Visoka Tehnika kola Ni

SEMINARSKI RAD
Krovne konstrukcije i krovni pokrivai

Student

Mentor

Stankov Janko SG 68/13

Danijela Zlatkovi

Uvod
Postoje kue bez temelja i bez zidova, ali kua bez krova ne. Osnovna uloga
graenih ljudskih stanita bila je, i ostala krov nad glavom.
Mnogi tradicionalni oblici stanovanja irom sveta govore u prilog ovome: vigvam
ili iglo severnoamerikih indijanaca Eskima, atori pustinjskih naroda iz Azije i
Afrike, pa i mnogi primeri planinske drvene arhitekture ne moraju imati nijedan
drugi arhitektonski element osim krova. I u naoj neimarskoj tradiciji, od prvih
prislona ili naslona gde se uz stenu ili zemljanu obalu naslanjalo granje formirajui
pokriva, pa preko zemunica, lagumica i burdelja, krov je inio osnovni, najee i
jedini konstruktivni deo objekta. Zidani zidovi i temelji dolaze kasnije, a zatim i
meuspratne tavanice, stepenita, itd.

Osnovni tipovi krovova

Osnovna je podela krovova prema broju krovnih ravni, pa tako imamo jednovodne,
dvovodne, itd. (tradicionalna srpska arhitektura najee poznaje etvorovodne
krovove nad objektom pravougaone ili kvadratne osnove). Poseban sluaj
predstavlja oblik kupole ili kupe kao mogue reenje krova nad krunom osnovom.
Takoe, krovove moemo deliti i po obliku na ravne i kose, zasvoene ili kupole.
Kosi krovovi uglavnom imaju nagib 30-60, naroito ukoliko je krovni pokriva
crep. Pod ravnim krovovima podrazumevamo krovove malog nagiba, od 3% do
10%, dok kosi krovovi mogu imati uglove krovnih ravni i preko 75.

Mansardni krov, sa prelomljenom krovnom ravni kako bi se u potkrovlju dobio dodatni prostor. Ugao
krova moe biti i preko 75, a svaki crep pojedinano mora se vezivati. Ovi krovovi su dobili ime po
svom tvorcu, pariskom arhitekti Fransoa Mansaru (Franois Mansart, 1598-1666)

Elementi krovova
Krovove objekata ini nekoliko osnovnih elemenata:
krovna konstrukcija (sa potkonstrukcijom)
krovni pokriva
izolacioni sloj
zavrni elementi i aplikacije.
Konstrukcija nosi krovni pokriva i prenosi optereenja ka donjim delovima
objekta. Poput zidova, i krovna konstrukcija moe biti masivna (svodovi i kupole
od pune opeke, bala slame, zemlje, ili tavanice od armiranog betona) ili sainjena
od linearnih elemenata (drvene, metalne ili betonske reetke, ramovi, klasine ili
lamelirane drvene krovne konstrukcije, itd).
Potkonstrukciju ine pomoni nosei elementi koji treba da prenesu optereenja
pokrivaa (izolacija, zatitni sloj) na konstrukciju. Kod pokrivanja crepom ili
limenim tablama koristimo pomone letve za koje se pokriva uvruje, kod
pokrivanja staklom potkonstrukcija pravi podelu staklene povrine i prenosi
3

