Umetnost Mesopotamije

(Anu-ov Zigurat)
1. Najvea graevina grada Uruka.
a. Centar grada, kako vizelni tako i politiki.
b. Napravljena je od opeke.
c. Sve su pravili od glinenih opeka jer su kamen i drvo bili retki.
2. Do vrha vodi strmo stepenite
a. Stepenite vodi do rampe, tano na severu zigurata, a rampa vodi do
ulaza u Beli Hram.
b. Vrh zigurata je premazan bitumenom (zemljanom
smolom/asfaltom/katranom), a zatim ciglama.
c. Kombinacija cigala i bitumena osigurala je tlo koje nije vodopropustljivo
na kom se moe graditi beli hram.
3. Poto je oko zigurata bila ravnica, ovaj hram je bio vien sa velike daljine, ak
i pored visokih zidova.
(beli hram)
1. Beli hram je hram posveen Bogu Anu-u koji se nalazio na vrhu zigurata.
a. Hram je bio pravougaonog oblika
b. okovi hrama su okrenuti ka stranama sveta.
c. Ima tri ulaza, nijedan nije okrenut ka rampi, tako da se mora se hodati
oko hrama.
d. Bio je ofarban u belo, tako da je vien sa velike daljine kako ljati pod
Suncem.
e. Funkcija hrama, oboavanje Anua
2. U centru hrama nalazila se prostrana pravougaona hala.
a. Sa obe strane ove centralne hale nalazile su se dve manje prostorije
b. Iz manjih prostorija izlazi se na oltar, ali da bi se stalo za oltarom mora
se napraviti zaokret od 90 stepeni.
c. U okovima prostorija su se nalazila stepenita, a u zidovima upljine
u koje se moglo staviti posebno kamenje ili su se ranije meu
upljinama nalazila vrata.
d. Na kraju centralne hale nalazilo se malo stepenite ijim spustom bi se
ulazilo na podium.
e. Oko zigurata pronaen je i sistem cevi obloenih bitumenom koje su
dolazile sve do podijuma.
f. Veruje se da bi podium zapravo bio mali bazen.
3. Izvan hrama nalazila se velika terasa sa ogromnom jamom u kojoj je paljena
vatra.
4. Unutar hrama pronaene su kosti divljih ivotinja poput lava i leoparda.
a. Pretpostavlja se da su bile ritualno ubijane.
b. Jedna od teorija tvrdi da je njihova krv bila proputana kroz bitumenske
cevi sve do podijuma.

(cilindarski peati)
1. Sumerci su klinastim pismom pisali mnoge zvanine dokumente koji su svi
zahtevali neku vrstu formalnog potpisa i u tu svrhu su osmislili cilindarski
peat jedno od obeleja svoje civilizacije.
a. Peati su bili sveprisutni u Sumerskoj kulturi.
2. Prvi cilindrini peati nastali su i pre pojave klinastog pisma. 7600-6000
godina p.n.e. Siriji.
3. Svaki peat je pripadao samo jednoj osobi i korien je i uvan na posebno
intiman nain, esto noen na ogrlici ili rukavici.
4. Neki od njih su bili uvani i zbog uverenja vlasnika da poseduju magijska
svojstva ili pak zbog njihove izuzetne lepote.
5. Slike i njihovi natpisi su uraeni izuzetno precizno, u milimetrima i karakterie
ih izuzetna posveenost detaljima.
6. Peati su esto bili pravljeni od dragog kamenja, a najvredniji su bili izraivani
od zlata i srebra.
7. Znaaj za istoriju umetnosti:
a. Preko ovih peata mi danas upoznajemo umetniki stil sumeraca i
este motive u sumerskoj umetnosti.
b. Ikonografija.
(Figurine iz Enune (danas Tel Amar))
1. U Hramu unutar grada Enune, pronaeno je vie malih figurina od belog
gipsa.
2. Veina njih je namenjena u ast boanstva, koji bi trebao da je vidi.
3. Ove figurine ne predstavljaju stvari ve jesu te stvari. Tako ih je antiki ovek
shvatao.
4. Statina, simetrina, geometrijska ureenost figure stoji kao suprotnost
naturalistinom prikazu.
5. Smisao ovih geometrijskih, matematikih crta figurina je u odavanju utiska
venosti.
(kraljevski amblem Ura)
1. Kraljevski amblem Ura pronaen je u kraljevskoj grobnici Ura.
a. U pitanju je mozaik sastavljen od lapis lazulija i koljki.
b. Pretpostavlja se da se koristio ili kao zastava koja se nosila u rat ili kao
muzika kutija.
2. Na mozaiku su predstavljena tri reda i svaki od njih predstavlja odreeni
drutveni period.
a. Prvi red predstavlja drutvo u doba mira, drugi i trei predstavljaju
drutvo u doba ratu.
3. Vanost osobe na sumerskoj piktografiji predstavljena je njenom veliinom.
a. Kako je najvanija figura za sumerce bila kralj, njegova predstava je i
najvea i probija okvir redova.
(kraljiina lira)

