LABORATORIJA ZA MONITORING

DEPONIJA, OTPADNIH VODA I VAZDUHA

Fakultet tehnikih nauka
Univerzitet u Novom Sadu
Trg Dositeja Obradovia 6
21000 Novi Sad

MATERIJAL ZA LABORATORIJSKU PRAKSU

Rukovodilac laboratorijske prakse:

Doc. dr Maja Turk Sekuli

Izvoai:
MSc. Maja ogo, saradnik u nastavi
MSc. Ivana Mihajlovi, istraiva pripravnik
MSc. Aleksandar Dvorni, student doktorskih studija
MSc. Jovana Simi, student doktorskih studija

LABORATORIJA ZA MONITORING
DEPONIJA, OTPADNIH VODA I VAZDUHA
Fakultet tehnikih nauka
Univerzitet u Novom Sadu
Trg Dositeja Obradovia 6
21000 Novi Sad

ODREIVANJE PARAMETARA U OTPADNIM VODAMA (ODREIVANJE

TEMPERATURE UZORKA, pH VREDNOST, ELEKTROPROVODLJIVOST, NIKL,
CINK, NITRATI, HPK)

Otpadne vode se mogu definisati kao iskoriene vode, odnosno kao vode koje je
ovek upotrebio kroz neki oblik aktivnosti. U odnosu na mesto nastanka, otpadne
vode se mogu klasifikovati na:
-

Otpadne vode naselja ili komunalne otpadne vode i

Otpadne vode industrije.

Zagaujue supstance u otpadnoj vodi najee podrazumevaju prisustvo jedne ili

vie komponenti iz sledeih grupa jedinjenja:
-

Rastvorene neorganske soli,

Kiseline i baze,
Biorazgradljive i bionerazgradljive organske materije,
Suspendovane estice,
Plivajue tenosti,
Tople vode,
Boja,
Patogeni mikroorganizmi,
Radioaktivne materije,
Penuave materije,
Teki metali.

OPTI PARAMETRI OTPADNIH VODA

Opti parametri koji se najee prate pri kontroli kvaliteta otpadnih voda su:
-

Temperatura,
pH vrednost,
Konduktivnost,
Mutnoa,
Suva materija,
Organske materije i
Rastvoren kiseonik.

LABORATORIJA ZA MONITORING
DEPONIJA, OTPADNIH VODA I VAZDUHA
Fakultet tehnikih nauka
Univerzitet u Novom Sadu
Trg Dositeja Obradovia 6
21000 Novi Sad

Prema proceduri uzorkovanja, uzorci vode se stabilizuju na terenu, odnosno mestu

uzorkovanja, dopremaju se u laboratoriju i skladite na temperaturi od 4C do
momenta pripreme za analizu.

TEMPERATURA
Veina akvatinih organizama su poikilotermni (''hladnokrvni'') to znai da
nemaju, kao sisari, sposobnost termoregulacije. Zbog toga temperatura ima
dominantan uticaj na bioloku aktivnost i rast akvatinih organizama. Sa porastom
temperature vode, raste i bioloka aktivnost akvatinih organizama. Ribe, insekti,
fitoplankton, zooplankton i druge vodene vrste imaju optimalan temperaturni
opseg. Pri znaajnim odstupanjima temperature iznad ili ispod optimalnog
temperaturnog opsega, broj individua jedne vrste opada.
Temperatura je znaajan faktor koji utie na hemijske reakcije u vodi. Brzina
hemijskih reakcija, prema zakonu o dejstvu masa, po pravilu raste sa porastom
temperature to se odraava na bioloku aktivnost akvatinih organizama.
Pojedina jedinjenja su toksina na povienim temperaturama. Najznaajniji
primer uticaja temperature na "hemizam" vode je sadraj rastvorenog kiseonika
koji, sa porastom temperature vode, opada (Henrijev

Uticaj zagaenja
Termalno zagaenje voda se gotovo uvek deava prilikom isputanja industrijskih
ili komunalnih otpadnih voda. U urbanim sredinama, proticanje efluenata preko
asfalta ili toplih betonskih povrina pre izlivanja u recipijent, dovodi do
zagrevanja vodenih sistema. U tekuim vodama, posebno manjim gradskim
tokovima, visoka temperaturta vazduha usled isijavanja sa puteva i parkinga moe
imati znaajan uticaj na termalno zagaenje.

