1.

Definicija, funkcije, I generacije operativnih sistema

Operativni sistem je program koji predstavlja interfejs izmeu hardvera raunara i korisnika raunarskog
sistema. Njegova svrha je da obezbedi okolinu u kojoj se izvravaju korisniki programi. Prema tome,
osnovni cilj operativnog sistema je da uini raunarski sistem pogodnim za upotrebu. Drugi cilj je da se
korienje resursa raunarskog sistema odvija na efikasan nain

Operativni sistem objedinjuje razne resurse raunara u jedinstvenu celinu i sakriva od

korisnika detalje funkcionisa raunara. upravlja programima, podacima i delovima od kojih se
raunar sastoji (procesor, kontroleri, radna memorija), s ciljem da oni budu to celishodnije upotrebljeni;
-obezbeuje pristupano radno okruenje za krajnjeg korisnika raunara, tako to raunar kao mainu
koja rukuje bitovima, bajtovima i blokovima pretvara u mainu koja rukuje datotekama i procesima.

Operativni sistem je skup sistemskih programa koji posreduje izmeu korisnika raunara i
raunarskog hardvera, a cilj mu je da: - izvrava korisnike programe i olaka reavanje korisnikih
problema; - korienje raunarskog sistema uini podesnijim za korisnika; - omogui to efikasnije
iskorienje raunarskog hardvera.

Generalno, ne postoji potpuno adekvatna definicija operativnog sistema. Razlog za postojanje

operativnog sistema je u tome to su operativni sistemi razuman nain da se kreira upotrebljiv
raunarski sistem. Moda je lake definisati operativni sistem definiui ta radi jedan operativni
sistem nego ta je on u stvari.

Funkcije operativnog sistema

OS predstavlja skup sistemskih programa koji posreduje izmeu korisnika i raunarskog hardvera a clij
mu je da:
o
o
o
o
o
o
o
o
o

o
o
o
o
o
o

Izvrava korisnike programe i olaka reavanmje korisnikih problema

Priblii korienje raunarskog sistema i uini ga podesnijim za korisnika
Omogui to efikasnije iskorienje raunarskog hardvera
1. Upravljanje resursima raunarskog sistema
Pod resursima podrazumevamo programe, podaci, procesor, memorija, I/O kontroleri i sve ostalo to
se koristi da bi se dobila neka informacija ili izvrila neka radnja. Osnovni cilj svakog OS je da svi
ovi rasursi budu optimalno upotrebljeni.
2. Obezbeivanje pristupanog radnog okruenjaza krajnjeg korisnika
Potrebno je da raunar koji razume samo jednostavan ali nerazumljiv jezik 1 i 0 priblii krajnjem
korisniku i omogui mu da moe da upravlja raunarskim sistemom putem razumljivih naredbi
bliskih jeziku kijm govorimo. Primer upis datoteke na HD raunara.
3. Automatsko funkcionisanje raunarskog sistema
OS mora da omogui funkcionisanje raunarskog sistema bez dodatne intervencije korisnika. Osnovni
razlog za to je sporost korisnika, tako da bilo koja njegova intervencija u toku rada OS uinie isti
sporim i neefikasnim a samim tim i neadekvatnim za reavanje mnogih problema. Primer: punjenje
memorije sa podacima ili programima.
4. Mogunost planiranja i rasporeivanja poslova (scheduling)
Radi preciznije dodele procesa i procesora uvode se kontrolne naredbe koje treba da upravljaju
celokupnim radom raunarskog sistema (job control language).
5. Multiprogramiranje
Tehnika koja nam omoguuje da na jednom raunaru pokrenemo vie programa od jednom tj. njihovo
istovremeno izvravanje.
6. Eliminisanje zavisnosti U/I operacija
Izvravanje U/I operacija je znatno sporije od procesora pa je potrebno da OS te operacije izoluje tj.
odvoji od procesora kako bi on mogao da za to vreme radi neke druge stvari. U tu svrhu koristimo dve
hardverske strukture i to: kanal i tehniku prekida. Kanal predstavlja ureaj koji kontrolie jedan ili
vie perifernih ureaja i po pravilu on se realizuje putem DMA (Direct Memory Access) kontrolera.
DMA je sposoban da vri prenos podataka izmeu perifernih ureaja a da pri tom ne angauje
procesor za to. Tehnika prekida se koristi da se procesor obavesti ili da neki ureaj zahteva
opsluivanje ili pak da je neka radnja koju procesor nije izvravao zavrena,

