzvratila poljubac. Milovao ju je po kosi, a onda je preao na grudi. Karla je bila

svesna da bi u tom trenutku mnoge devojke zatraile da stane. Ako naini ma i korak dalje tako kau potpuno izgubi vlast nad sobom.
Karla je odluila da rizikuje.
Dodirivala ga je po obrazu dok ju je on ljubio. Milovala mu je vrat vrhovima prstiju, uivajui u
toploti njegove koe. Gurnula mu je ruku pod sako, i poela da istrauje njegovo telo, prelazei dlanom preko njegovih lopatica, rebara i kime.
Uzdahnula je osetivi njegovu ruku na butini, pod suknjom. Kad ju je dodirnuo izmeu nogu, razmakla noge. Devojke govore da e momak pomisliti da si jeftina ako to uradi, ali ona nije mogla da
odoli.
Dodirivao ju je ba tamo gde treba. Nije pokuavao da gurne ruku u njene gaice, ve ju je lagano
milovao preko pamuka. Zajeala je, najpre tiho, iz grla, a onda glasnije. U jednom trenutku je ciknula
od uitka, zaronivi licem u njegov vrat, da prigui zvuk. A onda je morala da mu skloni ruku, jer uinilo joj se da je otila predaleko.
Dahtala je. Kad je konano povratila dah, poljubila ga je u vrat. On joj je neno dodirnuo obraz.
Minut kasnije, ona ga upita:
Mogu li da uinim neto za tebe?
Samo ako ti to eli.
Bilo joj je neprijatno koliko je elela. Jedino to ja nikada nisam...
Znam ree on. Ja u ti pokazati.

IV
Pastor Oks je bio gojazan, leeran svetenik s velikom kuom, finom enom i petoro dece, i Karla je
strahovala da on nee hteti da se mea. Ali potcenila ga je. Pastor je ve bio nauo govorkanja koja
su ga uznemirila, i pristao je da s Valterom ode u Ustanovu za negu dece Vanze. Profesor Vilrih nee
moi da odbije posetu ljubopitljivog svetenika.
Odluili su da povedu i Karlu, zato to je ona prisustvovala razgovoru koji je Vilrih vodio sa
Adom. Direktoru e tee biti da menja priu pred Karlom.
U vozu je Oks predloio da on govori.
Direktor je verovatno nacista ree on. Veina njih na vanijim poloajima bili su lanovi partije. Naravno, on e u bivem poslaniku iz Socijaldemokratske partije videti neprijatelja. A ja u odigrati ulogu nepristrasnog sudije. Tako emo, uveren sam, vie saznati.
Karla je sumnjala da je to pravo reenje. tavie, mislila je da bi njen otac strunije postavljao pitanja. No Valter je prihvatio pastorov predlog.
Granulo je prolee i bilo je mnogo toplije nego proli put kad je Karla dolazila u posetu. Po jezeru
su plovili amci. Karla odlui da pita Vernera da li bi s njom ovamo doao na izlet. elela je da ga
iskoristi to vie pre nego to otperja drugoj devojci.
Profesor Vilrih je bio raspalio vatru, ali je prozor drao otvoren, da ulazi sve vazduh s jezera.
Direktor se rukovao s pastorom Oksom i Valterom, a Karlu je kratko pogledao, tek da joj stavi do
znanja da ju je prepoznao; posle toga vie nije obraao panju na nju. Pozvao ih je da sednu, ali Karli
nije promaklo da se ispod prividne predusretljivosti kriju gnev i mrnja. Oigledno nije uivao kad
ga propituju. Uzeo je jednu od svojih lula i nervozno se igrao njome. Toga dana nije bio onako nadmen, jer ovoga puta naspram njega nisu sedele dve mlade ene, ve dvojica mukaraca u zrelim godinama.
Razgovor zapoe Oks. Her Fon Ulrih i drugi iz moje pastve su zabrinuti, profesore Vilrih, zbog

tajanstvene smrti veeg broja bolesne dece koju su poznavali.

Nikakvih tajanstvenih smrti ovde nije bilo odvrati Vilrih. Pravo govorei, u poslednje dve
godine ovde nije umrlo nijedno dete.
Oks se okrenu prema Valteru. Podatak koji svakako umiruje, zar ne, Valtere?
Tako je ree Valter.
Karla ne ree nita, ali je bila reila da do daljeg dri jezik za zubima.
Oks produi blago:
Uveren sam da tienicima pruate vrhunsku negu.
Pruam. Vilrih je izgledao malo manje zabrinut.
Ali aljete li vi odavde decu u druge bolnice?
Razume se, ukoliko druga ustanova moe detetu da prui medicinski tretman koji mi ne moemo.
A kad se dete prebaci nekud, vas, pretpostavljam, vie ne izvetavaju ni o toku leenja ni o detetovom stanju?
Tano tako!
Osim ukoliko se deca vrate.
Vilrih na to ne ree nita.
Koliko ih se vratilo dosad?
Nijedno.
Oks slegnu ramenima. Onda se i ne moe oekivati da ete vi znati ta je s njima bilo.
Upravo tako.
Oks se zavali u stolicu i rairi ruke kao da je, eto, sve jasno.
Vi, dakle, nemate ta da krijete! ree on.
Nita, zaista.
Neka od te dece su umrla.
Vilrih ne ree nita.
Oks istraja nenametljivo. To je istina, je li tako?
Ne mogu vam, gospodine pastore, odgovoriti bez pouzdanih saznanja.
A! ree Oks. Jer, sve i ako je neko od te dece umrlo, vi o tome ne biste bili obaveteni.
Kao to maloas ve rekoh.
Oprostite to se ponavljam, ali jednostavno elim da utvrdim kako se od vas ne moe oekivati
da razjasnite smrtne sluajeve.
Ne moe, svakako.
Oks se opet okrenu prema Valteru. Mislim da sjajno napredujemo u razjanjavanju.
Valter klimnu glavom.
Karla je poelela da kae: Ali nita nije razjanjeno!
Oks je nastavio: Koliko dece ste, otprilike, prebacili za poslednjih, recimo, dvanaest meseci?
Desetoro. Tano deset ree Vilrih pa se zadovoljno nasmei. Mi naunici ne volimo to otprilike.
Deset pacijenata od ukupno...
Danas ovde boravi tano stotinu i sedmoro dece.
Vrlo mali procenat, znai! ree Oks.
Karlu je to ve poelo da ljuti. Oks je oigledno na Vilrihovoj strani! to li to njen otac trpi?
Jel sva boluju od iste bolesti? upita Oks.
Ne. Vilrih otvori fasciklu koja je leala na njegovom stolu. Idiotija, Daunov sindrom, mikrocefalija, hidrocefalija, deformiteti udova, glave i kimenog stuba, i paraliza.

 I vama je reeno da pacijente s tim bolestima aljete u Akelberg.

Tad se Vilrih prenuo. Prvi put u toku razgovora pomenut je Akelberg, a uz to i sugestija da Vilrih
prima naloge od nekog na viem poloaju. Moda je Oks bio znatno prepredeniji nego to bi se na prvi pogled reklo.
Vilrih taman zausti da kae neto, ali ga Oks preduhitri novim pitanjem:
Da li je za svu tu decu bila planirana nova metoda leenja?
Vilrih se nasmei. Da ponovim, nisam obaveten, pa vam stoga ne mogu rei.
Vi ste, prosto, posluali...
Da, posluao sam ta mi je naloeno.
Oks se nasmei. Razboriti ste vi. Paljivo birate rei. A deca su bila raznih uzrasta?
U poetku je program bio ogranien na decu do tri godine, ali kasnije je proiren tako da od njega koristi imaju deca svih uzrasta, da.
Karli je panju privukla re program. Ranije o tome nije bilo ni pomena. Polako je uviala da je
Oks prepredeniji nego to joj se to u prvi mah uinilo.
Narednu reenicu Oks je izgovorio kao da konstatuje neto ve reeno. I u to su ukljuena sva
hendikepirana jevrejska deca, bez obzira na to od ega boluju.
Na trenutak je zavladala tiina. Vilrih je bio zaprepaen. Karla se pitala kako je Oks saznao za jevrejsku decu. Moda i nije; moda je samo nagaao.
Poutavi malo, Oks dodade:
Jevrejska deca, ali i ona iz meovitih brakova, da budem precizniji.
Vilrih je utao, ali je jedva primetno klimnuo glavom.
Neobino, zar ne, to se upravo danas, u ovo nae doba, jevrejskoj deci daje prednost? produi
Oks.
Vilrih skrenu pogled.
Pastor ustade, a kad je ponovo progovorio, sve se zaorilo od njegovog gneva. Kazali ste mi da je
desetoro dece s razliitim oboljenjima, koja ni u kom sluaju nisu mogla da oekuju poboljanje od
primene jedne te iste terapijske metode, poslato u specijalizovanu bolnicu, i da se odande ta deca nisu vratila, te da su to prvenstvo bili Jevreji. ta vi mislite, gospodine profesore doktore Vilrih, ta je
s njima bilo? Za ime boje, ta mislite?!
Vilrih je izgledao kao da e briznuti u pla.
Moete vi, naravno, i da outite ree Oks neto tie. Ali jednoga dana isto pitanje postavie
vam neka via vlast, zapravo via od svih vlasti.
On isprui ruku i upre prstom u direktora, optuujui.
A toga dana, sinko moj, toga dana e odgovoriti.
Izrekavi to, okrenu se i izae.
Karla i Valter krenue za njim.

V
Inspektor Tomas Make se smekao. Ponekad dravni neprijatelji smi obave posao umesto njega. Ne
rade u potaji, ne kriju se tamo gde bi bilo teko pronai ih, ve mu se smi pokau i netedimice ga
snabdeju neoborivim dokazima za nedela koja su poinili. Oni su ti kao riba koja se hvata i bez mamca i bez udice, ve prosto skoi iz reke pravo ribaru u kofu, i jo moli da je ispri.
Pastor Oks je bio jedan od takvih.
Make ponovo proita njegovo pismo. Bilo je upueno Francu Girtneru, ministru pravde.

Dragi ministre,
Zar to naa vlada ubija bolesnu decu? Pitam vas ovako, otvoreno, jer moram dobiti jasan odgovor.
Kakva budala! Ako je odgovor odrian, onda je ovo obina kleveta; ako je potvrdan, Oksu se na
teret stavlja otkrivanje dravnih tajni. Kako to nije uvideo?
Poto vie nisam mogao da prenebregavam glasine koje se ire meu mojom pastvom, posetio
sam Deju ustanovu Vanze i razgovarao s direktorom, profesorom Vilrihom. Njegovi odgovori nisu
bili zadovoljavajui, i samo su me uvrstili u ubeenju da se dogaa neto uasno, neto to je po
svemu sudei zloin, a izvan svake sumnje greh.
I jo ima petlju da pie o zloinima! Pa zar mu nije palo na pamet da je izricanje optubi na raun
vladinih slubi za protivzakonite radnje smo po sebi protivzakonita radnja? ta je taj umislio, da
ivi meu degenericima u liberalnoj demokratiji?
Znao je Make na ta se to Oks ali. Program je nazvan Akcija T4, po adresi Ulica Tirgarten broj
etiri. Zvanino je sluba poslovala kao Dobrotvorna fondacija za leenje i institucionalnu negu, mada je radila pod direktnim nadzorom Hitlerovog kabineta, Firerove kancelarije. Njen zadatak bio je
da se postara za bezbolnu smrt hendikepiranih osoba koje ne bi mogle da ive bez skupe zdravstvene
nege. U proteklih nekoliko godina program je doneo sjajne rezultate, oslobodivi zemlju bremena od
vie desetina hiljada beskorisnih ljudi.
Nevolja je bila u tome to nemako javno mnjenje jo nije bilo dovoljno razborito da bi razumelo
neophodnost oduzimanja ivota u takvim sluajevima, pa je program valjalo drati u tajnosti.
Make je bio upuen u tajnu. U meuvremenu je unapreen u inspektora, i konano su ga primili u
elitnu paramilitarnu jedinicu Nacistike partije, uctafel, ili SS. Informacije o programu Akcija T4
dobio je poto mu je poveren Sluaj Oks. I ponosio se time: sada je postao pravi insajder.
Naalost, neki nisu vodili rauna, i pojavila se opasnost da javnost sazna za Akciju T4.
Makeov zadatak bio je da sprei curenje informacija.
Ve sama preliminarna istraga brzo je pokazala da postoje tri oveka koje treba uutkati: pastor
Oks, Valter fon Ulrih i Verner Frank.
Frank je bio stariji sin proizvoaa radio-aparata, koji je u prvim godinama pruao znaajnu podrku nacistima. Sm fabrikant, Ludvig Frank, isprva je, obuzet gnevom, traio informacije o smrti svog
hendikepiranog mlaeg sina, ali je ubrzo zamuknuo poto mu je pripreeno zatvaranjem fabrik. Mladi Verner, oficir u usponu u Ministarstvu ratnog vazduhoplovstva, ve due vreme postavlja nezgodna
pitanja i pokuava u sve da uvue i svog uticajnog pretpostavljenog, generala Dorna.
Ministarstvo ratnog vazduhoplovstva, smeteno u zdanju za koje se prialo da je najvea poslovna
zgrada u Evropi, bila je jedna ultramoderna graevina koja je zauzimala itav blok u Vilhelmovoj ulici, a svega jedan ugao udaljena od sedita Gestapoa u Ulici princa Albrehta. Make se peice zaputi
tamo.
U uniformi esesovca, na uvare nije ni morao da obraa panju. Na portirnici je zagrmeo:
Vodite me kod porunika Vernera Franka, smesta.
Portir ga je odveo liftom na sprat, pa onda hodnikom do otvorenih vrata jedne male kancelarije.
Mladi koji je sedeo za radnim stolom isprva nije ni podigao pogled s papira. Osmotrivi ga, Make
je pretpostavio da momak ima otprilike dvadeset tri godine. to li nije na prvoj borbenoj liniji, da

bombarduje Englesku? Otac je verovatno povukao veze, pomisli Make, pun jeda. Po Verneru se i videlo da je privilegovan: po meri krojena uniforma, zlatno prstenje, i preduga, izrazito nevojnika frizura. Make ga je ve prezirao.
Verner ispisa neku napomenu olovkom, pa podie pogled. Njegov prostosrdaan izraz u trenu se izgubi im je ugledao esesovsku uniformu, a Makea je posebno zaintrigiralo to je u njegovim oima na
asak ugledao strah. Mladi bre-bolje pokua to da prikrije bogzna kako dobrodunim dranjem,
skoivi s puno potovanja, sa osmehom dobrodolice. No Makea nije mogao da zavara.
Dobar dan, inspektore ree Verner. Molim vas, sedite.
Hajl Hitler ree Make.
Hajl Hitler. Izvolite?
Sedi i zavei, klipane mali brecnu se Make.
Verner je uz dosta napora sakrio strah. Boe blagi, ta li sam to uinio kad sam takvu srdbu navukao na sebe?
Nemoj ti mene ovde da ispituje. Govori kad ti se obratim.
Kako vi kaete.
Od ovog trenutka pa ubudue, nee vie postavljati nikakva pitanja u vezi sa svojim bratom Akselom.
Makea je iznenadilo kad izraz olakanja na tren ozari Vernerovo lice. Tu ve ima neeg udnog. Da
se nije momak plaio neeg drugog, neeg goreg od prostog nareenja da prestane da se raspituje za
brata? ta ako je Verner ukljuen u neke druge subverzivne aktivnosti?
Verovatno nije, zakljui Make posle kraeg razmiljanja. Verovatno je Verner osetio olakanje to
nije na licu mesta uhapen i odveden u podrum zgrade u Ulici princa Albrehta.
Verner jo nije bio ba sasvim zastraen. Prikupio je hrabrost pa kazao:
A to se ne bih raspitivao kako mi je umro brat?
Nisi ti ovde, rekoh, da meni postavlja pitanja. Imaj na umu da sam prema tebi blag samo zato
to je tvoj otac dragoceni prijatelj Nacistike partije. Da nije toga, ti bi sad bio u mojoj kancelariji.
Takvu pretnju bi ve svako razumeo.
Zahvalan sam vam na trpeljivosti ree Verner, trudei se da izgleda dostojanstveno. Ali ja elim da znam ko mi je ubio brata i zato.
Nee saznati nita vie od ovoga to zna, ma ta da uini. Ali bude li se jo raspitivao, to e
biti smatrano izdajom.
Nema vie ni potrebe da se raspitujem, posle ove vae posete. Sada je jasno da su moje najgore
sumnje bile opravdane.
Zahtevam da smesta prestane s buntovnikim ponaanjem.
Verner ga prkosno pogleda, ali ne ree nita.
Ukoliko ne poslua ree Make general Dorn e biti obaveten o izvesnim sumnjama u tvoju
lojalnost.
Verner je odmah shvatio ta to znai. Izgubie udobno radno mesto tu u Berlinu i poslae ga u kasarnu pokraj nekog uzletita na severu Francuske.
Sad je ve izgledao manje prkosno, a vie zamiljeno.
Make ustade. Dovoljno se zadrao.
General Dorn te oigledno smatra sposobnim i otroumnim pomonikom ree on. Ako postupi ispravno, sauvae posao.
Make izae iz kancelarije.
Bio je napet i nezadovoljan. Nije bio sasvim siguran da je uspeo Verneru da slomi volju. I sm je

osetio da je koren mladievog prkosa ostao netaknut.

Preusmerio je misli na pastora Oksa. To e ve iziskivati drukiji pristup. Make se vratio u sedite
Gestapoa i okupio mali tim, koji su inili Rajnhold Vagner, Klaus Rihter i Ginter najder. Seli su u
crni mercedes 260D, omiljeni automobil gestapovaca koji nikome nije upadao u oi budui da su
mnogi berlinski taksisti vozili isti model, i to crni. U poetku su pripadnici Gestapoa podsticani da
budu to uoljiviji, da javnost vidi kako se surovo obraunavaju s opozicijom. Sa zastraivanjem nemakog naroda odavno je zavreno, a samim tim vie nije bilo potrebe za otvorenim nasiljem. Sada
je Gestapo delovao diskretno, naizgled u skladu sa zakonom.
Odvezli su se do Oksove kue, koja se nalazila odmah do velike protestantske crkve u Miteu, centru Berlina. Isto kao to je Verner po svemu sudei raunao na oevu zatitu, i Oks je verovatno smatrao da ga uva Crkva. Sada e videti da nije tako.
Make je pozvonio; a svojevremeno su provaljivali u kue, isto utiska radi.
Vrata je otvorila sobarica, i Make kroi u irok, dobro osvetljen hodnik sa uglaanim podnim daskama i tekim tepisima. Ostala trojica uoe za njim.
Gde ti je gazda? upita Make sobaricu prijatnim glasom.
Nije joj pretio, ali ona se ipak uplaila. U radnoj sobi, gospodine ree, pa pokaza na vrata.
Make ree Vagneru:
Okupi ene i decu u susednoj sobi.
Oks otvori vrata radne sobe i, mrtei se, pogleda u hodnik. ta se to ovde deava, za ime sveta?! povika on srdito.
Make krenu pravo k njemu, nateravi svetenika da se povue u sobu, a onda i sm ue unutra. Bio
je to mali, lepo opremljen kutak. Sto je bio obloen koom, a police pune biblijskih tekstova.
Zatvorite vrata ree Make.
Oklevajui, Oks poslua, a onda se obrati Makeu:
Bolje bi vam bilo da imate valjano objanjenje za ovo uznemiravanje.
Sedi tu i zavei naredi mu Make.
Oks je bio zabezeknut. Niko mu, verovatno, jo od deakih dana nije rekao da zavee. Svetenike,
inae, nikad niko ne vrea, pa ni policajci. No nacisti nisu marili za te obzire koji pristaju slabiima.
Ovo je neuveno! konano izusti Oks. A onda sede.
Spolja se zau enska vika u znak protesta: verovatno Oksova ena. Ovaj preblede kad je u pa
skoi sa stolice.
Make ga gurnu nazad. Ne mrdaj.
Oks je bio krupan i vii od Makea, ali nije pruio otpor.
Make je mnogo voleo da vidi takve naduvene tipove kad splasnu od straha.
Ko ste vi? upita Oks.
Na to pitanje Make nikada nije odgovarao. Mogli su da nasluuju, naravno, ali stranije je bilo ako
nisu naisto. Kasnije, u sluaju da neko ipak pone da postavlja pitanja, ceo tim bi se zakleo da su se
odmah na poetku predstavili kao pripadnici policije i pokazali znake.
On izae iz sobe. Njegovi ljudi su bili saterali nekoliko dece u gostinsku sobu. Make ree Rajnholdu Vagneru da ode u radnu sobu i tamo pazi na Oksa. Onda sm krenu za decom u drugu sobu.
Zavese su bile sa cvetnim arama, na kaminu su stajale porodine fotografije, a udobne fotelje su
bile presvuene kariranim tofom. Lepa kua i lepa porodica. Zato ne mogu da budu odani Rajhu i
da gledaju svoja posla?
Sobarica je stajala pored prozora, rukom pokrivi usta, kao da spreava samu sebe da vrisne. etvoro dece se zbilo oko Oksove supruge, jednostavne ene tridesetih godina s bujnim grudima. U na-

ruju je drala peto dete, devojicu od dve godine otprilike, s plavim loknicama.
Make pomazi devojicu po glavi. A kako se ona zove? upita.
Frau Oks je bila prestravljena. Lizelota proaputa ona. ta nameravate s nama?
Doi kod ika Tomasa, mala Lizelota ree Make pruajui ruke.
Ne! povika frau Oks. Privila je dete uza se i okrenula Makeu lea.
Lizelota glasno zaplaka.
Make glavom dade znak Klausu Rihteru.
Rihter zgrabi frau Oks otpozadi, pa joj povue ruke unazad, primoravi je tako da ispusti dete. Make prihvati Lizelotu pre nego to je pala na pod. Dete se migoljilo kao riba, ali on je stegnu jae, kao
da dri maku. Ona jo glasnije zakuka.
Deko od dvanaest godina baci se na Makea, nemono ga udarajui siunim pesnicama. Vreme je,
izgleda, da mali naui da potuje autoritet, pomisli Make. Prebacivi Lizelotu na levi bok, on desnom
rukom dohvati deaka za koulju, podie ga, i baci ga preko sobe, vodei pritom rauna da mali padne pravo u tapaciranu fotelju. Deak kriknu od straha, a frau Oks vrisnu. Fotelja se prevrnu, i deak
pade na pod. Nije bio ozbiljnije povreen, ali je briznuo u pla.
Make iznese Lizelotu u hodnik. Plakala je na sav glas, traila je majku. Make je spusti. Ona otra
do vrata gostinske sobe i zalupa ciei uasnuta. Jo nije nauila da otvori vrata, primeti Make.
Ostavivi dete u hodniku, Make se vrati u radnu sobu. Kraj vrata je stajao Vagner i uvao ih; Oks
je stajao nasred sobe, pobeleo od straha.
ta to radite mojoj deci? upita. Zato Lizelota vriti?
Napisae jedno pismo ree Make.
Hou, hou, ta god treba ree Oks, pa krenu ka koom obloenom radnom stolu.
Ne sad, kasnije.
U redu.
Make se naslaivao. Oks je potpuno slomljen, za razliku od Vernera. Pismo ministru pravde
dodade on.
O tome je, dakle, re.
Rei e mu da uvia kako nema ni trunke istine u optubama koje si izneo u prvom pismu. Zaveli su te komunisti koji deluju u potaji. Izvinie se ministru zbog neprilika koje si izazvao neopreznim postupcima, i izraziti uveravanje da nikada vie ni sa kim o tome nee razgovarati.
Da, da, hou. ta to oni tamo rade mojoj eni?
Nita. Ona vriti jer zna ta e joj se desiti ako ti sluajno ne napie to pismo.
Hou da je vidim.
Gore e biti po nju ako me bude zamarao glupim zahtevima.
Naravno, ao mi je, oprostite.
Protivnici nacizma su tako slabi. Napii to pismo veeras i poalji ga ujutro.
Dobro. Da vam poaljem primerak?
Pa ionako e doi kod mene, glupane jedan. Misli da ministar lino ita tvoje bezumne krabotine?
Ne, ne, naravno da ne ita, jasno mi je.
Make poe ka vratima. I kloni se ljudi kao to je Valter fon Ulrih.
Hou, obeavam.
Make izae, davi znak Vagneru da poe za njim. Lizelota je sedela na podu i izbezumljeno vritala. Make otvori vrata gostinske sobe pa pozva Rihtera i najdera.
Izaoe iz kue.

 Ponekad je nasilje sasvim bespotrebno naglas je razmiljao Make dok su ulazili u kola.
Vagner je seo za volan, a Make mu dade Fon Ulrihovu adresu.
A opet dodade on ponekad je to najjednostavniji nain.
Fon Ulrih je iveo nedaleko od crkve, u prostranoj staroj zgradi za ije odravanje, oigledno, nije
imao dovoljno novca. Boja sa zidova se ljutila, rukohvati na stepenitu su bili zarali, dok je slomljeno prozorsko okno bilo zamenjeno kartonom. Nije to bila neobina pojava; zbog ratnih mera
tednje mnoge kue nisu odravane.
Vrata im je otvorila sobarica. Make je odmah pretpostavio da je to ena zbog ijeg je bolesnog deteta sve i poelo ali nije hteo da se zamara postavljajui joj pitanja. Hapsiti devojke nema nikakve
svrhe.
Uto iz jedne sobe u hodnik izae Valter fon Ulrih.
Make ga se seao. Valter je bio blizak rod Robertu fon Ulrihu, od koga su Make i njegov roeni
brat, pre osam godina, kupili restoran. Tada je ovaj Valter bio ponosit i osion. Sada je na sebi imao
iznoeno odelo, ali smelost nije izgubio.
ta hoete? odbrusi Fon Ulrih, kao da jo ima mo da zahteva objanjenja.
Makeu ni na kraj pameti nije bilo da gubi vreme. Stavite mu lisice ree.
Vagner istupi s lisicama.
Ispred Fon Ulriha u tom asu se isprei jedna visoka, zgodna ena. Kaite ko ste i ta elite ree ona odluno. Oito je to bila Valterova supruga. Oseao se kod nje, dodue jedva, strani naglasak.
Nita udno.
Vagner je oamari, jako, i ena, teturajui se, uzmaknu.
Okreni se i sastavi ruke u zglobovima obrati se Valter Fon Ulrihu. Inae ima zube da ti saspem u grlo.
Fon Ulrih ga poslua.
Niza stepenice je trala lepukasta mlada ena obuena u uniformu medicinske sestre. Oe! povika ona. ta se to dogaa?
Make se pitao koliko li bi jo ljudi moglo da bude u toj kui. U njemu se probudi strepnja. Prosena porodica ne bi mogla da nadjaa obuene policajce, ali ako bi se u kui zatekla gomila njih, mogao bi da nastane mete, to bi Fon Ulrihu taman dobrodolo da mugne.
Sm Valter, meutim, nije eleo borbu. Nemoj im se suprotstavljati! ree on kerki neopozivo.
Skloni se!
Medicinska sestra, vidno preplaena, poslua oca.
U kola s njim ree Make.
Vagner izvede Fon Ulriha iz kue.
ena zajeca.
Kuda ga vodite? upita medicinska sestra.
Make i sm poe k vratima. Pogledao je u te tri ene: sobaricu, suprugu i kerku.
Koliko nevolje ree on zbog jednog osmogodinjeg morona. Nikada vas, ljudi, neu razumeti.
On izae iz kue i ue u kola.
Preli su kratak put do Ulice princa Albrehta. Vagner se parkirao iza zgrade gde se nalazilo sedite
Gestapoa, pored desetak i vie istovetnih crnih automobila. Svi izaoe iz kola.
Fon Ulriha su uveli na zadnja vrata, pa ga stepenitem spustili u podrum, u sobu svu u belim ploicama.
Make otvori ormar i izvadi tri dugake, teke palice, nalik onim amerikim za bejzbol. Po jednu
dade svakom od svojih pomonika.

 Tucite ga dok ne propia majino mleko ree on, pa ih ostavi da rade.

VI
Kapetan Voloa Pekov, naelnik berlinskog odeljenja Obavetajne slube Crvene armije, sastao se s
Vernerom Frankom na groblju ratnih veterana, odmah pored plovnog kanala Berlinpandau.
Dobar je to bio izbor. Obazrivo se osvrui po groblju, Voloa spokojno zakljui kako ni njega ni
Vernera niko nije pratio. Na groblju je bila samo jo jedna osoba neka starica sa crnom maramom
na glavi a i ona je bila krenula kui.
Sastanak su zakazali kod groba generala Fon arnhorsta, velikog postolja na kome je bio postavljen usnuli lav, izliven od pretopljenih neprijateljskih topova. Sunan, proleni dan naterao je dvojicu mladih pijuna da skinu sakoe dok su koraali meu grobovima nemakih junaka.
Iako su prole skoro dve godine od potpisivanja pakta HitlerStaljin, sovjetski pijuni i dalje su
radili u Nemakoj, a samim tim nastavljen je i stalni nadzor osoblja Sovjetske ambasade. Svi su taj
sporazum ionako smatrali tek privremenim, mada niko nije znao koliko e to da traje. I stoga su kontraobavetajci i dalje posvuda pratili Volou.
Mogli su, sigurno, ve i sami pouzdano da procene kada bi on zaista kretao na neki tajni obavetajni zadatak razmiljao je Voloa jer to su bile upravo one situacije kad bi ih se usput otresao. Kad
bi izlazio da kupi kobasice za ruak, dozvolio bi im da ga prate u stopu. Pitao se jesu li ti ljudi dovoljno bistri da i smi razlue jedno od drugoga.
Jesi li se video skoro s Lili Markgraf? upita Verner.
Sa Lili su ne u isto vreme, istina i jedan i drugi izlazili. Voloa ju je u meuvremenu vrbovao, i
ona je nauila da ifruje i deifruje poruke prema ifarniku Obavetajne slube Crvene armije. Voloa to, naravno, nikad ne bi rekao Verneru. Nisam je video ve neko vreme slaga on. A ti?
Verner je vrteo glavom. Neko drugi je osvojio moje srce ree on kao da ga je stid. Moda mu
je bilo neprijatno zbog reputacije enskaroa koja ga je pratila. Nego, to si hteo da se naemo?
Primili smo informaciju koja sve rui iz temelja ree Voloa. Vest koja e promeniti tok istorije, pod uslovom da je istinita.
Verner ga je gledao sumnjiavo.
Od jednog izvora smo saznali nastavi Voloa da e Nemaka u junu napasti Sovjetski Savez.
I opet ga prooe trnci dok je to izgovarao. Bio je to neopisiv trijumf crvenoarmejskih obavetajaca, i uasna pretnja SSSR-u.
Verner ukloni pramen kose sa oiju, pokretom od kojeg bi, verovatno, svakoj devojci srce bre zakucalo. A izvor je pouzdan? upita on.
Izvor je bio jedan novinar u Tokiju, blizak tamonjem nemakom ambasadoru, a u stvari komunista
na tajnom zadatku. I sve to je do sada najavio obistinilo se. Ali Voloa to nije mogao da kae Verneru. Pouzdan ree samo.
I ti, znai, veruje u to?
Voloa je oklevao. U tome i jeste bio problem. Staljin nije verovao. On je smatrao da je re o dezinformaciji koju su saveznici pustili kako bi posejali nepoverenje izmeu njega i Hitlera. Staljinova
sumnjiavost prema tom genijalnom obavetajnom postignuu teko je pala Voloinim pretpostavljenima i zagorala im slavlje.
Traimo potvrdu ree on.
Verner se osvrnu naokolo; grobljansko drvee poelo je da lista. Nadam se, tako mi boga, da je
to istina ree on sa iznenadnom estinom. To e dokrajiti proklete naciste.

 Da ree Voloa. Ukoliko ih Crvena armija spremno doeka.

Verner se zaudio. Pa zar niste spremni?
Opet Voloa nije mogao da mu kae celu istinu. Staljin je bio uveren da Nemci nee napasti pre nego to poraze Britance jer strahuju od ratovanja na dva fronta. Sve dok se Britanija suprotstavlja Nemakoj, Sovjetski Savez je bezbedan, tako je razmiljao Staljin. Upravo usled toga, Crvena armija
nije bila ni blizu spremna za nemaku najezdu.
Biemo spremni ree Voloa ukoliko ti potvrdi da plan invazije postoji.
Nije mogao da odoli a da bar malo ne uiva u sopstvenoj vanosti. Njegov pijun moe postati
kljuan.
Naalost ree Verner ne mogu da ti pomognem.
Kako to misli? namrti se Voloa.
Ne mogu da potvrdim, nikako, tu informaciju, niti mogu bilo ta drugo. Svakog asa treba da dobijem otkaz u Ministarstvu ratnog vazduhoplovstva. Verovatno e me rasporediti u Francusku ili e
me, ako su tvoji obavetajni podaci tani, poslati u napad na Sovjetski Savez.
Voloa se prenerazi. Verner mu je bio najbolji pijun. Upravo je zahvaljujui Vernerovoj informaciji Voloa i unapreen u in kapetana. Jedva je disao.
ta se to, doavola, dogodilo? procedi.
Brat mi je umro u domu za hendikepirane, a isto to dogodilo se i kumetu moje devojke. I mi sad,
eto, previe zapitkujemo.
A to bi te zbog toga raalovali?
Nacisti istrebljuju hendikepirane ljude, ali taj program sprovodi se u potaji.
Voloa toga asa zaboravi na svoju misiju. ta?! Samo ih, tako, ubijaju?
Izgleda. Jo ne znamo pojedinosti. Ali da nita ne kriju, ne bi mene i ostale kaznili to se raspitujemo.
Koliko je tvoj brat imao godina?
Petnaest.
Boe! Jo je bio dete!
Nee im to proi. Ja da umuknem neu!
Zastali su ispred groba Manfreda fon Rihthofena, vazduhoplovnog asa. Ogromna je bila nadgrobna
ploa, dva metra u visinu i dvaput toliko u irinu. Na njoj je, elegantnim velikim slovima, bila uklesana samo jedna re: RIHTHOFEN. Volou bi ta jednostavnost uvek dirnula.
Pokuao je da se sabere. Naposletku, i sovjetska tajna policija, poe on da ubeuje sebe, ubija ljude, naroito one u iju se odanost sumnja. Pria se da je elnik NKVD-a, Lavrentij Berija, muitelj
kome je glavni tos da alje ljude svakog dana na ulicu da otmu dve lepe devojke i dovedu ih njemu
kako bi ih on uvee, iz iste zabave, silovao. No sama pomisao da bi komunisti mogli da se ponaaju
isto tako zverski kao i nacisti nije mu bila nikakva uteha. Jednoga dana, opomenu on sebe, Sovjeti e
se osloboditi Berije i njemu slinih, i tada e tek poeti da grade pravi komunizam. U meuvremenu,
najvanije je poraziti naciste.
Doli su tako i do bedema kanala, tu malo postajali, gledajui kako du vodotoka polako napreduje
bara iz koje je kuljao mastan crni dim. Voloa je razmiljao o Vernerovoj uznemirujuoj ispovesti.
A ta bi se desilo ako prestane da istrauje smrti hendikepirane dece? upita on.
Izgubio bih devojku ree Verner. I ona je zbog toga gnevna isto koliko i ja.
Volou acnu zastraujua misao da bi Verner svojoj devojci mogao da otkrije istinu. Ti joj, svakako, nikada ne bi rekao stvarni razlog zbog kojeg si se predomislio ree Voloa sugestivno.
Vernera je to zabolelo, ali mu nije protivureio.

Voloa tad uvide da bi tako, ubeujui Vernera da digne ruke od poslanja koje je sebi zadao, zapravo pomogao nacistima da sakriju zlodela. Odmah se oslobodi te neugodne misli. A da li bi ti dozvolili da zadri radno mesto kod generala Dorna ukoliko im obea da e odustati od toga?
Dozvolili bi mi. To oni i hoe. Ali ja im neu dozvoliti da mi najpre ubiju brata, a da onda to i
zatakaju. Poslae me na front, ali da utim neu.
ta misli, kako e postupiti kad shvate koliko si ti u stvari odluan u tome?
Bacie me u neki logor.
I ta si time postigao?
Ne mogu, jednostavno, na to da zamurim.
Voloa je morao nekako da pridobije Vernera, ali dosad mu to nije polazilo za rukom. Verner je
imao odgovor na sve. Pametan momak. Zato je, uostalom, i bio tako dragocen pijun.
A ta s ostalima? upita Voloa.
Kojim ostalima?
Mora biti da postoje hiljade i hiljade hendikepiranih, to odraslih, to dece. Hoe li nacisti sve
da ih pobiju?
Verovatno.
Ti sigurno nee moi da ih u tome sprei ukoliko bude u zarobljenikom logoru.
Prvi put Verner nije znao ta da kae.
Voloa okrenu lea kanalu i prelete pogledom preko groblja. Jedan mladi u odelu kleao je kraj
malog spomenika. Moda ih prati? Voloa je paljivo posmatrao mladia, koji se sav tresao od jecaja. inilo se da stvarno plae; kontraobavetajci nisu dobri glumci.
Pogledaj onoga ree Voloa Verneru.
Zato?
ovek tuguje. Kao i ti.
Pa ta?
Samo gledaj.
Minut kasnije ovek ustade, obrisa lice maramicom i ode.
Sad mu je dobro ree Voloa. Tome slui tuga. Nita tugovanjem ne postie, posle nje se samo osea bolje.
Misli da se ja sad raspitujem da bih se oseao bolje.
Voloa se okrenu prema Verneru i pogleda ga u oi.
Ne korim ja tebe ree on. eli da otkrije istinu i da je svima razglasi. Ali razmisli valjano
o svemu. Jedini nain da se tome stane u kraj jeste da se ovaj reim srui. A jedini nain da se to postigne jeste da naciste pobedi Crvena armija.
Moda.
Verner poputa, primeti Voloa uz traak nade.
Moda? ponovi on. A ko e drugi? Britanci su na kolenima, oajniki pokuavaju da odbiju
nalete Luftvafea. Amerikance ne zanimaju razmirice meu Evropljanima. Svi ostali podravaju faiste. On obgrli Vernera oko ramena. Crvena armija ti je jedina nada, drue moj. Ako mi izgubimo,
ti nacisti e ubijati hendikepiranu decu i Jevreje, i komuniste, i homoseksualce jo hiljadu krvavih
godina.
avo da ih nosi ree Verner. U pravu si.

VII

U nedelju je Karla s majkom otila u crkvu. Mod se potresla zbog Valterovog hapenja i elela je poto-poto da sazna kuda su ga odveli. U Gestapou su, naravno, odbijali da ita kau. No kako su u crkvu pastora Oksa rado ili vernici iz imunijih etvrti, a bilo je u pastvi i nekih monih ljudi, neki
meu njima mogli su da se obrate za odgovor odreenim instancama.
Karla je pognula glavu i molila se da joj oca ne tuku i ne mue. Nije istinski verovala u mo molitve, ali onako oajna, sve bi probala.
Obradova se kad vide da su Frankovi doli u crkvu; sedeli su nekoliko redova ispred nje. Paljivo
je zagledala Vernerov potiljak. Kosa mu je pozadi na vratu bila malo ukovrdana, po emu je odudarao od veine mukaraca, kratko podianih. Ona je taj vrat dodirivala dok ga je ljubila. Bio je divan.
Vrlo je mogue da se nikada nije ljubila s tako finim dekom. Svake veeri, pred spavanje, priseala
bi se svega to se desilo one veeri kad su se odvezli do Grinevalda.
Ali nije bila zaljubljena u njega, tako je sebe ubeivala.
Ne jo.
Uao je pastor Oks, i ona istog asa primeti da je ovek skrhan. Promena na njemu bila je zastraujua. Usporenim korakom iao je ka predikaonici, pognute glave i povijenih ramena, zbog ega pojedini vernici, brinim apatom, razmenie pokoju re. Molitve je izdeklamovao bezizrazno, a potom
besedu proitao iz knjige. Karla je ve dve godine radila kao medicinska sestra, tako da je kod pastora prepoznala simptome depresije. Pretpostavila je, pritom, da su i njega posetili gestapovci.
Primetila je da njegove supruge i petoro deca nema u prvom redu, gde obino sede.
Dok su pevali poslednju pesmu, Karla se zaklela da nee odustati, koliko god bila uplaena. Jo je
imala saveznike: Fridu, Vernera i Hajnriha. Ali ta oni, svi zajedno, mogu da uine?
Mnogo bi joj znailo da pronae vrst dokaz za ono to rade nacisti. Ona sma ni na tren nije sumnjala da oni rade na istrebljenju hendikepiranih pootrene mere Gestapoa to ine samo jo oiglednijim. Ali Karla nije mogla da ubedi ostale bez konkretnih dokaza.
No kako da doe do njih?
Posle slube, ona izae iz crkve sa Fridom i Vernerom. Odvukavi ih dalje od roditelja, Karla im
ree:
Mislim da moramo da pronaemo dokaze za ono to se deava.
Frida je istog asa shvatila ta Karla hoe da kae.
Trebalo bi da odemo do Akelberga ree Frida. Da posetimo tu bolnicu.
Verner je to isto bio predloio jo na samom poetku, ali tada su reili da istragu ponu ovde, u
Berlinu. Sada Karla nanovo razmotri ovu zamisao.
Trebaju nam dozvole za putovanje ree.
A kako emo da ih dobijemo?
Karla pucnu prstima. Nas dve smo lanice Biciklistikog kluba Merkur. U klubu mogu da nam
nabave dozvole za odlazak na izlet biciklom.
Nacisti su podsticali upravo takve stvari kao to je zdrava fizika aktivnost na otvorenom za mlade
ljude.
Hoemo li moi da uemo u bolnicu?
Moemo da pokuamo.
Mislim da bi trebalo sve to da batalite ree Verner.
Karla se tre. Kako to misli?
Pastor Oks je oigledno nasmrt preplaen. Ovo su vrlo opasne stvari. Mogli bi da vas zatvore,
da vas mue. A sve to nam nee vratiti Aksela i Kurta.
Karla je, u neverici, gledala u Vernera. Misli da treba da odustanemo?

 Morate da odustanete. Priate kao da je Nemaka slobodna zemlja! Ubie vas, obe.
Moramo da rizikujemo! prosikta Karla ljutito.
Mene izostavite ree on. I meni su dolazili iz Gestapoa.
Karla se istog asa zabrinu. O, Vernere... I, ta je bilo?
Samo su pretili, zasad. Ako se budem jo raspitivao, poslae me na ratite.
O, hvala bogu da nije neto gore.
I ovo je dovoljno loe.
Devojke su nekoliko trenutaka utale, a onda Frida ree ono to je i Karli bilo na pameti:
Ovo je vanije od tvog posla, to i tebi svakako mora biti jasno.
Nemoj ti meni da popuje odvrati Verner. Naizgled je bio ljut, ali Karla uvide da se on zapravo
stidi. Nije tvoja sluba u pitanju nastavi on. A vi se sa Gestapom jo niste susretale.
Karla je bila zapanjena. Verovala je da poznaje Vernera... Bila je ubeena da o svemu ovome on
isto misli kao i ona.
Ja sam se, ako emo pravo, susrela ree ona. Uhapsili su mi oca.
Frida se prenerazila. O, Karla! ree ona i zagrli Karlu.
Niko nee da nam kae gde se on nalazi dodade Karla.
Verner ne pokaza ni trunku saoseanja. Onda bi, valjda, i sama trebalo da zakljui da je bolje ne
terati im inat! ree on. Uhapsili bi oni i tebe da inspektor Make ne misli da su devojake bezopasne.
Karli je dolo da zaplae. Tako malo joj je nedostajalo da se zaljubi u Vernera, kad ono ispostavilo se da je on kukavica.
Jel ti to hoe da kae da nam nee pomoi? upita ga Frida.
Da.
Zato to eli da zadri slubu?
Nema svrhe ne moete protiv njih!
Karla se razbesnela zbog njegovog kukaviluka i malodunosti. Pa ne moemo da sedimo skrtenih ruku i gledamo ta se deava!
Otvoreno suprotstavljanje je ista ludost. Postoje i drugi naini borbe protiv njih.
Kako? Smanjenjem radnog uinka, kao to pie na onim lecima? ree Karla. To ih nee spreiti da ubijaju hendikepiranu decu!
Prkositi vlastima isto je samoubistvo!
A sve ostalo je kukaviluk!
Ne dozvoljavam da me osuuju dve devojke! Rekavi to, Verner ode.
Karla je zadravala suze. Nije mogla da plae tu pred dvesta ljudi koji stoje na suncu ispred crkve.
Mislila sam da je drugaiji ree ona.
Frida je bila uzrujana, ali i zbunjena. On jeste drugaiji primeti ona. Poznajem ga otkad znam
za sebe. Ima tu jo neega, neega to nam nije pomenuo.
Prie im uto Karlina majka. Ona nije primetila da joj je kerka tuna, a inae joj nita nije promicalo.
Niko nita ne zna! oajavala je ona. Nikako da saznam gde bi tata mogao da bude.
Pokuavaemo i dalje ree Karla. Zar nije imao neke prijatelje u Amerikoj ambasadi?
Poznanike samo. Ve sam ih pitala, ali ni oni nita nisu saznali.
Pitaemo ih ponovo sutra.
O, boe, pa ne bi me zaudilo da je milion Nemica sada u istoj situaciji.
Karla klimnu glavom. Idemo kui, majko.

Hodale su polako i pritom nisu razgovarale; svaka se prepustila svojim mislima. Karla je bila ljuta
ne Vernera, utoliko vie to se gadno prevarila u proceni njegovog karaktera. Kako je mogla da se zaljubi u takvog slabia?
Stigle su do ulice u kojoj su ivele. Idem ja sutra ujutro u Ameriku ambasadu ree Mod dok su
prilazile kui. Presedeu u hodniku ceo dan ako treba. Moliu ih da preduzmu neto. Samo da hoe,
mogli bi oni da sprovedu jednu poluzvaninu istragu o zetu visokog funkcionera u britanskoj vladi. O!
to su nam otvorena ulazna vrata?
Prva Karlina pomisao bila je da im je Gestapo ponovo doao u posetu. Ali na ivinjaku nije bilo
parkiranog crnog automobila. A i video se klju u bravi.
Mod ue u hodnik i vrisnu.
Karla utra za njom.
Na patosu je leao neki ovek, sav u krvi.
Karla najzad prestade da vriti. Ko je to? upita ona.
Mod je klekla pored oveka. Valter ree. O, Valtere, ta su ti to uradili?
Tek tad Karla primeti da je to stvarno njen otac. Tako je gadno bio izubijan da ga je bilo gotovo
nemogue prepoznati. Jedno oko sasvim zatvoreno, otekle usne izobliene u modar podliv, a kosa sva
skorela od krvi. Jedna ruka bila mu je nekako udno iskrenuta. Prednji deo sakoa bio je sav umrljan
od povrake.
Valtere, kai neto, kai mi neto! govorila je Mod.
On otvori unakaena usta i zajea.
Karla potisnu razdiru bol i poe da razmilja kao profesionalac. Pronae neko jastue i podmetnu
ga ocu pod glavu. Donese zatim olju s vodom iz kuhinje, pa kanu nekoliko kapi na oeve usne. On ih
proguta, i otvori usta traei jo. Kad joj se uinilo da mu je bilo dovoljno, ona ode u njegovu radnu
sobu i vrati se odande s bocom rakije, pa mu dade nekoliko kapi. On ih proguta i nakalja se.
Idem po doktora Rotmana ree Karla. Umij ga i daj mu jo vode. Gledaj da ga ne pomera.
Dobro, dobro, pouri! ree Mod.
Karla uze bicikl i odveze se. Doktoru Rotmanu vie nije bilo dozvoljeno da radi Jevreji nisu mogli da lee ali je on, nezvanino, i dalje zbrinjavao sirotinju.
Ona stie do kue Rotmanovih. Kao i njihov dom, i ova kua bila je u loem stanju. Veinu prozora
su porazbijali mrzitelji Jevreja. Vrata joj otvori frau Rotman.
Oca su mi pretukli ree Karla, bez daha. Gestapo.
Sad e moj mu ree frau Rotman. Ona se okrenu i pozva mua, koji je bio na spratu:
Isae!
Doktor sie u prizemlje.
O her Fon Ulrihu je re objasni frau Rotman.
Lekar uze platneni ceger koji je stajao pokraj vrata. Poto mu je bilo zabranjeno da se bavi medicinom, nije smeo da nosi nita ni nalik na lekarsku torbu, zakljui Karla.
Njih dvoje izaoe iz kue. Ja u voziti napred ree Karla.
Stigavi kui, Karla ugleda majku kako sedi na pragu i plae.
Evo doktora, sad e! ree Karla.
Prekasno ree Mod. Umro ti je otac.

VIII
Voloa je stajao ispred robne kue Verthajm, u neposrednoj blizini Aleksanderplaca, u pola dva po-

sle podne. Vie puta je proao tim krajem, traei pogledom mukarce koji bi eventualno mogli biti
policajci u civilu. Bio je uveren da ga nisu pratili dovde, ali ipak je postojala mogunost da ga neki
agent Gestapoa u prolazu prepozna, i zainteresuje se za njegove namere. Prometno mesto puno sveta
jeste najbolja kamuflaa, ali nije i savrena.
Da li je pria o invaziji istinita? Ako jeste, Voloa nee jo dugo ostati u Berlinu. Morae da se
oprosti od Gerde i Sabine. Verovatno e ga vratiti u sedite Obavetajne slube Crvene armije u Moskvi. Radovao se to e provesti neko vreme sa svojima. Njegova sestra, Anja, rodila je u meuvremenu blizanie, a on ih jo nije video. Imao je utisak da e mu odmor dobro doi. Rad u tajnosti
podrazumeva stalnu napetost: neprekidno gleda kako da se otarasi gestapovaca koji te prate, smilja kako da organizuje tajne sastanke, da vrbuje nove agente, i uz sve to neprestano strepi da e
te neko izdati. Dobro bi mu dola godina-dve rada u seditu Slube, pod uslovom da Sovjetski Savez
opstane toliko. Drugo reenje bilo bi da dobije kakvu slubu u inostranstvu. On bi voleo u Vaingtonu.
Oduvek je udeo da vidi Ameriku.
Izvadi iz depa lopticu od zguvanog toaletnog papira i baci je u kantu za ubre. U minut do tri pripali cigaretu, iako nije puio. Upaljenu ibicu paljivo ubaci u kantu, tako da padne na onaj toaletni
papir. A onda se udalji.
Nekoliko sekundi kasnije, neko povika:
Vatra!
Svi koji su se zatekli u blizini gledali su u vatru koja je gorela u kanti za ubre, i upravo tada jedan
taksi stie do ulaza u robnu kuu, standardni crni mercedes 260D. Iz kola iskoi naoit mladi u uniformi porunika ratnog vazduhoplovstva. Dok je porunik davao taksisti novac, Voloa uskoi u taksi
i zalupi za sobom vrata.
Na podu taksija, tamo gde voza nije mogao da vidi, leao je primerak asopisa Nojes folk,23 nacistikog glasila za rasnu propagandu. Voloa podie asopis, ali ga nije itao.
Neki dripac podmetnuo poar u kanti za ubre ree taksista.
Hotel Adlon ree Voloa, i kola pooe.
Prelistavao je stranice asopisa, tek da proveri da li je unutra sakrivena utomrka koverta.
udeo je da je to pre otvori, ali je ipak ekao.
Kod hotela je izaao iz taksija, ali nije ulazio u zgradu. Proetao se kroz Brandenburku kapiju i
uao u park. U kronjama su izbijali novi, svetlozeleni listovi. Bio je topao proleni dan, i u park je
izalo mnogo sveta u popodnevnu etnju.
Voloa je imao utisak da e taj asopis da mu oprlji kou na ruci. Pronaao je tu i tamo zaklonjenu
klupu, i seo.
Otvorio je asopis i, sluei se njime kao zaklonom, otvorio utomrku kovertu.
Iz nje je izvadio neki dokument. Bila je to indigo-kopija, slova su bila pomalo bleda, ali itljiva.
Naslov je glasio:
Direktiva br. 21: Sluaj Barbarosa
Fridrih Barbarosa je bio nemaki car koji je predvodio Trei krstaki rat 1189. godine.
Tekst je poinjao ovako: Nemaki Vermaht mora biti spreman da, ak i pre zavretka rata protiv
Engleske, osvoji Rusiju u jednom brzo izvedenom ratnom pohodu.
Voloa primeti da oteano die. Ovo je bila prava bomba. pijun iz Tokija bio je u pravu, Staljin
nije. A Sovjetski Savez je u velikoj opasnosti.
Dok mu je srce tuklo kao ludo, Voloa prelete pogledom do samog kraja dokumenta. U potpisu je

stajalo: Adolf Hitler.

Brzo je pretrao stranice dokumenta, traei datum, da bi ga u jednom trenutku i pronaao. Invazija
je trebalo da pone 15. maja 1941.
Odmah do tog datuma Verner Frank je Voloa je prepoznao njegov rukopis olovkom dopisao:
Datum je pomeren na 22. jun.
O, boe, uspeo je izusti Voloa. Ovo je potvrda da e napada biti.
Vratio je dokument u kovertu, a potom i kovertu u asopis.
Ovo e sve promeniti.
Ustade s klupe i zaputi se natrag, u Sovjetsku ambasadu, da im saopti vest.

IX
U Akelbergu nije bilo eleznike stanice, pa su Karla i Frida biciklima sile na najbliem stajalitu,
udaljenom petnaestak kilometara.
Nosile su kratke pantalone, dempere i jednostavne sandale, a kosu su uplele u kike. Izgledale su
kao prave lanice Lige nemakih devojaka, Bund Dojer Medel, ili BDM. Takve devojke esto su biciklom ile na izlete. Jesu li na tim izletima radile jo neto sem to su okretale pedale, naroito uvee, u asketski opremljenim hostelima to je ve bio predmet brojnih nagaanja. Momci su, inae, govorili da to BDM, znai Bubi Drik Mir, to e rei Bejbi, daj mi.
Karla i Frida su prvo razgledale mapu, a onda krenule put Akelberga.
Karla je neprestano razmiljala o ocu. Znala je da nikada nee prevazii uasnutost koja ju je obuzela kad ga je zatekla onako divljaki prebijenog, na samrti. Danima je plakala. Ali pored tuge, oseala je jo neto: gnev. Nee se ona tek tako prepustiti tuzi. Neto e povodom toga i preduzeti.
Mod je, i sama smuena od bola, isprva pokuavala da ubedi Karlu da ne ide u Akelberg. Mua
sam izgubila, sin mi je u vojsci, ne elim da i moja ki stavlja ivot na kocku!, zavapila je jednom.
Posle sahrane, kad su oajanje i rastrojenost poeli da ustupaju mesto smirenijoj, dubljoj alosti,
Karla je upitala majku ta bi Valter oekivao od svoje keri. Mod je dugo razmiljala. Tek sutradan
joj je odgovorila: Oekivao bi od tebe da nastavi borbu.
Teko je bilo Mod da te rei prevali preko usana, ali obe su znale da je to istina.
Frida sa svojim roditeljima takav razgovor nije ni vodila. Njena majka, Monika, nekada davno je
volela Valtera, i njegova smrt ju je teko pogodila; bilo kako bilo, prestravila bi se da je znala ta
Frida radi. A njen otac, Ludi, zakljuao bi je u podrum. No njih dvoje su bili uvereni da Frida ide da
vozi bicikl. U najgorem sluaju, mogli su da posumnjaju da se sastaje s nekim neprimernim momkom.
Predeo je bio breuljkast, ali obe su bile u dobroj formi, i posle sat vremena sjurile su se niz padinu, u varoicu Akelberg. Karla je bila ispunjena slutnjom; upravo su bile kroile na neprijateljsku teritoriju.
Ule su u jedan kafe. Koka-kole nije bilo.
Nije vam ovo Berlin! odbrusi ena za ankom, ogorena kao da su traile da im orkestar svira
serenadu. Karla se pitala zato uopte neko kome su stranci toliko mrski vodi kafe.
Dobile su po au fante, nemakog proizvoda, i iskoristile priliku da vodom napune boce.
Nisu znale gde se tano nalazi bolnica. Morae da se raspitaju, ali Karlu je brinulo da e tako samo privui panju. Mesni nacisti bi mogli da se zainteresuju za neznanke koje se raspituju naokolo.
Dok su plaale, Karla ree:
Sa ostalima iz nae grupe trebalo bi da se sastanemo na raskrsnici kod bolnice. Kako da stignemo do tamo?

ena je izbegavala njen pogled. Nema ovde nikakve bolnice.

Zdravstvena ustanova Akelberg uporna je bila Karla, navodei naziv ispisan u zaglavlju pisma.
Mora da ima i neki drugi Akelberg.
Karli se uini da ena lae. Ba udno ree ona, pravei se naivna. Nadam se da nismo na
pogrenom mestu.
Gurale su bicikle glavnom ulicom. Nema mi druge, pomisli Karla; morau nekog da pitam.
Naoko bezopasni starac sedeo je na klupi ispred jedne kafane i uivao u popodnevnom suncu.
Gde je bolnica? upita ga Karla, prikrivajui teskobu razdraganim glasom.
Proe varo, pa onda skrene levo, i uzbrdo ree on. Al nemojte da ulazite unutra malo ih
je odande ivo izalo! dodade on, i zacereka se, kao da je ispriao alu.
Smernice jesu bile malice nejasne, ali posluie, zakljui Karla, donevi pritom odluku da nee
vie skretati na sebe panju postavljajui pitanja.
ena s maramom na glavi uhvati starca podruku. Ne obraajte panju na njega, ne zna ta govori
ree ona Karli, vidno zabrinuta. Pomogavi starom da ustane, ona ga potera plonikom. Dri jezik
za zubima, budalo matora promrmlja ona.
inilo se da ti ljudi podozrevaju ta se dogaa u njihovom komiluku. Sreom te su uglavnom reagovali nabusito i izbegavali saradnju. To bi moglo da znai kako nee bre-bolje otrati u policiju ili
nacistima.
Karla i Frida nastavie ulicom pa pronaoe hostel za mlade. U Nemakoj je bilo na hiljade takvih
mesta, osmiljenih da okupe upravo takve za kakve su se one izdavale sportski usmerenu mlade
eljnu aktivnog odmora na sveem vazduhu. Smestile su se. Hostel je bio jednostavan, s krevetima na
sprat, ali je zato bio jeftin.
Bilo je ve pozno popodne kad su na biciklima izale iz varoi. Posle jedno kilometar i po, dole
su do skretanja levo. Nikakvog znaka nije bilo, ali je put iao uzbrdo, i one pooe njime.
Karlu je sve jae obuzimala slutnja. Kako su se pribliavale cilju, sve im je tee bilo da se prave
nevete ako ih neko upita ta trae tu.
Prele su tako jo kilometar i po, a onda ugledale veliku kuu s vrtom. Nije, po svemu sudei, bilo
ni zida ni ograde, a put je vodio pravo do vrata. Ni tu nije bilo nikakvog znaka.
Karla se potajno nadala da e na vrhu brda ugledati zamak od zloslutnog sivog kamena, s reetkama na prozorima i gvoem okovanim vratima od hrastovine. Ali ovo je bila obina bavarska seoska
kua sa kosim krovom, drvenim balkonima i malom zvonarom. Ne ubijaju, valjda, decu na takvom
mestu? A i nekako je mala, za bolnicu. Tad Karla ugleda sa strane moderniji, dograeni deo, s visokim dimnjakom.
Sjahale su s bicikala i naslonile ih na zid. Karli se srce popelo u grlo dok su stepenitem prilazile
vratima. Kako to da nema uvara? Verovatno zato to niko nije tako ludo hrabar da doe ovamo i istrauje.
Nije bilo ni zvona ni zvekira, ali kad Karla gurnu vrata, ona se otvorie. Ula je unutra, Frida za
njom. Obrele su se u hladnom hodniku s kamenim podom i golim, u belo okreenim zidovima. Iz tog
hodnika ulazilo se u vie soba, ali sva vrata su bila zatvorena. Sredovena ena s naoarama upravo
je silazila niz iroko stepenite. Na sebi je imala elegantnu sivu haljinu. Da? ree ona.
Zdravo ree Frida nehajno.
ta radite to? Ne moe ovde tek tako da se ulazi.
Frida i Karla su imale spreman izgovor. Samo sam htela da posetim mesto gde mi je brat umro
ree Frida. Imao je petnaest godina...
Nije ovo javna ustanova! srdito odbrusi ena.

 Nego ta je? Frida je odgajana u bogatoj porodici, i nii slubenici nisu mogli da je zaplae.
Uto se iz jedne bone sobe pojavi medicinska sestra od devetnaestak leta i zagleda se u njih. ena
u sivoj haljini joj ree:
Sestro Kenig, otiite po her Remera, smesta.
Sestra se urno udalji.
Trebalo je najpre da piete ree ena.
Zar niste dobili moje pismo? ree Frida. Poslala sam ga glavnom lekaru. To nije bila istina;
Frida se dovijala.
Nismo primili takvo pismo! ena je oigledno znala da Fridin neuveni zahtev nikako i ne bi
mogao da proe neopaen.
Karla je oslukivala. Neka udna tiina vladala je na tom mestu. Ona je ve imala posla sa fiziki i
mentalno hendikepiranim osobama, to odraslim, to decom, i znala je da one retko ute. ak i kroz
sva ta zatvorena vrata uli bi se krici, smeh, pla, glasovi povieni u znak protesta, beslovesno buncanje. A nije se ulo nita. Ova kua je vie liila na mrtvanicu.
Frida oproba novu taktiku. Moda moete da mi kaete gde je grob moga brata. Volela bih da ga
posetim.
Nema ovde grobova. Imamo pe za spaljivanje ree ona, pa se odmah ispravi. Postrojenje za
kremaciju.
Primetila sam dimnjak ree Karla.
ta je s pepelom moga brata? upita Frida.
Bie vam poslat u dogledno vreme.
Nemojte ga pomeati s pepelom ostalih, neete?
ena pocrvene, i Karla pomisli kako tu sigurno meaju pepeo, raunajui da to ionako niko nee
znati.
Ponovo se pojavi sestra Kenig, a za njom i pleati mukarac u beloj bolnikoj uniformi.
A, Romere ree ena. Molim te, isprati ove devojke.
Samo trenutak ree Frida. Jeste li sigurni da pravilno postupate? Samo sam elela da vidim
mesto gde mi je umro brat.
Sasvim sam sigurna.
Onda vam nee smetati da mi kaete kako se zovete.
ena je oklevala na trenutak. Frau mit. A sad, molim vas, idite.
Remer poe prema njima pretei.
Idemo ree Frida ledenim glasom. Nemamo nameru da her Remeru damo povoda da nas zlostavlja.
ovek promeni pravac kretanja i otvori im vrata.
Izale su, sele na bicikle, i odvezle se niz kolski prilaz. Misli da nam je poverovala? upita
Frida.
Potpuno ree Karla. Nije nas ak ni pitala kako se zovemo. Da je posumnjala da laemo,
smesta bi pozvala policiju.
Ali ni mi nismo bogzna ta saznale. Videle smo dimnjak. No nismo nale nita to bismo mogle
nazvati dokazom.
Karla je bila gotovo utuena. Pronai dokaze nije tako lako kao to bi ovek pomislio.
Vratile su se u hostel. Umile su se, presvukle i izale da neto pojedu. Jedini kafe u varoici bio je
onaj s namorastom vlasnicom. Pojele su palainke od krompira s kobasicom. Kasnije su otile do
varoke kafane. Naruile su pivo i veselo se smeile ostalim gostima, ali niko nije eleo da razgovara

s njima. To je ve samo po sebi bilo sumnjivo. Svugde su ljudi bili obazrivi kad neko doe sa strane,
jer svako je mogao biti nacistiki dounik. Uprkos svemu, Karla se pitala koliko ima takvih varoi
gde dve mlade devojke mogu da provedu sat vremena u kafani a da niko ne proba ni da flertuje s njima.
U hotel su se vratile s namerom da rano legnu. Karla nije mogla da smisli ta bi jo tu moglo da se
uini. Sutradan e se praznih ruku vratiti kui. Nije mogla da veruje, eto, da zna za ta strana ubistva i
da ne moe da ih sprei. Nemo ju je toliko bolela da joj je dolo da vriti.
Palo joj je na pamet da bi frau mit ako se ena zaista tako zove mogla i naknadno da razmilja
o dvema posetiteljkama. Isprva, ona je Karlu i Fridu prihvatila tako kako su joj se one predstavile,
ali moda e se kasnije u njoj probuditi sumnja, pa e pozvati policiju, za svaki sluaj. Ukoliko do
toga doe, Karlu i Fridu nee biti teko nai. Samo je petoro ljudi bilo odselo u hostelu te noi, njih
dve i jo trojica mukaraca. Premrle od straha, oekivale su da e svaki as zauti zlokobno kucanje
na vratima.
Ukoliko ih budu sasluavali, jednim delom drae se istine i rei da su Fridin brat i Karlino kume
umrli u Akelbergu, te da su htele da posete njihove grobove, ili da bar vide mesto gde su oni umrli,
da se zadre tu nekoliko minuta i odaju im poast. Moda bi lokalna policija i nasela na tu priu. Ali
ako bi pozvali Berlin, brzo bi ustanovili vezu s Valterom fon Ulrihom i Vernerom Frankom, koje je
Gestapo isleivao zbog postavljanja nepodobnih pitanja u vezi sa Akelbergom. A tada bi Karla i Frida bile u nevolji do gue.
Dok su se pripremale da legnu u oigledno neudobne krevete, neko pokuca na vrata.
Karli je stalo srce. Setila se ta je Gestapo uinio njenom ocu. Znala je da ona nei podneti muenje. Za samo dva minuta navela bi im imena i prezimena sve Dece svinga koju je poznavala.
Frida, koja se nije toliko preputala mati, ree: Nemoj da izgleda toliko uplaeno! pa otvori
vrata.
Nije to bio Gestapo, ve jedna mala, lepukasta, plavokosa devojka. Karla je tek posle asak-dva
shvatila da je to sestra Kenig, samo bez uniforme.
Moram da razgovaram s tobom ree ona. Bila je uzrujana, bez daha, u suzama.
Frida je pozva da ue. Devojka je sela na donji krevet i obrisala oi rukavom haljine. A onda ree:
Ne mogu vie da to drim u sebi.
Karla okrznu pogledom Fridu. Obema je isto bilo na pameti.
ta to, sestro Kenig?
Zovem se Ilza.
Ja sam Karla, a ovo je Frida. ta si htela da kae, Ilza?
Ilza progovori tako tiho da su je jedva ule.
Mi ih ubijamo ree.
Karla ostade bez daha. Nekako je uspela da kae:
U bolnici?
Ilza klimnu glavom. One jadne ljude to ih dovoze u sivim autobusima. Decu, pa ak i bebe, i
starce, babe. Svi su oni vie-manje bespomoni. Ponekad su u groznom stanju, balave i unereuju se,
ali ta oni tu mogu, a neki su, opet, tako slatki, tako nevini. Ali razlike nema: ubijamo ih sve.
Kako to radite?
Injekcijama morfijum-skopolamina.
Karla klimnu glavom. Bio je to standardni anestetik, smrtonosan u prekomernim dozama. A ta bi
sa onom specijalnim leenjem na koje su navodno slati?
Ilza je vrtela glavom. Nema tu nikakvog specijalnog leenja.

 Ilza ree Karla da raistimo jedno. Jel oni ubijaju sve pacijente koji dou ovamo?
Sve.
im pacijenti stignu?
Za dan, najvie dva.
Karla je to i sama slutila, ali bez obzira na to ogoljena istina je bila zastraujua, i njoj pripade
muka.
Minut kasnije, Karla ree:
Ima li sada tamo pacijenata?
ivih nema. Danas posle podne trebalo je da im damo injekcije. Zato se frau mit bila onako
uplaila kad ste se vi tamo uetale.
A to strancima ne oteate pristup zgradi?
Oni misle da bi, kad bi oko bolnice postavili strau i ogradili sve bodljikavom icom, postalo
oigledno da se unutra dogaa neto naopako. U svakom sluaju, pre vas niko nije pokuao da doe.
Koliko je ljudi danas ubijeno?
Pedeset dvoje.
Karla se najeila. Danas posle podne u bolnici je ubijeno pedeset dvoje ljudi, i to otprilike kad
smo mi bile tamo?
Da.
I oni su sad svi mrtvi, znai?
Ilza klimnu glavom.
U Karlinoj glavi se zaela nova zamisao, i ona vrsto rei da je sprovede u delo. Hou to da vidim ree ona.
Ilza se vidno uplaila. Kako to misli?
Hou da uem u bolnicu i vidim te leeve.
Ve ih spaljuju.
Onda hou to da vidim. Moe li nekako da nas uvede?
Veeras?
Sad odmah.
O, boe!
Ti nita ne mora da radi ree joj Karla. Ve si pokazala da si hrabra, samim tim to si dola
da razgovara s nama. Ukoliko ne eli nita vie da uini, razumeemo. No ako nameravamo da stavimo taku na ovo, treba nam dokaz.
Dokaz.
Da. Vidi, vlada se ovog projekta stidi zato se na njemu i radi u tajnosti. Nacisti znaju da obini
Nemci ne bi tolerisali ubijanje dece. Ljudi e radije poverovati da se to ne dogaa, a i lake im je da
neto odbace kao puku glasinu, naroito ako vest uju od mlade devojke. Zato emo morati da im dokaemo.
Tako, znai. Na lepom Ilzinom licu sada se ogledala turobna odlunost. Dobro, onda. Poveu vas.
Karla ustade. Kako inae ide do tamo?
Biciklom. Tu mi je, napolju.
Onda emo sve tri biciklom.
Izaoe iz hostela. Ve se bilo smrklo. Nebo je bilo delimino oblano, a sjaj zvezda slabaan.
Ukljuie svetla na biciklima kad ostavie za sobom varo i krenue uzbrdo. im su iz daljine ugledale bolnicu, one iskljuie svetla i produie peice, gurajui bicikle. Ilza ih je vodila umskom sta-

zom kojom se stizalo do zadnje strane kue.

Karla oseti neprijatan miris, neto nalik na automobilske izduvne gasove. Poe da njuka.
Pe za spaljivanje proaputa Ilza.
O, ne!
Sakrile su bicikle u estar pa se priunjale zadnjim vratima. Bila su otkljuana. Devojke uoe.
Hodnici su bili jarko osvetljeni. Nije bilo nijednog senovitog oka; celo to mesto bilo je osvetljeno upravo kao da je zaista re o bolnici. Kad bi neko naiao, ne bi mogle da se sakriju. Po njihovoj
odei odmah bi se videlo da su uljezi. ta bi onda uinile? Pobegle bi, verovatno.
Ilza je brzo koraala hodnikom, skrenula za ugao, pa otvorila jedna vrata.
Ovuda proaputa ona.
I one uoe.
Frida ciknu od uasa i pokri rukom usta.
O, boe sauvaj! proaputa Karla.
U velikoj, hladnoj prostoriji bilo je tridesetak mrtvaca, i svi su leali na leima, na stolovima, nagi. Neki su bili debeli, neki mravi; bilo ih je starih i smeuranih, ali i dece, ak i beba od oko godinu
dana. Nekoliko njih imalo je fizike deformitete, ali veina je, naoko, normalno izgledala.
Svakome je na nadlaktici leve ruke bio zalepljen mali flaster, gde su dobili injekcije.
Karla je ula kako Frida tiho plae.
Ona se pribra. Gde su ostali? proapta.
Ve su ih otpremili do pei odvrati Ilza.
Zaue uto glasove s druge strane dvostrukih vrata na suprotnom kraju prostorije.
Nazad ree Ilza.
Izaoe u hodnik. Karla zatvori vrata, ali ne sasvim, tako da su mogle da vire. Ugleda her Remera i
jo jednog oveka kako ulaze kroz ona vrata prekoputa gurajui bolnika kolica.
Nisu ni pogledali u Karlinom pravcu. Raspravljali su neto o fudbalu. Ona u kako Remer govori:
Ima devet godina kako smo osvojili prvenstvo. Pobedili smo Ajntraht iz Frankfurta sa dva-nula.
Da, ali polovina najboljih igraa su vam bili Jevreji, a njih sad vie nema.
Karla je shvatila da razgovaraju o minhenskom Bajernu.
Vratie se stari dani ree Remer samo je vano da naemo pravu taktiku.
Nastavljajui raspravu, njih dvojica prioe stolu na kojem je leala debela ena. Dohvatie je
pod mike i ispod kolena, pa je bez imalo obzira prebacie na kolica, hukui od napora.
Odgurae zatim kolica do drugog stola, pa drugi le prebacie preko prvoga.
Kad su tako naslagali tri beivotna tela, izgurae kolica napolje.
Idem za njima ree Karla.
Prola je kroz mrtvanicu i stigla do onih dvostrukih vrata, a Frida i Ilza sledile su je u stopu. Prele su u deo zgrade koji je vie liio na industrijski pogon nego na bolnicu; zidovi su bili mrki, pod
betonski, a bilo je tu i plakara i stalaa sa alatom.
Provirile su iza ugla.
Pred njihovim oima ukaza se velika prostorija, nalik garai, s bletavim svetlom, ali sa mnogo senovitih kutaka. Vazduh je bio topao, i zaudaralo je, pomalo, kao u kuhinji. U samom sreditu stajala je
elina kutija dovoljno velika da u nju stane automobil. Metalna kupola uzdizala se od vrha te kutije
pa navie, kroz tavanicu. Karli tog asa postade jasno da je pred njom pe.
Dva oveka podigoe telo s kolica i prebacie ga na elinu pokretnu traku. Remer pritisnu dugme
na zidu. Traka se pokrenu, vrata se otvorie, i le upade u pe.
Na pokretnu traku stavili su novi le.

Karli je to bilo dovoljno.

Ona se okrenu i dade devojkama znak da je vreme za povratak. Frida nalete na Ilzu, koja i mimo
svoje volje kriknu. Sve tri stadoe kao ukopane.
ta to bi? zaue Remerov glas.
Duh odgovori onaj drugi.
Nemoj da se ali tako! Remeru je podrhtavao glas.
Hoe li da uzme taj le za drugi kraj i podigne ga ve jednom?
Evo, evo.
Tri devojke pohitae natrag kroz mrtvanicu. Kad je ugledala preostala tela, Karla se raalosti setivi se Adinog Kurta. I on je leao tu, sa flasterom na ruci, i onda su ga prebacili na pokretnu traku i
otarasili ga se kao kese sa smeem. Ali, Kurte, seanje na tebe ivi, pomisli Karla.
Izale su u hodnik. Kad su skrenule ka zadnjim vratima, zaue bat koraka i glas frau mit:
to li su se ona dvojica tako zadrala?
One potrae hodnikom i izaoe napolje. Mesec je bio na nebu, u parku se videlo gotovo kao po
danu. Karla ugleda onaj estar gde su bile sakrile bicikle ima dotle dvestotinak metara, a treba prei preko travnjaka.
Frida izae poslednja i, u urbi, pusti vrata da se s treskom zatvore.
Karla je razmiljala brzo. Frau mit e verovatno doi da proveri otkud ta buka. Njih tri moda i
nee stii do onog gustia pre nego to ona otvori vrata. Moraju da se sakriju.
Ovuda! prosikta Karla pa zamae za ugao kue. One dve za njom.
Priljubile su se uza zid. Karla zau kako se otvaraju vrata i zadra dah.
Dugo je vladala tiina. A onda frau mit promrmlja i vrata se opet zalupie.
Karla proviri iza ugla. Frau mit je otila.
Tri devojke potrae preko travnjaka i domogoe se bicikala.
Gurale su bicikle umskom stazom, pa izbile na put. Onda ukljuie svetla, sedoe na bicikle i pooe ka varoi. Karla je treperila od uzbuenja. Uspele su da pobegnu!
Kako su se pribliavale varoi, pobedniko oseanje smenie praktinija pitanja. A ta su one to
tano postigle? ta im dalje valja initi?
Moraju nekome da ispriaju ta su videle. Karla samo nije bila sigurna kome. Nekoga e, u svakom sluaju, morati da ubede. Hoe li im ljudi verovati? to je vie o tome razmiljala, bila je sve
nesigurnija.
Kad su stigle do hostela i sjahale s bicikala, Ilza ree:
Hvala bogu te se ovo zavrilo. U ivotu se toliko nisam uplaila.
Nije se jo zavrilo ree Karla.
Kako to misli?
Nee se zavriti sve dok im ne zatvorimo tu bolnicu, i sve ostale nalik njoj.
A kako?
Ti nam treba ree joj Karla. Ti si dokaz.
I bojala sam se da e to rei.
Hoe li poi s nama, sutra, kad krenemo natrag za Berlin?
Ilza je dugo utala, a onda ree:
Hou, poi u.

Voloi Pekovu je bilo drago to je opet kod kue. Bili su to oni najlepi letnji dani u Moskvi, sunani i topli. U ponedeljak, 30. juna, vratio se u sedite Obavetajne slube Crvene armije pored aerodroma Hodinka.
I Verner Frank i pijun iz Tokija bili su u pravu: Nemaka je napala Sovjetski Savez 22. juna. Voloa i osoblje Sovjetske ambasade u Berlinu vratili su se u Moskvu, ko vozom, ko brodom. Voloa je
bio u povlaenoj grupi, i vratio se bre od veine; neki su jo bili u putu.
Sada je tek Voloa shvatio koliko ga je boravak u Berlinu iscrpljivao. Nacisti su bili zamorni
onako ubeeni u pravinost svog poslanja i skloni trijumfalizmu. Ponaali su se kao pobedniki fudbalski tim na zabavi posle utakmice; sve pijaniji i dosadniji, a nikako nee da pou kuama. Smuili
su mu se.
Neki bi, moda, rekli da je slino bilo i u Sovjetskom Savezu, s njegovom tajnom policijom, krutim pravoverjem i puritanskim stavovima prema takvim uicima kao to su apstraktno slikarstvo ili
moda. Nisu bili u pravu. Komunizam je jo bio u povoju, i na putu ka pravednom drutvu se i greilo.
Zastranjivanje je svakako predstavljao NKVD, sa svojim sobama za muenje, i bio je to rak u telu
komunizma. Jednoga dana bie odstranjen hirurkim putem. Ali verovatno ne dok traje rat.
Slutei da e izbiti rat, Voloa je jo odavno opremio svoje berlinske pijune radio-stanicama i ifarnicima. Nikada nije bilo tako vano imati aicu smelih antinacista koji e Sovjetima prosleivati
informacije. Pre nego to je otiao iz Berlina, unitio je sve zapise o njihovim imenima i adresama,
sad su postojali samo u njegovoj glavi.
Roditelje je zatekao ive i zdrave, premda je otac izgledao uzrujan; njegovo zaduenje je bilo da
pripremi Moskvu za napade iz vazduha. Voloa je otiao da se vidi sa sestrom Anjom, njenim muem
Iljom Dvorkinom i blizancima, osamnaestomesenim Dmitrijem, zvanim Dimka, i Tatjanom Tanjom.
Voloi se, naalost, uini da njihov otac izgleda isto onako pacovski i podlo kao i ranije.
Poto je kod kue proveo jedan prijatan dan, a onda se i dobro naspavao u svojoj staroj sobi, bio
je spreman da se vrati na posao.
Proao je kroz detektor metala na ulazu u zgradu Obavetajne slube. Poznati hodnici i stepenita
su ga dirnuli, iako su bili bezbojni i krajnje jednostavni. Dok je hodao kroz tu zgradu bezmalo je oekivao da e mu ljudi prilaziti i estitati; mnogi sigurno znaju da je upravo on potvrdio postojanje operacije Barbarosa. No niko mu nije priao; moda zbog diskrecije.
Uao je u veliku, otvorenu prostoriju punu daktilografkinja i arhivara, pa se obratio eni na prijavnici:
Zdravo, Nika jo si tu?
Dobro jutro, kapetane Pekov ree ona, ne tako srdano kako se on nadao. Pukovnik Lemitov
bi eleo odmah da vas vidi.
Kao ni Voloin otac, ni Lemitov nije bio dovoljno vana linost da bi stradao u velikoj istki s kraja tridesetih, tako da je sada unapreen na mesto svog zlosrenog prethodnika. Voloa nije znao mnogo o istki i bilo mu je teko da poveruje kako je ba toliko viih oficira bilo u toj meri nelojalno da
zaslui takvu kaznu. Pritom, nije ni znao u emu se tano kazna sastojala. Moda su ti ljudi u izgnanstvu, u Sibiru, ili ame u nekom zatvoru, ili su pobijeni. Voloa je znao samo toliko da im se izgubio
svaki trag.
On je sada u velikoj kancelariji na kraju glavnog hodnika dodade Nika.
Voloa je proao kroz veliku prostoriju, klimnuvi usput glavom i nasmeivi se jednom ili dvojici
poznanika, ali opet ga obuze oseaj da ga nisu doekali kako je oekivao kao heroja. Pokucao je na
Lemitovljeva vrata, u nadi da bi ef mogao da mu koliko-toliko objasni zato je to tako.
Slobodno.

Voloa je uao, salutirao, i zatvorio vrata za sobom.

Dobro nam se vratio, kapetane. Lemitov zaobie sto. Meu nama, sjajno si obavio posao u
Berlinu. Hvala ti.
Poastvovan sam, drue pukovnie ree Voloa. Ali zato da to bude meu nama?
Zato to si protivureio Staljinu. On podie ruku da predupredi negodovanje. Staljin, naravno, ne zna da si to bio ti. Ali svejedno, ljudi su ovde uzrujani, posle istke, i ne vole da ih dovode u
vezu s bilo kim ko skrene s partijske linije.
A ta je trebalo da uradim? upita Voloa u neverici. Da aljem pogrene podatke?
Lemitov je odluno klimao glavom. Postupio si ispravno, nemoj pogreno da me shvati. I ja sam
te uzeo u zatitu. Samo nemoj oekivati da e se ljudi prema tebi odnositi kao prema najboljem meu
najboljima.
Dobro odvrati Voloa. Stvari su stajale jo gore nego to je zamiljao.
Sad bar ima zasebnu kancelariju. Trea vrata od moje. Morae malo da nadoknadi proputeno, otii e ti na to dan ili dva.
Voloa zakljui da je time razgovor zavren. Razumem, drue pukovnie ree on, salutira i ode.
Njegova kancelarija nije bila luksuzna sobiak bez tepiha ali je bar u njoj bio sam. Izgubio je
pojam o napredovanju nemakih trupa, poto je bio zaokupljen time da to pre stigne kui. Prestao je
da se bavi svojim razoaranjem neko vreme i poeo da ita izvetaje koje su vojni komandanti slali s
bojita posle prve nedelje rata.
to je due itao, bio je sve neuteniji.
Crvena armija je napad doekala nespremna.
Koliko god se to inilo nemoguim, njegov sto bio je zatrpan dokazima.
Dana 22. juna, kad su Nemci napali, mnoge isturene jedinice Crvene armije nisu imale bojeve municije.
I to nije bilo sve. Avioni su bili uredno poreani po pistama, bez ikakve kamuflae, tako da je Luftvafe samo u prvih nekoliko sati rata unitio hiljadu dvesta sovjetskih letelica. Vojne jedinice gurnute
su pred nadirue nemake snage, a da pritom nisu bile valjano naoruane, bez podrke iz vazduha i
obavetajnih podataka o neprijateljskim poloajima. Upravo zato su potpuno unitene.
to je najgore, Staljinovim trajnim nareenjem zabranjeno je bilo povlaenje svim pripadnicima
Crvene armije. Svaka jedinica morala je da se bori do poslednjeg oveka, a od oficira se oekivalo
da izvre samoubistvo kako ne bi ivi pali neprijatelju u ruke. Trupama, takoe, nije bilo dozvoljeno
da se pregrupiu na novim, jaim odbrambenim poloajima. Zato se svaki poraz pretvarao u pokolj.
Crvena armija je, usled svega toga, imala velike gubitke u ljudstvu i naoruanju.
Staljin je prenebregao i upozorenje tokijskog pijuna, i potonju potvrdu Vernera Franka. ak i kad
je napad ve bio poeo, Staljin je u prvi mah izriito tvrdio da je re o provokaciji kojoj su nemaki
oficiri pribegli bez Hitlerovog znanja, jer Hitler bi, svakako, stao tome u kraj im bi saznao ta se deava.
Do trenutka kad je postalo nesporno da nije re ni o kakvoj provokaciji, ve o najveoj invaziji u
istoriji ratovanja, Nemci su ve bili zauzeli isturene sovjetske poloaje. Posle nedelju dana prodrli
su oko etiristo osamdeset kilometara u sovjetsku teritoriju.
Bila je to katastrofa ali Voloi je najtee padalo upravo to to je katastrofa mogla biti izbegnuta.
I nije bilo sumnje ko je za sve kriv. Sovjetski Savez je bio zemlja samovlaa. Samo je jedan ovek donosio odluke: Josif Staljin. A on je pogreio tvrdoglavo, tupavo, katastrofalno. I sada je njegova zemlja bila u smrtnoj opasnosti.
Do toga asa Voloa je verovao da je sovjetski komunizam prava ideologija, na koju senku baca

samo tajna policija, NKVD. Sada je, meutim, uvideo da riba smrdi od glave. Berija i NKVD ne bi
ni postojali da to Staljin nije dozvolio. Staljin je bio smetnja na putu ka pravom komunizmu.
Kasno tog popodneva, dok je Voloa kroz prozor posmatrao suncem obasjanu pistu, razmiljajui o
svemu to je upravo saznao, u posetu mu doe Kamen. Pre etiri godine zajedno su, kao porunici,
zavrili akademiju, kada su, sa jo dvojicom kolega, bili cimeri. Tada je Kamen bio pravi pajac, sprdao se sa svima, odvano se podsmevajui ak i uskogrudom sovjetskom pravoverju. U meuvremenu se bio ugojio, a i uozbiljio. Pustio je crne brie nalik onima koje je nosio ministar inostranih poslova Molotov, moda da bi izgledao zrelije.
Kamen zatvori vrata za sobom i sede. Iz depa je izvadio igraku, limenog vojnika na navijanje.
Navio je klju i spustio igraku na Voloin sto. Vojnik je mahao rukama kao da marira, a mehanizam,
kao kod asovnika, buno je angrljao dok se odmotavao.
Kamen tiho prozbori:
Staljina niko nije video dva dana.
Voloa tad uvide da je onaj vojnik na navijanje tu da bi zagluio ureaj za prislukivanje, koji su
mu moda ugradili u kancelariju.
Kako misli, niko ga nije video?
U Kremlj nije dolazio, a na telefon se ne javlja.
Voloa se zbunio. Voa nacije ne moe tek tako da nestane. Pa ta radi?
Niko ne zna. Vojnik prestade da angrlja. Kamen ga navi opet, pa ga pusti da marira. U subotu uvee, kad je uo da su Nemci opkolili Sovjetsku armijsku grupu Zapad, rekao je: Sve je izgubljeno. Odustajem. Lenjin je utemeljio ovu dravu, a mi smo je unitili. Potom je otiao u Kuncevo. Staljin je imao kuu nedaleko od varoi Kuncevo, na obodu Moskve. Jue se nije pojavio u
Kremlju kao i obino oko podneva. Kad su telefonirali u Kuncevo, niko se nije javio. Danas, ista pria.
Voloa se nagnu blie. Da nije pretrpeo... pitanje dovri apatom ...nervni slom?
Kamen nemono rairi ruke. Ne bi me zaudilo. Insistirao je, uprkos svim dokazima, da nas Nemaka nee napasti tokom etrdeset prve, a vidi sad.
Voloa klimnu glavom. Sve je to imalo smisla. Staljin je dozvoljavao da ga u zvaninim prilikama
nazivaju Ocem, Uiteljem, Velikim voom, Preobraziteljem prirode, Velikim kormilarom, Genijem
oveanstva, Najveim genijem svih vremena i naroda. No sada je dokazano, ak ni on to nije mogao
da ospori, da je bio u zabludi, dok su svi ostali bili u pravu. U takvim okolnostima ljudi su skloni samoubistvu.
Kriza je bila jo gora nego to je Voloa mislio. Ne samo to je Sovjetski Savez napadnut, i to gubi rat ve je pritom ostao bez vostva. To mora da je bio najopasniji trenutak jo od Revolucije naovamo.
No da li je to, u isti mah, bila i prilika da se neto uini? Prilika da se ratosiljaju Staljina?
Poslednji put Staljin je tako ranjivo izgledao 1924, kad je proitan Lenjinov testament, u kojem je
pisalo da Staljin nije podesna linost za sprovoenje vlasti. Kad je preiveo tu krizu, inilo se da je
Staljinova mo neprikosnovena, ak i kad su Voloa je sad to jasno uviao njegove odluke bile na
samoj ivici ludila: istke, grubi propusti u paniji, imenovanje sadiste Berije za efa tajne policije,
pakt s Hitlerom. Je li ova vanredna situacija prilika da ga, konano, zbace s vlasti?
Svoje uzbuenje Voloa je krio i od Kamena i od ostalih. Dok se, pri blagoj svetlosti letnje veeri,
vozio kui autobusom, prepustio se mislima. Vonju je usporavao konvoj kamiona natovarenih protivavionskim oruem verovatno ga razmeta upravo njegov otac, zaduen za odbranu Moskve od napada iz vazduha.

Moe li se Staljin svrgnuti?

Pitao se koliko li je njih u Kremlju u tom asu postavljalo sebi isto to pitanje.
Uao je u zgradu u kojoj su stanovali njegovi roditelji, vladinu desetospratnicu, koju je od Kremlja
delila samo reka Moskva. Roditelji su bili izali, ali tu je bila njegova sestra s blizancima Dimkom i
Tanjom. Mali Dimka je imao tamne oi i kosu. Crvenom olovkom je neto vrljao po starim novinama. Devojica je imala iste one prodorne plave oi kakve su imali Grigorij i kako su ljudi govorili
Voloa. Mala je odmah pokazala Voloi svoju lutku.
Bila je tu i Zoja Vorocinceva, zadivljujue lepa fiziarka koju je Voloa poslednji put video pre
etiri godine, pre no to je otputovao za paniju. Obe su gajile ljubav prema ruskoj narodnoj muzici;
zajedno su ile na recitale, a Zoja je svirala gudok, violinu sa tri ice. Ni jedna ni druga nisu sebi mogli da priute fonograf, ali je Grigorij imao taj ureaj, te su sad njih dve sluale plou nekog orkestra
balalajki. Grigorij nije bio naroiti ljubitelj muzike, ali mu se dopala ta ploa s veselom muzikom.
Zoja je na sebi imala letnju haljinu s kratkim rukavima, svetlu poput svojih oiju. Kad ju je Voloa
ljubazno zapitao kako je, odseno mu je odgovorila:
Mnogo sam ljuta.
Postojalo je u tom trenutku sijaset razloga da svaki Rus bude ljut.
A zato? upita je Voloa.
Zato to je moje istraivanje u oblasti nuklearne fizike prekinuto. Svi naunici s kojima saraujem rasporeeni su na druge zadatke. Ja sad, tako, radim na poboljanju dizajna nianskih sprava za
bombardere.
To se Voloi uinilo vrlo razumno. Pa u ratu smo, na kraju krajeva.
Ne razume ree ona. Sluaj. Kad uranijum proe kroz fisiju, oslobaaju se neizmerne koliine energije. Mislim, neizmerne. Mi to znamo, kao to znaju i naunici na Zapadu itali smo njihove
radove u naunim asopisima.
A opet, problem nianskih sprava za bombardere sad se namee kao hitnije pitanje.
Taj proces, fisija, moe se upotrebiti za proizvodnju bombi koje bi bile stoput jae od svega to
bilo ko ima danas produi Zoja ljutito. Jedna nuklearna eksplozija mogla bi da sravni Moskvu sa
zemljom. ta ako Nemci naprave takvu bombu, a mi je jo nemamo? Bilo bi to kao da oni imaju puke, a mi samo maeve!
No postoje li uopte razlozi da verujemo kako naunici u drugim zemljama rade na fisionoj bombi? upita Voloa sumnjiavo.
Uvereni smo da postoji. Sm pojam fisije odmah navodi na pomisao o pravljenju bombe. Mi smo
o tome ve razmiljali a to ne bi i oni? Ali ima tu jo neto. Oni su svoje prve rezultate objavljivali u asopisima a onda su, pre jedno godinu dana, najednom prestali. Od prole godine, negde ba u
ovo vreme, do danas nije objavljen nijedan novi nauni rad o fisiji.
A ti si uverena da su politiari i generali na Zapadu shvatili vojni potencijal tih istraivanja, te
da ih zato otada sprovode u tajnosti?
Drugi razlog mi ne pada na pamet. A opet, mi ovde, u Sovjetskom Savezu, nismo jo ni poeli da
istraujemo mogunosti uranijuma.
Hmm... Voloa se napravi kao da sumnja u sve to, iako je zapravo ustanovio da pria deluje i
te kako uverljivo. ak i Staljinovi najvei potovaoci grupa kojoj je pripadao i Voloin otac Grigorij nisu se predstavljali kao poznavaoci nauke. A jednom samodrcu nije bilo teko da prenebregne
bilo ta to bi u njemu probudilo nelagodu.
Priala sam ja tvom ocu o tome nastavi Zoja. On mene slua, ali njega ne slua niko.
I ta e sad?

 A ta u? Napraviu dozlaboga dobru niansku spravu za nae vazduhoplovce i nadau se najboljem.

Voloa klimnu glavom. Svideo mu se njen stav. I ta devojka mu se sviala. Bila je pametna i impulsivna, i milina je bila gledati je. Pitao se da li bi ila s njim u bioskop.
Razgovor o fizici podsetio ga je na Vilhelma Fruncea, koji mu je bio najbolji drug na berlinskoj
Mukoj akademiji. Prema reima Vernera Franka, Vili je sada bio briljantan fiziar, a studirao je u
Engleskoj. Moda e on neto znati o toj fisionoj bombi kojom je Zoja toliko zaokupljena. A ako je i
dalje komunista, mogao bi Vili da mu i ispria to to zna. Voloa obea sebi da kasnije poalje telegram odseku Obavetajne slube Crvene armije u ambasadi u Londonu.
Uto uoe njegovi roditelji. Otac je bio u uniformi, majka je nosila kaput i eir. Prisustvovali su
jednoj od onih bezbrojnih, beskrajnih ceremonija do kojih je vojska toliko drala; Staljin je insistirao
da se s takvim obredima nastavi uprkos nemakom napadu, jer takve parade su dobre za moral.
Gugutali su, najpre, nekoliko minuta s blizaniima, ali videlo se da je otac rasejan. Promrmljao je
neto o nekom telefonskom pozivu i otiao pravo u radnu sobu. Majka poe da priprema veeru.
Voloa je razgovarao u kuhinji sa tri ene, ali je jedva ekao da popria sa ocem. Nasluivao je
povod tog oevog hitnog telefonskog poziva ili neko upravo kuje plan kako da zbaci Staljina s vlasti, ili pak pokuava to da sprei, i to verovatno ovde negde, u ovoj zgradi.
Nekoliko minuta kasnije, odluio je da se izloi riziku od oevog gneva i da ga prekine u radu. Ali
otac je upravo izlazio. Moram do Kunceva ree on.
Voloa je silno eleo da sazna ta se dogaa. Zato? upita on oca.
Grigorij je preao preko pitanja. Zvao sam da mi poalju kola, ali ofer mi je otiao kui. Mogao
bi ti da me poveze.
Voloa je sav cepteo. Nikada jo nije bio u Staljinovoj dai. A sada e otii tamo, u trenutku najdublje krize.
Hajdemo ree mu otac nestrpljivo.
Iz hodnika su se pozdravili sa ostalima i izali.
Grigoriju je bio dodeljen crni ZIS 101-A, sovjetska kopija amerikog pakarda, s trostepenim automatskim menjaem. Dostizao je maksimalnu brzinu od oko sto trideset kilometara na as. Voloa sede
za volan i njih dvojica pooe.
Vozio je kroz Arbat, deo grada nastanjen zanatlijama i intelektualcima, pa izbio na Moajski autoput, to vodi na zapad.
Zvao te drug Staljin? upita oca.
Ne. Staljin je izolovan ve dva dana.
To sam i ja uo.
Stvarno? A trebalo je da bude tajna.
Teko je takvu tajnu sauvati. ta se sad deava?
Nas nekoliko idemo u Kuncevo, da ga posetimo.
Voloa sad postavi kljuno pitanje:
Koja je svrha posete?
Najpre da vidimo da li je iv.
A zar bi uopte bilo mogue, pitao se Voloa, da nije iv a da to niko ne zna. Teko. A ta ako je
iv?
Ne znam. ta god da se desi, drae mi je da budem tamo i lino vidim nego da saznam kasnije.
Ureaji za prislukivanje nisu bili delotvorni u kolima u pokretu, i Voloa je to znao mikrofon je
hvatao samo zvuk motora pa je otuda i bio siguran da ih niko nee uti. Ipak, ispuni ga strah dok je

izgovarao ono to se niije smelo ni pomisliti:

Da li bi Staljin mogao da bude zbaen?
Rekao sam ti, ne znam srdito odbrusi otac.
Voloa je sada sav treptao. Takvo pitanje iziskivalo je kategorino poricanje. Sve ostalo moglo se
protumaiti kao da. Njegov otac je, dakle, priznao da postoji mogunost da je sa Staljinom gotovo.
Kao vulkanski oganj buknu nada u Voloinom srcu. Zamisli kako bi to bilo! ree on radosno.
Nema vie istki! Radni logori e biti pozatvarani. Mlade devojke niko vie nee odvoditi sa ulice
da bi ih silovali pripadnici tajne policije.
Oekivao je, bar donekle, da e ga otac prekinuti u pola rei, ali Grigorij ga je samo sluao, poluzatvorenih oiju. Voloa produi:
Glupe fraze trockistiko-faistiki pijun nestae iz naeg jezika. Vojne jedinice koje je neprijatelj brojano nadmaio ili orujem nadjaao moi e da se povuku, a ne da se vojnici uzalud rtvuju. Odluke e biti donoene razborito i za to e biti zaduene grupe pametnih ljudi koji e proceniti
ta je najbolje za sve. Bie to onaj komunizam o kojem si ti sanjao pre trideset godina!
Mlad pa budala! ree otac prezrivo. Poslednje to nam sada treba jeste da izgubimo vou. Pa
mi smo u ratu, i jo se povlaimo! Na jedini cilj mora biti odbrana Revolucije bez obzira na cenu.
Staljin nam je sad potrebniji nego ikada.
Voloa je imao utisak da mu je otac opalio amar. Godine i godine su prole otkad ga je Grigorij
poslednji put nazvao budalom.
No da li je stari u pravu? Da li je Sovjetskom Savezu Staljin potreban? Voa je doneo toliko katastrofalnih odluka da Voloi, jednostavno, nije bilo jasno kako bi to zemlji moglo da bude gore nego
to jeste, pa ma ko drugi da preuzme vlast.
Stigli su do odredita. Staljinov dom je obino nazivan daom, ali nije to bila seoska koliba. Bila
je to dugaka, niska zgrada s pet visokih prozora s jedne strane velelepnih vrata i isto toliko s druge;
kua se nalazila usred borove ume, a i sama je bila tamnozelena, da se stopi s okruenjem. Stotine
naoruanih vojnika uvale su kapiju i dvostruku ogradu od bodljikave ice. Grigorij pokaza rukom na
protivavionsku bateriju delom skrivenu kamuflanom mreom. Ja sam ono tamo postavio ree.
Straar na kapiji prepoznao je Grigorija, ali je ipak zatraio od njih da pokau dokumenta. Iako je
Grigorij bio general, a Voloa kapetan obavetajne slube, obojica su temeljno pretreseni, za sluaj
da nose oruje.
Voloa je odvezao kola do samih vrata. Pred kuom nije bilo parkiranih automobila. Saekaemo
da i ostali dou ree otac.
Nekoliko trenutaka kasnije, pojavie se jo tri ZIS-ove limuzine. Voloa se seti da to ZIS zapravo
znai Zavod Imeni Stalin Fabrika nazvana po Staljinu. Jesu li to delati doli kolima koja nose ime
njihove rtve?
Svi su izali iz kola, osmorica sredovenih mukaraca u odelima, sa eirima na glavama; u njihovim rukama bila je budunost zemlje. Meu prisutnima Voloa prepozna ministra spoljnih poslova
Molotova i efa tajne policije Beriju.
Idemo ree Grigorij.
Voloa se nae u udu. I ja ulazim s vama?
Grigorij gurnu ruku pod sedite i dade Voloi pitolj marke tokarev TT-33. Stavi ovo u dep
ree otac. Ako onaj podlac Berija pokua da me uhapsi, pucaj u govno.
Voloa obazrivo prihvati oruje: model T-33 nije imao utvriva osiguraa. On gurnu pitolj u
dep jakne bio je otprilike sedamnaest-osamnaest centimetara dugaak i izae iz kola. Doseti se
usput da taj model ima okvir sa osam metaka.

Svi uoe u kuu. Voloa je strahovao da e ih opet pretresti, i pritom mu nai oruje, ali druge
provere nije bilo.
Unutranji zidovi bili su okreeni tamnim bojama, a prostorije su bile slabo osvetljene. Jedan oficir uvede pridolice u neto nalik na omanju trpezariju. Staljin je sedeo u fotelji.
Najmoniji ovek istone Zemljine hemisfere izgledao je unezvereno i utueno. Podigavi pogled,
on osmotri ljude koji su ulazili u sobu i upita:
to ste doli?
Voloa je ostao bez daha. Staljin je oigledno mislio da im je namera ili da ga uhapse ili da ga ubiju.
Dugo je vladala tiina, i Voloa shvati da grupa funkcionera nije unapred odluila ta e. A kako su
i mogli da odlue kad nisu znali ak ni da li je Staljin iv?
ta im je drugo preostalo? Da ga ubiju? Druga prilika im se moda nikada nee ukazati.
Konano istupi Molotov. Molimo vas da se vratite na posao ree on.
Voloa se jedva uzdra da ne protestuje.
No Staljin odmahnu glavom. Mogu li ja da ostvarim ono to narod od mene oekuje? Mogu li ja
da vodim ovu zemlju u pobedu?
Voloa se zgranuo. Zar e zaista odbiti ponudu?
Postoje, moda, i bolji kandidati dodade Staljin.
Pruao im je, eto, i drugu priliku da ga oteraju!
Progovori tad jo jedan od okupljenih, i Voloa prepozna marala Voroilova.
Niko nije dostojniji tog poloaja od vas ree on.
I ta s tim? Nije ovo trenutak za puko ulizivanje.
Onda se prikljui i njegov otac:
Tako je!
Zar e pustiti Staljina da se izvue? Kako je mogue da su toliko glupi?
Molotov je prvi izgovorio neto razborito. Predlaemo formiranje ratnog kabineta, koji bi se
zvao Odbor za dravnu odbranu. Bila bi to neka vrsta vrhovnog politbiroa s vrlo malim brojem lanova koji bi imao najira ovlaenja.
A ko bi bio na elu tog odbora? brzo umetnu Staljin.
Ti, drue Staljine!
Voloa htede da vikne: Ne!
Opet je dugo vladala tiina.
Konano Staljin progovori:
Vrlo dobro. E sad, koga emo jo da postavimo u taj odbor?
Berija istupi i poe da nabraja.
Sve je gotovo, uvide to Voloa, kome se vrtelo u glavi od jeda i razoaranja. Propustili su priliku.
Mogli su da svrgnu tiranina, ali nisu imali petlje. Kao deca oca nasilnika, uplaili su se da nee umeti
da se snau bez njega.
Stvari su, zapravo, stajale jo gore, shvatio je to Voloa, iz asa u as sve potiteniji. Moda je
Staljin stvarno doiveo nervni slom tako se bar, po svemu sudei, inilo ali je, isto tako, povukao
jedan briljantan politiki potez. Svi oni koji su eventualno mogli da zauzmu njegovo mesto nalazili su
se u toj sobi. U trenutku kad su svi kao na dlanu mogli da se uvere u katastrofalne posledice Staljinovih pogrenih procena, on je svoje suparnike primorao da ga mole da ih predvodi i dalje. Povukao je
crtu ispod svoje uasne greke i stvorio sebi priliku za nov poetak.
I ne samo da se Staljin vratio u igru.

Nikada nije bio jai.

XI
Ko bi imao hrabrosti da se javno pobuni protiv onoga to se deava u Akelbergu? Karla i Frida videle su to svojim oima, imale su Ilzu Kenig kao svedoka, ali im je trebao i neko ko e ih podrati. Nije
vie bilo izabranih narodnih poslanika; svi poslanici u Rajhstagu bili su nacisti. Nije bilo ni pravih
novinara; samo ulizika krabala. Nacisti su postavili i sve sudije, koji su potovali samo volju vlasti. Karla ranije nije mogla ni da pojmi kakvu su joj zatitu u ivotu pruali politiari, novinari i
advokati. Bez njih, shvatila je to sada, vlast moe da ini ta joj je volja, pa ak i da ubija.
Kome da se obrate? Fridin oboavalac Hajnrih fon Kesel imao je druga katolikog svetenika.
Peter je bio najpametniji deko u mom razredu rekao im je Hajnrih. Ali ne i najomiljeniji. Malice krut i utogljen. Mislim, ipak, da e nas sasluati.
Karla je smatrala da svakako vredi pokuati. Njen protestantski pastor pokazao je veliko saoseanje, ali onda ga je uutkao Gestapo. Moda e se isto ponoviti i u ovom sluaju. Ali Karla nieg drugog nije mogla da se doseti.
Hajnrih povede Karlu, Fridu i Ilzu do Peterove crkve u enebergu, jednog nedeljnog julskog jutra.
Hajnrihu je dobro stajalo crno odelo; devojke su nosile uniforme medicinskih sestara, znak da se u
njih moe pouzdati. Uli su na bona vrata i zaputili se pravo u malu, pranjavu prostoriju s nekoliko
starih stolica i velikim ormanom. Oca Petera zatekli su samog, u molitvi. Mora da ih je uo kad su
ulazili, ali je ipak ostao na kolenima jo itav minut pre nego to e ustati i okrenuti se da se s njima
pozdravi.
Peter je bio visok i mrav, pravilnih crta lica, uredno podian. Imao je, izraunala je Karla, dvadeset sedam godina ako je zaista Hajnrihov ispisnik. Peter se namrti i ne trudei se da sakrije razdraljivost to ga neko ometa. Pripremam se za misu ree im on ozbiljno. Drago mi je to te vidim u crkvi, Hajnrih, ali sada me morate ostaviti. Videemo se kasnije.
Re je o duhovnoj nudi, Peteru na to e Hajnrih. Sedi, imamo neto vano da ti kaemo.
Teko da moe biti vanije od mise.
Bogami, moe, Peteru, veruj na re. Za pet minuta sloie se sa mnom.
Dobro, onda.
Ovo je moja devojka, Frida Frank.
Karla se iznenadila. ta, zar mu je Frida sad devojka?
Imala sam mlaeg brata poe Frida koji je roen sa spinom bifidom. Poetkom ove godine
prebaen je u bolnicu u Akelbergu u Bavarskoj, gde je trebalo da ga lee nekom specijalnom metodom. Ubrzo zatim stiglo nam je pismo kojim smo obaveteni da je preminuo usled zapaljenja slepog
creva.
Frida se okrenu prema Karli, koja preuze re. Moja sobarica je imala sina roenog sa oteenjem mozga. I on je prebaen u Akelberg. Sobarica je, istoga dana, dobila istovetno pismo.
Peter rairi ruke kao da e rei pa ta sad?.
I ranije sam sluao o tome ree on. To je propaganda protiv vlasti. Crkva se u politiku ne mea.
Kakve su sad to gluposti?!, pomisli Karla. Pa crkva je do gue bila u politici. No ona pree preko
izreenog te nastavi:
Sin moje sobarice nije imao slepo crevo. Odstranjeno mu je dve godine pre toga.
Molim vas ree Peter. ta to dokazuje?

Karla je sad ve bila obeshrabrena. Peter je oigledno bio pun predrasuda.

ekaj, Peteru ree Hajnrih. Nisi jo sve uo. Ilza je radila u bolnici u Akelbergu.
Peter pogleda u devojku, iekujui.
Vaspitavana sam kao katolkinja, oe ree Ilza.
Karla za to nije znala.
Ali nisam dobra katolikinja nastavi Ilza.
Bog je dobar, ne mi, keri ree Peter pobono.
Ali ja sam znala da je ono to inim greno ree Ilza. I nisam ustuknula jer mi je tako nareeno, a i bojala sam se. Ilza briznu u pla.
ta si to inila?
Ubijala ljude. O, oe, hoe li mi Bog oprostiti?
Svetenik je netremice gledao u mladu medicinsku sestru. Ovo nije mogao da odbaci kao propagandu; pred njim je bila namuena dua. Prebledeo je.
Ostali su utali. Karla zadra dah.
U bolnicu su, sivim autobusima, dovozili hendikepirane ree Ilza. Nije bilo nikakvog specijalnog leenja za njih. Davali smo im injekcije, i oni bi umirali. Onda bismo ih kremirali. Ona pogleda Petera u oi. Hoe li mi ikad biti oproteno za ono to sam uinila?
On zausti da neto kae, ali mu rei zastadoe u grlu pa se samo nakalja. Najzad, tiho progovori:
Koliko?
Obino po etiri. Autobusa, mislim. U svakom autobusu bilo je otprilike po dvadeset pet pacijenata.
Sto ljudi?
Da. Svake nedelje po toliko.
Peterovo ponosito dranje nestade. Lice mu je bilo bledo kao kre, a donja usna mu je visila.
Stotinu hendikepiranih ljudi nedeljno?
Da, oe.
O kakvom je hendikepu re?
O svim vrstama, mentalnim i telesnim. Bilo je tu i senilnih staraca, i deformisanih beba, i mukaraca i ena, paralizovanih, umno zaostalih ili, naprosto, bespomonih.
A on je ponavljao, i ponavljao. I bolniko osoblje ih je sve pobilo?
Ilza je jecala. ao mi je, ao mi je, znala sam da inim zlo.
Karla je posmatrala Petera. Nije vie izgledao onako nadobudno. Doiveo je upeatljiv preobraaj. Posle dugih godina sluanja dobrostojeih katolika iz ovog poumljenog predgraa, koji su ispovedali svoje sitne grehove, najednom se susreo sa zlom u izvornom obliku. I bio je potresen, do sri.
Ali ta e preduzeti?
Peter je ustao. Uzeo je Ilzu za ruke i podigao je sa stolice.
Vrati se Crkvi ree on. Ispovedi se svom sveteniku. Bog e ti oprostiti. Toliko znam.
Hvala vam proaputa ona.
On joj pusti ruke, pa pogleda u Hajnriha. Za nas ostale situacija moda i nije tako jednostavna.
Okrenuvi im lea, kleknuo je opet da se pomoli.
Karla pogleda u Hajnriha, ovaj slegnu ramenima. Poustajae svi i izaoe iz male prostorije. Karla
zagrli uplakanu Ilzu.
Ostaemo na misi ree Karla. Moda e porazgovarati s nama posle slube.
Njih etvoro uoe u brod crkve. Ilza je prestala da plae, ve se malo smirila. Frida je drala
Hajnriha podruku. Zauzeli su mesta, pastva se okupljala, sve sami uspeni mukarci, debeljukaste

ene i nemirna deca, a svi obukli najbolje to imaju. Nikada takav svet ne bi ubijao hendikepirane,
pomisli Karla. Pa ipak, njihova vlada inila je to, u njihovo ime. Kako je tako neto moglo da se desi?
Nije vie ni sama znala ta da oekuje od oca Petera. Nije bilo sumnje da je on, naposletku, poverovao u ono to su mu ispriali. Isprva je slutio da su politiki motivisani pa je hteo da prekine razgovor, ali ga je Ilzina iskrenost ubedila. I nova saznanja su ga prestravila. Ipak, nije im jo nita obeao, ne raunajui to da e Bog oprostiti Ilzi.
Karla se osvrnula oko sebe. Crkva je bila ivopisnija nego to je to sluaj u protestanskim bogomoljama. Bilo je vie skulptura i slika, vie mramora i pozlate, barjaka i svea. Protestanti i katolici
su ratovali zbog takvih detalja, priseti se ona. Kako se udnim sad to inilo, u svetu u kojem ubijaju
decu, da bilo ko uopte mari za neke tamo svee.
Sluba je poela. Uoe svetenici u odedama. Otac Peter bio je rastom najvii meu njima. Osim
stroge pobonosti, Karla nita vie nije mogla da proita s njegovog lica.
Crkvene pesme i molitve presedela je potpuno ravnoduna. Molila se onda za svog oca, a dva sata
kasnije pronala ga je na podu njihove kue, svirepo pretuenog, na samrti. Nije bilo dana, a katkad
ni sata, da joj on ne nedostaje. Ako molitva nije spasla njenog oca, nee pomoi ni svima onima koje
vlasti smatraju beskorisnim. Trebalo je prei sa rei na dela.
Dok je tako razmiljala o ocu, priseti se i svog brata Erika. On je sad negde u Rusiji. Poslao je
jedno pismo kui, likujui zbog brzog napredovanja i uspeha kampanje. I pritom je, ljutito, odbio da
poveruje da je Valtera ubio Gestapo. Njihovog oca je, po svemu sudei, Gestapo pustio na slobodu
ivog i zdravog, a onda su ga, na ulici, napali zlikovci, komunisti ili Jevreji, tvrdio je on. Erik je iveo u svetu mate, van domaaja razuma.
Da li je takav sluaj i sa ocem Peterom?
Peter se popeo na predikaonicu. Karla nije znala da je vreme za propoved. Pitala se ta e rei.
Hoe li pronai nadahnue u onome to je toga jutra saznao? Ili e govoriti o neem to sada nije vano, o vrlini skromnosti, ili o grehu zavisti? Ili e samo sklopiti oi i, verom proet, zahvaliti Bogu
to nemaka armija nie pobede u Rusiji?
Stajao je, onako visok, za predikaonicom, preletevi pastvu pogledom koji se mogao protumaiti i
kao nadmen, i kao ponosan, ali i kao prkosan.
Peta zapovest nalae: Ne ubij.
Karla pogleda Hajnriha. ta li e Peter rei?
Glas mu je odzvanjao od kamenih zidova crkvenog broda. Postoji jedno mesto u Akelbergu, u
Bavarskoj, gde se nae vlasti ogluuju o tu zapovest stotinu puta nedeljno!
Karla ostade bez daha. Da, poeo je dri propoved protiv programa! To bi moglo sve da preokrene.
Nije bitno to to su rtve hendikepirane, ili umno obolele, ili nisu u stanju same da se hrane, ili
su paralizovane govorio je Peter, ne krijui srdbu. I bespomone bebe i senilni starci, sve su to
boja deca, i njihovi su ivoti sveti koliko i vai, koliko i moj. Glas mu se uzdie jo vie. Ubijati
njih smrtni je greh!
Svetenik podie desnu ruku i stee pesnicu, dok mu je glas podrhtavao od uzbuenja:
Kaem vam: ukoliko nita ne preduzmemo, zgreiemo isto koliko i lekari i medicinske sestre
koji ubrizgavaju smrtonosne injekcije. Ako budemo utali... zastade naas. Ako budemo utali, i
mi smo ubice!

XII

Inspektor Tomas Make je kipteo od besa. Napravili su od njega budalu u oima naelnika Kringelajna
i ostalih pretpostavljenih. Uveravao ih je da nita ne moe da procuri. Tajna Akelberga i istih takvih bolnica u drugim delovima zemlje nee biti razotkrivena, rekao im je on. Doepao se trojice
smutljivaca, Vernera Franka, pastora Oksa i Valtera fon Ulriha, i na razliite naine ih sve uutkao.
A tajna je, ipak, izbila na videlo.
Za to je bio odgovoran jedan nadmeni mladi svetenik po imenu Peter.
Otac Peter je sad bio pred Makeom, nag; noge i ruke su mu bile privezane za specijalno konstruisanu stolicu. Krv mu je tekla iz uiju, nosa i usta, bio se ispovraao po grudima. Elektrode su mu bile
prikaene za usne, bradavice i penis. Remen oko ela sluio je za to da mu se, usled jakih greva od
kojih se sav tresao, ne slomi vrat.
Lekar koji je sedeo pored svetenika oslunuo mu je srce stetoskopom, i videlo se da je sumnjiav.
Nee jo dugo izdrati konstatovao je.
Buntovna beseda oca Petera proula se nadaleko. Minsterski biskup, mnogo vanije sveteno lice,
odrao je slinu besedu, razotkrivajui program T4. Biskup je pozvao samog Hitlera da spase narod
od Gestapoa, lukavo nagovetavajui da, zapravo, i ne postoje izgledi da Hitler lino zna za taj program, i tako mu ponudio gotov alibi.
Njegova beseda je otkucana i umnoena, i sad je, od ruke do ruke, kruila po Nemakoj.
Gestapo je hapsio sve one kod kojih pronae primerak te besede, ali uzalud. Samo tada i nikada
vie u istoriji Treeg rajha javnost je otvoreno negodovala protiv jednog postupka vlasti.
Odmazda je bila surova, ali nije urodila plodom; beseda je i dalje umnoavana, sve vie svetenika javno se molilo za hendikepirane, a u Akelbergu je organizovan i protestni mar. Stvari su se otrgle kontroli.
A za to je krivicu snosio Make.
On se nagnu nad Peterom. Sveteniku su oi bile sklopljene, plitko je disao, ali je bio svestan. Make mu se prodra u uho:
Ko ti je rekao za Akelberg?
Odgovora nije bilo.
Peter je Makeu bio jedina nada. Istraga sprovedena u samoj varoi Akelberg nije dovela do znaajnijih rezultata. Rajnhold Vagner je uo priu o nekim dvema devojkama biciklistkinjama koje su
dolazile u bolnicu, ali niko nije znao ko su one; do njega je doprla i pria o medicinskoj sestri koja je
napreac dala otkaz, u pismo objasnivi da se na brzinu udala, ali ne pominjui pritom muevljevo
ime. Nikakav trag, dakle, koji bi se mogao slediti. Make je, u svakom sluaju, bio siguran da takvu
nesreu nikako ne bi mogle prouzrokovati neke tamo devojure.
Make klimnu glavom tehniaru koji je rukovao mainom. Ovaj okrenu potenciometar.
Peter je zaurlao u ropcu dok mu je struja ikljala telom, mrcvarei ivce. Tresao se kao u epileptinom napadu, a kosa mu se sva bila nakostreila.
Tehniar iskljui struju.
Kai mi kako se zove! urlao je Make.
Peter, konano, otvori usta.
Make se nagnu blie.
Nije bio ovek proaputa Peter.
Nego ena! Kai mi njeno ime!
Aneo je bio.
avo da te nosi! uzviknu Make pa dohvati potenciometar i sm ga odvrnu. Ovo neu iskljui-

ti dok mi ne kae! urlao je on, dok je Peter, tresui se, vritao.

Otvorie se vrata. Mladi inspektor proviri unutra, preblede i dade znak Makeu da izae.
Tehniar iskljui struju, i vritanje utihnu. Lekar se nagnu da oslune Peterovo srce.
Oprostite, inspektore Make ree mlai inspektor trai vas naelnik Kringelajn.
Odmah? razdraljivo e Make.
Tako je rekao, gospodine.
Make pogleda u lekara, koji slegnu ramenima. Mlad je on ree lekar. Poivee dok se vi ne
vratite.
Make izae pa se pope na sprat sa mlaim inspektorom. Kringelajnova kancelarija nalazila se na
prvom spratu. Make pokuca i ue.
Ona prokletinja od svetenika jo nije progovorila ree on bez uvoda. Trebae mi jo vremena.
Kringelajn je bio viljast ovek sa naoarama, pametan, ali nejake volje. Budui da je kasno preao u naciste, nije bio lan elitnog SS-a. Nedostajalo mu je ara i poleta koji su krasili takve kao to
je Make.
Pustite tog popa ree on. Svetenici nas vie ne zanimaju. Pozatvarajte ih u logore, i zaboravite da su postojali.
Make nije mogao da veruje roenim uima. Ali ti ljudi su zaverenici koji podrivaju Firera!
I u tome uspevaju ree Kringelajn. Dok ste vi, s druge strane, omanuli.
Makeu se uini da je Kringelajnu lino drago to je on omanuo.
Odluka je doneta u samom vrhu nastavi naelnik. Program Akcija T4 je obustavljen.
Make je zanemeo. Nacisti nikada nisu doputali da ih u sprovoenju odluka pokolebaju sumnje
neznalic. Nikada ne bismo stigli dovde da smo se ulagivali javnosti! ree on.
Ovoga puta smo ipak to uinili.
Zato?
Firer nije naao za shodno da mi lino objasni odluku koju je doneo ree Kringelajn podrugljivo. Ali mogu i sm da naslutim razloge. Program je izazvao neverovatno gnevne proteste inae pasivne javnosti. Ukoliko nastavimo, rizikujemo otvoreno sukobljavanje sa crkvama svih konfesija. A
to bi bilo loe. Ne smemo da slabimo jedinstvo i odlunost nemakog naroda naroito sad kad smo
zaratili sa Sovjetskim Savezom, najjaim neprijateljem dosada. I zato je program obustavljen.
Vrlo dobro, gospodine ree Make, zauzdavajui gnev. Jo neto?
Voljno ree Kringelajn.
Make krenu ka vratima.
Make?
On se okrenu. Da, gospodine?
Presvucite koulju.
Koulju?
Krvava je.
Razumem, gospodine. Izvinite, gospodine.
Make je uz topot jurio niza stepenice, dok je u njemu vrilo kao u loncu. Vratio se u sobu u podrumu. Otac Peter je jo bio iv.
Van sebe od besa, Make ponovo povika: Ko ti je rekao za Akelberg?
Odgovora nije bilo.
On odvrnu potenciometar na najjae.
Otac Peter je dugo vritao; a onda, konano, utonuo u venu tiinu.

XIII
Vila porodice Frank nalazila se u jednom parkiu. Dvestotinak metara od kue, na blagom uzvienju,
bila je mala senica, otvorena sa svih strana, s klupama za sedenje. Kao deca, Karla i Frida su se pravile da im je to kua, pa bi se satima igrale zamiljajui velike zabave, s gostima u svili i kadifi koje
opsluuju desetine slugu. Kasnije im je to pak bilo omiljeno mesto za nesmetan razgovor.
Kad sam prvi put sela na ovu klupu, nisam nogama mogla da dotaknem zemlju ree Karla.
E, kad bi nam se samo vratili ti dani ree Frida.
Tog popodneva je bilo veoma sparno. Devojke su na sebi imale haljine bez rukava, i bile su u sumorne. Otac Peter je preminuo; prema policijskom saoptenju, izvrio je samoubistvo u pritvoru, poto je zbog nedela koja je poinio pao u depresiju. Karla se pitala da nije, sluajno, i on nasmrt prebijen kao i njen otac. Izgledi da se neto tako uasno dogodilo bili su veliki.
Na desetine njih bilo je zatvoreno u elijama policijskih stanica irom Nemake. Neki su javno podigli glas protiv ubijanja hendikepiranih, drugi su samo delili kopije besede koju je odrao biskup
Fon Galen. Karla se pitala da li e sad sve te ljude muiti. I koliko e jo dugo ona uspevati da umakne takvoj sudbini.
Uto iz kue izae Verner s posluavnikom. Preko travnjaka ga je doneo do senice. Obrati im se veselo:
Moe limunada, devojke?
Karla skrenu pogled. Ne, hvala odvrati hladno. Nikako joj nije bilo jasno kako moe da se pretvara da su bliski posle kukaviluka koji je pokazao.
Ja neu ree Frida.
Nadam se da nismo sad u loim odnosima ree Verner gledajui u Karlu.
Kako moe da kae tako neto? Pa naravno da su u loim odnosima.
Umro je otac Peter, Vernere.
Verovatno ga je prethodno Gestapo stavio na muke dodade Karla i to zato to se otac Peter
nije mirio s tim da ubijaju ljude, za razliku od tvog brata. I moj otac je stradao zbog toga. Mnogi trunu
po zatvorima ili logorima. Ali ti si zadrao svoj kancelarijski posli, i to je najvanije.
Videlo se da su Vernera povredile te rei. To je Karlu iznenadilo. Oekivala je da e joj prkositi,
ili bar da e se potruditi da izgleda bezbrino. Ali on je bio istinski uzrujan.
Nisi pomislila moda da se svako od nas bori na svoj nain? uzvrati joj on.
Neuverljivo je to bilo. Ti nita nisi uradio! odvrati mu Karla.
Moda i nisam ree on tuno. Neete limunadu, znai?
Devojke su samo utale, i on se vrati u kuu.
Karla je bila ogorena i ljuta, ali nije mogla protiv sebe u isti mah bilo joj je i ao. Pre nego to
je shvatila da je Verner kukavica, upustila se u romansu s njim. Mnogo joj se sviao, deset puta vie
od ma kog drugog deka s kojim se ljubila. Ne bi se moglo rei da joj je slomio srce, ali jeste bila
duboko razoarana.
Frida je imala vie sree. Karla to pomisli ugledavi Hajnriha kako izlazi iz kue. Volela je rasko
i zabavu, dok je Hajnrih bio uvek zamiljen i napet, ali su, nekako, ipak bili jedno za drugo.
Voli li ga? upita Karla drugaricu dok im se Hajnrih jo nije pribliio dovoljno da bi ih uo.
Ne znam jo odvrati Frida. Ali mnogo je sladak. Sva se nekako topim od miline dok ga gledam.
Moda to jo nije ljubav, pomisli Karla, ali je na dobrom putu da postane.

Hajnrih nije mogao da doeka da im saopti novosti. Morao sam odmah da doem neto da vam
ispriam ree on. Otac mi je neto rekao za rukom.
ta? upita Frida.
Vlada je otkazala projekat. Zvao se Akcija T4. Ubijanje hendikepiranih. Prekidaju s tim.
Hoe da kae da smo pobedili? ree Karla.
Hajnrih ustro klimnu glavom. Moj otac ne moe da poveruje. Kae da se dosad nije desilo da
Firer popusti pred javnim mnjenjem.
A na to smo ga mi primorali! ciknu Frida.
Bogu hvala to niko ne zna za to ree Hajnrih sa arom.
Sad e, znai, da pozatvaraju te bolnice i stave taku na ceo program?
Pa i ne ba?
Kako to misli?
Moj otac kae da e svi ti lekari i sestre biti prebaeni na drugo mesto.
Karla se namrti. Gde?
U Rusiju odgovori Hajnrih.

9.
1941. (II)
Jednog toplog julskog jutra zazvonio je telefon na radnom stolu Grega Pekova. On je upravo bio zavrio i pretposlednju godinu studija na Harvardu, i sad je opet stairao preko leta u Stejt departmentu,
ovoga puta u kancelariji za informisanje. Bio je dobar u fizici i matematici, ispite je polagao bez veih napora, ali nimalo nije razmiljao o tome da postane naunik. Politika, to ga je uzbuivalo. On
podie slualicu i ree:
Greg Pekov.
Bro jutro, gospodine Pekov. Ovde Ton Kranmer.
Greg oseti da mu srce kuca malo bre. Hvala vam to mi uzvraate poziv. Niste me, oigledno,
zaboravili.
Hotel Ric-Karlton, 1935. Tad mi je jedini put u ivotu izala slika u novinama.
Jo radite kao hotelski detektiv?
Prealtovao sam se na maloprodaju. Sad radim u obezbeenju robne kue.
A radite li jo ponekad i neto sa strane?
Naravno. ta imate na umu?
Zovem iz kancelarije. Voleo bih da porazgovaramo u etiri oka.
Radite u staroj zgradi Izvrnog vea, prekoputa Bele kue.
Otkud vi to znate?
Detektiv sam.
Pa naravno.
Ja sam odmah tu, iza oka, u Aroma kofiju, na uglu Ulice F i Devetnaeste.
Ne mogu odmah da doem. Greg pogleda na sat. Moram, u stvari, smesta da prekinem vezu.
ekau ja.
Treba mi sat vremena.
Greg pohita niza stepenice. Do glavnog ulaza stigao je taman na vreme, kad se rols-rojs neujno
dokotrljao do zgrade. Iz kabine izae gojazni ofer, pa otvori zadnja vrata. Pojavi se visok, vitak i naoit mukarac guste srebrnaste kose. Na sebi je imao savreno skrojeno odelo s dvostrukim kopanjem od bisernosivog flanela; stajalo mu je kao saliveno, onako kako to samo londonski krojai umeju da naprave. Dok se uz granitne stepenike peo ka ulazu u tu ogromnu zgradu, debeli voza urio je
za njim nosei mu akten-tanu.
Bio je to Samner Vels, dravni podsekretar, broj dva u Stejt departmentu, i lini prijatelj predsednika Ruzvelta.
Voza se upravo spremao da preda onu akten-tanu vrataru iz Stejt departmenta koji je tu stajao i
ekao, kad mu prie Greg. Dobro jutro, gospodine pozdravi ga on, pa glatko preuze akten-tanu
od ofera i pridra vrata. A onda za Velsom ue u zgradu.
U kancelariju za informisanje Greg je doao zahvaljujui lanicima koje je objavljivao u listu
Harvard krimson dobro napisanim i utemeljenim na injenicama. Bilo kako bilo, nipoto nije eleo
da zavri kao atae za tampu. Imao je on vee ambicije.
Greg se divio Samneru Velsu, koji ga je podseao na njegovog oca. Zgodan, lepo obuen, armantan a ispod svega toga nemilosrdni rukovodilac. Vels je bio vrsto reen da preuzme funkciju svoga

efa, dravnog sekretara Kordela Hala, i nikada ne bi oklevao kad bi se naao u situaciji da njega zaobie i direktno razgovara s predsednikom zbog ega je Hal besneo. Grega je uzbuivalo to se naao u neposrednoj blizini oveka koji je imao mo i nije se libio da je upotrebi. I Greg je eleo da
postane takav.
Velsu se Greg odmah dopao. esto se dogaalo Gregu da ga ljudi spontano zavole, naroito kad bi
on sm poeleo da im se svidi; ali u Velsovom sluaju na delu je bio jo jedan faktor. Iako je bio oenjen i to, po svemu sudei, sreno oenjen bogatom naslednicom Vels je gajio naklonost prema
privlanim mladiima.
A Greg je bio heteroseksualac, i to heteroseksualac za primer. Na Harvardu je imao stalnu devojku, studentkinju iz Redklifa po imenu Emili Hardkasl, koja je obeala da e pre septembra staviti
kontraceptivni umetak; ovde pak u Vaingtonu izlazio je s Ritom, pohotnom kerkom teksaskog kongresmena Lorensa. S Velsom je hodao po tankoj ici. Izbegavao je svaki fiziki kontakt, a ipak se trudio da bude srdaan kako bi ostao u njegovoj milosti. Sem toga, klonio se Velsa posle koktela, kada
bi starcu konice poele da poputaju, a ruke da lutaju.
Sada, dok su se vii slubenici okupljali u kancelariji za sastanak zakazan za deset sati, Vels ree:
Moe da ostane i ti, mome. Dobro e ti doi da neto naui.
Greg je bio uzbuen. Pitao se da li e mu se u toku sastanka moda pruiti ansa da zablista. eleo
je da ga ljudi primete, da ih zadivi.
Nekoliko minuta kasnije stigao je senator Djuar sa sinom Vudijem. I otac i sin bili su trkljasti, a
glavati, i nosili su slina tamnoplava lanena letnja odela s jednorednim kopanjem. Vudi se, meutim,
od oca razlikovao po umetnikim sklonostima: fotografije koje je pravio za Harvard krimson osvajale su nagrade. Vudi klimnu glavom u znak pozdrava Velsovom prvom pomoniku, Beksfortu Rosu;
mora biti da su se ranije ve sreli. Beksfort je bio jedan preko svake mere samozadovoljan tip, koji
se Gregu obraao sa Rujo, zbog njegovog ruskog imena.
Vels je otvorio sastanak reima:
Moram da vam kaem neto strogo poverljivo to ne smete ponoviti kad izaete odavde. Poetkom idueg meseca predsednik e se sastati s britanskim premijerom.
Gregu je malo nedostajalo da cikne od sree.
Dobro je! ree Gas Djuar. A gde to?
Nameravaju da se nau negde na Atlantiku, i radi bezbednosti i stoga to eril ne eli predaleko
da putuje. Predsednik hoe da i ja prisustvujem sastanku, a da dravni sekretar Hal ostane ovde, u Vaingtonu, da uva kuu. Predsednik bi hteo da i ti bude tamo, Gase.
Poastvovan sam ree Gas. ta e biti na dnevnom redu?
Britanci su, ini se, uspeli da otklone opasnost od invazije, bar zasada, ali su zato smi preslabi
da bi napali Nemce na Kontinentu ukoliko im mi ne priskoimo u pomo. Zato e eril traiti od
nas da objavimo rat Nemakoj. Mi emo, naravno, odbiti. Kad se taj deo prie zavri, predsednik e
traiti da se saini izjava o zajednikim ciljevima.
Ne o ratnim ciljevima ree Gas.
Ne, zato to Sjedinjene Drave nisu u ratu, i nemaju nameru da u rat ulaze. Ali mi smo i ovako,
mimo rata, u savezu s Britancima, snabdevamo ih svim i svaim, i to na neogranieni rok otplate, a
kad jednog dana zavlada mir, oekujemo da emo se, u najmanju ruku, i mi neto pitati u vezi sa upravljanjem posleratnim svetom.
Podrazumeva li to jedno ojaano Drutvo naroda? upita Gas. Njemu je bilo vano da se ova
zamisao ostvari, znao je Greg; isto to bilo je vano i Velsu.
Zato sam i hteo da porazgovaram s tobom, Gase. Ako elimo da na plan uspe, moramo se una-

pred pripremiti. Moramo izdejstvovati da i F. D. R.24 i eril uvrste to u svoju zajedniku izjavu.
Obojica znamo na to e Gas da je predsednik za nau stvar, bar teoretski, ali da se sekira
zbog javnog mnjenja.
Uto ue neki pomonik i predade Beksfortu poruku, koju ovaj odmah proita.
O, boe! ree on.
ta je bilo? brecnu se Vels.
Prole nedelje se, kao to znate, sastao Carski savet Japana ree Beksfort. Doli smo do nekih obavetajnih podataka o njihovim namerama.
to se izvora podataka tie, Beksfort je ostao nejasan, i Greg je znao ta to znai. Signalna obavetajna jedinica amerike vojske bila je kadra da presretne i deifruje beine poruke koje se iz Ministarstva inostranih poslova u Tokiju alju u japanske ambasade po svetu. Informacije dobijene iz tih
dekodiranih poruka bile su objedinjene pod zajednikom ifrom MAGIJA. Greg je za to znao, iako
nije trebalo da zna digla bi se, tavie, i te kakva praina kad bi vojska saznala da za njega to nije
tajna.
Japanci su razgovarali o irenju svoje imperije ree Beksfort. Greg je znao da su oni ve prisajedinili ogromno podruje Mandurije, kao i da pokreti japanskih trupa obuhvataju vei deo Kine.
irenje na zapad, u Sibir, nije im prioritet, jer bi to podrazumevalo rat protiv Sovjetskog Saveza
objasni Beksfort.
Dobro je to je tako! na to e Vels. To znai da Rusi mogu da se usredsrede na borbu protiv
Nemaca.
Tako je, gospodine. Ali zato Japanci planiraju da se ire ka jugu, i to tako to e preuzeti punu
kontrolu nad Indokinom, a potom i Holandskom istonom Indijom.
Greg je bio zapanjen. E, to se ve zove vest a on je, eto, meu prvima koji su je uli.
Vels je bio ogoren. Vidi, boga ti, pa to je, zapravo, imperijalistiki rat!
Tehniki, Samneru umea se Gas to i nije rat. Japanci su ve rasporedili trupe u Indokini, uz
formalno odobrenje nadlene kolonijalne sile, Francuske, koju trenutno predstavlja viijevska vlada.
Nacistike marionete!
Ali rekao sam tehniki. A Holandskom istonom Indijom, teoretski, upravlja Holandija, koja je
sada pod nemakom okupacijom. A isti ti Nemci bi bili savreno zadovoljni da njihovi japanski saveznici preuzmu upravu nad jednom holandskom kolonijom.
To je ve cepidlaenje.
Jeste cepidlaenje, ali tu priu e potegnuti i drugi japanski ambasador, na prvom mestu.
U pravu si, Gase, i hvala ti to si me upozorio.
Greg je budno ekao priliku da se i sm ukljui u raspravu. Iznad svega je eleo da ostavi utisak na
starije ljude u svom okruenju. Ali svi su oni znali mnogo, mnogo vie od njega.
Nego, ta ti Japanci uopte hoe? upita Vels.
Naftu, kauuk i kalaj ree Gas. Oni nastoje da obezbede pristup prirodnim resursima. I to ne
bi ni trebalo da nas iznenadi, budui da im upravo mi oteavamo snabdevanje. Sjedinjene Drave
bile su stavile zabranu na izvoz robe kao to su nafta i staro gvoe u Japan, u neuspelom pokuaju da
odvrate Japance od nauma da preuzmu kontrolu nad nepreglednim azijskim teritorijama.
Te nae zabrane nikada i nisu bogzna kako savesno sprovoene na terenu ree Vels razdraljivo.
Nisu, ali pretnja je oigledno sama po sebi dovoljna da se Japanci uspanie, jer oni gotovo i nemaju vlastitih prirodnih resursa.
Oigledno je da emo morati da preduzmemo delotvornije mere odbrusi Vels. Japanci silan

novac dre u amerikim bankama. Moemo li mi da im zamrznemo ta sredstva?