Merenje temperature
Za merenje temperature se koristi termometar sa podeocima od 0,1C, koji brzo
reaguje na temperaturne promene. Merenje se vri tako to se termometar postavi
direktno u vodu, a temperatura se oitava tek nakon vremenskog perioda koji
obezbeuje konstantne vrednosti. U isto vreme se meri i temperatura vazduha u
blizini mesta merenja, ali izvan uticaja toplotnog izvora ili direktnog sunevog
zraenja, najmanje jedan metar iznad nivoa tla, korienjem istog termometra
koji mora biti suv. Zbog toga je pogodnije da se prvo meri temperatura vazduha, a
zatim temperatura vode.
Ako se temperatura vode ne moe meriti direktno, onda se meri u boci sa uzorkom
vode. Zapremina boce mora biti najmanje jedan litar, a temperatura boce pre

LABORATORIJA ZA MONITORING
DEPONIJA, OTPADNIH VODA I VAZDUHA
Fakultet tehnikih nauka
Univerzitet u Novom Sadu
Trg Dositeja Obradovia 6
21000 Novi Sad

merenja mora odgovarati temperaturi uzorka vode. Boca ne sme biti izloena
toplotnom ili direktnom sunevom zraenju.

pH VREDNOST
pH vrednost je mera kiselosti ili baznosti rastvora, odnosno mera koncentracije
vodonikovih jona u uzorku. Brojano, pH vrednost predstavlja negativan dekadni
logaritam koncentracije vodonikovioh jona:
pH=-log10[H+]

(1)

Skala pH vrednosti se kree u rasponu od 0 do 14. U neutralnoj sredini, vrednost

pH je 7; vrednost pH za istu vodu na 25C iznosi 7,0. Pri pH=7 koncentracija jona
vodonika je 10 puta vea nego pri pH=8. Rastvori ija je pH vrednost ispod 7 su
kiseli, dok su rastvori sa pH iznad 7 bazni.
Vrednosti pH vodenog sistema odreuju kako rastvorljivost (koliina supstance
koja se moe rastvoriti u vodi), tako i bioloku dostupnost (koliina supstance koju
mogu koristiti akvatini organizmi) hemijskih konstituenata kao to su nutrijenti
(fosfor, azot i ugljenik) i teki metali (olovo, kadmijum i dr). U sluaju tekih
metala, stepen rastvorljivosti odreuje nivo toksinosti - metali su toksiniji pri
niim pH vrednostima, jer su tada rastvorljiviji.
Otpadne i zagaene vode mogu imati znatno nie ili vie pH vrednosti u odnosu na
vrednosti pH u nekontaminiranoj vodi. Zbog uticaja pH vrednosti na hemijska i
bioloka svojstva tenosti, njeno odreivanje je veoma znaajno, na primer, za
suzbijanje korozije i kontrolisanje ureaja za preiavanje otpadnih voda.
Vrednost pH se koristi za izraunavanje u nekim analizama i analitikim
postupcima.

Odreivanje pH vrednosti elektrohemijskom metodom

Da bi se dobili precizni i pouzdani rezultati, neophodno je da se merenja pH
vrednosti vre na mestu uzorkovanja (na terenu). Meutim, ako to nije mogue,
uzimaju se uzorci koji se transportuju u potpuno napunjenoj, dobro zatvorenoj
boci, kako bi se spreile promene sastava, posebno sadraja ugljen-dioksida.
Koncentracija vodonikovih jona izraena kao vrednost pH odreuje se merenjem
elektromotorne sile u eliji koja sadri indikatorsku elektrodu i referentnu
elektrodu. Elektroda se stavlja u ispitivani rastvor. Razlika od jedne pH jedinice
stvara potencijalnu promenu od 58,16 mV na 20C ili 59,16 mV na 25C.
Elektromotorna sila se meri pH-metrom, tj. Volt-metrom visokog otpora
kalibrisanim na pH.