Karakteristike Operativnih sistema

o 1. Konkuretnost
o Predstavlja postojanje vie simultanih, paralelnih aktivnosti koje se istovremeno izvravaju. Javljaju
se mnogi problemi koje tu treba razreavati kao:uzajamno ne meanje, korienje zajednikih resursa,
sinhronizacija aktivnosti koje zavise jedne od druge, prelazak sa jedne na drugu aktivnost i td.
o 2. Deoba resursa
o U veini sluajeva konkurentne aktivnosti koriste zajednike resurse ili informacije pa samim tim oni
moraju da budu deljivi (shared).
o 3. Postojanje dugotrajne memorije
o Da bi smo mogli da opsluimo vie korisnika tj. da vie programa istovremeno izvravamo
neophodan preduslov je da imamo mogunost trajnog skladitenja kako podataka tako i programa na
nekom medijumu sa velikom brzinom pristupa istom. To se reava putem ureaja sa velikim
kapacitetom tj. sekundarnom memorijom. Mnogi problemi se tu javljaju koje OS treba da razrei kao:
obezbeenje jednostavnog pristupa podacima, brzina upisivanja i oitavanja podataka, sigurnost
podataka i zatita od greaka i td.
o 4. Nedeterminizam
o OS mora da se ponaa deterministiki tj. kada izvrava isti program sa istim podacima on mora uvek
da da isti rezultat bez obzira kada se vremenski taj program odvija. Sa druge strane on mora da se
ponaa i nedeterministiki jer mora da odgovori na mnoge zahteve i dogaaje koji mogu da se dogode
potpuno ne planirano u toku rada kao to su: razni nepredvidivi prekidi, zahtevi za dodelu nekih
resursa, greke u toku izvravanja programa).
Raunari prve generacije: 1945-1955
- osnovni elementi su vakumske cevi pa su raunari ogromnih dimenzija (20.000 cevi),
- skupi sistemi koje koristi uglavnom vojska,
- bili su jako spori, programirlo se mainskim jezikom,
- simboliki jezici i operativni sistem u to vreme bili nepoznati.
Druga generacija: 1956-1963 - pojava tranzistora pa su raunari manji, pouzdaniji i jeftiniji,
- pored vojske, koriste ih velike kompanije i univerziteti,
- podaci se pamte na magnetnim trakama ,
- programiralo se u Fortranu, na buenim karticama,
- Batch sistemi raunaru se predaje nekoliko programa koji se kasnije izvravaju jedan za drugim
- OS nije postojao
Trea generacija: 1964-1972
- prave se od intergrisanih kola,
- podela raunara, bra verzija IBM 7094 i slabija IBM 1401,
- multiprogramiranje: izvravanje vie programa istovremeno
- Timesharing:vie korisnika/terminala radi sa istim raunarom
- funkcionalni paralelizam,
- 10 miliona instrukcija u sekundi (10 Mips)
- prva pojava OS MULTICS, VMS, UNIX
etvrta generacija: 1972-1984
- pojava LSI i VLSI ipova koji su izazvali radikalnu promenu u izgledu, kapacitetu i dostupnosti
raunara
- pojava personalnih raunara koji su jeftini, pa su ih mogli priutiti i obini korisnici,
- Operativni sistemi UNIX, MS DOS, LINUX, WINDOWS

Peta generacija: 1984 -1990

-iroka primena raunarskih mrea LAN i WAN tipa
-razvoj distribuiranog raunarskog okruenja.
-razvija se RISC (Reduced Instraction Set Computer) tehnologija interne organizacije CPU, sa manje
instrukcija,
-Pojava mrenih, distribuiranih i embedded OS.
esta generacija: 1990 -RISC arhitekture, pipelinig i paralelno procesiranje
- paralelni sistemi sa vektorskim procesorima
- brzina reda Teraflopsa to je 1012 aritmetikih operacija/sek.
- pojava multy core procesora
- veliki razvoj OS za beine ureaje: Windows CE, iOS za Iphone, Bada, Windows Phone, Symbian,
BlackBerry, Android,