1. Pronaena je u grobu kraljice.

2. U pitanju je lira sainjena od drveta i dragog kamenja.
3. Rezonatorska kutija ima oblik bika.
(stela Naram-Sina)
*stela uspravni kameni spomenik
1. Naram-Sin je bio Sargonov ukun-unuk.
2. Stela prikazuje njegovu pobedu nad narodom Lulubi s planine Zagros 2200
godina p.n.e.
3. Na steli svi drugi gledaju u njega, to ukazuje na to da je on najbitniji.
4. Na to ukazuje i prikaz njegove veliine, na steli je predstavljen kao vei, vii i
krupniji od svih.
5. Iznad njega se nalaze Sunce i zvezde, verovatno kao simboli boanske
naklonjenosti.
6. Naram-Sin na steli nosi lem sa rogovima bika, to je jo jedan simbol
boanstva.
7. Prikazan je kako se penje se na planinu, i uzdie na nebesa
(kraljica noi, reljef)
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

Datira iz 1800 p.n.e.

Reljef je uraen na peenoj glini.
ena je originalno bila crvene boje
Na njoj se nalaze tap, prsten pravde i rogovi sve simboli boanskog statusa
Njena krila ukazuju nadole, to moe ukazivati na to da je ona boginja
podzemlja.
Pozadina je bila originalno crne boje to ukazuje na no i da je ona moda
boginja noi.
Druga teorija tvrdi da je ona moda jedan aspekt boginje seksa i rata, Itar.
Ili aspekt Itarine sestre i rivala, boginje Erekigal vladarke podzemlja
Ili enskog demona Lilitu.

(Hamurabijev zakonik)
1. Hamurabijev zakonik je stela sa reljefom.
2. Pored ispisanih 300 specifinih i odreenih zakona, na vrhu stele nalazi se
reljef Hamurabija koji gleda u amaa direktno.
3. Njih dvojica su gotovo istog statusa.
4. Bog ama mu daje ezlo i prsten, boanske simbole.
5. Crte ukazuje na to da je zakon od boga.
(Itarina kapija)
1.
2.
3.
4.
5.

Nabukodonosor vlada u vreme pravljenja kapije.

Motivi: lavovi, auroks, Mardukovi zmajevi
Strane ivotinje stoje u redu, ukazuju na to da su kontrolisane od kralja
Motivi ukazuju na mo vladara, na to da treba da ga se plaimo
Vladar sebe asocija sa Mardukom.

(Vavilonska kula)

1. Napravljena je u drugom milenijumu p.n.e.

2. 17 metara visoka.
3. Simbol ljudske ambicije.
(Asirske palate)
1. Vezana je za gradnju velelepnih palata.
2. Asurbanipal II gradi palatu obloenu bakrom. (IX vek p.n.e.)
3. Zidovi palate ukraeni su reljefima koji prikazuju kraljeve pobede i
postignua.
(Lamassu statue)
1.
2.
3.
4.

Lamasu statue su skulpture pored kapija palate Sargona II.

One su zatitnike figure pored zidova, ispod lukova kapija.
Predstavljaju izraz moi kralja.
Izraene su od monolitnog kamena koji je sigurno dopremljen iz velike daljine,
kako u mesopotamiji nije bilo kamena.
5. udovita imaju 5 nogu.
6. Ove statue karakterite posveenost detaljima.
(Asurbanipal lovi lavove - reljef)
1. Lavovi simbol nasilja u prirodi, dakle poruka je da je kralj moniji od prirode.
2. Usputna injenica: po zakonu Asiraca samo je kralj mogao ubijati lavove.
3. Bitna je i injenica da su lavovi predstavljeni tako da se onaj koji posmatra
ovo umetniko delo moe saoseati sa njima. Naturalizam je na delu.
(Adapana Persepolisa)
1.
2.
3.
4.

Adapana je hala u Persepolisu prepuna stubova.

U Adapani se nalazi ukupno 72 stuba i 2 velika stepenita.
U zidove Adapane uklesano je preko stotinu razliitih figura i reljefa.
Kapitel sa glavom bika je jedan od najkarakteristinijih vidova izraza persijske
moi.

*glazura - sjajna smesa kojom se presvlae (premazuju) glineni, porcelanski, metalni

i drugi predmeti radi tvrdoe, nepropustivosti vode i zbog ukrasa.
*lapis lazuli - Lapis lazuli je u srednjem vijeku vrlo rijedak dragi kamen od kojeg se
dobija plava boja zvana ultramarin.
*Piter Brojgel renesansni slikar, XVI vek, Holandanin, Vavilonska kula