LABORATORIJA ZA MONITORING
DEPONIJA, OTPADNIH VODA I VAZDUHA
Fakultet tehnikih nauka
Univerzitet u Novom Sadu
Trg Dositeja Obradovia 6
21000 Novi Sad

Metoda merenja pH vrednosti

Kompaktni runi mera Multi 340i omoguava terensko merenje pH vrednosti,
rastvorenog kiseonika i konduktivnosti, brzo i pouzdano.
Pre merenja vrednosti pH uzorka koji je ispitivan, elektroda se paljivo opere
destilovanom vodom, a zatim prikljui na merni ureaj. Elektroda se potapa u test
uzorak, a izmerena vrednost se pojavljuje na displeju. Kako je merenje izvreno
sa ukljuenim temperaturnim senzorom, na displeju se pojavljuje i temperatura
uzorka. Pre konanog oitavanja rezultata sistem se mora stabilizovati. Nakon
oitavanja rezultata, elektroda se skida sa mernog ureaja i detaljno ispira
destilovanom vodom. Ureaj poseduje AutoRead funkciju koja proverava
stabilnost signala. Stabilnost ima znaajan uticaj na ponovljivost izmerenih
vrednosti. Da bi ureaj pravilno funkcionisao potrebno je vriti redovnu
kalibraciju, poto starenje pH elektrode moe dovesti do pogreno izmerenih
vrednosti.
Preciznost i tanost merenja zavise od vrste i stanja pH-metra, kao i od tehnike
kalibracije i naina merenja. U normalnim uslovima, granicu tanosti predstavlja
0,1 pH jedinice.

KONDUKTIVNOST (ELEKTROPROVODLJIVOST)
Konduktivnost (elektroprovodljivost) rastvora je sposobnost materije da provodi
elektrinu struju. Jedinica za elektroprovodljivost je S/cm. Elektrohemijska
provodljivost od 1 S/cm je reciprona vrednost otpora u onima izmeu dve
suprotne strane kocke od jednog kubnog centimetra vodenog rastvora, pri
odreenoj temperaturi.
Provodljivost vode je priblino linearna funkcija koncentracije rastvorenih jona i,
stoga, predstavlja meru ukupne koliine rastvorenih soli ili jona u vodi. Sa
porastom koncentracije rastvorenih jona raste i elektroprovodljivost i, na taj
nain, konduktivnost moe da ukae na probleme vezane za kvalitet vode. Ako se
provodljivost vode naglo povea, to ukazuje na postojanje izvora rastvorenih jona
i omoguava utvrivanje lokacije izvora.
Konduktivnost je uslovljena:
Geologijom sastav stena odreuje hemijski sastav i osobine zemljita
vodnog tela;
Veliinom vodnog tela vea povrina vodenog basena u odnosu na povrinu
vodenog ekosistema podrazumeva i vei kontakt vode sa okolnim
zemljitem;

LABORATORIJA ZA MONITORING
DEPONIJA, OTPADNIH VODA I VAZDUHA
Fakultet tehnikih nauka
Univerzitet u Novom Sadu
Trg Dositeja Obradovia 6
21000 Novi Sad

