Sedam grkih mudraca

(odreenje)
1. Sedam grkih mudraca je tradicionalni grki naziv dat grupi
sedmorice zakonodavaca, dravnika i savetodavaoca iz arhajskog
doba grke istorije koji su bili u kasnijim vekovima potovani kao
mudri i praktini ljudi starijeg doba.
(opte injenice o ovim mudracima)
1. Grki mudraci pripadali su VII-om i Vi-om veku pre nove ere i iveli su
u doba Kira, tokom epohe propadanja jonskih gradova kada su Krez i Liani
ugroavali su slobodu Jonjana, a Persijanci im je potpuno oduzeli.
2. Oni su bili su zakonodavci, dravnici i praktini ljudi ivota.
3. Njihove izreke imale su forme gnoma, mudrih i kratkih izreka ili
pouka i one su zadrale moralna shvatanja koja su bila izraena u
formi zapovesti.
(poreklo legende o sedam mudraca)
1. Najstarije pisano pominjanje Sedmorice nalazi se u Platonovom
dijalogu Protagora.
2. Smatra se da su Grci ideju o sedmorici legendarnih mudraca preuzeli iz
Vavilona, unutar ije je kulture iveo stari mesopotamijski mit o sedmorici
apkallu (mudraci) koje su bogovi nakon velike poplave poslali ljudima da ih
naue kako treba ispravno iveti.

3. Grci su ovu mesopotamijsku ideju o sedam znaajnih uitelja oistili od njenih

mitskih elemenata i sastavili svoju listu sedmorice Grka koji su davali savete,
donosili zakone i govorili kroz mudre izreke tokom istorije i bili takorei
legendarni mudraci Grke.
(problemi ove legende)
1. Svakom od ovih mudraca pripisivane su odreene izreke, a samo
moemo spekulisati koje od njih zaista pripadaju tim ljudima, a koje
od njih su bile opte grke izreke koje su sastavljai ovih lista samo
vetaki pridodali svakom od sedmorice mudraca.
2. Postoje vie razliitih lista sedmorice i razliiti autori navodili su
razliite linosti na svojim listama. Tales, Pitak, Bijas i Solon se
pojavljuju na svim listama, Pitagora na veini, a preostala dva ili tri
mesta su bila popunjavana razliitim imenima.
3. Ukupan broj imena koji se pojavljuje na svim listama je ak dvadeset
i tri.
(spisak sedmorice i njihove izreke)
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

Solon iz Atine (Da bi zapovedao, prvo mora nauiti da slua)

Tales iz Mileta (Spoznaj samog sebe)
Hilon iz Sparte (Pokoravaj se zakonima)
Pitak sa Lezbosa (Uoi pravi as)
Bijas iz Priene (Veina ljudi je zla)
Klebul iz Linda (Najbolje je drati meru)
Perijandar iz Korinta (Uici su prolazni, asno ime je besmrtno)

(znaaj za filozofiju)
1. Sedam mudraca ne moemo smatrati filozofima ali su za filozofiju
ipak znaajni jer su njihove gnome zametci etike i politike
refleksije nezavisne od mita, a upravo su etika i politika filozofski
pravci koji e par vekova kasnije, u doba sofista, Sokrata i
Sokratovih uenika dominirati helenskom filozofijom.
a. Njihove izreke nama mogu delovati povrne i i otrcane ali to je
zato to smo mi sa optostima upoznati kroz nau kulturu jo
od malih nogu.
b. U to vreme one su bile originalne, u smislu da su gnomski
mudarci prvi koji su optosti predstavili u optoj formi.
2. Takoe, gnomski mudraci su iz razlike izmeu prirodnog prava
(physei) i prava po ljudskoj postavci (nomo) koju je Hesiod
prethodno uoio razvili ideju odgovornosti oveka za pravilan ljudski
poredak, koji bi trebao da odgovara boanskoj zamisli za oveka.
a. Tek sa njima se raa shvatanje da je ovek taj koji je zasluan ili kriv za
aktuelno drutveno stanje i ureenje, a ne sudbina ili bogovi kao to je
preanja mitski utemeljena obiajnost Grka sugerisala.
b. Postojei poredak nije vie shvaen kao nepromenljiv nego je na njega
mogue uticati i izmeniti ga.

c. Stavlja se vanost na optu kultivizaciju ovekovog odnosa prema sebi

i prema prirodi, a za sredite te kultivizacije se uzimaju helenski
pojmovi mere i samospoznaje.