2. Pojam

procesa, delovi i predstavljanje procesa

Predstavlja deo programa koji je u stanju izvravanja Resurs koji se moe dodeliti procesoru za
izvravanje Resurs koji neto radi na raunaru Aktivnost koja se sastoji od niza instrukcija koje
procesor izvrava
Svaki proces se sastoji i zauzima u memoriji tri razliita memor.dela:
1. Programski - kod procesa (moe biti zajedniki za jedan program)
2 .Stek privremene podatke: lokalne promenljive
3 .Podatke globalne promenljive koje proces obrauje
Osim memorijskih delova proces obuhvata i vrednosti registara CPU
Razliiti nazivi za aktivnosti CPU: procesi (processes), poslovi (jobs), zadaci (tasks)
U svakom trenutku svaki proces je jednistveno definisan PCB strukturom PCB (Process Control Blok) je
deo radne memorije koja uva:
Jedinstveni identifikator procesa (PID) - uniformno definie svaki proces
Trenutno stanje procesa spreman (ready), eka (wait) i izvrava (run)
Konteks (okruenje) podaci o registrima CPU dok se proces izvrava (esto se naziva i HPD Hardware Process Descriptor)
Prioritet procesa vanost procesa u odnosu na ostale procese
Memorijski ukazatelji programski kod, podaci, mem.blokovi koji su zajedniki sa ostalim procesima
Listu otvorenih datoteka datoteke koje koristi proces
Status zauzetih U/I resursa U/I zahtevi, U/I ureaji koji su dodeljeni
Dodatne informacije-koliinu procesorskog vremena, vremenske limite PCB se uvek nalazi u
razliitom memorijskom prostoru od koda procesa.

3. Kriterijumi dodele procesora

Postoje razni kriterijumi na osnovu kojih on dodeljuje CPU raznim procesima.

Jedan od njih je pravednost, to znai da niko ne eka predugo. Sledei je
maksimalna iskorienost sistema ili maksimalni protok, da raunar obradi to vie
poslova za izvesno vreme. Takoe se moe zahtevati maksimalni odziv sistema. Ako

ima vie procesa da trenutno izvrava njihove zahteve. Vano je i blago padanje
sistema, to podrazumeva da sistem postepeno reaguje na preoptereenost. Nije
dobro da kad se preoptereti odmah padne. Postepeno padanje podrazumeva sve
slabije vreme odziva. Do najboljeg reenja se ne moe doi maksimalnim
zadovoljenjem kriterijuma, jer su neki od njih u izvesnom smislu kontradiktorni.
Dobro reenje mora imati kompromisni karakter koje zavisi od okruenja sistema,
tipa procesa Dva kriterijuma su uvek suprotstavljena. To su maksimizovanje
propusne moi i minimizovanje odziva. Prvi zahtev se zadovoljava tako to se svi
resursi maksimalno iskoriste(preopterete). Drugi u spurotnom sluaju. Najbolji odziv
e viti ako resursi nisu uposleni.
Sistemski kriterijumi:
Iskorienost procesora varira od 0% do 100 %
Propusna mo broj poslova koji se mogu zavriti u jedinici vremena
Pravinost ravnopravno izvravanje svih procesa koji se nalaze u redu spremnih ( ready)
procesa
Uravnoteenja resursa ravnomerno korienje resursa
Na osnovu prioriteta omoguiti da se procesi veeg prioriteta ranije zavre (sistemski
poslovi, real time zadaci)
Prva i najjednostavnija politika dodeljivanja CPU je da se CPU
dodeljuje procesima kako pristiu. FIFO. To je politika bez prekidanja kada
jedan proces dobije resurse dri ih sve dok ne zavri rad. Red procesa se formira
kako koji zahtev pristie i oni se opsluuju tim redom. Mane su neefikasnost i
nepravednost.
Politika favorizovanja kraih poslova zove se SJF. Umesto prosenog
vremena ekanja uvodimo proseno nezadovoljstvo. Stepen nezdovoljstva e da
zavisi od toga koliko dugo e da traje neki proces