''Ostali izvori jona'' poveanje konduktivnosti moe biti i rezultat

antropogene aktivnosti:
Otpadni tokovi iz postrojenja za preradu komunalnih voda;
Otpadne vode septikih i drenanih sistema;
Oticanje soli sa puteva;
Spiranje vode sa poljoprivrednih povrina;
Evaporacija (isparavanje) vode sa povrine vodenih ekosistema isparavanje vode sa povrine vodenih ekosistema poveava koncentraciju
soli u basenu, to dovodi do vee konduktivnosti.
Na elektroprovodljivost utie prisustvo neorganskih rastvorenih materija kao to su
hloridni, nitratni, sulfatni i fosforni anjoni (koji nose negativno naelektrisanje), ili
natrijumovi, kalcijumovi, magnezijumovi i katjoni gvoa i aluminijuma (koji nose
pozitivno naelektrisanje). Temperatura je takoe faktor koji dovodi do promene u
vrednosti elektroprovodljivosti; konduktivnost varira za 2% pri promeni
temperature od 1C. Otpadne vode sa niskom pH vrednou takoe pokazuju
veliku
elektrolitiku
provodljivost,
zahvaljujui
visokoj
ekvivalentnoj
provodljivosti jona vodonika.

Metoda merenja elektroprovodljivosti

Na merni ureaj Multi 340i prikljuuje se elektroda za merenje konduktivnosti
koja se zatim uranja u uzorak. Nakon odreenog vremena, na displeju se
pojavljuje stabilna, izmerena vrednost. Nakon merenja elektroprovodljivosti prvog
uzorka, ureaj se gasi, elektroda se skida i pere se destilovanom vodom. Postupak
se ponavlja za sve uzorke vode.
Radi dobijanja najpreciznijih rezultata, merenje elektroprovodljivosti je najbolje
vriti na mestu uzorkovanja (in situ). Ukoliko se merenje vri ex situ, uzimaju se
uzorci koji se moraju dobro zatititi kako bi se izbeglo stvaranje ili gubitak
rastvorenih gasova. Takoe, potrebno je izbegavati izlaganje uzoraka atmosferi
koja sadri amonijak i kisele gasove.

LABORATORIJA ZA MONITORING
DEPONIJA, OTPADNIH VODA I VAZDUHA
Fakultet tehnikih nauka
Univerzitet u Novom Sadu
Trg Dositeja Obradovia 6
21000 Novi Sad

ODREIVANJE NIKLA, CINKA, NITRATA I HEMIJSKE POTRONJE

KISEONIKA(HPK)
HEMIJSKA POTRONJA KISEONIKA (HPK)
Hemijska potronja kiseonika (HPK) je mera organskog optereenja vode. HPK je
koliina kiseonika potrebna za hemijsku oksidaciju organskih komponenata i
neorganskih soli u vodi i predstavlja pokazatelj zagaenosti otpadnih voda. HPK
ukljuuje i kiseonik potreban za razgradnju jedinjenja koja ne mogu biti
razgraena od strane mikroorganizama. Najee se izraava preko potronje O 2 u
mg/l. Najbolji pokazatelj koncentracije organskih komponenata je teorijska
vrednost HPK koja odgovara koliini kiseonika potrebnog za oksidaciju organskog
ugljenika. Hemijska potronja kiseonika se odreuje na osnovu stehiometrijskih
jednaina oksidacije.

NITRATI
Nitrati (NO3-) se prirodno pojavljuju kao deo azotnog ciklusa. Jon nitrata
predstavlja krajnji produkt oksidacije azotnih jedinjenja i njegovo prisustvo u
vodama ukazuje na staro zagaenje voda ili na stari izvor zagaenja.
Prisustvo ovog jona u vodama ukazuje na potpunu oksidaciju jedinjenja koja sadre
azot. Izvori nitrata su mineralni depoziti (natrijum i kalijum-nitrat), zemljite,
morska voda i atmosfera. Nitrati su delimino naeni u zemljitu i odatle su
raireni u ivotnoj sredini od hrane do atmosfere i vode. Vie koncentracije se
oekuju tamo gde se koriste ubriva, pri truljenju ivotinjskih i biljnih ostataka, u
procednim vodama iz deponija mulja i smea i u industrijskom otpadu. Nitrati su
uvek u viim koncentracijama od nitrita.
Prema smernicama EU granina vrednost za nitrate iznosi 50 mg/l. Granina
vrednost za nitrate po naem Pravilniku za pijau vodu iznosi 50 mg/l (Sl. list SRJ
42/98).
Nitrati se odreuju u laboratorijskim uslovima primenom UV-VIS spektrofotometra.