Zvaninici okupljeni u toj prostoriji oigledno nisu odabravali tako neto. Ipak je to bila radikalna
ideja. Trenutak kasnije, Beksfort ree:
Mislim da bismo mogli. To bi bilo delotvornije od bilo kakvih zabrana. Tako bismo im onemoguili da ovde, u Sjedinjenim Dravama, kupuju i naftu i sve druge sirovine, jer ne bi, jednostavno,
imali ime da plate.
Dravni sekretar e, kao i obino, posebno povesti rauna da ne povue bilo kakav potez koji bi
mogao dovesti do rata primeti Gas Djuar.
I bio je u pravu. Opreznost Kordela Hala graniila se s bojaljivou i on se esto sukobljavao sa
svojim kudikamo ratobornijim zamenikom Velsom.
Gospodin Hal od poetka sledi taj kurs, i to je vrlo mudro ree Vels. Svi su oni znali da ne govori iskreno, ali etikecija je to iziskivala. Bilo kako bilo, Sjedinjene Drave moraju hodati uzdignute glave po meunarodnoj pozornici. Mi smo obazrivi, nismo kukavice. Izloiu predsedniku taj predlog o zamrzavanju sredstva.
Greg oseti strahopotovanje. To, dakle, znai imati mo. Dok dlanom o dlan, Vels je mogao da istupi s predlogom koji e uzdrmati ceo jedan narod.
Gas Djuar se mrtio. Bez nafte iz uvoza, japanska privreda morae da stane, a njihova vojska
ostae nemona.
A tako i treba! ree Vels.
Da li treba? A ta misli, ta e u tom sluaju, suoena s takvom katastrofom, preduzeti japanska
militantna vlada?
Vels nije voleo da mu se suprotstavljaju. A to mi vi to ne kaete, senatore? upita on.
Ne znam. Ali mislim da bi trebalo da pronaemo odgovor na to pitanje pre nego to stupimo u
akciju. Ljudi su opasni kad zapadnu u oaj. A jedno znam: Sjedinjene Drave nisu spremne za rat s
Japanom. Nisu nam spremni ni mornarica niti vazduhoplovstvo.
Greg uoi priliku da i sam kae neto, pa je i iskoristi. Gospodine podsekretaru, ako dozvoljavate, moda e biti od pomoi ako uzmete u obzir da javno mnjenje rat protiv Japana pretpostavlja voenju miroljubive politike, i to dvotreinskom veinom.
Dobro reeno, Greg, hvala ti. Amerikanci ne nameravaju da dozvole Japancima da se izvuku posle tolikog ubijanja.
Ne ele oni, zapravo, ni rat primeti Gas. Bez obzira na to ta kae istraivanje javnog mnjenja.
Vels sklopi fasciklu koja mu je stajala na stolu. Pa, senatore, slaemo se, dakle, oko Drutva naroda, a ne slaemo se oko Japana.
Gas ustade. A i u jednom i u drugom sluaju odluku e doneti predsednik.
Drago mi je to smo se videli.
I sastanak je zavren.
Gregu je srce bilo puno. Pozvan je na sastanak, saznao je zapanjujue vesti, i uskoio s komentarom na kojem mu je Vels zahvalio. Dan je poeo odlino.
On izae iz zgrade pa se zaputi prema Aroma kofiju.
Nikada nije unajmljivao privatnog detektiva. Imao je utisak da radi neto protivzakonito. Ali Kranmer je bio ugledan graanin. I nije bilo nieg kriminalnog u tome da ovek pokua da stupi u kontakt s
devojkom sa kojom se nekada zabavljao.
U Aroma kofiju su sedele dve devojke, koje su izgledale kao sekretarice na pauzi, zatim jedan stariji par, koji je izaao u kupovinu, i Kranmer, krupan ovek u izguvanom lakom pamunom odelu,

koji je upravo povlaio dim iz cigarete. Greg se uvue kod njega u separe i zamoli konobaricu da mu
donese kafu.
Pokuavam da se ponovo poveem sa Deki Dejks ree on Kranmeru.
Onom devojicom, crnkinjom?
Tada jeste bila devojica, pomisli Greg enjivo; bilo joj je esnaest godina, premda se pretvarala
da je starija.
est godina je prolo otada ree on Kranmeru. Nije vie devojica.
Tvoj otac ju je angaovao za tu malu predstavu, ne ja.
Ne elim od njega nita da traim. Ali ti bi mogao da je nae, zar ne?
Raunam da bih mogao. Kranmer izvadi sveicu i olovku. Deki Dejks joj, pretpostavljam,
nije bilo pravo ime?
Mejbl Dejks, tako se zove.
Glumica, jelda?
Htela je da postane glumica. Ne znam da li je uspela. Dobro je izgledala, arma je imala u izobilju, ali nije bilo tako mnogo uloga za crne glumce.
U telefonskom imeniku je oigledno nema, u protivnom, ja ti ne bih ni trebao.
Mogue je da je traila da njen broj ne unesu u imenik, ali pre e biti da ne moe sebi da priuti
telefon.
Jesi li je video od devetsto trideset pete?
Dvaput. Prvi put pre dve godine, nedaleko odavde, na Ulici E. Drugi put pre dve nedelje, dva
ugla odavde.
Pa, sigurno je, bogami, da ne ivi u ovako otmenom kraju, to e rei da mora biti da ovde negde
radi. Ima fotografiju?
Nemam.
Seam je se, kao kroz maglu. Lepukasta cura, tamnoputa, irok osmeh.
Greg klimnu glavom, setivi se tog zavodljivog osmeha. Treba mi samo njena adresa, da mogu da
joj napiem pismo.
A ja i ne moram da znam ta e ti ta informacija.
Meni tako odgovara. Zar je sve to stvarno tako lako, pomisli Greg.
Naplaujem deset dolara dnevno, minimum dva dana, i jo trokovi.
Greg je oekivao da e kotati vie. On izvadi novanik i dade Kranmeru novanicu od dvadeset
dolara.
Hvala ree detektiv.
Sreno odvrati Greg.

II
U subotu je bila vruina, pa Vudi ode na plau sa bratom akom.
Cela porodica Djuar bila je u Vaingtonu. Stanovali su u apartmanu sa devet soba, nedaleko od hotela Ric-Karlton. ak je dobio odsustvo u mornarici, tata je radio dvanaest sati dnevno planirajui
samit o kojem je govorio kao o Atlantskoj konferenciji, dok je mama pisala novu knjigu, o enama
predsednik.
Vudi i ak su obukli kratke pantalone i polo majice, dohvatili pekire, naoare za sunce i novine,
pa seli na voz za Rehobot Bi, na obali Delavera. Putovanje je potrajalo nekoliko sati, ali bilo je to
jedino mesto kuda si preko leta subotom mogao da ode. Imalo je iroku peanu plau, a sa Atlantika

je uvek duvao osveavajui vetri. I bilo je na hiljade devojaka u kupaim kostimima.

Braa su se po mnogo emu razlikovala. ak je bio snaan i miiav, nii od Vudija. Od majke je
nasledio privlanu spoljanjost i neodoljiv osmeh. U koli je bio slab, ali je zato, kao i njegova majka, uostalom, posedovao tu hirovitu inteligenciju, i na svet je uvek gledao iz neobinog ugla. Od Vudija je bio bolji u svim sportovima izuzev tranja, gde su Vudiju duge noge davale brzinu, kao i u
boksu, jer je dugorukog Vudija bilo gotovo nemogue udariti.
Kod kue ak nije mnogo govorio o tome ta se radi u mornarici, bez sumnje zato to su se roditelji i dalje ljutili na njega to nije otiao na Harvard. Ali kad bi ostao nasamo s Vudijem, malice bi se
otvorio.
Havaji su divni, ali ja sam se stvarno razoarao to sam rasporeen na obalu ree on. Mornarici sam i pristupio da bih isplovio na more.
A ta ti tamo tano radi?
Ja sam ti u signalnoj obavetajnoj jedinici. Mi sluamo radijske poruke, uglavnom one koje alje
japanska carska mornarica.
Zar te poruke nisu ifrovane?
Jesu, ali moe mnogo toga da sazna ak i ako ne provali ifru. To ti se zove analiza saobraaja. Kad broj poruka najednom poraste, to znai da se sprema neka akcija. A naui i da prepozna odreene obrasce u saobraaju. Kod pomorskog desanta postoji, na primer, prepoznatljiva konfiguracija
signala.
Fenomenalno. A ti si, kladim se, dobar u tome.
ak slegnu ramenima. Ja sam ti obian ata, hvatam beleke i zapisujem transkripte. Ali kad si
ve tamo, ne moe a da ne pokupi osnovne cake.
Kakav je drutveni ivot na Havajima?
Ima da se zabavi koliko hoe. U barovima gde izlaze nai iz mornarice ume da bude i guve.
Najbolji je kafe Crni maor. Imam tamo jednog dobrog drugara, Edi Pari se zove, i nas dvojica, kad
god nam se ukae prilika, idemo na plau Vaikiki, da surfujemo. To ti je dobar provod. Ali voleo bih
da sam na brodu.
Plivali su u hladnom Atlantiku, za ruak jeli virle, fotografisali se Vudijevim aparatom, i razgledali kupae kostime oko sebe sve dok sunce nije poelo da zalazi. U povratku, probijajui se kroz
guvu, Vudi ugleda Doanu Rouzrok.
Nije ni morao dvaput da pogleda. Nije joj bilo ravne ni na toj plai, ni u celom Delaveru, ako emo pravo. Ko bi zaboravio te naglaene jagodice, taj nos nalik jataganu, pa bujnu tamnu kosu, i kou,
to bojom i teksturom podsea na belu kafu.
Bez oklevanja poe pravo prema njoj.
A stvarno je izgledala neodoljivo. Nosila je crni jednodelni kupai kostim s tankim bretelama, koji
je otkrivao lepo izvajana ramena. Bio je iseen ravno tik ispod njenih prepona, tako da su joj se duge, preplanule noge videle skoro cele.
Teko mu je bilo i da poveruje da je svojevremeno tu udesnu enu drao u zagrljaju i ljubio je, zanesen.
Ona podie pogled k njemu, zaklanjajui oi od sunca. Vudi Djuar! Nisam znala da si u Vaingtonu.
Njemu vie nije ni trebalo. Kleknuo je na pesak pored nje. Od same njene blizine oteano je disao.
Zdravo, Doana ree on, pa samo okrznu pogledom bucmastu devojku smeih oiju koja je sedela
pored nje. Gde ti je mu?
Doana prasnu u smeh. A otkud ti to da sam se udala?

Sav se usplahirio. Pa dolazio sam kod tebe u stan, na zabavu, ima tome nekoliko godina, isto je
bilo leto.
A bio si?
Ja se seam ukljui se Doanina drugarica. Pitala sam te kako se zove, ali mi nisi odgovorio.
Vudi je se uopte nije seao. Izvini to sam bio tako neutiv ree. Ja sam Vudi Djuar, a ovo je
moj brat ak.
Devojka smeih oiju se rukova s obojicom, pa ree:
Ja sam Dajana Taverner.
ak sede na pesak pokraj nje, a njoj je to, inilo se, godilo; ak je bio naoit, mnogo zgodniji od
Vudija.
Vudi nastavi:
Nego, uem ti ja tako u kuhinju, tebe traim, a tamo neki momak, Beksfort Ros se zove, predstavlja mi se kao tvoj verenik. Otud sam pretpostavio da si sad ve u braku. Nije li to ipak malo predugo za veridbu?
Ne budi blesav ree ona, a videlo se da se malice uzjogunila, i Vudi se tad doseti da ona ne
voli da je zadirkuju. Beksfort je priao unaokolo da smo vereni jer je tada praktino iveo u naem
stanu.
Vudija je to iznenadilo. Znai li to da je Beksfort tamo i spavao? Sa Doanom? Ne bi to, naravno,
bilo nita tako neobino, ali malo je devojaka koje bi to priznale.
Stalno je pominjao brak nastavi ona. Ja nisam htela da se udam.
Sama je, dakle. Vudi se vie ne bi obradovao ni da je na lutriji dobio.
Moda, istina, ima nekog deka, opomenu sebe. To e ve morati da sazna. Ali kako god bilo, nije
deko isto to i mu.
Pre nekoliko dana sam prisustvovao jednom sastanku gde je bio i Beksfort ree Vudi. On je
vaan ovek u Stejt departmentu.
Daleko e taj dogurati, a i nai e neku koja e se bolje od mene snai kao ena vanog oveka u
Stejt departmentu.
Sudei po njenom tonu, Doana nije gajila nena oseanja prema oveku s kojim se nekada zabavljala. I Vudiju je to godilo, mada ne bi mogao tano da odredi zato.
Nalaktio se. Pesak je bio vru. Da ima neku ozbiljnu vezu, ve bi ona pronala razlog da spomene
momka, u to je Vudi bio siguran.
Kad smo ve kod Stejt departmenta ree on jel ti jo radi tamo?
Da. Ja sam podsekretarova pomonica za Evropu.
Uzbudljivo.
U poslednje vreme i jeste.
Vudi je pratio pogledom liniju njenog kupaeg kostima na preponama i razmiljao o tome kako, ma
ta jedna devojka obukla, mukarac uvek razmilja o onim delovima njenog tela koji su skriveni od
pogleda. Osetivi blagu erekciju, on se izvrnu na stomak, da je prikrije.
Doana je primetila u ta Vudi gleda, pa mu ree:
Svia ti se moj kupai?
Oduvek je bila takva, otvorena. Bila je to samo jedna u nizu njenih privlanih osobina.
Odluio je da i sm bude isto tako iskren. Svia mi se ti, Doana. Uvek si mi se sviala.
Ona se nasmeja. Hajde, Vudi, nemoj da okolia, karte na sto!
Svuda oko njih ljudi su se pakovali.

 Bolje da krenemo ree Dajana.

Mi smo upravo i bili krenuli ree Vudi. Hoemo svi zajedno natrag vozom?
Bio je to savren trenutak da ga ona uljudno otkai. Lepo je mogla da kae: O, ne, hvala, samo vi
momci poite. No ona je rekla:
Naravno, to da ne?
Devojke su obukle haljine preko kupaih kostima i potrpale svoje stvari u dve torbe, pa svi zajedno krenue plaom.
Voz je bio krcat izletnicima poput njih etvoro, preplanulim, gladnim i ednim. Vudi im je kupio
koka-kolu na stanici, pa ih izvadio upravo kad je voz polazio.
Jednom si mi tako u Bafalu, kad je bila vruina, kupio koka-kolu, jel se sea? upita Doana.
Na onim demonstracijama. Naravno da se seam.
Bili smo deurlija.
Kupovanje koka-kole je tehnika kojoj pribegavam s lepim enama.
Nasmejala se. Pa, jel ti uspeva?
Nikada ni jedan jedini poljubac nisam tako izvukao.
Ona podie bocu da nazdravi. Pa, nemoj da odustaje.
Njemu se uini da je to povoljan znak, pa ree:
Kad se vratimo u grad, jeste li moda za hamburger, ili tako neto, ili moda da idemo u bioskop?
Sad je ve to bila prilika da mu kae: Ne, hvala ti, treba da se naem s dekom.
Vrlo rado bre-bolje e Dajana. A ti, Doana?
Svakako ree Doana.
Nema deka i pristala je da izau! Vudi je pokuao da prikrije ushienje. Mogli bismo da gledamo Nevestu plaa pouzeem ree on. ujem da je mnogo smean film.25
Ko igra? upita Doana.
Dejms Kegni i Bet Dejvis.
Volela bih to da gledam.
I ja dodade Dajana.
Onda smo se dogovorili ree Vudi.
A ti ak? Jesi li i ti za to? O, naravno, jedva ekam, ali ba fino od tebe to si me pitao, brate
sprdao se ak.
Nije to bilo toliko smeno, ali Dajana se, reda radi, zakikotala.
Nedugo zatim, Doana zaspa spustivi glavu na Vudijevo rame.
Njena tamna kosa golicala ga je po vratu i oseao je njen topao dah na koi ispod poruba kratkog
rukava. Blaen je bio, i istinski zadovoljan.
Rastali su se na stanici Junion, otili kuama da se presvuku, pa se opet nali u jednom kineskom
restoranu u centru grada.
Jeli su ao min, pili pivo i razgovarali o Japanu. Svi su oko njih govorili o Japanu.
Te ljude neko mora da zaustavi ree ak. Oni su faisti.
Moda ree Vudi.
Militantni su i agresivni, a prema Kinezima se odnose kao rasisti. ta ti vie treba da bi za nekog
rekao da je faista?
Mogu ja da odgovorim na to pitanje ree Doana. Razlika je u njihovom vienju budunosti.
Pravi faisti ele da pobiju sve svoje neprijatelje kako bi stvorili radikalno nov tip drutva. Japanci
rade iste stvari u odbrani drutvenih stalea koji po tradiciji dre vlast, vojnike kaste i cara. Zato,

recimo, panija nije uistinu faistika; Franko ubija narod u interesu Katolike crkve i starog plemstva, a ne da bi stvorio novi svet.
Japance, svejedno, neko mora da zaustavi ree Dajana.
Ja na to gledam drugaije ree Vudi.
Dobro, Vudi, kako ti na to gleda? upita Doana.
Nju je politika ozbiljno zanimala, i umela bi znao je to Vudi da ceni promiljen odgovor.
Japan je trgovaka nacija, bez prirodnih resursa: nemaju ni nafte ni gvoa, samo ume poe
on. Jedini nain da zarade za ivot jeste da trguju. Tako oni, na primer, uvoze sirov pamuk, izrauju
tkaninu od njega, pa to prodaju Indiji i Filipinima. Za vreme Velike depresije, meutim, dve velike
ekonomske sile Britanija i SAD podigle su carinske zidove kako bi zatitile sopstvenu industriju.
Tada je okonana japanska trgovina sa Britanskom imperijom, ukljuujui i Indiju, kao i sa amerikom zonom, u koju ulaze i Filipini. Bio je to teak udarac za Japance.
A da li im to sad daje za pravo da osvoje itav svet? upita Dajana.
Ne, ali ih uvruje u uverenju da je jedini nain da se obezbedi ekonomska stabilnost taj da
ima sopstvenu imperiju, kao to je imaju Britanci, ili bar da suvereno vlada svojom hemisferom,
kako to ine Sjedinjene Drave. Onda vie niko ne moe da ti ugrozi poslove. Zato oni ele ceo Daleki istok za sebe.
Doana se sloila. Slabost nae politike je u tome to, kad god Japancima nametnemo ekonomske
sankcije, da bismo ih kaznili za agresiju, njih to samo dodatno osnai i natera da postanu sami sebi
dovoljni.
Moda ree ak. Ali ipak im se mora stati na put.
Vudi slegnu ramenima. Na to ve nije imao odgovor.
Posle veere otili su u bioskop. Film je bio sjajan. Potom su Vudi i ak otpratili devojke do stana. Vudi je usput uhvatio Doanu za ruku. Nasmeila mu se, i on oseti njen stisak, to je protumaio
kao podsticaj.
Ispred zgrade u kojoj su stanovale devojke on je zagrli. Krajikom oka opazi da i ak isto radi s
Dajanom.
Doana tek ovla poljubi Vudija, gotovo edno, a onda ree:
Tradicionalni poljubac za laku no.
Nije bilo nieg tradicionalnog u onom poljupcu od prolog puta ree on, pa spusti glavu da je
poljubi ponovo.
Ona stavi kaiprst na Vudijevu bradu i blago ga odgurnu.
Nee se valjda, pomisli on, sve zavriti na tome da se samo jednom tako cmoknu?
Te noi sam bila pijana ree ona.
Znam. Sad mu je bilo jasno u emu je caka. Plaila se da je on ne doivi kao laku ensku. Jo
si zamamnija kad si trezna ree on.
Na trenutak je izgledala kao da se zamislila. Ume da kae pravu stvar ree naposletku. Zasluio si nagradu.
I poljubi ga ponovo, ovoga puta sono, i taj poljubac potraja; nije ga krasila ona uurbanost koja
prati strast, ve usredsreenost to sluti na nena oseanja.
Uto se, prerano, zau akov glas. Laku no, Dajana! uzviknu on pevuei.
Doana se odvoji od Vudija.
Moj brat je malice pourio! poali se Vudi.
Ona se tiho nasmeja. Laku no, Vudi ree, pa se okrenu i zaputi prema zgradi.
Dajana je ve stajala kod vrata, upadljivo razoarana.

 Moemo li opet da izaemo? tresnu Vudi. Zvuao je kao poslednji oajnik, i sm je to shvatio
te opsova samog sebe to je tako prenaglio.
Doani to, meutim, kao da nije zasmetalo. Pozovi me ree ona i ue u zgradu.
Vudi je pogledom ispratio devojke, a onda se ustremio na brata. to nisi jo malo ljubio Dajanu?
ree on srdito. Izgleda stvarno fina devojka.
Nije moj tip ree ak.
Stvarno? Vudi je sad bio vie zbunjen nego ljut. Fine okrugle sise, lepukasto lice ta tu
ima da ti se ne svia? Pa ja bih je ljubio, samo da nisam bio sa Doanom.
O ukusima ne vredi raspravljati.
Krenuli su ka stanu svojih roditelja. Pa dobro, koji je onda tvoj tip? upita Vudi aka.
Morau neto da ti objasnim pre nego to opet isplanira ovakav izlazak uetvoro.
Dobro, ta?
ak zastade, primoravi i Vudija da stane. Mora, najpre, da se zakune da nikad nee rei tati i
mami.
Kunem se. Vudi je pomno posmatrao brata pri utoj svetlosti ulinih svetiljki. Kakva ti je sad
to velika tajna?
Meni se devojke ne dopadaju.
Jesu dosadne ubi boe, slaem se s tobom, ali ta da se radi?
Mislim, ne dopada mi se kad ih grlim i ljubim.
ta? Ne luduj.
Svi smo mi drugaije sazdani, Vudi.
Jes, ali ti onda mora da si neki, kao, homi.
Da.
ta da?
Da, ja sam neki, kao, homi.
E, ba si aljivdija.
Ne alim se, Vudi, mrtav sam ozbiljan.
Ti si nastran?
Upravo tako. Nisam ja to birao. Kad smo bili klinci, i kad smo, ono, poeli da drkamo, ti si razmiljao o bujnim sisama i maljavim pikama. A ja ti nikada nisam rekao da sam ja mislio na velike
tvrde kureve.
ak, pa to je odvratno!
Ne, nije. Neki mukarci su takvi stvoreni. Ne moe ni da zamisli koliko je takvih a naroito u
mornarici.
U mornarici ima homia?
ak ustro klimnu glavom. Kolko hoe.
Pa dobro... a otkud ti to zna?
Obino se prepoznamo. Kao to Jevreji uvek znaju ko je Jevrejin. Evo, na primer, onaj konobar u
kineskom restoranu.
On je od takvih?
Zar nisi uo kad je rekao da mu se svia moj sako?
Jesam, ali nisam tome pridao naroitu panju.
E pa, eto.
Ti si mu se dopao?
Izgleda da jesam.

 A zato?
Verovatno iz istog razloga iz kojeg se dopadam i Dajani. Majku mu, pa zgodniji sam od tebe.
udno je to.
Hajde, idemo kui.
Produie dalje. Ali Vudi je neprestano razmiljao o tome to mu je brat rekao.
Hoe da kae da homia ima i meu Kinezima?
ak prasnu u smeh. Naravno!
Ne znam, nikada nisam tako razmiljao o Kinezima.
Upamti: nikom ni rei, naroito ne roditeljima. Bog sveti zna ta bi tata rekao.
Posle nekog vremena, Vudi prebaci ruku aku preko ramena. More, nek se nosi ree on. Bar
nisi republikanac.

III
Sa Samnerom Velsom i predsednikom Ruzveltom na tekoj krstarici Avgusti Greg Pekov je otplovio
do zaliva Plasentija, na obali Njufaundlenda. U konvoju su bili i ratni brod Arkanzas, krstarica Taskalusa i sedamnaest razaraa.
Ukotvili su se u dve duge kolone, sa irokim prolazom po sredini. U devet sati ujutro, u subotu, devetog avgusta, pod jarkim suncem, posade u belim uniformama svih dvadeset plovila postrojile su se
du ograda, a tada je stigao britanski bojni brod Princ od Velsa, u pratnji tri razaraa, i u velianstvenom prizoru proao tano po sredini. Na tom brodu bio je premijer eril.
Greg dosada nije video impresivniju demonstraciju sile, i bio je oduevljen to je deo svega toga.
S druge strane, morile su ga brige. Nadao se da Nemci ne znaju za ovaj sastanak. Ukoliko saznaju,
jedna jedina podmornica mogla bi ubiti dvojicu voa onoga to je preteklo od zapadne civilizacije
a s njima i Grega Pekova.
Pre nego to e poi iz Vaingtona, Greg se ponovo sastao sa detektivom Tomom Kranmerom.
Kranmer je naao adresu re je bila o jednoj kui u jeftinijem kraju grada, sa one strane stanice Junion. Radi kao konobarica u Univerzitetskom enskom klubu nedaleko od Ric-Karltona, zato si je tu
i video dva puta, rekao mu je tada Kranmer stavljajui u dep ostatak honorara. Kao glumica, oigledno, nije uspela ali i dalje se vodi kao Deki Dejks.
Greg joj je potom napisao pismo.
Draga Deki,
Samo elim da znam zato si pobegla od mene pre est godina. Mislio sam da smo sreni, ali
mora biti da sam bio u zabludi. I jo me to mui, nita drugo.
Kad si me videla, izgledala si uplaeno, ali nema razloga za strah. Nisam ja ljut, samo sam
znatieljan. Nikada te ne bih povredio. Ti si mi bila prva ljubav.
Moemo li da se naemo negde, samo kafu da popijemo ili tako neto, i da popriamo?
Srdano,
Greg Pekov.
Dopisao je jo i svoj telefonski broj, pa potom poslao pisamce onog dana kad je isplovio put
Njufaundlenda.
Predsednikova velika elja bila je da se samit okona izjavom o zajednikim namerama. Gregov
ef Samner Vels sastavio je nacrt te izjave, ali je Ruzvelt odbio da s njom istupi, rekavi da je bolje

pustiti erila da prvi ponudi nacrt.

Greg je toga asa uvideo da je Ruzvelt pametan pregovara. Koja god strana prva istupi s nacrtom
zajednike izjave, morae, radi potenog odnosa prema onoj drugoj, osim sopstvenih zahteva u tekst
da unese i neto to bi zadovoljilo drugu stranu. Tako bi elje druge strane postale minimum ispod kojeg ona ne moe ii, dok bi predsednikovi sopstveni zahtevi jo bili podloni pregovorima. Otuda
onaj ko prvi podnosi nacrt uvek startuje iz slabije pozicije. Greg se zakleo da e upamtiti to: da nikada prvi ne sastavlja ponudu.
U subotu su predsednik i premijer uivali u neformalnom ruku na Avgusti. U nedelju su prisustvovali misi na palubi Princa od Velsa, pri emu je oltar sav bio u bojama zastava Sjedinjenih Drava i
Britanije, crveno-belo-plavoj. U ponedeljak ujutro, kad su se ve dovoljno zbliili, preli su na sutinu.
eril je istupio s planom u pet taaka, koji je oduevio Samnera Velsa i Gasa Djuara, budui da
se zalagao za stvaranja delotvorne meunarodne organizacije koja bi garantovala bezbednost svim
dravama drugim reima, za jedno novo, ojaano Drutvo naroda. S razoaranjem su, meutim,
ustanovili da je takav zahtev za Ruzvelta bio preveliki. Jeste se njemu to reenje svidelo, ali se bojao
izolacionista, ljudi koji su jo iveli u uverenju da Amerika ne treba da se mea u svetske neprilike.
Ruzvelt je bio izrazito osetljiv na javno mnjenje, i svojski se trudio da ne izazove protivljenje biraa.
Vels i Djuar, meutim, nisu odustajali, kao to nisu odustajali ni Britanci. Zajedno su traili nain
da postignu reenje prihvatljivo za obojicu lidera. Greg je hvatao beleke za Velsa. Tim je sroio klauzulu koja je pozivala na razoruanje dok se ne stvori sveobuhvatniji i trajniji sistem opte bezbednosti.
Predoili su tu klauzulu dvojici velikana, i ovi su je prihvatili.
Vels i Djuar su likovali.
Gregu pak nije bilo jasno zato. Meni to izgleda tako malo ree on. Voe dveju velikih zemalja prevalile su hiljade kilometara, oko njih obigravaju desetine i desetine ljudi, tu su dvadeset etiri
broda, tri dana razgovora sav taj trud radi ega radi nekoliko rei koje, zapravo, i ne iskazuju ono
to mi hoemo.
Idemo centimetar po centimetar, ne kilometar po kilometar odgovori mu Gas Djuar smeei se.
To ti je politika.

IV
Vudi i Doana su izlazili ve pet nedelja.
On bi se rado viao s njom svake veeri, ali se uzdravao. U proteklih nedelju dana izali su ak
etiri puta. U nedelju su ili na plau; u sredu su veerali zajedno; u petak su ili u bioskop; a subotu
su proveli zajedno, od jutra do mraka.
Nikada mu nije bilo dosta razgovora s njom. Doana je bila zabavna, domiljata i britkog jezika.
Svialo mu se kod nje to to je izriita, o emu god da je re. Brbljali su satima o onom to vole i to
mrze.
Iz Evrope su stizale loe vesti. Nemci su i dalje razbijali Crvenu armiju. Istono od Smolenska pomeli su rusku esnaestu i Dvadesetu armiju, uzeli trista hiljada zarobljenika, i sada je izmeu nemakih snaga i Moskve bilo vrlo malo sovjetskih jedinica. Te loe vesti, meutim, ni izbliza nisu mogle
da ublae Vudijevo ushienje.
Doana verovatno nije bila toliko luda za njim koliko je on ludovao za njom. Ali bio joj je drag, i
video je to. Uvee bi se, na rastanku, redovno poljubili, i inilo se da ona uiva u tim poljupcima,

mada nije pokazivala strast za koju je, znao je to Vudi, i te kako bila sposobna. Moda i zbog toga to
su uvek morali da se ljube na javnim mestima, ili u bioskopu, ili pred njenom kapijom. Kad bi se nali u njenom stanu, uvek bi u dnevnoj sobi bila bar jedna Doanine cimerke, ako ne i dve, a ona ga jo
nijednom nije bila pozvala u svoju sobu.
Nedelje i nedelje su prole otkako se aku zavrilo odsustvo, i on je opet bio na Havajima. Vudi
jo nije znao ta da misli o onoj akovoj ispovesti. Ponekad bi se zaprepastio, kao da se ceo svet
okrenuo naglavce; a onda bi se, opet, pitao kakve veze to ima s bilo im. Ali obeanje nije pogazio:
nikome nita nije rekao, ak ni Doani.
Vudijev otac je otputovao s predsednikom, a majka je otila u Bafalo, da provede nekoliko dana sa
svojim roditeljima. Vudi je ostao sam u devetosobnom vaingtonskom stanu. Odluio je da iskoristi
priliku i pozove Doanu Rouzrok da doe, nadajui se da e ga konano poljubiti kako treba.
Zajedno su ruali tog dana, a potom otili na izlobu Crnaka umetnost, koju su napali konzervativni pisci, tvrdei da crnaka umetnost zapravo ne postoji uprkos neospornoj genijalnosti ljudi kao
to su slikar Dejkob Lorens i skulptorka Elizabet Katlet.
Upravo dok su izlazili iz galerije, Vudi ree:
Jel bi htela da svratimo negde na koktel dok ne reimo kuda emo na veeru?
Ne, hvala ree ona odluno. Radije bih popila olju aja.
aja? Nikako nije mogao da se seti gde to ovek u Vaingtonu moe da popije dobar aj. A onda mu iznenada sinu. Moja majka ima engleski aj. Mogli bismo do stana.
Vai.
Zgrada se nalazila nekoliko blokova odatle, u Dvadeset drugoj ulici Severozapad, nedaleko od
Ulice L. im su sa letnje ege uli u klimatizovani hol, lake su disali. Portir ih je odvezao liftom.
Dok su ulazili u stan, Doana ree:
Tatu ti stalno viam po Vaingtonu, ali zato s tvojom mamom godinama ve nisam razgovarala.
Moram da joj estitam na bestseleru.
Ona trenutno nije kod kue ree Vudi. Doi u kuhinju.
Otvorio je slavinu, napunio ajnik i stavio ga na poret. A onda je zagrlio Doanu i rekao:
Konano sami.
Gde su ti roditelji?
Nisu u gradu.
A ak je na Havajima.
Da.
Ona se odmaknu od njega. Vudi, kako si ovo mogao da mi priredi?!
ta da ti priredim? Kuvam ti aj!
Doveo si me ovamo pod lanim izgovorom! Mislila sam da su ti roditelji kod kue.
Ja ti nisam rekao da su kod kue.
A to mi nisi rekao da su otputovali!
Nisi me pitala! odvrati on rezignirano, mada je u njenoj albi bilo i malo istine. Ne bi on nju
slagao, ali istina je da se nadao da nee morati unapred da joj kae kako u stanu nema nikoga.
Doveo si me ovamo da bi mi se nabacivao! Misli da sam neka jeftina enska.
Ne mislim! Prosto, nikako da ostanemo stvarno nasamo. Nadao sam se da e me poljubiti, nita
drugo.
Nemoj da se zavitlava sa mnom.
Sad je ve bila stvarno nepravedna. Tako je, nadao se on da e jednoga dana s njom zavriti u krevetu, ali ne, nije oekivao da se to desi danas. Idemo onda ree on. Popiemo aj negde drugde.

Ric-Karlton je odmah tu, u komiliku, tu odsedaju svi Britanci, tamo sigurno slue aj.
O, ne budi glup, ne moramo da idemo odavde. Ne bojim se ja tebe, mogla bih da se odbranim.
Samo sam ljuta na tebe. Ne treba mi ovek koji sa mnom izlazi zato to misli da sam laka roba.
Laka roba? ponovi on, sad ve glasnije. Doavola! est godina ekam da pristane da izae
sa mnom. I jo te, eto, molim za jedan poljubac, i nita vie. Ako si ti laka, onda bi mi bilo krivo da
se zaljubim u neku teku devojku!
Ona prasnu u smeh a Vudi je pogleda u udu.
ta je sad? upita on razdraljivo.
Izvini, u pravu si ree ona. Da si traio laku devojku, od mene bi svakako davno odustao.
Tano tako!
Poto sam te, pijana, onako poljubila, mislila sam da sigurno ima loe miljenje o meni. Pretpostavljala sam da me juri samo zbog prolaznog uzbuenja. I brinula sam se zbog toga ovih poslednjih
nekoliko nedelja. Pogreno sam te procenila. Izvini.
Zbunjivale su ga te njene brze promene raspoloenja, ali je pretpostavio da ta najnovija faza svakako predstavlja korak napred. Lud sam bio za tobom i pre tog poljupca ree on. Nego ti to, izgleda, nisi primetila.
Jedva da sam tebe primeivala.
Prilino sam visok.
To je, u fizikom smislu, jedino to me na tebi privlai.
On se nasmei. Svakako se svojim reima svojski trudi da se ne uobrazim?
Ako se ja pitam, nee se uobraziti.
Voda u ajniku je provrila. On stavi aja u porcelanski bokal, pa nasu vode.
Doana se bila neto zamislila. Rekao si neto maloas.
ta to?
Rekao si: Bilo bi mi krivo da se zaljubim u neku teku devojku Jesi li stvarno to mislio?
ta to?
Pa to, za zaljubljivanje.
O, nisam to nameravao da kaem ree on, a onda odlui da batali opreznost. U stvari, da, jesam, ako ba hoe da zna, jesam, zaljubljen sam u tebe. I mislim da te volim ve godinama. Oboavam te. elim da...
Ona mu se obisnu oko vrata i poljubi ga.
Ovoga puta bilo je ono pravo; usta su joj se brzo pomerala, vrhom jezika dodirivala mu je usne,
celim telom priljubila se uz njega. Bilo je kao one trideset pete, s tim to se ovoga puta nije oseala
na viski. To je devojka koju volim, ona prava Doana, razmiljao je on u zanosu; ena silovita i strastvena. I bila je tu, u njegovom naruju, ljubila ga je kako to samo ona ume.
Zavukla je ruke pod njegovu letnju sportsku majicu i trljala mu prsa, prstima mu pritiskajui rebra,
dlanovima gnjeei bradavice, a onda ga uhvatila za ramena, vrsto, kao da hoe rukama da mu uroni
duboko pod kou. Shvatio je tada da i u njoj ima nagomilane, neiivljene poude, koja se sad prelivala kao voda kad probije branu, nezaustavljivo. Isto je i on radio njoj: milovao joj slabine, pa je uhvatio za dojke, proet radosnom spoznajom osloboenja, kao dete kad ga neoekivano puste kui iz kole.
Odmakla se tek kad je, onako eljan, spustio ruku izmeu njenih butina.
Ali ga je iznenadilo ono to je rekla. Ima li zatitu?
Nemam! ao mi je...
Nema veze. U stvari, dobro je to nema. To dokazuje da nisi planirao da me zavede.

 Kamo sree da jesam.

Nije bitno. Poznajem jednu lekarku koja e mi u ponedeljak pomoi da to sredim. U meuvremenu emo se snai. Poljubi me ponovo.
Dok ju je on ljubio, ona mu je otkopavala pantalone.
O! ree ona trenutak kasnije. Ba lepo.
To sam upravo i ja hteo da kaem proaputa on.
Mada, moda e mi trebati obe ruke.
ta?
Pa valjda tako mora kad je neko toliko visok.
Ne znam o emu govori.
Onda u da uutim i da te ljubim.
Nekoliko minuta kasnije, ona ree:
Maramicu.
Maramicu je, sreom, imao.
Otvorio je oi trenutak pre nego to e biti gotovo, i pogledi su im se susreli. U izrazu njenog lica
prepoznao je poudu, uzbuenje i jo neto, neto za ta je on pomislio da bi mogla biti ak i ljubav.
Kad je sve bilo gotovo, njega obuze blaena smirenost. Volim je, razmiljao je on, i srean sam.
ivot je lep. Divno je bilo. Voleo bih da i ja isto uinim za tebe ree on.
Uradio bi to? ree ona. Stvarno?
Budi sigurna.
Jo su stajali tu gde su se zatekli, u kuhinji, oslonjeni na vrata friidera, ali ni jednom ni drugom nije se ilo odatle. Ona ga uze za ruku, i zavue je pod svoju letnju haljinu i dalje, ispod pamunih gaica. Opipao je vrelu kou, britke maljice i vlanu pukotinu. Pokuao je da gurne prst unutra, ali ona
ree: Ne. Uhvativi ga za vrh prsta, navede ga izmeu dva mekana prevoja. On napipa neto malo i
tvrdo, veliine zrna graka, odmah ispod koe. Pomerala je njegov prst ukrug.
Da ree ona sklopivi oi. Samo tako nastavi.
Preplavljen ljubavlju, posmatrao je njeno lice dok se preputala uitku. Minut-dva kasnije ona tiho
zajea, pa jeknu tako jo dva ili tri puta. A onda skloni njegovu ruku i privi se uz njega.
Malo kasnije, Vudi ree:
Ohladie ti se aj.
Nasmejala se. Volim te, Vudi.
Stvarno me voli?
Nadam se da se nisi prepao to tako govorim.
Nisam. On se nasmei. Vrlo sam srean zbog toga.
Znam da devojke ne bi trebalo da govore tako, s neba pa u rebra. Ali ja ne mogu da se pravim da
se, kao, premiljam. Kad jednom neto reim, gotovo je.
Da ree Vudi. Primetio sam to.

V
Greg Pekov je iveo u apartmanu koji je njegov otac trajno zakupio u Ric-Karltonu. Lav je dolazio i
odlazio, zadravajui se po nekoliko dana na proputovanju izmeu Bafala i Los Anelesa. Greg je
trenutno u apartmanu bio sam ne raunajui Ritu Lorens, kongresmenovu ki zanosnih oblina, koja
je tu bila prenoila, i sad se pojavila, predivna, onako razbaruena, u mukom penjoaru od crvene
svile.

Posluitelj im je doneo doruak, novine i kovertu.

Zajednika izjava predsednika Ruzvelta i premijera erila podigla je mnogo vie praine nego
to je Greg oekivao. I nedelju dana posle vanog dogaaja, bila je to i dalje udarna vest. tampa ju
je prozvala Atlantskom poveljom. Ono to je Greg doiveo kao sve same oprezne fraze i neodreena
obeanja svet je video sasvim drugaije. Taj dogaaj protumaen je kao zov trube koji najavljuje slobodu, demokratiju i procvat trgovine u svetu. Stizali su, pritom, izvetaji da je Hitler pobesneo, te da
smatra kako su ovim inom, zapravo, Sjedinjene Drave Nemakoj objavile rat.
Drave koje nisu prisustvovale konferencije izrazile su elju da potpiu tu povelju, a Beksfort Ros
je predloio da se zemlje potpisnice nazovu Ujedinjene nacije.
Nemci su, u meuvremenu, prodrli duboko u Sovjetski Savez. Na severu su stezali obru oko Lenjingrada. Na jugu su Rusi, povlaei se, podigli u vazduh Dnjeparsku branu, najvei hidroenergetski
kompleks u svetu, ponos i diku SSSR-a, kako njenu snagu ne bi upregao nemaki zavojeva bila je
to teka, bolna rtva.
Crvena armija je uspela malo da uspori invaziju, itao je Greg Riti iz Vaington posta. Ali
Nemci i dalje napreduju osam kilometara dnevno. I tvrde da su pobili tri i po miliona sovjetskih vojnika. Da li je to mogue?
Ima li rodbine u Rusiji?
Pravo da ti kaem, i imam. Otac mi je priao, jednom kad se podnapio, da je tamo ostavio devojku koja je s njim zatrudnela.
Na Ritinom licu ogledalo se neodobravanje.
Takav ti je on, bojim se ree Greg. Veliki ovek, a veliki ljudi ne potuju pravila.
Ona nita nije rekla, ali mu je bilo dovoljno da je pogleda te da mu sve bude jasno. Nije odobravala njegovo stanovite, ali, isto tako, nije elela da se raspravlja.
Nego, imam u Rusiji polubrata, vanbrano dete, kao to sam i ja produi Greg. Zove se Vladimir, ali nita vie ne znam o njemu. Moda je i on ve stradao. Stasao je za vojsku. Verovatno je on
jedan od tih tri i po miliona. Greg okrenu list.
Kad je zavrio s novinama, on proita poruku koju je doneo posluitelj.
Bila je od Deki Dejks. Poslala mu je telefonski broj, a uz to je pisalo samo: Ne izmeu jedan i
tri.
Najednom vie nije mogao da se strpi; jedva je ekao da Rita ode. Kada te oekuju tamo, kod kue? upita on neuviavno.
Ona pogleda na sat. O, mili boe, trebalo bi da stignem pre nego to majka pone da me trai.
Bila je, inae, rekla roditeljima da e prespavati kod drugarice.
Obukoe se zajedno i odoe, svako svojim taksijem.
Greg je procenio da bi taj telefonski broj morao biti kod Deki na poslu, te da je ona zauzeta izmeu jedan i tri posle podne. Pozvae je, stoga, sredinom prepodneva.
udio se i sm to je toliko uzbuen. Pa sve je to, naposletku, bilo iz puke radoznalosti. Rita Lorens je bila tako privlana, i sjajno je izgledala, ali ni s njom ni sa tolikim drugim devojkama nikada
nije uspeo ponovo da proivi uzbuenje koje mu je pruila prva njegova veza, ona sa Deki. Bilo je
to, bez sumnje, zato to ovek samo jednom u ivotu ima petnaest godina.
Stigavi u staru zgradu Izvrnog vea, bacio se na glavni zadatak toga dana sastavljanje saoptenja za javnost u vezi s preporukom Amerikancima koji borave na tlu severne Afrike, gde su meusobno ratovali Britanci, Italijani i Nemci, pri emu su borbe mahom voene u priobalnom pojasu, dugom
preko tri hiljade, a irokom oko ezdeset pet kilometara.
U pola jedanaest okrenuo je onaj broj iz pisamceta.

Javila se neka ena. Univerzitetski enski klub ree ona. Greg tamo nikada nije bio; mukarci
su tamo zalazili iskljuivo u svojstvu gostiju ena lanica.
Da li je Deki Dejks tu? upita on.
Jeste, i oekuje poziv. Molim vas, saekajte. Verovatno je, znai, morala da dobije specijalnu
dozvolu da bi primila telefonski poziv na radnom mestu, dokonao je Greg.
Nekoliko trenutaka kasnije, zauo je sledee:
Deki ovde, ko je to?
Greg Pekov.
Tako sam i mislila. Otkud ti moja adresa?
Unajmio sam privatnog detektiva. Moemo li da se naemo?
Pa, izgleda da emo morati. Ali pod jednim uslovom.
Kojim?
Objasniu ti kasnije.
On slegnu ramenima pored telefona. Vai.
Obeava da e ispuniti taj uslov?
Naravno.
Bila je uporna. Kai.
Obeavam, jel sad u redu?
Dobro. Moe da me izvede na ruak.
Greg se namrti. Jel ima u ovom kraju neki restoran koji e hteti da uslui belca i crnkinju za
istim stolom?
Koliko je meni poznato, samo jedan: snek-bar Elektrik.
Znam gde je. Zapazio je bio taj natpis, ali nikada nije ulazio u lokal; bio je to jeftin restorani
u koji su zalazili domari i kuriri. U koliko sati?
Pola dvanaest.
Tako rano.
A ta ti misli, kad konobarice ruaju u jedan?
Nasmeio se. Drska si, kao i uvek.
Ona spusti slualicu.
Greg je po onom suncu proao pored Bele kue i u snek-bar stigao u jedanaest i dvadeset. Nikoga
nije bilo izuzev aice ljudi koji su izali na prepodnevnu pauzu. Seo je u separe i poruio kafu.
Pitao se ta Deki ima da mu kae. Radovao se to e najzad biti reena zagonetka koja ga je drala
u neizvesnosti punih est godina.
Stigla je u dvadeset pet do dvanaest, a na sebi je imala crnu haljinu i cipele s ravnim onom to
joj je, pretpostavio je Greg, kao konobarici bila uniforma, samo bez kecelje. Crno joj je dobro stajalo, i on se ivo priseti zadovoljstva koje bi mu priinio sam pogled na nju, sa onim njenim izvijenim
ustima i krupnim crnim oima. Sela je naspram njega i poruila salatu i koka-kolu. Greg je uzeo jo
kafe; bio je previe napet da bi jeo.
Lice joj nije vie bilo onako detinje punako kakvim ga je upamtio. Kad su se upoznali, imala je
esnaest godina, to znai da su joj sada dvadeset dve. Tada su bili balvci koji su se igrali odraslih; u
meuvremenu su zaista odrasli. S njenog lica itao je priu koja pre est godina tu nije bila zapisana:
priu o razoaranjima, patnji i tekoama.
Radim dnevnu smenu ree mu ona. Doem u devet, postavim stolove, uredim salu. Posluim
ruak, onda rasklonim sve, i zavravam u pet.
Konobarice veinom rade uvee.

 Ja volim da uvee i vikendom budem slobodna.

Jo voli da tereveni!
Ne, uglavnom ostajem kod kue i sluam radio.
Momaka, pretpostavljam, ima kao pleve.
Taman koliko treba.
Tek poto je naas razmislio, on shvati da to moe da bude i dobro i loe.
Stigao je ruak za Deki. Pila je koka-kolu i trpkala salatu.
Pa dobro, zato si trideset pete onako pobegla?
Ona uzdahnu. Nerado ti priam ovo, jer ti se nee svideti.
Moram da znam.
Dolazio je tvoj otac kod mene.
Greg klimnu glavom. I pretpostavio sam da je on umeao prste.
Poveo je sa sobom i nekog silediju nekog Doa.
Doa Brehunova. Batina. Grega obuze bes. Jel te povredio?
Nije ni morao, Greg. Nasmrt sam se preplaila im sam ga ugledala. Bila sam spremna da uinim
ta god tvoj otac zatrai.
Greg je guio gnev. A ta je traio?
Rekao mi je da moram da odem, i to smesta. Da mogu da ti ostavim poruku, s tim da je on najpre
proita. Morala sam da se vratim ovamo, u Vaington. Bila sam mnogo tuna to te ostavljam.
Greg se dobro seao koliko je i sm tada patio. I ja sam patio ree on. Malo je nedostajalo da
prui ruku preko stola, da je dodirne, ali nije znao da li bi se njoj to dopalo.
Rekao je da e mi nedeljno isplaivati deparac nastavi ona samo da se drim to dalje od
tebe. I jo mi plaa. Jeste to samo nekoliko dolara, ali mogu bar kiriju da platim. Obeala sam mu da
u otii ali sam nekako stisnula petlju i postavila jedan uslov.
Koji?
Da nikad ne pokuava da mi se nabacuje. I da u ti, ako samo pokua, sve ispriati.
I on je pristao?
Jeste.
Malo je ljudi njemu pretilo a da se posle izvuklo.
Ona odgurnu tanjir. Onda je on rekao da e Do, ako pogazim datu re, lice da mi unakazi. I Do
mi je pokazao britvu.
Sloile su se sve kockice. Zato si ti jo tako uplaena ree on.
Njena tamna koa preblede od straha. Nego ta sam, pobogu.
Greg joj se sad obrati gotovo apatom:
Izvini, Deki.
Usiljeno se nasmeila. A jesi li ti ba siguran da je on pogreio? Pa imao si petnaest godina. Ko
se eni sa petnaest godina?
Ma da je samo meni rekao, moda bi sve bilo drugaije. Ali on samo odlui ta e, i onda to,
jednostavno, uradi, kao da niko drugi nema prava na miljenje.
Pa ipak, lepo smo se nas dvoje proveli.
Vala, jesmo.
Ja sam ti bila poklon.
On se nasmeja. Nikada bolji poklon nisam dobio.
I, ta radi, ime se bavi?
Radim u kancelariji za informisanje Stejt departmenta, preko leta.

Deki se namrti. Zvui dosadno.

Naprotiv! Da zna kako je uzbudljivo posmatrati monike kad donose odluke od kojih e se zemlja zatresti, a pritom sede tamo, za radnim stolom. Oni upravljaju svetom!
Videlo se da Deki sumnja u to, no ipak ree:
Pa, verovatno je bolje od konobarisanja.
Greg tek sada uvide koliko su se udaljili. U septembru se vraam na Harvard, na poslednju godinu studija.
Sigurno si tamo ti poklon studentkinjama.
Mukaraca ima mnogo, a devojaka i nema ba.
A tebi dobro ide, jelda?
Pa, da se ne laemo... Pitao se da li je Emili Hardkasl odrala obeanje i otila da joj stave
umetak protiv zaea.
Oenie se jednom od njih, ona e ti roditi lepu decu i iveete u kui na obali jezera.
Voleo bih da postignem neto u politici, moda da budem dravni sekretar, ili senator, kao otac
Vudija Djuara.
Ona skrenu pogled.
Greg pomisli na tu kuu na obali jezera. O tome, mora biti, ona sanja. Rastuio se zbog nje.
Uspee ti ree ona. Znam ja to. Ima ti ono neto. Imao si i kao petnaestogodinjak. Isti si
kao tvoj otac.
ta? Ma daj!
Ona slegnu ramenima. Razmisli i sm, Greg. Dobro si znao da ja ne elim da se vidimo. Ali si mi
zato nakaio privatnog detektiva. On samo odlui ta e, i onda to, jednostavno, uradi, kao da niko
drugi nema prava na miljenje. To si, pre jedan minut, rekao za njega.
Grega je to dotuklo. Nadam se da nisam ba sasvim isti kao on.
Ona ga odmeri. Porota jo zaseda...
Konobarica uze Dekin tanjir. Neki desert? upita ona. Pita od bresaka je dobra.
Ni Greg ni Deki nisu bili za desert, pa konobarica dade Gregu raun.
Nadam se da sam zadovoljila tvoju znatielju ree Deki.
Hvala ti, cenim tvoj trud.
Kad se sledei put sretnemo na ulici, samo proi pored mene.
Ako ti tako eli.
Ona ustade. Da ne izlazimo zajedno. Bilo bi mi neugodno.
Kako ti kae.
elim ti mnogo sree, Greg.
I ja tebi, mnogo sree.
Daj konobarici baki dobaci ona i ode.

10.
1941. (III)
U oktobru je pao sneg, pa se odmah istopio, i na moskovskom ulicama bilo je hladno i vlano. Voloa
je preturao po plakaru traei valjenke, tradicionalne filcane izme koje Moskovljanima greju noge
tokom zime, kad najednom, iznenaen, ugleda est sanduka votke.
Njegovi roditelji nisu mnogo pili. Retko bi uzeli vie od jedne aice. Dogaalo se, tu i tamo, da
otac prisustvuje jednoj od onih beskrajnih, pijanih Staljinovih veerinki sa starim drugovima, i onda
bi se, u rane jutarnje sate, doteturao nekako do stana, pijan k zemlja. Ali u ovoj kui boca votke potrajala bi mesec dana, pa i vie.
Voloa ode u kuhinju. Roditelji su dorukovali sardine iz konzerve sa crnim hlebom i ajem.
Oe ree on ta e nama u onom plakaru zalihe votke dovoljne za est godina?
Otac je bio vidno iznenaen.
Obojica se okrenue prema Katerini, koja pocrvene. A onda ukljui radio i odvrnu ton, ne preglasno, ali taman da se uje. Da ne sumnja ona to da su negde u stanu sakriveni ureaji za prislukivanje,
pitao se Voloa.
Govorila je tiho, ali srdito. A kakve emo vajde imati od novca kad dou Nemci? ree ona.
Tad vie neemo pripadati povlaenoj eliti. Pomreemo od gladi ako ne budemo mogli da kupimo
hranu na crnom tritu. Ja sam prestara da prodajem telo. Votka e tad vredeti vie od zlata.
Voloa je sa zaprepaenjem sluao majku.
Nee Nemci stii dovde ree otac.
Voloa u to ve nije bio tako siguran. Opet su poeli da napreduju i Moskvi su se pribliavali i s
bokova i frontalno. Stigli su do Kalinjingrada na severu i Kaluge na jugu, a oba ta grada od Moskve
su udaljena tek nekih sto pedeset, sto ezdeset kilometara. Sovjetske rtve su nezamislivo velike. Mesec dana ranije liniju odbrane dralo je osamsto hiljada crvenoarmejaca, a sada ih je bilo svega devedeset hiljada, sudei po procenama koje su stizale na Voloin radni sto. On se obrati ocu:
A ko e, doavola, da ih zaustavi?
Linije snabdevanja su im previe razvuene. Nisu oni spremni za nau zimu. Krenuemo u kontranapad im oni oslabe.
A zato onda iseljavamo vladu iz Moskve?
Dravna administracija je tih dana izmetana oko tri hiljade dvesta kilometara na istok, u grad Kujbiev. itelje prestonice je taj prizor, jednostavno, paralisao: vladini slubenici su iznosili kutije s
dosijeima iz vladinih zgrada i pakovali ih u kamione.
To je samo mera predostronosti ree Grigorij. Staljin je jo tu.
Postoji reenje na to e Voloa. U Sibiru imamo na stotine hiljada ljudi. Potrebni su nam ovde, kao pojaanje.
Grigorij je vrteo glavom. Ne moemo istok da ostavimo nezatien. Japan i dalje predstavlja
pretnju.
Nee nas Japan napasti toliko znamo! ree Voloa, pa okrznu pogledom majku. Znao je da
pred njom ne bi trebalo da iznosi poverljive obavetajne podatke, ali je to ipak inio. Na izvor u
Tokiju nas je upozorio da se Nemci pripremaju da nas napadnu i bio u je pravu sada nam govori
da Japanci nee napasti. Pa neemo valjda opet da mu uskratimo poverenje!

 Nikada nije lako proceniti valjanost obavetajnih podataka.

Nemamo izbora! razljutio se Voloa. Imamo dvanaest armija u rezervi, a to je milion ljudi.
Ako ih ovde angaujemo, Moskva bi mogla da opstane. Ukoliko to ne uinimo, s nama je gotovo.
Grigorij se uzrujao. Nemoj tako da govori, ak ni u kui.
A to? Verovatno me uskoro ionako nee biti.
Majka briznu u pla.
Vidi ta si uradio ree otac.
Voloa izae iz kuhinje. Dok je nazuvao izme, on se upita zato je tako vikao na oca i rasplakao
majku. Jasno mu je bilo da je uinio jer je bio ubeen da e Nemaka poraziti Sovjetski Savez. Majine zalihe votke, koje bi za vreme nacistike okupacije trebalo da im slue kao valuta, nagnale su ga
da se suoi sa stvarnou. Izgubiemo rat, govorio je sebi. Krah ruske revolucije je na pomolu.
Obukao je kaput i stavio eir pa se vratio u kuhinju. Poljubio je majku i zagrlio oca.
emu sad to? upita otac. Pa samo ide na posao.
Za svaki sluaj, ako se vie ne budemo videli ree Voloa. Pa izae iz stana.
Kad je preao most to vodi u centar grada, primeti da je javni prevoz zaustavljen. I metro je bio
zatvoren, a nije bilo ni autobusa ni tramvaja.
Izgledalo je da se, osim loim vestima, ovek nema emu nadati.
Bilten koji je tog jutra objavio Sovinformbiro, emitovan preko radija posredstvom crnih zvunika
postavljenih na banderama po ulinim okovima, po sadraju je bio neuobiajeno iskren. U noi izmeu etrnaestog i petnaestog oktobra, situacija na zapadnom frontu se pogorala. Veliki broj nemakih tenkova probio je nae odbrambene linije. Svi su znali da Sovinformbiro uvek lae, tako da su
sad mogli samo da pretpostave da je stanje na terenu jo gore.
Izbeglice su bile potpuno zakrile centar grada. Ljudi su neprestano pristizali sa zapada, nosei
imovinu na kolicima, terajui gradskim ulicama izgladnele krave, prljave svinje i pokisle ovce, kaskajui ka selima tamo dalje, istono od Moskve, u oajnikom nagonu da pobegnu to dalje od nadirue nemake vojske.
Voloa je pokuao da nae prevoz. Nije bilo mnogo civilnog saobraaja u Moskvi tih dana. Gorivo
je uvano za nepregledne vojne konvoje koji su prolazili Batenskim prstenom moskovskom krunom saobraajnicom. Povezao ga je ovek u novom dipu GAZ-64.
Vozei se u tom otvorenom vozilu, video je tetu od bombi koje su padale na grad. Diplomate koje
su se vraale iz Engleske govorile su da to nije nita u poreenju s londonskim Blicom, ali Moskovljani su smatrali da je i ovo dovoljno loe. Voloa je proao pored nekoliko sruenih zgrada, a video je i na desetine spaljenih brvnara.
Grigorij, koji je bio zaduen za odbranu od napada iz vazduha, postavio je protivavionske topove
na vrhove najviih zgrada, i lansirao barane balone, koji su lebdeli ispod snenih oblaka. Najudnija
njegova odluka bila je da se zlaane kupole crkava prefarbaju u kamuflanu zelenu i mrku. Priznao je
Voloi da to nikako ne moe omesti bombardere, ali dodao je da graani tako bar imaju utisak da su
zatieni.
Ukoliko Nemci pobede, ukoliko nacisti zavladaju Moskvom, onda e Voloini bratanac i bratanica,
blizanci njegove sestre Anje, biti vaspitavani ne kao rodoljubi i komunisti ve kao nacistiki robovi,
koji salutiraju Hitleru. Rusija e postati kao Francuska, zemlja u ropstvu, moda delimino pod vlau poslune profaistike vlade koja e hapsiti Jevreje i slati ih u koncentracione logore. Teko je
bilo i razmiljati o tome. Voloa se zalagao za budunost u kojoj e Sovjetski Savez moi da se oslobodi zloudne Staljinove vladavine i svirepe tajne policije, te poeti da radi na izgradnji pravog komunizma.

Kad je stigao do taba na aerodromu Hodinka, Voloa primeti da je vazduh pun sivkastih pahulja
nije to bio sneg, ve pepeo. Obavetajna sluba Crvene armije spaljivala je dokumentaciju, da arhiva
ne padne u neprijateljske ruke.
Nedugo zatim, u njegovu kancelariju ue pukovnik Lemitov. Poslao si u London memorandum u
vezi s nemakim fiziarom po imenu Vilhelm Frunce. Vrlo pametan potez. Ispostavilo se da nam je
doneo veliku prednost. Svaka ast.
Zar je to sad vano?!, razmiljao je Voloa. Panceri su na sto pedeset kilometara od grada. Prekasno je bilo da se od pijuna oekuje bilo kakva pomo. Ali on natera sebe da se usredsredi. Frunce,
da... Iao sam s njim u kolu u Berlinu.
London je kontaktirao s njim, i on je voljan da pria. Sastali su se s njim u jednoj sigurnoj kui.
Dok je Lemitov govorio, poigravao se runim asovnikom. Sav se bio uzvrpoljio, to je, inae, bilo
neobino za tog oveka. Oigledno je bio napet. Svi su bili napeti.
Voloa nita nije rekao. Izvesno je bilo da su stigle i neke vesti sa tog sastanka u protivnom, ne bi
sada Lemitov ni govorio o tome.
London kae da je Frunce isprva bio oprezan, da je posumnjao kako na ovek u stvari radi za
britansku tajnu policiju ree Lemitov osmehnuvi se. tavie, posle prvog sastanka otiao je u
Kensington Palas Gardens i pokucao na vrata nae ambasade, pa zatraio potvrdu da je to zaista na
ovek.
Voloa se nasmei. Pravi amater.
Tano tako ree Lemitov. Mamac nikad ne bi uinio nita tako nepromiljeno.
Sovjetskom Savezu jo nije otkucao poslednji as, ne jo, svakako; i zato je Voloa morao nastaviti da radi, kao da sve to s Vilijem Frunceom ima ikakvog znaaja. I ta smo to od njega dobili, drue pukovnie?
Frunce kae da on i njegove kolege naunici, u saradnji sa Amerikancima, rade na proizvodnji
neke superbombe.
Voloa se prenu, setivi se ta mu je svojevremeno priala Zoja Vorocinceva. Ovo je bila potvrda
njenih najcrnjih strahova.
Lemitov produi:
Postoji, meutim, jedan problem s tom informacijom.
Kakav problem?
Sve smo preveli, ali i dalje ne razumemo ni re. Lemitov predade Voloi sveanj listova otkucanih pisaom mainom.
Voloa naglas proita naslov. Izdvajanje izotopa metodom gasne difuzije.
Shvata sad ta sam hteo da kaem.
Ja sam studirao jezike, ne fiziku.
Ali si jednom pomenuo da zna jednu fiziarku. Lemitov se nasmei. Prelepu plavuu koja nije htela s tobom u bioskop, ako se dobro seam.
Voloa pocrvene. O Zoji je priao Kamenu, a ovaj je, po svemu sudei, svima razglasio. To ti je
nevolja kad ti je ef pijun ovek zna sve.
Ona nam je porodina prijateljica. Priala mi je o eksplozivnom procesu koji se naziva fisija.
Hoete nju da pitam?
Nezvanino i neformalno. Ne elim da diem prainu oko ovoga dok ne budem dobro razumeo o
emu je re. Moda je Frunce ludak, pa bi mogao od nas da napravi budale. Saznaj ta pie u tim izvetajima, i da li to to Frunce pria ima smisla s naunog stanovita. Ako to vredi, mogu li Britanci i
Amerikanci stvarno da naprave tu superbombu? I Nemci, takoe?

 Nisam video Zoju dva-tri meseca.

Lemitov slegnu ramenima. Zapravo i nije bilo vano koliko dobro Voloa poznaje Zoju. U Sovjetskom Savezu, kad vlast neto od tebe zatrai, nema ti druge nego da poslua.
Nai u ja nju.
Lemitov klimnu glavom. Obavi to danas. I izae.
Voloa se zadubi u misli. Zoja je bila sigurna da Amerikanci rade na superbombi, i bila je toliko
uverljiva da je ak i Grigorija ubedila da to pomene pred Staljinom, no Staljin je celu tu ideju s prezrenjem odbacio. Sada jedan pijun u Engleskoj govori ono to je svojevremeno rekla Zoja. Bila je
ona, izgleda, u pravu. A Staljin je pogreio opet.
Sovjetski rukovodioci ispoljavali su tu opasnu sklonost da poriu istinu kad god stigne neka loa
vest. Prole nedelje, u jednoj vazduhoplovnoj izviakoj misiji primeena su nemaka oklopna vozila na svega sto trideset kilometara od Moskve. Generaltab je isprva odbio da poveruje u taj izvetaj,
sve dok informacija nije dvaput potvrena. A onda su naredili da se vazduhoplovni oficir koji je javio vest uhapsi i da ga NKVD stavi na muke, zbog provokacije.
Teko je bilo i misliti dugorono kad su Nemci bili tako blizu, ali mogunost da postoji bomba koja bi mogla da sravni Moskvu sa zemljom nije se mogla tek tako prenebregnuti, ak ni sad, u asu najvee opasnosti. Ukoliko Sovjeti pobede Nemce, kasnije bi Britanija i Amerika mogle da napadnu Sovjetski Savez; neto slino dogodilo se posle rata od 1914. do 1918. godine. Hoe li SSSR u jednom
trenutku ostati bespomoan pred kapitalistiko-imperijalistikom pretnjom u vidu superbombe?
Voloa je dao svom pomoniku, poruniku Belovu, neophodna uputstva kako da nae Zoju.
Dok je ekao adresu, Voloa je prouavao Frunceove izvetaje, to u engleskom izvorniku, to iz
prevoda, napamet uei sve reenice za koje bi mu se uinilo da su vane, budui da papire nije smeo
da iznosi iz zgrade. Jedan sat kasnije, ve je bio dovoljno upoznao materiju da moe da postavlja pitanja u vezi s njom.
Belov je saznao da Zoja nije ni na univerzitetu, niti u stambenoj zgradi u kojoj su iveli naunici.
Upravnik zgrade mu je rekao da je od svih mlaih stanara zatraeno da pomognu u izgradnji odbrambenih linija u gradu i znao je gde Zoja trenutno radi.
Voloa je obukao kaput i izaao.
Uzbuen je bio, ali nije mogao tano da odredi da li zbog toga to e se videti sa Zojom, ili zbog
superbombe. Ili iz oba razloga.
Dobio je vojni ZIS i ofera.
Dok su prolazili pored Kazanjske stanice odatle su vozovi polazili na istok pred oima mu se
ukaza neto to je liilo na potpuno rasulo. Ljudi, po svemu sudei, nisu svi mogli da uu ni u samu
stanicu, a kamoli da se ukrcaju u vozove. Oni imuniji su se otimali da stignu do ulaznih vrata, sve s
decom, kunim ljubimcima, koferima i sanducima. Voloa se prenerazio ugledavi neke koji su bestidno tukli i utirali jedni druge. Nekolicina policajaca sve je to nemono posmatrala sa strane; cela
jedna divizija ne bi bila dovoljna da tu zavede red.
Vojni oferi obino su utljivi, ali ovoga je prizor toliko ganuo, da je morao neto da kae. Jebem
ti kukavice ree on. Bee, a nas ostavljaju da se borimo s nacistima. Gledaj ih samo, u tim krznenim kaputima, sve im jebem.
Voloa se iznenadio. Kritikovati upravljaku elitu bilo je opasno. Zbog ovakvih opaski ovek je
mogao da bude denunciran. A onda bi proveo nedelju-dve u podrumu zgrade NKVD-a na trgu Lubjanka. I odande izaao moda i doivotno obogaljen.
Volou je paralisao oseaj da je taj kruti sistem hijerarhije i priklanjanja autoritetima, sistem na
kojem je sovjetski komunizam poivao sada poeo da slabi, da se raspada.

Tim koji je radio na postavljanju barikada nali su upravo tamo gde je upravnik zgrade predvideo
da e ih sresti. Voloa izae iz kola, ree vozau da saeka, pa stade da razgleda ta je uraeno.
Po glavnom putu bili su razbacani protivtenkovski jeevi. Jedan je sastojalo se iz tri eline eleznike ine metar dugake, zavarene u sredini, tako da su inile zvezdu s tri kraka oslonjenu na tlo,
dok su ostala tri trala uvis. Ove sprave su, po svemu sudei, uda mogle da naprave tenkovskim gusenicama.
Iza tih jeeva, ljudi su pijucima i lopatama upravo iskopavali protivtenkovski rov, a iza njega se
uzdizao bedem od dakova s peskom, sa rupama kroz koje e branioci moi da pucaju. Izmeu prepreka ostavljena je uzana staza u cik-cak, tako da Moskovljani mogu da koriste put sve do dolaska
Nemaca.
Ogromnu veinu radnika koji su kopali rov i podizali bedem inile su ene.
Zoju je Voloa pronaao pored jedne planine od peska; lopatom je punila dakove. Jedan minut posmatrao ju je tako sa izvesnog odstojanja. Na sebi je imala prljav kaput, vunene rukavice i filcane izme. Plavu kosu bila je vezala i prekrila iznoenom, izbledelom maramom koju je vezala pod bradom. Lice joj je bilo umrljano od blata, ali je ipak izgledala zavodljivo. Zahvatala je pesak lopatom
u ujednaenom ritmu, i bila delotvorna. A onda je nadzornik dunuo u pitaljku, i radnici stadoe.
Zoja je sela na gomilu dakova s peskom i iz depa kaputa izvukla paketi umotan u novinsku hartiju. Voloa sede kraj nje i ree:
Mogla si da dobije potedu.
Ovo je moj grad odgovori mu ona. to ga ne bih branila?
Ti, znai, ne bei na istok.
Neu da se sklanjam pred tim nacistima, majku li im jebem.
Iznenadila ga je njena estina. Mnogi se sklanjaju.
Znam. Mislila sam da si ti odavno ve otiao.
Loe miljenje ima o meni. Smatra da ja pripadam sebinoj eliti.
Ona slegnu ramenima. Oni koji su u mogunosti da se spasu uglavnom to i ine.
E pa, grei. Cela moja porodica ostala je u Moskvi.
Moda sam te pogreno procenila. Hoe blinji? Ona otvori paket, i Voloa ugleda etiri bledunjave pogaice umotane u listove kupusa. Probaj.
On prihvati, pa uze zalogaj. Nije bilo bogzna kako ukusno. ta je to?
Ljuske od krompira. Moe punu kofu besplatno da dobije kod zadnjih vrata bilo koje partijske
kantine ili oficirske menze. Samelje ih malo kod kue, u mlinu za kafu, kuva ih dok ne omekaju, sipa malo brana i mleka, pomea sve to, posoli ako ima soli, a onda ispri na masti.
Nisam znao da tako loe stoji ree on, i bi mu neprijatno. Uvek moe da doe kod nas da
jede, zna to i sama.
Hvala ti. ta te dovodi ovamo?
Jedno pitanje. ta je to izdvajanje izotopa metodom gasne difuzije?
Ona ga pogleda irom otvorenih oiju. O, boe ta se dogodilo?
Nita se nije dogodilo. Pokuavam, jednostavno, da procenim valjanost jedne sumnjive informacije.
Jesmo li mi to poeli najzad da radimo na fisionoj bombi?
Po njenoj reakciji znao je da je informacija dobijena od Fruncea verovatno valjana. Zoja je odmah
shvatila znaaj onoga to joj je saoptio.
Molim te, odgovori strogo e Voloa. Jesmo mi prijatelji, ali ovo je slubena stvar.
U redu. Zna li ti ta je izotop?

 Ne.
Neki elementi postoje u oblicima koji se meu sobom pomalo razlikuju. Atomi ugljenika, primera radi, uvek imaju est protona, ali zato neki imaju est neutrona, dok ih drugi imaju sedam ili osam.
Ti razliiti tipovi nazivaju se izotopi, a zovu se ugljenik-12, ugljenik-13 i ugljenik-14.
Prilino prosto, ak i za oveka koji je studirao jezike ree Voloa. to je to tako vano?
Uranijum ima dva izotopa, U-235 i U-238. Kod uranijuma u prirodnom stanju ova dva izotopa su
pomeana. Ali samo U-235 ima eksplozivna svojstva.
I zato moramo da ih razdvojimo.
Gasna difuzija je, teoretski, jedan od naina da se to postigne. Kad se gas iri kroz membranu,
oni laki molekuli prolaze kroz nju bre, pa je zato gas koji stigne na drugu stranu bogatiji lakim izotopom. Ja, naravno, nikada svojim oima nisam videla kako to izgleda.
U Frunceovom izvetaju bilo je navedeno da Britanci grade postrojenje za separaciju gasnom difuzijom u Velsu, na zapadu Ujedinjenog Kraljevstva. Amerikanci takoe grade takvo jedno postrojenje.
Postoji li bilo koja druga mogua namena takvog postrojenja? upita Voloa.
Ne znam ni za jednu drugu svrhu razdvajanja izotopa. Zoja je vrtela glavom. To moe da znai samo jedno. Ko god sebi ovakav poduhvat postavlja kao prioritet u ratno vreme, ili je lud ili pravi
neko oruje.
Voloa primeti uto kako se neki automobil pribliava barikadama, a onda poinje da evrda u cikcak. Bio je to KIM-10, mali auto s dvoja vrata, dizajniran za potrebe imunijih porodica. Razvijao je
maksimalnu brzinu od bezmalo sto kilometara na sat, s tim to je ovaj bio toliko pretovaren da verovatno ne bi mogao da izgura ni ezdeset-sedamdeset.
Za volanom je sedeo ovek od ezdesetak godina sa eirom na glavi, odeven u sukneno odelo
skrojeno po zapadnjakoj modi. Pored njega sedela je mlada ena sa ubarom na glavi. Na zadnjem
seditu automobila bile su naslagane kartonske kutije. Za krov je, klatei se tamo-amo, bio privezan
klavir.
Oito je bilo da je re o nekom od vanijih pripadnika vladajue elite, koji je, eto, pokuavao da
napusti grad u drutvu svoje supruge, ili ljubavnice, ponevi sa sobom to je mogue vie skupocenih
stvari. Zoja je mislila da je Voloa upravo jedan od takvih, pa moda ba stoga svojevremeno nije
pristala da izae s njim. A Voloa se sada pitao da li postoji mogunost da ona donekle izmeni svoje
miljenje o njemu.
Jedna od volonterki sa barikada pomeri je tano ispred vozila KIM-10, i Voloa je video da e
biti nevolje.
Automobil je proao jo samo malo pre nego to e branikom dotai jea. Moda je voza pomislio da moe da ga ukloni s puta. ene se okupie da vide ta se dogaa. Je je bio tako napravljen da
prui otpor onom ko pokua da ga ukloni s puta. Kraci se ukopae u zemlju, zabie se duboko, i on se
za tili as zaglavi. Zauo se utom zvuk savijanja metala, i ubrzo videe da se prednji blatobran potpuno izobliio. Voza je ubacio u rikverc i povukao se.
Pomeraj to, smesta! povika on promolivi glavu kroz prozor. Po njegovom glasu moglo se naslutiti da je navikao da ga sluaju.
Volonterka, demekasta sredovena ena s kariranim mukim kaketom na glavi, prekrsti ruke.
Pomeri ga sam, dezerteru! povika ona.
Voza izae iz kola, sav crven u licu od besa, i Voloa se iznenadi prepoznavi pukovnika Bobrova, koga je znao jo iz panije. Bobrov je bio uven po tome to je svojim ljudima, u sluaju povlaenja, lino pucao u potiljak. Nema milosti za kukavice tako je glasilo njegovo geslo. Kod Belitea Voloa je svojim oima video kako Bobrov ubija trojicu pripadnika Internacionalnih brigada zato

to su se povukli kad im je ponestalo municije. Sada je Bobrov bio u civilnoj odei. Voloa se pitao
da li e ubiti enu koja mu se ispreila na putu.
Bobrov stade ispred kola pa dohvati jea. Bio je tei nego to je oekivao, ali uz napor on ipak
uspe da ga ukloni s puta.
Dok se vraao ka kolima, ena s kaketom vrati jea tamo gde je do maloas stajao.
Poee sad u velikom broju da se okupljaju i ostale volonterke. Posmatrale su sukob, smekale se i
zbijale ale.
Bobrov prie onoj eni, vadei iz depa kaputa neke isprave. Ja sam general Bobrov! ree on.
Mora biti, znai, da su ga unapredili posle povratka iz panije. Pusti me da proem!
I ti sebe naziva vojnikom? rugala mu se ena. A to se onda ne bori?
Bobrov pocrvene. Svestan je bio da ena ima razloga da ga prezire. Voloa se pitao da nije moda
mlada supruga nagovorila okrutnog starog vojnika da bee.
Izdajnik, to si ti ree volonterka s kaketom. Pokuava da pobegne sa klavirom i mladom
fufom. A onda ga uknu po eiru, i ovaj mu spade s glave.
Voloa je bio zapanjen. U Sovjetskom Savezu nikada ne bee video takvo prkoenje vlastima. U
Berlinu, pre nego to su nacisti doli na vlast, iznenadio se kad je video kako obini Nemci, bez straha, raspravljaju s policajcima; ali toga ovde nije bilo.
Okupljene ene su klicale.
Bobrov je i dalje imao kratku sedu kosu. Pogleda za svojim eirom koji se kotrljao po mokrom
putu. Naini korak, da poe po njega, ali se onda predomisli i odustade.
Voloa nije ni na trenutak pomislio da se mea. Protiv svetine nije mogao nita, a prema Bobrovu
nije gajio ni trunke saoseanja. I pravinim mu se uinilo da Bobrov na svojoj koi oseti istu onu surovost koju je sm oduvek ispoljavao prema drugima.
Starija ena umotana u prljavo ebe, takoe volonterka, otvori prtljanik automobila.
Pogle ovo! ree ona. Prtljanik je bio pun konih kofera. Ona izvue jedan, otvori ga, i iz njega
poispadae ipkane gaice, lanene podsuknje i spavaice, svilene arape i grudnjaci, sve to oigledno zapadne proizvodnje, finije od ma ega to je obina Ruskinja imala prilike da vidi, a kamoli da
kupi. Ti odevni predmeti kao sa filmskog platna zavrie u kaljavoj lapavici, zalepivi se za glib kao
latice za balegu.
Neke ene poee da skupljaju stvari. Ostale se bacie na druge kofere. Bobrov je otrao iza kola i
poeo da gura ene. Bie ovde mnogo gadno, pomisli Voloa. Bobrov je verovatno bio naoruan, i
pitanje je asa kad e potegnuti pitolj. Ali u tom trenutku ena sa ebetom podie aov i raspali Bobrova po glavi. ena kadra da aovom iskopa rov svakako nije bila slabana, i zau se muno jak, tup
udarac. General pade na zemlju, a ona ena ga jo i utnu.
Mlada ljubavnica izae iz kola.
Hoe da kopa sa nama? povika ena s kaketom, a ostale prasnue u smeh.
Generalova devojka, koja je, inilo se, imala tridesetak godina, obori glavu i krenu natrag, putem
kojim su i doli. Volonterka s kariranim kaketom je odgurnu, ali se ova nekako provue izmeu jeeva i stade da bei. Volonterka potra za njom. Ljubavnica je nosila utomrke cipele od prevrnute koe
s visokim tiklama, pa se okliznula na vlanom putu i pala. ubara joj spade s glave. Osovila se nekako na noge pa ponovo potrala. Volonterka se sagnu po ubaru, pustivi ljubavnicu da ode.
Svi koferi leali su sad otvoreni pored naputenog automobila. Radnice su razvukle kutije sa zadnjeg sedita i poizvrtale ih, tako da je sve iz njih zavrilo na ulici. Prosu se escajg, lomio se porcelan, razbijale se ae. Vezeni aravi i beli pekiri razvukoe se po bljuzgavici. Tuce lepih pari cipela lealo je razbacano po asfaltu.

Bobrov se pridie na kolena i pokua da ustane. ena sa ebetom ponovo ga udari onim aovom.
Bobrov se srui na zemlju. ena mu otkopa fini vuneni kaput i pokua da ga skine s njega. Bobrov se
otimao, pruao otpor. ena se na to razbesnela, pa ga udarila ponovo, pa jo jednom, i udarala ga je
tako dok se nije smirio, kratke sede kose natopljene krvlju. Onda ona skide sa sebe staro ebe, i obue Bobrovljev kaput.
Voloa je priao Bobrovljevom nepominom telu. Oi su mu bile otvorene, ali u njima ne bee ivota. Voloa kleknu da proveri da li ovek die, da mu opipa puls. Nita. Bio je mrtav.
Nema milosti za kukavice ree Voloa, ali ipak sklopi Bobrovu oi.
Neke ene skidale su klavir sa kola. Instrument je skliznuo s krova i, uz disonantnu jeku, tresnuo o
zemlju. Poee razdragano da ga razbijaju pijucima i aovima. One ostale se opsvaae oko razbacanih dragocenosti; neke su skupljale escajg, neke gledale da skleptaju to vie posteljine, a neke, opet,
cepale fini donji ve dok su se oko njega otimale. Izbi i tua. Porcelanski ajnik dolete odnekud i zamalo promai Zojinu glavu.
Voloa pohita natrag ka njoj. Ovo se ve pretvara u pravu pravcatu pobunu ree on. Tu sam
vojnim kolima, eka me ofer. Daj da te izvuem odavde.
Oklevala je samo trenutak. Hvala ti ree, a onda otrae do kola, uskoie u njih, i odoe.

II
Napadom na Sovjetski Savez potvrena je opravdanost vere koju je u Firera polagao Erik fon Ulrih.
Dok su nemake armije juriale preko nepreglednih ruskih prostranstava, istei Crvenu armiju kao
korov, Erik je likovao, divei se stratekom geniju voe kojem se zavetovao na vernost.
A nije bilo lako. Za oktobarskih kia, zemlja se pretvorila u kaljugu: ovde su to zvali rasputica,
blatnjavo bespue. Erikova ambulantna kola orala su kroz movaru. Talasi blata stvarali su se ispred
vozila i postepeno ga usporavali, sve dok u jednom trenutku on i Herman ne bi morali da izau i raiste glib aovima, kako bi mogli da produe. Isto je vailo za kompletnu nemaku vojsku, i od juria
na Moskvu sada je ostalo samo gamizanje ka njoj. Sem toga, po movarnim putevima ni kamioni sa
zalihama nisu mogli da se kreu. Vojska je oskudevala u municiji, gorivu i namirnicama, a Erikovoj
jedinici opasno je pretila nestaica lekova i drugih medicinskih potreptina.
I tako se, poetkom novembra, Erik u prvi mah obradovao prvom mrazu. Sleena zemlja bila je za
njih pravi blagoslov, jer putevi su ponovo bili tvrdi, i kola su mogla da se kreu normalnom brzinom.
Ali se zato Erik tresao u svom letnjem mantilu i pamunom donjem veu zimske uniforme jo ne behu stigle iz Nemake. Nisu, takoe, stigla ni maziva za niske temperature, bez kojih nije mogao da radi motor njegovih ambulantnih kola, kao ni motori svih vojnih kamiona, tenkova i artiljerije. Erik je
nou ustajao na svaka dva sata da upali motor i pusti ga da radi po pet minuta, jer to je bio jedini nain da se ulje ne zgusne, a rashladna tenost ne zaledi. Uza sve to, ujutro bi, jedno sat vremena pre
polaska, uz najvei oprez pripalio vatru ispod kola.
Stotine vozila bile su u kvaru, i vojska ih je ostavljala za sobom. Avioni Luftvafea, ostavljeni preko noi na otvorenom, na improvizovanim pistama zaledili bi se, i nisu mogli da uzlete, tako da su
kopnene jedinice, naprosto, ostale bez podrke iz vazduha.
Uprkos svemu tome, Rusi su se povlaili. Borili su se estoko, ali su neprekidno potiskivani. Erikova jedinica bi malo-malo pa stala da raisti beivotna tela ruskih boraca, i smrznuti leevi behu
nagomilani pored puta poput nekog zlokobnog nasipa. Neumorno i neumoljivo, nemaka armija je napredovala ka Moskvi.
Erik je bio uveren da e uskoro gledati pancere u velianstvenoj paradi na Crvenom trgu, dok se

zastave sa svastikom pobedonosno vijore s kul Kremlja.

U meuvremenu, temperatura je pala na minus deset stepeni Celzijusa, i padala je i dalje.
Erikova poljska bolnica nalazila se u varoici pored zaleenog renog kanala, okruena smrekovom umom. Erik zapravo i nije znao kako se to mesto zove. Rusi su, u toku povlaenja, neretko unitavali sve za sobom, ali ova varo pretekla je manje-vie netaknuta. Mesto je imalo savremenu bolnicu, koju su sad preuzeli Nemci. Doktor Vajs je odseno saoptio mesnim lekarima da svoje pacijente poalju kuama, bez obzira na njihovo stanje.
Erik je sada posmatrao pacijenta s promrzlinama, deaka od oko osamnaest godina. Koa na licu
bila mu je uta kao vosak i smrznuta toliko da je bila tvrda na dodir. Kad su Erik i Herman rasekli iznoenu letnju uniformu, primetie da su momku i ruke i noge prekrivene ljubiastim plikovima. Pocepane, pohabane izme bile su napunjene novinama, u tunom mladievom pokuaju da se odbrani od
hladnoe. Kad ih je Erik izuo, oseti se karakteristian truo zadah gangrene.
Pa ipak, njemu se uini da postoji mogunost da spasu momka od amputacije.
Znali su ta treba da rade. ee su se susretali sa promrzlinama nego sa ranama zadobijenim u
borbi.
Napunio je kadu, a onda on i Herman Braun zajedno spustie pacijenta u toplu vodu.
Erik je pomno posmatrao telo dok se otkravljivalo. Crna boja gangrena bila je zahvatila stopalo na jednoj nozi i prste na drugoj.
Kad je voda poela da se hladi, izvadili su ga iz kade, obrisali ga, poloili u krevet i dobro utoplili. A onda ga sa svih strana okruie zagrejanim kamenjem umotanim u pekire.
Pacijent je bio svestan i priseban. Hou li izgubiti stopalo? upita on.
To od lekara zavisi ree Erik automatski. Mi smo samo bolniari.
Ali viate mnogo pacijenata uporan je bio mladi. Kakva je prognoza u najboljem sluaju?
Mislim da bi mogao dobro da proe ree Erik. A ako ne bude tako, Erik je znao ta e biti. Sa
stopala koje je manje stradalo Vajs e amputirati prste, sekui ih velikim makazama nalik na seka za
icu. Druga noga bie amputirana ispod kolena.
Vajs doe nekoliko minuta kasnije, pa pregleda mladieva stopala. Pripremite pacijenta za amputaciju ree on odseno.
Eriku je bilo mnogo ao. Jo jedan mladi u punoj snazi provee ostatak ivota kao bogalj. teta.
Ali sm pacijent je na to drugaije gledao. Hvala bogu ree on. Neu morati vie da se borim.
Dok su pripremali mladia za operaciju, Erik je razmiljao o tome kako je ovaj pacijent, zapravo,
jedan od mnogih koji su istrajali u tom defetistikom stavu takva je, uostalom, bila i njegova, Erikova porodica. Mnogo je tih dana razmiljao o pokojnom ocu, i u njemu su se meali neopisiv gnev i
alost zbog gubitka. Stari nikako nije hteo da se pridrui veini i slavi veliku pobedu Treeg rajha,
mislio je Erik s gorinom. Uvek se zbog neega alio, dovodio u pitanje ispravnost Firerovih odluka,
potkopavao moral oruanih snaga. Zato je morao da bude takav buntovnik? Zato se toliko vezao za
zastarelu ideologiju demokratije? Sloboda nita nije donela Nemakoj, dok je faizam, evo, spasao
zemlju!
Ljut je bio na oca, a ipak vrele suze navrle bi mu na oi kad god bi se setio kako je otac zavrio.
U prvo vreme Erik je poricao da ga je Gestapo ubio, ali je ubrzo uvideo da je to verovatno istina. Nisu ni oni bili verouitelji; tukli su ljude koji ire opake lai o vlasti. Otac je uporno postavljao pitanje da li vlast ubija hendikepiranu decu. Budala, sluao je svoju enu Engleskinju i svoju preosetljivu
kerku. Erik ih je voleo sve, i zbog toga ga je jo vie bolelo to su tako zavedeni, a tako tvrdoglavi.
Kad je doao na odsustvo u Berlin, otiao je da poseti Hermanovog oca, oveka koji ga je prvi,

dok su Herman i on jo bili deaci, uputio u uzbudljivu nacistiku filozofiju. Her Braun je sada bio u
SS-u. Erik mu je rekao tada da je u kafani upoznao nekog oveka koji tvrdi da vlasti ubijaju nesposobna lica u specijalnim bolnicama. Istina je da hendikepirane osobe predstavljaju skup teret na pleima nove Nemake , rekao je tada her Braun Eriku. Rasa mora biti proiena, tako to emo suzbijati Jevreje i ostale degenerike, i spreavati sklapanje meovitih brakova iz kojih se raaju melezi. Ali eutanazija nikada nije bila deo nacistike politike. Istina, mi smo vrsto reeni, ponekad i
okrutni, ali ne ubijamo ljude. To je komunistika la.
Oeve optube nisu bile na mestu. A ipak je Erik, ponekad, plakao.
Sva srea te je bio silno zauzet. Ujutro bi redovno dolo do navale pacijenata, uglavnom onih ranjenih prethodnog dana. Zavladalo bi, potom, kratko zatije, pre nego to ponu da stiu nove rtve.
Kad je Vajs zavrio zahvat na momku sa promrzlinama, Erik i Herman odoe na prepodnevnu pauzu u
dupke pun sobiak za osoblje.
Herman podie pogled s novina. U Berlinu govore da smo ve pobedili! uzviknu on. Trebalo
bi da dou ovamo, lino da se uvere.
Doktor Vajs je govorio sa uobiajenim cinizmom. Firer je odrao jedan mnogo zanimljiv govor u
Palati sportova ree on. Govorio je o zverskoj inferiornosti Rusa. Mene to, nekako, umiruje. Imao
sam utisak da su Rusi najsraniji borci s kojima smo ikada imali posla. Borili su se due i ee nego
Poljaci, Belgijanci, Holanani, Francuzi ili Britanci. Iako nisu dobro opremljeni, iako imaju slabo
vostvo i napola su izgladneli vidi samo kako tre na nae mitraljeze, mau onim zastarelim pukama, kao da nimalo ne mare da li e preiveti ili poginuti. Drago mi je to ujem da je to samo znak
njihove zverske prirode. A ja ve poeo da se bojim da su oni hrabri i rodoljubivi.
Kao i obino, Vajs se pretvarao da se slae s Firerom, a pritom mislio potpuno suprotno. Herman
je bio vidno zbunjen, ali Erik je razumeo taj ton, i razbesneo se. Kakvi god da su Rusi, oni gube rat
ree on. Mi smo na ezdeset pet kilometara od Moskve. Ispostavilo se da je Hitler bio u pravu.
I da je mnogo pametniji od Napoleona ree doktor Vajs.
U Napoleonovo vreme nije bilo nieg breg od konja ree Erik. Danas imamo motorna vozila
i beinu telegrafiju. Zahvaljujui savremenim komunikacijama, uspeli smo u onome to Napoleonu
nije polo za rukom.
Ili emo tek uspeti, kad zauzmemo Moskvu.
to e se i desiti, kroz nekoliko dana, ako ne i sati. Ko bi u to jo sumnjao!
A to ne bi? Koliko mi je poznato, neki od naih generala predloili su da stanemo tu gde smo se
zatekli i da podignemo liniju odbrane. Mogli bismo da obezbedimo svoje poloaje, da obnovimo linije snabdevanja preko zime, pa da ponovo krenemo u ofanzivu kad grane prolee.
To mi lii na izdaju i kukaviluk! ree Erik vatreno.
U pravu si mora biti da si u pravu, jer upravo je to Berlin, ako sam dobro shvatio, naloio generalima. Oni u Generaltabu oito imaju bolji pregled situacije nego ljudi na prvoj borbenoj liniji.
Jo malo pa smo zbrisali Crvenu armiju!
Ali Staljin kao da neprestano niotkuda dovodi nove i nove armije, kao da je maioniar. U poetku ovog pohoda mislili smo da ona raspolae sa dvesta divizija. Sada smatramo da ih ima vie od
tri stotine. Odakle mu tih novih sto divizija?
I ovoga puta ispostavie se da je Firerova procena bila ispravna.
Naravno da hoe, Erie.
On jo nijednom nije pogreio!
Tako je jedan ovek pomislio da ume da leti, pa je skoio s krova desetospratnice, i dok je prolazio pored petog sprata, uzalud mlatarajui rukama u vazduhu, uli su ga kako govori: Zasad nije lo-

e.
U sobu za osoblje utra jedan vojnik. Dogodila se nezgoda ree on. Kod kamenoloma, severno od grada. Sudar, tri vozila. Povreeni su neki oficiri SS-a.
uctafel, ili SS, u poetku je bio Hitlerova lina garda, a sada je predstavljao monu elitu. Erik se
divio njihovoj neuporedivoj disciplini, njihovim superelegantnim uniformama, kao i injenici da su
bili izrazito bliski s Hitlerom.
Poslaemo ambulantna kola ree Vajs.
Re je o Ajnzacgrupi, specijalnoj jedinici ree vojnik.
Erik je ve bio sluao o tim specijalnim jedinicama, ali nita odreeno. Te jedinice su ile za vojskom, ulazile na ve osvojenu teritoriju, a onda hapsili razne smutljivce i potencijalne sabotere, kao
to su, na primer, komunisti. I sada su, verovatno, pravili zarobljeniki logor tu, nadomak varoi.
Koliko ima povreenih? upita Vajs.
estorica ili sedmorica. Jo vade ljude iz automobila.
U redu. Braun i Fon Ulrih, vi idete.
Eriku je bilo drago zbog toga. Jedva je ekao da stane rame uz rame s najvatrenijim Firerovim
sledbenicima, a njegovoj srei ne bi bilo kraja ako bi se jo naao u prilici da im pomogne.
Vojnik mu dade papiri sa osnovnim smernicama.
Erik i Herman sasue u sebe onaj aj, pogasie cigarete, pa izaoe iz sobe. Erik je obukao bundu
koju je skinuo s poginulog ruskog oficira, ali je nije zakopavao, da bi se videla uniforma. Otrali su
do garae, i Herman izveze ambulantna kola na ulicu. Erik je itao smernice, kiljei kroz slab sneg.
Put je iao izvan grada i vijugao kroz umu. Mimoili su se s nekoliko autobusa i kamiona. Sneg na
drumu bio je jako utaban, i Herman nije smeo da vozi brzo po toj uglaanoj povrini. Eriku nije bilo
nimalo teko da zamisli kako je do tog sudara dolo.
Popodne je bilo, a dan je bio kratak. U ovo doba godine, svitalo je oko deset sati, a smrkavalo se u
pet po podne. Siva svetlost probijala se kroz snene oblake. Od visokih borova, koji su se uzdizali sa
obe strane druma, sve je bilo jo mranije. Erik je imao utisak kao da se najednom obreo u nekoj od
onih bajki brae Grim, i da koraa stazom to vodi u duboku umu, gde vreba zlo.
Traili su skretanje ulevo, i nali ga pod straom vojnik im je pokazao kuda e dalje. Truckali su
se po opasnom putu izmeu drvea, dok ih, maui rukom, nije zaustavio drugi straar, koji im ree:
Vozite brzinom hoda, ne bre. Zbog brzine je i dolo do sudara.
Minut kasnije stigli su na mesto udesa. Tri oteena vozila izgledala su kao zavarena jedno za drugo: autobus, dip i Mercedesova limuzina sa lancima za sneg na gumama. Erik i Herman iskoie iz
ambulantnih kola.
Autobus je bio prazan. Na zemlji su leala tri oveka, moda oni to su se vozili u dipu. Vie vojnika okupilo se oko automobila spljeskanog izmeu dva vozila, oito pokuavajui da izvuku ljude iz
njega.
Erik uto zau plotun, pripuca iz puaka, i on se naas zapita ko li to puca, ali odmah zaboravi na to
kako bi se usredsredio na posao.
On i Herman ili su od jednog do drugog oveka proveravajui ozbiljnost povreda. Od trojice ljudi koji su leali na zemlji, jedan je bio mrtav, drugom je bila slomljena ruka, dok je trei, po svemu
sudei, samo bio ugruvan. U kolima, jedan ovek je ve bio iskrvario nasmrt, drugi je bio bez svesti,
a trei je urlao.
Tom to je urlao Erik dade injekciju morfijuma. Kad je lek poeo da deluje, on i Herman izvukoe
pacijenta iz auta i smestie ga u ambulantna kola. Poto im on vie nije smetao, vojnici su najzad mogli da ponu da oslobaaju onog to je ostao bez svesti, zaglavljenog u izoblienoj karoseriji merce-

desa. ovek je imao povredu glave usled koje e u svakom sluaju umreti, pomisli Erik, ali nije eleo to da im kae. Panju je sad usmerio na ljude u dipu. Herman je slomljenu ruku imobilisao longetom, a Erik je otpratio ugruvanog oveka do ambulantnih kola i smestio ga unutra.
Vratio se onda do mercedesa. Izvui emo ga za pet do deset minuta ree kapetan. Samo se
drte.
U redu ree Erik.
Ponovo je uo pucnjavu, pa odlui da zae malo dublje u umu, znatieljan da vidi ta li tamo rade
pripadnici specijalne jedinice. Sneg na zemlji izmeu drvea bio je vidno ugaen, a na sve strane bilo je opuaka, ogrizaka jabuka, odbaenih novina i ostalog smea, kao da su tuda proli radnici na izletu koji organizuje fabrika.
Izaao je na istinu gde su bili parkirani kamioni i autobusi. Mnogo ljudi bilo je tamo dovedeno.
Neki autobusi su odlazili, zaobilazei mesto udesa; ostali su upravo pristizali dok je Erik prolazio tuda. S druge strane parkiralita naiao je na stotinak Rusa svih uzrasta, oito zarobljenih, mada su
mnogi nosili kofere, kutije i torbe koje su stezali kao da uvaju dragocen imetak. Jedan ovek drao
je u ruci violinu. Devojica s lutkom pogleda naas Erika u oi, i on u stomaku oseti muninu od zle
slutnje.
Zatvorenike su uvali lokalni policajci naoruani palicama. Oito je specijalna jedinica imala saradnike u svakom svom poduhvatu. Policajci ga pogledae, uoie nemaku uniformu koja se dobro
videla ispod raskopanog kaputa, i ne rekoe nita.
Dok je prolazio, jedan dobro odeveni ruski zarobljenik obrati mu se na nemakom:
Gospodine, ja sam direktor fabrike guma u ovoj varoi. U komunizam nikada nisam verovao, samo sam ljudima davao prazna obeanja, jer svi su direktori morali tako. Ja mogu da vam pomognem
sve ovde znam. Molim vas, odvedite me odavde.
Erik se i ne osvrnu na njega, nego produi u pravcu iz kojeg je dopirala pucnjava.
Stigao je do kamenoloma. Bee to velika, nepravilna rupa u zemlji po ijim su obodima rasle visoke smreke, nalik straarima u tamnozelenim uniformama na koje je napadao sneg. Sa jednog kraja, duga strmina vodila je pravo u jamu. Dok je Erik gledao, tuce zatvorenika krenu dole, dvoje po dvoje,
pod pratnjom vojnika pravo u senovitu udolinu.
Erik meu njima ugleda i tri ene i deaka od, otprilike, jedanaest godina. Moda se to zarobljeniki logor nalazi negde u tom kamenolomu? Ali oni vie nisu nosili prtljag. Sneg je padao na njihove
gole glave kao blagoslov.
Erik se obrati naredniku SS-a koji je stajao u blizini. Ko su ovi zarobljenici, narednie?
Komunisti ree mu ovek. Iz varoi. Politiki komesari i slino.
ta, ak i onaj malian?
I Jevreji dodade narednik.
ekaj, pa ta su ovi, komunisti ili Jevreji?
A u emu je razlika?
Pa nije to isto.
Kurac nije. Komunisti su ti veinom Jevreji. Jevreji su ti veinom komunisti. Zar ti ba nita ne
zna?
Direktor fabrike guma koji mu se malo pre toga obratio, pomisli Erik, nije bio ni jedno ni drugo.
Zarobljenici su stigli do stenovitog dna kamenoloma. Do toga asa vukli su se kao ovce u stadu, niti su razgovarali, niti se osvrtali oko sebe, ali sada kao da su ivnuli, pokazujui u neto to je lealo
na zemlji. kiljei kroz pahulje snega, Erik ugleda neto to je liilo na beivotna tela razbacana meu stenjem, snegom poprskane odee.

Tek tad je Erik ugledao dvanaestoricu vojnika naoruanih pukama koji su stajali na samoj ivici jaruge, meu drveem. Dvanaest zarobljenika, dvanaest strelaca; sad je shvatio ta se to ovde dogaa, i
neverica, pomeana sa uasom, navre mu u grlo poput ui.
Oni podigoe puke i nanianie u zarobljenike.
Ne! ree Erik. Ne moete to. Niko ga nije uo.
Jedna zarobljenica vrisnu. Erik primeti kako ena hvata onog jedanaestogodinjaka i stee ga uza
sebe, kao da e rukama zaustaviti metke. Bila mu je, izgleda, majka.
Pali! ree jedan oficir.
Puke prasnue. Zarobljenici se zateturae i padoe. Od buke je popadalo malo snega s kronji borova, i on zasu vojnike s pukama, ist, beo.
Erik vide kako deak i majka padaju, jo zagrljeni. Ne! ree on. O, ne!
Narednik ga pogleda. ta je s tobom? upita ga razdraljivo. I ko si ti uopte?
Bolniar ree Erik, ne skidajui pogleda sa uasnog prizora u jami.
ta trai ovde?
Dovezao sam ambulantna kola za oficire povreene u sudaru. Erik primeti da novih dvanaestoro zarobljenika ve vode niz padinu u kamenolom. O, boe, otac je bio u pravu zajea on. Mi
ubijamo civile.
Prestani da cvili, i vraaj se u ta ambulantna kola, jebote.
Razumem, narednie ree Erik.

III
Krajem novembra Voloa je zatraio da ga prebace u borbenu jedinicu. Rad u obavetajnoj slubi vie mu se nije inio vanim; Crvenoj armiji nisu bili potrebni pijuni u Berlinu da bi razotkrivali namere nemake vojske koja je ve bila stigla do predgraa Moskve. A i eleo je da se bori za svoj
grad.
Sve njegove sumnje u pogledu vlasti sada su mu izgledale beznaajne. Ni Staljinova glupost, ni
svirepost tajne policije, ni to to u Sovjetskom Savezu nita nije funkcionisalo kako bi trebalo nita
to vie nije bilo vano. U njemu je postojala jo samo nezadriva potreba da odbije zavojevaa koji
je njegovoj majci, njegovoj sestri, blizancima Dimki i Tanji, kao i Zoji, pretio nasiljem, silovanjem,
izgladnjivanjem i smru.
Bio je, pritom, i te kako svestan da pijuna vie ne bi ni bilo, kad bi svi razmiljali kao on. Njegovi nemaki dounici su ljudi koji su u jednom trenutku procenili da je suprotstavljanje nacistikim
uasima i zlu vanije od patriotizma i lojalnosti. Voloa im je bio zahvalan za iskazanu hrabrost, i za
strogi moral kojim su voeni. Ali on se oseao drugaije.
Drugaije su se oseali mnogi mlai oficiri u Obavetajnoj slubi Crvene armije, i itava mala eta njih prikljuila se poetkom decembra jednom streljakom bataljonu. Voloa se izljubio sa roditeljima, napisao Zoji pisamce u kojem joj je poruio kako se nada da e ponovo sresti, i otiao u kasarnu.
Staljin je, posle toliko vremena, konano doveo pojaanja sa istoka u Moskvu. Trinaest sibirskih
divizija bilo je razmeteno naspram sve bliih Nemaca. Na putu do prve borbene linije, neki su se nakratko zadrali u Moskvi, i Moskovljani bi, zanemeli, zastajali na ulicama da gledaju te vojnike u belim postavljenim kaputima, s toplim izmama od ovije koe, skijama, zatitnim naoarama i izdrljivim stepskim konjiima. Stigli su u pravi as za ruski protivnapad.
Bila je to poslednja prilika za Crvenu armiju. U prethodnih pet meseci, Sovjetski Savez je zavoje-

vaima u vie navrata suprotstavljao stotine hiljada ljudi. Svaki put bi Nemci nakratko zastali, odgovorili na napad, i ponovo neumoljivo napredovali. Ukoliko i ovaj pokuaj ne urodi plodom, novih nee ni biti. Nemci e zauzeti Moskvu, a kad zauzmu Moskvu, njihov e biti i Sovjetki Savez. A onda e
njegova majka na crnom tritu trampiti votku za mleko, da nahrani Dimku i Tanju.
etvrtog dana decembra sovjetske snage krenule su iz grada u pravcu severa, zapada i juga, i zauzele poloaje za poslednju odbranu. Svetla nisu smela da se pale, da se neprijatelju ne privlai panja. Nisu smeli ni da loe vatru ni da pue duvan.
Te veeri na prvoj borbenoj liniji pojavili su se agenti NKVD-a. Voloa nije video svog zeta pacovskog lika Ilju Dvorkina, koji je zacelo bio meu njima. Neka dvojica koju nije poznavao dooe
do bivaka gde su Voloa i jo dvanaestorica istili puke. Jeste li uli sluajno da neko kritikuje
vlast, pitali su oni. ta saborci govore o drugu Staljinu? Ima li neko meu vaim drugovima ko preispituje ispravnost strategije i taktike nae vojske?
Voloa nije mogao da veruje. Zar je to u ovom trenutku bitno? U narednih nekoliko dana Moskva
e biti ili spasena, ili izgubljena. Ko sad mari za to da li se vojnici ale na oficire? On sasee ispitivanje u korenu, rekavi da za njega i njegove ljude ovde vai pravilo utanja, te da ima nareenje da
puca na svakog ko to pravilo prekri, s tim to e dodade on nehajno tajne policajce potedeti ako
odmah odu.
I to je prolo, s tim to Voloa ni na as nije sumnjao da NKVD potkopava moral vojnika na celom
frontu.
U petak, petog decembra, u veernjim asovima, zagrmela je ruska artiljerija. Sutradan, u zoru, Voloa i njegov bataljon su, po meavi, krenuli napred. Dobili su nareenje da zauzmu varoicu na drugoj obali renog kanala.
Voloa se ogluio o naredbu da na nemake odbrambene linije treba udariti frontalno bila je to
starovremska ruska taktika, a ovo nije bio trenutak da se tvrdoglavo dre naopakih ideja. Sa svojom
etom od stotinu ljudi krenuo je uzvodno, i preao preko zaleenog kanala severno od varoi, da bi
potom Nemcima priao s boka. Njemu s leve strane, gde se vodila bitka, uo se lom i tutnjava, i po
tome je znao da je uspeo da zae ispred prve neprijateljske linije.
Po jakoj meavi, Voloa je jedva video prst pred okom. Povremeno bi neko pripucao, i oblaci bi
naas zasvetleli, ali pri tlu vidljivost nije prelazila nekoliko metara. Pa ipak, optimistiki je razmiljao Voloa, upravo to e i pomoi Rusima da se neopaeno priunjaju Nemcima i prirede im iznenaenje.
Cia zima je bila, i do minus trideset pet stepeni na nekim mestima; iako to nije pogodovalo ni jednima ni drugima, Nemcima je svakako bilo gore, budui da su oskudevali u zalihama i opremi za
hladno vreme.
Voloa se donekle zaudio kad je shvatio da, inae tako delotvorni Nemci nisu uspeli da uvrste liniju odbrane. Nije bilo ni rovova, ni zemunica. Njihova prva borbena linija sastojala se, zapravo, od
niza zasebnih uporita. Lako je bilo provui se izmeu njih, ui u varo i tamo potraiti lake mete
kao to su kasarne, kantine i skladita municije.
Njegovi ljudi ubili su trojicu neprijateljskih straara i zauzeli fudbalsko igralite gde je bilo parkirano pedeset tenkova. Zar je mogue da sve ide kao po loju, pitao se Voloa. Kako je to mogue da se
sila koja je osvojila pola Rusije najednom tako istroi i splasne?
Sa leeva sovjetskih vojnika, stradalih u ranijim okrajima i ostavljenih da se smrznu tu gde su pali, bile su poskidane izme i kaputi verovatno su to uinili Nemci, da se zatite od zime.
Varoke ulice bile su prepune naputenih vozila praznih kamiona otvorenih vrata, snegom zavejanih tenkova sa zaleenim motorima, i dipova ije su haube zjapile otvorene, kao da su mehaniari

hteli da pokau da su, eto, pokuali da ih poprave, ali da su digli ruke od posla jer nije bilo nade.
Prelazei glavnu ulicu, Voloa zau motor nekog automobila i kroz vejavicu ugleda kako mu se s
leve strane pribliavaju farovi. U prvi mah pretpostavio je da e to biti neko sovjetsko vozilo koje se
probilio kroz nemake linije. Ali utom oni iz kola pripucae na njih, i Voloa povika ljudima da bee
u zaklon. Ispostavilo se da je re o kubelvagenu, Folksvagenovom dipu s rezervnim tokom napred
na haubi. Vozilo je bilo opremljeno motorom na vazduno hlaenje, koji se upravo zbog toga i nije
smrznuo. Protandrkalo je pored njih u punoj brzini, dok su Nemci pucali onako, iz sedeeg poloaja.
Voloa se iznenadio shvativi da je zaboravio da uzvrati vatru. Zato li je vozilo puno naoruanih
Nemaca ilo u tom smeru, kontra bitke?
Preveo je sad etu na drugu stranu ulice. Prema ranijim oekivanjima, sad je uveliko trebalo da
osvajaju kuu po kuu, ali nailazili su na vrlo slab otpor. Zgrade i kue u toj okupiranoj varoi bile su
zakljuane, prozorski kapci navueni, svuda je vladao mrak. Ukoliko je negde u njima i bilo Rusa, ti
su se sigurni krili pod krevetima, pod uslovom da nisu izgubili razum.
Jo automobila pristizalo je putem, i Voloa proceni da to mora biti da oficiri bee s bojita. Naloio je svojima da raspale iz lakog mitraljeza degtjarev DP-28, pa ih onda sklonio u oblinju kafanu,
odakle su nastavili s paljbom. Nije eleo da niko od njih pretekne, pa da sutra ponovo ubija Ruse.
Nedaleko od glavne ulice, on opazi nisku zgradu od cigala; iza tronih zavesa videlo se jarko svetlo. Prounjavi se pored straara, koji usred te snene oluje skoro nita nije video, mogao je da proviri unutra i prepozna oficire. Odmah je pretpostavio da je re o tabu bataljona.
apatom je izdao nareenja svojim narednicima. Oni zapucae po prozorima, pa poee da ubacuju rune bombe. Nekolicina Nemaca izae s rukama na potiljku. Minut kasnije, Voloa je zauzeo zgradu.
Zau se uto novi zvuk. Oslukivao je Voloa, mrtei se u nedounmici. Liilo je to, vie nego na bilo ta drugo, na huk fudbalskih navijaa. Izaao je iz zgrade u kojoj se nalazio tab. Zvuk je dopirao
iz pravca prve borbene linije, i bio je sve glasniji.
Onda se zaulo tektanje mitraljeza, nekih stotinak metara dalje, u istoj toj, glavnoj ulici, i jedan
kamion se zanese, skrenu s kolovoza i tresnu u zid od cigala, a ve u narednom trenutku planu kao
buktinja pogoen, najverovatnije, iz mitraljeza DP-28 koji su ospluivali Voloini ljudi. Dva vozila
koja su ila odmah za tim kamionom nekako utekoe.
Voloa utra u kafanu. Utihnula je bila vatra iz mitraljeza koji je stajao na dvonocu, nasred stola
za ruavanje. Ovaj model od milja su zvali gramofon, zbog okvira u obliku gramofonske ploe postavljenog na vrh cevi. Ljudi su se lepo zabavljali. Ovo vam je k da gaate golubove! ree mitraljezac. Prosta stvar! Jedan od Voloinih ljudi zabasao je bio u kuhinju, i sad se odande vraao s
velikom kantom punom sladoleda, koji se nekim udom nije pokvario, i sada svi, naizmenino, prionue na klopu.
Voloa pogleda kroz razbijen kafanski prozor. Pribliavalo se jo jedno vozilo, njemu se uinilo
dip, a iza njega trali su ljudi. Kad su prili malo blie, on razazna nemake uniforme. I jo je ih pristizalo, desetine njih, stotine moda. Od njih je dopirala ona galama kao sa fudbalske utakmice.
Mitraljezac usmeri cev na vozilo koje se pribliavalo, ali mu Voloa spusti dlan na rame. ekaj
ree.
Netremice je gledao u meavu, dok ga oi nisu zapekle. A video je samo nova, i nova vozila, i reku
ljudi koji su trali, a uz njih i pokojeg konja.
Jedan Voloin vojnik podie puku. Nemoj da puca ree mu Voloa. Ona gomila se pribliavala. Mnogo ih ima, ne bismo mogli da ih zaustavimo pregazili bi nas dok dlanom o dlan ree
on. Pustite ih, neka prou. Svi u zaklon.

Ljudi polegae. Mitraljezac ukloni DP-28 sa stola. Voloa sede na patos, i stade da viri preko prozorske daske.
Ona buka sad se pretvorila u pravu tutnjavu. Oni na elu kolone stigoe do kafane, pa prooe. Trali su, posrui i hramljui. Neki su nosili puke, ali veina bee izgubila oruje; neki su na sebi
imali injele i kape, ostali nita osim koulj od uniforme. Mnogi su bili ranjeni. Voloa ugleda jednog oveka s povezom preko glave; pao je, otpuzao tako nekoliko metara, a onda ga snaga izdade. Niko se nije ni osvrnuo na njega. Pripadnici konjice, u sedlima, gazili su peadince i galopirali dalje, ne
hajui ni za koga. Dipovi i tabna vozila opasno su evrdala kroz masu, klizala se po ledu i rasterivala ljude tamo-amo uz mahnito trubljenje.
Bilo je to povlaenje, uvide Voloa. Na hiljade njih se povlailo. Stampedo. Beanija.
Nemci su, konano, poeli da se povlae.

11.
1941. (IV)
Vudi Djuar i Doana Rouzrok poleteli su iz Ouklenda u Kaliforniji za Honolulu, hidroplanom boing
B-134. Let kompanije Pan Am trajao je punih etrnaest sati. Upravo pre nego to e stii na odredite, meu njima dvoma izbila je velika svaa.
Moda razlog treba traiti u tome to su toliko vremena proveli u tako malom prostoru. Taj hidroplan bio je u to vreme jedan od najveih aviona u svetu, ali su putnici bili rasporeeni u est malih
kabina, pri emu su u svakoj od njih bila po dva reda od po etiri sedita, okrenuta jedna ka drugom.
Vie volim voz ree Vudi trapavo prekrtajui duge noge, a Doana pronae u sebi dovoljno
blagosti da mu ne skrene panju na to da se do Havaja vozom ne moe stii.
To putovanje bilo je, inae, zamisao Vudijevih roditelja. Njih dvoje je bilo odluilo da odmor provede na Havajima, kako bi neko vreme bili s Vudijevim mlaim bratom akom, koji je tamo bio stacioniran. A onda su pozvali i Vudija i Doanu da im se pridrue u toku druge nedelje odmora.
Vudi i Doana su bili vereni. Vudi ju je zaprosio krajem leta, posle etiri sedmice vrelog sunca i
strastvene ljubavi u Vaingtonu. Doana mu je tada rekla da misli da je sve to dolo prebrzo, na ta
joj je Vudi ukazao da je on u nju zaljubljen ve punih est godina i upitao je ta misli, koliko bi sve to
trebalo da potraje pa da ne bude prebrzo. I ona je popustila. Odluili su da se venaju narednog juna,
im Vudi dipomira na Harvardu. U meuvremenu, vereniki status im je davao za pravo da zajedno
idu na porodina putovanja.
Ona je njega zvala Vuds, a on nju Do.
Avion je poeo da se sputa im su se pribliili Oahuu, glavnom ostrvu. Pred njima se ukazae poumljene planine, sela ratrkana u ravnici i samo okrajak peane plae i morskih talasa.
Kupila sam kupai kostim ree Doana. Sedeli su jedno do drugoga, i grmljavina etiri Rajtova
tvin sajklon etrnaestocilindrina motora bila je preglasna da bi ih bilo ko sa strane uo.
Vudi je upravo itao Plodove gneva,26 ali vrlo rado odloi knjigu. Jedva ekam da ga vidim
ree on. I stvarno je to mislio. Doana je bila san svakog proizvoaa kupaih kostima, jer na njoj su
njihovi artikli izgledali senzacionalno.
Ona ga pogleda kiljei. Pitam se samo da li su nam tvoji roditelji u hotelu uzeli susedne sobe? U
njenim tamnosmeim oima kao da je tinjao plamen.
Vereniki status im nije dozvoljavao da spavaju zajedno, bar ne zvanino, premda je Vudijevoj
majci ionako malo trebalo da nasluti da njih dvoje ve imaju odnose.
Nai u ja tebe ma gde bila ree Vudi.
Bolje bi ti bilo.
Nemoj tako da govori. Ve mi je neugodno na ovom seditu.
Ona se zadovoljno nasmei.
Ugledae utom ameriku pomorsku bazu. Laguna u obliku palminog lista bila je stvorena za veliku
luku. Tu je bilo stacionirano pola pacifike flote, sve zajedno stotinak brodova. Redovi tankera za
skladitenje nafte liili su na figure na tabli.
U samom sreditu te lagune nalazilo se ostrvo sa avionskom pistom. Na zapadnom kraju ostrva,
Vudi ugleda desetak, ako ne i vie usidrenih hidroaviona.
U neposrednoj blizini nalazila se vazduhoplovna baza Hikam. Vie stotina letelica bilo je parkira-

no s vojnikom preciznou, krilo do krila, na asfaltu.

Pripremajui se za sletanje, avion je nadleteo plau s palmama i prugastim suncobranima veselih
boja Vudi nasluti da bi to morao biti Vaikiki a onda ugledae i jedan gradi, koji bi, po svemu sudei, morao biti glavni grad, Honolulu.
Doana je dobila odsustvo u Stejt departmentu, ali Vudi je, da bi poao na ovaj put, morao da propusti nedelju dana predavanja. Malo me je tvoj otac iznenadio, da zna ree mu Doana. On se
obino uvek protivi kad te neto ometa u uenju.
Znam ree Vudi. Ali i ti si valjda svesna koji je pravi razlog ovog putovanja, zar ne, Do?
Otac misli da nam je ovo moda i poslednja prilika da aka vidimo ivog.
O, boe, zar je stvarno tako?
On smatra da e biti rata, a ak je u mornarici.
Mislim da je u pravu. Bie rata.
Kako moe biti tako sigurna u to?
Ceo svet je neprijateljski nastrojen prema slobodi. Ona pokaza prstom na knjigu koja joj je poivala u krilu, bestseler pod naslovom Berlinski dnevnik radijskog spikera Vilijama irera. Nacisti
su zauzeli Evropu nastavi ona. Boljevici dre Rusiju. A Japanci preuzimaju vlast nad Dalekim
istokom. Ne vidim, jednostavno, kako bi Amerika mogla da preivi u takvom svetu. Pa moramo i mi
da trgujemo s nekim!
Tako ti uglavnom i moj otac misli. Uveren je da emo idue godine zaratiti s Japanom. Vudi se
namrti, zamiljen. A Rusija, ta se tamo dogaa?
Izgleda da Nemci i nisu u stanju da zauzmu Moskvu. Ba pre nego to sam otila na odmor, kolale
su glasine da Rusi kreu u opti kontranapad.
Dobra vest!
Kroz prozor aviona Vudi je ugledao aerodrom u Honoluluu. Avion e se spustiti na vodu u zaklonjenom zatonu, odmah pored aerodromske piste, pretpostavio je on.
Nadam se da se nita vanije nee dogoditi dok sam ja na putu ree uto Doana.
to?
Meni je stalo do unapreenja, Vudse i ne bi mi, stoga, bilo pravo da neko pametan, neko ko
obeava, zablista tamo u mom odsustvu.
Do unapreenja? Nisi mi to dosad spominjala.
Jo nije gotovo, ali ciljam na zvanje vieg istraivaa.
Vudi se nasmei. A koliko visoko eli da stigne?
Volela bih da budem ambasador na nekom udesnom i komplikovanom mestu, u Nankingu, recimo, ili u Adis Abebi.
Stvarno?
Ne budi tako sumnjiav. Franses Perkins je prva ena dravni serketar za rad i, bogami, i vie
nego dobro obavlja svoj posao.
Vudi klimnu glavom. Perkinsova je, kao laburistkinja, preuzela dunost dravnog sekretara rada na
samom poetku Ruzveltovog predsednikovanja, a tome ima ve osam godina, i uspela da zadobije punu podrku sindikata za Nju dil. Jedna po svemu izvanredna ena danas moe da postavi sebi bilo kakav cilj. A Doana je zaista bila izvanredna. Njega je, meutim, zaprepastilo na izvestan nain to je,
u isti mah, i tako astoljubiva.
Ali ambasador mora da ivi u inostranstvu ree on.
Pa zar ne bi to bilo sjajno? Strana kultura, udne vremenske prilike, egzotini obiaji.
Ali... Gde je onda tu na brak?

 Molim? odvrati ona jetko.

Slegnuo je ramenima. Pa prirodno je to postavljam to pitanje, zar ne?
Izraz njenog lica nije se menjao, s tim to su joj se nozdrve rairile a njemu je to bio poznat znak,
znak da se ve naljutila.
A jesam li ja tebi postavila to pitanje? ree ona.
Nisi, ali...
Pa?
Samo se pitam, Do jel ti oekuje da ja ivim gde god tebe karijera odnese?
Imau razumevanja za tvoje potrebe, te stoga i ti treba da ga ima za moje.
Ali to nije isto.
Stvarno?! Sad ve nije ni krila da joj ovo smeta. Nisam to znala.
Vudi se pitao kako je razgovor prerastao u raspravu. Uloivi napor ne bi li zvuao razumno i
predusretljivo, on ree:
Razgovarali smo o deci, zar ne?
Imae decu, kao to u ih imati i ja.
Samo to smo to drugaije zamislili.
Ako u zbog dece da postanem graanka drugog reda u tom naem braku, onda neemo ni da ih
pravimo.
Nisam tako mislio!
A kako si mislio, boga ti?
Ako te negde postave za ambasadora, ti, dakle, oekuje da ja ostavim sve i poem sa tobom?
Oekujem da kae: Draga moja, ovo je divna prilika za tebe, i ja ti svakako neu stajati na putu. Zar je to nerazumno?
Jeste! Vudi je bio i zbunjen i ljut. emu onda brak ako ljudi nisu zajedno?
Ako izbije rat, hoe li se prijaviti kao dobrovoljac u vojsku?
Hou, valjda.
A vojska e te onda poslati tamo gde bude trebalo u Evropu, na Daleki istok...
Pa, da.
I ti e poi kad dunost pozove, a mene e ostaviti kod kue.
Ako budem morao.
A ja ako budem morala, ne mogu.
Nije to isto! to se pravi da je isto, kad nije?!
Ba udno, moja karijera i moje sluenje otadbini meni izgledaju isto tako vani kao tebi tvoji.
E, sad si ve zadrta.
Pa, Vudse, stvarno mi je ao to tako misli, jer ja krajnje ozbiljno govorim o naoj zajednikoj
budunosti. Sad, eto, moram da se priupitam da li ta zajednika budunost uopte postoji.
Naravno da postoji! Vudi je najednom bio pun jeda, dolo mu je da vriti. Kako se to dogodilo? Kako smo dovde stigli?
Zauo se tup udarac, a avion je sleteo na Havaje.

II
ak Djuar se uasavao mogunosti da roditelji razotkriju njegovu tajnu.
Kod kue, u Bafalu, nikada nije imao pravu vezu, samo nekoliko na brzinu razmenjenih dodira u
mranim uliicama, s momcima koje je jedva poznavao. Mornarici je, dobrim delom, i pristupio da

bi poseivao mesta gde nee morati da se pretvara, a da njegovi roditelji nita ne doznaju.
Otkad je doao na Havaje, sve se promenilo. Tu je on bio deo jedne tajne zajednice slinih ljudi.
Odlazio je u barove, restorane i plesne dvorane gde nije morao da se pretvara da je heteroseksualac.
Imao je i nekoliko veza, a onda se zaljubio. Mnogi su saznali njegovu tajnu.
A sad eto i njegovih roditelja.
Otac je dobio poziv da poseti signalnu obavetajnu jedinicu u pomorskoj bazi, takozvanu Stanicu
HIPO. Kao lan senatskog Odbora za odnose sa inostranstvom, senator Djuar je bio upuen u mnoge
vojne tajne, a i ve su ga vodali po Glavnom tabu signalne obavetajne slube, takozvanom Op-20G, u Vaingtonu.
ak je po njega doao u hotel u Honolulu, u mornarikom automobilu, limuzini pakard baron. Tata
je nosio beli slamnati eir. Dok su se vozili oko luke, on je zvidao. Pacifika flota ree najednom. Divan prizor.
ak je bio sasvim saglasan. Mono izgleda, zar ne? odvrati on. Brodovi su i inae prelepi, a
posebno oni amerike mornarice, jer su uvek bili svee ofarbani, oribani i uglancani. ak je imao visoko miljenje o mornarici.
Toliki ratni brodovi u savrenom borbenom poretku oduevljeno e Gas.
Mi to zovemo Bojna kolona. Du obala ostrva ukotvljeni su Merilend, Tenesi, Arizona, Nevada,
Oklahoma i Zapadna Virdinija. Brodovi su nazvani po amerikim dravama. Imamo i Kaliforniju i Pensilvaniju, ali oni su u luci, ne moe odavde da ih vidi.
Na glavnom ulazu u brodogradilite, pomorac na dunosti straara odmah je prepoznao slubeni
automobil i samo im rukom dao znak da prou. Uli su u podmorniku bazu i parkirali se ispred taba, stare upravne zgrade. ak povede oca u nedavno otvoreno krilo.
Tamo ih je ekao kapetan Vandermajer.
Vandermajera se ak najvie plaio. Njemu se, naime, ak nikako nije dopadao, a i prozreo je njegovu tajnu. aka bi stalno nazivao ili pufnicom ili slabiem. Da mu se ukae prilika, svakako bi ga
otkucao.
Vandermajer je bio nizak, zdepast, promuklog glasa, s gadnim zadahom iz usta. Gasa je doekao
salutiravi, a onda su se rukovali.
Dobro doli, senatore. Bila bi mi ast da vam pokaem kako radi Jedinica za komunikaciju pri
obavetajnoj slubi etrnaeste vojnopomorske oblasti. Naziv za grupu koja je pratila radijske signale Japanske carske mornarice namerno je sroen tako neodreeno.
Hvala vam, kapetane odvrati Gas.
Samo u vam najpre na neto skrenuti panju, gospodine. Re je o jednoj neformalnoj grupi.
Ovakvim poslom esto se bave ekscentrini ljudi, tako da uniformu pomoraca, onakvu kakva ona treba da izgleda, oni esto i ne nose. Po inu najvii oficir, komandir Rokefort,27 nosi, recimo, crveni
somotski sako. Vandermajer se nasmei kao da kae: ta ete, tako vam je to, pa dodade:
Pomislio bi ovek da je neki peko, boe sakloni.
ak je nastojao da na tu opasku ne reaguje.
Neu vam nita vie rei dok ne stignemo u bezbednu zonu ree Vandermajer.
Odlino na to e Gas.
Stepenitem su sili u podrum, proavi usput kroz dvoja zakljuana vrata.
Stanica HIPO bila je smetena u jednom podrumu s neonskim osvetljenjem, bez prozora. U prostoriji je boravilo trideset ljudi. Pored uobiajenih radnih stolova i stolica, bili su tu i ogromni kartografski stolovi, kao i gomila egzotinih IBM-ovih maina tampaa, razvrstaa i sravnjivaa, kao i
dva poljska kreveta, na kojima bi kriptoanalitiari odremali malo u toku maratonskih operacija dei-

frovanja neprijateljskih poruka. Neki su bili uredno odeveni u uniformi, ali su ostali, kao to je Vandermajer uostalom i napomenuo, na sebi imali iznoenu civilnu odeu, bili su neobrijani, a sudei po
zadahu nisu se ni kupali.
Kao i sve mornarice, i japanska koristi mnotvo ifara, pri emu se onim najjednostavnijim slui
za signale koji se ne odnose na poverljive informacije, kao to je, na primer, sluaj s meteorolokim
izvetajima, dok one sloenije uva za visokoosetljive poruke govorio je Vandermajer. Tako se,
na primer, pozivni znaci na osnovu kojih se identifikuje poiljalac poruke, kao i odredite te poruke,
daju u primitivnim kodovima, ak i onda kada je sm tekst sainjen od najkomplikovanijih ifara. Ba
nedavno su promenili kod za sve pozivne znake, ali smo ga mi provalili za samo nekoliko dana.
Zadivljujue, zaista ree Gas.
Moemo, takoe, da otkrijemo poreklo signala, triangulacijom. A kad sve lociramo i pribeleimo, dobijemo prilino vernu sliku o poloaju veine brodova u sastavu japanske mornarice, sve i ako
ne moemo da deifrujemo poruke.
Vi, dakle, znate gde su oni, i u kom pravcu se kreu, ali ne znate kakva su nareenja dobili na to
e Gas.
esto tako biva, da.
Ali ako bi oni hteli da se sakriju od nas, dovoljno bi bilo da nametnu radijsku tiinu.
To je tano ree Vandermajer. U tom sluaju, cela ova operacija postaje beskorisna, i oni
nam ga poteno zavuku u guzicu.
Prie im uto ovek u kratkom kunom ogrtau, s kunim papuama na nogama, i Vandermajer ga
predstavi kao stareinu jedinice. Komandant Rokefort teno govori japanski, a i glavni je kriptoanalitiar ree Vandermajer.
Dobro smo napredovali u deifrovanju glavnih japanskih kodova sve do pre nekoliko dana ree Rokefort. A onda su ubrad promenila ifru i upropastila nam sav trud.
Kapetan Vandermajer mi je upravo priao kako mnogo toga moete da saznate a da zapravo i ne
proitate poruke na to e Gas.
Da. Kapetan Vandermajer pokaza na grafikon. Upravo sada, vei deo japanske flote isplovio
je iz teritorijalnih voda i krenuo na jug.
To sluti na zlo.
Nego ta nego sluti! Ali kaite mi, senatore, kako vi tumaite japanske namere?
Uveren sam da e oni objaviti rat Sjedinjenim Dravama. Embargo na isporuke nafte koji smo im
nametnuli njih ba pogaa. Poto Britanci i Holanani nee da ih snabdevaju, oni sada pokuavaju da
dopreme gorivo iz June Amerike. Ne moe to veito da traje.
Ali ta bi oni uopte postigli time to bi nas napali? upita Vandermajer. Jedna mala zemlja
kao to je Japan sigurno ne moe da izvri invaziju na SAD!
I Velika Britanija je mala zemlja uzvrati Gas a ipak je uspela da ostvari prevlast u svetu, samo zahvaljujui tome to je ovladala morima. Otuda ni Japanci ne moraju da osvoje Ameriku, dovoljno je da nas poraze u pomorskom ratu i da preuzmu kontrolu nad Tihim okeanom, a onda vie niko nee moi da ih ometa u trgovini.
Po vaem miljenju, dakle, ta im je to na umu sada kad su krenuli na jug?
Meta e im najverovatnije biti Filipini.
Rokefort je klimao glavom, saglasan. Ve smo dodatno ojaali nau bazu na Filipinima. Ali jedno mi ne da mira: komandant japanske flote nosaa aviona danima ve nije primio nikakav signal.
Gas se namrti. Radijska tiina. Da li se to dogaalo i ranije?
Jeste. Nosai aviona se utiaju im se vrate u teritorijalne vode. Stoga pretpostavljamo da je ta-

ko i ovoga puta.
Gas klimnu glavom. Meni zvui razumno.
Da ree Rokefort. Voleo bih, jedino, da mogu u to da budem siguran.

III
Ulica Fort u Honoluluu blistala je od boinih ukrasa. Bilo je subotnje vee, esti decembar, i ulica
je vrvela od mornara u belim tropskim uniformama; svaki je na glavi imao okruglu belu kapu i oko
vrata vezanu crnu maramu, i svi su izali u provod.
Porodica Djuar etala se i uivala u atmosferi. Roza je drala aka podruku, a Gas i Vudi hodali
su jedan s jedne Doanine strane a drugi s druge.
Vudi je uspeo da izgladi onu svau s verenicom. Izvinio se to je pogreio u vezi s Doaninim oekivanjima od njihovog braka. Doana je pak priznala da je bezrazlono planula. Nita, u sutini, nije
bilo reeno, ali su se ipak usaglasili taman toliko da mogu na brzinu da poskidaju sve sa sebe i uskoe u krevet.
Posle toga, svaa im nije izgledala tako bitna, i samo je njihova ljubav bila vana. Zakleli su se
jedno drugom da e ubudue o takvim pitanjima raspravljati blago i strpljivo. Dok su se oblaili, Vudi oseti da su upravo pregrmeli jednu prekretnicu. Zakaili su zbog potpuno razliitih stavova, ali su i
to preiveli. A to bi, tavie, mogao da bude i dobar znak.
Sada su i oni izali da veeraju, Vudi sa foto-aparatom, u hodu pravei snimke. Nisu daleko odmakli, a zaustavi ih ak i predstavi im jednog mornara:
Ovo je moj drugar Edi Pari. Edi, upoznaj se sa senatorom Djuarom, gospoom Djuar, mojim bratom Vudijem i Vudijevom verenicom, gospoicom Doanom Rouzrok.
Drago mi je to sam te upoznala, Edi ree Roza. ak te je, u pismima koja alje kui, u vie
navrata pominjao. Hoe li nam se pridruiti za veerom? Idemo na kinesku hranu.
Vudija je to iznenadilo. Nije liilo na njegovu majku da poziva neznanca na porodini obed.
Hvala vam, gospoja ree Edi. Bila bi mi ast. Govorio je s junjakim naglaskom.
Uli su u restoran Rajsko uivanje i zauzeli sto za est osoba. Edi je imao lepe manire, Gasa je
oslovljavao s gospodine, enama se obraao sa gospoja, ali je izgledao oputen. Poto su svi poruili, on ree:
Toliko sam slu o ovoj porodici da imam utisak da vas sve ve poznavam. Imao je pegavo lice i irok osmeh, te Vudi odmah primeti da se momak svima dopao.
Edi upita Rozu kako joj se sviaju Havaji. Istinu govorei, malo sam razoarana ree ona.
Honolulu izgleda kao obina amerika varo. Oekivala sam da e vie liiti na Aziju.
Slaem se primeti Edi. Sve snek-bar do snek-bara, i moteli, i dez orkestri.
Potom je upitao Gasa ta misli, da li e biti rata. To pitanje Gasu su svi ivi postavljali.
Upinjemo se iz petnih ila da iznaemo neki modus vivendi s Japanom odgovori Gas. Vudi se
pitao da li Edi zna ta je uopte modus vivendi. Dravni sekretar Hal se tokom leta mnogo puta sastajao sa ambasadorom Nomurom. Izgleda, meutim, da nismo u stanju da postignemo dogovor.
Gde je zapelo? upita Edi.
Amerikoj ekonomiji treba slobodna zona trgovine na Dalekom istoku. Japan na to kae: vai,
moe, volimo mi slobodnu trgovinu, dajte, to da ne, i to ne samo u naem dvoritu nego po celom
svetu da trgujemo. To Sjedinjene Drave ne mogu da im daju, sve i da hoe. A onda Japan odgovara:
poto druge drave imaju sopstvene ekonomske zone, onda i oni hoe da imaju svoju.
I dalje mi ne ide u glavu zato su morali da napadnu Kinu.

