Aristotel, Nikomahova etika, Knjiga V

ta je to pravednost? Kako pravednost moe biti shvaena kao sredina?

Koje su krajnosti koje odgovaraju pravednosti?
- Pravednost je sredina izmeu trpljenja i podnoenja nepravde.
Koje sve vrste pravednosti postoje?
Aristotel poznaje distributivnu i ispravljaku pravdu.
Kakav je odnos izmeu pravednosti i zakona ili zakonitosti?
- Zakon treba da bude nain na koji se pravednost ostvaruje u dravi. U dobrim
dravama zakon je otelotvorenje pravednosti.
Da li pravednost vrlina ili neto drugo?
- Pravednost je najvia od svih vrlina jer dok ostale vrline se odnose na odnos
oveka prema sebi i svojim delima, pravednost je vrlina odnosa oveka prema
drugim ljudima.
Kakav je odnos izmeu pravednosti i ostalih vrlina?
- Pravednost je vrlina u kojoj se oituju sve vrline ali istovremeno postoji i nezavisno
od ostalih vrlina. Druge vrline su uslov pravednosti.
Da li pravedne osobe mogu initi nepravdu?
Da. Aristotel klasifikuje nepravedna dela kao nesrene sluajeve (kad je uzrok
krivice van onog ko ini posledicu), pogreku, i dela iz strasti.
Kakav je odnos izmeu pravednosti i voljnosti?
Voljnost je bitan element pravednog ili nepravednog dela. koje moe biti uinjeno sa
namerom pravednosti ili nepravednosti na umu ili bez nje. Kada ovek ini pravedna
dela voljno, on je pravedan, a kada ih ini sluajno ona ne govore o njegovoj
pravednosti, i obrnuto.
Koja dela su oprostiva, a koja ne?
Oprostiva su nepravedna dela koja Aristotel klasifikuje kao nesretan sluaj ali
pogreke, rava dela uinjena iz strasti i rave namere nisu.
Kakav odnos postoji izmeu pravednosti i novca?
Novac moe biti jedan od korisnih alata za ostvarivanje distributivne pravde u
drutvu.
Na koji nain pravednost moe biti pravedno nagraena?

Nagrade za pravednost su ast i dostojanstvo. Onaj koji trai vee nagrade nije
pravednik ve samosilnik.