NIKAL
Nikal je srebrnastobeo metal, teko topljiv i moe se polirati do visokog sjaja.
Dobro se rastvara u razblaenim kiselinama, dok je u bazama slabo rastvorljiv.
Nikal je biogeni element, viak ili manjak nikla uzrokuje poremeaje ivotnih
funkcija.

LABORATORIJA ZA MONITORING
DEPONIJA, OTPADNIH VODA I VAZDUHA
Fakultet tehnikih nauka
Univerzitet u Novom Sadu
Trg Dositeja Obradovia 6
21000 Novi Sad

Nikl kao toksini metal moe dospeti u vodene tokove na razliite naine: iz
rafinerija nafte, iz odbaenih akumulatora i baterija, pigmenat, iz razliitih
legura, oticanjem sa gradskih ulica, preko fekalija.
Maksimalna dozvoljena koncentracija nikla u vodi prema propisima EU iznosi 0,05
mg/l, prema WHO (Svetska Zdravstvena Organizacija) iznosi 0,02 mg/l, a prema
US EPA 0,04 mg/l. Maksimalna dozvoljena koncentracija nikla prema vaeem
Pravilniku o opasnim materijama u vodama (Sl. Glasnik SRS, br 31/82) iznosi 0,05
mg/l za vode I i II klase i 0,1 mg/l za vode III i IV klase.
Nikl moe da izazove akutne i hronine zdravstvene efekte. U akutne spadaju
alergijske reakcije i oteenje plua, a u hronine: hronini bronhitis, negativan
uticaj na jetru, bubrege, imuni sistem, krv i dr. Postoje dokazi i o pojavi kancera
plua i nosnih sinusa kod ljudi.
Nikal se odreuje u laboratorijskim uslovima primenom atomskog apsorpcionog
spektrofotometra.

CINK
Cink pripada poslednjoj, IIb grupi, prelaznih elemenata u PSE. Cink je
plaviastobeo metal, ne podlee koroziji jer se na njegovoj povrini formira
oksidni ili karbonatni sloj. Dobar je provodnik toplote i elektriciteta.
Elementarni cink ne spada u hazardne supstance dok veina njegovih
jedinjenja imaju toksino dejstvo. Meutim, cink u obliku jona Zn2+
(najee iz ZnSO4) spada u biogene elemente i neophodan je ljudskom
organizmu.
Automobilske gume i motorna ulja sadre cink koji na taj nain dospeva na
automobilske saobraajnice odakle otiu u vode. Jedinjenja cinka su
prisutna i u fungicidima i insekticidima i na taj nain takoe zavravaju
vodama. Cink moe da se emituje i sa deponija hemijskog otpada i deponija
uopte.
Maksimalna dozvoljena koncentracija cinka u vodi prema propisima EU
iznosi 0,1 - 5 mg/l, a prema US EPA 5 mg/l. Maksimalna dozvoljena
koncentracija cinka prema vaeem Pravilniku o opasnim materijama u
vodama (Sl. Glasnik SRS, br 31/82) iznosi 0,2 mg/l za vode I i II klase i 1
mg/l za vode III i IV klase.

LABORATORIJA ZA MONITORING
DEPONIJA, OTPADNIH VODA I VAZDUHA
Fakultet tehnikih nauka
Univerzitet u Novom Sadu
Trg Dositeja Obradovia 6
21000 Novi Sad

Cink moe da izazove akutne i hronine zdravstvene efekte. U akutne

spadaju problemi u stomaku i probavi, loa koordinacija miia, a u
hronine: oteenje imunog sistema.
Cink se odreuje u laboratorijskim
apsorpcionog spektrofotometra.