optereenja na osnovne nosee elemente... Potkonstrukcija ne mora biti od istog

materijala kao i krovna konstrukcija (npr. na betonskim gredama mogu se primeniti
metalni profili za potkonstrukciju).Neki savremeni sistemi pokrivanja objekata ne
zahtevaju potkonstrukciju, poput dubokoprofilisanih limova, krovnih sendvi
panela, prefabrikovanih betonskih ili ferocementnih elemenata.
Krovni pokriva je deo krova koji neposredno titi krovnu konstrukciju i ceo
objekat od spoljanjih uticaja.
Dokazano je da uloga krovnih pokrivaa objekata irom sveta ima ogroman uticaj
na globalno zagrevanje. Danas je sve ei sluaj da se ne preporuuju, ili ak
zabranjuju, materijali koji apsorbuju toplotu i stvaraju tzv. vrela ostrva (urbane
sredine koje su za nekoliko stepeni Celzijusa toplije od okoline). U prvom redu
ovde spadaju asfaltni ili krovovi sa crnom izolacijom koji imaju daleko viu
apsorbnu mo od betonskih ili limenih krovova.
Takoe, vana je i boja krovnog pokrivaa pa je drava Kalifornija najavila
korenite i rigorozne propise u vezi sa tim svi krovovi, na starim i novim
zgradama, morae biti ofarbani u belo ili izvedeni kao zeleni.
Izolacioni sloj krova je sistem termo i hidroizolacije sa parnom branom. On moe
biti postavljen u, iznad ili ispod krovne konstrukcije (uvek treba voditi rauna da
ne doe do pojave hladnih mostova).
Zavrni elementi krova su brojni detalji koji podrazumevaju uklapanje krova i
drugih delova konstrukcije i sistema objekta:
vetar-lajsne
oluci
gromobranska instalacija
merdevine/staza za pristup
zadravanje leda
razne opivke

Podela krovnih konstrukcija prema materijalu

Od antikih vremena pa sve do savremenog doba malo toga se menjalo u
konstrukciji i materijalima za izradu krovova. Iako su s vremena na vreme
iznalaena konstruktivna reenja za savladavanje veih raspona (luk po obrnutoj
lananoj krivulji ili prelomljeni/gotiki luk, kontraposti potporni polulukovi koji
preuzimaju horizontalne sile glavnih lukova, itd), pravi korak napred, naroito u
rasponima i oblicima, mogao je biti napravljen tek sa pojavom armiranog i
prednapregnutog betona i samog elika kao graevinskog materijala.
Danas ogromnu veinu krovnih konstrukcija prema materijalu moemo podeliti u
tri tipa...
Drvene krovne konstrukcije
Drvene krovne konstrukcije imaju najduu tradiciju u graevinarstvu. Osnovni tip
drvenih krovnih konstrukcija ine elementi kvadratnog ili pravougaonog preseka:
tavanjae, stubovi, kosnici, pajante, rogovi i nosai rogova (venanice,
podronjae, slemenjae, letve za potkonstrukciju...) koji formiraju nekoliko tipova
krovova koje delimo po sistemu prenoenja optereenja i veliini. Tako imamo:
proste krovove, krovove sa jednostrukom, dvostrukom, trostrukom stolicom,
krovne vealjke...

Metalne/eline krovne konstrukcije

Tipovi elinih krovnih konstrukcija po formi praktino paralelno prate one od
drveta, meutim, ve na samom poetku svog razvoja ovi krovovi nagovestili su
dominaciju u savremenom graevinarstvu zahvaljujui velikim rasponima koje
savladavaju, preciznim detaljima, mehanikim karakteristikama i neogranienim
oblikovnim mogunostima. Dodatno, savremene tenje ka odrivoj gradnji
zahtevaju sirovine koje se mogu relativno lako reciklirati, a elik meu
graevinskim materijalima u ovome zauzima prvo mesto.Ramovske metalne
konstrukcije po duhu forme nastavljaju se na tradiciju osnovnog tipa drvenih
konstrukcija, ali razlika je u tome to elik moe savladati daleko vee raspone i
veza meu elementima je jednostavnija, preciznija i homogenija (rafljenjem,
zakivcima ili varenjem), pa se broj elemenata u konstrukciji znatno smanjuje.