Sledea politika je SRTF. Na red dolazi onaj koji ima najkrae preostalo vreme. Ako neki
proces radi i pojavi se neki koji e da radi krae nego to je ovom preostalo, onda taj to je radio
ide u red, a taj krai dobija CPU dok ne zavri ili dok se ne pojavi neki trei koji e raditi krae
vreme nego onaj to se trenutno izvrava. Teoretski ovo je najoptimalnija politika. Ipak, ovde su
zanemareni neki elementi iz stvarnosti pa zato prethodne politike nee biti tako dobre.
Zanemarno je vreme prekuljuivanja sa jednog procesa na drugi. U prkasi se najee ne zna
koliko e neki proces da traje
Rasporeivanje na osnovu prioriteta
Prioritet se pridruuje svakom poslu, a CPU se dodeljuje poslu sa najviim prioritetom. Prioriteti se
mogu definisati interno ili eksterno. Interni prioriteti koriste neku merljivu veliinu za izraunavanje
prioriteta procesa (vremenske granice, memorijski zahtevi, broj otvorenih fajlova, odnos srednjeg trajanja
U/I aktivnosti i srednjeg trajanja CPU aktivnosti).
Eksterni prioriteti postavljaju se na osnovu kriterijuma koji su spoljanji u odnosu na operativni
sistem, kao to su vrsta i iznos plaene naknade za korienje raunara, vanost naruioca posla. Glavni
problem sa ovim algoritmom je pojava umiranja od gladi. Reenje ovog problema je starenje. Tehnika
starenja predvia da se postepeno poveava prioritet onih poslova koji dugo ekaju u sistemu.
Round Robin algoritam
Kruni algoritam (round-robin) je algoritam projektovan specijalno za sisteme sa deljenjem
procesorskog vremena. Definie se mala jednica vremena (kvantum vremena) koja se kree izmeu 10 i
100 milisekundi.
Red spremnih procesa realizovan je kao kruni red.
Planer procesa svakom procesu iz reda dodeljuje CPU na korienje tokom intervala koji je manji ili
jednak kvantumu vremena. Kada se ovaj algoritma implementira, red spremnih procesa se realizuje kao
FIFO red procesa.
Novi proces se dodaje na kraj reda.
Planer procesa bira prvi proces iz reda, postavlja tajmer na vreme od jednog kvantuma i dodeljuje CPU
procesu.

Ako proces ima CPU ciklus krai od vremenskog kvantuma, u tom sluaju on sam oslobaa CPU
izdajui U/I zahtev ili terminiranjem.
Ako proces ima CPU ciklus vei od vremenskog kvantuma, tajmer e, po isteku kvantuma vremena, da
izazove prekid. Performanse ovog algoritma veoma zavise od kvantuma vremena.
Ako kvantum vremena tei beskonanosti, ponaanje ovog algoritma tei ponaanju FCFS algoritma.
Kvantum treba da je znatno dui od vremena za promenu konteksta.
Vreme obilaska takoe zavisi od kvantuma vremena.
Vreme obilaska je krae ako veina poslova svoju CPU aktivnost zavrava za jedan kvantum vremena.
Zato je bolje imati dui kvantum vremena, ali to onda konvergira ka slabom FCFC algoritmu. U praksi
se najee tei da kvantum vremena u 80% sluajeva bude dui od trajanja CPU aktivnosti.