Roza, koja je uvek nastojala da stvari sagleda i iz drugog ugla, ree na to:
Japanci su vojsku rasporedili u Kini, Indokini i Holandskoj istonoj Indiji da bi zatitili sopstvene interese, upravo kao to Amerikanci imaju svoje trupe na Filipinima, a Britanci svoje u Indiji,
Francuzi u Aliru, i tako dalje.
Kad se tako stvari postave, onda ispada da Japanci i nisu nerazumni!
Nisu oni nerazumni ree Doana odluno nego su na pogrenom putu. Osvajanje jednog carstva reenje je iz devetnaestog veka. Svet se menja. Carevine i zatvorene ekonomske zone ostavljamo
za sobom. Dati Japancima ono to oni trae znailo bi nainiti korak unazad.
Stigla je hrana. Da ne zaboravim ree Gas sutra ujutro dorukujemo na Arizoni. Tano u
osam.
Ja nisam pozvan na to e ak ali mi je reeno da vas donde odbacim. Doi u po vas u pola
osam i odveu vas do brodogradilita, a onda emo amcem do luke.
Odlino.
Vudi prionu na preni pirina. Ovo je ba ukusno ree. Trebalo bi na svadbi da jedemo kinesku hranu.
Gas prasnu u smeh. Nee moi, cenim.
A to ne bi moglo? Jeftina je, a ukusna.
Venanje je mnogo vie od jednog obroka, to je sveana prilika. Kad smo ve kod toga, Doana,
moram da pozovem tvoju majku.
Doana se namrti. U vezi s venanjem?
U vezi sa spiskom gostiju.
Doana odloi tapie. Zar tu postoji neki problem? Vudi je primetio kako joj se nozdrve ire, i
znao je da e biti nevolje.
Pa i nije ba problem ree Gas. Imam prilino mnogo prijatelja i kolega u Vaingtonu koji bi
se uvredili ako ih ne pozovem na svadbu svoga sina. Predloiu tvojoj majci da podelimo trokove.
Ba je tata uviavan, pomisli Vudi, poto je Dejv prodao firmu budzato pre nego to je umro. Moda Doanina majka sad nema dovoljno novca za otmeno venanje. Doani se, meutinm, nije svidela
zamisao da dvoje roditelja, pored nje ive, ugovaraju pojedinosti u vezi s njenom svadbom.
A koje to prijatelje i kolege imate na umu? upita ona hladno.
Mahom senatore i kongresmene. Moramo da pozovemo i predsednika, iako on nee doi.
Koje to senatore i kongresmene? opet e Doan.
Vudi je primetio kako njegova majka rukom zaklanja osmeh. Njoj je simpatina bila Doanina
upornost. Malo je njih koji imaju petlje da tako sateraju Gasa uza zid.
Gas poe da nabraja.
Doana ga prekide. Jel to pomenuste kongresmena Koba?
Da.
On je glasao protiv usvajanja zakona o zabrani lina!
Piter Kob je dobar ovek. Ali on je politiar iz Misisipija. ivimo u demokratskoj zemlji, Doana, i moramo da zastupamo svoje glasae. Junjaci nee podrati zakon o zabrani lina. On pogleda
u akovog druga. Nadam se da te nisam uvredio, Edi.
Ne morate zbog mene da birate rei, gospodine odgovori Edi. Jesam ja iz Teksasa, al kad
god pomislim na junjake politiare, odma se postidim. Mrzim predrasude. ovek je ovek, koje
god boje bio.
Vudi okrznu pogledom aka. A ovaj je izgledao kao da e da prsne, toliko je bio ponosan na Edija.
U tom trenutku, Vudiju postade jasno da je Edi aku vie od drugara.

udno je to bilo.
Za tim stolom sedela su tri ljubavna para: tata i mama, Vudi i Doana, i ak i Edi.
Zagledao se u Edija. Vidi, akov momak, razmiljao je Vudi.
udno, bogami.
Edi primeti da ga ovaj netremice gleda pa se srdano nasmei.
Vudi skrenu pogled u stranu. Hvala bogu te tata i mama nita ne znaju, pomisli on.
Osim ako mama upravo zato i nije pozvala Edija da im se pridrui na porodinoj veeri. Zna li
ona? I, tavie, da li odobrava? Ne, to bi ve bilo previe.
Bilo kako bilo, Kob izbora nema govorio je tata. A u svemu drugome je, inae, pravi liberal.
Nema u tome niega demokratskog odvrati Doana vatreno. Kob ne predstavlja narod Juga.
Tamo je samo belcima dozvoljeno da glasaju.
Nita nije savreno u ovom ivotu ree Gas. Kob je podrao Ruzveltov Nju dil.
To ne znai da moram da ga zovem na svadbu.
Tata uskoi Vudi ni ja ga ne elim. Okrvavio je ruke.
Ovo nije poteno.
Ali mi tako mislimo.
Pa, o tome ne odluujete samo vi. Zabavu e organizovati Doanina majka, a ako mi ona dopusti,
ja u preuzeti na sebe polovinu trokova. Pretpostavljam da to i nama daje za pravo da uestvujemo u
sastavljanju spiska gostiju.
Vudi se zavali u stolici. Boga mu, pa svadba je naa.
Doana pogleda u Vudija. Moda bi trebalo kriom da se venamo, u optini, i da pozovemo samo nekoliko prijatelja.
Vudi slegnu ramenima. Meni odgovara.
Mnogima to ne bi bilo pravo ree Gas strogo.
Ali bi nama bilo odvrati Vudi. Najvanija osoba toga dana svakako je mlada. I ja elim da
sve bude po njenom.
Oglasi se sad i Roza. Sluajte me sad, svi vi poe ona. Dajte da ne prekardaimo. Gase, duo
moja, mogao bi Piteru Kobu, onako, u etiri oka, fino da objasni da ti se, eto, posreilo da ima sina
idealistu, koji se eni jednom predivnom i isto tako idealistiki nastrojenom devojkom, te da su njih
dvoje odbili, eto, tvoj strastveni zahtev da na njihovu svadbu pozove kongresmena Koba. Kae mu
da ti je ao, ali u ovom sluaju ne moe da isteruje svoje ba kao to Piter nee da popusti kad se
izglasavaju zakoni protiv lina. On e se na to nasmeiti i rei ti da sve razume, a ti si mu ionako oduvek drag jer kod tebe vai ono: to na umu, to na drumu.
Gas se dugo premiljao, a onda odluio da im, velikoduno, popusti.
Pa, valjda si u pravu, draga ree on Rozi, pa se nasmei Doani. Uostalom, bio bih poslednja
budala kad bih se zbog Pita Koba posvaao sa svojom divnom snahom.
Hvala vam... Mogu li odsad da vas zovem tata? upita Doana.
Vudi bezmalo ostade bez daha. Prave rei u pravom trenutku. Vidi ti pametnice!
Bilo bi mi drago, zaista odgovori Gas.
Vudi pomisli da je u oevom oku naas zaiskrila suza.
Onda, hvala vam, tata ree Doana.
Pazi, boga ti, razmiljao je Vudi. Usprotivila mu se i izala iz rasprave kao pobednica.
Kakva devojka!

IV

Edi je, u nedelju ujutro, izrazio elju da poe sa akom, pa da zajedno pokupe njegove u hotelu.
Ne znam, dragi ree mu ak. Ti i ja bi trebalo da budemo zajedno, a ne da budemo nerazdvojni.
Leali su u krevetu, u motelu, pred zoru. Morali su da se uunjaju u kasarnu pre nego to svane.
Stidi me se ree Edi.
Kako moe to da kae? Pa poveo sam te na veeru s roditeljima!
To je predloila tvoja mama, a ne ti. Ali dopao sam se tvom tati, zar ne?
Sve si ih oduevio. A koga ne bi? Ali oni ne znaju da si ti prljavi peko.
Nisam ja prljavi peko. Ja sam jedan izrazito ist peko.
Istina.
Povedi me, molim te. Hou bolje da ih upoznam. Mnogo mi je stalo do toga.
ak uzdahnu. U redu.
Hvala ti. Edi ga poljubi. Jel imamo vremena za...
ak se nasmei. Ali na brzaka.
Dva sata kasnije, parkirali su se ispred hotela u mornarikom pakardu. etvoro putnika koje su ekali pojavili su se u pola osam. Roza i Doana su nosile eire i rukavice, Gas i Vudi bela lanena
odela. Vudi je poneo i foto-aparat.
Vudi i Doana su se drali za ruke. Pogledaj samo mog brata doapnu ak Ediju. Ba je srean.
Ona je prelepa.
Otvorili su im vrata, i Djuarovi se ukrcae na zadnje sedite limuzine. Vudi i Doana rasklopie
pomona sedita. ak pokrenu kola, i oni se zaputie ka pomorskoj bazi.
Lepo je bilo toga jutra. Na radiju u kolima sluali su himne koje je putala stanica KGMB. Sunce
je obasjalo lagunu, a njegovi zraci odbijali su se od okana brodskih prozora i uglancanih mesinganih
ograda stotine brodova.
Nije li ovo lep prizor? prozbori ak.
Uli su u bazu i odvezli se do brodogradilita, gde je desetak i vie brodova bilo rasporeeno po
plovnim i suvim dokovima, radi opravke, odravanja i sipanja goriva. ak stade kod oficirskog pristanita. Svi izaoe iz kola, i pogled im pue preko lagune, tamo gde su se, ponositi na jutarnjem
suncu, uzdizali moni ratni brodovi. Vudi napravi snimak.
Do osam sati ostalo je jo nekoliko minuta. ak je uo crkvena zvona, koja su se upravo oglaavala u oblinjem Perl Sitiju. Prepodnevna smena na brodovima upravo je bila dobila poziv za doruak,
dok su se mornari zadueni za podizanje zastava okupljali da, tano u osam asova, istaknu dravna
znamenja. Orkestar na palubi Nevade svirao je pesmu The Star Spangled Banner.
Peice su stigli do keja, gde ih je ekao privezan veliki amac. Bio je dovoljno prostran da primi
dvanaest putnika, a imao je i motor, ugraen ispod krme. Edi je pokrenuo motor, dok je ak pomagao
gostima da se ukrcaju. Mali motor razdragano je zapevao. ak je stajao na pramcu, dok je Edi odvezivao amac, da bi potom skrenuli u pravcu ratnih brodova. Kako je amac ubrzavao, pramac se izdizao, podiui na obe strane po dva mlaza pene, nalik na galebova krila.
ak zau zvuk aviona i podie pogled. Dolazio je sa zapada, a leteo je tako nisko da se inilo da
mu preti opasnost od pada. ak zakljui da se avion sprema da sleti na pomorsku pistu, na ostrvu
Ford.
Vudi, koji je sedeo pored aka na pramcu, namrti se i ree:
Kakav je sad to avion?

ak je znao svaku letelicu, kako u sklopu ratnog vazduhoplovstva, tako i u mornarici, ali ovu nikako nije uspevao da raspozna.
Mnogo lii na tip 97 ree on. Bio je to torpedo-bombarder koji uzlee s nosaa aviona, inae u
sklopu Japanske carske mornarice.
Vudi podie aparat.
Kad se letelica pribliila, ak ugleda velika crvena sunca oslikana na njegovim krilima. Pa to je
japanski avion! uzviknu on.
uo ga je Edi, koji je s krme upravljao amcem. Mora da je lanjak, za vebu ree on. Iznenadna veba da svima pokvari ovo nedeljno jutro.
Valjda si u pravu odvrati ak.
A onda iza prvog aviona ugleda i drugi.
Pa jo jedan.
I zau, utom, oev zabrinuti glas:
ta se ovo dogaa, majku mu?
Avioni su u briuem letu nadletali brodogradilite, spustivi se sasvim blizu amca, buni gotovo
kao huk Nijagarinih vodopada. Desetak ih je bilo, video je ak; ne, dvadeset; ne, vie.
Zaputili su se pravo prema Bojnoj koloni.
Vudi prestade da slika. Ovo, naravno, ne moe biti pravi napad, zar ne? zapita on uplaeno i
sumnjiavo u isti mah.
Kako bi ovo uopte mogli da budu japanski avioni? upita ak s nevericom. Pa odavde do Japana ima skoro est i po hiljada kilometara! Nema tog aviona koji e preleteti toliku razdaljinu.
A onda se setio da su nosai aviona u sastavu japanske mornarice uli u radijsku tiinu. Signalna
obavetajna jedinica je, na osnovu toga, zakljuila da su oni u teritorijalnim vodama, ali to nije mogla
i da potvrdi.
On pogleda oca u oi, i nasluti da se i on sea tog razgovora.
Najednom mu sve postade jasno kao dan, a neverica se prometnu u strah.
Prvi avion se u niskom letu nadneo nad Nevadu, fenjeraa u Bojnoj koloni. Zapucae topovi. Mornari se rastrae po palubi, orkestar die ruke od instrumenata u neujednaenom diminuendu navratnanos ostavljenih nota.
U amcu, Roza vrisnu.
Gospode na nebesima uzviknu Edi pa ovo je napad!
aku je srce tuklo kao ludo. Japanci su bombardovali Perl Harbor, a on se obreo u ametu nasred
lagune. Osmotrio je preplaena lica saputnika i roditelj, i brata, i Edija i uvideo da su svi ljudi
koje voli tu, u amcu s njim.
Dugaka torpeda u obliku puanog metka poee da padaju iz utroba aviona, i uzburka se mirna
voda u laguni.
Okrei natrag, Edi! povika ak. Ali Edi je to ve inio, u uskom luku okreui amac.
Dok se plovilo okretalo, ak iznad vazduhoplovne baze Hikam ugleda jo vazduhoplova s velikim
crvenim takama na krilima. Bili su to bombarderi to poniru i sad su se, poput ptica grabljivca,
ustremili na amerike letelice, besprekorno poreane na pistama.
Kako li ih se samo toliko skupilo ovde? inilo se kao da je polovina japanskih vazdunih snaga
zaposela nebo nad Perlom.
Vudi je i dalje fotografisao.
ak zau neki potmuo udarac, nalik na podzemnu eksploziju, i odmah zatim jo jedan. Odmah se
okrenuo. Suknuo je plamen na palubi Arizone, i brod poe da se dimi.

Krma njihovog amca zarila se jo dublje u vodu kad Edi otvori ventil.
Pouri, pouri! ree ak, premda nije ni bilo potrebe da ga opominje.
S jednog od brodova dopiralo je uporno, ritmino trubljenje, znak za uzbunu i poziv posadama da
zauzmu borbene poloaje, i on tad uvide da ovo jeste bitka te da se njegova porodica nala usred poprita. Trenutak kasnije, na ostrvu Ford oglasi se sirena upozoravajui na opasnost iz vazduha najpre je tiho zajeala, a onda poela da zavija, sve glasnije i glasnije, dok nije dosegla onaj mahniti visoki ton.
Zauo se dugi niz eksplozija iz pravca Bojne kolone; to su torpeda pogaala mete. Edi povika:
Pogledaj tamo Vi Vi! Tako su zvali brod Zapadna Virdinija. Nagnula se ka luci!
ak je ubrzo uvideo da je Edi bio u pravu. Brod je bio probuen na boku na koji su kidisali avioni.
Mora da su milioni i milioni tona vode prodrli u brod za samo nekoliko sekundi kad se tako ogromno
plovilo toliko nakosilo.
Odmah do Zapadne Virdinije nalazila se Oklahoma, koju je zadesila ista sudbina. ak je sa uasom gledao kako mornari nemono klize preko izdignute palube i padaju preko ivice broda u vodu.
amac se ljuljao na talasima uskomeanim usled eksplozija. Svi su se drali za ivice.
Bombe su padale kao kia na bazu hidroaviona kraj obale ostrva Ford. Avioni su bili ukotvljeni jedan do drugoga, i napadai su te krhke letelice raznosili u paramparad; komadi kril i trupova leteli
su na sve strane, kao lie na uraganu.
ak je, obuen za rad u obavetajnoj slubi, pokuavao da identifikuje tipove letelica. Uto meu
japanskim napadaima uoi i trei model, smrtonosni Micubiijev model zero, najbolji lovaki avion
koji uzlee s nosaa u svetu. Zero je bio opremljen samo dvema malim bombama, ali je zato imao
dva mitraljeza i par dvadesetmilimetarskih topova. Njegova uloga u napadu zacelo je bila da prati
bombardere i titi ih od amerikih lovaca s tim to su svi ameriki lovaki avioni i dalje bili na zemlji, gde su u velikom broju i uniteni. Tako su sada avioni zero mogli da reetaju zgrade, opremu i
ljudstvo.
Ili, pomisli ak srca ispunjenog zebnjom, da izreetaju njegovu porodicu, koja plovi preko te lagune u oajnikom pokuaju da se domogne obale.
Konano su i Sjedinjene Drave poele da uzvraaju vatru. Na ostrvu Ford, kao i na palubama
brodova koji nisu bili pogoeni, oivee cevi protivavionskih topova, zatektae mitraljezi, i smrtonosna kakofonija postade zagluujua. Protivavionske granate suknue u nebo nalik crnim pupoljcima
u cvatu. Maltene istovremeno, mitraljezac sa ostrva pogodi jedan neprijateljski bombarder. Kabina
letelice se zapali, a avion udari u povrinu vode, tako da je prtalo na sve strane. ak nesvesno poe
divljaki da klie, maui pesnicama.
Zapadna Virdinija je, u meutvremenu, poela da se vraa u vertikalu, neprestano tonui, i ak
zakljui da je zapovednik broda otvorio ventile na desnom boku, kako bi plovilo ostalo uspravno dok
tone, jer e tako lanovi posade imati bolje izglede da preive. Oklahoma, meutim, nije bila te sree, tako da su svi, prestravljeni, bez daha, gledali kako se taj veliki brod prevre.
O, boe! uzviknu Doana. Pogledajte posadu.
Mornari su, onako raspomamljeni, gamizali uz nakoenu palubu, i prelazili preko ograde na desnoj
strani broda u oajnikom pokuaju da se spasu. Ali ti su, zapravo, imali sree u svem tom meteu,
uvide to ak, kad se i poslednje mono plovilo izvrnu, uz grozan lom, i poe da tone; jer, koliko je
stotina ljudi ostalo zarobljeno dole, u potpalublju?
Drte se, svi! povika ak. Ogroman talas koji se podigao usled prevrtanja Oklahome pribliavao se amcu. Tata je zgrabio mamu, dok je Vudi drao Doanu. Talas stie do njih i podie amac
neverovatno visoko. ak se zateturao, ali je uspeo da se uhvati za ogradu. amac je ostao na povri-

ni. Stigoe uto i manji talasi, amac se ljuljao, ali svi su bili zdravi i itavi.
ak se prenerazio kad je shvatio da se i dalje nalaze dugih etiri stotine metara od obale.
Nekim udom Nevada, koja se na udaru mitraljeske vatre nala prva, poe da se kree. Neko je,
oigledno, sauvao pribranost i dao ostalim brodovima signal da isplove. Ukoliko uspeju da izau iz
luke, ratrkae se i nee vie biti tako lako mete.
A onda se iz Bojne kolone zau prasak deset puta jai od svega do tada. Tako je estoka bila ta
eksplozija da je ak imao utisak da ga neki vazduni talas udara u grudi, mada je on bio udaljen gotovo osamsto metara. Vatra je sukljala iz mitraljeske kupole br. 2 na Arizoni. Deli sekunde kasnije,
prednji deo broda prosto je raznet. Delovi su leteli na sve strane, iskrivljeni elini nosai i izvitoperene metalne ploe koje su kroz dim promicale s nekom komarnom sporou, poput paria izgorelog papira iz logorske vatre. Plamenovi i dim progutae prednji deo broda. Visoki jarbol se povijao
kao pijanac.
ta ovo bi? upita Vudi.
Mora da je otilo brodsko skladite municije ree ak pa uvide, s nesluenim bolom, da su od
te kolosalne detonacije sigurno stradale stotine i stotine njegove sabrae pomoraca.
Stub tamnocrvenog dima digao se uvis nalik pogrebnoj lomai.
Zau se uto snaan udarac, i amac se zaljulja neto ga je pogodilo. Svi zalegoe. Dok je padao
na kolena, ak je bio ubeen da ih je pogodila bomba, da bi odmah potom uvideo kako to nikako nije
mogla da bude bomba, budui da je jo uvek iv. Kad se pribrao, shvatio je da je veliki komad metala, dugaak jedan metar, proburazio amac tik iznad mesta gde se nalazi motor. Pravo udo te nikoga
nije pogodio.
S druge strane, meutim, motor vie nije radio.
amac je usporio i zavladao je mir. Plovilo se ljuljalo na talasima dok su japanski avioni iz sve
snage tukli po laguni.
ak, moramo smesta odavde upozori Gas otro.
Znam. ak i Edi su procenjivali tetu. Uhvatili su onaj komad metala i pokuavali da ga prebace preko ivice amca od tikovine, ali bio se ba dobro zaglavio.
Nemamo sad vremena za to! povika Gas.
Motor je ionako pogoen, ak ree Vudi.
I dalje su se nalazili na etiristo metara od obale. amac je, meutim, bio opremljen upravo za takve sluajeve. ak izvadi dva vesla. Sm uze jedno, a Edi se lati drugog. amac je bio preirok za
veslanje, pa su sporo napredovali.
Sva srea te je u vazdunom napadu dolo do zatija. Nebom se vie nisu rojili avioni. Nepregledni oblaci dima dizali su se sa oteenih brodova, pa tako i jedan stub dima, visok preko trista metara,
iz teko oteene Arizone; novih eksplozija, meutim, nije bilo. Neverovatno srana Nevada sada je
napredovala prema ulazu u luku.
Voda oko brodova bila je puna pojaseva za spasavanje, motornih amaca i pomoraca koji su plivali ili se hvatali za plutajue olupine. Nisu se oni plaili samo davljenja; nafta iz izbuenih brodova
proirila se povrinom vode i zapalila. Pozivi u pomo onih koji nisu umeli da plivaju meali su se,
jezivo, s kricima onih koje je zahvatio plamen.
ak baci pogled na runi sat. Da ga je neko pitao koliko napad traje, rekao bi mu da traje satima,
ali je, zaudo, od njegovog poetka bilo prolo svega trideset minuta.
Upravo dok je ak razmiljao o tome, krenuo je drugi talas.
Ovoga puta avioni su doli sa istoka. Neki su proganjali odbeglu Nevadu; ostali su se ustremili na
brodogradilite, tamo gde su se Djuarovi ukrcali u amac. Gotovo istoga asa je razara o u plov-

nom doku eksplodirao, da bi odmah zatim nestao u plamenu i dimu. Nafta se irila povrinom vode i
gorela. A onda je pogoen najvei suvi dok i ratni brod Pensilvanija, koji se tamo nalazio. Dva razaraa na istom suvom doku odletela su u vazduh kad je vatra stigla do njihovih skladita s municijom.
ak i Edi su veslali iz sve snage i pritom se znojili kao trkaki konji.
U brodogradilitu se uto pojavie marinci iz oblinje kasarne, bie sa opremom za gaenje poara.
amac je konano stigao do oficirskog pristanita. ak iskoi iz plovila i brzo ga priveza, dok je
Edi pomagao putnicima da izau. Svi potrae ka automobilu.
ak je uskoio na vozaevo sedite i pokrenuo motor. Automatski se ukljuio i radio, te zaue
glas spikera KGMB-a, koji je upravo objavljivao: Svi pripadnici kopnene vojske i mornarice, kao i
marinci, smesta da se jave na dunost. Po akovom miljenju, nije bilo nikakvih izgleda da se bilo
kome prijave. No on je vrsto verovao da je njegovo prvo zaduenje u takvim okolnostima da se postara za bezbednost etvoro civila, posebno ako se uzme u obzir da su tu dve ene i jedan senator.
im su svi uli u kola, on dade gas.
Izgleda da se i drugi talas napada bliio kraju. Veina japanskih aviona letela je iz pravca luke.
ak je, svejedno, vozio brzo; moda e biti i treeg talasa.
Glavna kapija bila je otvorena. Da su naili na zatvorenu, pomisli on, bio bi, bogami, u velikom iskuenju da projuri kroz nju.
Drugih vozila na putu nije bilo.
Grabei to dalje od luke, jurio je Kahamehinim auto-putem. to su dalje bili od Perl Harbora,
smatrao je on, to je njegova porodica bezbednija.
Onda je ugledao usamljenu letelicu zero mu je leteo u susret.
Avion je leteo nisko, pratei liniju auto-puta, i trenutak kasnije ak uvide da se nameraio upravo
na njihova kola.
Krila letelice su bila opremljena topovima i otuda su postojali dobri izgledi da pilot promai jednu
tako uzanu metu kao to je automobil; s druge strane, meutim, mitraljezi su bili odmah jedan do drugoga, i s jedne i s druge strane kuita motora. Ako je pametan, pilot e ovoga puta upotrebiti njih.
ak se unezvereno osvrtao levo-desno, traei zaklon pored puta. Ali zaklona nije bilo nigde niega, samo trana polja.
Poeo je da vozi u cikcak. Pilot je dobro procenio da nema svrhe da ga prati u stopu, pa nije ni pokuao. Drum nije bio irok, a ako ak skrene u trano polje kola e usporiti do brzine hoda. On,
stoga, nagazi papuicu za gas, svestan da su izgledi da e ga pilot promaiti vei ako bude vozio bre.
A onda je ve bilo prekasno za razmiljanje. Avion je bio toliko blizu da je ak jasno video okrugle crne rupe u krilima, kroz koje su ispaljivana topovska zrna. Ali ba kako je i naslutio, pilot je pripucao iz mitraljeza, te meci zapratae po putu pred njihovim automobilom, diui prainu.
ak skrenu ulevo, do same sredine puta, a onda umesto da produi levo naglo skrenu udesno.
Pilotu to nije predstavljalo smetnju. Meci su reetali po haubi. Razbi se vetrobransko staklo. Edi zaurla od bola, a sa zadnjeg sedita dopre enski vrisak.
A onda zero nestade.
Automobil je sada sm od sebe iao u cikcak. Mora da mu je bio oteen prednji toak. ak se borio s volanom, pokuavajui da ostane na putu. Automobil se zanese, skliznu preko asfalta, da bi potom sleteo u polje kraj puta, udario u neto, i stao.
Plamenovi suknue iz motora, i ak namirisa benzin.
Svi napolje! povika on. Dok rezervoar nije eksplodirao! On otvori vrata i iskoi. Onda s trzajem otvori i zadnja vrata, odakle iskoi njegov otac, vukui akovu majku sa sobom. ak je video

da ostali izlaze na drugoj strani.

Trite! zaurla on, izlino, uostalom. Edi je ve beao u trsku, hramljui kao da je ranjen. Vudi
je napola vukao, napola nosio Doanu, a inilo se da je i sm pogoen. Njegovi roditelji jurnue u
polje, oigledno nepovreeni. On krenu za njima. Svi su tako pretrali stotinak metara, a onda polegoe po zemlji.
Na trenutak je zavladala potpuna tiina. Od avionske buke ostao je samo bruj u daljini. Podigavi
pogled naas, ak primeti samo mastan dim kako se iz luke die stotinama metara uvis.
A onda odjeknu zagluuju prasak. Iako je zamurio, on i kroz sputene kapke vide jarki sev eksplozije benzina. Preplavi ga vreo talas.
On podie glavu i pogleda u pravcu puta. Kola su se zapalila.
ak skoi na noge. Mama! Jesi li dobro?
Nepovreena, nekim udom odgovori ona, prisebna, dok joj je mu pomagao da ustane.
Preleteo je pogledom preko polja i ugledao ostale. Otra do Edija, koji je sedeo uspravno i drao
se za butinu. Pogoen si?
Boli u pizdu materinu odgovori Edi. Ali ne krvarim mnogo dodade on pa se s naporom nasmei. Mislim da sam pogoen u gornji deo butine, ali nije opasno.
Prebaciemo te u bolnicu.
U tom trenutku ak zau uasan zvuk.
Njegov brat je jauknuo.
Vudi je plakao, ne kao beba, ve kao izgubljeno dete; iz njegovih glasnih jecaja izvirala je beskrajna tuga.
Edi je istog asa znao da je to, u stvari, zvuk slomljenog srca.
On potra ka bratu. Vudi je kleao, otvorenih usta, grudi su mu se tresle i plakao je kao kia. Njegovo belo laneno odelo je bilo sve u krvi, ali on nije bio ranjen. Izmeu dva jecaja stigao bi da jekne: Ne, ne.
Doana je leala nauznak na zemlji, pred njim.
ak je odmah video da je mrtva. Telo joj je bilo nepomino, a oi otvorene, praznog pogleda. Njena prugasta pamuna haljina vedrih tonova napred je bila natopljena svetlocrvenom arterijskom krvlju, koja je sporadino ve tamnela. ak nije video ranu, ali je pretpostavio da je metak zavrio u
ramenu, gde je presekao pazunu arteriju. Na smrt je iskrvarila za samo nekoliko minuta.
Nije znao ta da kae.
Ostali prioe i stadoe kraj njega: mama, tata i Edi. Mama je klekla na zemlju pored Vudija i zagrlila ga. Jadni moj deko ree ona, kao da je Vudi mali.
Edi prebaci ruku preko akovih ramena i uzdrano ga zagrli.
Tata je kleknuo pored lea. Uhvatio je Vudija za ruku.
Vudijevi jecaji se malo stiae.
Zatvori joj oi, Vudi ree tata.
Vudiju je drhtala ruka. Uz veliki napor, on je primiri.
Ispruio je ruku i, vrhovima prstiju, dotakao njene kapke.
A onda joj, s beskrajnom nenou, sklopio oi.

12.
1942. (I)
Prvog dana 1942. godine Dejzi je primila pismo od svog nekadanjeg verenika arlija Farkarsona.
Otvorila ga je za trpezarijskim stolom u kui u Mejferu, gde je bila sama, ne raunajui vremenog
batlera, koji joj je upravo sipao kafu, i petnaestogodinje slukinje, koja joj je iz kuhinje donosila
vruu kriku prepeenog hleba.
arli joj nije pisao iz Bafala, ve iz vazduhoplovne baze RAF-a u Daksfordu, na istoku Engleske.
Dejzi je ve bila ula za to mesto nalazilo se nedaleko od Kembrida, gde je upoznala i svog mua,
Deka Ficherberta, i oveka koga je volela, Lojda Vilijamsa.
Drago joj je bilo to joj se arli javlja. On ju je, naravno, svojevremeno ostavio, i ona ga je tada
mrzela zbog toga; ali davno je sve to bilo. Imala je utisak da se promenila. Trideset pete je bila tek
bogata amerika naslednica, gospoica Pekov; sada je pak bila vikontesa od Aberovena, engleska
plemkinja. No, svejedno, drago joj je bilo to je se arli jo sea. eni je uvek drae da je pamte nego da je zaborave.
arli je pisao masivnim crnim penkalom. Rukopis mu je bio neuredan, slova velika i izlomljena.
Dejzi je itala:
Pre nego to bilo ta drugo kaem, moram, razume se, da se izvinim to sam se onako poneo prema tebi u Bafalu. Sav uzdrhtim od srama kad god se toga setim.
Blagi boe, pomisli Dejzi, izgleda da je konano odrastao.
Kakvi smo svi mi samo snobovi i kako sam slab bio kad sam dozvolio sirotoj majci, laka joj zemlja, da me prisili da se ponesem tako podlo.
O, pomisli ona, laka joj zemlja. Matora kuka je umrla. Otud moda i ta promena kod njega.
Pristupio sam Sto trideset treoj Orlovskoj eskadrili. Letimo u hurikejnima, ali svaki dan bi
trebalo da dobijemo spitfajere.
Postojale su tri Orlovske eskadrile, jedinice Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva sainjene od
amerikih dobrovoljaca. Dejzi se iznenadila; nikada ne bi od arlija oekivala da e svojvoljono
otii u rat. Kad ga je upoznala, njega nije zanimalo nita pod milim bogom, izuzev pasa i konja. Zaista je odrastao u meuvremenu.
Ako bi mogla u srcu da nae snage da mi oprosti, ili da bar nakratko ostavi prolost iza sebe,
voleo bih da te vidim i upoznam tvog supruga.
Pominjanje njenog supruga bilo je, u stvari, taktiki potez, kojim joj je on zapravo poruio da nema
nikakve romantine namere, pretpostavila je Dejzi.

Idueg vikenda boraviu u Londonu, na odsustvu. Da li biste vas dvoje izali sa mnom na veeru? Molim te, odgovori potvrdno.
S najlepim eljama,
arls H. B. Farkarson
Deko nije bio kod kue tog vikenda, ali Dejzi je prihvatila arlijev poziv. udela je za mukim
drutvom, kao i mnoge ene u ratnom Londonu. Lojd je bio otiao u paniju, a onda mu se izgubio
svaki trag. Rekao je da bi trebalo da ga postave za vojnog ataea pri Ambasadi Velike Britanije u
Madridu. Dejzi se iskreno nadala da je zaista i dobio jedan takav, bezbedan posao, ali u to nije zaista
verovala. Kad ga je pitala zato bi vlada slala zdravog i sposobnog mladog oficira u neutralnu zemlju
da radi neki kancelarijski posao, on joj je objasnio koliko je vano odvratiti paniju da ue u rat na
strani faista. Ali dok joj je to govorio, na licu mu se pojavio alostan osmeh, kojim joj je Lojd nedvosmisleno poruio da nema razloga da se zavarava. Strahovala je da je on, zapravo, kriom preao
granicu kako bi saraivao s francuskim Pokretom otpora, i proganjali su je komarni snovi u kojima
on pada u ruke neprijateljima, koji ga stavljaju na muke.
Ve je bilo prolo vie od godinu dana kako ga je poslednji put videla. Njegovo odsustvo doivljavala je kao amputaciju ruke ili noge; ne bi proao ne dan, nego sat a da joj se ne uini da je i dalje tu.
Obradovala se, ipak, to joj se ukazala prilika da provede jedno vee s mukarcem, makar to bio trapavi, nimalo glamurozni, gojazni arli Farkarson.
arli je rezervisao sto u gril-rumu hotela Savoj.
U predvorju hotela, dok joj je konobar pomagao da skine bundu od kune, priao joj je visok mukarac u lepo skrojenom smokingu, koji joj se uinio odnekud poznat. Pruio joj je ruku i stidljivo rekao:
Zdravo, Dejzi. Da zna kako mi je drago to te vidim posle toliko godina.
Kad je ula taj glas, shvatila je da pred njom stoji arli. Boe mili! uzviknu ona. Ala si se
promenio!
Malo sam smrao priznade on.
Bogami, jesi. Dvadesetak kilograma, pa i malo vie, nasluti ona. Zato sada bolje izgleda. I crte
lica su mu vie otre nego rune.
Ali se ti ama ba nimalo nisi promenila ree on, odmerivi je od glave do pete.
Potrudila se bila oko oblaenja. Nita novo godinama nije kupila, zbog ratnih mera tednje, ali za
to vee je odnekud iskopala Lanvenovu svilenu veernju haljinu bez ramena, boje safira, koju je kupila pre rata, kad je poslednji put boravila u Parizu.
Kroz nekoliko meseci navriu dvadeset est godina ree ona. Ne mogu da poverujem da sad
izgledam isto kao to sam izgledala kad mi je bilo osamnaest.
On pogleda u njen dekolte, pocrvene, pa ree:
Izgleda, veruj mi.
Uli su u restoran i seli. Pobojao sam se da nee doi kaza on.
Sat mi je stao. Izvini to sam zakasnila.
Samo dvadeset minuta. ekao bih te ja ceo sat.
Konobar ih upita da li bi neto popili. Dejzi ree:
Ovo je jedno od retkih mesta u Engleskoj gde moe da dobije pristojan martini.
Dajte, molim vas, dva ta martinija ree arli
Moj da bude bez leda, s maslinom.
I meni isto.

Pomno ga je posmatrala, zaintrigirana velikom promenom. Njegova nekadanja trapavost pretvorila se u ljupku stidljivost. Pa ipak, teko je bilo zamisliti tog oveka kao pilota lovakog aviona koji
obara nemake letelice. S druge strane, bilo je prolo ve pola godine otkako je okonan Blic u Londonu, i na nebu iznad june Engleske vie nisu voene vazdune bitke. Gde tano leti? upita ona.
Uglavnom od jutra do veeri uestvujem u cirkuskim operacijama nad severnom Francuskom.
ta ti je to cirkuska operacija?
Bombarder napadne uz masovnu pratnju lovaca, a glavni cilj je da se neprijateljski avioni namame u bitku u kojoj e biti brojno nadjaani.
Mrzim bombardere ree ona. Preivela sam Blic.
arli je bio iznenaen. Oekivao bih od tebe da poeli da i Nemci okuse orbu koju su sami
skuvali.
Ni najmanje im to ne elim. Dejzi je, inae, o tome mnogo razmiljala. Sad bih mogla da zaplaem nad sudbinom svih tih nedunih ena i dece koji su izgoreli ili obogaljeni u Londonu, i ni najmanje mi ne pomae to to znam da nemake ene i deca prolaze kroz iste patnje.
Ja na to nikad nisam tako gledao.
Poruili su veeru. Prema ratnim propisima, obedi su bili ogranieni na tri jela, pri emu njihov
obrok nije smeo da kota vie od pet ilinga. Na jelovniku su bila posebna jela, u skladu s merama
tednje, kao to su mok dak specijalitet od paetine napravljen, zapravo, od svinjskih kobasica i
vultonova pita, u kojoj nije bilo ni grama mesa.
Kad bi znala kako je lepo uti devojku koja govori s pravim amerikim akcentom ree arli.
Volim Engleskinje, ak sam s jednom i izlazio, ali nedostaje mi ameriki naglasak.
I meni ree ona. Ovde mi je sada dom, i ne verujem da u se tamo vraati, ali tano znam kako se osea.
ao mi je to mi se nije ukazala prilika da upoznam vikonta od Aberovena.
I on je u vazduhoplovstvu, kao i ti. Instruktor pilota. Navrati kui s vremena na vreme ali ovog
vikenda nije doao.
Dejzi je ponovo poela da spava s Dekom, prilikom njegovih povremenih poseta kui. Zaklela se
bila da nee vie nikad poto ga je uhvatila s onim groznim enama u Aldgejtu. On je, meutim, navaljivao. Rekao joj je kako borcima treba uteha kad se vrate kui i obeao joj da nikada vie nee ii
kod onih prostitutki. Nije mu poverovala, ali je svejedno popustila, makar i nerado. Na kraju krajeva,
ubedila je sebe, udala sam se za njega da budemo zajedno i u dobru i u zlu.
S druge strane, naalost, vie nije uivala u seksu s njim. Mogla je da legne s Dekom, ali nije mogla ponovo u njega da se zaljubi. Morala je da koristi lubrikant. Pokuavala je neko vreme da prizove
ona nena oseanja koja je nekad gajila prema njemu, u vreme dok je u Deku videla uzbudljivog
mladog plemia za koga prepreke ne postoje, zabavnog i kadrog da celim biem uiva u ivotu. Uvidela je sad, meutim, da on i nije neto posebno uzbudljiv; bio je to, u stvari, samo jedan sebian i
prilino ogranien ovek s titulom. Kad bi legao na nju, oseala je samo strepnju da e joj preneti neku gnusnu infekciju.
Sigurno te Rouzrokovi i ne zanimaju naroito... poe arli obazrivo.
Ne.
... No jesi li ula da je Doana poginula?
Ne! Dejzi se zgranula. Kako?
U Perl Harboru. Bila je verena za Vudija Djuara, i pola je s njim da poseti Vudijevog brata, aka, koji je tamo stacioniran. Jedan zero, japanski borbeni avion, napao ih je dok su bili u automobilu,
tako je stradala.

 Mnogo mi je ao. Jadna Doana. Jadan Vudi.

Stigla je hrana, a s njom i boca vina. Jeli su neko vreme u tiini. Dejzi je primetila da u tom mok
daku nema ni mrvice paetine.
Doana je jedna od dve hiljade etiristo ljudi koji su stradali u Perl Harboru nastavi arli.
Izgubili smo osam ratnih brodova i jo deset plovila. Japanci su nam se prikrali, prokleti bili.
Ovdanji svet se tome u potaji i obradovao, zato to su se sada i Sjedinjene Drave ukljuile u
rat. Bog sveti zna kako je Hitler bio toliko glup da objavi rat Americi. Britanci vide odlinu priliku
da konano dobiju rat, budui da smo na njihovoj strani sada i Rusi i mi.
Amerikanci su mnogo gnevni zbog Perl Harbora.
A ovdanji svet ne razume zato.
Japanci su pregovarali do poslednjeg trenutka dugo jo, po svemu sudei, poto su doneli odluku da napadnu. Prevara!
Dejzi se namrti. Meni se to ini sasvim razumnim. Da je sporazum postignut u poslednji as, odustali bi od napada.
Ali nisu nam objavili rat!
A u emu je razlika? Oekivali smo da e napasti Filipine. Udar na Perl Harbor bi nas iznenadio
ak i posle objave rata.
arli smeteno rairi ruke. A to su uopte morali da nas napadaju?
Ukrali smo im novac.
Zamrznuli sredstva.
Za njih je to isto. I prekinuli smo im snabdevanje naftom. Saterali smo ih uza zid. Nali su se na
ivici propasti. ta su drugo mogli da preduzmu?
Trebalo je da popuste i da pristanu na povlaenje iz Kine.
Da, trebalo je. Ali da neka druga zemlja tako zlostavlja Ameriku i govori Amerikancima ta da
rade, jel bi tad rekao da mi treba da popustimo?
Moda i ne bih? arli se nasmei. Rekoh maloas da se nisi promenila. E, sad bih hteo da
povuem re.
to to?
Ranije nisi tako govorila. Nekad nisi ni raspravljala o politici.
Ako se ne zainteresuje, sm si kriv za ono to se desi.
Svi smo, pretpostavljam, nauili tu lekciju.
Poruili su desert.
ta e biti sa ovim svetom, arli? upita Dejzi. Cela Evropa je pod faistima. Nemci su osvojili vei deo Rusije. Sjedinjene Drave su orao slomljenog krila. Ponekad mi je drago to nemam dece.
Nemoj potcenjivati Ameriku. Jesmo ranjeni, ali nismo pali. Japanci su sada glavni, ali svanue i
taj dan kad e japanski narod gorke suze liti zbog onoga to je uinjeno u Perl Harboru.
Nadam se da si u pravu.
A ni Nemcima vie ne ide sve kao po loju. Nisu zauzeli Moskvu, i sad se povlae. Shvata li ti
da je bitka za Moskvu bila prvi pravi Hitlerov poraz?
Je li to poraz, ili samo neuspeh?
Bilo kako bilo, to mu je najgori vojni pohod dosada. Boljevici su naciste dobro raspalili po nosu.
arli je u prethodnom periodu zavoleo kvalitetan porto, ba kao pravi Britanac. U Londonu su muki pili porto kad bi dame ustale od stola i povukle se, a Dejzi je taj dosadni obiaj, bar u svom do-

mu, pokuala da ukine bezuspeno, dodue. Popili su po au. Posle martinija i vina, Dejzi je bila
pomalo pripita i vesela.
Oiveli su uspomene na ranu mladost provedenu u Bafalu i smejali se ludorijama, i sopstvenim i
svojih drugova. Ti si nam rekla da ide u London da plee s kraljem ree arli. I plesala si!
Nadam se bar da su mi zavideli.
Nego ta su! Dot Reno je htela da pukne od muke.
Dejzi se veselo nasmeja.
Drago mi je to smo se ponovo nali ree arli. Mnogo si mi draga.
I meni je drago.
Izali su iz sale i uzeli kapute. Portir je pozvao taksi. Otpratiu te kui ree arli.
Dok su se vozili Strandom, zagrlio ju je. U prvi mah je htela da se usprotivi, a onda pomisli ma
nek ide bestraga. I privi se uz njega.
Kakva sam ja budala ree on. Kamo sree da sam se oenio tobom kad mi se ukazala prilika.
Bio bi bolji mu od Deka Ficherberta odvrati ona. Ali onda nikada ne bi upoznala Lojda.
Shvatila je toga asa da arliju nije rekla nita o Lojdu.
Kad su skrenuli u njenu ulicu, arli je poljubi.
Lepo je bilo nai se u zagrljaju jednog mukarca i ljubiti ga, no ona je bila svesna da se tako osea
zbog pia, i da je Lojd, zapravo, jedini s kojim eli da se ljubi. Pa ipak, nije ga odgurnula od sebe
sve dok taksi nije stao.
ta kae za jo jedno pience pred spavanje predloi on.
Dejzi se, na trenutak, nala u iskuenju. Mnogo je vremena prolo otkako je dodirnula vrsto muko
telo. Ali arlija nije elela.
Ne odbi ona. Izvini, arli, ali volim drugog oveka.
Ne moramo da spavamo proaputa on. Ali mogli bismo, zna, samo malo da se mazimo...
Ona otvori vrata i izae iz kola. Oseala se kao poslednja nitarija. On je, eto, svakodnevno stavljao ivot na kocku zbog nje, a ona nije htela da mu prui ni malice jeftinog uzbuenja. Pre nego to
je stigla da se predomisli, zalupila je vrata automobila i ula u kuu.
Otila je pravo na sprat. Neki minut kasnije, sama u krevetu, osetila je svu svoju bedu. Dvojicu je
izdala: Lojda, time to se ljubila sa arlijem; i arlija, zato to ga je otkaila nezadovoljenog.
Sutradan nedelja je bila gotovo da nije ustajala iz kreveta zbog mamurluka.
U ponedeljak uvee zazvonio joj je telefon.
Ovde Henk Bartlet zaula je glas nekog mladog Amerikanca. Drug sam arlija Farkarsona, iz
Daksforda zovem. Priao mi je o vama, a ja pronaoh va broj u njegovoj svesci.
Njoj stade srce. to me zovete?
Loe vesti, bojim se ree mladi. arli je danas poginuo, oborili su ga iznad Abvila.
Ne!
Bila mu je to prva misija u novom spitfajeru.
Priao mi je o tome prozbori ona, oamuena.
Mislio sam, eto, da bi vam trebalo javiti.
Jeste, hvala vam proaputa ona.
On je, jednostavno, mislio da vama nema ravne.
Stvarno?
Da ste ga samo uli kako pria o vama, i kako ste sjajni.
ao mi je ree ona tako mi je ao.
A onda vie nije bila u stanju da govori, pa spusti slualicu.

II
ak Djuar pogleda preko ramena porunika Boba Stronga, jednog od kriptoanalitiara. Bilo je meu
njima aljkavih tipova, ali Strong je bio uredan, i na njegovom stolu nije bilo nieg sem jednog jedinog lista papira, na kojem je napisao:
JO-LO-KU-TA-VA-NA
Nita mi nije jasno ozlojeeno e Strong. Ako je tano deifrovano, ovo znai da su napali
neku tamo Jolokutavanu. Ali to nita ne znai. Takva re ne postoji.
ak se zagledao u est japanskih slogova. Bio je uveren da bi oni morali da imaju neko znaenje,
iako je japanski jezik jedva natucao. Nije, meutim, mogao da razlui ta bi to moglo biti, pa je nastavio da radi.
U staroj upravnoj zgradi vladalo je sumorno raspoloenje.
Nedeljama posle napada na Perl Harbor, ak i Edi viali su naduvene leeve koji bi se samo pojavili iz potopljenih brodova i plutali po masnoj povrini vode u Perl Harboru. U isto vreme, na osnovu obavetajnih podataka koje su dobijali, nije to ni izbliza bio kraj razornim napadima japanskih
snaga. Samo tri dana posle Perl Harbora, japanski avioni udarili su na ameriku bazu na Luzonu, na
Filipinima, i razorili kompletne zalihe torpeda Pacifike flote. Istoga dana, u Junom kineskom moru,
potopili su dva britanska bojna broda, Repuls i Princ od Velsa, ostavivi Britance potpuno nemone
na dalekoistonom frontu.
inilo se da su Japanci nezaustavljivi. Neprestano su stizale loe vesti. Od poetka godine, tokom
nekoliko meseci, Japan je potukao amerike snage na Filipinima i naneo poraz Britancima u Hongkongu, Singapuru i Rangunu, glavnom gradu Burme.
Nazivi mnogih tih mesta bila su nepoznati ak i pomorcima kao to su ak i Edi. Amerikoj javnosti pak ti toponimi zvuali su kao imena dalekih planeta iz nekog naunofantastinog tiva: Guam,
Vejk, Batan. Ali svi su znali ta znai povlaenje, pokoravanje i predaja.
ak je bio unezveren. Moe li Japan zaista da pobedi Ameriku? Teko mu je bilo da poveruje u to.
Ve do maja Japanci su dobili ono to su hteli: imperiju koja im je obezbeivala snabdevanje kauukom, kalajem i to je najvanije naftom. Informacije koje bi tu i tamo procurile ukazivale su na
to da oni svojom carevinom upravljaju sa okrutnou pred kojom bi ak i Staljin pocrveneo.
Ali imali su i oni trn u oku, a to je bila amerika mornarica. I aka bi, kad samo pomisli na to, ispunio ponos. Japanci su se nadali da e potpuno unititi Perl Harbor i stei prevlast na itavom Tihom okeanu; ali nisu u tome uspeli. Ameriki nosai aviona i teke krstarice jo su plovili. Obavetajni podaci ukazivali su na veliku srdbu japanskih vojnih zapovednika, koji nikako nisu mogli da
shvate kako to da Amerikanci nee, naprosto, da legnu i umru. Posle gubitaka pretrpljenih u Perl Harboru, Amerikanci su bili i brojno i orujem nadjaani, ali niti su beali, niti su se krili. Naprotiv, izvodili su gerilske prepade na japanske brodove, nanosei im malu tetu, ali zato jaajui moral amerikih boraca i, u isti mah, usaujui u japanske snage neopozivo oseanje da jo nisu pobedili. A onda, dvadeset petog aprila, avioni s jednog nosaa bombardovali su sm centar Tokija, teko povredivi ponos japanske vojske. Slavlje na Havajima poprimilo je obeleja ekstaze. ak i Edi su se napili te noi.
Ali odsudni obraun tek je bio na pomolu. Nije bilo oveka s kojim je ak razgovarao u staroj
upravnoj zgradi a da mu nije rekao kako Japanci za poetak leta pripremaju veliki napad, ne bi li na-

terali Amerikance da se, svim raspoloivim snagama, upuste u poslednju bitku. Japanci su se nadali
da e u tom boju prevagnuti neosporna nadmo njihove mornarice, te da e amerika Pacifika flota
biti zbrisana. Jedini nain da Amerikanci pobede bio je da se bolje pripreme, prikupe bolje
obavetajne podatke, da se bre kreu i budu mudriji.
U toku tih meseci, u stanici HIPO danonono se radilo na razbijanju novog ifarnika Japanske carske vojske, pod nazivom JN-25b. U maju su, meutim, napravili izvestan napredak.
Amerika mornarica imala je stanice za presretanje beinih komunikacija du celog Pacifikog
oboda, od Sijetla do Australije. Tamo su ljudi, poznati kao Drutvo sa krova,28 sedeli sa slualicama na uima, pred radio-prijemnicima, i sluali japanski radijski promet. Pomno su pratili sve to se
dogaa na vazdunim talasima, a ono to bi uli zapisivali su u belenice.
Signali su bili na Morzeovoj azbuci, s tim to su take i crtice prevoene u grupe od po pet cifara,
pri emu je svaka ta grupa predstavljala po jedno slovo, re ili reenicu iz ifarnika. Naoko nasumice
odabrani brojevi bili su osiguranom vezom prosleivani do teleprintera u podrumu stare administrativne zgrade. Tu je poinjao onaj tei deo: provaljivanje ifre.
Uvek bi poeli od neeg sitnog. esto se, kao poslednja re, u signalima pojavljivalo OVARI, to
znai kraj. Kriptoanalitiar bi onda pogledao da li se i negde drugde u istoj poruci nalazi ista grupa
brojeva, pa bi, kad na neku naie, iznad nje napisao KRAJ?.
Japanci su im pomogli nainivi greku iz istog nemara, to je za njih bilo neuobiajeno.
Novi ifarnici za JN-25b stizali su sa zakanjenjem do pojedinih jedinica na zabaenim poloajima. I tako je, u toku nekoliko kobnih nedelja, japanska vrhovna komanda slala poruke u oba koda. Poto su Amerikanci provalili veinu izvornog JN-25, mogli su sada da prevedu poruku na stari kod, da
poalju deifrovan tekst uporedo s porukom u novom kodu, i da razaberu znaenja grupa od po pet cifara u novom kodu. Neko vreme su napredovali koracima od sedam milja.
Prvobitna osmorica kriptoanalitiara dobila su, posle Perl Harbora, pojaanje nekoliko muziara
iz orkestra s potopljenog ratnog broda Kalifornija. Iako nikome nije bilo jasno kako, muziari su bili
vini deifrovanju.
Svaki signal je sniman, svaki deifrovan tekst odlagan u arhivu. Uporeivanje svakog zabeleenog
podatka bilo je kljuno za posao. Analitiar bi, tako, mogao da zatrai sve signale poslate u toku jednog odrenog dana, ili sve signale upuene jednom brodu, ali i, na primer, sve signale u kojima se
pominju Havaji. ak i ostali iz administracije usavrili su sisteme unakrsnog indeksiranja kako bi
lake nali ono to analitiarima zatreba.
Jedinica je predvidela da e u prvoj nedelji maja Japanci napasti Port Morsbi, savezniku bazu na
Papui. Ispostavilo se da su bili u pravu, i amerika mornarica je presrela zavojevaku flotu u Koralnom moru. Obe strane su kasnije tvrdile da su iz bitke izale kao pobednice, ali Japanci nisu zauzeli
Port Morsbi. A admiral Nimic, glavnokomandujui Pacifike flote, stekao je poverenje u svoje deifrante.
Japanci se nisu sluili obinim nazivima za lokacije u Tihom okeanu. Svako vanije mesto imalo je
oznaku od dva slova zapravo dva karaktera, ili kane iz japanskog alfabeta, premda su deifranti
obino pribegavali odgovarajuim slovnim znacima iz latinske abecede. Ljudi u podrumu su muku
muili ne bi li otkrili znaenje svake od tih oznaka sainjenih od po dve kane. Napredovali su sporo:
MO je bio Port Morsbi, AH je bio Oahu, ali u znaenje mnogih tih oznaka nikako nisu uspevali da
proniknu.
U maju su se, velikom brzinom, gomilali dokazi da e Japanci udariti na mesto koje su obeleavali
sa AF.
Strunjaci iz jedinice pretpostavljali su da se to AF odnosi na Midvej, koralno ostrvo na zapadnom

kraju dve hiljade etiristo kilometara dugakog lanca ostrva koji poinje na Havajima. Midvej se nalazi na pola puta izmeu Los Anelesa i Tokija.
Pretpostavka, naravno, sama po sebi nije bila dovoljna. S obzirom na to da je japanska mornarica
bila brojnija, admiral Nimic je morao da raspolae pouzdanim saznanjem.
Iz dana u dan, ljudi s kojima je ak radio razotkrivali su preteu sliku japanskog borbenog poretka.
Na njihove nosae aviona pristizali su novi avioni. Na puinu se otisnula okupaciona sila; Japanci
su nameravali da zadre svaku osvojenu teritoriju.
Bila je to, po svemu sudei, velika operacija. Ali gde e Japanci udariti?
Ljudi iz podruma posebno su se ponosili deifrovanjem signala koji je japanska flota pod oznakom
hitno poslala u Tokio: Ubrzajte isporuku creva za gorivo. Momci su, jednim delom, bili zadovoljni zbog razotkrivanja poruke na specijalnom jeziku, ali prevashodno zato to je taj signal predstavljao nov dokaz da su pripreme za sveobuhvatni manevar na okeanu u punom jeku.
Amerika vrhovna komanda smatrala je da bi napad mogao da doe iz pravca Havaja, a vojska je
strahovala od invazije na zapadnu obalu Sjedinjenih Drava. ak i perlharborski tim morile su sumnje da je re o ostrvu Donston, oko hiljadu eststo kilometara juno od Midveja, gde je postojala
avionska pista.
Morali su, dakle, da budu potpuno sigurni.
ak je, otprilike, imao predstavu ta bi trebalo preduzeti, ali je oklevao da ita kae. Kriptoanalitiari su bili veoma pametni, a on nije. U koli mu je uvek slabo ilo. U treem razredu, jedan drugar iz
odeljenja prozvao ga je Tupson aki. ak se rasplakao, te mu je upravo zato nadimak i ostao. U sopstvenim oima, i dalje je bio Tupson aki.
Kad je bilo vreme ruku, on i Edi uzee u kantini sendvie i kafu, pa sedoe na kej, odakle je pucao pogled na luku. Sve se vraalo u normalu. Nafta se uglavnom povukla, a neke olupine ve su izvaene na suvo.
Dok su jeli, iznad rta Hospital point pojavi se oteeni nosa aviona, pa lagano ue u luku; za njim
se vukla naftna mrlja, koja se protezala skroz do puine. ak je prepoznao brod bee to Jorktaun.
Trup mu je bio crn od garei, a na poletno-sletnoj palubi videla se ogromna rupa, verovatno od japanske bombe koja ga je pogodila u Bici u Koralnom moru. Sirene i fanfare su pratile Jorktaun, koji
se pribliavao brodogradilitu, a tegljai se sjatie da ga provuku kroz otvorenu kapiju suvog doka
br. 1.
Mesec dana bi, kau, trebalo da se radi na njemu ree Edi. Bio je smeten u istoj zgradi u kojoj
i ak, ali u prostorijama pomorske obavetajne slube na spratu, tako da je ee imao prilike da slua traeve. Ali e ipak isploviti za tri dana.
Kako e da stignu?
Ve su se bacili na posao. Glavni mehaniar je ranije prebaen avionom na brod on je ve tamo, sa svojom ekipom. A pogledaj samo ta se zbiva na suvom doku.
ak je video da prazan dok ve vrvi od ljudi i opreme; nije mogao ni da prebroji aparate za zavarivanje koji su dovueni u pristanite.
Nema to veze odvrati Edi oni e, u stvari, samo da ga prikrpe. Popravie palubu tek toliko da
brod moe da isplovi, a sve ostalo morae da saeka.
Neto u nazivu tog broda nije aku davalo mira. Nikako nije mogao da se otrese te dosadne misle.
ta li znai Jorktaun? Opsada Jorktauna bila je poslednja velika bitka u Amerikom ratu za nezavisnost. Da nije u tome klju?
Kapetan Vandermajer proe pored njih. Nazad na posao, curice ree on.
Jednog dana u ga sastaviti sa zemljom procedi Edi.

 Posle rata, Edi ree ak.

Kad se vratio u podrum i video da za njegovim stolom sedi Bob Strong, ak shvati da je upravo
reio problem koji je muio Stronga.
Pogledavi jo jednom kriptoanalitiaru preko ramena, on ugleda isti onaj list hartije, sa istih est
japanskih slogova:
JO-LO-KU-TA-VA-NA
On obazrivo pokua da sve to izvede kao da je Strong sm doao do reenja. Ali, porunie
obrati mu se ak pa vi ste to reili!
Jesam? zbuni se Strong.
Engleski je naziv, pa su ga Japanci fonetski transkribovali.
Jolokutavana je engleski naziv?
Jeste, gospodine. Tako Japanci izgovaraju Jorktaun.
ta?! Strong je bio potpuno smeten.
U jednom uasnom trenu, Tupson aki upitao se: a ta ako sam grdno pogreio?
Tad Strong ree:
O, boe, u pravu si! Jolokutavana Jorktaun, po japanskom izgovoru! Hvala ti! Svaka ast!
oduevljeno e Strong.
ak je oklevao. Imao je jo neto na pameti. Da li da kae? Nije njegov posao da razbija ifre. Ali
Amerika je bila na korak od poraza. Moda bi vredelo rizikovati.
Smem li jo neto da vam sugeriem? upita.
Samo napred.
Tie se oznake AF. Nama sad treba konana potvrda da je re o Midveju, je li tako?
Jeste.
A zar ne bismo mogli da sastavimo neku poruku u kojoj se pominje Midvej, a koju e Japanci potom, ifrovanu, reemitovati? Onda bismo mogli da presretnemo njihov signal i tako otkrijemo ifru za
Midvej.
Strong se zamislio. Moda odgovori on. Moda bismo onda tu poruku morali da poaljemo
tako da je svako razume.
Mogli bismo. A poruka bi mogla da se odnosi na neto to i nije naroito poverljivo kao, na
primer: Nastupila je epidemija venerine bolesti na Midveju, molimo vas, aljite lekove, ili neto
tako.
Ali zato bi Japanci to reemitovali?
Pa dobro, neka bude neto vano za vojsku, ali ne strogo poverljivo; recimo, neto u vezi s vremenskim prilikama.
Danas je ak i vremenska prognoza poverljiva informacija.
U razgovor se ukljui kriptoanalitiar koji je sedeo za susednim stolom:
A oskudica vode? Ako ve Japanci nameravaju da zauzmu to mesto, takva informacija bila bi im
vana.
Majku mu, to bi moglo da upali. Stronga je sad ve obuzimalo uzbuenje. Recimo da s Midveja jave na Havaje da je dolo do kvara na postrojenju za desalinizaciju.
A Havaji odgovaraju, recimo: Evo, aljemo vam brod s pijaom vodom dodade ak.
Japanci bi to sigurno prosledili ukoliko nameravaju da napadnu Midvej. Morali bi i sami da naprave plan za snabdevanje pijaom vodom svojih ljudi tamo.

 A to bi emitovali u ifrovanom obliku, da ne otkriju nama koliko ih zanima Midvej.

Strong ustade. Poi sa mnom obrati se on aku. Hajde da kaemo efu, da ujemo ta on misli.
Signali su ve toga dana razmenjeni.
Sutradan, japanski radijski signal javio je o oskudici vode na AF-u.
Meta je bio Midvej.
Admiral Nimic je poeo da pravi klopku.

III
Te veeri, dok se vie od hiljadu radnika vrzmalo oko teko oteenog nosaa aviona Jorktaun, popravljajui ta se popraviti moe pod lampama sa svetlosnim lukom, ak i Edi su otili do Trake na
eiru, bara koji se nalazio u jednoj mranoj uliici u Honoluluu. Mesto je, kao i obino, bilo dupke
puno, to mornara, to metana. Gotovo sve muterije su bile mukog pola, premda se tu nalo i nekoliko medicinskih sestara koje su dole u parovima. aku i Ediju se to mesto svialo, jer su i ostali
mukarci koji su tu svraali bili od njihove fele. Lezbijke su taj bar volele jer ih mukarci nisu spopadali.
Nita se tu, naravno, nije radilo otvoreno. Za ponaanje koje odaje homoseksualne porive mogli su
da vas izbace iz mornarice. Pa ipak, ovde su se okupljali upravo ljudi takvih sklonosti. ef orkestra
je bio naminkan. Peva, Havajac, bio je preruen u enu, ali tako ubedljivo da je bilo i onih koji
uopte nisu bili svesni da je muko. to se vlasnika tie, iz aviona se videlo da je nastran. Mukarcima je bilo dozvoljeno da pleu jedan s drugim. I niko nikoga ne bi nazvao onjom samo zato to je
poruio vermut.
Posle Doanine pogibije, aku se inilo da Edija voli jo vie. Bio je, naravno, svestan da bi i Edi
mogao da nastrada; ali ta opasnost nikada mu se nije inila stvarnom. Sada, posle napada na Perl
Harbor, ni jedan jedini dan ne bi proao, a da se aku pred oima ne ukae prelepa devojka to lei
na zemlji sva krvava, i njegov brat, koji neuteno jeca pokraj nje. Isto je tako i ak mogao da klei
pored Edija, skrhan istim, nepodnoljivim bolom. Sedmog decembra su ak i Edi prevarili smrt, ali
sada je uvedeno ratno stanje, i ivot je postao jeftin. Svaki dan koji provedu zajedno bio je posebno
dragocen upravo stoga to je mogao da bude i poslednji.
ak je stajao naslonjen o ank s pivom u ruci, dok je Edi sedeo na barskoj stolici. Smejali su se
sluajui mornarikog pilota Trevora Paksmana zvanog Triksi koji im je upravo priao kako je
jednom pokuao da vodi ljubav s devojkom.
Prestravio sam se! govorio je Triksi. Ja mislio da je dole sve pod konac, sve lepo i fino, kao
kod devojaka na slikama ali ta vam je bila dlakavija od mene! Kao gorila, takva je bila!
Urlali su od smeha.
U tom trenutku, ak krajikom oka primeti zdepastu figuru kapetana Vandermajera, koji je upravo
ulazio u bar.
Malobrojni su bili oficiri koji su ili u barove sa iskljuivo mukom klijentelom. Nije to bilo zabranjeno, ali se na takve tipove gledalo kao na nepromiljene i neuviavne, kao, na primer, da su
blatnjavih izama uli u restoran hotela Ric-Karlton. Edi se okrenu leima, u nadi da ga Vandermajer
nee ugledati.
No naalost, nije bio te sree. Vandermajer stie pravo do njih i ree:
Vidi, vidi, sve devojice na okupu, a?
Triksi se samo okrenu i nestade u guvi.

 Kud li se onaj denuo? upita Vandermajer. Ve je bio pijan te je zaplitao jezikom.

ak primeti kako se Ediju mrai lice.
Dobro vee, kapetane pozdravi ga ak kruto smem li da vas astim jednim pivom?
Viski sa... s... ledom.
ak mu donese pie. Vandermajer otpi gutljaj pa ree:
I tako ujem ja, ovde sva akcija ide otpozadi jel tako?
Pogledao je u Edija.
Pojma nemam ree Edi hladno.
O, ma daj! odvrati Vandermajer. Onako, nezvanino dodade pa pogladi Edija po kolenu.
Edi skoi kao oparen i odgurnu barsku stolicu. Da me niste pipnuli ree.
Polako, Edi smirivao ga je ak.
Ne postoji taj propis u mornarici koji mi nalae da moram ovog matorog guziara da pustim da
me apeta!
ta ree, ko sam ja? upita Vandermajer, mrtav pijan.
Ako me samo jo jednom dotakne ree Edi kunem se da u ga raspaliti po tom runom licu.
Kapetane Vandermajer. Gospodine, znam mnogo bolje mesto od ovoga ree ak. Da li biste
eleli da odete tamo?
Vandermajer se naas zbunio. ta?
ak se dovijao. Jedno manje, mirnije mesto kao ovo, samo intimnije. Znate ta hou da kaem?
Dobro zvui! uzviknu kapetan pa iskapi au.
ak uze Vandermajera pod desnu miku i dade Ediju znak da ga prihvati pod levu. Pijanog kapetana izveli su na ulicu.
Sreom, u polumraku uliice naiao je taksi. ak otvori vrata.
U tom trenutku, Vandermajer poljubi Edija.
Kapetan ga zagrli obema rukama, pritisnu usne uz Edijeve, pa ree:
Volim te.
ak se sledi od straha. To ne sluti na dobro.
Edi udari Vandermajera pesnicom u stomak, jako. Kapetan huknu, jedva povrati vazduh. Edi ga
udari opet, ovoga puta u lice. ak se isprei izmeu njih dvojice. Pre nego to e Vandermajer pasti,
ak ga ugura na zadnje sedite taksija.
Naslonio se na prozor i dao taksisti novanicu od deset dolara. Vodi ga kui i zadri kusur ree.
I taksi ode.
ak pogleda u Edija. E, deko moj ree sada smo nagraisali.

IV
Protiv Edija Parija, meutim, nikada nije ni podneta optunica zbog fizikog napada na oficira.
Sutradan ujutro, kapetan Vandermajer se pojavio u staroj upravnoj zgradi sa ljivom na oku, ali ni
u koga nije upro prstom. ak pomisli kako bi kapetanu sigurno propala karijera kad bi priznao da se
pobio s nekim u baru Traka na eiru. Pa ipak, svi ivi govorili su samo o njegovoj modrici.
Vandermajer tvrdi da se okliznuo na ulje u svojoj garai govorio je Bob Strong te da je onda,
prilikom pada, licem udario o kosilicu za travu. No ja bih pre rekao da ga je ena opauila. Jeste li
mu videli enu? Izgleda kao Dek Dempsi.29
Toga dana kriptoanalitiari iz podruma izvestili su admirala Nimica da e Japanci napasti Midvej

etvrtog juna. I jo preciznije, da e se japanske snage, u sedam sati ujutro nareenog dana, nalaziti
dvesta osamdeset kilometara severno od tog atola.
Zvuali su uverljivo gotovo isto onoliko koliko su i sami verovali u ono to tvrde.
Edi se sav smraio. ta mi tu moemo? ree on kad se sa akom naao na ruku. I on je radio
za pomorsku obavetajnu slubu, te je zahvaljujui deifrovanim porukama znao kolikom silom Japanci raspolau.
Japanci imaju dvesta brodova na otvorenom moru to im je, praktino, cela mornarica a koliko brodova imamo mi?! Trideset pet!
ak nije bio tako turoban. Ali njihova udarna sila ini samo jednu etvrtinu ukupne snage. Ostalo
otpada na okupacionu silu, diverzantsku silu i rezervu.
Pa ta? I etvrtina njihovih snaga opet je jaa od cele nae Pacifike flote!
Trenutno japansku udarnu silu ine samo etiri nosaa aviona.
Ali mi imamo samo tri. Rukom u kojoj je drao sendvi sa unkom Edi pokaza na nosa
pocrneo od dima, oko kojeg su se bili razmileli mehaniari na suvom doku. Ukljuujui i Jorktaun,
koji je van stroja.
Pa, mi bar znamo da oni dolaze, a oni ne znaju da ih mi ekamo u zasedi.
Nadam se samo da je u tome naa velika prednost, kao to i Nimic misli.
Vala, i sam se nadam.
Kad se vratio u podrum, aku saoptie da vie ne radi tamo. Prekomandovan je na Jorktaun.
To Vandermajer hoe da me kazni ree Edi aku, sav uplakan, te veeri. Misli da e tamo
poginuti.
Ne gledaj tako crno odvrati ak. Moda emo i dobiti ovaj rat.
Nekoliko dana pre napada, Japanci su preli na nove ifarnike. Ljudi iz podruma samo su uzdahnuli
i poeli sve nanovo, ali su, do poetka bitke, uspeli da dou do vrlo malo obavetajnih podataka. Nimic je morao da se snae sa onim ime je u tom trenutku raspolagao, u nadi da Japanci nee u poslednjem trenutku izmeniti ceo plan.
Japanci su pak oekivali da e Midvej zauzeti na prepad, lako. Nadali su se da e ih potom Amerikanci napasti svim raspoloivim snagama, u pokuaju da povrate kontrolu nad tim koralnim ostrvom.
U tom trenutku bi japanska rezervna flota stupila na scenu i zbrisala kompletnu ameriku flotu. Japan
bi zavladao Tihim okeanom.
A Sjedinjene Amerike Drave bi zatraile mirovne pregovore.
Nimic je nameravao da celu tu kombinaciju sasee u korenu, tako to e japansku udarnu silu doekati u zasedi, pre nego to ona stigne da osvoji Midvej.
I ak je, pored ostalih, trebalo da uestvuje u toj zasedi.
Spakovao je stvari u ranac i poljubio Edija, a onda zajedno odoe do doka.
Tu su naleteli na Vandermajera.
Nije bilo vremena da se poprave vodonepropusne pregrade ree im on. Ako je brod buan,
ima da potone k olovan koveg.
ak poloi aku na Edijevo rame, da ga zadri, pa ree:
Kako oko, kapetane?
Vandermajerova usta se iskrivie u zlobni kez. Sreno ti bilo, pederu ree on, i ode.
ak se rukovao s Edijem i ukrcao se na brod.
Na Vandermajera je istog asa zaboravio jer mu se napokon ostvarila elja bio je na otvorenom
moru, i to na jednom od najveih brodova sagraenih do sada.
Jorktaun je bio vodei brod u klasi nosaa aviona. Bio je dui od dva fudbalska igralita, a posa-

da je brojala vie od dve hiljade ljudi. Nosio je devedeset letelica: neto starije daglas devastatore,
torpedne bombardere sa sklopivim krilima; zatim neto novije bombardere ponirae daglas dauntlese i, naposletku, lovce gruman vajldket, koji e ii kao pratnja bombarderima.
Gotovo sve se nalazilo ispod palube, osim gornje strukture nalik na ostrvo, koja se uzdizala desetak metara iznad poletno-sletne piste. Tu je bilo smeteno komandno-komunikaciono srce broda, s komandnim mostom, radijskom sobom odmah ispod nje, te sobom s kartama, i pilotskom kabinom. Iza
njih uzdizao se ogroman odak, sastavljen od tri manja dimnjaka.
Jo je na brodu bilo mehaniara koji su privodili posao kraju kad je Jorktaun napustio suvi dok i
isplovio iz Perl Harbora. ak je ushien oslukivao tutnjavu dinovskih motora. Kad je brod stigao u
dublje vode i poeo da se die i sputa u ritmu talasa Tihog okeana, njemu se uini kao da plee.
ak je rasporeen u radijsku sobu, to je bilo razumno reenje, budui da je na tom mestu do izraaja moglo da doe njegovo iskustvo u baratanju signalima.
Nosa se bio zaputio ka ugovorenom mestu severozapadno od Midveja, dok su zavareni delovi
kripali kao nove cipele. Brod je imao aparat za pie, koji su svi zvali gedank, gde ste mogli da dobijete i sve, tek napravljen sladoled. Tu je, jo prvog popodneva, ak naleteo ne Triksija Paksmana,
koga je onomad bio video kod Trake na eiru. Obradovao se to je na brodu i jedan njegov drug.
U sredu treeg juna, dan pre predvienog napada, mornariki letei brod u izvidnikoj misiji zapadno od Midveja primetio je konvoj japanskih transportnih brodova. Oni su, po svemu sudei, prevozili okupacionu silu, iji je zadatak bio da, po okonanju bitke, preuzme vlast nad tim koralnim
ostrvom. Vest je prosleena svim amerikim brodovima, a ak je, sedei u radijskoj sobi Jorktauna,
meu prvima saznao novost. Bila je to ozbiljna potvrda da su njegovi drugovi u podrumu bili u pravu,
i on oseti olakanje to se na kraju ispostavilo da nisu pogreili. Nije mu, pritom, promakla ironija
trenutka: ne bi on sad bio u takvoj opasnosti da su, ipak, pogreili te da su Japanci krenuli ka nekoj
drugoj taki.
U mornarici je bio ve godinu i po dana, ali do toga asa nijednom nije uestvovao u bici. Na brzinu popravljeni Jorktaun bie meta japanskim torpedima i bombama. Brod je plovio u susret vojnicima koji bi uinili sve samo da ga potope, a s njim i aka. udno se oseao. Do sada je uglavnom bio
neobino miran, ali malo-malo pa bi osetio poriv da skoi preko ograde i zapliva natrag, ka Havajima.
Te noi pisao je roditeljima. Da sutra pogine, i on i pismo verovatno bi zavrili na dnu, zajedno s
brodom, ali on je ipak pisao. Nigde nije pomenuo zato je prekomandovan. Palo mu je u jednom trenutku na pamet da se ispovedi, da prizna da je homoseksualac, ali je brzo odustao od te zamisli. Objasnio je to sebi na sledei nain: on voli svoje roditelje i zahvalan im je na svemu to su uinili za
njega. Ako poginem borei se za demokratsku zemlju protiv okrutne vojne diktature, moj ivot nee
biti uludo protraen, napisao je on. Kad je proitao napisano, uinilo mu se malice gromopucatelno, ali je sve ostavio kako je bilo.
Ta no je kratko trajala. Vazduhoplovci su na doruak sazvani u pola dva. ak je otiao da Triksiju
Paksmanu poeli sreu. Kao nadoknadu za rano ustajanje, piloti su dobili nicle i jaja.
Avioni su izvueni iz potpalubnih hangara, ogromnim brodskim liftovima, a onda dovezeni do parkiralita na palubi, gde e ih snabdeti gorivom i orujem. Manji broj pilota uzlete odmah i krenu u
potragu za neprijateljem. Ostali su sedeli u sobi za sastanke, u punoj letakoj opremi, i ekali novosti.
ak je otiao na dunost u radijsku sobu. Malo pre est sati, uhvatio je signal iz izviakog leteeg
broda:

BROJNI NEPRIJATELJSKI AVIONI LETE KA MIDVEJU

Nekoliko minuta kasnije dobio je parcijalan signal:
NEPRIJATELJSKI NOSAI AVIONA
Poelo je.
Kada je, minut kasnije, stigao potpuni izvetaj, poloaj japanske udarne sile gotovo potpuno se podudarao s predvianjima kriptoanalitiara. ak je bio ponosan i uplaen.
Tri amerika nosaa aviona Jorktaun, Enterprajz i Hornet utvrdili su kurs kojim e njihove letelice stii do poloaja odakle e moi da napadnu japanske brodove.
Na mostu je stajao nosati admiral Frenk Fleer, pedesetsedmogodinji veteran koji je u Prvom
svetskom ratu odlikovan Mornarikim krstom. Dok je iao ka komandnom mostu da prenese deifrovanu poruku, ak je uo Fleereve rei:
Jo nismo videli nijedan japanski avion. To znai da jo ne znaju gde se nalazimo.
Samo je to, znao je ak, Amerikancima ilo naruku; jedina njihova prednost bili su bolji obavetajni podaci.
Japanci su se, bez sumnje, nadali da e zatei uspavani Midvej, ba u duhu perlharborskog scenarija, ali zahvaljujui kriptoanalitiarima nee biti tako. U Midveju ameriki avioni nee utati po
pistama kao glineni golubovi. Dok japanski bombarderi stignu, svi e oni ve biti u vazduhu, orni za
bitku.
Napeto oslukujui pucketanje beinog saobraaja, to s Midveja, to s japanskih brodova, oficiri
i ljudi u radijskoj sobi Jorktauna ni naas nisu posumnjali da se oko majunog atola vodi zastraujua vazduna bitka; nisu, meutim, znali ko bitku dobija.
Nedugo zatim, ameriki avioni s Midveja poletee u susret neprijatelju, napavi japanske nosae.
U obema bitkama, koliko je ak mogao da zakljui, protivavionski topovi odigrali su presudnu
ulogu. Midvejskoj bazi nije naneta velika teta, a bezmalo sve bombe i torpeda usmerena ka japanskoj floti promaili su cilj; no u oba ta okraja oboreno je mnogo letelica.
Po svemu se inilo da je rezultat nereen i taj podatak muio je aka, jer Japanci su imali jae
rezerve.
Malo pre sedam sati Jorktaun, Enterprajz i Hornet skrenuli su ka jugoistoku. Naalost, na tom
kursu su se samo udaljili od neprijatelja. Izmeu ostalog, tu je duvao jugoistoni vetar, koji nisu smeli
da zanemare.
Svaki milimetar monog Jorktauna podrhtavao je od grmljavine avionskih motora koji su na palubi hvatali ubrzanje, jedan za drugim, otiskujui se u vazduno prostranstvo. aku nije promaklo da se
kod svakog vajldketa desno krilo malo podigne, pri emu se levo zanese prilikom ubrzavanja, na ta
su se, uostalom, mnogi piloti alili.
Do osam asova i trideset minuta, sa tri nosaa uzletelo je sto pedeset pet amerikih aviona, koji
su napali neprijateljsku udarnu silu.
Prve letelice stigle su u ciljnu zonu tano na vreme, ba kad su Japanci bili zauzeti sipanjem goriva
i naoruavanjem aviona koji su se upravo vratili s Midveja. Po poletno-sletnim palubama, na sve
strane, bili su razbacani sanduci s municijom u zmijskim gnezdima od isprepletanih creva za gorivo
sve je to moglo da odleti u vazduh u deliu sekunde. Na pomolu je bio pravi pokolj.
Ali do njega nije dolo.
U tom prvom talasu gotovo sve amerike letelice bile su unitene.

Devastatori su bili zastareli. Letelice vajldket, koje su ih pratile, bile su neto bolje, ali ne toliko
dobre da bi parirale brzim, okretnim japanskim avionima zero. Pretekli avioni, koji su uspeli da doture borbenu tehniku, desetkovani su razornom protivavionskom paljbom s japanskih nosaa.
Izrazito je teko bilo baciti bombu iz aviona na brod u pokretu, kao i torpedom pogoditi brod iz vazduha, naroito ako je sm pilot izloen vatri i odozgo i odozdo.
U pokuaju da to izvede, veina pilota je izgubila ivot.
A nijedan nije pogodio.
Ni jedna jedina amerika bomba nije pronala metu. Prva tri talasa aviona, po jedan sa svakog
amerikog nosaa, nisu nanela ni najmanju tetu japanskoj udarnoj sili. Municija na palubama japanskih brodova nije otila u vazduh, creva za gorivo nisu se zapalila. Dlaka s glave Japancima nije falila.
aka obuze oaj dok je oslukivao poruke koje su stizale preko radija.
Sada je, u novom svetlu, sagledao svu genijalnost napada na Perl Harbor, izvedenog pre sedam
meseci. Ameriki brodovi su bili usidreni, nepomine mete zbijene jedna do druge, i relativno ih je
lako bilo pogoditi. Lovci koji su imali zadatak da tite flotu neutralisani su ve na samim uzletitima.
Dok su Amerikanci stigli da opreme i izbace protivavionske topove, napad je ve bio gotovo zavren.
Bitka je, meutim, trajala i dalje, i nisu jo svi ameriki avioni stigli do ciljne zone. Uto ak zau
povik vazduhoplovnog oficira sa Enterprajza: U napad! U napad!, na ta je usledio pilotov lakonski odgovor: Ou ja, samo da vidim gde su skotovi.
Dobra vest u svemu tome je bila da japanski komandant jo nije poslao letelice na amerike brodove. Drao se plana, i bio potpuno usredsreen na Midvej. Moda je u meuvremenu ve shvatio da
avioni koji ga napadaju doleu s nekog nosaa, ali moda nije bio sasvim siguran gde se ti ameriki
brodovi nalaze.
Uprkos toj prednosti, Amerikancima pobeda jo nije bila u rukama.
A onda se celokupna slika izmenila. Jato od trideset sedam bombardera poniraa dauntles, koji su
uzleteli sa Enterprajza, primetilo je Japance. Avioni zero koji su titili brodove spustili su se bili gotovo do povrine mora u borbi s letelicama koje su ih ve ranije napale, tako da su se, srenim sticajem okolnosti, bombarderi nali iznad lovaca, u prilici da se na njih obrue sa suncem iza lea. Neki
minut kasnije, jo osamnaest dauntlesa sa Jorktauna stiglo je do ciljne zone. Meu tim pilotima bio
je i Triksi.
A radio da eksplodira od uzbuenih povika. ak zatvori oi i usredsredi se, nastojei da razabere znaenje iskrivljenih zvukova. Nije mogao da prepozna Triksijev glas.
A onda, u pozadini, zau karakteristian fijuk bombardera koji poniru. Napad je poeo.
Odjednom, prvi put, zaue se pobedonosni krici pilota.
Moj si, ubre jedno!
Sranje, ovo sam tano mog da osetim kako leti u vazduh!
Eto vam ga, najedite se, kukini sinovi!
Usred srede!
Gle kako gori!
Mukarci u radijskoj sobi razulareno su klicali, premda nisu bili sasvim sigurni ta se deava.
Sve je prolo za nekoliko minuta, ali je zato mnogo vremena prolo pre nego to im je stigao suvisao izvetaj. Radosni zbog pobede, piloti su govorili nepovezano. Postepeno, kako su se smirivali, a
onda i krenuli natrag prema brodovima, mogla se stei ve jasnija slika.
Meu preivelima je bio i Triksi Paksman.

Veina bombi koje su bacili nije pogodila metu, kao to je i ranije bio sluaj, ali su bombarderi
imali desetak direktnih pogodaka, koji su neprijatelju naneli nesagledivu tetu. Kontroli se otrgao poar na tri mona japanska nosaa aviona: Kagi, Sorjuu i na admiralskom brodu Akagiju. Neprijatelju
je, dakle, ostao samo jo jedan Hirju.
Tri od etiri! ushieno je bio ak. A nisu jo ni prismrdeli naim brodovima!
To e se ubrzo promeniti.
Admiral Fleer je poslao deset letelica dauntles na preiveli japanski nosa. Ali tada je Jorktaunov radar uhvatio signal k njima su, sa udaljenosti od oko osamdeset kilometara, verovatno sa
Hirjua, poleteli avioni. to se amerikih letelica tie, i one su, po naredbi, uzletele, tako da u trenutku napada nee stajati nebranjene na palubi. U meuvremenu su creva za gorivo na Jorktaunu napunjena ugljen-dioksidom, radi prevencije poara.
U napadu je uestvovalo etrnaest letelica val, bombardera poniraa aii D3A, i jo, kao pratnja,
avioni zero.
Evo ga, poinje, pomisli ak. Prvi put u akciji. Dolo mu je bilo da se ispovraa. Uspeo je da prebrodi muninu.
Jo pre nego to e se napadai pojaviti na nebu, artiljerija s Jorktauna otvorila je vatru. Brod je
raspolagao sa etiri para velikih protivavionskih topova sa cevima prenika dvanaest i po centimetara i dometom od vie kilometara. Procenjujui poloaj neprijatelja preko radara, artiljerijski oficiri
uputie salvu dinovskih granata od dvadeset pet kilograma prema letelicama koje su pristizale, podesivi prethodno tajmere da one eksplodiraju kad stignu do mete.
Avioni tipa vajldket uzleteli su iznad napadaa i, prema pilotskim radio-izvetajima, oborili su
est bombardera i tri lovca.
ak je otrao do komandnog mosta da prenese poruku: ostatak neprijateljske udarne sile ponire.
Admiral Fleer hladno odvrati:
Pa, stavio sam lem na glavu to je sve to mogu da uinim.
ak pogleda kroz prozor i vide bombardere kako lete pravo ka njemu, pod tako otrim uglom da se
inilo da e se sunovratiti. Nekako je odoleo porivu da se baci na pod.
Brod je iznenada nainio puni zaokret ulevo. Sve vredi probati samo da letelicu koja te napada nekako skrene s kursa.
Na palubi Jorktauna nalazila su se i etiri tzv. ikaka klavira manja protivavionska topa kraeg
dometa, svaki sa po etiri cevi. Sada je vatra otvorena i iz njih, i iz topova s krstaric u pratnji Jorktauna.
Dok je ak gledao s komandnog mosta, prestravljen i nemoan da preduzme bilo ta kako bi se zatitio, tobdija s palube dobro naniani i pogodi jedan val. Avion se, inilo se, raspao u tri komada.
Dva su pala u more, a jedan je udario u bok broda. A onda je eksplodirao i drugi val. ak je klicao.
Ostalo ih je, meutim, jo est.
Jorktaun je iznenada skrenuo udesno.
Japanski avioni hrabro su odolevali smrtonosnoj vatri palubnih topova, gonei i dalje Jorktaun.
Kad su se pribliili, oglasili su se i mitraljezi na platformama sa obe strane poletno-sletne piste.
Sada su cevi Jorktauna svirale simfoniju smrti, i uli su se baritoni dvanaestcentimetarskih cevi, tenori ikakih klavira i neumomljivo tektanje mitraljez.
ak ugleda prvu bombu.
Japanci su esto upotrebljavali bombe sa odloenom detonacijom. Umesto da eksplodiraju prilikom udara, one bi se rasprsle sekundu-dve kasnije; sutina je bila u tome da prethodno probiju palubu, tako da potom eksplodiraju duboko u unutranjosti plovila i potpuno ga razore.

Ali ova bomba se samo kotrljala po palubi Jorktauna.

ak je ceo taj prizor pratio uasnut, kao omaijan. Na trenutak se inilo da bomba nee ni eksplodirati. A onda se zau prasak i buknu plamen. Dva ikaka klavira na krmi nestadoe dok dlanom o
dlan. Manji poari razbuktae se na palubi, kao i na kulama.
ak udu nije mogao da se naudi kako su svi ti ljudi oko njega ostali hladnokrvni, kao da prisustvuju kakvoj ratnoj simulaciji u konferencijskoj sali. Admiral Fleer je izdavao nareenja dok je, teturajui se po uzdrmanoj palubi, iao ka komandnom mostu. Nekoliko asaka kasnije, ekipe za otklanjanje tete razjurie se po poletno-sletnoj palubi vukui vatrogasna creva, dok su oni sa nosilima podizali ranjenike, pa ih niz strme brodske stepenice sputali do ambulante.
Veih poara na brodu nije bilo zahvaljujui ugljen-dioksidu u crevima za gorivo. Sem toga, na palubi nije bilo aviona natovarenih bombama koji bi mogli da odlete u vazduh.
Trenutak kasnije jo jedan val fijuknu nad Jorktaunom i bomba pogodi odak. Eksplozija je uzdrmala moan brod. Iz dimnjaka pokulja ogroman oblak masnog crnog dima. Mora da je bomba otetila
motore, pomisli ak, jer brod istog asa izgubi brzinu.
Palo je jo bombi, ali sve su promaile metu i zavrile u vodi, podiui gejzire, koji su prskali palubu, gde se morska voda meala s krvlju ranjenih.
Jorktaun je sasvim usporio. Kad je ve obogaljeni brod potpuno stao, Japanci ga pogodie i trei
put, a bomba probi prednji lift i rasprsnu se negde dole.
Onda je, odjednom, sve bilo gotovo, i pretekli japanski bombarderi se vinue put bistroplavog pacifikog neba.
Jo sam iv, pomisli ak.
Brod jo nije bio izgubljen. Protivpoarne jedinice dale su se na posao jo pre nego to su Japanci
nestali iz vidokruga. Inenjeri su odozdo, iz potpalublja, obeavali da e grejae osposobiti za sat
vremena. Mehaniari su zakrpili rupu na poletno-sletnoj palubi daskama oregonskog bora.
Radijska oprema bila je, meutim, unitena, tako da je admiral Fleer ostao gluv i slep. S najbliim saradnicima prebaen je na krstaricu Astorija, a taktiku komandu je predao Spruensu na Enterprajzu.
Jebi se, Vandermajeru procedi ak preiveo sam.
Bilo je to preuranjeno.
Motori opet oivee. Jorktaun, pod komandom kapetana Bakmastera, ponovo poe da see pacifike talase. Neke letelice ve su bile nale pribeite na Enterprajzu, ali su zato ostali avioni jo bili u vazduhu, pa se brod okrenu pramcem u vetar, i oni poee da sleu i uzimaju gorivo. Poto nisu
imali radio-vezu, ak i njegove kolege morali su da se poslue semaforskom signalizacijom, saobraajui s drugim brodovima po starinski, pomou zastavica.
U pola tri, radar jedne krstarice iz pratnje nosaa Jorktaun otkrio je avione koji su u niskom letu
pristizali sa zapada napadai su, najverovatnije, uzleteli sa Hirjua. Krstarica je prenela vest nosau. Bakmaster je poslao dvanaest vajldketa da presretnu Japance.
Letelice vajldket, po svemu sudei, nisu mogle da zaustave napad, poto se najednom pojavi deset
bombardera s torpedima; leteli su tik iznad vode, pravo u susret Jorktaunu.
ak je dobro video avione. Bile su to letelice tipa nakadima B5N, koje su Amerikanci zvali
kejts. Svaki avion nosio je torpedo prikaen ispod trupa, pri emu je torpedo bio dugaak kao pola
aviona.
etiri teke krstarice koje su pratile nosa zasule su granatama more oko Jorktauna, uzdigavi itav zid od morske pene, ali japanske pilote nije bilo lako odvratiti; proleteli su pravo kroz penu.
Uto ak vide kako jedan avion isputa torpedo. Dugaka bomba pade u vodu, vrhom okrenuta ka

Jorktaunu.
Avion je proleteo tako blizu broda da je ak video pilotovo lice. Pilot je, osim letakog lema, na
glavi nosio i belo-crvenu traku. Pobedonosno je mahao pesnicom gledajui posadu na palubi. A onda
je odleteo.
Prolo je, uz veliku tutnjavu, jo aviona. Torpeda su bila spora te bi brodovi ponekad i uspeli da ih
izbegnu, ali je teko oteeni Jorktaun ipak bio previe nezgrapan za plovidbu u cikcak. Zau se, tako, zagluujui prasak, koji je potresao ceo brod; torpeda su bila mnogo jaa od obinih bombi. aku
se uini da je pogoen levi deo krme. Usledi, nedugo zatim, jo jedna eksplozija, od koje se brod doslovce izdigao, zbacivi polovinu posade na palubu. Neposredno posle toga, moni motori zautae.
I ovoga puta mehaniari su se dali na posao jo pre nego to su avioni nestali iz vidnog polja. Ali
tu se vie nita nije moglo uiniti. ak im se pridrui da pomogne oko pumpi i tad vide da je elini
trup tog velikog broda pocepan kao obina konzerva. Okeanska voda je kuljala kroz pukotinu. Samo
nekoliko minuta kasnije ak oseti da se paluba nakosila. Jorktaun e se prevrnuti.
Pumpe nisu mogle da se izbore sa ogromnom koliinom vode koja je uvirala u brod, a naroito su
osetljive bile vodonepropusne pregrade, ozbiljno oteene na Koralnom moru, da bi potom, na brzinu, bile tek povrno popravljene.
Koliko e vremena proi pre nego to brod potone?
ak je uo nareenje u tri sata:
Naputaj brod!
Mornari su prebacivali uad preko gornje ograde na ve opasno strmoj palubi. Iz skladita na palubi, posada je, cimajui uad, uspela da izvue na hiljade prsluka za spasavanje, koji su sad iznad njih
pljutali kao kia. Pratea plovila prioe blie i spustie amce u vodu. Posada Jorktauna listom izu
cipele i pohita ka boku broda. Ko zna zato, cipele su ostavili uredno poreane na palubi, stotine i
stotine pari obue, nalik nekoj obrednoj rtvi. Ranjenici su na nosilima sputeni u amce za lov na kitove koji su ekali dole. I ak se, u jednom trenutku, naao u vodi, te zapliva to je bre mogao ne bi
li se to vie udaljio od Jorktauna pre nego to se brod prevrne. Talas ga iznenadi, odnese mu kapu s
glave. Pritom mu je drago bilo to se nalazi upravo tu, u toplom Tihom okeanu; u hladnom Atlantiku
mogao bi i da umre ekajui da stigne pomo.
Pokupio ga je neki amac za spasavanje, koji je potom nastavio da izvlai ljude iz vode. Na istom
zadatku bile su jo desetine amaca. Veliki broj lanova posade silazio je s glavne palube, koja se,
inae, nalazila nie od poletno-sletne palube. Jorktaun je, nekako, uspeo da ostane na povrini.
Kad su svi lanovi posade bili na sigurnom, prebaeni su na pratea plovila.
ak je stajao u amcu i gledao preko vode u zalazee sunce iza Jorktauna, koji je lagano tonuo.
Pade mu u tom asu na pamet da celog tog bogovetnog dana nije video ni jedan jedini japanski brod.
Bitku su, zapravo, vodile dve avijacije. Upitao se nije li to primer novog naina voenja pomorskih
bitaka. Ako je tako, nosai aviona e postati najvanija plovila. Vee sile od njih nee biti.
Odjednom se pored njega pojavi Triksi Paksman. ak ga zagrli toliko mu je bilo milo to je preiveo.
Triksi je onda ispriao aku da su bombarderi dauntles, koji su u poslednjem naletu poleteli sa
Enterprajza i Jorktauna, pogodili Hirju, poslednji preostali japanski nosa, koji se zapalio i izgoreo.
I tako su, znai, sva etiri japanska nosaa izbaena iz stroja ree ak.
Tako je. Sve smo ih sredili, a pritom samo jedan izgubili.
Jel to onda upita ak znai da smo mi pobedili?
Da ree Triksi. Valjda.

V
Posle Bitke za Midvej postalo je jasno da e prevagu u ratu na Pacifiku odneti avioni lansirani s brodova. I Japan i Sjedinjene Drave posvetili su se istraivanjima kako bi za to krae vreme sagradili
nove nosae aviona.
U toku 1943. i 1944. godine, Japan je napravio sedam takvih ogromnih i skupih plovila.
Za isto to vreme, Sjedinjene Drave su ih napravile devedeset.

13.
1942. (II)
Medicinska sestra Karla fon Ulrih odgurala je kolica do magacina, i zatvorila vrata za sobom.
Morala je sve brzo da obavi. A zbog toga to se spremala da uradi, mogla bi, ako je uhvate, da zavri u koncentracionom logoru.
Uzela je zavoje iz plakara, rolnu gaze i teglicu sa antiseptinom kremom. Onda je otkljuala ormar
s lekovima. Uzela je morfijum za ublaavanje bolova, sulfonamid za infekcije i aspirin za povienu
temperaturu. Dodala je i jedan pric, neraspakovan.
Prethodno je falsifikovala zapisnik, i to je trajalo nekoliko nedelja, da sve izgleda kao da je materijal koji je krala upotrebljavan u legitimne svrhe. Zapisnik je lairala pre nego to je uzela stvari, a
ne posle toga, tako da bi u sluaju eventualne rutinske provere konstatovan bio viak, to bi svedoilo
o pukom nemaru, a ne manjak, to bi, opet, ukazivalo na krau.
Ve dvaput je to uradila, ali se uprkos tome nita manje nije plaila.
Izala je iz magacina gurajui kolica, nadajui se da ne izgleda sumnjivo, ve kao obina medicinska sestra koja pacijentima raznosi ono to im je potrebno.
Ula je na odeljenje. Uasnula se ugledavi tamo doktora Ernsta, koji je sedeo pored bolnike postelje i jednom pacijentu merio puls.
U to vreme trebalo je da svi lekari budu na ruku.
Nije vie bilo vremena da se predomilja. Nastojei da na lice namakne izraz samopouzdanja, suprotno onome to je oseala, visoko je isturila bradu i tako, gurajui ona kolica, krenula kroz odeljenje.
Doktor Ernst je podigao glavu i nasmeio joj se.
Bertold Ernst je bio san svih sestara. Daroviti hirurg koji je umeo da razmeni toplu re s bolesnicima, visok, naoit i slobodan. Zaveo je veinu lepukastih medicinskih sestara, i spavao s mnogima
od njih, ako se moglo verovati bolnikim govorkanjima.
Klimnula mu je glavom i ustrim korakom produila dalje.
Izgurala je kolica s odeljenja, a onda brzo skrenula u garderobu, gde su se sestre presvlaile.
Njen mantil bio je okaen o kuku. Ispod njega virio je pleteni ceger, u kojem je bila stara svilena
marama, kupus i kutija sa higijenskim ulocima zapakovana u smeu papirnu kesu. Karla je povadila
sve iz cegera, a onda urno prebacila medicinske potreptine s kolica u ceger. Materijal je pokrila
maramom, plavo-zlatnom, s geometrijskom arom, koju je majka sigurno nabavila tamo negde dvadesetih. A onda je odozgo stavila kupus i uloke, opet okaila ceger o kuku pa preko njega prebacila
mantil, da ga sakrije.
Izvukla sam se, pomisli ona. Tad postade svesna da drhturi. Duboko je udahnula, pribrala se, otvorila vrata i ugledala doktora Ernsta, koji je stajao tu, ispred magacina.
Moda ju je pratio? Hoe li je sad optuiti za krau? Nije se drao neprijateljski, izgledao je, tavie, upravo srdano. Moda e se ona i izvui.
Dobar dan, doktore ree ona. Treba li vam togod?
Kako ste, sestro? nasmeio se on. Je li sve u redu?
U savrenom redu, rekla bih. Zbog oseaja krivice, govorila je umilno. Ali samo vi, doktore,
moete da kaete da li je sve u redu.

 O, nemam prigovora odvrati on nehajno.

Karla je razmiljala: pa emu onda sve ovo? Jel se on to poigrava mnome, muiteljski odlaui
trenutak kad e izneti optubu?
Nita nije rekla, ali je stajala i ekala, trudei se da ne drhti od strepnje.
On pogleda u kolica. A to ste to terali u garderobu?
Trebalo mi je neto odgovori ona, oajniki se dovijajui. Neto iz mantila. Pokuavala je
zvui pribrano. Maramica, iz depa. Prestani da blebee, govorila je sebi. On je lekar, ne agent
Gestapoa. Ali i njega se, svejedno, plaila.
On se, oigledno, zabavljao i uivao u njenoj nelagodi. A kolica?
Vraam ih tamo gde im je mesto.
Urednost je najvanija. Vi ste vrlo dobra sestra... Frojlajn Fon Ulrih... Ili bee frau?
Frojlajn.
Trebalo bi malo ee da razgovaramo.
Po tome kako joj se nasmeio, bilo joj je jasno da tu ne bi bilo rei o krai medicinskih potreptina. Hteo je da je pita da li bi izala s njim. A ako mu odgovori potvrdno, zavidee joj desetine i desetine medicinskih sestara.
No on njoj nije bio zanimljiv. Moda zato to je ve volela jednog zanosnog Lotarija,30 Vernera
Franka, da bi se potom ispostavilo kako je on samo jedna samoiva kukavica. Pretpostavljala je da
mu je Bertold Ernst slian.
Bilo kako bilo, nije elela da rizikuje razdraujui ga, pa mu se samo nasmeila i outala.
Volite Vagnera? upita on.
Sad je ve videla kuda ovo vodi.
Nemam vremena za muziku odvrati ona odluno. Brinem o ostareloj majci.
Mod je zapravo imala pedeset jednu godinu i bila zdrava kao dren.
Imam dve karte za koncert sutra uvee. Sviraju Zigfridovu idilu.
Kamerna kompozicija! ree ona. Neobino.
Vagnerova dela su veinom bila monumentalna.
Njemu se to, izgleda, dopalo. Vidim da poznajete muziku.
Ona zaali to je ita rekla. Samo mu je dala podsticaj.
Ja sam iz muzikalne porodice ree ona moja majka dri asove klavira.
Onda morate poi. Uveren sam da bi neko drugi mogao da vam priuva majku jedno vee.
Neizvodljivo je, stvarno ree Karla. Ali mnogo vam hvala na pozivu.
Videla je gnev u njegovim oima; nije navikao da ga odbijaju. Okrenula se i poela da gura kolica.
Neki drugi put, moda? doviknu on za njom.
Vrlo ste ljubazni odgovori ona, ne usporavajui korak.
Bojala se da e krenuti za njom, ali njen dvosmislen odgovor na poslednje pitanje koje joj je postavio oigledno ga je smekao. Kad se osvrnula, njega vie nije bilo.
Odloila je kolica, i sad je ve lake disala.
Vratila se svojim dunostima. Obila je sve pacijente na odeljenju i napisala izvetaj. A onda je
bilo vreme da se posao preda veernjoj smeni.
Obukla je mantil i prebacila ceger preko ramena. Morala je da se ieta iz zgrade s ukradenom robom, i strah je ponovo obuze.
Frida Frank je krenula kui u isto vreme, pa zajedno izaoe iz bolnice. Frida pojma nije imala da
Karla krade materijal. Po junskom suncu odetale su se do tramvajske stanice. Karla je mantil nosila
prevashodno zato da ne bi isprljala uniformu.

Bila je uverena da se niim nije odala, sve dok je Frida ne upita:

Jel tebe neto mui?
Ne, zato?
Izgleda nervozno.
Dobro sam. Da promeni temu, ona pokaza na ulini plakat. Pogledaj ono.
Vlasti su otvorile izlobu u berlinskom Lustgartenu, parku ispred katedrale. Sovjetski raj glasio je ironini naslov predstave o ivotu pod komunistikim reimom, u kojoj je boljevizam predstavljen kao jevrejska smicalica, a Rusi kao Sloveni nedostojni ljudskog roda. No ak ni tada nije sve
moglo da bude onako kako nacisti hoe; neko je, naime, po Berlinu polepio plakate na kojima je, u
duhu lake parodije, pisalo:
Trajna instalacija
NACISTIKI RAJ
Rat, glad, lai, Gestapo
Dokle?
Jedan takav plakat ugledale su i na zaklonu na tramvajskoj stanici, i taj prizor ugreja Karlino srce.
Ko li lepi ove plakate? upita ona.
Frida slegnu ramenima.
Ko god bio, hrabar je odgovori Karla. Ubili bi ga da ga uhvate. A onda se setila ta nosi u
cegeru. I nju bi, da je uhvate, ubili.
Nema sumnje potvrdi Frida.
Sada je pak Frida izgledala pomalo razdraeno. Da nije ona jedna od tih to lepe plakate? Verovatno nije. Ali moda njen momak, Hajnrih, jeste. On je bio estok tip, moralista, kadar za takve stvari.
Kako je Hajnrih? upita Karla.
Hoe da se eni.
A zar ti nee?
Ne elim da imam dece odgovori Frida tiho. Takva reenica predstavljala je, sama po sebi, in
pobune: oekivalo se da mlade ene drage volje raaju decu za Firera. Frida glavom pokaza na plakat protiv vlasti i ree:
Ne bih elela da mi se dete rodi u ovom raju.
Ne bih ni ja, bogami ree Karla. Moda je zato i odbila doktora Ernsta.
Uto stie tramvaj i one se ukrcae. Karla je bezbrino klackala ceger na krilu, kao da u njemu nema
nieg opasnijeg od kupusa. Pomno je, pritom, posmatrala ostale putnike. Sa olakanjem je zapazila da
uniformisanih nema.
Hajde kod mene predloi joj Frida. Da napravimo jedno dez vee. Moemo da pustimo Vernerove ploe.
Volela bih, ali ne mogu ree Karla. Moram u posetu. Sea se Rotmanovih?
Frida se obazrivo osvrnu oko sebe. Prezime Rotman moglo je i da bude i da ne bude jevrejsko. Ali
nikog nije bilo toliko blizu da bi ih uo.
Naravno ree Frida on nas je svojevremeno leio.
Ne bi smeo vie da ordinira na to e Karla. Eva Rotman je otila u London pre rata i udala se
tamo za jednog kotskog vojnika. Ali njenim roditeljima, razume se, nije dozvoljeno da naputaju Nemaku. Njihov sin Rudi je bio graditelj violiona i to, po svemu sudei, vrstan ali je ostao bez posla, pa sada popravlja instrumente i timuje klavire.

U dom Ulrihovih on je navraao etiri puta godinje, da natimuje koncertni stenvej.

Nego nastavi Karla rekla sam im da u ih posetiti veeras.
O ree Frida. Bilo je to, zapravo, jedno dugo, razvueno o, kakvo ete uti od onoga kome je
upravo sve postalo jasno.
ta ti znai to o? na to e Karla.
Sad mi je jasno zato si stegla taj ceger kao da je Sveti gral u njoj.
Karla se zgranula. Frida je razotkrila njenu tajnu.
Otkud si znala?
Pa ti si rekla da ne bi smeo vie da ordinira, to znai da on ipak radi.
Karla uvide da je upravo izdala doktora Rotmana. Trebalo je da kae da mu nije dozvoljeno da radi. Sva srea te ga je izdala pred Fridom i ni pred kim drugim.
A ta e ovek ree Karla. Dolaze mu na vrata i mole ga da im pomogne. Ne moe da odbije
bolesne ljude! A i nije da bogzna koliko zarauje pacijenti su mu to Jevreji, to ostali siromaan
svet, koji mu za usluge plati pokojim krompirom, ili jednim jajetom.
Ne mora ti njega preda mnom da brani ree Frida. Mislim da je on hrabar ovek. Stvarno
si hrabra kad krade materijal iz bolnice za njega. Jel ti ovo prvi put?
Karla odmahnu glavom. Trei. Ali oseam se kao poslednja budala to sam se odala pred tobom.
Nisi ti nikakva budala. Stvar je, jednostavno, u tome to te ja previe dobro poznajem.
Tramvaj se pribliavao Karlinoj stanici. Poeli mi sreu ree ona i izae iz tramvaja.
Kad je ula u kuu, sa sprata do nje dopree kolebljivi zvuci klavira. Mod je drala as. I Karla se
tome obradovala. To e razveseliti njenu majku, a kapnue i koja para.
Karla skinu mantil, pa ue u kuhinju i pozdravi se s Adom. Kad je Mod Adi saoptila da vie ne
moe da joj plaa, Ada je upitala da li bi ipak mogla da ostane. Sada je imala veernji posao ila
je da isti neku kancelariju a Ulrihovima je odravala domainstvo u zamenu za smetaj i hranu.
Karla skide cipele ispod stola pa protrlja bolna stopala. Ada je poslui oljicom cigure.
U kuhinju ue Mod, sjajnih oiju. Novi uenik! uzviknu ona. Karli pritom pokaza punu aku
novanica. I hoe asove svakoga dana! Ostavila ga je bila samog da provebava skale, i njegova
poetniko sviranje u pozadini zvualo je kao kad maka hoda po tastaturi.
Odlino ree Karla. Ko je taj?
Nacista je, naravno. Ali nama treba novac.
Kako se zove?
Joahim Koh. Vrlo je mlad i stidljiv. Ako se budete upoznali, molim te, ako boga zna, ujedi se
ponekad za jezik i budi utiva.
Razume se.
I Mod ode.
Karla je sa zahvalnou pijuckala kafu. Bila se ve navikla na ukus peenog ira, kao, uostalom, i
veina ljudi.
Nekoliko minuta provela je u dokonom askanju s Adom. Nekada je Ada bila punaka, ali sada se
osuila. Malo je, istina, bilo debelih ljudi u tadanjoj Nemakoj, ali sa Adom neto nije bilo kako
valja. Smrt njenog hendikepiranog sina Kurta teko ju je pogodila. Izgledala je ispijeno. I dalje je
vredno radila, ali bi se, poto obavi posao, smestila kraj prozora i presedela tako sate i sate tupo zurei napolje. Karla ju je volela i saoseala je s njom, ali nije znala kako da joj pomogne.
Zvuk klavira utihnu i malo kasnije Karla zau dva glasa u hodniku, majin i nekog mukarca. Pretpostavila je da Mod ispraa her Koha i prestravila se asak kasnije kad je u kuhinju ula najpre majka, a odmah za njom i mukarac u besprekornoj porunikoj uniformi.

 Ovo je moja kerka ree Mod veselo. Karla, ovo je porunik Koh, novi uenik.
Koh je bio privlaan mukarac od dvadesetak godina i stidljiv. Imao je svetle brkove, i Karlu je
podsetio na njenog oca iz mladih dana.
Karli se srce sledi od straha. Ceger s medicinskim materijalom nalazio se tu, na kuhinjskoj stolici,
odmah do nje. ta ako se sluajno oda i pred porunikom Kohom, kao to se odala pred Fridom?
Jedva je govorila. Dra.. dra drago mi je to sam vas upoznala ree ona.
Mod ju je posmatrala radoznalo, iznenaena njenom nervozom. Samo je elela da Karla bude ljubazna prema novom ueniku i nadala se da e ovaj nastaviti da dolazi na asove. Nije videla nita loe u tome da jednog vojnika, oficira, uvede u kuhinju. Nije ni sanjala da je Karla u cegeru donela
ukradene lekarije.
Koh se sveano naklonio i rekao:
I meni je veoma drago.
A Ada je naa slukinja.
Ada ga prostreli neprijateljskim pogledom, ali on to nije primetio; bilo mu je ispod asti i da pogleda poslugu. Prebacio je teinu na jednu nogu i stajao tako, nakoen; hteo je da izgleda oputen, ali
je svojim stavom ostavljao upravo suprotan utisak.
Ponaao se kao da je mlai nego to izgleda. Bilo je u njemu neeg bezazlenog, na osnovu ega se
moglo zakljuiti da je odrastao pod staklenim zvonom. Svejedno, taj ovek je predstavljao opasnost.
Promenivi stav, spustio je ake na naslon stolice na koji je Karla bila odloila ceger. Vidim da
ste medicinska sestra ree joj on.
Jesam. Karla je pokuavala da razmilja smireno. Ima li ko predstavu o tome ko su Ulrihovi?
Moda je on i premlad da bi ita znao o socijaldemokratama. Ta stranka je ve punih devet godina bila van zakona. Moda je Volterovom smru sprana i ljaga sa imena porodice Fon Ulrih. U svakom
sluaju, Koh ih je smatrao potovanja dostojnom nemakom porodicom koja je osiromaila iz jednostavnog razloga zato to je ostala bez mukarca koji ju je izdravao a u takvoj situaciji su se nale
mnoge ene iz dobrih kua.
Nije bilo nikakvog razloga da zagleda u taj ceger.
Karla mu se uz mnogo muke najzad ljubazno obrati:
Kako napredujete?
Pa, verujem da brzo napredujem! odgovori on pa baci pogled na Mod. Tako mi bar profesorka kae.
Bez sumnje, ima dara. Vidi se to ak i sada, na samom poetku ree Mod. Uvek je govorila isto
ne bi li ih ohrabrila da plate i drugi as; Karli se, meutim, uinilo da je ovoga puta majka uloila vie arma nego obino. Mod je, naravno, imala pravo da oijuka s mukarcima, budui da je ve bilo
prolo vie od godinu dana kako je obudovela. Ali nemogue je, razmiljala je Karla, da majka gaji
nena oseanja prema nekome ko bi po godinama mogao da joj bude sin.
Bilo kako bilo, reio sam da drugovima nita ne govorim sve dok ne ovladam instrumentom dodade Koh. A onda ima da ih zadivim svojim umeem.
Pa to e biti divno! uskliknu Mod. Molim vas, porunie, sedite, ako imate minut. Ona pokaza upravo na stolicu na kojoj je stajao Karlin ceger.
Karla prui ruku da dohvati ceger, ali Koh je bio bri. On podie ceger, rekavi: Dozvolite pa
baci pogled na sadrinu. Videvi da je unutra kupus, ree:
Veera, pretpostavljam?
Da ree Karla. Zapravo, vie je cijuknula no to je rekla.
On sede na stolicu i spusti ceger na patos, kraj svojih nogu, i to sa one druge strane, dalje od Kar-

le. Oduvek sam pretpostavljao da sam muzikalan. Sad sam procenio da je pravi trenutak da saznam
da li je tako ree on, prekrsti noge i onda ih opet vrati u preanji poloaj.
Karla se pitala zato se toliko uzvrpoljio. On nije imao razloga za strah. U tom asu pade joj na pamet da bi uzrok njegove nelagode mogao biti seksualne prirode. Naao se tu sam u drutvu tri usamljene ene. ta li mu je samo prolazilo kroz glavu?
Ada spusti oljicu s kafom pred njega. On izvadi cigarete. Puio je kao pubertetlija, kao da tek
proba. Ada mu dodade pepeljaru.
Porunik Koh radi u Ministarstvu rata u Ulici Bendler ree Mod.
Zaista?! Tu se nalazilo sedite Generaltaba. I dobro je bilo to Koh nikome tamo nije hteo da
pria o tome kako ui da svira klavir. Sve najskrovitije nemake vojne tajne nalazile su se u toj zgradi. ak i ako Koh nita ne zna, bilo je tamo i onih koji bi se mogli dosetiti da je Valter fon Ulrih bio
protivnik nacista. I to bi bio kraj njegovim asovima kod frau Fon Ulrih.
Velika je povlastica raditi tamo ree Koh.
Moj sin je u Rusiji ubaci se Mod. Mnogo brinemo za njega.
Pa to je prirodno za jednu majku, zar ne? odvrati Koh. Ali, molim vas, nemojte oajavati!
Nedavna ruska kontraofvanziva odluno je zaustavljena.
Prazne prie. Propagandna mainerija nije uspela da sakrije kako su Rusi odneli pobedu u
Moskovskoj bici i potisnuli Nemce sto ezdeset kilometara.
Sada smo u prilici da ponovo ponemo da napredujemo produi Koh.
Jeste li sigurni? Mod je bila vidno zabrinuta, kao i Karla. I jednu i drugu morio je strah od onoga to je moglo da zadesi Erika.
Koh se nadmeno nasmei. Verujte mi, frau Fon Ulrih, potpuno sam siguran. Ne mogu, naravno, da
otkrijem sve to znam, ali verujte mi na re da su u toku pripreme za jednu veoma estoku operaciju.
Naravno, sigurna sam da nai vojnici imaju sve to im treba dovoljno hrane, i tako dalje. Ona
uhvati Koha za nadlakticu. Pa ipak, brinem. Ne bi to trebalo da govorim, znam, ali oseam, porunie, da u vas mogu da se pouzdam.
Svakako.
Mesecima ve ne znam ta mi je sa sinom. Ne znam da li je iv.
Koh gurnu ruku u dep, pa izvadi olovku i sveicu. Mogu ja da proverim, u svakom sluaju ree.
Stvarno biste mogli? upita Mod, irom otvorenih oiju.
Karla tad pomisli da ona, u stvari, zbog ovoga sve vreme i flertuje s porunikom.
O, da odgovori Koh. Ja sam u Generaltabu, znate premda je moja uloga tu jo mala. On
pokua da se naini skromnim. Mogu da se raspitam za...
Erika.
Erika fon Ulriha.
To bi bilo divno. On je bolniar. Studirao je medicinu, ali je jedva ekao da pone da se bori za
Firera.
I stvarno je tako bilo. Erik je bio vatreni nacista iako se u poslednjih nekoliko njegovih pisama
oseao znatno uzdraniji ton.
Koh je zabeleio ime.
Vi ste divan ovek, porunie Koh ree Mod.
Nije to nita.
Drago mi je to pripremamo taj kontranapad na Istonom frontu. Ali vi mi, naravno, ne smete rei
kada e taj napad poeti. Iako bih ja oajniki elela da znam.

Mod je pokuavala da iskami taj podatak. Karli nikako nije bilo jasno ta e joj to. Od takvih podataka ona nije imala nikakve koristi.
Koh progovori, ali tie, kao da se neki pijun mota s one strane otvorenog kuhinjskog prozora.
Bie to uskoro ree on, pa pogleda tri ene, jednu po jednu. Karli nije promaklo da on uiva u
njihovoj panji. Moda nije navikao da ga ene sluaju. Ne bi li taj trenutak potrajao to due, on ree:
Operacija Plavi samo to nije poela.
Mod sevnu pogledom. Operacija Plavi kako uzbudljivo, silno uzbudljivo! ree ona kao ena mukarcu koji joj je upravo ponudio da s njom provede vikend u pariskom Ricu.
Dvadeset osmog juna proaputa on.
Mod stavi ruku na srce. Tako brzo! To su boanstvene vesti.
Nije trebalo nita da kaem.
Mod spusti aku na njegovu. Ali drago mi je to ste ipak rekli. Sada mi je mnogo lake.
Gledao je u njenu ruku. Karla primeti da nije navikao da ga ene dodiruju. On podie pogled s Modine ruke i zagleda joj se u oi. Neno mu se nasmeila toliko neno da ni Karla gotovo nije mogla
da poveruje da je taj osmeh odglumljen.
Onda Mod povue ruku. Koh ugasi cigaretu i ustade. Moram da krenem ree on.
Bogu hvala, pomisli Karla.
On joj se nakloni. Drago mi je to smo se upoznali, gospoice.
Dovienja, porunie odvrati ona beizrazno.
Mod ga otprati do vrata govorei:
Dobro, onda, sutra u isto vreme.
Kad se vratila u kuhinju, ree:
Kakvo otkrie mala budala koja radi u Generaltabu!
Nije mi jasno zato si toliko uzbuena primeti Karla.
Vrlo je zgodan na to e Ada.
Odao nam je tajnu informaciju ree Mod.
A ta mi od toga imamo? upita Karla. Pa nismo mi pijunke.
Znamo kad poinje nova ofanziva sigurno moemo da naemo nain da to prosledimo Rusima?
Ne znam samo kako.
Pa valjda smo ionako okruene sve samim pijunima.
To je samo propaganda. Kad god neto poe naopako, za to su krivi subverzivni elementi u vidu
jevrejsko-boljevikih tajnih agenata, a ne nacistike eprtlje.
Nije bitno, mora da ima i pravih uhoda.
A kako bismo to mi stupile s njima u kontakt?
Majka se zamislila. Porazgovarala bih ja s Fridom.
Otkud ti to?
Intuicija.
Karla se priseti onog trenutka na autobuskoj stanici kad se naglas upitala ko li lepi te antinacistike
plakate, na ta je Frida samo zautala. I Karla i njena majka su predoseale isto.
No nije u tome bila jedina nevolja. Sve i da uspemo u tome, da li mi zaista elimo da izdamo
svoju zemlju?
Moramo da porazimo naciste. Mod je naglaavala svaku re.
Nema ivog oveka koji naciste mrzi vie od mene, ali ja sam ipak Nemica.
Znam ta hoe da kae. Ne dopada se ni meni da se ponesem kao izdajica, makar i bila roena

Engleskinja. Ali neemo se nikako otarasiti nacista osim ako ne izgubimo rat.
Ali pretpostavimo da bismo Rusima prosledili informacije zbog kojih bi na poraz bio neminovan. Pa Erik bi mogao da pogine u toj bici! Tvoj sin, moj brat! Upravo zbog nas bi mogao da pogine!
Mod zausti neto da kae, ali re nije bilo. Ona briznu u pla. Karla ustade i zagrli majku.
Minut kasnije, Mod proaputa:
I ovako bi mogao da strada. Mogao bi da strada borei se za nacizam. Bolje onda da pogine u izgubljenoj nego u dobijenoj bici.
Karla nije mislila tako.
Ona se odmaknu od majke. Nego, volela bih da me upozori pre nego to nekog takvog uvede u
kuhinju ree ona, pa podie ceger s poda. Dobro je to porunik Koh nije poblie zagledao ta
ovde ima.
to, ta ima tu?
Lekove za doktora Rotmana, ukradene iz bolnice.
Mod se, kroz suze, ponosno nasmei. Svaka ti ast, sine.
Zamalo da me strefi log kad se uhvatio za ovaj ceger.
Izvini.
Nisi znala. Sad ima da se ratosiljam ovoga ovde.
Pametno.
Karla opet obue mantil preko uniforme i izae.
Brzim korakom zaputila se ka ulici gde su iveli Rotmanovi. Njihova kua nije bila velika kao dom
Ulrihovih, ali bila je to skladna gradska nastamba sa udobnim sobama. Preko prozora su sada bile zakucane daske, a na ulaznim vratima grubo ispisana poruka: Ordinacija zatvorena.
Rotmanovi su nekada bili dobrostojei. U uglednu ordinaciju doktora Rotmana dolazili su mnogi
imuni pacijenti. I tada je leio siromane, po niim cenama. Sada mu je samo sirotinja i ostala.
Karla proe sa zadnje strane kue, gde je bio ulaz za pacijente.
Odmah je znala da neto nije kako treba. Zadnja vrata su bila otvorena, a kako je kroila u kuhinju,
na podnim ploicama ugleda gitaru sa slomljenim vratom. U sobi nije bilo nikoga, ali su do nje dopirali zvuci iz drugih delova kue.
Prola je kroz kuhinju i ula u predsoblje. U prizemlju su bile dve velike prostorije: ekaonica i
ordinacija. ekaonica je izgledala kao obina porodina dnevna soba, dok je ordinacija pretvorena u
Rudijevu radionicu, s klupom i alatom, a obino bi se tu nalo i pet-est mandolina, violina i violonela, u razliitim fazama popravke. Sva medicinska oprema bila je sklonjena daleko od oiju, u zakljuanim ormarima.
Vie nije bilo tako, primetila je Karla im je ula.
Plakari su bili otvoreni, a sve iz njih pobacano napolje. Svuda po podu bilo je sre i pilula, prakova i tenosti. U optem lomu Karla je ugledala stetoskop i aparat za merenje krvnog pritiska. Svuda naokolo su bili rasuti delovi raznih instrumenata, koje je oigledno neko namerno bacio na pod pa
izgazio.
Karla je bila preneraena i uasnuta. Kolika je teta nainjena!
A onda je pogledala u drugu sobu. U uglu je leao Rudi Rotman. Imao je dvadeset dve godine, visok mladi sportske grae. Oi su mu bile sklopljene, i jeao je u ropcu.
Pored njega je kleala njegova majka, Hanelora. Nekada zgodna plavua, Hanelora je sada bila
sva siva i ispijena.
ta se dogodilo?! upita Karla, unapred strahujui od odgovora.
Policija ree Hanelora. Optuili su mi mua da je leio pacijente arijevce. Odveli su ga. Ru-

di je pokuao da ih sprei, da nam ne porazbijaju celu kuu. A oni su mu... Tu se Hanelora zagrcnu.
Karla odloi ceger i kleknu pored Hanelore. ta su uradili?
Hanelora nekako prozbori. Ruke su mu slomili proaputa ona.
Karla je odmah sve videla. Rudijeve ruke bile su crvene i skaredno izvrnute. Policijaci su mu, po
svemu sudei, prste lomili jedan po jedan. Nije ni udo to je tako jeao. Karli pripade muka. Ali
ona je strahote viala svakodnevno i umela je da potisne oseanja kad treba pruiti pomo. Morfijum, to njemu treba ree ona.
Hanelora joj pokaza nered na podu. Ako ga je ovde i bilo, sad ga vie nema.
Karla oseti gr dok ju je proimao gnev. ak i bolnice su oskudevale u zalihama a policija je,
eto, bez obzira na sve vrljala i unitavala dragocene lekove.
Donela sam vam ja morfijum ree Karla. Izvadi zatim iz cegera boicu providne tenosti i novi
pric. Potom je brzo raspakovala pric i napunila ga lekom pa ubrizgala Rudiju morfijum.
Dejstvo je bilo gotovo trenutno. Jeanje prestade. On otvori oi i pogleda u Karlu. Anele ree, a onda sklopi oi. inilo se da je zaspao.
Moramo da pokuamo da mu namestimo prste ree Karla da bi mu kosti pravilno srasle. Ona
dodirnu Rudija po levoj ruci. Nije reagovao. Ona dohvati njegovu aku i podie je. Nije se pomerao.
Nikada nisam nametala kosti ree Hanelora. Mada sam esto viala kako to drugi rade.
I ja ree Karla. Ali bolje bi nam bilo da pokuamo. Ja u levu, a vi desnu. Moramo da zavrimo dok lek ne prestane da deluje. Bog zna u kakvim e bolovima tek tada biti.
Dobro ree Hanelora.
Karla zastade na trenutak. Njena majka je bila u pravu. Kako znaju i umeju, moraju da doprinesu
krahu nacistikog reima, makar to podrazumevalo i izdaju zemlje. Vie u to ni najmanje nije sumnjala.
Hajde da to obavimo ree Karla.
Neno i paljivo dve ene poee da nametaju Rudijeve slomljene ake.

II
Tomas Make je svakog petka posle podne odlazio u bar Tanenberg.
To mesto nije bilo nita naroito. Na jednom zidu bila je uramljena fotografija vlasnika, Frica u
uniformi iz Prvog svetskog rata, kad je bio dvadeset pet godina mlai i nije imao pivski stomak. Tvrdio je da je u Bici kod Tanenberga ubio devet Rusa. U lokalu je bilo i nekoliko stolova i stolica, ali
redovni gosti listom su sedeli za ankom. Jelovnik u konim koricama bio je gotovo ceo plod mate;
jedina jela koja je gost tu mogao da narui bile su kobasice s krompirom i kobasice bez krompira.
Tanenberg se, meutim, nalazio prekoputa krojcberke policijske stanice, i stoga je i bio sastajalite policajaca. to znai da su mogli do mile volje da kre pravila. Kockali su se otvoreno, uliarke
su ih zadovoljavale u klozetu, a berlinski sanitarni inspektori u kuhinju nikada nisu zalazili. Fric bi
otvarao lokal im ustane, da bi ga zatvorio poto i poslednji pijanac ode kui.
Mnogo je godina bilo prolo otkako je Make, kao policijski oficir nieg ranga, radio u stanici u
Krojcbergu, pre nego to su nacisti doli na vlast, a ljudi poput njega iznenada dobili vetar u lea.
Pojedine Makeove nekadanje kolege i dalje su pile kod Tanenberga, i on je bio siguran da e na tom
mestu ugledati bar dva poznata lica. I dalje je voleo da popria sa starim drugovima, mada se u meuvremenu uzdigao znatno iznad njih, postavi inspektor i pripadnik SS-a.
Dobro ti ide, Tomase, to ti ne sporim ree Bernhart Engel, koji je, kao narednik, Makeu bio
pretpostavljen 1932. godine, s tim to je on i dalje imao in narednika. Neka ti je sa sreom, sinko.

 On prinese usnama kriglu piva kojim ga je Make astio.

Ima pravo, bogami odvrati Make. Mada, da ti pravo kaem, s naelnikom Kringelajnom
mnogo je gore raditi nego to je s tobom bilo.
Ja sam bio previe mekan prema vama momcima saglasi se Bernhart.
Jo jedan stari drug, Franc Edel, prezrivo se nasmeja. Pa, ne bih ba rek da si bio mekan!
Bacivi pogled kroz prozor, Make vide kako neki mladi u svetloplavoj jakni s pojasom, kakve nose vazduhoplovni oficiri, upravo zaustavlja motocikl ispred lokala. Uinio mu se poznat; Make je tog
momka ranije negde video. Preduga, rieplava kosa padala mu je na aristokratsko elo. Preao je
preko plonika i uao u Tanenberg.
Make se setio imena. Bio je to Verner Frank, razmaeni sin proizvoaa radio-ureaja Ludija
Franka.
Verner prie anku i zatrai paklicu cigareta marke kamel. Savreno predvidivo, pomisli Make, da
e taj enskaro puiti cigarete u amerikom stilu, makar posredi bila i nemaka imitacija.
Verner je platio, otvorio paklicu, izvadio cigaretu i zamolio Frica da mu je pripali. Okrenuvi se
da poe, sa cigaretom nakoenom meu usnama, on u prolazu uhvati Makeov pogled i posle kratkog
promiljanja ree:
Inspektore Make.
Ljudi za ankom, svi do jednoga, pogledae u Makea da vide ta e ovaj rei.
Make mirno klimnu glavom. Kako si mi, mladi Verneru?
Vrlo dobro, gospodine, hvala.
Makeu je godio, premda ga je u isti mah i iznenadio, taj ton pun uvaavanja. Vernera je, inae,
upamtio kao nadmenog uobraenka koji nedovoljno potuje vlast.
Upravo se vraam iz posete Istonom frontu, kuda sam iao s generalom Dornom dodade Verner.
Make oseti da su policajci u kafani i te kako usredsreeni na razgovor. ovek koji je bio na Istonom frontu zasluuje potovanje. Makeu je, i mimo njegove volje, prijalo to su svi oni pod snanim
utiskom jer se on, eto, kree u tako visokim krugovima.
Verner ponudi Makea cigaretom, i Make prihvati. Pivo obrati se Verner sad Fricu, a onda se
ponovo okrenu prema Makeu pa ree:
Mogu li da vas astim jednim piem, inspektore?
I ja u isto, hvala.
Fric napuni dve krigle. Verner podie svoju pa ree Makeu:
elim da vam zahvalim.
Eto jo jednog iznenaenja. Zato? upita Make.
Svi njegovi prijatelji paljivo su sluali.
Dobro ste me izgrdili pre godinu dana ree Verner.
Tada mi nisi bio zahvalan.
I izvinjavam se zbog toga. Ali dobro sam razmislio o onome to ste mi rekli, da bih na kraju uvideo kako ste bili u pravu. Zbog linih oseanja nisam mogao jasno da rasuujem. Vi ste me vratili na
pravi put. Nikada to neu zaboraviti.
Make je bio dirnut. Verner mu se ranije nije dopadao, te mu se obraao nabusito; ali mladi ga je
posluao i, evo, promenio se. Makeu je bilo milo to moe da oseti veliku promenu u ivotu jednog
mladia.
U stvari produi Verner ba sam pre neki dan razmiljao o vama. General Dorn je priao o
hvatanju pijuna, pa je u jednom trenutku upitao da li bismo mogli da ih pohvatamo preko njihovih ra-

dio-signala. Nisam, bojim se, umeo najbolje da mu odgovorim.

Trebalo je mene da pita odvrati Make. To mi je specijalnost.
Nije valjda?
Doi, sedi ovamo.
Odneli su pie do jednog trokavog stola.
Svi ovi ljudi ovde su policajci ree Make. Ali, kako god bilo, o takvim stvarima ne treba govoriti javno.
Naravno prozbori Verner tie. Ali ja znam da u vas mogu da imam poverenja. Znate, neki
vojni zapovednici su tamo na frontu rekli Dornu da imaju utisak da neprijatelj esto unapred zna kakve su nam namere.
O! uzviknu Make. Toga sam se i ja plaio.
ta mogu Dornu da kaem o otkrivanju radijskih signala?
Pravilan izraz je goniometrija odgovori Make pa stade da se sabira. Bila je to prilika da ostavi
snaan utisak na jednog uticajnog generala, posredno, dodue, ali ipak... Morao je da bude jasan te da
istakne ono to on, Make, radi, a da pritom ne preuvelia uspehe koje je postigao. Pred oima mu se
ukaza general Dorn kako, nehajno, govori Fireru: Ima jedan mnogo dobar ovek u Gestapou Make
se zove a po inu, u ovom trenutku, tek inspektor, ali vrlo, vrlo impresivan...
Pomou jednog instrumenta otkrivamo odakle signal dolazi poe on. Kad imamo tri oitavanja sa meusobno vrlo udaljenih lokacija, moemo na mapi da povuemo tri linije. Mesto njihovog
preseka je adresa na kojoj se odailja nalazi.
Pa to je sjajno!
Make podie ruku, u znak opomene. Teoretski jeste ree on. U praksi, meutim, ide mnogo tee. Pijanista, a tako mi nazivamo radio-telegrafistu, obino ne ostane na jednom mestu dovoljno dugo
da bismo ga locirali. Oprezan pijanista nikada ne alje signale dva puta sa istog mesta. A na instrument nalazi se u kamionetu, sa upadljivom antenom na krovu, pa mogu da nas vide kako dolazimo.
Ali ipak ste imali izvesnog uspeha.
O, jesmo. No moda bi trebalo jedne veeri da poe s nama kamionetom. Onda e lino moi
da vidi kako to radimo te da generalu Dornu podnese izvetaj iz prve ruke.
To vam je dobar predlog odvrati Verner.

III
Sunano je i toplo bilo u Moskvi u junu. Voloa je jednog dana, u vreme ruka, ekao Zoju kod fontane u Aleksandrovim vrtovima, iza Kremlja. Stotine ljudi etale su se parkom, mnogi u parovima, uivajui u lepom vremenu. ivelo se teko, i voda u fontani bila je iskljuena radi utede struje, ali zato
je nebo bilo plavo, drvee olistalo, a nemaka vojska sto ezdeset kilometara daleko.
Voloa bi sav blistao od ponosa kad god bi se setio Moskovske bitke. Strana nemaka vojska, nenadmana u blickrig napadima, stigla je bila do samih kapija grada i odatle je odbijena. Rusi su se
borili kao lavovi da spasu prestonicu.
Ruski kontrapad je, naalost, splasnuo ve u martu. Istina je da su oni povratili velike teritorije,
kao i da su se Moskovljani oseali bezbednije; ali Nemci su brzo izvidali rane, i sad su bili spremni
da ponovo napadnu.
No vlast je jo bila u Staljinovim rukama.
Voloa, utom, primeti Zoju kako kroz masu ide ka njemu. Na sebi je imala crveno-belu kariranu haljinu. Hodala je kao da ne dodiruje zemlju, a njena svetloplava kosa pratila je taj laki korak. Nije bi-

lo mukarca koji je nije ispratio pogledom.

Voloa je i ranije izlazio s lepim enama, ali sada ni sm nije mogao da se naudi to se zabavlja
sa Zojom. Godinama je prema njemu bila ravnoduna, i kad god bi im se ukazala prilika da popriaju, ona je govorila iskljuivo o nuklearnoj fizici. A onda se jednoga dana zapanjio kad ga je pozvala
da izau u bioskop.
Poziv je usledio nedugo posle nereda u kojima je poginuo general Bobrov. Njeno ponaanje prema
Voloi izmenilo se toga dana, a njemu nije bilo sasvim jasno zato; izgleda da ih je zbliilo ono kroz
ta su zajedno proli. Bilo kako bilo, otili su da gledaju Dordov mali dez orkestar, urnebesnu komediju u kojoj je glavnu ulogu igrao neki Englez to svira bendolele, po imenu Dord Formbi. Taj
film je tada bio popularan, i u Moskvi su ga putali ve mesecima. Radnja nije mogla biti dalje od
stvarnosti: Dord je svirao, ali ni sam nije bio svestan da svojim instrumentom alje poruke posadama nemakih podmornica. Pria je bila toliko glupa da su se oboje smejali do suza.
I otada su redovno izlazili zajedno.
Toga dana trebalo je da ruaju s njegovim ocem. On je udesio tako da se sa Zojom nae malo pre
toga, kod fontane, kako bi proveo neki minut nasamo s njom.
Zoja ga je pozdravila onim osmehom blistavijim od sunca, i propela se na vrhove prstiju da ga poljubi. Bila je visoka, ali on je bio vii. Uivao je u tom poljupcu. Usne su joj bile meke i vlane. Prekratko je trajalo.
Voloa nije bio ba sasvim siguran ta e s njom. Oni su se i dalje zabavljali. Mnogo su se ljubili,
ali jo nisu spavali. Nisu, pritom, bili vie toliko mladi; njemu je bilo dvadeset sedam, njoj dvadeset osam. U svakom sluaju, Voloa je oseao da Zoja nee poi u krevet s njim dok za to ne bude
spremna.
Jednim delom svoga bia, on zapravo i nije verovao da e mu se ikada posreiti da provede no s
tom devojkom iz snova. Bila je, nekako, previe plava, previe otroumna, previe visoka i trezvena,
previe uzbudljiva da bi se ikada podala bilo kom mukarcu. U svakom sluaju, sigurno mu nikada ne
bi dozvolila da je gleda kako se svlai, da pilji u njeno nago telo, da je dodiruje posvuda, da legne
preko nje...
Hodali su kroz dugi, uzani park. S jedne strane prolazio je prometan put. S druge su se pak preko
visokog bedema uzdizale kule Kremlja.
Kad pogleda odavde, pomislio bi da to ruski narod dri nae rukovodstvo u zarobljenitvu
primeti Voloa.
Da sloi se Zoja. A ono upravo suprotno.
On se osvrnu, no niko ih nije uo. Samo su oni ludo odvani smeli da izgovore tako neto. Nije
udo to moj otac misli da si opasna.
A ja sam nekada mislila da si ti isti otac.
Kamo sree da jesam. On je junak. Juriao je na Zimski dvorac! Ne verujem da bih ja ikada mogao da promenim tok istorije.
O, znam, ali on je tako uskogrud i konzervativan. Ti nisi takav.
Voloa je smatrao da u mnogo emu lii na oca, ali nije sad nameravao da ulazi u raspravu.
Jesi li slobodan veeras? upita ona. Volela bih da ti spremim veeru.
Nego ta sam! Prvi put ga je pozvala kod sebe u goste.
Imam biftek.
Sjajno! Dobar komad govedine bio je prava poslastica ak i u povlaenom Voloinom domu.
A Kovaljevljevi su otili iz grada.
To je bila jo lepa vest. Kao i mnogi Moskovljani, Zoja je ivela u tuem stanu. Imala je dve sobe

i delila kuhinju i kupatilo s nekim naunikom, doktorom Kovaljevom, i s njegovom enom i detetom.
Ali Kovaljevljevi su sada bili van grada, tako da su Zoja i Voloa imali ceo stan na raspolaganju.
Njemu srce zaigra.
Da ponesem etkicu za zube? upita on.
Ona mu se zagonetno nasmeila, ali na pitanje nije odgovorila.
Izali su iz parka pa preli ulicu zaputivi se ka restoranu. Mnogi lokali bili su zatvoreni, ali u samom gradskom jezgru bilo je mnogo kancelarija, a slubenici su negde morali da ruaju, tako da je
nekoliko bistroa i gostionica uspelo da opstane.
Grigorij Pekov je sedeo za stolom na ploniku. Bilo je unutar Kremlja i boljih restorana, ali on je
voleo da ga vide na mestima gde se okupljaju obini Rusi. eleo je da, iako nosi generalsku uniformu, pokae da ni po emu nije iznad obinog naroda. Pa ipak, odabrao je sto podosta udaljen od ostalih, tako da niko nije mogao da uje ta se za njim pria.
Zojina gledita nisu mu bila bliska, no nije bio imun na njene drai, pa i sad ustade i poljubi je u
oba obraza.
Naruili su palainke od krompira i pivo. Osim toga, mogle su se naruiti samo jo ukiseljene haringe i votka.
Danas vam, generale, neu priati o nuklearnoj fizici poe Zoja. Imajte, molim vas, na umu
da i dalje verujem u sve to sam proli put rekla na tu temu. Ne elim da vam dosaujem.
Kakvo olakanje ree on.
Ona se nasmeja, pokazavi bele zube. Sad biste mogli vi meni da kaete koliko e jo ovaj rat da
traje.
Voloa je vrteo glavom, toboe oajan. Uvek je morala da ika njegovog oca. Da nije tako lepa i
mlada, Grigorij bi odavno naloio da je uhapse.
Nacisti su potueni, ali ne ele to da priznaju odvrati Grigorij.
Cela Moskva se pita ta e se dogoditi ovog leta nastavi Zoja ali vas dvojica to verovatno
ve znate.
Da znam, sigurno to ne bih mogao da kaem svojoj devojci, koliko god za njom ludovao ree
Voloa. Zbog toga bi, pored ostalog, mogla da bude streljana, pomisli on, ali nije to izrekao.
Stigoe palainke od krompira, i oni poee da jedu. Zoja je, kao i obino, svojski prionula na hranu. Voloa je uivao dok ju je gledao kako slatko jede. Palainke mu se, meutim, nisu ba dopale.
Ovaj mi krompir lii na repu ree on.
Otac ga prostreli pogledom punim neodobravanja.
Ne alim se, samo kaem dodade bre-bolje Voloa.
Poto su ruali, Zoja ode do toaleta. im se dovoljno udaljila, Voloa ree:
Mislimo da bi nemaka letnja ofanziva mogla da pone svakoga asa.
I ja tako mislim saglasi se njegov otac.
Jesmo li spremni?
Naravno ree Grigorij, ali se videlo da strepi.
Napae nas na jugu. Hoe naftna polja na Kavkazu.
Grigorij je vrteo glavom. Vratie se oni na Moskvu. Samo je to bitno.
Staljingrad je jednako primamljiv. Nosi ime naeg voe.
Jebe to! Ako zauzmu Moskvu, rat je zavren. Ako je ne zauzmu, nisu pobedili, makar sve ostalo
osvojili.
Ti to samo nagaa ree Voloa razdraeno.
Pa i ti nagaa.