Betonske krovne konstrukcije

Linearni betonski elementi za ramovske armirano-betonske krovne konstrukcije
izrauju se najee kao prednapregnuti betonski nosai. Mogu biti u obliku
prostih greda ili reetki. Uglavnom se proizvode u fabrikama i dovoze kao gotovi
elementi na gradilite gde se vri njihovo spajanje u monolitnu konstrukciju
zalivanjem spojeva betonom na licu mesta, ali se spajanje moe vriti i zavrtnjima
ili zakivcima. Betonski krovovi mogu biti raeni i u obliku armirano-betonskih
ploa razliitih tipova (rebraste, sitnorebraste, oupljene, itd).
Tada je nosa krovnog pokrivaa praktino istovetan tipu meuspratne tavanice, a
najee onoj koja se koristi i na celom objektu. Tako armirano-betonske ploe
mogu biti:
sitnorebraste tavanice (sa ispunom/kalupima od opekarskih ili
penobetonskih elemenata, EPS-a, plastike, dubokih trapezastih profila...)
pune armirano-betonske ploe (livene na licu mesta ili sastavljene od
prefabrikovanih elemenata)
oupljene armirano-betonske ploe (prefabrikovani oupljeni elementi ili
npr. olakavanje konstrukcije plastinim elementima - uglavnom loptastim)

Materijali za pokrivanje krovova

Razvoj tehnologije i pronalazak novih materijala omoguio je izvoenje krovova
bilo kog oblika, i od bilo kog materijala, nezavisno od klimatske zone u kojoj se
objekat nalazi. Tako krov od stakla, ili ravan krov mogu biti postavljeni u
Skandinaviji, Severnoj Africi, umerenom klimatskom pojasu ili tropima. Materijal
konstrukcije i krovnog pokrivaa moe biti isti, ali i tada se elementi znatno
razlikuju po nainu obrade i dimenzijama. Pored zavrnog pokrivnog dela sistem
krovnog pokrivaa istovremeno moe initi potkonstrukcija, termo i hidroizolacija,
parna brana, barijera za vazduh.
Opekarski proizvodi - crep i kanalice (eramida), dugo su bili najprisutniji naini
pokrivanja objekata u naoj graevinskoj tradiciji. Crep ima osobinu dugotrajnosti
i fleksibilnosti zbog sistema preklapanja ovaj krovni pokriva nije osetljiv i na
neto vea pomeranja krovne konstrukcije i nastavlja da vri svoju ulogu zatite.
Ponovno korienje je jo jedna prednost pokrivanja krovova opekarskim
elementima jer svaka rekonstrukcija, nadogradnja i popravka, mogu biti izvedene a
crep zatim vraen na mesto i po nekoliko puta u ivotnom veku objekta. Sa druge
strane, crep predstavlja vee optereenje za krovnu konstrukciju, a priprema i
8

postavljanje teku sporije, pa je njegova primena danas uglavnom ograniena na

manje individualne objekte i tamo gde se eli sauvati autentini ambijent.

Drvo i trska pokrivanje krovova ukoso postavljenim drvenim daicama (indra)

ili trskom danas se primenjuje samo kada se eli postii odreeni estetski doivljaj
u izgledu krova.

slamnati krov, Holandija

pokrivanje krova indrom, detalj

Metalni krovni pokrivai limovi takoe imaju dugu tradiciju u naoj i evropskoj
arhitekturi. Olovnim ili bakarnim limovima pokrivane su jo i srednjovekovne
crkve, a upotreba limova veoma je prisutna i danas.
Krovopokrivanje tablama lima na dvostruki i trostruki preklop jedna je od
cenjenijih graevinskih zanatskih vetina. Ovakvi krovovi izrauju se bez ijednog
probijanja lima koji kasnije treba zatvoriti, pa mogu da traju veoma dugo kada su
nainjeni od kvalitetnih sirovina, i adekvatno zatieni hemijskim procesima,
patinom ili premazima.Kao metalni krovni pokrivai najee se primenjuju elini
ili aluminijumski pocinkovani, bakarni limovi, zatim impregnirani limovi ili limovi
obogaeni titanijumom i sl.

10

Staklo kao krovni pokriva ima tradiciju dugu ve 150 godina. Kod pokrivanja
staklom vano je posebnu panju posvetiti spreavanju prodora UV zraka i
preteranom zagrevanju unutranjeg prostora. Ovo se reava upotrebom specijalnih
stakala, zatitnih folija (filmova), zastorima, tranzenama i sl.