4. Uloga sistema za upravljanje memorijom

Upravljanje memorijom odnosi se na upravljanje glavnom (operativnom) memorijom. Zadaci koje OS
na ovom nivou treba da izvei su: realizacija strategije dodele memorije, dodela memorije, realizacija
strategije oslobaanja memorije i osloba\anje memorije. Svaki raunarski sitem ima samo jednu memoriju
i ona se posmatra kao jedna celina iako se sastoji iz nekoliko delova. Operativni sistem maora da ima u
vidu da se memorija sastoji od fiziki razliitih komonenti koje su izraene razliitim tehnologijama,
zatim da se u memoriji nalaze i programi i razliiti podaci kao i sam operativni sistem. U viekorisnikom
sistemu sve se to umnoava sa brojem korisnika pa se tu javlja i potreba da OS vodi rauna i zatiti
pojedinih delova memorije od neovlaenog upada i naruavanja integriteta podataka.
Upravljanje memorijom. Fizika memorija - OS i programi koji se izvravaju
-Deljenje podataka i koda u glavnoj memoriji
-Brzina operativne memorije je znatno manja od brzine procesora
-Razlika u brzini nadoknauje se brzim (i skupim) ke memorijama
Virtuelna memorija podaci i programi koji se trenutno ne izvravaju Performanse celog sistema zavise
od efikasnog upravljanja memorijom. Performanse celog sistema zavise od efikasnog upravljanja
memorijom

5. Pojam swap-a (razmena)

Segment jednog procesa se privremeno sklanja na spoljnu memoriju da bi se oslobodila memorija za neki
drugi proces
-Deo diska predvien za ovu namenu naziva se swap space
-Segment se vraa u glavnu memoriju kada to bude ponovo potrebno
-Dolazi do degradacije performansi
-Razmena (swap) koristi se u prioritetnim emama za rasporeivanje
-Ova varijanta razmenjivanja naziva se roll out, roll in. Proces koji se razmenjuje mora biti
potpuno osloboen aktivnosti.
-Tehnika razmene zahteva postojanje 3 komponente:
1.Prostor na disku (swap space) na koji e se smetati uspavani procesi
2.Mehanizam swap-out koji prebacuje proces iz memorije na disk
3.Mehanizam swap-in koji vraa uspavani proces sa diska u memoriju
Kada planer procesa odlui da izvri neki proces on poziva dispeera. Dispeer proverava da li je taj
proces u memoriji; ako nije, prebacuje proces koji je trenutno u memoriji na disk a uitava eljeni proces.
Potom se vri punjenje registara kao i obino i upravljanje prenosi izabranom procesu.
Oigledno je da je vreme potrebno za prebacivanje konteksta prilino veliko. Da bi iskorienost CPU-a
bila bolja poeljno je da vremena trajanja CPU aktivnosti procesa budu znatno dua od vremena
prebacivanja. Glavna komponenta vremena potrebnog za prebacivanje konteksta je vreme prenosa, a ono
je direktno proporcionalno koliini memorije koja se prebacuje. Stoga se tei da se prebacuje samo onaj
deo memorije koji je zaista potreban (duina korisnikog programa moe biti manja nego to je iznos
memorije namenjen korisnikim programima). Osim ovoga, efikasnost prebacivanja se poboljava sa
poboljanjem performansi jedinica sekundarnih medijuma.

6. Uloga ulazno/izlaznog sloja (funkcije i ciljevi)

Uloga U/I podsistema
-Upravlja, kontrolie i koordinira rad U/I ureaja i operacija.
-Zaduen za komunikaciju procesa sa spoljanjim svetom
-Predstavlja interfejs raunara prema spoljanjem svetu.
--Ostvaruje vezu izmeu registara CPU i/ili operativne memorije, s jedne strane i perifernog ureaja, s
druge strane
-Obezbeuje to jednostavniji interfejs prema korisniku
-Dekodiranje adrese ureaja (i/ili izbor ureaja)

-Dekodiranje komandi (vrsta U/I komande)