 Naprotiv, ja imam dokaze. On se osvrnu oko sebe, nikoga nije bilo u blizini. Ofanziva se priprema pod ifrom Operacija Plavi. Poinje dvadeset osmog juna. Toliko je doznao od pijunske
mree Vernera Franka u Berlinu. A pronali smo i neke pojedinosti u aktentani nemakog oficira
koji se prinudno prizemljio izviakim avionom kod Harkova.
Ne nosi izvidnica planove bitke u aktentanama na to e Grigorij. Drug Staljin smatra da je to
bilo samo lukavstvo, smiljeno da nas obmane, i ja se slaem s njim. Nemci bi hteli da mi povuemo
deo jedinica sa glavnog fronta i tako ga oslabimo. Zato alju snage na jug. A onda bi se ispostavilo da
je to puka diverzija.
To je nevolja kad radi za obavetajnu slubu, pomisli Voloa ogoreno. ak i kad ima pravu informaciju, bandoglavi starci nee da veruju ni u ta osim u ono to se njima svia.
Voloa ugleda Zoju kako se vraa; dok je prelazila preko malog platoa, sve glave okretale su se za
njom.
ta bi tebe jo moglo da ubedi? upita on oca pre nego to je Zoja stigla.
Jo neki dokaz.
Na primer?
Grigorij naas razmisli, ozbiljno shvativi to pitanje. Donesi mi plan bitke.
Voloa uzdahnu. Verner Frank jo nije uspeo da se domogne tog dokumenta. Ako ga naemo, hoe li Staljin to uzeti u obzir?
Ako mi donese plan, ja u ga zamoliti da ga uzme u obzir.
Vai onda ree Voloa.
Prenaglio je. Predstavu nije imao kako to da postigne. Verner, Hajnrih, Lili i ostali ve su uasno
rizikovali. Pa ipak, morae jo da ih stisne.
Kad Zoja stie do stola, Grigorij ustade. Poto su se spremali da svako poe na svoju stranu, oprostie se.
Videemo se veeras ree Zoja Voloi.
On je poljubi. Biu tamo u sedam.
Ponesi etkicu za zube ree ona.
Voloa ode ceptei od sree.

IV
Devojka uvek zna kad njena drugarica krije neku tajnu. Moda ona ne zna tano ta ova taji, ali zna da
tajna postoji, nalik nekom neprepoznatljivom komadu nametaja prekrivenom aravom da ga zatiti
od praine. Po tim uzdranim i nevoljnim odgovorima na bezazlena pitanja, jasno joj je da se njena
drugarica via s nekim s kim ne bi trebalo; samo jo ne zna kako se taj zove, premda moda ve nasluuje da je taj zabranjeni ljubavnik oenjen, ili je posredi tamnoputi stranac, ili e, moda, biti re
o eni. Divi se toj ogrlici i zna, po drugariinom utanju, da postoji neto sramotno u vezi s tim komadom nakita, mada mogu i godine proi pre nego to se otkrije da je ova ukrala ogrlicu iz kutije s nakitom senilne bake.
Takve su stvari Karli padale na pamet dok je razmiljala o Fridi.
Frida je imala neku tajnu, i ta tajna bila je povezana s pokretom otpora protiv nacista. Postojala je
mogunost da je Frida ve duboko zagazila u zlodelo; moda svake veeri pretura po Vernerovoj aktentani, kopira tajna dokumenta, pa kopije predaje nekom ruskom pijunu. Vea je pak bila verovatnoa da situacija i nije tako dramatina: verovatno je samo pomagala u tampanju i raznoenju ilegalnih plakata i letaka s kritikama upuenim na raun vlasti.

I tako se Karla pripremala da kae Fridi za Joakima Koha. Nije joj se, meutim, odmah ukazala
prilika za to. Karla i Frida su radile kao sestre na razliitim odeljenjima jedne velike bolnice, i to u
razliitim smenama, tako da se nisu viale svakoga dana.
Joakim je, u meuvremenu, svakoga dana dolazio u Karlinu kuu na asove. Nije im otkrio jo neki
tajni podatak, no Mod je svejedno oijukala s njim. Zar ne shvata da je meni jo malo pa etrdeset
godina?, ula ju je Karla jednom kako govori, iako je zapravo imala pedeset jednu. Joakim je bio
potpuno oaran. Mod je uivala u svojoj sposobnosti da opini privlanog, pa makar i veoma naivnog mladia. Karli tad pade na pamet da bi i njena majka mogla gajiti neka dublja oseanja prema
tom momku sa svetlim brkovima, koji je pomalo liio na Valtera iz mladih dana; ali to joj se uinilo
smenim.
Joakim se oajniki trudio da joj ugodi, i ubrzo joj je doneo vesti od sina. Erik je bio zdrav i itav.
Njegova jedinica nalazi se u Ukrajini ree Joakim. Samo toliko smem da vam kaem.
E, kad bi mogao da doe kui, na odsustvo na to e Mod enjivo.
Mladi oficir se kolebao.
Kolika ja majinska briga! Da samo mogu da ga vidim, makar na jedan dan, bila bi to za mene
neizmerna uteha.
Moda u moi to da udesim.
Mod se napravi kao da je zapanjena. Zaista? Toliko si moan?
Nisam siguran. Mogao bih da pokuam.
Hvala ti, pa makar ostalo na pokuaju. Ona ga poljubi u ruku.
Nedelju dana je prolo pre nego to e se Karla ponovo videti s Fridom. Kad su se srele, ona joj
ispria sve o Joakimu Kohu. Sve joj je rekla kao da, jednostavno, prepriava zanimljivu novost, ali
je bila sasvim sigurna da Frida te novosti ne slua ravnoduna.
Zamisli samo Karla e Fridi rekao nam je i ifru operacije i datum napada!
Saekala je onda da vidi kako e Frida da reaguje.
Zbog toga bi mogao da bude pogubljen ree Frida.
Da znamo nekoga ko bi mogao da stupi u vezu s Moskvom, mogle bismo sad da preokrenemo tok
rata nastavi Karla, kao da jo govori o teini Joakimovog prestupa.
Moda ree Frida.
To je bio dovoljan dokaz. Uobiajena Fridina reakcija na takvu vest podrazumevala bi razne izraze
iznenaenja, ivog interesovanja, a i sijaset pitanja. Toga dana od nje si mogao uti samo prazne fraze
i mumlanje. Karla ode kui i ree majci da je ispravno slutila.
Sutradan, u bolnici, Frida se, kao mahnita, pojavi na Karlinom odeljenju. Moram smesta da razgovaram s tobom ree.
Pet minuta kasnije, Karla se nala s Fridom u jednoj sobici; Frida je puila pored otvorenog prozora.
ta je bilo? upita Karla.
Frida ugasi cigaretu. Tie se tog vaeg porunika Koha.
Tako sam i mislila.
Mora da sazna vie od njega.
Moram? O emu ti to?
On ima pristup kompletnom planu bitke za operaciju Plavi. Mi ve neto znamo o tome, ali
Moskvi trebaju pojedinosti.
Frida je poela da iznosi niz zbunjujuih injenica, ali Karla je nije prekidala. Mogla bih da ga
zamolim...

 Ne. Mora da ga natera da vam donese taj plan bitke.

Mislim da to nije izvodljivo. Nije on ba toliko glup. Zar ne misli da bi...
Frida je nije ni sluala. Onda mora da fotografie plan upade joj ona u re, pa iz depa uniforme izvue kutiju od nerajueg elika, veliine paklice cigareta, samo neto duu i uu. Ovo je
minijaturni aparat, specijalno dizajniran za fotografisanje dokumenata. Karla primeti da sa strane
pie Minoks. Na jednom filmu ima jedanaest snimaka. Evo ti tri filma. Frida izvadi i tri kasete, u
obliku tegova, ali taman tolike da stanu u aparat. Ovako stavlja film ree Frida pa joj pokaza.
Da bi napravila snimak, gleda kroz ovo prozore. Ako nisi sigurna kako aparat radi, proitaj ovo
uputstvo.
Taj nov, zapovedniki Fridin ton iznenadio je Karlu nikad je takvu nije videla.
Stvarno moram dobro da razmislim o ovome.
Nema vremena za to. Ovo je tvoj mantil, jelda?
Jeste, ali...
Frida joj nagura aparat, filmove i brouru u depove mantila. I kao da oseti olakanje kad ih se konano ratosiljala.
Moram da krenem ree Frida poavi ka vratima.
Ali, Frido!
Konano Frida stade i pogleda Karlu pravo u oi. ta je?
Pa... Drugarice se tako ne ponaaju.
Ovo je vanije od toga.
Saterala si me u oak.
Sama si to traila kad si mi rekla za Joakima Koha. Nemoj se sad praviti da nisi oekivala da u
preduzeti neto povodom toga.
I to je bila istina. Karla je sma kriva. No nije joj ni na kraj pameti bilo da bi stvari mogle da krenu ovim tokom.
A ta ako on odbije? upita Karla.
Onda ete verovatno ceo vek proiveti pod nacistikom vlau odbrusi Frida i izae.
Doavola! ree Karla.
Stajala je sama u garderobi i razmiljala. ak ni tog malog aparata nije mogla da se otarasi bez
ikakvog rizika. Aparat je nosila u depu mantila i nije mogla tek tako da ga baci u bolniki kontejner
za smee. S tim u depu morala bi da izae iz zgrade pa da pokua da nae mesto gde e se, da niko
ne vidi, osloboditi aparata.
No da li je ona to zaista elela?
Nije se nadala da e Koha, koliko god on naivan bio, nagovoriti da kriom iznese kopiju plana bitke iz Ministarstva rata i donese ga eni u koju se zaljubio. S druge strane, ako je iko mogao da ga
ubedi da preduzme tako neto, onda je to bila Mod.
Ali Karla je bila uplaena. Ako je uhvate, oni nee imati milosti. Uhapsili bi je i muili. Setila se
Rudija Rotmana i kako je jeao od bola, izlomljenih kostiju. Setila se i oca, poto su ga pustili, zverski prebijenog, nasmrt. Njen prestup bio bi mnogo gori od oevog i Rudijevog; samim tim, i kazna bi
bila surovija. Pogubili bi je, naravno ali ne odmah.
Ubedila je sebe da je spremna da preuzme taj rizik.
Meutim, nikako nije mogla da prihvati da bi tako neposredno uestvovala u ubistvu roenog brata.
On je bio tamo, na Istonom frontu, to je, uostalom, i Joakim potvrdio. Njen brat bi, dakle, uestvovao u operaciji Plavi. Ukoliko Karla pomogne Rusima da dobiju tu bitku, Erik bi zbog toga

mogao stradati. A ona to ne bi mogla da podnese.

Vratila se poslu. Zbog rasejanosti je pravila greke, ali lekari to, sreom, nisu primeivali, a pacijenti nisu znali. Kad je najzad zavrila smenu, pohitala je kui. inilo joj se da je onaj aparat toliko
vru da bi mogao da joj progori dep, no nije nala pogodno mesto da ga se otarasi i bude mirna.
Pitala se odakle ta sprava Fridi. Jeste Frida imala mnogo novca i mogla lako da ga kupi, ali u tom
sluaju morala bi prethodno da smisli izgovor ta e joj uopte takva naprava. Vei su izgledi da ga
je dobila od Rusa pre nego to su bilo je tome ve jedno godinu dana zatvorili ambasadu u Berlinu.
Kad je stigla kui, aparat joj je jo bio u depu kaputa.
Sa sprata nisu dopirali zvuci klavira; Joakimu je as zakazan za kasnije u toku popodneva. Karlina
majka je sedela za kuhinjskim stolom. Kad je Karla ula, Mod sva zasija i ree:
Vidi ko nam je doao!
Bio je to Erik.
Karla ga je nemo gledala. Bio je toliko mrav da te srce zaboli, ali je, po svemu sudei, bio nepovreen. Uniforma mu je bila prljava i pocepana, ali se zato bio umio i oprao ruke. Ustao je i zagrlio
Karlu.
Ona ga je vrsto privila uza se, ne marei da li e pritom uprljati svoju besprekorno istu bolniku
uniformu. Dobro si ree ona. Sav se bio usukao i kroz tanku uniformu lako je mogla da mu opipa
kosti, rebra, kukove, ramena i kimu.
Dobro, zasad ree on.
Ona popusti stisak. Kako si mi?
Bolje od veine.
Nisi se valjda u toj iznoenoj uniformi etao po ruskoj zimi?
Ukrao sam injel od palog Rusa.
Ona sede za sto. I Ada je bila tu.
Bili ste u pravu ree Erik. to se nacista tie, hou da kaem. I ti si bila u pravu.
Njoj su te rei godile, premda nije ba tano znala o emu on to govori. U kom smislu?
Oni ubijaju ljude. Ti si mi to rekla. I otac mi je rekao, i majka. ao mi je to vam nisam verovao.
Izvini, Ada, to nisam poverovao da su ubili tvog malog nesrenog Kurta. Sad znam ta se deava.
Bio je to veliki preokret.
ta te je navelo da se predomisli? upita ga Karla.
Lino sam ih video kako to rade po Rusiji. Pohapse sve vienije ljude u gradu, jer to moraju veinom biti komuniste. A i Jevreje pohvataju. Ne samo mukarce ve i ene i decu. I stare ljude, toliko
slabe da mrava ne bi zgazili. Suze su tekle niz Erikovo lice. Ne rade to pripadnici redovne vojske
postoje specijalne jedinice. Zarobljenike odvode izvan grada. Nekad je to neki kamenolom, ili bilo
kakva jama. Ako nema nieg, nateraju mlae da iskopaju veliku rupu. A onda...
Zagrcnuo se, ali Karla je elela da sm zavri misao:
I onda?
Ubijaju ih po dvanaestoro odjednom. est parova. Desi se ponekad da se muevi i ene dre za
ruke dok silaze niz padinu. Majke nose bebe. Strelci ekaju da zarobljenici stignu na odgovarajue
mesto. Onda pucaju. Erik zastade da obrie suze prljavim rukavom uniforme. Tras! dodade samo.
U kuhinji je dugo vladao muk. Ada je plakala. Karla je bila zgroena. Jedino je Modino lice bilo
kao od kamena.
Naposletku Erik izduva nos pa izvadi cigarete. Iznenadio sam se ree kad sam dobio odsu-

stvo i kartu do kue.

Kada mora da se vrati? upita Karla.
Sutra. Svega dvadeset etiri sata mogu da provedem ovde. Svejedno, i na ovome mi svi drugovi
zavide. Sve bi dali za jedan dan kod kue. Doktor Vajs mi je rekao da mora biti da imam neke prijatelje na visokom poloaju.
I ima ree Mod. Joakima Koha, mladog porunika koji radi u Ministarstvu rata i dolazi kod
mene na asove klavira. Zamolila sam ga da ti isposluje odsustvo. Ona baci pogled na sat. On samo to nije stigao. Zavoleo me je rekla bih da mu je potrebna majinska figura.
Majinska, sutra malo, pomisli Karla. Nieg materinskog nije bilo u Modinom odnosu sa Joakimom.
Vrlo je bezazlen produi Mod. Rekao nam je da e dvadeset osmog juna poeti nova ofanziva
na Istonom frontu. Pomenuo je ak i ifrovani naziv Operacija Plavi.
Streljae ga zbog toga.
Nije Joakim jedini koga bi mogli da streljaju ree Karla. Ja sam ve prenela nekome to to
sam saznala. Sad se od mene trai da, kako znam, ubedim Joakima da mi donese plan bitke.
Za boga miloga! Erik je bio vidno potresen. Pa to je ozbiljna pijunaa vi ste ovde u veoj
opasnosti nego ja na Istonom frontu.
Ne brini, ne mogu prosto da zamislim da e Joakim to uraditi nastavi Karla.
Ne budi tako sigurna ree Mod.
Svi sad pogledae u nju.
Moda e i uiniti, za mene dodade Mod. Ako ga zamolim kako valja.
Zar je toliko naivan? upita Erik.
Zaljubio se u mene prkosno e Mod.
O... Eriku je bila neprijatna i sama pomisao na to da bi njegova majka mogla imati neku romantinu vezu.
Svejedno, mi to ne moemo da izvedemo ree Karla.
A to ne biste mogli? upita Erik.
Zato to bi ti, ako Rusi dobiju bitku, mogao da pogine!
Verovatno u poginuti i ovako.
Karla, sva usplahirena, oseti kako joj se glas pretvara u pisak. Ali tako emo direktno pomoi
Rusima da te ubiju!
Ja ipak elim da to uinite ustro odvrati Erik. On pogleda u kariranu muemu na kuhinjskom
stolu, ali ono to mu je u tom asu bilo pred oima nalazilo se hiljadama kilometara daleko.
Karla je bila razapeta. Ako on tako eli...
Ali zato? upita ga ona.
Mislim na one ljude to niz strminu silaze u kamenolom, drei se za ruke. On stegnu pesnice
tako jako da od tog stiska ostanu modrice. Staviu ivot na kocku, samo da stanemo tome u kraj. elim da rizikujem tako u imati bolje miljenje o sebi, i o svojoj zemlji. Molim te, Karla, ako ikako
moe, poalji Rusima plan bitke.
Ona se jo kolebala. Jesi li siguran?
Preklinjem te.
Onda hou pristade Karla.

Tomas Make je svojim ljudima Vagneru, Rihteru i najderu naloio da se prikau u najboljem
svetlu.
Verner Frank je samo porunik, ali radi za generala Dorna rekao im je on. Hou da ga zadivimo timskim radom. Nema psovki, nema ala, nema jela, i nema grubosti, izuzev ako to bude zaista
neophodno. Ukoliko uhvatimo komunistikog pijuna, moete dobro da ga umlatite. Ali ako ne uhvatimo nikoga, ne elim da se na nekome istresete isto iz zabave.
Obino bi Make zamurio na takve stvari. Zbog svega toga ljudi su se plaili da se sluajno ne zamere nacistima. Ali Frank je moda gadljiv.
Verner je u zakazano vreme stigao na motociklu u sedite Gestapoa u Ulici Princa Albrehta. Svi zatim uoe u kamionet za nadzor, sa antenom koja se okree na krovu. Od silne radijske opreme unutra
je bilo skueno. Rihter sede za volan pa poee da krue po gradu u rani veernji as, doba dana kad
pijuni najradije alju poruke neprijatelju.
Zato li je to tako, pitam se samo ree Verner.
pijuni uglavnom imaju stalni posao objasni Make. Ali to je samo maska. Tako dane provode
u nekoj kancelariji ili fabrici.
Pa naravno ree Verner. Nikada mi to nije palo na pamet.
Makea je brinula mogunost da te veeri prou bez ikakvog ulova. Uasavao se pomisli da bi na
njega mogla da padne krivica za poraze koje nemaka armija trpi u Rusiji. Dao je sve od sebe, ali u
Treem rajhu nagrade za zalaganje ne postoje.
Ponekad se dogaalo da jedinica ne uhvati nikakav signal. A onda bi se, opet, desilo da ulove dvatri signala. U takvim okolnostima Make bi morao da odabere za kojim e poi, a koje e zanemariti.
Make je bio uveren da u gradu postoji i vie od jedne pijunske mree te da pijuni verovatno ne znaju jedni za druge. Uz lou opremu, pokuavao je da obavi nemogu posao.
Nalazili su se nedaleko od Potsdamer placa kad su zauli signal. Make je prepoznao karakteristian zvuk.
To je pijanista ree on sa olakanjem. Ako nita drugo, bar e Verneru moi da dokae da oprema radi. Neko je emitovao petocifrene brojeve, jedan za drugim.
Sovjetska obavetajna sluba koristi ifru gde parovi brojeva oznaavaju slova objanjavao je
Make Verneru. Tako, na primer, jedanaest moe da znai A. Uobiajena je praksa, pritom, da ih
emituju u grupama od po pet.
Radio-telegrafista, elektroinenjer po imenu Man, oitao je niz koordinata, te Vagner pomou olovke i lenjira izvue liniju na mapi. Rihter pokrenu kamionet, i oni pooe ponovo.
Pijanista je nastavio da emituje signale; u kamionetu bi glasno odjeknulo svako njegovo bi-ip.
Make je mrzeo tog oveka, ma ko da je bio.
Svinja komunistika prasnu Make. Jednoga dana doi e on u na podrum, i tad e me preklinjati da umre, samo da ne osea bol.
Verner je prebledeo. Nije navikao na policijski posao, pomisli Make.
Trenutak kasnije, mladi se pribrao. Kako vi opisujete tu sovjetsku ifru, meni se ini da nije nimalo teko provaliti je ree on, zamislivi se.
Tano tako! Makeu je bilo drago to Verner brzo hvata konce. Ali ja sam sve to ipak pojednostavio. Znaju i oni za neke finese. Poto ifruje poruku u vidu niza brojeva, pijanista te brojeve podvue kljunom reju, koju ponavlja vie puta moe to da bude, recimo, Kurfirstendam pa onda i to
ifruje. Onda oduzme te druge brojeve od onih prvih, pa emituje rezultat.
A to je gotovo nemogue deifrovati ako ne znate kljunu re!
Ba tako.

Opet su stali, ovoga puta nedaleko od spaljene zgrade Rajhstaga, pa povukli i drugu liniju na mapi.
Dve linije sekle su se kod Fridrihajna, istono od centra grada.
Make ree vozau da skrene na severoistok, kako bi se pribliili mestu gde se najverovatnije nalazi pijanista i, istovremeno, dobili i treu liniju, samo iz drugog ugla. Iskustvo nam kazuje da je najbolje raditi sa tri orijentira stade da objanjava Make Verneru. Ureaji nam daju samo pribline
rezultate, pa dodatna merenja smanjuju mogunost greke.
Uvek ga uhvatite? upita Verner.
Nipoto. U veini sluajeva ne uspemo. esto, jednostavno, ne budemo dovoljno brzi. Moda on
u meuvremenu promeni frekvenciju te ga izgubimo. Ponekad prekine usred emitovanja, pa nastavi s
drugog mesta. Moe da se desi da ima i straara, koji nas vidi kako dolazimo, pa ga upozori.
Mnotvo prepreka.
Ali uhvatimo ih mi, pre ili kasnije.
Rihter zaustavi kamionet i Man uze i trei orijentir. Tri linije izvuene olovkom na Vagnerovoj mapi susretale su se inei mali trougao nedaleko od Istone stanice. Pijanista se nalazio negde izmeu
eleznike pruge i kanala.
Make saopti Rihteru lokaciju, pa dodade:
to bre moete.
Make primeti da se Verner preznojava. Moda je u tom kamionetu prilino toplo. A i mlaani porunik nije navikao na akciju. Sad je mogao da iskusi kako je to raditi u Gestapou. Tim bolje, pomisli
Make.
Rihter je krenuo na jug, Ulicom Varauer, preao prugu, pa skrenuo u siromanu industrijsku etvrt
s magacinima, velikim dvoritima i malim fabrikama. Grupa vojnika vukla je raneve kod zadnjeg
ulaza u stanicu; spremali su se, bez sumnje, za put na Istoni front. A jedan njihov zemljak, tu negde u
ovom kraju, upravo je davao sve od sebe ne bi li te ljude izdao, ljutito je razmiljao Make.
Uto Vagner pokaza na uzanu ulicu to vodi od stanice ka kanalu. On je tu negde, na prvih nekoliko
stotina metara, s tim to bi mogao da bude i s jedne i s druge strane ree on. Ako kamionetom priemo blie, primetie nas.
Dobro, ljudi, znate proceduru ree Make. Vagner i Rihter idu levom stranom. najder i ja emo desnom. Svi uzee po jedan malj s dugakom drkom. Poi sa mnom, Frank.
Na ulici je bilo nekoliko prolaznika ovek s radnikom kapom na glavi koji je brzim korakom
iao ka eleznikoj stanici, starija ena u pohabanoj odei, koja je verovatno pola da isti kancelarije i oni projurie pored njih, ne elei da privuku panju gestapovaca.
Makeovi ljudi ulazili su u svaku zgradu tako to su naizmenino po grupama pretresali kancelarije,
u kojima je uglavnom bilo zavreno radno vreme, tako da su morali da zovu uvare. Ukoliko bi mu
trebalo vie od minuta da doe do vrata, oni bi ih provalili. im bi upali, protrali bi kroz zgradu
proveravajui svaku prostoriju.
Pijanista se nije nalazio u prvom bloku.
Na prvoj zgradi s desne strane u drugom bloku stajao je izbledeli natpis KRZNO U MODI. Bila je
to dvospratna fabrika, smetena du ulice. Na prvi pogled, inilo se da ne radi, ali prednja vrata su
bila od elika, a na prozorima su bile reetke; prirodno je bilo da fabrika za proizvodnju bundi bude
dobro obezbeena.
Make povede Vernera u bonu ulicu, traei ulaz. Susedna zgrada bila je oteena u bombardovanju i naputena. ut je bio raien sa same ulice, a bio je tu i rukom ispisan znak: OPASNOST
ULAZ ZABRANJEN. Prema onome to je preteklo od table, bio je to magacin nametaja.
Preskoili su gomilu kamenja i napuklih greda, kreui se to su bre mogli, ali primorani da paze

gde staju. Od preostalog zida nije se video zadnji deo zgrade. Make ga zaobie pa pronae rupu kroz
koju se moglo ui u susednu fabriku.
Snaan instinkt govorio mu je da je pijanista upravo tu.
On se provue kroz rupu, Verner za njim.
Obreli su se tako u jednoj praznoj kancelariji. Od nametaja tu je bio stari elini radni sto bez
stolice i naspram njega datoteka. Na zid je bio prikucan kalendar godina 1939. verovatno poslednja godina kada su Berlinci sebi mogli da priute takav luksuz kao to su bunde.
Make zau bat koraka na spratu iznad njih.
Izvadio je pitolj.
Verner je bio nenaoruan.
Oni otvorie vrata i izaoe u podrum.
Make je primetio nekoliko otvorenih vrata, stepenite koje vodi navie i vrata ispod stepenita koja bi mogla voditi u podrum.
Make se unjao hodnikom ka podnoju stepenica, a onda primetio da Verner gleda u ona vrata to
vode u podrum.
Uinilo mi se da ujem neto dole ree Verner, pa se uhvati za kvaku, ali brava je bila ve potpuno izanala. On se odmaknu korak pa podie desnu nogu.
Ne... ree Make.
Da! ujem ih! ree Verner pa nogom razvali bravu.
Zvuk se prolomio, razlegavi se po opusteloj fabrici.
Verner ulete kroz vrata i nestade. Upalilo se svetlo i pred njim se ukaza kameno stepenite.
Ne mrdaj! vikao je Verner. Uhapeni ste!
Make je strao niza stepenice za njim.
Stigao je u podrum. Verner je stajao u podnoju stepenica, sav smeten.
U prostoriji nije bilo nikoga.
S tavanice su visile preage, na koje su, verovatno, nekada kaene bunde. U jednom uglu stajala je
ogromna rolna mrkog papira, verovatno za pakovanje. Ali tu nije bilo ni radio-stanice ni pijuna koji
alje poruke u Moskvu.
Glupane jedan prokleti ree Make Verneru, pa se okrenu i potra uz stepenice. Verner je trao
za njim. Projurivi kroz hodnik, popee se na sprat.
Pod staklenim krovom bile su poreane radne ploe. To mesto je svojevremeno sigurno bilo puno
ena koje su radile za ivaim mainama. Sada nije bilo ni ive due.
Kroz staklena vrata izlazilo se na poarne stepenice, ali vrata su bila zakljuana. Make pogleda napolje; nije bilo nikoga.
Vrati revolver u futrolu pa se, teko diui, sagnu ispod jedne radne ploe.
Na podu je primetio dva opuka, jedan s tragovima rua za usne. Nisu izgledali mnogo stari. Bili
su ovde ree on Verneru, pokazujui na pod. Dvoje. Prenula ih je tvoja vika i pobegli su.
Kakva sam ja budala ree Verner. Izvinite, ali nisam navikao na ovako neto.
Make ode do prozora na uglu. Na ulici primeti jednog mladia i enu kako se udaljavaju brzim korakom. ovek je nosio utomrku konu tanu. Make je gledao kako nestaju u zgradi eleznike stanice.
Sranje! ree Make.
Ne bih rekao da su to bili pijuni ree Verner. On pokaza na neto to je lealo na podu, i Make
ugleda zguvan kondom. Korien, ali prazan dodade Verner. Mislim da smo ih uhvatili na delu.
Nadam se da si u pravu odvrati Make.

VI
Onoga dana kad je Joakim Koh, kako je obeao, trebalo da donese plan bitke, Karla nije otila na posao.
Verovatno bi i mogla da zavri redovnu prepodnevnu smenu i na vreme se vrati kui ali to verovatno nije bilo i dovoljno. Uvek je postojao rizik da negde izbije veliki poar, ili se desi saobraajna nesrea, te bi morala da ostane na poslu i po zavretku smene da pomogne u zbrinjavanju povreenih. Zato je tog dana ostala kod kue.
Mod na kraju nije ni morala da trai od Joakima da donese plan. On je sm prethodno bio rekao da
e morati da otkae as; a onda, ne mogavi da odoli iskuenju da se malo hvali, rekao joj je da e s
kopijom plana u depu morati da proe ceo grad na motociklu. Usput navrati i na as rekla mu je
Mod; i on je pristao.
Za rukom je bilo napeto. Karla i Mod su pojele tanku supu od suvih kostiju i suenog graka. Karla nije ni pitala Mod ta je ova uradila, ili obeala da e uraditi, kako bi ubedila Koha da donese
plan. Moda mu je rekla da udesno napreduje u muziciranju, ali da ne bi smeo da proputa asove.
Moda ga je zaueno upitala da li misle da je toliko mlad pa ga stoga ni minut ne isputaju iz
vidokruga; takva opaska zacelo bi ga acnula, jer on se neprekidno pretvarao da je vaniji nego to
jeste, i to bi ga lako moglo navesti da uini neto razmetljivo, tek da joj dokae da nije bila u pravu.
Najverovatnije je, meutim, urodila plodom ona metoda o kojoj Karla nije elela ni da razmilja
seks. Njena majka je bestidno oijukala s Kohom, koji je na to uzvraao ropskom odanou. Karla je
podozrevala da je upravo to neodoljivo iskuenje i nagnalo Joakima da prenebregne upozoravajui
glas u sopstvenoj glavi: Ne budi toliko glup.
Ili moda nije. Moda e on i uvideti kuda ovo vodi. Moda e se pojaviti posle podne, ali ne sa
indigo-kopijom u tani, ve sa odredom gestapovaca i lisicama.
Karla je stavila kasetu u minoks aparat, a onda i aparat i dve preostale kasete stavila u gornju fioku
kuhinjskog kredenca, ispod pekira. Kredenac je stajao odmah do prozora, gde je uvek bilo svetla.
Stavie dokument na kredenac, i tu ga fotografisati.
Nije znala kako e taj film posle stii do Moskve, ali Frida ju je uveravala da e svakako stii, te
je Karla sad zamiljala nekog putujueg trgovca prodavca lekova, moda, ili Biblij na nemakom
koji ima dozvolu da prodaje robu u vajcarskoj, gde e, kriom, doturiti film nekome iz Sovjetske
ambasade u Bernu.
To se popodne bilo oduilo. Mod je otila u svoju sobu, da se odmori. Ada je prala ve. Karla je
sedela u trpezariji, to su tih dana, inae, retko radile, i pokuavala da ita, ali nikako nije mogla da
se usredsredi. Novine su bile pune lai. Morala je da zagreje stolicu za predstojei ispit za medicinsku sestru, ali svi ti medicinski pojmovi iz udbenika kao da su joj titrali pred oima. Uzela je stoga
da ita stari primerak knjige Na Zapadu nita novo, nemakog bestselera o Prvom svetskom ratu, trenutno zabranjenog jer previe otvoreno govori o patnjama vojnikog ivota; ali i s tom knjigom u ruci
uhvatila je sebe kako zuri kroz prozor, u pranjav grad okupan zracima junskog sunca.
I konano, eto njega. Karla je zaula korake na stazi i skoila da vidi ko dolazi. Gestapovaca nije
bilo, samo Joakim Koh, u ispeglanoj uniformi, sa uglancanim izmama; na njegovom licu, kao u filmske zvezde, ogledalo se radosno iekivanje, kao u deteta koje dolazi na roendansku zabavu. Preko
ramena je, kao i obino, nosio platnenu torbu. Je li odrao obeanje? Da li je u toj torbi kopija plana
bitke u sklopu operacije Plavi?
Pozvonio je.
Karla i Mod su ve smislile svaki korak od tog asa pa nadalje. U skladu s njihovim planom, Karla

nije izala da otvori vrata. Nekoliko trenutaka kasnije, videla je kako majka ide kroz hodnik u purpurnom svilenom lafroku, dok je na nogama imala papue s visokom potpeticom maltene k prostitutka, pomisli Karla, i htede da se pojede od stida. ula je zatim kako se ulazna vrata otvaraju, pa opet
zatvaraju. Iz hodnika su se uli utanje svile i tiho izgovorene nenosti, na osnovu ega se moglo zakljuiti da se ono dvoje grle. Purpurna haljina i sivomaslinastva uniforma prooe zajedno kroz trpezariju i odoe na sprat.
Mod je, pre svega, morala da se uveri da je dokument kod njega. Trebalo je, dakle, da vidi dokument, izrazi divljenje, a onda ga odloi pokraj sebe. Potom e povesti Joakima ka klaviru. Pronai e
neki izgovor kakav, Karla se trudila da ne razmilja o tome da mladia provede kroz dvostruka
vrata to iz gostinske sobe vode u oblinju radnu sobu, manju, intimniju prostoriju sa crvenim barunastim zavesama i velikom, uleglom starom sofom. Kad uu unutra, Mod e dati signal.
Poto je bilo teko predvideti redosled pokreta, razmatrale su nekoliko signala, pri emu su svi oni
imali istovetno znaenje. Najjednostavniji nain bio bi da Mod zalupi vrata za sobom tako da to odjekne u celoj kui. Drugo reenje bilo bi da se poslui dugmetom za zvono pored kamina. Bio je to
deo ve zastarelog sistema za dozivanje posluge, a zvono se i dalje ulo u kuhinji. Posao e, meutim, zavriti i bilo kakav drugi znak, te su se oko toga Mod i Klara usaglasile; ako ve ne bude druge,
Mod e oboriti na pod Geteovu mermernu bistu, ili toboe sluajno razbiti vazu.
Poto izae iz trpezarije, Karla zastade u predsoblju, gledajui uza stepenice. Nita se nije ulo.
Ona pogleda u kuhinju. Ada je prala tuani lonac u kojem je bila skuvala orbu, i ribala ga je sad
vrlo ustro, nesumnjivo zbog napetosti. Karla joj se nasmei nadajui se da e je time ohrabriti. Karla i Mod bi radije celu stvar sakrile od Ade, ne zato to u nju nemaju poverenja ba naprotiv, Ada
je bila estoki protivnik nacista ve zato to e je to saznanje uiniti sauesnicom u izdaji, a samim
tim je izloiti opasnosti od najstroe kazne. Bilo kako bilo, njih tri su i predugo ivele zajedno da bi
jedna od druge mogle bilo ta da sakriju, i tako je Ada znala sve.
Karla je, kao iz velike daljine, ula Modin zvonki smeh. Poznat joj je bio taj zvuk, pomalo usiljen,
koji ukazuje na to da se Mod napinje iz petnih ila ne bi li nekoga oarala.
Da li je dokument kod Joakima?
Minut-dva kasnije, Karla zau zvuke klavira. Nije bilo sumnje da Joakim svira. Bila je to neka
deja pesmica o maki u snegu: A, B, C, Die Katze lief im Schnee. Karli je otac tu pesmu sto puta pevao. Na samu tu pomisao, zastade joj knedla u grlu. Kako se samo nacisti usuuju da sviraju takve
pesme kad su upravo zbog njih tolika deca ostala siroii?
Pesma najednom utihnu, negde na sredini. Neto se dogodilo. Karla se upinjala da uje glasove,
korake, bilo ta ali uzalud.
Proao je tako jedan minut, pa jo jedan.
Neto je polo naopako ali ta?
Ona pogleda kroz kuhinjska vrata u Adu, koja je prestala da riba lonac, i sad irila ruke nmo poruujui: nemam pojma.
Karla je morala da sazna ta se desilo.
Tiho se popela na sprat, beumno koraajui po pohabanom tepihu.
Zastala je ispred gostinske sobe. I dalje se nita nije ulo; ni klavir ni bilo kakav pokret niti glas.
to je tie mogla, ona otvori vrata.
Provirila je u sobu. Nikoga nije videla. Ula je unutra i pogledala oko sebe. U sobi nije bilo nikoga.
Joakimove platnene torbe ni od korova.
Ona pogleda u dvostruka vrata to vode u radnu sobu. Jedno od dvoja vrata bila su tek napola za-

tvorena.
Karla na vrhovima prstiju proe kroz sobu. Tu nije bilo tepiha, samo pod od poliranog drveta, tako
da su se koraci koliko-toliko morali uti; no Karla je bila prinuena da rizikuje.
Kako se pribliavala, ula je aputanje.
Stigla je do vrata. Priljubila se uza zid, a onda se usudila da proviri unutra.
Mod i Joakim su stajali zagrljeni i ljubili se. On je bio leima okrenut vratima i Karli; nema sumnje da se to Mod postarala da ga tako namesti. Dok ih je Karla gledala, Mod se malo izmae, pogleda
preko Joakimovog ramena pa uhvati Karlin pogled. Sklonivi ruku s Joakimovog zatiljka, brzo neto
pokaza Karli.
Karla ugleda platnenu torbu na stolici.
Istog asa je shvatila ta je polo po zlu. Kad je Mod namamila Joakima u radnu sobu, on nije ostavio torbu u gostinskoj sobi, ve ju je, onako napet, poneo sa sobom.
Sada je Karla morala da je iznese.
Srce joj je tuklo kad je ula u sobu.
O, da, samo nastavi, slatki moj aputala je Mod.
Volim te, duo stenjao je Joakim.
Karla naini dva koraka, uze platnenu torbu, okrenu se pa beumno izae iz sobe.
Torba je bila lagana.
Brzo je prola kroz gostinsku sobu i strala niza stepenice, jedva diui.
Spustila je torbu na kuhinjski sto i otkopala remenje. Unutra je bilo dnevno izdanje berlinskog lista Der angrif, neotvorena paklica cigareta kamel i obina crvenkasta kartonska fascikla. Drhtavim
rukama Karla izvadi fasciklu, pa je otvori. Unutra je bila indigo-kopija dokumenta.
Na prvoj stranici ugledala je naslov:
DIREKTIVA BR. 41
Na poslednjoj stranici nalazila se takasta linija mesto za potpis. Potpisa, meutim, nije bilo, bez
sumnje zato to je to bila kopija, ali je zato pored same linije bilo otkucano ime Adolfa Hitlera.
Izmeu prve i poslednje stranice bio je plan operacije Plavi.
Srce joj zaigra od radosti, uprkos napetosti i ledenoj strepnji da e biti otkrivena.
Odloila je dokument na niski kredenac pokraj kuhinjskog prozora. Zatim uz trzaj otvori fioku, pa
izvadi minoks aparat i dva rezervna filma. Paljivo namestivi dokument, poe da fotografie stranicu
po stranicu.
Nije joj trebalo mnogo vremena da obavi posao. Bilo je svega deset strana. Nije morala ak ni
film da zameni. Zavrila je posao. Ukrala je plan bitke.
Ovo je bilo za tebe, oe.
Vratila je aparat u fioku, zatvorila je pa gurnula dokument u kartonsku fasciklu, koju je vratila u
platnenu torbu pa je, pritegavi kaiie, zatvorila.
Pazei da hoda to tie, odnese torbu na sprat.
Tek to se uunjala u gostinsku sobu, zau majin glas. Mod je govorila razgovetno, naglaavajui
svaku re, kao da namerno eli da je uje jo neko te Karla toga asa nasluti da je majka upozorava.
Nemoj da brine, molim te govorila je Mod. To je zato to si bio mnogo uzbuen. Oboje smo
bili uzbueni.
Joakim je tiho odgovorio, videlo se da mu je neprijatno.
Oseam se kao poslednja budala ree on. Tek to si me dodirnula, i sve je bilo gotovo.

Karla je mogla da nasluti ta se dogodilo. Nije to iskusila, ali devojke su priale o tome, a razgovori medicinskih sestara nisu oskudevali u sonim pojedinostima. Bie da je Joakim prerano ejakulirao. Frida joj je svojevremeno priala kako se to dogaalo i Hajnrihu, nekoliko puta, kad su tek poeli da se zabvljaju te da je hteo da crkne od sramote, no da je to brzo prevaziao. To je znak nervoze, rekla joj je Frida tada.
To to su Modina i Joakimova milovanja kratko trajala stvorilo je velike tekoe za Karlu. Joakim
e sada biti obazriviji, nee vie biti onako slep i gluv na sve to se oko njega dogaa.
S druge strane, meutim, Mod e dati sve od sebe da on i dalje ostane leima okrenut vratima. Ako
Karli poe za rukom da se uunja u sobu i vrati torbu na stolicu, a da je Joakim ne primeti uspee
nekako da se provuku.
Srce joj je tuklo kao ludo dok je prolazila kroz gostinsku sobu i zastala ispred otvorenih vrata.
Mod je govorila umirujuim glasom. To se esto deava, telo postane nestrpljivo. Nije to nita.
Karla proviri u sobu.
Ono dvoje je jo stajalo gde ih je maloas zatekla, i dalje pripijeni jedno uz drugo. Mod pogleda
preko Joakimovog ramena i ugleda Karlu. Ona spusti aku Joakimu na obraz, tako da se sluajno ne
okrene i vidi Karlu, pa mu ree:
Poljubi me ponovo i reci da me ne mrzi zbog ove male nezgode.
Karla ue u sobu.
Treba mi cigareta ree Joakim.
Dok se on okretao, Karla izae napolje.
ekala je ispred vrata. Jesu li mu cigarete u depu, ili e potraiti onu neotvorenu kutiju koju je
doneo u torbi?
Odgovor je stigao tren kasnije. Gde mi je torba? upita on.
Karli srce prestade da kuca.
Ostavio si je u gostinskoj sobi razgovetno odgovori Mod.
Ne, nisam.
Karla proe kroz sobu, spusti usput torbu na stolicu, pa izae napolje. A onda zastade na odmoritu, oslukujui.
ula ih je kako iz radne sobe prelaze u gostinsku.
Evo je, lepo ti kaem ree Mod.
Nisam je tu ostavio tvrdoglavo e Joakim. Zakleo sam se da u motriti na nju. Ali nisam
dok sam se s tobom ljubio.
Dragi moj, uznemirilo te je ono to se desilo meu nama. Pokuaj da se smiri.
Mora da je neko ulazio u sobu dok ja nisam obraao panju...
To ba nema smisla.
Ne bih rekao.
Hajde da sednemo za klavir, jedno do drugoga, onako kako ti voli predloi ona, ali prizvuk
oaja ve se oseao u njenom glasu.
Koga jo ima u ovoj kui?
Pretpostavljajui ta e se dogoditi, Karla sjuri niza stepenice i ulete u kuhinju. Ada je, prepavi
se, zinula u nju, ali vremena za objanjavanje nije bilo.
Bat Joakimovih izama dopirao je sa stepenita.
Trenutak kasnije on je ve bio u kuhinji. U ruci je drao platnenu torbu. Lice mu je buktalo od gneva. Gledao je u Karlu i Adu. Jedna od vas je otvarala ovu torbu! zaurla on.
Karla se trudila da govori to mirnije. Ne znam otkud ti to, Joakime ree ona.

U tom asu iza Joakima se pojavi Mod. Zaobiavi ga, ue i ona u kuhinju.
Hajde da popijemo kafu, Ada, molim te ree ona vedro. Joakime, molim te, izvoli, sedi.
On nije obraao panju na nju, ve je pomno razgledao kuhinju. Oi mu blesnue kad je pogledao u
niski kredenac pokraj prozora. Uasnuta, Karla primeti da je, premda jeste sklonila aparat, zaboravila da spakuje i ona dva rezervna filma.
To su osmomilimetarski filmovi, zar ne? upita Joakim. Imate i minijaturni aparat?
Najednom vie nije liio na malog deaka.
A to je, dakle, posredi? ree Mod. Ba sam se pitala ta li je to. Zaboravio ih je jedan uenik, oficir Gestapoa inae.
Bilo je to lukavo dovijanje, ali Joakim nije naseo. A pitam se da taj nije ostavio i aparat? ree
on pa otvori fioku.
Lep mali aparat od nerajueg elika leao je na belom pekiru, kao nepobitni dokaz.
Joakim se prenerazio. Moda on, do toga asa, i nije istinski verovao da je rtva prevare, ve se
samo malo busao ne bi li time zabaurio seksualni neuspeh; tek sada se suoio sa istinom. Ko zna zato, izgledao je kao ovek gromom pogoen. Ne isputajui ruku na fioci, zurio je u aparat kao omaijan. U magnovenju, Karla vide sve; i da je mladiev san o ljubavi oskrnavljen te da e sada njegov
bes biti uasan.
On konano podie pogled. Posmatrao je te tri ene oko sebe, a onda mu pogled zastade na Mod.
Ti si ovo zakuvala ree on. Prevarila si me. Ali bie kanjena.
Joakim uze aparat i filmove pa ih strpa u dep. Frau Fon Ulrih, uhapeni ste. On krenu prema
Mod i epa je za nadlakticu. Vodim vas u sedite Gestapoa.
Mod mu se otre i uzmaknu.
Joakim zamahnu rukom i udari je iz sve snage. Bio je visok, snaan i mlad. Pogodio ju je u lice i
oborio na pod, pa stao iznad nje.
Napravila si budalu od mene! urlao je. Lagala si, a ja sam ti verovao! Sad je ve bio izbezumljen. Gestapo e nas oboje staviti na muke, ali neka, oboje smo i zasluili! Poe da je utira
dok je leala na podu. Mod pokua da se otkotrlja u stranu, ali je on sustie kod poreta. uli su se tupi udarci njegove desne izme po Modinim rebrima, butini, stomaku.
Ada se baci na njega i zagreba ga noktima po licu. On je odgurnu silovitim udarcem. A onda utnu
Mod u glavu.
Karla se pomeri.
Znala je da se ljudi oporavljaju od svakakvih telesnih povreda, ali da posle povred glave esto
ostaju nepopravljiva oteenja. Same te misli u tom asu, meutim, Karla jedva da je i bila svesna.
Postupila je bez predumiljaja. S kuhinjskog stola uzela je onaj gvozdeni lonac za supu koji je Ada
onako ustro bila izribala. Uhvativi ga za drku, visoko ga je podigla, a onda, smogavi snagu, tresnula njime Joakima po temenu.
Zateturao se, oamuen.
Ona ga udari ponovo, jo jae.
On se skljoka na patos, bez svesti. Mod se skloni da ne bi pao na nju pa sede oslonivi se leima o
zid, drei se sve vreme za grudi.
Karla ponovo podie lonac.
Ne! Stani! povika Mod.
Karla spusti lonac na kuhinjski sto.
Uto se Joakim pomeri, pokuavajui da ustane.
Sada Ada dohvati lonac i udari ga jo jednom, raspomamljena. Karla pokua da je zgrabi za ruku,

ali Ada je bila van sebe od besa. Tukla je onesveenog oveka po glavi sve dok nije klonula, a onda
je samo ispustila lonac, koji uz zveket pade na pod.
Mod se s naporom pridie na kolena i zagleda se u Joakima. Oi su mu bile irom otvorene. Nos
mu je bio iskrivljen. Lobanja mu je bila nekako izobliena. Iz uha mu je potekla krv. Po svemu sudei, nije disao.
Karla kleknu pored njega, vrhovima prstiju opipavajui puls na Joakimovom vratu. Pulsa nije bilo.
Mrtav je ree ona. Ubile smo ga. O, boe.
Ti siroti, glupi deae ree Mod. Plakala je.
ta emo sad? upita Ada, dahui od naprezanja.
Karli tad postade jasno da e morati da se otarase tela.
Mod se na jedvite jade osovi na noge. Leva strana lica joj je otekla. Joj, boe, ala ovo boli ree ona, drei se za slabinu. Karla je pretpostavljala da je Mod naprslo rebro.
Gledajui u Joakima, Ada ree:
Mogle bismo da ga sakrijemo na tavanu.
Da, i tamo bi stajao sve dok se komije ne poale na smrad ree Karla.
Onda da ga zakopamo u dvoritu iza kue.
A ta e ljudi pomisliti kad vide tri ene kako kopaju rupu duboku metar i osamdeset u dvoritu
gradske kue usred Berlina? Da traimo zlato?
Mogle bismo nou da kopamo.
Zar bi to bilo manje sumnjivo?
Ada se poea po glavi.
Moramo nekud da odnesemo le i da ga se otarasimo ree Karla. U neki park, ili u kanal.
Ali kako emo da ga nosimo? upita Ada.
Nije on mnogo teak ree Mod tuno. Tako vitak, a tako snaan.
Nije teina problem ree Karla. Moemo Ada i ja da ga nosimo. Ali moramo to da izvedemo
tako da ne pobudimo sumnju.
E, da imam kola ree Mod.
Karla je vrtela glavom. Sad ionako niko ne moe da nabavi gorivo.
Uutale su. Napolju se hvatao sumrak. Ada donese pekir i umota njime Joakimovu glavu, da krv
ne bi kapala na pod. Mod je tiho plakala, suze su joj se kotrljale niz lice, zgreno od jada. Karla je
elela da je utei, ali je najpre morala da rei problem.
Mogle bismo da ga uguramo u neki sanduk predloi ona.
Jedini sanduk te veliine je mrtvaki primeti Ada.
A ta kae za neki komad nametaja? Kredenac?
Preteko je to. Ada se zamislila. Ali plakar u mojoj sobi nije tako masivan.
Karla klimnu glavom. Poto se od jedne slukinje i nije oekivalo da ima mnogo odee, nije joj
trebao nametaj od mahagonija, zakljui Karla, i bi joj zbog toga i malo neprijatno; bilo kako bilo, u
Adinoj sobi nalazio se uzani visei plakar od trone iverice.
Idemo po njega ree Karla.
Ada je isprva ivela u podrumu, koji je u meuvremenu pretvoren u sklonite za sluaj napada iz
vazduha, i sada joj je soba bila na spratu. Karla i Ada odoe gore. Ada otvori plakar i poskida odeu
sa ipke. Nije tu bilo bogzna ega: dva radna odela, nekoliko haljina, jedan zimski kaput, sve staro.
Ona ih uredno poloi na krevet.
Karla nakosi plakar, pa ga prihvati s jedne strane, dok Ada podie drugi kraj. Nije bio teak, ali je
zato bio kabast, te im je trebalo vremena da ga protnu kroz vrata i spuste niza stepenice.

I konano je plakar leao na podu u hodniku. Karla otvori vrata. Plakar je izgledao kao mrtvaki
sanduk s poklopcem sa arkama.
Karla se vratila u kuhinju i nagnula nad le. Uzela je aparat i filmove iz Joakimovog depa pa ih
vratila u fioku u kredencu.
Karla uhvati Joakima pod pazuh, a Ada za noge, pa podigoe telo. Odnele su ga iz kuhinje u hodnik
i poloile u plakar. Ada mu je ponovo obmotala onaj pekir oko glave, iako je krvarenje u meuvremenu prestalo.
Da li da mu skinu uniformu, pitala se Karla. Tako bi tee bilo identifikovati le ali bi onda morale da se ratosiljaju dve stvari umesto jedne. Ona rei da je ne skida.
Zatim podie s poda platnenu torbu i ubaci je u plakar s leom. Zatim zatvori vrata plakara i okrenu
klju, da im se sluajno usput ne otvori. Klju zatim stavi u dep haljine.
Poto je ula u trpezariju, ona pogleda kroz prozor. Smrkava se ree. To je dobro.
ta e ljudi pomisliti? upita Mod.
Pomislie da nosimo komad nametaja, verovatno da bismo ga prodale jer nam treba novac za
hranu.
Dve ene nose plakar?
Danas to za ene nije nita neobino, budui da su toliki mukarci to u vojsci, to izginuli. Kamion za selidbe ne moemo sebi da priutimo, poto inae nema benzina.
Ali to biste prodavale orman po mraku?
Karla se vie nije uzdravala. Ne znam, majko. Ako nas neko bude pitao, morau neto da smislim. Ali telo ne moe ovde da ostane.
Oni e odmah znati da je ubijen, im nau le. Pregledae povrede.
I Karlu je to brinulo. Tu mi ve nita ne moemo.
Moda e istraivati kuda je on danas poao.
Rekao je da nikome nije priao o tim asovima klavira. eleo je umeem da zadivi drugove. Uz
malo sree, niko ne zna da je on dolazio ovamo. A ako nam se srea ne osmehne, pomisli Karla, s
nama je zavreno.
ta li e pomisliti oni, koji je motiv za ovo ubistvo?
Hoe li nai tragove semena u donjem veu?
Mod skrenu pogled, bilo joj je neprijatno. Da.
Onda e pretpostaviti da je re o seksualnom odnosu, verovatno s nekim mukarcem, koji je
okonan svaom.
Nadam se da e biti kako kae.
Karla ni sama nije u to bila sasvim sigurna, ali nita drugo nije mogla da smisli. U kanal ree.
Le e isplivati na povrinu, pronai e ga neko, pre ili kasnije, a onda e biti pokrenuta istraga povodom ubistva. A one e se nadati da istrane organe nita nee dovesti do njih tri.
Karla otvori ulazna vrata.
Stala je ispred plakara i uhvatila levi ugao, dok je Ada zauzela poloaj iza romana, zdesna. A onda
se obe sagnue.
Nagni ga pa podvuci ruku ispod njega ree Ada, koja je, bez sumnje, imala vie iskustva u dizanju tekih stvari nego njene gazdarice.
Karla uini kako joj je reeno.
Sad podigni malo svoj kraj.
Karla i to poslua.
Ada sad podvue ruke ispod svog kraja pa ree:

 Savij kolena. Prihvati teret. Ispravi se.

Podigle su plakar do visine kuka. Ada se sagnu i podmesti rame ispod njega. Isto uini i Karla.
I njih dve se ispravie.
Glavnina tereta pala je na Karlu dok su silazile niza stepenice ispred ulaznih vrata, no ona je to
mogla da iznese. Kad su stigle do ulice, ona skrenu ka kanalu koji se nalazio nekoliko blokova dalje.
Sada je ve bio mrkli mrak, bez meseca, s tek pokojom zvezdom to baca oskudnu svetlost. Poto
je na snazi bio reim zamraivanja, postojali su dobri izgledi da ih niko nee ni videti kad spuste plakar u vodu. Nepovoljna je, s druge strane, bila okolnost da je Karla jedva videla kuda ide. Uasavala
se same pomisli da bi mogla da se spotakne i padne, jer tada bi se plakar razbio u paramparad i na
videlo bi izalo telo usmrenog mukarca.
Prooe uto kola hitne pomoi, farova pokrivenih maskama s prorezima. Verovatno su urila na
mesto nekog saobraajnog udesa. A udesi su bili esta pojava u vreme zamraivanja. To je, opet, znailo da e tu negde, u komiluku, biti i policijskih kola.
Karla se priseti senzacionalnog sluaja ubistva negde s poetka zamraivanja. ovek je ubio svoju
enu, nagurao njeno telo u neki sanduk, pa ga odneo u drugi deo grada, na seditu bicikla, po mraku, i
bacio ga u reku Havel. ta ako se policajci takoe sete tog sluaja, pa sad sumnjaju u svakog ko prevozi bilo kakav veliki predmet.
Upravo dok je razmiljala o tome, pored njih proe policijsko vozilo. Jedan policajac netremice je
gledao u dve ene s plakarom, ali kola nisu stala.
No teret kao da je postajao sve tei. No je bila topla, i Karla je uskoro bila gola voda. Drvo ju je
uljalo, bolelo ju je rame, i ona zaali to se nije na vreme setila da nagura presavijenu maramicu ispod bluze, da ublai trenje.
Skrenule su za ugao i naile na mesto nesree.
Dolo je do eonog sudara zglobnog kamiona sa osam tokova koji je prevozio drvnu grau i Mercedesove limuzine, koja je bila gadno slupana. Olupinu su obasjavali farovi policijskog vozila i kola
hitne pomoi. Pod mlazom slabanog svetla, grupa mukaraca stajala je oko automobila. Do sudara
je, po svemu sudei, bilo dolo pre nekoliko minuta, jer je u kolima jo bilo ljudi. Bolniar iz hitne
pomoi, nagnut kroz otvorena zadnja vrata, verovatno je ispitivao povrede i procenjivao da li putnike
smeju da izvuku iz auta.
Karla se prestravila. Od grie savesti udovi su joj se sledili i ona stade kao ukopana. Niko, meutim, nije primetio ni nju ni Adu ni plakar, i trenutak kasnije, Karla uvide da treba samo da se odunjaju u pravcu iz kojeg su i dole, pa da onda drugim putem stignu do kanala.
Taman je bila poela da se okree, kad jedan policajac uperi lampu u k njoj.
Zamalo je ispustila onaj plakar i dala se u beg, no ipak je sauvala prisebnost.
A kuda vi? upita policajac.
Nosimo plakar, pozornie ree Karla. Pribravi se, odglumila je bolesnu znatielju, da prikrije
nervozu zbog oseaja krivice. ta se to ovde dogodilo? upita ona, a onda, da pojaa utisak, dodade: Jel neko poginuo?
Profesionalci ne vole takvu radoznalost, dobro je to znala Karla i sama je bila profesionalac.
Kao to je i oekivala, policajac prezrivo odmahnu rukom.
To se vas ne tie ree on. Samo se sklonite odavde.
I on okrenu lea pa uperi lampu u smrskani automobil.
S te strane ulice, plonik je bio prohodan. Karla prelomi i poe pravo. Zaputivi se prema olupini,
ona i Ada nosile su plakar s mrtvacem.
Karla nije skidala pogled s bolniara hitne pomoi koji su radili u malom osvetljenom krugu. Bili

su potpuno usredsreeni na svoj posao, i niko nije ni podigao glavu dok je Karla prolazila pored
automobila.
inilo joj se da itavu venost prolaze pored tog osmotokaa. A onda, kad je napokon stigla u ravan s krajem kamiona neto joj sinu.
Karla stade.
ta je sad? prosikta Ada.
Ovuda. Karla stade na kolovoz iza kamiona. Sputaj taj plakar siktala je i ona. Samo tiho.
Lagano su spustile plakar na plonik.
Hoemo li ovde da ga ostavimo? proaputa Ada.
Karla izvadi klju iz depa i otkljua vrata plakara. A onda podie pogled; koliko je odatle mogla
da vidi, ljudi su i dalje bili okupljeni oko automobila, nekih est-sedam metara udaljeni od kamiona,
samo s druge strane.
Ona otvori vrata plakara.
Joakim Koh je zurio bezizrazno, glave umotane u okrvavljen pekir.
Da ga istresemo ree Karla. Pored tokova.
One nagnue plakar i telo ispade, prizemljivi se uz same tokove.
Karla uze onaj krvavi pekir, pa ga ubaci natrag u plakar. Platnenu torbu ostavila je pored lea;
drago joj je bilo to e je se najzad reiti. Poto je zatvorila i zakljuala vrata plakara, one ga podigoe, i produie dalje.
Sada ga je bilo lako nositi.
Kad su odmakle petnaest-dvadeset metara u tami, Karla zau glas iz daljine:
Boe, ima jo jedna rtva pregaen peak, izgleda!
Karla i Ada skrenue iza ugla, i olakanje preplavi Karlu kao plima. Otarasila se lea. Kad bi samo jo stigla kui, a da nikome vie ne privue panju i da niko, sluajno, ne pogleda u plakar i
ugleda onaj okrvavljeni pekir konano bi bila na sigurnom. I ne bi bilo nikakve istrage povodom
ubistva. Joakim je sada peak stradao u saobraajnoj nezgodi u vreme zamraivanja. Da su ga zaista
po kaldrmi razvlaili tokovi onog kamiona, zadobio bi povrede sline onima koje su mu nanete tekim dnom Adinog lonca za supu. Moda bi umeni strunjak na obdukciji i ustanovio izvesne razlike
ali u ovom sluaju niko nee ni pomisliti da mora da se radi obdukcija.
Karla je razmiljala da bace i plakar, ali je pomislila da to ipak ne bi bilo dobro. I bez tog pekira,
u unutranjosti plakara bilo je krvavih mrlja, a to bi bilo policiji bio dovoljan povod za pokretanje
istrage. Morale su da ga odnesu kui i dobro ga izribaju.
Kui su stigle ne srevi vie nikoga.
Plakar su ostavile u hodniku. Ada je izvadila pekir, odnela ga u sudoperu u kuhinji i pustila hladnu
vodu. Karla je oseala ushienje i tugu u isti mah. Ukrala je nacistiki plan bitke, ali je i ubila mladia koji je bio vie budalast nego zao. Danima i danima, godinama moda, razmiljae ona o tome pre
nego to konano ne raisti sa svojom saveu. U tom trenutku je, jednostavno, bila preumorna za takva razmiljanja.
Kazala je majci ta su ona i Ada uradile. Modin levi obraz bio je toliko oteen da joj je oko bilo
bezmalo zatvoreno. Drala se za levu slabinu, kao da e tako ublaiti bol. Izgledala je grozno.
Bila si neopisivo hrabra, majko ree joj Karla. Divim ti se zbog onog to si danas uradila.
Ne ponosim se time odvrati Mod umorno. Tako me je sram. Prezirem sebe.
Zato to ga nisi volela? upita Karla.
Ne ree Mod. Zato to sam ga volela.

14.
1942. (III)
Greg Pekov je na Harvardu diplomirao summa cum laude, s najviim ocenama. Fiziku je, bez napora, mogao i da doktorira to mu je bio glavni predmet i tako ujedno da izbegne vojnu slubu. Ali on
nije eleo da bude naunik. Njega je zanimalo neto drugo. A kad se rat okona, vojnika prolost
svakako e biti prednost za mladog politiara u usponu. Zato je on stupio u vojsku.
S druge strane, nije mu elja bila da zaista ide u borbu.
Rat u Evropi pratio je s velikim zanimanjem, vrei pritom pritisak na sve koje je poznavao u Vaingtonu a takvih je bilo mnogo da mu nau kancelarijski posao u seditu Ministarstva rata.
Nemaka letnja ofanziva poela je dvadeset osmog juna, i Nemci su brzo napredovali na istok, bez
veih smetnji, sve dok nisu stigli do Staljingrada, nekadanjeg Caricina, gde su naili na estok otpor
Rusa. Sada su bili zaustavljeni, s previe razvuenim linijama snabdevanja, i sve se vie inilo da ih
je Crvena armija namamila u klopku.
Nije mnogo vremena prolo otkako je Greg krenuo na osnovnu obuku kad je pozvan u pukovnikovu
kancelariju.
Vojnom ininjerijskom korpusu treba bistar mlad oficir u Vaingtonu rekao je tada pukovnik.
Rasporeen si u Vaington, ali, da se ja pitam, ne bi na tebe pao izbor ne ume ni tu prokletu uniformu da opere, pogledaj se samo ali taj posao iziskuje poznavanje fizike, a takvih imamo malo.
Hvala vam, gospodine na to e Greg.
Probaj samo da bude tako podrugljiv sa svojim novim efom, i zaalie zbog toga. Bie pomonik pukovniku Grouvsu. Bio sam s njim na Vest Pointu. Veeg skota od njega dosad nisam sreo, ni
u vojsci ni van nje. Neka ti je sa sreom.
Greg je tada nazvao Majka Penfolda u Kancelariji za tampu Stejt departmenta te tako doznao da je
Lesli Grouvs donedavno bio ef gradilita za celu Vojsku SAD, kao i da mu je poverena izgradnja
vojnog sedita u Vaingtonu, ogromnog petougaonog zdanja koje su neki ve bili prozvali Pentagon.
Grouvs je, meutim, prebaen na nov projekat, o kojem, inae, niko gotovo nita nije znao. Neki su
govorili da je toliko esto vreao pretpostavljene da je zbog toga, praktino, degradiran u nii in;
drugi pak da je njegova nova uloga jo vanija od stare, ali da je re o strogo uvanoj tajni. Svi su se
slagali u jednom: da je samoiv, osion i nemilosrdan.
Zar ga ba svi mrze? upita Greg.
O, ne odgovori mu Majk. Samo oni koji su imali prilike da ga upoznaju.
Porunik Greg Pekov je sav treperio kad je ulazio u Grouvsovu kancelariju u impozantnoj novoj
zgradi Ministarstva rata, bledosmeoj palati u art deko stilu na uglu Dvadeset prve ulice i Avenije
Virdinija. Odmah mu je reeno da je od sada u sastavu grupe koja se zove Menhetenska ininjerska
oblast. Pod ovim nazivom, namerno smiljenim tako da ne kazuje nita, krila se ekipa koja je pokuavala da smisli novu vrstu bombe, koja e koristiti uranijum kao eksplozivno sredstvo.
Greg je bio zainteresovan. Znao je da u lakem izotopu uranijuma, U-235, poiva neprocenjiva
energija, a i itao je ranije o tome u naunim asopisima. Vesti o toku istraivanja, meutim, u jednom
trenutku bilo je tome nekoliko godina potpuno su prestale da stiu, a Gregu je sada bilo jasno i zato.
Saznao je da je predsednik Ruzvelt procenio da projekat napreduje presporo, i tako je Grouvsu po-

vereno da malo prodrma uspavanu ekipu.

Greg je stigao est dana poto je Grouvs prekomandovan. Prvi njegov zadatak bio je da pomogne
Grouvsu da prikai zvezdice na kragnu njegove ukastosmee koulje; Grouvs je, naime, upravo bio
unapreen u brigadnog generala.
To je uglavnom da bih ostavio utisak na sve te civile naunike s kojima moramo da radimo
brundao je Grouvs. Za deset minuta imam sastanak u kancelariji dravnog sekretara rata. Dobro bi
bilo da poe sa mnom, da se i sam upozna s pojedinostima.
Grouvs je bio krupan ovek. Visok otprilike sto sedamdeset sedam centimetara, mora da je bio teak moda i preko sto trideset kilograma. Pantalone od uniforme nosio je visoko podignute, i stomak
mu se nadimao ispod opasaa. Imao je kestenjastu kosu, koja bi se moda i ukovrdala da je bila dovoljno dugaka, nisko elo, bucmaste obraze i naglaen podvaljak. Brii su mu bili tako tanuni da
jedva da su se i videli. Neprivlaan mukarac u svakom pogledu, a Greg se nimalo nije radovao to
e raditi s njim.
Grouvs i njegova pratnja, ukljuujui i Grega, izaoe iz zgrade pa se zaputie Avenijom Virdinija
ka Neenel molu. Usput je Grouvs govorio Gregu:
Kad su mi dali ovaj posao, rekli su mi da bismo time mogli da dobijemo rat. Ne znam da li je to
istina, ali nameravam da postupam kao da jeste. Bolje bi ti bilo da i sam radi tako.
Razumem, gospodine uzvratio je Greg.
Dravni sekretar rata jo se nije bio preselilo u nedovrenu zgradu Pentagona, a sedite Ministarstva rata jo se nalazilo u staroj Oruarnici, dugakoj i niskoj, privremenoj graevini na Aveniji
Konstitjuen.
Henri Stimson, dravni sekretar rata, bio je republikanac, koga je na to mesto predsednik postavio
da bi se osigurao da Stimsonova partija nee potkopavati ratne napore stvarajui mu probleme u
Kongresu. Sedamdesetpetogodinji Stimson je imao status starijeg dravnika; bio je to vremeni kico sa sedim brkovima, u ijim je sivim oima jo tinjala iskra visprenosti.
Bio je to sastanak na najviem nivou, i prostorija je bila puna krupnih zverki, meu kojima se naao i naelnik Generaltaba Dord Maral. Greg se bio unervozio, s divljenjem primetivi da je
Grouvs upadljivo miran za nekoga ko je do jue bio samo pukovnik.
Izlaganje je Grouvs zapoeo naglasivi da mu je namera da nametne red stotinama naunika civila i
desetinama laboratorija za fiziku koje su ukljuene u projekat Menhetn. Ni u jednom trenutku nije povlaivao linostima na visokim poloajima, za koje bi bilo prirodno oekivati da e sebe videti kao
glavne u ovom poduhvatu. Planove je iznosio ne trudei se da upotrebi umekavajue izraze, kao, na
primer, uz vau dozvolu i ako se vi slaete. Greg se pitao da li taj ovek, u stvari, ini sve ne bi
li dobio otkaz.
Za Grega je tu, u svakom sluaju, bilo toliko novih informacija da je u jednom trenutku poeleo da
hvata beleke, ali kako to niko drugi nije inio, on proceni da bi ipak bolje bilo da odustane.
Kad je Grouvs zavrio, jedan od okupljenih ree:
Zalihe uranijuma su, pretpostavljam, kljune za uspeh projekta. Imamo li ih dovoljno?
Na stovaritu na Stejten Ajlendu ima hiljadu dvesta pedeset tona uranijum-oksida odgovori
Grouvs.
Onda bi nam bolje bilo da neto od toga nabavimo ree onaj to je postavio pitanje.
Sve sam to kupio u petak, gospodine.
U petak? Dan pre nego to ste imenovani na dunost?
Tano.
Osmeh se pojavi na licu sekretara rata. Na Gregovo iznenaenje, Grouvs je, bahat i drzak, poeo

da izaziva divljenje.
A ta je s procenom prioriteta ovog projekta? upita neki ovek u admiralskoj uniformi. Morate najpre sve da utanaite sa Odborom za ratnu proizvodnju.
U subotu sam se sastao s Donaldom Nelsonom, gospodine odgovori Grouvs. Nelson je, inae,
kao civilno lice, obavljao dunost predsednika tog odbora. Zatraio sam od njega da nam da vii
rejting.
I, ta je on rekao?
Odbio je.
To je ve nevolja.
Nije vie. Ja sam njemu kazao da u u tom sluaju biti primoran da preporuim predsedniku da
se od projekta Menhetn odustane zato to Odbor za ratnu proizvodnju nije voljan da sarauje. Onda
nam je dao rejting AAA.
Dobro je ree sekretar rata.
Grega je to nanovo zadivilo. Grouvs je, stvarno, bio ljudina.
Dobro sad ree Stimson. Radiete pod nadzorom odbora koji e meni lino podnositi izvetaje. Predloeno je devet lanova...
Ma taman posla! na to e Grouvs.
ta ste rekli? upita ga sekretar rata.
Ovoga puta je, pomisli Greg, Grouvs bez sumnje prekardaio.
Ne mogu ja da podnosim raune devetolanom odboru, gospodine sekretaru. Kako u ja sve njih
da skinem s grbae?
Stimson se nasmei. Bio je on i previe iskusan da bi se zbog toga uvredio, tako se bar inilo.
A koliko vi, Grouvse, predlaete da ih bude? upita on blago.
Gregu nije promaklo da bi Grouvs najradije odgovorio: Nijedan, ali ulo se sledee:
Trojica, to bi bilo savreno.
Dobro ree dravni sekretar rata, to Grega iznenadi. Jo neto?
Trebae nam i vei prostor, oko dvadeset etiri hiljade hektara, na kojem emo podii fabriku za
obogaivanje uranijuma, kao i pratee pogone. U Ouk Ridu, u Tenesiju, ima pogodno mesto. To je
jedna dubodolina, pa ako sluajno doe do akcidenta, eksplozija nee ostaviti posledice na iru okolinu.
Do akcidenta? upita admiral. Zar i to moe da se desi?
Grouvs nije krio da to pitanje doivljava kao krajnje nedotupavno. Mi ovde proizvodimo jednu
eksperimentalnu bombu, za ime boga! odvrati on. Bombu tako monu da bi trebalo da sravni sa
zemljom grad srednje veliine, i to iz samo jedne jedine detonacije. Bili bismo prilino glupi ako bismo prenebregnuli mogunost da doe do akcidenata.
Admiral je, sudei po tome kako je izgledao, hteo da se pobuni, no umea se Stimson:
Nastavite, generale.
U Tenesiju je zemlja jeftina ree Grouvs. Tamo je i struja jeftina, a naa fabrika e troiti
ogromne koliine struje.
I vi, dakle, predlaete da kupimo to zemljite.
Predlaem da ga danas obiemo. Grouvs pogleda na sat. U stvari, moram odmah da poem
da ne bih propustio voz za Noksvil. On ustade. Ako doputate, gospodo, ne bih eleo da gubim
vreme.
Svi su bili zapanjeni. ak se i Stimson zgranuo. Niko u Vaingtonu ni u snu ne bi napustio kancelariju jednog dravnog sekretara a da mu to prethodno ne najavi. Bilo je to ozbiljno naruavanje etike-

cije. Ali Grouvs za to kao da nije mario.

I to mu niko nije zamerio. Vrlo dobro ree Stimson. Nemojte, onda, da vas mi zadravamo.
Hvala vam, gospodine ree Grouvs i izae.
Greg pouri za njim.

II
Najprivlanija civilna sekretarica u novoj zgradi Ratne kancelarije bila je Margaret Kaudri. Imala je
krupne tamne oi i pune, ulne usne. Kad je ugleda kako sedi za pisaom mainom, a ona podigne
pogled i nasmei ti se, osea se kao da vodi ljubav s njom.
Njen otac je od pekarske radnje stvorio masovnu industrijsku proizvodnju. Kaudrijev keks, hrskav k domai! Nije morala da radi, ali se ipak ukljuila u ratne napore, da odradi svoj deo. Pre nego
to e je pozvati na ruak, Greg se postarao da Margaret sazna kako je i on dete milionera. Uobiajeno je da bogate naslednice radije izlaze s bogatim momcima; tako e biti sigurna da je ne juri zbog
novca.
Bio je oktobar, i bilo je hladno. Margaret je nosila elegantni tamnoplavi kaput s naramenicama,
strukiran. Beretka, koja joj je lepo pristajala uz kaput, bila je prava vojnika.
Otili su u Ric-Karlton, ali kako su kroili u salu za ruavanje, Greg ugleda oca, koji je upravo
obedovao u drutvu Gledis Andelus. A Gregu nije bilo do ruka uetvoro. Kad je sve to objasnio
Margareti, ona ree:
Nema problema. Ruaemo u Univerzitetskom enskom klubu, tu iza oka. Ja sam tamo lanica.
Greg tamo nikada nije kroio, ali je imao oseaj da mu je odnekud, po neemu, poznat. Napeo se
na tren da se seti, ali mu to nikako nije polazilo za rukom, pa prestade da misli na to.
Kad su uli u klub, Margaret skide kaput i blesnu u zamamno pripijenoj haljini od kamira kraljevskoplave boje. Beretku i rukavice je zadrala, kako su sve pristojne ene inile kad izau u restoran.
Greg je, kao obino, uivao dok ulazi na neko mesto a podruku ga dri lepa ena. U sali za ruavanje Univerzitetskog enskog kluba bila je tek aica mukaraca, ali svi su mu zavideli. Mada verovatno nikome ne bi priznao, on je u tome uivao isto koliko i u voenju ljubavi.
Poruio je bocu vina. Margaret je svoje razblaivala mineralnom vodom, kako to Francuzi rade, i
pritom rekla:
Ne elim da provedem popodne ispravljajui greke u kucanju.
Greg joj je priao o generalu Grouvsu. Taj je iva vatra. U neku ruku, moe se rei da je loe
odevena verzija moga oca.
Svi ga mrze primeti Margaret.
Greg klimnu glavom. Ume ljudima da stane na ulj.
I tvoj otac je takav?
Ponekad, ali uglavnom se oslanja na arm.
I moj! Moda su svi uspeni ljudi takvi.
Ruak se brzo zavrio. Usluga u vaingtonskim restoranima radila je bre nego ranije. Zemlja je
bila u ratu, i ljude su ekali neodloni poslovi.
Konobarica im je donela jelovnik sa desertima. Greg podie pogled i prenu se prepoznavi Deki
Dejks.
Zdravo, Deki! pozdravi je on.
Zdravo, Greg odgovori ona, i prisnost nadvlada nervozu. Kako si?
Greg se tad priseti da mu je onaj detektiv rekao kako Deki radi u Univerzitetskom enskom klubu.

Toga maloas nikako nije mogao da se seti.

Odlino odgovori on. A ti?
Ba dobro.
Sve ide po starom? Pitao se da li joj otac i dalje plaa apanau.
Uglavnom.
Greg je pretpostavio da je neki advokat nastavio da joj plaa, a da je Lav sve to ve potpuno zaboravio. Dobro je ree on.
Deki se uto doseti da je na radnom mestu. Jeste li moda za neki desert?
Da, hvala ti.
Margaret je poruila vonu salatu, a Greg sladoled.
Kad se Deki udaljila, Margaret ree:
Vrlo je lepa.
A onda saeka da vidi njegovu reakciju.
Pa, jeste ree on.
Ne nosi burmu.
Greg uzdahnu. Kako je velika mo zapaanja u en. I tebe sad zanima kako sam se ja to sprijateljio s jednom lepom crnkinjom, koja je, pritom, i neudata ree on. A mogao bih i istinu da ti kaem, to da ne. Bio sam s njom u vezi kad sam imao petnaest godina. Nadam se da te nisam okirao.
Jesi, nego ta si odvratti ona. Zgroena sam. Niti je to govorila ozbiljno niti se alila, ve
neto izmeu. Nije bila istinski sablanjena, Greg je u to bio siguran, ali moda nije elela da ostavi
utisak ene koja lako pristaje na seks svakako ne ve posle prvog zajednikog ruka.
Deki je donela desert i upitala ih da li su i za kafu. Nisu imali vremena vojska vie nije dozvoljavala duge pauze za ruak i Margaret zatrai raun.
Gostima ovde nije dozvoljeno da plaaju objasni ona.
Kad je Deki otila, Margaret ree:
Ba lepo to ti je ona toliko draga.
Je li? iznenadio se Greg. uvam neke drage uspomene, verovatno je to posredi. Ne bih se bunio da ponovo imam petnaest.
A opet, ona se tebe plai.
Ne plai se!
Prestravljena je.
Ne bih rekao.
Veruj mi na re. Mukarci su za takve stvari slepi, ali ena ih vidi.
Greg se zagledao u Deki dok je donosila raun i uvide da je Margaret stvarno u pravu. Deki jeste
bila uplaena. Kad god bi ugledala Grega, setila bi se Doa Brehunova i njegove britve.
I to je Grega razljutilo. Ta devojka je imala pravo da ivi u miru.
Morae da preduzme neto u vezi s tim.
Margaret, kojoj je mozak radio kao sat, ree:
Mislim da ti zna zato se ona plai.
Moj otac ju je zastraio i oterao. Brinuo se da se ja sluajno ne oenim njome.
A tvoj otac je opasan ovek?
On voli da bude po njegovom.
I moj otac je takav ree ona. Sladak k med dok ga ne naljuti. A onda postane gadan.
Zaista mi je drago to me razume.
Vratili su se na posao. Greg je celog popodneva bio gnevan. Oeva pretnja nekako je i dalje trova-

la Dekin ivot. Ali ta je on, Greg, tu mogao?

Kako bi Lav postupio da je na njegovom mestu? E, to je ve bio dobar nain razmiljanja. Otac bi,
onako svojeglavo, gledao poto-poto da sve istera po svome i ne bi mario koga e usput povrediti.
General Grouvs mu je bio slian. Mogu i ja da budem takav, pomisli Greg; ipak sam ja oev sin.
I tako se plan zaeo u njegovoj glavi.
Popodne je proveo itajui i saimajui preliminarni izvetaj iz Metalurke laboratorije Univerziteta u ikagu. Meu tamonjim naunicima bio je i Leo Silard, ovek koji je proniknuo u nuklearnu
lananu reakciju. Silard je bio maarski Jevrejin, a studirao je na Univerzitetu u Berlinu sve do
kobne 1933. godine. Na elu istraivakog tima u ikagu bio je Enriko Fermi, italijanski fiziar. Fermi, inae oenjen Jevrejkom, Italiju je napustio kad je Musolini objavio Manifest o rasi.
Greg se pitao da li faisti uopte uviaju da su tim svojim rasizmom oterali itavu armiju briljantnih naunika pravo u naruje neprijatelju.
Greg je fiziku savreno znao. Sutina FermiSilardove teorije bila je u tome da, kad neutron udari
u atom uranijuma, taj sudar moe da stvori dva neutrona. Ta dva neutrona potom mogu da se sudare s
novim atomima uranijuma, i tako nastaju etiri nova neutrona, pa osam novih i tako dalje. Silard je taj
proces nazvao lananom reakcijom briljantno zapaanje.
Tako jedna tona uranijuma moe da proizvode energije koliko i tri miliona tona uglja teorijski.
Fermi i njegov tim napravili su skladite uranijuma u Steg Fildu, na naputenom fudbalskom igralitu u vlasnitvu Univerziteta u ikagu. Da ne bi dolo do spontane eksplozije, uranijum su zatrpali
grafitom, koji ima svojstvo da apsorbuje neutrone i onemogui lananu reakciju. Njihov cilj je bio da
proces, postepeno, podignu do nivoa kada se radioaktivnost vie stvara nego to se apsorbuje ime
bi se potvrdilo da je lanana reakcija mogua a onda da taj nivo spuste, pre nego to cela ta gomila
nuklearnog materijala, i celo igralite i univerzitetski kamp, pa moda i ceo grad ikago ne odlete u
vazduh.
Do toga asa nisu bili postigli uspeh.
Greg je sastavio povoljan rezime izvetaja, pa zamolio Margaret Kaudri da ga odmah otkuca, a zatim ga odneo Grouvsu.
General je proitao prvi pasus i rekao:
Hoe li uspeti?
Pa, gospodine...
Ti si naunik, boga mu! Hoe li uspeti?
Hoe, gospodine, uspee odgovori Greg.
Dobro ree Grouvs i baci onaj rezime u kantu za otpatke.
Greg se vratio za svoj radni sto i sedeo tako neko vreme, zagledavi se u periodni sistem koji je
visio na zidu prekoputa. Bio je u dobroj meri siguran da e to sa gomilom nuklearnog materijala uspeti. Vie ga je brinulo kako e oca naterati da prestane da preti Deki.
Isprva mu pade na pamet da se sa tim problemom izbori onako kako bi to uinio Lav. Sad je poeo
da razmilja o praktinim pojedinostima. Morao je da odglumi.
Plan je poeo da se oblikuje.
No da li e imati petlju da se suoi s ocem?
U pet sati je otiao s posla.
Na putu ka kui zastao je kod berbernice i kupio britvu, od onih to se sklapaju tako da seivo klizne u drku. Berberin mu je rekao:
Videete da je bolja od brijaa, lake se brije.
Greg nije ni imao nameru njome da se brije.

Stanovao je, inae, u apartmanu u Ric-Karltonu koji je njegov otac uzeo u trajni zakup. Kad je
Greg stigao, Lav i Gledis su upravo pili koktel.
Greg se seti da je Gledis prvi put video upravo u toj sobi, pre sedam godina; sedela je tada na istoj
toj sofi presvuenoj utom svilom. Sada je bila jo vea zvezda. Lav ju je ugurao u serijal sramotno
naivnih ratnih filmova, u kojima je ona prkosila zlobnim nacistima, uspevala da nadmudri japanske
sadiste i negovala ranjene amerike pilote etvrtastih vilica sve dok ne ozdrave. Nije bila ba onako
lepa kao kad joj je bilo dvadeset godina, primetio je Greg. Koa na licu nije joj vie bila onako glatka; ni kosa joj nije bila onako bujna; a i nosila je grudnjak, koji bi svojevremeno nesumnjivo s prezrenjem odbacila. No i dalje su tu bile te tamnoplave oi, koje kao da dozivaju te im ne moe odoleti.
Greg je uzeo martini kojim su ga ponudili i seo. Hoe li se stvarno suprotstaviti ocu? Nije to uinio
punih sedam godina, otkako se prvi put rukovao s Gledis. Moda je sad pravi as.
Postupiu upravo onako kako bi postupio on, razmiljao je Greg.
Otpio je malo martinija, pa spustio au na stoi s noicama kao u pauka. isto da zapodene razgovor, obrati se Gledis:
Kad sam imao petnaest godina, otac me je upoznao s jednom glumicom koja se zvala Deki
Dejks.
Lav razrogai oi.
Ne bih rekla da je poznajem ree Gledis.
Greg izvadi britvu iz depa, ali je nije otvarao. Drao ju je kao da odmerava koliko je teka. Zaljubio sam se u nju.
to sad potee tu staru priu? upita Lav.
Gledis oseti napetost i vidno se zabrinu.
Otac se plaio da bih mogao njome da se oenim nastavi Greg.
Lav se nasmeja podrugljivo. Onom jeftinom droljom?
A, bila je jeftina drolja? uzvrati Greg. Ja mislio da je glumica. I pogleda u Gledis.
Prikrivena uvreda bila je dovoljna da Gledis pocrveni.
Otac ju je posetio govorio je Greg i sa sobom poveo kolegu, Doa Brehunova. Jesi li upoznala Doa, Gledis?
Mislim da nisam.
Blago tebi. Do ima britvu, ba ovakvu. Greg otvori britvu, i sjajno seivo sevnu.
Gledis ostade bez daha.
Ne znam kakvu to igru igra... poe Lav.
Samo trenutak prekide ga Greg. Gledis bi svakako elela da uje priu do kraja. On joj se
nasmei. Gledis je bila prestravljena.
Moj otac je kazao Deki da e joj Do, ako se ponovo bude videla sa mnom, britvom isei lice
ree on.
On kratko zamahnu britvom i Gledis tiho ciknu.
Dosta je bilo, avo da ga nosi! pisnu Lav pa krenu prema Gregu. Greg podie ruku u kojoj je
drao britvu. Lav zastade.
Greg nije znao da li bi bio u stanju da posee oca. No to nije znao ni Lav.
Deki ivi ovde, u Vaingtonu ree Greg.
Opet je jebe? uzvrati njegov otac neotesano.
Ne. Nikoga ja ne jebem, mada imam neke planove s Margaret Kaudri.
Ona naslednica kolaia?

 to, hoe da Do i njoj pripreti?

Ne budali.
Deki je sad konobarica nikada nije dobila tu ulogu na filmu kojoj se nadala. Naletim ponekad
na ulici na nju. Danas me je usluila u restoranu. Kad god me vidi, pomisli da e je Do potraiti.
Sila s uma ree Lav. Do pre pet minuta bio sam potpuno zaboravio na nju.
Mogu li to da joj prenesem? upita Greg. Mislim da i ona ima pravo na malo duevnog mira.
Kai joj ta god ti je volja, doavola. to se mene tie, ona ne postoji.
Sjajno ree Greg. Bie joj milo da to uje.
A sad skloni tu prokletu britvu.
Jo neto. Upozorenje.
Lav je sad ve bio ljut. Ti upozorava mene?
Ako se ita loe desi Deki bilo ta...
Greg, jedva primetno, mahnu britvom levo-desno.
Nemoj mi rei brecnu se Lav prezrivo da e da isee Doa Brehunova.
Neu.
Lav se sad ve malice uplai. Mene bi isek?
Greg je vrteo glavom.
Pa ta bi onda uradio, ako boga zna? zapita Lav srdito.
Greg pogleda u Gledis.
Ona nije istog asa shvatila na ta misli. A onda se trgnu, spusti dlanove na obraze, kao da ih titi,
pa opet ciknu, ovoga puta glasnije.
ubre jedno malo ree Lav Gregu.
Greg sklopi britvu i ustade. Tako bi ti postupio u ovakvim okolnostima, oe ree on.
A onda izae.
Zalupio je vrata i naslonio se na zid, teko diui, kao da je do maloas trao. Nikada se nije toliko uplaio. A opet, ujedno je i uivao u pobedi. Suprotstavio se starom, protiv njega primenio njegovu sopstvenu taktiku, ak ga malo i uplaio.
Otiao je do lifta, usput vraajui britvu u dep. Sad je ve lake disao. Osvrnuo se za sobom u hotelskom hodniku, oekujui, donekle, da vidi oca kako tri za njim. Ali vrata apartmana ostala su zatvorena te Greg ue u lift i spusti se u predvorje.
Ue, onda, u hotelski bar i porui suvi martini.

III
U nedelju je Greg odluio da navrati do Deki.
eleo je da joj saopti dobru vest. Adresu je upamtio bila je to, zapravo, jedina informacija za
koju je u ivotu platio jednom privatnom detektivu. Pod uslovom da se nije odselila, Deki je stanovala blizu, s one strane stanice Junion. Obeao joj je, istina, da joj nee dolaziti u kuu, ali sada je
bio u prilici da joj objasni kako takav oprez vie zapravo nije potreban.
Otiao je taksijem. Prolazei kroz grad, govorio je sebi kako e mu ba biti drago to najzad moe
da podvue crtu ispod svoje veze sa Deki. I dalje je bio slab na svoju prvu ljubav, ali nikako nije
eleo da se uplie u njen ivot. Kakvo e to olakanje biti kad nju skine sebi sa savesti! A onda, kad
idui put bude u gradu naiao na nju, ni ona nee vie biti onako nasmrt preplaena. Moi e lepo da
se pozdrave, da proaskaju malo pre nego to svako produi svojim putem.
Taksista ga je odvezao do siromane etvrti s prizemnim kuama i malim dvoritima ograenim i-

anim ogradama. Pitao se kako li Deki ivi. ta li radi tokom veeri te to tako briljivo preutkuje?
Bie, bez sumnje, da s drugaricama ide u bioskop. A moda ide na ameriki fudbal, na utakmice Vaington redskinsa, ili prati bejzbol i navija za Netse? Kad ju je pitao ima li kakvih mladia u njenom
ivotu, ostala je zagonetna. Moda se udala, a nema para za burmu. Po njegovim proraunima, sada su
joj bile dvadeset etiri godine. Ako je i traila onog pravog, dosad bi ga sigurno nala. Mua, meutim, nijednom nije pomenula, kao to ga nije pominjao ni detektiv.
Platio je taksisti ispred jedne male, lepe kue sa cveem u saksijama u betoniranom dvoritu bilo
je mnogo lepe nego to je oekivao. im je otvorio kapiju, zauo je lave. Nije tu bilo nieg neobinog: ena koja ivi sama bezbednije e se oseati sa psom. On prie vratima i pozvoni. Lave se pojaa. inilo se da je re o velikom psu, mada znao je Greg lave ume i da prevari.
Niko se nije odazivao.
Kad je pas zastao da doe do vazduha, Greg zau uobiajenu tiinu kakva vlada u svakoj praznoj
kui.
Kraj stepenica na tremu nalazila se drvena klupa. Seo je i saekao nekoliko minuta. Niko se nije
pojavio, nijedan predusretljivi komija nije navratio da mu kae da e Deki biti odsutna jo neki minut, ili ceo dan moda, ili dve nedelje.
Proetao se malo ulicom, kupio nedeljno izdanje Vaington posta, pa se vratio na onu klupu i seo
da ita. Pas je i dalje lajao povremeno, svestan Gregovog prisustva. Bio je prvi novembar i Gregu je
bilo drago to je na sebi imao sivomaslinasti injel i kapu; duvao je jak vetar. Srednjoroni izbori bie odrani narednog utorka. Post je predviao teak poraz demokrata, i to zbog Perl Harbora. Taj
zlosreni dogaaj potpuno je bio preobrazio Ameriku i Greg se iznenadi shvativi da je otada prolo
jo malo pa godinu dana. Sada su Amerikanci njegovog uzrasta ginuli na ostrvu zvanom Gvadalkanal,
za koje ranije niko nije uo.
Kad zau kako kapija kljoca, podie pogled.
Deki ga isprva nije primetila, tako da je imao malo vremena da je dobro osmotri. Bila je slabo,
ali pristojno obuena taman kaput i obian filcani eir i nosila je knjigu sa crnim koricama. Da je
nije toliko dobro poznavao, Greg bi pomislio da se upravo vraa iz crkve.
S njom je bio i jedan deai. Na sebi je imao kaput od tvida i kaket, i drao je Deki za ruku.
Deak je prvi ugledao Grega. Vidi, mama, neki vojnik! ree on.
Deki pogleda u Grega pa dlanom poklopi usta.
Greg je ustao dok su se njih dvoje peli stepenicama. Dete! To mu je preutala. Sada mu je bilo jasno zato je veeri provodila kod kue. Ovako neto nikad mu ne bi palo na pamet.
Rekla sam ti da ne dolazi ovamo ree ona dok je gurala klju u bravu.
Hteo sam samo da ti kaem da ne mora vie da strahuje od mog oca. Nisam znao da ima sina.
Ona i deak uoe u kuu. Greg je, iekujui, stajao pred vratima. Nemaki ovar je reao na njega, a onda pogledao u Deki, ekajui uputstva. Deki prostreli pogledom Grega, oigledno razmiljajui o tome da mu zalupi vrata pred nosem, ali tren kasnije ljutito uzdahnu i okrenu se, ostavivi
za sobom otvorena vrata.
Greg ue i poturi psu levu pesnicu. Pas je obazrivo onjui pa mu dade odobrenje da ue. Pratei
Deki, Greg se nae u maloj kuhinji.
Danas su Svi Sveti ree Greg. Nije bio religiozan, ali je u internatu, hteo ne hteo, morao da
naui sve hrianske praznike. Zato ste bili u crkvi?
Idemo mi svake nedelje odgovori ona.
Koliko iznenaenja za jedan dan promrmlja Greg.
Ona skide deaku kaput, posadi ga za sto i dade mu au soka od pomorande. Greg sede prekopu-

ta malog, pa ga upita:
Kako se zove?
Dordi. Tiho je izgovorio svoje ime, ali s puno samopouzdanja; nije bio stidljiv. Greg ga je
pomno posmatrao. Bio je lep na majku, s istim onim ustima u obliku luka, ali mu je koa bila svetlija
nego njena, vie kao bela kafa, i imao je zelene oi, neto nesvakidanje na jednom crnakom licu.
Podseao je Grega pomalo na njegovu polusestru Dejzi. U meuvremenu je i Dordi netremice gledao u Grega. Bilo je u njegovom pogledu neeg gotovo preteeg.
Koliko ima godina, Dordi?
Deak pogleda u majku traei pomo. Ona nekako udnovato pogleda Grega i ree:
est.
est! ponovi Greg. Veliki deko, zar ne? ekaj...
Neobina misao proe mu kroz glavu i on uuta. Dordi se, dakle, rodio pre est godina. Greg i
Deki su bili zajedno pre sedam godina. Srce kao da je, naas, prestalo da mu kuca.
Zablenuo se u Deki. Ne moe biti prozbori.
Ona klimnu glavom.
Roen je trideset este nastavi Greg.
U maju doade ona. Osam i po meseci poto sam otila iz onog stana u Bafalu.
Zna li moj otac za to?
Ma kakvi! Ne zna. Da zna, samo bi jo veu mo imao nada mnom.
Nije se vie drala neprijateljski prema njemu; sada mu se, jednostavno, inila ranjivom. Gledala
ga je moleivo, primetio je to mada nije bio naisto na ta se ta molba odnosi.
On pogleda u Dordija, ali ovog puta drugaije: svetla koa, zelene oi, udna slinost sa Dejzi.
Da nisi ti moj?, pomisli on. Da li je mogue?
Znao je da jeste.
Srce mu preplavi neko nepoznato oseanje. Najednom mu je i Dordi izgledao krhko, kao bespomono detence u tom okrutnom svetu, i Greg pomisli kako bi morao da se brine o tom detetu, da ga
sauva od svega. Obuze ga poriv da uzme dete u naruje, ali istog asa uvide da bi to malog moglo da
uplai, pa se uzdra.
Dordi je spustio au sa sokom od pomorande. Ustao je sa stolice pa proao oko stola i priao
Gregu. Gledajui ga pravo u oi, ree:
Ko si ti?
Pa ti vidi sad ta e kad ti deai postavi najtee pitanje na svetu, pomisli Greg. ta da mu odgovorim, majku mu? Istina bi bila, ipak, prevelik zalogaj za jednog estogodinjaka. Ma, ja sam se nekada druio s tvojom majkom, htede Greg da kae; samo sam prolazio ovuda, pa reko, daj da se javim. Niko poseban. Moda emo se opet videti, ali najverovatnije neemo.
Pogledao je u Deki i nije mu promaklo da ga sad gleda jo moleivije. Jasno mu je bilo ta je njoj
na umu; oajniki se plaila da e on odbaciti Dordija.
Da ti kaem neto ree Greg, pa podie Dordija na kolena. to ti mene lepo ne bi zvao ika
Greg?

IV
Greg je stajao i tresao se od zime na galeriji za gledaoce na jednom nezagrejanom terenu za skvo.
Tu, ispod zapadne tribine zaputenog stadiona na obodu ikakog univerzitetskog kampa, Ferni i Silard sagradili su atomski reaktor. Greg je bio u isti mah zadivljen i uplaen.

Reaktor je, zapravo, bio kocka od sivih cigala to je dosezala do tavanice terena, samo malo udaljen od zadnjeg zida, na kojem su se jo videli kruni tragovi od stotina i stotina udaraca lopti za
skvo. Izgradnja reaktora, koji je mogao ceo grad da digne u vazduh, kotala je milion dolara.
Grafit, od kojeg se prave olovke, proizvodio je prljavu prainu kojom su bili prekriveni i pod i zidovi. Svi koji bi neko vreme proveli u toj prostoriji bili su garavih lica, kao da su izlazili iz rudnika
uglja. I laboratorijski mantili su im bili prljavi.
Grafit nije eksplozivan materijal naprotiv, tu je korien za suzbijanje radioaktivnosti. U pojedinim ciglama na toj gomili bile su izbuene male rupe, ispunjene uraniju-oksidom, materijalom koji je
otputao neutrone. Kroz reaktor je prolazilo deset kanala, u koje su gurani kontrolni tapovi. Bile su
to tangle dugake etiri metra, a izraene od kadmijuma, metala koji neutrone apsorbuje jo bre od
grafita. U tom trenutku, konkretno, mir su odravali upravo ti tapovi. Kad njih budu izvukli iz reaktora poee zabava.
Uranijum je ve isputao smrtonosnu radijaciju, koju su, meutim, grafit i kadmijum upijali. Nivo
zraenja praen je preko brojaa, koji su zloslutno kljocali, i cilindrinog rekordera, koji je, bogu
hvala, utao. Komande i merai koji su se nalazili odmah tu do Grega bili su jedini izvor toplote na
tom mestu.
Greg je u obilazak reaktora doao u sredu, drugog decembra, a u ikagu je toga dana bila cia zima i duvao je vetar. Trebalo je da se toga dana koncentracija uranijuma prvi put podigne na kritini
nivo. Gregov zadatak bio je da prisustvuje eksperimentu u ime svog pretpostavljenog, generala Grouvsa. Kad ga kogod upita, veselo bi odgovarao da se Grouvs pribojava eksplozije te da je zato poslao njega, Grega, da rizikuje umesto njega. Greg je, zapravo, bio na mnogo opasnijem zadatku. Njegovo je bilo da proceni koji bi od okupljenih naunika eventualno mogao da predstavlja bezbednosni
rizik.
Bezbednost projekta Menhetn bio je prava nona mora. Vrhunski naunici bili su stranci. Veina
onih domaih bili su leviari, bilo komunisti, bilo liberali koji su meu komunistima imali prijatelje.
Kad bi ovek uzeo pa otpustio sve sumnjive, teko da bi mu i jedan jedini naunik ostao. Zato je Greg
pokuavao da razlui od kojih preti najvea opasnost.
Enriko Fermi je imao oko etrdeset godina. Taj mali, proelavi ovek picastog nosa, armantno se
osmehivao dok je nadgledao tok tog zastraujueg ogleda. Na sebi je imao elegantno odelo, sa sve
prsluetom. Sredinom prepodneva naredio je da proba pone.
Tehniaru je naloio da iz reaktora izvue sve osim jednog kontrolnog tapa.
ta?! Zar sve odjednom? upita Greg. Pobojao se da sve to ide prebrzo.
Povadili smo ih tako i sino. Sve je prolo glatko ree mu naunik Barni Makhju, koji je stajao
kraj njega.
Drago mi je to to ujem ree Greg.
Bradati, demekasti Makhju Gregu nije bio mnogo sumnjiv. Bio je Amerikanac, a politika ga nije
zanimala. Jedina mrlja na njegovoj biografiji bila je supruga strankinja Britanka, to nikada nije dobar znak, premda se ne moe uzeti kao dokaz za izdaju.
Greg je pretpostavljao da postoji neki sofisticirani mehanizam za vaenje i vraanje tih ipki, ali
stvar je zapravo bila mnogo prostija. Tehniar bi, jednostavno, prislonio merdevine uz reaktor, popeo
se otprilike do pola i runo vadio ipke.
Tek da ne ute, Makhju mu se obrati:
Najpre smo nameravali da ovo obavimo u Argonskoj umi.
Gde je to?
Tridesetak kilometara jugozapadno od ikaga. Prilino samotno mesto. Manje bi rtava bilo.

Greg uzdrhta. Zato ste se onda predomislili pa reili da to ipak bude ovde, usred Pedeset sedme
ulice?
Majstori koje smo unajmili stupili su u trajk, pa smo morali ovu prokletinju sami da pravimo, a
nismo mogli toliko da se udaljimo od laboratorija.
I tako ste prihvatili rizik da pobijete sve ivo u ikagu.
Ne verujemo da e do toga doi.
I Greg se nadao da nee, no sad ve nije bio tako siguran jer je stajao na svega metar-dva od tog
reaktora.
Fermi je proveravao monitore, da vidi da li se nivo zraenja poveava u granicama predvienog u
svakoj pojedinanoj fazi eksperimenta. Oigledno je prva faza protekla po planu, jer je naredio da se
dopola izvue i poslednji tap.
Postojale su i odreene bezbednosne mere. tap je, pod optereenjem, visio izvan reaktora, s tim
da automatski upadne ukoliko zraenje postane prejako. U sluaju da u tome omanu, slian tap bio je
uetom vezan za ogradu na galeriji, a jedan mladi fiziar, koji je izgledao kao da se osea malice
glupo, stajao je tu sa sekirom u ruci, spreman da u sluaju nude presee ue. Bila su tu, naposletku,
jo trojica naunika, poznata kao samoubilaki odred; oni su se nalazili ispod same tavanice, a stajali
su na platformi lifta koji je korien u toku gradnje reaktora. Njih trojica drala su posude s rastvorom kadmijum-sulfata, koje e u nekom trenutku prosuti na reaktor, kao da vodom gase logorsku vatru.
Greg je znao da se proizvodnja neutrona viestruko poveava u hiljaditom delu sekunde. Fermi je,
meutim, tvrdio da e pojedinim neutronima trebati vie vremena, moda i do nekoliko sekundi. Ako
je Fermi u pravu, nee biti problema. Ali ako grei odred s posudama i fiziar sa sekirom isparie
u tren oka.
Gregu, takoe, nije promaklo da se ono kljocanje ubrzava. Ispunjen zebnjom, on pogleda u Fermija, koji je upravo pravio proraune na iberu. inilo se da je Fermi zadovoljan. Greg ipak pomisli:
ako stvari pou naopako, sve e se verovatno odigrati toliko brzo da nikada neemo ni saznati to se
zbilo.
Ritam kljocanja se ustalio. Fermi se nasmeio, a onda naredio da se kontrolni tap izvue za jo
petnaest centimetara.
Pristizalo je jo naunika, koji su se uz stepenice peli na galeriju u tekoj, ikakoj zimskoj odei,
u kaputima, kapama, alovima i rukavicama. Greg se prestravio shvativi koliko je sve ovo rizino.
Niko nikome nije traio isprave; bilo ko od tih ljudi mogao je, recimo, da pijunira za Japance.
Meu njima je Greg prepoznao i velikog Silarda, visokog i krupnog, sa onim okruglim licem i gustom kovrdavom kosom. Leo Silard je bio zanesenjak, ovek koji je o nuklearnoj sili razmiljao kao
o snazi koja e ljudsku vrstu osloboditi kuluenja. Teka je srca pristao da pristupi timu koji je radio
na atomskoj bombi.
Jo petnaest centimetara, kljocanje se opet ubrzava.
Greg pogleda na sat. Bilo je pola dvanaest.
Najednom se zau jak tresak. Svi skoie.
Jebote! uzviknu Makhju.
ta se desilo? upita Greg.
O, sad vidim ree Makhju. Usled odreenog nivoa radijacije, aktiviran je sigurnosni mehanizam i puten je kontrolni tap za hitne sluajeve. To je sve.
Uto Fermi ree:
Gladan sam. Idemo na ruak.
Po njegovom, italijanskom izgovoru, to je zvualo otprilike: Ja biti galadina. Idijemo na ruak.

Kako mogu da misle na hranu, pitao se Greg. Niko, meutim, nije imao nita protiv predloga.
Nikada se ne zna koliko e eksperiment da traje objasni mu Makhju. Moe da se otegne i na
itav dan. Zato je najbolje jesti kad se ukae prilika.
Gregu je bilo dolo da vrisne.
Veina ih je otila do kantine u univerzitetskom kampu. Greg je bio poneo sendvi s grilovanim sirom, pa sede do jednog ozbiljnog fiziara koji se zvao Vilhelm Frunce. Veina naunika bila je loe
obuena, ali Frunce je i te kako drao do izgleda. Sada je na sebi imao zeleno odelo sa ukrasnim dodacima od utomrke meke utavljene koe: rupama za dugmie, postavom za kragnu, zakrpama za laktove, preklopcima za depove. Taj tip je, inae, bio visoko kotiran na Gregovoj listi sumnjivaca. Bio
je Nemac iako je, ruku na srce, sredinom tridesetih napustio svoju zemlju i otiao u London. Frunce
je, takoe, bio antinacista, a pritom nije bio komunista; bliska mu je bila socijaldemokratska politika
opcija. Bio je oenjen jednom umetnicom, Amerikankom. U razgovoru s njim Greg nije naiao ni na
jedan razlog za sumnju Frunceu je, po svemu sudei, bilo drago to ivi u Americi, i malo toga ga je
zanimalo osim posla. Kod tih stranaca, meutim, ovek nikada ne moe da bude naisto kome su, u
krajnjoj liniji, verni.
Pojevi sendvi, Greg je stajao na naputenom stadionu, posmatrajui hiljade i hiljade praznih mesta na tribinama, i razmiljao o Dordiju. Nikome jo nije rekao da ima sina ak ni Margareti Kaudri, s kojom je, inae, uivao u divnoj, strastvenoj vezi ali je zato udeo da sve ispria majci. Bio
je ponosan, makar i bez razloga on nije ni na koji nain uestvovao u Dordijevom odrastanju, ne
raunajui to to je svojevremeno vodio ljubav sa Deki, a to je verovatno bilo neto najlake to je u
ivotu uradio. Iznad svega, bio je uzbuen. Nalazio se na poetku jedne pustolovine. Dordi e rasti,
uie, menjae se i jednoga dana postae ovek; a Greg e biti uz njega, pratie ga i divie se.
Naunici su se ponovo okupili u dva posle podne. Sada se na galeriji, pored opreme za nadzor,
okupilo njih etrdesetak. Eksperiment je paljivo vraen tamo gde je neto ranije prekinut, pri emu
je Fermi neprestano nadgledao instrumente.
Sada izvucite ipku trideset centimetara ree on.
kljocanje se ubrzavalo. Greg je ekao da se ritam stabilizuje, kao to je onda bilo, ali nije. Naprotiv, bivalo je sve bre i bre, da bi naposletku preraslo u neprestanu tutnjavu.
Nivo zraenja premaio je maksimalne vrednosti na meraima, shvatio je Greg primetivi da se
panja svih okupljenih preusmerila na cilindrini rekorder s podesivom skalom. Kako je nivo rastao,
skala se menjala.
Tad Fermi podie ruku. Svi uutae. Reaktor je dostigao kritian nivo ree on. Nasmeio se i
nita nije preduzeo.
Gregu je bilo dolo do zaurla: Iskljuuj to, jebote! Ali Fermi je utao i stajao nepomino, gledajui rekorder. Zraio je takvim autoritetom da se niko nije usudio re da mu kae. Lanana reakcija je
bila u toku, ali je bila pod kontrolom. Fermi pusti da se odvija jo jedan minut, pa jo jedan.
Gospode! promrmlja Makhju.
Greg nije eleo da umre. elja mu je bila da postane senator. udeo je da ponovo spava s Margaret
Kaudri. Da vidi kako Dordi polazi na koled. Jo ni pola ivota nisam proiveo, pomisli on.
Konano Fermi naredi da se kontrolni tapovi gurnu u reaktor.
Buka koju su dizali brojai stiavala se lagano, prela u kljocanje, sve sporije i sporije, a onda
sve utihnu.
Greg je opet ravnomerno disao.
Uspeli smo! likovao je Makhju. Lanana reakcija stvarno postoji!
I to je jo vanije, moe se drati pod kontrolom dodade Greg.

 Da, to, valjda, i jeste vanije, ali s pragmatinog stanovita.

Greg se nasmeio. Takvi su naunici, upoznao ih je on jo na Harvardu: za njih je teorija stvarnost,
a svet tek jedan neprecizan predloak.
Neko iznese ceger s bocom italijanskog vina i kartonskim aama. Svi naunici popie po gutljajdva. Eto jo jednog razloga zbog kojeg Greg nije otiao u naunike; ti ljudi uopte ne umeju da se zabavljaju.
Neko zatrai od Fermija da se potpie na cegeru. On to i uini, a zatim se potpisae i svi ostali.
Tehniari su iskljuivali monitore. Naunici su poeli da se razilaze. Greg je ostao, da posmatra
jo malo. Malo kasnije, na galeriji ostadoe samo on, Fermi i Silard. Gledao je kako se ta dva intelektualna dina rukuju. Silard je bio krupan ovek okrugloga lica; u Fermiju je pak bilo neeg vilinskog; na trenutak, Greg uoi ne ba primerenu slinost sa Stanlijem i Oliom.
A onda zau Silardove rei:
Prijatelju moj govorio je Silard mislim da e ovaj datum ostati upisan kao crni dan u istoriji
oveanstva.
Greg pomisli: ta li je, kog avola, time hteo da kae?

V
Gregu je bilo stalo do toga da njegovi roditelji prihvate Dordija.
To, meutim, nee ii lako. Oni e se, bez sumnje, iznervirati kad im saopti da ve est godina
imaju unuka, za kog do ovoga asa nisu znali. Moda e se i naljutiti. Povrh svega, moglo bi se desiti
da na Deki gledaju s visoka. Nemaju, istina, prava na moralistiki stav, razmiljao je Greg ogoreno; pa i smi su imali vanbrano dete njega. Ljudi se, meutim, ne rukovode razumom.
Ni sm nije znao kako e na njih uticati to to je Dordi crne puti. Gregovi roditelji nisu bili tvrdokorni to se tie rasnog pitanja, i nikada nisu podrugljivo govorili o crnjama ili Jeama, kao to
se to moglo osetiti kod drugih ljudi iz njihove generacije; ali ko zna, moda e se i oni promeniti kad
saznaju da imaju crnca u porodici.
Tee e ii sa ocem, slutio je Greg; zato je najpre razgovarao s majkom.
Za Boi je dobio nekoliko dana odsustva, pa je otiao kui, kod majke u Bafalo. Marga je ivela u
prostranom stanu u najboljoj zgradi u gradu. Uglavnom je vreme provodila sama, ali imala je i kuvaricu, dve sobarice i ofera. Drala je sef pun nakita i garderober veliine garae dovoljne da primi
dva automobila. Ali mua nije imala.
Lav je bio u gradu, a po obiaju je, na Badnje vee, izvodio Olgu na veeru. Jo je, na papiru, bio
u braku s Olgom, mada su ve godine i godine prole otkako je poslednji put prespavao kod nje. Koliko je Gregu bilo poznato, Olga i Lav su se mrzeli; ali su se ipak, iz ko zna kog razloga, jednom godinje sastajali.
Te veeri Greg i njegova majka veerali su zajedno u stanu. Da joj ugodi, obukao je smoking. Volim da vidim mukarce lepo obuene, esto je govorila ona. Jeli su riblju orbu, peenu piletinu i
Gregovu omiljenu poslasticu iz detinjstva pitu od bresaka.
Majko, imam neto da ti kaem ree on nervozno dok je slukinja sipala kafu. Bojao se da mu
se majka ne najedi. Nije se plaio zbog sebe, ve zbog Dordija, i pitao se nije li to, u stvari, sama
sutina roditeljstva da o nekome brine vie nego to brine o samome sebi.
Dobre vesti, nadam se? ree ona.
Poslednjih godina bila se ugojila, ali je i u ezdeset etvrtoj izgledala arobno. Ako je u njenoj kosi i bilo pokoje sede vlasi, frizer ih je sve briljivo prikrio. Te veeri nosila je jednostavnu crnu ha-

ljinu i kratku ogrlicu od dijamanata.

Vesti su vrlo dobre, ali pretpostavljam da su pomalo iznenaujue, pa bih te zamolio da ne die
odmah prainu.
Na to ona podie obrve, ali ne ree nita.
On gurnu ruku u unutranji dep smokinga i izvadi fotografiju. Na snimku je bio Dordi, na crvenom biciklu sa traicom oko guvernala. Na zadnji toak su bili privreni pomoni tokii, da se bicikl ne prevrne. Izraz na detinjem licu odavao je iskrenu sreu. Greg je kleao pored deteta, sav ponosan.
On dade sliku majci.
Dobro se zamislila dok ju je prouavala. Ovom dekiu si, rekla bih, poklonio bicikl za Boi
ree ona otprilike minut kasnije.
Pogodila si.
Ona podie pogled. Hoe da kae da ima dete?
Greg klimnu glavom. Zove se Dordi.
Jesi li se oenio?
Ne.
ena baci onu fotogarafiju. Za boga miloga! uzviknu ona srdito. ta je to s vama Pekovima?
Greg se nae u nebranom grou. Ne razumem te!
Opet vanbrano dete! I jo jedna ena koja dete podie sama!
Tada Greg uvide da ona u Deki, zapravo, vidi sebe u mladosti. Majko, imao sam tad petnaest
godina...
Ali zato se to ba vama deava? besnela je ona. Recite, vi Pekovi, ako boga znate, ta ima
loe u tome da se ivi u jednoj normalnoj porodici?
Greg obori pogled. Nema nieg loeg u tome.
Bilo ga je sramota. Do toga asa doivljavao je sebe kao pasivnog glumca u ovoj drami, a moda i
kao rtvu. Sve to se dogaalo zapravo su njemu priredili njegov otac i Deki. No Marga stvari nije
sagledavala iz tog ugla, i on uvide da je ona u pravu. On nijednoga asa nije bio s raskida kad je valjalo spavati sa Deki, nije joj postavljao suvina pitanja kad mu je, onako nehajno, saoptila da nema razloga da vodi rauna o zatiti od trudnoe; a ni ocu nita nije rekao kad je Deki otila. Bio je,
istina, vrlo, vrlo mlad; ali ako je bio dovoljno zreo da je tuca, bio je, vala, i dovoljno zreo da preuzme odgovornost za posledice.
Majka je i dalje sva kiptela. Sea li se kako mi nekada nisi davao mira. Te, gde mi je tata? Te,
to ne spava ovde? Te, zato ne moemo s njim kod Dejzi? A onda, seti se samo kako si se tukao po
koli kad bi ti deaci govorili da si kopile. I kako si se samo razbesneo kad su odbili da te prime u
onaj prokleti Jaht-klub.
Seam se svega, kako ne.
Ona tresnu o sto pesnicom, arenom od prstenja; kristalne ae se zatresoe. Pa kako onda moe
jednog deka da stavi na iste takve muke?
Do pre dva meseca nisam ni znao da postoji. Moj otac je oterao deakovu majku.
A ko je ona?
Zove se Deki Dejks. Konobarica je. Rekavi to, on izvadi jo jednu fotografiju.
Majka uzdahnu. Ve se bila smirila. Lepa crnkinja ree.
Nadala se da e postati glumica, ali je, pretpostavljam, od toga odustala kad se rodio Dordi.
Majka klimnu glavom. Beba e ti upropastiti karijeru bre nego triper ree.
Htela je da kae, primeti Greg, da jedna glumica mora da spava iskljuivo s pravim ljudima da bi

napredovala u karijeri. A otkud to majka zna? Pa da, i ona je bila pevaica u nonom klubu kad je
srela njegovog oca...
U to ve Greg nije eleo da zalazi.
ta si im poklonio za Boi? upita ona.
Zdravstveno osiguranje.
Pravi izbor. Bolje nego plianog medu.
Greg zau korake u hodniku. Otac je doao kui. On urno ree:
Majko, jel bi htela da upozna Deki? Hoe li prihvatiti Dordija za unuka?
Ona rukom pokri usta. O, boe, pa ja sam baba...
Nije znala da li treba da se zaprepasti ili da se raduje.
Greg se nagnu k njoj. Ne elim da ga otac odbaci. Molim te!
Pre nego to je majka stigla da mu odgovori, Lav ue u sobu.
Zdravo, duo, kako si se proveo veeras? pozdravi ga Marga.
On sede za sto, vidno razdraen. Pa, budui da su mi sve moje mane predoene, i to do najsitnije
pojedinosti, mislim da sam se proveo sjajno.
Jadniak. Jesi li bar dobro jeo? Mogu za minut da ti spremim kajganu.
Hrana je bila odlina.
One fotografije leale su na stolu, ali Lav ih jo nije bio opazio.
Ue uto sluavka i ree:
Jeste li za kafu, gospodine Pekov?
Ne, hvala.
Donesite votke ree Marga za sluaj da se gospodinu Pekovu kasnije pripije.
Hou, gospoo.
Gregu nije promaklo koliko Marga vodi rauna o tome da Lavu sve bude potaman. Pretpostavio je
da on zato i jeste veeras ovde, a ne sa Olgom.
Sluavka donese flau votke i tri aice na srebrnom posluavniku. Lav je i dalje votku pio po ruski, nehlaenu i bez dodataka.
Oe, ti ve zna Deki Dejks...
Opet t?! obrecnu se Lav.
Opet, zato to ti ne zna sve o njoj.
To mu je ve privuklo panju. Mrska mu je bila sama pomisao na to da drugi znaju neto to on ne
zna.
ta to? upita Lav.
Deki ima dete ree Greg pa gurnu fotografije preko lakiranog stola.
Dete je tvoje?
Ima est godina. ta kae?
Uspela je, majku mu, od svih da sakrije ree Lav.
Tebe se bojala.
A ta li je samo mislila, da u da ispeem bebu na ranju i pojedem je?
Ne znam, oe ti si nenadmaan kad treba zastraiti ljude.
Lav ga mrko pogleda. Ali i ti ui, ne zaostaje.
Mislio je na onu scenu s britvom. Moda zaista i ja uim kako da zastraim ljude, pomisli Greg.
Zato mi pokazuje ove fotografije? upita Lav.
Pa, mislio sam da bi ti bilo drago da uje da, eto, ima unuka.
I da mi ga je rodila neka tamo jadna glumica koja se nadala da e uloviti bogataa!

 Dragi! na to e Marga. Seti se, molim te, da sam i ja bila jadna pevaica u nonom klubu koja
se nadala da e uloviti bogataa.
Lav se razbesneo. On prostreli Margu pogledom. A onda mu se lice preobrazi.
Znate ta? ree on. U pravu ste. Ko sam ja da sudim Deki Dejks?
Greg i Marga ga pogledae, zbunjeni njegovom iznenadnom skruenou.
Pa i ja sam isti kao ona ree Lav. I ja sam bio jadna bitanga iz petrogradskih atrlja sve dok
se nisam oenio Olgom Vjalovom, efovom kerkom.
Greg uhvati majin pogled, kad ona, gotovo neprimetno, slegnu ramenima kao da e rei: Nikad se
ne zna.
Lav ponovo pogleda u onu sliku. Ako se izuzme boja koe, ovaj mali lii na mog brata, Grigorija. Da ne poveruje... Dosad sam mislio da su sve te male ugljee iste.
Greg je jedva disao. Hoe li da ga vidi, oe? Da poe sa mnom, da upozna unuka?
Pa hou, majku mu. Lav otvori flau, nasu votku u tri ae, pa ih razdeli.
Nego, kako se mali zove?
Dordi.
Lav podie au. Za Dordija, onda.
I svi ispie.

15.
1943. (I)
Lojd Vilijams se uspinjao uzanom stazom, na zaelju kolone oajnih begunaca.
Disao je bez napora. Bio je ve navikao na to. Ve je nekoliko puta prelazio Pirineje. Nosio je
espadrile s pletenim onom, u kojima su stopala bolje prianjala uz kamenito tlo. Preko plavog kombinezona nosio je teak kaput. Jeste sad sunce bilo pripeklo, ali kasnije, kad se popnu na veu nadmorsku visinu, a sunce zae, temperatura e pasti ispod nule.
Ispred njega su ila dva snana ponija, trojica metana, i osmoro umornih, izguvanih begunaca, svi
s ranevima na leima. Bila su tu trojica amerikih avijatiara, preiveli lanovi posade bombardera
B-24 liberator koji je prinudno sleteo u Belgiji. Dvojica su bili britanski oficiri, utekli iz logora za
ratne zarobljenike Oflag 65 u Strazburu. Nali su se tu jo i jedan eh, komunista, zatim jedna Jevrejka s violinom i tajanstveni Englez po imenu Votermil, koji je verovatno bio uhoda.
Svi su oni preli dug put i mnoge nevolje preturili preko glave. Bila je to zavrna etapa njihovog
putovanja i, ujedno, najopasnija. Ako ih sada uhvate, muie ih sve dok ne izdaju hrabre ljude koji su
im pomogli na tom dugom putu.
Povorku je predvodila Tereza. Uspon je bio teak za ljude koji nisu navikli na planine, ali i oni su
morali brzo da hodaju, da bi se to manje zadravali na istini, a Lojd je s vremenom zakljuio da e
beguncima lake biti da prate ritam ako ih predvodi jedna sitna, a zanosna, lepa ena.
Staza je bila ravna, a onda izbie na malu istinu. Najednom, razlee se snaan glas. Na francuskom jeziku, ali s nemakim akcentom, jedan ovek povika:
Stoj!
Kolona stade kao ukopana.
Iza jedne stene pojavie se dva nemaka vojnika. Nosili su standardne repetirke tipa mauzer, i
svaki je imao po pet redenika.
Lojd nagonski dodirnu dep kaputa, u kojem je, inae, drao devetmilimetarski pitolj luger.
Bekstvo iz kontinentalnog dela Evrope na Pirinejsko poluostrvo sada je bilo tee izvesti nego ranije, pa je i Lojdov posao bivao sve opasniji. Krajem prole godine Nemci su bili zauzeli juni deo
Francuske, s prezrenjem prenebregavajui vladu Viijevske Francuske kao poslednju bednu opsenu,
to je ova od poetka i bila. Proglaena je zona zabrane kretanja, petnaestak kilometara u dubinu teritorije, du cele granice sa panijom. Lojd i njegovi saputnici sada su se nalazili unutar te zone.
Tereza se obrati vojnicima na francuskom. Dobro jutro, gospodo. Je li sve u redu? Lojd ju je
dobro poznavao i osetio je strah u njenom glasu, ali se nadao da je to podrhtavanje ipak preslabo da
bi ga i straari zapazili.
Meu francuskim policajcima bilo je mnogo faista i tek pokoji komunista, ali svi su oni bili lenji
te nikome nije bilo do ganjanja izbeglica preko ledenih pirinejskih prevoja. Nemci, meutim, nisu bili takvi. Nemaki vojnici su se stacionirali u pograninim gradiima i poeli da patroliraju po brdskim puteljcima i kozjim stazama kojima su se kretali Lojd i Tereza. Okupacione snage nisu bile sastavljene od elitnih jedinica; one su se borile u Rusiji, gde su upravo bile predale Staljingrad posle
duge, krvave borbe. Veina Nemaca stacioniranih u Francuskoj bili su ili starci, ili golobradi mladii, ili ranjenici koji su bili u stanju da hodaju. Utoliko su, meutim, vie udeli za dokazivanjem. Za
razliku od Francuza, oni bi retko kome progledali kroz prste.

Stariji od one dvojice vojnika, mrav kao le, sa sivim briima, obrati se sad Terezi:
Kuda ste poli?
U selo Lamon. Nosimo namirnice za vas i vae drugove.
Nemaka jedinica kojoj su i ova dvojica pripadala uselila se u zabaeno brdsko selo, isteravi
prethodno itelje. Tek onda su Nemci uvideli koliko je teko snabdevati vojsku na tom poloaju. Tako
se Tereza dosetila da im dostavlja hranu i fino zaradi i jo dobije i dozvolu da ulazi u zonu zabrane kretanja.
Mravi vojnik sumnjiavo je posmatrao mukarce s ranevima na leima. I sve je ovo za nemake vojnike?
Nadam se da jeste odgovori Tereza. Nema ovde gore nikog kome bi se roba mogla prodati.
Ona izvadi pare hartije iz depa. Evo porudbine, potpisao ju je va narednik Ajzentajn.
ovek paljivo proita, pa vrati Terezi papir. A onda pogleda u potporunika Vila Donelija, amerikog avijatiara, inae pravu ljudeskaru. Jel ovaj Francuz?
Lojd gurnu ruku u dep i uhvati pitolj.
Problem je predstavljao izgled begunaca. U ovom delu sveta iveli su Francuzi i panci, ljudi poslovino niskog rasta i tamnije puti. I svi su bili mravi. Lojd i Tereza su odgovarali takvom opisu,
kao i eh i violinistkinja. Ali Britanci su bili svetloputi i svetlokosi, dok su Amerikanci bili dinovi.
Gijom je roen u Normandiji ree Tereza. Znate kako tamo vole taj njihov maslac.
Mlai od dvojce vojnika, bledunjavi momak s naoarama, nasmei se Terezi. Njoj bar nije bilo teko nasmeiti se. Imate li vina? upita on.
Naravno.
Dvojica straara primetno se razvedrie.
Hoete odmah da popijete? ree Tereza.
Onaj stariji uzvrati:
Oedni se na suncu.
Lojd prie jednom poniju, otvori korpu, pa izvadi etiri boce belog vina rusijon, i dade ih straarima. Nemci uzee po dve boce. Najednom, svi su se osmehivali i rukovali. Stariji straar re:
Produite, prijatelji.
I begunci nastavie svojim putem. Lojd zapravo i nije oekivao da e biti nevolje, ali nikad ovek
ne moe da bude siguran, i on oseti olakanje kad su proli pored straarskog mesta.
Do Lamona im je ostalo jo dva sata hoda. Taj zaselak, puka sirotinja nekoliko prostih kua i pokoji prazan tor za ovce nalazio se na obodu male visoravni, gde je upravo bila poela da izbija
mlada, prolena trava. Lojd je alio ljude koji tu ive. Tako su malo imali, a onda im je i to malo oduzeto.
Drutvo je stiglo do seoskog trga, jedva doekavi da poskida raneve s lea. Tad ih okruie nemaki vojnici.
Ovo je najopasniji trenutak, pomisli Lojd.
Narednik Ajzentajn bio je odgovoran za odred od petnaest do dvadeset ljudi. Svi su pomagali u
istovaru namirnica: hleba, kobasica, svee ribe, kondenzovanog mleka, konzervisane hrane. Vojnici
su se radovali zalihama, a i drago im je bilo to vide nova lica. Onako razdragani, pokuali su da zapodenu razgovor sa svojim dobroiniteljima.
Na beguncima je pak bilo da govore to je manje mogue. U tim trenucima mogli su vrlo lako da se
izdaju, omakom. Meu Nemcima je bilo i onih koji su francuski govorili dovoljno dobro da prepoznaju engleski ili ameriki naglasak. ak i oni sa relativno dobrim akcentom, kao to je sluaj bio s
Terezom i Lojdom, mogli su se odati nekom gramatikom grekom. I vie je nego lako bilo rei sur le

table umesto sur la table, ali roeni Francuz takvu greku nikada ne bi napravio.
Da bi to reili, uvek su sa sobom vodili dvojicu pravih Francuza, koji su bili zadueni za takve razgovore. Kad god bi se neki vojnik obratio nekom od begunaca, jedan od tih Francuza bi uskoio i raspriao se.
Tereza je uruila naredniku raun, a onda ga je ovaj dugo proveravao, pre nego to e izbrojati novac.
Napokon su mogli da pou, praznih raneva i lakih srca.
Hodali su tako niz padinu jedno osamsto metara, pre nego to e se podeliti u dve grupe. Tereza je
produila nizbrdo s Francuzima i konjima. Lojd i begunci krenuli su opet uzbrdo.
Nemaki straari na onoj istini verovatno su se u meuvremenu toliko napili da nee ni primetiti
grupicu ljudi koji idu najpre nizbrdo, pa se onda vraaju uzbrdo. Ali sve i ako budu postavljali pitanja, Tereza e im rei da je jedan deo njenih saputnika ostao da odigra partiju karata s vojnicima, te
da e poi i oni za njima, samo malo kasnije. U meuvremenu bi dola nova smena, i Nemci bi izgubili nit.
Lojd je svoju grupu terao da hodaju dva sata, a onda im dao desetominutni odmor. Svi su dobili
boce s vodom i po jedno pakovanje suenih smokava, da se okrepe. Preporueno im je da nita sem
toga i ne nose; Lojd je iz iskustva znao da drage knjige, srebrnina, ukrasi i gramofonske ploe na takvim putovanjima postanu preteki i da zavre u zavejanim jarugama mnogo pre nego to putnici stignu do vrha prevoja.
Teak deo puta bio je pred njima. Od toga asa bivae sve mranije i hladnije, a teren e biti nepristupaniji.
Malo pre nego to e, penjui se, stii u podruje pod snenim pokrivaem, Lojd im ree da napune boce vodom iz bistrog hladnog potoka.
No je pala, a oni su ili dalje. Bilo je opasno dozvoliti ljudima da spavaju; mogli su u snu nasmrt
da se smrznu. Tako umorni, klizali su se i posrtali po sleenom kamenju. Samim tim su napredovali
sporije. Lojd nije smeo da dozvoli da se kolona rastegne; oni zaostali mogli su tako da se izgube, dok
bi oni nepaljivi mogli da zavre u provalijama. On, meutim, do sada jo nikoga nije izgubio.
Mnogi begunci su bili oficiri i upravo u ovakvim okolnostima dogaalo se da se oni suprostave
Lojdu, uputajui se s njim u raspravu kada bi im naredio da nastave bez zastajkivanja. Kako bi imao
vea ovlaenja, Lojd je u meuvremenu unapreen u majora.
Usred noi, kad je moral putnika bio na najnioj taki, Lojd im saopti:
Nalazite se na teritoriji neutralne drave panije!
Oni te rei propratie promuklim klicanjem.
Lojd, istinu govorei, nije znao kuda tano prolazi granica, i uvek bi to saoptenje ostavljao za trenutak kad mu se uini da je saputnicima podstrek najpotrebniji.
ivnuli bi ponovo kad svane. Jo je imalo da se peai, ali je put bar vodio nizbrdo, a od hladnoe
ukoeni udovi poeli bi polako da se otkravljuju.
U zoru su zaobili varoicu sa crkvom na vrhu brda okreenom u bledoutu. Odmah iza varoice,
kraj puta, naioe na veliki ambar. Unutra je bio parkiran zeleni Fordov kamion s ravnom platformom, koja je bila pokrivena prljavom ciradom. Kamion je bio dovoljno veliki da svi stanu u njega.
Za volanom je sedeo kapetan Silva, sredovean Englez panskog porekla koji je saraivao s Lojdom.
Tu je, meutim, na Lojdovo iznenaenje, bio i major Louter, koji je svojevremeno vodio onaj kurs
za obavetajce u Ti Gvinu i, vazda naduven, pridikovao Lojdu ili mu, moda, samo zavideo zbog
druenja s Dejzi.
Lojd je znao da je Louti u meuvremenu rasporeen u Ambasadu Velike Britanije u Madridu, a slu-

tio je da ovaj radi za MI6, tajnu obavetajnu slubu, ali nipoto nije oekivao da e naleteti na njega
tako daleko od prestonice.
Louter je nosio skupo belo flanelsko odelo, izguvano i prljavo. Stajao je pored kamiona i ponaao
se kao da je sve to njegovo.
Odavde ja preuzimam, Vilijamse ree on, pa pogleda u begunce. Koji od vas je Votermil?
To Votermil moglo je da bude i pravo prezime i ifra.
Tajanstveni Englez istupi iz vrste i rukova se s Louterom.
Ja sam major Louter. Vodim vas pravo u Madrid. Okrenuvi se ponovo prema Lojdu, on ree:
Bojim se da ete ti i tvoje drutvo morati da se snaete do najblie eleznike stanice.
ekaj malo ree Lojd. Taj kamion je u vlasnitvu moje organizacije. On ga je, uostalom,
lino nabavio, i to sredstvima dobijenim od MI9, odseka koji se bavio pruanjem pomoi odbeglim
zarobljenicima. A i ofer radi za mene.
ta se tu moe brecnu se Louter. Votermil ima prednost.
Ti iz tajne obavetajne slube uvek misle da imaju prednost. Ne bih se sloio uzvrati Lojd.
Ne vidim ama ba nikakvu prepreku da odemo svi tim kamionom do Barselone, kako je i planirano. A
onda ti Votermila otprati vozom do Madrida.
Nisam te pitao za miljenje, malia. Samo ti postupi kako ti je reeno.
Umea se sada i Votermil, koji razborito ree:
Meni ni najmanje ne bi smetalo da se sa svima ostalima vozim kamionom.
Prepusti to meni, molim te ree mu Louter.
Svi ovi ljudi upravo su peice preli preko Pirineja ree Lojd. Iscrpljeni su.
Onda neka se odmore pre nego to nastave put.
Lojd je vrteo glavom. Bilo bi preopsano. Gradonaelnik one varoi na brdu naklonjen je nama
zato smo, uostalom, i ugovorili sastanak na ovom mestu. Ali tamo dalje, u dolini, drukija se politika
vodi. Gestapovaca ima na sve strane, zna to i sm a i panski policajci veinom su na njihovoj
strani, ne na naoj. Moji ljudi e se nai u ozbiljnoj opasnosti da budu pohapeni jer su ilegalno uli
u zemlju. A ti dobro zna kako je teko izvui ljude iz Frankovih zatvora, makar oni bili i nevini.
Neu da traim vreme raspravljajui se ovde s tobom. Imam vii in od tebe.
Ne, nema.
ta?
Ja sam major. I da me vie nikad nisi nazvao malia, jer ima nos da ti razbijem.
Moj zadatak je neodloan!
Pa to onda nisi doao svojim prevozom!
Zato to nam je jedino ovaj kamion bio na raspolaganju!
Ne, nije vam bio na raspolaganju.
Vil Doneli, krupni Amerikanac, istupi iz kolone.
Ja sam uz majora Vilijamsa otezao je Doneli. On mi je upravo spasao ivot. A vi, majore Louter, ne vredite piljiva boba.
Sad to nije vano odvrati Louter.
Ovde je sve savreno jasno ree Doneli. Kamion je u nadlenosti majora Vilijamsa. Major
Louter hoe kamion, al ne mo da ga dobije. Kraj prie.
Ti se ne meaj upozori ga Louter.
A ja sam, sluajno, potpukovnik, tako da sam po inu iznad obojice.
Ali ovo nije u tvom delokrugu.
Ni u tvom, oigledno odvrati mu Doneli, pa se okrenu prema Lojdu. Hoemo li da poemo?

 Ali ja insistiram! uzviknu Louter, zamuckujui.

Doneli mu okrenu lea. Majore Louter ree zavei, majku mu. I to je nareenje.
Dobro. A sad svi penjite se.
Louter besno pogleda Lojda. Vratiu ti ja za ovo, ti, malo velko kopile ree.

