You are on page 1of 17

Inflamacija moe biti sistemska ili lokalna, a u odnosu

na uzronika veoma raznolika.


Bez obzira na uzronika, laboratorijski markeri
inflamacije koji su trenutno u upotrebi su isti:

Broj leukocita.
Leukocitarna formula.
Sedimentacija eritrocita.
Fibrinogen.
C-reaktivni protein (CRP).

Markeri inflamacije koji su u fazi istaivanja su:

Prokalcitonin.
CD40 ligand.
Mijelo-peroksidaza (MPO).
Monocitni hemoatraktant protein-1 (MCP-1).
Holin.
Plazma protein A udruen sa trudnoom (PAPP-A).

C-reaktivni protein (CRP)

CRP predstavlja jedan od stalno prisutnih proteina plazme.


Otkriven je od strane Tillett i Francis 1930. god.
CRP sintetie jetra i elije adipocita (lipocita).
Gen za CRP nalazi se na prvom hromosomu (1q21-q23).
CRP je po sastavu glikoprotein molekulske mase oko 110
kD sa oko 224 ostatka amino kiselina.
Prema obliku molekula predstavlja ciklini pentamer.
Svaka od pet monomernih jedinica poseduje molarnu
masu od oko 25 kD.

CRP je otkriven u serumu pacijenta sa akutnim


zapaljenjem uzrokovanim pneumokokama.

Identifikovan je kao molekul proteinske strukture


koji se vezivao za polisaharide membrane bakterija
pneumokoka.

U poetku se mislilo da je CRP patoloka sekrecija


jer se pojavljivao i poveavao kod pacijenata sa
razliitim oboljenjima. Meutim, kasnije je pokazano
da se CRP sintetie u jetri i elijama masnog tkiva i
da predstavlja prirodni protein.

Uloge CRP-a

CRP je protein sa mnogo fiziolokih uloga u sklopu


imunolokog sistema. Uestvuje u:
Aktivaciji komplementa.
Supresiji ili aktivaciji odreenih tipova T-limfocita i posledino
produkciji pojedinih citokina.
Vezuje se za bakterijske polisaharide.
Vezuje se za fosfolipide membrana iz tkiva oteenih
zapaljenskim procesom, infekcijom ili traumom.
Vezuje se za fosfoholin na membranama mrtvih elija koje su
oteene infekcijom ili traumom.
Vezuje se za nuklearne antigene i aktivira kompleks
komplementa.

Vezivanjem CRP-a za fosfolipide na povrini mrtvih elija i


nekih vrsta bakterija dolazi do aktivacije sistema
komplementa preko C1Q kompleksa.

Na ovaj nain se stimulie fagocitoza od strane makrofaga.

Do porasta CRP dolazi i zbog poveanja koncentracije


interleukina IL-6 kojeg najvie proizvode makrofagi i
adipociti (elije masnog tkiva) u toku zapaljenskog
procese.

Oslobaanje interleukina-6 i drugih citokina pokree se


sinteza CRP-a i fibrinogena u jetri.

Kliniko-biohemijski znaaj
odreivanja CRP-a

CRP je jedan od proteina akutne faze.


Merenje koncentracije CRP-a u krvi se koristi u
dijagnostici zapaljenja.
U akutnoj zapaljenskoj reakciji koliina CRP-a u krvi
raste i do 50 000 puta.
Poviene vrednosti se detektuju ve za 6-9 sati od
poetka zapaljenskog procesa.
Maksimum dostie posle 8-12 sati.
Kako je vreme poluivota CRP-a konstantno,
izmerena koncentracija je direktno proporcionalna
brzini njegove sinteze.

Laboratorijske metode za
odreivanja CRP-a
CRP se odreuje u plazmi ili serumu.
Nije neophodna priprema pacijenta pre vaenja
krvi.
Metode za odreivanje CRP-a su:
ELISA test, brza imunodifuzija i aglutinacija.
Posljednjih godina najee koriena metoda
je imunoturbidimetrije.

Referentne vrednosti CRP-a


0 - 4 mg/L

Na referentne vrednosti CRP-a mogu da utiu:


Telesna masa, odnosno BMI index.
Dijabetes.
Hipertenzija.
Puenje.
Terapija estrogenima.
Sniene vriednosti CRP-a ispod referentnog
opsega mogu se nai kod osoba koje su na
terapiji lekovima za smanjenje masnoa u krvi
(statinima) ili su na terapiji aspirinom.

ta sve moe da utie na referentne


vrednosti CRP-a?

Uticaji na referentne vrednosti CRP-a mogu biti bioloki i


analitiki.
Biolokih uticaji su:
Povean fiziki napor.
Duboka starost.
Trudnoa (naroito poslednje nedelje trudnoe).
Oralni kontraceptivi.
Puenje.
Visoka nadmorska visina.
Analitiki uticaji mogu biti:
Poviene masnoe u serumu (lipemija).
Prisustvo "reumatoidnih faktora" u serumu.
Puai imaju statistiki znaajno vie vrednosti CRP-a od
nepuaa.

Kada treba ordinirati analizu CRP-a?

Kod svih pacijenata kod kojih postoji zapaljenski proces


bilo koje vrste uzronika.
Ako je zapaljenski proces ve dijagnostikovan, CRP moe
da poslui za praenje njegovog povlaenja (izleenja).
Bilo koje traume.
Bilo koje ishemije.
Kardiovaskularnih oboljenja.
Dijabetesa.
Arterijske hipertenzije.
Malignim oboljenjima.
Auto-imunim oboljenjima.
Nakon hirurkih intervencija koncentracija CRP-a raste u
prvih est sati, a pada do treeg dana nakon operacije.
Moe da poslui kao pokazatelj rizika (najave) za nastanak
infarkta srca i mozga.

Kako pravilno tumaiti dobijene


vrednosti CRP-a?

Poznavanje dinamike porasta i vraanja na nivo referentnih


vrednosti.
Zajedno sa drugim kliniko-biohemijskim markerima zapaljenja.
Ostalim laboratorijskim i klinikim nalazima.
CRP od 10-40 mg/L ukazuje na uglavnom na blagu upalu.
Moe se nai i kod ena u trudnoi, puaa ili pri fizikom naporu.
Vrednosti od 40-200 mg/L ukazuju najee na akutnu upalu
uzrokovanu bakterijama.
Vrednosti vee od 200 mg/L ukazuju na teke bakterijske infekcija
ili kod masivnih opekotina.
Brzo i veliko poveanje CRP-a se javlja pri masivnim infekcijama,
traumama, nekrozi tkiva, malignitetu i u auto-imunim bolestima.

Visoko senzitivan CRP (hs-CRP)

Visoko senzitivan CRP (hs-CRP) predstavlja isto sto i


klasian CRP samo odreen analitikom metodom koja
moe da detektuje veoma niske koncentracije CRP-a.
Referentne vrednosti hs-CRP-a
0 1 mg/L

Koristi se u proceniti rizika za nastanak infarkta srca ili


mozga:
hs-CRP manji od 1 mg/L - nizak rizik
hs-CRP od 1-3 mg/L - umeren rizik
hs-CRP vei od 3 mg/L - visok rizik.
Jo je u fazi ispitivanja i evaluacije.

HVALA NA PANJI