-Privremeno uvanje podataka (buffering)
-Upravljanje prenosom podataka i vremensko usklaivanje
-Izvetavanje centralnog procesora o stanju U/I modula
-Otkrivanje greaka i izvetavanje procesora o njima
Funkcije U/I podsistema
U/I podsistem treba da ostvari etiri osnovne funkcije:
1. Voenje evidencije o statusu svih ureaja, to zahteva posebne mehanizme; jedan od najeih je
ostvaren korienjem datoteke (kontrolnog bloka) koja je pridruena svakom od ureaja.
2. Davanje dozvole za koriene ureaja, odluivanje o tome koliko dugo i kada e se U/I koristiti. Postoji
veliki broj tehnika kojima se ovo postie:
a) dodeljivanjem (dedicated) - ureaj se dodeljuje jednom procesu
b) deljenjem (shared) - jedan ureaj zajedniki koriste vie procesa
c) virtuelizovanjem - vri se simuliranje fizikog ureaja
3. Alokacija - fiziko dodeljivanje ureaja procesima sa kontrolnim jedinicama i kanalima preko kojih se
ureaj povezuje u sistem
4. Dealokacija (ukidanje) dozvole i tehnika. Dealokacija se moe izvriti na nivou procesa ili posla (job).
Ako se alokacija vri na nivou poslova, ureaj se dodeljuje jednom poslu dok se ne zavri, dok se na
nivou procesa ureaj pridruuje samo kada taj proces to zahteva.
Upravljanje U/I predstavlja sloen proces kontrole povezivanja i prenosa podataka izmeu CPU i
memorije sa jedne strane i perifernih ureaja (diskova, tampaa, tastatura,, modema i sl.) sa
druge strane.
Osnovni ciljevi U/I podsistema
-Nezavisnost ureaja razliiti modeli ureaja istog tipa, bez obzira na njihovog proizvoaa, moraju se
jednako posmatrati. Treba obezbediti i programsku nezavisnost od konkretne vrste U/I ureaja (podaci sa
FD, HD, CD/DVD ili flash ROM-a se tretiraju isto)
-Nezavisnost znakovnog koda programska podrka ne sme da bude zavisna od znakovnog koda
(fireware) U/I ureaja. Korisniku se podaci predstavljaju u standadnom obliku putem translacione tabele.
-Efikasnost U/I ureaju su znatno sporiji od ostalih raunarskih resursa pa je poeljno da U/I podsistem
obezbedi konkurentnost u radu
-Uniformni interfejs ka aplikacijama i korisniku potrebno je omoguiti jednostavan, po mogustvu
uniformni rad sa U/I ureajima kako bi korisnicima pojednostavili rad.

7. Pojam i logicka struktura datoteke i direktorijuma

Pojam datoteke Datoteka se sastoji od:
podataka - smetenih u sekundarnoj memoriji
metapodataka - definiu ime, tip, raspored blokova u memoriji, prava i vlasnitvo, veliinu, vreme,
datum - kontrolni blok datoteke (FCB)
Mnogi operativni sistemi razlikuju vie tipova datoteka:
regularne: standardne korisnike datoteke (obini nizovi bajtova) koje mogu biti ASCII ili binarni
fajlovi (ovu razliku pravi korisnik, a ne OS). ASCII fajlovi sadre tekst, a binarni fajlovi bilo ta drugo.
ureajne: pod Unix-om ureajima pridruujemo fajlove (ako elimo neto da tampamo to aljemopiemo u odgovarajui fajl).
specijalne: zavise od OS-a. Na primer, pod DOS-om imamo specijalan fajl koji sadri ime diska
direktorijumi: sistemski fajlovi koji sadre informacije o strukturi sistema datoteka
Datoteke se prema nameni dele na: izvrne i datoteke sa podacima.
Prema formatu podataka datoteke mogu biti tekstualne i binarne
Logika struktura datoteke
1.Datoteka je niz bajtova - najjednostavnija struktura gde OS ne vodi rauna o tome ta se u njoj nalazi,
sve to vidi to je niz bajtova. Korisniki programi su oni koji treba da dodeljuju znaenje fajlovima (tj. da
znaju kako treba da posmatraju/tretiraju taj niz bajtova). Ovu realizaciju koriste DOS, UNIX, Windows.
2.Datoteka je niz slogova iste veliine - predstavljaju strukture zapisa, pri emu je jedan zapis moe biti
fiksne ili promenljive duine. Primer zapisa moe da bude jedan red u datoteci. Zastareli tip.
3.Datoteke u obliku B-stabla - Predstavlja sloenu strukturu gde su podaci strogo formatirani i kod kojih
je potrebno brzo pretraivanje datoteke po zadatom kljuu.

Pravila imenovanja fajlova razlikuje se od sistema do sistema.