II
Londonske ulice bile su pune utog narcisa onog dana kad su Dejzi i Deko otili na lekarski pregled.
To, da se ide lekaru, bila je Dejzina zamisao. Njoj je, naime, ve bilo preko glave Dekovih optubi da je ona kriva to ne moe da zatrudni. Neprestano ju je poredio sa Mej, enom svog brata Endija, koja je dotad bila rodila troje dece. Mora da neto ne valja sa tobom napadao ju je on.
Jednom sam bila u drugom stanju uzvratila bi mu ona, stresajui se kad se seti koliko ju je pobaaj boleo; a onda bi se prisetila i kako je Lojd brinuo o njoj, te bi je opet proeo bol, samo drugaiji.
Otada je moglo neto da ti se desi, te da bude neplodna.
Moglo je i tebi da se desi.
Kako to misli?
Moda s tobom neto nije kako treba.
Ne priaj kojeta.
Da ti ja neto lepo predloim. Na pamet joj pade da u tom trenutku pribegava pregovorima, kao
to bi, na njenom mestu, verovatno uinio i njen otac Lav. Ii u na pregled, pod uslovom da ide i
ti.
To ga je iznenadilo. Isprva je oklevao, a onda ree:
Vai. Ti idi prva. Ako budu rekli da je s tobom sve u redu, ii u i ja.
Ne ree Dejzi. Idi ti prvi.
Zato?
Zato to ne verujem da e odrati obeanje.
U redu, onda, idemo zajedno.
Dejzi ni sama nije bila naisto ta e joj sve to. Deka nije volela ve dugo ga nije volela. Bila
je zaljubljena u Lojda Vilijamsa, koji je jo bio u paniji, na zadatku o kome nije smeo gotovo nita
da kae. Ali za Deka je bila udata. On ju je varao, naravno, i to s mnogim enama. No i ona je poinila preljubu, iako je to bilo samo s jednim ovekom. Stoga nije imala moralno uporite, te je bila
potpuno paralisana. Smatrala je, jednostavno, da e obavivi svoju supruniku dunost moda
uspeti da povrati bar malo samopotovanja.
Lekarska ordinacija nalazila se u Ulici Harli, nedaleko od njihove kue, mada u skromnijoj etvrti.
Pregled ni najmanje nije prijao Dejzi. Lekar je, kao prvo, bio mukarac, a i negodovao je to je zakasnila deset minuta. Postavio joj je mnotvo pitanja o optem zdravstvenom stanju, menstrualnim ciklusima i onome to je on nazivao odnosima s muem, a da pritom nije ni gledao u nju, ve samo
hvatao beleke penkalom. A onda je u vaginu poeo da joj gura raznorazne hladne metalne instrumente. Radim ovo svakoga dana, to znai da nema razloga za brigu rekao je on, a onda joj se nasmeio tako da je bila uverena da razloga za brigu ipak ima.
Kad je izala iz ordinacije, bila je ve spremna da joj Deko kae kako odbija da ispuni svoj deo
pogodbe i pregleda se. Nije mu se ba mililo, videlo se to, ali je ipak uao kod lekara.
Dok ga je ekala, Dejzi je ponovo itala pismo koje je dobila od svog polubrata Grega. On je u
meuvremenu saznao da ima dete, plod ljubavne veze koju je kao petnaestogodinjak imao s jednom

crnkinjom. Dejzi se iznenadaila to je enskaro Greg silno uzbuen zbog svog sina i to mu je stalo
da bude deo detetovog ivota, makar i kao ika, ako ne u svojstvu oca. Jo se vie iznenadila na vest
da je i Lav upoznao dete i potom izjavio da je mali pametan.
Eto ironije, pomisli ona; Greg, koji nikada nije govorio da bi eleo da postane otac, ima sina, a
Deko nikako da dobije dete, iako to arko eli.
Sat vremena je prolo pre no to Deko izae iz ordinacije. Lekar je obeao da e im rezultate izdati kroz nedelju dana. Bilo je podne kad su otili.
Posle ovoga moram neto da popijem ree Deko.
I ja ree Dejzi.
Pogledali su niz ulicu bile su to sve identine kue u nizu.
Pa ovo je pustara, majku mu. Nema paba na vidiku.
Neu u pab ree Dejzi. Pije mi se martini, a u pabovima ne znaju da ga pripreme. Govorila
je iz linog iskustva. U Kraljevoj glavi u elsiju jednom je poruila suvi martini, a oni su joj posluili au ogavno toplog vermuta. Vodi me, molim te, u hotel Kleridis. Samo pet minuta hoda odavde.
E, to ti je ve stvarno dobra ideja.
Bar hotela Kleridis bio je pun ljudi koje su poznavali. U skladu sa merama tednje, u restoranima
su mogle da se dobiju samo odreene namirnice, ali ovi iz Kleridisa su bili pronali rupu u zakonu:
kako nije bilo ogranienja u vezi s besplatnim davanjem hrane, kod njih je zakuska bila dabe, s tim
to su zadrali uobiajeno paprene cene pia.
Dejzi i Deko su sedeli u toj raskoi u art deko stilu i pijuckali besprekorno smukane koktele.
Dejzi se ve oseala malo bolje.
Lekar me je pitao jesam li preleao zauke ree Deko.
Pa jesi. Bila je to uglavnom deja bolest, ali Deko ju je zakaio tek nedavno, pre nekoliko godina. Nakratko je bio rasporeen u jedan vikarijat u Istonoj Angliji, i tamo ih je dobio od vikarova
tri sinia. Bilo je vrlo bolno.
Je li rekao zato? upita ga Dejzi.
Nije. Zna kakvi su lekari. Nikad nita nee da ti kau.
Dejzi tog asa postade svesna da nije vie onako bezbrina kakva je nekad bila. Ranije joj ne bi ni
palo na pamet da o svom braku razmilja na taj nain. Oduvek joj se sviala reenica koju Skarlet
OHara izgovara u Prohujalo s vihorom: Misliu o tome sutra. Nije vie bilo tako. Moda je to
znak odrastanja.
Deko je upravo naruivao drugi koktel kad Dejzi pogleda ka vratima i ugleda kako markiz od Loutera ulazi u izguvanoj i prljavoj uniformi.
Louter se nije dopadao Dejzi. Kad je naslutio da ima neega izmeu nje i Lojda, prema njoj se odnosio s nekom ljigavom prisnou, kao da dele tajnu koja ih ini izrazito bliskima.
Priao je i, nezvan, seo za njihov sto, pri emu mu pepeo od cigare pade na utomrke pantalone, a
onda porui koktel menhetn.
Dejzi je istog asa znala da ovo nee izai na dobro. Bilo je u njegovom pogledu neke zlurade naslade koja se nikako nije mogla objasniti tek radosnim iekivanjem dobrog koktela.
Nisam te, Louti, video jedno godinu dana ree Deko. Gde si bio?
U Madridu odgovori Louti. Ne mogu mnogo da priam. Jezik za zube, zna. A ti?
Mnogo vremena provodim obuavajui pilote, s tim to sam i sm u poslednje vreme imao nekoliko letova, sad kad pojaano bombardujemo Nemaku.
Tako treba, bogami. Da pokusaju Nemci kau koju su sami zakuvali.

 Moda si u pravu, ali svata se pria meu pilotima.

Stvarno? A zato?
Zato to su sve te gluposti o vojnim ciljevima totalna budalatina. Nema nikakve svrhe da se
bombarduju nemake fabrike kad e ih oni ionako ponovo sagraditi. Zato mi gaamo gusto naseljena
podruja gde ive radnici. Radnike ve tako brzo ne mogu da zamene.
Louter je bio zaprepaen. To bi znailo da je naa politika ubijanje civila.
Tano tako.
Ali vlada nas uverava da...
Vlada lae na to e Deko. I posade bombardera znaju to. Mnoge boli briga za to, naravno,
ali neki se zbog toga loe oseaju. Oni smatraju da, ako postupamo ispravno, to treba tako i rei; ali
ako inimo neto to ne valja, onda bi trebalo da prestanemo.
Nelagoda je skolila Loutera. Nije nam pametno da o tome ovde razgovaramo.
Verovatno si u pravu ree Deko.
Stie i druga tura koktela. Louter se okrenu prema Dejzi.
A ta bi sa enicom? upita. I ti bi, svakako, morala da se ukljui u ratne napore. Ako je verovati poslovici, lako se avo dokopa due dokonoga.
Dejzi odgovori hladno, drei se injenica. Sada kad je Blic zavren, vie im nisu potrebne ene
koje e voziti kola hitne pomoi, i zato ja radim za ameriki Crveni krst. Kancelarija nam je u Pal
Malu. Dajemo sve od sebe da pomognemo amerikim vojnicima koji su ovde rasporeeni.
Usamljenim mukarcima koji ude za malo enskog drutva, a?
Veinom eznu za kuom. Raduju se kad uju ameriki naglasak.
Louti se keserio. Siguran sam da si ti odlina uteiteljka.
Dajem sve od sebe.
Ne sumnjam u to.
ekaj malo, Louti ree Deko da nisi ti to malice popio? Jer ti nikako ne valja ta pria,
zna.
Louterovo lice postade prkosno. Ma daj, Deko, nemoj mi rei da nita ne zna. ta ti je, jesi li
slep?
Vodi me kui, Deko, molim te ree Dejzi.
Deko nije obraao panju na nju, ve se obrati Louteru. ta hoe da kae, avo da te nosi?
Pitaj je za Lojda Vilijamsa.
Ko je sad, majku mu, taj Lojd Vilijams? upita Deko.
Idem kui sama ako ti nee da me vodi ree Dejzi.
Poznaje li ti nekog Lojda Vilijamsa, Dejzi?
On ti je brat, pomisli Dejzi, i obuze je silan poriv da otkrije tajnu, da mu zabiberi; ali odolela je
iskuenju.
Poznaje ga ti ree ona. Zajedno ste bili na Kembridu. On nas je, ima tome ve mnogo godina, vodio u onaj mjuzikhol u Ist Endu.
A! ree Deko, setivi se. A onda, zaintrigiran, ree Louteru:
On?
Teko je bilo Deku da u nekome kao to je Lojd prepozna suparnika. S nevericom koja je rasla iz
trena u tren, on dodade:
ovek koji ni odeu ne moe sebi da priuti?
Pre tri godine bio je na obuci za obavetajce koji sam drao u Ti Gvinu, onda kad je Dejzi stanovala tamo ree Louter. Ti si za to vreme, seam se, je li, rizikovao ivot na nebu iznad Francuske

u hoker hurikejnu. Ona je za to vreme oijukala s tim velkim licemerom i to u tvojoj porodinoj
kui!
Deko se ve bio zajapurio. Ako sve ovo izmilja, Louti, bog mi je svedok, razbiu te.
Pitaj enu! ree Louter samouvereno se osmehujui.
Deko se okrenu prema Dejzi.
Ona s Lojdom nije spavla u Ti Gvinu. Spavala je s njim kasnije, u Lojdovom krevetu, u kui njegove majke, za vreme Blica. Ali nije mogla to da objanjava Deku pred Louterom, a sem toga, to je
ve bilo sitniarenje. Optuba za preljubu bila je osnovana i ona to nee poricati. Tajna je otkrivena.
Dejzi je sad jo jedina elja bila da sauva kakav-takav privid dostojanstva.
Kazau ti sve to eli, Deko ree ona ali ne pred ovim zlobnim ljigavcem.
Deko, u udu, povisi glas:
A ti, dakle, ne porie?
Ljudi za susednim stolom se okrenue, inilo se da im je neprijatno, a onda se vratie piu.
Dejzi sad i sama povisi ton. Neu dozvoliti da me unakrsno ispituje u baru hotela Kleridis.
Priznaje, znai?! povika on.
U baru zavlada muk.
Dejzi ustade. Niti u ta priznati niti u ta porei na ovom mestu. Sve u ti kazati u etiri oka,
kod kue, jer to je mesto gde civilizovani suprunici razgovaraju o ovakvim stvarima.
Boe mili, pa ti si to uradila, spavala si s njim! grmeo je Deko.
ak i konobari prestadoe da rade, i sad su stajali kao ukopani, pratei svau.
Dejzi se zaputi ka vratima.
Droljo! vikao je Deko.
Dejzi nije htela da dozvoli da njegova bude poslednja. Okrenula se.
A ti drolje dobro poznaje, naravno. I sama sam bila zle sree pa sam upoznala dve tvoje drolje,
sea se? Ona se osvrnu oko sebe. Douni i Perl ree ona prezrivo. Koliko li bi ena zamurilo na to?
I ona ode pre nego to je stigao da joj odgovori.
Ula je u taksi koji je ekao napolju. Tek to su poli, ona vide Deka kako izlazi iz hotela i juri ka
drugom taksiju koji je ekao na parkiralitu.
Ona dade taksisti adresu.
Na izvestan nain, osetila je olakanje to je istina izala na videlo. No, s druge strane, bila je i
neopisivo tuna. Doao je kraj, i ona je znala to.
Kua je bila udaljena svega etiristo metara. im su stigli, sustie ih taksi u kojem se vozio Deko.
Ona ue u predsoblje, on za njom.
Ne, nee moi da ostane da ivi s njim, i to joj je bilo jasno. Gotovo je. Nikada vie nee moi s
njim da deli ni postelju ni krov nad glavom.
Donesite mi kofer, molim vas obrati se ona sobaru.
Odmah, miledi.
Osvrtala se oko sebe. Bee to prava gradska kua iz osamnaestog veka, savrenih proporcija, sa
otmenim zavojitim stepenitem, ali njoj nije bilo ao to e je uskoro napustiti.
Kud si pola? upita Deko.
U hotel, valjda. U Kleridis verovatno neu.
Da se sastane s ljubavnikom!
Ne, on je u inostranstvu. Ali, da, volim ga. ao mi je, Deko. Nema prava da me osuuje tvoji prestupi gori su od mojih premda ja samu sebe osuujem.

 Tako znai ree on. Razveu se od tebe.

Dugo je ekala te rei. Sada su izreene i svemu je doao kraj. Toga asa poinje njen novi ivot.
Ona uzdahnu. Bogu hvala ree.

III
Dejzi je iznajmila stan na Pikadiliju. Imao je prostrano kupatilo u amerikom stilu, sa tu-kabinom.
Bila su tu i dva zasebna nunika, jedan za goste smean luksuz u oima veine Engleza.
Sva srea te novac Dejzi nije predstavljao nikakav problem. Deda Vjalov joj je ostavio itavo bogatstvo, a Dejzi je svojim novcem raspolagala jo otkako je navrila dvadeset jednu godinu. Cela nasleena suma bila je u amerikim dolarima.
Nov nametaj teko je bilo kupiti, pa se opredelila za antikvarni, kojeg je bilo u izobilju, i to po niskim cenama. Veseo, mladalaki duh u prostor su unele moderne slike koje je zakaila po zidovima.
Unajmila je jednu pralju, postariju enu, i mladu devojku da odrava stan. Ubrzo je uvidela da s lakoom vodi domainstvo i bez sobara ili kuvara, naroito to vie ne mora da ugaa muu.
Posluga iz kue u Mejferu popakovala je njenu odeu i poslala joj je u velikom kamionetu. Dejzi i
pralja provele su itavo popodne otvarajui kutije i uredno razvrstavajui odeu.
Bila je u isti mah poniena i osloboena. Sve u svemu, imala je utisak da je dobro prola. Ona jeste odbaena, ali ta rana e s vremenom zaceliti, a bitno je da se Deka zanavek oslobodila.
Posle nedelju dana se upitala kakvi li su rezultati onog lekarskog pregleda. Lekar e ih, svakako,
saoptiti Deku, kao suprugu. Ona nita nije elela da ga pita, a ionako joj vie nije ni bilo vano, pa
sve to prepusti zaboravu.
Uivala je u ureivanju novog doma. Nekoliko sedmica bila je zaokupljena time te nije imala vremena da se drui s ljudima. Kad je namestila stan, odluila je da se vidi sa svim prijateljima koje je
tako dugo zanemarivala.
U Londonu je imala mnogo prijatelja. Tu je ivela ve punih sedam godina. Prethodne etiri godine
Deko je vie odsustvovao nego to je bio kod kue, tako da je na zabave i balove odlazila sama.
Prema tome, to to je sada bez mua, razmiljala je, i nee predstavljati neku veliku razliku u njenom
ivotu. Nema nikakve sumnje da e Ficherbertovi precrtati njeno ime s lista zvanica, ali nisu ni oni
jedini u Londonu.
Nakupovala je sanduke viskija, dina i ampanja, prevrnuvi ceo London ne bi li pronala ono malo robe to se moglo nai zakonitim putem, da bi ostalo nabavila ispod ita. A onda je poslala pozivnice, da okupi drutvo kako bi proslavili njeno useljenje.
Odgovori su stigli zloslutno brzo. Svi su odbili poziv.
Sva u suzama, telefonirala je Evi Marej.
Zato niko nee da doe kod mene na zabavu? zavapi Dejzi.
Deset minuta kasnije Eva joj je pokucala na vrata.
Stigla je sa svoje troje dece i dadiljom. Dejmiju je bilo est, Ani etiri godine, a mala Karen imala je dve.
Poto je Evi pokazala stan, Dejzi naloi slukinji da napravi aj. Dejmi je sofu pretvorio u tenk, a
sestre su bile posada.
Govorei engleski s primesama nemakog, amerikog i kotskog, Eva joj ree:
Dejzi, duo, nije ti ovo Rim.
Znam. Sigurno si se udobno smestila?
Eva je opet bila trudna. Ne bi ti smetalo da podignem noge?

 Naravno da ne bi. Dejzi joj prinese jastue.

Londonsko drutvo dri do ugleda produi Eva. Nemoj misliti da ja to odobravam. esto sam
i sama izbacivana iz tog drutva, a i sirotog Dimija s vremena na vreme ikaniraju to se oenio polu-Jevrejkom iz Nemake.
Strano.
Nikome to ne bih poelela, ma ta bilo posredi.
Ponekad mrzim Britance.
A zaboravlja pritom kakvi su Amerikanci. Zar se ne sea kad si mi priala da su sve one devojke tamo u Bafalu obini snobovi?
Dejzi se nasmeja. Kako mi sad sve to izgleda daleko.
Ti si ostavila mua ree Eva. I uinila si to na neizrecivo spektakularan nain, vreajui ga
usred bara hotela Kleridis.
A pre toga sam popila samo jedan martini!
Eva se nasmei. Uh, to nisam bila tamo!
A ja bih, bogme, volela da ja nisam bila.
Nema potrebe da ti kaem kako celo londonsko visoko drutvo poslednje tri nedelje gotovo samo
o tome pria.
Trebalo je, oigledno, da naslutim da e tako biti.
E sad, kad bi se neko, bilo ko, pojavio na zabavi koju ti prireuje, gledali bi ga kao da odobrava preljubu i razvod. Pa evo, ak i ja ne bih volela da moja svekrva sazna da sam dolazila ovamo i
popila aj s tobom.
Ali to stvarno nije poteno Deko je mene prvi prevario!
A ti si mislila da su ene ravnopravne?
Dejzi se tad priseti da Evu more mnogo vee brige od puke snobovtine. Njeni su jo bili u nacistikoj Nemakoj. Fric se raspitivao preko vajcarske ambasade, i saznao da je njen otac, lekar, prebaen u koncentracioni logor, a da je njenog brata, graditelja violina, prebila policija i pritom mu
slomila ruke.
Kad pomislim samo na nevolje koje su tebe snale, stidim se to ti se ovako jadam ree Dejzi.
Nemoj da se stidi. Otkai zabavu.
Dejzi je poslua.
Ali zbog toga se bedno oseala. Preko dana je radila u Crvenom krstu, i to joj je ispunjavalo vreme, ali uvee ne bi imala kuda i nije znala ta e sa sobom. Dvaput nedeljno ila je u bioskop. Pokuala je da ita Mobija Dika, ali joj je bilo dosadno. Jedne nedelje otila je u crkvu. Poto je Renova
Crkva Svetog Jakova,31 koja se nalazila prekoputa njene zgrade na Pikadiliju, stradala u bombardovanju, otila je do Crkve Svetog Martina u Fildsu. Deka tamo nije bilo, ali Fic i Bea su doli, te je
Dejzi misu provela gledajui Ficu u zatiljak, razmiljajui o tome kako ju je, eto, zadesilo da se zaljubi u dvojicu njegovih sinova. Deko je liio na majku, dok je od oca nasledio tvrdokornost i sebinost. Lojd je pak bio naoit na Fica, a pritom imao Etelino veliko srce. Zato li joj je trebalo toliko
vremena da sve to uvidi, pitala se Dejzi.
Crkva je bila puna ljudi koje je Dejzi poznavala, a posle mise niko od njih nije joj se obratio. Bila
je usamljena i gotovo bez igde ikoga u stranoj zemlji, usred rata.
Jedne veeri taksijem se odvezla do Aldgejta i pokucala na vrata Lekvitovih. Kad joj je Etel otvorila, Dejzi ree:
Dola sam da zaprosim vaeg sina.
Etel se na to nasmeja onim svojim zvonkim smehom i zagrli je.

Dejzi je ponela i poklon, ameriku unku u konzervi koju je dobila od jednog navigatora, pripadnika USAF-a.32 Takve stvari bile su pravi luksuz za britanske porodice, koje su ivele od sledovanja.
Ona sede u kuhinju sa Etel i Bernijem, a onda su sluali muziku za ples s radija. Svi su zajedno otpevali Flanaganovu i Alenovu pesmu Underneath the Arches.
Bad Flanagan je roen ovde, u Ist Endu ree Berni ponosito. Pravo ime mu je Haim Ruben
Vajntrop.
Lekvitovi su bili oduevljeni Beveridovim izvetajem, vladinim slubenim dokumentom koji je
postao pravi bestseler. Napisan po nalogu jednog premijera konzervativca, i to iz pera jednog liberalnog ekonomiste ree Berni a ipak se zalae za ono to je oduvek traila Laburistika partija! U
politici zna da si najbolji kad protivnici ponu da ti kradu ideje.33
Sutina je u tome da svi radno sposobni treba da plaaju nedeljne premije na ime osiguranja, kako bi kasnije mogli da se poslue novcem iz tog fonda ako se razbole, ostanu bez posla, odu u penziju
ili obudove ree Etel.
Predlog je jednostavan, ali e zato potpuno preobraziti nau zemlju poletno e Berni. Tako
niko vie nee biti bez igde iega.
A vlada, jel prihvatila? upita Dejzi.
Nije ree Etel. Klem Atli vri jak pritisak na erila, ali eril nee da odobri izvetaj. Ministarstvo finansija smatra da bi to bilo preskupo.
Moraemo najpre da dobijemo izbore na to e Berni pa tek onda da to primenimo u praksi.
Ue uto Mili, Etelina i Bernijeva ki. Ne mogu da se zadravam ree ona. Ejbi e da pripazi
decu jedno pola sata.
Mili je ostala bez posla ene vie nisu kupovale skupe haljine, sve i ako su mogle da ih priute
ali je, sreom, posao njenog mua s koom cvetao. Dobili su dve bebice, Leni i Pami.
Pio se kakao, a neko zapodenu razgovor o mladiu koga su svi oboavali. Imali su vrlo malo novosti od Lojda. Na est do osam meseci Etel bi primila pismo, napisano na papiru s memorandumom
britanske ambasade u Madridu, iz kojeg bi saznala da je Lojd iv i zdrav te da se bori protiv faizma.
U meuvremenu je, inae, unapreen u majora. Dejzi nije poslao nijedno pismo, iz straha da bi ono
moglo pasti Deku u ruke, ali sada je, to se toga tie, slobodno mogao da pie. Dejzi dade Etel adresu novog stana pa i sama zapisa Lojdovu adresu odnosno broj potanskog faha britanskih oruanih
snaga.
Predstavu nisu imali kada bi Lojd mogao da doe kui na odsustvo.
Dejzi im je priala o svom polubratu Gregu i njegovom sinu Dordiju. Znala je da su Lekvitovi
poslednji koji e zauzeti kritiki stav te da e se obradovati takvim vestima. Priala im je i o tome ta
je zadesilo Evinu porodicu u Berlinu. Berni je bio Jevrejin, i suze mu navree na oi dok je sluao o
Rudijevim slomljenim akama.
Trebalo je da se bore protiv tih gadova faista na ulici, dok su jo imali izgleda ree on. Mi
smo tako uradili.
Jo imam oiljke na leima ree Mili od onog dana kad su nas policajci nagurali uz izloge
kod Gardinera pa su popucala stakla. Nekada sam se tih oiljaka stidela, ni Ejbiju nisam dala da mi
vidi lea prvih est mesedci braka, ali onda mi je on rekao da je zbog njih ponosan na mene.
Ta tua u Ulici Kejbl nije bila nimalo bezazlena ree Berni. Ali stali smo na kraj tim njihovim prokletim budalatinama. On skide naoare i maramicom obrisa oi.
Etel ga obgrli oko ramena. Ja sam ljudima govorila da ostanu kod kue toga dana dodade ona.
Ti si bio u pravu, ja nisam.
On se alosno osmehnu. Retko tako biva.

 Ali onda je usvojen Zakon o javnom redu i miru, odmah posle nemira u Ulici Kejbl, i tako je stavljena taka na istoriju faizma u Britaniji objasni Etel. Parlament je zabranio noenje partijskih
uniformi na javnim mestima. To ih je dokusurilo. im nisu mogli da se epure u svojim crnim kouljama, od njih vie nita nije ostalo. Konzervativci su doneli taj zakon za to im, poteno, skidam kapu.
Lekvitovi su, kao odvajkada politiki angaovana porodica, ve smiljali reforme koje e u posleratnoj Britaniji sprovesti Laburistika partija. Njihov voa, tihi i briljantni Klement Atli, trenutno je
bio na funkciji zamenika premijera erila, dok je sindikalni junak Erni Bevin obavljao dunost ministra rada. Dejzi je bila uzbuena njihovom vizijom budunosti.
Mili je otila, pa i Berni ode na spavanje. Kad ostadoe same, Etel se obrati Dejzi:
Stvarno eli da se uda za mog Lojda?
Vie od svega na svetu. ta mislite, hoe li to ii?
Mislim da hoe. to ne bi ilo?
Zato to dolazimo iz tako razliitih porodica. Vi ste svi tako plemeniti. ivite da biste sluili zajednici.
Svi, osim nae Mili. Ona ti je vie kao Bernijev roeni brat htela bi da pravi pare.
Pa i ona, ipak, ima oiljke na leima iz Ulice Kejbl.
Istina.
Lojd je kao vi. Politiki rad nije tek neka dodatna aktivnost za njega, kao neki hobi to je smo
sredite njegovog ivota. A ja sam sebina bogataica.
Mislim da postoje dve vrste braka ree Etel pa nastavi zamiljeno: Jedna vrsta je partnerstvo
koje godi obema stranama, gde dvoje ljudi dele iste nade i strahove, zajedniki podiu decu, i uvek
su tu da utee jedno drugo, da se ispomognu. Dejzi je odmah shvatila da Etel pria o sebi i Berniju.
Druga vrsta je ona gde vladaju divlja strast, ludilo, radost i seks, i to verovatno s nekim ko ti ni po
emu ne odgovara, moda s nekim koga, inae, ne potuje i ko ti se i ne svia. Sada joj je na pameti bila njena veza sa Ficom, Dejzi je bila sigurna u to. Ona zadra dah; znala je da joj Etel sad govori sutu istinu.
Meni se posreilo imala sam i jedno i drugo produi Etel. I evo ta bih ti posavetovala.
Ukoliko ti se posrei da doivi tu ludu ljubav, zgrabi je obema rukama, a posledice nek se nose doavola.
Opa! uzviknu Dejzi.
Otila je nekoliko minuta kasnije. Bila je polaskana to joj je Etel omoguila da naas zaviri u njenu duu. Ali kad se vratila u svoj prazan stan, obuze je potitenost. Napravila je sebi koktel, a onda
ga prosula. Stavila je ajnik, pa ga uklonila s vatre. Radio je utihnuo sm. Leala je u hladnoj postelji
i poelela da je Lojd tu kraj nje.
Poredila je Lojdovu porodicu sa svojom. I jedna i druge imale su burnu prolost, ali je Etel uspela
da izgradi snanu, solidarnu porodicu, iako za to naoko nije imala najbolju grau, to Dejzina majka
nije bila kadra mada je za to vie bio kriv Lav nego sama Olga. Etel je bila izvanredna ena, i Lojd
je nasledio mnoge njene vrline.
Gde li je on sada, i ta li radi? Kakav god bio odgovor na to pitanje, izvesno je da je u opasnosti.
ta ako mu u ovom trenutku, tamo negde u tuini, ivot visi o koncu, i to ba sada kad ona konano
moe da ga voli bez zadrke i, eventualno, da se uda za njega? ta e ona ako on pogine? Tada bi i
njenom ivotu doao kraj, oseala je to Dejzi; ostala bi sama, bez mua, bez ljubavnika, bez prijatelja, bez domovine. U ranim jutarnjim asovima, uplakanog lica, konano je utonula u san.
Sutradan je spavala dokasno. U podne je sedela u svojoj maloj trpezariji i pila kafu, ogrnuta crnim
svilenim ogrtaem, kad njena petnaestogodinja sobarica ue i ree:

 Doao je major Vilijams, miledi.

ta?! vrisnu Dejzi. Nemogue!
A onda se on pojavio na vratima, s torbom prebaenom preko ramena.
Izgledao je umorno, danima se nije brijao, a po svemu sudei, spavao je u uniformi.
Ona ga zagrli i poe da mu ljubi ekinjave obraze. Uzvratio joj je poljubac, premda donekle sputan
osmehom koji mu nikako nije silazio s lica. Mora da zaudaram ree on izmeu poljubaca. Nedelju dana se nisam presvlaio.
Bazdi k fabrika sira odvrati ona. Svia mi se to. Ona ga odvue u spavau sobu i poe da
ga skida.
Idem na brzinu da se istuiram ree on.
Ne ree Dejzi, pa ga gurnu na krevet. Mnogo mi se uri.
arko je udela za njim. A, istinu govorei, uivala je u tom jakom mirisu. Moglo bi se oekivati
da e je zadah odbiti, ali on je zapravo potpuno suprotno delovao na nju. Bio je to on, ovek za kojeg
je strahovala da je poginuo, i sada joj je njegov miris ispunio nozdrve i plua. Dolo joj je bilo da
zaplae od sree.
Da mu skine pantalone, morala bi prethodno da mu izuje izme, a kako je primetila da bi to bilo
komplikovano, digla je ruke od te zamisli i jednostavno mu otkopala lic. Zbacila je sa sebe crni
svileni ogrta i pridigla spavaicu do struka, sve vreme s radosnom poudom gledajui u njegov ud,
koji je trao iz grubog utomrkog sukna. A onda ga je opkoraila, i samo se spustila pa se nagnula i
poljubila ga.
O, boe ree ona. Ne mogu ti opisati koliko sam eznula za tobom.
Leala je tako na njemu i nije se mnogo pomerala, neprestano ga ljubei. On joj je dlanovima obujmio lice i gledao je netremice u oi. Jel se ovo stvarno deava? upitao ju je. Nije valjda samo
jo jedan lep san?
Stvarno se deava odgovori ona.
Dobro. ao bi mi bilo da se probudim.
Ja bih volela ovako da ostanem zauvek.
Dobra zamisao, ali ja bih uskoro morao da se mrdnem. I on poe da se pomera ispod nje.
Ako mi to bude radio, ima da svrim ree ona.
Pa svri.
Posle toga su dugo leali na krevetu i razgovarali.
Dobio je dve nedelje odsustva. Preseli se kod mene predloi mu ona. Moe svaki dan da
odlazi kod svojih, ali nou hou da bude moj.
Ne bih eleo da ti kvarim ugled.
Ve je uniten. Londonsko drutvo me je odbacilo.
uo sam. Kad je telefonirao Etel sa stanice Vaterlo, ona mu je ispriala da su se Dejzi i Deko
rastavili i dala mu njenu novu adresu.
Moramo da se postaramo za kontracepciju ree on. Nabaviu gumice. A moda bi i tebi mogli da stave onu spravu. ta misli?
Ti bi da se obezbedi da ja ne zatrudnim? upita ona.
Bilo je tunog prizvuka u njenom glasu, i sama je to opazila, a ni njemu nije promaklo.
Nemoj pogreno da me shvati ree Lojd, pa se podie na lakat. Ja sam vanbrano dete. Priali su mi kojekakve lai o tome ko mi je otac, a kad sam saznao istinu, bio je to ok za mene. Glas
mu je podrhtavao od uzbuenja. Nikada ne bih svojoj deci priredio tako neto. Nikad.
Neemo morati da ih laemo.

 A ta emo im rei: da nismo venani? Da si ti, u stvari, udata za drugoga?

Ne vidim zato ne bismo tako rekli.
Pomisli samo kako bi ih zadirkivali u koli.
Nije uspeo da je ubedi, jer je on oigledno to isuvie ozbiljno shvatio. I ta e sad? upita ga
ona.
Ja elim da imamo decu. Ali ne dok se ne venamo. Nas dvoje.
Razumem ja to ree ona. Dakle...
Moramo da ekamo.
Mukarci sporo shvataju nagovetaje. Nisam ti ja neka tamo bogzna kakva tradicionalistkinja
ree ona. Ali, s druge strane, ima neto to
Lojd konano shvati na ta ona cilja. O! Vai. Trenutak samo. On kleknu pored kreveta. Dejzi,
duo...
Ona prasnu u smeh. Komino je izgledao tako u unifomi, s klonulim udom to visi iz lica. Mogu
li da te fotografiem? upita ona.
On obori pogled i uvide na ta ona misli. Uh, izvini.
Ne da se nisi usudio da ga skloni! Ostani tako i kai ono to si hteo.
Lojd se nasmei. Dejzi, duo, hoe li da se uda za mene?
Nego ta! ree ona.
I legoe ponovo, zagrljeni.
Ubrzo i taj njegov vonj izgubi dra novine. Zajedno odoe pod tu. Nasapunala ga je celog, radosno se prepustivi uivanju u njegovoj nelagodi dok mu je prala najintimnije delove tela. Stavila mu
je ampon na kosu i etkom mu istrljala prljava stopala.
Kad se okupao, zatraio je da on nasapuna nju, ali tek je bio stigao do dojki, a ve su morali ponovo da vode ljubav. Obavili su to stojeki, u tu-kabini, dok im se topla voda slivala niz telo. Oito je
istog asa bio zaboravio na malopre iskazanu odbojnost prema vanbranoj trudnoi, a njoj, s druge
strane, to ni najmanje nije smetalo.
Posle toga je stao pred ogledalo, da se obrije. Ona se umotala u veliki pekir i sela na poklopac
klozetske olje i gledala ga.
Koliko ti vremena treba da se razvede? upita je on.
Ne znam. Bolje da o tome porazgovaram s Dekom.
Samo nemoj danas. Danas te hou samo za sebe.
A kad e se videti s roditeljima?
Sutra, moda.
Onda u ja za to vreme otii do Deka. Hou da zavrim s tim to pre.
Dobro ree on. Onda smo se dogovorili.

IV
Dejzi se oseala udno dok je ulazila u kuu gde je nekada ivela s Dekom. Pre mesec dana to je bio
njen dom. Dolazila je i odlazila kad je htela, i ulazila u bilo koju odaju a da prethodno ni od koga nije
morala da trai dozvolu. Posluga bi, bez pitanja, izala u susret svakom njenom zahtevu. A sada je u
istoj toj kui bila strankinja. Nije skinula eir i rukavice. Sledila je starog sobara, koji ju je odveo
do dnevne sobe.
Deko nije hteo da se rukuje s njom, niti ju je poljubio u obraz. Bio je ispunjen pravednikom gorinom.

 Nisam jo angaovala advokata ree Dejzi dok je sedala. Htela sam najpre da nasamo porazgovaramo. Nadam se da emo ovo obaviti bez mrnje. Na kraju krajeva, nemamo dece pa nemamo
oko koga ni da se otimamo, a i oboje imamo mnogo novca.
Ti si me izdala! ree on.
Dejzi uzdahnu. Oigledno nee sve tei onako kako se ona nadala. Oboje smo poinili preljubu.
Ti prvi ree ona.
Ja sam ponien. Svi u Londonu znaju!
Pa zar nisam pokuala da te spreim da napravi budalu od sebe u Kleridisu? Ali bio si sav zaokupljen milju kako e ti mene da ponizi! Nadam se da si posle toga razbucao onu gnusobu od
markiza.
Kako da ga razbucam? Uinio mi je uslugu.
Veu bi ti uslugu uinio da ti je to tiho saoptio u klubu.
Ne ide mi u glavu kako si mogla da padne na jednog takvog bednog neotesanca kao to je Vilijams. Saznao sam, inae, poneto o njemu. Njegova majka je radila kao sobarica!
Nijedna na mene nije tako delovala.
Nadam se da ti je jasno da se ne zna ko mu je otac.
Ironino, zaista, da ironinije ne moe biti, pomisli Dejzi. Ja znam ko mu je otac ree ona.
Ko?
Sigurno neu tebi da kaem.
Eto ti ga sad.
Ovako nikud neemo stii, zar ne?
Neemo.
Moda bi trebalo da unajmim advokata, pa da ti on lepo napie pismo. Ona ustade. Nekada
sam te volela, Deko ree ona tuno. Bilo mi je zabavno s tobom. ao mi je to ti nisam bila dovoljna. elim ti sreu. I nadam se da e se oeniti nekom koja ti vie odgovara te da e ti roditi mnogo sinova. Ako bude tako, bie mi drago zbog tebe.
Pa, nee biti ree on.
Ona se ve bila okrenula prema vratima, ali sad pogleda opet u njega. Kako to misli?
Stigao mi je izvetaj od onog lekara kod kojeg smo ili.
Dejzi je bila potpuno zaboravila na taj pregled. Smatrala je da sve to vie i nema nikakvog smisla,
budui da su se razili. I, ta kae lekar?
Tebi nije nita moe da raa decu kao kolaie. Ali ja ne mogu da budem otac. Zauke kod
odraslih mukaraca ponekad uzrokuju neplodnost, i mene je to zadesilo. On se gorko nasmeja. Tolike me proklete vabe godinama gaaju, a, eto, oborila me tri mala vikarova derleta.
Dejzi se rastuila. O, Deko, stvarno mi je ao.
Pa, tek e ti biti ao, jer ja od tebe da se razvedem neu.
Ona se najednom sledi. ta ti sad to znai? Zato nee?
A to bih ulazio u to? Ne elim ponovo da se enim. Decu ionako ne mogu da imam. Endijev sin
e naslediti sve.
Ali ja hou da se udam za Lojda!
ta me briga za to?! to bi on imao decu ako ja ne mogu?
Dejzi je bila skrhana. Zar e joj srea izmai sad kad joj je bila nadohvat ruke? Deko, kai da
ne misli to ozbiljno!
Bogme, nikad u ivotu nisam bio ozbiljniji.
Ali Lojd hoe da ima dece! zavapi ona.

 Trebalo je o tome da razmilja pre nego to je t... t... tucao tuu enu.
Neka bude, onda ree ona prkosno. Ja u se razvesti od tebe.
Po kom osnovu?
Zbog preljube, naravno.
No nema dokaza. Ona se taman spremala da mu kae da to ne bi trebalo da predstavlja problem, kad se on zlobno iskezi i dodade:
A ja u se postarati da nikakav dokaz i ne nae.
On je to zaista i mogao, pod uslovom da se potrudi da niko ne obelodani njegove veze sa enama,
sinu Dejzi dok ju je obuzimao uas.
Ali ti si me izbacio iz kue! zapita ona.
Kazau sudiji da e, kad god poeli da se vrati, ovde biti dobrodola.
Pokuavala je da prestane da plae. Nikad mi na pamet ne bi palo da e me toliko mrzeti odvrati ona snudeno.
Ne bi? ree Deko. E pa, sad si se, vala, uverila.

V
Lojd Vilijams je otiao do kue Deka Ficherberta u Mejferu sredinom prepodneva ne bi li ovoga zatekao treznog. Predstavio se sobaru kao major Vilijams, daleki roak. Smatrao je da bi vredelo da s
Dekom porazgovara kao mukarac sa mukarcem. Pa ne namerava Deko, valjda, ostatak ivota da
provede svetei se? Lojd je doao u uniformi, u nadi da e na Deka ostaviti poseban utisak ako mu
se obrati kao vojnik vojniku. Zdrav razum e sigurno pobediti.
Sobar ga je uveo u trpezariju, gde je Deko itao novine i puio cigaru. Deko ga nije odmah prepoznao, ali onda, kad se doseti, ree:
Ti! Gubi se odavde, smesta!
Doao sam da te zamolim da da Dejzi razvod ree Lojd.
Odlazi. Deko ustade.
Vidim da se koleba da li da me udari ree Lojd i ja sam, kao poten ovek, duan da te
upozorim da to nee biti tako lako kao to ti se ini. Jesam malo sitniji od tebe, ali boksujem u velterkategoriji, i iz mnogih sam borbi izaao kao pobednik.
Neu da prljam ruke.
Mudra odluka. No da li bi ponovo razmislio o razvodu?
Ni po koju cenu.
Ima neto to ti ne zna ree Lojd. I pitam se ba, da li bi to moglo da ti pomogne da se predomisli.
Sumnjam ree Deko. Ali hajde, reci, kad si ve reio, udri. On sede, ali Lojdu ne ponudi
stolicu.
Sm si traio, pomisli Lojd.
Iz depa izvadi izbledelu fotografiju u sepiji. Budi ljubazan, baci pogled na ovu sliku ree on,
pa spusti fotografiju na stoi, odmah do Dekove pepeljare.
Deko je uze. Nisi ovo ti. Lii na tebe, ali uniforma je viktorijanska. Mora biti da je tvoj otac.
Moj deda, u stvari. Pogledaj nalije.
Deko proita natpis na poleini. Erl Ficherbert? ree on prezrivo.
Da. Nekadanji erl, tvoj deda i moj. Dejzi je tu fotografiju pronala u Ti Gvinu. Lojd duboko
udahnu. Ti si rekao Dejzi da niko ne zna ko mi je otac. Pa, eto, mogu ja da ti kaem. To je erl Fic-

herbert. Ti i ja smo roena braa. Saekao je malo da vidi kako e Deko da reaguje.
Ovaj prasnu u smeh. Smeno!
Upravo sam tako i ja reagovao kad sam prvi put uo.
Bogami, moram ti rei da si me iznenadio. Oekivao bih od tebe neto bolje od ove besmislene
matarije.
Lojd se nadao da e se Deko zaprepastiti kad sazna, da e se predomisliti, ali, bar zasada, na njega ovo nije nimalo delovalo. Pa ipak, Lojd nastavi da ga ubeuje:
Daj, Deko, pa zar nije i vie nego mogue? Zar se ne dogaaju stalno takve stvari po velikim
kuama? Slukinje su zgodne, mladi plemii su pohotljivi i onda sve poe prirodnim tokom. Kad se
beba rodi, stvar se zataka. Nemoj, molim te, da se pravi kako te to iznenauje.
Nimalo me ne iznenauje, to se esto dogaa odvrati Deko, sad ve uzdrmanog samopouzdanja, ali i dalje pun sebe. S druge strane, mnogo ima i onih koji tvrde da su u tobo rodbinskim vezama s plemstvom.
O, molim te na to e Lojd sa omalovaavanjem. Ne elim ja da budem ni u kakvim rodbinskim vezama s plemstvom. Pa nisam ja pomonik nekog tamo suknara koji mata o veliini! Potiem
iz ugledne porodice politiara socijalistike orijentacije. Moja baka po majci bila je jedan od osnivaa Saveza rudara Junog Velsa. Poslednje to mi treba jeste da se ispostavi da sam vanbrano dete
nekog torijevskog plemia. Za mene to predstavlja neopisivu neprijatnost.
Deko se opet glasno nasmeja, ali sad ve ne tako ubedljivo. Neprijatnost! E, to se zove kontrasnobizam.
Kontrasnobizam? Pa vei su izgledi da ja postanem premijer nego ti. Lojd je shvatio da se uzalud nadgornjavaju, do ega njemu, inae, ni najmanje nije bilo stalo. Nego, nije bitno ree on.
Pokuavam da ti dogovorim da nee moi doveka da mi se sveti, makar i samo zato to smo braa.
Ja tebi i dalje ne verujem ree Deko pa spusti fotografiju na stoi i uze cigaru.
Nisam ni ja verovao, isprva. Lojd je bio uporan; u igri je bila cela njegova budunost. A onda su me podsetili na to da je moja majka radila u Ti Gvinu onda kad je zatrudnela; da je oduvek izbegavala da otkrije ko mi je otac te da je, nedugo poto sam roen, odnekud dola do novca da sebi
kupi etvorosobnu kuu u Londonu. Izneo sam joj svoje sumnje, i ona mi je sve priznala.
Da pukne od smeha!
Ali ti ipak zna da je istina, zar ne?
Nita ja ne znam.
Zna, zna. Pitam te kao brata, hoe li da postupi kako pristojnost nalae?
Naravno da neu.
Lojd je shvatio da ovoga puta nee pobediti. Bio je utuen. Deko je imao mo da zatruje Lojdu ivot, i bio je vrsto reen da za tom moi i posegne.
Lojd uze fotografiju i vrati je u dep. Pitae ti oca za ovo. Nee moi da se uzdri. Morae
da otkrije.
Deko prezrivo frknu.
Lojd krenu ka vratima. Verujem da e ti rei istinu. Dovienja, Deko.
On izae i zatvori vrata za sobom.

16.
1943. (II)
Pukovnik Albert Bek primio je ruski metak u desno pluno krilo u Harkovu, marta 1943. Imao je sree; vojni hirurg mu je uradio grudnu drenau, izleio plua i spasao mu ivot, koji je visio o koncu.
Iscrpljen zbog gubitka krvi i gotovo neizbene infekcije Bek je ukrcan na voz i vraen u otadbinu.
Tako je dospeo u Karlinu bolnicu u Berlinu.
Bio je vrst, ilav ovek u ranim etrdesetim, prerano oelavio, sa isturenom donjom vilicom nalik
na pramac vikinke lae. Kad je prvi put razgovarao s Karlom, bio je omamljen, u groznici i potpuno
nesmotren.
Gubimo rat rekao je.
Ona se istog asa prenula. Nezadovoljni oficir je predstavljao potencijalni izvor informacij. Ona
mu nehajno ree:
Novine piu da skraujemo liniju Istonog fronta.
ovek se prezrivo nasmeja. To znai da se povlaimo.
Nastavila je da izvlai rei iz njega. A i u Italiji, izgleda, loe stoje stvari. Italijanski diktator
Benito Musolini Hitlerov najvei saveznik upravo je bio svrgnut.
Sea se trideset devete, etrdesete? na to e Bek setno. Blistave pobede samo su se nizale.
E, kako je tada bilo...
On oigledno nije bio ideoloki optereen, moda ga ak politika nije ni zanimala. Bio je to jedan
obian vojnik, rodoljub, koji je u meuvremenu prestao da se zavarava.
Karla ga je navodila da pria. No sigurno nije istina da vojska oskudeva u svemu i svaemu, od
metaka do gaa. Takva vrsta pomalo riskantnog govora nije, inae, bila nita neuobiajeno u Berlinu tih dana.
Nego ta nego oskudevamo. Bek je govorio kao da ga ama ba nita ne sputava, i to vrlo razgovetno. Nemaka, jednostavno, ne moe da proizvode oruja i tenkova koliko mogu Sovjetski Savez,
Velika Britanija i Sjedinjene Drave zajedno, naroito sada kada nas neprekidno bombarduju. I nije
vano koliko Rusa pobijemo, Crvena armija kao da ima neiscrpne izvore vojnika.
ta vi mislite, ta e biti?
Nacisti nikada nee priznati poraz, naravno. Zato e jo ljudi izginuti. Milioni e poginuti samo
zato to su oni previe ponosni da popuste. Bezumlje. Bezumlje. I on utonu u san.
Morao bi ovek da bude bolestan ili sumanut pa da glasno izrazi takve misli, ali Karla je bila
uverena da je sve vie onih koji upravo tako i razmiljaju. Uprkos neumoljivoj propagandi vlasti, postajalo je jasno da Hitler gubi rat.
Povodom pogibije Joakima Koha nije pokrenuta policijska istraga. U novinskom izvetaju bilo je
navedeno da je re o saobraajnom udesu. Karla je prebrodila prvi ok, ali malo-malo pa bi joj prolo kroz glavu da je ubila oveka, te bi tako ponovo, u svojoj uobrazilji, proivljavala njegovu smrt.
Od toga bi sva poela da se trese, i morala bi da sedne. Sreom, to joj se samo jednom desilo dok je
bila na dunosti, pa je mogla da se opravda slabou usled gladi to je bio i te kako uverljiv izgovor u ratnom Berlinu. Njenoj majci je bilo gore. udno je to kako se desilo da Mod zavoli Joakima,
slabog i budalastog mladia; ali ljubav je nemogue objasniti. Pa i sama Karla je potpuno pogreno
procenila Vernera Franka, doivljavajui ga kao snanog i hrabrog, da bi se potom ispostavilo da je

kukavica i slabi.
Mnogo je razgovarala s Bekom pre nego to je otputen iz bolnice, nastojei da sazna o kakvom je,
zapravo, oveku re. Kad se oporavio, nikada vie nije govorio o ratu onako nesmotreno. Karla je
saznala da je Bek bio profesionalni vojnik, da mu je ena umrla, a kerka se udala i ivi u Buenos Ajresu. Otac mu je svojevremeno bio gradski odbornik u Berlinu; nije rekao iz koje partije, pa je oigledno bilo da nije bio ni nacista ni pripadnik bilo koje od stranaka koje su s nacistima saraivale.
Nikada o Hitleru nije rekao nita loe, ali ni dobro, niti je sa omalovaavanjem govorio o Jevrejima
ili komunistima. Tih bi dana i takvi komentari bili tumaeni kao izraz neposlunosti.
Pluno krilo e mu zaceliti, ali nikada vie nee biti dovoljno snaan za aktivnu slubu. Zato su ga
rasporedili u Generaltab, kako je rekao Karli. Samim tim on e se pretvoriti u pravi zlatni rudnik
najvanijih tajni. Da, ona e rizikovati svoj ivot da ga zavrbuje mora bar da pokua.
Karla je znala da se Bek ne sea njihovog prvog razgovora. Bio si veoma iskren ree mu ona
tiho; nikoga nije bilo u blizini. Rekao si da gubimo rat.
U njegovim oima sevnu strah. Bek vie nije bio oamueni pacijent u bolnikoj pidami, obraza
zaraslih u ekinju. Bio je opran i obrijan, i sedeo uspravno u tamnoplavoj pidami zakopanoj do grla. I ti e sad, znai, da me prijavi Gestapou ree on. Mislim da se oveku ne moe uzeti za
zlo ono to je bolestan buncao.
Nisi ti buncao ree mu ona. Bio si vrlo jasan. Ali neu te ja nikome prijaviti.
Nee?
Zato to si u pravu.
To ga je iznenadilo. Sad bi ja trebalo da prijavim tebe.
Ako me prijavi, rei u im da si u bunilu vreao Hitlera, a kad sam ti ja pripretila da u te potkazati, ti si smislio tu priu o meni, da zatiti sebe.
Ako ja potkaem tebe, ti e potkazati mene ree on. Nereeno.
Ali ti mene nee potkazati odvrati ona. Znam to, jer te poznajem. Leila sam te. Ti si dobar
ovek. U vojsku si stupio iz ljubavi prema svojoj zemlji, ali mrzi rat i mrzi naciste. U to je bila
skoro sigurna.
Vrlo je opasno govoriti tako.
Znam.
Ovo, dakle, nije tek neki neobavezan razgovor.
Tano, nije. Ti si rekao da e jo milioni ljudi umreti jer su nacisti previe ponosni da bi se predali.
To sam rekao?
Mogao bi da pomogne da se bar neki od tih ljudi spasu.
Kako?
Karla zastade. U tom asu trebalo je staviti ivot na kocku. ta god da zna, ja bih to mogla da
prosledim tamo gde treba. Ona zadra dah. Ako je Beka pogreno procenila, s njom je gotovo.
Gledao ju je zaueno. Oigledno nije mogao da poveruje da je ta ustra, vredna mlada medicinska sestra pijun. Ali imao je u nju poverenja, i ona je to opazila.
ini mi se da te razumem ree on.
Karla mu dade zelenu bolniku fasciklu, praznu.
On je uze. emu ovo slui? upita.
Ti si vojnik, zna ta je kamuflaa.
Klimnuo je glavom. Rizikuje ivot ree joj on, i Karla ugleda neto nalik divljenju u njegovim
oima.

 Rizikuje i ti, sada.

Da ree pukovnik Bek. Ali ja sam na to navikao.

II
Rano ujutro, Tomas Make poveo je mladog Vernera Franka u zatvor Plecenze, u zapadnom berlinskom
predgrau arlotenburgu. Trebalo bi to da vidi govorio mu je Make. A onda e moi da ispria generalu Dornu koliko smo mi efikasni.
Parkirao je kola na Kenigsdamu, pa poveo Vernera do zadnjeg ulaza u glavni zatvor. Uli su u prostoriju dugaku sedam-osam metara, i otprilike upola toliko iroku. Tamo ih je ekao ovek u smokingu, sa cilindrom i u belim rukavicama. Verner se namrti na tu udnovatu pojavu.
Ovo je her Rajnhart ree mu Make. Delat.
Verner proguta knedlu. Mi emo, znai, prisustvovati pogubljenju?
Tako je.
Drei se nehajno a moda se samo pretvarao Verner ree:
A ta e mu ta otmena odea?
Make slegnu ramenima. Tradicija.
Prostorija je bila podeljena crnom zavesom na dva jednaka odeljka. Make je razmaknuo zavesu i
pred njima se ukaza osam kuka privrenih za gvozdenu inu koja je ila preko tavanice.
Za veanje? upita Verner.
Make klimnu glavom.
Bio je tu i jedan drveni sto, s kaievima, da mogu da veu zatvorenika. Na jednom kraju stola nalazila se sprava, visoka i prepoznatljiva. Na podu je bila ogromna pletena korpa.
Mladi porunik je prebledeo. Giljotina ree.
Tano ree Make, pa pogleda na sat. Brzo e oni.
Uto jo ljudi ue u prostoriju. Nekolicina njih klimnu glavom Makeu, videlo se da se znaju. Tiho,
Verneru na uvo, Make ree:
Prema propisima, duni su da prisustvuju sudije, sudski inovnici, upravnik zatvora i zatvorski
kapelan.
Verner s mukom proguta knedlu. To mu se nimalo nije dopalo, video je Make.
A kako da mu se dopadne?! Make ga nije ni doveo ovamo da bi ostavio utisak na generala Dorna.
Njega je brinuo Verner. Jednostavno, s Vernerom nije bio naisto.
Verner jeste radio za Dorna; to nije bilo sporno. Sa Dornom je dolazio i u posetu seditu Gestapoa,
da bi potom Dorn poslao dopis gde hvali impresivne napore berlinske kontrapijunske slube, pri emu Makea pominje po imenu. Nedeljama potom Make je hodao kao suncem ogrejan, sav ponosan.
Ali nikako nije mogao da zaboravi kako se Verner ponaao one veeri, pre skoro godinu dana, kada je malo nedostajalo da uhvate pijuna u naputenoj fabrici za proizvodnju bundi nedaleko od Istone stanice. Verner se tada uspaniio ili to moda nije bila panika? Sluajno ili ne, tek pravovremeno je upozorio pijanistu da bei. Make nije mogao da se otrese sumnje da je ta panika bila samo
odglumljena te da je Verner, pribrano i svesno, dao znak za uzbunu.
Make pritom nije imao petlju da uhapsi Vernera i stavi ga na muke. Moglo se to, naravno, izvesti,
ali Dorn bi mogao da se uzjoguni, a onda bi sasluavali i Makea. Njegov pretpostavljeni, naelnik
Kringelajn, koji Makea i nije neto naroito voleo, zatraio bi od njega vrste dokaze protiv Vernera
a Make takvih dokaza nije imao.
No sada bi istina trebalo da izae na videlo.

Vrata se opet otvorie i uoe dvojica zatvorskih straara, vodei izmeu sebe mladu enu po imenu Lili Markgraf.
Verner gotovo prestade da die, i Makeu to ne promae. ta bi? upita ga on.
Niste mi rekli da ete pogubiti devojku odgovori Verner.
Poznaje li je?
Ne.
Lili je imala dvadeset dve godine, znao je to Make, premda je izgledala mlae. Imala je svetlu kosu, koju su joj tog jutra oiali kao u deaka. Hramala je i hodala presamiena, kao da ima povredu
na stomaku. Na sebi je imala obinu plavu haljinu od tekog pamuka, bez kragne, sa okruglim izrezom. Oi su joj bile crvene od plakanja. Straari su je vrsto drali za ruke, nita ne preputajui sluaju.
Tu enu potkazala je roaka koja je u njenoj sobi pronala skriveni ifarnik ree Make. S petocifrenom ruskom ifrom.
Zato tako hoda?
Posledice isleivanja. No nita iz nje nismo izvukli.
Vernerovo lice bilo je kao od kamena. Ba teta ree on. Mogla je da nas dovede do ostalih
pijuna.
Make ni po emu nije mogao da nasluti da se Verner pretvara. O svom saradniku znala je samo
toliko da se zove Hajnrih prezime ne zna a i to bi, uostalom, mogao da bude samo pseudonim.
Uverio sam se da se retko ovajdimo kad uhapsimo ene. One ne znaju mnogo.
Ali bar ste se ifarnika dokopali.
Ako i od toga ima ikakve koristi. Redovno menjaju kljunu re, pa deifrovanje njihovih signala
i dalje predstavlja veliki izazov za nas.
teta.
Jedan od prisutnih se nakalja i progovori dovoljno glasno da ga svi uju. Predstavio se kao predsednik suda, a zatim proitao tekst smrtne presude.
Straari su odveli Lili do drvenog stola. Pruili su joj mogunost da sama, svojevoljno, legne na
sto, no ona uzmaknu korak i oni je poloie na silu. Nije se opirala. Legla je na stomak, a oni je privezae kaievima.
Kapelan zapoe molitvu.
Lili na to poe da moli. Ne, ne govorila je, ne diui glas. Nemojte, molim vas, pustite me.
Pustite me. Govorila je razborito, kao da, naprosto, moli nekoga za uslugu.
ovek sa cilindrom pogleda u predsednika, koji na to odmahnu glavom i ree:
Ne jo. Posle molitve.
Lili povika glasnije i bre. Ne elim da umrem! Bojim se smrti! Nemojte, molim vas!
Delat ponovo pogleda u predsednika suda. Ovoga puta predsednik nije ni obraao panju na njega.
Make je pomno posmatrao Vernera. Ovaj je izgledao kao da mu je muka, ali isto tako izgledali su i
svi ostali u toj prostoriji. Kao proba, ovo u stvari i ne moe dati prave rezultate. Po Vernerovoj reakciji videlo se da je osetljiv, ne da je izdajica. Make bi mogao da smisli neto drugo.
Lili zavrita.
ak je i Make ve gubio strpljenje.
Kapelan zbrza molitvu.
Kad je rekao amin, ona zauta, kao da zna da je sve svreno.
Predsednik klimnu glavom.

Delat pomeri polugu, i teko seivo pade.

uo se uanj, nalik apatu, dok je seivo prosecalo Lilin bledi vrat. Njena glava s kratko podianom kosom pade napred, krv iknu. Tupo i glasno udari o dno korpe, i taj zvuk kao da odjeknu prostorijom.
Besmisleno, eto, ali Make se zapita da li ta glava osea bilo kakav bol.

III
Karla je naletela na pukovnika Beka u bolnikom hodniku. Nosio je uniformu. Pogledala ga je, iznenada se sledivi od straha. Otkako je Bek otputen iz bolnice, svaki dan provodila je u zebnji da ju je
izdao te da joj je Gestapo za petama.
No on se nasmeio i rekao:
Doao sam na pregled kod doktora Ernsta.
I to je sve? Zar je zaboravio o emu su razgovorali? Ili se pretvara da ga je zaboravio? Da nije
ono tamo napolju crni gestapovski mercedes?
Bek je nosio zelenu bolniku fasciklu.
K njima je iao specijalista za maligne bolesti. Kad on proe, Karla se razdragano obrati Beku:
Kako si?
U punoj snazi, koliko to mogu biti. Nikada vie neu predvoditi bataljon u boju, ali bar, izuzme li
se bavljenje sportom, mogu da ivim normalano.
Drago mi je to to ujem.
Ljudi su neprestano prolazili pored njih. Karla se poboja da se Beku nee ni ukazati prilika da joj
kae ita poverljivo.
Ali njega sve to kao da nije ni najmanje uzbuivalo. Samo bih eleo da ti zahvalim na plemenitosti i profesionalizmu.
Nema na emu.
Zbogom, sestro.
Zbogom, pukovnie.
Bek ode, a Karla ostade s fasciklom u rukama.
Uurbano se zaputi ka sestrinskoj garderobi. Tamo nikoga nije bilo. Karla je stajala, vrsto podbivi petom vrata, da niko ne ue.
U fascikli je bila velika koverta od jeftinog, crvenkastog papira kakav se u to vreme koristio po
kancelarijama. Karla otvori kovertu. Unutra je bilo nekoliko otkucanih listova. Ona pogleda prvi, ne
vadei ga iz koverte. U zaglavlju je pisalo:
Operativno nareenje br. 6
ifra Citadela
Bio je to plan bitke koja je trebalo da se odigra u sklopu letnje ofanzive na Istonom frontu. Karli
srce poe ubrzano da kuca. Pa ovo je suvo zlato!
Mora, kako zna, tu kovertu da prosledi Fridi. Ova, naalost, toga dana nije bila u bolnici; imala je
slobodan dan. Karla pomisli da smesta ode iz bolnice, usred smene, kod Fride kui; ali ubrzo od toga
odustade. Bolje je da se ponaa uobiajeno nego da privlai panju.
Gurnula je kovertu u tanu koja je visila na kuki za kapute. Pokrila je tanu plavo-zlatnim svilenim
alom, koji je uvek nosila kad neto treba prikriti. Nekoliko trenutaka stajala je kao skamenjena, dok

se nije smirila. A onda se vratila na odeljenje.

Ostatak smene radila je to je bolje mogla, a onda je obukla kaput, izala iz bolnice i krenula ka
stanici. Proavi pored mesta gde je pala bomba, ona ugleda grafit na ruevinama jedne zgrade. Prkosni patriota je bio napisao: I dok nam zidovi pucaju, srca za zemlju kucaju. Ali naao se tu i neko
drugi, ko je podrugljivo citirao slogan s kojim je Hitler izaao na izbore devetsto trideset tree:
Dajte mi etiri godine, i neete moi da prepoznate Nemaku.
Kupila je kartu do Zoolokog vrta.
U metrou se oseala kao uljez. Svi ostali putnici bili su lojalni Nemci, a ona je u tani krila tajne
koje e odati Moskvi. Nije bila srena zbog toga. Niko nije gledao u nju, a njoj je i to smetalo jer je
mislila da je svi namerno izbegavaju. Jedva je ekala da tu kovertu preda Fridi.
Stanica se nalazila na obodu Zoolokog vrta. Sada je drvee palo u zasenak ogromne kule koju je
koristila protivavionska odbrana. Kao jedan od tri istovetna u Berlinu, taj etvrtasti betonski blok bio
je visok preko trideset metara. U uglovima krova nalazila su se etiri dinovska stodvadesetosmomilimetarska protiavionska topa, od po dvadeset pet tona. Beton je bio ofarban u zelenu, u beznadeno
optimistikom pokuaju da udovinost tog objekta usred parka predstavlja to manje ruglo.
Iako je kula bila runa, Berlinci su je voleli. Dok su padale bombe, njena grmljavina ulivala im je
mir, jer su znali da ima nekog ko ih titi.
Karla je, napeta kao struna, peaila od stanice do Fridine kue. Bila je sredina popodneva, tako
da Fridini roditelji verovatno nee biti kod kue, kao ni Ludi, koji je u to doba dana u fabrici, ni Monika, koja je sigurno otila da se vidi s nekom prijateljicom, pa moda ak i s Karlinom majkom. Na
kolskom prilazu bio je parkiran Vernerov motor.
Vrata joj otvori posluitelj. Gospoica Frida nije kod kue, ali e se brzo vratiti ree on. Otila je do robne kue KDV da kupi rukavice. Gospodin Verner je u krevetu, gadno se prehladio.
Ja bih saekala Fridu u njenoj sobi, kao i obino.
Karla skide kaput i pope se na sprat, ne odvajajui se od tane. Uavi u Fridinu sobu, ona izu cipele, pa prilee na krevet da proita plan bitke za Operaciju Citadela. Bila je krajnje napeta, ali
laknue joj im prosledi ukradeni dokument.
Iz susedne sobe ulo se jecanje.
Karla se iznenadila. Bila je to Vernerova soba. Karla nije mogla ni da zamisli uglaenog enskaroa u suzama.
Jecaj je nesumnjivo poticao od mukarca, a mogao se stei utisak da taj silno pokuava, ali nikako
ne uspeva da savlada tugu.
I mimo volje, Karla se saali na njega. Bie da je, ree ona sebi, neka naprasita ena otkaila Vernera, verovatno iz sasvim valjanih razloga. Nije, meutim, mogla da odoli da ne pritekne u pomo
ucveljenom biu ije je jecaje sluala.
Ustala je s kreveta, vratila plan bitke u tanu i izala iz sobe.
Stala je kraj Vernerovih vrata, oslukujui. Odatle je jo razgovetnije ula. Bila je odve meka srca da bi na to samo odmahnula rukom. Ona otvori vrata i ue.
Verner je sedeo na ivici kreveta, lica zagnjurenog u ake. Kad je uo vrata, on se prenu i podie
glavu. Lice mu je bilo crveno od uzbuenja i vlano od suza. Kravatu nije imao a kragnu je raskopao. Ojaeno je gledao u Karlu. Bio je potpuno izbaen iz koloseka, razoren, toliko skrhan da vie i
nije mario ko e ga videti takvog.
Karla nije mogla da se pretvara da joj je svejedno. ta je bilo? upita ona.
Ne mogu vie ovako ree on.
Ona zatvori vrata za sobom. ta se desilo?

 Odrubili su glavu Lili Markgraf a ja sam to morao da gledam.

Karla je zurila u njega otvorenih usta. O emu ti to govori, ako boga zna?!
Imala je dvadeset dve godine. Izvadio je maramicu iz depa i obrisao lice. Ti si ve u opasnosti, i ako ti ovo ispriam, bie jo gore.
Kroz glavu joj je svata prolazilo. Mislim da mogu i sama da pogodim o emu je re, ali ispriaj
mi.
Verner klimnu glavom. Ionako e saznati. Lili je pomagala Hajnrihu oko emitovanja poruka u
Moskvu. Mnogo bre ide ako ti neko ita kodne grupe. to bre radi, to su manji izgledi da e te
uhvatiti. Ali Lilina roaka je boravila nekoliko dana u njenom stanu, i pronala kod nje ifarnik. Kuka nacistika.
Njegove rei potvrdie njenu sumnju, ma kako zapanjujua bila. Ti zna za pijuniranje?
On je pogleda s podrugljivim osmehom. Ja sam tu glavni.
Boe blagi!
Zato sam morao da batalim celu onu stvar s pobijenom decom. Moskva mi je tako naloila. I bili
su u pravu. Ako izgubim posao u Ministarstvu vazduhoplovstva, neu vie imati pristup ni tajnim dokumentima ni ljudima od kojih bi poverljive informacije mogao da dobijem.
Morala je da sedne. Spustila se kraj njega na ivicu kreveta. to mi nisi rekao?
Rukovodimo se pretpostavkom da e na mukama svako progovoriti. Ako nita ne zna, ne moe
druge da izda. Sirotu Lili su muili, ali ona je znala samo Volou, koji je sad kod kue, u Moskvi, i
Hajnriha. Meutim, nije znala kako se Hajnrih preziva, niti bilo ta drugo o njemu.
Karla se sledila. Na mukama e svako progovoriti.
ao mi je to sam ti sad sve ovo rekao, ali kad si me ve videla ovakvog, i sama bi, verovatno,
prozrela o emu je re dovri Verner.
Ja sam tebe, dakle, potpuno pogreno procenila.
Nisi ti kriva za to. Namerno sam ta naveo na pogrean trag.
Ali ja sam, svejedno, ispala budala. Pune dve godine te prezirem.
Dok sam ja sve to vreme oajniki eleo da ti objasnim o emu je re.
Ona ga obgrli jednom rukom.
On uze drugu njenu ruku pa je poljubi. Moe li da mi oprosti?
Karla nije bila naisto sa svojim oseanjima, ali nije, opet, elela ni da ga odbije sad kad je toliko
potiten, pa mu odgovori:
Opratam ti, naravno.
Jadna Lili ree on, pa nastavi apatom: Tako su je gadno pretukli da se jedva dovukla do giljotine. A ipak ih je preklinjala da je potede, do poslednjeg asa.
Otkud ti tamo?
Sprijateljio sam se s jednim gestapovcem, inspektorom Tomasom Makeom. On me je poveo sa
sobom.
Make? Seam ga se on mi je uhapsio oca. Karla se ivo seala tog oveka ovalnog lica s tankim crnim briima, i ponovo je obuzee gnev zbog njegovog siledijskog ponaanja prilikom oevog
hapenja i tuga zbog oeve smrti.
Mislim da sumnja u mene, pa me je odveo na pogubljenje isto da me proveri. Moda je mislio
da se neu obuzdati te da u se umeati. Bilo kako bilo, mislim da sam probu proao.
Ali, da te je uhapsio...
Verner klimnu glavom. Na mukama e svako progovoriti.
A ti zna sve.

 Svakog agenta, svaku ifru... Ne znam samo odakle alju poruke. Njima preputam da odaberu
lokacije, i oni to zadre za sebe.
Sedeli su utke i drali se za ruke. Malo kasnije, Karla ree:
Dola sam ovo da dam Fridi, ali mogla bih i tebi.
ta?
Plan bitke za Operaciju Citadela.
Verner skoi kao oparen. Ali ja ve nedeljama pokuam da se domognem tog plana! Odakle ti?
Od jednog oficira iz Generaltaba. Moda bi bolje bilo da ne kaem kako se zove.
Sasvim si u pravu, nemoj da mi kae. Ali dokument je verodostojan?
Pogledaj sam. Ona ode do Fridine sobe pa se vrati s kovertom. Nikada joj nije palo na pamet
da dokument nije autentian. Meni izgleda dobro, ali ta znam...
Verner uze one otkucane listove. Minut kasnije ree:
Prava stvar. Sjajno!
E ba mi je drago.
On ustade. Moram ovo smesta da odnesem Hajnrihu. Odmah mora da se ifruje i poalje.
Karla je bila razoarana to taj trenutak prisnosti ne potraja bar malo due, mada ni sama ne bi mogla da kae emu se to nadala. Ona krenu za Vernerom ka vratima. Uzevi svoju tanu iz Fridine sobe,
poe i ona niz stepenice.
Kad stigoe do ulaznih vrata, Verner joj ree:
Mnogo mi je drago to smo ponovo prijatelji.
I meni.
A ta misli, hoemo li uspeti da zaboravimo na nesuglasice?
Nije mogla da razlui ta on u stvari pokuava da joj kae. eli li on da ponovo budu zajedno ili
joj samo poruuje da tako neto sada ne dolazi u obzir?
Mislim da bismo to mogli da ostavimo iza sebe ree ona bezizrazno.
On se sagnu i ovla je poljubi u usta. A onda otvori vrata.
Iz kue su izali zajedno, i Verner sede na motor.
Karla je produila kolskim putem, izala na ulicu, pa se zaputila prema stanici. Trenutak kasnije,
Verner se proveze pored nje, svirnu joj i mahnu.
Sada kad je ostala sama, mogla je da razmilja o onome to je od njega saznala. ta ona zapravo
osea? Dve godine ga je mrzela. Ali otad ni sa jednim momkom nije ostvarila ozbiljniju vezu. Da nije
ona sve to vreme bila zaljubljena u njega? Ako nita drugo, bez prestanka je, uprkos svemu, u dubini
due uvala malo nenosti za njega. Danas, kad ga je ula onako uzrujanog, njen neprijateljski stav
prosto je izgubio smisao. U njoj zaiskri naklonost.
Voli li ga ona jo?
Nije znala da odgovori.

IV
Make je sedeo na zadnjem seditu crnog mercedesa pored Vernera. Oko vrata mu je visila torba, nalik na onu aku, s tim to ju je on drao napred umesto pozadi. Bila je toliko mala da se nije videla
ispod zakopanog kaputa. Tanka ica povezivala je torbu s malim slualicama za ui. Ovo ti je najnovija sprava ree Make. Kako se pribliava emiteru, zvuk postaje sve glasniji.
A i tee ju je primetiti od kamioneta s velikom antenom na krovu dodade Verner.
Moramo da koristimo i jedno i drugo: kamionet da otkrijemo ire podruje, a ovo da odredimo

taan poloaj.
Make se naao u nevolji. Operacija Citadela pretrpela je katastrofu. Ofanziva jo nije bila ni poela, a Crvena armija je napala aerodrome gde su se okupljale snage Luftvafea. Posle nedelju dana
Citadela je otkazana, ali ak je i tad ve bilo prekasno da se sprei nepopravljiva teta naneta nemakoj vojsci.
Nemake voe su, kao i uvek kad stvari pou naopako, brzo sruile optube na raun jevrejskih i
boljevikih zaverenika, s tim to su ovoga puta zaista bili u pravu. Crvenoj armiji je, po svemu sudei, ceo plan bio ve poznat. A za to je, po miljenju naelnika Kringelajna, kriv bio Tomas Make,
ef kontrapijuna u gradu Berlinu. Na kocki je bila Makeova karijera. Pretio mu je otkaz, pa i gore od
toga.
Jedina njegova nada bila je da e nainiti neki neverovatan podvig, izvesti veliku operaciju i pohvatati pijune koji podrivaju nemake ratne napore. I tako je on veeras postavio zamku Verneru
Franku.
Ukoliko se ispostavi da je Frank neduan, Make nee znati ta da radi.
Na prednjem seditu automobila pucketao je voki-toki. Makeu se ubrzao puls. Voza dohvati slualicu.
Vagner ovde ree on, pa ukljui motor. Stiemo dodade. Gotovo.
Poelo je.
Make ga upita:
Kuda smo poli?
U Krojcberg. Bio je to gusto naseljen, siromaan kraj, juno od centra grada.
Taman kad su krenuli, sirena oglasi poetak opasnosti od vazdunog napada.
Ta se komplikacija Makeu svakako nije svidela. On pogleda kroz prozor. Sevnue reflektori, koji
su etali tamo-amo po mraku kao da se neko igra dinovskim tapovima. Make je pretpostavljao da ti
svetlosni snopovi ponekad i pronau neki avion, mada on to nikad nije video. Kad su sirene prestale
da zavijaju, on zau tutnjavu sve bliih bombardera. U prvim godinama rata, britanske bombarderske
ekspedicije sastojale su se od nekoliko desetina vazduhoplova to je ve bilo dovoljno loe ali
sada su ih slali na stotine istovremeno. Buka je bila zastraujua i pre nego to bi poeli da isputaju
bombe.
Raunam da bi bolje bilo da otkaemo veeranju misiju ree Verner.
Bogme, neemo ree Make.
Avioni su grmeli sve glasnije.
Kako su se oni pribliavali Krojcbergu, poee da sevaju signalne rakete i zapaljive bombe. Ta etvrt bila je uobiajena meta u sklopu aktuelne strategije RAF-a, da se ubija to vie radnika u civilnim fabrikama. Sa zaprepaujuim licemerjem, eril i Atli su tvrdili da napadaju iskljuivo vojne
mete, dok su civilne rtve, naalost, pratea pojava. Berlinci su dobro znali ta im se deava.
Vagner je mahnito vozio tim ulicama muno obasjanim vatrom. Ljudi nije bilo, izuzev pripadnika
civilne zatite; svi ostali bili su po zakonu obavezni da za vreme napada borave u sklonitu. to se
vozila tie, na ulicama su se mogla videti samo kola hitne pomoi, vatrogasna vozila i policijski
automobili.
Make je kriom posmatrao Vernera. Momak je bio uznemiren, nikako nije imao mira, sa strepnjom
je gledao kroz prozor, lupkajui stopalom o pod, i sm nesvestan svoje napetosti.
Make o svojim sumnjama nije govorio nikome, osim najbliim saradnicima. Bie mu teko da prizna kako je, zahvaljujui njemu lino, operacijama Gestapoa prisustvovao neko za koga je Make slutio da je pijun. I sam bi mogao da zavri u onoj svojoj sobi za muenje u podrumu. Nee, stoga, nita

preduzeti dok ne bude sasvim siguran. A jedini nain da se izvue bie da svojim pretpostavljenima
preda pijuna koga je zarobio.
Ako se ispostavi da su njegove sumnje bile osnovane, uhapsie i Vernerovu porodicu i prijatelje, a
ne samo njega, pa e onda objaviti da je razobruen veliki pijunski prsten. To e izmeniti celu sliku.
Moda e ga ak i unaprediti.
Kako je napad odmicao, neprijatelj je prelazio na druge tipove bombi, tako da je Make sad uo dubinske, tupe udare koje proizvode visokoeksplozivne naprave. im bi osvetlili metu, rafovci su voleli da bace meavinu velikih napalm-bombi, tako da odmah izbije poar, i onih visokoeksplozivnih, da
podjari plamen i omete rad spasilakih slubi. To jeste bilo svirepo, ali Make je znao da se prilikom
bombardovanja i Luftvafe slui slinim obrascem.
Zvuk se u Makeovoj slualici pojavio dok su obazrivo promicali ulicom punom petospratnica. Taj
rejon je teko stradao u napadima, a vei broj zgrada bio je upravo razoren.
Za ime boga, pa nalazimo se usred gaanog podruja ree Verner drhtavim glasom.
Make za to nije mario; ono to je te veeri trebalo da se desi za njega je bilo pitanje ivota i smrti.
Tim bolje ree on. Pijanista e pomisliti da nema potrebe da brine zbog Gestapoa jer je u toku
vazduni napad.
Vagner zaustavi kola pored crkve zahvaene plamenom, pa pokaza u jednu sporednu ulicu. Tamo
dole ree on.
Make brzo krenu ulicom; Verner je hodao pored njega, a Vagner iza njih. Verner ree:
Jeste li sigurni da je re o pijunu? Da nije neto drugo posredi?
A ta bi bilo? odvrati Make. Ko bi drugi emitovao radio-signal?
Make je jo uo zvuk u slualici, ali sad ve jedva, jer je u toku vazdunog napada vladao pravi
mete zvukova: avioni, bombe, protivavionski topovi, lomljava prilikom uruavanja zgrada, buktanje
velikih poara.
Proli su pored jedne tale u kojoj su konji prestravljeno njitali; signal je bio sve jai. Verner je,
obuzet zebnjom, pogldao as levo, as desno. Ako je pijun, sad e ga uhvatiti strah da jedan od njegovih kolega ne padne u ruke Gestapou i pritom e se pitati ta on sm moe s tim u vezi da preduzme. Hoe li pribei istom onom triku kao i proli put, ili e smisliti nov nain da upozori svoje? A
ako nije pijun onda je cela ova farsa puko gubljenje vremena.
Make izvadi slualicu iz uha i dade je Verneru. Posluaj ree mu on, ne zastajkujui.
Verner klimnu glavom. uje se sve jae ree on. Pogled mu je bio unezveren. On vrati Makeu
slualicu.
Moj si, pomisli Make pobedonosno.
Uto se zau silovit tresak bomba je pogodila zgradu pored koje su upravo proli. Oni se okrenue
i ugledae plamenove kako sukljaju iz porazbijanih prozora pekare.
Gospode ree Vagner ovo je bilo blizu.
Dooe tako do jedne kole, oniske zgrade od cigala u asfaltiranom dvoritu. Mislim da je tu
ree Make.
Njih trojica se uspee uz nekoliko kamenih stepenika na ulazu. Vrata nisu bila zakljuana. Uoe u
zgradu.
Obreli su se na jednom kraju irokog hodnika. Na drugom kraju su bila velika vrata, koja verovatno vode u kolsku salu. Samo pravo ree Make.
On izvadi pitolj, devetmilimetarski luger.
Verner nije bio naoruan.
uo se tresak, pa tup udar, a onda eksplozija, i sve to zastraujue blizu. Svi prozori u hodniku po-

pucae, rasu se sra po podnim ploicama. Mora biti da je bomba pala pravo u dvorite.
uvajte se, svi! Zgrada e se sruiti svakog asa.
Opasnost da se zgrada srui nije postojala, i Makeu je to bilo jasno. Verner je opet pribegao lukavstvu ne bi li upozorio pijanistu.
Verner potra, ali umesto da krene tamo odakle su doli, on produi hodnikom ka sali.
Da upozori svoje drugove, pomisli Make.
Vagner izvadi revolver, ali Make ree:
Ne! Ne pucaj!
Verner stie na kraj hodnika i irom otvori vrata sale. Beite, svi! povika on. A onda uuta i
stade kao okamenjen.
U sali je bio Makeov kolega Man, elektroinenjer, koji je neto kuckao na radio-stanici koja moe
da stane u kofer.
Pored njega su stajali najder i Rihter, obojica s revolverima na gotovs.
Make se pobedonosno osmehivao. Verner je uleteo pravo u njegovu zamku.
Vagner prie Verneru i prisloni mu cev revolvera na glavu.
Uhapen si, ti bedni boljevie ree Make.
Verner je brzo reagovao. Naglo je trgnuo glavom u stranu, da izbegne cev Vagnerovog pitolja, dohvatio zatim Vagnera za ruku i uvukao ga u salu. Vagnerovo telo na trenutak mu je posluilo kao ivi
tit od onih revolvera u sali. Zatim odgurnu Vagnera od sebe, ovaj se zatetura i pade. Trenutak kasnije, Verner je ve bio izaao i zalupio za sobom vrata.
Nekoliko sekundi u hodniku su bili samo Make i Verner.
Verner poe prema Makeu.
Make uperi luger u njega. Stoj, ili pucam.
Ne, nee pucati. Verner mu prie blie. Mora da me ispita, da sazna ko su ostali.
Make uperi pitolj u Vernerove noge. Mogu da te ispitujem i ako ti je metak u kolenu ree on i
opali.
Promaio je.
Verner se baci na ruku u kojoj je Make drao pitolj. Make ispusti oruje. Dok se saginjao da ga
uzme, Verner protra pored njega.
Make podie revolver.
Verner stie do ulaznih vrata kole. Make paljivo naniani u njegove noge i zapuca.
Prva tri metka nisu pogodila metu, i Verner istra napolje.
Make ispali jo jedan metak kroz otvorena vrata, Verner ispusti krik i pade.
Make je projurio hodnikom. uo je kako iza njegovih lea i ostali izlaze iz kolske sale.
A onda se, uz tresak, prolomi krov i zau se neki drugi zvuk, nalik tupom udarcu, i tena vatra iknu
kao iz fontane. Make vrisnu, najpre od straha, a onda u ropcu kad mu plamen zahvati odeu. Pao je, a
onda zavlada muk a potom i tama.

V
Lekari su razvrstavali pacijente u bolnikom hodniku. One ugruvane ili s posekotinama odmah su slali u ekaonicu ispred ambulante, gde su im sestre istile rane i davale aspirin protiv bolova. Ozbiljno
povreene zbrinjavali su tu gde su se zatekli, u hodniku, da bi ih potom slali specijalistima na sprat.
Poginuli su iznoeni u dvorite; njihova tela polagana su na hladno tlo i tu bi ostajala sve dok neko ne
doe po njih.

Doktor Ernst je upravo pregledao pacijenta s tekim opekotinama koji je urlao. Prepisao mu je
morfijum.
Zatim ga skinite pa mu gelom premaite opekotine ree on, pa pree na sledeeg.
Karla je punila pric dok je Frida zasecala pocrnelu odeu. Pacijent je sa desne strane imao teke
opekotine, ali s leve stanje nije bilo tako loe. Karla pronae netaknuto pare koe i mesa na levoj
butini. Taman se spremala da ubrizga injekciju kad pogleda pacijenta u lice i skameni se.
Prepoznala je to podgojeno, ovalno lice s briima nalik prljavom belegu ispod nosa. Dve godine
su prole otkako je taj ovek uao u njenu kuu i uhapsio joj oca. Kad je naredni put videla oca, bio
je na samrti. Pred njom je sada bio inspektor Tomas Make iz Gestapoa.
Ti si mi ubio oca, pomisli ona.
Sada ja mogu da ubijem tebe.
Bilo bi prosto. Dala bi mu etvorostruku dozu morfijuma. Niko nita ne bi primetio, naroito ne u
jednoj ovakvoj noi. On bi istog asa pao u nesvest i umro za nekoliko minuta. Doktor, koji je gotovo
na nogama zaspao, pretpostavio bi da je oveku stalo srce. Niko u dijagnozu ne bi posumnjao, niko se
s podozrenjem ne bi raspitivao. Ovaj bi bio samo jedan od ko zna koliko hiljada izginulih u jednom
stranom vazdunom napadu. Poivaj u miru.
Karla je znala da Verner strahuje da se Make nameraio na njega. Bilo je pitanje dana kada e
uhapsiti Vernera. Na mukama e svako progovoriti. A onda bi Verner odao Fridu, Hajnriha i ostale
i Karlu. A ona bi mogla sve da ih spase upravo sada, dok dlanom o dlan.
Ali Karla je oklevala.
I pitala se zato okleva. Make je bio muitelj, ubica. Taj je stoput zasluio da umre.
Karla je ve bila ubila jednom, Joakima, ili je bar, eto, uestvovala u tom ubistvu. Ali to je bila
borba. Joakim je utirao Karlinu majku i ubio bi je da ga Karla nije raspalila po glavi onim velikim
loncem. Drukije je to bilo.
A Make je pacijent.
Karla nije bila bogzna kako religiozna, ali je verovala da postoji neto to je sveto. Radila je kao
medicinska sestra i pacijenti su joj verovali. Znala je da bi je Make muio i ubio bez oklevanja ali
ona nije bila kao Make, nije ona od te sorte. Ovo nema nikakve veze s njim lino, ovo se tie nje
sme.
Ako ubije pacijenta oseala je to ne bi vie tim zanimanjem mogla da se bavi i nikada se vie
ne bi usudila da neguje bolesnike. Bila bi tad kao bankar koji krade novac, kao politiar koji uzima
mito, kao svetenik koji pipka devojice koje su mu dole na prvu priest. Izdala bi sebe.
ta eka? upita je uto Frida. Ne mogu da mu namaem gel dok se ne smiri.
Karla ubode iglu u telo Tomasa Makea i on prestade da urla.
Frida poe da mu mae gel po sprenoj koi.
Ovaj ima samo potres mozga ree doktor Ernst pregledavi drugog pacijenta. Ali ima metak u
zadnjici. On podie glas obraajui se pacijentu. Kako si pogoen? RAF nas, vala, jedino mecima noas nije gaao.
Karla se okrenu da i sama pogleda. Pacijent je leao na stomaku. Pantalone su mu bile iseene, videla mu se zadnjica. Imao je belu nenu pt i svetle maljice po krstima. Iako je bio oamuen, on promrmlja.
ta ree, policajac sluajno opalio? ree Ernst.
Pacijent sad progovori razgovetnije:
Da.
Izvadiu ti taj metak. Bolee, ali slabo stojimo s morfijumom, a ima gorih sluajeva od tebe.

 Samo napred.
Karla vatom oisti ranu. Ernst dohvati par dugakih, tankih hirurkih kleta. Zagrizi jastuk ree.
Gurnuo je kleta u ranu. Pacijent ispusti priguen bolni krik.
Probaj da opusti miie ree doktor Ernst. Tako e biti samo gore.
Glupog li saveta, pomisli Karla. Ko bi jo mogao da opusti miie dok mu guraju instrument u ivu
ranu?
Joj! Dovraga! zaurla pacijent.
Uhvatio sam ga ree doktor Ernst. Daj sve od sebe da se ne pomera!
Pacijent je mirno leao, a Ernst izvue tane i spusti ga na metalnu tacnu.
Karla obrisa krv oko rane pa poe da je previja.
Pacijent se okrenu.
Nemojte ree Karla. Morate da leite na...
I stade u pola rei. Pacijent je bio Verner.
Karla? ree on.
Ja sam ona odvrati radosno. I previjam ti zadnjicu.
Volim te ree on.
Ona ga zagrli, to je bilo krajnje neprofesionalno, pa ree:
O, najdrai moj, volim i ja tebe.

VI
Tomas Make je polako dolazio sebi. Najpre je mislio da sanja. Onda je polako bivao svesniji i, naposletku, shvatio da je u bolnici te da je omamljen. Znao je i zato; trpeo je strahovite bolove, naroito dole, s leve strane. Bio je, ipak, toliko priseban da zna da lekovi, svakako, ublaavaju bol, iako ne
mogu sasvim da ga umrtve.
Lagano se priseao kako je dospeo ovamo. Bomba je pala na njega. I ne bi vie ni bio meu ivima
da nije beao suprotno od mesta eksplozije jer je jurio za beguncem. Oni iza njega sigurno su izginuli:
Man, najder, Rihter i mladi Vagner. Ceo njegov tim.
Ali Vernera je uhvatio.
No da li ga je uhvatio? Pogodio je Vernera, i Verner je pao; a onda je pukla bomba. Make je preiveo, pa je mogue da je u ivotu ostao i Verner.
Make je jedini preiveli koji zna da je Verner pijun. Morao je o tome da porazgovara sa efom,
naelnikom Kringelajnom. Pokuao je da se uspravi u krevetu, ali uvide da nema snage ni da se pomeri. Odlui, onda, da pozove sestru, ali kad je otvorio usta zvuka nije bilo. Naprezanje ga je toliko iznurilo da je ponovo zaspao.
Kad se opet probudio, shvatio je da je no. Oko njega je bilo tiho, niko se nije pomerao. On otvori
oi i ugleda lice koje se nadnosilo nad njim.
Bio je to Verner.
Odlazi odavde, odmah ree Verner.
Make pokua da dozove pomo, ali nije mogao da govori.
Ide na jedno novo mesto ponovo e Verner. Nee vie biti muitelj, tavie tamo e ti
biti rtva.
Make otvori usta da vrisne.
Jastuk se spusti na njegovo lice. Na usta i nos, vrsto. Nije vie mogao da die. Pokuao je da se
odbrani, ali u njegovim udovima nije bilo snage. Pokua da udahne ali uzalud. Sad ga je ve hvatala

panika. Uspeo je da pomeri glavu levo-desno, ali jastuk ga je sve jae pritiskao. Najzad, on ispusti
zvuk, ali to je bilo jedva ujno cviljenje.
Kosmos se pretvori u svetlosni disk koji se polako smanjivao dok od njega ne ostade samo takica.
A onda i ona nestade.

17.
1943. (III)
Hoe li da se uda za mene? upita Voloa Pekov i zadra dah.
Ne ree Zoja Vorocinceva. No hvala ti, svakako.
Takva je bila Zoja, drala se strogo injenic, ma o emu da je re, ali ovo je ak i za nju bilo neuobiajeno odseno.
Leali su u krevetu, u raskonom hotelu Moskva, i upravo su bili vodili ljubav. Zoja je dvaput dostigla vrhunac. Njoj je u seksu najdrai bio kunilingus. Volela je da se izvali na gomilu jastuka dok bi
on, kao da joj se klanja, kleao izmeu njenih nogu. A poto je bio revnostan, i ona je njemu poletno
uzvraala.
Zajedno su bili ve due od godinu dana i inilo se da im ide dobro, da bolje ne moe biti. Volou
je zbunilo njeno odbijanje.
Voli li ti mene? upita je.
Volim. Oboavam te. I hvala ti to i ti mene voli toliko da si me zaprosio.
To je bilo ve malice bolje. Pa to onda nee?
Ne elim da raam decu u ovom zaraenom svetu ree ona.
Dobro, to razumem.
Zaprosi me ponovo kad pobedimo.
Ali moda tada neu hteti da se oenim tobom.
Ako bude tako nedosledan, onda je dobro to sam te danas odbila.
Izvini. Na trenutak sam, vidi, zaboravio da nema smisla za humor.
Moram da pikim. Ona ustade s kreveta i onako naga se proeta kroz sobu. Voloa gotovo da
nije mogao da veruje da mu je dozvoljeno da prisustvuje takvom prizoru. Imala je telo manekenke ili
filmske zvezde. Koa joj je bila mlenobela, a kosa i malje po telu svetloplave. I to to za skromnost
kao da nije znala njemu je uvek priinjavalo uitak.
Voloa je trebalo da poe na posao.
Moskovski obavetajci nisu znali kud udaraju kad god bi u posetu dolazili savezniki lideri, a Voloi je uobiajenu rutinu ponovo naruila Konferencija ministara inostranih poslova, koja je poela
osamnaestog oktobra.
Uesnici skupa bili su, pored ostalih, ameriki dravni sekretar Kordel Hal i britanski ministar
inostranih poslova Entoni Idn. Oni su skrojili pomalo blesav plan za stvaranje etvornog pakta kojem
bi pristupila i Kina. U Staljinovim oima bila je to puka besmislica; njemu nikako nije bilo jasno zato ovi trae vreme na to. Amerikanac Hal imao je sedamdeset dve godine i iskaljavao je krv u
Moskvu je s njim doputovao i njegov lekar ali zato nije bio manje energian i izriito je zahtevao
da se taj savez sklopi.
Mnogo je toga moralo da se obavi za vreme konferencije, pa je NKVD tajna policija bila prinuena da sarauje sa omraenim suparnicima iz Obavetajne slube Crvene armije, Voloom i njegovima. Po hotelskim sobama valjalo je kriom postaviti mikrofone jedan je bio i sad u njihovoj
sobi, s tim to ga je Voloa iskljuio. Ministri iz inostranstva i svi njihovi pomonici neprekidno su
nadzirani. Prtljag im je kradomice otvoren i pregledan. Njihovi telefonski razgovori su snimani, transkribovani i prevoeni na ruski, a potom iitavani i rezimirani. Veina ljudi s kojima su se gosti vi-

ali, ukljuujui konobare i sobarice, bili su agenti NKVD-a, ali su svi ostali s kojima bi ovi sticajem okolnosti porazgovarali, bilo u hotelskom predvorju, bilo na ulici, morali da budu provereni, a
po potrebi i uhapeni, zatvoreni, sasluani, pa i mueni. Mnogo je tu bilo posla.
Voloa je nizao uspeh za uspehom. Njegovi pijuni u Berlinu snabdevali su ga dragocenim obavetajnim podacima. Od njih je dobio i ratni plan za nemaku kljunu letnju ofanzivu, Citadelu, i zahvaljujui tome Crvena armija je neprijatelju nanela teak poraz.
I Zoja je bila srena. Sovjetski Savez je ponovo pokrenuo istraivanja u oblasti upotrebe nuklearne
energije, te je Zoja ula u tim strunjaka koji je pokuavao da napravi nuklearnu bombu. Usled Staljinovog skepticizma, stalno su odlagali i bili su u znatnom zaostatku u odnosu na Zapad, ali su zato mogli da raunaju na neprocenjivu pomo komunistikih pijuna u Engleskoj i Americi, meu kojima je
bio i Voloin stari kolski drug Vilhelm Frunce.
Poto se vratila u krevet, Voloa joj ree:
Kad smo se upoznali, ja se tebi, rekao bih, i nisam mnogo dopao.
Mukarci mi se nisu dopadali odgovori ona. Ne dopadaju mi se ni sada. Veinom su to pijanci, siledije i budale. Trebalo mi je vremena da se uverim da si ti drugaiji.
Valjda bi trebalo da ti budem zahvalan na tome odvrati on. Ali zar su mukarci zaista tako loi?
Osvrni se malo oko sebe ree ona. Pogledaj kakva nam je zemlja.
On prebaci ruku preko Zoje, pa ukljui radio, koji je stajao pored kreveta. Iako je prethodno bio
iskljuio ureaj za prislukivanje iza uzglavlja, predostronosti nikad nije bilo dosta. Kad se radio
ugrejao, razlegoe se zvuci mara svirao je neki vojni orkestar. Zadovoljan to niko ne moe da ih
uje, Voloa ree:
Ti misli na Staljina i Beriju. Ali nisu oni oduvek na vlasti.
Zna li ti kako je moj otac pao u nemilost? ree ona.
Ne znam. Moji roditelji nikad nisu o tome priali.
I za to postoje razlozi.
Priaj.
Po reima moje majke, kod oca u fabrici trebalo je da budu odrani izbori za delegata u Moskovskom sovjetu. Protivnik boljeviku na tim izborima bio je menjeviki kandidat, i moj otac je otiao
na neki njihov skup, da uje tog oveka. On nije podravao menjevika, niti je glasao za njega; ali svi
koji su prisustvovali tom zboru dobili su otkaz, a nekoliko nedelja kasnije mog oca su uhapsili i odveli u Lubjanku.
Mislila je na sedite i zatvor NKVD-a na Trgu Lubjanka.
Moja majka je onda dola kod tvog oca produi Zoja i molila ga da pomogne. On je odmah s
njom poao do Lubjanke. Mog oca su spasli, ali su zato videli kako streljaju preostalu dvanaestoricu.
Strano ree Voloa. Ali Staljin je...
Ne. Ovo se dogodilo 1920. Staljin je u to vreme bio samo komandant Crvene armije, borio se u
Sovjetsko-poljskom ratu. Lenjin je bio voa.
To se dogodilo za Lenjinove vladavine?
Da. I tako, shvata, nije problem samo u Staljinu i Beriji.
Voloino poimanje komunistike istorije bilo je ozbiljno uzdrmano. Pa u emu je onda problem?
Uto se otvorie vrata.
Voloa posegnu za revolverom koji je drao u fioci nonog stoia.
U sobu je, meutim, ula devojka u bundi, ispod koje, koliko se moglo videti, nita nije nosila.
Izvini, Voloa ree ona. Nisam znala da ima drutvo.

 Ko ti je ova, jebote?! ree Zoja.

Nataa, kako si ula? upita Voloa devojku.
Pa ti si mi dao kalauz. Njime se otvaraju sva vrata u hotelu.
Mogla si, pobogu, da pokuca!
Izvini. Samo sam dola da ti saoptim loe vesti.
ta to?
Otila sam u sobu kod Vudija Djuara, ba kako si mi ti rekao. Ali nisam uspela.
ta si uradila?
Ovo. Nataa rairi bundu i pokaza svoje nago telo. Njena figura i raskoan taman bun budili su
pohotu.
Dobro, jasno mi je, zakopaj bundu ree joj Voloa. I ta ti je on rekao?
Nataa pree na engleski. Rekao je prosto: No. Ja mu rekoh: What do you mean, no? A on
e: Its the opposite of yes. A onda mi je irom otvorio vrata i saekao da izaem.34
Peder jedan ree Voloa. Morau da smislim neto drugo.

II
ak Djuar je znao da e biti nevolje im je kapetan Vandermajer sredinom popodneva uao u neprijateljsku kopnenu zonu, sav zajapuren posle ruka zalivenog pivom.
Obavetajna jedinica u Perl Harboru u meuvremenu je proirena. Nekadanja Stanica HIPO prerasla je u zvuniji Zajedniki obavetajni centar za pacifiko podruje, ili JICPOA.35
Vandermajer je doao u pratnji jednog mornarikog narednika. Ej, vi, pufnice namirisane ree
Vandermajer. Jedna muterija je dola da se ali.
Kako se operacija razgranavala, svi su se specijalizovali u uim oblastima, te su tako ak i Edi
postali strunjaci za mapiranje teritorija na koje bi amerike snage trebalo da se iskcraju u dugom pacifikom pohodu od ostrva do ostrva.
Ovo je narednik Donegan ree Vandermajer. Mornar je bio izrazito visok, i izgledao tvrd kao
stena. ak nasluti da je seksualno poremeeni Vandermajer oaran njime.
ak ustade. Drago mi je, narednie. Ja sam glavni podoficir Djuar.
I ak i Edi bili su unapreeni. Poto je na hiljade regruta pristizalo u ameriku vojsku, manjkalo je
oficira, tako da su svi oni koji su u slubu stupili pre rata sada brzo napredovali. aku i Ediju bilo je
dozvoljeno da stanuju izvan baze, tako da su njih dvojica iznajmili jedan stani.
ak prui ruku Doneganu, ali ovaj ne htede da se rukuje.
ak sede. Po inu je, istina sasvim malo, bio iznad narednika, i nije sebi hteo da dozvoli da bude
uljudan prema nekome ko je neotesan. Mogu li neto da uinim za vas, kapetane Vandermajeru?
Kapetan je mogao na bezbroj naina da maltretira podoficire u mornarici, a Vandermajer je bio
vet u tome. On je smene natempirao tako da ak i Edi nikada ne budu slobodni istoga dana. Izvetaje
o njihovom uinku obeleio je sa adekvatan, i te kako svestan da je sve ispod odlian zapravo
slaba ocena. Blagajni je slao zbunjujue poruke, tako da su ak i Edi ili isplaivani kasno ili dobijali
manje nego to je trebalo, pa su morali sate i sate da utroe dok se stvari ne razmrse. Taj Vandermajer
je bio dosadan kao vaka. A sada je, evo, smislio neku novu smicalicu.
Donegan iz depa izvadi trokavo pare papira, pa ga razvi. Jeste li vi ovo napravili? upita on
drsko.
ak uze papir. Bila je to mapa Nove Dordije, malog arhipelaga u sastavu Solomonskih ostrva.
Da pogledam ree on. Da, bio je to njegov rad, i on je to znao, ali je odugovlaio.

Otiao je do datoteke i otvorio fioku. Izvadio je iz nje dosije o Novoj Dordiji, pa kolenom zatvorio fioku. Vratio se za radni sto, seo i otvorio fasciklu. Unutra se nalazila kopija mape koju mu je pokazao Donegan.
Da ree ak. Ja sam je napravio.
E pa, ja sam doao da vam kaem da je ovo obino sranje ree Donegan.
Ma je li?
Pogledajte, evo. Po vama, prauma se protee sve do samog mora. A tu je u stvari etiristo metara iroka plaa.
ao mi je.
ao! Donegan je bio popio piva koliko i Vandermajer i bio je raspoloen za svau. Pedeset
ljudi mi je izginulo na toj plai.
Vandermajer podrignu pa ree:
Kako si mogao da napravi takvu greku, Djuare?
ak je bio uzdrman. Ako je zaista na njemu odgovornost za greku usled koje je izginulo pedeset
ljudi on svakako zasluuje da ga ukore.
Evo na emu smo sve morali da radimo ree on. U dosijeu je bila netana mapa ostrv koja je
mogla biti jo iz viktorijanskog doba i jedna skoranja pomorska karta, na kojoj su bile prikazane dubine mora i tek pokoja osobina terena. Nije bilo ni izvetaja s terena, ni telegrafskog dekripta. U dosijeu je, osim toga, bila jo samo jedna mutna crno-bela fotografija snimljena iz vazduha u toku izvianja. Stavivi prst na kljunu taku na fotografiji, ak ree:
Sudei po ovome, drvee raste do same linije mora. Moda je to bila plima? Ako nije, moda je
pesak bio prekriven algama kad je nainjena fotografija. Alge mogu iznenada da procvetaju i isto tako brzo da se sasue.
Ne bi ti bio tako oputen da si sm morao da ide da se bori na tom terenu.
Moda, pomisli ak. Donegan jeste bio nabusit i grub, a i zlobni Vandermajer ga je oigledno nahukao, ali sve to ne znai da nije bio u pravu.
Da, Djuare ree Vandermajer. Moda bi ti i tvoj drugar pekiri trebalo sledei put da krenete s marincima u napad. Da vidite malo kako se vae mape koriste u akciji.
ak je upravo pokuavao da smisli neki pametan odgovor kad mu sinu da bi taj predlog, u stvari,
valjalo ozbiljno razmatriti. Moda bi zaista trebalo da vidi malo prave akcije. Lako je bilo sedeti za
kancelarijskim stolom. Doneganovu albu vredelo je shvatiti ozbiljno.
S druge strane, to bi znailo staviti ivot na kocku.
ak pogleda Vandermajera u oi. Mislim da je to dobar predlog, kapetane ree on. eleo bih
dobrovoljno da se prijavim za taj zadatak.
Donegan je bio vidno iznenaen i inilo se da polako poinje da misli da je, ipak, pogreno procenio celu situaciju.
Edi tad prvi put progovori. I ja bih. Idem i ja.
Dobro ree Vandermajer. Vratiete se mudriji. Ili se neete ni vratiti.

III
Voloa nije mogao da napije Vudija Djuara.
U baru hotela Moskva gurnuo je au votke ispred mladog Amerikanca i obratio mu se na kolskom
engleskom:
Dopae ti se ovo nema boljeg pia.

 Mnogo ti hvala ree Vudi. Stvarno sam ti zahvalan. Ali au nije ni pipnuo.
Vudi je bio visok i krakat, a inilo se da je iskren, gotovo naivan zato je Voloa upravo njega i
odabrao.
Obraajui se sagovorniku preko prevodioca, Vudi ree:
Je li Pekov esto prezime kod Rusa?
Pa i ne ba odgovori Voloa na ruskom.
Ja sam iz Bafala, a tamo ima jedan poznat poslovni ovek koji se zove Lav Pekov. Moda ste u
srodstvu.
Voloa se prenu. Njegov roeni stric zvao se Lav Pekov, a u Bafalo je otiao uoi Prvog svetskog
rata. Obazrivost ga, meutim, natera da izvrda odgovor. Moram da pitam oca ree samo.
Ja sam iao na Harvard sa sinom Lava Pekova, Gregom ree Vudi. To bi mogao da ti bude
brat od strica.
Mogue je. Voloa je nervozno pogldao u policijske pijune koji su sedeli za stolom. Vudi nije mogao da shvati da bilo kakva povezanost s nekim u Americi moe da pobudi sumnju u jednog sovjetskog graanina. Zna, Vudi, kad u ovoj zemlji odbije da popije pie, to se smatra uvredom.
Vudi se predusretljivo nasmei. U Americi se ne smatra ree.
Voloa podie au i pogleda u drutvo za stolom, sve same odabrane tajne policajce koji su tu
glumili dravne slubenike i diplomate.
Da nazdravimo! ree on. Za prijateljstvo izmeu Sjedinjenih Drava i Sovjetskog Saveza!
Svi podigoe ae visoko. I Vudi uini isto. Za prijateljstvo! prolomi se odjekujui.
Popie svi osim Vudija, koji spusti au na sto ne prinevi je usnama.
Voloa je bio slutio da Vudi nije naivan kao to izgleda.
Vudi se nagnu preko stola. Voloa, mora imati na umu da ja ne znam nikakve tajne. Jo sam nisko u hijerarhiji.
I ja sam ree Voloa. Daleko je to bilo od istine.
Hteo sam da ti kaem da me slobodno moe pitati ta hoe ree mu Vudi. Ako znam odgovor, ja u ti odgovoriti. Toliko smem, jer ta god da znam, to nikako ne moe biti poverljivo. Ne mora, znai, ni da me opija ni da mi alje prostitutke u sobu. Samo me pitaj.
Ovo je neki trik, proceni Voloa. Niko ne bi mogao da bude toliko bezazlen. Ali on odlui da povlauje Vudiju. to ne bi?
Dobro ree on. Moram da znam ta hoete. Ne svi vi lino, naravno. Nego vaa delegacija,
sekretar Hal i predsednik Ruzvelt. ta oekujete od ove konferencije?
Oekujemo da prihvatite etvorni pakt.
Bio je to standardan odgovor, ali Voloa nije hteo da popusti. Upravo nam to i nije jasno. Sad
je i on bio iskren, moda i vie nego to je trebalo, ali predoseao je da valja preuzeti taj rizik i otvoriti se malo. I koga je briga za pakt s Kinom? Mi moramo da porazimo naciste u Evropi. A za to
nam treba vaa pomo.
I mi emo vam pomoi.
Tako vi kaete. Ali ste isto tako rekli da ete na leto izvriti invaziju na Evropu.
Pa, jesmo izvrili invaziju na Italiju.
To nije dovoljno.
Idue godine emo na Francusku. Obeali smo.
ta e vam onda ovaj pakt?
Pa... Vudi naas zastade, da se sabere. Moramo najpre da ubedimo ameriku javnost da nam
je u interesu da krenemo na Evropu.

 Zato?
ta zato?
Zato morate to da objanjavate javnosti? Ruzvelt je predsednik, zar ne? Neka, jednostavno, uini to!
Idua godina je izborna. On eli da ga ponovo izaberu.
Pa?
Amerikanci nee glasati za njega ako ocene da ih je bespotrebno ukljuio u rat u Evropi. Zato on
eli da im tu invaziju predstavi kao deo sveobuhvatnog plana za postizanje mira u svetu. Ako budemo
mogli da se oslonimo na etvorni pakt, vei su izgledi da e ameriki glasai prihvatiti invaziju na
Francusku kao korak na putu ka stvaranju sveta u kojem e biti vie mira.
udo jedno na to e Voloa. ovek je predsednik, a ipak mora sve vreme da se pravda za
ono to radi!
Tako nekako odvrati Vudi. Mi to zovemo demokratijom.
Voloi se prikradala sumnja da bi ta neverovatna pria mogla, u stvari, da bude suta istina. I
pakt je, dakle, neophodan da bi ameriki glasai pruili podrku invaziji na Evropu.
Tano.
A ta e nam onda Kina? Staljin je, inae, s posebnim prezrenjem gledao na insistiranje saveznika da i Kina bude lanica pakta.
Kina je slab saveznik.
Nemojte onda na nju ni da obraate panju.
Ako Kinezi ne uu u pakt, bie obeshrabreni, a onda postoji mogunost da se s manje poleta bore
protiv Japanaca.
I?
I mi, dakle, moramo da ojaamo snage u pacifikom basenu. Nautrb toga, oslabie nam pozicije
u Evropi.
To je uznemirilo Volou. Sovjetskom Savezu nije odgovaralo da se ratni napori saveznikih snaga
preusmere s Evrope na Tihi okean. Vi, znai, inite ovaj prijateljski gest prema Kini prosto zato da
biste sauvali snage za invaziju na Evropu.
Upravo tako.
Kad tako postavi stvari, sve izgleda prosto.
I jeste prosto ree Vudi.

IV
U ranim jutarnjim asovima prvog novembra, ak i Edi jeli su nicle za doruak, kao i ostali pripadnici amerike Tree mornarike divizije, koji su se u tom trenutku nalazili u neposrednoj blizini ostrva Bugenvil u Junom moru.
Ostrvo Bugenvil bilo je dugako oko dve stotine kilometara. Na njemu su se nalazile dve japanske
pomorske baze, jedna na severu, druga na jugu. Marinci su se ve pripremali da se iskrcaju negde na
pola puta izmeu baz, na slabije branjenoj zapadnoj obali. Cilj im je bio da uspostave mostobran i
zauzmu dovoljno veliku teritoriju na kojoj e izgraditi uzletite, odakle e posle napadati japanske
baze.
U sedam asova i dvadeset est minuta, ak se nalazio na palubu, kad marinci sa lemovima na
glavama i ruksacima na leima, poee da se sputaju niz mreu od uadi koja je visila sa obe strane
broda, i uskau u desantni amac sa visokim stranicama. S njima je bilo i nekoliko doberman piner

dresiranih za uee u ratnim dejstvima, koji za umor nisu znali.

amci su se ve pribliavali kopnu kad ak primeti nedostatak na mapi koju je prethodno bio napravio. Visoki talasi udarali su o strmu, izrazito nakoenu plau. Dok je on, tako, gledao talasi okrenue amac na bok, i on se prevrnu. Marinci zaplivae prema obali.
Moramo na mapama da oznaavamo i talase ree ak Ediju, koji je stajao pored njega na palubi.
A kako emo znati kakvi su?
Izviaki avion e morati u niskom letu da nadleti more, i napravi snimke.
Ne mogu oni da rizikuju toliko nisko da lete, naroito kad su neprijateljske baze blizu.
U pravu je bio Edi. Neko reenje se, meutim, moralo pronai. ak do daljeg odloi to pitanje, s
tim da se po okonanju ovog zadatka najpre time pozabave.
Uoi ovog iskrcavanja dobili su, inae, vie informacija nego obino. Uz standardne, nepouzdane
mape i fotografije iz vazduha koje je teko deifrovati, dobili su i izvetaj od izvidnice koja se, stigavi podmornicom, iskrcala na kopno est nedelja ranije. Izvidnica je du obale, na potezu od estsedam kilometara, pronala dvanaest plaa pogodnih za iskrcavanje. Nisu, meutim, upozorili na ove
talase. Moda toga dana i nisu bili ovako veliki.
to se ostalih postaka tie, akova mapa je bila tana, bar za sada. Bila je tu jedna peana plaa,
stotinak metara iroka, s gustim umarkom palmi i ostalog rastinja. Odmah iza te linije bar je tako na
mapi bilo ucrtano trebalo bi da bude movara.
Obala nije bila ba sasvim nebranjena. ak zau tutnjavu artiljerijske vatre, i jedna granata pade u
pliak. Nikoga nije povredila, ali mitraljezac e ubrzo podesiti niansku spravu. Marinci dobie novi
podsticaj; iskakali su iz desantnog amca na plau i trali prema umarku.
aku je bilo drago to je odluio da poe. Nikada on u ivotu nije bio nepaljiv ili nemaran kad je
o mapama re, ali bio je pravi melem za duu videti, iz prve ruke, kako precizno mapiranje moe da
doprinese spasavanju ljudskih ivota, ali i kako greke, ak i one najmanje, mogu biti smrtonosne. On
i Edi jo se nisu ni iskrcali,, a ve su postali zahtevniji. Zatraili su da se umesto onih starih, mutnih,
naine novi snimci, razgovarali su telefonom sa izviaima i poslali telegrafski poruku u razne delove sveta, nadajui se da e tako doi do preciznijih mapa.
Radovao se on jo zbog neega. Bio je sad na moru, koje je voleo. Nalazio se na brodu, sa sedamsto mladia, i uivao je u tom druenju, u alama, pesmi, u intimi gusto zbijenih leajeva, u zajednikom tuiranju. To ti je kao da heteroseksualac ivi u enskom internatu ree on Ediju jedne veeri.
S tim to tako neto nikada ne biva, a ovo biva odgovorio mu je Edi. I on je ovo doivljavao
kao ak. Voleli su se njih dvojica, ali ni Ediju ni aku nije smetalo da onaj drugi gleda gole mornare.
A sada se svih sedamsto marinaca iskrcavalo s broda i hitalo ka kopnu najbre to su mogli. Isti
prizor se pruao na jo osam mesta du tog dela obale. im se desantni amac ispraznio, okrenuo se,
ne gubei vreme, po novi kontingent ljudi; ceo taj proces, meutim, inio se oajno sporim.
Japanski mitraljezac, skriven negde u dungli, konano je uspeo da naniani, i na akovo zgraavanje dobro naciljana granata rasprsnu se usred gomile marinaca; ljudi, puke i delovi tela razletee se na sve strane po plai, pesak se oboji u crveno, od krvi.
ak je uasnuto zverao u pokolj, kad najednom zau avion i podigavi glavu, ugleda japanski zero
u niskom letu du obale. Crvena sunca na njegovim krilima ispunie ga strahom. Proli put taj mu se
prizor bio ukazao pred oima u Bici za Midvej.
Zero je mitraljirao plau. Marinci koji su se upravo iskrcavali iz desantnog amca nisu imali kud
da se sklone. Neki se pobacae niice u pliak, neki pokuae da se sakriju iza amca, neki potrae
ka praumi. Nekoliko sekundi krv je prtala, a ljudi samo padali.

A onda avion odlete, ostavljajui za sobom plau istakanu telima izginulih Amerikanaca.
Trenutak kasnije ak opet zau onaj avion; sad je mitraljezom tukao po susednoj plai.
Vratie se on.
Trebalo je tu da bude i amerikih aviona, koji bi pokrivali marince, ali ak nijedan ni video. Podrke iz vazduha nikada nema tamo gde ti je potrebna, a to bi bilo tano iznad glave.
Kad su se svi marinci iskrcali, to ivi, to mrtvi, amcima na obalu stigoe i lekari i bolniari s
nosilima. Onda su poeli na kopno da iznose provijant: municiju, pijau vodu, hranu, lekove i zavoje.
U povratku je desantnim amcem do broda prebaeno jo ranjenika.
ak i Edi, kao pratee osoblje, pooe na obalu s provijantom.
Veslai u amcima ve su se bili navikli na talase, i plovilo je bilo stabilno na povrini vode, s
rampom sputenom na pesak, dok su mu se o krmu razbijali talasi; stajalo je tako dok i poslednja kutija nije izneta, a ak i Edi skoili u vodu i zaputili se, gacajui, prema obali.
Na suvo su izali zajedno.
I upravo u tom trenutku zatektao je mitraljez.
Mitraljezac je, po svemu sudei, zauzeo poloaj u praumi, na otprilike etiri stotine metara od
mesta gde su se oni nalazili. Da li je sve vreme bio tu i samo ekao, ili se premestio s nekog drugog
mesta? Edi i ak se povie do zemlje, pa trkom prema drveu.
Mornar sa sandukom punim municije na ramenu bolno jauknu i pade, ispustivi tovar.
A onda Edi vrisnu.
ak naini jo dva koraka, pa stade. Kad se okrenuo, Edi se valjao po pesku drei se za koleno, i
vikao:
U, jebote!
ak mu prie i kleknu pored njega. Ne brini, tu sam! uzviknu on. Edi je murio, ali je bio iv, i
ak nije video drugih rana osim one na kolenu.
On podie pogled. amac kojim su doli jo je bio blizu obale; u meuvremenu je sve sa njega istovareno. Mogao je sad da prebaci Edija natrag na brod, za nekoliko minuta. Mitraljezac je, meutim,
i dalje pucao.
ak unu. Ovo e boleti ree. Deri se kolko ti dua ite.
On podvue desnu ruku Ediju ispod mike, a levu mu proturi ispod butine. Kad ga je dobro prihvatio, uspravi se. Edi urliknu od bola kad je smrskana noga zalandarala u vazduhu. Dr se, drue
ree mu ak, pa se okrenu prema vodi.
Oseti tad iznenadan, nepodnoljivo otar bol u nogama, leima i, konano, glavi. U narednom deliu sekunde kroz glavu mu prolete kako ne sme da ispusti Edija. Trenutak kasnije znao je da e ga ipak
ispustiti. Sevnulo mu je pred oima, i taj blesak ga zaslepi.
A onda svetu doe kraj.

V
Slobodan dan na poslu Karla je iskoristila da radi u Jevrejskoj bolnici.
Doktor Rotman je uspeo da je ubedi. Njega su bili pustili iz logora niko nije znao zbog ega, izuzev samih nacista, a oni nikome nita nisu rekli. Ostao je bez jednog oka i epao je, ali je preiveo i
moga je da se bavi medicinom.
Bolnica se nalazila u severnoj radnikoj etvrti Vedingu, ali u arhitekturi tog dela grada nije bilo
nieg proleterskog. Veding je sagraen pre Prvog svetskog rata, u vreme kad su berlinski Jevreji iveli u blagostanju i bili ponosni. Sedam otmenih zgrada uzdizalo se u prostranom vrtu. Razliita ode-

ljenja bila su povezana tunelima, tako da pacijenti i osoblje mogu da se kreu iz jednog u drugo, zatieni od nevremena.
Pravo je udo bilo to Jevrejska bolnica jo postoji. Vrlo malo Jevreja ostalo je u Berlinu. Hiljade
njih su pohapene i transportovane posebnim vozovima. Niko nije znao ni kuda su otili ni ta se s
njima desilo. irile su se glasine u koje je teko bilo poverovati, o nekakvim logorima za istrebljenje.
Arijevski lekari i medicinske sestre nisu smeli da lee ono malo Jevreja preteklih u Berlinu. I tako
je, po zamrenoj logici nacistikog rasizma, Jevrejska bolnica mogla i dalje da radi. Osoblje su inili
uglavnom Jevreji i ostali nesrenici koji nisu smatrani arijevcima: Sloveni iz istone Evrope, ljudi iz
meovitih brakova, kao i suprunici Jevreja. Ali sestara nije bilo dovoljno, pa je Karla dola da pripomogne.
Gestapo je neprestano uznemiravao bolniko osoblje, koje je dramatino oskudevalo u medicinskom materijalu, a najvie u lekovima. Nije bilo ni dovoljno ljudi i radilo se bez gotovo ikakvih
sredstava.
Karla je krila zakon time to je merila temperaturu jedanaestogodinjem deaku kome je stopalo
smrskano u vazdunom napadu. Zloin je bio i to to je krijumarila lekove iz bolnice u kojoj je bila
zaposlena i donosila ih ovamo. Ali ona je elela da dokae, makar i samoj sebi, da nisu ba svi pognuli glavu pred nacistima.
Dok je privodila kraju obilazak odeljenja, ispred vrata ugleda Vernera u vazduhoplovnoj uniformi.
Danima su on i Karla iveli u strahu, pitajui se da li je iko preiveo bombardovanje kole i, samim tim, sada mogao da osudi Vernera; bilo je, meutim, oigledno da su svi izginuli, i da za Makeove sumnje niko nije znao. Provukli su se, dakle, jo jednom.
Verner se brzo oporavio od rane od metka.
I vodili su ljubav. Verner se uselio u prostranu, polupraznu kuu Ulrihovih, i spavao s Karlom svake noi. Roditelji nisu imali nita protiv; sve ih je proimao oseaj da bi svakoga dana mogli da poginu, i da bi ljudi trebalo, pored svih tegoba i patnje, iz ivota da izvuku koliko mogu.
Verner je, meutim, izgledao ozbiljnije nego obino kad je mahnuo Karli kroz staklena vrata odeljenja. Ona mu dade znak da ue, pa ga poljubi.
Volim te ree ona. Nikada joj te dve rei ne bi dosadile.
A i on bi se uvek obradovao kad mu se ukae prilika da joj kae:
Volim i ja tebe.
Otkud ti ovde? ree ona. Doao si samo po poljubac?
Imam loe vesti. Rasporeen sam na istoni front.
O, ne! Suze joj navree na oi.
Pravo je udo to sam i ovoliko dugo uspeo da izvrdam. Ali general Dorn nije mogao vie da me
sklanja. Polovinu nae vojske ine starci i kolarci, a ja sam oficir i imam dvadeset etiri godine.
Molim te proaputa ona nemoj da umre.
Dau sve od sebe.
Ali ta e biti s tvojom mreom? ree ona, i dalje apuui. Ti zna sve. Ko bi drugi mogao
da je vodi?
On ju je utke gledao.
Shvatila je ta mu je na umu. O ne, ne ja!
Ti si najbolja za to. Frida je od onih to slede, ne od onih to vode. Ti si pokazala sposobnost da
vrbuje i motivie nove ljude. Sa policijom nikada nisi imala problema, nikad se nisi bavila politikom. Niko ne zna kakvu si ulogu odigrala u suprotstavljanju operaciji Akcija T4. to se vlasti tie, ti
si medicinska sestra koja nita nije zgreila.

 Ali, Verneru, ja se plaim!

Ne mora ti to da preuzme na sebe. Ali niko drugi ne moe.
A onda su zauli komeanje.
Na susednom odeljenju smeteni su bili umobolni pacijenti, pa i nije bilo nieg neobinog u tome
da se odonud uje vika, pa i vriska; ali ovo sada bilo je, zbog neega, drukije. Jedan glas, kulturnog
nekog oveka oito, podigao se u gnevu. Zau se, potom, i drugi glas, ovaj s berlinskim naglaskom i
upornim, siledijskim tonom, koji je, kako su ljudi sa strane imali obiaj da kau, tipian za Berlince.
Karla izae u hodnik, Verner za njom.
Doktor Rotman, sa utom zvezdom na sakou, raspravljao se s nekim ovekom u uniformi SS-a. Iza
njih su bila irom otvorena dvokrilna vrata psihijatrijskog odeljenja, koja su inae bila zakljuana.
Pacijenti su odlazili. Jo dvojica policajaca i dve sestre postrojavali su mukarce i ene u neurednu
vrstu; ljudi su mahom bili u piamama, pri emu su neki hodali uspravno i bili naoko normalni, dok su
drugi vukli noge i mrmljali dok su, jedan za drugim, ili niza stepenice.
Karla se toga asa seti Adinog sina Kurta i Vernerovog brata Aksela, i one nazovibolnice u Akelbergu. Nije znala kuda vode ove pacijente, ali je bila i vie nego sigurna da e ih tamo kuda ih vode
ubiti.
Ovi ljudi su bolesni! ogoren je bio doktor Rotman. Potrebno im je leenje!
Eesesovac mu na to uzvrati:
Nisu oni bolesni, oni su ludaci, a mi ih vodimo tamo gde je ludacima mesto.
U bolnicu?
Biete blagovremeno obaveteni.
Nije to dovoljno.
Karla je znala da ne bi trebalo da se mea. Ako saznaju da ona nije Jevrejka, do gue e upasti u
nevolju. Ionako nije izgledala kao arijevka, sa onom tamnom kosom i zelenim oima. Bude li utala,
verovatno je nee gnjaviti. Ali ako se pobuni zbog postupanja SS-a, uhapsie je i sasluavati, a onda
e izai na videlo da ovde radi ilegalno. Zato je drala jezik za zubima.
Oficir podie glas. Bre! Potrpajte te kretene u autobus.
Rotman nije odustajao. Morate mi saoptiti kuda ih vodite. Oni su moji pacijenti.
Nisu oni zaista bili njegovi pacijenti on nije bio psihijatar.
Ako se toliko brinete za njih, moete i vi s njima ree esesovac.
Doktor Rotman preblede. Znailo bi to gotovo izvestan odlazak u smrt.
Karla pomisli na njegovu enu, Haneloru; na sina njegovog, Rudija; i na njegove keri, Ingland i
Evu; pozlilo joj je od straha.
Oficir se smekao. Odjednom i niste vie toliko zabrinuti? rugao se on.
Rotman se isprsi. Naprotiv ree. Prihvatam vau ponudu. Pre mnogo godina poloio sam zakletvu i obavezao se da u initi sve to mogu kako bih pomogao bolesnima. Neu sad da pogazim tu
zakletvu. Nadam se da u umreti mirne savesti ree on i othrama niza stepenice.
Proe uto neka starica; na sebi nije imala nita sem raskopane haljine, ispod koje se sve videlo.
Karla nije vie mogla da uti. Novembar je mesec! povika ona. Nisu odeveni za boravak napolju!
Oficir je mrko pogleda. Nee im biti hladno u autobusu.
Idem ja po toplu odeu. Karla se okrenu prema Verneru. Doi da mi pomogne. Skupljaj ebad odakle stigne.
Rastrali su se njih dvoje po ve opustelom odeljenju za psihijatriju, skidajui ebad s krevet i
vadei ih iz ormara. Oboje s gomilom u rukama, sjurili su se niza stepenice.

U bolnikom dvoritu zemlja se bila smrzla. S one strane kapije ekao je sivi autobus, sa upaljenim motorom. Voza je sedeo za volanom i puio. Karla vide da ovek nosi teak kaput, i uz to i eir
i rukavice, na osnovu ega je odmah znala da u autobusu nema grejanja.
Pored autobusa stajala je grupica gestapovaca i pripadnika SS-a, koji su gledali ta se deava.
U vozilo su upravo ulazili i poslednji pacijenti. Za njima uoe i Karla i Verner, i poee da im dele ebad.
Doktor Rotman je stajao u zadnjem delu autobusa. Karla ree on. Kai... Kai mojoj Hanelori
kako je bilo. Moram da idem s pacijentima. Nemam izbora.
Naravno. Grcala je.
Moda u i uspeti da zatitim ove ljude.
Karla klimnu glavom, mada nije zaista verovala u to.
U svakom sluaju, ne mogu da ih napustim.
Kazau joj ja.
I reci joj da je volim.
Karla vie nije mogla da zadrava suze.
Kai joj da su mi to bile poslednje rei ree Rotman. Da je volim.
Karla klimnu glavom.
Verner je uze za ruku. Idemo.
Sili su iz autobusa.
Jedan esesovac obrati se Verneru:
Ti, u vazduhoplovnoj uniformi, ta to radi, boga ti?
Verner je bio toliko ljut da se Karla naas uplai da e se pobiti. Ali on smireno odgovori:
Dajem ebad starcima kojima je hladno ree. Je li i to sad protivzakonito?
Trebalo bi da se bori na istonom frontu.
Sutra idem tamo. A ti?
Pazi ta govori.
Ako bi bio toliko ljubazan da me uhapsi pre nego to krenem, moda bi mi i ivot spasao.
ovek se okrenu.
ofer je ubacio u brzinu, i motor zabruja jae. Karla i Verner se okrenue da pogledaju. Na svakom
prozoru bilo je po jedno lice, a sva razliita: neko brblja, neko balavi, neko se histerino smeje, neko
rasejano gleda, ili je, od duevnog bola, iskrivljeno u grimasu i sva listom luda. Psihijatrijske pacijente odvode esesovci. Ludi vode lude.
Autobus je poao.

VI
Moda bi mi se Rusija i dopala, da su mi dozvolili da je vidim ree Vudi ocu.
I ja to mislim.
Neu odavde poneti ak ni pristojne fotografije.
Sedeli su u velelepnom holu hotela Moskva, nedaleko od ulaza u stanicu metroa. Torbe su im ve
bile spakovane, uskoro je trebalo da pou kui.
Moram da kaem Gregu Pekovu da sam ovde upoznao oveka po imenu Voloa Pekov ree
Vudi. Mada Voloi to i nije ba po volji. Ovde su, oigledno, podloni sumnji svi koji su na bilo
koji nain povezani sa Zapadom.
Nego ta su.

 Bilo kako bilo, dobili smo ono po ta smo i doli a to je najvanije. Saveznici su privreni ideji Ujedinjenih nacija.
Jesu ree Gas zadovoljno. Staljina je trebalo ubeivati malo, ali i on je na kraju shvatio smisao cele stvari. Tome si doprineo ti, mislim, onim otvorenim razgovorom s Pekovom.
Ti si se za ovo, tata, celoga veka borio.
Nee mi smetati da ti priznam kako je ovo za mene vrlo lep trenutak.
Zabrinjavajua misao pade Vudiju na pamet. Nee valjda sad u penziju?
Gas se nasmeja. Neu. Isposlovali smo naelni sporazum, ali posao je tek zapoet.
Kordel Hal je ve bio otiao iz Moskve, ali neki njegovi saradnici jo su bili tu, i jedan od njih
prie Djuarovima. Vudi ga je poznavao; mladi se zvao Rej Bejker. Imam poruku za vas, senatore
ree. Izgledao je nervozan.
Pa, uhvatio si me na vreme, upravo se spremam da poem ree Gas. ta je bilo?
Tie se vaeg sina arlsa aka.
Gas preblede, pa upita:
Kakva je to poruka, Reje?
Mladi je jedva govorio. Gospodine, loe su vesti. Uestvovao je u bici na Solomonskim ostrvima.
Je li ranjen?
Ne, gospodine, jo gore.
O, Gospode ree Gas, i zaplaka.
Vudi nikad do tada nije video oca kako plae.
ao mi je, gospodine ree Rej. U poruci pie da je poginuo.

18.
1944.
Vudi je stajao ispred ogledala u svojoj sobi u vaingtonskom stanu svojih roditelja. Na sebi je imao
uniformu potporunika 510. padobranskog puka amerike vojske.
Odelo je napravio kod jednog valjanog vaingtonskog krojaa, ali mu ono nije dobro stajalo.
Spram kaki boje ten mu je bio bled, a znake i oznake na grudima izgledale su, jednostavno, neuredno.
Regrutaciju je verovatno mogao da izbegne, ali je bio vrsto reen da to ne ini. S jedne strane, eleo je da nastavi da radi sa ocem, koji je pomagao predsedniku Ruzveltu u planiranju novog globalnog poretka bez svetskih ratova. U Moskvi su ostvarili veliki uspeh, ali Staljin je bio nepostojan ovek, i mogao se stei utisak da uiva da drugima stvara tekoe. Na konferenciji u Teheranu, odranoj
u decembru, sovjetski voa je ponovo potegao kompromisnu ideju o stvaranju regionalnih vea, pa je
Ruzvelt morao da ga odgovara od te zamisli. Oigledno e Organizacija Ujedinjenih nacija iziskivati
neprekidan nadzor.
Gas, meutim, u tome bez Vudija nije mogao da uspe. A Vudiju je bilo sve tee znajui da ljudi idu
u rat dok on sedi kod kue.
Kad je procenio da u uniformi izgleda najbolje to moe, on ode do gostinske sobe, da ga vidi majka.
Roza je imala posetioca, mladia u beloj mornarikoj uniformi, i trenutak kasnije Vudi po pegama
prepoznade naoitog Edija Parija. Edi je sedeo na sofi pored Roze, i u ruci drao tap za hodanje. S
naporom je ustao i rukovao se s Edijem.
Mama je bila tuna. Edi mi je upravo prepriao ta se desilo onog dana kad je ak poginuo ree ona.
Edi ponovo sede, a Vudi zauze mesto naspram njega. Voleo bih i ja da ujem kako je bilo ree
Vudi.
Nema tu bogzna ta da se kae poe Edi. Bili smo tek nekih pet sekundi na plai na Bugenvilu
kad je mitraljezac, iz movare negde, otvorio vatru. Potrali smo ka zaklonu, ali ja sam dobio nekoliko metaka u koleno. ak je trebalo da otri do drvea. Tako su nas uili na obuci ostavi ranjenika
da ga pokupe bolniari. ak se, naravno, ogluio o to. Vratio se po mene.
Edi zastade. Na stoiu pored njega stajala je oljica kafe, i on otpi gutljaj.
Podigao me je u naruje produi on. Budala jedna. Napravio istu metu od sebe. Pretpostavljam, meutim, da je hteo da me odnese natrag do desantnog amca. Ta plovila imaju visoke stranice, a napravljena su od elika. Tamo bismo bili bezbedni, a meni bi lekari ukazali pomo odmah, na
brodu. Ali nije trebalo ak to da radi. Onoga asa kad se uspravio, zasula ga je kia metaka u noge,
u lea, u glavu. Mislim da je preminuo pre nego to je pao na onaj pesak. U svakom sluaju, dok sam
ja nekako uspeo da podignem glavu i pogledam u njega, on vie, naprosto, nije bio tu.
Vudi primeti da se njegova majka jedva zauzdava. Bojao se da e, ako ona zaplae, i sm briznuti
u pla.
Leao sam na plai pored njega itav sat priao je Edi. Drao sam ga za ruku, sve vreme. A
onda su doli s nosilima po mene. Nisam hteo da idem. Znao sam da ga vie nikad neu videti. Uronio je lice u ake. Mnogo sam ga voleo ree.

Roza obgrli njegova krupna ramena, i privi ga uza sebe. A on joj spusti glavu na grudi, pa zajeca
kao malo dete. Milovala ga je po kosi. Dobro je, dobro je govorila je. Dobro je, dobro.
Vudiju toga asa postade jasno da njegova majka zna u kakvom su odnosu ak i Edi bili.
Malo kasnije Edi poe da se presabira. Pogleda onda u Vudija. Ti zna kako je to ree.
Mislio je na Doaninu smrt. Da, znam ree Vudi. To je neto najgore na svetu ali posle te,
iz dana u dan, boli malo manje.
Nadam se da je tako.
Jo si na Havajima?
Da. ak i ja radimo u kartografskoj jedinici. Radili smo. On s mukom proguta. ak je procenio da bi trebalo lino da vidimo kako nae mape slue u akciji. Zato smo i poli na Bugenvil sa marincima.
Bie da ste dobro obavili posao ree Vudi. Izgleda da emo potui Japance na Pacifiku.
Ide to, korak po korak ree Edi, pa pogleda u Vudijevu uniformu. Gde si ti rasporeen?
Bio sam u Fort Beningu, u Dordiji, na obuci za padobrance ree Vudi. Sad idem za London.
Sutra putujem.
On naas uhvati majin pogled. I najednom je izgledala starije. On primeti da joj je lice izborano.
Njen pedeseti roendan proao je gotovo neopaeno. On nasluti da razgovor o akovoj pogibiji, u
trenutku kad drugi njen sin stoji tu, u vojnoj uniformi, za nju svakako predstavlja jak udarac.
Ediju je to promaklo. Pria se da emo ove godine izvriti invaziju na Francusku ree on.
Zbog toga je, valjda, moja obuka i bila onako ubrzana na to e Vudi.
Trebalo bi da vidi malo akcije.
Roza prigui jecaj.
Nadam se da u biti hrabar koliko i moj brat ree Vudi.
Nadam se da to nikad nee saznati ree Edi.

