Izbegavajte OVU hranu izaziva razne bolesti rak

U dananje brzo vreme, svi smo skloni za posegnemo za kojeim da strpamo u svoj eludac,
samo da bismo zavarali glad, a nemamo predstavu kakvu tetu pravimo kako svom
organizmu, tako i zdravlju lanova nae porodice.

Prilikom sledee kupovine pazite ta stavljate u korpu

Pred vama je lista veoma kancerogenih namirnica kojih ne bi trebalo bude previe esto na naoj trpezi:

Mesne preraevine
Meso pripremljeno dimljenjem, stvrdnjavanjem, soljenjem ili meso koje sadri hemijske konzervanse
povezuje se sa poveanim rizikom od raka debelog creva. Veina tih vrsta mesa proizvodi se sa
kancerogenim sastojkom poznatim kao natrijum nitrit, koji se koristi da bi meso dobilo jarko crvenu boju,
kako bi izgledalo svee. Studija koju je 2005. godine sproveo Havajski univerzitet pokazuje da preraeno
meso poveava rizik od raka guterae i do 67 odsto.
Virle se prave od delova ivotinjskih organa, tkiva, komadia kostiju i hrskavice i drugih neukusnih delova.
ivotinje od kojih se ovaj proizvod pravi su, uglavnom hranjene itom pomeanim sa hormonima,
antibioticima, pesticidima i fekalnim stvarima.
Ove preraevine ukljuuju: slaninu, kobasice, virle, unku, parizere, salame, ali i sve vrste crvenog mesa
koje se koristi u zamrznutim vrstama obroka.

Gazirana pia
Sadre ogromnu koliinu kalorija, eera i vetakih sastojaka koji nemaju hranjivu vrednost. Jedno gazirano
pie sadri oko 70 grama eera. Prema istraivanjima, najpopularnija dijetalna i regularna gazirana pia
imaju isti uticaj na zubni sjaj kao i akumulatorska kiselina, to dovodi do poveanja osetljivosti zuba i pojave
karijesa uprkos dobroj oralnoj higijeni.
Istraivanje koje je sproveo Univerzitet iz Minesote pokazuje da osobe koje popiju minimalno dva gazirana
pia sedmino, skoro udvostruuju rizik od raka guterae. Gazirana pia tamne boje sadre hemikaliju
poznatu pod nazivom 4-metilimidazol, nusprodukt hemijske prerade, koji se koristi kako bi se stvorila
vetaka boja. Istraivanja povezuju 4-MEI s rakom.

ips
Pun je trans-masti odnosno hidrogenizirane biljne masti, ugljenih hidrata, natrijuma, pojaivaa ukusa, boja i
konzervansa. Sve navedeno moe da uzrokuje zaepljenje arterija. Visoka temperatura na kojoj se ips

proizvodi obino uzrokuje stvaranje kancerogenih materija, kao to je akrilamid koja se takoer nalazi i u
cigaretama.
Prema profesoru Dejlu Harisu, akrilamid izaziva nekoliko stotina hiljada sluajeva raka godinje. ak i ips
sa smanjenim sadrajem trans-masti moe sadravati akrilamid.

Kokice za mikrotalasnu
Hemikalije koje se nalaze u unutranjem omotau kesice, ukljuujui perfluorooktansku kiselinu, deo su
klase jedinjenja koja se mogu povezati s neplodnou kod ljudi. Tokom istraivanja, ustanovljeno je da
hemikalije uzrokuju pojavu raka jetre, testisa i guterae.

Prilikom spremanja u mikrotalasnoj, hemikalije isparavaju i povlae se u unutranjost

kokica.Veina proizvoaa je obeala da e izbaciti ovu kiselinu do 2015. godine. Svi nam govore da je riba
zdrava, ali uzgojeni losos se, zbog zagaenja moe jesti jednom u 5 meseci

Uzgojeni losos
On ne samo da sadri znatno manje koliine vitamina D u poreenju sa divljim lososom, ve sadri i
ogromnu koliinu raznih zagaenja, kao to su polihlorovanim bifenilima, kancerogene hemikalije i razne
pesticide, od kojih je najei dihlor-difenil-trikloretan.
Ovakav losos se moe konzumirati jednom u pet meseci, bez straha da e se poveati rizik od raka. Ribe iz
uzgoja se obino lee visokom dozom antibiotika.

Jabuke i druge vrste prljavog voa

Prema istraivanju amerike radne grupe za ivotnu sredinu, voe koje u proseku sadri najvie pesticida su
jabuke. Sadraj pesticida u vie od 700 testiranih uzoraka iznosi 98 odsto. Ostale visoko kontaminirane
namirnice ukljuuju groe, jagode, krompir i pomorande.
Od testiranih uzoraka, vie od 90 odsto sadri tragove pesticida. Pored toga to su otrovni za ljude, pesticidi
mogu poveati rizik od nekih vrsta raka, a pojedina istraivanja pokazuju da izloenost majki moe poveati
rizik od smanjenja koeficijenta inteligencije i hiperkinetikog poremeaja kod dece. Dakle, vodite rauna da
dobro operete voe i povre. Ponovo voe sa najveom koliinom pesticida: Jabuke

Paradajz iz konzerve
Unutranjost ambalae veine konzerviranih namirnica sadri bisfenol-A, hemikaliju koja se ponaa kao
estrogen i koja remeti hormonalnu aktivnost organizma. Istraivanja povezuju ovu hemikaliju sa sranim
oboljenjima, oteenjima creva, neplodnou i drugim reproduktivnim problemima.
Prema amerikom Centru za kontrolu i prevenciju bolesti, izloenost bisfenolu A je vrlo rairena u celom
svetu. Paradajz u konzervi je posebno opasan, jer se zbog njegove visoke kiselosti neprijateljska hemikalija
zadrava unutra. Litar konzerviranog paradajza obino sadri oko 50 mcg bisfenola A, a to je dovoljno visok
nivo koji moe da utie na ljude, posebno na decu.