Uglavnom svi sistemi koriste niz znakova za imenovanje fajlova.
Neki sistemi dozvoljavaju i korienje specijalnih znakova i brojeva.
Neki prave razliku izmeu malih i velikih slova-UNIX a neki ne-DOS
DOS - imena fajlova se sastoje iz 2 dela: ime fajla(8).ekstenzija(3)
UNIX dozvoljava imena duine do 255 karaktera.
Pojam direktorijima
Sadri kontrolne blokove datoteka koje su u njemu logiki smetene.
Svi direktorijimi sa svojim datotekama obrazuju sistem datoteka.
Informacije koje se za svaku datoteku uvaju u direktorijumu variraju od jednog do drugog OS i one se
obino odnose na: Ime datoteke - Simboliko ime datoteke. Tip datoteke - Za one sisteme koji
podravaju razliite tipove datoteka. Lokacija - pointer na ureaj i lokaciju na tom ureaju gde je
datoteka Veliina - trenutna veliina datoteke (u bajtovima, reima ili blokovima) Tekua pozicijapointer na tekuu poziciju za itanje ili upis u datoteku. Zatita-podatak o upravljanju pristupu radi
itanja, upisa, izvravanja,dr. Broja korienja-ukazuje na broj procesa koji trenutno koriste datoteku
Vreme, datum i identifikacija procesa
Operacije koje se mogu izvesti nad direktorijumima su:
Prikazivanje sadraja direktorijuma listanje
Pretraivanje direktorijuma
Promena imena direktorijuma
Izrada i brisanje direktorijuma

Direktorijum se sastoji od skupa kontrolnih blokova svih datoteka koje mu pripadaju i skup meta
podataka koji opisuju strukturu direktorijuma Logika struktura direktorijuma se moe organizovati
na vie naina:
1.na jednom nivou,
2.na dva nivoa
3.na vie nivoa (stablo direktorijuma) Koriste se sledee strukture kod realizacije:
linearna lista - zahteva linearno pretraivanje za pronalaenje odgovarajue stavke. Jednostavan ali
troi previe vremena.
he tabela. Najvei problem sa he tabelama jeste njihova generalno fiksirana veliina i zavisnost he
funkcije od veliine he tabele

8. Osnove sistema datoteka i njihova uloga

Sistem datoteka (File System) je generalno ime koje podrazumeva logiku strukturu i softverske
rutine koje se koriste za kontrolu pozivanja i smetanja podataka na sekundarnu memoriju.
Sistem datoteka se sastoji od dva dela: datoteka i direktorijumima. Datoteka predstavlja fiziki skup
podataka u sekundar.memoriji - tako je vidi OS, ali predstavlja i imenovani skup informacija koji ine
logiku celinu (tekst, slika, muziki ili video sadraj) - tako je vidi korisnik. Datoteke sadre podatke i
programe i smetaju se na razliite fizike medijume kao to su magnetne trake, diskovi, USB memoriju i
slino.Informacije smetene u datoteci definie kreator datoteke.Razliiti tipovi informacija mogu biti
smeteni u datoteci: izvrni program, objektni program, numeriki podaci, tekst, itd. Datoteka ima
odreenu definisanu strukturu saglasno njenoj upotrebi.Podaci jedne datoteke su esto smeteni na
razliitim segmentima diska. Da bi korisnik mogao svaki put da ih vidi i dosegne putem definisanog
imena, operativni sistem mora posedovati niz kontrolnih podataka za svaku od datoteka metapodaci ili
atributi datoteke.

9. Pojam distribuiranih sistema

Distribuirani operativni sistemi upravljaju meusobno povezanim raunarima, koji su prostorno udaljeni.
Pojava jeftinih PC raunara male procesorsko-memorijske snage i brzih LAN i WAN mrea omoguili su
pojavu distribuiranih sistema.Omogueno je udruivanje nezavisnih sistema koji se korisnicima prikazuju
kao jedinstveni koherentni sistem sa velikom procesorskom i memorijskom snagom i niskom
cenomPotrebu za povezivanjem prostorno udaljenih raunara namee praksa.Prirodno je da raunari,
zbog svoje efikasnosti, budu na mestima svojih primena, uz korisnike ili uz delove industrijskih
postrojenjaSa druge strane, neophodno je omoguiti saradnju izmeu prostorno udaljenih korisnika,
odnosno obezbediti njihov usaglaeni radPotrebno je obezbediti razmenu podataka izmeu raunara,
posveenih pomenutim korisnicima ili delovima industrijskog procesa.Prostorno udaljeni raunari se
povezuju komunikacionim linijama,koje omoguavaju prenos (razmenu) podataka, organizovanih u
poruke.Na ovaj nain nastaje distribuirani raunarski sistem (distributed computer system) - DS.