II
Greg Pekov je izveo tamnooku Margaret Kaudri na popodnevni simfonijski koncert. Margaret je
imala pune, ulne usne koje su volele poljupce. Ali Gregu je neto drugo bilo na pameti.
On je pratio Barnija Makhjua.
Isto to inio je i agent Ef-Bi-Aja Bil Biks.
Barni Makhju je bio genijalan mladi fiziar. Kad je dobio odsustvo iz tajne vojne laboratorije u
Los Alamosu, u Novom Meksiku, doveo je svoju enu, Britanku, u Vaington, da razgledaju grad.
Ef-Bi-Aj je unapred saznao da Makhju dolazi na koncert, i tako je specijalni agent Biks uspeo da
nae Gregu dva mesta nekoliko redova iza Makhjuovih. Koncertna dvorana, sa stotinama neznanaca
koji su se zbili na malom prostoru, bila je savreno mesto za tajne sastanke, a Greg se bio namerio da
sazna ta li je to Makhju naumio.
Oteavajua okolnost bila je to to su se njih dvojica ranije ve sreli. Greg je razgovarao s Makhjuom u ikagu, onog dana kad je testiran nuklearni reaktor. Otada bee prolo godinu i po dana, ali
ko zna, moda e ga se Makhju setiti. I tako je Greg morao da se postara da ga Makhju ne primeti.
Kad su Greg i Margaret stigli, sedita Makhjuovih jo nisu bila zauzeta. Sa jedne njihove strane sedeo je jedan naoko obian par, sredovean mukarac u jeftinom sivom odelu s belim prugama i njegova loe odevena ena, a sa druge dve dame u godinama. Greg se nadao da e se Makhju konano
pojaviti. Ukoliko taj momak jeste pijun, Greg je eleo da ga pritegne.
Na programu je bila Prva simfonija ajkovskog. Ti, dakle, voli klasinu muziku askala je

Margaret dok se orkestar timovao. Predstavu nije imala o stvarnim razlozima zbog kojih se i ona tu
nala. Znala je da Greg u tajnosti radi na nekom istraivakom projektu u vezi s naoruanjem, ali kao
i veina Amerikanaca ni slutila nije da je re o nuklearnoj bombi. A ja mislila da slua samo dez
ree ona.
Volim ruske kompozitore, tako su dramatini ree joj Greg. To mi je, valjda, u krvi.
Ja sam odrasla uz klasinu muziku. Moj otac voli da mu za veerom svira mali orkestar. Margaretina porodica bila je toliko bogata da se, u poreenju s njima, Greg oseao kao puki siromah. Ali
on jo nije bio upoznao njene roditelje, i slutio je da im nee biti po volji to im kerka izlazi s vanbranim sinom znamenitog holivudskog enskaroa.
U ta si se to zagledao? upita ga Margaret.
Ni u ta. Makhjuovi su upravo bili stigli. Koji ti je to parfem?
Renoarov ii.
Svia mi se.
Makhjuovi su izgledali kao srean i dobro raspoloen, moderan mlad brani par na odmoru. Greg
se pitao da nisu moda zakasnili zato to su do maloas vodili ljubav u hotelskoj sobi.
Barni Makhju sede do oveka u sivom odelu s tankim belim prugama. Greg je znao da je odelo jeftino po neprirodno krutim naramenicama. ovek nije ni pogledao ka tek pristiglom paru. S glavom uz
glavu, Makhjuovi poee da reavaju ukrtenicu, pomno gledajui u novine koje je Barni drao u ruci. Nekoliko minuta kasnije pojavi se dirigent.
Uvodni komad bio je od Sen-Sansa. Nemaki i austrijski kompozitori gubili su na popularnosti posle izbijanja rata, pa su redovni posetioci koncerata poeli da otkrivaju alternative. Ponovo je oivelo interesovanje za Sibelijusa.
Makhju je verovatno bio komunista. Greg je to znao zato to mu je D. Robert Openhajmer rekao.
Openhajmer, vodei teoretiar fizike sa Univerziteta Kalifornija, ujedno je bio i direktor laboratorije
u Los Alamosu, i nauni rukovodilac celokupnog projekta Menhetn. Imao je jake veze meu komunistima, mada je bio izriit u vezi s tim da sm nikada nee ui u partiju.
Gregu je specijalni agent Biks bio rekao sledee:
Zato vojska mora da dri sve te socijaliste? ta god bilo to to pokuavate da postignete u toj
tamo pustinji, zar nema u Americi dovoljno pametnih mladih konzervativnih naunika koji bi to mogli
da odrade?
Ne, nema odgovorio mu je Greg. Da ima, uposlili bismo njih.
Dogaalo se ponekad da komunisti budu odaniji svojoj ideji nego svojoj zemlji; bilo je i onih koji
bi smatrali da je potpuno umesno podeliti tajne u vezi s nuklearnim istraivanjima i sa kolegama u
Sovjetskom Savezu. Ne bi to bilo kao pruanje odreenih informacija neprijatelju. Sovjeti su bili
ameriki saveznici u borbi protiv nacista tavie, u ratu su uestvovali vie nego svi ostali saveznici zajedno. Pa ipak, opasnost je postojala. Informacije namenjene Moskvi mogle su nekako stii i do
Berlina. A ko god je iole razmiljao o tome kako e izgledati posleratni svet, mogao je pretpostaviti
da SAD i SSSR moda i nee zauvek biti prijatelji.
U Ef-Bi-Aju su smatrali da Openhajmer predstavlja bezbednosni rizik, i uporno su nastojali da
ubede Gregovog pretpostavljenog, generala Grouvza, da ga otpusti. Ali Openhajmer je bio istaknuti
naunik svoje generacije, pa je general izriito zahtevao da ga zadri.
U pokuaju da dokae odanost, Openhajmer je obeleio Makhjua kao potencijalnog komunistu, i
zato je sad Greg ovome i bio za petama.
U Ef-Bi-Aju su bili skeptini. To se nama Openhajmer samo uvlai rekao je Biks Gregu.
Ne mogu da verujem odgovorio mu je Greg. Poznajem ga ve godinu dana.

 ovek je prokleti komunista, kao i njegova ena, i brat njegov, i snaja.

On radi devetnaest sati dnevno na boljem oruju za amerike vojnike koji bi to izdajnik radio?
Greg se nadao da e se ispostaviti da je Makhju pijun, jer to bi Openhajmera oslobodilo sumnje,
a ujedno bi uvrstilo kredibilitet generala Grouvza i poboljalo Gregov poloaj.
Neprekidno je posmatrao Makhjua u toku prvog dela koncerta, pogled s njega nije skidao. Fiziar
se nije ni osvrnuo na ljude koji su sedeli oko njega. Izgledao je kao da se potpuno udubio u muziku, i
sve vreme je zurio u scenu, osim kad bi se s puno ljubavi zagledao u gospou Makhju, pravu bledoputu englesku ruu. A da nije Openhajmer, jednostavno, pogreno procenio Makhjua? Ili, bolje reeno, ta ako je Openhajmerova optuba zapravo nain da skine sumnju sa sebe?
I Biks je budno motrio, znao je to Greg. On je sedeo povie njih, na prvoj galeriji. Moda je on neto primetio.
Za vreme pauze, Greg je poao za Makhjuovima, i stao u isti red za kafu. Ni onog ofucanog branog para, kao ni one dve ostarele dame nije bilo u blizini.
Greg se oseao osujeenim. Nije znao kakav zakljuak iz ovoga da izvue. Znai li ovo da su njegove sumnje bile neosnovane? Ili su Makhjuovi, jednostavno, sasvim bezazleno doli da sluaju muziku?
Dok su se on i Margaret vraali na mesto, pojavi se pored njih Bil Biks. Agent je bio sredovean
ovek s kojim kilogramom vika, a kosa mu se uveliko proredila. Na sebi je imao svetlosivo odelo s
mrljama od znoja ispod pazuha.
Bio si u pravu ree on tiho.
Otkud zna?
To je onaj tip to sedi do Makhjua.
U sivom odelu na bele pruge?
Aha. To je Nikolaj Jenkov, atae za kulturu u Sovjetskoj ambasadi.
Blagi boe! ree Greg.
Margaret se okrenu. ta?
Nita ree Greg.
Biks se udalji.
Neto se tebi vrzma po glavi ree ona dok su sedali. Ne bih rekla da si uo i jedan jedini takt
od Sen-Sansa.
Ma, razmiljam o poslu.
Samo mi reci da ne razmilja o nekoj drugoj, i sve u zaboraviti.
Ne razmiljam o drugoj.
U toku drugog dela koncerta poela je da ga obuzima strepnja. Koliko je on video, nikakvog kontakta izmeu Makhjua i Jenkova nije bilo. Razgovarali nisu, a Greg nije primetio da je bilo ta prelo
iz ruke u ruku: nikakva fascikla, niti koverta, niti rolna filma.
Izvoenje simfonije je zavreno, i dirigent se poklonio. Publika je poela da naputa salu. Gregov
lov na pijune pretrpeo je fijasko.
Kad su izali u foaje, Margaret ode do toaleta. Dok ju je Greg ekao, prie mu Biks.
Nita ree Greg.
Ni kod mene.
Moda je to bila sluajnost, to da Makhju sedne pored Jenkova.
Sluajnosti ne postoje.
Moda je dolo do neke greke. Pogrena ifra, recimo.
Biks je vrteo glavom. Neto je tu prelo iz ruke u ruku. Samo mi nismo primetili.

I gospoa Makhju ode sad do toaleta, a Makhju ostade da eka, kao Greg. Zaklonjen stubom, Greg
ga je pomno posmatrao. Tanu nije imao, nije imao ni mantil ispod kojeg bi sakrio paketi ili fasciklu. Pa ipak, neto u vezi s tim ovekom nije bilo kako treba. ta li je to?
I tad Gregu sinu. Novine! ree on.
ta?
Kad je Barni uao u salu, nosio je novine. Njih dvoje su reavali ukrtenicu dok su ekali da
koncert pone. A sad novina nema!
Ili ih je u meuvremenu bacio, ili je neto u njih sakrio pa ih doturio Jenkovu.
Jenkov i njegova ena su ve otili.
Moda su jo tu napolju.
Biks i Greg potrae prema vratima.
Biks se gurao kroz masu koja je jo hrlila ka izlazima. Greg ga je pratio u stopu. Istrali su na
plonik i poeli da se okreu levo-desno. Greg Jenkova nije video, ali Biks je imao otar vid. Prekoputa! uzviknu on.
Atae i njegova nemarno odevena ena stajali su na samom ivinjaku, dok im se lagano pribliavala crna limuzina.
Jenkov je u ruci drao presavijene novine.
Greg i Biks pretrae ulicu.
Limuzina se zaustavila.
Greg je bio bri od Biksa, pa prvi stie do plonika.
Jenkov ih nije ni primetio. Bez urbe je otvorio vrata, pa se izmakao da propusti enu.
Greg se baci na Jenkova. Padoe na zemlju. Gospoa Jenkov vrisnu.
Greg se podie. ofer je izaao iz kola i sad je dolazio s druge strane, ali Biks povika:
Ef-Bi-Aj!
I visoko podie znaku.
Jenkov je bio ispustio novine. Sad se sagnu da ih podigne. Ali Greg je bio bri. On podie novine,
odmaknu se korak-dva, pa ih rairi.
Unutra je bio sveanj papira. Na vrhu je bio nekakav dijagram. Greg je odmah shvatio o emu je
re. Bio je to prikaz okidaa implozije za plutonijumsku bombu. Gospode boe ree on. Pa ovo
su najnovija otkria!
Jenkov uskoi u kola, zalupi za sobom vrata, pa ih zakljua iznutra.
I ofer se vrati u auto, i oni se odvezoe.

III
Subota vee je bila, i u Dejzinom stanu na Pikadiliju vrilo je kao u konici. Mora da je stotinu ljudi
dolo, pomisli ona, sva zadovoljna.
Dejzi je postala predvodnica drutvene grupe okupljene oko amerikog Crvenog krsta u Londonu.
Svake subote organizovala je zabave za Amerikance na slubi u Londonu, i pozivala medicinske sestre iz Bolnice Sent Bart da im prave drutvo. Dolazili su i piloti RAF-a. Pili su viski i din koji je
ona netedimice toila, i plesali uz muziku Glena Milera, koju im je Dejzi putala na gramofonu. Svesna da tim ljudima svaka zabava moe biti poslednja, inila je sve to moe kako bi ih usreila jedino ih ljubila nije, ali zato su sestre za poljupce uvek bile raspoloene.
Dejzi nikada nije pila na zabavama koje je sama prireivala. O mnogim stvarima morala je da razmilja. Parovi su se stalno zakljuavali u toalet, i morala je odande da ih izvlai kako bi se prostorija

osposobila za svoju uobiajenu namenu. Ako bi se neki veoma vaan general napio, trebalo se postarati da kui stigne iv i zdrav. esto se deavalo i da ponestane leda a nikako joj nije polazilo za
rukom da svoju britansku poslugu ubedi koliko je leda za jednu zabavu potrebno.
U prvo vreme poto se razila od Deka Ficherberta, jedini prijatelji bili su joj lanovi porodice
Lekvit. Lojdova majka, Etel, nikada je nije osuivala. Iako je Etel sada bila olienje ugleda, i ona je
nekad greila, pa je otuda imala vie razumevanja. Dejzi je i dalje odlazila u Etelin dom u Aldgejtu
svake srede uvee, i tamo bi sluale radio i pile kakao. To joj je bilo najdrae vee u nedelji.
Poto ju je drutvo ve dvaput odbacivalo, prvo u Bafalu, a onda i u Londonu, poela je da je titi
misao da je za to, moda, sama kriva. Moda njoj i nije mesto u tom izvetaenom visokom drutvu,
gde vladaju stroga pravila ponaanja. Glupo je s njene strane bilo to je takvi krugovi uopte privlae.
Nevolja je u tome to je Dejzi volela zabave, piknike i sportske dogaaje, kao i sve druge skupove
na kojima se zabavljaju lepo obueni ljudi.
Sada je, meutim, znala da joj za dobru zabavu ne trebaju ni britanski plemii ni Amerikanci iz starih bogatih porodica. Ljudi iz njenog kruoka bili su mnogo uzbudljiviji. I neki meu onima koji su je
odbacili poto je napustila Deka, sada su joj pokazivali da bi se radovali pozivu na jednu od njenih
uvenih subotnjih veerinki. Mnogi su u njen stan dolazili da daju sebi oduka posle mune, raskone
veere u nekoj od mejferskih velelepnih vila.
A nikada zabava nije bila tako uspela kao te veeri, jer Lojd je doao kui na odsustvo.
On je sada iveo s njom, u stanu, i nisu se krili. Nju nije zanimalo ta e ljudi rei; dobar glas u
uglednim krugovima ve je bila izgubila, tako da s te strane vie nije imala ega da se plai. I inae
je u ratu ta neizostavna potreba za ljubavlju mnoge ljude nagonila da na slian nain kre pravila.
Kuna posluga ponekad bi umela da se sablazni na takve pojave, ali Dejzi su svi koji su kod nje radili prosto oboavali, pa ona i Lojd nisu ni pokuavali da se pretvaraju kako spavaju svako u svojoj sobi.
Volela je da spava s njim. Nije bio iskusan kao Deko, ali je to nadoknaivao poletom i udeo je
za novim saznanjima. Svaka no u tom branom krevetu bila je pravi istraivaki poduhvat.
Dok su gledali kako njihovi gosti razgovaraju i smeju se, piju i pue, pleu i ljube se, Lojd je kroz
osmeh pogleda i ree:
Zadovoljna?
Zamalo ree ona.
Zamalo?
Dejzi uzdahnu. elim da imam decu, Lojde. Ne smeta mi to nismo u braku. Pa dobro, smeta mi,
naravno da mi smeta, ali ipak elim bebu.
Sav se natutio. Zna ta mislim o vanbranoj deci.
Znam, sve si mi objasnio. Ali hou da mi ostane neto od tebe ako ti pogine.
Dau sve od sebe da preivim.
Znam. Ali ako su njene sumnje bile opravdane, Lojd je radio inkognito na stranoj teritoriji, i za
to je mogao da bude i pogubljen, kao to su nemaki pijuni streljani u Britaniji. Njega vie nee biti,
a ona e ostati bez igde iega.
Kroz to prolaze milioni ena, svesna sam ja toga, ali ne smem ni da zamislim ivot bez tebe. Mislim da bih umrla.
Kad bih samo mogao da nateram Deka da se razvede, i ja bih odmah hteo dete.
Dobro, kuna zabava nije mesto za ovakve prie ree ona, pa prelete pogledom preko sobe.
Vidi sad, boga ti! Meni se ini da je ono Vudi Djuar!

Vudi je nosio uniformu porunika. Ona mu prie da ga pozdravi. udno je bilo videti ga opet posle
devet godina mada se on nije mnogo promenio, delovao je samo malo starije.
Hiljade i hiljade amerikih vojnika ima ovde ree Dejzi dok su plesali fokstrot uz Pennsylvania Six-Five Thousand. Mora biti da emo uskoro izvriti invaziju na Francusku. ta bi drugo moglo da bude?
Vojni vrh sigurno nee otkrivati svoje planove porunicima utokljuncima ree Vudi. Ali , ni
ja ne vidim zato bi me inae poslali ovamo. Ne moemo vie dozvoliti da Rusi snose najvei teret
borbe.
A ta misli ti, ta e biti?
Ofanzive obino poinju u leto. Krajem maja ili poetkom juna, tako ljudi pretpostavljaju.
Tako brzo!
Ali niko ne zna gde e to da bude.
Najkrai prelaz preko mora je od Dovera do Kalea ree Dejzi.
I upravo zato je nemaka odbrana koncentrisana oko Kalea. Moda emo pokuati da ih iznenadimo tako to emo se, recimo, iskrcati na junu obalu, nedaleko od Marseja.
Moda e tad svemu ovome najzad doi kraj.
Sumnjam. Kad napravimo mostobran, moraemo da zauzmemo prvo Francusku, a onda Nemaku.
Dug je put pred nama.
O, boe... Vudija je, oigledno, trebalo malo razgaliti. A Dejzi je znala pravu devojku za taj zadatak. Izabel Fernandez je zavrila Rouds, a sada je radila na magistarskoj tezi u oblasti istorije na
Koledu Sveta Hilda, u Oksfordu. Bila je prelepa, ali momci su je nazivali streptomicinom za mukarce, zato to je bila zagriena intelektualka. Vudiju to, u svakom sluaju, nimalo nee smetati.
Doi ovamo pozva ona Izabel. Vudi, ovo je moja drugarica Bela. Iz San Franciska je. Bela,
ovo je Vudi Djuar iz Bafala.
Rukovali su se. Bela je bila visoka, guste tamne kose i maslinaste puti, ba kao Doana Rouzrok.
Vudi joj se nasmei i ree:
Otkud vi u Londonu?
Dejzi ih ostavi same.
Veeru im je servirala u pono. Kad bi uspela da doe do amerikih rezervi, zvanice bi ugostila
unkom i jajima; inae im je davala sendvie sa sirom. Nastalo bi tad zatije, pa su ljudi mogli da porazgovaraju, otprilike kao tokom pauze u pozoritu. Primetila je da je Vudi Djuar i dalje u drutvu
Bele Hernandez, i izgledalo je da su se ba udubili u razgovor. Postarala se da svi dobiju ono to im
je potrebno, a onda sela u ugao sa Lojdom.
Odluio sam ta u da radim posle rata, ako preivim ree joj on. Osim toga, naravno, to u
se oeniti tobom.
ta to?
Pokuau da uem u parlament.
Dejzi je sva zatreperila. Lojde, pa to je divno! ree ona, pa ga zagrli i poljubi.
Rano je za estitanje. Kandidovao sam se u Hokstonu, izbornoj jedinici odmah do mamine. Moda, meutim, lokalni tab Laburistike partije nee odabrati mene. Ako me i odaberu, moda neu
pobediti. Hokston trenutno ima jakog poslanika liberala.
elim da ti pomognem ree ona. Mogla bih da ti budem desna ruka. Evo, govore u da ti piem kladim se da bih to dobro radila.
Voleo bih da mi pomae.
Onda smo se dogovorili!

Stariji gosti odoe posle veere, ali muzika je svirala i dalje, pie je teklo u potocima, te je zabava
postala jo razuzdanija. Vudi je plesao senti s Belom; Dejzi se pitala da li mu je to prva veza posle
Doane.
Laki peting prelazio je ve u strasno milovanje, i ljudi su poeli da se zatvaraju po sobama. Vrata
da zakljuaju nisu mogli Dejzi je posakrivala kljueve pa se dogaalo da se i po nekoliko parova
nae u istoj sobi, ali to, po svemu sudei, nikome nije smetalo. Dejzi je, tako, jednom zatekla neko
dvoje u ostavi; spavali su kao bebe, zagrljeni.
U jedan po ponoi stigao je njen mu.
Deka Dejzi nije zvala, ali on se pojavio s dvojicom amerikih pilota, i ona samo slegnu ramenima, pa ih pusti unutra. Bio je pripit, ali u srdanom raspoloenju, i otplesao je s nekoliko medicinskih
sestara pre nego to je, uljudno, zamolio i Dejzi za ples.
Jel on to samo pijan, pitala se Dejzi, ili je najzad smekao prema njoj? Ako je ovo drugo posredi,
moda e sad ponovo razmotriti pitanje njihovog razvoda?
Pristala je na ples, i njih dvoje odigrae jedan diterbag. Veina zvanicu pojma nije imala da su
njih dvoje rastavljeni mu i ena, ali su zato oni koji su znali bili u udu.
Proitah u novinama da si kupio jo jednog rasnog konja ree mu ona, tek onako, da ne bi utali.
Sreka, da ree on. Kot me osam hiljada gvineja rekordna cena.
Nadam se da vredi toliko. Dejzi je volela konje, i neko vreme ivela je u uverenju da e njih
dvoje zajedno kupovati i dresirati trkake konje, ali on tu svoju strast nije eleo da deli sa enom. Bilo je to jedno u nizu nezadovoljstava koje joj je doneo brak.
Proitao joj je misli. Razoarao sam te, zar ne? upita.
Jesi.
A i ti si razoarala mene.
To je za nju bilo neto novo. Razmislivi naas, ona mu ree:
to, zato to nisam zamurila na tvoja neverstva?
Tano tako. Dovoljno je bio popio da bi bio iskren.
Ona u tome vide priliku. A ta misli, koliko bi jo dugo trebalo da kanjavamo jedno drugo?
Kanjavamo? ponovi on. Ko tu koga uopte kanjava?
Kanjavamo ti i ja jedno drugo, samim tim to smo i dalje u braku. Trebalo bi da se razvedemo,
kao razumni ljudi.
Moda si u pravu ree on. Ali mislim da subotnje vee nije najbolji trenutak da se o tome
razgovara.
U njoj oive nada. A da doem ja do tebe? ree ona. Kad oboje budemo odmorni i trezni.
Oklevao je. Vai.
Ona sad nipoto nije htela da propusti steenu prednost. ta kae za sutra pre podne?
Moe.
Videemo se posle crkve. U dvanaest sati, recimo?
Moe.

IV
Dok je Vudi ispraao Belu kroz Hajd park, do stana njene drugarice u Junom Kensingtonu, ona ga
poljubi.
Ni sa kim se nije ljubio otkako je Doana poginula. U prvi mah sav se sledio. Bela mu se mnogo

svidela; bee to najpametnija devojka koju je upoznao otkako je sreo Doanu. A ve po tome kako se
bila priljubila uz njega dok su plesali, znao je da moe u svakom trenutku da je poljubi, ako poeli.
Pa ipak, sad se snebivao. I dalje mu je Doana bila u mislima.
Inicijativu je preuzela Bela.
Ona otvori usta, i Vudi oseti njen jezik, ali to ga samo podseti na Doanu, i na to kako ga je i ona
upravo ovako ljubila. A dve i po godine behu prole od njene pogibije.
Hteo je na pristojan nain da je odbije, i ve je smiljao izgovor, ali telo ga je izneverilo. Najednom ga svog obuze pouda, i on stade da joj uzvraa poljupce, nezasito.
Na njegovu strastvenost odgovorila je priljeno. Uze ga za ruke i stavi ih sebi na grudi, krupne i
meke. On zastenja, bespomoan ve.
Mrak je bio, i Vudi je jedva video u tami koja ga je okruivala, ali zato po priguenim zvucima koji su dopirali iz okolnog rastinja nasluti da tu, oko njih, mnogi parove rade neto slino.
Ona se privi uz njega, i Vudi je znao kako sad moe dobro da oseti da mu se digao. Toliko je bio
uzbuen da mu se inilo da e ejakulirati svakog sekunda. I nju je, oigledno, bilo obuzelo mahnito
uzbuenje kao i njega. Pomamno mu je otkopavala pantalone. ake su joj bile hladne na njegovom
vrelom penisu. Ona ga dohvati, izvadi ga, a onda, na Vudijevo iznenaenje i oduevljenje, kleknu.
im su se njene usne sklopile oko glavia, on poe nekontrolisano da joj trca u usta. Grozniavo ga
je sisala i lizala dok je svravao.
I kad je vrhunac minuo, nastavila je da mu ga ljubi sve dok nije smekao. A onda ga je neno vratila u pantalone i ustala.
Uzbudljivo je bilo proaputa ona. Hvala ti.
On se taman bio spremao da zahvali njoj. Umesto rei, zagrli je i privi uza sebe. Toliko joj je bio
zahvalan, da mu je dolo da zaplae. Nije mu do tog asa ni samome bilo jasno koliko udi za enskom nenou. Kao da se neka koprena podigla s njega.
Ne umem, prosto, da ti kaem zausti on, ali zaista nije mogao da pronae rei kojima bi objasnio koliko mu je ovo znailo.
Onda nemoj ni da govori ree mu ona. Znam ja i bez toga. Oseam to.
Produili su do zgrade u kojoj je stanovala. On joj na kapiji ree:
Jel bismo mogli da...
Ona mu stavi kaiprst na usne, da ga uutka. Idi ti, dobij taj rat ree mu.
A onda ue u zgradu.

V
Kad je odlazila na nedeljne mise, to nije inila esto, Dejzi je sad bila poela da izbegava elitne crkve u Vest Endu, ija ju je pastva odbacila, ve bi sela na podzemnu eleznicu i odvezla se do Aldgejta, pa se tamo pridruila vernicima u Crkvi Golgote. Razlike su, u doktrinarnom smislu, bile izrazite, ali njoj to nije bilo bitno. Lepe se pevalo tu, u Ist Endu.
Ona i Lojd su stigli svako za sebe. Ljudi u Aldgejtu znali su ko je ona, i godilo im je to jedna odmetnica iz aristokratskog drutva dolazi tu kod njih, da sedi na jeftinim klupama; bio bi, meutim,
ipak preveliki izazov za njihovu trpeljivost kada bi jedna udata, a rastavljena ena ula u crkvu drei
podruku svoga ljubavnika. Etelin brat Bili onomad je rekao: Isus preljubnicu ne osuuje, ali joj kae
da prestane sa grehom.
Tokom mise razmiljala je o Deku. Je li on ozbiljno mislio kad joj se prethodne veeri obratio
pomiriteljskim reima, ili je samo trenutno smekao pod dejstvom pia? Deko se ak, kad je odla-

zio, rukovao sa Lojdom. A to bi, zar ne, moralo znaiti da joj je oprostio? Dejzi, meutim, nije dozvolila da je ponese nada. Deko je, otkad ga poznaje, gotovo potpuno obuzet sobom, i po tome je
bio jo gori od Dejzinog oca ili njenog brata Grega.
Iz crkve bi Dejzi esto otila do kue Et Lekvit, na nedeljni ruak, ali danas je prepustila Lojda
njegovima, i pohitala svojim putem.
Vratila se u Vest End i pokucala na vrata muevljeve kue u Mejferu. Batler je uvede u trpezariju.
Uto ue i Deko, razvikao se. ta je ovo, majku mu? zagrme on, pa tresnu novine pred nju.
esto ga je viala u takvom raspoloenju, i nije ga se plaila. Samo je jednom zamahnuo da je udari. Ona je dohvatila masivan svenjak i pripretila da e ga raspaliti i to se vie nije ponovilo.
Bojala se, dakle, nije, ali je zato bila razoarana. Prethodne veeri bio je tako dobro raspoloen.
Ali moda e ipak i ovakvog uspeti da ga prizove razumu.
ta su to uradili kad su ti se toliko zamerili? ree ona mirno.
Pogledaj te proklete novine.
Ona se sae i podie novine. Bilo je to najnovije izdanje Sandej mirora, popularnog leviarskog
tabloida. Na naslovnoj strani objavili su fotografiju Dekovog novog konja, Sreka, uz naslov:
SREKO VREDI KOLIKO 28 RUDARA
Pria o rekordnoj sumi koju je Deko izdvojio za konja objavljena je bila i u jueranjim novinama, ali novi Miror je oito hteo da izazove zgraavanje javnosti, ukazujui na to da je cena ovog konja, osam hiljada etiristo funti sterlinga, u funtu jednaka uobiajenoj nadoknadi od osamdeset etiri
puta po 300 funti, koliko se isplauje udovicama rudara stradalih u u rudniku.
A bogatstvo Ficherbertovih poticalo je od rudnika uglja.
Otac je van sebe od besa ree Deko. Nadao se mestu ministra spoljnih poslova u poratnoj
vladi. Ovo mu je, verovatno, upropastilo izglede.
Dejzi je ovo sad ve poelo da ide na ivce. Budi ljubazan, Deko, pa mi objasni u emu je ovde
moja krivica?
Pogledaj ko je autor prokletog teksta!
Dejzi pogleda.
Vili Vilijams
Zastupnik Aberovena u parlamentu
Ujak tvog momka! ree Deko.
A ta ti misli, da se on savetuje sa mnom pre nego to sedne da napie lanak?
Deko je pretio kaiprstom. Iz nekog razloga, ta porodica nas mrzi!
Oni smatraju da nije poteno da uzimate toliko novca od uglja, a da rudari uvek izvuku deblji
kraj. U ratu smo, zna.
Ti ivi od nasledstva ree on. I nisam neto kod tebe sino, u onom stanu na Pikadiliju, primetio znake ratne tednje.
U pravu si ree ona. Ali ja sam zabavu priredila za vojnike. A ti si itavo bogatstvo potroio
na konja.
Svoj sam novac potroio!
Ali dobio si ga od uglja.
Toliko si vremena provela u krevetu s onim ubretom vilijamsovskim, da si i sama postala pro-

kleti boljevik.
I to je, eto, jo jedna stvar koja nas razdvaja. Zar ti, Deko, zaista eli da ostane u braku sa
mnom? Mogao bi da nae neku koja ti odgovara. Polovina londonskih devojaka sve bi dala da postane vikontesa od Aberovena.
Nita ja neu da uinim za te Vilijamsove, prokleti bili. Nego, ujem sino da tvoj momak hoe
da ue u parlament.
I ui e, i sjajan e biti.
S tobom pored sebe nee. Nee ga ni stranka kandidovati. Pa ovek je socijalista, majku mu. A
ti si biva faistkinja.
Razmiljala sam i ja o tome. Znam da bi to moglo da predstavlja mali problem...
Problem? To je nepremostiva prepreka. Saekaj da pria stigne u novine! Razapee te kao to su
danas razapeli mene.
A ti e, slutim, dati tu priu Dejli mejlu.
Nema ni potrebe da ja to uradim preputam to njegovim protivnicima. Upamti ta sam ti rekao.
S tobom pored sebe, Lojd Vilijams nema ama ba nikakvih izgleda.

VI
Prvih pet dana juna porunik Vudi Djuar i njegov vod padobranaca, plus njih jedno hiljadu, proveli
su izolovani na nekom uzletitu severozapadno od Londona. Hangar je pretvoren u dinovsku spavaonicu, sa stotinama leajeva u dugim redovima. Dok su tako ekali, zabavljali su se gledajui filmove i
sluajui dez ploe.
Cilj im je bila Normandija. U skladu sa iscrpnim planom zavaravanja neprijatelja, saveznici su,
zapravo, pokuali da ubede Generaltab nemakih oruanih snaga da se njihovo odredite nalazi oko
trista dvadeset kilometara severoistono, dakle u Kaleu. Ukoliko Nemci nasednu, invazione snage naii e na relativno slab otpor, barem u toku prvih nekoliko sati.
Prvi talas inili su padobranci, koji e iz aviona iskoiti u gluvo doba noi. Drugi talas inie
glavnina snaga, sto trideset hiljada ljudi, u sastavu flote koju ini pet hiljada plovila; oni e se u zoru
iskrcati na plae Normandije. Dotad bi padobranci trebalo ve da razore neprijateljska uporita u
unutranjosti kopna i preuzeli kontrolu nad kljunim saobraajnicama.
Vudijev vod trebalo je da osvoji most preko reke u varoi Egliz-de-Ser, petnaestak kilometara u
zaleu. Posle toga morae da dre taj most, spreavajui tako nemake jedinice koje bi mogle da
stignu kao pojaanje onima na plai, sve dok im se ne prikljui glavnina invazionih snaga. Nemce je,
po svaku cenu, trebalo onemoguiti u nastojanju da dignu most u vazduh.
Dok su ekali znak za poetak akcije, Ejs Veber je u maratonskoj partiji pokera osvojio hiljadu dolara, i odmah zatim iz izgubio. Lefti Kameron je, kao opsednut, istio i podmazivao svoj laki poluautomatski karabin M1, sklopivi model za padobrance. Loni Kalahan i Toni Bonanio, koji jedan drugog
nikako nisu mirisali, sada su svakodnevno zajedno ili na misu. Pit najder zvani unjalo otrio je
komandoski no kupljen u Londonu sve dok u jednom trenutku nije mogao njime da se obrije. Patrik
Timoti, koji je po liku podseao na Klarka Gejbla i nosio sline brie, svirao je ukulele, i to jednu
te istu melodiju, unedogled, dok svi nisu naisto izludeli. Narednik Defo je pisao duga pisma svojoj
eni, koja bi potom cepao, pa se ponovo laao pera. Mek Trulov i Do Morgan zvani Punica prvo su
jedan drugoga oiali sasvim na kratko, a potom i obrijali jedan drugom tintaru, uvereni da e tako lekarima biti lake da im zbrinu povrede glave.
Veina njih imala je nadimke. Vudi je saznao da njega zovu Sko.

Dan D bio je predvien za nedelju, etvrti jun, da bi bio odloen zbog loeg vremena.
U ponedeljak petog juna, uvee, pukovnik je odrao govor.
Ljudi! vikao je on. Veeras kreemo u pohod na Francusku!
Zaorilo se iz svih grla. Vudi pomisli kako je sve to, zapravo, ista ironija. Ovde su bili na sigurnom i u toplom, ali eto, uprkos svemu, oni jedva ekaju da stignu tamo, da poiskau iz aviona, da slete pravo u ruke neprijateljskih vojnika koji hoe da ih pobiju.
Dobili su specijalan obrok, sve to se poeleti moe, nicle, svinjsko peenje, peenu piletinu,
pomfrit, sladoled. Vudi nita od toga nije hteo da uzme. Bolje je od ostalih znao ta ih eka, i nije eleo u to da se uputa punog stomaka. Popio je kafu i pojeo krofnu. Kafa je bila amerika, mirisna i
ukusna, za razliku od grozomornog bukuria koji e ti posluiti Britanci, ako uopte imaju kafe.
Izuo je izme i legao na krevet. Razmiljao je o Beli Hernandez, njenom nestanom osmehu i mekim grudima.
Sledee ega se seao bio je zvuk trube.
Na trenutak, Vudiju se uinilo da se budi iz runog sna u kojem je trebalo da poe u boj, da ubija
ljude. A onda je shvatio da se upravo to dogaa.
Svi su obukli padobranske kombinezone i sakupili opremu. I previe je toga bilo. Neto od toga bilo je neophodno: karabin sa sto pedeset arera 30-milimetarske municije; protivtenkovske granate;
mala runa bomba poznata kao Gemonova granata; dnevna sledovanja hrane; tablete za preiavanje
vode; pribor za prvu pomo, s morfijumom. Bez nekih drugih stvari bi se, meutim, i moglo, na primer, bez malog aova, pribora za brijanje, francuskog frazeolokog renika. Toliko su bili pretovareni da su oni sitniji jedva stigli do avion koji su, jedan do drugoga, ekali na pisti obavijenoj tamom.
Bile su to letelice marke C-47 zvane nebeski voz. Vudi se iznenadio kad je pri oskudnom svetlu,
prepoznatljive crveno-bele pruge na avionima. Pilot Vudijeve letelice, kapetan Boner, zlovoljni
Amerikanac sa Srednjeg zapada, ovako to objasni:
To slui da nas ne obore nai, avo da ih nosi.
Pre nego to e se ukrcati, ljudi su ili na merenje. Donegan i Bonanio su u torbama koje su im visile niz noge nosili demontirane bazuke, to im je skoro etrdeset kilograma. Videvi da ukupna masa
raste, kapetan Boner se rasrdi.
Pretovariete me! zaurla on na Vudija. Neu moi da podignem ovo govno!
Nisam ja tako odluio, kapetane ree mu Vudi. Obratite se pukovniku.
Narednik Defo se ukrcao prvi, i otiao u prednji deo aviona, pa zauzeo mesto pored otvorenog luka
to vodi u pilotsku kabinu. On e skoiti poslednji. A ako se nekome desi da se pokoleba kad na njega doe red da skoi u no pri ruci e mu se nai Defo, da mu pripomogne tako to e ga poteno
pogurati otpozadi.
Donegan i Bonanio, koji su u specijalnim torbama uz nogu nosili bazuke, a pored bazuka i sve ostalo, nisu mogli sami uza stepenice, pa su im drugovi pomogli. Vudi se, kao komandir voda, ukrcao poslednji. On e prvi napolje, prvi e prispeti na zemlju.
Unutranjost letelice bila je u obliku cevi, sa nizom jednostavnih metalnih sedita sa obe strane.
Ljudi su se dobro pomuili dok sigurnosnim pojasevima nisu nekako uspeli da veu i sebe i opremu,
ali bilo je i onih koji to nisu ni pokuali. A onda se vrata zatvorie, i zagrmee avionski motori.
Koliko je Vudi bio uzbuen, toliko se i plaio. Iako za to nije imao nikakvih razloga, jedva je ekao da bitka pone. Nemalo se i sm iznenadio shvativi da s nestrpljenjem iekuje trenutak kad e
sleteti na zemlju, susresti se s neprijateljem, zapucati na njega. I elja mu je bila da tom ekanju to
pre doe kraj.
Pitao se da li e ikada ponovo videti Belu Hernandez.

U jednom trenutku, uinilo mu se da lepo moe da oseti kako se avion napinje dok se, onako teak,
kotrljao po pistom. Uz mnogo muke, letelica nekako postignu brzinu. inilo se da e tako doveka rulati po tlu. Vudi se zapita koliko je, uopte, dugaka ta prokleta pista. A onda, najzad, avion uzlete.
Vudi jo nije imao oseaj da leti, pre mu se inilo da je avion na svega metar-dva od zemlje. A onda
pogleda napolje. Sedeo je pored poslednjeg od ukupno sedam prozora, odmah do vrata, i video je kako se priguena svetla dole, u bazi, polako gube. Let je poeo.
Nebo je bilo tmurno, ali oblaci behu obasjani nekom slabanom svetlou, verovatno zato to se
iza njih pojavio mesec. Na vrhu svakog krila titralo je plavo svetlo, i Vudi vide kako se njegov avion
kree u formaciji sa ostalima, u obliku dinovskog slova V.
U kabini je bilo tako buno da su ljudi morali da se dovikuju ne bi li uli jedan drugoga, i razgovor
ubrzo utihnu. Svi su se mekoljili na tvrdim seditima, uzalud pokuavajui da nau udobniji poloaj.
Neki su murili, ali Vudi je sumnjao da bilo ko zaista spava.
Leteli su nisko, na visini ne mnogo veoj od trista, trista deset metara, i Vudi bi povremeno ugledao potmuli kositreni sjaj reka i jezera. U jednom trenutku, on opazi veliku grupu ljudi, stotine lica
zagledanih u avione koji su ih, uz tutnjavu motora, preletali. Znao je Vudi da u tom trenutku vie od
hiljadu aviona prelee junu Englesku, i uvideo da je to zacelo izvanredan prizor. Palo mu je, pritom,
na pamet da ti ljudi dole prisustvuju stvaranju istorije, iji je on deo.
Posle jedno pola sata preleteli su engleska letovalita na obali, i nali se iznad mora. Na trenutak
je mesec zasijao kroz rupu u oblaku, i Vudi ugleda brodove. Gotovo da nije mogao da poveruje svojim oima. Bio je to pravi gradi na vodi, plovila svih veliina, u nepravilnim kolonama, nalik nizovima kua na gradskim ulicama; na hiljade ih je bilo, dokle pogled see. Pre nego to je stigao da
skrene panju drugova na taj nesvakidanji prizor, oblaci opet prekrie mesec, i one vizije nestade,
kao da je sve to bio samo san.
Avioni su zaokrenuli udesno, u dugom luku, u nameri da iznad francuske teritorije stignu zapadno
od mesta gde e ispustiti padobrance, da bi potom nastavili du obale, na istok, odreujui poloaj uz
pomo glavnih odlika terena, a sve kako bi se Vudi i njegovi drugovi prizemljili tano tamo gde treba.
Kanalska ostrva, koja su, premda blia Francuskoj, bila u sastavu Britanije, Nemaka je okupirala
devetsto etrdesete, pred kraj Bitke za Francusku; sada, dok je eskadrila nadletela ostrva, Nemci
otvorie vatru iz protivavionskog orua. Na tako maloj visini, nebeski vozovi bili su veoma ranjivi. Vudi uvide da bi mogao poginuti i pre nego to stigne do bojnog polja. Mrska mu je bila sama pomisao na to da bi mogao tako, ni za ta, da strada.
Kapetan Boner je leteo u cik-cak, da izbegne paljbu sa zemlje. Vudiju je zbog toga bilo drago, ali
ljudima u letelici nije bilo nimalo prijatno. Svima im je, ukljuujui i Vudija, pripala muka. Patrik Timoti je prvi popustio, i ispovraao se po podu. Od odvratnog zadaha drugima je sad bilo jo gore. Za
Timotijem se ispovraao unjalo Pit, a onda vie njih, istovremeno. Pretovarili su se bili onim niclama i sladoledom sad je sve to bilo na podu. Uasan je bio taj smrad, a pod je, u tom gnusnom stanju, postao klizav.
Dok su ostavljali ostrvlje za sobom, putanja leta se ispravila. Nekoliko minuta kasnije ukaza se
francuska obala. Avion se nagnu na bok, pa skrenu levo. Kopilot ustade sa sedita, pa ree neto naredniku Defou na uvo, a ovaj se okrenu prema vodu, i podie svih deset prstiju. Deset minuta do skoka.
Iz krstaree brzine od oko 260 kilometara na as, avion uspori na priblinu brzinu za padobranski
skok, od oko 160 na sat.
Odjednom, uoe u maglu. Bila je toliko gusta da se vie nije videlo ono plavo svetlo na vrhovima

krila. Vudiju srce poe bre da kuca. Za avione koji lete u zbijenoj formaciji ovako neto je vrlo opasno. Kakva bi to tragedija bila da izginu u avionskom udesu, i ne stigavi da se bore. Boneru, meutim, nije preostalo nita drugo nego da leti ravno napred i nada se najboljem. Svaka promena pravca
izazvala bi sudar.
Avion je izleteo iz maglutine isto tako nenadano kako je u nju i uao. Ostale letelice, kako one njima zdesna, tako i one sa leve strane nekim udom ostale su u prvobitnoj formaciji.
Gotovo istoga asa, oglasi se protivavionska odbrana; projektili su se, poput smrtonosnih pupoljaka, rascvetavali na nebu punom gusto zbijenih letelica. U takvim uslovima, znao je to Vudi, pilot mora
da se pridrava sledeeg nareenja: odravaj brzinu i nastavi let pravo ka ciljnom podruju. Boner
se, meutim, ogluio o naredbu i razbio formaciju. Tutnjava motor sada je bila zagluujua. Kapetan
je ponovo leteo u cik-cak. Kad je pokuao da postigne ubrzanje, nos letelice naglo se spusti. Pogledavi kroz prozor, Vudi primeti da su i mnogi drugi piloti bili nedisciplinovani. Nikako nisu mogli da
nadvladaju poriv da spasavaju ivu glavu.
Iznad vrata se upali crvena lampica: jo etiri minuta.
Vudi je bio sasvim siguran da je posada prerano ukljuila lampicu, samo da se to pre ratosilja
vojnik i odleti na sigurno. Mape su, meutim, bile kod njih, i on nije mogao da osporava njihovu
procenu.
On ustade. Na noge, i kai se! povika. Veina njih nije mogla da ga uje, ali su u svakom sluaju znali ta im govori. Poustajae svi, a onda svaki priveza statiko ue za kabl koji se protezao iznad
njih, tako da ne izleti kroz vrata bez prethodne pripreme. Uto se i vrata otvorie, i vetar nahrupi u letelicu. Avion je i dalje prebrzo leteo. Skoiti pri ovoj brzini ne bi bilo nimalo prijatno, ali to nije bio
glavni problem. Padobranci e sletati daleko jedni od drugih, to znai da e Vudiju biti potrebno
mnogo vie vremena da okupi svoje ljude kad svi budu dole. Zbog toga e kasnije stii i do zacrtanog
cilja. Sa zakanjenjem e pristupiti izvravanju zadatka. Proklinjao je Bonera.
Pilot je i dalje naginjao letelicu as u jednu, as u drugu stranu, izbegavajui vatru iz protivavionskog naoruanja. Ljudi su s mukom odravali ravnoteu na podu klizavom od izbljuvaka.
Vudi pogleda kroz otvorena vrata. Boner je, pokuavajui da dobije na brzini, gubio visinu, i sada
je avion bio na nekih 155 metara i previe nisko. Moda nee biti dovoljno vremena ni da se padobrani do kraja otvore pre nego to ljudi padnu na zemlju. Oklevao je, a onda dade naredniku znak da
prie.
Defo stade pored njega, i onda je tako neko vreme gledao u pod, da bi naposletku poeo da vrti
glavom. Pribliivi se Vudiju, prodera mu se na uho:
Polovina ljudi e izlomiti glenjeve ako skoimo s ove visine. Ovi to nose bazuke ima da izginu.
Vudi odlui.
Ne daj nikom da skae! viui naredi on Defou, pa otkai statiko ue i krenu napred, probijajui se ka kabini izmeu ljudi postrojenih u dve vrste. Urlajui iz sveg glasa, Vudi je dovikivao Boneru:
Penji se! Penji se!
Ovaj se na to prodera:
Vraaj se tamo i skai!
Niko nee skakati sa ove visine! Vudi se nagnu i pokaza na visinomer, koji je pokazivao visinu
od 148 metara. To je samoubistvo!
Napolje iz kabine, porunie. To je nareenje.
Vudi jeste imao nii in od Bonera, ali se nije dao. Neu, dok ne postignete veu visinu.

 Proi emo ciljno podruje ako ne skoite odmah!

Vudi je izgubio strpljenje.
Penji se, budalo jedna, sve ti jebem! Penji se!
Boner je bio besan, videlo se, ali se Vudi nije ni pomerio. Znao je on da pilot nipoto ne bi eleo
da se vrati kui s punim avionom. Tamo bi poveli vojnu istragu, da ustanove ta je to polo po zlu. A
te noi Boner se ve ogluio o previe nareenja da bi jo i to natovario sebi na vrat. On opsova, pa
povue ka sebi komandnu polugu. Nos aviona se istog asa podie; kako je letelica poela da se penje, tako je gubila na brzini.
Zadovoljan? zarea Boner.
Jok, bogami. Vudiju nije bilo ni na kraj pameti da odmah pree u zadnji deo aviona i tako Boneru prui priliku da ponovo krene da ponire. Skaemo sa trista metara.
Boner je gazio punim gasom. Vudi nije skidao pogled s visinomera.
Kad se letelica popela na trista metara, on ode pozadi. Progurao se izmeu ljudi, stigao do vrata,
pogledao napolje, podigao paleve, i skoio.
Padobran mu se odmah otvorio. Brzo je padao kroz vazduh dok se kupola padobrana irila, a onda
pad uspori. Neki sekund kasnije pao je u vodu. U deliu sekunde obuze ga panika uplaio se naas
da ih je kukavica Boner ispustio u more. A onda dodirnu stopalom vrsto tlo, ili bar meko blato, i on
se doseti da je sigurno sleteo na neko poplavljeno polje.
Pokri ga uto svila padobrana. On se nekako iskobelja, i otkopa sigurnosne pojaseve.
Stojei u vodi dubokoj pola metra, osvrtao se oko sebe. Bila je to ili neka navodnjavana livada, ili
pre e biti polje koje su Nemci potopili kako bi oteali prodor invazionim snagama. Nikoga Vudi
nije video, ni neprijatelja ni prijatelja, pa ni ivotinju, ali vidljivost je i inae bila slaba.
Pogledao je na sat bilo je pola etiri izjutra a onda baci pogled na kompas, kako bi se orijentisao.
Iz torbe je, zatim, izvukao karabin M1 i rasklopio kundak. U otvor je gurnuo okvir od petnaest metaka, pa repetirao. Naposletku otkoi osigura.
Gurnuo je, potom, ruku u dep i izvadio mali limeni predmet, nalik dejoj igraki. Kad ga pritisne, predmet je proizvodio prepoznatljiv zvuk, nalik kljocanju. Dobili su ga svi, tako da mogu jedan drugoga da prepoznaju u mraku i da se u krajnjoj nudi ne bi odali razmenjujui lozinke na engleskom.
Kad je bio spreman, on ponovo pogleda oko sebe.
isto da isproba ureaj, on dvaput kljocnu. asak kasnije dobi odgovor; neko je kljocnuo u tami,
tano ispred njega.
ljapkajui je krenuo kroz vodu. A onda namirisa povraku. Tihim glasom ree:
Ko je to?
Patrik Timoti.
Ja sam, porunik Djuar. Poi za mnom.
Timoti je skoio drugi, te Vudi zakljui da e, ukoliko nastavi u istom pravcu, po svoj prilici pronai i ostale.
Pedesetak metara su preli kad naletee na Meka i Doa Punicu, koji su se prethodno bili sreli.
Iz one vode izbili su na uzan drum, i tu naili i na prve rtve. Loni i Toni, s bazukama u torbama vezanim oko nogu, imali su gadno prizemljenje.
Mislim da je Loni mrtav ree im Toni. Vudi je proverio; u pravu je bio Toni. Loni nije disao.
Izgledao je kao da mu je slomljen vrat. Toni, pak, nije mogao da se pomeri, i Vudiju se uini da mu je
slomljena noga. Dade mu injekciju morfijuma, pa ga odvue s puta u oblinju njivu. Tu e Toni morati

da saeka bolniare.
Zatim Vudi naredi Meku i Dou Punici da sakriju Lonijev le, iz straha da bi Nemce mogao navesti na Tonijev trag.
Pokuao je da sagleda krajolik oko sebe, upinjui se da prepozna neto to bi odgovaralo mapi.
inilo se da je taj zadatak nemogue izvriti, posebno ne ovako, po mraku. Kako da odvede ljude do
cilja ako ne zna ni gde se nalazi? Jedino u ta je, oslanjajui se na zdrav razum, mogao biti siguran
bilo je to da nisu pali tamo gde je trebalo.
Zau tad neki neobian zvuk i, trenutak kasnije, ugleda svetlo.
On dade drugima znak da se sagnu.
Padobrancima nije bilo odobreno korienje baterijskih lampi, Francuzi su morali da potuju policijski as, tako da je osoba koja se pribliavala verovatno bio nemaki vojnik.
Vudi u pomrini ugleda bicikl.
On ustade, podie karabin i naniani. Palo mu je na pamet da istog asa puca u biciklistu, ali nikako nije mogao da se natera na to. Zato povika:
Halt! Arretez!36
Bicikl stade. Zdravo, porunie ree ovek na biciklu, i Vudi prepoznade glas Ejsa Vebera.
Vudi spusti oruje. Odakle ti bicikl? upita on s nevericom.
Stajao pred jednom kuom uzvrati Ejs lakonski.
Vudi povede grupu u pravcu iz kojeg je Ejs doao, raunajui da su najvei izgledi da e upravo
tamo negde pronai i ostale. Sa strepnjom je traio odlike terena koje bi se podudarale sa onima unetim u mapu, ali bilo je i previe mrano. Oseao se beskorisnim i glupim. Ipak je on oficir. On je taj
koji e morati da reava ovakve probleme.
Na putu je Vudi pronaao jo neke iz svog voda, a onda svi zajedno stigoe do vetrenjae. Osetivi
da vie nema vremena za tumaranje, Vudi stade da lupa na vrata vodeniarove kue.
Na spratu se otvori jedan prozor, i neki ovek progovori na francuskom:
Ko je?
Amerikanci ree Vudi. Vive la France!37
ta hoete?
Da vas oslobodimo ree Vudi na kolskom francuskom. Ali prvo mi treba mala pomo, da se
snaem s mapom.
Vodeniar se glasno nasmeja i ree:
Silazim.
Minut kasnije Vudi je sedeo u kuhinji i pod jarkim svetlom irio svilenu mapu po stolu. Vodeniar
mu pokaza gde se trenutno nalaze. Nije bilo toliko loe koliko se Vudi pribojavao. Uprkos panici kapetana Bonera, iskoili su na svega est i po kilometara severoistono od Egliz-de-Sera. Povlaei
prstom po mapi, vodeniar im pokaza najbolji put.
Uto devojica od trinaestak leta ue u sobu u spavaici. Mama kae da ste vi Amerikanac ree
ona Vudiju.
Tako je, madmoazel odgovori on.
Poznajete li Gledis Andelus?
Vudi se nasmeja. Sticajem okolnosti, upoznao sam je jednom, kod oca moga druga.
Jel ona stvarno, ali stvarno lepa?
Jo lepa nego u filmovima.
Znala sam!
Vodeniar ga ponudi vinom. Ne, hvala ree Vudi. Moda kasnije, kad pobedimo.

I vodeniar ga poljubi u oba obraza.

Vudi ponovo izae i povede vod u pravcu Egliz-de-Sera. Sada su na okupu, ukljuujui i njega, bila njih devetorica od ukupno osamnaestorice, koliko ih je krenulo. Dve rtve su imali Loni je poginuo, a Toni bio ranjen a sedmorica se jo nisu pojavila. Vudi je ljudima naredio da ne troe previe
vremena u traenju ostalih. im bude imao dovoljno ljudi za izvrenje zadatka, krenue ka cilju njihove misije.
Uto se pojavi jedan od sedmorice privremeno nestalih Pit unjalo digao se iz nekog jarka pa se
prikljuio druini uz nehajno Gde ste, bando, kao da je sve to neto najnormalnije to se oveku
moe desiti.
ta si radio tu? upita ga Vudi.
Mislio sam da ste Nemci ree Pit. Krio sam se.
Vudi je prethodno bio primetio bledi odsjaj padobranske svile u jendeku. Mora da se Pit tu krio
otkad su sleteli. Oigledno je bio da ga je uhvatila panika, i da se samo sklupao. Ali Vudi se pravio
kao da mu veruje.
ovek koga je Vudi pre svih eleo da nae bio je narednik Defo. On je bio iskusan vojnik, i Vudi
se, u svim svojim planovima, i te kako oslanjao na njega. Ali Defoa nije bilo ni od korova.
Upravo su se pribliavali raskrsnici kad zaue neku buku. Vudi je prepoznao zvuk motora u leru, a
onda do njegovih uiju dopree i glasovi, dva ili tri; neko je tamo razgovarao. On naredi ljudima da
se bace na sve etiri, i tako je vod sada napredovao puzei.
On ugleda, tamo dalje napred, motociklistu koji je zastao da popria sa dvojicom peaka. Sva trojica su bila u u uniformama. Govorili su nemaki. Na samoj raskrsnici nalazila se zgrada, moda kafanica ili pekara.
On odlui da eka. Moda e ta trojica i sami otii. elja mu je bila da se njegovi ljudi kreu tiho i
da to due ostanu neprimeeni.
Pet minuta kasnije, strpljenje ga izdade. Patrik Timoti prosikta on okrenuvi se.
Pete! Gde si, Bljucko? Sko te trai.
Timoti otpuza napred. I dalje se oseao na izbljuvak, a tako je, eto, i nadimak zaradio.
Vudi je gledao Timotija kako igra bejzbol, i znao je da ovaj ima jak i precizan udarac. Baci granatu na onaj tamo motocikl ree mu Vudi.
Timoti izvadi bombu iz ranca, izvue osigura, i hitnu je preko glave.
ulo se kad je zveknulo.
ta to bi? ree jedan od onih preko na nemakom. A onda je bomba eksplodirala.
Bile su, zapravo, dve eksplozije. Prva je oborila svu trojicu Nemaca na zemlju. Od druge je u vazduh odleteo rezervoar za gorivo motocikla, vatra suknu i zapali one ljude, ostavljajui za sobom
smrad sprenog mesa.
Ne mrdajte odatle! doviknu Vudi svojima iz voda. Pomno je posmatrao zgradu. Ima li ikoga
unutra? U narednih pet minuta, niko nije otvorio ni prozor ni vrata. Ili nema nikoga, dakle, ili se oni
unutra kriju pod krevetima.
Vudi ustade i dade ljudima znak da pou za njim. udno se oseao dok je prelazio preko jezivih
leeva trojice Nemaca. On je izdao naredbu koja je za posledicu imala njihovu pogibiju a i ti ljudi
su imali majke i oeve, ene ili devojke, moda i sinove i keri. A sada se svaki od njih bio pretvorio
u runu hrpu krvi i izgorelog mesa. Vudi je trebalo da likuje. Bio je to prvi njegov susret sa neprijateljem, i iz tog susreta izaao je kao pobednik. Ali oseao je samo laku muninu.
Kad su proli raskre, on ubrza, i naredi ljudima da ne priaju i ne pue. Da povrati snagu, pojeo
je tanglicu okolade iz sledovanja, koja je, istina, vie liila na zidarski git s dodatkom eera.

Posle jedno pola sata, uli su da im se pribliava automobil, i Vudi im naredi da se posakrivaju u
okolnim poljima. Vozilo se kretalo brzo, sa upaljenim farovima. Verovatno je bilo nemako, ali i saveznici transportnim avionima alju na front dipove, zajedno s protivavionskim tenkovima i drugim
artiljerijskim oruem, tako da je postojala mogunost da vozilo pripada njihovima. Vudi je leao
podno ivice, i gledao kako kola prolaze.
Prola su previe brzo da bi ih prepoznao. Pitao se da nije, moda, pametnije bilo da naredi svojima da zapucaju. Ne, pomisli on, kad se sve sabere, bolje je to su ostali usredsreeni na svoj zadatak.
Prolazili su pored zaselaka koje je Vudi uspevao da locira na mapi. Psi bi povremeno zalajali, ali
niko nije dolazio da proveri ta se to dogaa. Francuzi su, bez sumnje, u toku neprijateljske okupacije
nauili da gledaju svoja posla. Sablasno je bilo to, unjati se nepoznatim drumovima po mrklom mraku i, naoruan do zuba, prolaziti pored utihnulih kua u kojima su spavali ljudi, nesvesni smrtonosne
vatrene sile koja promie pokraj njihovih prozora.
Konano su stigli do oboda Egliz-de-Sera. Vudi naredi kratak predah. Zavukoe se u umarak i posedae na zemlju. Pili su iz uturica, pojeli poneto od zaliha. Vudi im i dalje nije dao da pue; ar
cigarete vidi se sa iznenaujue velike daljine.
Put na kojem su se obreli trebalo je, po njegovoj proceni, da ih vodi pravo do mosta. Nije bilo pouzdanijih informacija o tome koliko je i kako taj most uvan. S obzirom na to da su saveznici procenili da je vaan, pretpostavio je sada Vudi da i Nemci to misle , to e rei da je most verovatno pod
straom; no to bi, opet, moglo da znai sve, od toga da ga uva jedan jedini ovek naoruan pukom,
do toga da je na strai itav vod. Vudi nije mogao ni da pone s planiranjem napada pre nego to vidi
cilj.
Deset minuta kasnije krenuli su dalje. Ljude vie nije ni trebalo uutkivati; i sami su oseali opasnost. Tiho su hodali ulicama, pored kua, crkava i duana, drei se zidova kua i kiljei u mrkli
mrak; poskoili bi i na najslabaniji zvuk. A kada se neko, iznenada, nakaljao s druge strane otvorenog prozora jedne kue Vudi umalo da opali iz karabina.
Egliz-de-Ser je pre bilo veliko selo nego mala varo, i Vudi, ranije nego to je oekivao, ugleda
srebrnasti odsjaj reke. On podie ruku, i ljudi stadoe. Glavna ulica vodila je blagom nizbrdicom ka
mostu, tako da je Vudi imao dobar pregled terena. Vodotok je bio tridesetak metara irok, a most je
imao samo jedan raspon. Mora biti, pomisli Vudi, da je re o staroj graevini, im je most toliko
uzan da dva automobila nikako ne bi mogla da se mimoiu.
Loa vest bila je, meutim, da se i s jedne i s druge strane mosta nalazio po jedan bunker, i oni
ugledae dve betonske kupole s horizontalnim otvorima za pucanje. Dvojica straara patrolirala su
mostom izmeu dva bunkera, jedan na jednom, drugi na drugom kraju mosta. Onaj blii je govorio
kroz otvor na bunkeru, po svemu sudei askajui s onima unutra. A onda obojica straara krenue ka
sredini mosta, pa stadoe kraj ograde i zagledae se u crnu vodu. Nisu izgledali posebno napeti, i Vudi zakljui da jo nisu ni uli da je invazija poela. S druge strane, nisu bili ni oputeni, ve budni i u
pokretu, i po samom njihovom dranju videlo se da su oprezni.
Vudi nije mogao da pretpostavi koliko ljudi ima u bunkerima, niti kako su naoruani. ute li iza tih
otvora mitraljezi, ili obine puke? Razlika nije zanemarljiva.
Poele Vudi u tom asu da ima iza sebe neko iskustvo u borbi. Kako sad da se snae? Pretpostavljao je da postoje hiljade i hiljade ljudi kao to je on, novih, mladih oficira, koji su morali sve da
reavaju u hodu. E, kamo sree da je narednik Defo tu...
Laki nain da se neutralie bunker bio je da se neko priunja i ubaci runu bombu kroz otvor. Valjan borac verovatno bi mogao neopaen da otpuzi do blieg bunkera. Ali Vudi je morao oba bunkera

da zauzme istovremeno u protivnom, napadom na prvi upozorio bi neprijateljske vojnike u onom

drugom.
Kako da stigne do onog daljeg bunkera, a da ga pritom ne vide straari koji patroliraju po mostu?
Osetio je da ljude obuzima nemir. Nije im godila ni sama pomisao na to da njihov voa nije naisto s tim ta valja uiniti.
unjalo ree on Pitu. Ti e da otpuzi do blieg bunkera i ubaci bombu u otvor.
Po Pitu se videlo da je prestravljen, ali on ipak ree:
Razumem, gospodine.
Posle toga Vudi prozva dvojicu najboljih strelaca u vodu.
Do Punica i Mek ree on. Odaberite svaki svog straara. im Pit baci bombu, uklonite straare.
Ona dvojica klimnue glavom, i latie se oruja.
U odsustvu narednika Defoa, Vudi odlui da za svog zamenika imenuje Ejsa Vebera. A onda odabra
etvoricu pa im ree:
Vi idite sa Ejsom. Kad zapuca, potrite koliko vas noge nose preko mosta i zauzmite bunker na
drugoj obali. Ako budete dovoljno brzi, uhvatiete ih na spavanju.
Razumem, gospodine ree Ejs. Nee ti skotovi ni znati ta ih je snalo. Agresijom je samo
prikrivao strah, to Vudiju nije promaklo.
Svi ostali, koji niste u Ejsovoj grupi, krenite za mnom do prvog bunkera.
Vudiju nije bilo milo to je Ejsu i njegovima dodelio opasniji zadatak, a sebi ostavio relativno
bezbedan proboj do oblinjeg bunkera, ali utuvili du mu u glavu da oficir ne sme bez preke potrebe
da stavlja ivot na kocku, jer bi tako svoje ljude mogao da ostavi bez vostva.
Krenuli su ka mostu, s Pitom na elu. Bio je to opasan trenutak. Iako je bila no, teko je bilo ne
primetiti desetoricu ljudi koji u grupi hodaju ulicom. Ko god iole paljivo pogleda ka njima, primetie da se neko kree.
Ako neko prerano podigne uzbunu, unjalo Pit moda i nee stii do bunkera, a onda bi vod izgubio prednost koju im donosi faktor iznenaenja.
Mnogo je imalo da se hoda.
Pit stie do ugla i stade. Vudi je pretpostavio da on to tamo eka da straar koji mu je blii napusti
svoje mesto ispred bunkera i krene ka sredini mosta.
Dvojica najboljih strelaca pronaoe zaklon i zauzee poloaje.
Kleknuvi na jedno koleno, Vudi ostalima dade znak da postupe isto. Svi su sad gledali u straara.
ovek je dobro povukao dim, pa bacio cigaretu, zgazio je i ugasio i tek onda izbacio duguljast
oblak dima. A onda se uspravio, namestio remen od puke na ramenu, pa krenuo.
Straar na suprotnom kraju mosta uini isto.
Pit pretra jo jednu etvrt, i sada je stajao na kraju ulice. Bacio se na sve etiri, pa brzo poeo da
puzi. Stigavi do bunkera, podie se na noge.
Niko nita nije primetio. Dvojica straara i dalje su ili jedan drugome u susret.
Piter izvadi bombu i otkai osigura. A onda saeka nekoliko sekundi. Vudi je naslutio zato je Pit
ekao: nije eleo da onima unutra d dovoljno vremena da izbace bombu iz bunkera.
Pit prui ruku preko kupole bunkera, i paljivo ubaci bombu unutra.
Do i Mek pripucae iz karabina. Straar koji im je stajao blie pade, dok je onaj drugi ostao nepovreen. I mora mu se odati priznanje: nije se okrenuo i potrao, ve hrabro kleknuo na jedno koleno i skinuo puku s ramena. Prespor je, meutim, bio: karabini se ponovo oglasie, gotovo istovremeno, i on pade ne ispalivi ni metka.

Toga asa Pitova bomba eksplodirala je u bliem bunkeru, uz priguen tup udarac.
Vudi je ve trao kao vihor, ljudi su ga pratili u stopu. Za nekoliko sekundi stigli su do mosta.
Bunker je imao niska drvena vrata. Vudi ih irom otvori i kroi unutra. Trojica ljudi u nemakim
uniformama leali su mrtvi na podu.
On prie otvoru za pucanje i pogleda napolje. Ejs i njegova etvorica hitali su preko kratkog mosta, u trku pucajui u onaj dalji bunker. Most je bio svega tridesetak metara dugaak, ali ispostavilo
se da je petnaest metara dui nego to je trebalo. Tek to su stigli na sredinu, a zatekta mitraljez.
Amerikanci se naoe u klopci, u uskom prolazu, bez zatite. Mitraljez je besomuno reetao, i neki
sekund kasnije sva petorica leala su pokoena. Jo je nekoliko sekundi mitraljezac tukao po njima,
da bude siguran da ih je pobio i pritom pokosio i dvojicu poginulih nemakih straara.
Kad je mitraljez utihnuo, svi su leali, nepomini.
Zavlada muk.
Lefti Kameron, koji je stajao pored Vudija, ree:
Gospode boe svemogui.
Vudi je bio na ivici suza. Desetoricu ljudi poslao je u smrt, petoricu Amerikanaca i petoricu Nemaca, ali ni uza sve to nije uspeo da ostvari cilj. Neprijatelj je i dalje drao poloaj na drugom kraju
mosta, i mogao je da sprei saveznike snage da ga preu.
Ostala su mu jo etiri oveka. Ako pokuaju ponovo, pa svi zajedno potre preko mosta, sve e ih
pobiti. Morao je da smisli novi plan.
Prouavao je krajolik. ta bi tu moglo da se uradi? Poeleo je da ima tenk.
Morao je brzo neto da preduzme. Neprijateljskih vojnika moglo bi da bude i drugde po varoi.
Svi bi oni skoili da uju pucnjavu, i odgovor bi brzo usledio. Mogao bi Vudi da izae s njima na
kraj, pod uslovom da zauzme oba bunkera. U protivnom, nai e se u velikoj nevolji.
Ako moji i ne mogu da preu most, razmiljao je on oajniki, moda bi mogli da preplivaju reku.
On odlui da na brzinu ispita obalu.
Mek i Do Punica ree on. Pucajte u drugi bunker. Gledajte nekako da im progurate metak
kroz otvor. Uposlite ih malo dok ja obavim izvianje.
Mek i Do zapucae iz karabina, a Vudi izae napolje.
Bunker ga je titio dok se nagnuo preko ograde da vidi kakva je obala uzvodno. A onda je morao
nekako da pretri preko mosta, da vidi kako stoje stvari na drugoj strani. S neprijateljskog poloaja,
meutim, nisu otvarali vatru.
Korito reke nije bilo ozidano, ve se zemljani nasip sputao do same vode. Isto je, izgleda, i na
drugoj obali, uini se Vudiju, mada to nije mogao sa sigurnou da tvrdi, poto jo nije bilo dovoljno
svetlo da bi se videlo. Dobar pliva bi mogao to da prepliva. Neprijatelj sa svog poloaja ne bi mogao da ga vidi od svoda mosta. A onda bi mogao na onoj drugoj strani da ponovi ono to je unjalo
Pit uinio sa ove strane, da ubaci runu bombu u bunker.
Dok je tako zagledao strukturu mosta, pade mu na pamet neto bolje. Ispod nivoa ograde, protezala
se tridesetak centimetara iroka kamena ivica. ovek jakih ivaca mogao bi po toj ivici da prepuzi
most, a da neprijatelj ni u jednom trenutku ne moe da ga vidi.
Vratio se do osvojenog bunkera. Najsitniji meu njegovim ljudima bio je Lefti Kameron. Lefti je,
pritom, bio i otresit, od onih koji kojima se gae ne tresu.
Lefti ree mu Vudi. Most ima ivicu koja se izdaleka ne vidi, a prua celom duinom ispod
ograde. Verovatno je sluila zidarima u toku radova. Hou da otpuzi po njoj do drugog bunkera i
digne ga u vazduh.
Nego ta u ree Lefti.

Smeo je to bio odgovor iz usta oveka koji je upravo prisustvovao pogibiji petorice svojih drugova.
A vi ga pokrivajte ree Vudi okrenuvi se prema Dou Punici i Meku. I oni zapucae.
A ta ako padnem u vodu? upita Lefti.
To ti je najvie nekih pet-est metara iznad vode ree mu Vudi. Nita ti nee biti.
U redu ree Lefti, pa ode do vrata. S tim to ja ne umem da plivam dodade on. A onda nestade.
Vudi ga ugleda kako juri preko puta. Lefti pogleda preko ograde, opkorai je i lagano se spusti na
ivicu, a onda se izgubi negde.
U redu obrati se Vudi ostalima. Prestanite. Sad e da stigne.
Svi su gledali netremice. Nigde se nita nije pomeralo. Svanulo je, shvati sad Vudi: varo se ve
razgovetnije videla. Ali od itelja niko ni glavu da pomoli nije ni taj narod bio naivan. Moda se
nemake trupe upravo okupljaju u nekoj od oblinjih ulica, ali Vudi nita nije uo. I sm postade svestan da oekuje da e svaki as uti kako Lefti pada u reku.
Utom s druge obale preko mosta naie neki pas, meanac, ni mali ni veliki, veselo maui uvijenim
repom. Radoznalo je onjuio beivotna tela, a onda krenuo, bogzna kako usredsreeno, kao da ide na
neki vaan sastanak. Vudi ga je propratio pogledom dok je ovaj promicao pored drugog bunkera i
produio, u deo varoi koji se nalazio na toj obali reke.
To to je svanulo znailo je da se upravo u tim trenucima glavnina snaga iskrcava na plae. Neko je
rekao da je to najvei pomorski desant u istoriji ratovanja. Vudi se pitao na kakav li su otpor njihovi
tamo naili. Nema ranjivijeg oveka od peadinca koji, pod punom ratnom opremom, ljapka kroz
pliak, a pred njim ravna plaa sve kao na dlanu za mitraljesce gore na dinama. Vudi je bio zahvalan to je njemu zapao ovaj betonski bunker.
Lefti se dugo zadrao. Da nije neujno pao u vodu? ta ako je neto polo naopako?
A onda ga Vudi ugleda, vitko oblije boje zemlje koje preskae ogradu mosta, tamo, na drugom
njegovom kraju. Vudi zadra dah. Lefti se spusti na kolena, otpuza do bunkera, pa se uspravi i stade
leima uz zaobljen beton. Levom rukom izvadi bombu. Izvue osigura, saeka nekoliko sekundi, a
onda isprui ruku i ubaci bombu u otvor na bunkeru.
Vudi zau prasak i ugleda blesak blede svetlosti koji sevnu iz otvora. Lefti podie ruke iznad glave, slavei kao ampion.
Bei u zaklon, magare ree Vudi naglas, premda Lefti nije mogao da ga uje. Moda se tu, u
nekoj od oblinjih zgrada, krio nemaki vojnik koji jedva eka da osveti svoje pale drugove.
Niko, meutim, nije pucao, i Lefti, posle kratkog pobednikog plesa, ue u bunker. Vudi je sad ve
lake disao.
Bunker, meutim, jo nije bio potpuno obezbeen. Jo je pretila opasnost da Nemci ponovo preuzmu kontrolu nad mostom, u sluaju da nekoliko desetina njih iznenada izvri prepad. Onda bi sve
ovo bilo uzalud.
Vudi se natera nekako da saeka jo jedan minut, da vidi da li e se odnekud pojaviti jo neprijateljskih vojnika. Nigde se nita nije mrdalo. inilo se sad ve da su jedini Nemci u Egliz-de-Seru bili
oni koji su uvali most; verovatno je nova smena dolazila na svakih dvanaest sati iz nekoliko kilometara udaljene kasarne.
Do ree Vudi. Ratosiljaj se mrtvih Nemaca. Pobacaj ih u reku.
Do izvue tri lea iz bunkera i otarasi ih se, a onda uini isto i s telima dvojice straara.
Pite, Mek nastavi Vudi. Idite do onog drugog bunkera i pridruite se Leftiju. I gledajte da vam
ne padne panja. Jo nismo pobili sve Nemce u Francuskoj. Ako primetite da se neprijateljski vojnici

pribliavaju vaem poloaju, ne oklevajte i samo pucajte, bez prie.

Njih dvojica odoe iz bunkera, pa se ustrim korakom zaputie preko mosta.
Sada su se u bunkeru na drugoj obali nalazila trojica Amerikanaca. Ukoliko Nemci pokuaju ponovo da osvoje most, morae dobro da se pomue, naroito sada, kad se ve uveliko razdanilo.
Vudi je bio svestan da e tela izginulih Amerikanaca na mostu upozoriti neprijateljske snage, ukoliko se odnekud pojave, na to da su bunkeri zauzeti. Tako Vudi i njegovi ljudi nee moi da ih napadnu
nespremne.
A to je, opet, znailo da mora da se oslobodi i amerikih leeva.
Poto je saoptio ostalima ta namerava da uini, Vudi izae iz bunkera.
Sve je i ist bio jutarnji vazduh.
On ode do sredine mosta. Nad svakim telom se sagnuo, proverio puls, ali sumnje nije bilo: svi behu mrtvi.
Onda poe da podie svoje drugove, jednog po jednog, i da ih baca preko ograde.
Poslednji je bio Ejs Veber. Dok je njegovo telo padalo u vodu, Vudi ree:
Poivajte u miru, drugovi.
Postajao je tu jedan minut, pognute glave i sklopljenih oiju.
Kad se okrenuo, pomaljalo se sunce.

VII
Veliko strahovanje saveznikih planera odnosilo se na mogunost da Nemci brzo ojaaju svoje jedinice u Normandiji, a potom i preu u silovit kontranapad koji bi invazione snage odbacio na puinu,
to bi predstavljalo reprizu dankerkske katastrofe.
Lojd Vilijams je bio upravo jedan od onih koji su preduzimali sve mere kako do toga ne bi dolo.
Njegov posao oko pruanja pomoi odbeglim zatvorenicima da se vrate kui izgubio je znaaj koji
je imao pre iskrcavanja u Normandiju, tako da je on sada bio zaduen za saradnju s francuskim Pokretom otpora.
Krajem maja Bi-Bi-Si je emitovao ifrovane poruke koje su oznaile poetak itavog niza sabotaa
na tlu okupirane Francuske. U toku prvih nekoliko dana juna preseeno je na stotine telefonskih linija,
i to na poslovino nepristupanim mestima. Diverzanti su dizali skladita goriva u vazduh, puteve
blokirali deblima, buili automobilske gume.
Lojd je pomagao elezniarima, inae okorelim komunistima, koji su sebe nazivali elezni pokret
otpora. Godinama su oni izluivali naciste lukavim podrivakim akcijama. Nemaki vojni vozovi nekako su skretani na zaputene koloseke, i tako bi se deavalo da zabasaju kilometre i kilometre u pogrenom pravcu. Lokomotive su se neobjanjivo kvarile, vagoni ispadali iz ina. Stanje je bilo toliko
loe da su okupatori doveli elezniare iz Nemake da opsluuju ceo sistem. Ali sabotae su bivale
sve gore. U prolee etrdeset etvrte elezniari su poeli da unitavaju sopstvenu mreu pruga. Dizali su ine u vazduh i namerno izazivali kvarove na tekim dizalicama, neophodnim za uklanjanje
slupanih vozova.
Ni nacisti, meutim, nisu sedeli skrtenih ruku. Stotine elezniara su pogubljene, a hiljade deportovane u logore. Ali njihova kampanja samo je jaala, tako da je na sm Dan D elezniki saobraaj u
nekim delovima Francuske potpuno stao.
A sada, dvadeset etiri sata posle Dana D, Lojd je leao na vrhu nasipa pored glavne eleznike
pruge za Ruen, glavni grad Normandije, i to tano na mestu gde pruga ulazi u tunel. S te osmatranice
mogao je da vidi voz na kilometar i po udaljenosti.

S Lojdom su bila jo dvojica, poznati pod nadimcima Legionar i Cigara. Legionar je bio predvodnik Pokreta otpora u ovom kraju. Cigara je bio elezniar. Lojd je sa sobom poneo dinamit. Snabdevanje orujem i inae je bio glavni zadatak Britanaca u sastavu francuskog Pokreta otpora.
U daljini se utom pojavi voz. Kako se kompozicija pribliavala, Cigara ju je pomno posmatrao.
Bio je to ovek od ezdesetak godina, ilav i niskog rasta, sa izboranim licem strastvenog puaa. Jo
dok je voz bio na nekih etiristo metara od ulaza u tunel, on stade da odmahuje glavom. Nije to bio
voz koji ekaju. Lokomotiva, dimei se, proe pored njih i nestade u tunelu. Vukla je etiri putnika
vagona, dupke puna; prevozili su civile izmeane s uniformisanim ljudima. A Lojdu je na umu bio vaniji plen.
Legionar pogleda na sat. Bio je tamne puti i nosio crne brie, a Lojd nasluti da mu je neki predak,
mogue, bio sa severa Afrike. Sad je Legionar bio sav kao na iglama. Obreli su se na istini, pri punoj dnevnoj svetlosti, da svako moe da ih vidi. to due tu ostanu, vei su izgledi da e ih neko primetiti. Koliko jo? upita on zabrinuto.
Cigara slegnu ramenima. Videemo.
Vi sad moete da idete, ako elite. Sve je spremno ree Lojd na francuskom.
Legionar nita ne ree na to. Nee taj propustiti akciju. Zbog ugleda i autoriteta, morao je da prisustvuje dogaaju, kako bi sutradan mogao da kae: Bio sam tamo.
Cigara je napeto zakiljio u daljinu, tako da mu se koa oko oiju naborala od napora. Tako dakle
ree on zagonetno, pa se pridie na kolena.
Lojd je jedva video taj voz, a svakako nije mogao da razlui o kakvoj je kompoziciji re, ali Cigara je bio na oprezu. Voz se kretao mnogo bre od onog prethodnog, to je i Lojd odmah opazio. Kako
se pribliavao, on primeti i da je ova kompozicija dua od prethodne; dvadeset etiri vagona, ako ne
i vie, pomisli on.
To je taj ree Cigara.
Lojdu se ubrza puls. Ako je Cigara u pravu, onda je to nemaki vojni voz koji prevozi vie od hiljadu oficira i vojnika na normandijsko bojno polje moda prva u nizu takvih kompozicija. Lojdov
je posao bio da se postara da ni ovaj, ni bilo koji naredni voz ne proe kroz tunel.
A onda primeti jo neto. Kompoziciju je pratio avion. I tad, pred Lojdovim oima, letelica uskladi
kurs sa putanjom voza, i poe da se sputa.
Avion je bio britanski.
Lojd je prepoznao hoker tajfun, popularni tifi, lovac-bombarder jednosed. Tifijima su esto poveravani opasni zadaci kad je trebalo prodreti duboko iza neprijateljskih linija i ometati neprijatelju
komunikacije. Ovaj to sedi za komandama, pomisli Lojd, hrabar je ovek.
Avion se, meutim, nije uklapao u Lojdov plan. Lojd nije eleo da voz bude uniten pre nego to
ue u tunel.
Sranje ree on.
Tifi raspali mitraljezom po vagonima.
Ali ta je sad ovo? upita Legionar.
Da me jebe ako znam odgovori mu Lojd na engleskom.
Video je sada da lokomotiva vue i putnike i stone vagone. No i u onim stonim su verovatno bili ljudi.
Avion, koji je bio bri, sustizao je voz i nemilice reetao vagone. Bio je opremljen 20-milimetarskim mitraljezom, koji se hranio iz etiri okvira, i njegovo zastraujue tektanje nadjaavalo je i
bruj avionskog motora, i estoko kloparanje voza. Lojd, hteo ne hteo, oseti saaljenje prema vojnicima koji su se nali u toj klopci, i sad nikako ne mogu da se sklone od smrtonosne kie metaka. Pitao

se zbog ega pilot ne ispali i rakete. Njihova razorna mo naroito je dolazila do izraaja kad se gaaju vozovi i automobili, s tim to je, istina, teko bilo precizno nanianiti. Moda ih je lansirao prilikom nekog prethodnog okraja.
Bilo je i Nemaca koji su odvano promolili glave kroz prozore voza, pa iz pitolja i puaka pucali
na avion. Uzalud.
U tom trenutku, meutim, Lojd ugleda laku protivtenkovsku bateriju koja je stajala na automobilskoj prikolici neposredno iza motora. Dvojica artiljeraca urno su osposobljavali top. Orue se okretalo na podnoju, a cev se upravo dizala, da naniani u britanski avion.
Pilot, po svemu sudei, nije primetio top, budui da nije skretao s kursa. Meci iz njegovog mitraljeza i dalje su kidali krovove vagona, jedan za drugim, kako ih je u letu sustizao.
Top opali i promai.
Lojd se pitao da li moda poznaje tog pilota. U svakom trenutku, u aktivnoj slubi u Ujedinjenom
Kraljevstvu bilo je svega oko pet hiljada pilota. Mnotvo njih dolazilo je na Dejzine zabave. Lojd se
seti Hjuberta Sent Dona, blistavog diplomca sa Kembrida, sa kojim je pre koju nedelju oivljavao
uspomene na studentske dane; seti se i Denisa osera, Karibljanina sa Trinidada, koji se gorko alio
na bezukusnu englesku hranu, a posebno na pire-krompir, koji, inilo mu se, u Britaniji slue uz svaki
obrok; i Brajana Mantela, drueljubivog Australijanca koga je preveo preko Pirineja u poslednjoj tamonjoj misiji. Taj smeli ovek u tifiju lako je mogao biti neko koga je Lojd imao prilike da upozna.
Protivavionski top opali ponovo, i ponovo promai.
Pilot ili jo ne bee video top, ili je predoseao da ovaj nikako ne moe da ga pogodi tek, nije ni
pokuavao da vrluda, ve je i dalje leteo opasno nisko i sejao smrt po vagonima vojnog voza.
Lokomotiva je bila na svega nekoliko sekundi od ulaza u tunel kad je avion pogoen.
Plamen suknu iz avionskog motora, die se stub crnog dima. Pilot, prekasno, skrenu u stranu.
Voz ue u tunel, i vagoni poee da proleu pored poloaja na kojem se nalazio Lojd. On primeti
da je u svakom vagonu vie desetina, pa i stotina nemakih vojnika.
Tifi je leteo pravo na Lojda. Na trenutak on pomisli da e letelica pasti upravo tu gde on lei. Ve
je bio spustio glavu, ali je sad jo i pokri rukama, ba glupavo, kao da e ga to spasti.
Tifi protutnja tridesetak metara iznad njega.
A onda Legionar pritisnu ruicu detonatora.
Zau se grmljavina, kao da je grom udario negde u tunelu. Pruga odlete u vazduh, a onda se razlee
grozomorna kripa iskidanog elika.
U prvi mah, vagoni puni vojnika i dalje su promicali pred Lojdovim oima, ali sekund kasnije njihovo napredovanje bi zaustavljeno. Krajevi dva meusobno povezana vagona odletee u vazduh, u
obliku slova V. Lojd je uo kako ljudi unutra urlaju. Svi vagoni poispadae iz ina, i poee da se
prevru kao da si kutiju punu ibica prosuo ispred ulaza u tunel. elezo se guvalo kao papir, a na
trojicu diverzanata koji su sve to posmatrali s vrha nasipa stuti se kia slomljenog stakla. Malo je
nedostajalo da stradaju u eksploziji koju su sami izazvali, te stoga njih trojica bez rei skoie na noge i pobegoe odatle.
Kad su stigli na bezbednu udaljenost, sve je bilo gotovo. Dim se vio iz tunela; da je bilo ko unutra
preiveo eksploziju, to je bilo gotovo nemogue, sada je goreo.
Lojdov plan uspeno je sproveden u delo. Ne samo da je pobio vie stotina neprijateljskih vojnika
i unitio im voz ve je i blokirao glavni elezniki pravac. Kad do ovakvog loma doe u tunelu, moraju nedelje i nedelje da prou da se on ponovo osposobi za saobraaj. Zahvaljujui Lojdu, sada e
Nemcima biti mnogo tee da pojaaju odbrambene linije u Normandiji.
A Lojda je obuzeo uas.

Video je on smrt i razaranje u paniji, ali nita to bi se moglo porediti sa ovim. Sa ovim to je on
izazvao.
Uto se zau jo jedan udar, a kad Lojd pogleda u pravcu odakle je dopirao zvuk, vide da je to onaj
tifi tresnuo o zemlju. Avion je bio u plamenu, s tim to mu je trup ostao u komadu. Postojala je mogunost da je pilot preiveo.
On potra prema avionu, Cigara i Legionar za njim.
Oborena letelica leala je na trbuhu. Jedno krilo bee puklo napola. Dim je kuljao iz motora. Kupola kabine od pleksiglasa pocrnela je od ai, i Lojd nije mogao da vidi pilota.
On stade na krilo, i otvori rezu na poklopcu kabine. Cigara uini isto s druge strane. Zajedno otvorie kabinu.
Pilot je bio u nesvesti. Nosio je lem i zatitne naoare, a od maske mu se nisu videli nos i usta.
Lojd nije mogao da razabere da li tog oveka poznaje.
Pitao se gde li je rezervoar s kiseonikom, i da li je ve eksplodirao.
Legionaru se slina misao vrzmala po glavi. Bolje da mi njega izvuemo odavde pre nego to
avion eksplodira ree.
Lojd otkopa sigurnosni pojas. Onda uhvati pilota ispod pazuha i povue ga. ovek je bio potpuno
omlitaveo. Lojd ni na koji nain nije mogao znati kakve je ovaj povrede zadobio. Ne bi sa sigurnou
mogao da tvrdi da je pilot uopte iv.
Izvukao ga je iz kabine, a onda ga prebacio preko ramena, kao to vatrogasci rade, i odneo na bezbednu udaljenost od olupine u plamenu. to je nenije mogao, poloio ga je na tlo, licem nagore.
Zau utom zvuk koji je bio neka meavina usisavanja i tupog udarca, a kad se okrenu vide da gori
ceo avion.
Sagnuo se nad pilotom i paljivo mu skinuo naoare i masku za kiseonik, ispod kojih se pojavi zaprepaujue poznato lice.
Pilot je bio Deko Ficherbert.
I disao je.
Lojd mu obrisa krv iz nosa i usta.
Deko otvori oi. U prvi mah, uinilo se da je taj pogled potpuno beslovesan. A onda, malo kasnije, izraz tog lica se promeni, i on ree:
Ti.
Digli smo voz u vazduh ree Lojd.
Deko, oigledno, nije mogao da pomeri nita sem oiju i usta. Kako je mali ovaj svet ree on.
Je li?
Ko ti je taj? upita Cigara.
Lojd je malo oklevao, a onda ree:
Moj brat.
O, boe.
Deko sklopi oi.
Moramo po lekara obrati se Lojd Legionaru.
Legionar odmahnu glavom. Morali bismo da se sklonimo odavde. Nemci e doi za nekoliko minuta da istrae udes voza.
Lojd je znao da je Legionar u pravu. Moramo onda da ga ponesemo.
Deko otvori oi i ree:
Vilijamse.
ta je, Deko?

Ovaj kao da se nasmei. Sad moe da se oeni kukom ree.

A onda izdahnu.

VIII
Rasplakala se Dejzi kad je ula. Jeste Deko bio gad, jeste se runo poneo prema njoj, ali nekada ga
je ipak volela, a i nauio ju je mnogo toga o seksu; i rastuila ju je vest o njegovoj smrti.
Njegov brat, Endi, sada je bio vikont i naslednik titule erla; Endijeva ena, Mej, postala je vikontesa; a Dejzino ime je zvanino, prema minucioznim propisima koji vae meu plemiima, glasilo
udova vikontesa od Aberovena i tako e i ostati sve dok se ona ne uda za Lojda, kad e joj to
breme biti skinuto s plea, a otada e biti samo gospoa Vilijams.
S druge strane, ak i iz sadanje perspektive, do tada e moda morati jo dugo da eka. Kako je
leto odmicalo, nade da e se rat brzo okonati sruile su se kao kula od karata. Zavera nemakih oficira koji su 20. jula pokuali da ubiju Hitlera nije urodila plodom. Na Istonom frontu nemaka vojska se povlaila glavom bez obzira, dok su na zapadnom saveznici uspeli, u avgustu, da zauzmu Pariz
ali Hitler je, svejedno, bio vrsto reen da se bori do emernog kraja. Dejzi predstavu nije imala
kada bi ponovo mogla da vidi Lojda, a nekmoli da se za njega uda.
Jedne srede u septembru, kad je otila do Aldgejta, da tamo provede vee, Et Lekvit je doeka u
slavljenikom raspoloenju.
Sjajne vesti! ree Etel kad je Dejzi ula u kuhinju. Lojd je izabran za potencijalnog kandidata
za poslanika iz Hokstona!
Bila je tu i Lojdova sestra Mili, a s njom i njeno dvoje dece, Leni i Pemi. Nije li to divno? ree ona. Bie on premijer, sigurna sam u to.
Hoe ree Dejzi, pa sede, teka kao tu.
Bogami, koliko ja vidim, ti se tome ne raduje ree Etel. to bi rekla moja drugarica Mildred, progutala si vest kao olju hladne povrake. U emu je stvar?
Stvar je, jednostavno, u tome to mu oko izbora nee ni najmanje pomoi to to sam mu ja ena.
A ona ga je mnogo volela, i zato joj je to tako teko palo. Pa kad bi ona njemu pokvarila takvu priliku? Ali, s druge strane, kako da ga se odrekne? Od takvih misli srce bi joj otealo u grudima, a ivot
joj se uinio beznadnim.
Zato to si ti naslednica? ree Etel.
Ne samo zbog toga. Pre nego to je poginuo, Deko mi je rekao da Lojda nikada nee izabrati u
parlament ako se oeni bivom faistkinjom. Ona pogleda u Etel, koja je uvek govorila istinu, ak i
kad istina boli. I u pravu je bio, zar ne?
Ne ba sasvim ree Etel. Ona stavi ajnik na vatru, pa sede za kuhinjski sto, naspram Dejzi.
Neu rei da nema nikakvog znaaja. Ali mislim da ne bi trebalo da oajava.
Ista si kao ja, pomisli Dejzi. to ti je na umu, to ti je na drumu. Nije udo to me je Lojd zavoleo:
ja sam mlaa verzija njegove majke!
Ljubav je jaa od svega, nije li tako? ree Mili, koja tad ba primeti da etvorogodinji Leni
drvenim vojnikom udara dvogodinju Pemi. Nemoj da tue sestru! ree ona, pa se okrenu Dejzi i
nastavi gde je stala:
A moj brat te ludaki voli. Ne bih rekla da je on ijednu pre tebe i voleo, istinu da ti kaem.
Znam ree Dejzi. Bilo joj je dolo da brizne u pla. Ali on je, eto, vrsto reio da menja svet,
a ja ne mogu da podnesem samu pomisao na to da mu ja u tome smetam.
Etel uze uplakanu dvogodinjakinju na koleno, i detence se istog asa umiri. Kazau ti ta da ura-

di ree ona Dejzi. Budi spremna na razna pitanja, oekuj da e se neprijateljski ponaati prema
tebi, ali nemoj da izbegava temu i nemoj da prikriva svoju prolost.
ta da kaem kad me pitaju?
Mogla bi da kae da si bila zavedena idejama faizma, kao i milioni drugih; ali ti si, ipak, vozila kola hitne pomoi za vreme Blica, i nada se, je li, da si se iskupila. S Lojdom uvebaj tano, u
re, ta e ljudima govoriti. Imaj samopouzdanja, oslobodi taj svoj neodoljivi arm, i ne dozvoli da
te bilo ta pokoleba.
Hoe li uspeti to?
Etel je oklevala. Ne znam ree ona posle krae pauze. Zaista ne znam. Ali mora da pokua.
Strano bi bilo da on u jednom trenutku zbog mene mora da odustane od onoga to mu je srcu najdrae. Tako neto moe da upropasti brak.
Dejzi se donekle nadala da e Etel opovrgnuti ove njene rei, ali ova to ne uini.
Ne znam ponovi Etel.

19.
1945. (I)
Vudi Djuar se brzo privikao na take.
Ranjen je krajem 1944. godine, u Belgiji, u Bici kod Bula. Saveznici su potiskivali neprijatelja ka
granici Nemake, kad ih Nemci iznenadie silovitim protivnapadom. Vudi i njegovi saborci iz 101.
vazduhoplovne divizije drali su varo na raskru puteva, mesto od vitalnog znaaja, po imenu Bastonj. Kad su Nemci poslali formalno pismo, u kojem od njih trae da se predaju, general Makolif im
je otposlao notu od jedne jedine rei, koja je ula u istoriju: Oe!
Na sm dan Boia, mitraljeska zrna smrskala su Vudiju desnu nogu. Pakleno je bolelo. Da bude
jo gore, prolo je punih mesec dana pre nego to je uspeo da se izvue iz grada pod opsadom i domogne se prave bolnice.
Kosti e mu vremenom zarasti, moda e jednoga dana prestati i da hramlje, ali noga mu nikada vie nee biti dovoljno snana da bi skakao s padobranom.
Bitka kod Bula bila je, zapravo, poslednja Hitlerova ofanziva na Zapadu. Posle nje, novih kontranapada nije bilo.
Vudi se vratio civilnom ivotu, to je znailo da je mogao da ivi u stanu svojih roditelja u Vaingtonu i da uiva u majinom gunanju. Kad je skinuo gips, vratio se na posao, u oev kabinet.
U etvrtak, 12. aprila 1945. godine, Vudi je bio u zdanju Kapitola, seditu Senata i Predstavnikog
doma amerikog Kongresa, i lagano epao po suterenu i pritom razgovarao sa ocem o izbeglicama.
Mi razmiljamo o svim tim ljudima u Evropi, a ima ih dvadeset jedan milion, koji su isterani iz
svojih domova govorio je Gas. Uprava Ujedinjenih nacija za pomo i rehabilitaciju spremna je
da im prui pomo.
A s tim e se, pretpostavljam, poeti sad, samo to nije na to e Vudi. Crvena armija je ve,
maltene, ula u Berlin.
A amerika vojska je na svega osamdeset kilometara od grada.
Koliko jo Hitler moe da izdri?
ovek zdrav u glavu dosad bi se ve predao.
Vudi nastavi tie: uo sam da su Rusi pronali neto to je, po svemu sudei, logor za istrebljenje. Nacisti su tamo ubijali na stotine ljudi dnevno. Mesto se zove Auvic, u Poljskoj je.
Gas smrknuto klimnu glavom. Istina je. Javnost jo nita ne zna, ali saznae se, pre ili kasnije.
Nekome bi za to trebalo da bude sueno.
Komisija za ratne zloine Ujedinjenih nacija radi ve nekoliko godina, prave ljudi spiskove ratnih zloinaca, prikupljaju dokaze. Nekome e biti sueno, svakako, pod uslovom da mi obezbedimo
opstanak Ujedinjenih nacija kad rat proe.
Hoemo, naravno da hoemo ree Vudi sa oporom reenou. Ruzvelt se cele prole godine
zalagao za to, i pobedio je na izborima. Konferencija Ujedinjenih nacija u San Francisku poinje kroz
nekoliko nedelja.
San Francisko je za Vudija imao posebnu vanost, jer tamo je ivela Bela Hernandez, ali o njoj jo
ne bee nita rekao ocu.
Narod Amerike eli da se ostvari meunarodna saradnja dodade Vudi tako da se vie nikada
ne desi ovakav rat. Ko bi jo mogao tome da se protivi?

 Iznenadio bi se kad bi saznao. Vidi, veina republikanaca pristojni su ljudi koji, jednostavno, na
svet ne gledaju istim oima kao mi. Ali postoji meu njima i to tvrdo jezgro, koje ine sve sami jebeni ludaci.
Vudi se prenu. Retko je njegov otac psovao.
To su ti oni tipovi koji su tridesetih planirali pobunu protiv Ruzvelta produi Gas. Poslovni
ljudi poput Henrija Forda, koji je smatrao da je Hitler dobar za vou antikomunistikog pokreta. E, to
su ti oni koji se ulanjuju u desniarske grupacije kao to je Amerika na prvom mestu.
Vudi, bar koliko je mogao da se seti, nikada nije uo oca tako ljutitog.
Ako se sve desi kako te budale prieljkuju, doi e do treeg svetskog rata, koji e biti jo gori
od prva dva ree Gas. Ja sam u ratu izgubio sina, i ako ikada budem imao unuka, ne elim da izgubim i njega.
Oive Vudijeva rana: Doana bi, da je poivela, rodila Gasu unuie.
Vudi, inae, trenutno nije imao ni devojku, tako da je pria o unucima jo bila na dugom tapu
sem ako ne uspe da nae Belu u San Francisku...
Kad je neko potpuno malouman, nita mu ne moe ree Gas. Ali moda bismo mogli da se
sporazumemo sa senatorom Vandenbergom.
Artur Vandenberg je bio republikanac iz Miigena, konzervativac i protivnik Ruzveltovog Nju dila.
I on je, kao i Gas, bio lan senatskog Odbora za odnose sa inostranstvom.
On nam predstavlja najveu opasnost ree Gas. Umiljen je i sujetan, ali i upeatljiv ovek.
Predsednik mu se dugo dodvoravao, i Vandenberg je promenio miljenje, ali mogao bi, isto tako, i
ponovo da zastrani.
A to to?
Izrazit je antikomunista.
Ne vidim ta u tome ima loe. I mi smo.
Jesmo, ali Artur je tu, onako, krut. Naljutio bi se kad bismo mi preduzeli bilo ta to bi on protumaio kao ulagivanje Moskvi.
Kao na primer?
Bog sveti zna na kakve bismo sve kompromise mogli biti primorani u San Francisku. Ve smo
pristali da primimo Belorusiju i Ukrajinu u lanstvo kao zasebne drave, i time, zapravo, dali Moskvi
tri glasa u Generalnoj skuptini. Moramo da zadrimo Sovjete ali ako odemo predaleko, Artur bi
mogao da se okrene protiv celog tog projekta Ujedinjenih nacija. Onda bi Senat mogao da odbije
predlog, isto onako kako su devetsto devetnaeste odbacili ideju o stvaranju Drutva naroda.
Na posao u San Francisku je, dakle, da gledamo da nam Sovjeti budu sreni i zadovoljni, a da
pritom ne uvredimo senatora Vandenberga.
Tano tako.
Zaue utom bat koraka neko je trao. Bee to zvuk krajnje neuobiajen za uvek dostojanstveni
ambijent Kapitola. Obojica se osvrnue. Vudi se nemalo iznenadi ugledavi potpredsednika, Harija
Trumana, kako tri hodnikom. Bio je uobiajeno odeven, na sebi je imao sivo odelo s dvostrukim
kopanjem i manu s tufnama, premda eir nije nosio. Ovoga puta se, po svemu sudei, oslobodio
pratnje inae su redovno za njim ili pomonici i telohranitelji iz Tajne slube. Trao je ujednaeno, teko diui; ni u koga nije gledao, videlo se da neopisivo uri.
Vudi i Gas su ga gledali u udu. Kao i svi ostali koji su se tu zatekli.
Kad je Truman zaao iza ugla, Vudi ree:
ta to bi, majku mu?
Mora biti, mislim, da je predsednik umro ree Gas.

II
U Nemaku je Voloa Pekov uao u vojnom kamionu studbejker US6 sa deset tokova. Proizveden u
Saut Bendu u Indijani, kamion je prvo eleznicom prebaen do Baltimora, gde je ukrcan u brod i transportovan preko Atlantskog okeana, da bi ga put nosio oko Rta Dobre nade, pa sve do Persijskog zaliva, odakle je vozom, preko Persije, stigao do srca Rusije. Voloa je znao da je to jedan od dvesta
hiljada kamiona marke studbejker koje je Crvenoj armiji poklonila amerika vlada. Rusima su se ta
vozila dopadala; izdrljiva su bila, i pouzdana. Govorilo se, inae, kako ono USA na boku kamiona
znai Ubit sukina sina Adolfa, to e rei Ubij onog kukinog sina Adolfa.
Sviala im se, takoe, i hrana koju su slali Amerikanci, naroito konzerve sabijenog mesa, takozvani spam, mesa neobino svetle, rozikaste boje, ali izdanog u masnoama.
Voloa je rasporeen u Nemaku zato to obavetajni podaci koje su im u poslednje vreme slali
pijuni iz Berlina nisu bili toliko aurni kao informacije koje su se mogle prikupiti sasluavanjem nemakih ratnih zarobljenika. A kako je on teno govorio nemaki, nametnuo se kao prvoklasno reenje
za islednika na prvoj borbenoj liniji.
im je preao granicu, ugledao je zvanini sovjetski plakat na kojem je pisalo: Crvenoarmeje, ti
si sada na nemakom tlu. Kucnuo je as osvete! Bila je to, inae, jedna od blaih propagandnih poruka. Kremlj je ve neko vreme raspaljivao mrnju prema Nemcima, u uverenju da e se vojnici boriti sranije. Politiki komesari su izraunali ili bar tako saoptili koliko je tano ljudi palo u borbi, koliko je kua spaljeno, koliko je civila stradalo zato to su bili komunisti, Sloveni ili Jevreji, i to
u svakom selu, varoi i gradu koji je zauzela nemaka vojska. Na frontu si mogao sresti svu silu vojnika koji su u svakom trenutku mogli da navedu tane podatke o njihovim zaviajima, i svaki od njih
bio je i te kako raspoloen da istu tetu sada nanese Nemakoj.
Crvena armija je stigla do reke Odre, koja je vijugala u pravcu severjug preko Pruske, poslednje
prepreke na putu ka Berlinu. Milion sovjetskih vojnika nalazilo se u tom trenutku na osamdeset ili
manje kilometara od glavnog grada, spremni da napadnu. Voloa je bio s Petom udarnom armijom. U
iekivanju da borbe ponu, paljivo je itao vojni list, Crvenu zvezdu.
I uas ga obuze od onoga to je proitao.
Propaganda mrnje otila je korak dalje od bilo ega to je do toga asa imao prilike da proita.
Svaki dan kad ne ubije barem jednog Nemca, protraen je, pisalo je. Ako eka borbu, ubij Nemca pre nego to borba pone. Ako ubije jednog Nemca, ubij jo jednog nema nieg oku milijeg od
hrpe nemakih leeva. Ubij Nemca uslii molitvu svoje staramajke. Ubij Nemca deca te tvoja
preklinju da to uini. Ubij Nemca vapi tvoja rodna ruska gruda. Ne oklevaj. Ne kloni duhom.
Ubij.
Ovo je ve malice muka da ti pripadne, pomisli Voloa. Izmeu redova mogle su se nazreti i gore
stvari. Pisac se nehajno dotakao i teme otimaine: Nemake ene gube samo bunde i srebrne kaike
koje su ionako ukradene. Nalo se mesta i za uzgrednu alu u vezi s napastvovanjem: Sovjetski vojnici ne odbijaju komplimente nemakih ena.
Vojnici ionako nisu bili uzor i ogledalo civilizovanosti. I nije bilo tog Rusa ije srce nije bilo ispunjeno gnevom zbog onoga to su inili Nemci etrdeset prve, kad su napali Rusiju. Vlada je podjarivala njihovu srdbu, stalno govorei o osveti. A sada su im vojne novine jasno stavljale do znanja da
im je dozvoljeno da ine ta hoe s poraenim Nemcima.
Bio je to recept za Armagedon.

III
Erik fon Ulrih je celim biem udeo da tom ratu najzad doe kraj.
Sa svojim drugom Hermanom Braunom i njihovim pretpostavljenim doktorom Vajsom, Erik je
otvorio poljsku bolnicu u maloj protestantskoj crkvi; potom su sedeli u brodu crkve i ekali da stignu
zaprena kola natovarena ljudima sa uasnim ranama i opekotinama.
Nemaka vojska utvrdila se na Zelovskim visovima, sa kojih je pucao pogled na reku Odru, upravo
na mestu gde je ona proticala najblie Berlinu. Erikova ambulanta nalazila se u selu kilometar i po
iza te linije.
Doktor Vajs, koji je imao prijatelja u vojnoj obavetajnoj slubi, rekao im je da u tom trenutku
110.000 Nemaca brani Berlin od milion Sovjeta. Sa uobiajenim sarkazmom, doktor je dodao:
Ali na borbeni moral je nepoljuljan, a Adolf Hitler je najvei genije u vojnoj istoriji, to znai
da emo sigurno pobediti.
Nade vie nije bilo, ali nemaki vojnici i dalje su se estoko borili. Erik je bio uveren da je to posledica pria o postupcima Crvenarmejaca koje su do njih neprestano stizale. Zarobljenici su ubijani,
kue pljakane i ruene, ene silovane i zakivane za vrata ambara. Nemci su, tako, verovali da brane
svoje najblie od svirepih komunista. Kremaljska propaganda mrnje okretala se protiv samih Sovjeta.
Erik je jedva ekao poraz. Vapio je da to ubijanje prestane. Jedina mu je elja bila da se vrati kui.
Ili e mu se elja brzo ispuniti ili ga vie nee biti meu ivima.
Poto je odspavao malo na drvenoj crkvenoj klupi, Erika u tri sata izjutra, u ponedeljak, 16. aprila,
razbudie ruski topovi. I ranije je on imao prilike da uje artiljeriju, ali ovo je bilo deset puta glasnije od bilo ega to je dotad iskusio. Za ljude na prvoj borbenoj liniji ta buka bila je doslovce zagluujua.
Ranjenici su poeli da pristiu u zoru, i oni se, ve umorni, bacie na posao; amputirali su udove,
nametali polomljene kosti, vadili metke, istili i previjali rane. U svemu su oskudevali, poev od lekova pa do iste vode, a morfijum su davali samo onima koji su urlali od bolova.
Borci koji su jo bili u stanju da hodaju i dre puke slati su nazad u borbu.
Nemaki branioci izdrali su due nego to je doktor Vajs oekivao. Na isteku prvog dana jo su
drali poloaje, a kako se smrklo, i priliv ranjenika donekle se smanjio. Medicinska eta te je noi
mogla malo da odspava.
Sutradan rano ujutro dovedoe Vernera Franka, kome je zglob na desnoj aci bio gadno smrskan.
Sada je bio kapetan. Komandovao je delom linije odbrane na kojem se nalazilo trideset 88-milimetarskih protivavionskih topova.
Imali smo samo po osam granata za svaki top ree on dok su veti prsti doktora Vajsa lagano,
najpaljivije mogue, nametali smrskane kosti. Nareenje je glasilo da sedam granata ispalimo na
ruske tenkove, a da osmom unitimo sopstveni top, tako da ne padne u ruke Crvenima. I on sm stajao je pored osamdesetosmice koju je sovjetska artiljerija direktno pogodila, da bi se orue prevrnulo i palo na njega. Sva srea te je ruka u pitanju ree Verner. Mogao je top na glavu da mi padne.
Kad mu je zglob previjen, on upita Erika:
Ima li nekih vesti od Karle?
Erik je znao da su njegova sestra i Verner zajedno. Nedeljama od nje nisam dobio pismo.
Ni ja. Pria se da je u Berlinu prilino sumorno. Nadam se da je ona dobro.
I ja sam zabrinut ree Erik.

Nekim udom, Nemci su Zelovske visove drali jo ceo jedan dan i no.
Niko nije doao do previjalita da ih upozori da je linija odbrane probijena. Upravo su zbrinjavali
novopristigle ranjenike, kad sedmorica-osmorica sovjetskih vojnika provalie u crkvu. Jedan od njih,
mitraljezac, zapuca po zasvoenoj tavanici, i Erik se baci na zemlju, kao i svi ostali koji su bili pokretni.
Shvativi da u crkvi niko nije naoruan, Rusi se opustie. Ratrkae se, pa poee da skupljaju satove i prstenje. A onda odoe.
Erik se pitao ta li e sad da se desi. Bio je to prvi put da se zatekao iza neprijateljskih linija. Da
li da napuste tu poljsku bolnicu i pokuaju da sustignu svoju vojsku u povlaenju? Ili e pacijenti ipak
biti bezbedniju tu gde su sad?
Doktor Vajs je bio odluan. Nastavite s poslom ree on.
Nekoliko minuta kasnije, u crkvu ue sovjetski vojnik koji je preko ramena nosio saborca. Uperivi puku u Vajsa, poe da sipa neto na ruskom. U panici je bio, a drug mu je bio sav krvav.
Vajs mu odgovori smireno. Nema potrebe za orujem. Spusti druga na ovaj sto ree on, natucajui ruski.
Vojnik uini kako mu je reeno, i ekipa se dade na posao. Rus je i dalje drao puku uperenu u doktora.
Istog tog dana, nemaki pacijenti su to izvoeni, to iznoeni i trpani u prikolicu kamiona, da bi ih
potom odvezli na istok. Erik je gledao kako Verner Frank nestaje u daljini, Verner, ratni zarobljenik.
Kao deak, Erik je esto sluao priu o njegovom stricu Robertu, koji je u Prvom svetskom ratu pao u
rusko zarobljenitvo, da bi se potom vratio kui peice iz Sibira, preavi put od est i po hiljada kilometara. Pitao se sada Erik kako li e proi Verner.
Pristiglo je u meuvremenu jo ranjenih Rusa, i Nemci su ih zbrinuli kao to bi i svoje sunarodnike.
Kasnije, dok je, sav iznuren, tonuo u san, Erik postade svestan da je sada i sm ratni zarobljenik.

IV
Dok su saveznike armije stezale obru oko Berlina, zemlje pobednice poele su da se prepiru na
konferenciji Ujedinjenih nacija u San Francisku. Vudi bi u takvom ambijentu sigurno bio potiten, da
se nije zabavio neim mnogo zanimljivim pokuajima da stupi u kontakt s Belom Hernandez.
Bela mu nije izbijala iz glave jo od Dana D i borbi u Francuskoj, pa ni kasnije, dok je leao u
bolnici i oporavljao se. Godinu dana je prolo otkako je ona zavrila magistarske studije na Univerzitetu u Oksfordu, i sada je nameravala da doktorira na Berkliju, dakle upravo tu, u San Francisku.
Svi su izgledi da ivi u domu svojih roditelja na Pacifik Hajtsu, osim ako je uzela neki stan blizu univerzitetskog kampa.
Njemu, naalost, nikako nije polazilo za rukom da joj poalje poruku.
Na pisma mu nije odgovarala. Kad bi okrenuo broj iz telefonskog imenika, javila bi se neka sredovena ena pretpostavljao je da je re o Belinoj majci i obratila mu se s ledenom utivou: Ona
trenutno nije kod kue. Mogu li da joj prenesem neku poruku? A Bela se nikad ne bi javila.
Verovatno je bila u ozbiljnoj vezi. Ako i jeste, Vudi je eleo da mu ona to i saopti. Postojala je,
meutim, mogunost da joj majka otvara potu i ne prenosi joj poruke.
A verovatno bi trebalo da digne ruke od svega. Ovako bi samo mogao da napravi budalu od sebe.
Ali ne bi na njega liilo da odustane. Seao se kako se samo dugo i tvrdoglavo udvarao Doani. Postoji tu neki obrazac koji se ponavlja, pomisli on; je li to neto do mene?

U meuvremenu, svakoga jutra bi sa ocem odlazio do velikog apartmana na poslednjem spratu hotela Fermont, gde je dravni sekretar Edvard Stetinijus odravao sastanke za ameriki tim koji je
uestvovao u radu konferencije. Stetinijus je preuzeo dunost od Kordela Hala, koji se sada nalazio u
bolnici. Sjedinjene Amerike Drave dobile su i novog predsednika, Harija Trumana, koji je na dunost stupio posle smrti velikog Frenklina D. Ruzvelta. teta ba, primetio je Gas Djuar, da u jednom
tako vanom trenutku u svetskoj istoriji Sjedinjene Drave predvode dvojica neiskusnih novajlija.
Poelo je loe. Na sastanku koji je uoi konferencije uprilien u Beloj kui, predsednik Truman je
nespretno uvredio sovjetskog ministra inostranih poslova Molotova. Stoga je ovaj u San Francisko
stigao u ravom raspoloenju. Odmah je najavio da e se vratiti kui pod uslovom da uesnici konferencije smesta ne pristanu na to da se u lanstvo prime Belorusija, Ukrajina i Poljska.
Nikome nije odgovaralo da se SSSR povue. Bez Sovjeta, Ujedinjene nacije ne bi bile Ujedinjene
nacije. Veina lanova amerike delegacije zalagala se za kompromis sa komunistima, ali je utogljeni senator Vandenberg sitniavo insistirao na tome da nita ne treba da se radi pod pritiscima iz Moskve.
Jednoga prepodneva, Vudi je uspeo da ugrabi nekoliko slobodnih sati. Otiao je do kue Belinih
roditelja.
Otmena etvrt u kojoj su iveli nije bila daleko od hotela Fermont na Nob Hilu, ali Vudi se u hodu
jo pomagao tapom, pa je seo u taksi. Kua je bila u viktorijanskom stilu, vila ute fasade u Ulici
Gaf. ena koja je otvorila vrata bila je i previe dobro obuena za sobaricu. Ona mu uputi pomalo iskrivljen osmeh, isti Belin; to je nesumnjivo bila njena majka.
Dobro jutro, gospoo ree on utivo. Ja sam Vudi Djuar. Belu Hernandez upoznao sam prole
godine u Londonu, i zaista bih voleo ponovo da je vidim, ako dozvoljavate.
Onog osmeha nestade. Dugo ga je gledala u oi, pa rekla:
Ti si, dakle, taj.
Vudi pojma nije imao ta ta ena hoe da kae.
Ja sam Kerolajn Hernandez, Izabelina majka ree ona. Ui.
Hvala vam.
Ruku mu nije pruila, i jasno se videlo da je neprijateljski nastrojena, iako on predstavu nije imao
zbog ega to. Bilo kako bilo, u kuu je uao.
Gospoa Hernandez je uvela Vudija u prostranu, udobnu gostinsku sobu sa boanstvenim pogledom
na okean. Pokaza mu onda na stolicu, a nain na koji mu je stavila do znanja da moe da sedne bio je
na ivici neutivosti. Sede zatim i ona, naspram njega, pa ga opet onako odmerava.
Koliko ste vremena ti i Bela proveli zajedno u Engleskoj? upita ona.
Nekoliko sati svega. Ali otada neprestano na nju mislim.
Ponovo zavlada neugodan tajac, a onda gospoa Hernandez ree:
Kad je otila u Oksford, Bela je bila verena za Viktora Rolandsona, divnog jednog mladia koga
poznaje od malih nogu. Rolandsoni su stari prijatelji moga mua i moji ili su, barem, to bili sve dok
se Bela nije vratila kui i napreac raskinula veridbu.
U Vudijevom srcu oive nada.
Rekla je samo toliko da je uvidela da ne voli Viktora. Odmah sam pretpostavila da je upoznala
nekog drugog, a sada znam i koga.
Pojma nisam imao da je bila verena ree Vudi.
Nosila je dijamantski prsten koji je zaista teko bilo ne primetiti. Zbog tvoje slabe moi opaanja
dogodila se tragedija.
Mnogo mi je ao ree Vudi. A onda ree sebi da prestane da se ponaa kao neka sekapersa.

Odnosno, bolje rei, nimalo mi nije ao. Vrlo mi je, tavie, drago to je raskinula tu veridbu, jer mislim da je ona jednostavno predivna i elim da bude moja.
Gospoi Hernandez se to nije dopalo. Vrlo si drzak, mladiu.
Vudiju, najednom, nije bilo pravo to mu ta ena tako popuje.
Gospoo Hernandez ree on maloas ste upotrebili re tragedija. Meni je u Perl Harboru
na rukama umrla verenica Doana. Moj brat, ak, poginuo je na plai na Bugenvilu, izreetao ga mitraljez. Na Dan D poslao sam Ejsa Vebera i jo etiri mlada Amerikanca u smrt, i to zarad jednog
mosta u selendri koja se zove Egliz-de-Ser. Ja, gospoo, dobro znam ta je tragedija, a raskinuta veridba to svakako nije .
ena se prenerazila. Nije navikla, nasluti on, da joj se mladi ljudi suprotstave. Nita nije rekla, ali
je malo ubledela. Trenutak kasnije, ona ustade i izae iz sobe bez ikakvog objanjenja. Vudi nije znao
ta se od njega u tom asu oekuje, ali kako jo ne bee video Belu, odluio je da ne mrda.
Pet minuta kasnije, ue Bela.
Vudi ustade, puls mu se istog asa ubrzao. Kako ju je ugledao, osmeh mu ozari lice. Na sebi je
imala jednostavnu svetloutu haljinu koja je posebno isticala njenu blistavu kosu i pt boje kafe.
Uvek e ona izgledati dobro u takvoj, izrazito jednostavnoj odei, pretpostavio je Vudi; ba kao i
Doana. Poeleo je da je zagrli, da vrsto privije to telo uz svoje, ali je prvo morao da saeka njen
znak.
A nju je, oigledno, skolila teskoba, i neugodno joj je bilo.
ta e ti ovde? upita ga.
Doao sam tebe da vidim.
Zato?
Zato to nikako ne mogu da te izbijem iz glave.
Pa mi se ak i ne poznajemo.
Hajde onda to da popravimo, i to poev od danas. Hoe da izaemo na veeru?
Ne znam.
On joj prie.
Prenula se videvi da on ide uz pomo tapa. ta ti se to dogodilo?
U Francuskoj mi stradalo koleno. Ali oporavlja se, lagano.
Mnogo mi je ao.
Bela... Mislim da si divna. I uveren sam da se i ja tebi sviam. Ni ti ni ja nemamo nikoga. ta te
to onda brine?
Ona mu uputi osmeh, onaj malo iskrivljen, koji je toliko voleo. Pa, neprijatno mi je valjda...
Zbog onog to sam uradila, one noi u Londonu.
I to je sve?
Pa, nije to bilo malo, za prvi susret.
Tih dana su se takve stvari stalno dogaale. Ne meni lino, ali sluao sam od drugih. Pomislila
si, jednostavno, da idem u smrt.
Ona klimnu glavom. Nikada, inae, tako neto nisam uradila, ak ni s Viktorom. Ne znam ta me
je spopalo tada. I to u parku, na javnom mestu! Oseam se kao poslednja kurva.
A ja tano znam ta si ti ree joj Vudi na to. Ti si pametna, lepa ena velikog srca. I zato onda ne bismo zaboravili taj trenutak ludosti u Londonu, i poeli lepo da upoznajemo jedno drugo, kao
pristojni, fino vaspitani mladi ljudi, to mi i jesmo?
Ona je ve poela da poputa. Jel bismo mogli, ali stvarno?
Nego ta.

 Vai onda.
Dolazim po tebe u sedam, moe?
Vai.
Pre nego to e poi, Vudi zastade naas, kao da okleva.
Ne umem da ti opiem koliko se radujem to sam te pronaao ree.
Tada ga ona prvi put pogleda u oi. O Vudi, i ja se radujem ree. Tako se radujem! A onda
ga zagrli oko struka i privi uza sebe.
Za tim je on toliko dugo udeo. Grlio ju je sada, i uronio lice u njenu prelepu kosu. Dugo su stajali
tako.
Najzad se ona izmaknu. Videemo se u sedam ree.
Vala hoemo.
On izae iz kue pocupkujui od sree.
Odatle se zaputio pravo na sastanak upravnog odbora, u Zgradi veterana, odmah do opere. Za dugakim stolom sedelo je etrdeset est lanova odbora, a njihovi pomonici, meu kojima je bio i
Gas Djuar, sedeli su iza njih. Vudi je tu bio u svojstvu pomonika jednog pomonika, pa je sedeo
skroz pozadi, do zida.
Prvi je govorio sovjetski ministar inostranih poslova Molotov. Svojom pojavom taj ovek nije
ostavljao jak utisak, razmiljao je Vudi. Ve proelav, uredno potkresanih bria, s naoarama na
oima liio je na nekakvog magacionera, to je njegov otac svojevremeno zaista i bio. Ali dugo je,
dugo taj ovek opstao u boljevikoj politici. Staljinov prijatelj jo iz predrevolucionarnih dana,
Molotov je bio arhitekta nacistiko-sovjetskog pakta iz 1939. Bio je marljiv, a pratio ga je nadimak
Kamena guzica, upravo stoga to je beskrajno dugo umeo da sedi za radnim stolom.
On je predloio da Belorusija i Ukrajina budu primljene u lanstvo kao osnivai Ujedinjenih nacija. Ove dve sovjetske republike podnele su glavninu tereta u toku nacistike invazije, naglasio je on, i
svaka je Crvenoj armiji dala vie od milion ljudi. Argument da Belorusija i Ukrajina nisu potpuno
nezavisne od Moskve mogao se primeniti i na Kanadu i Australiju, dominione Britanske imperije koje su, opet, i jedna i druga dobile status lanice.
Predlog je usvojen jednoglasno. Vudi je znao da je sve to bilo unapred utanaeno. Latinoamerike
zemlje pripretile su da e glasati protiv ukoliko u lanstvo ne bude primljena Hitleru naklonjena Argentina, pa je i taj ustupak uinjen kako bi se obezbedili latinoameriki glasovi.
A onda je usledila prava senzacija. Ministar spoljnih poslova eke, Jan Masarik, javio se za re.
Lice tog uvenog liberala i antinaciste osvanulo je 1944. na naslovnoj strani asopisa Tajm. Masarik
je izneo predlog da u lanstvo UN ue i Poljska.
Amerikanci nisu hteli da prime Poljsku sve dok Staljin tamo organizuje izbore, pa se moglo oekivati da e i Masarik, kao demokrata, podrati takav stav SAD, posebno ako se ima u vidu da je i on
pokuavao da izgradi demokratiju dok mu Staljin sve vreme die za vratom. Mora biti da je Molotov
izvrio uasan pritisak na Masarika kad ga je naterao da na ovakav nain izda svoje ideale. I zaista,
kad je Masarik seo, izgledao je kao da je upravo pojeo neto ogavno.
Snudio se bio i Gas Djuar. Unapred postignut kompromis u vezi s prijemom Belorusije, Ukrajine i
Argentine trebalo je da budu jemstvo da e ova sednica protei glatko. Molotov im je, meutim, sada
opasno spustio.
Senator Vandenberg, koji je sedeo sa ostalim Amerikancima, bio je potpuno zgroen. Izvadivi
olovku i sveicu, on poe neto besno da zapisuje. Minut kasnije otrgnu list na kojem je pisao, pozva
prstom Vudija, dade mu poruku, pa ree:
Odnesi ovo dravnom sekretaru.

Vudi ode do stola, nagnu se Stetinijusu preko ramena, spusti beleku ispred njega i ree:
Od senatora Vandenberga je, gospodine.
Hvala.
Vudi se vrati do svoje stolice, koja je stajala do zida. I ja sam, eto, odigrao neku ulogu u istoriji,
pomisli on. Dok je predavao poruku, stigao je da naas baci pogled na nju. Vandenberg je sastavio
kratak, strastven govor u kojem se zalae za odbijanje ekog predloga. Hoe li se Stetinijus prikloniti senatorovom stavu?
Ukoliko Molotov izgura svoje to se Poljske tie, onda bi Vandenberg u Senatu mogao da minira
ideju o stvaranju Ujedinjenih nacija. Ali ako se Stetinijus sada prikloni Vandenbergovoj liniji, Molotov bi mogao da ustane i ode kui, to bi bio jednako delotvoran nain da se UN satru u korenu.
Vudi zadra dah.
Stetinijus ustade s Vandenbergovom porukom u ruci. Upravo smo izvrili obaveze koje smo na
Jalti preuzeli prema Rusiji ree on. Mislio je na obeanje da e SAD podrati Belorusiju i Ukrajinu. Postoje, meutim, i druge obaveze preuzete u Jalti, koje bi takoe trebalo ispuniti. Tu se ve
posluio reima koje je Vandenberg napisao. Zahtevamo stvaranje nove, izabrane poljske privremene vlade.
Ljudi su bili u oku. amor prostruja prostorijom. Stetinijus se usprotivio Molotovu. Vudi pogleda
ka Vandenbergu. Ovaj se topio od miline.
Dok se i to ne dogodi produi Stetinijus ova konferencija ne moe mirne savesti da prizna
vladu u Lublinu. On pogleda Molotova pravo u oi, doslovce citirajui Vandenberga. Bio bi to
pogan primer nepotenja.
Molotov je izgledao kao da e da prsne.
Britanski ministar inostranih poslova, Entoni Idn, ustade tad, onako visok i vitak, da podri Stetinijusa. Ton mu je bio nesporno uljudan, ali su mu zato rei bile jetke.
Vlada moje zemlje ni na koji nain ne moe znati da li poljski narod podrava ovu privremenu
vladu ree on jer nai sovjetski saveznici nikako ne dozvoljavaju britanskim posmatraima da
uu u Poljsku.
Vudi oseti da se sve okree protiv Molotova. I sm Rus je, oito, imao taj utisak. Sa svojim pomonicima konsultovao se toliko glasno da je Vudi mogao lepo da uje gnev u njegovom glasu. Ali
hoe li i otii?
ef belgijske diplomatije, elav i zdepast ovek s podvaljkom, predloi tad kompromis, iskazujui
tako nadu da bi nova poljska vlada mogla da se sastavi dovoljno brzo, tako da i ona poalje svoje
predstavnike u San Francisko za vreme trajanja konferencije.
Svi pogledae u Molotova. Upravo mu je bila pruena prilika da sauva dostojanstvo. No hoe li
je on iskoristiti?
I dalje je bio ljut, videlo se. Pa ipak, on jedva primetno, ali izvan svake sumnje, klimnu glavom.
Kriza je bila prevaziena.
Dobro, pomisli Vudi, dve pobede u istom danu. Stvari idu nabolje.

V
Karla je izala napolje da bi stala u red za vodu.
Slavine su bile suve ve dva dana. Sva srea te su berlinske domaice otkrile da na svakih nekoliko etvrti postoje starovremske uline pumpe, odavno neupotrebljavane, a povezane s podzemnim
bunarima. Jesu te pumpe bile zarale i kripave, ali su, nekim udom, i dalje radile. I tako su ene

svakoga jutra stajale u red, s kofama i krazima u rukama.

Vazduni napadi su prestali, verovatno zato to je neprijatelj svaki as trebalo da ue u grad. Jo
je, meutim, opasno bilo kretati se po ulici, jer crvenoarmejska artiljerija nije mirovala. Karla ni sama nije bila naisto zbog ega ih jo granatiraju. Najvei deo grada ve je bio sravnjen sa zemljom.
itave etvrti, pa i vea podruja bila su zbrisana s lica zemlje. Komunalne slube nisu radile. Nisu
saobraali ni vozovi ni autobusi. Hiljade, moda i milioni ljudi ostali su bez krova nad glavom. Grad
se pretvorio u ogroman izbegliki logor. Ali granatiranje nije prestajalo. Veina ljudi po ceo dan ne
bi izlazila iz podruma ili javnih sklonita, ali za vodu je neko ipak morao da izae na ulicu.
Preko radija, a neposredno pre nego to e struje trajno nestati, Bi-Bi-Si je objavio da je Crvena
armija oslobodila koncentracioni logor Saksenhauzen. Saksenhauzen se nalazio severno od Berlina,
to je oigledno znailo da Sovjeti, koji su nadirali s istoka, sada opkoljavaju grad sa svih strana,
umesto da odmah umariraju u njega. Karlina majka, Mod, iz toga je izvela zakljuak da Rusi ele da
prepree put amerikim, britanskim, francuskim i kanadskim snagama koje su ubrzano napredovale sa
zapada. Navela je, pritom, Lenjinove rei: Ko vlada Berlinom, vlada Nemakom. A ko vlada Nemakom, vlada Evropom.
Nemaka vojska se, meutim, nikako nije predavala. I brojno i orujem slabija, bez municije i goriva, napola izgladneli nemaki vojnici i dalje su nekako glavinjali. Malo-malo pa bi ih njihove voe
poterale na nepobedive neprijateljske snage, a oni bi se, opet i iznova, povinovali nareenjima, borili se srano i hrabro, a ginulo ih je na stotine hiljada. Meu njima su bila i dva oveka koje je Karla
volela: njen brat Erik i njen momak Verner. Pojma nije imala gde se njih dvojica u tom asu bore, pa
ni da li su ivi.
Karla je konano rasturila pijunski obru. Ratna dejstva polako se poprimala obrise potpunog rasula. Malo su sada znaili ratni planovi. Tajni obavetajni podaci prikupljeni u Berlinu bili su od neznatne vrednosti za Sovjete koji su neumoljivo napredovali. Nije vie imalo smisla rizikovati. pijuni su spalili ifarnike i posakrivali radio odailjae po razvalinama bombardovanih zgrada. Dogovorili su se da nikada nikome ne govore o tome ta su radili. Jesu oni bili hrabri, jesu doprineli da se rat
bre zavri, i spasli su mnoge ivote ali bilo bi, ipak, previe od poraenog nemakog naroda oekivati da stvari sagledava u tom svetlu. Njihova hrabrost ostae zauvek pokrivena velom tajnosti.
I dok je Karla ekala da na nju doe red da zahvati vodu s esme, pored nje proe eta lovaca na
tenkove, pripadnici Hitlerjugenda; zaputili su se bili na istok, gde su voene borbe. Behu tu dva mukarca od pedesetak godina i desetak deaka, pubertetlija, svi na biciklima. Za svaki bicikl napred su
bile privezana po dva nova jednokratna antitenkovska bacaa, pancerfausta. Uniforme su deacima
bile prevelike, kao i lemovi, i ceo taj prizor izgledao bi komino da nisu bili u grdnoj nevolji. Jer
oni su poli da se tuku protiv crvenoarmejaca.
Poli u smrt.
Karla pogleda u stranu dok su prolazili; nije elela da im upamti lica.
Dok je punila kofu, ena koja je stajala u redu odmah iza nje, frau Rajhs, oslovi je tiho, da niko ne
uje:
Ti se drui s doktorovom enom, jel tako?
Karla se ukoi. Frau Rajhs je oigledno mislila na Haneloru Rotman. Doktora su odveli zajedno s
duevnim bolesnicima iz Jevrejske bolnice. Hanelorin sin, Rudi, skinuo je utu zvezdu i prikljuio se
onim Jevrejima koji su dane provodili u punoj tajnosti podmornicama, kako su ih Berlinci nazivali u argonu. Ali Hanelora, koja sma nije bila Jevrejka, jo je ivela u staroj kui.
Punih dvanaest godina jedno pitanje kao to bee ovo upravo postavljeno da li se drui sa enom jednog Jevrejina? bilo je ravno optubi. A danas? Karla nije umela da kae. Frau Rajhs je po-

znavala samo iz vienja njoj se tek tako nije moglo verovati.

Karla zavrnu slavinu. Kad sam bila mala, doktor Rotman je bio na porodini lekar ree ona
uzdrano. to?
Ona ena zauze mesto pred esmom, pa poe da puni veliku kantu u kojoj je nekada bio zejtin.
Odveli su frau Rotman ree ona pa sam mislila da bi volela da zna.
Bilo je to ve neto sasvim uobiajeno. Ljude su neprestano odvodili. Ali kada bi to zadesilo
nekoga ko vam je blizak, ovakvo saznanje pogodilo bi vas pravo u srce.
Nije bilo svrhe raspitivati se o tim ljudima bilo je to, tavie, veoma opasno. Oni koji bi se raspitivali o nestalima neretko bi i sami nestali. Karla, svejedno, nije mogla a da ne upita:
Znate li moda kuda su je odveli?
Ovoga puta odgovor je stigao: U tranzitni logor u Ulici ul. U Karli se na te rei probudi nada.
U staru Jevrejsku bolnicu, u Vedingu. Zna gde je to?
Da, znam. Karla je povremeno radila u toj bolnici, neslubeno i mimo zakona, te je otuda i znala da je vlada zauzela jednu od bolnikih zgrada, onu u kojoj se nalazi patoloka laboratorija, i ogradila je bodljikavom icom.
Nadam se da je dobro ree ena. Mnogo mi je uinila kad je moj tefi bio bolestan. Ona
zavrnu slavinu i ode s kantom punom vode.
Karla pohita u suprotnom pravcu, pravo kui.
Morala je neto da preduzme u vezi s Hanelorom. Gotovo je nemogue bilo izvui bilo koga iz logora, ali sada, kad se sve rui, moda se neki nain i moe pronai.
Ona odnese kofu do kue i dade je Adi.
Mod je u meuvremenu otila da eka u redu za sledovanje hrane. Karla se presvukla u uniformu
medicinske sestre, raunajui da bi to moglo da pomogne. Objasni, onda, Adi kuda se zaputila i izae ponovo.
Do Vedinga je morala peice. Imalo je donde oko etiri, etiri i po kilometra. Pitala se da li uopte
vredi pokuavati. Sve da i pronae Haneloru, verovatno nee moi da joj pomogne. Ali onda se seti
Eve u Londonu i Rudija koji se krije negde tu, u Berlinu; kako bi tek grozno bilo da izgube majku u
poslednjim satima rata. Morala je da pokua.
Vojne policije bilo je svuda po ulicama, zaustavljali su ljude i traili isprave. Radili su u trojkama,
formirajui preke sudove, a prevashodno su ih zanimali mukarci sposobni za borbu. Na Karlu u uniformi medicinske sestre nisu ni obraali panju.
Zaudo, u tom pustonom gradskom pejzau procvetale su jabuke i trenje behu procvetale, i prelepi behu njihovi beli i ruiasti pupoljci; u trenucima kada bi, izmeu dve eksplozije, zavladala tiina,
Karla bi ula kako pevaju ptice, vedro kao i svakog drugog prolea.
Uasnula se ugledavi nekoliko mukaraca koji su visili sa ulinih bandera, neki od njih u uniformama. Veini obeenih oko vrata behu okaeni natpisi Kukavica ili Dezerter. Tim ljudima presudili su oni trolani ulini sudovi, i Karla je to znala. Koliko jo ljudi treba pobiti da bi se nacisti konano zadovoljili? Doe joj u tom trenutku da brizne u pla.
U tri navrata je bila prinuena da potrai zaklon od artiljerijske vatre. Poslednji put, je stigla na
svega nekoliko stotina metara od bolnice, Sovjeti i Nemci su se, uinilo joj se, borili samo nekoliko
ulica dalje. Tako se pucalo da se Karla nae na iskuenju da se okrene i vrati se. Hanelori su, verovatno, sati ionako odbrojani, ako ve nije mrtva; zato bi Karla svesno i sebe rtvovala? Ali ipak je
produila.
Na odredite je stigla uvee. Bolnica se nalazila u Iranskoj ulici, na uglu sa Ulicom ul. Ulini drvoredi behu olistali. Zgrada laboratorije, pretvorena u tranzitni logor, bila je pod straom. Karli prvo

pade na pamet da prie straaru i objasni mu zbog ega je dola, ali joj se onda uini da ta strategija
ne obeava uspeh. Pitala se da li bi moda mogla da se uunja kroz sistem podzemnih hodnika.
Zaputila se pravo ka glavnoj zgradi. Bolnica je radila. Svi pacijenti behu prebaeni u podrume i
podzemne hodnike. Bolniko osoblje radilo je pri svetlosti uljanih lampi. Karla je, po zadahu, odmah
znala da u klozetima ne rade vodokotlii. Voda je donoena u kofama sa starog bunara u dvoritu.
Vojnici su, zaudo, donosili ranjene saborce kojima je bila potrebna pomo. Najednom im nije
smetalo to bi lekari i sestre mogli biti Jevreji.
Karla je ila hodnikom koji je, ispod dvorita, vodio do podruma laboratorije. Kao to je i oekivala, pred vratima je stajao straar. Mladi gestapovac, meutim, samo pogleda u njenu uniformu i dade joj znak da ue, nita je i ne upitavi. Moda vie ni sm nije video smisla u onome to radi.
Sada je bila unutra, u logoru. Pitala se da li e odatle lako izai.
Vonj je tu bio jo gori, i ona e ubrzo shvatiti zbog ega. U podrumu nisi imao gde da se okrene od
ljudi. Stotine njih bile su potrpane u etiri prostorije za skladitenje. Sedeli su ili leali na podovima;
oni sreniji mogli su leima da se oslone o zid. Prljavi su bili, i smrdeli su, i umor ih je ophrvao, a
nju su doekali tupim, nezainteresovanim pogledima.
Haneloru je pronala posle nekoliko minuta.
ena doktora Rotmana nikada nije vaila za lepoticu, ali je nekada bila kao izvajana, s upeatljivim licem. Sada je bila sva ispijena, kao i veina ljudi na tom mestu, a kosa joj je bila seda i beivotna. Obrazi joj behu upali, a celo lice izborano od napora.
Hanelore je upravo razgovarala s jednom iparicom koja je bila u onom uzrastu kad devojka moe
izgledati previe puteno za svoje godine, sa ve razvijanim dojkama i bokovima, a licem deteta. Devojka je sedela na podu i plakala, dok je Hanelora kleala pored nje, drala je za ruku i govorila joj
neto tihim, umirujuim glasom.
Kad ugleda Karlu, Hanelora ustade, pa ree:
Dobri boe! Otkud ti ovde?
Pomislila sam da e, ako im kaem da niste Jevrejka, moda hteti da vas puste.
Hrabro s tvoje strane.
Va mu je spasao mnoge ivote. Neko bi trebalo da spase va.
Na trenutak se Karli uinilo da e se Hanelora rasplakati. Tako joj je lice izgledalo kao da e se
svakog asa zgriti. A onda je samo mirnula i protresla glavom. Ovo je Rebeka Rozen ree ona
pribravi se. Roditelji su joj danas stradali od granate.
Mnogo mi je ao, Rebeka ree Karla.
Devojka nita nije rekla.
Koliko ima godina, Rebeka? upita Karla.
Uskoro u etrnaest.
Sad e morati da odraste.
to nisam i ja poginula? ree Rebeka. Bila sam odmah tu, pored njih. Trebalo je da poginem.
Sad sam sasvim sama.
Nisi sama odseno e Karla. Mi smo s tobom.
Karla se ponovo okrenu prema Hanelori. Ko je ovde glavni?
Valter Doberke.
Sad u da mu kaem da mora da vas pusti.
Zavrio je on za danas. A zamenik mu je jedan narednik s mozgom bradaviave svinje. Ali, gle,
eno Gizele. Ona je Doberkeova ljubavnica.
Mlada ena koja je upravo ula u prostoriju bila je zgodna, duge svetle kose i mlenobele koe.