uslovima

primenom

atomskog

OSNOVI SPEKTROSKOPSKIH METODA

Od svih fizikih osobina molekula koje mogu da poslue za odreivanje
strukture i detekciju pojedinih jedinjenja, za hemijskog analitiara
najvanija je njihova sposobnost da apsorbuju elektromagnetne radijacije.
Na osnovu podataka o vrsti radijacija i intenziteau apsorpcije, dobija se
apsorpcioni spektar jedinjenja. Pojedini delovi toga spektra tesno su
povezani sa molekulskom strukturom, tako da se na osnovu dobijenih
spektralnih podataka mogu pouzdano izvoditi zakljuci o prirodi i strukturi
ispitivanog jedinjenja. Metode koje se zasnivaju na prouavanju interakcija
izmeu
elektromagnetnih
radijacija
i
molekula
nazivaju
se
spektroskopske metode.
Prednost spektroskopskih nad hemijskim metodama sastoji se u tome to se
pouzdani podaci mogu dobiti vrlo brzo pomou odreenih aparata, to se
moe raditi sa malim koliinama supstancija i to se pomou ovih metoda
mogu dobiti podaci o strukturi do kojih se hemijskim putem dolazi veoma
teko, ili se oni hemijski uopte ne mogu dobiti.
Elektromagnetne radijacije i molekul. Talasno-estina priroda
elektromagnetnih radijacija je utvrena. Ove radijacije se mogu shvatiti kao
struja svetlosnih estica (fotona ili kvanta) koje imaju razliitu energiju, ali
se sve kreu istom brzinom (brzina svetlosti). Energija svakog fotona
povezana je sa njegovom talasnom duinom izrazom: E

hc

, gde je E

energija fotona, h Plankova konstanta (6.62x1034 Js), c brzina svetlosti

(3.0x1010cm/s) a talasna duina radijacije. Ovaj izraz se moe predstaviti i
kao E

h , gde je frekvencija, tj. broj oscilacija u sekundi,

. Ovi

izrazi pokazuju da je energija neke elektromagnetne radijacije obrnuto

proporcionalna njenoj talasnoj duini, a direktno proporcionalna frekvenciji,
tj. to je talasna duina kraa, to je njena energija vea, odnosno, to je
frekvencnja vea i energija fotona je vea. Numerike vrednosti

LABORATORIJA ZA MONITORING
DEPONIJA, OTPADNIH VODA I VAZDUHA
Fakultet tehnikih nauka
Univerzitet u Novom Sadu
Trg Dositeja Obradovia 6
21000 Novi Sad

frekvencija, , su veliki brojevi i za specifi-kaciju neke talasne duine

(naroito u infracrvenoj oblasti) koristi se talasni broj,
kao broj talasa na 1 cm,

koji je definisan

i izraava se u cm-1. Energija radijacije je

upravo srazmerna talasnom broju, E

h .

Kada molekul doe u dodir sa elektromagnetnim radijacijama, on moe ili

da ih propusti ili apsorbuje. Ukoliko molekul apsorbuje radijaciju, njena
energija se prenosi na molekul ili pojedine delove molekula, i molekul
prelazi u odgovarajue (pobueno) ekscitovano stanje. Molekul moe
apsorbovati samo one radijacije ija je energija brojano tano jednaka
razlici u energetskim nivoima izmeu odgovarajueg osnovnog i
ekscitovanog stanja u molekulu (unutranja energija molekula je kvantirana
i, ne uzimajui u obzir energiju jezgra, moe da se izrazi kao zbir
elektronske, vibracione i rotacione energije). U tabeli 1. navedene su
oblasti u koje se, prema konvenciji, dele elektromagnetne radijacije.
Apsorpcija radijacija iz vidljive i ultraljubiaste oblasti prouzrokuje
ekscitacije izmeu elektronskih energetskih nivoa u molekulu (vezanih za
nezasienost molekula), a nastali apsorpcioni spektri se nazivaju elektronski
spektri.
Aparati koji slue za merenje apsorpcije elektromagnetnih radijacija
nazivaju se spektrofotometri. Savremeni ureaji, poto se ispitivana
supstancija stavi u aparat, automatski belee apsorpcioni spektar te
supstancije kao promenu intenziteta proputenih (ili apsorbovanih)
radijacija u zavisnosti od frekvencije ili talasne duine, odnosno talasnog
broja.