Karakteristike distribuiranih sistema

1.Transparentnost svi korisnici imaju uvid u to sta se desava u DSu.
2.Otpornost na greke u sluaju otkaza nekog od raunara DS mora da nastavi da radi i da detektuje
raunar koji je prestao da radi.
3.Skalabilnost DS treba da omogui jednostavno dodavanje novih raunara i resursa u svoje okruenje.
4.Deljenje resursa mora da poseduje mehanizme koji omoguavaju jednostavno deljenje svih resursa u
DS.
5.Ubrzavanje izraunavanja tehnikom deljenja optereenja (load sharing) DS treba da omogui
ubrzavanje izraunavanja. To podrazumeva da jedan proces moe da se izdeli na vei broj manjih procesa
koji e biti obraivani na posebnim raunarima u sistemu.

10. Zastita i sigurnost operativnih sistema

esto se ne pravi razlika izmeu termina sigurnost i zatita
Termin sigurnost se odnosi na celokupan problem bezbednosti sistema, a termin zatita se odnosi na
pojedinani mehanizam OS koji se koristi
Zatita predstavlja kontrolu pristupa programa i korisnika resursima
Sigurnost predstavlja mnogo iri pojam i ona obuhvata:
-Neovlaeni pristup podacima i resursima
-Zlonamerne modifikacije podataka
-Zlonamerno unitavanje podataka
- Spreavanje da se sistem koristi (DoS)
Bezbednost OS se realizuje kroz odgovarajuu zatitu etiri elemenata:
1.Poverljivost (Confidentiality) spreava ili minimizuje neovlaeno pristupanje i objavljivanje
podataka i informacija. Samo ako vlasnik nekih podataka odlui da dozvoli pristup svojim podacima
nekoj grupi korisnika sistem bi trebao to da omogui, a istovremeno mora da obezbedi da neautorizivani
korisnici ne mogu pristupiti tim podacima.
2.Integritet (Integrity) - osigurava da se koriste samo pravi podaci. Neautorizovani korisnici ne bi trebali
biti u stanju da modifikuju bilo kakve podatke bez vlasnike dozvole. Modifikacija ukljuuje ne samo
promenu podataka ve i brisanje i dodvanje lanih podatka.
3.Raspoloivost (Availability) - svojstvo sistema ili sistemskog resursa da bude dostupan i upotrebljiv na
zahtev autorizovanog sistemskog entiteta koji se vezuje za hardver, softver i podatke. To znai da niko ne
moe uticati na sistem da doe u nestabilno stanje.
4.Autentinost (Authenticity) - omoguava raunarskom sistemu da proveri identitet korisnika koji
koristi neki resurs.
Postoji potreba da OS onemogui neautorizovani pristup podacima
Sigurnost i zatita su usko vezani za fajl sistem pa je na osnovu toga potrebno onemoguiti pristup
nekim fajlovima.
Sigurnost se odnosi na opti-filozofski pojam, dok zatitu predstavljaju usvojeni principi sigurnosti koji
se realizuju na nekom OS Kada sigurnost fajl sistema moe biti ugroena?
1.via sila (udar groma, poar, zemljotres...)
2.hardverska i softverska greka
3.ljudske greke
Jedan od naina na koji se branimo od gubitka vanih podataka je pravljenje rezervnih kopija
(backup)
Pored ovih sluajnih postoje i namerni napadi na sigurnost fajl sistema. Lica koja ele pristupiti
zabranjenim fajlovima mogu biti:
1.Laici - nisu zlobni ali ako im se prui prilika da zavireu tuu potu ili pogledaju tui fajl to e i
uraditi.
2.Eksperti - zaobilaenje mehanizama zatite predstavlja izazov za njih
3.pijuni - ele da izvuku materijalnu korist (prevarom, ucenom,...)