Niko nije gledao u nju. Imala je prkosan izraz lica.

Ona spava s njim u sobi sa elektrokardiografom, gore na spratu ree Hanelore. Zauzvrat dobija veu porciju hrane. Niko s njom nee da razgovara, samo ja. Smatram, jednostavno, da nije na
nama da osuujemo ljude zbog kompromisa koje ine. Svi mi, naposletku, ivimo u paklu.
Karla nije bila ba tako sigurna u to. Ne bi se ni ona druila s mladom Jevrejkom koja spava s nacistom.
Gizela uhvati Hanelorin pogled, i prie im. Stiglo mu je novo nareenje ree ona, tako tiho da
je Karla morala da se napregne ne bi li je ula. A onda Gizela zastade, kao da okleva.
I? Kakvo je nareenje? upita Hanelora.
Gizela proaputa:
Da se pobiju svi ovde.
Karli se uini da joj neka hladna aka stee srce. Da pobiju sve ove ljude ukljuujui Haneloru i
mladu Rebeku.
Valter to ne eli da uini ree Gizela. Nije on lo ovek, stvarno.
A kad bi to trebalo da nas pobije? upita Hanelora, pomirena sa sudbinom.
Odmah. Ali prvo hoe da uniti dokumentaciju. Hans-Peter i Martin upravo bacaju dosijee u pe.
Dugo e to da traje, tako da nam je ostalo jo nekoliko sati. Moda e crvenoarmejci stii na vreme
da nas spasu.
A moda i nee ustro ree Hanelora. Postoji li bilo kakav nain da ga ubedimo da se oglui
o nareenje? Za ime boga, pa rat je jo malo pa zavren!
Nekada sam mogla na bilo ta da ga nagovorim ree Gizela tuno. Ali sad me se ve zasitio.
Znate kakvi su muki.
Ali trebalo bi da misli na svoju budunost. Saveznici samo to nisu preuzeli vlast. Kanjavae
naciste za poinjene zloine.
Ako svi izginemo ree Gizela ko e njega da optui?
Ja u ree Karla.
Hanelora i Gizela pogledae u nju, utke.
Karla tad uvide da e i nju, makar i ne bila Jevrejka, streljati, jer u protivnom bi mogla da svedoi.
Smiljajui ta e i kako e, Karla ree:
Moda bi Doberkeu, ako nas potedi, to moglo da pomogne kad dou saveznici.
Dobra ideja ree Hanelora. Mi bismo svi ovde mogli da potpiemo izjavu u kojoj da nam je
on spasao ivot.
Karla upitno pogleda u Gizelu. Izraz Gizelinog lica bio je sumnjiav, ali ona ipak ree:
Moda e i pristati.
Hanelora se osvrnu oko sebe. Eno Hilde ree ona. Radi za Doberkea kao sekretarica. Ona
pozva enu da doe i iznese joj plan.
Otkucau naredbu o putanju na slobodu, za sve nas ree Hilda. Zamoliemo ga da je potpie
pre nego to mu damo izjavu.
U podrumu nije bilo straara, pod straom su bila samo vrata u prizemlju i podzemnom hodniku, tako da su zatvorenici unutra mogli slobodno da se kreu. Hilda je ula u prostoriju koja je Doberkeu
sluila kao podzemna kancelarija. Prvo je otkucala izjavu. Hanelora i Karla su se rastrale po podrumu, objanjavajui ljudima plan i terajui ih da se potpiu. U meuvremenu je Hilda otkucala otpuste.
Dok su one sa svim tim zavrile, bila je ve pono. Nita vie nisu mogle da uine do jutra, kad se
pojavi Doberke.
Karla je legla na pod do Rebeke Rozen. Nigde drugo nije mogla da spava.

Proe tako neko vreme, kad Rebeka tiho zaplaka.

Karla nije znala ta da radi. Htela je da utei devojicu, ali nikako nije mogla da pronae rei. ta
da kae detetu kome su oba roditelja poginula na njene oi? Prigueni jecaji nisu jenjavali. Na kraju
se Karla okrenu na stranu i zagrli Rebeku.
Istoga asa znala je da je ispravno postupila. Rebeka se uuri uz nju, spusti glavu na Karline grudi. Karla ju je milovala po leima, kao bebu. Jecaji, polako, utihnue, i Rebeka utonu u san.
Karla nije spavala. No je provela smiljajui ta e rei komandantu logora. as bi se obraala
plemenitoj strani njegovog bia, as bi mu pretila saveznikom pravdom, da bi se potom pozivala na
njegov lini interes.
Pokuavala je da ne misli o tome kako bi ih streljali. Erik joj je potanko ispriao kako su nacisti
vrili pogubljenja po Rusiji po dvanaestoro ljudi odjednom. Mogla je Karla da pretpostavi da bi se
oni i ovde dosetili nekog delotvornog sistema. Teko je to bilo zamisliti. I moda je i bolje bilo ne
zamiljati.
Verovatno bi uspela da izbegne streljanje ako bi odmah, ili barem sutradan ujutro, napustila logor.
Zatvorenica nije bila, kao to nije bila ni Jevrejka, i imala je besprekorne isprave. Mogla je da izae
kako je i ula, u uniformi medicinske sestre. Ali to bi znailo da naputa i Haneloru i Rebeku. Nije
mogla da se natera na tako neto, koliko god udela da ode odatle.
Uline borbe nastavile su se do sitnih sati, a onda je nastupilo kratko zatije. Ponovo je zapucalo u
zoru. Sada su ti zvuci bili toliko blizu, da su se i mitraljezi uli isto tako razgovetno kao artiljerija.
Rano ujutro doli su straari sa kazanom vodnjikave supe i dakom hleba behu to odbaeni komadi ustajalih vekni. Karla popi supu, pojede hleb, a onda, nevoljno, ode do neizrecivo prljavog nunika.
S Hanelorom, Gizelom i Hildom, pope se Karla u prizemlje, da tamo zajedno saekaju Doberkea.
U meuvremenu je nastavljeno granatiranje, i njima je svakog sekunda pretila opasnost, ali elele su
da vide Doberkeaodmah, im doe.
Nije se pojavio u uobiajeno vreme. Po Hildinim reima, uvek je bio taan. Moda kasni zbog
borbi koje na ulicama. Moda je, naravno, i poginuo. Karla se nadala da nije. Zamenik njegov, narednik Erentajn, bio je preglup da bi se s njim ulazilo u bilo kakve razgovore.
Doberke je kasnio ve itav sat, i Karla poe da gubi nadu.
Proao je jo jedan sat pre nego to se konano pojavio.
ta je ovo sad? ree on kad je ugledao etiri ene koje su ga ekale u hodniku. Roditeljski
sastanak?
Svi zatvorenici potpisali su izjavu da ste im vi spasli ivot odgovori Hanelore. To bi i vama
moglo da spase ivot, ukoliko pristanete na nae uslove.
Ne budite smene ree on.
Prema Bi-Bi-Siju ukljui se Karla Ujedinjene nacije poseduju spisak imena nacistikih oficira koji su uestvovali u masovnim ubistvima. Ve kroz nedelju dana mogli biste da se naete pred sudom. Zar vam ne bi dobro dola potpisana izjava u kojoj se navodi da ste potedeli ove ljude?
Sluanje Bi-Bi-Sija je zloin ree on.
Da, ali ne tako teak kao ubistvo.
Hilda je u ruci drala fasciklu. Otkucala sam naredbu o putanju na slobodu svih zatvorenika koji
se ovde nalaze ree ona. Ako je potpiete, dobiete izjavu.
Mogao bih i bez toga da je uzmem od vas.
Niko nee poverovati da ste nevini ako svi mi izginemo.
Ljut je bio Doberke zbog neprilike u kojoj se naao, ali nije imao dovoljno samopouzdanja da se

jednostavno okrene i ode. Mogao bih da streljam vas etiri zbog drskosti ree.
Tako je to kad si poraen ree Karla nestrpljivo. Navikavajte se na to.
On se sav natuti od gneva, i Karla uvide da je preterala. Poele u tom asu da moe da povue
re. Gledala je u pobesnelog Doberkea, nastojei da prikrije strah.
U tom trenutku granata pade tano ispred zgrade. Vrata se zatresoe, razbi se jedan prozor. Svi se
nagonski pobacae na pod, ali niko nije bio povreen.
Kad su ustali, izraz Doberkeovog lica bio je drugaiji. Srdba je ustupila mesto neem to je u isti
mah bilo i gaenje i pomirenost sa sudbinom. Karli srce bre zakuca. Hoe li im popustiti?
Uto utra narednik Erentajn. Niko nije povreen, gospodine raportira on.
Vrlo dobro, narednie.
Erentajn se taman spremao da ponovo izae, kad ga Doberke pozva da se vrati. Logor se zatvara ree on.
Karla zadra dah.
Zatvara, gospodine? Bilo je u narednikovom glasu, osim iznenaenja, i neke agresije.
Novo nareenje. Kai ljudima da idu u... Doberke je oklevao. Kai im da se jave na raport u
bunker pored pruge na stanici u Fridrihovoj.
Karla je znala da Doberke sve to u hodu smilja, a na to je, po svemu sudei, sumnjao i Erentajn.
Kada, gospodine?
Odmah.
Odmah. Erentajn zastade, kao da re odmah iziskuje objanjenja.
On i Doberke gledali su se u oi, i Erentajn prvi skrenu pogled.
Vrlo dobro, gospodine ree najzad narednik. Preneu to ljudima dodade, i izae.
Karla tad oseti ukus pobede, ali opomenu sebe da jo nije slobodna.
Doberke se sad obrati Hildi:
Pokai mi tu izjavu.
Hilda otvori fasciklu. Unutra je bilo tuce listova, svi sa istim reima otkucanim u zaglavlju, dok je
ostatak beline bio ispunjen potpisima. Hilda mu ih predade.
Doberke presavi papire i strpa ih u dep.
Hilda mu sad podnese one naredbe o putanju na slobodu. Potpiite ovo, molim vas.
Ne trebaju vam ti otpusti ree Doberke. A i nemam vremena sto puta da se potpisujem. On
ustade.
Policajci su na ulicama ree Karla. Veaju ljude o bandere. Potrebni su nam papiri.
Pogladio se po depu. Obesie me ako mi nau ovu izjavu ree, pa poe ka vratima.
Povedi me sa sobom, Valtere! vrisnu Gizela.
On se okrenu prema njoj. Da te povedem? A ta e moja ena rei?
I on izae, zalupivi za sobom vrata.
Gizela briznu u pla.
Karla ode do vrata, otvori ih, i stajala je onda tako i gledala Doberkea, koji se udaljavao krupnim
koracima. Drugih gestapovaca nije bilo na vidiku; oni su ve posluali Doberkeovo nareenje i napustili logor.
Komandant je izaao na ulicu, a onda se dao u trk.
Kapiju je ostavio otvorenu.
Hanelora je stajala iza Klare, u neverici gledajui ta se deava.
Mislim da smo slobodne ree Klara.
Moramo da kaemo ostalima.

 Ja u im rei na to e Hilda, pa poe niza stepenice u podrum.

Karla i Hanelora su bojaljivo koraale stazom koja je od ulaza u laboratoriju vodila do sad otvorene kapije. Tu su zastale kolebajui se, pa pogledale jedna u drugu.
Bojimo se slobode primeti Hanelora.
Iza lea im dopre neki devojaki glasi:
Karla, nemojte bez mene!
Bila je to Rebeka, koja je sad trala stazom ka njima, dok su joj grudi poskakivale ispod uprljane
bluze.
Karla uzdahnu. Usvojila sam dete, pomisli ona. A ne oseam se spremnom za majinstvo. Ali ta
sad tu mogu?
Hajde, onda ree ona. Ali budi spremna da tri.
asak potom Karla uvide da nema razloga za brigu to se Rebekine pokretljivosti tie; devojka je,
izvan svake sumnje, mogla da tri bre i od nje i od Hanelore.
Prole su preko bolnikog dvorita i stigle do glavne kapije. Tu su stale pa pogledale uz Iransku
ulicu i niz nju. Sve je izgledalo mirno. Prele su ulicu i otrale do ugla. I, dok je Karla gledala niz
Ulicu ul, zau mitraljesku vatru i vide da je tamo dalje u toku okraj. Nemaki vojnici su se povlaili upravo ka njima, a crvenoarmejci su ih jurili.
Ona se osvrnu oko sebe. Nije imala gde da se sakrije osim iza drvea, a to teko da bi joj pruilo
ikakvu zatitu.
Granata pade posred ulice, nepunih pedeset metara od mesta gde se Karla nalazila, i odjeknu eksplozija. Karla je osetila detonaciju, ali nije bila povreena.
Bez ijedne rei, tri ene otrae natrag, u krug bolnice.
Stigle su tako i do zgrade laboratorije. Neki zatvorenici i zatvorenice stajali su tik iza bodljikave
ice, kao da se i oni ne usuuju da izau.
U podrumu smrdi, ali trenutno je tamo najbezbednije ree im Karla, pa ue u zgradu i krenu niza stepenice. Veina je pola za njom.
Pitala se koliko li e dugo morati tu da ostanu. Nemaka vojska e sigurno dii ruke od borbe, ali
kada? Karla, nekako, nije mogla da zamisli Hitlera kako pristaje na predaju, bez obzira na okolnosti.
itav ivot tog oveka svodio se na bahato dernjanje da je on glavni, da je on gazda. Kako bi takav
ovek mogao da prizna da je pogreio, da se glupo poneo, da je bio zao? Da je pobio milione ljudi i
da je lino odgovoran to je njegova zemlja pretvorena u ruevine? I da e ga istorija upamtiti kao
najveeg zlotvora koji je ikada hodao Zemljom? Ne bi on to mogao. Poludee taj, ili e presvisnuti
od sramote, ili gurnuti sebi pitolj u usta i povui obara.
Ali koliko e jo vremena do tada proi? Jedan dan? Nedelju dana? Ili vie?
Neko je vikao gore na spratu. Uli su! Rusi su ovde!
Uto Karla zau bat tekih izama ili su niza stepenice. Odakle Rusima tako dobre izme? Od
Amerikanaca?
A onda su uli u prostoriju, njih etvorica, estorica, osmorica, devetorica, musavih lica, naoruani
mainkama s dobo-magacinima, spremni da te ubiju, a da okom ne trepnu. inilo se kao da zauzimaju vei deo prostorije. Ljudi su uzmicali od njih, iako to behu oslobodioci.
Vojnici su gledali oko sebe. Uvideli su da im ne preti nikakva opasnost od izmravelih zatvorenika,
preteno en. Spustili su oruje. Neki preoe u susedne prostorije.
Jedan visoki vojnik zasuka levi rukav. Nosio je est-sedam runih satova. Vikao je neto na ruskom, pokazujui kundakom na one satove. Karli se uini da zna ta taj ovek govori, ali teko joj je
bilo da u to poveruje. On onda zgrabi jednu postariju enu, uhvati je za ruku, pa pokaza na njenu bur-

mu.
Hoe li sad oni da nam otmu ono malo to nacisti nisu stigli da pokradu? ree Hanelora.
Upravo su to hteli. Visoki vojnik se naljuti, pa pokua da strgne eni burmu s ruke. Kad je najzad
shvatila ta on hoe, sama je skinula burmu i dala mu je.
Rus uze burmu, klimnu glavom, pa se okrenu prema ostalima.
Tad istupi Hanelora. Ovi ljudi su zatvorenici! ree ona na nemakom. Jevreji, ili lanovi jevrejskih porodica, rtve nacistikog progona!
Da li ju je razumeo ili nije tek, uopte nije obratio panju na nju, ve je nastavio da pokazuje satove na ruci.
Oni to su jo sauvali neke dragocenosti koje im ve nisu pokradene, ili koje nisu trampili za hranu predadoe ih.
Osloboenje koje je donela Crvena armija nee biti tako srean dogaaj kakvom su se mnogi nadali.
Prave patnje tek su ih ekale.
Onaj visoki pokaza na Rebeku.
Ona ustuknu, pokua da se sakrije iza Karle.
Drugi ovek, mali, svetlokos, zgrabi Rebeku i odvue je u stranu. Rebeka je vritala, a mali se cerio, kao da voli taj zvuk.
Karlu obuze uasan oseaj da zna ta e se sada zbiti.
Omaleni vojnik drao je Rebeku vrsto dok joj je onaj visoki grubo stiskao dojke, da bi potom rekao neto na ta se obojica nasmejae.
Protesti su se uli sa svih strana.
Onaj visoki podie mainku. Karla se prepade pomislivi da e zapucati. Pobio bi i ranio desetine
ljudi ako samo povue obara u toj prepunoj prostoriji.
I ostali su videli su da nema ale, pa uutae.
Dvojica vojnika su hodala unazad ka vratima, vodei sa sobom Rebeku. Ona je vikala i otimala se,
ali nije mogla da se otrgne, tako ju je vrsto drao onaj mali.
Kad su stigli do vrata, Karla istupi i povika:
ekajte!
Neto u njenom glasu nagnalo ih je da stanu.
Premlada je ona ree Karla. Tek joj je trinaest! Nije znala da li je razumeju. Podigla je obe
ake, pokazavi deset prstiju, a onda samo jednu, s tri podignuta. Trinaest!
Visoki vojnik ju je, oigledno, razumeo. Iskezio se i rekao, na nemakom:
Frau ist frau.
ensko je ensko.
Karla tad zau samu sebe kako govori:
Treba vama prava ena ree ona i lagano krenu napred. Uzmite mene umesto nje. Pokuala
je zavodljivo da se nasmei. Ja nisam dete. Znam ta treba da radim. Prila je sad blie, dovoljno
blizu da oseti jak vonj mukarca koji se mesecima nije okupao. Nastojei da prikrije gnuanje, ona
dodade, tie: Ja znam ta mukarac eli pa sugestivno dotae svoju dojku. Pustite to dete.
Visoki vojnik ponovo pogleda u Rebeku. Oi su joj bile crvene od plaa, nos joj je curio, i zbog
toga je, sva srea, zaista vie liila na dete nego na enu.
A onda se visoki opet okrenu prema Karli.
Gore ima krevet. Da vam pokaem? ree ona.
Ni sada nije bila sigurna da ovaj razume ta mu govori, ali ga onda uze za ruku, i on poe za njom

uza stepenice, ka prizemlju.

Onaj svetlokosi pusti Rebeku i poe za njima.
Sad, kad je uspela u svom naumu, Karla zaali zbog svoje odvanosti. Poelela je da se nekako otme Rusima, da pobegne. Ali oni bi je verovatno ubili, pa se vratili po Rebeku. Karla pomisli na to
nesreno dete koje je prethodnog dana izgubilo i oca i majku. Da je ve dan posle toga jo i siluju
to bi joj, zacelo, doveka unitilo duh. Karla je morala da je spase.
Nee me ovo slomiti, pomisli Karla. Preiveu ja to. Biu i posle toga ona stara.
Odvela ih je do sobe sa elektrokardiografom. Bilo joj je hladno; kako joj se srce ledilo, tako su joj
i misli bivale sve usporenije. Pored kreveta se nalazila kanta s mau koju su lekari upotrebljavali da
poboljaju provodljivost klem. Ona skide gaice, pa zahvati punu aku one masti, i gurnu je u vaginu. To bi moglo da je spase krvarenja.
Sad kad je poela, morala je da odigra do kraja. Okrenula se prema dvojici vojnika. Na njen uas,
jo trojica uoe za njima u sobu. Pokuala je da se nasmei, ali nije ilo.
Legla je na lea i rairila noge.
Onaj visoki je kleknuo izmeu njenih kolena. Pocepao joj je bluzu od uniforme, da joj vidi grudi.
Videla je kako rukom nadrauje penis. Onda je legao na Karlu i uao u nju. Govorila je sebi da to nema nikakve veze sa onim to su ona i Verner radili.
Okrenula je glavu u stranu, ali vojnik je dohvati za bradu i okrenu je opet licem prema sebi, tako
da ga gleda dok se zabija u nju. Ona zatvori oi. Osetila je kako je ljubi, kako pokuava na silu da
ugura jezik u njena usta. Zadah mu je bio kao od trulog mesa. Kad je vrsto stisnula usne, on je udari
pesnicom po licu. Kriknula je i otvorila bolne usne. Pokuala je da misli koliko bi sve ovo tee podnela jedna trinaestogodinja devica.
Vojnik zastenja, i svri u nju. Trudila se da joj se na licu ne vidi koliko se gadi.
Visoki je siao, a njegovo mesto zauze onaj svetlokosi.
Karla je pokuala da spusti zavesu na mozak, da se odvoji od tela, i da to telo postane kao neka
maina, predmet koji sa njom nema nikakve veze. Ovaj drugi nije hteo da je ljubi, ali joj je sisao dojke i grizao je za bradavice, a kad je vrisnula od bola, njemu to kao da je godilo, pa ju je grizao jae.
Prolo je neko vreme, pa je i ovaj svrio.
A onda se trei pope.
Shvatila je da, kad sve ovo proe, nee moi da se okupa ili istuira, jer u celom gradu nema tekue vode. Ta misao bila je kap koja je prelila au. Njihove telesne tenosti ostae u njoj, njihov
smrad ostae na njenoj koi, njihova pljuvaka u njenim ustima, a ona nee nikako moi da se opere
kako treba. I pomisao na to bila je, nekako, gora od svega ostalog. Hrabrost je izdade, i ona zaplaka.
Trei vojnik se zadovoljio, a onda je etvrti legao na nju.

20.
1945. (II)
Adolf Hitler se ubio u ponedeljak, 30. aprila 1945, u svom bunkeru u Berlinu. Tano nedelju dana kasnije, u Londonu, u dvadeset do osam uvee, Ministarstvo informisanja objavilo je da je Nemaka
kapitulirala. Sutranji dan, utorak, osmi maj, proglaen je za praznik.
Dejzi je sedela pored prozora u svom stanu na Pikadiliju, i odatle pratila proslavu. Ulica je bila
puna sveta, tako da automobili i autobusi maltene nisu ni mogli da prou. Devojke su ljubile svako
muko u uniformi koje bi se tu zateklo, i hiljade i hiljade srenih vojnika to su umele da iskoriste. Ve
u ranim popodnevnim asovima mnogi su bili pijani. Kroz otvoren prozor Dejzi je ula pesmu u daljini, i odmah naslutila da to masa okupljena ispred Bakingemske palate peva Zemlju nade i slave.38 I ona je uestvovala u njihovoj radosti, ali Lojd se u tom asu nalazio negde u Francuskoj ili
Nemakoj, a on je bio jedini vojnik koga je elela da ljubi. Molila se da nije stradao u poslednjih nekoliko sati rata.
Pojavila se uto Mili, Lojdova sestra, sa svoje dvoje dece. Milin mu, Ejb Ejveri, takoe je bio negde sa vojskom. Ona je s decom dola u Vest End da se prikljui proslavi, i sada su reili da se malo
odmore od guve pa navratili kod Dejzi. Dugo je Dejzi pronalazila pribeite u domu Lekvitovih u
Aldgejtu, i drago joj je bilo to sada moe da uzvrati gostoprimstvo. Skuvala je aj za Mili posluga
je slavila napolju a deci sipala sok od pomorande. Leniju je imao pet godina, a Pemi tri.
Otkako je Ejb mobilisan, Mili je vodila njegov posao s veleprodajom koe. Sestra Ejbova, Naomi
Ejveri, vodila je knjige, dok se Mili bavila prodajom.
Sad e sve da se promeni ree Mili. Proteklih pet godina vladala je potranja za grubom koom od koje se prave izme i cipele. Sada e se traiti meka koa, telea i svinjska, za enske torbe i
akten-tane. A kad ponovo oivi trite luksuzne robe, konano e opet pristojno zaraivati.
Dejzi pomisli kako i njen otac razmilja kao Mili. I Lav je uvek gledao unapred, traei prave mogunosti.
Dola je, neto kasnije, i Eva Marej, sa svoje etvoro dece. Osmogodinji Dejmi organizovao je
murke, i stan je ubrzo liio na obdanite. Evin mu, Dimi, sad pukovnik, takoe je bio negde u
Francuskoj ili Nemakoj, i Eva je prolazila kroz iste muke i strepnju kao i Dejzi i Mili.
Javie se oni sad, pitanje je dana ree Mili. I onda e stvarno sve biti gotovo.
Eva je, pritom, oajniki iekivala vesti od svojih iz Berlina. Raunala je, meutim, da e morati
da prou nedelje, pa i meseci pre nego to se ita sazna o sudbini bilo kog Nemca u posleratnom meteu. Pitam se ree ona tuno da li e moja deca ikada upoznati moje roditelje.
U pet sati Dejzi je iznela bokal s martinijem. Mili je otila u kuhinju i, sa sebi svojstvenom brzinom i efikasnou, odande se vratila s velikim tanjirom punim sardina na prepeenom hlebu, da pojedu neto uz pie. Et i Berni stigoe upravo dok je Dejzi pripremala drugu turu martinija.
Berni ree Dejzi da Leni ve ume da ita, a da je Pemi nauila nacionalnu himnu.
Pravi deda ree Etel. Misli da nema pametnije dece od njegovih unuka.
Ali Dejzi nije promaklo da je, u dubini due, i Etel jednako ponosna na njih.
Sa dopola popijenom drugom aom martinija, oputena i srena, Dejzi pogleda tu druinu najrazliitijih ljudi koji su se okupili u njenom domu. Uinili su joj veliko zadovoljstvo pokucavi na njena vrata bez poziva, znajui da su tu dobrodoli. Oni su pripadali njoj, kao i ona njima. Oni su, shva-

tila je, njena porodica.

I oseala se blagoslovenom, beskrajno.

II
Vudi Djuar je sedeo ispred kancelarija Lea apira, i razgledao sveanj fotografija. Bili su to oni njegovi snimci iz Perl Harbora, nastali jedan sat pre Doanine pogibije. Film je mesecima stajao u aparatu, da bi ga Vudi konano ipak razvio i napravio fotografije. Kad ih je video, toliko se bio rastuio
da ih je odloio u jednu fioku u svojoj sobi u vaingtonskom stanu, i ostavio ih tamo.
Ali dolo je vreme za promenu.
Doana on nikad nee zaboraviti, ali sada je, najzad, opet zaljubljen. Belu je oboavao, kao i ona
njega. Kad su se rastajali, na eleznikoj stanici u Oklendu kod San Franciska, rekao joj je da je voli,
na ta mu je ona uzvratila: Volim i ja tebe Nameravao je da je zaprosi. Ve bi to uinio, ali delovalo mu je nekako prebrzo ni puna tri meseca ne behu prola i nije eleo da njenim, nimalo blagonaklonim roditeljima prui izgovor za ponovno negodovanje.
Morao je, sem toga, i sm da donese odluku o svojoj budunosti.
Politikom nije eleo da se bavi.
Bie to jak udarac za njegove roditelje, i on je toga bio svestan. Njih dvoje su oduvek raunali s
tim da e on poi oevim stopama i na kraju postati trei senator iz porodice Djuar. A i on je, ne razmiljajui ni o emu, dugo iao putem koji su mu oni zacrtali. U ratu, meutim, a posebno dok je leao u bolnici, stalno je sebi postavljao pitanje ime on stvarno eli da se bavi, ako preivi; i odgovor
je glasio neim drugim, ne politikom.
Bilo je pravo vreme da odustane od politike. Njegov otac ostvario je ivotnu ambiciju. Senat je
razmatrao predlog o osnivanju Ujedinjenih nacija. Sa istorijskog stanovita, bio je to trenutak slian
onome kad je staro Drutvo naroda doivelo krah, to je za Gasa Djuara i dalje bilo bolno seanje.
Ali senator Vandenberg je strastveno govorio u prilog osnivanja UN, pominjui najlepi san ljudskoga roda, tako da je Povelja Ujedinjenih nacija ratifikovana, i to sa osamdeset devet glasova za
naspram dva protiv. Posao je obavljen. Svojim povlaenjem Vudi sad nee razoarati oca.
Nadao se da e i Gas to sagledati na isti nain.
apiro otvori vrata kancelarije i pozva ga. Vudi ustade i ue.
apiro je bio mlai nego to je Vudi oekivao; bee to ovek od tridesetak godina. Bio je ef vaingtonskog biroa Nacionalne novinske agencije. apiro sede za svoj sto i ree:
ta mogu da uinim za sina senatora Djuara?
Voleo bih da vam pokaem neke fotografije, ako moe.
U redu.
Vudi rairi slike po apirovom stolu.
Jel ovo Perl Harbor? upita apiro.
Jeste. Sedmog decembra etrdeset prve.
Boe.
Vudi je gledao slike onako, naopake okrenute, ali mu suze ipak navree na oi. Eno Doane, kako
je samo lepa bila; eno i aka, osmeh mu na licu, raduje se to je tu s porodicom i Edijem. A onda poinju da nadleu avioni , bombe i torpeda ispadaju im iz utroba, eksplozije i crni dim koji se die s
brodova, pa mornari koji se batrgaju na nakoenim palubama, padaju u more, i plivaju, spasavaju goli ivot.
Ovo je va otac ree apiro. I majka. Prepoznao sam ih.

 I moja verenica, koja je poginula nekoliko minuta kasnije. Moj brat, koji je kasnije stradao na
Bugenvilu. I najbolji drug moga brata.
Fantastine fotografije! Koliko traite za njih?
Ne traim novac ree Vudi.
apiro, iznenaen, podie pogled.
Traim posao ree Vudi.

III
Petnaest dana posle Dana pobede, Vinston eril je raspisao opte izbore.
Lekvitovi su bili zateeni. Kao i veina ljudi, Etel i Berni su smatrali da e eril saekati da i Japanci kapituliraju. Voa laburista, Klement Atli, predloio je da se izbori odre u oktobru. eril ih
je sve zatekao nespremne.
Major Lojd Vilijams otputen je iz vojske da bi uestvovao u izborima kao kandidat laburista u
Hokstonu, u londonskom Ist Endu. S puno poleta zalagao se za laburistiku viziju budunosti. Faizam
je bio poraen, i sada je narod Britanije mogao da stvori drutvo u kojem e vladati sloboda i blagostanje. Laburisti su imali dobro osmiljen plan kako da izbegnu katastrofe koje su se dogaale prethodnih dvadeset godina; uvee opte, kompletno osiguranje nezaposlenih, da pomognu britanskim
porodicama da prebrode teka vremena, pripremie plan privrednog razvoja kako se ne bi ponovila
ekonomska depresija, a od sada e tu biti i Organizacija ujedinjenih nacija, da uva mir.
Nema nikakvih izgleda rekao mu je ouh Berni u kuhinji kue u Aldgejtu, u ponedeljak, etvrtog juna. Bernijev pesimizam bio je utoliko ubedljiviji to Berni, inae, nije bio pesimista. Glasae
narod za torijevce zato to je eril dobio rat produi on sumorno. Isto je bilo s Lojdom Dordom devetsto osamnaeste.
Lojd taman htede da odgovori, ali ga preduhitri Dejzi. Rat nije dobijen zahvaljujui slobodnom
tritu i kapitalistikom preduzetnitvu ree ona oporo. Pobedu su odneli ljudi koji su zajedno na
tome radili i podelili teret, tako da svako uradi svoj deo. To je socijalizam!
Lojd ju je najvie voleo kad je ovako obuzme strast, ali on je, ipak, bio promiljeniji. Mi smo
ve preduzeli mere koje bi stari torijevci osudili kao boljevizam: dravnu kontrolu nad eleznicom,
rudnicima i pedicijom, na primer, to je sve uveo eril. A tokom rata za privredno planiranje bio je
zaduen Erni Bevin.
Berni je znalaki vrteo glavom, a Lojdu je taj staraki gest ba iao na ivce. Ljudi glasaju srcem, ne glavom ree Berni. elee da mu iskau zahvalnost.
Pa dobro, nema smisla sedeti ovde i raspravljati s tobom na to e Lojd. Nego, idem ja da
raspravljam sa biraima.
On i Dejzi su autobusom otili nekoliko stanica na sever, do paba Crni lav u ordiu, gde su se sastali s timom za ispitivanje javnog mnjenja pri hokstonskom ogranku Laburistike partije. Ispitivanje
javnog mnjenja, u stvari, nije podrazumevalo raspravu sa glasaima, i Lojd je to znao. Glavna svrha
ovakvih susreta bio je da se vidi ko partiju podrava, tako da se na sm dan izbora partijska mainerija postara da sve te pristalice izau na biralita. Upisivana su imena vernih simpatizera laburista;
imena odanih pristalica drugih stranaka precrtavana su sa spsikova. Vie vremena vredelo je utroiti
jedino na one koji se jo nisu opredelili; njima je, tavie, na raspolaganju bila mogunost da se lino
obrate kandidatu.
Lojd je naiao na neke nepovoljne reakcije. Major, a? ree jedna ena. Moj Alf je kaplar. On
kae da smo zbog oficira umalo izgubili rat.

Bilo je i optubi za nepotizam. Niste li vi sin aldgejtske zastupnice u parlamentu? ta je sad ovo:
nasledna monarhija?
Drao se majinog saveta. Nikada glasove nee dobiti tako to e birau dokazati da je glup.
Budi armantan, budi skroman, nemoj dozvoliti sebi da se razbesni. Ako je glasa neprijateljski nastrojen i grub, zahvali mu to je izdvojio vreme za tebe, i idi svojim putem. Prepusti njemu da razmisli malo o svemu, i moda e zakljuiti da te je pogreno procenio.
Birai iz radnike klase bili su vatreni pobornici laburista. Od velikog broja ljudi uo je Lojd miljenje da su Atli i Bevin mnogo uinili za vreme rata. Kolebljivci su, pak, preteno pripadali srednjoj klasi. Kad bi neko rekao da je eril, ipak, dobio rat, Lojd je citirao Atlijev blago sroen kritiki osvrt: Nije to bila vlada jednog oveka, bio je to rat jednog oveka.
eril je, pak, Atlija opisivao kao skromnog oveka koji ima i te kakvih razloga da bude skroman.
Atli nije bio tako surov, i upravo zbog toga je i ostavljao bolji utisak; barem je Lojd tako mislio.
Nekoliko biraa pominjalo je aktuelnog parlamentarnog zastupnika iz Hokstona, inae liberala, uz
napomenu da e oni sigurno glasati za njega zato to im je lino pomogao da ree neke probleme. Radom pojedinih lanova parlamenta najee su nezadovoljni bili oni glasai koji su smatrali da su se
prema njima nepravino ponele vlasti, poslodavac ili komija. Mnogo je vremena moralo da se utroi
na taj posao, ali tako su se dobijali glasovi.
Lojd, kad se sve sabere, nije mogao sa sigurnou da tvrdi na koju e stranu prevagnuti javno
mnjenje.
Samo je jedan bira pomenuo Dejzi. ovek se na vratima pojavio punih usta. Dobro vee, gospodine Perkinson obratio mu se Lojd. Ako se ne varam, hteli ste neto da me pitate.
Vaa verenica je bila faistkinja ree onaj, vaui.
Lojd je pretpostavio da je ovek itao Dejli mejl, koji je priu o Lojdu i Dejzi preneo u zlobnom
tonu, pod naslovom SOCIJALISTA I VIKONTESA.
Lojd klimnu glavom. Bila je nakratko zavedena idejama faizma, kao i toliki drugi.
Kako jedan socijalista moe da se oeni faistkinjom?
Lojd se osvrnu oko sebe, ugleda Dejzi, pa joj dade znak da prie. Gospodin Perkinson me pita
kako to da mi je verenica svojevremeno bila za faiste.
Drago mi je to imam priliku da vas upoznam, gospodine Perkinson ree Dejzi rukujui se s
ovekom. I u dobroj meri imam razumevanja za vau zabrinutost. Moj prvi suprug je tih tridesetih
bio faista, i ja sam stala uz njega.
Perkinson klimnu glavom. Verovatno je i sm bio uverenja da bi ena trebalo da usvoji muevljeve
stavove.
A kako smo samo glupi bili produi Dejzi. Ali, kad je izbio rat, moj prvi mu stupio je u RAF
i borio se protiv nacista hrabro kao i bilo koji drugi na borac.
Je li zaista tako bilo?
Prole godine je tajfunom leteo iznad Francuske i mitraljirao nemaki vojni voz, kad su mu oborili letelicu, a on izgubio ivot. I tako sam ja sad ratna udovica.
Perkinson proguta zalogaj. ao mi je zbog toga, svakako.
Dejzi, meutim, jo nije bila zavrila. to se mene tie, ja sam sve vreme rata provela u Londonu. Za vreme Blica vozila sam kola hitne pomoi.
Vrlo hrabro, nema sumnje.
Pa eto, nadam se samo da sad i vi smatrate kako smo moj pokojni mu i ja uspeli da se iskupimo.
To ba ne bih znao odvrati Perkinson zlovoljno.
Neemo vam vie oduzimati vreme na to e Lojd. Hvala vam to ste mi izneli svoja gledita.

Prijatno vee vam elim.

U odlasku, Dejzi mu ree:
Ne bih rekla da smo ga pridobili.
Nikad tu ovek nije naisto ree Lojd. Ali sada je uo i drugu stranu priu, pa e moda manje da larma kad veeras o tome bude priao u pabu.
Hmmm....
Lojd oseti da nije uspeo da umiri Dejzi.
Sastanak s biraima zavrio se rano, zato to je te veeri Bi-Bi-Si emitovao prvu radijsku emisiju
posveenu predstojeim izborima, koju e sluati lanstvo svih politikih partija. Privilegija da se
prvi obrati sluaocima pripala je erilu.
Dok su se autobusom vozili kui, Dejzi ree:
Brinem se. Ja sam ti samo smetnja na ovim izborima.
Nema savrenog kandidata ree Lojd. Vano je samo kako e izai na kraj sa svojim slabostima.
Ne elim da budem tvoja slabost. Moda bi trebalo da ti se sklonim s puta.
Naprotiv, elim da svi znaju sve o tebi, i to od samog poetka. Ako jesi smetnja, neu se baviti
politikom.
Ne! Ne! Grozim se i kad pomislim da bi mogao da se odrekne svojih ambicija.
Nee dotle ni doi ree on, ali opet primeti da nije uspeo da je oslobodi strepnje.
Kod kue, u Ulici Natli, Lekvitovi su se okupili oko radija u kuhinji. Dejzi je drala Lojda za ruku.
Stalno sam dolazila ovamo dok si ti bio odsutan ree mu ona. Obino bismo sluali sving i razgovarali o tebi.
Lojd pomisli kako ga je srea, eto, zaista pogledala.
eril zapoe govor. Uzbudljiv je bio taj dobro znani, promukli glas. Pet turobnih godina ulivao je
taj glas ljudima nadu i hrabrost. Lojda obuze oajanje; ak je i on oseao snaan poriv da glasa za tog
oveka.
Prijatelji moji, govorio je premijer. Moram vam rei da je politika koju vode socijalisti nespojiva s britanskim poimanjem slobode.
Dobro, bio je to uobiajen pristup. Sve nove ideje osuivane su kao uvozna roba. Ali ta e on,
eril, ponuditi ljudima? Laburisti imaju plan, ali ta predlau konzervativci?
Socijalizam je nerazmrsivo isprepletan s totalitarizmom, govorio je eril.
Nee sad valjda od nas da napravi naciste? ree na to Lojdova majka Etel.
Mislim da hoe ree Berni. Sad e da kae da sada, kad smo pobedili neprijatelja na tuem
tlu, moramo da porazimo i neprijatelja koji se nalazi ovde, meu nama. Standardna taktika konzervativaca.
Nee ljudi u to poverovati ree Etel.
Tie! ree Lojd.
Socijalistika drava, do kraja izgraena, ostvarena do poslednje pojedinosti i u svakom pogledu,
nee trpeti opoziciju.
Ovo je neuveno ree Etel.
Ali ja u otii i korak dalje, nastavio je eril. Izjavljujem sada pred vama, iz dubine due, da
je socijalistiki sistem nemogue uspostaviti bez postojanja politike policije.
Politike policije? ogoreno e Etel. Odakle mu to sad?
Dobro je ovo, na izvestan nain. Ne moe da nae nita na osnovu ega bi kritikovao na program, pa je reio da nas napadne upravo zbog onoga emu se mi protivimo. Laov prokleti.

 Sluajte! povika Lojd.

Morae na kraju da pribegnu nekoj vrsti Gestapoa, govorio je eril.
Odjednom svi skoie, glasno negodujui. Premijerov glas nije se uo od silne buke. ubre jedno! vikao je Berni, pesnicom pretei Markonijevom radio aparatu. ubre, ubre!
Kad su se stiali, Etel ree:
To li je, znai, njihova kampanja? Da lau o nama?
Nego ta je ree Berni.
Ali ree Lojd hoe li im ljudi verovati?

IV
Na jugu Novog Meksika, ne tako daleko od El Pasa, nalazi se pustinja koja se zove Hornada del Muerto, ili Jednodnevno putovanje mrtvaca. Povazdan tu okrutno sunce pri kao igle otro trnje meskita i
sabljoliko lie juke. Pustinju naseljavaju korpije, zvearke, crveni mravi i tarantule. Na tom mestu
su akteri projekta Menhetn testirali najuasnije oruje koje je ljudski soj ikada stvorio.
Greg Pekov je bio u drutvu naunika koji su ceo dogaaj posmatrali sa udaljenosti od devet hiljada metara. Dve su nade tinjale u njegovom srcu: prva, da e bomba eksplodirati, i druga da je
devet kilometara dovoljno rastojanje.
Odbrojavanje je poelo u pet sati i devet minuta ujutro, po planinskom ratnom raunanju vremena,
u ponedeljak, esnaestoga jula. Svitalo je, i nebo na istoku bee proarano zlatnim zracima.
Test je obavljan pod ifrom Triniti.39 Kad je Greg upitao otkud ba taj naziv, nauni savetnik D.
Robert Opnehjamer, njujorki Jevrejin iljatih uiju, citirao mu je stihove Dona Dona: Srce mi slomi, o, Boe trojni.
Opi je bio najpametnija osoba koju je Greg sreo. Najumniji fiziar svoje generacije, ovek koji
je govorio est jezika. Kapital Karla Marksa itao je u originalu, na nemakom. Zabave radi okretao
se takvim poduhvatima kao to je, recimo, uenje sanskrita. Greg ga je voleo i divio mu se. Veina fiziara bili su osobenjaci, ali Opi je, kao i Greg, uostalom, predstavljao izuzetak: visok, naoit, armantan i pravi srcolomac.
Usred te pustare, po Opijevim instrukcijama vojni ininjerijski korpus izgradio je trideset metara
visok toranj sa elinim upornicama u betonskim osnovama. Na vrhu se nalazila platforma od hrastovine. Bomba je na tu platformu podignuta dizalicom, prethodne subote.
Naunici, inae, nikada nisu upotrebljavali re bomba. Za njih je to bila naprava. U jezgru
njenom nalazila se kugla od plutonijuma, metala koji u prirodi ne postoji, ve nastaje kao nusproizvod u nuklearnim reaktorima. Ta kugla bila je teka etiri i po kilograma, i sadravala je sav plutonijum koji se u tom trenutku mogao nai u svetu. Neko je izraunao da njena vrednost iznosi milijardu
dolara.
Trideset dva detonatora rasporeena na povrini te kugle bie aktivirana istovremeno, i tako stvoriti moan unutranji pritisak, usled ega e doi do sabijanja plutonijuma, koji e ubrzo dostii kritinu gustinu.
Niko nije znao ta e se potom dogoditi.
Naunici su napravili kladionicu. Svaki je uloio po dolar, a kladili su se u to kolika e biti snaga
eksplozije izraena u tonama trinitrotoluola. Edvard Teler se kladio da e to biti 45.000 tona. Opi se
kladio na 300 tona. Zvanina prognoza kretala se oko 20.000 tona. Prethodne veeri, Enriko Fermi je
ponudio kolegama da se klade i u to da li e eksplozija zbrisati s lica zemlje celu saveznu dravu Novi Meksiko. Generalu Grouvzu se ta sugestija nimalo nije svidela.

Naunici su, inae, vodili krajnje ozbiljan razgovor u vezi s mogunou da se usled eksplozije zapali cela Zemljina atmosfera, to bi za posledicu imalo unitenje planete; naposletku su, meutim, zakljuili da do toga nee doi. Ako su pogreili, pomisli Greg, ostaje mi samo da se nadam da e se
sve svriti brzo.
Proba je prvobitno bila predviena za etvrti juli. Kad god bi, meutim, testirali neku od komponenanta, proba ne bi uspela; i zato je taj veliki dan u vie navrata odlagan. Prethodne subote, u Los
Alamosu, na maketi koju su krstili Kineska kopija omanulo je paljenje. Norman Remzi se, tako,
kladio da e jaina eksplozije odgovarati snazi bombe od nula grama TNT-a, uveren kako e se ispostaviti da je bomba orak.
Dananja detonacija bila je zakazana za dva sata iza ponoi, ali u to vreme bila je oluja u pustinji! A s kiom bi se radioaktivni otpad odmah sruio na glave prisutnih naunika, pa je proba opet
odloena.
Oluja je prola u zoru.
Greg se nalazio u bunkeru S-10000, koji je ujedno predstavljao i kontrolnu sobu. Kao i veina naunika, i on je stajao napolju, da bi bolje video. Nada i strah borili su se u njegovom srcu. Ako bomba omane, napori tolikih stotina ljudi plus dve milijarde dolara otii e u dim. A ako bomba eksplodira, moda e, kroz neki minut, svi oni izginuti.
Pored njega je stajao Vilhelm Frunce, mladi nemaki naunik koga je Greg svojevremeno upoznao
u ikagu. ta li bi se desilo, Vile, da je munja pogodila bombu?
Frunce slegnu ramenima. To niko ne zna.
Zelena signalna raketa polete put neba, prenuvi Grega.
Ovo znai: jo pet minuta ree Frunce.
Bezbednosne mere preduzete su navrat-nanos. Santa Fe, grad najblii Los Alamosu, vrveo je od lepo obuenih agenata Federalnog istranog biroa. Nemarno oslonjeni o zidove u onim sakoima od tvida, s manama oko vrata, prosto su boli oi metanima, koji su nosili dins i kaubojke.
Biro je, osim toga, protivzakonito prislukivao telefone stotin ljudi ukljuenih u projekat Menhetn. Greg udu nije mogao da se naudi. Kako je mogue da glavna nacionalna sluba za sprovoenje zakona sistematski ini krivina dela?
Bilo kako bilo, vojna bezbednost i Ef-Bi-Aj uspeli su da razotkriju neke pijune i neprimetno ih
uklone iz projekta, a meu njima je bio i Barni Makhju. No da li su ih pronali sve? Greg na to nije
umeo da odgovori. Grouvz je na rizik, jednostavno, bio primoran. Kad bi otpustio sve one koje je EfBi-Aj traio da otpusti ne bi ostalo dovoljno naunika da zavre rad na bombi.
A naunici su, naalost, veinom bili radikali, socijalisti i liberali. Teko je meu njima bilo nai
konzervativca. Ti ljudi su smatrali da istine do kojih nauka doe valja obelodaniti celom oveanstvu, a ne kriti ih zarad koristi jednog reima ili drave. I tako, dok je amerika vlada nastojala da se
ovaj kolosalni projekat odvija u potpunoj tajnosti, naunici su organizovali diskusione grupe na kojima su pljutali predlozi da se nuklearna tehnologija razdeli svim zemljama sveta. I sm Opi se naao
meu osumnjienima; u Komunistiku partiju se nije ulanio jedino zbog toga to inae nikada nije
pristupao bilo kakvim udruenjima.
Sada je Opi leao na zemlji, do svog mlaeg brata Frenka, takoe vanserijskog fiziara i komuniste. U rukama su drali maske za varenje, kroz koja e posmatrati eksploziju. I Greg i Frunce imali su
sline komade stakla. Neki naunici nosili su naoare za sunce.
Polete jo jedna raketa. Jo minut ree Frunce.
Gospode, ovo nije dobro za srce dopree do Grega Opijeve rei.
Pitao se da li e to ujedno biti i poslednje rei koje je Opi izgovorio.

Greg i Frunce leali su na peskovitom tlu nedaleko od Opija i Frenka. Svi su drali staklo za varenje ispred oiju i gledali ka poligonu za nuklearnu probu.
Oi u oi sa smru, Greg je razmiljao o majci, o ocu i o sestri Dejzi, tamo u Londonu. Pitao se koliko e im nedostajati. S jedva osetnim kajanjem setio se i Margaret Kaudri, koja ga je ostavila zbog
tipa koji je hteo da se oeni njome. Meutim, misli su mu uglavnom bile upuene Deki Dejks i
Dordiju, kome je sada bilo devet godina. Svim biem je eleo da gleda Dordija kako raste. U tom
asu, on uvide da je Dordi, zapravo, glavni razlog zbog kojeg se nada da e ostati iv. To dete se,
neprimetno, uunjalo u njegovu duu, ukralo njegovu ljubav. Greg se iznenadi shvativi koliko je snano to oseanje.
Oglasi se gong udan zvuk, ne bi oekivao da ga uje u pustinji.
Deset sekundi.
Greg oseti silan poriv da ustane i potri. Koliko god benasta ta zamisao bila koliko bi daleko i
mogao da odmakne za deset sekundi? morao se prisiliti da i dalje lei.
Bomba je eksplodirala u pet sati dvadeset devet minuta i etrdeset pet sekundi.
Prvo je samo sevnulo, ali zastraujue; bee to neverovatno jarka svetlost, najei blesak koji je
Greg u ivotu video, jai od sunevog.
A onda iz zemlje kao da je iznikla neka udnovata vatrena kupola. Uasnom brzinom ta kupola dostigla je udovinu visinu. Poravnala se s okolnim planinama, a onda nastavila da raste, brzo nadvisivi planinske vrhunce.
Gospode... proaputa Greg.
Kupola se utom preobrazila u kocku. I dalje je bilo svetlije nego u podne, a planine, ak i one u daljini, behu tako ivo obasjane, da je Greg video svaki prevoj, svaku jamu, svaku stenu.
A onda se oblik izmeni ponovo. Odozdo poe da se die stub, koji kao da se kilometrima i kilometrima propinjao uvis, nalik bojoj pesnici. Oblak razgoropaenog ognja na vrhu tog stuba irio se poput kiobrana, sve dok cela ta prikaza nije poprimila izgled desetak i vie kilometara visoke peurke.
U oblaku su se meale pakleni tonovi narandaste, zelene i ljubiaste.
Grega zapljusnu vreo talas, kao da je Svevinji otvorio dinovsku penicu. U istom tom asu, prasak dopre do njegovih uiju, kao da se nebo prolomilo. Ali bio je to tek poetak. Huk nalik natprirodno bunoj grmljavini valjao se pustinjom, zagluujui sve ostale zvuke.
Bletavi oblak poe da se smanjuje, ali tutnjava se nastavila, neprekidna, nepojmljiva, i Greg se u
jednom trenutku upita da nije to zvuk kraja sveta.
Konano huk utihnu, i vetar poe da razvejava peurku.
Uspelo je uo je Greg Frenka Openhajmera.
Jeste, uspelo je ree Opi.
Braa se rukovae.
A svet je jo tu gde je i bio, pomisli Greg.
Ali se zauvek promenio.

V
Lojd Vilijams i Dejzi su otili do hokstonske venice, bilo je jutro 26. jula. Hteli su da prisustvuju
brojanju glasova.
Ako je Lojd izgubio, Dejzi e tako je reila raskinuti veridbu.
Koliko god on vatreno poricao da mu je ona smetnja u politikoj karijeri, ona se na to nije obazirala. Lojdovi politiki protivnici postigli su odreeni efekat oslovljavajui je ledi Aberoven. Glasa-

i su ozlojeeno reagovali na njen ameriki akcenat, kao da ona nema ta da trai u britanskom politikom ivotu. ak su se i lanovi Laburistike partije drugaije ponaali prema njoj, pa su je tako,
recimo, pitali da li je za kafu, dok su oni svi redom pili aj.
Kao to je Lojd i predvideo, Dejzi je esto bila kadra da prevlada poetnu surevnjivost ljudi, svojom prirodnou i ljupkou, pre svega, ali i tako to bi se, na primer, pridruila drugim enama u
pranju oljica za aj. Da li je to, meutim, bilo dovoljno? Izborni rezultati donee jedini konaan odgovor.
Nee se ona, ne, nee se udati za njega ukoliko bi to podrazumevalo da se on odrekne onoga na emu je celoga ivota radio. Jeste on, istina, rekao da je spreman to da uini, ali bila bi to uistinu beznadna osnova, na kojoj se ne moe izgraditi zdrav brak. Dejzi bi uzdrhtala od uasa kad bi zamislila
Lojda kako se bavi nekim drugim poslom, kako radi u banci, ili u nekoj javnoj slubi, sav emeran,
nesrean, i jo se, uza sve to, upinje da joj stavi do znanja da za sve to ona nije nimalo kriva. O takvim stvarima nije bila u stanju ni da razmilja.
Srea ili nesrea je tako htela da su svi ivi mislili kako e izbore dobiti konzervativci.
U toku kampanje, meutim, poneto je ilo laburistima naruku. erilov govor u kojem ovaj pominje Gestapo okrenuo se protiv konzervativaca. I meu njima je, ak, bilo onih koji su se nad tim
zgraavali. Klement Atli, koji je sutradan vee govorio ispred Laburistike partije, opredelio se za
hladnu ironiju. Kad sam sino sluao govor predsednika vlade, rekao je on, govor u kojem je on
na onakav nain parodirao politiku Laburistike partije, smesta sam postao svestan na ta on, u stvari,
cilja. Njegova je elja bila da glasai shvate koliko je velika razlika izmeu Vinstona erila, velikog ratnog voe i narodnog ujedinitelja, sa jedne strane, i gospodina erila, partijskog rukovodioca
konzervativaca, s druge. Uplaio se da oni koji su ga prihvatili kao lidera u ratu sada ne padnu u iskuenje da mu uskrate poverenje. Ja sam mu zahvalan to ih je tako temeljno razoarao. Majstorski iskazavi prezir, Atli je erila prikazao kao obinog larmadiju. I previe je ve ljudima bilo ostraenosti, pomisli Dejzi; u doba mira zacelo e im vie goditi umerenost i zdrav razum.
Na osnovu Galupovog istraivanja obavljenog dan uoi glasanja, izbornoj pobedi mogli su se nadati laburisti, ali u to niko nije verovao. Amerikanac Dord Galup netano je prognozirao i ishod
prethodnih predsednikih izbora u SAD. Sama pomisao na to da bi ovek mogao da predvidi ishod
izbora tako to e odreeni, mali broj glasaa pitati za miljenje, inila se malice neozbiljnom. Njuz
kronikl, na ijim su stranicama objavljeni rezultati istraivanja, prognozirao je da e dve strane dobiti podjednak broj glasova.
Sve ostale novine tvrdile su da izbore dobijaju konzervativci.
Dejzi se ranije nikada nije zanimala za demokratske mehanizme, ali sada je i njena sudbina bila na
stolu, pa je i ona posmatrala, kao omaijana, kako lanovi izborne komisije vade glasake listie iz
kutija, kako ih razvrstavaju, prebrojavaju, skupljaju na gomile, pa ponovo prebrojavaju. ef komisije
nosio je zvanje izbornog kontrolora, a ta dunost poveravana je gradskim inovnicima. Izborni postupak pratili su posmatrai iz svih politikih stranaka, da ne doe do greaka bilo usled nemara, bilo
kao posledica neasnih radnji. Postupak je dugo trajao, a Dejzi je teko podnosila neizvesnost.
U pola jedanaest uli su prve rezultate sa drugih biralita. Harold Makmilan, erilov tienik i
ratni kabinetski ministar, izgubio je od laburiste u Stoktonu na Tisu. Prolo je petnaest minuta kad stie vest o velikom uspehu laburista u Birmingemu. U dvorani nije bilo dozvoljeno korienje radioureaja, pa su se Dejzi i Lojd oslanjali na glasine koje su dolazile spolja. Dejzi ni sama nije znala u
ta da veruje.
Podne je bilo kad je izborni kontrolor pozvao kandidate i njihove agente da se okupe u uglu, kako
bi im saoptio rezultate pre nego to budu i zvanino objavljeni. Dejzi je htela da poe sa Lojdom, ali

to joj nije bilo doputeno.

ovek je govorio tiho. Uz Lojda i aktuelnog poslanika, nali su se tu i konzervativac i komunista.
Dejzi im je pomno posmatrala lica, ali nikako nije mogla da prozre ko je pobedio. Svi se popee na
podijum, i u prostoriji zavlada muk. Dejzi oseti muninu.
Ja, Majkl arls Dejvis, imenovan za kontrolora izbora u parlamentarnoj izbornoj jedinici Hokston...
Dejzi je stajala s posmatraima iz Laburistike partije i netremice gledala u Lojda. Hoe li ga izgubiti? Od te misli srce joj se zgrilo; toliko se uplaila da ostade bez daha. Dva puta je u ivotu birala pogrenog oveka koji joj je doneo samo nevolju. arli Farkarson je bio suta suprotnost njenom
ocu, fin momak, ali slabi. Deko Ficherbert je, pak, bio po mnogo emu nalik njenom ocu, samovoljan i sebian. Sada je, napokon, pronala Lojda, koji je bio snaan i plemenit u isti mah. Nije ona
njega odabrala ni zbog drutvenog statusa ni zbog onoga to bi mogao da uini za nju, ve, jednostavno, zato to je to bio izvanredno dobar ovek. Mio, pametan, pouzdan, a uza sve to oboavao ju je.
Mnogo joj je vremena trebalo da shvati kako je upravo Lojd to to je ona tako dugo traila. I kako je
samo blesava sve to vreme bila.
Kontrolor je zatim proitao koliko je koji kandidat osvojio glasova. Imena kandidata bila su poreana po abecedi, to znai da je Vilijams bio poslednji. Dejzi obuze tolika zebnja da vie ni jedan jedini broj nije mogla da upamti. Redinald Sidni Blekinsop, pet hiljada etiri stotine dvadeset sedam...
Kad je proitan broj Lojdovih glasova, laburisti okupljeni oko Dejzi, poee da kliu. Ona nije
istog asa shvatila da to znai da je on pobedio. A onda vide kako na njegovom licu onaj dotadanji,
sveani izraz ustupa mesto irokom osmehu. Dejzi zapljeska, pa poe da klie, glasnije od svih. Pobedio je! Ona, znai, nee morati da ga ostavi! Oseala se Dejzi kao da joj je neko tog asa spasao
ivot.
Proglaavam, stoga, da je Lojd Vilijams izabran za poslanika koji e u parlamentu zastupati Hokston.
Lojd je postao poslanik. Dejzi ga je ponosno gledala kako prilazi govornici da se obrati okupljenima. Za takve govore postojao je ustaljeni obrazac, i ona je to znala, pa je tako sad Lojd, u dosadnoj
besedi, prvo zahvalio kontroloru izbora, pa svojima iz izbornog taba, a naposletku i poraenim protivnicima na potenoj borbi. Dejzi je jedva ekala da ga zagrli. U zavrnom delu govora, nekoliko reenica posvetio je zadacima koji ga ekaju u predstojeem periodu, pre svega u izgradnji ratom razorene Britanije i stvaranju potenijeg drutva. Na kraju je dobio jo buniji aplauz.
Siavi s podijuma, krenuo je pravo prema Dejzi, zagrlio je, i poljubio.
Svaka ast, dragi ree mu ona, i toga asa shvati da vie nije u stanju ni re da kae.
Nedugo zatim, izali su i seli u autobus, koji ih je odbacio do sedita Laburistike partije u Transport hausu. Tu e doznati da su laburisti ve osvojili 106 poslanikih mesta.
Bila je to ogromna veina.
Svi oni znalci, znai, ipak nisu bili u pravu, sve je ispalo potpuno drugaije nego to je toliki svet
oekivao. Kad su saopteni konani rezultati, ispostavilo se da e laburisti imati 393, a konzervativci
210 mesta u parlamentu. Liberali su dobili dvanaest poslanikih mandata, a komunisti samo jedan u
Stepniju. Laburisti su imali apsolutnu veinu.
U sedam uvee, Vinston eril, veliki ratni voa Velike Britanije, doao je u Bakingemsku palatu i
podneo ostavku na mesto predsednika vlade.
Dejzi se tada setila kako se svojevremeno eril narugao Atliju: Stigao je neki prazan automobil,
i iz njega je izaao Klem. I eto, ovek koga je on toliko nipodatavao, sada ga je ispraio.

U pola osam Klement Atli je svojim privatnim automobil prispeo pred Bakingemsku palatu. Za volanom je sedela njegova supruga, Vajolet. Kralj Dord VI zatraio je od njega da preuzme dunost
predsednika vlade.
U kui u Ulici Natli, poto su preko radija uli vesti, Lojd se okrenu prema Dejzi i ree:
Pa dobro, i to smo obavili. Moemo li sad da se uzmemo?
Da ree Dejzi. Odmah, ako hoe.

VI
Voloina i Zojina svadba odrana je u jednoj od manjih banket-sala u Kremlju.
Rat s Nemakom bio je zavren, ali Sovjetski Savez je jo bio u ruevinama i siromatvu, i raskono slavlje bi samo izazvalo mrke poglede. Zoja je imala novu haljinu, dok je Voloa nosio uniformu.
S druge strane, meutim, hrane je bilo u izobilju, a votka je tekla u potocima.
Na svadbu su doli i Voloini sestri i sestriina, blizanci njegove sestre Anje, kao i njen neprijatni mu Ilja Dvorkin. Deca su imala nepunih est godina. Dimka, tamnokosi deki, tiho je sedeo i itao knjigu, dok je plavooka Tanja jurcala po sali, naleui na stolove i smetajui gostima; ona se ponaala kao deak, on kao devojica.
Zoja je izgledala tako poeljno u ruiastom da bi je Voloa najradije bio odveo pravo u krevet.
Tako neto, naravno, nije dolazilo u obzir. U krugu prijatelja njegovog oca bili su i neki od najvanijih generala i politiara u zemlji, i mnogi meu njima doli su da nazdrave srenom paru. Grigorij je,
inae, u vie navrata nagovestio da bi kasnije mogla da se pojavi jedna izrazito ugledna zvanica; Voloa se samo nadao da to nee biti izopaeni ef NKVD-a Berija.
Koliko god se radovao, Voloa ni u tim trenucima nije mogao da zaboravi strahote koje je roenim
oima video, kao ni duboke sumnje u sovjetski komunizam koje su se u njemu probudile. Neopisiva
okrutnost tajne policije, krupne Staljinove greke koje su kotale miliona i miliona ivota, kao i propaganda koja je crvenoarmejce podsticala da se u Nemakoj ponaaju kao razjarene zveri sve ga je
to navelo da posumnja u same osnove svega u ta je jo kao dete vaspitavan da veruje. Pitao se s nelagodom u kakvoj li e zemlji odrastati Dimka i Tanja. Nije ovo, meutim, bila prilika da se o tome
razmilja.
Sovjetska elita je bila u dobrom raspoloenju. Dobili su rat i porazili Nemaku. Stare njihove neprijatelje Japance slomile su Sjedinjene Amerike Drave. Suludi kodeks asti japanskih voa bezmalo im je uskraivao mogunost da kapituliraju, iako je njihova konana predaja sada bila samo pitanje vremena. Da tragedija bude vea, to se oni due budu drali tog svog ponosa, to e vie japanskih i amerikih vojnika izginuti, i vie japanskih ena i dece bombama biti isterani iz domova, da bi
na kraju, opet, ishod bio isti. inilo se, naalost, da Amerikanci nita ne mogu da uine kako bi ubrzali taj proces i izbegli nepotrebne rtve.
Voloin otac, pijan i srean, drao je govor. Crvena armija je zauzela Poljsku rekao je on.
Nikada vie ta zemlja nee biti upotrebljena kao odskona daska za napad Nemaca na Rusiju.
I svi stari drugovi poee da kliu i lupaju akama o sto.
Narodne mase u zapadnoj Evropi, kao nikad dosad, glasaju za komunistike partije. U Parizu, na
optinskim izborima odranim u martu, Komunistika partija dobila je najvie glasova. estitam naim francuskim drugovima.
I ove rei behu propraene klicanjem.
Dok gledam na dananji svet, vidim da je Ruska revolucija, u kojoj su se borili i stradali toliki
hrabri ljudi... Tu zastade, jer mu pijane suze navree na oi. U sali zavlada muk. Govornik se pri-

bra. Vidim da tekovine nae revolucije nikada nisu bile bolje branjene nego danas!
Svi podigoe ae. Revolucija! Revolucija! I svi popie.
Vrata se uto naglo otvorie, i u salu ue drug Staljin.
Svi ustadoe.
Bio je sed i umoran. Imao je oko ezdeset pet godina, i ve neko vreme je bolovao; irile su se glasine da je pretrpeo itav niz modanih ili blaih sranih udara. Ali je toga dana bio u veselom raspoloenju. Doao sam da poljubim mladu! ree on.
Priao je Zoji i spustio ruke na njena ramena. Zoja je bila dobrih sedam-osam centimetara via od
njega, ali je uspela gotovo neprimetno da se sagne. Poljubio ju je u oba obraza, zadravajui posedele brkove na njenim obrazima malo due nego to bi trebalo, taman toliko da se Voloa najedi. A onda se odmaknu i ree:
Mogu li da dobijem pie?
Vie njih potra da mu sipa au votke. Grigorij je izriito zahtevao da on ustupi Staljinu stolicu u
elo glavnog stola. Salom ponovo prostruja amor kako su ljudi nastavili prekinute razgovore, ali sve
je to bilo mnogo tie nego maloas; svi su bili uzbueni to je i on tu, no sada su morali da paze na
svaku re, na svaki pokret. Da nekome ode glava s ramena dovoljno je bilo da taj ovek pucne prstima, to je on neretko i inio.
Donee utom jo votke, orkestar zasvira ruske narodne igre, i ljudi polako poee da se oputaju.
Voloa, Zoja, Grigorij i Katarina odigrae jedan kadril, ples za etvoro, sa obaveznom kominom crtom, a sve u nameri da ljude zasmeju. Posle toga je zaplesalo vie parova, a mukarci poee da igraju barinju, gde su morali da unu i opruaju noge u kolenu, te se vie njih samo preturilo na pod. Voloa je krajikom oka neprekidno motrio na Staljina kao, uostalom, i svi ostali u toj prostoriji a
ovaj je, inilo se, ba uivao, lupkajui dnom ae o sto u ritmu balalajki.
Zoja i Katarina su plesale trojku sa Zojinim efom Vasilijem, naunim savetnikom za oblast fizike
koji je i sm bio ukljuen u rad na bombi, dok se Voloa drao po strani, kad se, najednom, raspoloenje promeni.
U salu ue autant u civilnom odelu, brzim korakom prominu obodom prostorije, pa pravac kod
Staljina. Nimalo ceremonijalno se nagnu preko voinog ramena, i obrati mu se tihim glasom, ali urno.
Staljin je u prvi mah izgledao zaintrigiran, a onda mu otro postavi jedno, pa jo jedno pitanje. Tad
mu se lice izmeni. On preblede, i inilo se da samo zuri u te ljude to pleu, a da ih pritom uopte ne
vidi.
ta li se to dogodilo, avo da ga nosi? ree Voloa sebi u bradu.
Plesai jo nita ne behu primetili, ali su zato oni koji su sedeli za glavnim stolom bili vidno uplaeni.
Trenutak kasnije, Staljin ustade. Oni oko njega, iz potovanja, uinie isto. Voloa primeti da njegov otac jo igra. Neki su i za manje od toga streljani.
Ali Staljin nije ni primeivao svatove. U pratnji onog autanta, on ustade od stola. Krenuo je prema vratima, pravo preko plesnog podijuma. Prestravljeni svadbari bre-bolje su mu se sklanjali s puta. Jedan par pade. Staljin sve to kao da nije ni video. Svirka prestade. Bez i jedne jedine rei, ne
gledajui ni u koga, Staljin izae.
Neki generali krenue za njim, i videlo se da su uplaeni.
Pojavi se zatim jo jedan autant, pa jo dvojica. Svi su oni traili svoje pretpostavljene da im neto saopte. Mladi u sakou od tvida prie Vasiliju. Zoja je, po svemu sudei, poznavala tog oveka,
i sad ga je sluala s najveom panjom. Videlo se da je zaprepaena.

Vasilij i autant izaoe iz sale. Voloa prie Zoji i ree:

Za ime boga, ta se dogaa?
Odgovorila mu je drhtavim glasom. Amerikanci su bacili nuklearnu bombu na Japan. Njeno
prelepo bledo lice bilo je jo belje nego obino. U prvi mah japanske vlasti nisu znale o emu je
re. Sati su proli pre nego to su shvatili ta ih je zadesilo.
Jesmo li zaista sigurni da je o tome re?
Sravnjene su sa zemljom sve zgrade na povrini od dvanaest i po kvadratnih kilometara. Procene
govore da je od samog udara poginulo sedamdeset pet hiljada ljudi.
Koliko je bombi baeno?
Jedna.
Jedna bomba?
Da.
Boe blagi. Nije ni udo to je Staljin onako prebledeo.
Stajali su i utali. Videlo se da se vest iri po sali. Neki su samo sedeli, zaprepaeni; drugi su ve
bili poustajali i otili, zaputivi se u svoje kancelarije, ka telefonima, radnim stolovima, osoblju u kabinetima.
Sad e se sve promeniti ree Voloa.
Ukljuujui i nae planove za medeni mesec ree Zoja. Odsustvo e mi sad sigurno biti otkazano.
A mislilo smo da je Sovjetski Savez bezbedan.
Tvoj otac je upravo u govoru rekao kako tekovine revolucije nikada nisu bile bolje branjene nego danas.
Sada smo bez odbrane.
Jesmo ree Zoja. I biemo sve dok i sami ne napravimo bombu.

VII
Deki Dejks i Dordi su doli u Bafalo, i odseli, prvi put, u Marginom stanu. I Greg i Lav su bili tu,
pa su tako na Dan pobede nad Japanom u sredu, petnaestog avgusta svi zajedno izali u Humboltov park. Staze su bile pune radosnih branih parova, a stotine dece brkale su se u jezercetu.
Greg je bio srean i ponosan. Bomba je bila pun pogodak. Dve naprave baene na Hiroimu i Nagasiki izazvale su jeziva razaranja, ali su zato u najkraem roku okonale ratni sukob i spasle hiljade
amerikih ivota. U svemu tome i Greg je odigrao ulogu. Zahvaljujui tome to su svi zajedno postigli, Dordi e odrastati u slobodnom svetu.
Devet godina ima deko ree Greg Deki. Sedeli su na klupi i razgovarali, dok su Lav i Marga
odveli Dordija da mu kupe sladoled.
Gotovo da ovek ne poveruje ree ona.
Kakav li e biti kad poraste, ba se pitam.
Sigurno se nee baviti neim glupavim kao to je gluma, niti e duvati u prokletu trubu ree
Deki otresito. Deko ima kliker.
A ta bi ti volela, da bude profesor na koledu, kao tvoj otac?
Da.
U tom sluaju... Greg je sm zapravo potegao ovu temu, i sad se unervozio, strepei od Dekine reakcije. U tom sluaju, trebalo bi da ide u neku dobru kolu.
Na ta misli?

 ta kae na to da ide u neki internat? Mogao bi da ide u onaj u koji sam ja iao.
Bio bi tamo jedini crni uenik.
Ne mora da znai. Kad sam ja iao, bio je jedan obojeni deko, Indijac iz Delhija. Kamal se
zvao.
Samo jedan.
Da.
Jesu li ga zadirkivali?
Naravno. Zvali smo ga Kamila. Ali su se onda momci navikli na njega, i s nekima se i sprijateljio.
ta je posle bilo s njim, jel zna?
Zavrio je farmaciju. uo sam da ve dri dve apoteke u Njujorku.
Deki klimnu glavom. Gregu se uini da ona nema nita protiv tog plana. I sama je potekla iz obrazovane porodice, premda se kasnije, onako buntovna, odmetnula Deki je svakako verovala u znaaj obrazovanja. A ta emo sa kolarinom?
Mogao bih da pitam oca.
Hoe li on to hteti da plaa?
Pogledaj ih samo. Greg pokaza niz stazu. Lav, Marga i Dordi su se vraali od sladoledije.
Lav i Dordi su ili jedan do drugoga, drali se za ruke i jeli sladoled u kornetu. Moj otac, konzervativac, dri za ruku obojeno dete u parku, na javnom mestu. Veruj mi na re, plaae taj kolarinu.
Dordi se, nekako, nigde ne uklapa ree Deki, vidno uzrujana. Crno dete s tatom belcem.
Znam.
Ljudi u zgradi tvoje majke misle da sam ja sobarica jesi li znao za to?
Jesam.
Pazila sam da ne saznaju ko sam u stvari. Ako pomisle da crnje borave u njihovoj zgradi kao gosti, moglo bi biti nevolje.
Greg uzdahnu. ao mi je zbog toga, ali u pravu si.
Dordija ivot nee maziti.
Znam da nee ree Greg. Ali on zato ima nas.
Deki mu se nasmei, to je retko inila.
Da ree ona. A to je ve neto.

DEO TREI
Hladni mir

21.
1945. (III)
Posle venanja, Voloa i Zoja uselili su se u svoj stan. Malo je u Rusiji bilo takvih srenika meu tek
venanim parovima. etiri godine svi industrijski napori u Sovjetskom Savezu bili su usmeravani ka
proizvodnji oruja. Stambeni objekti gotovo nisu ni graeni, pri emu su mnogi ve postojei razoreni. Voloa je, meutim, bio major u Obavetajnoj agenciji Crvene armije, a uz to i generalski sin, to
znai da je mogao da povue neke veze.
stan je bio skuen: dnevna soba s trpezarijskim stolom, spavaa soba tako mala da samo krevet
moe da se smesti, kuhinja u kojoj jedva dvoje ljudi moe da se okrene, kupatilce u kojem ima mesta
za lavabo i tu-kabinu, i hodnii u koji taman moe da stane ormar, da imaju gde da dre odeu. Kad
u dnevnoj sobi ukljui radio, dobro se uje u celom stanu.
Brzo su ga uredili stan po vlastitim sklonostima. Zoja je donela jarkouti prekriva za krevet. Voloina majka je odnekud izvukla zemljano posue koje je bila kupila jo devetsto etrdesete, da se nae
za Voloinu svadbu, i koje je uspela da sauva u toku rata. Voloa je na zid okaio sliku fotografiju
svoje klase na Vojnoobavetajnoj akademiji, tek to su diplomirali.
Sada su jo ee nego ranije vodili ljubav. Velika je to razlika bila, kad si sm u stanu. Voloa se
ni ranije nije oseao bogzna kako sputanim, i kad je sa Zojom spavao u stanu svojih roditelja, i kad su
zajedno bili u stanu koji je ona delila sa drugima; ali sada je i sm uvideo da sve to, ipak, utie na
oveka. Mora da govori tiho, sve vreme oslukuje, da sluajno krevet ne zakripi, a uza sve to,
uvek postoji i mogunost, ma kako mala bila, da ti neko upadne u sobu. U tuem stanu nikada se ne
moe sasvim osamiti.
esto bi se probudili rano ujutro, vodili ljubav, a onda bi se ljubili i razgovarali jedno sat vremena, pa tek onda ustali i poeli da se spremaju za posao. I upravo takvog jednog jutra leao je Voloa
glave poloene na njena bedra, koja su mirisala na strast, i rekao:
Hoe aja?
Da, moliu. Protezala se kao kraljica, izvaljena na jastucima.
Voloa obue kuni ogrta, proe kroz hodnii do kuhinjice, pa ukljui gas ispod samovara. Oneraspoloio se ugledavi u sudoperi gomilu erpi i tanjira od prethodne veeri.
Zojo! ree on. Kuhinja je u neredu!
Dobro ga je ula u tom malom stanu. Znam ree.
On se vrati u sobu. to to nisi sino oprala?
to nisi ti?
Nije mu do toga asa palo na pamet da bi i sm mogao preuzeti odgovornost za takve poslove. Pa
ipak, ree:
Morao sam da piem izvetaj.
A ja sam bila umorna.
Sm nagovetaj da bi krivica mogla biti i njegova, silno je razdraila Volou. Mrzim prljavtinu
u kuhinji.
Mrzim i ja.
to li toliko tupi? Ako mrzi, a ti onda uzmi pa operi!
Hajdemo zajedno da operemo, i to odmah ree ona, pa skoi iz kreveta. Proe pored njega, sa

zavodljivim osmehom na licu, pa pravo u kuhinju.

Voloa za njom.
Ti peri, ja u da briem ree ona i izvadi istu krpu iz fioke.
I dalje je bila gola. Nije mogao a da se ne nasmei. Bila je visoka i vitka, a bele puti. Imala je male grudi i isturene bradavice, a stidne malje behu joj meke na dodir i plave. Jedna od radosti branog
ivota bila je upravo ta njena navika da po stanu hoda gola. Mogao je da gleda u njeno telo koliko mu
dua ite. A i ona je, oito, uivala u tome. Kad bi primetila da je on posmatra, ne bi joj bilo nimalo
neprijatno, samo bi se nasmeila.
Zasukao je rukave ogrtaa i poeo da pere sudove, dodajui ih Zoji da ih obrie. Pranje sudova i
nije ba muevna aktivnost Voloa, recimo, nikada nije video svog oca kako pere sudove ali Zoja
je, izgleda, smatrala da takve poslove treba i jedno i drugo da rade. Nesvakidanja je to bila ideja.
Znai li to da Zoja ima visokorazvijenu svest o ravnopravnosti u braku? Ili to ona njega samo troji?
U jednom trenutku, uini mu se da je uo neto napolju. On virnu u hodnik; sudoperu su od ulaznih
vrata delila svega tri-etiri koraka. Nita neobino nije primetio.
A onda neko provali vrata.
Zoja vrisnu.
Voloa je upravo prao kuhinjski no. On proe pored Zoje i stade na vrata kuhinje. Ispred razvaljenih vrata stajao je uniformisani policajac s macolom u rukama.
Volou ispunie strah i bes. ta je sad ovo, jebote? ree on.
Policajac se skloni u stranu, a u stan ue omalen, mrav ovek s licem kao u glodara. Bio je to Voloin zet, Ilja Dvorkin, agent tajne policije. Na rukama je imao kone rukavice.
Ilja! ree Voloa. Ljigave glupi.
Malo vie potovanja ree Ilja.
Voloa je bio u isti mah i smeten i ljutit. Nije bilo uobiajeno da tajna policija hapsi pripadnike
vojne obavetajne slube, a ni obrnuto. U protivnom, ubrzo bi izbio pravi rat bandi.
to si mi, majku mu, razvalio vrata? Pa lepo bih ti ih otvorio!
Jo dvojica agenata uoe u hodnik, i stadoe pored Ilje. Nosili su kone mantile, njihov zatitni
znak, iako je bilo toplo tog poznoletnjeg dana.
Strah i gnev obuzee Volou. ta se to dogaa?
Spusti no, Voloa ree Ilja drhtavim glasom.
Nema ega da se boji odvrati Voloa. Upravo sam ga prao. On dodade no Zoji, koja je
stajala iza njega. Molim vas, uite u dnevnu sobu. Moemo tamo da razgovaramo dok se Zoja oblai.
ta ti misli, da smo mi doli da se druimo? oporo e Ilja.
Zbog ega god da ste doli, siguran sam da ne elite da vam golotinja moje ene priinjava neprijatnost.
Ja sam ovamo doao slubenim policijskim poslom!
A to li su onda poslali ba mog zeta?
Zar ne shvata tie e Ilja da bi bilo mnogo gore po tebe da je umesto mene doao neko drugi?
Ovo je ve slutilo na gadnu nevolju. Voloa se trudio da sauva bar privid neustraivosti. ta to
tano ti i ove barabe hoete?
Drug Berija je preuzeo rukovoenje nad nuklearnim programom.
Voloa je to ve znao. Staljin je osnovao novi odbor koji e rukovoditi radom, a Beriju postavio
za predsednika odbora. Berija nita nije znao o fizici, i bio je potpuno nestruan da bi organizovao

bilo kakav naunoistraivaki poduhvat. Ali Staljin je u njega imao poverenja. Bio je to, uostalom,
uobiajen problem u vrhu sovjetske drave: potpuno nestruni, ali odani ljudi postavljani su na poloaje za koje nisu bili osposobljeni .
I drugu Beriji je moja ena potrebna u laboratoriji ree Voloa da radi na bombi. Jeste li vi
to u stvari doli da je odvezete na posao?
Amerikanci su nuklearnu bombu napravili pre Sovjetskog Saveza.
Jesu, zaista. A da nisu oni, moda, istraivanjima u oblasti fizike dali vei znaaj nego mi?
Nije, jednostavno, mogue da kapitalistika nauka bude nadmona u odnosu na komunistiku!
Suta istina. Voloa je sad ve bio zbunjen. Kuda li sve ovo vodi. Pa dobro, i do kakvog ste
zakljuka doli?
Mora da je neko sabotirao.
Upravo ovakve smene fantazije tajnoj policiji jedino i mogu da padnu na pamet. Kako to da sabotira?
Neki od naunika namerno su usporavali razvoj sovjetske bombe.
Voloi je sada situacija ve postajala jasnija, i on se uplai. I dalje se, meutim, drao ratoborno;
uvek je pogreno pred ovakvim ljudima pokazati slabost. A to bi, za boga miloga, tako neto radili?
Zato to su izdajnici a tvoja ena je jedna od njih!
Bolje bi ti bilo da to ne misli ozbiljno, ti, govno jedno...
Doao sam da ti hapsim enu.
ta? Voloa je bio preneraen. Pa to je suludo!
Tako organizacija za koju radim vidi stvari.
Nemate dokaza.
Ako hoe dokaz, idi u Hiroimu!
Prvi put otkako je ono vrisnula, Zoja progovori:
Morau da poem s njima, Voloa. Nemoj da i tebe uhapse.
Voloa upre prstom u Ilju. U grdno si se sranje uvalio.
Samo izvravam nareenja.
Skloni mi se s puta. Moja ena ide sad u sobu da se obue.
Nema vremena za to ree Ilja. Mora da poe ovakva kakva je.
Nemoj me zasmejavati.
Ilja podie nos. Pristojan graanin Sovjetskog Saveza nikada ne bi iao po stanu neodeven.
Voloa se naas upita kako li je njegovoj sestri u braku s ovom utvom. A vi, tajna policija, moralno ne odobravate golotinju?
Njena nagost je dokaz njene moralne degradacije. Poveemo je upravo ovakvu.
E neete, jebem li vam sve.
Skloni se.
Ti se skloni. Ona ide da se obue. Voloa izae u hodnik i stade pred trojicu agenata, pa rairi
ruke tako da Zoja moe da se provue iza njegovih lea.
im je ona krenula, Ilja je dohvati za ruku.
Voloa ga udari po licu, dvaput. Ilja kriknu i, teturajui se, uzmaknu. Ona dvojica u konim mantilima krenue na Volou. Ovaj pokua da udari jednoga, ali ovaj izbee udarac, a onda obojica uhvatie
Volou za ruke. Otimao se Voloa, ali ljudi su bili jaki, i videlo se da su u ovome ve izvebani. Tresnue ga o zid.
Dok su ga tako drali, Ilja ga je udarao pesnicama u lice, sve sa onim konim rukavicama, dvaput,

tri puta, etiri, a onda u stomak, ko zna koliko puta, sve dok Voloi krv ne poe na usta. Zoja je pokuala da se umea, ali Ilja udari i nju, i Zoja vrisnu i pade nauznak.
Voloi se ogrta otvorio. Ilja ga utnu prvo u jaja, a onda stade da ga utira u kolena. Voloa klonu,
ne mogavi vie da stoji, ali ona dvojica u konim mantilima ga pridigoe, tako da Ilja moe jo da ga
tue.
Najzad mu Ilja okrenu lea, trljajui zglavke na prstima. Ona dvojica pustie Volou, koji se samo
stropota na pod. Teko je disao, nije mogao da se pomeri, ali svest nije izgubio. Krajikom oka video je kad su ona dvojica siledija dograbila Zoju i onako golu je izveli iz stana. Ilja je poao za njima.
Prolazili su minuti, i bol se lagano menjao, od otrog, nepodnoljivog, ka tupom, potmulom; malopomalo, ponovo je ravnomerno disao.
Posle nekog vremena ponovo je mogao da pomera udove, pa se s velikim naporom osovi na noge.
Stigao je nekako do telefona i okrenuo oev broj, u nadi da stari jo nije otiao na posao. Sa olakanjem zau oev glas.
Uhapsili su Zoju ree.
ubrad prokleta ree Grigoriji. Ko to?
Ilja.
ta?
Pozovi nekoga ree Voloa. Vidi da li moe da se sazna ta se to, majku mu, dogaa. Ja moram prvo da sperem ovu krv.
Kakvu krv?
Voloa spusti slualicu.
Do kupatila ga je delilo svega nekoliko koraka. On skide sa sebe okrvavljen kuni ogrta i stade
pod tu. Topla voda donela je kakvo-takvo olakanje izubijanom telu. Ilja jeste bio naopak ovek, ali
nije bio jak, tako da nijedna kost ne bee slomljena.
Voloa zavrnu slavinu. Pogledao se u ogledalo. Lice mu je bilo u posekotinama i modricama.
Nije troio snagu na brisanje. Uz nezanemarljiv napor, obukao je crvenoarmejsku uniformu. Potreban mu je bio taj simbol vlasti.
Otac je stigao upravo dok je Voloa pokuavao da zapertla izme. ta se ovde dogodilo, jebote?
grmeo je Grigorij.
Oni hteli da se biju, a ja im, budala, dao ta su traili ree Voloa.
U prvi mah otac nije iskazao saoseajnost. Mislio sam da si pametniji.
Izriito su zahtevali da je odvedu golu.
Gadovi prokleti.
Jesi li uspeo neto da sazna?
Nisam jo. Razgovarao sam s nekoliko ljudi. Niko nita ne zna. Grigorij je bio vidno zabrinut.
Ili je neko debelo pogreio... Ili su, iz nekog razloga, potpuno sigurni u to to rade.
Odvezi me do posla. Lemitov ima da poludi od besa. Nee im on dozvoliti tek tako da se provuku. Ako imaju odobrenje meni ovako neto da urade, uradie to svakome iz Obavetajne slube Crvene armije.
Grigorija je u kolima, ispred zgrade, ekao ofer. Odvezoe se sad zajedno do aerodroma Hodinka. Grigorij je ostao u automobilu, dok je Voloa, hramljui, otiao do sedita Obavetajne slube
Crvene armije. Zaputio se pravo u kancelariju u kojoj je sedeo njegov pretpostavljeni, pukovnik Lemitov.
Pokucao je na vrata, uao i rekao:

 Prokleta tajna policija mi uhapsila enu.

Znam ree Lemitov.
Znate?
Ja sam to i aminovao.
Voloa je zinuo. Kako to sad, jebote?
Sedi.
ta se to deava?
Sedi, umukni, i kazau ti.
Bolelo je sve Volou dok je sedao.
Moramo da napravimo nuklearnu bombu, i to brzo poe Lemitov. U ovom trenutku, Staljin
igra grubu igru s Amerikancima, jer smo u prilinoj meri sigurni da oni nemaju dovoljno veliki arsenal nuklearnog oruja da nas zbriu s lica zemlje. Ali svakako gomilaju zalihe, i u jednom trenutku e
to oruje i upotrebiti pod uslovom da mi jo ne budemo u mogunosti da im uzvratimo.
To je ve imalo smisla. Ne moe moja ena da radi na nacrtu bombe dok je tajna policija pesnii.
To je suludo.
Zavei, jebote. Nas mui to to postoji vei broj moguih nacrta. Amerikancima je pet godina
trebalo da pronau onaj koji je primenjiv u praksi. Mi nemamo toliko vremena. Moramo da ga ukrademo od njih.
A ipak su nam potrebni ruski fiziari koji e taj nacrt precrtati to, opet, mogu da urade samo
ako su u svojim laboratorijama, umesto to ame u podrumima Lubjanke.
Ti poznaje oveka koji se zove Vilhelm Frunce.
kolovali smo se zajedno. Na Berlinskoj mukoj akademiji.
On nam je svojevremeno dao dragocene informacije o britanskom nuklearnom programu. Onda
se preselio u Sjedinjene Drave, gde je radio na projektu nuklearne bombe. Kontaktirali su ga nai iz
vaingtonskog NKVD-a, ali on se uplaio shvativi koliko ovi nita ne znaju, i tako je veza s njim naisto sjebana. Moramo opet da ga pridobijemo.
A kakve veze sve to ima sa mnom?
On ti veruje.
Ne znam da li mi veruje. Dvanaest godina se nismo videli.
Hoemo da ode u Ameriku i razgovara s njim.
Ali to ste onda Zoju uhapsili?
Da budemo sigurni da e se vratiti.

II
Voloa je ubeivao sebe da zna kako se to radi. U Berlinu, pre rata, umeo je da zavara trag gestapovcima koji su ga pratili, a onda se sastajao s potencijalnim pijunima, vrbovao ih i pretvarao u pouzdane izvore tajnih obavetajnih podataka. Nikada to nije bilo lako naroito nije lako bilo nagovoriti nekoga da izda svoju zemlju ali on je bio strunjak za to.
S druge strane, ovo je Amerika.
Zapadne zemlje u kojima je boravio, Nemaka i panija tridesetih i etrdesetih godina, nisu bile ni
izbliza ovakve.
Voloa je bio pod snanim utiskom. Celoga ivota sluao je kako se u holivudskim filmovima preteruje u isticanju blagostanja, a da u stvarnosti veina Amerikanaca ivi u siromatvu. Voloi je, meutim, bilo jasno, od onoga dana kad je kroio na tlo SAD, da u tim filmovima preterivanja gotovo i

da nema. I da je ovde sirotinju teko nai.

Njujork je vrveo od automobila, koje oigledno nisu vozili samo pojedini vani vladini zvaninici,
ve obini mladii, mukarci u radnikim odelima, pa ak i ene koje su kolima krenule u kupovinu. I
svi su bili tako dobro obueni! Kao da su svi mukarci nosili najbolja odela koja imaju. Belasali su
se enski listovi u providnim arapama. Svi ljudi su, inilo se, nosili nove cipele.
Morao je sebe uporno da podsea da postoji i ona druga, tamna strana Amerike. Postoji to siromatvo, tu je ono negde. Crnci su rtve progona, na Jugu nemaju ni pravo glasa. Kriminala ima mnogo
i sami Amerikanci tvrde da kriminal cveta mada, nekim udom, Voloa lino nije video nita to bi
ilo u prilog toj tvrdnji, i oseao se savreno bezbedno dok se etao ulicama.
Nekoliko dana proveo je istraujui Njujork. Usavravao je engleski, koji, inae, nije dobro govorio, ali to kao da nije ni bilo vano; grad je bio pun ljudi koji su engleski tek natucali, na sve strane
uli su se jaki akcenti. Voloa je uspeo da zapamti lica nekih agenata kojima je Ef-Bi-Aj poverio zadatak da ga prate i pronaao nekoliko pogodnih mesta gde e lako moi da im umakne.
Jednog sunanog prepodneva krenuo je on iz sovjetskog konzulata u Njujorku; eir nije nosio, a na
sebi je imao samo sive pantalone i plavu koulju, kao da je izaao u kupovinu. Pratio ga je jedan mladi u tamnom odelu, s kravatom.
Voloa je otiao do robne kue Saks na Petoj aveniji, i kupio donji ve i jednu koulju, smeu, kariranu. Ko god da ga je u tom asu pratio, svakako je zakljuio da je ovek, po svemu sudei, jednostavno izaao u kupovinu.
ef NKVD-a pri konzulatu prethodno je najavio da e sovjetski tim biti Voloi za petama tokom
njegovog boravka u Americi, isto da se uveri da se ovaj dolino ponaa. Teko mu je bilo da ovlada
gnevom koji je oseao prema toj organizaciji, jer su zatoili Zoju, i morao je da uloi veliki napor
kako bi odoleo porivu da epa tog oveka za guu i pridavi ga. Ali sauvao je mir. Sarkastino je
napomenuo kako e, da bi izvrio poveren mu zadatak, morati da umakne Ef-Bi-Aju, te da bi mu se,
pritom, i nehotice moglo desiti da se ratosilja i enkavedeovaca; ali im je, ipak, poeleo mnogo sree.
Gotovo svakog dana uspeo bi da ih se otarasi posle samo pet minuta.
To je znailo da je ovaj mladi, koji ga je sad pratio, gotovo izvesno agent Ef-Bi-Aja. Tu pretpostavku potkrepljivao je, uostalom, i njegov upadljivo konzervativan stil oblaenja.
Nosei kupljenu robu u papirnoj kesi, Voloa je iz robne kue izaao na boni ulaz, i odmah zaustavio taksi. Agent Ef-Bi-Aja ostao je na ploniku, podignute ruke. Kad je taksi dvaput skrenuo za oak, Voloa dade vozau novanicu i iskoi iz kola. Jurnu pravo u stanicu podzemne eleznice, izae,
zatim, na drugi ulaz, pa stade ispred jedne poslovne zgrade, i saeka tu nekih pet minuta.
Mladia u tamnom odelu nigde nije bilo.
Voloa se peice zaputi prema stanici Pen.
Tu je ponovo proverio da ga neko sluajno ne prati, a onda kupio kartu. S kartom i onom papirnom
kesom ukrcao se u voz.
Putovanje do Albukerkija trajalo je tri dana.
Voz je jurio kroz beskrajna prostranstva plodne zemlje, pokraj monih fabrika iz ijih je dimnjaka
kuljao dim i velikih gradova s oblakoderima to osiono seu ka nebesima. Sovjetski Savez jeste bio
prostraniji, ali izuzev Ukrajine, mahom to bee zemlja pokrivena borovim umama i ledenim stepama.
Ovakvo bogatstvo Voloa dotad ne bi mogao ni da zamisli.
A i nije sve u bogatstvu. Danima ga je ve proganjala jedna misao, udna misao u vezi sa ivotom
u Americi. I naposletku je shvatio o emu je re: niko od njega nije traio da mu pokae isprave. Kad
je proao imigracionu kontrolu, jo tamo u Njujorku, nikome vie nije pokazivao paso. U ovoj zemlji, inilo se, svaki ovek moe da ode do eleznike ili autobuske stanice i kupi kartu do bilo kojeg

odredita, i da pritom ni od koga ne mora da trai dozvolu, niti da bilo kom slubenom licu objanjava svrhu putovanja. Opasno je bilo to oduevljenje, taj oseaj slobode koji ga je sad proimalo. Mogao je da poe kud god mu je volja!
Ameriko bogatstvo je, takoe, izotrilo Voloinu svest o opasnosti koja preti njegovoj otadbini.
Nemci su umalo unitili Sovjetski Savez, a ova zemlja ima trostruko vie stanovnika i deset puta je
bogatija od Nemake. Sama pomisao na to da bi Rusi mogli biti potinjeni, da bi strahom mogli biti
naterani na pokornost, ublaila je Voloine sumnje u komunizam, uprkos onome to je NKVD uinio
njemu i njegovoj eni. Ako jednog dana postane otac, ne bi eleo da njegova deca rastu u svetu koji
tiranie Amerika.
Putovao je preko Pitsburga i ikaga, i usput nije na sebe skretao panju. Bio je obuen po ameriki, a njegov akcenat niko nije ni primetio, iz prostog razloga to Voloa ni sa kim nije razgovarao.
Sendvie i kafu kupovao je tako to bi upro prstom i, potom, platio. Prelistavao je novine i asopise
koje bi drugi putnici ostavili za sobom, razgledajui slike i pokuavajui da odgonetne znaenje
naslov.
Poslednji deo puta vodio ga je kroz pustinjske predele, bezljudne, a prelepe; u daljini su se uzdizali snegom pokriveni vrhovi, crveni u suton, pa je verovatno stoga ovaj venac i nazvan Planinama Hristove krvi.
Voloa ode do toaleta, gde je presvukao donji ve i obukao novu koulju, kupljenu kod Saksa.
Oekivao je da e na stanici u Albukerkiju ugledati agenta Ef-Bi-Aja ili pripadnika Vojne bezbednosti, i zaista je odmah opazio jednog mladia ispod ijeg se kariranog sakoa neprikladnog za pretopli septembar u Novom Meksiku videla buda od revolvera u ramenoj futroli. Ovog agenta su,
meutim, bez sumnje zanimali putnici koji su prevalili dug put, iz Njujorka, moda, ili Vaingtona.
Voloa, bez eira i sakoa, bez ikakvog prtljaga, izgledao je kao obian metanin koji se vraa s kraeg putovanja. Niko ga nije pratio kad je sa eleznike stanice krenuo ka autobuskoj i seo u bus grejhaund za Santa Fe.
Na krajnju taku svoga putovanja stigao je u poznim popodnevnim satima. Nisu mu promakla dva
agenta Ef-Bi-Aja na autobuskoj stanici u Santa Feu, a i oni su njega dobro osmotrili. Kako, meutim,
ni oni nisu mogli da prate ba svakoga ko sie sa autobusa na toj stanici, njegova neupadljiva spoljanjost jo jednom ga je potedela neeljene panje.
inei sve to moe kako bi ostavio utisak oveka koji se zaputio na neko odreeno mesto, Voloa
je hodao ulicama. Niske kue ravnih krovova u pueblo stilu, i skuene crkvice izloene nemilosrdnim
sunevim zracima podsetie ga na paniju. Zgrade sa duanima u prizemlju i proeljima ispresecanim lukovima uzdizale su se iznad plonika, stvarajui prijatnu hladovinu.
Izbegao je La Fondu, veliki hotel na gradskom trgu odmah do katedrale, i uzeo sobu u Sent Frensisu. Platio je gotovinom i predstavio se kao Robert Pender, to bi moglo znaiti ili da je Amerikanac,
ili da dolazi iz neke od evropskih zemalja za koje bi takvo ime i prezime bili uobiajeni.
Moju putnu torbu e dopremiti kasnije obrati se on lepukastoj devojci na recepciji. Ako ne
budem tu kad stigne, hoete li se pobrinuti da je odnesu u sobu?
O, naravno, nee to biti nikakav problem ree mu ona.
Hvala vam ree Voloa, a onda dodade reenicu koju je vie puta uo u vozu:
Zaista sam vam zahvalan.
Ako ja ne budem ovde, neko drugi e se pobrinuti za torbu, samo ako na njoj pie vae ime.
Pie. Nikakvog prtljaga nije imao, ali devojka to nikada nee ni saznati.
Videvi ta je upisao u hotelsku knjigu, devojka mu ree:
Dakle, gospodine Pender, vi ste iz Njujorka.

Primesa podozrenja oseala se u njenom glasu, bez sumnje zbog toga to on nije govorio kao to
govore Njujorani.
Poreklom sam iz vajcarske objasni Voloa, odabravi upravo jednu neutralnu zemlju.
Otuda taj naglasak. Dosad nisam srela nikoga iz vajcarske. Kako je tamo?
Voloa u vajcarskoj nikada nije bio, ali je video fotografije. Mnogo pada sneg ree on.
Dobro, onda uivajte u ovoj naoj klimi u Novom Meksiku!
Hou.
Pet minuta kasnije ponovo je bio na ulici.
Od kolega u Ambasadi SSSR-a saznao je da neki naunici ive u laboratoriji u Los Alamosu, ali
da je to jedna siromana varo bez raznih civilizacijskih pogodnosti, pa stoga i oni radije iznajmljuju
kue i stanove u okolnim mestima, ukoliko to mogu da priute. Vil Frunce je to mogao kao od ale:
bio je oenjen uspenom umetnicom, autorkom novinskog stripa Nemarna Alis. Frunceova supruga,
koja se takoe zvala Alis, mogla je da radi gde god da se nae, tako da su uzeli stan u starom gradskom jezgru.
Ovu informaciju Voloa je dobio iz njujorke kancelarije NKVD-a. Oni su paljivo istraili Fruncea, tako da je Voloa znao i njegovu adresu, i broj telefona, i koja kola vozi bee to predratni plimut, kabriolet, s belom linijom na gumama.
U prizemlju zgrade u kojoj su stanovali Frunceovi nalazila se umetnika galerija. Stan na spratu
imao je prozor okrenut ka severu; s tog prozora pruao se inspirativan pogled za umetniku duu. Kabriolet plimut bio je parkiran ispred zgrade.
Voloi je drae bilo da ne ulazi unutra; stan bi mogao biti ozvuen.
Frunceovi su bili imuan brani par bez dece, i Voloa je pretpostavljao da takvi ljudi petak vee
nee provesti kod kue uz radio. Odluio je da saeka malo, da vidi da li e izai.
Proveo je neko vreme u galeriji, razgledajui slike koje su bile na prodajnoj izlobi. On je voleo
jasne, ive slike, i ne bi na svoj zid nikada zakaio ove namalane brljotine. Nedaleko odatle pronaao
je kafeteriju i seo pored prozora s kojeg se videla kapija Frunceove zgrade. Iz kafeterije je izaao sat
kasnije, kupio novine, pa stao na autobusku stanicu pretvarajui se da ita.
Poto se to ekanje oteglo, imao je vremena da ustanovi kako niko drugi ne motri na Frunceov stan.
A to je znailo da ni Ef-Bi-Aj ni Vojna bezbednost nisu Fruncea oznaili kao veoma sumnjivu osobu .
Jeste on bio stranac, ali iz inostranstva su doli i mnogi drugi naunici, a verovatno i nije bilo informacija koje bi ukazivale na to da od njega preti bilo kakva opasnost.
Bila je to, inae, trgovaka etvrt, a ne stambena, i na ulicama je bilo puno sveta; pa ipak, posle
nekoliko sati, Volou poe da brine mogunost da e nekome zapasti za oko, poto se ve dugo tuda
vrzmao.
I upravo tada izaoe Frunceovi.
Frunce je bio deblji nego pre dvanaest godina u Americi se u hrani ni u jednom trenutku nije
oskudevalo. Poeo je bio da elavi, iako mu je bilo tek trideset godina. I dalje je izgledao onako sav
ozbiljan. Nosio je sportsku majicu i kaki pantalone, uobiajenu ameriku kombinaciju.
ena mu, pak, nije bila tako konzervativno odevena. Svetlu kosu bila je vezala u punu i pokrila
beretkom, a na sebi je imala iroku pamunu haljinu neodreene mrke boje, s tim to je oko zglobova
nosila sijaset narukvica, dok joj ake behu ukraene mnotvom prstenja. Tako su se, priseti se Voloa,
umetnice oblaile u Nemakoj pre Hitlera.
Brani par je poao ulicom, Voloa za njima.
Pitao se kakvi li su politiki stavovi Frunceove ene, i koliko bi i na koji nain njeno prisustvo
moglo da utie na tok tekog razgovora koji se on upravo pripremao da obavi s njenim muem. Svoje-

vremeno, u Nemakoj, Frunce je bio vatreni socijaldemokrata, tako da su slabi bili izgledi da mu je
ena konzervativka; sm njen izgled potkrepljivao je tu pretpostavku. S druge strane, meutim, ona
verovatno nije znala da je njen mu jedno vreme u Londonu Sovjetima odavao tajne. U ovoj jednaini, ta ena je bila nepoznata.
Drae bi Voloi bilo da je s Frunceom mogao da zavri posao u etiri oka, pa je poeo da razmatra
mogunost da ih sada ostavi, a da pokua ponovo sutradan. Ali recepcionerka u hotelu bila je primetila njegov strani akcenat, tako da bi ve sutradan ujutro mogli da mu nakae nekog agenta Ef-Bi-Aja.
I s tim bih ja ve nekako izaao na kraj, razmiljao je on, mada u ovako malom mestu to nee ii tako
lako kao u Njujorku ili Berlinu. A sutradan je bila subota, to znai da e Frunceovi verovatno dan
provesti zajedno. Koliko bi Voloa morao da eka pre nego to konano uhvati Fruncea samog?
Ne postoji nain da se ovakvi poslovi zavre lako. Dobro odvagavi, on odlui da iste veeri pree na stvar.
Frunceovi uoe u jedan restoran.
Voloa je proao pored lokala i provirio kroz prozor. Bio je to jeftin restoran sa separeima. Njemu
prvo pade na pamet da ue i sedne sa njima, ali onda odlui da ih pusti prvo da jedu. Punih stomaka,
bie dobro raspoloeni.
ekao je pola sata, sa udaljenosti motrei na vrata restorana. A onda, sav ustreptao, ue.
Upravo su zavravali veeru. Dok je Voloa prolazio salom, Frunce u jednom trenutku prvo podie
pogled, pa ga skrenu u stranu; nije ga prepoznao.
Voloa se uvue u separe, sede do Alis i ree tiho, na nemakom:
Zdravo, Vili, zar me se ne sea, iz kole?
Frunce se zagleda u njega, i potrajalo je to nekoliko sekundi, a onda se na njegovom licu pojavi
osmeh.
Pekov? Voloa Pekov? Ma jesi li to stvarno ti?
Talas olakanja zapljusnu Volou. Frunce je jo bio prijateljski nastrojen prema njemu. Jedna prepreka manje.
Ja sam, stvarno ree Voloa, pa mu prui ruku, i rukovae se. Okrenuvi se prema Alis, on ree
na engleskom:
Mnogo lo sam, izvinte, u govorenju na va jezik.
Nemojte se muiti odvrati ona na tenom nemakom. Moji su ovamo emigrirali iz Bavarske.
Frunce je jo bio u udu. Ba sam nedavno mislio na tebe ree on jer sam u meuvremenu
upoznao jo jednog tipa sa istim prezimenom. Zove se Greg Pekov.
Stvarno? Roeni brat moga oca, Lav, doao je u Ameriku negde oko devetsto petnaeste.
Ne, porunik Pekov je mnogo mlai. Nego, otkud ti ovde?
Voloa se nasmei. Doao sam tebe da vidim.
Pre nego to je Frunce stigao da ga upita za povod, on dodade:
Kad smo se poslednji put videli, ti si bio sekretar ogranka Socijaldemokratske partije u Nojkelnu.40
Bio je to drugi korak. Uspostavivi prvo prijateljsku atmosferu, on sad podsea Fruncea na njegov
idealizam iz mladalakih dana.
To iskustvo me je ubedilo da demokratski socijalizam nema budunost ree Frunce. Protiv
nacista smo pokazali potpunu nemo. Samo je Sovjetski Savez bio dovoljno jak da ih zaustavi.
To je bila istina, i Voloi je bilo drago to Frunce tako razmilja; ali, to je bilo jo vanije, na
osnovu ovog komentara moglo se zakljuiti da ivot u bogatoj Americi nije omekao Frunceove politike stavove.

 Nameravali smo ba da odemo na pie u kafanu iza oka ree uto Alis. Mnogi naunici izlaze tamo petkom uvee. Hoete s nama?
Samo je to jo Voloi trebalo da ga vide na javnom mestu s Frunceovima.
Ne znam ree on. Pravo govorei, i u ovom restoranu se predugo zadrao u njihovom drutvu.
Bilo je vreme da pree na trei korak; da podseti Fruncea na njegovu stravinu krivicu. Nagnuo se
napred i tiho rekao:
Vili, jesi li ti znao da e Amerikanci da bace nuklearne bombe na Japan?
Dugo je vladala tiina. Voloa zadra dah. Zaigrao je na kartu grie savesti.
Na trenutak se pobojao da je otiao predaleko. Frunce je izgledao kao da bi svakog asa mogao da
brizne u pla.
A onda naunik duboko udahnu i povrati prisebnost. Ne, nisam znao ree. Niko od nas nije
znao.
Pretpostavljali smo da e amerika vojska nekako pokazati mo te bombe, da pripreti Japancima, koji bi onda ranije kapitulirali ljutito se umea Alis. I ona je, dakle, znala za bombu pre nego
to je baena, primeti Voloa. I nije ga to iznenadilo. Teko je mukarcima da preute takve stvari enama. Tako da mi jesmo oekivali da je negde bace produi ona. Ali smo raunali da e to biti
neko nenastanjeno ostrvo, ili moda neko vojno postrojenje s mnogo naoruanja, a vrlo malo ljudi.
To bi se onda moda i moglo opravdati ree Frunce. Ali... Sad je ve aputao. Nikome na
pamet nije palo da e je baciti na veliki grad i pobiti osamdeset hiljada ljudi.
Voloa klimnu glavom. Pretpostavio sam da e to tako doiveti. Nadao se tome Voloa, svim
srcem.
A ko ne bi? upita ga Frunce.
Da ti postavim jedno jo vanije pitanje. Bio je to etvrti korak. Hoe li oni to ponoviti?
Ne znam ree Frunce. Mogli bi. Neka nam je bogom prosto, ali mogli bi.
Voloa je prikrivao zadovoljstvo. Zbog njega se sad Frunce oseao odgovornim za upotrebu nuklearnog oruja, kako u vremenu koje dolazi, tako i u danima koji su ve bili za njima.
Voloa klimnu glavom. Tako i mi mislimo.
Koji to mi? na to e Alis otrim tonom.
Prevejana je ona, i verovatno praktinija od mua. Teko bi bilo nasamariti tu enu, i Voloa odlui
da i ne pokuava. Morao je da preuzme taj rizik i obrati joj se iskreno.
Pitanje je na mestu ree on. A i ja nisam preao ovoliki put da bih obmanjivao starog druga.
Imam in majora u Obavetajnoj slubi Crvene armije.
Netremice su gledali u njega. I smi su ve bili naslutili da takva mogunost postoji, ali ih je sada
iznenadilo njegovo iskreno priznanje.
Moram neto da vam kaem produi Voloa. Neto neizmerno vano. Jel ima ovde neko mesto gde bismo mogli na miru da porazgovaramo?
Frunceovi nisu znali ta e. U naem stanu moda? ree on.
Verovatno ga je ozvuio Ef-Bi-Aj na to e Voloa.
to se Fruncea tie, on je ve imao iskustva u takvim tajnim rabotama, ali Alis je bila preneraena.
Mislite? ree ona s nevericom.
Mislim. Jel bismo mogli da se odvezemo nekud izvan grada?
Ima jedno mesto gde odlazimo s vremena na vreme ree Frunce i to upravo u ovo doba dana,
da gledamo zalazak sunca.
Savreno. Idite vas dvoje do kola, sedite unutra i ekajte me. Stiem ja za minut.
Frunce plati raun pa ode sa Alis, a Voloa onda poe za njima. U toku te kratke etnje do kola

ustanovio je da ga niko ne prati. Stigao je do plimuta i uao u auto. Sedeli su svi troje napred, u amerikom stilu. Frunce ih odveze izvan grada.
Zemljanim putem stigli su na vrh jednog breuljka. Frunce zaustavi kola. Voloa im rukom dade
znak da izau, pa ih odvede stotinak metara od vozila, tek za sluaj da je i ono ozvueno.
Pogled je pucao preko kamenitog tla i niskog bunja, sve tamo do zalazeeg sunca. Voloa pree na
peti korak.
Mi smatramo da e sledea nuklearna bomba pasti negde u Sovjetskom Savezu.
Frunce klimnu glavom. Ne dao bog, ali verovatno si u pravu.
I mi ama ba nita ne moemo da uinimo da to spreimo produi Voloa, reen sad da istera
stvar do kraja. Ne postoje nikakve mere predostronosti koje bismo mogli da preduzmemo, nikakve
prepreke koje bismo mogli da postavimo, ne postoji, dakle, nain da zatitimo narod. Ne postoji odbrana od nuklearne bombe bombe koju su ti, Vili, napravio.
Znam snudio se Frunce. Oigledno je smatrao da bi za eventualni nuklearni napad na SSSR on
bio kriv.
Korak broj est. Jedina zatita bila bi da i mi imamo nuklearnu bombu.
Frunce u tako neto nije eleo da poveruje. Nije to nain da se odbranite ree on.
Ali jeste sredstvo za odvraanje neprijatelja.
Moglo bi biti saglasi se Frunce.
Mi ne elimo da se ove bombe ire po vetu ree Alis.
Ne elim ni ja ree Voloa. Ali jedini pouzdan nain da se Amerikanci spree u nastojanju da
sravne Moskvu sa zemljom kao to su sravnili Hiroimu, jeste da i Sovjetski Savez dobije nuklearnu
bombu i bude sposoban da uzvrati udarac.
U pravu je ovek, Vili ree Alis. Pa majku mu, svi smo toga svesni.
Ova je muko u kui, zakljui Voloa.
Pripremajui se za sedmi korak, Voloa progovori neto mekim tonom:
Koliko bombi Amerikanci imaju?
To je bio prelomni trenutak. Ako Frunce odgovori na pitanje, prei e liniju. Do toga asa razgovor
su inila sve sama opta mesta. Sada je Voloa od njega traio tajnu informaciju.
Dugo je Frunce oklevao. Konano, pogleda u Alis.
Voloi nije promaklo kad ona, gotovo neprimetno, klimnu glavom.
Samo jednu ree Frunce.
Voloa je likovao u sebi. Frunce je izdao. Teko je bilo nainiti taj prvi korak. Drugu tajnu e lake
iskamiti.
Ali uskoro e ih imati jo dodade Frunce.
To je trka, i ako trku izgubimo, nema nam ivota pourivao ga je Voloa. Moramo da napravimo barem jednu bombu pre nego to ih oni nakupe dovoljno da nas zbriu sa lica zemlje.
Moete li vi to?
Voloi ove rei dooe kao lagvort za osmi korak. Potrebna nam je pomo.
Primetio je Voloa kako se Frunceu gri lice, i on odmah nasluti da se naunik upravo prisea zato je odbio saradnju sa NKVD-om.
A ta ako kaemo da ne moemo da vam pomognemo? ree Alis. Da bi to bilo isuvie opasno?
Voloa se osloni na instinkt. Podie ruke kao da se predaje. Onda u se vratiti kui i rei im da
nisam uspeo ree. Ne mogu ja vas da nateram da uradite bilo ta to vi ne elite da uradite. Ne
bih ni na koji nain eleo da vrim pritisak na vas, ili da vas primoravam.

 Neete nam pretiti? ree Alis.

Bila je to potvrda Voloine pretpostavke da su enkavedeovci pokuali da zastrae Fruncea. Svakoga su oni zastraivali; jedino su to i umeli.
Ja ne pokuavam ak ni da vas ubedim obrati se Voloa direktno Frunceu. Samo iznosim injenice. Ostalo je na tebi. Ako ti je potrebna pomo, tu sam ti ja, kao kontakt. Ako ti celokupnu situaciju vidi drugim oima, onda smo zavrili. Pametni ste ljudi, oboje. Ne bih mogao da vas preem
sve i da hou.
Mu i ena se opet pogledae. Voloa se nadao da u tom trenutku razmiljaju o tome koliko je on
drugaiji od prethodnog sovjetskog agenta koji im se obratio.
Muno se rastegao taj trenutak.
Prva je progovorila Alis.
Kakva vam je to pomo potrebna? upita ona.
Nije to bio pristanak, ali bolje i to nego da su ga odbili, a i logino je vodilo ka devetom koraku.
Moja ena je fiziar i radi u tom timu ree on, nadajui se da e im se prikazati kao ljudsko bie u trenutku kad bi ve mogli da posumnjaju da je obian manipulator. Ona mi pria da postoji vie naina da se doe do nuklearne bombe, ali da mi nemamo dovoljno vremena da ih sve probamo.
Mogli bismo godine i godine da utedimo ako saznamo ta je upalilo kod vas.
To ve ima smisla ree Vili.
Korak deseti, onaj veliki. Moramo da znamo koji je tip bombe baen na Japan.
Bolan je bio izraz Frunceovog lica. On pogleda u svoju enu. Ovoga puta nije klimnula glavom, ali
nije ni odmahnula. Rastrzana je bila, kao i on.
Frunce uzdahnu. Dve vrste ree on.
Voloa se u isti mah oduevi i prepade. Dva razliita nacrta?
Frunce klimnu glavom. Za Hiroimu su upotrebili uranijumsku napravu s paljenjem. Nazvali smo
je Mali deko. Na Nagasaki je baen Debeljko, plutonijumska bomba s okidaem implozije.
Voloa je jedva disao. Ovo su bile vrue informacije. Koja je bolja?
Obe su eksplodirale, oigledno, ali je Debeljka lake proizvesti.
Zato?
Zato to moraju godine i godine da prou da bi se proizvelo dovoljno uranijuma 235 za jednu
bombu. S plutonijumom, kad ima nuklearni reaktor, to ide bre.
Sovjetskom Savezu je, znai, potrebna kopija Debeljka.
Upravo tako.
Samo jedno moe da uini kako bi Rusiju spasao unitenja ree Voloa.
ta to?
Voloa ga pogleda pravo u oi. Da mi donese taj nacrt ree on.
Vili preblede. Ja sam ameriki dravljanin ree on. Trai od mene da izdam svoju zemlju.
Za to mi sleduje smrtna kazna. Mogao bih da skonam na elektrinoj stolici.
I tvoja ena, pomisli Voloa, ona je sauesnica. Hvala bogu te ti to nije palo na pamet.
U poslednjih nekoliko godina ree Voloa od mnogih sam ljudi traio da stave ivote na kocku. Bili su ljudi kao ti, Nemci koji mrze naciste, mukarci i ene koji su preuzeli na sebe uasan rizik
da nam dostavljaju informacije zahvaljujui kojima smo pobedili u ratu. I moram sada i tebi da kaem
ono to sam govorio njima: jo mnogo e ljudi izginuti ukoliko to ne uini. On uuta. Bolje od ovoga nije mogao. Nita vie nije imao da ponudi.
Frunce pogleda u enu.
Ti si, Vili, napravio tu bombu.

Frunce se obrati Voloi:

Razmisliu.

III
Dva dana su prola, i eto njega sa planovima.
Voloa ih odnese u Moskvu.
Zoju pustie iz zatvora. Nije ona bila toliko ljuta to su je zatvorili koliko se Voloa ljutio. Uradili su to da bi odbranili revoluciju rekla mu je. I nisu mi naudili. Kao da sam odsela u nekom ba
loem hotelu.
Prvog dana po njenom povratku kui, poto su najpre vodili ljubav, on joj ree:
Imam neto da ti pokaem, neto to sam doneo iz Amerike.
Skotrljao se s kreveta, otvorio fioku, i izvadio odande jednu svesku. To ti je katalog Sirs-Roubaka41 ree on, pa sede pored nje na krevet i otvori onu knjigu. Gledaj ovo.
Katalog se otvorio na stranici sa haljinama. Manekenke jesu bile neverovatno mrave, ali su tkanine bile svetle i vesele, sa prugama, karirane, postojanih boja, neke s karnerima, druge s faltama i pojasevima. Ova mi se svia ree Zoja, pokazujui prstom jednu haljinu. Je li ovo dva dolara i
osamdeset devet centi puno novca?
Pa i nije ree Voloa. Prosena plata je pedesetak dolara nedeljno, a na kiriju ode treina.
Zaista? Zoja nije mogla udu da se naudi. To znai da veina ena moe da priuti ovakve
haljine?
Tako je. Moda ne one koje ive na selu. S druge strane, ove kataloge i prave za farmere koji ive stotinama kilometara daleko od najblie prodavnice.
Pa kako to onda ide?
Ti odabere ta ti se dopada iz kataloga, poalje im novac, i kroz nekoliko nedelja potar ti donese to to si naruila.
ovek se sigurno osea kao car. Zoja mu uze katalog iz ruku, pa okrenu list. O! Vidi, ima jo.
Na sledeoj strani bile su kombinacije sakoa i suknji po ceni od etiri dolara i devedeset osam centi. I ovo je elegantno primeti ona.
Samo ti listaj ree joj Voloa.
I Zoja je listala i udu nije mogla da se naudi od silnih enskih kaputa, eira, cipela, donjeg vea,
piama, hulahopki. I ljudi mogu da kupe bilo ta od ovoga? upita ona.
Mogu.
Ali vei je izbor na jednoj stranici ovog kataloga nego u prosenoj ruskoj radnji!
Vei.
Zoja je i dalje, lagano, prelistavala knjigu. Slian je izbor odee bio i za mukarce, ali i za decu.
Zoja pokaza prstom na teak vuneni kaput za deake po ceni od petnaest dolara. Kad toliko kota,
sigurno svaki deko u Americi ima takav kaput.
Verovatno ima.
Posle odee, na red je doao nametaj. Za dvadeset pet dolara mogao si da kupi krevet. Ako prima pedeset dolara nedeljno, sve ti je jeftino. I tu nije bio kraj. Behu tu stotine i stotine stvari koje u
Sovjetskom Savezu ni za kakav novac nisi mogao da nabavi: igrake i drutvene igre, kozmetiki
proizvodi, gitare, elegantne stolice, alat, romani u omotima ivih boja, boini ukrasi i elektrini tosteri.
Nalo se u katalogu mesta i za traktor. ta misli upita Zoja da li bi svaki farmer u Americi

kome je potreban traktor mogao da ga kupi sad odmah?

Samo ako ima novca ree Voloa.
Ali ne mora da se upisuje u listu ekanja i onda eka godinama?
Ne mora.
Zoja zatvori katalog i ozbiljno pogleda Volou. Ako ljudi mogu sve ovo da imaju ree ona
to bi uopte eleli da budu komunisti?
Dobro pitanje ree Voloa.

22.
1946.
Berlinska deca imala su novu igru, koja se zvala Komm, Frau Vamo, eno. Bila je to jedna od tuce
igara u kojoj su deaci jurili devojice, s tim to je ova imala, primetila je Karla, drugaiji cilj. Deaci bi se skupili na gomilu pa uzeli na pik jednu devojicu. Kad bi je uhvatili, poeli bi da viu:
Komm, Frau!, pa bi je oborili na zemlju. Onda bi je tako drali dok bi jedan od njih leao na njoj i
pokretima oponaao snoaj. Deca od sedam-osam godina, koja ne bi ni trebalo da znaju ta je to silovanje, igrala su se ove igre zato to su svojim oima gledala kako crvenoarmejci to rade Nemicama.
Nije bilo tog Rusa koji nije nauio makar tu jednu reenicu na nemakom: Komm, Frau.
ta se to deavalo s Rusima? Karla nikada nije upoznala nijednu enu koju je silovao francuski,
britanski, ameriki ili kanadski vojnik, iako je i takvih sluajeva moralo biti. Naprotiv, sve ene od
petnaest do pedeset pet godina koje je ona poznavala napastvovao je barem jedan sovjetski vojnik:
njenu majku Mod, njenu drugaricu Fridu, Fridinu majku Moniku, sobaricu Adu sve njih.
A opet, one su se mogle smatrati srenima, jer su ostale ive. Neke ene su i umrle, poto su ih desetine mukaraca zlostavljale i po nekoliko sati. Karla je, tako, ula da je jedna devojka izgrizena nasmrt.
Jedino je Rebeka Rozen izbegla tu sudbinu. Poto ju je onomad Karla zatitila, onog dana kad je
osloboena Jevrejska bolnica, Rebeka se preselila u kuu Fon Ulrihovih. Kua se nalazila u sovjetskoj zoni, ali Rebeka nigde drugo nije imala da ode. Mesecima se krila kao kakav zloinac, na tavanu, silazei u prizemlje samo u gluvo doba noi, kad bi Rusi pospali posle pijanke. Karla bi, kad uzmogne, provela po sat-dva gore kod nje, i tada bi igrale karte i priale jedna drugoj svoju ivotnu
priu. Karli je elja bila da Rebeki bude kao starija sestra, ali Rebeka se prema njoj odnosila kao
prema majci.
A onda je Karla saznala da e uistinu postati majka.
Mod i Monika ve su bile zale u pedesete, i behu, sva srea, prestare da raaju; Ada je imala sree da ne zatrudni, ali su zato i Karlu i Fridu silovatelji ostavili u drugom stanju.
Frida je pobacila.
Bilo je to protivzakonito, a po nacistikom zakonu, koji je jo bio na snazi, za pobaaj je pretila
smrtna kazna. Zato je Frida otila kod jedne vremene babice, koja joj je to odradila za pet cigareta. Frida je zakaila teku infekciju, i umrla bi da Karla nije bila u mogunosti da iz bolnice ukrade
penicilina, kojeg je, inae, bilo u vrlo malim koliinama.
Karla je odluila da rodi.
Silovite su, meutim, kod nje bile promene raspoloenja u vezi s materinstvom. Kad je skole jutarnje munine, proklinjala je zveri koje su oskrnavile njeno telo i obremenile je. A onda bi, opet, uhvatila sebe kako sedi i obema rukama se dri za stomak; gleda, tako, uprazno, i mata o benkicama. A
onda se upita da li e je lice te bebe podseati na nekog od onih mukaraca, i da li e zbog toga mrzeti roeno dete. Ali svakako e ono uzeti i neku crtu od Fon Ulrihovih? Strepela je, i strahovala.
U januaru 1946. bila je u osmom mesecu trudnoe. Kao i veini Nemaca, i njoj je bilo hladno, i
ona je gladovala, i u svemu oskudevala. Onoga asa kad vie nije mogla da sakrije da je trudna, nije
vie mogla ni da radi kao medicinska sestra, i tako se prikljuila armiji nezaposlenih. Sledovanja
hrane dobijala je na svakih deset dana. Dnevno sledovanje za lica bez posebnih povlastica iznosilo je

hiljadu petsto kalorija. A i za to je, naravno, moralo da se plati. ak i za one s gotovinom, i takicama za sledovanja, hrane na prodaju ponekad, jednostavno, ne bi bilo.
Karla je razmiljala i o tome da zamoli Sovjete da joj omogue poseban tretman, s obzirom na to
da je za vreme rata pijunirala za njih. Hajnrih je, meutim, to pokuao, i potom proiveo zastraujue iskustvo. Obavetajna sluba Crvene armije je, sasluavi ga, izrazila oekivanje da e on nastaviti da uhodi za njih, pa zatraila od njega da se infiltrira u ameriku vojsku. Kad im je on rekao da radije ne bi, poeli su gadno da se ponaaju prema njemu, i pripretili da e ga poslati u radni logor. Izvukao se napomenuvi da ne zna ni re engleskog, to znai da im u tome ne moe biti ni od kakve koristi. Za Karlu je to, svakako, bilo dovoljno ubedljivo upozorenje, i ona je procenila da je najsigurnije da dri jezik za zubima.
Toga dana Karla i Mod imale su razloga za radost, budui da su prodale jednu komodu. Bee to komad nametaja u jugendstilu, od svetle hrastovine sa vorovima, koji su Valterovi roditelji kupili jo
1889, kad su se uzeli. Karla, Mod i Ada su komodu natovarile na pozajmljena kolica.
Njihova kua jo je bila bez mukaraca. Erik i Verner behu dvojica meu ko zna koliko miliona nemakih vojnika koji su se vodili kao nestali. Moda vie i nisu bili meu ivima. Pukovnik Bek je
Karli rekao da je bezmalo tri miliona Nemaca poginulo u bici na Istonom frontu, a da ih je jo vie
stradalo u sovjetskim zatvorima to od gladi, to od studeni i bolesti. No behu tu jo dva miliona
preivelih, ali oni su sada u radnim logorima, negde po Sovjetskom Savezu. Bilo je i onih koji su se
vratili kui; to behu oni koji su uspeli da uteknu straarima, ili oni koje su Sovjeti pustili zato to su
bili previe bolesni da bi radili; oni su se prikljuili hiljadama raseljenih lica koja su tumarala po
Evropi, pokuavajui da pronau put do kue. Karla i Mod su pisale pisma, slale ih po crvenoarmejcima, ali odgovora nije bilo.
Kao da su je razapeli oseala se Karla kad bi razmiljala o Vernerovom povratku. I dalje ga je ona
volela, i svim srcem se nadala da je iv i zdrav, ali se zato uasavala susreta s njim sada, kad je u sebi nosila plod silovateljeve strasti. Nije ona bila kriva, ali stidela se, makar to bilo iracionalno.
I tako su sada tri ene gurale kolica ulicama grada. Rebeku su ostavile kod kue. Orgijanje crvenoarmejaca, silovanja i pljake, behu oito u opadanju posle komarnog vrhunca, i Rebeka je jo dane
provodila na tavanu, ali i dalje za jednu zgodnu devojku nije bilo bezbedno da hoda ulicama.
Ogromne Lenjinove i Staljinove fotografije visile su sada iznad Unter den Lindena, negdanjeg etalita nemake pomodarske elite. Veina berlinskih ulica i avenija bee raieno, a ut od poruenih zgrada mogao se videti na hrpama, na svakih nekoliko stotina metara, taman tako da moe ponovo
da se upotrebi, ukoliko Nemci ikada vie budu u stanju da podignu svoju zemlju iz pepela. Hektari i
hektari stambenih objekata behu sravnjeni sa zemljom, neretko i itave gradske etvrti. Godine e
proi pre nego to se taj lom raisti. Hiljade leeva trulile su u ruevinama, i bolesnoslatkasti vonj
trulog ljudskog mesa celoga je leta lebdeo u vazduhu. Sada je zaudaralo samo posle kie.
Grad je u meuvremenu podeljen na etiri zone: rusku, ameriku, britansku i francusku. Okupacione snage konfiskovale su mnoge neporuene zgrade. Berlinci su iveli gde su mogli, esto se zadovoljavajui time da se sklone u neoteene sobe napola ruiniranih kua. U gradu je ponovo bilo vode, a
na mahove je dolazila i struja, ali je zato teko bilo nai drva, da ljudi mogu da se ogreju i skuvaju
neto. Komoda je u takvim uslovima vredela utoliko to si mogao da je nacepa i njome podloi vatru.
Odneli su je do Vedinga, u francusku okupacionu zonu, gde su je prodali armantnom pukovniku,
Parianinu inae, za karton itana. Okupaciona valuta izgubila je vrednost, zato to su je Sovjeti tancovali preko svake mere, tako da se sve kupovalo i prodavalo za cigarete.
Kui su se vraale u pobednikom raspoloenju Mod i Ada su gurale prazna kolica, dok je Karla

hodala pored njih. Celo telo ju je bolelo od guranja kolica, ali sad su bar bile bogate: od kartona cigareta moi e dobro da ive.
No je pala, temperatura je pala ispod nule. Put koji je vodio ka njihovom domu jednim delom je
prolazio kroz britanski sektor. Karla bi se ponekad upitala da li bi Britanci moda hteli da pomognu
njenoj majci, Britanki, kad bi samo znali kroz kakve je patnje prola. Mod je, s druge strane, ve dvadeset est godina imala status nemake dravljanke. Njen roeni brat, erl Ficherbert, bio je imuan
uticajan ovek, ali joj je uskratio bilo kakvu podrku posle Modine udaje za Valtera fon Ulriha. A
Ficherbert je bio tvrdoglav ovek; slabi su izgledi bili da e promeniti stav.
Naile su tako na manju grupu ljudi, njih tridesetak do etrdeset, svi u ritama; stajali su ispred kue
koju su rekvirirale okupacione snage. Zastavi da vide u ta to ti ljudi tako gledaju, tri ene primetie
da je unutra upravo u toku zabava. Kroz prozore su se videle jarko osvetljene sobe, nasmejani mukarci i ene sa aama u rukama, i posluiteljke koje se meu njima kreu s posluavnicima punim
hrane. Karla se osvrnu oko sebe. Okupljenu gomilu inile su preteno ene i deca u Berlinu i inae
nije bilo ostalo mnogo mukih, pa ni u celoj Nemakoj, ako emo pravo i svi su oni enjivo gledali kroz te prozore, nalik odbaenim grenicima to tavore pred vratima raja. Jadan je to bio prizor.
Ovo je skaredno ree Mod, i zaputi se pravo ka vratima kue.
Na putu joj se isprei straar, Britanac, koji joj se obrati reima: Nein, nein, to je verovatno bilo i jedino to je umeo da kae na nemakom.
Mod mu se obrati na odsenom, aristokratskom engleskom, kojim se sluila kad je bila mlada.
Moram iz ovih stopa da vidim vaeg komandanta.
Karla se, kao i uvek, divila majinoj smelosti i staloenosti.
Straar sumnjiavo odmeri Modin iznoen kaput, ali asak kasnije ipak pokuca na vrata. Ona se
otvorie, i promoli se neko lice.
Jedna gospoa, Engleskinja, trai komandanta ree straar.
Vrata se zatim otvorie ponovo, s tim to sad neko dvoje pogledae ta se to dogaa napolju. Mogli
su lako da prou kao karikature britanskog oficira i njegove ene; on uparaen kao da e u crkvu, s
crnom leptir-manom, ona u dugoj haljini, biserjem okiena.
Dobro vee ree Mod. Uasno mi je ao to vam kvarim zabavu.
Netremice su gledali u nju, zapanjeni to im se, na takav nain, obraa ena u dronjcima.
Samo sam, eto, pomislila da bi trebalo da vidite kako se ponaate prema ovom bednom svetu napolju nastavi Mod.
Onaj par pogleda u ljude koji su se okupili ispred prozora.
Mogli biste bar zavese da navuete, iz saaljenja ree Mod.
asak kasnije, ona ena ree:
O, Dorde, duo, zar smo se poneli ba tako grozno?
Moda, ali nehotice osorno odvrati mukarac.
A da li bismo mogli da se iskupimo tako to emo im poslati neto hrane?
Da bre-bolje e Mod. To bi ujedno bio i plemenit in, i izvinjenje.
Sumnjiavost se ogledala na oficirovom licu. Verovatno se to, da izgladnele Nemce nahrani kanapeima, kosilo s nekim tamo propisima.
Dorde, dragi, jel bismo mogli? moleivo ga upita ena.
Pa hajde, dobro ree njen mu.
ena se okrenu prema Mod. Hvala vam to ste nam skrenuli panju. Stvarno nismo namerno.
Nema na emu ree Mod, pa krenu natrag puteljkom.
Nekoliko minuta kasnije, iz kue poee da izlaze zvanice s pladnjevima punim sendvia i kolaa,

kojima posluie izgladnelu masu. Osmeh ozari Karlino lice. Isplatila se drskost njene majke. Karla
uze veliko pare vonog kolaa koji, onako pregladnela, proguta u nekoliko zalogaja. U prethodnih
est meseci nije pojela toliko eera koliko je bilo u tom kolau.
Zavese su potom navuene, zvanice su se vratile u kuu, a masa se razila. Mod i Ada dohvatie
ruke kolica, pa produie ka kui.
Svaka ast, majko ree Karla. Karton itana i besplatan obrok, i to sve za jedno posle podne!
Ne raunajui Sovjete, retki su bili vojnici okupacionih sila koji su se prema Nemcima svirepo ponaali, razmiljala je Karla. I to ju je ba iznenadilo. Ameriki vojnici delili su tangle okolade. ak
su i Francuzi, ija su deca gladovala pod nemakom okupacijom, esto pokazivali plemenitost. Posle
svih tih jada koje smo mi Nemci naneli svojim susedima, razmiljala je Karla, pravo je udo to nas
mnogo vie ne mrze. S druge strane, moda i oni misle da su nam nacisti, crvenoarmejci i svi oni vazduni napadi bili dovoljna kazna.
Kasno je bilo kad su stigle kui. Kolica su ostavile kod komija koje su im ih i pozajmile, i isplatili ih s pola paklice itana. Uoe zatim u kuu, koja je, sreom, i dalje bila nenaeta. Na prozorima
nije bilo stakala, a po zidovima je bilo krater, ali graevina nije pretrpela strukturna oteenja, i jo
je pruala zaklon od vremenskih neprilika.
Pa ipak, etiri ene sada su stanovale u toj kuhinji. Spavale su na duecima koje bi pred no dovlaile iz hodnika. Teko je bilo zagrejati i tu jednu prostoriju, a one svakako nisu imale dovoljno goriva
da zagreju i ostatak kue. Kuhinjsku furunu nekad su loili ugljem, ali sada je do uglja bilo praktino
nemogue doi. Nekako su, meutim, pronale pe u koju si mogao da trpa tota drugo: knjige, novine, komade nametaja, pa i mreaste zavese ak.
Spavale su u parovima, Karla s Rebekom, Mod sa Adom. Rebeka bi esto plakala dok se ne uspava u Karlinom naruju, kao one noi poto su joj roditelji ubijeni.
Dugo peaenje iscrpilo je Karlu, i ona istog asa lee na da spava. Ada je zaloila vatru starim
asopisima koje je Rebeka ranije bila donela s tavana. Mod je dosula vode u ostatke orbe od pasulja koju su imale za ruak, pa im sad to podgrejala za veeru.
Dok je tako sedela i pila orbu, Karla oseti otar bol u stomaku. Odmah joj bi jasno da to nije od
guranja kolica. Ovo je bilo neto drugo. Proverila je koji je datum, pa odbrojala unazad, do dana kad
je osloboena Jevrejska bolnica.
Majko ree ona sva prestraena mislim da stie beba.
Prerano je! ree Mod.
U trideset estoj sam nedelji, a evo, imam greve.
Onda bolje da se pripremimo.
Mod ode na sprat po pekire.
Ada donese drvenu stolicu iz trpezarije. Imala je ona kod sebe jedan komad iskrivljenog elika,
koji je nala na mestu gde je pala bomba; sluio joj je kao malj, i tako je sad njime rasturila onu stolicu na delove kojima se moglo baratati, pa dobro zaloila furunu.
Karla se obema rukama uhvatila za narasli stomak. Mogla si, bebo, da saeka malo da otopli
ree.
Ubrzo je trpela takve bolove da na hladnou vie nije ni obraala panju. Do tada predstavu nije
imala da neto moe toliko da boli.
Niti da moe toliko dugo da traje. Trudovi su trajali cele noi. Mod i Ada su je na smenu drale za
ruku dok je Karla stenjala i vikala. Rebeka ju je gledala, bleda kao kre, preplaena.
Novinski listovi, zalepljeni umesto stakla na kuhinjskom prozoru, prosejavali su sivu jutarnju svetlost kad se, konano, pomoli glava novoroeneta. Karlu preplavi dotad nesluen oseaj olakanja,

premda bol nije istog asa minuo.