11

nadstrenica Olimpijskog stadiona, Minhen

Zeleni krovovi danas predstavljaju najpoeljnije reenje krovnih povrina,

naroito u gradovima. Njima se postiu nie temperature u samom objektu, vea
zvuna izolovanost objekta, manje zagrevanje urbanih centara, dugotrajnija zatita
krovne konstrukcije i svih izolacionih slojeva, bolje iskorienje atmosferskih
12

voda, poveanje biodiverziteta u gradovima, uvoenje prirodnog okruenja u

gradska jezgra, formiranje javnih i polujavnih zelenih povrina, na njima je
mogue uzgajanje zdrave hrane, itd.

Kanadska Tegola je krovni materijal prilagodljiv svim oblicima krovova. indra

Tegola zadovoljava sve tehnike i estetske kriterijume a uz sve to izuzetno je
dugotrajan materijal, tedi vreme i novac. U savremenom planiranju krovova
neophodno je da materijal karakteriu i neke do sada potpuno nepoznate osobine.
Nije dovoljno da krovni materijal slui samo kao zatita. Mnogo znaajnije je
postizanje estetskog faktora kao i uspeno ukljuivanje u okolinu. Visoki tehniki
kriterijumi moraju biti ispunjeni poput dobre izolacije, visoke otpornosti i lagane
strukture. Upravo ove karakteristike krase Kanadsku Tegolu ije je prilagoavanje
u tehnikom i dizajnerskom smislu tekao polako, sve dok nije postignuta ogromna
potranja irom sveta.

Podela tegola je na:

- Granulatne i
- Metalne.

13

Granulatne tegole:
Bitumenska tegola ima staklenu mreicu impregnisanu i zatvorenu meu
bitumenom u dva sloja. U ovom sluaju je tegola stabilna u dimenzionalnom
smislu pa ak i kada su velike termike razlike a uz sve to ima perfektnu
vodonepropustivost. Na gornjem sloju smeteni su keramiki granulati koji su
ujedno zatita bitumenskim slojevima od UV zraka i tegoli daju boju. Nijansiranje
granulata vri se u procesu sinterovanja (pri veoma visokim temperaturama)
neorganskih pigmenata ime je zagarantovana apsolutna stabilnost boje ak i
nakon dugog niza godina. Da se tegole ne bi lepile jedna za drugu pobrinuo se sloj
silikonskog peska i time poboljano transportovanje i razne manipulacije na
gradilitima.
Metalne tegole:
Povrinu tegole ini blizu stoprocentni isti bakarni laminat irok 70 mikrona.
Vremenom dolazi do formiranja karakteristine zelene samozatitne patine koju je
mogue videti kod mnogih istorijskih graevina irom sveta. Kod svih modela
Kanadskih Tegola postoje efikasne termo adhezivne take sa garantovanom
otpornou na vetar. Postavljene su identino i apsolutno se ne vide na gotovom
krovu.

Tegola je postojana na hladnoi jer je testirana na izuzetno niskim temperaturama

ak -70 stepeni C. Test na temperaturi od + 90 stepeni C pokazao je takoe
pozitivne rezultate. Uz veoma niske i visoke temperature koje trpi, ima izuzetnu
otpornost na vetar, grad, vazduno zagrevanje, jake kie, velike iznenadne termike
promene i sl.
14

Zakljuak
Izbor krovnog sistema, njegovog oblika, materijala, konstruktivnog reenja, itd.
praktino je neogranien. Ipak, izbor konstrukcije, izvoenje i vrsta materijala za
oblaganje krovova, i dalje su u velikoj meri zavisni od tradicije, urbanistikih
ogranienja, lokalnih resursa i trita, zvaninih, ali i uobiajenih, nezvaninih,
standarda gradnje. Crep, drvena indra, slama, staklo, ravan bitumenski krov, itd,
podjednako su dobro poznati ovde ili u Engleskoj, ali nee se u podjednakoj meri
koristiti u praksi.

Sadraj
15

Uvod...........................................................................................2
Osnovni tipovi krovova..............................................................2
Elementi krovova........................................................................3
Podela krovnih konstrukcija prema materijalu...........................4
Materijali za pokrivanje krovova................................................8
Zakljuak..................................................................................14

16