Posle jo jednog bolnog napona, Mod izvue dete iz njenog meunoja.
Deko ree Mod, pa dunu detetu u lice, a ovo zinu i zakmea.
Dala je novoroene Karli, a ovu uspravila, tako da sedi na jastuku poduprta jastuiima koje su
prethodno donele iz gostinske sobe.
Beba je imala bujnu crnu kosicu.
Mod joj zaveza pupanu vrpcu paretom pamuka, pa je presee. Karla otkopa bluzu i stavi odoje
na sisu.
Strepela je da nee imati mleka. Pred kraj trudnoe, dojke joj nisu bile oteene, niti je iz njih curilo mleko, kako bi inae trebalo, moda i zato to je beba poranila, a moebiti i stoga to je majka bila
neuhranjena. Ali kad dete poe da sisa, ne proe ni nekoliko trenutaka, a ona oseti neki neobian bol,
i mleko potee.
Mali je ubrzo zaspao.
Ada donese iniju tople vode i jednu krpu, pa neno opra bebi lice i glavicu, a onda i celo telo.
Kako je lep proaputa Rebeka.
Majko ree Karla da ga nazovemo Valter?
Nije joj namera bila da pravi dramu, ali za Mod je to bila kap koja preli au. Lice joj se zguvalo, i ena se presamiti, neuteno jecajui. Povratila se taman toliko da kae: Izvini da bi je tuga
ponovo stegla, kao gr. O, Valtere, Valtere moj ridala je ona.
Najzad je nekako prestala da plae. Izvini ree ponovo. Nisam htela ovako da se raspekmezim. Rukavom je obrisala lice. Samo bih volela da tvoj otac moe da vidi ovo dete, nita drugo.
Stvarno nije poteno.
Ada ih obe iznenadi citatom iz Knjige o Jovu: Gospod dade, Gospod uze ree ona. Blagosloveno bilo ime Gospodnje.
Karla u boga nije verovala koje bi to sveto bie vredno bojeg imena dozvolilo da se desi ono
to se deavalo u nacistikim logorima smrti ali joj taj citat ipak donese utehu. Jer, govorio je o tome da ovek treba da prihvati sve kako jeste, ukljuujui patnju raanja i tugu koju donosi smrt. I
Mod je dobro primila ove rei, i Karla se oseti mirnijom.
S ljubavlju je posmatrala malog Valtera. Sada e brinuti o njemu, hranie ga i starae se da mu bude toplo, obeala je ona sebi, bez obzira na sve tekoe koje joj se mogu ispreiti na putu. Jer on je
najboanstvenije dete koje je ikada roeno, i ona e ga voleti i paziti zauvek.
Mali se probudi, i Karla mu ponovo dade sisu. Sisao je zadovoljno, tiho mljackajui, dok su ga etiri ene posmatrale. Neko vreme, u toploj, oskudno osvetljenoj kuhinji, nita se sem tog zvuka nije
ulo.

II
Prvi govor koji novi poslanik u parlamentu odri naziva se devianskim govorom, i obino je dosadan. Ima nekih stvari koje se moraju rei, uobiajenih fraza koje se uvek koriste, a praksa je da tema
ne sme biti kontroverzna. Pridolici potom estitaju i stranake kolege i politiki protivnici, ispotuje
se tradicija i led je probijen.
Svoj prvi pravi govor Lojd Vilijams je odrao nekoliko meseci kasnije, u sklopu rasprave o Zakonu o nacionalnom osiguranju. To je ve bilo da se uplai.
Pripremajui govor, imao je dvojicu govornika na umu. Jedan je bio njegov deda, Daj Vilijams,
koji se sluio jezikom i ritmikom Biblije, ne samo u crkvi ve i a moda i naroito kad bi govorio

o tegobama i nepravdama rudarskog ivota. Deda je uivao u zvunim reima bogatim znaenjem: kuluk, greh, gramzivost. Govorio je o ognjitu, jami i grobu.
I eril je to radio, ali sa smislom za humor, koji je Daju Vilijamsu nedostajao. erilove duge,
velianstvene reenice esto bi se zavravale nekom neoekivanom slikom, ili izokrenutim znaenjem. Kao urednik vladinog lista Briti gazet u vreme generalnog trajka 1926. godine, sindikalcima
je uputio ovakvo upozorenje: Neka vam jedno bude savreno jasno: vi nas generalnim trajkom, mi
vas Briti gazetom. Govor i treba da sadri iznenaenja, smatrao je Lojd; ona mu dou kao zrna suvog groa u milihbrotu.
Ali kad je ustao da odri govor, uvideo je da njegove, briljivo skovane reenice, najednom poprimaju neki nestvaran ton. I publika je, oito, osetila isto, i on primeti da ga pedesetak, ako ne i ezdeset poslanika u sali jedva i slua. Na tren ga uhvati panika: kako je mogue da tema toliko vana ljudima koje on u ovom domu zastupa ikome moe da bude dosadna?
U prvom redu, gde sede predstavnici vlade, video je Lojd svoju majku, sad ministarku obrazovanja, i ujaka Bilija, ministra rudarstva. Bili Vilijams je kao trinaestogodinjak poeo da radi u rudniku,
i taj podatak Lojdu je bio poznat. Etel je pak isto toliko godina imala kad je poela da riba podove u
Ti Gvinu. Sutina ove rasprave u parlamentu nisu fino sroene reenice, ve njihov ivot.
Nedugo zatim on odloi tekst koji je sa sobom poneo, i poe da improvizuje. Govorio je o bedi
radnikih porodica koje su ostale bez ute banke usled gubitka posla ili invaliditeta, prizivajui prizore koje je svojim oima video, to u londonskom Ist Endu, to na ugljenokopima Junog Velsa. Glas
mu u jednom asu zadrhta od uzbuenja, i njemu donekle bi neprijatno zbog toga, ali nije zastao. Osetio je, tavie, da poslanici u sali poinju da obraaju panju na njegove rei. A on je govorio o svom
dedi i o svima ostalima koji su laburistiki pokret stvarali sanjajui o sveobuhvatnom osiguranju koje
e jednom zauvek ukinuti nematinu. Govor je zavrio praen ovacijama.
Njegova ena Dejzi ponosito se osmehivala s galerije za posmatrae, estitajui mu podignutim
palevima.
Ostatak rasprave odsluao je sav blistajui od zadovoljstva. Znao je sad da je poloio svoj prvi
pravi ispit kao poslanik u parlamentu.
Kasnije, u holu, priao mu je redar Laburistike partije, jedan od onih ija je odgovornost bila da
se postaraju da svi poslanici stranke glasaju kako treba. Poto je estitao Lojdu na govoru, redar ree:
Da li biste eleli da budete parlamentarni privatni sekretar?
Lojd je bio ushien. Svaki ministar i dravni sekretar imali su barem jednog PPS-a. Istinu govorei, PPS je najee bio obian posilni, ali upravo je taj posao obino prvi korak na putu ka ministarskom zvanju.
Bila bi mi ast ree Lojd. Za koga bih radio?
Za Ernija Bevina.
Lojd maltene nije mogao da poveruje kakva ga je srea zadesila. Bevin je bio ministar inostranih
poslova i najblii saradnik premijera Atlija. Prisan odnos izmeu ove dvojice bio je pravi primer kako se suprotnosti privlae. Atli je potekao iz srednje klase; sin advokata, diplomirao na Oksfordu,
sluio kao oficir u Prvom svetskom ratu. Bevin je bio vanbrani sin jedne sobarice, oca nikada nije
upoznao, poeo da radi u jedanaestoj, a potom osnovao mamutski Transportni i opti radniki sindikat. I u fizikom smislu bili su oni prave suprotnosti: Atli vitak, pravi kico, tih i ozbiljan; Bevin visok, snaan, s vikom kilograma, ljudeskara to se glasno smeje. Kad bi govorio o premijeru, ministar spoljnih poslova koristio je izraz mali Klem. Pa ipak, obojica su u onom drugom imali odanog
saveznika.

Bevina su i Lojd i milioni obinih Britanaca smatrali pravim herojem. Nita na svetu ne bih vie
voleo odgovori Lojd redaru. Ali zar nema Bevin ve jednog PPS-a?
Potrebna su mu dvojica odgovori redar. Otiite sutra u devet ujutro do Ministarstva spoljnih
poslova, i moete odmah da ponete.
Hvala vam!
Lojd pohita hodnikom, iji zidovi behu obloeni panelima od hrastovine, pravo ka majinom kabinetu. Uoi rasprave bio je dogovorio da se tu sastane s Dejzi. Mama! ree on ulazei. Radiu
kao privatni sekretar Ernija Bevina!
Onda tek primeti da Etel nije sama. Bio je tu i erl Ficherbert.
Fic je gledao u Lojda s meavinom iznenaenja i gaenja.
ak i tako okiran, Lojd primeti da njegov otac nosi savreno skrojeno svetlosivo odelo s prslukom na dvoredno kopanje.
On opet pogleda u svoju majku. Etel je bila sasvim mirna. Ovaj susret za nju nije predstavljao iznenaenje. Mora biti da je ona i udesila da do toga doe.
I erl je doao do istog zakljuka. ta ti kog avola ovo znai, Etel?
Lojd je gledao u oveka ija je krv tekla i njegovim venama. ak i u jednoj tako neugodnoj situaciji, Fic je bio priseban i dostojanstven. I naoit je bio, uprkos sputenom onom kapku, posledici Bitke na Somi. Oslanjao se na tap jo jedna uspomena na Somu. Do ezdesetog roendana delilo ga je
jo samo nekoliko meseci, a on je bio besprekorno doteran, seda kosa uredno potkresana, srebrna
kravata vrsto vezana, crne cipele uglancane. I Lojd je voleo tako da se udesi. Eto na koga sam povukao, pomisli on.
Etel prie blie erlu. Lojd je dovoljno dobro poznavao svoju majku da razume ovaj njen potez. esto se ona sluila armom kad hoe da obrlati nekog mukarca. Bilo kako bilo, Lojdu nije godilo to
je vidi tako srdanu prema nekome ko ju je svojevremeno iskoristio, a onda ostavio na cedilu.
Mnogo mi je ao bilo kad sam ula da je Deko poginuo ree ona Ficu. Nita nam ne moe
biti tako dragoceno kao naa deca, zar ne?
Moram da krenem ree Fic.
Do tog trenutka, Lojd je Fica znao samo iz vienja. Nikada nije sa tim ovekom proveo toliko vremena, niti je imao prilike da ga uje kako izgovara toliko rei. Premda mu je bilo neprijatno, Lojd je
bio opinjen. Koliko god u tom asu bio dangrizav, Fic je ipak na izvestan nain bio privlaan.
Molim te, Fice ree Etel. Ima sina koga nikada nisi priznao sina kojim bi trebalo da se ponosi.
Nemoj to da radi, Etel odvrati Fic. Mukarac ima pravo da zaboravi greke iz mladosti.
Lojd se sav skupio od nelagode, ali njegova majka nije poputala. A to bi zaboravljao? Znam ja
da je to bila greka, ali pogledaj ga sada poslanik koji je upravo odrao uzbudljiv govor, a potom
imenovan za PPS-a ministra inostranih poslova.
Fic namerno nije hteo da pogleda u Lojda.
Ti se sad pravi kako je naa veza bila samo razonoda, neto beznaajno, ali i sm zna istinu.
Da, jesmo mi bili mladi i ludi, a i poudni smo bili kako ti, tako i ja ali smo se voleli. Stvarno
smo se voleli, Fice. Trebalo bi da prizna to. Zar ne zna da e, porie li istinu o sebi, izgubiti duu?
Ficovo lice vie nije bilo onako bezizrazno kao do maloas, primetio je to Lojd. Borio se da se
obuzda. Lojdu sad bi jasno da je njegova majka napipala sr problema. Nije stvar u tome to se Fic
stideo vanbranog sina. Ne, on je, jednostavno, bio previe ponosan da bi se pomirio s tim da je svojevremeno voleo jednu sobaricu. A verovatno je Etel voleo i vie od svoje ene, pretpostavljao je

Lojd. Samo to saznanje bilo je dovoljno da iz temelja uzdrma Ficova uverenja o drutvenoj hijerarhiji.
Lojd sad prvi put progovori. Bio sam uz Deka na kraju, gospodine. Hrabro se drao do poslednjeg trena.
Fic ga prvi put pogleda. Mom sinu tvoje pohvale nisu potrebne ree on.
Lojdu se uini kao da ga je ovaj oamario.
ak je i Etel bila zaprepaena. Fice! ree ona. Kako moe da bude tako zao?
U tom trenutku ue Dejzi.
Zdravo, Fice! ree ona veselo. Mislio si, verovatno, da si me se najzad ratosiljao, ali sad si
mi, eto, ponovo svekar. Nije li to zabavno?
Upravo pokuavam da ubedim Fica da se rukuje s Lojdom ree Etel.
Uvek gledam da se ne rukujem sa socijalistima na to e Fic.
Etel je vojevala unapred izgubljenu bitku, ali nije mogla da odustane. Vidi samo koliko tebe ima
u njemu! Lii na tebe, oblai se kao ti, i njega kao i tebe zanima politika verovatno e jednog dana
postati ministar spoljnih poslova, to si ti oduvek eleo da bude!
Fic se jo vie natuti. Sada su izgledi da postanem ministar spoljnih poslova manji nego ikad
ree on, pa poe prema vratima. I ne bi me nimalo obradovalo da tu vanu dravniku funkciju preuzme moje boljeviko kopile!
I s tim reima izae.
Etel briznu u pla.
Dejzi zagrli Lojda. Stvarno mi je ao ree.
Ne brini ree Lojd. Ja nisam ni okiran ni razoaran. To nije bila istina, ali Lojd nije eleo
da se ponaa kao poslednji jadnik. Odavno je on mene odbacio. On s ljubavlju pogleda Dejzi.
Srea moja te imam sve te druge ljude koji me vole.
Za sve sam ja kriva ree Etel kroz suze. Nije ni trebalo da ga zovem da doe ovamo. Mogla
sam da naslutim da e sve na loe da izae.
Nije bitno ree Dejzi. Imam ja jednu dobru vest.
Lojd joj se nasmei. A koju to?
Ona pogleda u Etel. Jeste li spremni?
Mislim da jesam.
Hajde ree Lojd. ta je, kai?
Imaemo bebu ree Dejzi.

III
Na ivici smrti bio je Karlin brat Erik kad se tog leta vratio kui. U sovjetskom radnom logoru bio je
oboleo od tuberkuloze, i pustili su ga kad je postao preslab da radi. Nedeljama je spavao gde je stigao, putujui teretnim vozovima i preklinjui kamiondije da ga povezu. U dom Fon Ulrihovih stigao
je bos, u prljavoj odei. Lice mu je bilo nalik na mrtvaku lobanju.
Uprkos svemu, preiveo je. Moda i zato to je bio s ljudima koji ga vole; ili zato to je otoplilo
kad je zima prola, a granulo prolee; ili mu je, moda, odmor godio. Bilo kako bilo, kaljao je manje, i vratila mu se snaga, taman toliko da moe da poradi malo po kui, da zakuca daske preko razbijenih prozora, da popravi krovni crep, a otpui cevi.
Fridi Frank se posreilo poetkom te godine potrefila je pravo u zlatnu icu.
Ludvig Frank je poginuo u vazdunom napadu u kojem je razorena njegova fabrika, i neko vreme

Frida i njena majka bile su bez igde iega, kao i svi ostali. Ona se, meutim, zaposlila kao medicinska sestra u amerikoj zoni, i nedugo zatim, kako je objasnila Karli, jedno manje drutvo amerikih
lekara predloilo joj je da prodaje viak hrane i cigareta na crnom tritu, s tim da zauzvrat uzima
deo prihoda. Otada je Frida navraala kod Karle jednom nedeljno s koaricom punim raznih potreptina: tople odee, svea, baterijskih lampi, ibica, sapuna, kao i namirnica slanine, okolade, jabuka, pirina, konzervisanih bresaka. Mod je delila hranu na porcije i Karli davala dvostruku. Karla je
to prihvatala bez oklevanja, ne zarad sebe, ve da dohrani malog Valija.
Bez Fridinih nezakonito pribavljenih namirnica, Vali moda ne bi uspeo da pretekne.
Deak se brzo menjao. Tamna kosica s kojom je roen u meuvremenu je opala, da bi mu porasla
paperjasta, svetla kosa. Sa est meseci videlo se da ima Modine prelepe zelene oi. Kako mu se lice
uobliavalo, Karla primeti nabore u spoljnim uglovima oiju, zbog kojih je izgledao kao da je kosook, i ona se upita da mu otac, moda, nije Sibirac. Nije mogla da se seti svih onih koji su je silovali.
Gotovo sve vreme je murila.
Nije vie mrzela te ljude. udno je to, ali ona se zaista radovala to ima Valija, toliko da gotovo
nije ni bila u stanju da ali zbog onoga to se desilo.
Rebeka je Valijem bila opinjena. Petnaestogodinjakinja tek, bila je, ipak, dovoljno velika da
oseti klicu materinskog nagona, i priljeno je pomagala Karli oko kupanja i povijanja bebe. Stalno se
igrala s Valijem, a on je gugutao od radosti kad je ugleda.
im je zakljuio da se dovoljno oporavio, Erik je pristupio Komunistikoj partiji.
Karla se zbunila. Kako je samo mogao, posle svega to je pretrpeo u rukama Sovjeta? Ali onda je
primetila da on o komunizmu govori na isti onaj nain kako je, deceniju ranije, govorio o nacizmu.
Ostalo joj je samo da se nada da mu ovoga puta nee biti potrebno toliko vremena da se oslobodi iluzija.
Saveznici su eleli da se demokratija to pre vrati u Nemaku, tako da su izbori za gradsku upravu
u Berlinu raspisani za istu tu, 1946. godinu.
Karla je bila sigurna da se ivot u gradu nee normalizovati sve dok vlast ne preuzmu sami Berlinci, te je odluila da se kandiduje u ime Socijaldemokratske partije. Ali itelji Berlina ubrzo e ustanoviti da sovjetski okupatori na udnovat nain poimaju sutinu demokratije.
Sovjeti su bili preneraeni rezultatima izbora odranih u Austriji novembra prethodne godine. Oekivalo se da e austrijski komunisti voditi mrtvu trku sa socijalistima, ali oni su uspeli da osvoje svega etiri od ukupno 165 poslanikih mesta. Mogao se stei utisak da su glasai direktno optuili komunizam za okrutno ponaanje pripadnika crvene armije. Kremlj, nenavikao na izbore u pravom smislu rei, tako neto nije bio predvideo.
Ne bi li slian ishod izbora izbegli u Nemakoj, Sovjeti su predloili da se komunisti i socijaldemokrate spoje u neto to su oni nazvali ujedinjenim frontom. Socijaldemokrate su odbile, uprkos jakom pritisku. Rusi su u Istonoj Nemakoj poeli da hapse socijaldemokrate, kao to su to nacisti inili devetsto trideset tree. Tu je dolo do prisilnog spajanja s komunistima. Ali izbori u Berlinu odrani su pod nadzorom etiri saveznike zemlje, i socijaldemokrate su opstale.
Kad je malo otoplilo, i Karla je mogla ponovo da izlazi i stoji u redu za hranu. Valija je nosila
umotanog u jastunicu nije bebi imala ta da obue. Stojei, tako, jednog jutra u redu za krompir,
nekoliko ulica od kue, Karla se iznenadi ugledavi ameriki dip i Fridu na mestu suvozaa. Proelav sredovean mukarac za volanom poljubio ju je u usta, i Frida iskoi iz kola. Na sebi je imala
plavu haljinu bez rukava i nove cipele. Brzim korakom zaputila se ka kui Fon Ulrihovih, nosei onu
koaricu.
Karli sve to u magnovenju prolete pred oima. Ne radi, znai, Frida na crnom tritu, i nikakav le-

karski sindikat ne postoji. Frida je plaena ljubavnica amerikog oficira.

Nije to bilo nita neobino. Hiljade lepih mladih Nemica bile su suoene sa izborom: ili da gledaju kako im najblii skapavaju od gladi, ili da nau nekog velikodunog oficira i spavaju s njim. To su
radile i Francuskinje pod nemakom okupacijom; ene nemakih oficira, ovde, u Nemakoj, s gorinom su priale o tome.
Karla se, ipak, iva prepade. Ona je verovala da Frida zaista voli Hajnriha. Njih dvoje su nameravali da se uzmu im se ivot koliko-toliko normalizuje. Tuga obuze Karlu.
Stigla je i ona na red, kupila sledovanje krompira, pa pohitala kui.
Fridu je pronala na spratu, u gostinskoj sobi. Erik je bio pospremio sobu i novinama prelepio
prozore; u tu svrhu, ne raunajui staklo, novine su bile ubedljivo najbolje. Od zaves su odavno napravile posteljinu, dok je, sticajem okolnosti, veina stolica u kui do tog trenutka nekako preivela,
pohabana, izbledelog tapacirunga. I koncertni klavir je, nekim udom, bio tu. Jedan ruski oficir ga je
svojevremeno ugledao, i najavio da e se sutradan vratiti s dizalicom da ga iznese kroz prozor, ali nije vie dolazio.
Frida odmah uze Valija iz Karlinih ruku i poe da mu peva. A, B, C, die Katze lief im Schnee.
Rebeka i Frida, koje jo nisu imale dece, nikako nisu mogle da se nauivaju u Valiju, zapazila je to
Karla. One, pak, koje su i same raale, Mod i Ada, jesu oboavale malog, ali bi oko njega brzo i
praktino obavile ta treba.
Frida podie poklopac za dirke na klaviru, podstiui Valija da zasvira dok mu je ona pevala. Niko
ve godinama nije svirao na tom instrumentu; Mod ga nije pipnula otkad je stradao njen poslednji
uenik, Joakim Koh.
Proe tako neki minut, i Frida ree Karli:
Neto si mi se uozbiljila. ta je posredi?
Znam odakle ti ova hrana koju nam donosi ree Karla. Ne radi ti na crnom tritu, zar ne?
Nego ta nego radim ree Frida. O emu ti to?
Videla sam te jutros kako izlazi iz dipa.
Pukovnik Hiks me je povezao.
Poljubio te u usta.
Frida pogleda u stranu. Znala sam da je trebalo ranije da izaem. Mogla sam od amerike zone
peice.
Frida, ta e s Hajnrihom?
On nee saznati! Biu paljivija, obeavam.
Jo ga voli?
Naravno! Venaemo se.
Zato onda...
Dosta mi je tekih vremena! Hou lepo da se obuem, da izlazim po nonim klubovima, da pleem.
Ne, nije to ree Karla samouvereno. Mene, Frida, ne moe da slae predugo se druimo.
Kai mi istinu.
Istinu?
Da. Molim te.
Sigurna si?
Sigurna.
Radila sam to zbog Valija.
Karla zinu od oka. To joj nikada nije palo na pamet, ali jeste delovalo uverljivo. Mogla je da po-

veruje da bi Frida podnela takvu rtvu za nju, Karlu, i Karlinu bebu.

Ali oseala se uasno. Ovo, u stvari, znai da je ona odgovorna za Fridino prostituisanje.
Grozno! ree Karla. Nije trebalo to da radi, snale bismo se ve nekako.
Frida skoi sa klavirske stolice, jo drei dete u rukama. Ne, ne biste se snale! planu ona.
Vali se uplaio, zaplakao. Karla ga uze u naruje pa stade da ga ljulja, milujui ga po leima.
Ne biste se snale ponovi Frida, tie sad.
Otkud zna?
Cele prole zime donosili su u bolnicu bebe, gole, umotane u novine, umrle od gladi i hladnoe.
Ja ih gledam, a ne mogu da podnesem.
O, boe. Karla vrsto stegnu Valija.
Poprime neku udnu plaviastu boju kad se smrznu na smrt.
uti.
Moram da ti kaem, inae ne bi imala razumevanja za ono to sam uinila. I Vali bi bio jedna od
tih modrih smrznutih beba.
Znam proaputa Karla. Znam.
Persi Hiks je dobar ovek. U Bostonu ima enu, aljkavua neka, a ja sam neto najizazovnije to
je u ivotu video. Paljiv je, i brzo svri, a uvek koristi kondom.
Trebalo bi da prestane s tim ree Karla.
Jel ti to ozbiljno?
Da, ozbiljno ree Karla. To i jeste najgore. Pee me savest. Ja sam kriva za to.
Nisi ti kriva. Sama sam to izabrala. Nemice moraju da donose teke odluke. Mi sad plaamo
zbog odluka koje su nai mukarci olako doneli pre petnaest godina. Mukarci kao moj otac, koji je
mislio da e s Hitlerom procvetati biznis, i Hajnrihov otac, koji je glasao za Zakon o punomoi. Keri ispataju grehe svojih oeva.
Uto neko glasno pokuca na ulazna vrata. Trenutak kasnije zaue kako neko tri uza stepenice to
je Rebeka beala, da se sakrije, za sluaj da su crvenoarmejci.
O, gospodine! Dobro vam jutro! zau se, meutim, Adin glas. Zvuala je iznenaeno i malice
zabrinuto, ali ne i uplaeno. Karla se upita ko li bi to u njihovoj sobarici mogao da pobudi tu nesvakidanju meavinu oseanja.
Tad se na stepenitu zau teak bat mukih koraka, i u sobu ue Verner.
Bio je prljav i dronjav, mrav k prut, ali je irok osmeh krasio njegovo lepo lice. Ja sam! ree
on, sav poletan. Vratio sam se!
A onda je ugledao bebu. Samo je zinuo; nestade onog radosnog osmeha. O... ree on. ta...
ko... ija je to beba?
Moja, duo ree Karla. Da ti objasnim.
Da mi objasni? ljutnu se on. Zar je ikakvo opravdanje potrebno? Rodila si dete nekom drugom! I on se okrenu da poe.
Vernere! povika Frida. U ovoj prostoriji su dve ene koje te vole. Nemoj da ode odavde, a
da nas nisi sasluao. Nita nisi razumeo.
Mislim da sam sve razumeo.
Karla je silovana.
On preblede. Silovana? Ko je to uradio?
Ne znam kako se zovu ree Karla.
Kako se... zovu? Verner s mukom proguta. Bilo ih je... bilo ih je vie od jednoga?
Petorica vojnika Crvene armije.

 Petorica? ponovi on, sad ve apatom.

Karla klimnu glavom.
Ali... zar nisi mogla... hou da kaem...
I mene su silovali, Vernere ree Frida. I majku.
Blagi boe, ta je to ovde bilo?
Pakao ree Frida.
Verner sede, teak kao tu, na pohabanu konu stolicu. A ja mislio da je pakao tamo gde sam ja
bio ree on, pa dlanovima pokri lice.
Karla mu prie, nosei Valija, i stade tano pred stolicu na kojoj je sedeo. Pogledaj me, Vernere
ree ona. Molim te.
On podie pogled, lica iskrivljenog od siline oseanja.
Pakao je za nama ree ona.
Da li je?
Jeste odgovori ona odluno. Teko se ivi, ali nacista vie nema, rat je zavren, Hitler je mrtav, a crvenoarmejske siledije su vie-manje zauzdane. Komaru je doao kraj. A nas dvoje smo ivi, i zajedno smo.
On je uhvati za ruku. U pravu si.
Imamo Valija, a sad e upoznati i jednu petnaestogodinjakinju koja se zove Rebeka i koja je, na
neki nain, postala moje dete. Moramo da zasnujemo novu porodicu od onoga to nam je rat ostavio,
kao to moramo da gradimo nove kue od onog uta na ulicama.
On klimnu glavom.
Potrebna mi je tvoja ljubav ree ona. Potrebna je i Rebeki i Valiju.
Verner lagano ustade. Ona ga je gledala, iekujui. On nita ne ree, i dugo je potrajao taj trenutak
pre nego to, konano, prui ruke i neno zagrli Karlu i bebu.

IV
S obzirom na to da su ratni propisi jo bili na snazi, britanska vlada imala je pravo da otvori rudnik
uglja bilo gde, bez obzira na elje vlasnika zemljita. Nadoknada je isplaivana samo na ime gubitka
zarade od poljoprivrednog zemljita ili poslovnog prostora.
Bili Vilijams, kao ministar rudarstva, odobrio je otvaranje kopa na imanju u Ti Gvinu, kraj raskone rezidencije erla Ficherberta na obodu Aberovena.
Poto zemljite nije imalo komercijalnu vrednost, nije bila predviena isplata nadoknade.
Ova odluka izazvala je estoko negodovanje meu konzervativcima u Donjem domu parlamenta.
ljaku ete gomilati tano ispod prozora jedne grofice! izjavio je, tako, jedan ogoreni torijevac.
Bili Vilijams je uzvratio osmehom. Erlova gomila ljake bila je pod prozorom moje majke punih
pedeset godina rekao je on.
Lojd Vilijams i Etel su, zajedno s Bilijem, otputovali za Aberoven dan pre nego to e inenjeri
poeti da kopaju rupu. Lojd je nerado ostavio Dejzi samu, jer ova je trebalo da se porodi kroz dve
nedelje, ali bio je to, ipak, istorijski trenutak, kojem je on eleo da prisustvuje.
Njegovi deda i baba bili su sada u poznim sedamdesetim godinama. Dekica je bio ve gotovo sasvim slep, i tu mu nisu pomagale ni naoare s debelim staklima, dok je Bakica hodala skroz pogrbljena.
Lepo je to ree Bakica kad su svi posedali za kuhinjski sto. Oba deteta su mi dola.
Pripremila im je govei paprika s pireom od repe, i uz to servirala debele krike domaeg hleba

premazane mesarskom mau, takozvanom moom. Uz to im je, u velike olje, sipala zaeerenog
aja s mlekom.
Lojd je takvu hranu esto jeo kao dete, ali sada mu se uini prostom. Francuskinje i panjolke su
video je to lino i u najteim vremenima umele da zgotove ukusna jela, zaine ih belim lukom i
ukrase zeleniem. I sm se postidevi vlastite probirljivosti, pretvarao se da uiva u jelu i piu.
teta za vrtove u Ti Gvinu ree Bakica ne hajui za taktinost.
Bilija je to acnulo. Kako to misli? Britaniji je potreban ugalj.
Ali ljudi vole te vrtove. Lepi su. Odlazim tamo barem jednom godinje, jo od devojakih dana.
Sramota bi bilo da to prosto nestane.
Postoje savreni tereni za rekreaciju u centru Aberovena!
Nije to isto uzvrati Bakica hladnokrvno.
Nikada ene nee razumeti politiku na to e Dekica.
Da ree Bakica. Mislim da neemo.
Lojd uhvati majin pogled. Ona mu se nasmei, i ne ree nita.
Bili i Lojd se smestie u drugu spavau sobu, dok Etel sebi napravi leaj na podu u kuhinji. Spavao sam u ovoj sobi svaku bogovetnu no sve dok nisam poao u vojsku ree Bili dok su se pripremali za spavanje. I svakog bogovetnog jutra sam kroz prozor gledao u tu prokletu gomilu ljake.
Tie malo, ujka Bili opomenu ga Lojd. Nemoj da te majka uje kako psuje.
Jes, vala, u pravu si ree Bili.
Sutradan ujutro, posle doruka, svi peice pooe uzbrdo, do velike kue. Blago je bilo to jutro, i
za promenu nije padala kia. Planinski greben, koji je pratio liniju obzorja, izgledao je sad pitomije, obrastao u letnju travu. Kad pred sobom ugledae Ti Gvin, Lojd nije mogao protiv sebe: ipak je
u tom zdanju video pre jednu prelepu palatu nego nekakav simbol ugnjetavanja. Bilo je ono, razume
se, i jedno i drugo; u politici nita nije jednostavno.
Velika gvozdena kapija bila je otvorena. Vilijamsovi uoe na imanje. Ve se tamo bilo okupilo
mnogo sveta: preduzimaevi ljudi s mainama, stotinak rudara sve s porodicama, zatim erl Ficherbert
i njegov sin Endru, aica novinskih izvetaa s belenicama, i jedna filmska ekipa.
Vrtovi su bili zaista takvi da oveku zastane dah. Drvored starih kestenova bio je olistao, labudovi
su plivali po jezeru, pogled su mamile raznobojne cvetne leje. Po Lojdovoj pretpostavci, erl je svakako uinio sve to je do njega bilo kako bi im ovo mesto danas prikazao u najboljem izdanju. elja
je erlova bila da laburistiku vladu u oima sveta prikae kao gomilu ruitelja.
I Lojd shvati da, u stvari, saosea s Ficom.
Gradonaelnik Aberovena je upravo davao intervju. Narod ovog gradia protivi se otvaranju
ugljenokopa rekao je on. Lojda te rei iznenadie; veinu u optinskom veu imali su laburisti, i
mora biti da su se vladi na ovaj nain suprotstavili protiv svoje volje.
Vie od sto godina lepota ovih vrtova krepila je due ljudi koji ivot provode u turobnom industrijskom krajoliku nastavio je gradonaelnik. Prebacujui se s unapred pripremljenog govora na
lina seanja, on dodade:
Ja sam svoju suprugu zaprosio ispod onog tamo kedra.
Prekinulo ga je glasno zveanje, kao da koraa neki gvozdeni din. Okrenuvi se da vidi ta se to
deava na kolskom prilazu, Lojd ugleda neku ogromnu mainu kako se pribliava. Bee to, rekao bi
ovek, najvea dizalica na svet. Bezmalo trideset metara bio je dugaak taj kran, a u kaiku je lako
mogao da stane ceo kamion. Najvee udo bile su, meutim, rotirajue eline papue na kojima se
taj kolos kretao; kad god bi njima dotakao zemlju, tlo bi zadrhtalo.
Ovo je Moniganov veliki hodajui bager ree Bili Lojdu ponosito. U cugu moe da iskopa

est tona zemlje.

udovina maina je marirala, praena okom filmske kramere.
Lojd je imao samo jednu zamerku na raun Laburistike partije. Postojala je ta puritanska, autoritarna crta kod mnogih socijalista. I njegov deda ju je imao, pa tako i Bili. Tim ljudima nisu godili
udni uici. Vie su im odgovarali rtvovanje i samopregor. Odbacivali su zanosnu lepotu ovih vrtova
kao neto sasvim nevano. Nisu bili u pravu.
Etel nije bila takav mrgud, kao ni Lojd, uostalom. Moda je ta crta iskorenjena iz njihove loze. Bar
se Lojd nadao da jeste.
Fic je davao intervju na stazi od ruiastog ljunka dok je voza manevrisao bagerom. Ministar
rudarstva vam je rekao da e, po okonanju eksploatacije ovog rudnika, vrt biti ukljuen u ono to
ministar naziva programom efikasne obnove govorio je Fic. A ja vam kaem da je to samo prazno
obeanje. Vie od sto godina moralo je da proe da bismo prvo moj deda, zatim moj otac, pa ja od
ovog vrta napravili tako lepo, skladno mesto. Isto toliko, itav jedan vek, bie potrebno da se vrt obnovi.
Vrat dizalice se spustio, i sada je stajao pod uglom od etrdeset pet stepeni iznad grmlja i cvetnih
leja u zapadnom vrtu. Kaika krana nalazila se tano iznad terena za kriket. Dugo je trajalo to iekivanje. Svi zautae. Tad Bili glasno ree:
ta si stao, za boga miloga.
Inenjer sa polucilindrom na glavi dunu u pitaljku.
S tekim, tupim udarcem kaika krana pade na zemlju. Ue se zategnu, glasno je zakripala prenapregnuta mainerija, a onda kaika poe da se pomera unazad. Dok ju je bagerista vukao unazad preko zemlje, ona prekopa leju ogromnih utih suncokreta, zatim ruinjak, bunje kletre i divlji ameriki
kesten, kao i omanje drvo magnolije. Na kraju ovog puteestvija, kaika je bila puna zemlje, cvea i
bilja.
Onda je mainista podigao kaiku na est-sedam metara; s nje su otpadali cvetovi i grumenje zemlje.
Kran se zaneo u stranu. Lojd primeti da je vii od kue. Malo je nedostajalo da kaika krana porazbija prozore na spratu, ali majstor je veto upravljao, i na vreme je stao. Ue se opustilo, kaika nakosila u stranu, i est tona nekadanjeg vrta srui se na zemlju metar-dva od ulaza.
Kaika krana vraena je zatim u prvobitni poloaj, i ceo postupak je ponovljen.
Lojd pogleda u Fica, i vide da ovaj plae.

23.
1947.
Poetkom 1947. godine inilo se moguim da cela Evropa postane komunistika
Voloa Pekov nije bio siguran da li da se tome nada, ili da od toga strepi.
Crvena armija drala je istonu Evropu, dok su na Zapadu komunisti pobeivali na izborima.
Ugled im je porastao zbog uloge koju su odigrali u pruanju otpora nacistima. Pet miliona ljudi glasalo je za Komunistiku partiju na prvim posleratnim izborima u Francuskoj, gde je, ispostavilo se, Komunistika partija u tom trenutku bila najpopularnija stranka. U Italiji je komunistiko-socijalistika
alijansa osvojila etrdeset odsto glasova. U ehoslovakoj su komunisti na izbore izali sami i uzeli
trideset osam procenata glasova, to im je omoguilo da predvode demokratski izabranu vladu.
Drugaije je bilo u Austriji i Nemakoj, jer su tamonje birae crvenoarmejci pljakali i silovali.
Na izborima za berlinsku gradsku skuptinu, socijaldemokrate su uzele 63 od ukupno 130 mesta, a komunisti svega 26. Nemaka je, meutim, i dalje bila u ruevinama, narod je i dalje gladovao, a u
Kremlju su jo gajili nadu da bi Nemci, iz oaja, mogli da se okrenu komunizmu, kao to su se u vreme ekonomske depresije okrenuli nacizmu.
Britanija je bila veliko razoaranje. Na tamonjim posleratnim izborima samo je jedan komunista
dobio mesto u parlamentu. Laburistika vlada je glasaima davala sve ono to je komunizam obeavao: materijalno blagostanje, besplatnu zdravstvenu zatitu, obrazovanje za sve, pa ak i petodnevnu
radnu sedmicu za rudare u rudnicima uglja.
U ostalim delovima Evrope, meutim, kapitalizam nije imao dovoljno snage da izvue ljude iz posleratne recesije.
A i klima je na Staljinovoj strani, razmiljao je Voloa gledajui kako raste sneni pokriva na kupolama u obliku lukovica. Zima 1946/47. bila je u Evropi najhladnija u prethodnih sto godina. Sneg
je padao i u Sen-Tropeu. Britanski drumovi i eleznike pruge bili su neprohodni, cela industrija je
stala tako neto nije se dogodilo ni u ratu. U Francuskoj su sledovanja hrane sada bila jo manja nego u ratnim uslovima. Prema raunici Organizacije ujedinjenih nacija, sto miliona Evropljana preivljavalo je sa hiljadu petsto kalorija dnevno a to je ve prag na kojem zdravlje ovekovo biva
ugroeno usled neuhranjenosti. Kako je nivo proizvodnje istrajno opadao, ljudi su polako dolazili do
uverenja da vie i nemaju ta da izgube, i revolucija se nametala kao jedini izlaz.
Kada jednom i SSSR bude raspolagao nuklearnim orujem, nijedna zemlja na svetu nee moi Sovjetima da se isprei na putu. Voloina ena Zoja i njene kolege napravili su nuklearni reaktor u laboratoriji br. 2 Akademije nauka namerno je tako neodreeno ime dato epicentru sovjetskih nuklearnih
istraivanja. Reaktor je dostigao kritino stanje na Boi, est meseci poto je na svet doao Konstantin, koji je u tom trenutku, inae, spavao u kolevci, usred laboratorije. Ukoliko eksperiment poe po
zlu, doapnula je Zoja Voloi u jednom trenutku, nita Kostji nee vredeti ni da bude dva-tri kilometra daleko odatle; ceo centar Moskve bio bi izbrisan s lica zemlje.
Voloina protivurena oseanja naspram vremena koje dolazi samo su se pojaala kad mu se rodio
sin. Njegova je elja bila da Kostja izraste u graanina ponosite i mone zemlje. Sovjetski Savez je
zasluio da vodi glavnu re u Evropi, smatrao je on. Nije li upravo Crvena armija porazila naciste
posle etiri surove godine totalnog rata? Ostali saveznici za to vreme stajali su po strani, vodei manje ratove, da bi se u opti sukob ukljuili svega jedanaest meseci pre njegovog zavretka. Kad sve

njihove rtve sabere, ini to tek deli rtava koje su podneli sovjetski narodi.
Onda bi, meutim, poeo da razmilja i o tome ta sve komunizam sa sobom nosi: proizvoljne istke, muenje u podrumima tajne policije, raspojasane vojnike koje svesno podstiu na zverstva, te je
itava nepregledna zemlja primorana da se povinuje samovolji tiranina monijeg od cara. Da li je
Voloa zaista eleo da se taj okrutni sistem proiri na ceo kontinent?
ivo je u njemu bilo seanje na onaj dan kada je otiao do njujorke stanice Pen i kupio kartu do
Albukerkija, ni od koga pritom ne traei dozvolu, nikome ne pokazujui isprave; i kako je samo divan bio taj oseaj potpune slobode. Odavno je spalio onaj katalog Sirs-Roubaka, ali nije zaboravio
te stotine i stotine stranica sa prikazom raznih dobrih stvari koje su dostupne svakome. Ruski narod je
iveo u uverenju da su prie o zapadnoj slobodi i prosperitetu puka propaganda, ali Voloa je znao
da nisu. Jednim delom svoga bia udeo je on za porazom komunizma.
Budunost Nemake, a samim tim i Evrope, trebalo je da bude odluena na Konferenciji ministara
inostranih poslova u Moskvi, u martu 1947.
Voloa, sad pukovnik, naao se na elu obavetajnog tima kojem je poveren zadatak da prati konferenciju. Sastanci su odravani u kitnjastoj dvorani Doma avionske industrije. Ovo zdanje odabrano je
stoga to je bilo u neposrednoj blizini hotela Moskva. Kao i obino, delegati i prevodioci sedeli su
oko stola, dok su njihovi pomonici, rasporeeni u vie redova, sedeli njima iza lea. Sovjetski ministar spoljnih poslova, Vjaeslav Molotov, stara Kamena guzica, zatraio je da Nemaka SSSR-u isplati deset milijardi dolara na ime ratne odtete. Tome su se usprotivili Amerikanci i Britanci, tvrdei
da bi time nemakoj, ve klonuloj privredi bio zadat smrtonosan udarac. Staljin je verovatno upravo
to i eleo.
Voloa je obnovio poznanstvo s Vudijem Djuarom, koji je konferenciji prisustvovao u svojstvu novinskog fotoreportera. I Vudi se u meuvremenu oenio, i pokazao je sad Voloi sliku markantne, tamnokose ene koja je u ruci drala malu devojicu. Na zadnjem seditu limuzine ZIS-110B, u povratku
s fotografske sesije u Kremlju, Vudi se obrati Voloi:
Ti shvata, zar ne, da Nemaka nema novca da vam isplati tu ratnu odtetu?
Voloa je sad znatno bolje govorio engleski, i mogli su da razgovaraju bez prevodioca. A odakle
im onda da hrane narod i ponovo podiu gradove?
Za to im, naravno, mi dajemo ree Vudi. itavo bogatstvo troimo na njih. Bilo kakvu odtetu
da vam Nemci plate, platili bi vam, zapravo, naim novcem.
A to je to pa toliko loe? Sjedinjene Drave su u ratu doivele procvat. Moja zemlja je razorena. Moda bi i trebalo da platite.
Ameriki glasai ne misle tako.
Moda ameriki glasai i nisu u pravu.
Vudi slegnu ramenima. Istina ree ali to je njihov novac.
Opet ista pria, pomisli Voloa; to uvaavanje javnog mnjenja. Primetio je on to i ranije u razgovorima s Vudijem. Amerikanci su o biraima govorili kao Rusi o Staljinu; njih, birae, morao si da slua, bili oni u pravu ili ne.
Vudi je spustio prozorsko staklo. Ne smeta da napravim jedan snimak grada? Svetlo je udesno.
I aparat kljocnu.
Znao je on da sme da slika samo ono to mu dozvole. U tom trenutku, meutim, na ulici nije bilo nieg delikatnog, samo neke ene to lopatama razgru sneg.
Nemoj, molim te ree mu ipak Voloa, pa se nagnu pored Vudija i podie staklo. Samo slubene fotografije mogu.
Taman je hteo da zatrai od Vudija da izvadi film iz aparata i preda mu ga, kad ovaj ree:

 Jel se sea kad sam ti ono priao o Gregu Pekovu, to mi je drug, onaj to se preziva isto kao
ti?
Seao se Voloa, naravno. I Vili Frunce mu je neto slino jednom rekao. Verovatno je re o istom
oveku.
Ne, ne seam se slaga Voloa. Nita on nije eleo da ima s nekim tamo ovekom na Zapadu s
kojim bi mogao da bude u srodstvu. Takve veze Rusima su mogle samo sumnju i bedu da navuku na
vrat.
E, on je ovde, u amerikoj delegaciji. Trebalo bi da popria s njim. Vidi, moda ste rod.
Hou ree Voloa, unapred vrsto reen da tog oveka izbegne po svaku cenu.
Odluio je da, ipak, ne trai od Vudija da mu preda film. Ne vredi dizati prainu oko jednog bezazlenog ulinog prizora.
Sutradan je na konferenciji ameriki dravni sekretar Dord Maral predloio da etiri zemlje saveznice ukinu podelu Nemake na etiri zasebna sektora i proglase ujedinjenje zemlje, tako da ona
ponovo postane ila kucavica Evrope, da ponovo prorade rudnici i industrija, da ljudi ponovo ponu
da kupuju i prodaju.
Sovjetima tako neto nije padalo na pamet.
Molotov je odbio i da razgovara o ujedinjenju dok se ne rei pitanje ratne odtete.
Uesnici konferencije nali su se u pat-poziciji.
A tano to je, pomisli Voloa, Staljin i eleo.

II
Greg Pekov je razmiljao o tome kako je zapravo mali svet meunarodne diplomatije. Jedan od mlaih pomonika u sastavu britanske delegacije na moskovskoj konferenciji bio je Lojd Vilijams, mu
Gregove polusestre Dejzi. U prvi mah Gregu se Lojd nije svideo, jer bio je obuen kao neki utogljeni engleski dentlmen; ispostavie se, meutim, da je dobar momak.
Molotov je kreten ree Lojd kasnije u baru hotela Moskva, kad su seli da popiju votku-martini.
I, ta emo s njim vezi da preduzmemo?
Ne znam, ali Britanija ovakva odlaganja ne moe vie da podnese. Okupacija Nemake kota nas
vie nego to moemo da priutimo, a zbog ove hladne zime problem je prerastao u pravu krizu.
Zna ta? ree Greg, naglas razmiljajui. Ako Sovjeti nee da igraju nau igru, trebalo bi da
teramo dalje bez njih.
A kako bismo to izveli?
ta mi u stvari hoemo? Greg stade da nabraja na prste. Hoemo da ujedinimo Nemaku i
raspiemo izbore.
I mi to hoemo.
Hoemo bezvrednu rajhsmarku da bacimo u staro gvoe i da uvedemo novu valutu, tako da
Nemci ponovo mogu da pokrenu poslove.
Tako je.
Hoemo, takoe, da spasemo tu zemlju od komunizma.
Ista je i britanska politika.
U istonom delu neemo uspeti to da sprovedemo zato to, je li, Sovjeti nee da se uhvate u kolo.
Ko ih jebe! Mi kontroliemo tri etvrtine Nemake pa hajde da to uradimo u naoj zoni, a istoni
deo zemlje nek ode niz vodu.
Lojd se zamislio. Jesi li ti o tome moda ve razgovarao sa svojim pretpostavljenim?

 Ma nisam, boga mu. Samo sam se raspriao. Ali, uj, to da ne?

Mogao bih to da predloim Erniju Bevinu.
A ja u sve da izloim Dordu Maralu. Greg otpi gutljaj. Votka je jedino to Rusi umeju dobro da naprave ree on. Nego, kako mi je sestra?
eka drugo dete.
Kakva je Dejzi kao majka?
Lojd se nasmeja. Ti misli da je sigurno grozna.
Greg slegnu ramenima. Nikada je nisam doivljavao kao kuni tip ene.
Strpljiva je, smirena i organizovana.
Nije unajmila est dadilja da obavljaju sav posao?
Samo jednu, tako da nas dvoje moemo zajedno da izlazimo uvee, obino na politike skupove.
U, ba se promenila.
Ne sasvim. I dalje voli zabave. A ti jo si sam?
Imam devojku, zove se Neli Fordam, i to je prilino ozbiljno. Pretpostavljam da ve zna da
imam kume.
Znam ree Lojd. Dejzi mi ree za Dordija.
Na Lojdovom licu se videlo da mu je malice neugodno, i Greg je bio siguran da ovaj zna da je
Dordi Gregovo dete.
Mnogo mi je drag ree Greg.
Sjajno.
Uto anku prie jedan lan ruske delegacije, i Greg mu uhvati pogled. Bilo je neeg izuzetno poznatog na njemu. Bee to ovek od tridesetak godina, naoit izuzme li se okrutno kratka vojnika frizura, a imao je i te, pomalo zastraujue, plave oi. Klimnuo je glavom prijateljski, i Greg ga upita:
Da se nismo nas dvojica negde ve upoznali?
Moda jesmo odgovori Rus. Ja sam se kolovao u Nemakoj. Na Berlinskoj mukoj akademiji.
Greg odmahnu glavom. A jesi li ikad bio u Americi?
Nisam.
To je ovek koji se preziva isto kao ti, Voloa Pekov obrati se Lojd Gregu.
Greg se predstavi. Moda smo u srodstvu. Moj otac, Lav Pekov, emigrirao je devetsto etrnaeste i za sobom ostavio trudnu devojku, koja se onda udala za Lavovog starijeg brata, Grigorija Pekova. Da nismo mi sluajno polubraa?
Voloa istog asa promeni dranje. Nema anse ree on. Izvinite dodade on, pa izae iz hotelskog bara i ne naruivi pie.
Al ga je zbrzao ree Greg Lojdu.
Jeste ree Lojd.
Kao da se zbog neeg okirao.
Zbog neeg, bie, to si ti rekao.

III
Ne, ree Voloa sebi, to ne moe biti istina.
Greg je tvrdio da se Grigorij oenio devojkom koja je zatrudnela s Lavom. Ukoliko je zaista tako,
ovek koga je Voloa otkad zna za sebe nazivao ocem bio mu je, zapravo, stric.
Moda je to bio sticaj okolnosti. Ili Amerikanac samo muti vodu.

Bilo kako bilo, Voloa je bio kao omamljen od oka.

Kui se vratio u uobiajeno vreme. On i Zoja su brzo napredovali, a dobili su stan u Vladinoj kui,
luksuznoj stambenoj zgradi u kojoj su iveli i njegovi roditelji. Grigorij i Katarina navratili su, kao i
gotovo svakog dana, u vreme kad Kostja veera. Katarina bi okupala unuka, a onda bi mu Grigorij
pevao pesme i priao ruske bajke. Kostja je imao tek devet meseci, i jo nije bio progovorio, ali je,
oigledno, voleo da slua prie pred spavanje.
Voloa se veernje rutine pridravao kao da hoda u snu. Nastojao je da se ponaa uobiajeno, ali
je i sm primetio da jedva razgovara kako s majkom, tako i sa ocem. U Gregovu priu nije poverovao, ali je sve vreme samo na to mislio.
Kad je Kostja zaspao, a deda i baka se spremali da pou, Grigorij upita Volou:
ta je bilo, jel mi izrast ir na nosu?
Nije.
Pa to onda celo vee blene u mene?
Voloa odlui da kae istinu. Upoznao sam oveka koji se zove Greg Pekov. U sastavu je amerike delegacije. On misli da smo u srodstvu.
Mogue je. Grigorijev ton bio je leprav, kao da to ne moe biti nita bitno, ali Voloa primeti
da mu je vrat pocrveneo, to je njegovog oca uvek odavalo kad pokua da potisne oseanja. Brata
sam poslednji put video 1919. godine. Otada se nismo ni uli.
Gregov otac se zove Lav, a Lav je imao brata po imenu Grigorij.
Onda bi Greg mogao da ti bude brat od strica.
On ree da mi je roeni brat.
Grigorij se sada ve bio sav zajapurio. Ne ree vie nita.
Kako je to mogue? umea se Zoja.
Ako je verovati tom Amerikancu Pekovu ree Voloa Lav je u Petrogradu ostavio trudnu devojku koja se onda udala za njegovog roenog brata.
Smejurija! ree Grigorij.
Voloa pogleda u Katarinu. Ti, majko, sve vreme uti.
Dugo je vladala tiina. I to je samo po sebi imalo odreeno znaenje. O emu li su to sad morali da
mozgaju, ako u Gregovoj prii nije bilo ni trunke istine? udna neka studen spusti se na Volou kao
ledena magla.
Najzad njegova majka progovori.
Ja sam bila lakomislena devojka ree ona, pa pogleda u Zoju. Ne tako razborita kao tvoja ena. Ona duboko uzdahnu. Grigorij Pekov se zaljubio u mene, na prvi pogled manje-vie, sirota
neznalica. Ona pogleda mua i neno se nasmei. Ali tu je bio njegov brat Lav, koji se otmeno
oblaio, puio cigarete, imao novca za votku, druio se s kriminalcima. I Lav mi se vie svideo. Takva glupaa jednom se raa.
Znai, istina je? upita Voloa u udu. Jo je u njemu tinjala oajnika nada da e sada neko
sve izreeno da porekne.
Lav je uradio ono to takvi mukarci uvek rade nastavi Katarina. Ja sam zatrudnela, a on me
je ostavio.
Lav mi je, znai, otac. Voloa pogleda u Grigorija. A ti si mi samo stric! Uinilo mu se da
e da se srui. Tlo mu je izmicalo pod nogama. Kao da je zemljotres poeo.
Zoja stade pored Voloine stolice i obgrli ga oko ramena, kao da bi da ga smiri, ili da ga, moda,
zaustavi.
A Grigorij je priala je dalje Katarina uinio upravo ono to Grigorij uvek i radi: preuzeo je

brigu o meni. Voleo me je, uzeo me je za enu, i starao se o meni i mojoj deci. Kako je sedela na
kauu, do mua, ona uze Grigorija za ruku. Ja njega nisam elela, i svakako ga nisam bila dostojna,
ali bog mi ga je ionako ve bio dao njemu.
Jeza me je hvatala od ovog dana ree Grigorij. Otkako si se ti rodio, jeza me je hvatala.
to ste onda preutkivali? ree Voloa. to mi, jednostavno, niste rekli istinu?
Grigoriju se grlo steglo, jedva je govorio. Ne bih mogao da podnesem da ti saoptim to, da ti nisam otac prevali on nekako preko usana. Mnogo sam te voleo.
Da ti kaem ja neto, sine moj dragi ree Katarina. Sasluaj me sada, i ne marim ako nikad
vie majku ne poslua, ali pouj ovo. Zaboravi tog stranca tamo u Americi koji je nekad davno zaveo jednu budalastu curu. Pogledaj ovog oveka koji sedi tu pred tobom sa oima punim suza.
Voloa pogleda u Grigorija, i srce ga zabole od boleivog izraza na njegovom licu.
Ovaj te je ovek i hranio i oblaio i voleo te bezrezervno, ima, evo, tri decenije nastavi Katarina. Ako re otac ita znai, onda je on tvoj otac.
Jeste ree Voloa. Znam.

IV
Lojd Vilijams se dobro slagao sa Ernijem Bevinom. Imali su njih dvojica mnogo toga zajednikog,
uprkos razlici u godinama. U toku etvorodnevnog putovanja vozom preko snegom zavejane Evrope,
Lojd mu se ispovedio i tako saznao da je i Bevin na ovaj svet doao kao vanbrani sin jedne sobarice. Obojica su bili strastveni protivnici komunizma: Lojd zbog vlastitih iskustava u paniji, Bevin zato to je video kakvoj taktici komunisti pribegavaju unutar sindikalnog pokreta. Oni su robovi Kremlja koji tiraniu sve ostale, rekao je jednom Bevin, i Lojd je tano znao na ta ovaj misli.
Lojd se nije zbliio s Gregom Pekovom, koji je uvek izgledao kao da se obukao na brzinu: nezakopanih manetni na koulji, izvrnute kragne na kaputu, nikad zapertlanih cipela. Greg je bio prevejan, i Lojd je, istina, pokuao da pronae u tom oveku neto dopadljivo, ali je sve vreme oseao da
se ispod Gregovog nehajnog arma krije srce koje ne zna milost. Dejzi mu je rekla svojevremeno da
je Lav Pekov gangster, i Lojdu nije bilo teko da pretpostavi da i Greg ima iste porive.
Bilo kako bilo, Bevina je zainteresovala Gregova ideja za Nemaku. On je to govorio u Maralovo ime, pretpostavljam? upita stasiti ef diplomatije na jakom zapadnoengleskom akcentu.
Nije mi to rekao odgovori Lojd. Mislite da bi moglo da uspe?
Mislim da je to neto najpametnije to sam uo za ove proklete tri nedelje u Moskvi. Ako ozbiljno misli to to je rekao, ugovori jedan neformalan ruak, da budemo samo Maral i taj momak, ti i ja.
Odmah u to da obavim.
Ali nikom nita ne govori. Samo nam jo treba da Sovjeti neto nauju. Optuie nas da kujemo
zaveru protiv njih, i bie u pravu.
Sastali su se sutradan u rezidenciji amerikog ambasadora, u zgradi broj 10 na Spasopeskovskom
trgu, ekstravagantnoj, neoklasinoj vili sagraenoj pre Revolucije. Maral je bio visok i mrav, vojnik od glave do pete; Bevin je bio sav okrugao, kratkovid, i esto mu je cigareta visila sa usana; ali
odmah su se uklopili. Obojica su otvoreno govorili ta misle. Bevina su, tako, jednom prilikom optuili da se Staljinu lino obratio na nain koji ne dolikuje jednom gospodinu, i na tu karakteristiku ministar inostranih dela bio je veoma ponosan. Ispod oslikane tavanice i velikih svenjaka, prionuli su
na zadatak da Nemaku vrate u ivot bez pomoi Sovjetskog Saveza.
Brzo su se dogovorili oko naelnih koraka: nova valuta; ujedinjenje britanske, amerike i ako je
mogue francuske zone; demilitarizacija Zapadne Nemake; izbori i novi, transatlantski vojni savez.

A onda Bevin bubnu:

Nita od svega ovoga nee proi, znate.
Maral je bio zapanjen. Onda mi nije jasno zato uopte razgovaramo o tome odvrati on otro.
Evropa je u recesiji. Ovaj plan ne moe da uspe ako ljudi umiru od gladi. Najbolja zatita od komunizma je prosperitet. Staljin to zna zato i hoe da Nemaka tavori u siromatvu.
Slaem se.
to, opet, znai da moramo da obnovimo zemlju. Ali mi to ne moemo postii golim rukama. Potrebni su nam traktori, strugovi, bageri, vagoni a to ne moemo da priutimo.
Maral je shvatio kuda sve ovo vodi. Amerikanci nee vie nita da poklanjaju Evropljanima.
Poteno. Ali mora postojati nain da nam SAD pozajme novac koji nam je potreban da bismo od
vas i kupili potrebnu opremu.
Nastupila je tiina.
Maral nije voleo mnogo da pria, ali to utanje previe se oteglo ak i po njegovim merilima.
A onda je najzad progovorio. To ve ima smisla ree on. Videu ta mogu da uinim.
Konferencija je trajala est nedelja, a kad su uesnici poli kuama, nita nije bilo odlueno.

V
Evi Vilijams je bilo godinu dana kad su poeli da joj izbijaju zadnji zubi. Ostali su izbili vrlo lako,
ali ovi su boleli. Nisu Lojd i Dejzi mogli bogzna kako da joj olakaju. Sva je bila nikakva, nije mogla
da spava, a ni njima nije davala da spavaju, pa su i oni bili nikakvi.
Dejzi je imala mnogo novca, ali nisu se njime razmetali. Kupili su udobnu kuu u nizu, u Hokstonu,
gde su im prve komije bile jedan duandija i jedan graevinac. Nabavili su mali porodian auto,
novi moris osam, koji je dostizao maksimalnu brzinu od devedesetak kilometara na sat. Dejzi je i dalje kupovala lepu odeu, ali Lojd je imao samo tri odela: jedno veernje, jedno s tankim belim prugama za parlament, i jedno od tvida, koje je oblaio kad vikendom ide na susrete sa biraima.
Jedne veeri, kasno je ve bilo, Lojd je, ve u piami, pokuavao da uspava kenjkavu Evu i, istovremeno, prelistavao asopis Lajf. Zapala mu je za oko upeatljiva fotografija snimljena u Moskvi.
Na njoj se videla jedna Ruskinja, s maramom na glavi, u kaputu koji je uvezala kanapom, kao da je
nekakav paket, a ne ljudsko bie, lica proaranog dubokim borama ena je lopatom istila sneg sa
ulice. Neto u tom svetlu koje ju je obasjavalo davalo je toj eni neki vanvremen izgled, kao da je tu
ve hiljadu godina. Potraivi ime fotografa, on vide da je to Vudi Djuar, koga je upoznao upravo na
moskovskoj konferenciji.
Zvonio je telefon. On podie slualicu i zau glas Ernija Bevina.
Ukljui radio ree mu Bevin. Maral dri govor dodade on, pa spusti slualicu ne saekavi odgovor.
Lojd je siao u prizemlje, u dnevnu sobu, sve vreme nosei malu Evu, i ukljuio radio. Emisija se
zvala Ameriki komentar. Dopisnik Bi-Bi-Sija iz Vaingtona, Leonard Mijel, upravo se javljao sa
Univerziteta Harvard u Kembridu, u dravi Masausets. Dravni sekretar je rekao svrenim studentima da je za obnovu Evrope potrebno vie vremena, i da e to iziskivati vee napore nego to se u
prvi mah moglo predvideti, govorio je Mijel.
Ovo ve obeava, pomisli Lojd, ivnuvi. uti, Evi, molim te ree on, i ona, prvi put valjda,
zauta.
A onda Lojd zau dubok, razborit glas Dorda K. Marala. U naredne tri-etiri godine, potrebe
Evrope za namirnicama i drugim ivotnim potreptinama iz drugih zemalja a prvenstveno iz Ameri-

ke bie mnogo, mnogo vee nego to je ona to u ovom trenutku kadra da plati, tako da joj je neophodna znatna dodatna pomo... U protivnom, bie suoena s privrednim, drutvenim i politikim nazadovanjem ije bi posledice mogle biti izrazito ozbiljne.
Lojd je bio napet kao struna. Znatna dodatna pomo odnosila se na ono to je traio Bevin.
Spas je u tome da se konano izae iz tog zaaranog kruga i da se obnovi poverenje Evropljana u
budunost ekonomije, govorio je Maral. Sjedinjene Drave moraju uiniti sve to je u njihovoj
moi kako bi doprinele ponovnom uspostavljanju zdrave ekonomije u svetu.
Uspeo je! uzviknu Lojd pobedonosno obraajui se svojoj kerkici, koja ama ba nita nije
razumela. Upravo je saoptio Amerikancima da e morati da nam pomognu! Ali kolika e ta pomo
biti? I kako e nam pomoi, i kada?
Zau se neki drugi glas. Sad je govorio izveta: Dravni sekretar nije izneo detaljan plan pomoi
Evropi, ali je rekao da je na Evropljanima da saine program.
Znai li to da imamo odreene ruke? upita Lojd Evi, sav ustreptao.
U tom asu ponovo se oglasi Maral: Inicijativa bi, smatram, morala da potekne iz Evrope.
Time je izvetaj zavren. Opet je zazvonio telefon.
Jesi li uo ovo? upita ga Bevin.
ta to znai?
Ne pitaj! ree Bevin. Bude li postavljao pitanja, dobie odgovore koji ti se nee svideti.
Dobro onda zbuni se Lojd.
Nije ni bitno ta je tano hteo da kae. Pitanje je ta mi sad da radimo. Inicijativa mora da potekne iz Evrope, tako je rekao. To znai da mora da potekne od tebe i mene.
ta ja sad da radim?
Pakuj se ree Bevin. Idemo za Pariz.

24.
1948.
Voloa je boravio u Pragu u svojstvu lana delegacije Crvene armije koja je uestvovala u razgovorima sa ekom vojskom. Odseli su bili u raskonom hotelu Imperijal, zdanju u art deko stilu.
Padao je sneg.
Nedostajali su mu Zoja i mali Kostja. Sin mu je sada imao dve godine, i zaprepaujuom brzinom
je uio nove rei. Dete se menjalo tako brzo da je svakog dana izgledalo drugaije. A Zoja je opet bila u drugom stanju. Voloi je mrsko bilo to mora da provede dve nedelje daleko od svojih najbliih.
Veina mukaraca koja je sa njim dola u Prag videla je u tom putovanju priliku da se nakratko skloni
od svojih ena, da se opija votkom, a moda i da se zevzei s raskalanim enama. Voloi je jedina
elja bila da se vrati kui.
Vojni pregovori nisu bili fasada za neke druge poslove, ali je zato Voloina uloga u njima bila samo paravan za pravi zadatak koji mu je poveren da izvetava o prakim aktivnostima onih eprtlji
iz sovjetske tajne policije, veitih rivala crvenoarmejskih obavetajaca.
U svom poslu Voloa nije vie pronalazio zadovoljstvo kao nekada. Podrivene su bile sve vrednosti u koje je nekada verovao. Vie nije verovao ni u Staljina, ni u komunizam, pa ni u sutinsku dobrotu ruskoga naroda. ak mu ni otac vie nije bio otac. Prebegao bi on svakako na Zapad, samo kad bi
naao naina da sa sobom povede i Zoju i Kostju.
Bilo kako bilo, nije bez srca pristupio poslu koji ga je ekao tu, u Pragu. Bee to retka prilika da
uini neto u ta je verovao.
Dve nedelje ranije, eka komunistika partije preuzela je potpunu kontrolu nad vladom ove zemlje, izbacivi iz nje koalicione partnere. Ministar spoljnih poslova Jan Masarik, ratni heroj, demokrata i antikomunista, zatoen je na poslednjem spratu svoje slubene rezidencije, erninske palate.
Iza tog dravnog udara nesumnjivo je stajala sovjetska tajna policija. U Pragu je, tavie, boravio Voloin zet, pukovnik Ilja Dvorkin. On je odseo u istom hotelu u kojem se smestio i Voloa, i bio je
gotovo izvesno umean u ta zbivanja.
Voloin pretpostavljeni, general Lemitov, protumaio je dravni udar u ekoj kao katastrofu za
sliku Sovjetskog Saveza u svetu. Masarik je, u oima svetske javnosti, predstavljao dokaz da istonoevropske zemlje mogu sauvati slobodu i nezavisnost, premda u senci SSSR-a. On je bio lino zasluan to je ehoslovaka dobila komunistiku vladu, blisku Sovjetskom Savezu, a u isti mah uspeo da
sauva privid graanske demokratije. Bio je to savren spoj, jer na taj nain je SSSR dobijao sve to
eli, a da pritom ni Amerikanci nisu imali razloga za negodovanje. Ali sada je ta ravnotea naruena.
Ilja je, uprkos svemu, likovao. Razbili smo burujske stranke! ree on Voloi u hotelskom baru
te veeri.
Jesi li video ta se dogodilo u amerikom Senatu? blago mu uzvrati Voloa. Vandenberg, stari
izolacionista, odrao je osamdesetominutni govor u kojem hvali Maralov plan, i za to su mu klicali
do neba.
Maglovite zamisli Dorda Marala postale su tako Plan. Bilo je to preteno zahvaljujui Erniju
Bevinu, kao lisica lukavom ministru spoljnih poslova Velike Britanije. Po Voloinom miljenju, Bevin je bio najopasnija sorta antikomuniste: socijaldemokrata ponikao pod okriljem radnike klase.
Premda onako trom, brzo je taj delao. S munjevitom brzinom organizovao je u Parizu konferenciju

koja je okonana gromkim kolektivnim oduevljenjem Evropljana harvardskom besedom Dorda

Marala.
Voloa je od pijuna u britanskom Forin ofisu saznao da je Bevin vrsto reen da i Nemaku uvede
Maralovom planu, a Sovjetskim Savezu uskrati pristup tom programu. A Staljin je, naredivi istonoevropskim zemljama da odbace Maralov program pomoi, upao pravo u klopku koju mu je postavio Bevin.
Sada je sovjetska tajna policija, bar je tako izgledalo, inila sve to moe kako bi izdejstvovala
usvajanje nacrta zakona u Kongresu. Senat je bio na korak odbijanja Marala objanjavao je Voloa Ilji. Ameriki poreznici ne ele da plaaju evropske raune. Ali dravni udar ovde u Pragu
ubedio ih je da ipak moraju to da uine, jer postoji pretnja od sloma kapitalizma u Evropi.
Burujske eke stranke htele su da prime ameriki mito na to e Ilja ogoreno.
Trebalo je da ih pustimo da to i uine ree Voloa. Moda bi to bio najbri nain da se cela
kombinacija potkopa. Kongres bi onda odbacio Maralov plan oni ne ele da daju novac komunistima.
Maralov plan je obian imperijalistiki trik!
Jeste ree Voloa. I bojim se da je upalio. Nai ratni saveznici sada formiraju antisovjetski
blok.
S ljudima koji podmeu klipove u tokove komunizma mora se postupati kako dolikuje.
Mora, zaista. udo je bilo kako su ljudi kao to je Ilja dosledni u pogrenim politikim procenama.
A ja moram u krevet.
Bilo je tek deset sati, ali i Voloa ode na spavanje. Leao je budan razmiljajui o Zoji i Kostji, i o
tome kako bi voleo da ih poljubi za laku no.
Misli mu se, meutim, vratie na zadatak koji je dobio. Imao je priliku lino da upozna Jana Masarika, oveka koji je predstavljao simbol eke nezavisnosti. Dogodilo se to dva dana ranije, u toku
ceremonije upriliene na grobu njegovog oca, Tomaa Masarika, osnivaa i prvog predsednika ehoslovake. U kaputu s krznenim okovratnikom, gologlav iako je padao sneg, Masarik mlai uinio se
Voloi utuen i potiten.
Ako bi mogao da ga ubedi da ostane na poloaju ministra spoljnih poslova, nekakav kompromis
jo bi i bio mogu, dokonao je Voloa. ehoslovaka bi imala u celosti komunistiku vladu sastavljenu od domaih kadrova, ali bi u meunarodnim odnosima mogla da sauva neutralnost, ili barem minimalnu antiameriku poziciju. Masarik je, u isti mah, posedovao diplomatsku vetinu, ali i poverenje
meunarodne javnosti da e umeti da koraa po toj ici.
Voloa je odluio da sutradan Lemitovu iznese taj predlog.
Spavao je isprekidano, i probudio se pre est sati. Podsvest ga je prenula kao budilnik, a imalo je
to veze s razgovorom koji je prethodne veeri vodio sa Iljom. Voloa ponovo provrte svaku razmenjenu reenicu u glavi. Kad je Ilja rekao ono s ljudima koji podmeu klipove u tokove komunizma,
svakako je na umu imao Masarika; a kad pripadnik tajne policije kae da se s nekim mora postupati
kako dolikuje, onda to znai da tog nekog treba ubiti.
A potom je Ilja, onako rano, otiao u krevet, na osnovu ega se moglo zakljuiti da je jutros poranio.
Budala sam ja, razmiljao je Voloa. Znaci su mi bili tu, pred oima, a meni je cela no bila potrebna da ih najzad protumaim.
On skoi iz kreveta. Moda jo nije prekasno.
Na brzinu se obukao i prebacio preko ramena teak injel, vezao al i stavio kapu. Taksija ispred

hotela nije bilo jo je bilo rano. Mogao je da narui crvenoarmejsko vozilo, ali dok oni tamo probude ofera, i dok kola stignu, proao bi jo malo pa ceo sat.
Poao je peice. erninska palata bila je udaljena svega dva-tri kilometra. Krenuo je na zapad iz
otmenog prakog gradskog jezgra, preao Karlov most, i pohitao uzbrdo, prema zamku.
Masarik ga nije oekivao, niti je ministar inostranih poslova duan da primi jednog pukovnika Crvene armije. Ali Voloa je bio sasvim siguran da e Masarik eleti da sazna o emu je re, i da e ga
primiti.
Brzo je koraao kroz sneg i do erninske palate stigao u petnaest do sedam. Bila je to ogromna barokna graevina s grandioznim nizom korintskih polustubova na tri gornja sprata. Mesto je bilo slabo
uvano, ustanovio je, ne bez iznenaenja, Voloa. Straar mu je pokazao gde je ulaz. Voloa, sasvim
neometan, proe kroz kitnjasti hol.
Oekivao je da e na prijavnici zatei jednog od onih tikvana iz tajne policije kakvi se na takvim
mestima obino sreu, ali na prijavnici niko nije sedeo. Bio je to lo znak, i Volou obuze zla slutnja.
Iz hola se izlazilo u unutranje dvorite. Pogledavi kroz prozor, on ugleda oveka koji je, po svemu sudei, spavao u snegu. Moda se napio pa pao; ako je takav sluaj, preti mu opasnost da se smrzne nasmrt.
Voloa se uhvati za kvaku, i vide da su vrata otvorena.
Potrao je preko etvorougaonog dvorita. ovek u plavoj svilenoj piami leao je niice na zemlji. Sneg ga jo nije bio pokrio, i po tome se videlo da lei tu tek neki minut. Voloa kleknu pored
njega. ovek je bio potpuno nepomian i, po svemu sudei, nije disao.
Voloa podie pogled. Na dvorite su gledali redovi istovetnih prozora, nalik vojnicima na paradi.
Svi su bili vrsto zatvoreni, jer napolju je bila cia zima svi sem jednog, visoko iznad oveka u piami. Taj prozor bio je irom otvoren.
Kao da je neko kroz njega izbaen.
Voloa okrenu glavu, u kojoj vie nije bilo ivota, i pogleda oveka u lice.
Bio je to Jan Masarik.

II
Tri dana kasnije, u Vaingtonu, naelnici Zdruenog generaltaba predstavili su predsedniku Trumanu
hitan ratni plan za suzbijanje sovjetske invazije na Zapadnu Evropu.
Opasnost od izbijanja Treeg svetskog rata bila je glavna tema u tampi. Upravo smo pobedili u
jednom ratu ree Deki Dejks Gregu Pekovu. Kako to da se sad sprema novi?
To se i ja neprestano pitam ree Greg.
Sedeli su na klupi u parku. Greg se do maloas dobacivao loptom sa Dordijem, pa je sad seo da
predahne.
Drago mi je to je on jo mali za vojsku ree Deki.
I meni.
Posmatrali su svog sina, koji je stajao i razgovarao s plavuicom otprilike njegovih godina. Patike
mu nisu bile zapertlane, koulja mu je virila iz pantalona. Imao je dvanaest godina, i rastao je. Imao
je ve pokoju mekanu crnu maljicu iznad gornje usne, i inilo se da je samo prole sedmice izrastao
sedam-osam centimetara.
Povlaimo trupe natrag kui to bre moemo ree Greg. To rade i Britanci i Francuzi. Ali
Crvena armija se nikud ne pomera. Ishod: oni sad u nemakoj imaju triput vie vojnika nego mi.
Amerikanci ne ele jo jedan rat.

 Priaj ti to kolko hoe. I Truman se nada da e pobediti na predsednikim izborima u novembru, to znai da e uiniti sve to moe da izbegne rat. Ali do rata, svejedno, moe da doe.
I ti uskoro naputa vojsku. ime e se baviti?
Blago podrhtavanje njenog glasa navelo ga je na sumnju da ovo pitanje i nije postavila tek tako,
neobavezno, kakvim je elela da ga prikae. Pogledao ju je u lice, ali iz njenog izraza nita se nije
moglo zakljuiti.
Pod pretpostavkom da Amerika tada ne bude u ratu odgovori joj on devetsto pedesete u se
kandidovati za Kongres. Otac je pristao da mi finansira kampanju. Kreem im prou predsedniki
izbori.
Ona pogleda u stranu. Za koju si stranku? upita mehaniki.
Greg se pitao da nije rekao neto to ju je uznemirilo. Za republikance, naravno.
A ta sa enidbom?
Greg je bio zateen. Zato me to pita?
Gledala ga je sada pravo u oi. Hoe li se eniti uopte? uporna je bila Deki.
Kako stvari stoje, hou. Ona se zove Neli Fordam.
Tako sam i mislila. Koliko ima godina?
Dvadeset dve. Kako to misli, tako sam i mislila?
Politiaru je potrebna ena.
Ja nju volim!
Naravno da je voli. Jel se neko od njenih bavi politikom?
Otac joj je advokat u Vaingtonu.
Dobar izbor.
Gregu je ovo sad ve ilo na ivce. E, sad si ba cinina.
Znam ja tebe, Greg. Boe mili, pa tucala sam se tobom kad nisi bio mnogo stariji nego Dordi
sada. Moe ti da pree bilo koga, samo svoju majku i mene ne moe.
Pronicljiva je bila, kao i uvek. I njegova majka se kritiki odnosila prema toj veridbi. U pravu su
bile njih dve: bio je to karijeristiki potez. Ali Neli je zaista bila zgodna i ljupka, i oboavala je Grega, i ta tu onda ima loe?
Kroz nekoliko minuta idem s njom na ruak, tu, u kraju ree on.
Zna li Neli za Dordija? upita Deki.
Ne. I tako mora i da ostane.
U pravu si. Dovoljno je loe imati vanbranog sina. A kad je taj sin jo i crnac, to bi onda moglo
da ti uniti karijeru.
Znam.
Od toga je gore jo samo kad si i oenjen crnkinjom.
Grega je ovo tako iznenadilo da ni asa nije okoliio. Zar si mislila da u tobom da se oenim?
Bila je ozlojeena. Ma kakvi, Greg. Da moram da biram izmeu tebe i onog to ubija kiselinom,
zatraila bih malo vremena da razmislim.42
Lagala je, i on je to znao. Naas pomisli kako bi to bilo uzeti Deki za enu. Meoviti meurasni
brakovi bili su neuobiajena pojava, i izazivali su netrpeljivost kako belaca, tako i crnaca; pa ipak,
neki ljudi su se upravo tako enili i udavali, a onda gledali kako da se izbore s posledicama. Greg nikada nije upoznao devojku koja mu se dopala kao Deki; nije mu se tako sviala ni Margaret Kaudri,
s kojom se zabavljao nekoliko godina, pre nego to joj je dozlogrdilo ekanje da je on konano zaprosi. Deki je bila ena otrog jezika, ali njemu se to i dopadalo, moda zato to je i njegova majka
bila takva. Bilo je neeg neodoljivo privlanog u samoj pomisli na to da bi njih troje mogli stalno da

budu zajedno. Dordi bi onda nauio da ga oslovljava sa tata. Mogli bi da kupe kuu u kraju gde
ive slobodoumni ljudi, negde gde ima mnogo studenata i mladih profesora, u Dordtaunu moda.
A onda vide kako Dordijevu plavokosu drugaricu dozivaju roditelji, jedna ljutita bela majka to
prekorno preti kaiprstom, i tad uvide da bi brak sa Deki za njega, ipak, bio neto najgore na svetu.
Dori se vratio do klupe na kojoj su sedeli Greg i Deki.
Kako ti ide u koli? upita ga Greg.
Sad mi se vie svia nego ranije odgovori deak. Mati mi postaje sve zanimljiviji.
Ja sam bio dobar u matiu ree Greg.
Vidi, boga ti, kakva podudarnost primeti Deki.
Greg ustade. Moram da krenem. On uhvati Dordija za rame. Samo radi mati, drugar.
Naravno ree Dordi.
Greg mahnu Deki, i ode.
Kao i on, i ona je, bez sumnje, razmiljala o tome kako bi bilo da se njih dvoje uzmu. Deki je znala da e naputanje vojske biti presudan trenutak za njega. Morae da razmilja o budunosti. Ne bi
ona, istina, nikada ozbiljno ni razmiljala o tome da bi je on uzeo za enu, ali je i dalje o tome matala u potaji. Sad je on sve to razneo u parpamparad. Da, stvari su loe stajale. Sve i da je belkinja, ne
bi se on sad oenio njome. Jeste mu bila draga, i voleo je malog, ali itav ivot bio je pred njim, i on
je hteo da nae enu koja e mu obezbediti veze i podrku. Nelin otac bio je moan ovek u Republikanskoj partiji.
Greg je peice otiao do Napulja, italijanskog restorana udaljenog nekoliko ulica od parka. Neli je
ve bila tama, sa onim bakarnoriim uvojcima to izmiu zelenom eiriu.
Divno izgleda! Nadam se da nisam zakasnio ree on i sede.
Nelino lice bilo je kao od kamena. Videla sam te u parku ree ona.
Sranje, pomisli Greg.
Malo sam bila poranila, pa sam posedela tamo neko vreme nastavi Neli. Nisi me primetio. A
onda sam pomislila da se ponaam kao najgore njukalo, pa sam otila.
Videla si, znai, moje kume? ree on sa usiljenom razdraganou.
A to li je taj mali? udo ba da su tebe izabrali za kuma. U crkvu nikad ne ide.
Dobar sam prema tom malom!
Kako se zove?
Dordi Dejks.
Nikad ga nisi pominjao.
Nisam?
Koliko godina ima?
Dvanaest.
Ti si, dakle, imao esnaest kad se on rodio. Premlad si bio za kuma.
Pa i jeste, bogami.
ta radi njegova majka?
Ona je konobarica. Nekad je bila glumica. Umetniko ime joj je bilo Deki Dejks. Upoznao sam
je u vreme dok je imala ugovor sa studiom mog oca. To je, manje-vie, i bila istina, pomisli Greg s
nelagodom.
A detetov otac?
Greg je vrteo glavom. Deki ivi sama. Prie im uto konobar. ta kae za koktel? upita
Greg Neli. Moda e uz pie napetost popustiti.
Dva martinija obrati se on konobaru.

 Odmah, gospodine.
im se konobar udaljio, Neli ree:
Ti si otac tom deaku, zar ne?
Kum sam mu.
Sada se oseti prezir u njenom glasu. O, daj.
A na osnovu ega si to zakljuila?
Moda mali jeste crn, ali lii na tebe. Pertle mu se stalno odvezuju, i koulja mu ispada iz pantalona, ba kao i tebi. I kako je samo armirao onu malu plavuu s kojom je razgovarao. Naravno da je
tvoj.
Greg se predade. Ionako sam nameravao da ti kaem ree on uzdahnuvi.
Kad to?
ekao sam pravi trenutak.
Pravo vreme za to bilo je pre nego to si me zaprosio.
Izvini. Neprijatno mu je bilo, ali se ipak nije kajao; u njegovim oima, Neli se nepotrebno
uzrujavala.
Konobar donese jelovnike, i oni uzee po jedan. pageti bolonjeze su sjajni ree Greg.
Ja u salatu.
Stie martini. Greg podie au i ree:
Za pratanje u braku.
Neli nije uzela au.
Ne mogu da se udam za tebe ree.
Hajde, duo, nemoj preterivati. Pa izvinio sam ti se.
Neli je vrtela glavom. Nita ne shvata, zar ne?
A ta to ne shvatam?
Ona ena to je sedela pored tebe na klupi u parku ona te voli.
Stvarno? Greg bi, koliko prethodnog dana, odmah to porekao, ali posle razgovora koji je upravo obavio sa Deki, nije vie bio tako siguran.
Naravno da te voli. to se nije ponovo udala? Prilino je lepa. Dosad bi ona, da je ozbiljno pokuavala, ve nala oveka voljnog da prihvati pastorka. Ali ona voli tebe, nitarijo jedna.
Nisam ba tako siguran.
I deak te oboava.
Ja sam mu najdrai ika.
Samo to mu nisi ika. Neli gurnu onu au preko stola. Popij i moje pie.
Molim te, duo, opusti se.
Idem. Ona ustade.
Greg nije bio navikao da ga devojke ostavljaju. Iznervirao se. Zar je poeo da gubi privlanost?
Hou da se oenim tobom! ree on. ak i samome sebi zvuao je kao poslednji oajnik.
Ne moe, Greg ree ona, pa skide dijamantski prsten i spusti ga na crveni karirani stolnjak.
Ti ve ima porodicu.
I ona izae iz restorana.

III
Kriza u svetu dostigla je vrhunac u junu, a Karla i njena porodica nali su se u sreditu zbivanja.
Odlukom predsednika Trumana, Maralov plan je dobio i zakonsku osnovu, i prve isporuke pomo-

i ve su stizale u Evropu, to je u Kremlju izazvalo bes.

U petak, 18. juna, zapadni saveznici najavili su Nemcima da e u osam sati te veeri biti objavljeno za njih vano saoptenje. Karlina porodica okupila se oko radija u kuhinji. Nali su frekvenciju
Radio Frankfurta i, puni strepnje, ekali. Tri godine behu ve prole od zavretka rata, a oni i dalje
nisu znali ta budunost donosi: kapitalizam ili komunizam, jedinstvo ili rascepkanost, slobodu ili
potinjavanje, napredak ili nematinu.
Verner je seo pored Karle, drei na kolenu Valija, koji je sad imao dve i po godine. Karla i Verner su se, bez ikakve pompe, venali pre godinu dana. Ona je ponovo radila kao medicinska sestra.
Bila je, pritom, i odbornica u berlinskoj gradskoj skuptini, u ime Socijaldemokratske partije. Socijaldemokratski odbornik bio je i Fridin mu Hajnrih.
Rusi su u Istonoj Nemakoj zabranili rad Socijaldemokratskoj partiji, ali Berlin je predstavljao
svojevrsnu oazu u sovjetskom sektoru. Gradom je upravljalo vee sainjeno od predstavnika etiri
glavne zemlje saveznice, takozvana Komandatura, koja je stavila veto na sovjetsku zabranu. Posledica toga bila je izborna pobeda socijaldemokrata, dok su komunisti na izborima osvojili slabo tree
mesto, iza konzervativnih demohriana. Ruse je to rasrdilo, i oni su sad preduzimali sve mogue mere ne bi li izabranu gradsku skuptinu ometali u radu. Karli bi zbog toga ponekad dolo da digne ruke
od svega, ali nije mogla da odustane od nade da e jednoga dana, ipak, izboriti nezavisnost od sovjetske vlasti.
Verner je uspeo da pokrene skroman posao. Tragao je po ruevinama oeve fabrike i napabirio
malu gomilu elektrinog pribora i delova za radio-aparate. Nemci nisu mogli da kupuju nove radioaparate, pa su svi gledali kako da poprave stare. Verner je pronaao neke inenjere koji su ranije bili
zaposleni u fabrici, i otvorio radnju za popravku pokvarenih ureaja. On sm pronalazio je poslove i
trgovao, idui od kue do kue, od zgrade do zgrade, kucajui ljudima na vrata i donosei porudbine.
Mod, koja je te veeri takoe sedela za kuhinjskim stolom, radila je kao prevoditeljka za Amerikance. Bila je jedna od najboljih u svom poslu, i neretko se deavala da prevodi na sastancima u Komandanturi.
Karlin brat Erik nosio je sada policijsku uniformu. Poto je pristupio Komunistikoj partiji na
zgraavanje cele porodice dobio je posao kao policajac u sastavu novoformiranih istononemakih
snaga koje su organizovali ruski okupatori. Erik je govorio da zapadni saveznici nastoje da podele
Nemaku na dva dela.
Vi socijaldemokrate ste secesionisti govorio je on, citirajui komuniste isto kao to je, nekada,
poput papagaja ponavljao nacistike propagandne poruke.
Nita zapadni saveznici nisu podelili uzvratila mu je jednom Karla. Oni su, zapravo, otvorili
granice izmeu zona. Zato i Sovjeti to ne bi uinili? Onda bismo svi ponovo iveli u jednoj zemlji.
Ali Erik kao da je nije uo.
Rebeka je sada imala jo malo pa sedamnaest godina. Karla i Verner su je i zakonski usvojili. Dobra je bila u koli, a najbolje su joj ili jezici.
Karla je opet bila u drugom stanju, s tim to to jo nije rekla Verneru. Silno je bila uzbuena. Verner je ve imao usvojenu kerku i posinka, a sada e dobiti i svoje dete. Karla je znala da e se on
odueviti kad mu bude saoptila. Odluila je da saeka jo malo, dok ne bude sasvim sigurna.
Prva joj je elja bila da konano sazna u kakvoj e to zemlje njeno troje dece iveti.
U programu se pojavio ameriki oficir po imenu Robert Lokner. Budui da je detinjstvo proveo u
Nemakoj, odlino se sluio jezikom. Poev ponedeljka u sedam sati izjutra objasnio je on Zapadna Nemaka dobie novu valutu, doje marku.

Karlu to nije iznenadilo. Rajhsmarka je gubila vrednost iz dana u dan. Veina ljudi isplaivana je u
rajhsmarkama, ako su uopte imali posla, ali taj novac je troen samo na ono najosnovnije, kao, na
primer, na sledovanja hrane i trokove prevoza, pri emu su svi vie voleli da ih isplate u namirnicama ili cigaretama. Verner je svoje usluge naplaivao u rajhsmarkama, ali je zato radio i nou, za pet
cigareta, dok je isporuke, bilo gde na teritoriji grada, obavljao po ceni od tri jajeta.
Karla je od Mod saznala da e se o novoj valuti povesti rasprava u Komandanturi. Rusi su traili
tamparske ploe, kako bi mogli da tampaju novanice. S druge strane, meutim, upravo su oni i
prouzrokovali devalvaciju stare valute tako to su je preko svake mere tampali, i besmisleno je nilo
uvoditi novu valutu ako e i ona proi kao stara. Imajui to u vidu, Zapad je ovaj zahtev odbio, na veliko negodovanje Sovjeta.
Zapad je sada doneo odluku da ubudue na tom polju ne sarauje sa Sovjetima. Karli je bilo drago
zbog toga, jer nova valuta svakako e Nemakoj doneti dobra, ali ju je zato morila zebnja zbog mogue sovjetske reakcije.
Narod Zapadne Nemake mogao je da zameni ezdeset obezvreenih rajhsmaraka za tri nove doje
marke i devedeset novih pfeniga, izjavio je Lokner.
A onda je rekao i to da nijedna od najavljenih mera ne vai za Berlin, bar do daljeg, i na to svi u
kuhinji, uglas, zajeae.
Karla je na spavanje otila pitajui se ta li e sada preduzeti Sovjeti. Leala je pored Vernera,
jednim uhom budno oslukujui da sluajno Vali ne zaplae u susednoj sobi. Poslednjih nekoliko meseci gnev je rastao meu sovjetskim okupatorima. Usred amerike zone, sovjetska tajna policija otela
je novinara Ditera Fridea i drala ga u zatvoru; u prvo vreme Sovjeti su poricali da imaju ikakve veze s njegovim nestankom, da bi potom saoptili da je Fride uhapen zbog pijuniranja. Tri studenta izbaena su sa univerziteta zato to su u jednom asopisu izrekli kritike na raun Rusa. I, najgore od
svega, sovjetski lovac je, nadleui putniki avion Briti juropijan ervejza na aerodromu Gatov oeao krilo britanske letelice, i dolo je do sudara, u kojem su stradala etiri lana posade britanske
avio-kompanije, deset putnika i sovjetski pilot. Kad se Rusi naljute, obavezno neko drugi strada.
Sutradan ujutro Sovjeti su objavili saoptenje u kojem se navodi da e unoenje doje marke na teritoriju Istone Nemake biti tretirano kao krivino delo. Zabrana se odnosila i na grad Berlin, koji
se, kako je navedeno u saoptenju, nalazi u sastavu sovjetske zone. Amerikanci su odmah odbacili
ovu tvrdnju, istiui da je Berlin meunarodni grad, ali temperatura je osetno rasla, i Karlu strepnja
nikako nije naputala.
U ponedeljak je Zapadna Nemaka dobila novu valutu.
U utorak je kurir Crvene armije pokucao na vrata Karline kue i pozvao je u gradsku skuptinu.
Pozivi su joj tako uruivani i ranije, ali bez obzira na sve, ovoga puta je iz kue izala uplaena.
Nita sad Sovjete ne spreava da je zatvore. Komunisti su imali sva ona ovlaenja da ine ta im je
volja kao nekada nacisti. Sluili su se, ak, i starim koncentracionim logorima.
uvena Crvena gradska venica bila je oteena u bombardovanju, i sedite gradske vlade sada je
bilo u Novoj gradskoj venici, u Parohijskoj ulici. Obe graevine nalazile su se u centralnom gradskom podruju, Miteu, gde je stanovala Karla, to e rei u sovjetskoj zoni.
Stigavi tamo, zatekla je vrioca dunosti gradonaelnika Lujzu reder i jo neke ljudi koje je na
sastanak pozvao major Okin, sovjetski oficir za vezu. On ih je tom prilikom izvestio da je u planu
reforma istononemake valute, i da e ubudue, u sovjetskoj zoni, jedino zakonsko sredstvo plaanja
biti nova ostmarka.
rederova je odmah shvatila sutinu. Jel vi to nama hoete da kaete da e to vaiti za sve sektore Berlina?

 Da.
Frau reder nije bila od onih ena koje je lako zastraiti. Po gradskom statutu, sovjetska okupaciona sila ne moe drugim sektorima da nametne takav propis ree ona odluno. Prethodno se moraju konsultovati i ostali saveznici.
Nee oni imati nita protiv ree major, pa joj dade list papira. To je ukaz marala Sokolovskog. Izneete ga sutra pred lanove gradske skuptine.
Kasnije te veeri, kad su Karla i Verner legli, ona mu ree:
Vidi sad kakva je sovjetska taktika. Ako gradska skuptina izglasa taj ukaz, teko e biti demokratski nastrojenim zapadnim saveznicima da ga ukinu.
Ali skuptina ga nee usvojiti. Komunisti ine manjinu, a niko drugi nee biti za ostmarku.
Nee. Zato se i pitam kakvog li keca maral Sokolovski uva u rukavu.
Novine su sutradan najavile da e od petka u Berlinu postojati dve konkurentske valute, ostmarka i
doje marka. Ispostavilo se da su Amerikanci u potaji dopremili nove valute u vrednosti od 250 miliona, i to u drvenim kutijama obeleenim natpisima Glina i Ptiar, koje su odmah uskladitene po
celom Berlinu.
U toku tog dana do Karle poee da dopiru glasine iz zapadne Nemake. Nova moneta tamo je ve
inila uda. Preko noi, u izlozima duana pojavila se razna roba: korpe s trenjama i lepo upakovanim vezama argarepe iz okolnih sela, pa maslac, jaja, pecivo, i dugo uvani luksuzni artikli kao, na
primer, nove cipele, enske tane, pa ak i najlon-arape, po ceni od etiri doje marke za par. Ljudi
su sve to vreme ekali trenutak kad e svoje stvari moi da prodaju za pravi novac.
Posle podne se Karla zaputila prema gradskoj skuptini, da prisustvuje zasedanju zakazanom za etiri sata. Kako se pribliavala zdanju skuptine, ugledala je na desetine crvenoarmejskih kamiona
parkiranih na ulicama oko same zgrade; oferi su stajali pored vozila i puili. Behu to, inae, mahom
ameriki kamioni koji su, po svemu sudei, u toku rata ustupljeni SSSR-u po odredbama Zakona o
zajmu i najmu. A emu sva ta vozila ovde, Karla je naslutila kad je zaula huk razularene mase. Eto,
pomisli ona, ta sovjetski guverner krije u rukavu pendrek.
Ispred skuptinskog zdanja, crvene zastave vijorile su se iznad mase; okupilo se tu vie hiljada ljudi, veina sa znakama Komunistike partije. Sa zvunika postavljenih na kamione orili su se gnevni
govori, a svetina je skandirala: Dole secesionisti!
Karli uopte nije bilo jasno kako e stii do zgrade. aica policajaca gledala je nezainteresovano
ta se deava, ni na koji nain ne pokuavajui da pomogne odbornicima da se probiju. Karlu ta situacija bolno podseti na dranje policije onog dana kad su smeekouljai razbucali kancelariju njene
majke, bee tome ve petnaest godina. Bila je, pritom, sasvim sigurna da su komunistiki odbornici
ve unutra, i da e, ukoliko socijaldemokrate ne stignu do skuptine, manjina izglasati ukaz i posle
tvrditi da je na snagu stupio u skladu sa zakonom.
Ona duboko udahnu i poe da se probija kroz masu.
Nekoliko koraka uspela je da naini neprimeena. A onda ju je neko prepoznao.
Kurvo amerika! povika taj, pokazujui prstom na nju. Ona je odluno napredovala. A onda neko pljunu na nju, i pljuvaka joj ostade na haljini. Ila je i dalje, ali sad ve u panici. Nala se okruena ljudima koji je mrze, to joj se nikada nije dogodilo, i obuze je elja da pobegne. Gurali su je sa
svih strana, ali je nekako uspela da ostane na nogama. Neko je dohvati za haljinu, i ona se otre, ali
zau pritom zvuk cepanja tkanine. Dolo joj je u tom asu da vrisne. ta li su ovi reili, odeu da joj
pocepaju?
Jo neko se, iza njenih lea, probijao kroz gomilu, oseti Karla i, okrenuvi se, ugleda Hajnriha fon
Kesela, Fridinog mua. Hajnrih je sustie, i onda su dalje hitali zajedno. On je bio agresivniji, gazio

je ljudima po nogama i energino laktom odbacivao svakog ko bi mu se naao na putu; zajedno su se

kretali bre, da bi konano stigli do vrata i uli u zgradu.
Njihovim mukama, meutim, jo nije bio kraj. I unutra je bilo demonstranata komunista, stotine
njih. I kroz hodnike su morali da se probijaju. Demonstranti su uli i u skuptinsku salu i razmileli se
na sve strane ne samo po galeriji za posmatrae, ve i po parteru. I ovi su se ponaali isto onako
agresivno kao oni napolju.
Bilo je tu i socijaldemokrata, a jo neki stigoe posle Karle. Veina od njih ezdeset troje uspela je
nekako da se izbori sa okupljenim ruljom. Karla oseti olakanje. Neprijatelj nije uspeo da ih zastrai.
Kad je predsednik skuptine zamolio odbornike za tiinu, jedan skuptinar iz redova komunista, koji se bio popeo na klupu i sad stajao na njoj, pozva demonstrante da ne idu nikuda. Ugledavi Karlu,
taj ovek povika:
Napolje sa izdajnicima!
Ta sumorna slika oive u Karli seanje na devetsto trideset treu: nasilniko ponaanje, zastraivanje, siledijsko potkopavanje demokratije. Obuze je oaj.
Podigavi pogled ka galeriji, ona se uasnu: gore, u masi koja je urlala, stajao je i njen brat Erik.
Ti si Nemac! doviknu mu ona. iveo si pod nacistima. Zar nita nisi nauio?
On je, izgleda, nije uo.
Frau reder se pope na podijum, pozivajui okupljene da se smire. Demonstranti je doekae porugama i zvidanjem. Povisivi glas toliko da je sad i sama vikala, ona ree:
Ako gradska skuptina ne moe kako treba da zaseda u ovoj zgradi, sednica e biti odrana u
amerikom sektoru.
Opet je zasue uvredama, ali dvadeset estoro odbornika iz komunistikog tabora uvidee da takav
potez njima nipoto ne bi iao naruku. Ako gradska skuptina makar samo jednom bude zasedala izvan sovjetske zone, tako neto moglo bi da se ponovi, a onda bi taj organ mogao i trajno da ostane izvan dometa komunistike pretnje. Posle krae rasprave, jedan komunistiki odbornik ustade i porui
demonstrantima da napuste salu. Oni izaoe, u koloni po jedan, pevajui Internacionalu.
Oigledno je pod ijom su komandom ree Hajnrih.
Konano je zavladao mir. Frau reder iznese zahtev sovjetske strane, i ree da on ne moe vaiti
za delove grada izvan sovjetskog sektora, osim u sluaju da ga ratifikuju ostale zemlje saveznice.
Potom jedan komunistiki odbornik odra govor u kojem je optuio rederovu da nareenja prima
direktno iz Vaingtona.
Nastade mete u kojem su dve strane razmenjivale optube i uvrede. Naposletku glasae. Komunisti su jednoglasno podrali sovjetski ukaz prethodno optuivi ostale da su pod kontrolom stranih
faktora. Svi ostali glasali su protiv ukaza, i tako je ta inicijativa pretrpela neuspeh. Berlin je pokazao
da ne pristaje na zastraivanje. Karla je bila iznurena, ali srena zbog pobede.
Pa ipak, jo nije bilo gotovo.
Iz skuptinskog zdanja izali su u sedam sati uvee. Vei deo mase bio se u meuvremenu raziao,
ali je zato pred ulazom ostalo ono tvrdo jezgro, sainjeno od samih batinaa. Jednu stariju odbornicu
su utirali i tukli pesnicama dok je odlazila. Policija je sve to ravnoduno posmatrala.
Karla i Hajnrih izaoe na sporedni ulaz, s jo nekoliko prijatelja, u nadi da e se udaljiti neprimeeni, ali jedan komunista na biciklu budno je motrio i na ta vrata. Kad ih je ugledao, on se odveze nekud.
Dok su odbornici bre-bolje odmicali, biciklista se vrati na elu manje bande. Neko saplete Karlu,
i ona pade na zemlju. utirali su je, jednom, dvaput, triput, i bolelo ju je. Prestravljena, rukama je pokrila stomak. Bila je ve pri kraju treeg meseca trudnoe upravo u vreme kad najee dolazi do

pobaaja, i ona je toga bila svesna. Hoe li Vernerovo dete umreti, mislila je ona u oajanju, hoe li
ga komunistike siledije nasmrt iutirati na ulicama Berlina?
A onda se oni izgubie.
Odbornici poustajae sa zemlje. Niko nije bio tee povreen. Krenue dalje zajedno, bojei se novog napada, ali inilo se da je komunistima za taj dan bilo dosta zastraivanja.
Karla je kui stigla u osam. Od Erika ni traga ni glasa.
Verner se okirao ugledavi je s modricama, u pocepanoj haljini.
ta se dogodilo? ree on. Jesi li dobro?
Ona briznu u pla.
Povreena si ree Verner. Hoemo u bolnicu?
Ona energino odmahnu glavom Nije to ree ona. Samo sam ugruvana. Bivalo je i gore.
Skljokala se na stolicu. Gospode, ne da sam umorna.
Ko je to uradio? upita Verner ljutito.
Oni koji to obino i rade odgovori ona. Sad sebe nazivaju komunistima, a ne vie nacistima,
ali ista je to fela. Vratila nam se trideset trea.
Verner je zagrli, ali Karla je bila neutena.
Koliko su dugo ve na vlasti siledije i batinai! govorila je ona jecajui. Hoe li tome ikad
doi kraj?

IV
Te noi Sovjetska novinska agencija objavila je saoptenje. Od est sati ujutro, sav putniki i teretni
saobraaj iz zapadnog Berlina i u zapadni Berlin vozovi, automobili i kanalske bare bie zaustavljen. Nikakve poiljke nee prolaziti: ni hrana ni mleko ne lekovi ni ugalj. Poto e iz tog razloga
prestati da rade elektrini generatori, bie ukinuto snabdevanje elektrinom energijom ali samo u
zapadnim sektorima.
Grad se naao pod opsadom.
Lojd Vilijams se nalazio u tabu britanske vojske. Parlament je nakratko bio rasputen, i Erni Bevin je otiao na odmor, u Sendbenks, na junu obalu Engleske, ali mu briga nije dala mira pa je poslao Lojda u Berlin, da prati uvoenje nove valute i o svemu ga izvetava.
Dejzi nije pola sa Lojdom. Njihova beba, Dejvi, imao je tek est meseci, a osim toga Dejzi i
Eva Marej su upravo osnivale kliniku za kontrolu raanja, koja je svaki dan trebalo da otvori vrata
hokstonskim enama.
Lojd je oajavao, strahujui da bi tekua kriza mogla dovesti do rata. U dva rata se ve borio, i
poslednje to je eleo da doivi bio je trei. Imao je dvoje male dece i nadao se da e ona odrastati u
svetu u kojem vlada mir. Bio je u braku s najlepom, najizazovnijom, najljupkijom enom na svetu, i
eleo je decenije i decenije da proivi sa njom.
General Klej, neumorni ameriki vojni upravnik, naredio je svojim ljudima da organizuju konvoj
oklopnih vozila koja e krenuti auto-putem iz Helmteta, na zapadu, da bi se kroz sovjetsku teritoriju
probila do Berlina, raznosei sve pred sobom.
Lojd je uo za ovaj plan u isto vreme kad i britanski guverner, ser Brajan Robertson, i uo kako
ovaj govori odsenim, vojnikim tonom:
Ako Klej to uradi, izbie rat.
Nijedna druga opcija, meutim, nije imala smisla. Amerikanci su iznosili i druge predloge, koje je
Lojd takoe uo, razgovarajui s Klejovim mlaim pomonicima. Armijski sekretar, Kenet Rojal, e-

leo je da sprei reformu valute. Klej mu je rekao da je proces i previe odmakao da bi se sad stvari
vraale na poetnu taku. A onda je Rojal predloio da se svi Amerikanci evakuiu. Klej mu je rekao
Sovjeti upravo to ele.
Ser Brajan je nameravao da grad snabdeva iz vazduha. Veina ljudi smatrala je da je to neizvodljivo. Neko je proraunao da je Berlinu potrebno etiri hiljade tona goriva i hrane dnevno. Postoji li u
celom svetu toliko aviona koji bi prevozili sve to? To niko nije znao. Bilo kako bilo, ser Brajan je
naredio da Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo pone sa izvravanjem zadatka.
U petak posle podne ser Brajan je otiao da se vidi sa Klejom, i Lojd je pozvan da se pridrui njegovoj sviti.
Rusi bi mogli da blokiraju auto-put ispred konvoja, pa da tamo ekaju, da vide da li imate petlje
da ih napadnete. Ali ne verujem da e obarati avione.
Nije mi jasno kako bismo mogli da dopremimo dovoljno zaliha vazdunim putem ponovi Klej.
Nije ni meni ree ser Brajan. Ali radiemo tako sve dok ne smislimo neto bolje.
Klej podie telefonsku slualicu. Dajte mi generala Lemeja u Visbadenu ree on, pa saeka jedan minut. Kertise, ima li tamo neki avion koji bi mogao da prevozi ugalj?
Onda je neko vreme utao.
Ugalj ponovi Klej glasnije.
Opet je zautao.
Da, to sam rekao: ugalj.
Trenutak kasnije, Klej pogleda u ser Brajana. On kae da ameriko vazduhoplovstvo moe da
prevozi bilo ta.
Britanci se vratie u svoj tab.
U subotu je Lojd dobio vojnog ofera, pa otiao u sovjetsku zonu, privatnim poslom. Odvezao se
do kue u kojoj je, petnaest godina ranije, posetio Fon Ulrihove.
Znao je da Mod jo ivi tamo. Kako se rat bliio kraju, njegova majka i Mod obnovile su prepisku.
Mod je u pismima davala vedriju slika ivota, iako su nesumnjivo u ozbiljnim tekoama. Nije traila
pomo, a Etel ionako nita nije mogla da uini za nju u Britaniji je jo bilo na snazi racionisanje
hrane.
Mesto je izgledalo mnogo drugaije. Trideset tree to je bila lepa gradska kua, pomalo zaputena,
ali jo otmena. Sada je to bilo oronulo zdanje. Preko veine prozora behu zakucane daske, ili prelepljen papir, kao zamena za staklo. Po zidovima su se videle rupe od metaka, dok je batenski zid bio
sruen. Drvenarija nije farbana godinama.
Lojd je posedeo jo malo u kolima, posmatrajui tu kuu. Kad je proli put dolazio ovamo, bilo mu
je osamnaest godina, i Hitler je tek bio postao nemaki kancelar. Mladi Lojd ni sanjao nije kakvi uasi oekuju svet. Ni on ni bilo ko drugi nije slutio koliko e malo nedostajati da faizam zavlada celom
Evropom, i koliko e svi oni morati da rtvuju da bi ga pobedili. Oseao se malice onako kako je
kua Fon Ulrihovih izgledala izubijan, bombardovan i izreetan, ali ipak jo na nogama.
On poe stazom i pokuca na vrata.
Prepoznao je sobaricu koja mu ih je otvorila. Zdravo, Ado, sea li se ti mene? ree on na nemakom. Lojd Vilijams.
Kua je bolje izgledala iznutra nego spolja. Ada ga je uvela u primau sobu, gde je, na klaviru, stajala visoka staklena aa sa cveem. ebe jarkih boja bilo je prebaeno preko kaua, bez sumnje da
prikrije rupe u tapacirungu. Novine u prozorima proputale su iznenaujue mnogo svetla.
Dvogodinji deak ue u sobu i zagleda se u njega s nepatvorenom radoznalou. Na sebi je imao
odeu koja je oigledno bila iz kune radinosti, a imao je istonjake crte lica. Ko si ti? upita ga

deak.
Zovem se Lojd. Ko si ti?
Vali ree mali, pa istra napolje, i Lojd ga je uo kako govori nekome tamo: Onaj ovek udno pria!
Toliko o mom nemakom, pomisli Lojd.
A onda zau glas neke sredovene ene. Nemoj tako da govori! To je nekulturno.
Izvini, bako.
U narednom trenutku, u sobu ue Mod.
Njen izgled okirao je Lojda. Bila je to ena u srednjim pedesetim, a izgledala je kao da joj je sedamdeset. Osedela, ispijena, u dronjavoj haljini od plave svile. Usahlim usnama poljubila ga je u
obraz.
Lojde Vilijamse, kako se radujem to te vidim!
To mi je tetka, pomisli Lojd, i ispuni ga neko nastrano oseanje. Ona to, meutim, nije znala: Etel
nije odala tajnu.
Posle Mod pojavila se i Karla, koju je bilo nemogue prepoznati, a s njom i njen mu. Lojd je Karlu upoznao kao prerano sazrelu jedanaestogodinjaku; sada ona, izraunao je na brzinu, ima dvadeset
est godina. Iako je izgledala neuhranjeno kao, uostalom, i veina Nemaca, krasilo ju je samopouzdanje koje iznenadi Lojda. U samom dranju njenog tela bilo je neeg na osnovu je on zakljuio da
je trudna. Iz Modinih pisama saznao je da se Karla udala za Vernera, koji je i sada, kao i te trideset
tree, bio naoit i pravi armer.
itav sat proao je dok nisu pohvatali ta se s jednima i drugima za sve to vreme deavalo. Fon
Ulrihovi su proli kroz nezamislive strahote, o kojima su otvoreno govorili, a ipak je Lojd imao utisak da preutkuju najgore pojedinosti. Ispriao im je za Dejzi i Evi. U toku razgovora, u prostoriju
ue devojurak i upita Karlu da li moe da ode do drugarice.
Ovo je naa kerka, Rebeka objasni Karla Lojdu.
Devojka je imala otprilike esnaest godina, pa Lojd pretpostavi da je sigurno usvojena.
Jesi li uradila domai? upita Karla devojku.
Uradiu ga sutra ujutro.
Uradi ga sada, molim te ree Karla odluno.
O, majko!
Bez rasprave ree Karla. Okrenula se opet Lojdu, a Rebeka izae, lupajui nogama.
Razgovarali su o krizi. Karla je bila, kao gradska odbornica, i te kako ukljuena u deavanja. S pesimizmom je gledala na budunost Berlina. Smatrala je da e Rusi, jednostavno, izgladnjivati stanovnitvo dok Zapad ne popusti, i ceo grad ne dospe pod sovjetsku upravu.
Da vam pokaem neto zbog ega biste mogli da promenite miljenje ree joj Lojd. Jel biste
poli sa mnom do kola?
Mod je ostala s Valijem, a Karla i Verner izaoe s Lojdom. oferu je rekao da ih odbaci do Tempelhofa, aerodroma koji se nalazio u amerikoj zoni. Kad su stigli, odveo ih je do visokog prozora, s
kojeg se pruao pogled na pistu.
Dole, na asfaltu, poreano je bilo tuce aviona C47 nebeski voz, neki s amerikom zvezdom,
drugi s okruglim znamenjem RAF-a. Vrata za ukrcavanje tovara stajala su otvorena, a pored svake letelice bio je parkiran po jedan kamion. Nemaki nosai i ameriki vazduhoplovci iskrcavali su poiljku. Bilo je tu dakova sa branom, velike buradi s kerozinom, kutija s medicinskim potreptinama,
i drvenih sanduka u kojima su prevoene hiljade boca mleka.
Dok su oni tako gledali, ispranjeni avioni su poletali, a novi pristizali.

 udo jedno ree Karla sa sjajem u oima. Nikada neto ovako nisam videla.
Nikada neeg ovakvog nije bilo odgovori Lojd.
A hoe li Britanci i Amerikanci to moi da izdre? upita ona.
Mislim da emo morati.
Ali koliko dugo?
Dok god bude trebalo odgovori Lojd odluno.
I izdrali su.

25.
1949.
Na korak od sredine dvadesetog veka, dana 29. avgusta 1949. godine, Voloa Pekov se obreo na visoravni Ustjurt, istono od Kaspijskog mora, u Kazahstanu. Bila je to kamenita pustinja na krajnjem
jugu SSSR-a, gde su nomadi i tada uvali koze na gotovo isti nain kao u biblijska vremena. Voloa
je sedeo u vojnom kamionu koji se neugodno truckao po neravnom putu. Svitalo je iznad krajolika sainjenog od stenja, peska i niskog trnovitog bunja. Koata kamila, usamljena pokraj puta, zlurado je
pogledala ka kamionu dok su prolazili pored nje.
U neprozirnoj daljini, Voloa ugleda toranj osvetljen mnotvom reflektora.
Zoja i ostali naunici bili su napravili prvu nuklearnu bombu, drei se nacrta koji je Voloi u Santa Feu dao Vili Frunce. Bila je to naprava od plutonijuma sa okidaem implozije. Postojali su i drugi
nacrti, ali ovaj je ve dvaput dao dobre rezultate jednom u Novom Meksiku, i drugi put u Nagasakiju.
Uspeh se, dakle, oekivao i ovoga puta.
Test se odvijao pod ifrom RDS-1, ali oni su ga zvali Prva munja.
Voloin kamion zastao je u samom podnoju kule. Podigavi pogled, on opazi grupicu naunika koji su na platformi radili neto sa zamrenim kablovima povezanim s detonatorima na kouljici bombe.
Prilika u plavom kombinezonu odmaknu se jedan korak, i u trenutku sevnue plave vlasi: Zoja. Voloa
je bio ponosan. Moja ena, pomisli on, vrhunski fiziar i majka dva deteta.
Konsultovala se s dvojicom mukaraca; glave im behu blizu jedna drugoj dok su tako raspravljali.
Voloa se nadao da nita nije polo naopako.
Bila je to bomba koja e spasti Staljina.
Sve ostalo polo je po zlu za Sovjete. Zapadna Evropa se odluno opredelila za demokratiju i oterala komunizam sluei se upravo siledijskom taktikom Kremlja, potkupljena mitom u vidu Maralovog plana. Sovjetski Savez nije bio u stanju da preuzme potpunu kontrolu nad Berlinom: poto je vazduni most opstajao iz dana u dan, i tako bezmalo celu godinu, Sovjeti su digli ruke od svega i ponovo pustili drumski i elezniki saobraaj. U istonoj Evropi, pak, Staljin je kontrolu zadrao iskljuivo primenom grube sile. Truman je ponovo izabran za predsednika SAD, i smatrao je sebe svetskim
liderom. Amerikanci su gomilali nuklearno oruje, a u Britaniji su drali stacionirane bombardere B29, spremne da Sovjetski Savez pretvore u radioaktivnu pusto.
Ali toga dana sve e se promeniti.
Ako bomba eksplodira kao to bi trebalo, SSSR i SAD bi ponovo bili ravnopravni. Onoga asa
kad i Sovjetski Savez bude mogao da pripreti Americi nuklearnim razaranjem, amerikoj prevlasti u
svetu doi e kraj.
Voloa vie nije znao da li e to biti dobro ili ravo.
Ako bomba ne eksplodira, i Zoja i Voloa e verovatno podlei istki; ili e ih poslati u neki od
radnih logora u Sibiru, ili e ih, jednostavno, streljati. Voloa je ve o tome porazgovarao sa roditeljima, i oni su mu obeali da e se u tom sluaju starati o Kostji i Galini.
Obeali su isto i za sluaj da Voloa i Zoja stradaju prilikom samog testiranja.
Pri sve jaem svetlu, Voloa ugleda, na razliitim razdaljinama od samog tornja, neobino raznolike graevine: kue od cigala i drveta, most preko nieg, ulaz u nekakvo podzemno zdanje. Verovatno

je vojska htela da izmeri dejstvo eksplozije. Zagledavi se malo paljivije, on ugleda i kamione, tenkove i zastareli letelicu, koja je, pretpostavio je Voloa, tu postavljena u istu svrhu. Naunici e imati
priliku da procene uinak bombe na iva bia; bilo je tu i konja, goveda, ovaca, kao i pasa u tenarama.
Odluka je pala, i razgovor na platformi je zavren. Troje naunika klimnue glavom jedni drugima,
i nastavie s poslom.
Nekoliko minuta kasnije Zoja je sila i pozdravila mua.
Je li sve u redu? upita je on.
Mislimo da jeste odgovori Zoja.
Mislite da jeste?
Ona slegnu ramenima. Pa, dosad ovo nismo radili, oigledno.
Uli su u kamion i odvezli se tako kroz ve pustoan pejza do udaljenog kontrolnog bunkera.
Ostali naunici pratili su ih u stopu.
Kad su uli u bunker, svi su stavili varilake naoari, i poelo je odbrojavanje.
Na ezdeset sekundi, Zoja je uhvatila Volou za ruku.
Na deset sekundi, on joj se nasmeio i rekao:
Volim te.
Na sekund do detonacije, zadrao je dah.
A onda kao da se, najednom, sunce uzdiglo na nebu. Svetlost jaa od podnevne preplavi pustinju. U
pravcu tornja, vatrena lopta poe da se die do nesluene visine, kao da e mesec dohvatiti. Voloa
se prepade ugledavi zlokobne boje u unutranjosti te lopte: zelenu, purpurnu, narandastu i ljubiastu.
Utom se lopta pretvori u peurku, ija je glava neprestano rasla. Konano do njih stie zvuk, prasnulo je kao da je na pola metra od njih raspalilo iz najveeg artiljerijskog orua iz arsenala Crvene
armije. A onda je zagrmelo, i ta potmula tutnjava podseti Volou na uasno bombardovanje Zelovskih
visova.
Konano oblak poe da se razilazi, i buka utihnu.
Dugo je vladao potpuni muk.
Boe, nisam ovo oekivao ree neko.
Voloa zagrli enu. Uspeli ste ree on.
Ona je bila ozbiljna. Znam ree. Ali u emu smo to uspeli?
Spasli ste komunizam ree Voloa.

II
Ruska bomba je zasnovana na Debeljku, kojeg smo bacili na Nagasaki ree specijalni agent Bil
Biks. Neko im je dao planove.
Otkud zna? upita ga Greg.
Rekao nam jedan prebeg.
Sedeli su u tepisima zastrtoj Biksovoj kancelariji u vaingtonskom seditu Federalnog istranog biroa, u devet sati ujutro. Biks je bio skinuo sako. Koulja mu je ispod pazuha bila umrljana od znoja,
iako je u klimatizovanoj zgradi bilo ugodno.
Ako je verovati tom tipu produi Biks pukovnik crvenoarmejske obavetajne slube dobio je
planove od jednog od naunika koji su radili na projektu Menhetn.
Je li rekao od koga?

 Nije znao o kojem je tano nauniku re. Zato sam tebe i pozvao. Moramo da pronaemo izdajnika.
Ef-Bi-Aj ih je u to vreme sve bio proverio.
I veina je procenjen kao potencijalno bezbednosno rizina! Nita mi tu nismo mogli da uradimo.
Ali ti si ih poznavao lino.
Ko je taj pukovnik Crvene armije?
Sad sam upravo to hteo da kaem. Poznaje ga. Zove se Vladimir Pekov.
Moj polubrat!
Da.
Da sam na tvom mestu, posumnjao bih u mene. Greg je to rekao kroz smeh, ali oseao se vrlo
nelagodno.
O, sumnjali smo mi i u tebe, veruj mi ree Biks Bio si podvrgnut najtemeljnijoj istrazi koju
sam video za ovih dvadeset godina koliko radim u Birou.
Greg ga pogleda sumnjiavo. Bez zezanja?
A tvoj klinac? Dobro mu ide u koli?
Greg je bio u oku. Ko li je to Ef-Bi-Aju mogao da kae za Dordija. Misli na moje kume?
ree on.
Greg, rekao sam da je istraga bila temeljna. Znamo da ti je sin.
Gregu je ovo ilo na ivce, ali se potrudio da potisne oseanja. I sm je svojevremeno, dok je radio u vojnoj bezbednosti, kopao po tajnama brojnih osumnjienih. Nije imao prava da se buni.
Ti si ist produi Biks.
Laknulo mi je sad.
Nego, na prebeg uporno tvrdi da je planove dao neki naunik, a ne neko od uobiajenog vojnog
osoblja koje je radilo na tom projektu.
Kad sam u Moskvi upoznao Volou ree Greg zamislivi se rekao mi je da nikada nije bio u
Sjedinjenim Dravama.
Lagao je ree Biks. Dolazio je ovamo u septembru etrdeset pete. Proveo je nedelju dana u
Njujorku. A onda smo ga izgubili na osam dana. Pojavio se opet neposredno pre nego to e poi natrag.
Osam dana?
Aha. Osramotio nas je.
Pa to je dovoljno vremena da otputuje do Santa Fea, provede tamo nekoliko dana i vrati se.
Tano tako. Biks se nagnu preko stola. Ali vidi sad. Ako je naunik ve odranije bio vrbovan
kao pijun, to ga ne bi kontaktirala njegova redovna veza? Zato dovoditi nekoga ak iz Moskve da
bi razgovarao s njim?
Misli da je izdajnik regrutovan tada, u toku Voloine osmodnevne posete? Prekratko mi to izgleda.
A moda je i ranije radio za njih, pa u jednom trenutku prekinuo. Kako god bilo, pretpostavljamo
da su Sovjeti morali da poalju nekoga koga je naunik odranije znao. A to znai da bi morala postojati neka veza izmeu Voloe i nekog od naunika. Biks pokaza na stoi pokriven utomrkim dosijeima. Odgovor je tu negde. To su dosijea svih naunika koji su imali pristup planovima.
ta hoe da uradim?
Da proelja to.
Zar nije to tvoj posao?
Mi smo ve proeljali. Nita nismo nali. Nadamo se da e ti primetiti neto to je nama pro-

maklo. Ja u sedeti ovde i praviu ti drutvo, imam i ja neku papirologiju da zavrim.

Mnogo e tu biti posla.
Ima ceo dan na raspolaganju.
Greg se namrti. Znaju li oni da...
Ionako nema nikakve planove za danas ree Biks samouvereno.
Greg slegnu ramenima. Ima kafe?
Popio je kafu, pojeo krofne, popio jo kafe, pa u vreme ruka pojeo sendvi, a onda, sredinom popodneva, i jednu bananu. Proitao je svaku znanu pojedinost o ivotima tih naunika, njihovim suprugama i porodicama: od detinjstva i kolovanja, preko karijere, ljubavi i braka, do dostignua, nastranosti i grehova.
Upravo je jeo zagrizao zalogaj banane, kad mu se ote:
Gospode boe!
ta je? ree Biks.
Vili Frunce je iao na Berlinsku muku akademiju. Greg trijumfalno tresnu fasciklom o sto.
Pa?
Pa iao je i Voloa tako mi je sm rekao.
Biks, od silnog uzbuenja, raspali akom po stolu. kolski drugovi! Tu smo! Skelptali smo skota!
Ovo nije dokaz ree Greg.
O, ne brini, priznae on.
Kako to da si toliko siguran?
Ti naunici smatraju da znanje treba da bude dostupno svima, a ne da se dri u tajnosti. Pokuae
da se opravda tvrdei da je to uinio za dobrobit oveanstva.
Moda i jeste.
eka ga elektrina stolica, svejedno ree Biks.
Grega najednom prooe marci. Vil Frunce je na njega ostavio utisak finog oveka. Zar tako?
upita on.
Nego ta. Ima da se pri.
U pravu je bio Biks. Vili Frunce je proglaen krivim za izdaju i osuen na smrt, i umro je na elektrinoj stolici.

III
Dejzi je gledala mua kako vezuje belu leptir-manu i oblai frak, koji mu je savreno pristajao. Izgleda k bombona ree mu ona, i stvarno je tako mislila. Mogao je, da je hteo, da postane filmska
zvezda.
Seala ga se Dejzi iz vremena od pre trinaest godina, kad je na bal na koledu Triniti doao u pozajmljenoj odei, i prijatan drhtaj nostalgije prostruja njenim telom. I tada je, pamtila je dobro, izgledao dobro, mada mu je ono odelo bilo dva broja vee.
Odseli su bili u apartmanu koji je u vaingtonskom hotelu Ric-Karlton njen otac uzeo u trajni zakup. Lojd je sada obavljao dunost pomonika ministra u britanskom Forin ofisu, i ovamo je doao u
diplomatsku posetu. Lojdovi roditelji, Etel i Berni, oduevljeno su doekali priliku da nedelju dana
uvaju dvoje unuadi.
Te veeri e Dejzi i Lojd ii na bal u Belu kuu.
Ona je obukla zanosnu haljinu Kristijana Diora, od ruiastog satena, sa izrazito irokom suknjom
sainjenom od bogato nabranog jarkoruiastog tila. Posle dugih godina ratne tednje, mnogo se rado-

vala to e opet moi da kupuje haljine u Parizu.

Priseala se bala u Jaht-klubu u Bafalu, trideset pete godine. U to vreme je mislila da joj je taj dogaaj upropastio ivot. Bela kua je, izvan svake sumnje, bila znatno prestinije mesto, ali ona je znala da, ma ta da se desi, ovaj bal nee upropastiti ivot. Upravo je o tome razmiljala dok joj je Lojd
pomagao da stavi majinu ogrlicu od ruiastih dijamanata, uz koje su ile minue iste boje. Kad joj
je bilo devetnaest godina, oajniki je udela da je prihvate ljudi iz visokog drutva. Sada joj je bilo
teko i da zamisli kako brine zbog neeg takvog. Dok god joj Lojd govori da izgleda kao iz bajke, ona
ne mari ta drugi misle. Drala je jo jedino do miljenja svoje svekrve, Et Lekvit, koja nije pripadala visokom drutvu i izvesno, nikad u ivotu nije obukla haljinu kupljenu u Parizu.
Da li se svakoj eni desi da se osvrne i pomisli koliko je luda bila u mladosti? Dejzi je opet razmiljala o Etel, koja se sigurno ponela budalasto to je zatrudnela sa oenjenim poslodavcem, ali nikada
o tome nije govorila sa aljenjem. Moda je to ispravan stav. Dejzi je sad promiljala o sopstvenim
grekama: o veridbi sa arlijem Farkarsonom, o odbijanju Lojda i udaji za Deka Ficherberta. Nije
mogla do kraja da sagleda prolost i razmisli i o dobrim posledicama svojih izbora. Tek kada ju je
visoko drutvo bespogovorno odbacilo, a ona pronala utehu u Etelinoj kuhinji u Aldgejtu tek tada
je njen ivot krenuo nabolje. Prestala je da udi za drutvenim statusom i spoznala pravo prijateljstvo, i otada je bila srena.
Sada, kad vie za te stvari nije marila, u zabavama je uivala mnogo vie nego ranije.
Spremna? ree Lojd.
Bila je spremna. Obukla je veernji kaput koji je Dior kreirao uz haljinu koju je obukla. Sili su
liftom, izali iz hotela, i uli u limuzinu koja ih je ekala.

IV
Karla je ubedila majku da im na Badnje vee svira na klaviru.
Godinama ve Mod nije bila svirala. Moda ju je sad to rastuilo, prizvavi uspomene na Valtera;
uvek su njih dvoje svirali i pevali zajedno, i ona je esto priala deci kako je bezuspeno pokuavala
da ga naui da svira regtajm. Vie se, meutim, toj prii nije vraala, a Karla je slutila da sada klavir
podsea Mod na Joakima Koha, mladog oficira koji joj je dolazio na asove klavira, koga je obmanula i zavela, da bi ga potom Karla i Ada ubile u kuhinji. Karla nikako nije mogla da se otrese seanja na to komarno vee, naroito onoga kad su morale da se ratosiljaju lea. Nije se zbog toga kajala
ispravno su postupile ali bi joj, svejedno, bilo drae kad bi to mogla da zaboravi.
Bilo kako bilo, Mod je konano pristala da im odsvira Tihu no, a oni svi zajedno da pevaju.
Verner, Ada, Erik i troje dece Rebeka, Vali i mala Lili okupie se oko starog stenveja u gostinskoj
sobi. Karla stavi sveu na klavir, a onda se pomno zagleda u lica svojih najbliih u nestalnim senima
doma, dok su pevali poznatu nemaku boinu pesmu.
Verner je bio podigao Valija, koji e kroz nekoliko nedelja navriti etiri godine; deak je pokuavao da peva, obazrivo nabadajui rei i melodiju. Imao je istonjake oi na oca silovatelja; Karla je
reila da upravo to bude njena osveta da sina vaspitava da prema enama bude nean i da ih potuje.
Erik je od srca pevao rei himne. Jeste on podravao sovjetski reim, i to sa istom onakvom zaslepljenou kao to je nekada bio uz naciste. Karla je u prvo vreme zbog toga bila zbunjena, pa i besna,
ali sada je prepoznala alosnu logiku koja ga je vodila. Erik je bio jedan od onih neprilagoenih ljudi
koji se toliko plae ivota da e radije iveti pod strogim autoritetom, gde e mu vlada koja ne dozvoljava bilo kakvo neslaganje govoriti ta da radi i ta da misli. Nepromiljeni su i opasni bili takvi

ljudi ali ta da se radi kad ih ima toliko mnogo.

Karla je s nenou pogldala u svoga mua, naoitog i u tridesetoj. Seala se njihovih poljubaca, i
ne samo poljubaca, na prednjem seditu njegovog mekerskog automobila, parkiranog u Grinevaldu,
kad je njoj bilo devetnaest godina. I dalje je volela da se ljubi s njim.
Dok je razmiljala o vremenu koje je otada prolo, alila je zbog mnogo ega, ali najvie ju je bolela oeva smrt. Nedostajao joj je u svakom trenutku, i jo bi joj se desilo da zaplae kad ga se seti
kako lei u hodniku, poto su ga premlatili tako svirepo da ni lekara nije iv saekao.
Ali svako mora da umre, a otac je dao ivot zarad boljeg sveta. Da je vie Nemaca bilo tako hrabro, nacisti ne bi odneli pobedu. elela je Karla da radi sve ono to je radio on: da podie decu kako
valja, da utie na politiku zemlje, da voli i da bude voljena. I, najvie od svega, elela je da, kad je
jednog dana vie ne bude, njena deca mogu da kau, kao to je ona govorila o svom ocu, da je njen ivot imao smisla, i da je ona ovaj svet uinila boljim.
Boina pesmica se zavrila; Mod je malo due zadrala poslednji akord; a mali Vali se nagnuo,
dunuo i ugasio sveu.
- KRAJ -

Zahvalnost
Riard Overi je moj glavni savetnik za istoriju u toku rada na trilogiji Stolee. Zahvalnost dugujem i
istoriarima Evanu Modsliju, Timu Risu, Matijasu Rajsu i Riardu Toju, koji su Zimu sveta proitali
u rukopisu i nainili odreene ispravke.
Kao i obino, neprocenjivu pomo pruili su mi moji urednici i agenti, posebno Ejmi Berkover,
Lesli Gelbman, Filis Gran, Nil Najrin, Suzan Opi i Deremi Trevijatan.
Svog agenta Ala Zukermana upoznao sam otprilike 1975. godine, i otada je on moj najstroi kritiar i najinspirativniji italac.
Mnogo prijatelja pomogao mi je svojim primedbama. Najdel Din ima nenadmano oko za detalj.
Kris Maners i Toni Makvolter bili su pronicljivi kao i uvek. Angela picig i Anemari Benke spasle
su me brojnih greaka u pisanju rei na nemakom.
Uvek smo zahvalni i svojim porodicama, kao to i treba da budemo. Barbara Folet, Emanuel Folet,
Dan Terner i Kim Terner proitali su prvu verziju ove knjige i uputili mi korisne kritike, darujui me
pritom i onim to prevazilazi sve svojom ljubavlju.

1 Jedan od najpoznatijih i najlepih berlinskih bulevara.

2 Berlinski metro.
3 Uroeni deformitet kimenog stuba.
4 Jidi: siledija, zlikovac.
5 Nem.: Schutzstaffel. Odbrambene snage.
6 Nem.: jurini odred.
7 Nem.: Hitlerova omladina.
8 Eng.: Jack momak, muko, dilber, mujak.
9 Autor koristi pridev colored obojeni, koji je u Americi do ne tako davno smatran finijim, kulturnijim izrazom za pripadnike crne rase i meleze.
10 Kristofer Ren (16321723), jedan od najznaajnijih engleskih arhitekata svih vremena.
11 Crveno i crno.
12 U to vreme, naravno, nije postojao veliki tunel ispod Lamana, pa se iz Londona u Pariz putovalo
vozom do Lamana, zatim brodom preko moreuza koji odvaja britansko ostrvlje od evropskog kopna,
i dalje, opet, vozom do francuske prestonice.
13 orizo (chorizo), pikantna unka, specijalitet je Pirinejskog poluostrva, dok je oruho (orujo) vrsta
jabukovae.
14 Aluzija na folksvagen (Volkswagen), to znai narodni automobil.
15 Britansko Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo.
16 Sredstvo za ublaavanje tegoba sa jetrom.
17 U doslovnom prevodu: imala je cvetanje, to e rei imala je ciklus.
18 U Ulici Dauning, uvenom Dauning stritu, na broju deset, nalazi se sedite britanske vlade.
19 Britansko Ministarstvo inostranih poslova.
20 Nem.: moja ena i tvoja ena.
21 Fr.: bientt do skorog vienja.
22 Skraenica od Air Raid Precautions, Slube za zatitu u sluaju vazdunih napada.
23 Nem.: Novi narod.
24 Frenklin Delano Ruzvelt.
25 Re je o filmu The Bride Came C. O. D. reditelja Vilijama Kitlija, velikom hitu s poetka etrdesetih godina XX veka.
26 Roman amerikog pisca Dona tanjbeka (19021968) objavljen 1939. godine.
27 Francusko prezime Rochefort, koje se izvorno izgovara Rofor, Amerikanci u ogromnoj veini izgovaraju po svome Rokefort.
28 Eng.: On the Roof Gang (OTRG) tim vrhunskih amerikih kriptologa i vezista koji su od 1928.
do 1941. godine radili na krovu zgrade Ministarstva ratne mornarice u Vaingtonu.
29 Vilijam Harison Dempsi (18951983), legenda amerikog boksa.
30 Beskrupulozni zavodnik iz Servantesovog Don Kihota.
31 Jedna od pedesetak engleskih crkava sagraenih po projektu znamenitog engleskog arhitekte ser
Kristofera Rena (16231723).
32 Ameriko ratno vazduhoplovstvo.
33 Re je o izvetaju koji je 1942. britanskom parlamentu podneo ugledni engleski ekonomista i drutveni reformator Vilijam Beverid (18791963).
34 Rekao je prosto: Ne. Ja mu rekoh: Kako to misli: ne? A on e: Tako, suprotno od da.
35 Engl.: Joint Intelligence Center, Pacific Ocean Area (JICPOA).
36 Nem., fran.: Stoj, stanite!

37 Franc.: ivela Francuska!

38 Engl.: Land of Hope and Glory, popularna rodoljubiva pesma, svojevrsna alternativna himna Engleske, koju je 1902. godine komponovao Edvard Elgar (18571934) na stihove Artura Kristofera
Bensona (18621925).
39 Engl.:Sveto trojstvo.
40 Deo Berlina.
41 Ameriki lanac robnih kua.
42 Deki misli na Dona Dorda Heja (19091949), poznatog po nadimku Acid Bath Murderer,
zloglasnog amerikog serijskog ubicu koji je svoje rtve potapao u kiselinu.